FAKULTET ZA MENADZMENT

ZAJEČAR

SEMINARSKI RAD IZ MIS-a

UVOD U MREŽE

Dr.Dragiša Stanujkić
Prof.dr.Branimir Đordjević

PANTELIĆ SNEŽANA F/663/07

Pantelić Snežana 1
 Lekcija 14 – Uvod u Mreže

Ciljevi učenja:

- razumeti koncept rada na Mreži

- moramo znati o komponentama dostupnim na Mreži
- da saznamo koje su koristi rada na Mreži
- učiti o pitanjima o održavanju i izvršavanju na mreži

14.1. UVOD

Informacija i komunikacije su dva od najvažnijih strategijskih pitanja za

uspešnost skoro svakog preduzeca.Dok danas,skoro svaka organizacija koristi zantan broj
kompjutera i ostalih komunikacionih alata(kao što su telefon ili fax) oni su jos uvek
izolovani.Dok su menadzeri danas u mogućnost da koriste aplikacije kao što su procesori
za obradu teksta ili nesto kao tablicni proracun,ne koriste baš svi od njih racunar- kao
osnovnu alatku za komuniciranje sa drugim odeljenjima ili programe za pronalaženje
određenih informacija.Da bi se prevazišle ove barijere u smislu efektivnog korišćenja
iformacione tehnologije,računarske mreže su neophodne.One predstavljaju novu
vrstu(neki bi je nazvali paradigmom) organizacionih kompjuterskih sistema, nastale radi
potrebe da se sjedine kompjuteri i komunikacije.U isto vreme,podrazumeva da se spoje
dve oblasti,dva podrucja; nepotrebno razlikovanje izmedju alatki za obradu i za
skladistenje podataka,i alatki za sakupljanje i prenos podataka mogu nestati.

Računarske mreže,mogu savladati barijere izmedju informacija cuvane na

nekoliko(ne samo na jednom) sistema. Samo uz pomoc racunarskih mreza moze biti
napravljena bezgranična komunikacijska i informacijska sredina

Računarske mreže pružaju korisniku mogućnost da ima pristup programima i

bazi podataka,bez obzira da li je u pitanju ista organizacija,ili druga preduzeca – javni
izvori podataka.Računarske mreže obezbeđuju komunikacione mogućnosti brze nego
drugi uređaji.Zbog ovih komunikacijskih mogućnosti i optimalnih informacija,računarske
mreže mogu povećati brzinu naučne organizacije,što mnogi autori proglašavaju kao
jedinu osnovnu prednost u konkurenciji.
Pored glavnog razloga-zašto jedna organizacija mora imati računarsku
mrežu,postoje i drugi razlozi takođe:

• smanjenje troskova deljenjem hardvera i softvera

• visok stepen sigurnosti,imajući različite izvore snabdevanja
• smanjenje troškova korišćenjem mikroračunara – osnovne mreže umesto glavnog
višekorisničkog računara
• veca prilagodljivost zbog mogucnosti da se povezu uredjaji od razlicitih dobavljaca.

Pantelić Snežana 2
 Zbog značaja ove tehnologije,odluke o kupovini,strukturi i operacijama računarskih
mreža,ne mogu biti ostavljene tehničkom osoblju.Menadzment takodje ima potrebu za
razumevanjem tehnologije računarskih mreža.

14.2 Mreže : značenje

Računarska mreža je povezan set samostalnih kompjutera.Normalno,svaki

kompjuter ima svoj operativni sistem, mrežni operativni sistem. I tada je korisnik upoznat
sa mrežom i drugim računarima.U mrežnom operativnom sistemu,korisnik mora da se
konektuje sa drugim kompjuterima sa ciljem da komunicira sa njima.

Client/server mreže,su mreže koje povezuju individualne kompjutere,znani kao

„klijenti“,i jednog ili vise gavnog(centralnog)kompjutera, znani kao „serveri“. Postoji
mnogo vrsta servera,najsličniji je file server ili server podataka. U mreži client/server,
server podataka ima ulogu podeljenog resursa-skladište za podatke,kao dokumenti,u
obliku tabela,baze podataka i slično.Umesto da se ovi fajlovi nalaze na svakom
individualnom kompjuteru,server datoteka ili podataka dozvoljava memorisanje na
jednom glavnom(centralnom) kompjuteru.Pored očigledne prednosti da se smanje
višestruka ponavljanja jednog fajla,to dopušta organizaciji da ima jednu centralnu tačku
(centralni računar) iz koje podržava svoje fajlove.

Distribuirani sistem je takođe povezan sistem kompjutera,ali sistem krije postojanje

mreže,što znači da korisnik nije u mogućnosti da stupi u kontakt sa drugim računarima.
Sam sistem(operativni sistem)se nalazi na svim računarima i raspodeljuje (distribuira)
posao i td.ali bez znanja korisnika,niti sa njegovom asistencijom.

14.3 Mrežne osnove

14.3.1 Standardi

Standardi imaju značajnu ulogu na polju računarskih mreža.specijalna namena

razvoja komunikacionih hardvera i softvera se mora izbegavati zbog svojih visokih
troškova i potrebe da se međusobno povežu uređaji od različitih prodavaca.Ipak,neke
vrste internacionalnih dogovora su potrebne,što prodavci računara mogu da prate.Oni
dozvoljavaju bilo kom računaru,prateći ove standarde da stupi u vezu sa drugim
računerom koji podžava isti standard.

Standardi su dizajnirani u visoko formalnom kontekstu i veoma sadržajno.da bi se

umanjila složenost,mnoge mreže su organizovane kao gomile slojeva ili nivoa.Svrha
svakog sloja je da ponudi odredjene usluge višim slojevima,što ovi viši slojevi mogu da
koriste bez znanja o tome kako su oni napravljeni(oni jednostavno znaju što se zove
interface-medjuspoj).Stoga,sloj N (servis provajder) nudi sloju n+1(korisniku usluge)
usluge,koje su izvan funkcionalnosti slojeva od 1 do n. Jedino isti slojevi dva računara
komuniciraju kroz tzv.protokol,koji predstavlja skup pravila za komunikaciju jednog
sloja.Naravno,u stvarnosti nijedna informacija nije direktno preneta medju slojevima;

Pantelić Snežana 3
prava komunikacija se dešava kroz fizički medij.Skup slojeva i protokola se naziva
mrežna arhitektura.

Neka od glavnih pitanja dizajniranja računarskih mreža se odvijaju u nekoliko ili

u svim slojevima,npr.:

• mehanizam adresa je neophodan sa ciljem da se odredi dstinacija

• pravila za prenos podataka:jedan pravac(simplex-jednosmerna komunikacija),
dva pravca ali ne istovremeno(half duplex) i oba pravca odjednom (ful-duplex)
• otkrivanje grešaka i kontrola
• kontrola i uspostavljanje pravog reda podataka
• sinhronizacija različitih brzina primaoca i pošiljaoca

Na ova i druga pitanja se mora odgovoriti odredjivanjem standarda.standardi su

tehnički izvršivani,dodavajući kontrolne informacije(zaglavlje)neobrađenom podatku u
svakom sloju.Dakle,poslati su podaci korisnika,plus još neki podatak neophodan od
strane mrežne arhitekture kako bi obezbedio svoju funkcionalnost.

14.3.2 OSI model

OSI referentni model ili referentni model za otvoreno povezivanje sistema je

razvijen od strane Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO).To je pokušaj da se
napravi okvir slojeva,gde spadaju i različiti protokoli.

OSI model se sastoji iz sedam slojeva,a to su:

1. Fizički sloj: prenosi nedovršene podatke,signale,gde je jedinica bit,preko

komunikacionog kanala(uglavnom mehanički i elektronski)
2. Sloj veze: garantuje mrežnom sloju da neće biti grešaka u prenosu –
npr.prekidanjem toka podataka u ramove i u slanju okvira potvrde prijema.
3. Mrežni sloj: kontroliše operacije na svakom segmentu mreže;paketi se
usmeravaju(određuje se put od izvora(pošiljaoca)do odredišta) i postupanja sa
problemima raznorodnih mreža,npr.različite vste zahteva prenošenih podataka
blokiriju.
4. Transportni sloj: razdvaja podatak od sloja sesije ako je potrebno
(segmentacijom) i osigurava da delovi stižu ispravno.
5. Sloj sesije: dopušta korisnicima na različitim kompjuterima da uspostave i
održavaju sesiju izmedju njih;oni su u mogućnosti da prenose fajlove ili da se
uloguju u glavni sistem;uslovi za komunikaciju su određeni,npr.full duplex ili
half duplex.
6. Sloj prezentacije: za razliku od slojeva pre odnosi se na sintaksu i sematiku
poslate informacije;to se odnosi na sve aspekte predstavljanja informacije kao
što je kodiranje podataka,sažimanje podataka i šifrovanje.

Pantelić Snežana 4
 7. sloj aplikacije: sadrži razne neophodne protokole kao što je postupanje sa
različitim terminalnim tipovima i sistemima podataka;obeležje za
identifikovanje procesa komunikacije,svoja prava namena i destinacija je
dodata prenosnoj informaciji.

Slojevi od 4 do 7 definišu kako se prenose informacije sa jednog na drugi kraj;tj.sloj na

izvornom sistemu „nosi“ komunikacioni proces sa istim slojem gde je destinacija.Na
nižim slojevima,protokoli su između sistema i njegovog neposrednog suseda,npr.izvorni
sistem i sistem“na putu“ do destinacije (cilja).

Komunikacija između dva sistema putem prenosnog sistema ( drugi kompjuter ili
uzajmni uređaj),prouzrokuje sledeći protok informacija između OSI arhitektura
uključenih sistema:

Zabeležite da OSI model ne utvđuje specifične protokole za komuniciranje između dva

računara na specifičnom sloju.Iako ISO preporučuje koji protokoli da se koriste sa OSI
modelom,model sam u pravom značenju reči nije standard računarskog umrežavanja.
Koji protokol u jednom sloju je stvarno korišćenen,zavisi od nekoliko fakora kao što su
fizički sloj,neophodna pouzdanost i td.

14.3.3. Klasifikacija mreža

Računarske mreže se mogu klasifikovati na osnovu nekoliko faktora npr.širina (pojasa)

zajedničke aplikacije,zajednički hardver(uređaj).Najpoznatija podela je na osnovu fizičke
veličine mreže.Takva podela može izgledati ovako:

Udaljenost interprocesa procesor koji se primer

nalazi...

0.1 prespojna tabla uređaj za protok inf.

1m sistem multiprocesor
10m soba LAN
100m zgrada LAN
1km predeo LAN
10km grad MAN
100km država WAN
1000km kontinent WAN
10000km. Planeta spajanje više WAN-ova

- Uređaji za protok informacija su visoko paralelni kompjuteri sa mnogo jedinica za

procesiranje koje rade na istom zadatku.U sistemima multiprocesora sami procesori
komuniciraju putem podeljene memorije.
- mnogo značajne u praktičnoj primeni su:

Pantelić Snežana 5
 • LAN(mreža na lokalnom području),npr računarska mreža u okviru jednog
preduzeća
• MAN(gradska računarska mreža),npr.televizijska mreža u okviru jednog grada
• WAN(mreža šireg područja),npr.ISDN mreža (bežična mreža)

14.4. LAN mreža:Osnove

Primenjivanjem računarskih mreža danas,LAN mreža je najviše značajna.Više od

50% svih instaliranih sistema u organizacijama,su povezane na LAN mrežu.Ovo znači,sa
druge strane,da je sama organizacija odgovorna za selekciju i operacije na njihovoj
mreži,LAN- u.A kod drugih sa mrežama WAN i MAN,ne postoje zakonska i politička
ograničenja.

LAN se može okarakterisati sledećim tačkama:

• Mreža se prostire na malom području,npr.jedna zgrada ili kompleks zgrada

• Mreža se sastoji od jednog prenosnog medijuma koji se koristi za sve operacije
na mreži
• Mreža funkcioniše u velikoj brzini(od milion bita u sekundi do 100mbps)
• To je ravnopravna mreža(peer – peer) što znači,da bilo koji uredjaj na mreži
može da razmenjuje podatke sa bilo kojim drugim uredjajem.
• Poseduje ga jedna organizacija,koja je odgovorna za njegove operacije

LAN se odlikuje ovim tačkama:

1. topologija mreže:zajednička magistrala(bus) i zatvorena petlja ili prsten(ring)

2. oblik veze: linijska ili zvezdasta
3. korišćeni prenosni medijum: uporedne parice,koaksijalni kabl(baseband – za
prenos u osnovnom području,i broadband – za širokopojasni prenos),kablovi sa
optičkim vlaknima
4. metod pristupa medijumu: CSMA/CD ili token-passing

Ove tačke zajedno odredjuju cenu,sposobnost,efektivnost i održavanje LAN-a.Čak

šta više,one određuju da li će dve mreže(LAN) moći lako da se konektuju,to je potreba
koja je postala očigledna tokom poslednjih nekoliko godina.A tačke same,bez ostalih nisu
nezavisne i odluke ne mogu donositi same (bez ostalih tačaka).

Pantelić Snežana 6
14.4.1. Prenosni medijum

-Postoje tri glavne forme prenosnog medija korišćenog na LAN-u:

• Uvijene parice: dve izolirane bakarne žice,koje su uvijene jedna oko

druge;jedan par obezbeđuje jednu komunikacionu vezu;prenose
elektromagnetske signale.Uvijene parice se odlikuju oklopljenim i
neoklopljenim paricama,u zavisnosti od njihove zaštite protiv
elektromagnetskih polja.
• Koaksijalni kabl: sastoji se od izolirane središnje žice koja je okružena
izolacijom i spoljnim pokrivačem.Prenosi elektromagnetske
signale.Koaksijalni kabl se deli na dve kategorije:baseband (koristi digitalne
signale) i broadband ( koristi analogne signale)
• Kablovi sa optičkim vlaknima: sastoji se iz tri,jezgra ( gde optička
vlakna prenose podatke u obliku svetlosnih impulsa),stakleni oklop (koji
reflektuje svetlost), i omotač (koji se nalazi oko 1 ili više vlakana kako bi ih
zaštitio); kroz optička vlakna se prenose signali,koji se moraju pretvoriti u
elektromagnetske signale.

Svaki prenosni medij ima svoje prednosti i nedostatke.oni se razlikuju u troškovima,

kapacitetu,udaljenosti,i u elektromagnetskoj izolaciji.Koji će medij biti izabran zavisi od
tri drugih odlika LAN-a:prvo,koja će topologija biti izvršena.Drugo,čiji će kapacitet i
pouzdanost biti neophodni.

14.4.2. Topologije i sistem veza

Topologija mreže predstavlja apstraktno predstavljanje toga – kako uređaji na

ovoj mreži međusobno deluju.postoje različite vrste topologija(takođe zaviseći i od toga
da li je mreža usmerena(point – to – point) ili neusmerena(broadcasting);Za potrebe
LAN-a,prstenaste i magistralne topologije su najznačajnije. Magistralna topologija ima
opštu prednost samim tim što je fleksibilna prema širenju svojih kapaciteta i pruža veću
pouzdanost.za razliku od ove, prstenasta topologija u principu ima kraću dužinu
komunikacionih putanji.

U obe tehnologije, podaci se prenose u formi paketa koje sadrži zaglavlje – a ono
uključuje informacije o poreklu.Za svaki paket koji sistem želi da šalje,mora da se čeka
mogućnost za to,(što se odredjuje MAC tehnologijom),i onda se dalje šalje paket.Sistem
za adresiranje čuva kopiju,i paket prolazi dalje.Svi drugi sistemi samo propuštaju
paket.Sa magistralnom topologijom,paket je prihvaćen od strane krajnjeg člana na
magistrali.A sa prstenastom topologijom on se prenosi kada dostigne po drugi put sistem
za slanje.

Pantelić Snežana 7
 Topologija mora biti izvrsna što se tiče ožičenog sistema,tj.pravi put koji kabl treba
da prati.Iako ovo izgleda kao uspeh koji lako može biti zanemaren,to je jedan od najtežih
problema u komunikaciji podataka.Postojeće ožičenje je ograničeno fizičkim potrebama
kao što su zidovi i podovi u zgradama.Prema tome,linijsko ožičenje (ožičenje tačno prati
topologiju) često je nemoguće.Naizmenično (alternativno) se može koristiti zvezdasto
ožičenje,gde je svo ožičenje u jednoj sobi ili sobici,i koristi individualni kabl sa svakim
uređaje na mreži.Ovaj metod takođe povećava pouzdanost prstenastih topologija,što
takođe povećava dužinu putanje.Data topologija se može preneti u zvezdasti sistem
ožičenja što sledi:

Takođe postoji opšti standard za ožičenja (EIA/TIA – 568 ) za poslovne zgrade

koje podržavaju multiprotokol i okruženje sa multi-prodavcima.Cilj ovog standarda je da
obezbedi postavljanje van žičanog sistema bez tačnog znanja kako će se
telekomunikacioni proizvodi konačno instalirati.

14.5 Umrežavanje mreža: Internet, TCP/IP protokol

Cilj rada na internetu je da se povežu dve ili više mreža ali sa rezultatom da budu
kao jedna,virtuelna mreža za korisnika.Ovakva mreža se zove internet; Mreže koje to
sadrže se odnose na podmreže. Da bi se postigao ovaj cilj , neophodni su različiti uređaji
koji su međusobno povezani.

Internet sa velikim slovom „I“ se odnosi na internet širom sveta, koji je sastavljen od
velikih nacionalnih osnovnih mreža.Tako je internet sastavljen od WAN-a.Internet
obezbeđuje sledeće aplikacije u međunarodnom domenu:

• SMTP: obezbeđuje da se šalje elektronska pošta (E-MAIL) hiljadama

drugih kompjutera širom sveta.
• FTP: dopušta slanje i primanje fajlova od jednog sistema drugom,pod
komandom korisnika.
• Telnet: ima sposobnost da se uloguje u računarski sistem.Tada je
korisnik u mogućnosti da deluje kao da je direktno povezan sa tim sistemom.
• NFS. Omogućava korisniku da radi sa sistemom podataka,kao da je na
lokalnom računaru(transparent)

Nažalost internet ne radi po protokolima prema OSI modelu.Umesto toga on koristi

svoj skup protokola koji se zovu TCP/IP ( Protokol za kontrolu prenosa/internet protokol)
nazvan na osnovu dva uključena protokola.Poređenje između OSI modela i skupa
protokola TCP/IP pokazuje razlike:

Mrežni protokoli koji pristupaju sloju nisu određeni TCP/IP protokola.Protokol

odgovarajući za određenu mrežu je korišćen.Protokol internet sloja je IP(internet
protokol);transprt je podržan od strane TCP protokola( protokol za kontrolu prenosa).Za
aplikacioni sloj su utvrđeni prethodno spomenuti SMTP,FTP,Telnet i dr.

Pantelić Snežana 8
14.6. ISDN – osnove

Duže vreme je telefonski sistem bio osnovni vid komunikacije.Ali napravljn je tako
da prenosi analogne glasovne podatke i stoga je neadvekat za druge (digitalne) potrebe
prenosa podataka,npr.za fax ili video. Glavni cilj novog ISDN ili digitalne linije za
prenos podataka je integracija glasovnih ili neglasovnih servisa putem pune digitalne
mreže, što će zameniti telefonski sistem ( i stoga usmerenu WAN mrežu) korak po korak.
Ideja ovog nije da se ponudi najveća moguća brzina,već univerzalna konekcija.
Ako je neophodna veća mogućnost za jednu aplikaciju,nekoliko nezavisnih konekcija se
može iskombinovati kako bi se stvorila jedna veza sa velikom brzinom.Moguća ISDN
konekcija može izgledati ovako:

Osnovna ideja iza ISDN-a je digitalna cev za bitove,apstraktna cev između klijenta i
nosioca kroz koju bitovi teku.Nije bitno koju vrstu izvora proizvode bitovi.U pojmovima
OSI modela, ISDN obezbeđuje usluge fizičkog sloja na kojem se mogu slojevi od 2 do 7
napraviti.ISDN koristi out of band (izvan pojasa) koncept,koji je dosta različit od toga
kako funkcioniše LAN.Oni koriste isti kabl sa naizmeničnim tvarnim podacima i
kontrolnim podacima.ISDN prenosi prave podatke i kontrolne na dva načina (normalno,
na tzv. B- i D- kanalima) gde brzina podataka dostiže dva miliona bita u sekundi
(najsličniji su 2B- i jedan D- kanal,što je 144 hiljade bita u sekundi)

Sadržajan zaključak ISDN je dostupan.specijalna ISDN strana sadrži linkove ka

mnogim izvorima,pre svega liste ISDN proizvoda.

14.7.Upravljanje mrežom: izbor i ispravnost

Izbor i ispravnost mreže (što je u mnogim slučajevima LAN mreža) je predmet koji
će biti obrađen na sistematskom i razumljivom načinu.Prva faza u ovom procesu
odlučivanja je isplanirati sistem.Ovo se može uraditi u tri koraka,slično procesu
planiranja uopšte:

1. Definisanje ciljeva: odrediti šta bi sistem trebao da radi.Ovo bi trebalo da bude

onoliko kvantitativno koliko je moguće,i da se odnosi na skladištenje,prenos i
obradu podataka.Ciljevi se moraju zasnivati na sadašnjoj situaciji,koja se
zasigurno može unaprediti.Celo okruženje planiranog sistema mora izgledati
ovako;ne bi trebalo da postoje ograničenja u samom procesu.Ovo vodi ka nekim
ključnim ciljevima iz kojih se može više specifičnih zahteva izvesti.
2. Opisati sistem: opisati neke opcije da bi se postigli ovi ciljevi.Neće biti pravog
napretka,samo kupovinom nove opreme.Organizaciono i procesno usklađivanje i

Pantelić Snežana 9
 unapređivanje su osnove za napredak i operacije efektivnom računarskom
mrežom kao tehnološki napredak.
3. Odrediti komunikacijske potrebe: objasniti kako se informacija može
premeštati,šta mreža mora da uradi.Mrežni zahtevi se sastoje iz dve glavne
tačke:usklađenost (mogućnost da se povežu uređaji) i kapacitet (maksimalna
snaga mreže). Dakle,izbor mreže mora uzeti u obzir spajanje sa drugim mrežama
i budućeg rasta mreže.

U drugoj fazi moguće mreže (i prodavci) se moraju testirati na osnovu sledećih

kriterijuma:

1. svi troškovi ne smeju nadmašiti očekivanu ušteđevinu

2. mreža mora imati ustanovljene zahteve i da obezbedi neophodne usluge.
3. mreža mora biti isplativa sa samo dodatnim trškovima
4. mreža je pouzdana (za sve nedostatke mreže treba preduzeti određene mere)
5. mreža mora obezbediti zalihe opreme od nekoliko prodavaca
6. lakoća instaliranja,održavanja,rekonfiguracije,uzajamne veze
7. dostupnost softvera(servisa)

Naročito,treba da se povežu dva ili više kompjutera zajedno,što više ne bi trebalo

da se naglašava.Izbor manje LAN mreže je često vrlo lak i očigledan.Problem nastaje
kada ova LAN mreža treba da se poveže na drugu mrežu.

U dve faze izbornog procesa,odgovorna osoba mora da posmatra stvari sa druge

strane gledišta.

14.7.1 Operacije

Zadatak upravljanja mrežom je da upravlja mrežama kako bi se postigla efikasnost i

pouzdanost.Ovo je postalo neophodno zbog povećana složnosti i veličine mreže.Troškovi
mreže su postali jedno od najznačajnijih faktora što se tiče iznosa celog budžeta za
računarstvo i komunikacije.Kao menadžment uopšte,mrežni menadžment predstavlja
takođe planiranje,nadziranje i kontrolu bilo koje aktivnosti koja se tiče računarske mreže.

Kako bi se upravljalo velikim mrežama,neophodno je postojanje automatske alatke u

smislu mrežnog menadžmenta,kako bi se sadšnji status i ponašanje mreže mogao
analizirati.Ovaj sistem mrežnog menadžmenta nam pokazuje celu mrežu kao jedinstven
sistem sa mogućnošću pristupa informaciji i promeni sadašnjeg stanja svakog dela
mreže.Stoga,svako mesto na mreži koje predstavlja čvor mreže sadrži softver(servis) da
prikuplja i skladišti statističke podatke (što predstavlja smisao mrežnog
menadžmenta).Uz to,najmanje jedan uređaj na mreži radi kao mrežni kontrolni
centar,koji dozvoljava pristup kao i promenu tog podatka preko korisničkog interfejsa.

Pantelić Snežana 10
 Međunarodna organizacija za standardizaciju(ISO) je definisala arhitekturu mrežnog
menadžmenta koja naglašava koje funkcije se mogu izvoditi uz pomoć mrežnog
menadžmenta i definiše protokole za razmenu nekih relevantnih podataka koje se tiču
menadžmenta.Sastoji se iz pet elemenata:

• greške (nedostaci) menadžmenta:otkriva i ispravlja nepravilne operacije

koje zahtevaju pažnju menadžmenta.
• Konfiguracija(šema)menadžmenta.kontroliše,identigikuje,prikuplja
podatke i obezbeđuje podatke programima za upravljanje unutar mreže;pri
početku i pri gašenju mreže.
• Izvršenje funkcije menadžmenta:oceniti ponašanje i efektivnost
mreže;da bi se izvršio ovaj zadatak moraju se ustanoviti odgovarajuće mere.
• Menadžment bezbednosti:upravlja pristupom mreži,pri šifrovanju
podataka i olakšice pri logovanju.
• Računovodstveni menadžment:prikazuje troškove i ustanovljava
naplate(takse)

Mnoge od današnjih malih i srednjih neprofitnih organizacija još moraju da steknu

brojčane prednosti mrežnog rada u okviru njihovih poslovnica.Ovaj član će ispitati
različite elemente koje će učiniti mreže odgovarajućim za ovakve tipove organizacija,isto
kao udružene kapitalne investicije i osnovni troškovi,i drugi faktori koji se moraju uzeti u
obzir pri dizajniranju mreža.

14.8.Koje su koristi mreže?

Centralizovano skladištenje fajlova je često prvobitna i osnovna potvrda za

mreže.Umesto višestrukog ponavljanja dokumenata i radnih tabela na različitim
računarima,fajlovi se mogu čuvati na jednoj centralizovanoj poziciji.Ovo posle i donosi
nove koristi rada na mreži,odnosno centralizovanu podršku.Sa ovakvim centralizovanim
sistemom za podršku,fajlovi jedne organizacije se mogu podržavati svakodnevno sa
visokim kapacitetom.Ovo pomaže pri dugoročnom očuvanju podataka.

Korišćenjem dial-up usluga,se ogromno uvećao.Ovo uvećanje često primorava

instaliranje modema na svakom računaru.korišćenjem mreže,organizacija može deliti
modem ili dial-up konekciju za pristup internetu ili drugim dial-up uslugama.jedan uređaj
koji nije skup i koji se zove usmerivač,olakšava deljenje vaše mreže koja je namenjena
internet konekciji,bilo to putem dial-up konekcije,korišćenjem
modema,ISDN,DSL,kablovskim modemom ili putem T-1 linije.

Uz to,mreže mogu da pomognu da se smanje troškovi kapitalnih ulaganja

takođe.Npr.modemi,štampači,skeneri i CD-ROM –ovi su upravo neki od uređaja koji se
mogu deliti preko mreže.

Nedavno razvijena korist od korišćenja mreža sa prednošću za internet je udaljen

pristup mejlovima i podacima.Korišćenjem tehnologije znane kao Virtualno povezivanje

Pantelić Snežana 11
mreža(VPN),organizacija može pristupiti svojoj mreži i udaljeno preko
sigurnog,šifrovanog kanala putem dial-up ili internet konekcije.
14.9 Iz čega se mreža sastoji?

Svaki kompjuter na mreži mora imati mrežnu interfejs karticu (NIC). NIC
predstavlja mrežni prolaz ka mreži.NIC se dodeljuje mreži putem komunikacionog
medija,obično je to žica ili kabl,što se dodaje drugom kompjuteru.Kada su u pitanju više
od dva kompjutera,njihovi kablovi se povezuju na hub(razvodnik).Hub je kao centar
nekog aparata sa“kočnicama“ koje proističu iz njega,svaki se konektuje sa razdvojenim
kompjuterom ili perifernim uređajem.Hubovi se nalaze u raznim veličinama,određenim
brojem portova ili konekcijama koje nude.Svič(komutator) je kao inteligentan hub.Hub
će prenositi računarske zahteve svakom uređaju na mreži,dok će svič usmeriti zahtev
direktno ka portu korisnika(primaoca).Ovo pomaže kako bi se uklonilo prekomerno
nagomilavanje i da se omogući normalno funkcionisanje mreže.

Većina mreža takođe ima jedan ili više centralnih kompjutera koji se nazivaju
serveri.Server je snažna verzija desktop računara.Oni su dizajnirani tako da budu
menadžeri na mreži,izvodeći funkcije servera datoteke,štampanja i email-a.

Mnogo organizacija koristi rutere (usmerivače) u nihovim kancelarijama danas.Ruteri

su uređaji koji mogu da spoje razdvojene mreže.Mogu se koristiti kako bi spojili udaljene
kancelarije,ili da dele internet konekciju u okviru kancelarije.

Da bi se zaštitila mreža,firewall se često koristi.To su uređaji koji se nalaze između

vaše internet konekcije i vaše mreže.Njihova funkcija je da zaštiti vašu mrežnu sigurnost
i da se postara da niko ne može ući u vašu mrežu.

Mreže zahtevaju Mrežni Operativni Sistem.Primer takvog Operativnog sistema

uključuje Windows NT,server Windows-a 2000 i Netware firme Novell.Niske i bez
troškovne opcije su gotovo dostupne takođe u formi različitih verzija Linux-a.

14.10. Koji su glavni troškovi mreže?

Mrežna administracija može biti najskuplji deo upravljanja vašom mrežom.Da bi se

ispravno podržala mreža,neophodno je imati nekog ko će vršiti dnevnu podršku,za
instaliranje softvera,za izvođenje poboljšanja operativnog sistema,ispravno unaprediti
softverski virus,i druga važna održavanja.Dok mnoge organizacije pokušavaju da obuče
postojeće osoblje kako bi odgovorili toj ulozi.slično tome je i da se zaposli neki radnik na
osnovu punog ili pola radnog vremena,čija bi uloga bila samo da obezbeđuje mrežu.Ova
uloga bi generalno koštala između 40000 dolara i 100000 dolara godišnje u obnavljanju i
nadoknadi troškova.

I pored podrške mreži od strane spoljnih saradnika pomenutih gore,jedna organizacije

može davati svoje usluge mnogim različitim mrežnim funkcijama kako bi pomogla pri
kontroli troškova.Osnovni(domaći)imejl sve više dobija na popularnosti.

Pantelić Snežana 12
Umesto ivestiranja u namenjenom mejl serveru,na server i klijent programima,ovi
provajderi mogu da pruže ogromnu podršku korišćenjem Microsoft Exchange za oko 10-
15 dolata mesečno po korisniku.
14.11 Zaključak

Nijedna organizacija nije suviše mala da bi sakupila koristi rada na mreži.Kroz

podeljenu upotrebu perifernih uređaja,centralizovanih skledištenja i podrške,i kroz
podeljenu upotrebu internet konekcije,mreže mogu pomoći kako bi se povećala
produktivnost organizacije bilo koje veličine.Odgovarajući plan i dizajn organizacijske
mreže će osigurati taj sistem koji će se razvijati sa organizacijskim potrebama.

Vi nećete postati odgovarajući mrežni menadžer ili administrator sistema prateći ovu
lekciju;niti ćete postati ozbiljan mrežni programer.kako god,vi ćete shvatiti mnogo više o
tome kako mreže rade generalno i uopšte kako funkcionišu TCP /IP protokoli(misli se na
one koji se koriste na internetu).

Mrežne komponente

• Serveri
• Radne stanice
• Štampači
• Mrežne kartice
• Hubovi ili MAUS
• Ruteri(usmerivači)
• Kabliranje
• Ripiteri

Serveri,radne stanice i štampači

• Mrežni klijenti
• Svi imaju mrežnu karticu naka vrste
• Komuniciraju putem kabla

Mrežne topologije

• Topologija magistrale
• Zvezdasta

Pantelić Snežana 13
 • Prstenasta
• Mrežasta

Mrežasta topologija

• Sve jedinice su povezane sa svakom drugom jedinicom

• Mreža je neoštećena bilo kojim gubitkom neke jedinice
• Visok nivo tolerancije
• Veoma skupa topologija za izvršavanje

Šta je umrežavanje mreža

• Startuje sa mnogo malih mreža

• Dosta različitih tipova
- ethernet,namenske iznajmljene linije,dial up,ATM,frame
relay(prosleđivanje okvira),FDDI

• Svaka vrsta ima svoju ideju adresiranja i protokola

• Želi da ih poveže sve zajedno i da omogući jedinstven pogled

Pantelić Snežana 14