ZZ

Zada
i iz graevinske zike
autori
15. juni 2009
1. poglavlje
Termometri
Odnos jedini a Celzijus/Farenhajt:
tC =
Veliina
tC
5 C
(tF 32 F).
9 F
tF
je temperatura po Celzijusovoj skali a
po Farenhajtovoj.
Odnos jedini a Celzijus/Kelvin:
tC = (TK 273,15 K)
gde je
TK
C
,
K
temperatura izraena u Kelvinima.
Elektrini otpor termistora:

1
R = R0 eB( T T0 ) ,
gde
R0
oznaava otpor termistora na temperaturi
T0 ,
je parametar termi-
stora.
Propaga ija sluajne greke:

Z = ABC
Z = A B C ili Z =
Z = An B m C l
Z = ln A
Z = eA
AB
C
(Z)2 = (A)2 + (B)2 + (C)2

2
2
2
Z 2
= A
+ B
+ C
Z
A
B
C

2
2
2
Z 2
= n A
+ m B
+ l C
Z
A
B
C
Z = A
A
Z
=
A
Z
1. POGLAVLJE.
TERMOMETRI
Jednaina operativne temperature:

to = A t + (1 A) tmrt ,
gde je
to
operativna temperatura,
tmrt je srednja
A zavisi od brzine protoka vazduha vv
je temperatura vazduha, a
radija iona temperatura okoline. Veliina

i data je u tabeli
vv [ ms ]
< 0,2
0,2 0,6
0,6 1
A [1]
0,5
0,6
0,7
1.
Na kojoj temperaturi Farenhajtov i Celzijusov termometar pokazuju istu vrednost?
Reenje:
2.
40 C
Termistorski termometar se badari pomou ommetra. Badarenje se vri iz dva

20 C iznosi 3112 , a na 60 C
merenja, tako da otpor termistorskog termometra na

je
1215 . Odrediti
37,5 C
temperaturu sredine kada je otpor termistora
2000 .
Reenje:
3.
Na jednom kraju zatvorena, tanka staklena ev je
napunjena ivom tako da je ispod ivinog stuba, visine
4 cm,
ostala izvesna koliina vazduha. Cev ima dve po-
zi ije: prvu, kada je otvoreni kraj prema gore i drugu

kada je otvoreni kraj prema dole (slika 1.1). Pri tem20 C pri atmosferskom pritisku izmerena
peraturi od
visina vazdunog stuba u prvoj pozi iji je

drugoj pozi iji je
89 mm.
pokazuje u prvoj pozi iji visinu od
76 mm.
80 mm,
a u
Pod novim uslovima, mera
70 mm,
(a)
a u drugoj
Koliki je atmosferski pritisak (izraen u
(b)
Slika 1.1
mm Hg)
i temperatura u drugom sluaju?
Reenje:
4.
Odrediti zapreminski koe ijent termikog irenja idealnog gasa na temperaturi
20 C
pri izobarskom irenju.

3 1
Reenje:
5.
0,97 mm Hg, 55,4 C
3,4 10
Gasni termometar se badari tako to se izmeri pritisak na temperaturama
100 C.
Izmerene vrednosti su
pokazuje
615200 Pa,
(525200 100) Pa i (717400 100) Pa.
0 C
Ako termometar
odrediti temperaturu i greku sa kojom je odreena. Smatrati da
gas nije idealan, ve da je takav da postoji linearna zavisnost temperature u Kelvinima

i pritiska.
Reenje:
46,8 0,3 C
6.
Posle dodatnog izolovanja i zamene prozora u jednoj zgradi, da bi se obezbedila

24 C kao i pre izola ije, u toku prosenog
zimskog dana, kada je prosena temperatura napolju 2 C, potrebna je prosena snaga

ista unutranja temperatura vazduha od
grejanja manja za
da temperatura od
14 % od 12 kW, kolika je bila ranije. Korisni i zgrade primeuju

24 C, koja je pre izolovanja obezbeivala komfor, sada previsoka.
Radi odreivanja najpogodnije temperature, koju e podesiti na termostatu, obratili

su se strunjaku, koji je vrio proraune i merenja i pre izolovanja. Pored ostalog, on
je imao meu svojim zapisima i sledee podatke: srednju radija ionu temperaturu pro17 C i srednju izmerenu brzinu vazduha (promaje) od 0,25 ms pre izolovanja.
Posle izolovanja, merenja pokazuju da je srednja radija iona temperatura u unutra
njosti zgrade 19,5 C, kada je temperatura vazduha u zgradi 22,9 C. Na osnovu ovih
podataka, termostat je podeen na 22,9 C. Raunski potvrditi odluku strunjaka.
storije od
Kolika e biti dodatna uteda energije u toku jednog dana, ako pretpostavimo da je
snaga grejanja srazmerna razli i unutranje i spoljanje temperature vazduha?
Reenje:
5,76 kWh
1. POGLAVLJE.
7.
TERMOMETRI
Termometar se sastoji od kapilare i rezervoara. Povrina poprenog preseka kapilare

0,01 mm2 i ne menja se sa promenom temperature. Na 0 C rezervoar, zapremine
10 mm3 je potpuno ispunjen elokupnom koliinom ive. Odrediti visinu ive u kapilari
4 1
na 10 C, ako su koe ijenti zapreminskog irenja: za ivu 1,81 10
C , za staklo
4 1
0,24 10
C .
iznosi
Reenje:
1,57 mm
2. poglavlje
Termiko irenje
Linearno irenje:
l2 = l1 (1 + (t2 t1 ))
Duina tela na
t1
duina tela je l2 , a
je
l1 ,
je koe ijent linearnog irenja,
a posle zagrevanja (hlaenja), tj. na temperaturi

[] = C1 .
Povrinsko irenje:
S2 = S1 (1 + (t2 t1 ))
Izraz
=2
je koe ijent povrinskog irenja.
Zapreminsko irenje:
V2 = V1 (1 + (t2 t1 ))
Izraz
= 3
je koe ijent zapreminskog irenja.
Promena gustine sa temperaturom:

2 =
Gustina se denie kao
1
1 + (t2 t1 )
m
,
V
[] =
kg
.
m3
t2
2. POGLAVLJE.
2.1
TERMIKO IRENJE
Linearno irenje
8. Metalni tap, duine 50 cm, nalazi se na poetnoj temperaturi od 5 C i zagreje

se do temperature od
45 C.
Odrediti apsolutnu i relativnu promenu duine tapa.

11 106 C1 .
4
Koe ijent linearnog irenja metala je

4
Reenje:
l = 2,2 10
m, l = 4,4 10
9. Odnos duina mesinganog i elinog tapa na 0 C je 1,001.
Odrediti temperaturu
6 1
na kojoj e tapovi imati istu duinu. Koe ijenti linearnog irenja su:
6 1
za elik i 19 10
C za mesing.
Reenje:
10.
10,510
117 C
Duine dva tapa od istog metala na
20 C
iznose:
200 cm i 200,2 cm.
Ako se
krai zagreje, a dui ohladi za istu razliku temperature, duine tapova se izjednae.
Kolike su tada temperature tapova?
106 C1 .
Reenje:
11.
Koe ijent linearnog irenja metala je:
23
41,7 C, 1,7 C
Na poetnoj temperaturi dve ipke imaju iste duine. ipke su napravljene

6 1
od razliitih materijala koe ijenata linearnog irenja: a = 19 10
C
i b =
6 1
11 10
C . Ukoliko se prva ipka zagreje za 20 C, a druga za 70 C, druga ipka
e biti dua od prve za

Reenje:
5 mm.
Odrediti duine ipki na poetnoj tempetraturi.
13 m
12. Odrediti duinu gvozdene i bakarne ipke na 0 C, ukoliko je na 20 C gvozdena
3 cm dua od bakarne, a na 600 C je bakarna ipka za 3 cm dua od gvozdene.

6 1
Koe ijenti linearnog irenja su: 12 10
C za gvoe i 17 106 C1 za bakar.
Reenje: 20,80 m, 20, 77 m
ipka za
13.
Odrediti duinu gvozdene i bakarne ipke na 0 C, ukoliko je razlika njihovih
duina i na 20 C i na 600 C ista i iznosi 3 cm. Koe ijenti linearnog irenja su:
12 106 C1 za gvoe i 17 106 C1 za bakar.
Reenje:
10 cm, 7,2 cm
14.
Odrediti duinu na 0 C svake od dve ipke, ukoliko je poznato da je na tem
peraturi od 50 C bakarna ipka dua od mesingane za 5 mm, a na 85 C odnos
duine mesingane i bakarne ipke iznosi
1,0002.
17 106 C1 za bakar i 19 106 C1

Reenje: 71,830 m, 71,832 m
za mesing.
Koe ijenti linearnog irenja iznose:
15.
Odrediti duine ipki na 20 C, napravljenih od: volframa i aluminijuma. Po

znato je da je na 10 C ipka od volframa za 0,15 % dua od aluminijumske, dok
je na 90 C ipka od aluminijuma dua od ipke od volframa za 1,1 mm. Koe ijenti

6 1
C za volfram, 23,8 106 C1 za aluminijum.
linearnog irenja: 4,5 10
Reenje:
16.
2,566 m, 2,564 m
Date su dve ipke, jedna je bronzana, a druga mermerna. Poznato je da je
na temeperaturi od 25 C mermerna ipka za 0,55 cm dua od bronzane, dok je na
110 C bronzana ipka dua od mermerne za 0,21 %. Odrediti duine obeju ipki na
15 C. Koe ijenti linearnog irenja: 18 106 C1 za bronzu i 1,4 106 C1 za
2.1.
LINEARNO IRENJE
mermer.
Reenje:
17.
39,235 m, 39,214 m
Na poetnoj temperaturi duina aluminijumske ipke iznosi 210 cm. Ukoliko se

t = 119 C, a temperatura bakarne
temperatura aluminijumske ipke smanji za

povea za dvostruku vrednost
t,
bakarna ipka e biti za
5%
dua u odnosu na
aluminijumsku. Odrediti duinu bakarne ipke na poetnoj temperaturi. Koe ijenti

6 1
linearnog irenja: 17 10
C za bakar, 23,8 106 C1 za aluminijum.
Reenje:
18.
218,99 cm
Na poetnoj temperaturi duine bakarne i aluminijumske ipke su jednake. Uko-
liko se aluminijumska ipka ohladi za

e biti
1,015
tAl ,
a bakarna zagreje za
tCu ,
bakarna ipka
puta dua od aluminijumske. Ukoliko se aluminijumska ipka zagreje za
tAl , a bakarna ohladi za tCu , aluminijumska ipka e biti dua 1,015 puta. Odrediti
6 1
C za
promene temperatura tAl i tCu . Koe ijenti linearnog irenja: 17 10
6 1
bakar, 23,8 10
C za aluminijum.
Reenje: 313 C, 438 C
19.
Na poetnoj temperaturi duine platinske i mesingane ipke su jednake i iznose
12,5 cm.
tm , a temperatura platintP t , platinska ipka e biti za 0,935 mm dua od mesingane. Ukoliko se,
pak temperatura mesingane ipke povea za tm , a platinske smanji za tP t , platinska
ipka e biti za 0,745 % kraa u odnosu na mesinganu. Odrediti razlike temperatura
tm i tP t . Koe ijenti linearnog irenja: 9 106 C1 za platinu, 19 106 C1 za
Ukoliko se temperatura mesingane ipke smanji za
ske povea za
mesing.
Reenje:
20.
212 C, 384 C
Na poetnoj temperaturi duina ipke od platine iznosi
mesingane ipke
3,24 cm.
temperatura platinske povea za
tP t ,
tP t ,
dok je duina
tm , a
1,0106 puta dua od
povea za tm , a platinske
platinska ipka e biti
mesingane. Ukoliko se, pak temperatura mesingane ipke

smanji za
3,23 cm,
Ukoliko se temperatura mesingane ipke smanji za
platinska ipka e biti za
1,65 % kraa u
odnosu na mesinganu. Odre9 106 C1 za
diti razlike temperatura tm i tP t . Koe ijenti linearnog irenja:

6 1
platinu, 19 10
C za mesing.
Reenje:
21.
391,4 C, 529,9 C
Na poetnoj temperaturi duina bakarne ipke iznosi
minijumske ipke
tAl ,
2,33 cm.
2,32 cm,
dok je duina alu-
Ukoliko se temperatura aluminijumske ipke smanji za
a temperatura bakarne povea za
tCu ,
1,49 %
dua u
odnosu na aluminijumsku. Ukoliko se, pak temperatura aluminijumske ipke povea
tAl , a bakarne smanji za tCu , bakarna ipka e od aluminijumska

1,0235 puta. Odrediti koe ijente linearnog irenja za bakar i aluminijum,
ukoliko su razlike temperatura tAl = 580 C i tCu = 305 C.

5 1
5 1
C , 1,70 10
C
Reenje: 2,38 10
za istu vrednost
biti kraa
22.
0,1 cm. Ukot, a bakarna
Na poetnoj temperaturi bakarna ipka je dua od aluminijumske za
liko se aluminijumska ipka ohladi, tako da razlika temperatura iznosi

zagreje za
2t,
5,07 %
dua u odnosu na aluminijumsku.
Ukoliko se, pak aluminijumska ipka zagreje za istu vrednost
t,
a bakarna ohladi za
10
2. POGLAVLJE.
2t,
TERMIKO IRENJE
aluminijumska ipka e biti kraa 1,036 puta. Odrediti razliku tenperatura t.

17 106 C1 za bakar, 23,8 106 C1 za aluminijum.
Koe ijenti linearnog irenja:
Reenje:
23.
122 C
ipka, napravljena od dva razliita ma-
terijala koe ijenata linearnog irenja a

6 1
(12 10
C ) i b (17 106 C1 ) i du-
la (25 cm)
ina
lb (30 cm),
uvrena je
za nepokretni zid, kao na sli i 2.1.
a , la
b , lb
OdreSlika 2.1
diti ekvivalentni koe ijent linearnog irenja ipke.

Reenje:
2.2
a la +b lb
,
la +lb
14,7 106 C1
Povrinsko i zapreminsko irenje
24. Na sredini diska se nalazi kruni otvor prenika 12,15 mm na temperaturi 20 C.
Na koju temperaturu je potrebno zagrejati disk, pa da kroz njega moe proi kugli a
12,18 mm? Koe ijent linearnog irenja diska iznosi 18 106 C1 .
prenika
Reenje:
25.
157 C
100 mm, na temperaturi od 20 C, treba navui prsten, koji na

toj temperaturi ima prenik za 0,2 mm manji od prenika osovine. Do koje temperature
Na osovinu prenika
treba zagrejati prsten, pa da se bez naprezanja moe navui na osovinu? Koe ijent
6 1
C .
linearnog irenja iznosi 23,8 10
Reenje:
26.
104 C
Odrediti formulu po kojoj se menja gustina u zavisnosti od temperature.

1
2 = 1+t
Reenje:
27. Na 0 C sud je ispunjen do vrha ivom mase 680 g.
irenja stakla, ako je koe ijent zapreminskog irenja ive
u posudu moe stati 669,6 g ive.

6 1
Reenje:
28.
8,43 10
10 C u metalni rezervoar
temperaturi od 30 C, masa nafte koja
Na temperaturi od
10575 kg,
a na
Odrediti linearni koe ijent
Na 100 C
1,81 104 C1 .
moe da se ulije nafta mase

moe da se ulije je
10395 kg.
Koliki je koe ijent linearnog irenja metala od kojeg je napravljen rezervoar, ako
4 1
C ?
zapreminski koe ijent irenja za naftu iznosi 9 10
5 1
Reenje:
29.
1,12 10
Na temperaturi od
20 C
u elini rezervoar moe da se ulije nafta mase
10615 kg. Odrediti temperaturu na kojoj je masa nafte, koja ispunjava

4 1
voar, 10515 kg. Zapreminski koe ijent irenja nafte iznosi 9 10
C ,
6 1
koe ijent irenja elika je 10,4 10
C .
Reenje: 31 C
30.
19 C
Kolika masa nafte is uri iz elinog rezervoara na
ispunjavala
99 %
55 C,
eo rezera linearni
ukoliko je nafta na
zapremine rezervoara? Poznato je da gustina nafte na
19 C
2.2.
11
POVRINSKO I ZAPREMINSKO IRENJE
iznosi
kg
760 m
3,
dok je zapremina rezervoara na istoj temperaturi 18000 l . Zapreminski

9 104 C1 , a linearni koe ijent irenja elika je
koe ijent irenja nafte iznosi

10,4 106 C1 .
Reenje:
278 kg
31. Kolika masa nafte is uri iz elinog rezervoara na 50 C, ukoliko je nafta, mase
19 C ispunjavala 98 % zapremine rezervoara? Zapreminski koe ijent irenja

4 1
nafte iznosi 9 10
C , a linearni koe ijent irenja elika je 10,4 106 C1 .
Reenje: 82 kg
13 t,
na
32.
elini rezervoar za naftu na
20 C
ima zapreminu od 5000 l . Koliku zapreminu
je potrebno ostaviti praznu na toj temperaturi, pa da nafta ne is uri na 50 C? Zapre4 1

C , a linearni koe ijent irenja elika
minski koe ijent irenja nafte iznosi 9 10
6 1
je 10,4 10
C .
Reenje:
33.
127 l
U rezervoaru, napravljenom od materijala koe ijenta zapreminskog irenja
na 20 C nalazi se smea supstan ija u odnosu 20 : 80. Koe ijenti
= 103 C1 ,
zapreminskog irenja supstan ija su
2 i 3 , redom.
Smea ispunjava
90 % zapremine
rezervoara. Odrediti temperaturu na kojoj smea ispunjava elu zapreminu rezervoara.
Reenje:
34.
86 C
elini rezervoar se sastoji od prostora za skla-
cev
ditenje nafte i od evi. Izgled rezervoara je dat na
sli i 2.2. Na 19 C u rezervoaru se nalazi 205 kg
98 % zapremine odeljka za
naftu. Odrediti visinu nafte u evi na 85 C, ukoliko
na 19 C poluprenik evi iznosi 0,25 m. Koe ijent

6 1
C .
linearnog irenja za elik iznosi 10,4 10
nafte, koja ispunjava
Za naftu: koe ijent zapreminskog irenja je

kg
104 C1 , gustina na 19 C je 760 m
3.
Reenje:
35.
odeljak za naftu
Slika 2.2
5,1 cm
elini rezervoar se sastoji od odeljka za naftu i od evi, kao na sli i 2.2. Dimenzije
19 C su: poluprenik 0,1 m i visina 0,2 m. U rezervoaru se, na 19 C, nalazi
evi na
205 kg nafte, koja ispunjava 98 % zapremine odeljka za naftu. Odrediti masu nafte koja
6 1
is uri kroz ev na 85 C. Koe ijent linearnog irenja za elik iznosi 10,4 10
C .
kg
4 1
Za naftu: koe ijent zapreminskog irenja je 9 10

C , gustina na 19 C je 760 m
3.
Reenje: 2,6 kg
36.
U elinom rezervoaru, na
Smea ispunjava
97 %
19 C,
se nalazi smea
zapremine rezervoara.
100 kg
nafte i
80 kg
kerozina.
Odrediti temperaturu na kojoj smea
ispunjava elu zapreminu rezervoara. Koe ijent linearnog irenja za elik iznosi 10,4
106 C1 . Koe ijenti zapreminskog irenja: 9 104 C1 za naftu i 9,5 104 C1
kg
kg
za kerozin. Gustine na 19 C: 760 3 za naftu i 780 3 za kerozin.

m
m
Reenje:
37.
54 C
97 %
19 C,
nalazi se smea nafte i kerozina, koja ispunjava
zapremine rezervoara. Masa nafte je
2,1
puta vea od mase kerozina. Odrediti
12
2. POGLAVLJE.
TERMIKO IRENJE
temperaturu na kojoj smea ispunjava elu zapreminu rezervoara. Koe ijent linear6 1
C . Koe ijenti zapreminskog irenja i gustine
nog irenja za elik iznosi 10,4 10
kg
kg
4 1
na 19 C: 9 10
C , 760 m3 za naftu i 9,5 104 C1 , 780 m
3 za kerozin.
Reenje:
38.
54 C
koja ispunjava
99 %
19 C,
se nalazi smea
85 kg
nafte i
90 kg
kerozina,
zapremine rezervoara.
Odrediti masu smee, koja je is uri iz
rezervoara ukoliko se temperatura povisi na 55 C. Smatrati da je posle zagrevanja

odnos zapremine nafte i kerozina isti, bez obzira na to da li je u rezervoaru elokupna
koliina, ili samo deo te koliine. Koe ijent linearnog irenja za elik iznosi 10,4
106 C1 . Koe ijenti zapreminskog irenja: 9 104 C1 za naftu i 9,5 104 C1
kg
kg
za kerozin. Gustine na 19 C: 760 3 za naftu i 780 3 za kerozin.

m
m
Reenje:
39.
3,74 kg
1,5 105 C1 , koristi se
za ienje istovetnih gvozdenih kugli. Na temperaturi od 20 C zapremina rezervoara

iznosi 5000 l i tada se u njega ulije 3000 l tenosti za ienje i uba i 60 gvozdenih
kugli, to rezultuje time da se rezervoar ispuni do 66 % svoje zapremine. Koliki je
Rezervoar, iji koe ijent zapreminskog irenja iznosi
maksimalni broj kugli, koje je mogue oistiti u ovom rezervoaru? Odrediti pro enat
neispunjene zapremine rezervoara. ienje se izvodi zagrevanjem do 120 C. Koe i4 1

jent zapreminskog irenja tenosti iznosi 8 10
C , a koe ijent linearnog irenja
6 1
C .
kugli je 18 10
Reenje:
351, 0,06 %
3. poglavlje
Kalorimetrija
Kalorimetrijska jednaina:
Q = mc (t2 t1 )
Koliina toplote koju telo prima (odaje) je Q, m je masa tela, c je spe ini
J
toplotni kapa itet [c] = kg C , dok je t2 krajnja, a t1 poetna temperatura. Ako
telo odaju toplotu, tada je Q < 0, ukoliko prima tada je Q > 0.
Jednaina za promenu faze:

Q = mq
Promena faze se odvija na konstantnoj temperaturi temperaturi topljenja (isparavanja) i temperatura se ne menja sve dok se sva masa ne istopi (ispari ili
J
ovrsne/kondenzuje). Veliina q je toplota topljenja (isparavanja) [q] = kg .
Jednaina toplotne ravnotee:

Qprima
+ Qprima
+ + Qodaje
+ Qodaje
+ = 0
1
2
1
2
Svu koliinu toplote koju jedno (ili vie) tela odaju prima drugo telo (ili vie
njih).
13
14
3. POGLAVLJE.
KALORIMETRIJA
40.
Bakarna ploa mase 200 g zagrejana je do 100 C i sputena u 500 g vode,

kJ
temperature 0 C. Nai temperaturu smee. Spe ini toplotni kapa iteti: 4,2
kg C
kJ
za vodu, 0,39
kg C za bakar.
Reenje:
3,6 C
41. U posudi se nalazi voda mase 1 kg na temperaturi 10 C.
Kolika se temperatura
uspostavi u posudi, ako se u nju uba e komadi: gvoa mase 50 g, temperature 200 C
kJ
i aluminijuma mase 30 g, temperature 100 C? Spe ini toplotni kapa iteti: 4,2
kg C
kJ
kJ
za vodu, 0,48
za
gvoe,
0,88
za
aluminijum.
kg C
kg C
Reenje:
11,6 C
42. U posudi se nalazi 0,2 kg vode na temperaturi od 4 C.
telo mase
0,3 kg
i temperature
55 C.
U vodu se uba i bakarno
Uspostavljanjem toplotne ravnotee deo vode
se pretvorio u led. Izraunati masu leda u posudi. Spe ini toplotni kapa iteti:
kJ
4,2 kgkJ C za vodu, 0,39 kgkJ C za bakar. Spe ina toplota: 336 kg
za topljenje leda.
Reenje:
9,2 g
43.
Kolika je najmanja masa vodene pare, temperature 100 C, potrebna da bi se

kJ
istopilo 50 g leda temperature 4 C. Spe ini toplotni kapa iteti: 2

kg C za led,
kJ
kJ
MJ
4,2 kg C za vodu. Spe ine toplote: 336 kg za topljenje leda i 2,26 kg za isparavanje
vode.
Reenje:
6,4 g
44. Kolika je
konana temperatura u posudi u kojoj se nalazilo 2 kg vode na tem

a u koju se uba i: 500 g leda, temperature 10 C i komad bakra mase
600 g i temperature 85 C? Poznato je da se sav led istopio. Spe ini toplotni kapakJ
kJ
kJ
kJ
iteti: 4,2
kg C za vodu, 2 kg C za led, 0,39 kg C za bakar. Spe ina toplota: 336 kg
za topljenje leda.
peraturi
Reenje:
20 C,
0,92 C
45.
Kolike treba da su temperature bakarnog tela mase 2 kg i komada leda mase

1,5 kg, da bi se posle njihovog uba ivanja u posudu sa vodom, sva voda zamrzla do
2 C? U posudi se nalazilo 0,5 kg vode na temperaturi od 2 C. Spe ini toplotni
kJ
kJ
kJ
kapa iteti: 0,39
kg C za bakar, 4,2 kg C za vodu, 2 kg C za led. Toplota topljenja
kJ
leda je 336
kg .
Reenje: 48 C
46.
U posudi se nalazi
0,5 kg
leda i komad gvoa, mase
450 g
na temperaturi
8 C.
Kolika treba da bude temperatura 3 kg vode, pa da posle njenog sipanja,

kJ
temperatura smee u posudi bude 5 C. Spe ini toplotni kapa iteti: 4,2
kg C za
kJ
kJ
kJ
vodu, 2
kg C za led, 0,48 kg C za gvoe. Toplota topljenja leda je 336 kg .
od
Reenje:
20 C
47. Odrediti masu vode u posudi, posle uspostavljanja ravnotee, ukoliko je na 5 kg
leda na temperaturi 5 C nasuto 5 kg kljuajueg alkohola. Temperatura kljuanja

kJ
kJ
alkohola je 78 C. Spe ini toplotni kapa iteti: 2

kg C za led, 2,43 kg C za alkohol.
kJ
Toplota topljenja leda je 336
kg .
Reenje:
2,7 kg
15
48. U posudi se nalazi smea 100 g leda i 200 g alkohola u tenom agregatnom stanju
1 C.
Kolika temperatura bakarnog tela mase 5 kg ubaenog u
posudu omoguuje da sav alkohol ispari? Temperatura kljuanja alkohola je 78 C.

kJ
kJ
kJ
Spe ini toplotni kapa iteti: 2
kg C za led, 2,43 kg C za alkohol, 4,2 kg C za vodu,
kJ
kJ
0,39 kgkJ C za bakar. Spe ine toplote: 336 kg
za topljenje leda, 860 kg za isparavanje
alkohola.
na temperaturi od
Reenje:
49.
220 C
U posudi se nalazi
2 kg
leda na temperaturi od
2 C.
Kolika se ravnotena
temperatura uspostavi u posudi, ako su u nju doda 5 kg alkohola koji kljua (tempera
ture 78 C), kao i komad gvoa, mase 6 kg, temperature iste kao i alkohol? Spe ini
kJ
kJ
kJ
kJ
toplotni kapa iteti: 2 kg C za led, 4,2 kg C za vodu, 2,43 kg C za alkohol, 0,48 kg C
kJ
za gvoe. Spe ina toplota: 336
kg za topljenje leda.
Reenje:
50.
21 C
U posudi se nalazi
5 kg
alkohola u vrstom stanju na temperaturi topljenja od
115 C.
Odrediti ravnotenu temperaturu smee, ukoliko se u posudu ulije 1,5 kg
vode i uba i komad bakra, mase 2 kg, zagrejanih do temperature od 20 C. Poznato

kJ
je da se voda zaledi, a alkohol otopi. Spe ini toplotni kapa iteti: 2,43
kg C za teni
kJ
kJ
kJ
alkohol, 2
kg C za led, 4,2 kg C za vodu, 0,39 kg C za bakar. Spe ina toplota:
kJ
kJ
336 kg
za topljenje leda i 105
kg za topljenje alkohola.
Reenje:
80,1 C
51.
vrsti alkohol se nalazi na temperaturi topljenja, koja iznosi 115 C. Na njega

0,6 kg vode temperature 90 C u kojoj ima i komad bakra mase 0,71 kg. Odre
diti masu alkohola, ukoliko je temperatura nastale smee 10 C. Spe ini toplotni
kJ
kJ
kJ
za
led,
2,43
za
alkohol,
4,2
za
vodu,
0,39 kgkJ C za bakar.
kapa iteti: 2
kg C
kg C
kg C
kJ
kJ
Spe ine toplote: 336
kg za topljenje leda i 105 kg za topljenje alkohola.
se naspe
Reenje:
52.
1,3 kg
Teni a eton, mase
posudi.
mase
2 kg
i temperature
U posudu se uba e ko ke: leda,
15 kg.
3 C, nalazi se u izolovanoj i zatvorenoj
mase 200 g i temperature 1 C i bakra,
Odrediti temperaturu bakarne ko ke, potrebnu da sav a eton ispari.

57 C. Spe ini toplotni kapa iteti: 4,2 kgkJ C
kJ
kJ
kJ
za vodu, 1,4
kg C za a eton, 2 kg C za led, 0,39 kg C za bakar. Spe ine toplote:
kJ
kJ
336 kg
za topljenje leda, 520 kg za isparavanje a etona.
Temperatura kljuanja a etona iznosi
Reenje:
53.
283 C
Odrediti masu leda, temperature
5 C,
koji se nalazi u izolovanoj i zatvorenoj
pare alkohola temperature 90 C i uba i komad alumini

juma mase 2,5 kg i temperature 100 C. Posle uspostavljanja ravnotee temperatura
smee iznosi 34 C. Temperatura kljuanja alkohola iznosi 78 C. Spe ini toplotni

kJ
kJ
kJ
kapa iteti: 0,87 kg C za paru alkohola, 2,43 kg C za teni alkohol, 2 kg C za led,
kJ
kJ
kJ
4,2 kg C za vodu, 0,91 kg C za aluminijum. Spe ine toplote: 336 kg za topljenje
kJ
leda i 860
kg za isparavanje alkohola.
posudi u koju se uvodi
Reenje:
2,1 kg
0,9 kg
16
54.
3. POGLAVLJE.
U posudi se nalazi
a etona, mase
2,5 kg
5 kg
leda na temperaturi od
i pare alkohola, mase
1,5 kg.
2 C
KALORIMETRIJA
i uvodi se smea:
Temepratura smee iznosi
pare
100 C.
Odrediti temperaturu smee tenosti nastalih posle uspostavljanja ravnotee. Teme
perature kljuanja: 57 C za a eton i 78 C za alkohol. Spe ini toplotni kapa ikJ

kJ
kJ
teti: 0,66
kg C za paru a etona, 1,4 kg C za teni a eton, 0,87 kg C za paru alkohola,
kJ
kJ
kJ
kJ
2,43 kg C za teni alkohol, 2 kg C za led i 4,2 kg C za vodu. Spe ine toplote: 336 kg
kJ
kJ
za topljenje leda, 520 kg za isparavanje a etona i 860 kg za isparavanje alkohola.
Reenje:
55.
52,4 C
U posudu, u kojoj se nalazi led na temperaturi od
a etona, mase
2,5 kg
i pare alkohola, mase
1,5 kg.
2 C,
uvodi se smea: pare

100 C.
Temepratura smee iznosi
Odrediti maksimalnu masu leda, tako da je nakon uspostavljanja ravnotee a eton jo
uvek u gasovitom agregatnom stanju. Temeperature kljuanja: 57 C za a eton i 78 C

kJ
kJ
za alkohol. Spe ini toplotni kapa iteti: 0,66
kg C za paru a etona, 0,87 kg C za
kJ
kJ
kJ
paru alkohola, 2,43
kg C za teni alkohol, 2 kg C za led i 4,2 kg C za vodu. Spe ine
kJ
336 kg
za
Reenje: 2,5 kg
toplote:
56.
topljenje leda i
kJ
860 kg
za isparavanje alkohola.
0,685 kg pare alkohola na temperaturi 80 C. U posudu se ulije
temperature 1,5 C. Istovremeno se u posudu uba i i komad gvoa mase
U posudi se nalazi
0,5 kg vode,
23,5 kg. Odrediti temperaturu komada gvoa, potrebnu da konana temperatura u
posudi bude 2 C. Temepratura kljuanja alkohola iznosi 78 C. Spe ini toplotni

kJ
kJ
kJ
kapa iteti: 0,87 kg C za paru alkohola, 2,43 kg C za teni alkohol, 2 kg C za led,
4,2 kgkJ C za vodu, 0,48 kgkJ C za gvoe. Spe ine toplote: 336 kJ
kg za topljenje leda,
kJ
860 kg za isparavanje alkohola.
Reenje: 81,5 C
57.
U posudu, u kojoj se nalazi vrsti alkohol na temperaturi topljenja od
115 C,
uvodi se smea: pare a etona, mase 2,5 kg i vodene pare, mase 1,5 kg. Temepratura
smee iznosi 110 C. Odrediti masu alkohola, ukoliko je temperatura nastale smee sup
stan ija 15 C. Temeperature kljuanja: 57 C za a eton i 100 C za vodu. Spe ini

kJ
kJ
kJ
toplotni kapa iteti: 0,66
za
paru
a etona,
1,4
za
teni
a eton, 2,43
kg C
kg C
kg C za
kJ
kJ
kJ
teni alkohol, 4,2
kg C za vodu i 2,1 kg C za vodenu paru. Spe ine toplote: 105 kg
kJ
kJ
za topljenje alkohola, 520 kg za isparavanje a etona i 2260 kg za isparavanje vode.
Reenje:
58.
13 kg
U posudu, u kojoj se nalazi komad leda mase
500 g
i komad alkohola mase
300 g
i u kojoj vlada temperatura topljenja alkohola, uvodi se vodena para mase 0,12 kg i
temeprature 308 C i uba uje se bakarno telo mase 1 kg i temeprature 110 C. Odrediti
temperaturu topljenja alkohola, ukoliko je ravnotena temperatura u posudi 5 C.

kJ
kJ
kJ
Spe ini toplotni kapa iteti: 0,39
kg C za bakar, 2,43 kg C za teni alkohol, 2 kg C
kJ
kJ
kJ
za led, 4,2 kg C za vodu i 2,1 kg C za vodenu paru. Spe ine toplote: 105 kg za
kJ
kJ
topljenje alkohola, 336
kg za topljenje leda i 2260 kg za isparavanje vode.
Reenje:
59.
115 C
U izolovanoj i zatvorenoj posudi nalazi se aluminijum, mase 2,5 kg i led nepoznate

5 C. U posudu se uvodi smea tempertature 110 C koja se
mase, na temperaturi
17
sastoji od 0,12 kg vodene pare i 0,9 kg pare alkohola. Odrediti masu leda, ukoliko se
sav alkohol kondenzovao. Temperatura kljuanja alkohola iznosi 78 C. Spe ini tokJ
kJ
kJ
plotni kapa iteti: 2 kg C za led, 0,91 kg C za aluminijum, 0,87 kg C za paru alkohola,
kJ
2,1 kgkJ C za vodenu paru i 4,2 kgkJ C za vodu. Spe ine toplote: 336 kg
za topljenje
kJ
kJ
leda, 2260
kg za isparavanje vode i 860 kg za isparavanje alkohola.
Reenje:
60.
1,3 kg
0,2 kg leda, temperature 5 C i 0,3 kg
od 115 C. U posudu se uvodi vodena
U izolovanoj i zatvorenoj posudi nalazi se
vrstog alkohola na temperaturi topljenja
para, temperature 115 C. Odrediti masu vodene pare, potrebnu da sav alkohol ispari.
kJ
Temperatura kljuanja alkohola iznosi 78 C. Spe ini toplotni kapa iteti: 2,43
kg C
kJ
kJ
kJ
za teni alkohol, 2
kg C za led, 4,2 kg C za vodu i 2,1 kg C za vodenu paru. Spe ine
kJ
kJ
105 kg
za topljenje alkohola, 336
kg
kJ
alkohola i 2260 kg za isparavanje vode.
Reenje: 0,24 kg
toplote:
za topljenje leda,
kJ
860 kg
za isparavanje
18
3. POGLAVLJE.
KALORIMETRIJA
4. poglavlje
Provoenje toplote
Furijeov zakon provoenja:
= (t2 t1 )
S
l
Q
Veliina S je onda koliina toplote koja proe kroz povrinu S tokom vremena
, koe ijent toplotne provodljivosti [] = mW C , t2 i t1 su temperature na
povrini materijala udaljene za l (t2 > t1 ).
Njutnov zakon hlaenja:
Q
= (t t )
S
Q
S je ona koliina toplote koju oda telo temperature t sa svoje povrine
S u okolinu, temperature t , tokom vremena . Veliina je koe ijent prelaza
W
toplote, [] =
m 2 C .
Veliina
Snaga:
P =
Snaga je brzina oslobaanja toplote (ili vrenja nekog rada).

[P] = Js = W.
Merna jedini a:
Provoenje toplote kroz ravan zid:

P
=
S
Temperature
t1
t2
1
1
1
2
t2 t1
+ + l11 +
l2
2
se nalaze na krajevima, a u imenio u je sve izmeu tih
temperatura.
Provoenje toplote kroz ilindrini zid:

P
=
2L
Duina ilindra
L,
1
Run un
1
Rsp sp
t2 t1
2
+ 11 ln R
R1 +
1
2
R3
ln R
+
2
unutranji/spoljanji poluprenik
lupreni i za razliite materijale
R1 , R2 ,
19
itd.
Run /Rsp ,
granini po-
20
4. POGLAVLJE.
4.1
PROVOENJE TOPLOTE
Toplotna provodljivost i izola ija ravnih zidova
61.
tap je napravljen od dva jednaka dela: aluminijumskog duine 0,6 m i toplotne

207 mW C i olovnog duine 0,4 m i toplotne provodljivosti 35 mW C . Kra
jevi tapa se odravaju na konstantnim temperaturama: aluminijumski na 20 C, a
olovni na 0 C. Odrediti: temperaturu spoja i koliinu toplote koja protekne kroz
provodljivosti
jedininu povrinu u jedini i vremena.

W
Reenje: 16 C, 1396
m2
62.
25 cm, napravljen je od igle (toplotne provodljivosti 0,7 mW C ). Tem

peratura povrine zida prema prostoriji je 15 C. Koe ijent prelaza toplote sa spoljaW
nje povrine zida na vazduh temperature 5 C je 10 2 . Odrediti: temperaturu

m C
Zid, debljine
spoljanje povrine zida i koliinu toplote koja protekne kroz jedininu povrinu u je-
dini i vremena.
Reenje:
63.
W
0,625 C, 43,75 m
2
Prostorija odaje toplotu kroz zid povrine
27 m2 .
Zid prostorije je napravljen
i omalterisan je sa obe strane slojem maltera debljine 2 cm.
Odrediti snagu grejali e, potrebnu da pri spoljanjoj temperaturi od 10 C unutra

W
W
odrava temperaturu od 18 C. Toplotne provodljivosti su: 0,7

m C za iglu i 0,93 m C
W
W
za malter. Koe ijenti prelaza toplote su: 9,3 m2 C na unutranjoj i 14 m2 C na
od igle debljine
25 cm
spoljanjoj povrini zida. Odrediti i temperature unutranje i spoljanje povrine zida.
Reenje:
1,3 kW, 13 C, 6,5 C
64. Temperatura u unutranjosti kotla, koji je spolja obloen amotnim zidom de-
toplotne provodljivosti 1,1 m C , je 310 C. Koliki sloj azbesta (toplotne

W
provodljivosti 0,2
m C ) treba naneti na amotnu oblogu, tako da temperatura spo
ljanje povrine azbesta iznosi 50 C? Koe ijent prelaza toplote prema prostoriji u
W
kojoj vlada temperatura od 20 C je 30 2 .

m C
bljine
25 cm i
Reenje:
65.
1,2 cm
U kotlu se nalazi vodena para temperature
110 C.
Kotao je spolja izolovan

W
azbestnom oblogom toplotne provodljivosti 8,72 10
,
m C ija temperatura spolja

nje povrine ne sme prei 40 C. Koliki sloj azbesta je potrebno staviti na takav kotao
W
u prostoriji u kojoj je temperatura 20 C, ako je koe ijent prelaza toplote 10,6 2 ?

m C
Reenje:
2,9 cm
66. Za koliko pro enata se smanji protok snage po jedini i povrine, kada se na zid
5 cm koji se potom malterie slojem debljine 2 cm? Zid

25 cm, omalterisan je i sa spoljanje i sa unutranje
W
Toplotne provodljivosti: 0,037 m C za staklenu vunu,
stavi sloj staklene vune debljine
je napravljen od igala, debljine
strane slojem debljine 2 cm.

0,7 mW C za iglu i 0,93 mWC za malter. Koe ijent prelaza toplote sa unutranje strane
W
W
je 9,3 2 , a sa spoljanje je 14 2
m C
m C u oba sluaja, temperature i napolju i unutra
su iste u oba sluaja.
Reenje:
67.
72 %
Koliki je sloj drveta na neomalterisanoj unutranjoj povrini zida od igala

25 cm potreban da pri spoljanjoj temperaturi od 10 C, temperatura mal
tera, debljine 3 cm na spoljanjoj povrini zida bude 5 C? Temperatura u prostoriji
debljine
4.1.
je
21
TOPLOTNA PROVODLJIVOST I IZOLACIJA RAVNIH ZIDOVA
25 C.
malter. Koe ijenti prelaza

Reenje:
0,1 mW C
W
toplote: 9 2
m C
Toplotne provodljivosti:
1 cm
0,7 mW C za iglu i 0,93 mW C

W
unutranji i 10 2
m C spoljanji.
za drvo,

za
68.
Kolika temperatura treba da bude u prostoriji, pa da se spoljanja povrina
svee obraenog zida ne zaledi pri spoljanjoj temperaturi od 5 C? Zid je napraW

vljen od igle (toplotne provodljivosti 0,7
m C ) debljine 25 cm. Materijal od koga je
W
napravljena obrada spoljanjeg dela zida ima toplotnu provodljivost od 2,9 m C i deW
W
bljinu od 3 cm. Koe ijent prelaza toplote: 9 2
m C unutranji, 10 m2 C - spoljanji.
2
Odrediti snagu grejanja ukoliko je povrina zida 95 m . Za koliko pro enata je po
trebno smanjiti snagu grejanja ukoliko se spoljanja temperatura promeni na 3 C?
Reenje:
69.
23,9 C; 4,8 kW; 40 %
Zid od igala, debljine
tera debljine
30 cm,
omalerisan sa spoljanjih strana slojevima mal-
3 cm,
dodatno se izoluje. Kolikim slojem staklene vune, koji se ponovo
malterie slojem od 3 cm, se moe postii porast temperature u prostoriji od 5 C, ako

W
se u oba sluaja koristi grejali a iste snage? Toplotne provodljivosti: 0,037
m C za
W
W
staklenu vunu, 0,7 m C za iglu i 0,9 m C za malter. Unutranji koe ijent prelaza
W
W
toplote je isti u oba sluaja i iznosi 8 2 , a spoljanji je 15 2 kada nema staklene
m C
m C
W
vune, odnosno 18 2
m C kada je ima. Unutranja temperatura je 20 C, a spoljanja je
20 C.
Reenje:
70.
2,4 mm
Unutar prostorije vlada temperatura od
15 C.
25 C,
pri spoljanjoj temperaturi od
Kolika e se temperatura ostvariti u istoj prostoriji, ako se na unutranju
stranu zida postavi lamperija debljine
3 cm,
ukoliko se prostorija zagreva grejali om
iste snage, a napolju je ista temperatura, kao i pre?
Zid prostorije je napravljen
i omalterisan je sa obe strane slojem maltera debljine 5 cm.

W
W
W
Toplotne provodljivosti: 0,25
m C za lamperiju, 0,7 m C za iglu i 0,9 m C za malter.
W
Koe ijent prelaza toplote spolja je isti u oba sluaja i iznosi 15 2 , a unutra je u
m C
W
W
prvom sluaju 9 2 , a u drugom je 12 2 .
m C
m C
od igala debljine
Reenje:
25 cm
30,7 C
71. Zid od igala debljine 30 cm, omalterisan sa obe strane slojem maltera debljine
3 cm,
izoluje se sa spoljanje strane slojem staklene vune debljine
doda fasadna igla debljine
15 cm.
1 cm
na koju se
Za koliko pro enata treba smanjiti snagu grejali e
u odnosu na neizolovan zid, ukoliko se ni spoljanja, ni unutranja temperatura ne

W
W
menja? Toplotne provodljivosti: 0,037
m C za staklenu vunu, 0,7 m C za iglu i
0,9 mW C za malter. Koe ijenti prelaza toplote: unutranji je pre izolovanja 10 m2W C ,
W
W
W
a posle je 9 m2 C ; spoljanji je pre izolovanja 17 m2 C , a posle je 13 m2 C .
Reenje:
44 %
72. Snaga ugraene grejali e je projektovana uzmajui u obzir spoljanju tempera-
20 C. Zid je od igle debljine 20 cm i omalterisan je sa

obe strane malterom debljine 3 cm. Meutim, zakljueno je da je spoljanja tempera
tura previsoka i da je termoizola iju potrebno preraunati na temperaturu od 20 C.
turu od
5 C
i unutranju od
Koliku debljinu stiropora je potrebno staviti sa spoljanje strane, ako se jo doda i

5 cm? Toplotne provodljivosti: 0,035 mW C za stiropor, 0,7 mW C
fasadna igla debljine
22
4. POGLAVLJE.
PROVOENJE TOPLOTE
W
za iglu i 0,9 m C za malter. Koe ijenti prelaza toplote: unutranji je pre izolovanja
W
11 m2 C , a posle je 9 m2W C ; spoljanji je pre izolovanja 16 m2W C , a posle je 12 m2W C .
Reenje:
6,7 mm
73. Koliki sloj igle (toplotne provodnosti 0,7 mW C ) je potrebno staviti spolja na ve
s obe strane omalterisani (svaki sloj maltera je debljine 3 cm) betonski zid (toplotne
W
provodnosti 0,21 m C ) debljine 15 cm i potom ponovo omalterisati slojem maltera
W
(toplotne provodnosti 0,93 m C ) debljine 3 cm, ako se pri istoj snazi grejanja i istoj
spoljnoj temperaturi od 15 C eli postii porast temperature u prostoriji za 8 C?

W
Istovremeno se unutranji zid oblae lamperijom (toplotne provodnosti 0,25
m C ) deW
bljine 1 cm. Koe ijenti prelaza toplote: unutranji je pre izolovanja 15 2 , a posle
m C
W
W
W
je 12 m2 C ; spoljanji je pre izolovanja 20 m2 C , a posle je 15 m2 C . Poetna unutra
nja temperatura je 20 C.
Reenje:
6,9 cm
74. Zid prostorije je napravljen od igle (toplotne provodljivosti 0,7 mW C ), debljine
30 cm, na koju je sa spoljanje strane dodat sloj staklene vune (toplotne provodljivosti
0,037 mW C ), debljine 5 cm. Na staklenu vunu dodaje se jo jedan sloj igle, debljine
15 cm. Ovako napravljen zid malterie (toplotna provodljivost je 0,93 mW C ) se i spolja
i unutra slojevima od po 2 cm. Temperatura napolju iznosi 15 C, dok je tempera

tura spoljanje povrine maltera 14,1 C. Odrediti unutranju temperaturu. Koliko
puta treba smanjiti snagu grejali e, ukoliko se na unutranju povrinu maltera postavi
W
sloj lamperije debljine 1 cm (toplotne provodljivosti 0,25 m C ), pa da unutranja temperatura ostane nepromenjena? Koe ijenti prelaza toplote: unutranji pre izolovanja
W
W
W
je 10 2 , a posle je 8 2 ; spoljanji je 17 2 .
m C
m C
m C
Reenje:
18,6 C, 1,03
75. Zid prostorije je napravljen od igala (toplotne provodljivosti 0,7 mW C ) debljine

25 cm
i omalterisan (toplotna provodljivost je
je sa obe strane slojem mal-
Na unutranjoj strani zida postavljena je lamperija debljine 1 cm

W
(toplotne provodljivosti 0,25

m C ). Temperatura u prostoriji je 18 C, a na povrini
lamperije 15 C. Odrediti spoljanju temperaturu. Kolika se temperatura ostvari u

tera debljine
2 cm.
0,93 mW C )
prostoriji, pri nepromenjenoj snazi grejali e, ukoliko se zid dodatno izoluje slojem stiW
ropora debljine 1 cm (toplotne provodljivosti 0,035
m C ) i omalterie slojem maltera
W
debljine 2 cm? Koe ijenti prelaza toplote: unutranji je 11 2 ; spoljanji je pre
m C
W
W
izolovanja 16 m2 C , a posle je 12 m2 C .
Reenje:
76.
1,6 C, 29 C
Zid prostorije je napravljen od igle, debljine
strane dodat sloj staklene vune, debljine

sloj igle, debljine
od po
2 cm.
0,11 mW C .
15 cm.
5 cm.
30 cm,
na koju je sa spoljanje
Na staklenu vunu dodaje se jo jedan
Ovako napravljen zid se malterie i spolja i unutra slojevima
U zid su ugraeni PVC prozori, debljine
8 cm
i toplotne provodljivosti
10 C,
Odrediti temperaturu u prostoriji pri spoljanjoj temperaturi od
ukoliko se za njeno zagrevanje koristi grejali a snage 3 kW. Toplotne provodljivosti:

W
W
za iglu; 0,037 m C za staklenu vunu; 0,93 m C za malter. Koe ijenti preW
W
laza toplote: unutranji je za zid 10 2 , a za prozor je 8 2 ; spoljanji je za zid
m C
m C
W
W
2
17 m2 C , a za prozor je 23 m2 C . Povrina zida iznosi 200 m , a prozora 10 m2 .
0,7 mW C
Reenje:
19,3 C
4.1.
23
TOPLOTNA PROVODLJIVOST I IZOLACIJA RAVNIH ZIDOVA
77.
W
Zid prostorije je napravljen od igala (toplotne provodljivosti 0,7 m C ) debljine
W
25 cm i omalterisan (toplotna provodljivost je 0,93 m C ) je sa obe strane slojem maltera debljine 5 cm. Na unutranjoj strani zida postavljena je lamperija debljine 3 cm
W
m C ). U zid su ugraeni PVC prozori, debljine 8 cm i toW
plotne provodljivosti 0,11
m C . Odrediti temperature u prostoriji i napolju, ukoliko je
temperatura spoljanje povrine maltera 5 C. Snaga grejali e iznosi 10 kW. Ukupna

2
2
povrina zida je 250 m , a prozora je 25 m . Koe ijenti prelaza toplote: unutranji
W
W
W
je za zid 10 2 , a za prozor je 8 2 ; spoljanji je za zid 17 2 , a za prozor je
m C
m C
m C
23 m2W C .
Reenje:
78.
20 C, 7,2 C
W
Zid prostorije je napravljen od igala (toplotne provodljivosti 0,7 m C ) debljine
25 cm i omalterisan (toplotna provodljivost je 0,93 mW C ) je sa obe strane slojem maltera debljine 5 cm. Na unutranjoj strani zida postavljena je lamperija debljine 3 cm
W
m C ). U zid su ugraeni PVC prozori, debljine 8 cm i
W
toplotne provodljivosti 0,11 m C . Odrediti temperature u prostoriji i napolju, ukoliko
je temperatura unutranje povrine lamperije 15 C. Snaga grejali e iznosi 10 kW.

2
2
Ukupna povrina zida je 250 m , a prozora je 25 m . Koe ijenti prelaza toplote: unuW
W
W
tranji je za zid 10 2 , a za prozor je 8 2 ; spoljanji je za zid 17 2 , a za
m C
m C
m C
W
prozor je 23 2 .
m C
Reenje:
79.
19 C, 8,8 C
strane dodat sloj staklene vune, debljine

sloj igle, debljine
15 cm.
5 cm.
30 cm,
na koju je sa spoljanje
Na staklenu vunu se dodaje jo jedan
Ovako napravljen zid se malterie i spolja i unutra slojevima
U zid su ugraeni PVC prozori, debljine 8 cm i toplotne provodljivosti

0,11 mW C . Toplotne provodljivosti: 0,7 mW C za iglu; 0,037 mW C za staklenu vunu;
0,93 mW C za malter. Koe ijenti prelaza toplote: unutranji je za zid 10 m2W C , a za
W
W
W
prozor je 8 2 ; spoljanji je za zid 17 2 , a za prozor je 23 2 . Povrina zida
m C
m C
m C
2
2
iznosi 200 m , a prozora 10 m . Odrediti koliko se pro enata toplote gubi kroz prozor
od po
2 cm.
u odnosu na ukupnu izgubljenu toplotu, a koliko kroz zid.

Reenje:
80.
11 %, 89 %
50 cm i omalterisan je i spolja i
5 cm. U zid su ugraeni PVC prozori, debljine 8 cm i toW
plotne provodljivosti 0,11

m C . Temperatura u prostoriji iznosi 18 C, pri spoljanjoj
temperaturi od 10 C. Odrediti temperaturu u prostoriji, ukoliko se pri istoj spoljaZid prostorije je napravljen od igle, debljine
unutra slojevima od po
njoj temperaturi i pri zagrevanju prostorije grejali om iste snage pobolja izola ija.
1 cm i fasadne igle,
W
debljine 10 cm, sa spoljanje strane zida. Toplotne provodljivosti: 0,7 m C za iglu;
0,037 mW C za staklenu vunu; 0,93 mW C za malter. Koe ijenti prelaza toplote: unuW
W
W
tranji je za zid 10 2 , a za prozor je 8 2 ; spoljanji je za zid 17 2 , a za
m C
m C
m C
W
2
2
prozor je 23 m2 C . Povrina zida iznosi 200 m , a prozora 10 m .
Izola ija se poboljava dodavanjem sloja staklene vune, debljine
Reenje:
81.
29 C
unutra slojevima od po
plotne provodljivosti
5 cm.
0,11 mW C .
30 cm
i omalterisan je i spolja i
U zid su ugraeni PVC prozori, debljine
8 cm
i to-
Izola ija zida se poboljava dodavanjem sloja staklene
24
4. POGLAVLJE.
PROVOENJE TOPLOTE
5 cm, na koju se sa spoljanje strane dodaje jo jedan sloj fasadne igle,

15 cm. Odrediti koliko puta treba smanjiti snagu grejali e, pa da se ni tempe-
vune debljine
debljine
ratura u prostoriji, pri nepromenjenoj spoljanjoj temepraturi, ne promeni. Toplotne

0,7 mW C za iglu; 0,037 mW C za staklenu vunu; 0,93 mW C za malter.
W
W
Koe ijenti prelaza toplote: unutranji je za zid 10 m2 C , a za prozor je 8 m2 C ; spoW
W
ljanji je za zid pre izolovanja 17 2 , a posle izolovanja je 15 2 , dok je za prozor
m C
m C
23 m2W C . Povrina zida iznosi 200 m2 , a prozora 10 m2 .
provodljivosti:
Reenje:
82.
30 cm
i omalterisan je i spolja i
unutra slojevima od po 5 cm. U zid su ugraeni PVC prozori, debljine 8 cm i toplotne

W
provodljivosti 0,11 m C . Izola ija se poboljava dodavanjem sloja staklene vune sa
spoljanje strane zida, na koju se dodaje jo jedan sloj fasadne igle, debljine 15 cm.
Ukoliko se ni spoljanja, ni unutranja temperatura ne promene, odrediti debljinu
staklene vune, koja omoguuje smanjenje snage grejali e za 40 %. Toplotne provodljiW
W
W
vosti: 0,7
m C za iglu; 0,037 m C za staklenu vunu; 0,93 m C za malter. Koe ijenti
W
W
prelaza toplote: unutranji je za zid 10 m2 C , a za prozor je 8 m2 C ; spoljanji je za
W
W
W
zid pre izolovanja 17 2 , a posle je 15 2 , dok je za prozor 23 2 . Povrina
m C
m C
m C
2
2
zida iznosi 200 m , a prozora 10 m .
Reenje:
83.
1 cm
25 cm i omalterisan je i spolja i unu

Temperatura spoljanje povrine maltera iznosi 12 C, dok
je temperatura unutranje povrine maltera 15 C. U zid su ugraeni PVC prozori,

W
debljine 8 cm i toplotne provodljivosti 0,11
m C . Izola ija zida se poboljava dodavanjem sloja staklene vune debljine 1 cm, sa spoljanje strane, na koju se doda sloj
tra slojevima od po
5 cm.
fasadne igle, debljine
15 cm.
Odrediti promenu temerature u prostoriji posle dodat-
nog izolovanja zida, ukoliko je spoljanja temperatura i pre i posle dodatne izola ije
W
ista, dok se snaga grejali e smanji za 35 %. Toplotne provodljivosti: 0,7
m C za iglu;
W
W
0,037 m C za staklenu vunu; 0,93 m C za malter. Koe ijenti prelaza toplote: unuW
W
tranji je za zid 10 m2 C , a za prozor je 8 m2 C ; spoljanji je za zid pre izolovanja
W
W
17 m2 C , a posle je 15 m2 C , dok je za prozor 23 m2W C . Povrina zida iznosi 200 m2 ,
2
a prozora 10 m .
Reenje:
84.
4,8 C
30 cm i omalterisan je i spolja i unu

Temperatura spoljanje povrine maltera 10 C. U zid su
W
ugraeni PVC prozori, debljine 8 cm i toplotne provodljivosti 0,11
m C . Izola ija zida
tra slojevima od po
5 cm.
se poboljava dodavanjem sloja staklene vune debljine
5 cm,
na koju se sa spoljanje
strane dodaje jo jedan sloj fasadne igle, debljine 15 cm. Tada je temperatura unu
tranje povrine maltera 19 C. Odrediti promenu temperature u prostoriji, ukoliko
se spoljanja temperatura ne menja, a snaga grejali e se smanji za 6 kW. Toplotne
W
W
W
provodljivosti: 0,7
m C za iglu; 0,037 m C za staklenu vunu; 0,93 m C za malter.
W
W
Koe ijenti prelaza toplote: unutranji je za zid 10 2 , a za prozor je 8 2 ; spom C
m C
W
W
W
ljanji je za zid pre izolovanja 17 2 , a posle je 15 2 , dok je za prozor 23 2 .
m C
m C
m C
2
2
Povrina zida iznosi 200 m , a prozora 10 m .
Reenje:
2,0 C
4.2.
85.
TOPLOTNA PROVODLJIVOST I KALORIMETRIJA
25
25 cm i omalterisan je sa obe strane

8 C.
lamperija debljine 1 cm. U zid su ugraeni
Zid prostorije je napravljen od igala debljine
slojem maltera debljine
2 cm,
a temperatura na spoljanjoj povrini maltera je
Na unutranjoj strani zida postavljena je

PVC prozori, debljine
8 cm.
Ukoliko se zid dodatno izoluje slojem stiropora i omalte2 cm, temperatura na povrini lamperije dostigne 18 C,
pri nepromenjenoj snazi grejali e i nepromenjenoj spoljanjoj temperaturi od 10 C.

W
W
Kolika je debljina sloja stiropora? Toplotne provodljivosti: 0,7
m C za iglu, 0,93 m C
W
W
W
za malter, 0,25 m C za lamperiju, 0,035 m C za stiropor i 0,11 m C za prozor. KoeW
ijenti prelaza toplote: unutranji je za zid 11 2 ; spoljanji je za zid pre izolovanja
m C
16 m2W C , a posle je 12 m2W C ; dok je za prozor 8 m2W C spoljanji i 23 m2W C unutranji.
2
2
Povrina zida iznosi 200 m , a prozora 10 m .
rie slojem maltera debljine
Reenje:
4.2
86.
1,2 cm
Toplotna provodljivost i kalorimetrija
2
i povrine poprenog preseka 3 cm
nalazi se u pei u kojoj se odrava konstantna temperatura od 400 C, a drugi kraj

kJ
istog tapa je je uronjen u smeu vode i leda (toplota topljenja leda iznosi 336 kg ).
W
Kolika masa leda se istopi za 1 min, ukoliko je toplotna provodljivost stakla 67
m C ?
Jedan kraj staklenog tapa duine
Reenje:
30 cm
4,8 g
87.
U zatvorenom keramikom sudu nalazi se smea 4 kg leda i vode. Odrediti vreme
za koje se istopi sva koliina leda, ukoliko je spoljanja temperatura 20 C. Toplotna

2 W
provodljivost keramike iznosi 8,4 10
m C , debljina je 2 cm, povrina spoljanjeg
kJ
2
dela posude je 1 m , toplota topljenja leda je 336
kg .
Reenje:
4 h 27 min
88. Limeni sud povrine 1000 cm2 i debljine 5 mm napunjen je smeom vode i leda i
15 C. Odrediti masu leda u smei, ako se on

kJ
istopi za 2 h. Toplota topljenja leda je 335
kg , koe ijent prelaza toplote na unutranjoj
W
W
strani je 2910 2 , a na spoljanjoj je 4070 2 , dok je toplotna provodljivost lima
m C
m C
W
73,3 m C .
Reenje: 49 kg
postavljen je u vodu stalne temperature
89.
Kroz bojler, tokom jednog sata, protekne 8 kg vode (spe ini toplotni kapa itet
ulazne temperature 16 C, koju treba zagrejati. Temperatura vode u
bojleru iznosi 80 C. Kazan bojlera je napravljen od lima (toplotne provodljivosti

58 mW C ) debljine 3 mm, a povrina mu je 1,2 m2 . Kazan je spolja obloen slojem
W
azbesta (toplotne provodljivosti 0,3
m C ) debljine 5 cm. Kolika treba da bude snaga
grejaa da bi ovo bilo ostvarivo u prostoriji u kojoj vlada temperatura od 22 C, ako

W
je koe ijent prelaza toplote 11 m2 C ?
je
4,2 kgkJ C ),
Reenje:
90.
0,87 kW
2,4 m2 daje 15 kg vodene pare svakog sata. Tempera
tura vode na ulasku u kotao iznosi 100 C, a u prostoriji je 20 C. Odrediti debljinu

izola ionog sloja kotla, tako da gubitak uloene energije bude 15 %. Toplotna provoW
dljivost izola ionog sloja je 0,175
m C , dok je za lim veoma velik. Koe ijent prelaza
Kotao spoljanje povrine
26
4. POGLAVLJE.
PROVOENJE TOPLOTE
W
toplote na spoljanjoj strani je 23 m2 C , a na unutranjoj strani je veoma velik. ToMJ
plota isparavanja vode je 2,26
kg .
Reenje:
91.
1,3 cm
U kotlu spoljanje povrine
1,2 m2
proizvodi se vodena para pomou elektrinog
grejaa snage 1 kW. Zid kotla je izolovan slojem staklene vune (toplotne provodljivosti
0,037 mW C ) debljine 8 mm, a za elini zid provodljivost je veoma velika. Koe ijent
W
prelaza toplote na spoljanjoj strani iznosi 14 2 , a na unutranjoj je veoma velika.
m C
Odrediti kolika se masa vodene pare proizvede tokom svake sekunde, ukoliko je tem
peratura vode na ulazu 20 C, a temperatura u prostoriji je 25 C. Spe ini toplotni

kJ
MJ
kapa itet za vodu je 4,2 kg C , a toplota isparavanja je 2,26 kg .
4
Reenje:
2,6 10
kg
92.
Bojler je napravljen od lima na koji je dodat izola ioni sloj staklene vune (toplotne
W
provodljivosti 0,037
m C ) od 5 cm i nalazi se u prostoriji u kojoj je temperatura vaW
zduha 20 C. Koe ijent prelaza toplote sa bojlera na vazduh iznosi 11 2 . Odrediti

m C
temperaturu vode u bojleru, ukoliko je njena temperatura na ulazu 16 C. Snaga gre2

jaa, koji neprekidno radi, iznosi 500 W, povrina bojlera je 1,5 m , a kroz njega proe
10 kg vode tokom jednog sata. Spe ini toplotni kapa itet vode iznosi 4,2 kgkJ C .
Reenje:
93.
56 C
Zid prostorije je napravljen od igala debljine
glu, nanosi sloj maltera debljine
3 cm
25 cm.
Prema prostoriji se, na i-
i potom se postavlja lamperija debljine
Prema vani se, na iglu, postavlja sloj stiropora debljine
3 cm. U zid su
0,11 mW C . Poznato
5 cm
2 cm.
i potom se malterie
8 cm
slojem maltera debljine
ugraeni PVC prozori, debljine
plotne provodljivosti
je da prozori ne zaptivaju idealno, tako da
i to-
600 kg, potpuno izmeni za 5 h. Spe ini

1,024 kgkJ C . Odrediti snagu grejali e, koja omo
guuje da se u prostoriji ostvari temperatura od 25 C, pri spoljanjoj temperaturi od
2
10 C. Ukupna povrina zida je 250 m , a prozora je 25 m2 . Koe ijenti toplotne
W
W
W
W
provodljivosti: 0,7
m C za iglu; 0,035 m C za stiropor; 0,93 m C za malter; 0,25 m C
W
za lamperiju. Koe ijenti prelaza toplote: unutranji je za zid 10 m2 C , a za prozor
W
W
W
je 8 2 ; spoljanji je za zid 17 2 , a za prozor je 23 2 .
m C
m C
m C
Reenje: 6,4 kW
se elokupna masa vazduha u prostoriji od
toplotni kapa itet za vazduh iznosi
94.
Kazan, povrine
1,5 m2 ,
napravljen je od bakarnog lima debljine
2 cm
na koji je
dodat izola ioni sloj amota debljine 5 cm i nalazi se u prostoriji u kojoj je temperatura
vazduha 20 C. Temperatura vode na ulazu u kazan je 26 C, a tokom jednog sata u

kazanu ispari
10 kg vode.
Koliki dodatni sloj staklene vune je potreban, ukoliko se eli
postii smanjenje snage grejaa za 8,85 %? Spe ini toplotni kapa itet za vodu iznosi
kJ
4,2 kgkJ C , a toplota isparavanja je 2260 kg
. Koe ijenti provoenja toplote: za bakar
W
W
385 m C , za amot 1,1 m C , za staklenu vunu 0,037 mW C . Koe ijent prelaza toplote
W
sa bojlera na vazduh iznosi 11 2 .
m C
Reenje:
2,1 cm
4.3.
95.
27
TOPLOTNA PROVODLJIVOST I IZOLACIJA CEVI
Disk
10 cm
nainjen od azbesta,
i debljine
30 mm,
poluprenika
zagreva se sa donje
strane, dok je na gornju stranu poloena ev,

koja u potpunosti pokriva disk i kroz koju protie voda (slika 4.1).
Temperatura diska sa
a sa gornje 50 C.
Temperature vode u evi u taki (1) je 20 C,
a u taki (2) je 22 C. Odrediti koe ijent to-
donje strane iznosi
650 C,
plotne provodljivosti azbesta, ukoliko kroz ev
33,3 g vode
4,2 kgkJ C ).
svake sekunde protekne

toplotni kapa itet je
Reenje:
4.3
96.
(1)
(2)
Slika 4.1
(spe ini
0,45 mW C
Toplotna provodljivost i izola ija evi
1 m, spoljanjeg poluprenika 3,5 cm i unutranjeg

3 cm, protie tenost temperature 30 C. Kolika koliina toplote se izgubi
tokom tri sata, ukoliko je temperatura spoljanjosti 20 C, a toplotna provodljivost

W
aluminijuma je 210
m C ?
Reenje: 0,92 GJ
Kroz aluminijumsku ev duine
poluprenika
97.
Kroz pravu, tanku metalnu ev, poluprenika 2 cm, protie vodena para tempera150 C. Kolikom debljinom plute (toplotne provodljivosti 0,03 mW C ) je potrebno
obloiti ev, pa da gubitak energije po duini evi tokom vremena bude manji od
210 W
m ? Temperatura okoline iznosi 30 C.
ture
Reenje:
2,3 mm
98.
Kroz ev, prenika 50 cm, poloenu u zemlju temperature 10 C, protie voda
temperature 60 C. Odrediti debljinu izola ije od stiropora (toplotne provodljivosti

kJ
0,035 mW C ), pa da gubi i ne budu vei od 100 mh
.
Reenje:
12,1 cm
99.
Cevi sistema za grejanje od 1,5 (1 = 25,4 mm), izolovane su toplotnim izola0,1 mW C i debljine 1 cm. Zbog velikih gubitaka odlueno je da se
izola ija evi promeni. Kolika treba da bude debljina novog izolatora toplotne provoW
dljivosti 0,035
m C , pa da gubi i budu svedeni na 10 % od onih pre izola ije.
torom provodljivosti
Reenje:
6,4 cm
100.
Temperatura vode na izlazu iz kazana za etano grejanje u zgradi iznosi 60 C, a
na ulazu u njega je 40 C. Protok vode kroz kazan je 300

min (za vodu je 1 1 kg, a
kJ
spe ini toplotni kapa itet je 4,2
kg C ). Duina evi kroz koju voda protie od kazana
do zgrade iznosi
100 m,
(toplotne provodljivosti
a nazad je
0,035 mW C ),
150 m.
Odrediti debljinu izola ije od stiropora
kojim treba obloiti evi, tako da gubitak iznosi
0,5% energije uloene za zagrevanje vode u kazanu. Dimenzija evi je 2 (1 =

25,4 mm), a temperatura vazduha oko evovoda je 20 C. Smatrati da je temperatura
povrine izolatora priblino jednaka temperaturi vazduha i da je temperatura du evi
u dovodnoj instala iji priblino jednaka 60 C, a u povratnoj priblino 40 C.

Reenje:
2,7 cm
28
4. POGLAVLJE.
PROVOENJE TOPLOTE
5. poglavlje
Vodena para
Pritisak zasiene vodene pare:
bt
pz (t) = a e c+t ,
gde su
a, b i c
empirijske konstante, ije su vrednosti
a = 610,78 Pa,
b = 17,2694
c = 238,3 C.
Jednaina idealnog gasa:

pV = nRT,
p pritisak gasa, V zapremina koju gas zauzima, n koliina gasa u molovima,
J
R univerzalna gasna konstanta (R = 8,31 molK
) i T je temperatura u Kelvinima.
m
Za koliinu gasa vai n = M , gde je m masa gasa, a M je molarna masa.
gde je
Relativna vlanost vazduha:

=
gde je
masa,
m
p
=
= ,
mz
pz
z
par ijalni pritisak a
veliine sa indeksom
gustina vodene pare u vazduhu, dok se
odnose na zasienu vodenu paru.
Difuzija vodene pare kroz ravan zid:

m =
gde je
maseni uks,
p
(p1 p2 ),
d
p , [p ] = s,
je provodljivost vodene pare kroz zid,
je debljina posmatranog zida dok su p1 i p2 pritis i na povrini zida. Maseni

m
uks deniemo kao m = S , gde je m masa koja proe pod pravim uglom na
povrinu S za vreme . Ekvivalentna formula ija je
m =
(1 2 ),
d
29
30
5. POGLAVLJE.
1 i 2 gustine vodene pare posmatrane

2
[ ] = ms , je provodljivost vodene pare.
gde su
VODENA PARA
neposredno uz povrinu zida, a
Konvek ija vodene pare sa povrine zida na okolni vazduh:

m = p (pz pv ),
s
m , je koe ijent prelaza pare sa zida na
vazduh dok su pz i pv par ijalni pritis i vodene pare neposredno uz povrinu
zida, odnosno posmatranog vazduha. Vai i ekvivalentan oblik
gde je
maseni uks,
p , [p ] =
m = (z v ),
gde su
gustine, a
, [ ] =
m
s , je provodljivost vodene pare.
31
101.
Pritisak vodene pare u vazduhu u prostoriji je
relativna vlanost
2200 Pa.
Ako je izmerena
kolika je temperatura u prostoriji?
25 C
Reenje:
102.
70 %,
Na temperaturi od
20 C
relativna vlanost vazduha je 60 %. Kolika e biti

16 C, ukoliko se par ijalni pritisak ne
relativna vlanost vazduha na temperaturi od

menja?
77 %
Reenje:
103. Prosena vlanost vazduha u
kupatilu je
80 %
pri temperaturi od
21 C.
Ko-
lika treba da bude minimalna temperatura povrine keramikih ploi a, pa da nema

povrinske kondenza ije pare iz vazduha?
17,4 C
Reenje:
104. Koliko puta je vea gustina vodene pare u vazduhu prostorije u kojoj je tem28 C, u odnosu na gustinu vodene pare napolju, gde je par ijalni
vodene pare 600 Pa. Relativna vlanost je ista i unutra i spolja i iznosi 60 %.
Reenje: 3,5
peratura
pritisak
105. Iz bazena povrine 110 m2 , koji se nalazi u zatvorenoj prostoriji, svakoga sata
1 m2 povrine. Konstantno ukljueni ventilator obezbeuje vlanost vazduha od 60 %. Koliki treba da bude minimalni kapa itet ventilatora (izraen
m3
u
h ), ako je spoljanja temperatura vazduha 5 C, a relativna vlanost je 90 %. Tem
peratura u prostoriji je stalna i iznosi 28 C.
4 m3
Reenje: 1,31 10
h
ispari
106.
1,2 kg
vode po
U stakleniku biljke proizvode
1,9 kg vodene pare u svakom minutu.
Odrediti mim3
nimalni kapa itet stalno ukljuenog ventilatora (izraen u h ), kojim se ne dozvoljava
kondenza ija vodene pare iz vazduha na unutranjoj povrini stakla. Temperatura
vazduha u stakleniku je 25 C. Temperatura unutranje povrine stakla je 14 C, a
spoljanja temperatura vazduha je 2 C, dok mu je vlanost 90 %. Kolika je vlanost
vazduha u stakleniku, kada ventilator radi sa minimalnim izraunatim kapa itetom?

Reenje:
107.
51 %
U restoranu neprekidni rad ventilatora je podeen tako da unutar prostorije
obezbeuje relativnu vlanost vazduha od 60 %. Kolikim kapa itetom (izraenim u

m3
h ) radi ventilator ako je poznata unutranja temperatura od 22 C, spoljanja tem

peratura od 11 C i vlanost vazduha napolju od 80 %? U restoranu boravi 60 ljudi i
poznato je da jedan ovek u proseku oda
40 g
vode i oslobodi
90 Wh
energije u obliku
toplote u jednom satu. Osoblje restorana takoe oslobaa izvesnu koliinu pare kao i
ostale aktivnosti u kuhinji, to daje u proseku dodatnih
sata kao i
1,8 kWh
2,5 kg
pare u vazduhu svakog
energije u obliku toplote pare. Odrediti korek iju snage grejanja
zbog rada ventilatora i oslobaanja toplote od strane ljudi, u odnosu na stanje kada je
restoran prazan i kada ventilator nije ukljuen. Spe ini toplotni kapa itet vazduha
kg
J
3
je 1,024 10 kg C , a gustina je 1,2 m3 .
3
3 m
Reenje: 1,4 10
h , 2,1 kW
108.
Pritisak zasiene vodene pare na polovini debljine zida je 1000 Pa, a tempe4 C. Kolika je temperatura unutranje povrine
ratura spoljanje povrine zida je
32
5. POGLAVLJE.
VODENA PARA
zida u sta ionarnom reimu provoenja toplote?
Reenje:
18 C
109.
U zimskom periodu je najvei izmereni gubitak toplote kroz najhladniji zid

W
126 m
2 , pri temperaturi vazduha od 21 C. Koliku vrednost ne sme prei relativna vlanost vazduha u kupatilu, pa da nema kondenza ije vodene pare na povrini
kupatila
zida? Poznata je vrednost koe ijenta prelaza toplote sa vazduha na posmatrani zid,
35 mW
2K .
koji iznosi
Reenje:
80 %
110.
Par ijalni pritisak vodene pare u zidu neposredno uz unutranju povrinu je
a njena temperatura je 19 C. Par ijalni pritisak vodene pare neposredno uz
spoljanju povrinu zida je 300 Pa, dok joj je temperatura 4 C. Kolika je relativna
1500 Pa,
vlanost na polovini debljine zida u sta ionarnom reimu.

Reenje:
111.
87 %
m2
s . Kolika masa pare naputa
2
zgradu u toku jedne nedelje kroz zid od igala debljine 20 cm i povrine 240 m , ako
je temperatura vazduha u zgradi 22 C, a relativna vlanost je 50 %? Prosena tem

peratura napolju je 5 C, a relativna vlanost vazduha je 71 %. Za koliko pro enata
Koe ijent provodljivosti pare za iglu je
4 106
se smanji masa proputene vlage, ako se zid ofarba parozatitnom farbom prosene
6 m2
debljine 0,2 mm, permeabilnosti 0,015 10
s ? Pretpostaviti sta ionarni reim provoenja pare bez kondenza ije. Koe ijent prelaza pare sa vazduha na unutranju
1 m
1 m
stranu zida je
360 s , dok je na spoljanju 60 s .
Reenje:
13,9 kg, 21 %
6. poglavlje
Elastinost
Hukov zakon:
F
l
=E
S
l
Pod dejstvom sile

tegne/sabije za
l.
F,
normalne na povrinu
Jungov moduo elastinosti
ipka, poetne duine

E , [E] = mN2 = Pa.
Uslovi ravnotee:
zbir svih sila na telo mora biti nula
Fi = 0.
i
zbir svih momenata sila mora biti nula
X
Mi = 0.
i
Fizike veliine:
napon:
deforma ija:
F
,
S
=
33
[] =
l
,
l
N
= Pa
m2
[] = 1
l,
se is-
34
6. POGLAVLJE.
6.1
112.
ELASTINOST
Hukov zakon
Koliko se izdui elina i a duine
15 N?
1 mm
malne sile od
Reenje:
1,8 m
0,4 mm
200 GPa.
i prenika
Jungov moduo elastinosti je
pod dejstvom nor-
E1
E2
1,99l
Slika 6.1
Slika 6.2
113. Izgled oslon a je dat na sli i 6.1.

njeg stuba je
10 cm,
Povrina svakog stuba je
gani, modula elastinosti
90 GPa,
8 MN?
Gornji stub je mesin-
srednji je bakarni, modula elastinosti
donji je gvozdeni, modula elastinosti
114.
Visina gor-
srednjeg je dvostruko, a donjeg etvorostruko vea. Koliko iznosi
smanjenje visine oslon a pri delovanju vertikalne sile od
Reenje:
62,5 cm2.
120 GPa,
200 GPa.
6,1 mm
Dva tapa, istih povrina poprenog preseka, duina l1 i l2 , napravljena su od dva
razliita materijala Jungovih modula
E1
E2 .
Odrediti ekvivalentni Jungov moduo
elastinosti, ako se tapovi nadoveu jedan na drugog.

l1 +l2
Reenje: E = l1
l2
E +E
1
115.
Dva tapa, istih duina
l,
povrina poprenog preseka
od dva razliita materijala Jungovih modula

moduo elastinosti, ako se tapovi sastave po
2 S2
E = E1 S1 +E
S
E1
E2 .
duini l i
i
S1
S2 ,
napravljena su
Odrediti ekvivalentni Jungov

zajedno opterete.
Reenje:
116. Izmeu dva nepomina zida uglavljuju se dve ipke poznatih povrina poprenog preseka od
4 cm2
i duina
(slika 6.2). Odrediti Jungov moduo elastinosti desne
ipke, ako je poznato da su zidovi meusobno udaljeni za 1,99 l , a sila kojom ipke
5
deluju na zid posle uglavljivanja iznosi 3 10 N. Jungov moduo elastinosti leve ipke
je
120 GPa.
200 GPa
Reenje:
117. U dva nepomina zida ugraene su dve ipke svaka povrine poprenog preseka
2 cm2 i duine l (slika 6.3 na sledeoj strani). Leva je gvozdena, Jungov moduo je
196 GPa, a desna je mesingana, Jungov moduo je 210 GPa. Izmeu njih se uglavi
i trea ipka iste povrine poprenog preseka i duine l . Odrediti Jungov moduo
elastinosti tree ipke, ako je poznato da su zidovi meusobno udaljeni 2,9 l , a sila
kojom ipke deluju na zid iznosi 1,1 MN.
Reenje: 120 GPa
6.1.
35
HUKOV ZAKON
EF e
EF e
Em
EAl
Em
2,9l
Slika 6.3
Slika 6.4
118. U dva nepomina zida ugraene su dve ipke istih povrina poprenog preseka
20 cm2
200 GPa i duine l,

5
i duine 6 l . Izmeu njih se
uglavi mesingana ipka iste povrine poprenog preseka, Jungovog modula 90 GPa i
2
duine 3 l . Odrediti silu kojom ipke deluju na zid. Poznato da su zidovi meusobno
od
(slika 6.4). Leva ipka je gvozdena, Jungovog modula
dok je desna aluminijumska, Jungovog modula
70 GPa
L = 2,49 l.
0,82 MN
udaljeni za
Reenje:
119. U dva nepomina zida ugraene su dve ipke istih povrina poprenog preseka
20 cm2
200 GPa i duine l,

5
i duine 6 l . Izmeu njih se
uglavi mesingana ipka iste povrine poprenog preseka, Jungovog modula 90 GPa i
2
5
duine
3 l . Odrediti duinu l , ukoliko sila kojom ipke deluju na zid iznosi 8 10 N.
Poznato da su zidovi meusobno udaljeni za L = 3 m.
od
(slika 6.4). Leva ipka je gvozdena, Jungovog modula
dok je desna aluminijumska, Jungovog modula
Reenje:
120.
70 GPa
1,2 m
U dva nepomina zida ugraene su dve ipke istih povrina poprenog preseka
(slika 6.4).
Leva ipka je gvozdena, duine
Jungovog modula
70 GPa
i duine
0,75 l.
povrine poprenog preseka, Jungovog modula

zidovima je
L = 3,5 l.
1,455 l,
90 GPa i duine 1,3l.

155 MPa.
205 GPa
EF e
EAl
EF e
ECu
121.
Rastojanje meu
Odrediti Jungov moduo gvoa, ukoliko se posle uglavljivanja
mesingane ipke uspostavi mehaniki napon od

Reenje:
dok je desna aluminijumska,
Izmeu njih se uglavi mesingana ipka iste
EAl
Em
Slika 6.5
Slika 6.6
25 cm i
10 cm. Izmeu njih se, u prvom sluaju (slika 6.5),
30 cm, a u drugom mesingana ipka, iste duine, kao i
U dva nepomina zida ugraene su dve ipke: leva gvozdena, duine
desna aluminijumska, duine

uglavi bakarna ipka duine
bakarna (slika 6.6). Odrediti Jungov moduo mesinga, ukoliko je uspostavljeni napon
u ipkama u prvom sluaju vei za
meusobno udaljeni za
120 GPa
91,6 GPa
aluminijum i
Reenje:
L = 64,99 cm.
15 %
od napona u drugom sluaju.
Jungovi moduli:
200 GPa za
gvoe,
Zidovi su
70 GPa za
za bakar. Sve ipke su istih povrina poprenog preseka.
36
6. POGLAVLJE.
EF e
EAl
ECu
Em
ECu
EAl
EF e
EAl
ECu
Em
Em
122.
ELASTINOST
EF e
Slika 6.7
Slika 6.8
U prvom sluaju su u dva nepomina zida ugraene dve ipke: leva gvozdena
i desna aluminijumska. Prvo se izmeu njih uglavi bakarna ipka, a zatim se uglavi
mesingana ipka (kao na sli i 6.7). Uspostavljeni napon u sluaju bakarne ipke je za
10%
vei nego u sluaju mesingane ipke. U drugom sluaju, u ista dva nepomina
zida, ugrade su prethodno koriene ipke od bakra i mesinga. Izmeu njih se uglavi
prvo aluminijumska, a zatim gvozdena ipka (slika 6.8). U sluaju uglavljivanja aluminijumske ipke napon je za
28%
manji nego u sluaju uglavljivanja gvozdene ipke.
Sve ipke su istih duina i istih povrina poprenog preseka.

udaljeni za
L.
Jungovi moduli:
200 GPa
za gvoe i
70 GPa
Zidovi su meusobno
za aluminijum. Izrau-
nati Jungove module za bakar i mesing.
124 GPa, 92,5 GPa
Reenje:
123.
Na dve vertikalne paralelne i e is-
tih duina i istih povrina poprenog preseka
obeeno
sli i 6.9.
nje
x,
je
telo
mase
m,
kao
EF e
na
ECu
x
Koliko treba da bude rastoja-
pa da horizontalni tap duine
0,6 m
ostane horizontalan i posle stavljanja te-
reta? Leva i a je od elika modula elasti-
200 GPa, a desna

elastinosti 100 GPa.
Reenje: 20 cm
nosti
124.
Slika 6.9
od bakra modula
Na neelastinu podlogu postavljene su dve ipke istih duina i povrina po-
prenog preseka na rastojanje
L = 1,5 m,
kao na sli i 6.10 na sledeoj strani. Leva
ipka je mesingana, a desna je aluminijumska. Odrediti rastojanje
na koje je po-
trebno postaviti teret, pa da posle toga neelastina podloga tereta ostane horizontalna.
Jungovi moduli:
Reenje:
65,6 cm
90 GPa
za mesing i
70 GPa
za aluminijum.
6.1.
37
HUKOV ZAKON
x
b
Em
Em
EF e
EAl
EAl
L
L2
L1
Slika 6.10
Slika 6.11
125. Na neelastinu podlogu postavljene su tri ipke istih duina i povrina poprenog preseka na rastojanja
L1 = 1,5 m
L2 = 2,5 m,
kao na sli i 6.11. Leva ipka je
mesingana, srednja je gvozdena, a desna je aluminijumska. Odrediti rastojanje
na
koje je potrebno postaviti teret, pa da posle toga neelastina podloga tereta ostane
horizontalna. Jungovi moduli:
90 GPa za
mesing,
196 GPa za
gvoe i
70 GPa za
alu-
minijum.
Reenje:
1,61 m
126. Na neelastinu podlogu postavljene su tri ipke istih duina od 1,55 m i povrina poprenog preseka od
L1 = 1,5 m
10 cm2 ,
kao na sli i 6.11. Rastojanja izmeu ipki iznose
L2 = 2,5 m. Odrediti Jungove module leve i desne ipke, ukoliko je

Jungov moduo srednje 196 GPa. Rastojanje, x = 1,61 m, je rastojanje na koje je potrebno postaviti teret mase 230 kg, pa da posle toga neelastina podloga tereta ostane
horizontalna. Posle postavljanja tereta horizontalna podloga je za 0,01 mm nia nego
i
bez tereta.
Reenje:
86,5 GPa, 67,3 GPa

x
b
EF e
EAl
ECu
Em
Slika 6.12
127.
Na neelastinu podlogu postavljene su etiri ipke istih duina od 1,55 m i po10 cm2 . Rastojanja izmeu ipki su jednaka i iznose
vrina poprenog preseka od
L = 1,74 m.
Materijali od kojih su ipke napravljene, kao i njihovi Jungovi moduli,
idui s leva na desno su: gvoe

i mesing
90 GPa.
200 GPa, aluminijum 65 GPa, bakar 80 GPa

x, izmeu ose aluminijumske ipke i teita
Odrediti rastojanje
tereta. Teret je postavljen tako da neelastina podloga tereta ostaje horizontalna, kao
na sli i 6.12. Kolika masa tereta spusti horizontalnu podlogu tereta za
Reenje:
128.
0,01 mm?
24 cm, 286 kg
Na neelastinu podlogu postavljene su etiri ipke istih povrina poprenog pre10 cm2 , ali razliitih duina. Rastojanja izmeu ipki su jednaka i iznose
seka od
L = 1,74 m.
Materijali od kojih su ipke napravljene, njihovi Jungovi moduli i duine
65 GPa, 1,55175 m; gvoe

200 GPa, 1,5517 m; mesing 90 GPa, 1,55165 m i bakar 80 GPa, 1,5519 m. Odrediti
rastojanje x, izmeu ose gvozdene ipke i teita tereta (slika 6.12) na koje je potrebno
pre optereenja su, idui s leva na desno: aluminijum
38
6. POGLAVLJE.
postaviti teret mase

Reenje:
3500 kg
ELASTINOST
tako da neelastina podloga tereta bude horizontalna.
1,33 m
x
b
EF e
EAl
L1
ECu
Em
L2
Slika 6.13
129.
Na neelastinu podlogu postavljene su tri ipke istih povrina poprenog pre10 cm2 i istih duina od 1,55 m. Leva je gvozdena, desna je mesingana, a
seka od
srednja je napravljena od dve ipke razliitih materijala, pri emu je gornja, aluminijumska, dva puta dua od donje, bakarne. Rastojanja izmeu ipki iznose
i
L2 = 2,5 m.
L1 = 1,5 m
Odrediti masu tereta, koja omoguuje da se neelastina podloga tereta
horizontalno spusti za
0,01 mm,
kao i rastojanje izmeu ose gvozdene ipke i teita
tereta (slika 6.13). Jungovi moduli:
200 GPa za gvoe, 65 GPa za aluminijum, 80 GPa
90 GPa za mesing.
236 kg, 1,29 m
za bakar i
Reenje:
y
b
b
Em
EF e
Em
EAl
EF e
L2
L1
EAl
Slika 6.14
130. Na neelastinu podlogu postavljene su tri ipke na rastojanja L1 = 1,5 m i L2 =

2,5 m, kao na sli i 6.14. ipke su istih duina od 2 m i povrina poprenog preseka od
10 cm2 . Leva ipka je napravljena od mesinga i gvoa, ije su duine u odnosu 1 : 3,
srednja je aluminijumska, dok je desna napravljena od mesinga, gvoa i alumnijuma,
2 : 3 : 5. Odrediti mase: mx i my , koje postavljene na

y = 1,25 m omoguuju da neelastina podloga tereta i
posle njihovog postavljanja ostane horizontalna, ali nia za 0,01 mm. Jungovi moduli:
90 GPa za mesing, 200 GPa za gvoe i 65 GPa za aluminijum.
Reenje: 114 kg, 41,4 kg
ije su duine u odnosu
rastojanje
x = 1 m,
odnosno
y
b
Em
EF e
L1
EAl
L2
Slika 6.15
6.1.
39
HUKOV ZAKON
131. Na neelastinu podlogu postavljene su tri ipke na rastojanja L1 = 1,5 m i

L2 = 2,5 m, kao na sli i 6.15 na prethodnoj strani. ipke su istih duina od 2 m
2
i povrina poprenog preseka od 10 cm . Materijali od kojih su ipke napravljene,
kao i njihovi Jungovi moduli, idui s leva na desno su: mesing 90 GPa, gvoe
200 GPa i aluminijum 65 GPa. Odrediti mase: mx i my , koje postavljene na
rastojanje x = 1 m, odnosno y = 1,25 m omoguuju da neelastina podloga tereta i
posle njihovog postavljanja ostane horizontalna, ali nia za 0,01 mm.
Reenje: 121 kg, 59,7 kg
x
y
b
b
EF e
EAl
ECu
Em
Slika 6.16
132.
L = 1,74 m.
200 GPa, aluminijum 65 GPa, bakar 80 GPa i

y izmeu ose mesingane ipke i teita desnog

mesing
90 GPa.
Odrediti rastojanje
tereta. Tereti su postavljeni tako da neelastina podloga tereta ostaje horizontalna,

kao na sli i 6.16, ali nia za
0,01 mm.
Levi teret je postavljen na rastojanje
x = 1,55 m
i ima dvostruko manju masu od desnog tereta.

Reenje:
133.
od
3,03 m
Na neelastinu podlogu postavljene su tri ipke istih povrina poprenog preseka
10 cm2
na rastojanja
L1 = 1,5 m
L2 = 2,5 m.
Materijali, njihovi Jungovi mo-
90 GPa,
200 GPa, 20,000065 cm i aluminijum 65 GPa, 20,000067 cm.
Odrediti masu mx . Masa my je poznata i iznosi 500 kg. Tereti, postavljeni na rastojanje x = 0,5 m, odnosno y = 1,25 m, omoguuju da neelastina podloga tereta posle
duli i duine ipki pre postavljanja tereta, idui s leva na desno su: mesing
20,000066 cm,
gvoe
njihovog postavljanja postane horizontalna, kao na sli i 6.15 na prethodnoj strani.

Reenje:
536 kg
z
y
b
b
b
EF e
EAl
L
ECu
L
Em
Slika 6.17
134.
L = 1,74 m.
200 GPa,
aluminijum
65 GPa,
bakar
80 GPa
40
6. POGLAVLJE.
i mesing
90 GPa.
ELASTINOST
mx i mz , my = 100 kg, takve da posle njihovog

x = 0,75 m, y = 1,55 m i z = 1,25 m neelastina podloga
kao na sli i 6.17 na prethodnoj strani, ali nia za 0,01 mm.
Odrediti mase
postavljanja na rastojanja:
tereta ostaje horizontalna,
159 kg, 26,7 kg
Reenje:
135.
L = 1,74 m.
200 GPa, aluminijum 65 GPa, bakar 80 GPa i

90 GPa. Poznato je da posle postavljanja tereta na rastojanja: x = 0,75 m,
y = 1,55 m i z = 1,25 m neelastina podloga tereta ostaje horizontalna, kao na sli i 6.17
na prethodnoj strani, ali nia za 0,01 mm. Ukoliko se izba i bakarna ipka, ravnotea
se ostvaruje kada se isti tereti postave na rastojanja: X = 0,65 m, Y = 1,25 m i
Z = 0,1 m. Odrediti mase tereta mx , my i mz .
Reenje: 146 kg, 54,8 kg, 85,7 kg

mesing
6.2
136.
Kombinovani zada i
50 cm2 se uglavljuje
izmeu nepokretnih zidova, koji se nalaze na rastojanju za 0,05 mm manjem od duine
elina ipka duine
50 cm
i povrine poprenog preseka
ipke. Kolikom silom e ipka delovati na zid? Tako postavljena ipka se zagreje za
80 C. Za koliko se povea sila kojom ipka deluje na zid? Jungov

6 1
je 196 GPa, a koe ijent linearnog irenja je 12 10
C .
7
8
Reenje: 1,96 10 N, 1,88 10 N.
137.
moduo elastinosti
Izmeu dva nepomina zida, koja se nalaze na
meusobnom rastojanju od
ipka duine
1m
1,001 m,
nalazi se gvozdena
(slika 6.18). Odrediti za koliko treba
zagrejati ipku, pa da ispuni eo prostor izmeu zidova.

Koliki se napon javi u ipki, ukoliko se od poetne tem
perature, temperatura promeni za 150 C? Jungov moduo elastinosti elika je 196 GPa, a koe ijent linearnog
6 1
irenja iznosi 12 10
C .
8
Reenje:
F~
Slika 6.18
F~
83,3 C, 1,57 10 Pa
138. i a prenika 1 mm, napravljena je od elika Jungovog modula elastinosti

196 GPa i koe ijenta linearnog irenja 12 106 C1 i zategnuta je izmeu dva nepomina oslon a, tako da sila zatezanja iznosi 150 N. Kolika e biti sila zatezanja, kada
se temperatura povisi za 45 C?
Reenje: 66,8 N
139.
zategnuta je na temperaturi od 20 C silom intenziteta
100 N. Odrediti intenzitet sile zatezanja na 20 C. Jungov moduo elastinosti iznosi

230 GPa, a koe ijent linearnog irenja je 11 106 C1 .
Reenje:
i a prenika
179 N
1 mm
6.2.
41
KOMBINOVANI ZADACI
140.
ipka, napravljena od dva razliita ma-
terijala koe ijenata linearnog irenja 1 (18,9

106 C1 ) i 2 (23,8 106 C1 ) i duina l1
(25 cm) i l2 (30 cm), uvrena je za nepokretni zid
l1
l2
(slika 6.19). Odrediti promenu temperature pri kojoj e ipke dodirnuti desni nepokretni zid. Odrediti
i ekvivalentni Jungov moduo elastinosti, ukoliko se
pri povienju temperature za t (120 C) ipke pro-
l (55,1 cm)
7
tome se uspostavi napon (5,98 10 Pa).
10
Pa
Reenje: 84,3 C, 7,78 10
ire na elu duinu izmeu zidova
141.
i pri
l
Slika 6.19
Izmeu dve horizontalno postavljene eline ipke, uvrene za nepomine

0,2 mm na 20 C. Obe
vertikalne zidove kao na sli i 6.20, ostavljen je razmak od
ipke imaju duinu od
25 cm
na datoj temperaturi i povrinu poprenog preseka od
80 cm2 .
Odrediti temperaturu na kojoj e se ipke sastaviti. Kolikom silom one deluju
na zidove, ako im se temperatura posle spajanja dodatno povea za 20 C? Jungov

6 1
moduo elastinosti elika je 200 GPa, a koe ijent linearnog irenja je 10 10
C .
5
Reenje:
40 C, 3,2 10 N
Slika 6.20
142.
Dve horizontalno postavljene eline ipke, svaka duine 50 cm na 0 C i po2

vrine poprenog preseka 7 cm , uvrene su za nepomine vertikalne zidove, kao na
sli i 6.20. Razmak izmeu ipki na 0 C je 0,5 mm. Odrediti temperaturu na kojoj
4
je sila kojom one deluju na zidove 1,37 10 N. Jungov moduo elastinosti elika je
196 GPa, a koe ijent linearnog irenja je 12 106 C1 .
Reenje:
50 C
143.
Dve horizontalno postavljene ipke, nainjene od razliitih materijala, svaka du2

i istih povrina poprenog preseka od 7 cm , uvrene su za nepo
mine vertikalne zidove, kao na sli i 6.20. Razmak izmeu ipki na 0 C je 0,5 mm. Na
ine
50 cm na 0 C
kojoj temperaturi e se ipke spojiti? Odrediti temperaturu ipki, ako sila kojom one
2,3 104 N? Leva ipka je elina, Jungovog modula elastinosti
196 GPa i koe ijenta linearnog irenja 12 106 C1 ; a desna je bakarna, Jungovog
6 1
modula elastinosti 120 GPa i koe ijenta linearnog irenja 17 10
C .
deluju na zidove iznosi
Reenje:
34 C, 50 C
42
6. POGLAVLJE.
ELASTINOST
F~ = 0
F~
F~
Slika 6.21
144.
Slika 6.22
elina i bakarna ipka postavljene su izmeu dva nepokretna vertkalna zida
(slika 6.21) tako da imaju iste duine od
15 cm. Odrediti vrednost

50 C. Jungovi moduli
javi u ipkama, kada temperatura poraste za
196 GPa
za elik i 120 GPa za bakar. Koe ijenti linearnog irenja su:

6 1
za elik i 17 10
C za bakar.
8
Reenje:
145.
napona koji se
elastinosti su:
6 1
12 10
1,1 10 Pa
elina i bakarna ipka ukljetene su izmeu dva nepokretna vertkalna zida tako
da imaju iste duine od
25 cm
(slika 6.22). Za koliko se pomeri mesto spoja ipki i

50 C? Jungovi
koliki se napon uspostavi u ipkama kada temperatura poraste za

moduli elastinosti su: 196 GPa za elik i 120 GPa za bakar.
6 1
irenja su: 12 10
C za elik i 17 106 C1 za bakar.
8
5
Reenje:
1,1 10 Pa, 1,2 10
Koe ijenti linearnog
146.
Tri metalna stuba, ukljetena izmeu dva nepomina zida, imaju iste duine i
2
povrine poprenog preseka od 5 cm . Odrediti intenzitet sile kojom stubovi deluju
na zid, ukoliko se zagreju za 50 C. Jungovi moduli elastinosti i koe ijenti linearnog

6 1
C ; drugi je bakarni: 80 GPa,
irenja stubova: prvi je gvozdeni: 200 GPa, 10,5 10
6 1
16,5 10
C ; trei je aluminijumski: 65 GPa, 23,8 106 C1 .
4
Reenje:
147.
3,9 10 N
Tri metalna stuba, istih povrina poprenog preseka, ukljetena su izmeu
l desnog, 1,22 l levog

L = 2,92 l. Odrediti uspostavljeni
mehaniki napon kada se stubovi zagreju za 50 C. Jungovi moduli elastinosti i

6 1
koe ijenti linearnog irenja stubova: levi je gvozdeni: 200 GPa, 10,5 10
C ;
6 1
C ; desni je aluminijumski: 65 GPa, 23,8
srednji je bakarni: 80 GPa, 16,5 10
106 C1 .
Reenje: 3,3 GPa
dva nepomina zida, kao na sli i 6.23.
i
0,8 l
srednjeg.
Duine stubova su:
Rastojanje izmeu zidova je
lF e
lCu
L
Slika 6.23
lAl
6.2.
43
KOMBINOVANI ZADACI
148. Tri metalne ipke na 50 C ukljetene su izmeu dva nepomina zida, razmak-
nuta za
L = 4,38 m,
kao na sli i 6.23 na prethodnoj strani. ipke imaju iste povrine
poprenog preseka, dok su im duine pre zagrevanja:

srednje. Odrediti nepoznatu duinu
l,
desne,
1,12 l leve i 0,8 l

50 C uspostavi
ukoliko se posle zagrevanja za
79 MPa. Jungovi moduli elastinosti i koe ijenti linearnog ire6 1

nja ipki: leva je gvozdena: 200 GPa, 10,5 10
C ; srednja je bakarna: 80 GPa,
6 1
16,5 10
C ; desna je aluminijumska: 65 GPa, 23,8 106 C1 .
mehaniki napon od
Reenje:
149.
1,5 m
Tri metalna stuba, istih povrina poprenog preseka, ukljetena su izmeu
dva nepomina zida, kao na sli i 6.23 na prethodnoj strani. Duine stubova su:
55 cm
levog i 44 cm srednjeg. Odrediti uspostavljeni mehaniki napon posle
zagrevanja za 50 C, ukoliko je rastojanje izmeu zidova L = 1,609 m. Jungovi mo-
desnog,
62 cm
duli elastinosti i koe ijenti linearnog irenja stubova: levi je gvozdeni: 200 GPa,
6 1
bakarni: 80 GPa, 16,5 10
C ; desni je aluminijumski:
10,5 106 C1 ; srednji je

65 GPa, 23,8 106 C1 .
Reenje: 137 MPa
l1
l2
l3
L
Slika 6.24
150.
Tri metalna stuba postavljena su izmeu dva nepomina zida, kao na sli i 6.23
na prethodnoj strani.
Stubovi imaju iste povrine poprenog preseka, dok su im
6,2 cm levog, 4,4 cm srednjeg i 5,5 cm desnog. Rastojanje izmeu zidova je

L = 16,1 cm. Odrediti duine stubova nakon zagrevanja za 50 C i uspostavljanja
duine:
mehanikog napona.
Materijali, Jungovi moduli elastinosti i koe ijenti linearnog

6 1
C ; za bakar
irenja stubova, idui sleva na desno su: za gvoe 200 GPa, 10,5 10
80 GPa, 16,5 106 C1 ; za aluminijum 65 GPa, 23,8 106 C1 .
Reenje:
151.
6,20082 cm, 4,39930 cm, 5,49988 cm
Tri metalna stuba dodiruju dva nepomina zida, kao na sli i 6.24. Stubovi imaju
iste povrine poprenog preseka, dok su im duine pre zagrevanja, idui sleva na desno:
l1 = 50 cm, l2 = 60 cm
l3 = 70 cm.
Odrediti za koliko se pomere leva i desna ivi a

100 C. Jungovi moduli elastinosti i
6 1
koe ijenti linearnog irenja, idui sleva na desno su: 196 GPa, 1910
C ; 100 GPa,
6 1
6 1
12 10
C ; 96 GPa, 19 10
C .
2
srednje ipke, ukoliko se svaka ipka zagreje za
Reenje:
0,47 mm, 5 10
mm
EF e
ECu
L
Slika 6.25
EAl
44
152.
6. POGLAVLJE.
ELASTINOST
Tri metalna stuba nalaze se izmeu dva nepomina zida tako da postoji zazor
duine l , kao na sli i 6.25 na prethodnoj strani. Stubovi imaju iste povrine poprenog
preseka, dok su im duine pre zagrevanja:
lF e
25 cm, lCu
Odrediti duinu zazora l , ukoliko se pri promeni temperature od
20 cm i lAl = 28 cm.
55 C uspostavi me-
60 MPa. Jungovi moduli elastinosti i koe ijenti linearnog irenja

200 GPa, 10,5 106 C1 za gvoe; 80 GPa, 16,5 106 C1 za bakar; 65 GPa,
23,8 106 C1 za aluminijum.
Reenje: 0,21 mm
haniki napon od
su:
x
b
Em
ECu
EAl
L2
L1
Slika 6.26
153.
Na poetnoj temperaturi na neelastinu podlogu postavljene su tri ipke istih

1,55 m i povrina poprenog preseka od 10 cm2 . Rastojanja izmeu ipki
6 1
iznose L1 = 1,5 m i L2 = 2,5 m. Leva ipka je mesingana (90 GPa, 19 10
C ),
6 1
C ), a desna je aluminijumska (70 GPa, 23,8
srednja je bakarna (80 GPa, 17 10
106 C1 ). Sve tri ipke se zagreju za 25 C i na podlogu tereta se postavi teret mase
duina od
3000 kg.
Odrediti duinu ipki posle zagrevanja i postavljanja tereta, kao i rastojanje
na koje je potrebno postaviti teret, pa da posle toga neelastina podloga tereta ostane
horizontalna (slika 6.26).
Reenje:
1,55057 m, 2,4 m
EF e
ECu
EF e
ECu
EAl
l
EAl
Slika 6.27
154.
Tri metalna stuba nalaze se izmeu dva nepomina zida tako da postoji zazor
duine
l,
kao na sli i 6.27. Stubovi imaju iste povrine poprenog preseka, dok su im
lF e = 25 cm, lCu = 20 cm i lAl = 28 cm. Odrediti duinu zazora

l, ukoliko pri promeni temperature od 35 C stubovi ispune eo prostor izmeu zidova.
Pri dodatnom poveanju temperature za 30 C u ipkama se javi napon. Odrediti

pomeranje l (razlika duina kada postoji napon i kada postoji zazor) levog kraja
duine pre zagrevanja:
aluminijumskog stuba.
Jungovi moduli elastinosti i koe ijenti linearnog irenja:
200 GPa, 10,5 106 C1 za gvoe; 80 GPa, 16,5 106 C1

106 C1 za aluminijum.
4
Reenje: 4,41 10
m, 2,31 104 m
za bakar;
65 GPa, 23,8
7. poglavlje
Talasi i zvuk
Jednaina ravnog talasa
Elonga ija:
Jednaina ravnog talasa pokazuje kako se menja elonga ija esti e
koja se nalazi na rastojanju
y,
od izvora talasa, tokom vremena t.
y = y0 sin(t kx).
Elonga ija esti e: udaljenost od ravnotenog poloaja
y , [y] = m.
Amplituda
esti e: maksimalna udaljenost od ravnotenog poloaja y0 , [y0 ] = m. Kruna

rad
frekven ija , [] =
s . Vreme os ilovanja esti e t, [t] = s. Talasni broj
1
k , [k] = m . Rastojanje esti e od izvora talasa x, [x] = m.
= 2,
frekven ija
Broj os ila ija
perioda os ilovanja
N
,
t
N,
T;
k=
talasna duina
1
,
T
[] =
tokom vremena
2
,
t,
1
= Hz,
s
tj. jedna os ila ija tokom
[] = m,
put koji pree talas tokom perioda os ilovanja esti e

c, [c] = m
s ,
kreui se brzinom
c=
,
T
tj.
c = .
Brzina esti e:
vy = v0y cos(t kx),
Maksimalna brzina esti e
v0y , [v0y ] =
gde je
v0y = y0
m
s u ravnotenom poloaju.
Ubrzanje esti e:
ay = a0y sin(t kx),
Maksimalno ubrzanje esti e
a0y , [a0y ] =
45
gde je
a0y = 2 y0
m
s2 u amplitudi.
T,
46
7. POGLAVLJE.
TALASI I ZVUK
Brzina talasa
Transferzalni talasi:
esti e os iluju u ravni normalnoj na prava prostiranja talasa.
Javljaju se u:
1. vrstim telima:
2. zategnutoj i i:
dok je
c=
c=
duina i e.
Longitudinalni talasi:
K
,
je kompresioni modul,
F
,
je sila zatezanja, a
je gustina,
je poduna masa
m
l ,
esti e sredine os iluju u prav u prostiranja talasa. Javljaju
se u:
1. vrstim telima:
E
,
je Jungov moduo elastinosti,
c = E , E je moduo stiljivosti tenosti,

q
J
gasovima: c =
RT
M , je Poasonov koe ijent, R = 8,31 molK je idealna
gasna konstanta, M je molarna masa gasa, a T temperatura u kelvinima.
Za idealni gas vai jednaina idealnog gasa: pV = nRT , p je pritisak u
N
m
23
1
gasu, n je koliina supstan ije: n = M = N
(NA = 6,023 10 mol
je
A
2. tenostima:
3.
c=
q
Avogadrov broj).
Vrste stojeih talasa

Prve vrste:
vorovi su na poeku i na kraju.
osnovni ton:
l = 2
Za
n-ti
prvi harmonik:
drugi
l=
harmonik:
l = 3
2
harmonik je
l=
gde je
n = 0, 1, 2, . . .
Druge vrste:
vor je na poetku, kraj slobodno os iluje.
osnovni ton:
l = 4
Za
n-ti
prvi harmonik:
l = 3
4
harmonik je
l=
gde je
n+1
,
2
n = 0, 1, 2, . . .
2n + 1
,
4
drugi
harmonik:
l = 5
4
47
Tree vrste:
vor je na sredini, krajevi su slobodni.
osnovni ton:
l = 2
Za
n-ti
prvi harmonik:
l = 3
2
harmonik je
2n + 1
,
2
l=
gde je
drugi
harmonik:
l = 5
2
n = 0, 1, 2, . . .
Intenzitet talasa
Intenzitet talasa (zvuka):
E
,
St
I=
intenzitet talasa
mena
[I] =
je energija talasa
E,
J
W
= 2,
m2 s
m
koja proe kroz povrinu
tokom vre-
c,
kruna fre-
t.
Intenzitet ravnog talasa (zvuka):

I=
1
c 2 y02
2
Gustina sredine kroz koju se prostire talas je

kven ija je
i amplituda os ilovanja esti a je
, brzina
y0 .
talasa je
Nivo intenziteta talasa (zvuka):

L = 10 log
Nivo intenziteta talasa je
W
I0 = 1012 m
2.
L,
I
,
I0
[L] = dB
intenzitet talasa (objektivni) je
Izola iona mo zida:

R = 10 log
gde je
I0
i prag ujnosti je
I0
,
It
intenzitet talasa koji upada na povrinu zida, a
It
intenzitet koji zid
propusti. Jedini a za izola ionu mo zida je de ibel (dB).
Zakon mase:
R = 20 log
gde je
z .
dz
,
2v cv
kruna frekven ija talasa koji upada na povrinu zida debljine
Gustina vazduha je
v ,
cv
je brzina talasa u vazduhu.
d, gustine
48
7. POGLAVLJE.
Sabinov obraza :
T =
Ukoliko se zapremina prostorije
0,165 V
1 S1 + 2 S2 +
izrazi u
[V ] = m3 ,
TALASI I ZVUK
(nema mernu jedini u)
je koe ijent apsorp ije materijala, kojim je obloen predmet, povrine S , [S] =
m2 , koji se nalazi u prostoriji, tada se vreme reverbera ije T dobija u [T ] = s.
7.1.
7.1
155.
49
TALASNA JEDNAINA
Talasna jednaina
Odrediti frekven iju os ilovanja esti a, period os ilovanja esti a, talasnu du-
inu i brzinu prostiranja talasa, maksimalnu brzinu i maksimalno ubrzanje, ako je data
talasna jednaina:

rad
rad
t 5, 72
x .
y = 6 106 m sin 1900
s
m
Reenje:
156.
m
302 Hz, 3,3 103 s, 1, 1 m, 332 ms , 1,14 cm
s , 21,7 s2
Odrediti elonga iju esti e, koja se nalazi na
50 m
od izvora talasa 2 s posle po300 ms , frekven ija
etka os ilovanja izvora. Talas se kroz sredinu prostire brzinom od

os ilovanja izvora je
Reenje:
157.
300 Hz,
a amplituda je
5 cm.
0m
Izvor talasa os iluje sa amplitudom od 2 cm i periodom T . Odrediti elonga iju

3
1
4 T , koja se nalazi na 4 talasne duine ravnog talasa.
esti e u trenutku
Reenje:
158.
0m
Kroz elastinu sredinu prostire se ravan talas frekven ije
1000 Hz.
U datom
trenutku esti a sredine se nalazi na 0, 8 m od ravnotenog poloaja i ima brzinu od

3, 77 mm
s . Odrediti amplitudu, maksimalnu brzinu i ubrzanje ove esti e. Odrediti
elonga iju esti e 2, 3 s nakon datog trenutka.
mm
m
Reenje: 1 m, 6, 3
s , 40 s2 , 0, 8 m
159.
m
Ravan talas se prostire brzinom od 340 s . U jednom trenutku elonga ija esti e
5
2 m
m, a brzina joj je 5, 08 10
je 5, 88 10
s . U istom tom trenutku elonga ija druge
5
esti e je 9, 51 10
m, a brzina joj je 1, 94 102 m. Odrediti krunu frekven iju,
amplitudu os ilovanja esti e i meusobno rastojanje esti a.
rad
4
m, 0, 34 m
Reenje: 628
s , 10
160.
Kroz vazduh se prostire ravan talas frekven ije 100 Hz. Brzina esti e u nekom
5 102 ms , a ubrzanje joj je 98, 1 sm2 . Odrediti amplitudu os ilovanja
esti e.
4
trenutku iznosi
Reenje:
161.
2, 6 10
60 m, prostire sa brzinom od 100 ms . esti a na

rastojanju 200 m od izvora nalazi se na 2 cm od ravnotenog poloaja 6 s posle poetka
os ilovanja izvora. Kolika je tada elonga ija esti e udaljene 190 m od izvora?
Reenje: 2 cm
Ravan talas, talasne duine
162.
Odrediti rastojanje od izvora svih esti a koje se nalaze na polovini amplitude 3 s

320 ms , a talasna duina
je 6 m.
posle poetka os ilovanja izvora. Brzina prostiranja talasa je
Reenje:
163.
959,5 m, 957,5 m, 956,5 m,
...,
0,5 m
Odrediti sve vremenske trenutke u kojima e esti a na rastojanju 100 m od

m
Brzina prostiranja talasa je 300
s , a kruna frekven ija je
izvora biti u amplitudi.

50 rad
s .
Reenje:
9,3 s, 15,3 s, 21,3 s,
...
50
7. POGLAVLJE.
7.2
Zvuni izvori
164.
Kolikom silom je zategnuta elina i a duine
kven ija prvog harmonika
20 cm
TALASI I ZVUK
i mase
2 g,
ako je fre-
150 Hz?
9N
Reenje:
165. i a duine 50 cm daje frekven iju osnovnog tona od 240 Hz.
Kolika je mini-
malna frekven ija tona kada se, pri nepromenjenoj sili zatezanja, i a skrati za
20 cm?
400 Hz
Reenje:
166. Bakarni tap, uvren na jednom kraju, duine 1 m daje zvuk frekven ije prvog harmonika od
800 Hz.
Odrediti Jungov moduo elastinosti, ako je gustina
9,7 GPa
Reenje:
167.
kg
8500 m
3.
Kolika je duina tapa, uvrenog na sredini, ako daje zvuk osnovnog tona
kg
10
Jungov moduo je 7 10 Pa, a gustina je 2800 m3 .
500 Hz?
5m
Reenje:
168.
tap duine
2m
uvren je na sredini.
Koliko se rezonantnih frekven ija
uoava, ako na raspolaganju stoji zvuni izvor, koji prozvodi zvuk u frekventnom
10
opsegu: 2 kHz 4 kHz? Odrediti te frekven ije. Jungov moduo je 10 Pa, a gustina
kg
je 2500 3 .
m
Reenje: 2. i 3. harmonik, 2,5 kHz i 3,5 kHz
169. Koliko puta e se poveati najmanja frekven ija talasa koji nastaje u elinoj
ipki, iji je jedan kraj uvren, ako se njena duina od
1m
skrati za
30 %?
1,43
Reenje:
170.
i a duine
30 cm
i prenika
1 mm
os iluje.
Druga i a je duine
27 cm
nainjena je od istog materijala, kao i prva i uvrena istom silom zatezanja. Koliki
je prenik druge i e, ako je ona u rezonan iji sa prvom i ako obe os iluju osnovnim
tonom?
1,1 mm
Reenje:
171.
Odrediti silu zatezanja bakarne i e, prenika
2 mm,
ako je njen osnovni ton
u rezonan iji sa tonom prvog harmonika bakarne ipke uvrene na jednom kraju.
10
ipka i i a su istih duina, a Jungov moduo elastinosti za bakar iznosi 12 10 Pa.
5
Reenje:
8,5 10 N
172. Odrediti silu zatezanja eline i e, prenika 2 mm, ako je osnovni ton zvuka,
koji proizvodi i a, u rezonan iji sa tonom drugog harmonika, koji prozvodi bakarna
ipka, uvrena na jednom kraju. Duina ipke je 20 puta vea od duine i e. Jungov
10
3 kg
moduo elastinosti za bakar iznosi 12 10 Pa, gustina bakra iznosi 8,5 10
m3 , dok
3 kg
je gustina elika 7,85 10 m3 .
Reenje:
173.
5,4 kN
Koliki je odnos frekven ija osnovnih tonova os ilujue i e u sluaju da se is-
tegne za
2 %
4 %
u odnosu na neistegnutu i u?
propor ionalno istegnuu.

Reenje:
1,4
Sila zatezanja i e se smanjuje
7.2.
51
ZVUNI IZVORI
174.
elina i a je zategnuta izmeu dva nepokretna oslon a, tako da u njoj
postoji mehaniki napon od
54,5 MPa.
i a, os ilujui tonom drugog harmonika, u
rezonan iji je sa aluminijumskim tapom, uvrenim na sredini. Odrediti redni broj

harmonika kojim os iluje tap. Duina tapa je
3 kg
elika je 2,6 10
m3 .
Reenje:
175.
100 puta vea od duine
i e. Gustina
elina i a je zategnuta izmeu dva nepokretna oslon a, tako da u njoj
postoji mehaniki napon od
0,15 MPa.
i a, os ilujui tonom desetog harmonika, u
rezonan iji je sa aluminijumskom ipkom, duine
0,75 m,
uvrenim na sredini, koji
os iluje osnovnim tonom. Ukoliko se napon u i i povea na
0,2 MPa,
u rezonan iji
su deveti harmonik i e i prvi harmonik ipke. Odrediti za koliko treba da bude vea
duina ipke u drugom sluaju.
Reenje:
176.
1,4 m
Zategnuta elina i a, poluprenika
2 cm,
os iluje osnovnim tonom, koji je
u rezonan iji sa tonom drugog harmonika, koji prozvodi bakarna ipka, uvrena na
jednom kraju.
Duina ipke je
200
puta vea od duine i e.
Odrediti redni broj
harmonika bakarne ipke, sada uvrene na sredini, ukoliko je odgovarajui ton u

rezonan iji sa tonom drugog harmonika zategnute i e. Sila zatezanja i e se pri tome
10
smanji za 2,8 kN. Jungov moduo elastinosti za bakar iznosi 12 10 Pa, gustina bakra
3 kg
3 kg
iznosi 8,5 10 m3 , dok je gustina elika 7,85 10 m3 .
Reenje:
177.
Zategnuta elina i a, poluprenika
2 mm,
os iluje osnovnim tonom, koji je
u rezonan iji sa tonom drugog harmonika, koji prozvodi bakarna ipka, uvrena
na jednom kraju.
Bakarna ipka, sada uvrena na sredini, os iluje tonom treeg
harmonika i u rezonan iji je sa tonom drugog harmonika zategnute i e, ija je sila

zatezanja sada manja za
2,8 kN. Odrediti odnos duina ipke i i e. Jungov moduo

kg
12 1010 Pa, gustina bakra je 8,5 103 m
3 , dok je gustina
elastinosti za bakar iznosi

3 kg
elika 7,85 10 m3 .
Reenje:
178.
20
U rezonan iji su deseti harmonik zategnute bakarne i e i trei harmonik eline
ipke, uvrene na jednom kraju, koja je od i e dua za
0,16 m. Odrediti napon

kg
8,5 103 m
3 za bakar i
10
10 Pa.
u i i, ukoliko rezonantna frekven ija iznosi 50 kHz. Gustine:

kg
7,85 103 m
3 za elik. Jungov moduo elastinosti elika: 19,6
Reenje:
179.
156 MPa
elina ipka, uvrena na jednom kraju, os iluje tonom treeg harmonika, koji
je u rezonan iji sa tonom prvog harmonika, koji prozvodi bakarna ipka, uvrena
na sredini. Odrediti redni broj harmonika aluminijumske ipke, uvrene na jednom
kraju, koja je u rezonan iji sa ostale dve ipke.
0,61 m,
elina ipka je dua od bakarne
dok je duina aluminijumske ipke 2,7 m. Jungovi moduli elastinosti i

3 kg
3 kg
gustine: elik 200 GPa, 7,85 10
m3 ; bakar 80 GPa, 8,5 10 m3 ; aluminijum
kg
65 GPa, 2,6 103 m
3.
za
Reenje:
52
180.
7. POGLAVLJE.
Zategnuta i a os iluje osnovnim tonom frekven ije
208 Hz.
TALASI I ZVUK
Pri smanjenju tem-
2 Hz, pri nepro= 1,2 104 C1 )?
perature, usled smanjenja duine, frekven ija os ilovanja se povea za

menjenoj sili zatezanja. Kolika je promena temperature i e (
Za koliko pro enata bi trebalo smanjiti silu zatezanja da bi frekven ija ostala nepromenjena?
Reenje:
181.
158 C, 1,9 %
elina i a, prenika
0,6 mm,
zategnuta je izmeu dva nepomina oslon a, na
i daje frekven iju osnovnog tona od 435 Hz. Za koliko se promeni
frekven ija osnovnog tona, ako se i a zagreje za 15 C? Jungov moduo elastinosti je

kg
10
20,6 10 Pa, gustina je 7780 m3 i koe ijent linearnog irenja je 1,2 105 C1 .
rastojanju
Reenje:
182.
0,6 m
3,9 Hz
i a je zategnuta izmeu dva nepomina oslon a i daje frekven iju osnovnog

320 Hz. Pri povienju temperature za 8 C, frekven ija se promeni za 30 Hz.
tona od
Odrediti normalni napon u i i pre zagrevanja. Jungov moduo elastinosti je

1010 Pa, a koe ijent linearnog irenja je 1,3 105 C1 .
Reenje:
183.
21
122 MPa
i a je zategnuta izmeu nepominih oslona a, izmeu kojih je rastojanje
Na poetnoj temperaturi frekven ija osnovnog tona i e je
50 Hz.
2 m.
Kada se i a zagreje
prvi harmonik ima istu frekven iju kao i osnovni ton pre zagrevanja. Odrediti promenu
kg
temperature i e, nainjene od elika: gustine 7780 3 , Jungovog modula elastinosti
m
10
5 1
20,6 10 Pa i koe ijenta lineranog irenja 1,2 10
C .
Reenje:
184.
94 C
Odrediti promenu temperature eline i e, ukoliko je na poetnoj temperaturi
osnovni ton i e u rezonan iji sa prvim harmonikom bakarne ipke uvrene na sredini,
dok je na krajnjoj temperaturi prvi harmonik i e, takoe u rezonan iji sa prvim
harmonikom bakarne ipke uvrene na sredini. Bakarna ipka je 40 puta dua od
10
10
eline i e. Jungovi moduli: 19,6 10 Pa za elik, 12 10
Pa za bakar; gustine:
3 kg
3 kg
7,85 10 m3 za elik, 8,5 10 m3 za bakar; koe ijent linearnog irenja za elik: 12
106 C1 .
Reenje:
185.
199 C
Na poetnoj temperaturi drugi harmonik eline ipke uvrene na jednom
kraju je u rezonan iji sa devetim harmonikom bakarne i e, zategnute izmeu ne

pominih zidova. Kada se i a zagreje za 75 C, u rezonan iji se nalaze osnovni ton
eline ipke i trei harmonik bakarne i e. Odrediti odnos duine i e i ipke. Jungovi
10
10
moduli elastinosti su: 20 10 Pa za elik i 12 10 Pa za bakar; koe ijent linearnog
kg
6 1
3 kg
C za bakar; gustine: 7,85 103 m
irenja 17 10
3 za elik, 8,5 10 m3 za bakar.
Reenje:
7.3
0,12
Intenzitet zvuka
186. Jednaina ravnog zvunog talasa u vazduhu je (sve jedini e su iz SI): y =

kg
5 105 sin(400 t 3,8 x). Gustina vazduha je 1,3 m
3 . Odrediti nivo intenziteta
7.4.
53
SLABLJENJE ZVUKA
zvuka.
Reenje:
187.
119 dB
Ton frekven ije
1000 Hz
u prostoriji izaziva buku, nivoa intenziteta 80 dB.

kg
1,29 m
3 , a brzina pro-
Odrediti amplitudu os ilovanja esti a, ako je gustina vazduha
340 m/s.
1,08 107 m
stiranja zvuka je
Reenje:
188. Nivo
intenziteta zvuka je uveden tako da njegova promena za
1 dB
odgovara
promeni u intenzitetu zvuka, koje moe registrovati ljudsko uho. Za koliko pro enata
se promeni intenztitet zvuka pri promeni nivoa za
Reenje:
1 dB?
26 %
189. Nivo intenziteta buke u mainskoj hali je 2 puta vea nego napolju.
intenzitet buke u hali, ako je napolju
W
Reenje: 1
m2
190.
106
Avionski motor pravi buku od
Izraunati
W
m2 .
100 dB.
Koliki nivo intenziteta buke pravi
10
takvih motora?
Reenje:
191.
110 dB
Maina u hali daje zvuk nivoa intenziteta
maina nivo buke u hali poraste za
10 dB.
50 dB.
Kada se ukljui i druga
Koliki nivo intenziteta buke daje sama
druga maina?
Reenje:
60 dB
192. Kada se u kan elariju unesu jo dva tampaa nivo intenziteta buke se povea
za
3 dB.
Koliki je nivo intenziteta buke kada se tampa na svim mainama i starim i

W
2,5 105 m
2.
novim? Svaka maina daje zvuk intenziteta od

Reenje:
193.
80 dB
Nivo intenziteta zvuka na rastojanju
5 m od takastog
2 m od izvora i
Odrediti snagu izvora, nivo intenziteta zvuka na
izvora iznosi
10 dB.
rastojanje od izvora
na kome se zvuk vie ne uje. Zvuk smatrati sfernim talasom.

9
Reenje:
194.
30 dB.
195.
W, 18 dB, 16 m
Na udaljenosti
20 m
od takastog zvunog izvora nivo intenziteta zvuka je
Koliki je nivo intenziteta zvuka na
Reenje:
7.4
3,14 10
od izvora?
Slabljenje zvuka
Koliki je odnos debljina dva zvuna izolatora napravljena od istog materijala,
ako je razlika u izola ionoj moi

Reenje:
196.
10 m
36 dB
15,5 dB?
5,96
Na zid pod pravim uglom upada ravan zvuni talas. Kolika je razlika u izola i-
onoj moi zida kada na njega upada zvuk frekven ije

Reenje:
3,5 dB
1 kHz i 1500 Hz?
54
197.
7. POGLAVLJE.
TALASI I ZVUK
Odrediti ekvivalentnu izola ionu mo za zid sasta-
vljen od dva elementa gustina
i debljina
d1
d2
I0
I0
ukoliko su elementi:
a) sastavljeni (slika 7.1)
b) rastavljeni (slika 7.2).
Na zid pod pravim uglom upada ravan zvuni talas krune frekven ije
u njemu je
Gustina vazduha je
Slika 7.1
Slika 7.2
v , a brzina zvuka
cv .
Reenje:
d1 +2 d2 )
20 log (12
,
v cv
2
1 2 d1 d2
20 log (2
2
v cv )
198.
Zid se sastoji od spojenih drvenih ploa debljina 5 cm i 8 cm. Tanja ploa ima
kg
kg
850 m
3 , dok deblja ima gustinu od 740 m3 . Za koliko pro enata se promeni
izola iona mo zida ako se ploe razdvoje? Zvuk koji upada normalno na zid ima
gustinu od
frekven iju od
1200 Hz.
Kolika je relativna promena izola ione moi zida ako je posle

kg
0,5 kHz? Gustina vazduha je 1,2 m
3 , a brzina
razdvajanja frekven ija upadnog zvuka

m
zvuka je 340 s .
Reenje:
199.
79 %, 54 %.
Za koliko pro enata je vea izola iona mo pre-
grade u sendvi izvedbi (slika 7.4) u odnosu na pregradu

debljine
5 cm
(slika 7.3)? U sendvi izvedbi pregrada se
I0
I0
sastoji od tri sloja svakog debljine jedne treine debljine

pregrade. Gustina materijala je ista u oba sluaja i izkg
nosi 600 3 . Pretpostaviti da je zvuk ravan talas frem
kven ije 3200 Hz i da upada normalno na posmatranu
kg
pregradu. Gustina vazduha je 1,2 3 , a brzina zvuka je
m
m
340 s .
Reenje:
Slika 7.4
150 %
h1
I0
h2
Slika 7.5
200.
Slika 7.3
2R
3R
4R
Slika 7.6
Pregrada je sastavljena od tri zvuna izolatora, kao na sli i 7.5.
pregrade, visine
h1 ,
ima izola ionu mo
10 dB,
sastavljen od dva izolatora iste debljine i iste izola ione moi od

izola iona mo ove pregrade?
Reenje:
14,1 dB
Gornji deo
h2 = 2 h1 ,
15 dB. Kolika je
dok je donji deo, visine
7.5.
55
REVERBERACIJA
201.
Povrina kvadratnog zida je podeljena na etiri jednaka dela, kao na sli i 7.6 na
R = 10 dB? Kolika bi bila

i-ti kvadrat (i = 1, 2, . . . , n)
prethodnoj strani. Kolika je izola iona mo zida ukoliko je

izola iona mo zida, podeljenog na
ima izola ionu mo
Ri = i R.
kvadrata takvih da
Da li bi izola iona mo konvergirala ukoliko broj podela
tei beskonanosti? Prava zvunog talasa je normalan na ravan slike.

Reenje:
7.5
15,6 dB,
ne
Reverbera ija
202. Dimenzije
prostorije izraene u metrima iznose
prostorije je parketiran (koe ijent apsorp ije je
0,13),
a b h = 12 20 6.
Pod
a tavani a i zidovi su omalte-
risani (koe ijent apsorp ije je 0,02). U prostoriji ima 120 stoli a, svaka apsorp ije
0,12 m2. Odrediti vreme reverbera ije. Odrediti povrinu tepisona (koe ijent apsorp ije je 0,32) tako da vreme revebera ije prostorije kada se u njoj nalaze ljudi bude za
40 % manje nego kada je prazna i bez tepisona. Apsorp ija oveka i stoli e je 0,44 m2 .
2
Reenje: 4 s, 1,7 m
203.
Dimenzije sale izraene u metrima iznose
parketiran (koe ijent apsorp ije je
0,13),
a b = 14 27.
Pod prostorije je
a tavani a i zidovi su omalterisani (koe i-
jent apsorp ije je 0,02). Ukupna povrina drvenih vrata (koe ijent apsorp ije je 0,12)
25 m2 , a u sali se nalazi 280 stoli a, svaka apsorp ije 0,14 m2 . Odrediti visinu
iznosi
sale, ako vreme reverbera ije prazne sale iznosi

iste sale kada u njoj sedi
Reenje:
180
2,93 s.
Odrediti vreme reverbera ije

0,44 m2 .
ljudi. Apsorp ija oveka i stoli e je
5 m, 1,94 s
204. Dimenzije
prostorije izraene u metrima iznose
prostorije je parketiran (koe ijent apsorp ije je
0,13),
a b h = 10 15 6.
Pod
a tavani a i zidovi su omalte-
risani (koe ijent apsorp ije je 0,02). U prostoriji ima 100

0,12 m2. Koliku povrinu poda je potrebno pokriti tepihom
0,32), pa da se vreme reverbera ije smanji za 30 %?
2
Reenje: 91 m
stoli a, svaka apsorp ije

(koe ijent apsorp ije je
205. Dimenzije opremljene dvorane izraene u metrima iznose abh = 20158,

dok je vreme reverbera ije
2 s.
Nai povrinu tepiha, kojim je potrebno prekriti parket
0,4 s, ukoliko se pri tome unese jo i 130 novih

0,28 m2 , dok su koe ijenti apsorp ije: 0,32 za
da bi se vreme reverbera ije smanjilo za

fotelja. Apsorp ija jedne fotelje iznosi
tepih i
0,2 za parket.
109 m2
Reenje:
206.
Zapremina sale oblika kvadra iznosi
ijent apsorp ije je
1875 m3 .
Pod sale je parketiran (koe-
0,13),
a tavani a i zidovi su omalterisani (koe ijent apsorp ije je

0,02). Ukupna povrina drvenih vrata (koe ijent apsorp ije je 0,12) iznosi 25 m2 , a
2
u sali se nalazi 200 stoli a, svaka apsorp ije 0,15 m . Odrediti dimenzije poda sale,
5 m,
24,1 m i 15,6 m
ukoliko je njena visina

Reenje:
a vreme reverbera ije
207. Visina sale oblika kvadra iznosi 6 m.

je
0,13),
3,2 s.
Pod je parketiran (koe ijent apsorp ije
a tavani a i zidovi su omalterisani (koe ijent apsorp ije je
0,02).
Ukupna
56
7. POGLAVLJE.
TALASI I ZVUK
2
povrina vrata (koe ijent apsorp ije je 0,1) iznosi 20 m , a u sali se nalazi 300 stoli a,
2
svaka apsorp ije 0,15 m . Odrediti dimenzije poda sale, ukoliko je vreme reverbera ije
3,23 s, odnosno 1,81 s

0,44 m2 .
12,3 m i 29,5 m
kada se u njoj nalazi
300
ljudi. Apsorp ija oveka i
Kon ertna sala je oblika valjka, poluprenika
7m
i visine
prazne sale
stoli e je
Reenje:
208.
parketiran, a plafon i zidovi su omalterisani.

koe ijent apsorp ije prozora i vrata iznosi
je da je vreme reverbera ije sale
2s
U sali se nalazi
0,1.
za malter. Apsorp ija stoli e

32,4 m2 i 42,7 m2
5 m.
Pod sale je
stoli a.
Proseni
Odrediti njihove povrine. Poznato
pri zatvorenim prozorima, a
0,98). Koe ijenti

2
iznosi 0,15 m .
(tada je proseni koe ijent apsorp ije
0,02
200
1,38 s pri otvorenim

0,13 za parket i
apsorp ije:
Reenje:
209.
10 m. Pod am100 stoli a.

2
Proseni koe ijent apsorp ije prozora i vrata iznosi 0,1, dok im je povrina 17 m . Izraunati duu osu amteatra, ukoliko je vreme njegovo reverbera ije 2,5 s. Koe ijenti
2
apsorp ije: 0,13 za parket i 0,02 za malter. Apsorp ija stoli e iznosi 0,15 m . Koristiti
q
Visina amteatra, oblika elipse, iznosi
5 m,
dok je kraa osa
teatra je parketiran, a plafon i zidovi su omalterisani i postavljeno je
formulu za obim elipse
Reenje:
O = 2
a2 +b2
2 .
18 m2
210. Kon ertna sala je oblika pravog ilindra.
ijent apsorp ije iznosi
Pod joj je prekriven parketom (koe-
0,13),
plafon je omalterisan (koe ijent apsorp ije iznosi

2
a zidovi imaju ukupnu apsorp iju od 6,56 m . Ukupna povrina svih vrata iznosi
0,02),
20 m2
(koe ijent apsorp ije iznosi 0,1). U sali je postavljeno 200 stoli a, svaka apsorp ije
0,15 m2 . Vreme reverbera ije sale iznosi 3,3 s. Odrediti poluprenik poda sale i visinu
sale, ukoliko vreme reverbera ije sale iznosi 1,52 s kada se u njoj nalazi 250 ljudi. Ap2
2
sorp ija oveka iznosi 0,3 m , dok je apsorp ija oveka i stoli e 0,45 m .
2
Reenje:
211.
7,54 m
7,35 m
U sali, oblika pravog ilindra visine 6 m i poluprenika 9 m, nalazi se 200

0,15 m2 . Pod sale je parketiran (koe ijent apsorp ije iznosi
stoli a, svaka apsorp ije
0,13), a plafon i zidovi su omalterisani (koe ijent apsorp ije maltera je 0,02). Ukupna
2
povrina svih vrata iznosi 20 m (koe ijent apsorp ije iznosi 0,1). Ukoliko u salu uu
ljudi i zauzmu sva mesta za sedenje vreme reverbera ije sale opadne za 54 % u odnosu
2
na praznu salu. Odrediti koliki broj ljudi stoji. Apsorp ija oveka iznosi 0,3 m , dok
2
je apsorp ija oveka i stoli e 0,45 m .
Reenje: 100
212.
Sala oblika kvadra ima visinu
6 m i zapreminu 700 m3 .
Pod sale je parketiran (ko-
0,13),
a tavani a i zidovi su omalterisani (koe ijent apsorp ije

2
je 0,02). Ukupna povrina vrata (koe ijent apsorp ije je 0,1) iznosi 20 m , prozora
2
50 m (koe ijent apsorp ije je 0,08). U sali se nalazi 300 stoli a, svaka apsorp ije
0,15 m2 . Odrediti dimenzije poda sale. Vreme reverbera ije sale kada u njoj sedi 250
e ijent apsorp ije je
20 % vee nego kada u njoj sedi 300 ljudi,

0,29 m2 , a apsorp ija oveka i stoli e je 0,44 m2 .
2
Reenje: 8,1 m , 14,4 m
ljudi je za
iznosi
a stoji
50.
Apsorp ija oveka
7.5.
57
REVERBERACIJA
213.
Sala ima oblik kvadra, ija je baza kvadrat. Visina sale je 7 m. Pod sale je
2
parketiran, a tavani a i zidovi su omalterisani. Ukupna povrina: 25 m vrata,
2
45 m prozori. U sali se nalazi 300 stoli a. Odrediti duinu ivi e poda, ukoliko je
150 ljudi za 38,22 % vee nego kada u njoj

250 ljudi, a stoji 50. Koe ijenti apsorp ije: 0,13 parket, 0,02 malter, 0,1
2
2
2
vrata, 0,08 prozor. Apsorp ije: 0,15 m stoli a, 0,29 m ovek, 0,44 m ovek i
vreme reverbera ije sale kada u njoj sedi
sedi
stoli a.
10 m
Reenje:
214.
Kon ertna sala je oblika pravog ilindra, visine
4 m.
Pod joj je prekriven par-
ketom, plafon je omalterisan, a na zidove je postavljena lamperija. Ukupne povrine:

20 m2 vrata 45 m2 prozori. U sali je postavljeno 250 stoli a. Vreme reverbera ije
31,65 % vee kada u njoj 150 ljudi sedi, a 50 stoji, nego kada su sva mesta po100 ljudi stoji. Odrediti poluprenik osnove sale. Koe ijenti apsorp ije:
0,13 parket, 0,02 malter, 0,15 lamperija, 0,1 vrata, 0,08 prozor. Apsorp ije:
0,15 m2 stoli a, 0,29 m2 ovek, 0,44 m2 ovek i stoli a.
2
Reenje: 6,7 m
sale je za
punjena i jo
215.
Kon ertna sala je oblika pravog ilindra, poluprenika
9m
i visine
5 m.
Pod joj
je prekriven parketom, plafon je omalterisan, a na zidove je postavljena lamperija.

2
2
Ukupna povrina svih vrata iznosi 20 m , a prozora 50 m . Odrediti broj postavljenih
16,9 %
50
0,13 parket, 0,02 malter, 0,15 lamperija, 0,1
0,15 m2 stoli a, 0,29 m2 ovek, 0,44 m2 ovek
stoli a u sali. Vreme reverbera ije sale kada u njoj
150
ljudi sedi, a
50
stoji za
vee u odnosu na vreme reverbera ije sale kada su sva mesta zauzeta i kada jo
ljudi stoji. Koe ijenti apsorp ije:
vrata,
0,08
prozor. Apsorp ije:
i stoli a.
Reenje:
216.
250
Dimenzije sale su
abh = 10156 m3 .
Pod je parketiran, a tavani a i zidovi

25 m2 , a u sali se nalazi 280
su omalterisani. Ukupna povrina drvenih vrata iznosi
150 ljudi, vreme reverbera ije se

40 %. Kolika je povrina tepiha? Koe ijenti apsorp ije: 0,13 parket, 0,02
0,12 vrata, 0,32 tepih. Apsorp ije: 0,14 m2 stoli a, 0,44 m2 ovek i
stoli a. Ukoliko se pod pokrije tepihom i u salu sedne

smanji za
malter,
stoli a.
Reenje:
9,5 m2
217.
Poluprenik sale, oblika ilindra, je 10 m, a visina je 6 m. Pod je parketiran, a

2
tavani a i zidovi su omalterisani. Ukupna povrina drvenih vrata iznosi 25 m . U sali
2
se nalazi N stoli a. Ukoliko se pod pokrije tepihom povrine 20 m i u salu sedne 150
ljudi, koji ne popune sve stoli e, vreme reverbera ije se smanji za
stoli a N. Koe ijenti apsorp ije: 0,13 parket, 0,02 malter,
2
2
tepih. Apsorp ije: 0,14 m stoli a, 0,44 m ovek i stoli a.
Reenje:
218.
35 %.
0,12
Odrediti broj
vrata,
0,32
239
Kon ertna sala je oblika pravog ilindra, poluprenika
12 m
i visine
5,7 m.
Pod
joj je prekriven parketom, plafon je omalterisan, a na zidove je postavljena lamperija.

2
2
Ukupna povrina svih vrata iznosi 20 m , a prozora 50 m . Odrediti broj postavljenih
stoli a u sali. Vreme reverbera ije sale kada u njoj
zauzete), a
50
stoji je za
16,9 %
150
ljudi sedi (ali nisu sve stoli e
vee u odnosu na vreme reverbera ije sale kada su
58
7. POGLAVLJE.
sva mesta zauzeta i kada jo
50
ljudi stoji. Koe ijenti apsorp ije:
TALASI I ZVUK
0,13 parket, 0,02

0,15 m2 stoli a,
malter, 0,15 lamperija, 0,1 vrata, 0,08 prozor. Apsorp ije:

0,29 m2 ovek, 0,44 m2 ovek i stoli a.
Reenje:
283

ZZ

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

ZZ

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Zada

15. juni 2009

je temperatura po Celzijusovoj skali a

Odnos jedini a  Celzijus/Kelvin:

temperatura izraena u Kelvinima.

Elektrini otpor termistora:

oznaava otpor termistora na temperaturi

Propaga ija sluajne greke:

(Z)2 = (A)2 + (B)2 + (C)2

Jednaina operativne temperature:

radija iona temperatura okoline. Veliina

Na kojoj temperaturi Farenhajtov i Celzijusov termometar pokazuju istu vrednost?

Termistorski termometar se badari pomou ommetra. Badarenje se vri iz dva

merenja, tako da otpor termistorskog termometra na

temperaturu sredine kada je otpor termistora

Na jednom kraju zatvorena, tanka staklena ev je

napunjena ivom tako da je ispod ivinog stuba, visine

ostala izvesna koliina vazduha. Cev ima dve po-

zi ije: prvu, kada je otvoreni kraj prema gore i drugu

visina vazdunog stuba u prvoj pozi iji je

pokazuje u prvoj pozi iji visinu od

Pod novim uslovima, mera

Koliki je atmosferski pritisak (izraen u

i temperatura u drugom sluaju?

Odrediti zapreminski koe ijent termikog irenja idealnog gasa na temperaturi

pri izobarskom irenju.

0,97 mm Hg, 55,4 C

Gasni termometar se badari tako to se izmeri pritisak na temperaturama

(525200 100) Pa i (717400 100) Pa.

odrediti temperaturu i greku sa kojom je odreena. Smatrati da

gas nije idealan, ve da je takav da postoji linearna zavisnost temperature u Kelvinima

Posle dodatnog izolovanja i zamene prozora u jednoj zgradi, da bi se obezbedila

zimskog dana, kada je prosena temperatura napolju 2 C, potrebna je prosena snaga

14 % od 12 kW, kolika je bila ranije. Korisni i zgrade primeuju

Radi odreivanja najpogodnije temperature, koju e podesiti na termostatu, obratili

podataka, termostat je podeen na 22,9 C. Raunski potvrditi odluku strunjaka.

Termometar se sastoji od kapilare i rezervoara. Povrina poprenog preseka kapilare

je koe ijent linearnog irenja,

a posle zagrevanja (hlaenja), tj. na temperaturi

je koe ijent povrinskog irenja.

je koe ijent zapreminskog irenja.

Promena gustine sa temperaturom:

8. Metalni tap, duine 50 cm, nalazi se na poetnoj temperaturi od 5 C i zagreje

Odrediti apsolutnu i relativnu promenu duine tapa.

Koe ijent linearnog irenja metala je

9. Odnos duina mesinganog i elinog tapa na 0 C je 1,001.

Duine dva tapa od istog metala na

200 cm i 200,2 cm.

Koe ijent linearnog irenja metala je:

Na poetnoj temperaturi dve ipke imaju iste duine. ipke su napravljene

e biti dua od prve za

Odrediti duine ipki na poetnoj tempetraturi.

12. Odrediti duinu gvozdene i bakarne ipke na 0 C, ukoliko je na 20 C gvozdena

3 cm dua od bakarne, a na 600 C je bakarna ipka za 3 cm dua od gvozdene.

Odrediti duinu gvozdene i bakarne ipke na 0 C, ukoliko je razlika njihovih

Odrediti duinu na 0 C svake od dve ipke, ukoliko je poznato da je na tem

peraturi od 50 C bakarna ipka dua od mesingane za 5 mm, a na 85 C odnos

duine mesingane i bakarne ipke iznosi

17 106 C1 za bakar i 19 106 C1

Koe ijenti linearnog irenja iznose:

Odrediti duine ipki na 20 C, napravljenih od: volframa i aluminijuma. Po

je na 90 C ipka od aluminijuma dua od ipke od volframa za 1,1 mm. Koe ijenti

Date su dve ipke, jedna je bronzana, a druga mermerna. Poznato je da je

na temeperaturi od 25 C mermerna ipka za 0,55 cm dua od bronzane, dok je na

Odnos jedini a Celzijus/Kelvin:

Odrediti zapreminski koe ijent termikog irenja idealnog gasa na temperaturi

je koe ijent linearnog irenja,

je koe ijent povrinskog irenja.

je koe ijent zapreminskog irenja.

Koe ijent linearnog irenja metala je

Koe ijent linearnog irenja metala je:

Koe ijenti linearnog irenja iznose:

je na 90 C ipka od aluminijuma dua od ipke od volframa za 1,1 mm. Koe ijenti

aluminijumsku. Odrediti duinu bakarne ipke na poetnoj temperaturi. Koe ijenti

diti razlike temperatura tm i tP t . Koe ijenti linearnog irenja:

Koe ijenti linearnog irenja:

terijala koe ijenata linearnog irenja a

diti ekvivalentni koe ijent linearnog irenja ipke.

irenja stakla, ako je koe ijent zapreminskog irenja ive

Odrediti linearni koe ijent

koe ijent irenja nafte iznosi

19 C ispunjavala 98 % zapremine rezervoara? Zapreminski koe ijent irenja

U rezervoaru, napravljenom od materijala koe ijenta zapreminskog irenja

na 20 C nalazi se smea supstan ija u odnosu 20 : 80. Koe ijenti

na 19 C poluprenik evi iznosi 0,25 m. Koe ijent

Za naftu: koe ijent zapreminskog irenja je

Za naftu: koe ijent zapreminskog irenja je 9 10