1.
Autor Nicholas Negroponte je postavio
četiri principa kojih bi se trebalo pridržavati
u „društvu bez papira“: a) kada se radi o
prenosu informacija bitovima bi trebalo dati
prednost u odnosu na atome; b) informacije
bi trebalo obrađivati u digitalnom, a ne u
analognom obliku; c)ne treba dozvoliti
procesiranje više od jedne A/D i D/A
konverzije, s obzirom na ulaz i izlaz
komunikacionog sistema; d) koristiti
telekomunikacioni spektar i kablovske veze
za siguran prenos podataka.
2. Upotreba EDI tehnologije utiče na
rešavanje sledećih glavnih nedostataka
tradicionalne razmene informacija: a)
smanjuje kašnjenja vezana za rukovanje,
popunjavanje i transport papirnih
dokumenata; b) redukuje broj grešaka, jer
se podaci unose samo jednom; c) smanjuje
vreme unosa podataka.
3. Korišćenje papira podrazumeva
vremensko kašnjenje koje proizilazi iz
procesa transporta papirnog dokumenta i
njegove obrade na otpremnoj i prijemnoj
strani. Papirni dokumenti podrazumevaju
puno angažovanje ljudskog rada na obradi
papirne dokumentacije (štampanje,
zavođenje i dr.) i podložni su greškama u
većoj meri nego medijumi kod kojih se
sprovodi automatizovana kontrola tačnosti
unosenih podataka. Ponovno pronalaženje,
isčitavanje ili obrađivanje podataka na
papirnom medijumu je sporo, a posle
određenog perioda, ne retko, i bezuspešno.
Papir uključuje i troškove vezane za
klasičan sistem slanja poštom (koverte,
frankiranje i dr.), kao i troškove za izradu
papirnih obrazaca dokumenata. Čuvanje
papirnih dokumenata zahteva i dosta
prostora za arhiviranje. Sve ovo čini
korišćenje papirnih dokumenata napornim
poslom, a papir skup i često nepogodan
medijum za prenos i skladištenje podataka.
5. Neophodna tehnološka infrastruktura za
prenos različitih tipova informacija između
preduzeća sa automatizovanim
informacionim sistemom naziva se Sistem
između preduzeća – IES (Inter Enterprise
System). IES se mogu posmatrati sa
različitih aspekata u zavisnosti od
arhitekture komunikacionih sistema, prirode
informisanja i primenjenih komunikacionih
standarda. Svaki od ovih aspekata opisuje
tehnološku infrastrukturu, a svi oni zajedno
čine jednu celinu. Njihova međusobna
zavisnost je vrlo jaka i pri rešavanju jednog
aspekta potrebno je voditi računa i o
ostalim aspektima. Kod aktuelnih
komunikacionih arhitektura najčešći je
paketni prenos datoteka, sve veću primenu
nalaze sistemi za razmenu poruke, a najviši
nivo predstavljaju sistemi interaktivne
podele podataka. Komponente IES zavise
od više faktora: tehnologije komponenata
sistema, implementiranih standarda,
tržišnih trendova, strategije ključnih
proizvođača, arhitektura hardverskih
komponenata, koncepta aplikativnog
softvera, planiranja i implementacije kod
korisnika.
6. Predstavlja prvi prihvaćeni model obrade
za EDI aplikacije. Pojavila se krajem 70-ih
kada je otpočeo razvoj aplikacionih
arhitektura koje potpunije koriste snagu
višestrukih računarskih platformi. U osnovi
ovog modela je mreža sistema
distribuiranih po lokacijama, gde se obrade
odvijaju na sistemima koji su na najnižem
nivou, a za zajedničke podatke i preglede
koriste se računari na višem nivou, na
kojem može biti jedan računar ili njihova
mreža. Postoje 4 nivoa podataka kod
distribuirane obrade: privatni podaci koji se
odnose na jednog korisnika, podeljeni
podaci koje koriste više izvršilaca na
srodnim poslovima, korisnici određenog
podsistema koriste grupne podatke, a
integrisani podaci se koriste na nivou Formirane elektronske poruke
kompletne organizacije.
7. Omogućavaju programu da pozove
podprogram sa drugog računara u mreži,
kod koga je programski kod napisan na isti
način kao da se kompletna obrada odvija na
računaru sa koga dolazi poziv. Kod ovakve
organizacije obrade neophodna je
sinhronizacija, koju obezbeđuju najčešće
UNIX operativni sistem kao platforma na
oba računara, a kao veza između ovih
računara koristi se TCP/IP komunikacioni
protokol.
8. Karakteristične su za lokalne mreže
personalnih računara. Kod ovog modela
korisnički programi traže podatke sa
servera baze podataka. Na osnovu zadatog
indeksa server pretražuje bazu i prosleđuje
tražene podatke u PC sa koga je upućen
zahtev, čime se povećava efikasnost rada
lokalne mreže računara.
9. Predstavljaju snažan mehanizam za
podršku kooperativne obrade. Sličan je RPC
pozivima, koje po svojim mogućnostima
prevazilazi na dva načina: može ostvariti
nesinhronizovanu vezu (pozivajući program
ne mora čekati na povretak kontrole od
pozvanog, već može nastaviti rad i
povremeno proveravati odgovor pozvanog
programa na komunikacionoj vezi) i
omogućava rukovanje aplikacionom
kontrolom (kontrola može biti preneta na
pozvani program, koji sada može pozvati
podprogram sa prvobitno pozivajućeg
računara). Kod ovog mehanizma upravljanje
je preneto na najviši, aplikacioni nivo. EDI
se najčešće realizuje sa ovom vrstom
kooperativne obrade.
10. Predstavljaju najčešće korišćenu
tehniku kooperativne obrade koja koristi
alate na lokalnom procesoru nezavisno od
fizičkog položaja podataka. Tražene akcije
sprovodi sistem za upravljanje bazom
podataka – DBMS (Data Base Management
System), čak i kada se podaci nalaze na
više procesora povezanih različitim
mrežnim vezama. To znači da je ovakav
način rada nezavistan od lokacije. Da bi
ovako koncipiran sistem funkcionisao i u
trenucima prekida pojedinih
komunikacionih puteva, neophodno je
obezbediti kopije baze i njihovosimultano
ažuriranje sa složenom logikom obrade
prekida. Ovako organizovani sistem za
upravljanje bazom podataka naziva se
Idealni distributivni DBM.
11. Kooperativne obrade podataka sadrže
niz prednosti u odnosu na klasične obrade.
Neke od njih su: a) obrade na host računaru
redukuju se na minimum, dok se za sve
lokalne obrade koriste lokalni računari sa
svojom bazom podataka; b) količina
podataka koja treba da se prenese između
hosta i lokalnih računara znatno je
smanjena u odnosu na centralizovanu
obradu; c) ovako definisan pristup
rasterećuje mreže svodeći njihovo
korišćenje na optimalan nivo, što ima za
posledicu kraće vreme odziva kod obrade
podataka; d) kako se kontrola podataka
odvija na lokalnom računaru, podaci koji se
prenose na host su sa visokim stepenom
tačnosti, što značajno smanjuje broj
ponovljenih transakcija.
12. Kada su računari postali standardno i
nezamenljivo sredstvo rada počelo je da se
razmišlja i o mogućnosti njihovog
povezivanja u cilju direktnog prenosa
poslovnih podataka. Sa slike vidimo da se iz
baze podataka (BP) korisnika izdvajaju
podaci koji sačinjavaju poslovni dokument.
Karakteristike datoteke izdvojenih
podataka, takozvane „flat“ datoteke, je da
su podaci u internom formatu korisnika.
Softverski proizvod nazvan EDI translator
prevodi slogove „flat“ datoteke u EDI
poruku i pri tom koristi sintaksna pravila
koja važe za primenjeni EDI standard.
telekomunikacionom mrežom šalju se na
adresu primaoca poruke. Kada se primalac
poruke konektuje na mrežu obavlja se
reverzibilan proces prevođenja poruke iz
EDI formata u sopstveni interni format.
Istovremeno, pošiljaocu poruke šalje se
potvrda o prijemu poruke, što je i kraj
ciklusa. Ovakav način prosleđivanja poruka
naziva se paketni model prosleđivanja.
14. EDI je baziran na dvosmernoj
komunikaciji između računara.
Karakteristike sistema EDI su sledeće: a)
direktna komunikacija između dve
povezane aplikacije; b) upotreba
elektronskih medijuma za prenos; c)
upotreba sistema elektronskih poštanskih
pregradaka za slanje i prihvatanje poslovnih
dokumenata; d) upotreba precizno
strukturiranih dokumenata koji su formirani
prema sintaksnim pravilima i semantici
pojedinih polja, striktno zasnovanim na
međunarodno dogovorenim standardima
elektronske razmene podataka.
15. EDI nije: a) elektronska pošta (e-mail)
koja ne podrazumeva unapred definisanu
strukturu dokumenata koji se razmenjuju,
kao ni standardne formate i zahteve čitanja;
b) prenos datoteka (file transfer) koji ne
podržava standarde i nije vezan za
aplikativni softver ni na jednoj strani; c)
udaljeni unos podataka (remote data entry)
kod kojeg je aktivna jedna aplikacija i gde
nema razmene podataka između dva
programa.
16. EDI je direktna razmena poslovnih
informacija između računara, odnosno
računarskih aplikacija poslovnih partnera,
bez ljudske intervencije, korišćenjem
dogovorenih standarda u cilju strukturiranja
elektronskih poruka koje zamenjuju
standardne, papirne poslovne dokumente.
17. Neke od prednosti primene EDI sistema
su: a) povećanje efikasnosti rada; b)
smanjenje troškova obrade papirne
dokumentacije; c) smanjenje troškova
prodaje, nabavke i inventara; d) mogućnost
elektronske komunikacije sa drugim
firmama bez hardverske i softverske
kompatibilnosti; e) prevazilaženje jezičkih
barijera i problema rada u različitim
vremenskim zonama; f) smanjenje obima
ljudskih grešaka u obradi podataka; g)
efikasnije upravljanje novčanim sredstvima.
18. Nedostaci EDI sistema su: a)
komplikovana i dugotrajna implementacija;
b) problemi oko verzije usvojenog
programa; c) težnja da svaka firma razvija
svoj standard; d) visoki troškovi održavanja.
19. Uvođenje EDI razmene je samo
informaciona podloga da bi se reinženjering
poslovnih procedura mogao sprovesti. Mora
se naglasiti da uvođenje EDI razmene i
ubrzanje protoka informacija između
poslovnih partnera samo po sebi ne mora
doneti veće prednosti ako se ne iskoristi
kao osnova za organizaciono unapređenje
poslovanja. Uvođenje EDI razmene obično
započinje sa konverzijom u elektronski oblik
nekoliko najznačajnijih ili najčešće
korišćenih poslovnih dokumenata firme. Na
taj način je i uticaj uvođenja EDI-ja u ovom
početnom periodu ograničenog dometa i
svodi se prvenstveno na direktne uštede i
prednosti EDI-ja. Poslovne procedure u pre-
EDI okruženju se mogu posmatrati kao
trostepeni proces u kome prvi korak
predstavlja pokretačka aktivnost koja treba
da inicira ostale dve. Pokretačku aktivnost
generiše čovek donošenjem neke poslovne
odluke. U drugom koraku kroz
automatizovani i konvencionalni proces se
generišu odgovarajući papirni dokumenti, a
u trećem koraku ti dokumenti se šalju
poslovnom partneru na dalju obradu i
izvršenje. Ako primena EDI-ja nije praćena
značajnim reinženjeringom poslovnih
procesa, povećanje efikasnosti je malo.
20. U lancu proizvodnja-nabavka-prodaja
troškovi skladištenja delova za ugradnju,
rezervnih delova, poluproizvoda ili gotovih
trgovačkih artikala predstavljaju značajan
element koji utiče na ukupnu efikasnost
poslovanja. Razni sistemi optimizacije zaliha
u skladištu i smanjenja njihovih troškova u
ukupnim troškovima poslovanja i danas
predstavljaju bitne delove informacionih
sistema firmi. Uvođenje EDI-ja omogućava
sagledavanje problematike zaliha na novi
način. Visok nivo poslovnih resursa nisu
više odraz dobrog poslovanja. Nameće se
savremeni princip vođenja poslovanja sa
minimumom neaktiviranih poslovnih
resursa, ali sa visokim stepenom logistike u
organizaciji posla i poslovnim odnosima sa
partnerima.
21. Osnovne karakteristike ovog pristupa
proizvodnji su da delovi za ugradnju: a)
treba da stignu u momentu kada treba da
budu iskorišćeni u proizvodnom procesu; b)
moraju biti 100% kvalitetni; c) moraju biti
nabavljeni po najpovoljnijim cenama. Sa JIT
organizacijom proizvodnje svaki proizvodni
korak se planira takoda se proizvodi samo
ono što je potrebno u narednom
proizvodnom koraku. Iz tog razloga
proizvođači vrše pritisak na dobavljače da
delove za ugradnju isporučuju po JIT
principu: striktno na vreme, direktno na
proizvodnu traku i da delovi budu visokog
kvaliteta. Podrazumeva se da je za
realizaciju JIT načina isporuke, pored
odgovarajuće poslovne klime, neophodna
efikasna informaciona podloga, prenos
poslovnih informacija takođe po JIT principu
i veoma čvrsta povezanost informacionih
sistema partnera u razmeni. Na osnovu
stalnog, brzog i tačnog praćenja
proizvodnje, pokretačka aktivnost za
naručivanje potrebnih delova i planiranje
termina njihove isporuke sada se
automatizuje, a JIT EDI poruka, koja
proizilazi iz tog procesa, veoma precizno
definiše sve elemente isporuke: količine,
vreme isporuke, način pakovanja i drugo.
22. U nekim privrednim delatnostima kao
što su vazduhoplovstvo i turizam, EDI
tehnologija se koristi već duži niz godina, ali
klasičan sistem EDI prenosa nije mogao da
zadovolji specifične potrebe ovih delatnosti.
Za potrebe rezervacionih sistema i sistema
prodaje prevoznih karata, hotelskih
kapaciteta, iznajmljivanja vozila ili nekih
drugih usluga uobičajenih u oblasti
transporta i turizma, dobijanje brzog
odgovora na poslatu poruku je veoma
značajan element EDI razmene. U cilju
uspešnog obavljanja poslovnih aktivnosti,
pre svega u navedenim privrednim
delatnostima, usavršavane su mogućnosti
EDI sistema. Sledeća razvojna faza EDI
sistema je poznata pod nazivom Intraktivni
EDI sa sledećim osnovnim svojstvima: a)
konzistentan završetak poslovne transakcije
u kojoj mogu učestvovati dva ili više
partnera; b) interaktivna konverzacija
partnera; c) operisanje sa velikim brojem
podataka u realnom vremenu; d) sigurna
razmena podataka. Kod razvoja
Interaktivnog EDI-ja pojavili su se isti oni
problemi u razmeni koji su posledica
međusobne neusklađenosti industrijskih
standarda, tako da su glavni korisnici
Interaktivnog EDI-ja konačno krenuli ka
usvajanju UN/EDIFACT standarda kao
osnove za svoj dalji razvoj.
23. Interaktivni EDI, kod koga se razmena
podataka odvija u realnom vremenu u
konverzacionom načinu obrade, zasniva se
na konceptima kao šro su scenario,
transakcija, uloga, dijalog, inicijator i
responder. Scenario je model pravila za
razmenu poslovnih tranakcija koje imaju isti
poslovni cilj i predstavlja upravljački deo
sistema. Drugim rečima, to je skup svih
dijaloga koji se odvijaju između strana u
razmeni da bi se ostvario definisani poslovni
cilj. Transakcije su moguće razmene
podataka u jednom smeru na osnovu kojih
se vrši zajedničko poslovanje međusobno
nezavisnih učesnika u razmeni. Svaki od
učesnika može imati različite uloge u
razmeni transakcija koje su opisane u
scenariju, a dijalog čini interaktivna,
dvostrana razmena podataka između dva
učesnika razmene koji su preuzeli
odgovarajuće uloge. Dijalog karakteriše
višestruka razmena poruka između dve
konkretne strane, od kojih jedna predstavlja
pokretača ili inicijatora, a druga stranu koja
daje odgovore ili respondera.
24. Glavni elementi Interaktivnog EDI-ja: a)
razmena poruka se vrši u okviru kooperacije
aplikacija poslovnih partnera prema
unapred definisanimscenarijima i ulogama
partnera u razmeni, zasnovanim na
tradicionalnom zahtev/odgovor
transakcijskom sistemu obrade; b) poruke
upita i odgovora razmenjuju se u formi
dijaloga dve aplikacije, pri čemu se
razmena odvija u vidu jednog ili više parova
poruka ili scenarija parova poruka; c)
dijalozi se mogu kaskadno granati, tako da
aplikacija koja u jednom dijalogu treba da
pruži odgovor u narednom dijalogu,
iniciranom predhodnim, postavlja upit trećoj
aplikaciji; d) za poslovne transakcije je
karakteristično da mogu imati veliki broj
dijaloga i poruka; e) dobijanje odgovora na
postavljen upit mora se odvijati u realnom
vremenu sa kratkim odzivom.
25. Poslednjih godina značajan uticaj na EDI
primenu imaju uvođenje u operativnu
upotrebu servisa integrisanih digitalnih
mreža – ISDN, i napredak multimedijalnih
tehnologija. Multimedijama se proširuje
sadržina prenosa, tako da se može
razmenjivati bilo koja informacija koja
sadrži tekst, sliku, zvuk ili video zapis.
Multimedijalni EDI se može definisati kao: a)
razmena multimedijalnih informacija,
između firmi, koje se mogu automatski
procesirati u računaru; b)sistem klasičnih
EDI transakcija sa mogućnošću dopune
multimedijalnim informacijama i
intervencije čoveka u upotrebi
multimedijalnih informacija; c) razmena bilo
kojeg tipa podataka između organizacija.
26. Odlike otvorenog EDI sistema koje
moraju biti sve istovremeno zadovoljene: a)
češće uspostavljanje EDI razmene između
partnera koji imaju ređe ili samo manje
važne poslovne kontakte; b) prevazilaženje
prepreka u razmeni podataka između
različitih privrednih i uslužnih sektora, kao i
između administracije i javnih službi, koje
danas koriste svoje zatvorene sisteme EDI
razmene ili tek žele da se uključe u EDI
sistem; c) potrebno je da postoji jasna
opredeljenost za ovakav način rada i to za
same transakcije koje se razmenjuju,
informacije koje su u njima sadržane,
poslovnu ponudu učesnika razmene
transakcija, kao i za obezbeđenje usluga na
kojima se zasniva razmena podataka; d)
pravila na kojima se zasniva razmena
vezuju se za informacije koje se razmenjuju
i za samu razmenu; e) potrebna je ugradnja
automatizma razmene koji manuelne
intervencije svodi na minimum; f)
autonomije strana uključenih u sistem
razmene na osnovu koje se sprovodi interna
obrada informacija; g) mogućnost
simultanog učešća jednog učesnika u više
EDI transakcija.
29. Koncept elektronskog poslovanja nastao
je i razvijao se kao odgovor na potrebu
aktera poslovanja za neprekidni tok
informacija, kako između poslovnih
partnera tako i u okviru njihovih
organizacija. To je koncept vođenja
poslovanja uz pomoć kombinacije raznih
vrsta elektronskih medija u cilju olakšanja
protoka informacija. Mnogi autori s pravom
ističu da je EDI „kičma elektronskog
poslovanja“. Primenom EDI-ja elektronsko
poslovanje dobija odgovarajući standard.
Elektronsko poslovanje je pojam koji je ušao
u poslovnu terminologiju sredinom
osamdesetih godina. Teško je objasniti
jednom ili sa nekoliko rečenica šta se sve
podrazumeva pod ovim pojmom. Pre svega
zato što, zavisno od privredne delatnosti i
uključenih aktera, pojam elektronskog
poslovanja obuhvata različite tehnologije
rada zasnovane na različitim savremenim
računarsko-komunikacionim uređajima,
standardima i medijima.
30. Interaktivni karakter Web servisa pruža
poslovnim partnerima mogućnosti kao što
su: a) pretraživanje poslovnih podataka; b)
predstavljanje sopstvenih multimedijalnih
prezentacija za potrebe marketinga; c)
predstavljanje elektronskih kataloga; d)
mogućnost direktnog naručivanja i
elektronskog plaćanja proizvoda; e)
učestvovanje u radu diskusionih grupa; f)
korišćenje servisa svih Web servera na
internetu i dr.
31. Pod „boljom uslugom“ podrazumevaju
se svi poslovni alati koji omogućavaju
prodavcu povećanje efikasnosti poslovanja
potpunijim informisanjem poslovnog
okruženja o detaljima svoje ponude i
poboljšanje mogućnosti realizacije ponude.
Pružiti bolju uslugu znači dati kupcu
mogućnost da poslovnu transakciju izvede
brže, sigurnije i komfornije. Ponuda
kvalitetne robe sa povoljnom cenom danas
nije izuzetak već pravilo. Bolja usluga je
element na kome se sve više insistira. Ona
treba da utiče ne samo da neko postane
kupac određenog ponuđača, već kupca
treba da veže za ponuđača, kako bi on bio
njegov kupac i ubuduće. Koristeći
savremena tehnološka sredstva i razvoj
negovornih komunikacija, potencijalnom
kupcu se danas može pružiti daleko više
mogućnosti da se informiše o ponudi
tržišta. Sistem „direktne prodaje“ preko
elektronskih kataloga i plaćanje pomoću
kartice preko računara postaje sve
ustaljeniji sistem prodaje širokog spektra
roba. Nudeći potencijalnim kupcima pristup
podacima na onlajn principu, prodavac ne
samo da znatno lakše upoznaje tržište sa
aktuelnom ponudom, već i smanjuje
troškove tog posla i samog čina prodaje
isključenjem troškova prodajnog osoblja i
prostora.
32. U okviru elektronskog poslovanja dolazi
do uspostavljanja različitih odnosa i relacija
između aktera poslovanja. Razlikuju se više
formi poslovanja koje su podržane
savremenim tehnologijama i softverom
kreiranim za tu namenu: a) B2B (business
to business) predstavlja vezu dva
preduzeća kaja internet tehnologijom
unapređuju svoje poslovanje. Tehnologija se
koristi za razmenu novca, proizvoda, usluga
i dr; b) B2C (business to customer) je forma
koja podrazumeva direktno poslovanje
preduzeća i potrošača. Tipičan primer ovog
poslovanja može biti sajt maloprodaje; c)
C2C (customer to customer) je vid
najnovijeg poslovanja koji predstavlja
direktan kontakt potrošača sa drugim
potrošačima. Preduzeće koje posreduje
mora naći neki vid naplate usluga; d)
B2B2C (business to business to customer)
predstavlja korišćenje B2B modela između
dve firme kao podršku za poslovanje jedne
od njih koja posluje po B2C modelu; e)
C2B2C (customer to business to customer)
je poslovanje u kome preduzeće posreduje
između više potrošača i sprovodi između
njih trensakcije. Prihod preduzeća se
ostvaruje članarinom ili procentom od
transakcija.
33. Pojavom interneta i njegovom sve
masovnijom primenom dolazi do pojave
novih oblika B2B poslovanja. Sa razvojem
sigurnosnih mehanizama prenosa
informacija internetom stvoreni su uslovi da
se sa Web prezentacijama obave onlajn
naručivanja i plaćanja proizvoda i usluga.
Velike kompanije su uvidele mogućnost da
upotrebom interneta drastično smanje
troškove komunikacije sa svojim poslovnim
partnerima. U isto vreme pružena je
mogućnost za saradnju i manjim firmama
koje do tada nisu mogle da koriste skupa
EDI rešenja. Prednosti B2B rešenja
baziranih na internetu su evidentne u svim
fazama poslovanja: a) dolazi do skraćenja
proizvodnog ciklusa zbog efikasnije
komunikacije svih učesnika u procesu
proizvodnje; b) u procesu nabavke postiže
se veća produktivnost zaposlenih, smanjuje
se mogućnost pravljenja grešaka i skraćuje
vreme samog procesa, što dovodi do
smanjenja troškova 10-15%; c) boljom
koordinacijom sa dobavljačima postiže se
efikasnije upravljanje zalihama (težnja ka
JIT pristupu) i njihovo smanjenje na svim
nivoima za 20-25%; d) automatizovana
podrška kupcima smanjuje broj poziva
upućenih službi podrške što dovodi do
bržeg odziva operatera i pružanja bolje
usluge.
34. E-marketi (Electronic marketplaces)
predstavljaju novi vid onlajn posrednika koji
na jednom mestu efikasno predstavlja
agregiranu ponudu i tražnju sa nižim
troškovima nabavke za kupca uz
mogućnost uspostavljanja kontakta sa
novim dobavljačima, posebno sa
dobavljačima koji nude niže troškove
prodaje i mogućim kontaktima sa novim
kupcima. Postoji nekoliko modela e-marketa
u zavisnosti od toga ko ih je organizovao: a)
jedan ili više kupaca tj. e-marketi
orijentisani na kupca; b) industrijski gigant
koji u ovom načinu poslovanja vidi
mogućnost povećanja efikasnosti lanca
snabdevanja uz istovremeno značajno
smanjenje troškova; c) jedan ili više velikih
snabdevača tj. e-marketi orijentisani na
dobavljača; d) e-marketi neutralnog
posrednika.
35. Osnivaju ih kompanije koje ostvaruju
veliki obim kupovine/nabavke. Kupci
otvaraju sopstveno elektronsko tržište na
sopstvenom serveru i pozivaju potencijalne
snabdevače da nude svoju robu.
Elektronsko nuđenje robe velikim kupcima
značajno snižava njegove nabavne troškove
i skraćuje nabavni ciklus.
36. Osnivaju ih velike kompanije koje su
veliki dobavljači/prodavci. Ova forma
elektronskog tržišta često nastaje kao vid
odbrane odnosno nastojanja da se kupci
spreče u osnivanju sopstvenih e-marketa
orijentisanih na kupca. Ponuđač, najčešće
proizvođač, otvara e-market u kojoj nudi
svoju robu, a kao kupci se pojavljuju
kompanije ili individualni potrošači. Ovakvo
elektronsko tržište ima prednost dok
ponuđač ina reputaciju na tržištu i stalne
kupce. E-tržišta orijentisana na kupce je
lakše otvoriti jer u najvećem broju slučajeva
kupci imaju završnu reč, dok kod tržišta
orijentisanih na snabdevače problem se
može javiti kod privlačenja velikih kupaca.
37. Njega poseduje i njegovo funkcionisanje
obezbeđuje preduzeće koje ne učestvuje
kao trgovac u transakcijama. Njegova
funkcija je da samo obezbedi forum za
kupce i prodavce koji će se pronaći i
ostvariti transakcije. Svoje prihode ovaj
neutralni posrednik obezbeđuje
iznajmljivanjem transakcione marže.
Nezavisna tržišta su privlačna i za kupce i
za prodavce, ali njihov uspeh zavisi od toga
da li tržište uspeva da privuče dovoljan broj
kupaca i prodavaca. Neutralnost
organizatora u odnosu na industriju kojoj je
namenjen e-market naročito je neophodna
na tržištima na kojima postoji veliki broj i
kupaca i prodavaca. Poverenje je u ovom
slučaju ključan faktor za pridobijanje velikog
broja učesnika neophodnih za normalno
funkcionisanje e-marketa. Po načinu
funkcionisanja e-marketi se mogu podeliti
na vertikalne i horizontalne. Vertikalni su
orijentisani na razmenu između kupaca i
prodavaca homogenih proizvoda određene
industrijske grane. Horizontalni su
specijalizovani za određenu kategoriju
proizvoda ili kupaca i na njima se nude
proizvodi koji mogu biti upotrebljeni u
različitim industrijskim granama.
38. Nedostaci u elektronskom poslovanju
mogu biti: a) praćenje poseta Web
prezentacije u okviru koje je realizovana
prodaja; b) praćenje ponovljenih poseta
web prezentaciji; c) diferenciranje u odnosu
na konkurenciju; d) praćenje i analiza
kupovine realizovane u okviru Web
prezentacije; e) integrisanje elektronskog
poslovanja sa tradicionalnim poslovanjem
preduzeća. Treba skrenuti pažnju i na
takozvane elektronske rizike. Napadi hakera
ili pojava virusa imaju za posledicu znatne
troškove vezane za ponovno dovođenje
sistema u pređašnje funkcionalno stanje,
kao i štetu nanetu imidžu i poverenju
kompanije kod kupaca. Najčešći rizici koji se
javljaju su: a) povreda integriteta; b)
poverljivost podataka i c) dostupnost web
prezentacije. Posledice ovih rizika:
narušavanje imidža kompanije,
neostvarivanje prometa, gubitak poverenja,
pad akcija, gubitak klijenata i učešća na
tržištu. Prednosti koje pruža elektronsko
poslovanje su sledeće: a) relativno mali
resursi za iniciranje poslovanja koji se svode
na realizaciji web prezentacije; b)
definisanje baze proizvoda u okviru
prezentacije i c) prihvatanje plaćanja.
39. Amazon.com je jedna od najvećih
elektronskih knjižara i jedna od najvećih
elektronskih prodavnica na internetu. Jedna
od prednosti je što se na virtuelnim
policama nalazi više od 3 miliona knjiga, a
pri tom Amazon.com ima na zalihama samo
oko 400 najtraženijih naslova. Još jedna od
prednosti je i što pored prodaje knjiga nudi i
uslugu u vidu pružanja informacija o
knjigama. Amazon je postavio osnove
funkcionisanja knjižare, a posetioci
interneta su, prilažući svoje sadržaje,
najviše doprineli da ova knjižara dobije svoj
današnji oblik i popularnost. Amazon.com
nudi mogućnost zainteresovanim
prodavnicama da u svoje prezentacije
ugrade deo sadržaja Amazona i da na taj
način i one same zarade nešto od prodatih
knjiga. Postoji jedna oblast u kojoj Amazon
ima iste troškove kao i bilo koja fizička
prodavnica, a to je podrška i pomoć
kupcima. Amazon je investiranjem u
ogromnu bazu podataka o svojim kupcima,
njihovim željama i navikama u kupovini,
zajedno sa njihovim elektronskim i
poštanskim adresama stekao dodatni
kvalitet. Ovakav način poslovanja bi mogao
da se primeni i u industrijama sa velikim
brojem različitih proizvoda, gde bi obiman
elektronski katalog proizvoda, koji nudi i
savete za kupovinu, izazvao interesovanje i
kupaca sa najvišim kriterijumima.