Rim Arhitektura. Periodi rimske civilizacije. Rim osnovali romul i rem 753 godine.

Rim je kraljevstvo sve do 509 god, kada je svrgnut poslednji kralj i proglaena republika. Rimski kraljevi u imenima imali dokaz etrurskog porekla. Etrurci su kada bi pravili grad na osnovu kulta povezivali grad sa onozemaljskim. Svetenik stane u pupak grada i odatle odredi strane grada. Pupak grada postaje glavni forum. Na mranoj strani grada su boanstva koja nisu naklonjena ljudima, sa druge suprotno. Rimljani od njih preuzeli nain pravljenja grada. To je osnova, p osle su se ugledali i na grke. Od etruraca uzeli svod i luk koji su sluili za premodavanje za krov a to grci nisu imali (koristili grede i stubove). Svodovi se najbolje vide na kapijama (porta augusta, perua). Od 509 god rim je republika. Vladaju konzuli uz pomod senata i narodne skuptine koja je glas plebsa. U skuptini glasaju samo ljudi sa graanskim pravom. Graansko pravo garantuje: 1. 2. 3. 4. Pravo braka Juskomerci (zatitu rimskog suda) Pravo da budete birani Pravo da birate

Rimljani su od etruraca uzeli i oblik grobnica. Velike humke sa zidom okolo i zasaeno rastinje. Takvu grobnicu ne moe svako da priuti. Taj oblik grobnice su preuzeli rimski carevi, Avgustov mauzolej imao taj oblik (27 godn pne, 80m prenik, 30m visina). Osnova je oblik tumula koji prekriva celu konstukciju. Hadrijanov mauzolej isto pod etrurskim uticajem. Izgraen 130 god zato to se avgustov popunio. To su bili mauzoleji ssamo za antonine (zlatne careve). Antonini senisu nasleivalipo krvnom rodu nego po zaslugama. Bira trenutni car uz pomod senata. Hadrijanov mauzolej posle pretvoren u tvravu u kojoj su se pape odbranile 1527 od karla V (poslednja tvrava rima).Rimljani su od etruraca uzeli i kanalizaciju. Izmeu bregova rimskih je bilamovara a na bregovima su iveli ljudi jer je movara bila nezdrava. Oni su onda napravili kanalizaciju koja je ila u tibar, posle je taj kanal zatvoren a ljude su poeli da naseljavaju okolo. Taj kanal i danas postoji i to je kini kanal. Forum Boarim, govei trg a pored je cirkus maksimus, poznatiji je kao grki trg. Romul kad je pravio rim i zidine oko njega, od zemlje, je odredio gde de biti kasnije zid od kamena, gde bedemi a gde kapije. On je time odredio granice rima u koje vojska ne ulazi. Cloaca Maxima- kanalizacija. Bila je poznato mesto za odstranjivanje nepoeljnih i siromanih. Grki uticaj na rim Hram pontusa i hram herkula viktora. Rimski hram ima stepenite samo sa ulazne strane (kod grka sa svih strana). Kolonada i zabat su isti ko kod grka. Hramovi su im jako slini,mada

najstariji hramovi nisu sauvani. Hram pontusa- za trgovce, nalazio se u grkoj etvrti i bio je vezan za luku na tibiru. Sagraen za boga renog pristanita. Hram herkula viktora- pored marelovog pozorita, tolosnog oblika, posveden jelte herkulu... Bahusov hram u siriji, po uzoru na grki hram samo je u stepenitu razlika. Stilovi su preuzeti, dakle dorski, jonski i korintski(najedi jer je raskoan). Kad prave neto, prave miks, dorski stubovi su najnie, jonski u sredini, korintski skroz gore. Kalimah je arhitekta koji je video spomenik nagroblju koji je obrastao u kalj(?) i po tome napravio korintski stil. Od etruraca su preuzeli akvadukte. To je omogudavalo velike gradove, jer su mogli da donesu vodu iz daljine. Neki se i danaskoriste. Klaudijev vodovod bio u blizini rima. Kod nas nema vie akvadukta, sve smo spikali. Rimski stubovi su bili praktini i ekonominiza razliku od grkih. Grci pravili od mermera a rimljani od cigle (modifikovali kad je neto dobro). Uzeli grki oblik stuba, ali nisu ih rezali n ego zidali. Cigla im je bila osnovni materijal. Bili su dosta praktini i preuzimali sve dobro (sa istoka opeku), uz pomod koje su mogli da prave svodove i lukove, kamen to nije mogao i zato ih grci nisu ni pravili i zato su rimljani lake premodavali od grka. Upotrebljavali su porculanski prah, vulkanskog porekla, slian cementu i uz pomod njega pravili beton. Kad se porculan prah, kre i voda pomeaju i stvrdnu to je bilo ko beton. Porculan dobio ime po oblasti pozzoli, u blizinivezuva. Cement i beton su dakle bili dobri za premodavanje a u odnosu na kamen su bili trajniji vrdi i jeftiniji. A i laki za oblikovanje. Postoji nekoliko naina zidanja (opusa). Opus insertum (est) od blokova 2 zida, a izmeu njih cement (unutranjost se puni). Opus reticulatum (mreast)lice od posebnog kamena,ko piramida spolja, ko kvadrati unutra. Opus testaceum opeka se rea od trouglida i bude pravilna povrina a unutra je cement. Opus spicatum slae se ko parket. Opus mixtum meavina kamena i opeke, uravnotaenija gradnja i zatita od vlage. Traventino kamen Krenjakog porekla. od njega pravili zgrade. Javljase u blizini termalnih izvora. upljikav i jako lak za obradu. Kad se osui postaje vrst. Tuf kamen Sedimentna stena nastala od taloenja vulkanskog pepela. Pepeo pomean sa granitima i stenama pod pritiskom. Od njega pravili nastariji bedem (servilijev bedem). Servilij je kralj koji je uveo cenzus, on nije napravio te zidove (samo deo). Oni su napravljeni u 4 veku pne. Negde su visoki do 10m i debeli 3,5m i okruuju rimske bregove 11km. U 4 veku su shvatili da moraju da uvrste grad, posle galske najezde. Na kapitolu (junonin hram) se branili 7 meseci i posle napravili bedem. Posle se grad iri van zidina. Ispred Terminije (danas eleznika stanica) se idalje vidi zid. Zid je imao 16 kapija. Na severnoj strani zida, gde je zid pretio da bude napadnut, bio je podupret zemljom. Ispred zidina su kopani rovovi. Posle su postali nepotrebni pa se popunjavaju, postaju grobnice (mahom zagladijatore).

Rimski putevi Prvi uveli puteve u velikom broju i u dobroj mrei. Pravili ih svudapa ak i na nepristupanim mestima (u brdima). To je prva mrea puteva u evropi. Od 4veka pne grade puteve. Oni imaju vojni znaaj. Kad vode ratove na jugu, ka dole prave dobre puteve radi vede mobilnosti vojske i komore. Na severu prave kolonije koje su danas gradovi. Izmeunjih su putevi koji nose imena cenzora, koji kasnije ide ka tome da bude konzul (penje se uz kursus honorum). Cenzori nadgledaju javne poslove,javni moral i spisak graana (porez). Rim je zauzimao veliku teritoriju, imao oko 400k km puteva od toga 80k km sa kamenim kolovozom, najboljimu to vreme. Postojalo je preko 370 puteva. Pored vojne koristi, koristili su i za ekonomiju i za potu. Bre su prenosili informacije. Tiberije je uz pomod puteva prelazio 500km dnevno. Pored puteva su bile stanice (maksije i mutacije). Nalazile su se na oko 30km jedna od druge, jer toliko volovi mogu da preu za dan. Mutacije su sluile zamenjanje konja. Inovio je bilo prenodite u sklopu toga. Tu su se formirali i logori a posle i trgovaka naselja, od kojih neka i danas postoje. Trasirali su puteve u pravoj liniji uz pomod grome. To je nakrsnica sa viskom. Postave pikete i prave put. Gromu su koristili i za trasiranje gradova i logora. Gromatik- ovek koji radi sa gromom. Putevi su bili razliitog kvaliteta. Via terena- zemljani put Via gloreata- kombinacija zemlje i drenae od ljunka Via monita (publicus)- kvalitetni od vie slojeva. Kopaju se dva rova u irini puta (1,5m -7m). Ima i ivinjake ponekad.Urade mu dobru podlogu, ukopaju ga do zdravice i u nju nabiju ljunak (pavimentum, prvi sloj). Drugi sloj je stratumen- blokovi kamena postavljeni po visini i lepljeni glinom. Tredi sloj rudus od krea i maltera. Onda ide Nukleus, od krea , peska zemlje i upotrebljenih posuda i onda se sve to dobro nabije. Kololus- od bazaltnih ili vulkanskih blokova. Sa strane ili po sredini puta sevideli tragovi tokova. Ubones je bio termin za ivinjak. Pored etali peaci. Put je bio zakrviljen da bi se kia odlivala u bone kanale. Ovakviputevi samo na vanijim saobradajnicama. Negde su imali 3sloja, negde svih 7, zavisilo od vanosti puta i para. Rimski miljokazi- spomenici (1,5-3m), kameni cilindar sa kubinom bazom. Nosili obeleje distance do najblieg grada. Nekad nose imena imperatora ili cenzora koji je vladao. Datujemo ih uz pomod toga. 29 puteva je izlazilo iz rima i ilo po celom carstvu. Na forumu, pupku sveta, nalazio se nulti miljokaz, nedaleko od rostre i saturnovog hrama. To je zlatni miljokaz, danas je ostalo samo nekoliko blokova, ako je to uopte to. Bio 8m visok od pozladene bronze. Pisala udaljenost vedih gradova carstva. Plinije ipak kae da se merilo od kapija a ne od foruma Via appia- po cenzoru apiju klaudiju. 312 god pne. Gradili ga zbog ratova sa samidanima. Vodio je ka jugu. kasnije je bitan jer ide kroz kampaniju, izuzetno plodnu oblast. Pored apije su razapeti spartak i drugari.

Via flaminia- iao kroz najtee podruje, kroz apenine, sve do riminija (arminiuma). Gradio ga gaj flaminije 220god. Usecan kroz klisure, dug 311km. Donosio ito iz doline reke po. Danas ulazi u rim na pijacu del popolo. Prolazio kroz kapiju, znaajan za hodoasnike (sv. petar). Via aurelia- uz tirensko more, ide do pize pa posle do enove. Napravio ga aurelije kota, cenzor 241. Kasnije se nastavlja i sve do panije. Via salaria- put soli, nastao da snabdeva rim solju. Povezivao solane u dolini tibra sa rimom a posle iao sve do kastruma treuntijuma (preko apenina). dugaak 242 km. sad tu bleje kurve. Via kasija- kroz centralni deo italije. Etrurski put, krolazio kroz etrursku firencu pa iao ka enovi. Via emilia- od riminija do pjadence, kroz dolinu reke po, on je nastavak flaminije. povezuje sever sa ostatkom italije. Via popila- nastavak via apije, od kalabrije do prelaska za siciliju. Povezivao veneciju ijug. Via egnatija- nastavak apije, io krz dra, solun pa konstatinopolj.Povezivao kolonije. 2 vek pne, omogudavao kretanje vojske. Gnej egnacije, rimski prokonzul makedonije ga napravio. dugaak preko 1000km. Rimski inenerari- izvori za uporeivanje naziva gradova. Na njoj prikazani svi vedi gradovi i putevi. Najbitnija je pojtingerova mapa (tabla), on je otkrio ovu mapu, al ni ona nije original ved prepis nainjen u 13 veku. Prepisan sa itenerera iz 3,4 i 5 veka koji je isto bio prepis. Pokazuje dravne puteve carstva. Antoniski itenerar- sa poetka 3 veka, poslednji antonin(karakala). Isto registar putnih stanica i naselja i njihovog rastojanja. Kraj republike 70- Pompej krenuo u pohod protiv gusara. Tabularium,arhiv Senata. Na vrhu kapitola. Izgraen 78. god u podnoju rimskog foruma na kapitolu. Dole kolonada dorskih stubova, a gore jonsi stubovi sa lukovima. Podseda na utvrenje. Hram herkula viktora, Tivoli. 30 km van rima, tu su se nalazili letnjikovci znaajnijih ljudi (hadrijanova vila npr). Hram je dignut pre nego to je ta vila postojala. Herkul je bio smrtnicima primer i oboavan je zbog toga. Kao svoj simbol ga uzima Sula koji je sagradio dosta njegovih hramova. Nastaju graevine sa vie namena. Kombinuju se hram, trg i pozorite najede. Stil je slian helenistikom stilu. Pretendenti na vlast uvekgrade u stilu helenizma (seljaci). U amfiteatru se pokazuje vladar. Tako je graen i hram herkula viktora.

Praenesta- lokalitet kod tivolija. Fortune primitene hram. Ona je jupiterova derka. Oboavaju je majke jer se vezuje za poroaj. Servilije tulije (rob-kralj) prvi uveo kult fortune. Imala je mnogo hramova jer je bila sveopte oboavana. 1943 za vreme bombardovanja od strane amerikanaca otkriveno je da ima hram u prenesti. To je sloen kompleks graevina. Ima 6 nivoa. Ima terasice, u njima su rtvenici. Okruen kolonadom stubova. Na poslednjem nivou hram i pozorite. Podigao Sula. Pompejevo pozorite- Prva kamena javna graevina u rimu. Kompleks zgrada, nalazi se pod renesansnim graevinama danas. Samo mali deo se sada vidi. Ima hram (fortunin), pozorite, a iza je bio trg ispunjen statuama rimskih umetnika a zadnji deo je kultna zona. Danas se nalazi 4-5m u dubinu i tu dovode make. Prvi od foruma koji die privatno lice je cezarov forum. Podie hram veneri roditeljici. Podigao forum u nastavku rimskog foruma. Predvien kao javnapovrina sa hramom porodinog zatitnika (juliji vode poreklo od venere). Po osi foruma kolonada a prazan prostor unutra je za javne delatnosti. 27god Oktavijan avgust gradi forum odmah pored cezarovog. Tad se i proglasio imperatorom. 31. god je pobedio marka antonija i reformisao rim, saraivao je sa senatom al samo prividno (senatori bili njegovi). Nije imao naslednika, i one koje je hteo da postavi za naslednike, nisu dugo potrajali. Njegov forum je odmah uporedo sa cezarovim i slinih su veliina. Forum predstavlja barijeru za poar koji je mogao da doe od subure. Hram marsa osvetnika delio forum i suburu. U tom hramu je uvan cezarov ma, tu su nekada uvali i plen i oficiri su polagali zakletve. Via forum imperiali- ulica carskih foruma, musolini na mestu tih foruma probio ulicu da bi napravio aveniju za paradu. O. Avgust- rim sam zatekao u cigli a ostavio ga u mermeru. Avgustov portret tj njegova statua. Nju je avgustov posinak tiberije poklonio majci liviji avgustova druga ena. on je imao samo ensko dete juliju. U primaporti u livijinoj kudi se nalazi avgustova statua. To je skulptura od mermera 2m visoka. Prikazan je kao vojskovoa, nosi vojniki ogrta i specijalni oklop koji su nosile vojskovoe u ratu. Nikada nije naen takav oklop pa se smatra da je ili od koe ili pretopljen. Avgust je prikazan bosonog to znai da je u tom trenutku mrtav (kad je bos ili nag onda je mrtav). Avgust je proglaen za boga i tako je i prikazan. Pored njega je mali amor (venerin sluga, veza sa julijima) i delfin kojeg amor jae. Bila je obojena, to je posle utvreno. Njegov stav podseda na polikletov koji pokazuje atletu. Na oklopu jeprikazana scena u kojoj je i tiberije uestvovao. Scena je vradanje legijskih orlova od pardanja (izgubio ih marko kras). To je ostvareno diplomatskim putem. Prikazani su na oklopu i partija, germanija, galija a iznad je prikazan bog sunca sol. Avgustov mauzolej- nalazi se na mestu gde tibar zavrde. Tu sahranjuju lanove carske porodice. Arhitektonski vue etrurske korene. To je jedna od najnepristupanijih grobnica u

rimu. Krunog je oblika i nalazi se blizu via flaminije. Tumulus je visok oko 12, a graevina ok 50 m. Nalazi se izvan granica rima, nekropole nisu u gradu nikada. Ima splet odaja koje idu u krug. U centru je glavna grobna odaja za avgustovu porodicu. Ostali su sahranjivani u okolne prostorije. Idalje ima nekoliko urni i nadgrobnih ploa. Avgustov obelisk- na marsovom polju. Sluio i kao sunani sat i za regulisanje kalendara. Avgust unosi 2 nova meseca, jul i avgust. U njegovom mesecu su svetkovine. Sastojao se od povrine sa obeleenim znacima na koje pada senka. Donesen je iz egipta i bio je simbol pobede. Tek se opet u srednjem veku diu obelisci u rimu, pape time obeleavaju put hodoasnika. Ara pacis- rtvenik mira, tredi avgustov bitan spomenik. Temelju su uraeni 13godpne, a osvetan je 9godne, zbog toga to je avgust bio u pohodu. Posvedeno je miru koji je avgust doneo rimu. Sredio je bune i osvetio cezara. Pravougaona graevina koja nema krov, rtvenik se nalazi u sredini, prilazi se sa zapadne i istone strane. Sa juga i severa se nalaze lepi reljefi. Danas je u sklopu muzeja u rimu. Otkriven temelj u 17. veku i rekonstruisan. Donja zona ukrasa je vegetacija, a gornja ukraena frizovima (ljudi ili ivotinje prikazani). Sa istone strane je boginja roma na prestolu. Tera mater (majka zemlja), vetrovi koji duvaju sa kopna i mora. ispod prikazana stoka koja pase. Sa zapadne strane prikazana enejina rtva, prikaz svinje koja je rtvovana.rtvuju se svinja, bik i ovca. Hram u pozadini i pratioci koji pomau eneji. Donji paneli- mrea cvetova, biljaka (svi cvetovi mogu da se prepoznaju). To simbolie mir obilje i blagostanje. Posle se to nalazi u grobnicama, kao veni raj. Sa severne strane prikazani predstavnici senata koji odaju poast okavijanu a sa june strane su lanovi njegove porodice. Svaki taj ovek se moe identifikovati. Unutra je slabije dekorisano. Gore girlande a dole ara koja nalikuje daskama. rtvenik je lepo ukraen sa mitolokim bidima i scenama rtvovanja. Marcelusovo pozorite, nalazi se nedaleko od kapitola. On je avgustov nedak, sin sestre oktavije. On je trebao da bude naslednik i zato se esto pojavljivao sa avgustom (obuavao ga). Pozorite je primalo 11k gledalaca, imalo je 110m u preniku. Danas ostala samo dva sprata od stubova i lukova. Unutranjost od cementne baze i krenjakog kamena. Marcelus je umro (ili ubijen) i nije nasledio avgusta. Poslednji naslednik je trebao da bude onda agripin sin za koga je avgust udao juliju. Imali su tri deteta, lucija i gaja i viciniju juliju za koju su oenili tiberija. Lucije i gaj su bili naslednici ali su tako umrli kao deca. U njihovu ast u Nimu u junoj francuskoj je sagraen maison capre. Tu je iveo agripa pa je zato tu i sagradio. To je tipian rimski hram, izdignut sa kolonadama sa strane, zazidan svuda sem u pristupnom delu. Gema augusta- uva se u beu. To je predmet od poludragog kamena koji je vieslojan. Skidanjem sloja se pravi reljef a iza se dobija crna podloga. Gema ima udubljen a kameja ispupen ukras. Ovo je pre kameja al jbg nazvae je gema i osta. Malo je otedena ali se vide neki prikazi. To su mahom scene povezane sa tiberijom. U gornjem delu je avgust (nag) a pored je boginja roma u koijama koje predvodi vojskovoa germanik, tiberijev sestrid. Prikazan je i tiberije koji simbolizuje pobedu. Avgust je prikazan sa orlom koji se vezuje za

jupitera. Egumena je iza njega i lovorovim vencem blagosilja njegovu pobedu. Nalakdena ena prikazuje italiju a bradati ovek verovatno more. Dole je prikazano podizanje troleuma (stub na koji se kai zarobljeno oruje). Prikazan je i tit na kome se nalazi korpion, a to je tiberijev znak. To je prikaz pobede nad varvarima (vrv balkanski narodi). Tiberije je uguio ustanak koji je trajao od 6 do 9 godine. Gema je verovatno bila poklon nekome. Ovde moda fali izmeu jedna lekcija,moda dve, nisam siguran. Flavijevci Zidno slikarstvo u pompeji i herkulanumu I stil: inkrustacioni (rani 2 vek pne) II stil: Arhitektonski (rani 1 vek pne) III stil: ornamentalni ( kraj 1 veka 62god ne) _____________________________________ IV stil: Iluzionistiki (62-79 ne) U pompeji najbolje vidljivi. Stilovi izuavani kroz gledanja slojeva koji su na zidu. Slojevi pravljeni jedan preko drugog. Prva tri stila su pre flavijevaca. Prvi imitira uz pomod umetaka u zidu. Oslikavali donji i skroz gornji deo zida. Imitiraju oniks, mermer itd. Malter je vieslojan, zid je od opeke, nanosi se grub malter (moglo da bude i 5 slojeva). Uvek je bilo makar 3-4. Neki malter ruiaste boje je sluio kao izolacija. Opus signium- tucana opeka. Poslednji sloj maltera od krea i mermernog praha, on je najfiniji ina njemu se slika. Fresko tehnika- slika se dok je malter jo vlaan da bi boja ula to dublje. Tako je dugotrajnije ostajala. Seklo tehnika- slikanje na suvom zidu, nanosi boje su gudi i onamoe da se ljuti za razliku od fresko tehnike. Drugi stil- dosta je ivlji, prikazuje arhitektonske elemente. prvo se radi skica i to brzo dok se malter ne osui. Javlja se u vili boskoreale i u vili sigerija u pompejima. Karakteristian je po pojavi arhitekture u perspektivi, ima dubinu, tj iluziju dubine. Nije bilo prozora pa su slikali kao ta bi se video da tu stoji prozor. Zato ima dubinu i dosta je realistian. Tredi stil- u doba avgustovih naslednika. Vie ukraava zid nego to prikazuje realnu sliku. Povrine slika nisu toliko velike pa zato daju utisak galerije. etvrti stil- Zateen u pompeji u trenutku erupcije. Bio zemljotres pre erupcije i zato su taman naslikali nove slike. Ovaj stil uvodi opet iluziju perspektive al manje nego u drugom stilu. Ovo je meavina svih stilova.Arhitektura je realnije prikazana nego u tredem stilu.Paneli sa figuralnim predstavama su otkiveni vrlo rano.

Vitelius galba oto- dolazi na vlast posle neronove smrti. To je godina etiri cara. On brzo umire i na kraju na vlast dolazi flavijevac vespazijan. On je bio meker (zlat o ne smrdi na mokradu) mada je bio ruan ko lopov. Vespazijanov forum- podignut juno od avgustovog u blizini glavnog foruma. Hram na forumu je hram boginje mira jer je on doneo mir u rim. U kolonadama stubova stajale skulpture iz helenistikog doba. Pronaen je originalni pod hrama mira. Unutra je bio rtvenik i blago doneto iz judeje koje je doneo njegov sin tit. Tit je dobio i slavoluk na kome je atika u gornjem delu a prikazna je i poruka senata koji se zahvaljuje imperatoru. Slavoluk je dovrio Domicijan, titov brat, posle titove smrti. Na njemu je prikazana pobeda nad jevrejskim ustanicima. Slavoluk ima 1 prolaz. Imaju ili 1 ili 3 prolaza, skoro nikada paran broj. Sa bone strane su nacrtana kola koja voze vojskovou (vuku slonovi ne konji). Ukrasi saunutranje strane- dva panela, u jednom prikazana trijumfalna povorka a u drugomprikazan tit u etvoropregu. Iza njega prikazana boginja viktorija (ona mu dri lovorov venac). Kolosem je flavijevski amfiteatar. Zove se kolosem zbog statue nerona koja je bila pored i koja je bila dosta velikih dimenzija (kolosalna). Ovo je najvedi amfiteatar ikada. 190m u duinu (nastao spajanjem 2 amfiteatra, okrenutih jedan ka drugom). Sluio je za rimke igre (ludi romanum). Prepodne su bile na programu borbe ivotinja, pop odne javna pogubljenja a posle gladijatorske borbe. Kolosem je od travetina koji je pokrivan mermerom. Dorski stil je u dnu, iznad je jonski a skroz gore je korintski stil. Iznad njega se nalazi etvrti sprat na kome se nalaze statue bogova i bitnih rimljana. Gore je mogla da se razapne nadstrenica koja je titila gledaoce (krov). Mornari su to kontrolisali, to platno (jarbole). Svi ulazi su bili lepo obeleeni. Sagraen je jako brzo. Carska porodica je imala poseban ulaz. Na gornjem prstenu je bilo stajanje i sluio je za robove i ene. U koloseumu su imitirane i pomorske bitke. Ispod koloseuma su bili kanali i dizalice i tako su mogli da izbace gladijatora ili ivotinju bilo gde. Kada je otvoren, taj dan je pobijeno 9k ivotinja. Ima 2 ulaza u arenu. Jedan da ode ivi pobednik a drugi da iznesu mrtvog. Koloseum od 5 veka prestaje da se koristi. Bio je posle kamenolom, tj iz njega su stanovnici uzimali kamenje. Unutar njega su naene biljne vrste koje ne rastu nigde u evropi, to su biljke ije je seme doneseno u crevima ivotinja iz egzotinih krajeva. Lepis magna, u libiji, prikazane predstave gladijatorskih borbi. Borbe bile svuda gde je bio rim. Gladijatori su jako popularni u to vreme, ak su i prodavali suvenire . Gladijatorske kasarne su blizu koloseuma a izmeu je prolaz koji omogudava da nesmetano stignu do njega. Carski pehari- prikazi iz cirkusa maksimusa.Borbe 4 tima. To su trke dvokolica. Timovi su imali i svoje navijae i svoje boje. Tiberije i hadrijan

Trajan je nervin usvojeni sin, prvi car koji nije iz italije nego iz hispanije. Odatle je verovatno i hadrijan. Njihovih skulptura ima mnogo. Karakteristino na skulptrurama je da ne stari. Kad je u oklopu to je prikaz njega kao imperatora. U vreme trajana dolazi do ekspanzije rima. Posle njega naputaju provincije i smanjuju se. Osvojio je dakiju i deo partije. Osvojio je petru i napravio novu provinciju.Uzeo je ak i deo germanije.On deli titulu sa jupiterom, zovu ga optimus. Zapamden je kao dobar car. Imao je dobar program razvijanja drave. 101 i 102 polazi u prvi rat sa daanima( i pre toga bilo ratova sa njima). Dobro se spremio za taj rat, tano je spremio putanju osvajanja i sagradio je most duine 1km, to je u tom trenutku bilo ravno udu. Premostio je dunav i sa obe strane mosta napravio po utvrenje. Jedna metopa sa trajanovog stuba prikazuje pravljenje mosta. Trajan pobeuje daane, al se oni opet bune i on 105 opet odlazi u rat, opet pobeuje a daanski kralj decibal se ubija. Kau da su dakiju napadali samo zbog zlata (provincija je brzo naputena jer nije mogla da se brani). Trajanov forum- kao i most napravio ga je apoloder iz damaska, on je bio njegov ininjer. On je gradio svata po rimu kad nije bio u pohodima. Da bi se sagradio trajanov forum ruene su zgrade koje su se tu nalazile. Vedi je dosta od avgustovog. Na mestu gde bi na forumima obino bio hram, kod trajana se nalazi bazilika ulpija (to je jedno od njegovih imena). Iza se nalaze dve biblioteke a iza jo jedan hram koji je posmrtno posveden trajanu. U centru foruma trajanov stub i njegova konjanika statua. Bazilika je bila sudnica (tu je car primao tube). U njoj je takoe bila i cela administracija za grad. Na jednom zlatnom novidu je prikazan ulaz u hram. Posle taj ulaz iskoriden za neto konstantinovo. Trajanov stub- na vrhu nekada bila njegova statua a sada statua sv petra. Trajan se ne sahranjuje u avgustovom mauzoleju nego ispod stuba. Na dnu stuba je pria iz dakog rata. to su metope vie to su vede. Reljef metopa je nekada bio obojen. Sagradio ga naravno apoloder. Na metopama pored scena iz rata prikazana i izgradnja graevina, transport vojske, topografska obeleja, gradnja mosta, trajanova obradanja vojsci... Trajanova pijaca- najvede arhitektonsko dostignude. Nije klasina pijaca. Kaskadno sagraena po spratovima, niz brdo kvirnala. Gleda na njegov forum. Tu se kasnije prebacila cela gradska administracija. Sagraena je cela od cementa i maltera. Trajanov slavoluk- nema scena rata, ima scena obradanja vojsci i rtvovanja prilikom trijumfa. Dole se nalaze boanstva i njegova porodica. Delovi su posle prebaeni na konstantinov slavoluk. 117- trajan umire, hadrijan je vien kao naslednik ali nikada nije usvojen jer je trajan umro dan pre ceremonije usvajanja. Po prvi put se pojavljuje car sa bradom. Kau da je bradom krio oiljke po licu nastale od boginja, mada je realnije da je putao bradu jer je voleo grke. Ima najvie sauvanih predstava. To je zato to je mnogo putovao na istok. On bi pri dolasku u neku provinciju bio dosta najavljivan a natpisi su bili mahom spomenici. Kad proe kroz neko naselje ono uglavnom biva unapreeno u koloniju. Zamera mu se to to je malo vremena proveo u rimu. Hadrijanova ena je bila trajanova nedaka, mada je on imao

ljubavnika antinoja. Ima vie statua antinoja nego njegove ene. Stvarno je voleo grki nain ivota. Antinoj ima i hramove koji su mu posvedeni. On se udavio u nilu i tamo su mu napravili statue, prikazan je kao egipdanin. On ima i hram kod nas. Ima ak i skulpturu u delfima. Hadrijanov zid- niz utvrenja koji see celu britaniju. Sluio kao odbrana od plemena iz kotske. Blizu njemu je Vindolanda, lokalitet na movarnom terenu. Ima mnogo zapisa sauvanih, rauni, komadi obude i odede, igrake itd. ak su sauvane i stvari od drveta. Trajan je uveo dravne mere koje tite trudnice, stare, invalide... Postoje prikazi koji su bili na rostri i pokazuju spaljivanje dugova u hadrijanovo vreme. Dakle on je nastavio sa trajanovim socijalnim programom. Apoteza sabine- jedina predstava apoteze ene. Prikazana roma, iza bustrum (mesto za spaljivanje), hadrijan koji sedi i sabina koja leti u nebo. Hadrijanova vila (tivoli)- zgrade koje podsedaju na ono to je on video na putovanjima. Tu je i vetaka pedina koja podseda na hram ali nikada nije tako koridena. Pre je bila trpezarija nego hram. Tu je i hram koji gleda na kanal. Gradio je po svojim nacrtima, poto je ubio apoledona. Hram je podigao panteon po tredi put. Predstavlja presek dva kruga, cementne ploe na vrhu sugraene kao stepenice i dre jedna drugu a na vrhu je ru pa. Hadrijanov hram- nije ceo sauvan, deo njegove fasade je sada u sklopu zgrade italijanske berze. Ba malo stvari u gradu je sauvano. Hadrijanov mauzolej- slian avgustovom, posle je postao tvrava. Blizu je avgustovom i vide se zajedno. Time pokazao da je veliki kao i avgust. On je sebe video kao cara koji je ravan avgustu. Tu se sahranjuju antonini posle. Antonini su se usvajali kroz celu dinastiju. Antonini Antonin pije- hadrijanov naslednik, imao uslov da mora odmah da usvoji dva naslednika da bi mogao da sedne na presto. On je izabrao marka aurelija i lucija vera. Opet se uvodi praksa da portreti ne prikazuju njega samo mladog ved kroz ceo ivot. Pije (138-161)- dobio nadimak po tome to je obavljao dunost (pije-dunost). Dobio ga zbog toga to je ispunio svoju dunost, naterao senat da proglase hadrijana bogom, a po drugoj prii zato to je spasavao senatore koje je hadrijan u starosti naredio da ubiju. P ije isto ima bradu na portretima. Njegova vladavina je jedna od najmirnijih. Nikada nije video ovek vojsku. Nije bilo ratova, samo pobuna, a to su gasili guverneri. Jedna je bila i u britaniji pa su tad osvojilideokotske. Gradio je uglavnom po provinciji (kao i svi antonini). Jedini hram koji je vezan za njega je posveden njegovoj eni faustini. On ga je sagradio a faustinu je ak hteo i

da proglasi boginjom. U XVI veku preko sagraena crkva unutar hrama, kada su u XIX veku iskopali hram, vrata crkve su bila na 2,5m hrama. Na apotezi je prikazan zajedno sa enom. Desno je roma a levo je marsovo polje dok su njih dvoje iznad zajedno. Prikazane procesije faustine i pija odvojeno. To je prikazano oko mesta gde je on spaljen (buston- nekoliko stepenastih spratova od drva koji se preliju uljem i skroz gore se stave vladari koji se spale, izmeu spratova stoji luksuzna roba. kod nas naen buston na gamzigradu. Na vrhu je i orao u kavezu koji se puta kada svetenik to odlui i simbolizuje oslobaanje duha vladara) Antonijev zid na severu britanije, naputen jer je bilo nemogude braniti ga. Marko aurelije (161-180)- car filozof. Nije hteo da bude car. Nije voleo pija i hadrijana. itavu vladavinu je ratovao a najrei su njegovi prikazi kao generala. Postoji konjanika statua, jedina ouvana. Od bronze. Mislili da je konstantin veliki. Pozladena je, u natprirodnoj veliini a i on je veliki u odnosu na konja. To je bio model za srednjovekovne skulpture. Mean je sa konstantinom jer je konst skidao aurelijeve prikaze sa slavoluka. ak su menjali aurelijevu glavu sa konstantinovom. Aurelijev stub- bista na vrhu posle zamenjena sa bistom sv pavla. Pria je prikazana u krug oko stuba. Za razliku od trajana nema topografskih elemenata i nema velianja protivnika. Nema prie nego su prikazana pogubljenja, putovanja itd. Senat nudio aureliju da vlada sam al on nije hteo bez lucija vera. Oni su jednaki, prikazuju se zajedno na novidima ali je antonije bitniji. Dobro se slau al ver mora da mu podnosi raune. Ver je bio dobar vojskovoa. Ratovao je sa pardanima. Vladao je od 161-169. Doneo je kugu u rim (mada su to pre bile male boginje). Umiralo je i po 2k rimljana dnevno a i on izmeu ostalih, a kasnije i aurelije. Lucije ver je bio suprotan aureliju, aurelije je miran, ivi van palate dok ver otvara kafanu u sred kude. On je pijanio al je i obavlja dunosti pa aurelije nije mogao da ga smara. Lucije ver ima samo 2 skulpture i ima udnu frizuru. Komodus (180-192)- bio je sin vladara i tako nasledio carstvo ( nije biran po zaslugama ko do sada). od 177 bio savladar aureliju. Nije bio omiljen u senatu koji je hteo da ga smeni i na kraju uspeo, ali ga je vojska volela kao i narod jer je pravio dobre igre, koje su dodue ispraznile kasu rima. Bio je jedan od najgorih careva. Odrastao je u gladijatorskoj koli pa se tako i ponaao. Voleo je ak i da uestvuje u gladijatorskim igrama (lovio iz loe mudonja). Promenio ime rima u kolonija komodijana, menjao imena meseci u njegovih 12 imena, promenio svoje ime u herkul pa je ak i tako prikazivan. On dolazi u rim 192 i trai da opet postane konzul, al da bude imenovan u amfiteatru obuen u gladijatora. Zbogtoga ga narcis ubija. Tako nestaju antonini. Proglaena je damnacio memorija u vezi njega (brisanje iz sedanja) al je 195 ponitena pa su ostale statue njega obuenog kao herkul. 192 godina je godina 5 careva.

Severi Septimije sever preuzima rim, smenjuje pretorijance koji u to vreme vedre i oblae rimom. Od 193-202 bio u ratu sa pardanima. On je poreklom bio iz lepis magne i nju j e izgradio za sve pare. Kod njega se pojavljuju bogovi sa istoka. Sam sebe usvojio i proglasio aurelijevim naslednikom. Julija domena njegova ena je bila derka sirijskog svetenika boga bala, koji kod rimljana postaje sol inviktus. Karakala (211-217) car koji izgleda ljuto i besno. I on je predstavljan u mladosti ko herkul. On vlada zajedno sa bratom getom(211) ali ga karakala ubija jer je kao kovao zaveru. Tako se prekida linija severa i dolaze na vlast sinovi sestre julije domine. To odluuju pretorijan ci koji imaju prevelik uticaj. Elagbal (217-222) postaje car sa 15 godina i usvaja aleksandra severakoji ima 6 godina. Elagbala je vrhovni svetenik bogabala i pontifeks maksimus u istom trenutku. Zato gradi 2 hrama, sol inviktusa i jo jedan (vrv nekom rimskom starom bogu). Ubijen je jer je organizovao orgije u hramovima. Aleksandar sever (222-235) vlada pod patronatom majke i doivljava istu sudbinu ko elagbala. Septimije sever je predstavljan kao heroj. Ima skulpturu i novid. Na novidu prvi put iza prikazana carska porodica. On uvek pokazuje svoju porodicu. Prvi put se javlja i carica na novidu, julija domina. Antonijan- novid u kom je uvedan udeo srebra ili zlata. Prepoznaju se po tome to na njima carevi imaju zrakastu krunu. Kodeks antonijana- prema njemu svi koji ive u carstvu postaju punopravni graani. Severi su obnovili hram mira. Dodali zid sa 156 mermernih ploa sa topografijom tadanjeg rima. Otkriveno u 16 veku. Hram sluio kao kancelarija perfekta grada. Septimijev slavoluk- postoji i danas, Ima tri ulaza, nalazi se na vija sakra na prilazu kapitolu. Dignut 202-203 zbog pobede nad pardanima. Na njemu je pria o ratu sa pardanima i septimijeva pobeda. Arcus argentarii (bankari)- u zahvalnost septimiju napravili bankari. Vie lii na kapiju nego na slavoluk. Bili i karakala i geta prikazani ali je geta obrisan. Karakala je biomegaloman. Pravio je ogromno kupatilo, vede od svega do sada. Njegove terme su dugo ostale jer su ih ostavili da se same srue. Njegovo kupatilo koriste u 5 -6 veku, a to uglavnom nije praksa jer to kao nosi prokletstvo. U kupatilu se nalaze biblioteke, koncertne hale, restorani... Mukarci i ene se zajedno kupaju i to je smetalo hridanima. Ostalo je dosta mozaika a na jednom su prikazane atlete. Elagbala je dao majci pun imperijum. To isto radi aleksandar sever sa svojom majkom i to ih obojicu kota ivota. Elagbala nije doiveo dominacio memorijum pa ima dota nalaza. Novid

sa zrakastom krunom. Julija mamea- prvi put se pojavljuje novid sa krstom. Neki lik iz aleksandrije ih poduavao i uvodio u hridanstvo. Aleksandar sever- vladao podugo jer je julija mamea videla greke sa elagbalom pa gledala da ih izbegne. On isto dao majci imperijum. Ona ide sa njim svuda pa ak i u rat. On odlazi u rat sa alemanima i vojska ga ubija i smenjujei podstavlja za cara maksima traana. On nikada nije ni uao u rim. Posle njega dolaze vojniki carevi na vlast i tako je u slededih 50 godina. Oni su poznati i kao iliriki carevi. Kriza III veka. Carevi vladaju kratko i samo se brane od varvara koji su se zbog haosa osmelili i napadaju. Zavrava se 284 dolaskom dioklecijana. On je dominus ( vie despot nego grki stil republika sa kraljem). Ima potpunu vlast i uvodi tetrarhiju. To su 4 cara, 2 starija cara, avgusti i dva mlaa, juliji. U principu juliji trebaju da dolaze umesto avgusta kada se ovi penzioniu i onda da izaberu nove julije.To je samo u teoriji postojalo ali ne i u praksi. Isto su trebali da se nasleuju po zasluzi a ne po roenju.