ZBIRKA

JUGOSLOVENSKIH PRAVILNIKA I STANDARDA ZA GRAeEVINSKE KONSTRUKCIJE

1. DEJSTVA NA KONSTRUKCIJE
.

2. BETONSKEKONSTRUKCIJE
3. 4. 5. 6. CELICNE KONSTRUKCIJE DRYENE KONSTRUKCIJE ZIDANE KONSTRUKCIJE GEOTEHNIKA I FUNDIRANJE

i6/2

GEOTEHNIKA I FUNDIRANJE
BEOGRAD 1995

ZBlRKA JUGOSLOVENSKIH ZA GRADEVINSKE

I'RA VILNIKA I STANDARDA KONSTRUKClJE I FUNDIRANJE

Knjiga 6 GEOTEHNIKA Tom 1 i 2

Urednik Prof. dr Petar Anaguosti

Izdavac Gradevinski fakultet Unherliteta u Beogradu u saradnji sa Jugoslovenskim drustvom gradevinskih konstmktera Saveznim zavodom za standardizaciju
Odgovorni urednik Pcrisic

Prof. dr Zivota

Glavni urednik Prof. dr Aleksandar

Tehnicki urednik Bogavac

Pahor

Dragana

KoricC' Olga Kalcmbcr Slog Biro za AOP, Jclclla Dimic Stampa Zavod za gralicku tchniku Tchnolosko-metalu..skog fakulteta Univcrlitcta Beograd. april1995. godine Tiraz 400 primcraka TOMl ISBN 86-80049-20-4 ISBN 86-80049-29-8 TOM2 ISBN 86-80049-20-4 ISBN 86-80049-30-1 u Bcogradn

~:f'.

PREDGOVOR
i osvajanje

iru Strateskog projekta tehnoloskog razvoja Uvodenje Evrokodova

I konstruktera

'. metoda projektovanja proizvoda i tehnologija u gradevinskom konstrukterstvu Smlje, koji L1jednicki finansiraju Ministarstvo za nauku i tehnologiju i Ministarstvo za ! urbanizam,stambeno-komunalne delatnosti i gradevinarstvo Republike Srbije, Gradevinski i fakultet Univerziteta u Beogradu, u saradnji sa Jugoslovenskim drustvom gradevinskih
i Saveznim zavodom za standardizaciju, organizuje u Beogradu, od 14. do 16. juna 1995. godine, Jugoslovensko savetovanje EVROKODOVI I JUGOSLOVENSKO GRADEVINSKO KONSTRUKTERSTVO. Na Savetovanju, konstrukterima Jugoslavije ce biti prikazani program i sadrz.aj svih Evrokodova za konstrukcije za razlicite vrste konstrukcija i materijala, osnovna filozofija i postavke Evrokodova za pojedine oblasti gradevinskog konstrukterstva, novi evropski standardi za materijale, kao i generalne uporedne analize Evrokodova i nasih pravilnika. Detaljnije ce biti razmatrani Evrokod EC2 - Proracun betonskih konstrukcija i Evrokod EC3 - Proracun celicnih konstrukcija, koji su, zajedno sa Nacionalnim dokumentima za njihovu primenu najznacajnijih zemalja Evrope, u izdanju Gradevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, vec objavljeni na nasem jeziku. Ocekuje se da ce na Savetovanju biti pozitivno ocenjena orijentacija gradevinskog konstrukterstva J ugoslavije da se u celini, ili najvecim delom, Evrokodovi prihvate kao nasi buduCi standardi. U tom slucaju, ocekuje se i preporuka 0 daljim akcijama, posebno u pogledu inovacije Jugoslovenskih standarda i pripreme nasih Nacionalnih dokumenata za primenu Evrokodova za konstrukcije. Publikovanje ZBIRKE JUGOSLOVENSKlli PRA VILNIKA I STANDARDA ZA GRADEVINSKE KONSTRUKCIJE, u izdanju Gradevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u saradnji sa Jugoslovenskim drustvom gradevinskih konstruktera i Saveznill1 zavodom za standardizaciju, po svom znacaju predstavlja ne sarno prvo istovremeno objavljivanje svih Jugoslovenskih pravilnika i shmdarda iz oblasti gradevinskog konstrukterstva, nego i prvi znacajan korak za pripremu uvodenja Evrokodova u nasoj zemlji. ZBIRKA JUGOSLOVENSKlli PRA VILNIKA I STANDARDA ZA GRADEVINSKE KONSTRUKCI,JE, ukupnog obill1a od preko 5.600 stranica, sastoji se od sest knjiga, odnosno deset tOll1ova: 1 Dejstva na konstrukcije 2 Betonske konstrukcije 3 Celicne konstrukcije 4 Drvene konstrukcije 5 Zidane konstrukcije 6 Geotehnika i fundiranje (2 toma) (2 toma) (3 toma)

IV

Urednici svih knjiga Zbirke duguju veliku zahvalnost gospodi Kseniji Ivanovic, iz Saveznog zavoda za standardizaciju, na ogromnoj pomoci u kompletiranju i pripremi Zbirke. Knjiga 6 Geotehnika i fundiranje je sastavljena od standarda, pravilnika koji se odnose na probleme Gradevinske Geotehnike. normativni dokumenti su pripremani, verifikovani i objavljivani u prema vafeeoj zakonskoj proceduri od strane Saveznog Zavoda za 1993 godine.

tehnickih normativa i Svi napred navedeni Sluzbenom listu SFRJ Standardizaciju sve do.

Izbor dokumenata koji su ukljuceni u ovu knjigu izvrsen je tako da se sto viSe obuhvati tematika koja se nalazi u Evropskom predstandardu EVROKOD 7 koji je odobren 25.05.1993. od strane Evropskog komiteta za standardizaciju (za zemlje EEZ) a publikovan je u oktobru 1994. godine. Pri tome su uneti ne samo standardi iz grupe JUS U.B. Gradevinsko tlo vec i drugi dokumenti (standardi, normativi, pravilnici) koji se odnose na kvalitet prirodnih i preradenih stena i tla u gradevinskim konstrukcijama, odnosno na postupke i procedure prema kojima se ovi materijali ugraduju i kontrolisu u konstrukcijama koje spadaju u domen Gradevinske geotehnike. Iz tih razloga su uneti i standardi za opis i prikazivanje geoloskih karakteristika terena, kao i normativi za izvrsenje nekih radova u niskogradnji, tunelogradnji i analognim radovima u eksploataciji drugih prirodnih materijala. Za one radove iz domena Gradevinske geotehnike gde se kao materijali koriste malter, beton, armirani beton, prskani beton, armaturno gvoZde i visokovredni celik a za koje za sada. ne postoje odgovarajuCi standardi i drugi tehnicki normativi podrazumeva se koriscenje knjiga ove zbirke u kojima se nalaze standardi i normativi za navedene materijale. U rednici Beogard, aprila 1995. godine

SADRZAJ TOM!
PRA VILNICI
Pravilnik 0 sadrzini dokumentacije koja se odnosi na hidroloske i inzenjersko-geoloske pod loge (SI. list 26/1984). ""'''''''''''''''''''''''''''''''''' 3 Pravilnik 0 nacinu cuvanja i sredivanja geoloske dokumentacije (SI. list 26/1984) "'"'' 6 Pravilnik 0 tehnickim normativima za temeljenje gradevinskih objekata (SI. list 15/1990) 9 Pravilnik 0 tehnickim merama i uslovima za izvodenje istrazivackih radova pri izgradnji velikih objekata (Ne primenjuje se u SR Srbiji) (SI. list 3/1970) ... 44 Pravilnik 0 tehnickim nonnalivima i uslovima za projektovanje i gradenje zeljeznickih tunela (SI. list 55/1973) """"'''''''''''' 47 Pravilnik 0 tehnickim normativima i uslovima za projektovanje i gradenje tunela na putevima (SI. list 59/1973) "'"'''''''''''' 64 Pravilnik 0 tehnickim normativima za povrsinsku eksploataciju lezista mineralnih sirovina (SI. list 4/1986 i 62/1987) 76 Pravilnik 0 tehnickim normativima za povrsinsku eksploataciju arhitektonsko-gradevinskoga kamena (ukrasnog kamena), tehnickog kamena, sljunka i peska, te za preradu arhitektonsko - gradevinskog kamena (SI. list 11/1986) , 121

STANDARDI
Geoloske oznake i simboli 1..3stenske mase i tla 143 146 148 149 151 153 JUS B.A4.051/1966. Geoloske oznake i simboli. Simboli i boje za oznacavanje starosti kartiranihjedinica. JUS B.A4.052/1966. Geoloske oznake i simboli. Litoloske oznake za sedimentne stene. JUS B.A4.053/1966. Geoloske oznake i simboli. Oznake i simboli za kvartarne tvorevine. JUS B.A4.055/1966. Geoloske oznake i simboli. Simboli, boje i oznake za magmatske stene. JUS B.A4.056/1966. Geoloske oznake i simboli. Simboli, boje i oznake za metamorfne stene. JUS B.A4.058/1966. Geoloske oznake i simboli. Strukturne oznake. JUS B.A4.080/1966. Geoloske oznake i simboli. Oznake za inzenjerskogeoloske, hidrogeoloske i geomorfoloske elelnente. Cvrste stene JUS B.B7.110/1988. Mehanika stena. Ispitivanje fizickih i mehanickih svojstava. Uzimanje uzoraka. 165

161

VI JUS B.B7.126/1988. Mehanika stena. Ispitivanje fizickih i mehanickih svojstava. Metode odredivanja jednoosne pritisne cvrstoce. ...... JUS B.B7.127/1988. Mehanika stena. Ispitivanje fizickih i mehanickih svojstava. Odredivanje zatezne cvrstoce indirektnom metodom. JUS B.B7.128/1988. Mehanika stena. Ispitivanje fizickih i mehanickih svojstava. Metoda odredivanja , savojne cvrstoce. JUS B.B7.1301l988. Mehanika stena. Ispitivanje fizickih i mehanickih svojstava. Metoda odredivanja granicne smicajne cvrstoce. .., JUS B.B8.01211987. Prirodni kamen. Odredivanje pritisne cvrstoce. JUS B.B8.017/1987. Prirodni kamen. Odredivanje savojne cvrstoce. JUS B.BO.OO1l1984. Prirodni kamen. Uzimanje uzoraka kamena i kamenih agregata. " JUS B.B8.12111990. Laboratorijsko odredivanje brzine impulsa i ultrazvucnih elasticnih konstanti stena. JUS B.B8.032/1980. Ispitivanje prirodnog kamena. Odredivanje zapreminske mase sa porama i ~upljinama, zapreminske mase bez pora i supljina i koeficijenta zapreminske mase i pozornosti. . JUS B.B8.001/1982. Ispitivanje prirodnog kamena. Otpornost na dejstvo mraza. JUS B.B8.002/1989. Prirodni kamen. Ispitivanje postojanosti na mrazu. Indirektna metoda sa raslvorom natrijunl-sulfata. ..,... ... JUS B.B8.010/1980. Ispitivanje prirodnog kamena. Odredivanje upijanja vode JUS B.B8.013 Ispilivanje prirodnog kamena. Ispitivanje postojanosti pod uticajem atll1osferilija. JUS B.B8.015/1984. Ispitivanje otpornosti prema habanju brusenjem JUS B.B3.01011989. Profilisani elementi proizvedeni cepanjem kamena. Tehnicki uslovi. ,,,,,,"'''''''''''''''''''''''''''''' JUS B.B2.0091l986. Prirodni agregat i kamen za proizvodnju agregata za beton. Tehnicki uslovi. JUS B.B3.100/1983. Kameni agregal. Frakcionisani kameni agregat za belon i asfalt. Osnovni uslovi kvaliteta JUS B.B8.047/1960. Ispitivanje prirodnog kamena. Definicija oblika i izgleda povrsine zrna agregata (Standard preispitan 1987 godine) JUS B .B8.030 Kameni agregat. Odredivanje zaprcminske mase u rastresitom i zbijenom stanju. JUS B.B8.04411982. Prirodni i drobljeni kameni agregati. Ispitivanje postojanosti prema mrazu natrijum sulfatom JUS B.B8.03111982. Kameni agregat. Odredivanje zapreminske mase i upijanja vode. JUS B.B8.03311993. Odredivanje otpomosti protiv drobljenja agregata za beton.

167

169 171

173 176 178 181 188

198

201 .

203 206 208 211 216 221 229

233 235 237 241 248

VII JUS B.B8.035/1984. Kameni agregat. Odredivanje vlaznosti. " JUS B.B8.036/1982. Kameni agregat. Odre<1ivanje koliCine sitnih cestica metodom mokrog sejanja. JUS B.B8.038/1982. Prirodni i drobljeni kameni agregati. Odrectivanje sadrZaja grudvi gline JUS B.B8.039/1982. Kameni agregat. Priblizno odrectivanje zagal1enosti organ skim materijama. Kalorimetrijska nletoda. JUS B.B8.040/1982. Kameni agregat za beton i malter. Ispitivanje agregata zagal1enog organ skim materijalima. JUS B.B8.042/1984. Kameni agregat. Hemijsko ispitivanje agregata za beton i maltere JUS B.B8.045/1978. Ispitivanje prirodnog kamena. Ispitivanje prirodnog i drobljenog agregata ma~inom

251 253 256

258 260 262

"Los Angeles"
Gradevinsko tlo

267

JUS U.B 1.001/1990. Geomehanicka ispitivanja. Opsta klasifikacija tla. JUS U.Bl.002/1992. Geomehanicka ispitivanja. Klasifikacija tla i me~avine tla i agregata za puteve. JUS U.B 1.003/1990. Geomehanicka ispitivanja. Terenska identifikacija uzoraka tla. JUS U.B1.010/1979. Geomehanicka ispitivanja. Uzimanje uzoraka tla. JUS U.B1.012/1979. Geomehanicka ispitivanja. Odrel1ivanje vlaznosti uzotara tla (Standard preispitan 1992 godine)... JUS U.B1.013/1992. Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje zapreminske mase materijala tla sa porama metod om sa cilindrom poznate zapremine. JUS U.B1.014/1988. Geomehanicka ispitivanja. Odrectivanje zapreminske mase materijala tla bez para (Standard preispitan 1992 godine) JUS U.B1.015/1992. Geomehanicka ispitivanja. Odrectivanje zapreminske mase materijala tla sa porama Il)etodom kalibrisanog peska. " JUS U.B1.016/1992. Geomehanicka ispitivanja. Odrel1ivanje zapreminske mase materijala tla sa porama metodom pomocu gumenog balona. , JUS U.B1.017/1992. Geomehanicka ispitivanja. Odrectivanje zapreminske mase materijala tla sa porama metodom potapanja uzoraka u vodu JUS U.B1.018/1980. Geomehanicka ispitivanja. Odrectivanje granulometrijskog sastava (Standard preispitan 1992 godine) , JUS U.B1.019/1992. Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje zapreminske mase materijala tla sa porama (nuklearna nletoda) " ... ...

273 277 283 287 292

294

300

308

315

321

326

337

VIII JUS p.B1.020/1980. Geomehani~ka ispitivanja. Odredivanje konzistencije tla. Aterbergove granice. (Standard preispitan 1992 godine)
" "

346

356 JUS U.B1.021 Geomehanicka ispilivanja tla. Odredivanje grupnog indeksa tla. JUS U.B1.02211968. Geomehanicka ispitivanja tla. Odredivanje promene zapremine tla (Standard preispitan ,.. ,... ". 357 1992 godine ) ...... ,... JUS U.B 1.024/1968. Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje saddaja sagorljivih i organskih materija tla 360 (Standard preispitan 1984 godine) JUS U.B1.026/1968. Geomehani~ka ispitivanja. Odre<1ivanje saddaja karbonata t1a (Standard preispitan , , , 362 1992 godine ) .., 365 JUS U.B1.027/1993. Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje ukupnog saddaja sulfata u tlu. 370 JUS U.Bl.028/1969. Geomehanicka ispitivanja. Ispitivanje direktnog smicanja tla. JUS U.H 1.029/1970. 375 Geomehanicka ispitivanja. Ispitivanje smicanja u triaksijalnom aparatu JUS U.B 1.030 Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje pritisne cvrstoce t1a (Standard preispitan " , " .., .., 381 1992 godine) ..".. JUS U.B 1.031/1989. Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje otpora tla metodom stati~kog penetracionog , ,... , ...,. 383 sondiranja. ,... ... JUS U.B1.032/1969. Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje stisljivosti tla (Standard preispitan 1992 godine) 385 JUS U.B1.034/1969. Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje koeficijenata vodopropustljivosti (Standard 389 preispitan 1992 godine) JUS U.B1.036/1968. Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje visine kapilarnog penjanja, vode u tlu (Standard 392 preispitan 1992 godine) JUS U.B 1.038/1968. Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje optimalnog sadrzaja vode (Standard .., preispitan 395 1992 godine ) JUS U.Bl.040/1968. Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje ekvivalenta peskovitih tla (Standard preispitan ... ,. ..". 398 1992 godine ) JUS U.B1.042/1969. Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje kalifornijskog indeksa nosivosti (Standard 400 preispitan 1992 godine) JUS U.B1.044/1969. Geomehani~ka ispitivanja. Odredivanje proizvoda koeficijcnta kapilame vodopropust1jivosti i najveceg kapilarnog penjanja vode u tlu (Standard preispitan 1992 godine) 405 JUS U.B1.046/1968. Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje modula stisljivosti metodom kruzne p10ce 409 (Standard preispitan 1992 godine)
~

IX
JUS U.B1.048/1968. Geomehanicka ispitivanja. Odredivanjc optimalnog sadrzaja vodc cementom stabilizovanog tla (Standard preispitan 1992 godine) JUS U.B 1.050/1969. Geomehanicka ispitivanja. Ispitivanje otpornosti cementOl11stabilizovanog tla prel11a mrazu (Standard preispitan 1992 godine)
"'"''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''

413

415

TOM2
STANDARDI Geomehanika

recnik
,

JUS U.BO.01O/1987.

Geomehanika.Recnik (Standard preispitan 1992 godine)

Ostalo JUS U.C7.00111989. Osnove projektovanja gradevinskih konstrukcija. Pouzdanost. Termini i definicije. JUS U.C7.01011987. Osnove projektovanja gradevinskih konstrukcija. Osnovni principi za proveru pouzdanosti konstrukcija. ...... """""'" JUS ISO 4464/1993. Tolerancije za gradenje. Odnosi iZl11edurazliCitih tipova odstupanja i tolerancija korH~cenihza tehnicke uslove (Identican sa ISO 44 64 : 1980 - U.A9) JUS U.C4.0161198 1. Projektovanje i gradenje puteva. Klil11atski i hidroloski uslovi JUS U.B9.010/1981. Projcktovanje i gradenje puteva. Merenje dubine smrzavanja (Standard preispitan
1992 godine) .,.

421

659

695

720
736

t JUSU.E1.012

"'"''''''''''''

... ...

'"''''''

739
747

Projektovanje i gradenje puteva. Osetljivost matcrijala - tla na dejstvo mraza (Standard preispitan 1992 godine) JUS U.J39.01211981. Projektovanje i gradenje puteva. Procena osctljivosti kolovoznc konstrukcije na dejstvo mraza i tehnicke mere za sprecavanje ostecenja (Standard preispitan 1992 godine) JUS U.C4.02011982. Projektovanje i gradenje puteva. Intenzitet kisa. ,\ JUS U.C4.02211982. Projektovanje i gradenje puteva. Vrcme doticanja vode. JUS U.C4.024/1982. Projektovanje i gradenje puteva. KoliCina oticanja vode. '"'''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''' JUS U.S4.06211990. Tipovi odvodnjavanja kolovoza i pribreznih strana na putevima JUS U.C4.200/1990. Projektovanje puteva. Osiguranje donjeg stroja saobracajnica i ukupne stabilnosti tla i trupa puta. "'''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''' JUS U.E1.010/198 1. Projektovanje i gradenje puteva. Zemljani radovi na izgradnji puteva. Tehnicki us\ovi za izvrsenje (Standard preispitan 1992 godine)

749 755 757 759 764

806

835

x
JUS U.E1.015/1991. Projektovanje i gradenje puteva i gradskih saobracajnica. Zatrpavanje rovova za sme~taj podzemnih instalacija. JUS U.E8.01O/1981. Projektovanje i gradenje puteva. Nosivost i ravnost na nivou posteljice (Standard preispitan 1992 godine) JUS U.E9.020/1966. Klasicne i savremene podloge za puteve. Tehnicki uslovi za izradu (tacka 10 stavljena van snage "S1. list SFRJ" br. 72/88) JUS U.S4.064/1990. Tipovi osiguranja kosin a nasipa, kosin a useka i nozice nasipa. JUS U.F7.010/1965. Prirodni kamen. Tehnicki uslovi za oblaganje kamenim plocama. JUS U.C5.02011980. Projektovanje nasutih brana i hidrotehnickih nasipa. Tehnicki uslovi. JUS U.C9.01011979. Temelji vertikalnih cilindricnih rezervoara za skladistenje nafte i naftinih derivata. JUS U.J9.00111988. Injektiranje objekata ostecenih zemljotresom. TehniCki uslovi. JUS U.M8.022/1984. Injektiranje. Ispitivanje pritisne cvrstoce injekcione sme~e. JUS U.M8.02311984. Injektiranje. Ispitivanje izdvajanja vode i promene zapremine injekcione sl11e~e JUS U.M8.024/1984. Injektiranje. Ispitivanje protocnosti injekcione smese. JUS U.M8.025/1984. Injektiranje. Ispitivanje otpornosti injekcione sme~e na mraz. 846

848

853 877 924 937 " 955 966 978 979 982 984

GEOMEHANIKA

- RECNIK

,UOK 62~ 131'030 6 JUGOSLOVENSKI

STANDARD

Geomehanika Recnik
Prevftnik br. 07.93/171 0111987.06-22; Siulbeni

JUS
IIn SFRJ. 111'. &&/8..

423 ,

SA . PRIMENOM . ad 1987.11.28

U .80.010 1S87.:

GNmhlmic..

Dictionary

Oval .tandard la Izral1/1f1na o,novu publlklla Intarnatlonal Thnlcal term.limbol. and dallnltlon.'iz 7967. godlne.

Saclaty

of Soil Mhanlc

and FOllndlitlon..

SADRtAJ
Stren.

1
2 3 4 4.1 4.2 4.3 & 6.1 6.2

Predmetstandanla
OpJte odredbe

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..
lI"omehenike

1 2

Termini

iz oblesti

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..
nerodl Jugo.lavqe
knjilevnom jeziku

Regi.tri termini
Reglstar termina

nl lezlelml
na hrvatskom

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154 '.
169 187

Registar termina na makedonskom jeziku Register termina na slovenaekom jeziku

Revl.trl Roglstar Rlgistlr termini termini termini na Itranlm na ensleskom nl franeuskom jezlciml Jlzlku jezlku

""""""""""""""""""'"

. . . """""""""""""""""""" . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .202 ... . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .212

Predmet

standarda .e utvrduju tlrmlnllz obilstlll"omeheniki.

Ovim .tlndlrdom

2 2.1
2.2

Ophe odrodbe Standatd sadrli terlr'ine nl )ezleima nlroda Jugoslavije kojl su dati u drugoj koloni tabele po sledetem redosledu: srpskohrvatskl, hrvatskl knjilevni, makedonski I slovenaekl. Standard sedrll Iste termine na .trenlm jezlelma date u tretoj kolonl tabele .Iedetlm redosledam: engle.ki i francuski.
Svakl termln nl termln. Ima .voj bro) kojl je dat u prvo) koloni tabele. Na osnovu tog broja I regima nalazl so trala.

2.3 2.4

S obzlrom star terminI

na to de su term'lni', na srpskohrvatskom

ne srpskohrvatskom jeziku.

jezlku srec2enl po abeeedl, u standerdu

nlJe dlt regl.

-C:-h"

I izdanje

SA VEZNI

ZA VOD

ZA ST ANDAJlDIZACUU

424
.3
Reelnl bro) Tennini Iz oblasti gaomehanika Termini nl je.loima narodl Jugosllvijl Termini nl stranlm jl.lolma

1 A 1.

2.

. Ibllcija (odnolonje vodom iii vbtroml . Iblacijl, odnolonje, otplavljivanjl . . Iblacijl, odna!anje (vlterl, odplavljanje (voda) . Ibrazija(habenje) . . 15pl3Hjl, "5e",", 5pvce","
a5nallH)a, oAHecyBa.... (Ha nO.leHHrl MICHl

8 Iblation

8 Iblltlon

8 abrasion
8 abrasion

3.

. . . abraziv8n
abrazija obru$

abrazija, habanje

8 Ibrlllvl

abu.ivan,

habajut;

. 'abrasit
8 adhesion

at5pa3HseH

8 abrazlv8n
~4.

. adhe.ija, prionliivos(

adhezija. prionljivost
111<I3Hja.npHnennHBOCT

. adherence

. Idhezija.sprljemnost

6.

.
.

adhezivan.prlonljlv . adhezivan, prionljiv

8 adhesivi

adhesif, Idh.rent

.
. .

InI3HBeH,

npHl1enl1HB

Idhezlvln. .prijemlliv Idsorbovanl jon; (ve..nl jonl) Idsorbirani loni. veunlloni

ITCOpOHpaHH JOHH, CDpJaHH jOHH

6.

. .
.

8 Id.orbed Ions 8 IonsId.orbi.

adsorbiranlloni,
veda

vlzlni lonl
(veuna voda)

7.

. adsorbovana
.

8 adsorbedwater
8

adsorbirana voda,
adsorbirana

veun.

veda

lau adsorb,.

Itcop6~1paHa BOAI, cap:saHI Bo~a voda. vezana voda

8.

. . Idsorpcijl Idsorpcijl
. IrcopnllHjl

8 edsorptlon
8 adsorption

. Idsorpcija
. .
.
",,"ella (provetrlvenjll prozrafivanje, aeracija
aepaUHja. npoBeTPYBatbe

9,

8 IIrulon.llrlng
8 I.rotlon, a.rage

aerleija.

prezrafev3f'!je

425

1 10.

.
.
8

aglomeri.ati (zajedno skupiti) 8 aglomerirati.skupiti 5e

.
8

agglomerate

agglom"ni agglomerot (-erer)

.
.
0

arnoMep"pa,

Co Hat06"pa,

ce HaTpynysa

aglomerirati, sprijeti se ogronoll (Zlno raz\il:itih vo\il:ina)

arperaTI". 3P!i8co pa3m1'1H8 roneMHH8

11.

. ogregati, zrna razlil:ite velll:lne

0011'011.101

8 gronulall (agreguts)

12.

. agresivan
8

agregoti, zma razlil:nih v~likolti

8 8

.
.

agresivan

aggressive agressn

arpecHocH

agresiven
akeelerator, ubrzival: ubrzival:, po.pje~ivol:

13.

.
.

8 accelerator
8 aeedh!rotour

8 akeelerator, ilkcclcrotor. . --.. ".+._M,'_- -.--'

8 81<l(eneparop. 3a6p3YBa'l

14.

posno~ovalnik pritisak

..--.-.--."
8 axial pressure
8 pression axinle,

n__'__--"'-

..-.

aksijalni, osovinski

e osovinski

(aksiialniJ pritisak

8 oKca.1lancu npHTHCOK, OCOIi npHTHCOK ~osni pritisk

15.

. aktivni pritisak tie

8 aktivni pritisak tla 8 aKTHB8H 3eMjeH npHTHCOK

active earth pressure 8 . poussdo dOl terro,

16.

. aktivni zemeliskipritisk

.
.
8
8

aktivno stenje plastil:ne revnotele 0 aktivno stanlo plastll:ne ravnotol0

aKTHBHa cOCToj6a Ha nnaCn1'iHa paMHOTeH<8

8 activo state of plastic equilibrium 8 otut d 'oqullibre do poussde

aktivno

.tanje

plastil:nega
bazen

ravnovesja
0 storage reservoir

17.
I

akumulacioni

.
.

akumul.eij.ki lJazen
oKYMvnaLllo1ouou6a30U, pe3cpaoop

rdsorvoir d'occurnulotion

8 nkulllulucljski buton

---18.

----

-...----- -...------------. -ukv.tifan (vudon) , vaden

aKBaHI'1CH.BOACH

----..--.
8 aquatIe 8 aquatlque

.-.------...------

8 vaden

426

14 JUS U.BO.OI0

.,1 8 8 8 8

2 8 siItstone 8 gresfln

19.

.alevrolit (geol.), pralinac asiltit ensaponHf, npaWHHo,", alevrolit. meljevee

20.

8 alohton (donelen transportovan) ._h . .

8 alohton. 8 alohton. donesan preMsen 8 ononOHIM. AOHKeH

alloehthonal

8 allochtone

21.

.
.

alteraelja(promenaraspadenje",) 8 izmjena,promiena 8 amepal4"Ja.npoMaHa eo paenalelbe

alteraeija, sprememba

8 altenrtlon
8 alteration

"

22.

8 aluvljaei)B Italo!an)e takutom vodom) 8 Bluviiaelja, aluvl)alna akumulael)a. naplavl)ivanje, nanolenje

8 olluvlation 8 Blluvlonnement, Blluvlonnage

B/IVD"jal4"ja. Bnys"janHB.

HBnndsHa aKYMYnBI4'"

Ja
8 aluviaeija. 8 aluvijalnl 8 aluvijalan, 8 anys"janeH, 8 aluvialen, 8 aluvijalnl naplavljen, HannaseH. naplevljen, konus nanesen HaHeee.. nenesen 8 Blluvial
cone,

aluvialnB Bkumulaeija 8 alluvial 8 alluvial

23.

24.

- fan

8 aluvljalni, naplavlieni, nanesani sto!ae 8 anys"janaH KOH~. HannaseH, HaIlKeHKOt'.VC 8 aluvialnl nasipnl sto!ee. vrlej 25.

8 cone alluvial

-.
26.

aluvijnlnl nanos 8 aluvijalni, naplavl)eni nanos 8 onYSHjaneH. HannaaeKH.noc

8 alluvial deposit 8 depSt alluvial

. . .

aluvlalnlnanos

aluvijalnl pokrivac naplavljan. nanesen, formiran u aluviju 8 Bltyo"jan.H, HannasaH nOKp"sa~ 81 formiran v aluviju, naplavlien, nanesen

8 alluviated
8 forma d'alluvions

27:

aluvi)um

8 alluvium
8 depOt alluvion naira

8 aluvii, rijecni nanos 8 anyo"YM, pe~aH ttaHOC aluvij. racna naplavina

427

2
28.
. amfotr.mi (fea9uje kao kisclina i kao bal.1)
. . amphoteric J,~pholrrt'!

---.-.---lr:i~:.!lil,,1 i '.:,,0 bJ,..'!j

. .:'I'Htoler,'n (rcagir. i
. i3M~O'ep~"'f.!lt

kao

(rca!lit ;:P'ILI'I!! : .:id': 1'1

fco OJ.'.Ht!C'(U<Ji1 KiJ1CO IH1C(;1II1H;) H

cornllU; IhUI1)

Kat<o 6J,aJ amfoteren

29.

. amortan
.

. amorfan . amarten
. MexaHwiKa Ha no'tBaTa aHanH3a,

. amorphous

. amorpha
. mcchanical analysis of soils . analy~ mecaniquo, granulometrique
aHamuc.

op<!Je". l5ec4>oPMeH

30.

. analiza granulomat. ijskog sastava tla . granulometrijska analiza tla

rpa...ynoMerpHcK3

. gr.nulometritna an.liz~_..___._---

-----..-. . , Sdult01nnf I.'In;,ly:~':,; calcul du tas~el11p.n1

31.

<,c.,ilira

{rJrQru{;u;1)

sl~~1dnJ'')

. :mJlil2 !;liicg;mja
. . atllU1H~.,.of1pl>r.'~..r'(n"lbe :1;1 UIf!llivn.1Ih~f" analiza usedkov

~---------

32.

anilliia

(prora~un)

stal,ilJlusti

fTlntorJC)fn kru~;1

trellja . anafiz<J n1etodomkrug~trenjd

0 npeCMe'f'/OiUiJO H8 CTa6\1nHOCHt (10 Me'iOAaTfi Ha

. friction (,.irclr. ilflillyw, . analyse par la ,mhh()de du cOlclc ut!

frouament

Kpyror rp~e""'ro "a a presoje z metodo tranjskega kroga

33.

.. .nalizo (proratun) stabiln"nl po krulnoj kHznoj povdini . an~liza pomocu krufnog luka
npccMeTysaH:.8 " KPY)I<f.>lfndK Ha CTa5l1nHocra co nOMOW Ha

.. c;lcular arc an.:JIY3;s a calcul de 'Iahilit!! ,"01 10 cerci a de gliuem"nl "'''Ihocla dl/

0 pre,aja

.iabilnostl _.-

s krolnn

drsino ---~-.-'T

-. - -.. --.-..-... IN,1t"wclt.on;..",:'

t111rr1i, j(~

34.

pro~tiavJ!1ja i:;prr..njern ". ::I1J':'i:..:1 ;, ,. ~.... :.,,,1 "''')kri r . o:tu'-ak -j=- nja
..tf'!Jlllh1'1K.i ~ti;U1LH') 11,1 np'Jc'!j).fi.JlH! '.'1 n,,'o...~.1'

.1::'V:;:j pa... \'IJI~

lit! a"i1 '/';r'! :1''''f;;:ldr;t'~

I, I

-35.

A8J-bU

mokra:;e;ainaiJnaliza analizaseja,,)o,"(prosajova"jem)

0 analiza prosijavanjem. sijanjem

. .

-+.-------tiny,. IIn:,I'I~i,
analyse l}raI1UI0l1)(i1riQllf! pJ'}r 1"'IT1I;;a~Jc

. seja'na .naliza

8 atlaOt.1:iato r.POCCjY;3.uC.cee)obe

428
2 8 analila scdimcntacijom ana);la talolenjem 3 8 sedimentation analysis 8 analyse. par sedimentation

1
36.

.
.

aHamu3 co TanO>KeH:t8

. sedimentacijska metodazrnitve 37.

. andezit
.

8 andesite

.
38.

andozit

andesite

DUACJ.-t' aodezit
anizotropan anizotropanl
aHH30TponeH

.
. .

8 anisotropic 8 anlsotrope

.
8

anizotropen anilotropna konsolidacija anizotropna korisolidacija

(cnentyootbe) aHH30rponHiI KOHCOI1MAill\Hja

39.

. .
8

anisortropic consolidation

8 consolidation anisotropc

8 anilotropna konsolidacija 40. 8 ankerni (sidren\) Itap

~.sidreni Itap

. anchor rod, bolt

barre d'ancrage, - boulon

.
.

aHKepeH:;om sidrna palica ankero.ani (usidreni) lid

41.

. . sidrcnilid . . . antigorit . ant;gorit .

aHTHroPHT

8 anchor wall 8 ridoD.Ud'ancrnge

mur

8 aHKepeH SMA sidrani lid (stena)

42.

. ankero.enje, sldrenle,ankerna plo~a

8 usidrenje, sidrenje, sidrena plo~a aHKepYBa~e.aHKepHa nno'la sidrc"je, sldrna plol~a

0 anchorage,anchering,anchor plate ancrage,plaque d'ancragc

43.

0 antigorite 8 antigorite

8 antigor;t
44.

. antiklina1a
8 antikllnala

;]nticline

8 anticlinal

. antikli...ala

&tHTHKI1HHana

,429

45.

. .
8

aparat za direktno smicanje

aparat za direktni posmik
anapaT 38 AHpeK'fHO CMOOKHYSOHae

direct shear app.1ratus 8 appareil de ci.aillement direct

.
.
8

direktni stri!ni aparat

ap.rO!.. tirenjem kon.olldacllu (edometar) aparat, edometar '0 .,,,.eonln, boenlrn

40.

consolidometor.

oodornoter

8 oedometre
1

kompresiiski

8 OAOM81'Sp, KOHconHAOMerap ... edometer. konsolidometer 47.

. vanjaUal
. . . .
.
apant

aparat zs merenje dubine zamrzavanja kriopedometar (instrument

tla

ZI mjerenje smrl8sa Mepe...e lOa saMpsHa.

.. .

8 cryopedometer appareil de mesure congela tion dans

Iesol

KpHoneAoMeTap (npH60p

TOCTa He no,oalal aparat za marienje zmrznienosti tal

za meronje propustliivo.ti

48.

aparat za mierenje propu.no.ti anapar sa Mepe...e lOaeOAonponyc8 nepMeaMeTap, HOCla permeameter

parmeameter 8 permeamitre

49.

. monljivimpriti.kom)

~.
8 8

aparat za merenje vodopropustljivo.ti

aparat za mierenje lilvlm prltiskom nOpMeaMDtap co npOMeHnH. npH'HCCIK permeameter padcem.
t

Isa pros promlen-

8 hlllng head,permeamoter. 8 permiamitre" nlveouvariable,

charge variable

vodopropusno.ti

s spremenljivlm

hidravlienim

50.

.
. .

aparat za adre"lvanje gran ice teeenia

ana paT sa oApeAyeat\oa rpaHHl.\a lOaT"e...e,o

8 aparat za odreelivanje graniceteeonia, !itk,t;

8 napravaza doloeaniemeie lidko.ti (tekoenosti)

. .

liquidlimit apparatus
appareil de limite de lic;uidlto

51.

aparat za merenje opterecenia (dinamometar) 8 dinamome"'r, indikator (pokazivael opterecenja 8 AMHOMOMOT8p, ..ttetpyMeHT33 M8pOtlrO .,. onto.

8 load gauge, gage 8 appareil mesurant les fharges

. dinamometer
52.

eapyeaHoeTo

.
.

aparat za proseiavanie 8 aparat za prosiiavanje, sijanie

MOWHHa38 cee..e, za sejanje .napaT 3a ceeHoe 8 aparat

8 sieving machine 8 appareil de "'misage lutom,tiqu,

430

1 53.

. .
. . .
.
8

apsorbent(sredstvokoje upija)
apsorbent (sredstvo za upilanje)
ancop6eHT. CpeACTBO38 BnHBaH.e

8 ebsorbent
8 absorbant

absorbent, absorptivno sredstvo nridno, bezvodno. suva

IIpHAIIO, CYBo,15e30oAHOr ariden, suh, brez vade I

54.

. aridan, .suh, bezvodan

. erid 8
eride 8 arkose sandstone

55.

. .
. .
8

arkozni pelear
arkomi pjeleenjak
OpK030B nCCO'4t1HK

. areese

55.

. arkozni pdeenjak . armiraniboton

.
.

armiranibeton
apMHpaH 6eToH armiran

8 reinforced concroto 8 beton a1rme

beton

57.

. arteski

. artelki . . .

8 artasian

. . epTeCKH ertelki
aseizmieki (temelj) siguran na uticaj zemljotresa otporan na potres (temelj)
omopHocT (Ha TeMenHTe) Ha 38MjOTpCC

. artesien
8 earthquake resistant (foundation) 8 parasismique(fondetion)

58.

potrcsno obstojr~o. (stabilno) Aterbergove' gran ice Atterbergove granice ATep6eploBH rpaHHLlH Atterbergove meje rttmosferski pritisak

59.

. .

8 Atterberg limits 8 limites d' Atlerberg

60.

. . . . .

8 atmospheric pressure

atmosferskitlak
aTMoc4!epCKHnpHTI1COK

pression atmospherique

atmosferskipritisk

B
61.

. bager . bager . 6arep

8 bayer

8 drag 8 drague

431

1 62.

. .

boger ka~ikar

bager !litar

power sbovol

8 pella mecanique

63.

. !Iitnibager . bagerovati
8 bogerirati 8 6arepyaa, IIpne, Kona

8 oarep na)t(H~8p

dredge, n - draguer

. bagrati
64.

bankina, teras a, berma 8 bankina, terasa, berm.

8 banquetta, bench, berm 8 benquette

65.

. .
.
0

8 6aHI01HO,Tepaca, (iepM8 8 bankina, terasa bara

vlO)fno ncobroc1ono tlo

. moor
.
marois, mnracofJo

MO"YPHwTe, fiapa

8 barje 66.

. bazalt . bazalt

. 681<,"r bazalt
67.

8 . basalte
basalt

.
. .
8 8

bazen za veliku vodu

8 retcncijski bazen
8 pcTeH>HOHeH6a:JeH, (aKYMynallHja .. roneMH
"OnnaOIlViBOAH)

.
-

flood pool, basin bassin do crue

zadr!evalnl bazen za visoko vodo

bedrok (osnovna stena, stenovito podlog.)

68.

bedrock

8 osnovna stl)on., tomel)no gor)o

fieAPoK, OCHoBHa Kapna

8 fond rochoux, 05515., rochouso

maticna kamnina, skalnata podlo!!" 8 bentonite 8 bentonite

69.

. bentoni!
- bentonit
8 6eHToHHT 8 bentonit

70,

.
8

benton itski
l)CHTOHIo1TCH

- bentonitan
- bentonitni

8 bentonitic - bentonitique

432

1 .71.

. berma .
. !lop""
burm.

borm, bench

8 rllborme. rttdnnt

72.

--

73.

. . . . . . bezvodan . .
berma, rob naslp8

botonsklprofabrikovanilip profourlclranluotonlklpilot
npc"'o(\p01KYDOH60'0110<01 Kon

8 precast-concrete pile

plOllmoulo d'nvonco, piou prdfohri'1uo

pref.bric!ronbetonskl kol

8 anhydrous

. 5e'BOA"H brezvoden
. . . . .
0
GHOTHTCI<HwKpHnoL4

bezvodan, u koiem nema vode

. anhydre

74,

. hlolilskllkrllinc hlollllkllkrlllovnc, tinleollllkrlllnv_c

blot!tni skrilavec
bitumenska izolaciia bltumenska izolacija (namazl
Ii01"fMOHCKa O1sonaLlO1ja

. Ichlst . hlollto schlsto.hlollt~.bituminous

.
seal scollement bitumineux, etanchement

76.

.
.

bltumenskoIzolaclla

76.

. . blatllte
. moavirje

blatne ravnlce
KanMw'8, KenH. paMH"H.

. mudflat 8
. mud, muck

plalnade bouo (marais)

77.

. bloto (mulU
.
. muli, blato
Kan, T",foba

boue, VIse

78.

79.

. blato . . . . . . boano . trenje .

ISo_Ha MOpeHa

boana morena boena p()~'ran8 morena

laterall'lloraine 8 valiummoralnlque

bo~na morena boi!notrenje

. side friction .

frottement lateral

6o-HO TpMelbl
boi!no trenje

433

1 80.

3
8 fold

. bora
.

bora

. tlnfiop

8 pll

. IIU"O
81.

. brana
. 6paHa, nperpaAa
8 pregrada
brana, prcgrada

8 dam
8 barrane

82,

. .
83.

.
.

Braunovo krotanje
Braunovo gibanje
6paYfiODO ABH)KeH.O

Brownian movoment

8 mouvoment brown ion

Brownovo oibar.jo

brazd. melioracionikanal
brazda, bora, melioracijski kanal

0 furrow
8 sillon, rainure

0 6pa3Aa. McnHopSTHseH KaHan

--'-"~
84.

8 brazda, melioracijskl kanal .H -. . -..... ~."." ""-----------

. . b,c~. breca
.
.
Gpe,a (reon.)

.--.----.-

.
8 8

.-_..___._M~.... .~------.
(gool.)

.--

breccia (geol.)
bniache

8 lJre~a
85.

. brzina iSlicanja .
brzlna istjecon)a

discharge velocity

8 vltesse de vldange

. iztocna hitrost
86.

6pJHUa

liB HCTCKY08tbOTO

brzina oplerecenja . .brzinaopterecivanja

0 61'311Ha Ha OnTooapyoa'ioero

8 rate of loading vite..c de chargement

. hitrost obremenjevanja
87.

.
0

. brzl pokus smicanja .

hitri strifni preskus bubrenje, nabrokanje bujanje

lJrzo ispitivanje smicanjem

6P3 onl1. Ha CMOnKHyoa...o

8 quick sheartest

8 essaide ci..aillemont rapide sol boulant,

sensilJle

88.

0 bubrenje 0 8 0 6a6pe...e

0 swelling 0 gonflement

434

89.

. .
8

bubrivost

(~irenie)

ekspanzivnost, rastezl}lvost
CI(CnSH3HBHOCT, 606pHBOCT

expansibility 8 expanslbilite

90.

. nobrekllivost . bujieo . napa), nopo)",,"a . buJlee

8 torront 8 torront

.
.

derot tok, hudournik

91.

. bunar sa filtrom .

92.

. . .

bunar s filtrom 5YHapco "'"mep, "'''l1TepCK''5YHap filtrski vodnjak bunar za osmatranje nlvoe vade (piezometar) bunar za opafanje, plelomotarska cijev

8 filter-weil 8 puits filtrant

8 observation wall 8 puits d'observation. tube piezometrique

. 6Y"I1I')30 IltlOn.YAYOOlb8liD HHOOTO 118DOnOTO, nHe30MeTapcK8 14eBK8 ~.opazovalni vodnjak, piezometrska cev

93.

. . svrdlo
8 CapAen 8 sveder 8

burgi)a (svrdlo)

8 auger
8

cuiller,

tariere

94.

burgija za prolirenje

bulotina bulotina Ha AynHaTH""re

post.hole

augor de poteaux

8 svrdlo za prolirivanje 8 sveder za povrtavanje 95.

8 teriere

pour "implantation

8 capAen au npow"pYBa.....

. busen . busen . ruin

.
8 8 8

8 583,,5a3je, TpeceT

sod, turf 8 mottes de terre vegetalegazon (quelquefols tourb.)

96,

. bulenje .
bu~onjo
Ayn'fetbO 8 vrtanje

8 drilling
8

foraoo, sondogo

97.

bu!onjo (istro!ivenjo)
sondironj. COHA"paH,e, sondiranjo Ayn~eH,.

sondironjo

8 8

soundino, sondoge

probino

435
1 2 3

98.

U> bu!cnje sa ispiranjem

.. busenje s ispiranjem

.
99.

8 WIsh boring 8 forlge par injection, -d~lavage, lIneage

. . . .

Ayn'48t-be co npOMHBaH.e

...tr.nJ. z Izplr.n/em
bu!enj. bu!enl. sa jezgrenom s Jozgrenom covl clJevl

. .

tube sImple boring lurogo.u lube cor?tllor

AVn.e.... co jaAP'.!HIlIeaKI

8 vrtanje na jedro 100.

. .
.

hu!itl.

~u!.nJ.

bu!iti, bu!enje
AynH, AvntlOtbo

.
8

buro, la, boring 8 sandor, sandage,forago

8 vrt.ti,

~tan/.

101.

. blJ~otina
. bl:~otiltn
4' vrtinn --------..
of COHAitM<H8 AynKa, AynHln'tfll

8 borehola
IrOU {\o sondBOO, lorou.

102.

. .
.
.

bu!otina (rotlcion.) bUSotina (rot.cijska)

COIIAa",,,. AynHaTMHa

8 drillhole
8 Iroude forago

8 vrtina (rotacijska) C 103.

. cepljiv .
. cepljiv
cjep/jivast, kalanju

cjcpljiv, djeljiv, razdvojiv lter.nHB, pa3AenMB

8 fissile . fissile

104.

. ccplJivost .
(cijepanju)

8
razdvojlvost, sklonost 8

flssility, cleavage
fissibillte, clivlge

djeljivost,

9 L4en."1HBOCT,cnoeBHTOtT

I
105.

8 copljivost, razkolnost

. kolektor . . kolektor

co. skupljai! (kolektor)

8 header pipe

8 collecteur

KOnCI(TOp, COGHpH8 ",CUK8

106.

. . .

cev Z8ispiranje ciJev za Ispiranje

lIeeKa 3a npoMMea.... Izpiralna coy
.

8 wash pipe 8 tubo d. lavage

436 1 2 3

10".

108.

. . . . .
. .
.

cev zauzorke
jezgrena cljev )OApeHOlIeOK.

(srfna

cev)

. sample tube

tube carottier

8 jedmik
cevnl bun.r (lglo IiIter)

109.

. . cevnl filtrskl vodnl.k ImaJhnega premera) . cllindar sa kllpom Zt uzlman)o uzoroka

Man AHjaMeTop

cijevnlbunar

- well point 8 pointe; tube filtr.n!, puits ponc!uel

lIeBeH 6yHap, h"rnocjJHl1Tep) cjJHl1TepcKH 6YHOP co

.8 piston somplar

. .

cilindar5klipom za

uzimanje

uloraka

carottier Ii piston

UHflHHAapco Km10 38 3eM8tiJ8H8 H3B8AOU,H

(vantilna) . batna

ospraV8 Z8 odvzem vzorccv

uzornlUl

--

110.

cillndnr 1ft uzlmunlo

cilindar zs uzimanje uzoraka lI,Hm1HAap38 3eM8tbe Ha H3e8AolU1

- sumpllnu Uti 10 8 tube caTottier

. vallz. ledra,jedrnik
111.

,
8 air hose
8

. .
.

crevo za vazduh
crijevo za zrak IIpeBo sa BOSAY'

mancha d air. gaine

cev . zrafna
C

112.

. ~ip . ~eli~ni
. taklonkol .
.
.
'4enH'IeHKon

~ell~nl pilot

. steelpile

pieu en aeior

113.

~eoninaslp, noslp izgr.a.n nasipanj.m sa ~ela

~elni nasip
~elnograjen n.sip

8 tipped fill 8 remblai exeOJte I'avanccment

'JeneH HaCHn, HaCH" H3fPSACH co H8cHnYB8l-be

.
114.

OA HanpeA

. . . .

~vrst ~vrst
IIBpcT. TBPA

8 firm
8 sollde,ferme

~vrst

437

1 115.

2
tI

3 SQlid

. evrst,krut

l:vrst, krut

. .

8 solid.

IIDper, KPVT

trdiJn
l:vrst, postojan, filav evrst, postojan, lilav
L1.Dpcr, jaK. nocTojaH. )tU1113S

116.

. . .
. .

. .
.

8 tenacious

. tenaco
8 8

lilav, Dbstojen
cvrsto stona

117.

evrsta slijena
ltnpcrn Knpna

solid rock roche on placo, bodrocl(

trdna skala, skalnata podlaga

evrsto vezano
4BpCTO Sp33H3

118.

.
.
-119.

. .

(eementovano) tlo

tlo

. hardpan

tvrdo Icementirano)

argile durcie

(l..I.eMeHTHpaHa) nQ'4B3

----.-.

.trdo vezana tla, otrdcln tla

. .

. evrstoca
jaKocT
cvrstoca
trdnost, odpornost cvrstoca na cepanje evrstoca na eljepanje, kalanje jaKoCT Ha paclIeny.a",e odpornost proti rszkolnosti

8 strength
8 resistance,solidite,force

.
170.

121.

. . . 8 . evrstoca na zatezsnj.

clenvagc strength

8 resistance au clivaye

.
.
.

evrstoca na vlak, vlaena evrstoca

jal<ocT Ha 33rerHY081-b8
nC1tezntl trdnost

8 tensile strongth 8 resistance a'is traction, h I'extension

122.

. . .

evrstoca

u suvom stanju

. drystrenglh
8 resistance des materiaux sec

evrstoca u suhom stsnju jaKocr.o cYBacocroj6a

--_.
123.

It 0111>0111051 v sullem Slonju

._---------

. celii" .
C

uredaje

za merenje

pritlska

tis

dOla za mjerenje pritiska tla doza zs merjenje zemeljskegs pritiska

earth pressure ysuge - cell 8 polp?ur de pression des terres

8 AHHaMOMeIap 38 Mepet-be Ha 3eMjeHnpHTVlCOK

438

, 124.

. . ~elija
. . .
.

Z8 prlliuk.

komora

za prltlsak

.
.

pressure cell, - cham!>er

doza za prltisak, komora za pritisak 38 np"TIlc:OK . Kan"ja lIa np"'''COK, KOMOpa

cellulede pression,chambrede pression

tlatna celica,- komora

----~_.

---.8

.._celluler bulkhead caisson cellulalro

126.

~elijastlpregradnl zid ~oliiastiprogradni zid .. ,iem...<" npo'paAell S"A

.
8

. celitnn zagatnastena

126.

. . . .

~elijastlzagat ~elijastizagat. prebrana

KenMCKH saraT

collularcoll.rdam batardeau cellulaire

colitna pregrada

127.

. . pomakprl
.
.
.

~128.

. . defonnacija pri mejl totenja . deformacljapri lomu . .

pomak prl lomu

deformacljn na granlcl razvlaten)a (popuUall)e) razvlatenju (popuUanju)

nOMec1yoatbe np" rpaH"\4aTa lIa nonywTOtbeTO

strain . yield

8 deformation 11 la limited'ecoulement

strain at failure 8 deformation.i la ruptur~

nOMCC'yoa",enpll po3pywyoatbe

deformacijaob porulltvl
defonnacljo smlcanja pomak prl posmlku
nOMCCTyoaH08np" tMOnKHyoeHoe

129.

130.

. . .
.
.

8 shear strain 8 deformation de cisoillement

stri!na deformacija

degradacije (razpodanje) raspadonje, degradaci)a . AerpOAa\4l1ja. pacnafatbe

. . degradation
degradation

. deorodociJo
131.

.
.

-------.
8 dehydration
8 deshydratotion

dehidratacija(gubitakvlage)

dehidraci)a, gubitak vlage . AexIIApo\4l1ja. ry6eHoeHa Ona>K"OCTa

132.

. dehidracija . deluvijalni . diluvijalan .

Aenyolljane"

8 diluviol

8 cliluviol I

diluvialni

4 9

1 133.

. . deluvijum
diluvij,ledenodoba
. lIenYOl1yM

8 diluvium
8 diluvium

8 diluviJ 134.

. delien)e(razledinjavanjel

. odvajanje
-

8 disjunction 8 disjonction

8 pa3j\enysa"'e,ollBojysa....

. lofUev ..

135.

.
.

denz;metar(pribor za merenjegustinezbi)enostil

8 densimeter
8 densim~tre

sprovo za mjeronJ. gustofe I zblJenostl 8 lIeHCI1MO'ap (Hanpesa 3a MOpe",eHe 36l1eHoc,a Ha no,sa,al

..
136.

. gostotomer

. .
.
.

dcsililikDcijD

desilikacija
AeCl1m'4JI1KDL\l1ja

8 desilillcDllon
8
ddsillfication

8 razkremenenje

131.

. . dijageneza
diJDgonczD 8 Al1jareHe38

. diagenesis
8 diage..... delormach (kr;vanapona
8 stress-straln diagram,- CU'V8 8 graphlque contrainte-d8lormation,

--

diagencza

138.

8 dijagramnapon

.
139.

. dijagram

i delormacijo) naprozanje-pomDk Kpl1SaHa Hanpera....,o .. nOMeCfysa",e,o diagram, krivulja

courbe

8 napetostno-delormacijski
8 dijagram plastifnostl

8 plasticity chart 8 diagramme de plest;citd

8 dijaoram plastifnosti 8 Al1jarplMHa nnacr..'Hocra

. diagramplastlfnostl
140.

. dijDklaza . . IIl1jaKnua
8 diaklaza

8 diadDse
8 dlad.se

dijaklaza, (veea pukotina u stijenl)

141.

dijamantska burgija 8 dijamantna glava

8 IIl1jDMaHTCKa,lIyprl1ja diamantno razilo, dleto, krona

8 diamond bit 8 couronne. diamants

440

1 8 dijamlntska krunl 8 dijlmantnl krunl 8 AMjIMIHrCKIKpyHa dilmantnl krona

142.

8 dilmond crown 8 couronne dilrnantee

143.

8 dijltomelska zlmlja 8 dijatomejskl zemlJI

.
144.
.

0 diatomaceous elrth 8 kieselguhr, terre. dlltomees

.
.

AMjarOMejCKe

38Mjl

diatomcjskaprst
8 dilltltion 8 dilltation

8 dilatacija,(rlst..lnle, Izdulenje)
dilatacijl, rastezanje, !irenio
AMn.J'""Mja. pleterHYBaHr.e. paWMPYS8HJ8

145.

. . .

dilatlcija, r81.tezek. !irjenje

dilltaciona Iteleskopske) C8V

.
\

cljev ZI produlivanje 8 AMnlrluMoHaueBKa .1 npoAol1>KYBlHoe (!eneCKOnCKI) . razteznu cev

extension pipe, -tube 8 tube de dilatetlon, tdloscopiquo

146.

8 dimenzija vellelna glinene eestice 8 velieine glinenih eesticI 8 fOneMMHI HI rnMHecTM 'ISCTM'4KH 8 velikost glinastih zrn 8 dimenzlonllne Inlllze 8 dimenz;onelne Inelize

8 clay-size 8 dimension des plrticules d'lrgile

147.

8 dlmenslonel enelysl.

. Inalyse dlmenslonnelle
8 dune 8 dune

.
.

AHMlH3MOHanHI aHanK38

dimenzionalna enellzl

148.

8 dina (pelelne) 8 sipina, dune . . n""o, oceo..nll IIDIIOC

duna, sipina

149.

8 dinamlekiobrazecZl Izreeunlvanjenosivosti !ipe

.
150.
8

formula zabljanja pilote

BOCTB H8 KOIIOT

I I

. formule de battege

8 pile driving for mule

.~..._.

1_.__._~..-..-.......

8 AMHaMM~Ke ~pMynesa nP"CM8TYBeHoelOa HocM-

zabi]alni obrazec dlnemifko sondirlnle sondirenle sondlran]e 8 8 dynamic sandage sounding dynemique

8 dinemieko 8 dinamieno

8 AMHeMM~Ko COHAMpalbe

441

1 8 dinamometrijski

2 8 dynamometric

151.

. dinamomp.trifki
.
AHH8fAOMO'pW,eH

8 dynamometrique

152.

. . dlo.1I diorit
.

8 dinomomctrskl

.8<llu.llo
8 diorite

--

. dlorlt
153.

AMOpMT
rasipanje

.. disperz;ja,r.sipan;e

--- --.-----------.
8 di.persion
8 di'persion, poptlsation

disperz;ja,

.
154.

AMcnepsMja, paSAPoOeHocr

8 disperzija

. . disperziv .
dispc!'rzlono

sredit"o

<lisP'l..,ing O{Iont

agent dispersant

AMCnepSMBHocpeAcreo sredstvo 8 distortion 8 torsion, distorsion

8 disperzijsko 155. 8 distorzi;a 8 distorzija 8 AMCroPSMj. 8 distorzija 156.

. dleto, sekac
8 sc~ec, dloto

. Anora

. <l1I;oto,slekoc
dleto za bu!enJesiena

8 bit, chisel 8 tropan

.--.__.___0___'
8 rock.bit

157.

158.

. <lletoza kamen .
.

dlijoto za kamen 8 tBPAen 38Ayn..Oi>eBOKapna

8 trepan pour roche

<lno .<loIIJIkraJl 8 donj i kraj, dno AHa, AoneH Kpej e dna, spodnji dp.1 8 dobra granulisan 8 dobra greduiran

8 boUom and 8 fond

159.

8 wen graded 8 bien calibre,

- sorted

- trio

AOlSpo rpellynMp811

8 dobro stopnjavan

442
1 160. 2 3

.
.
.

dodalak

noe!.1vlnl

. doda,ak mlelavlnl,dodalak

. AOAa,OK Ha -

. . . 8

admlxluo'e,addition pradult d'addltlon, "",Iango

primes,dodatek zmesi lurd,arge load

surcharge additionelle

161.

. dodatno oplorotanje . dodalno opteretenje

. AOA8TtIO onrooapyB8He

preobtdba, dodatna obtelba 8 valley gravel 8 gravler das alluvlons do valltie

162.

. . reeni prod
.

. dolinski(reenililiunak
rljeenl Illunak
.aKan AonHHCKH(pe.eH)

163.

.
8

donja voda .( neusparena

. donja vOIla
. AonHa OOAa
nizvodno uladinn

voda'

. . tailwater
niveau d'eau

aval

164.

. donjinosetisloj
. donji nosivisloj (cesta'
.

.
8

subbase(road) 8 couchede fondatlon (route)

165.

. .

AoneH HOCM8 cnoj HI naTOT

podloga cestilea, spodnll nosilni sloj, planum

lIoyodni kanal

. dovodnikanal

.
166.

.
.

houc.lrncf) channal

canald'amen"

AOBOAOHKaHan

. dovodnlkanal

. .

dozvoljenl dopulteni

prltisak pritisak

na tlo na tlo

.
167.

permissible soil pressure pression, contrainte admissible sur Ie sol

A03BoneHO omoBapysa...e Ha nO'BlTa

. dopustnl pritisk na tla . dozvoljenoopteretenje

. .
168.
. .

. sigurnosno opteretenje.
A03BOneliO omoBapyaa""

. .
. .

sofeload Chargeadmissible

vernaobtelba
permissible load
charge admissible

---

. dozvoljeno opteretenje
. dopulteno opteretenle
AOSBOneHO omOBapyBa.... dopustna obtelba

--1 169. 2

.443

.
.

--- ----3 ...-.---.

dragl.Jn (boger," voonomkllikoml

8 boger (na povlaelnle!

8 Carep co BnCftelt8n.tu.....a bager I vleeno flico

. ",,110 rlr;
J'

8 dr3Qljn'.

,t'jl\u'~,

(Ir:1"

un

170.

. .
.

8 dren ispunj.n kamenom

dren ispunjenkarnenom
ApeH co nOflHeH<OA KIMeH

. slon.--fil!
----.. . w'!r.pdr:1i, 8 drain filtl: t:l{

~-_..

pd drain, Fr ench drain 8 drain de icrr jlilh~

8 . kamnl napoln)en dren

.-.

171.

8 dren za ocedivanie 8 dren za ocjedivanje

ApeH Ja OTL\.Aysatbe. ApeH 311HH"HnrpaL\Hja

8 ponikalna dronela

172.

. .
8

drenata. izvlaeenje vode dronafo. dron

. draiPDql?,
f:(<Jin

.--.._.

-...---

8 drnll::IU\. df~,'rl

8 ApaHa>Ka. ApeH . drenafa. dren ---_._173. dranalnl (raslaretnl bunarl

ApeHa>KeH. p8CToRapaH ISYHap
~~ __.0 .

---

. drenafni (oteretnl bunar)

174.
odulni bunar Iza tlek) 8 ISYHap 18 pacroeapysatbe ~razbromenilnl vodnjak'

. . .

. puits fi1u

hlo,.,j('1 \11 ':11

C~\t, -. '.11Jd. jdI81{19

vodnjak. (relbremenilnl. filtrecijskl)

dronafnl bunar za rasteratenJe

. reliof well ..
.

do

puils dl!d,lr:tnr~.WJ,

decompression

176.

. .

~ -~

--

drena!nl

tepih (,'oj)

8 drena2nl tepih

. tapisd~d . dr.in

drain3!}e b""kc I

iaii1,~e, cu l1the

ApeHa>KeH TenH,

drenafna podloga

- ..-

------- -..

176.

8 drenlr.ti

(izvlaeiti vodu)

8 .
1]'.7.

droniratl
ApeHHpalbe. Hcywysltbe. olSe3soAHysatbe

. drDin~r
--8 tlmlJ(!rin q h

8 dr.nir.t! 8 drvona opiate lpodgrada) . drvena oplpta

APseHa nOArpaAa

. et.y.ge

8 opa2evanje. podgrajevanje

---

.-.,

444,
1 2 . wood pile . pieuen bois 3

178.

. drvenilip Ineobr""enl . drveni pilot . apeeH KO"

. lesen kol

179.

. drvenillp (obre(lenl . drvenlpilot . ApeeH Kon

. timber pile 8 pleu en bols

. lesen kol
. . . 8

180.

drfee razmeka lodstojanJa) drlae razmaka pa3'fnMpa~ dlstanenlk

. range spa~r distance piece, spacer . appareil qui maintlent I'espacement

181.

. dublna
.

. dubine
. globlna
. . . .
An8I5MH8.AnalSo""H.

. depth
. prolondeur 8 'depth of penetration . profondour de fiche, - de poinetratlon

182.

dublna panetraclle dublna penetraciJe (prodiranJa) AnallMHa Ha neHe'peI4M)a,a globina penetraciie, prodirania

183.

. dublna prodlran)a mran (zona do)stva mraze'

. froozlngzone, frost zone

. zonasmrzavanJa
. AnaliMHa HI 38Mp.HVBlttoe,O

zone de gel

. zmrzllnskaconi 184. . dubinl temeljenja.(fundiranjl\ . dubina ternelienll

. An86MH. HI TeMeneKteTO

. depth of foundltion

profondeur

de II fondadon

. IIlobinl temeljenjl 185. . . . . .duboko temelienie (fundiran)e) duboko temeljen)e AnalioKo ,eMlnettoe globoko fundirenjp . deep foundation . fond It Ion profonde

186.

. duktilitet, istegljlvost . rastezllivost

.

. ductility . ductilite

. rlzteznost
paCYOfnMBOCT

.445

1 187.

.
.
.

dupla Sl1-nn

C9V

. dvouruka lo.glen.cil.v
. ADOjH.j.ApeHa ~a"Ka . dvojnostenski jedrnik

douh!ocorebarrel c,,,,,ltler 8 dou"'. pnlol

188.

dvodelna kdika
A80AOl1H8 na>KMUa

. dvodi;el"a'-Ilea

. split 'poon a

cuil~.e i fente

. dvad.lnallica

E
189.

. edomotnr . adom.ta. .

8 Of:dome~er
8
oooome.re

190.

. odometer . ,; . utinakp.lgu~nja . duliln;utinek

elokat prigulivonja

e/l.OMeTap. KOHCOnMjlOMCYap

. damping ellect

~eKTHa npHAywyoa't.eTo

8 rmDrlissement

191.

.
.

---eksten.orneta. Ime.at isteunja)

ext'Jnso",ete.

a eksten.orneta.
8KCTeHJOMCnap

a ext'Jnsomit.e

192.

. a .

ekstenzom.t.., merilnik.azt.zkov
ek...lval.nt prlrodne vlalnostl ekvivalent prlrodn. vlalnosll
8l1a"'HocT

. field moistu.e equivalent equivol.nt de "humidl'. ",,'urella

a eK8M881!eHT Ha npMpojlH"3 a ekvlvalmt prirodne vlego 193.

.
.

. ela..ltno stan). a . elastitno stanja

.. a
elasti!!no stanj. eolski pesak

8 el.stic stato
etkt elastique

enacTM~He coCToj6a

:94.

a aolski pijesak a eonCKM nOCOK a eoiski pesek F 195. .a fdin., snop

biQ'tJn !3rd.winda saoleiollan

snop, feiin.

. fascine
a fascine

a 4IawMHe, CHon a f.iin., snop libla, svelenj

1
196.

. . fefdspat
. . "lIAcner gllnenoe
glinenac, feldspet

. . feldsp... feldspath
. phyllite . phyllite
8 filter
8 liltro

197.

. fllit
. tMnMT
filit

. filit

19B.

. filter

199.

~200.

. fillnr . tllMnrep . filter . . . . . . .

.
precejna erta

tiltreei)a(procediyanie) procjediyanje,filtracija
\leA-e, nPO\leAYBa...e,tMnrpa\lMja precejanje, IiItraeija

percolation,colalionseepage 8 filtration, percolation,infiltration

lillracionalini)a
liniia procjediyanja
tMnrpe\lMOHa nMHMja, nPO\l8AHa nMHMja

8 seepageline

lignede filtrallon

201.

202.

. . . . . . filtracionltok

filtraciona(pruoednalyada
procjldna yada
npo\leAHa BOAa, ...nrpa\lMOHa BOAa

8 seepagewater, seepingeau d'infiltration

.
.

precelaJoea se yada

..epage fl-

tok proqediyanja

8 courant de filtration

. tMnrpallMOHO T8~e""

. precejnl tok

203.

204.

. filtrat . filtrat . .MnrpaT . filtrat . . . tMHMwep

. finiler

. . colature filtrat
. finishar

finiler (grad. maJinal !Inlier, zayrllyae

finlssaur IIappareil

.-.. 7
1 205.
8 fizlfko
J

2
raspldanle trolenjl, (dezintegracija) raspada,,;e 8 physical

3
weathering,

8 ,Izlfko

dlslntlgntion au moyendes

8 desintegratlon

physique

8 peen"'a...e, ,powI...e 8 "'''''''''0 flzlkalno prepe'evanie

dls oglnls atmosphiriques

..
206. 8 8 fluvl01lllci;alnl nanos fluvio-glacijaini nanos 8 +nyBMOfnzUM;aneH HaHOC 8 207. 8 fluvioglaeialnl naplavine ravnina nvniea 8 outwash 8 dipSt dl rlviil'e pr~s de gllelers

'
8 outwash plain

fluvio-glacijalna 8 fluvio-glaciialna

.'

plelne d'alluvions, alluviale

8 nOBpWMHa Ha tjlnYBMo-tnauHjaneH HaHOC 8 fluvioglacialna revnina 208. 8 fundiranje na bunarima (spultanjem) 8 temeii~nJe na bunarima (spultanfem) 8 +YHAHpa...e("...nett.e) Ha 6yt<ap (co cnyw. "...e) 8 tlmel;enje s pogrezajofimi vOdnjakl 8 8 8 8 . 8 . 8 fundiranja na roltllju temeiienie na roltilju +vHAHpa...1he...neHoe) He CKapa tlmeljenje s temelino branD fUndi"nJe na stu~ovima temelienje na stupovima +Y"AMpa...1(T"",enett.el Ha 6YH8PM globoko lemelienjl Z vodnjakl 8 pit foundation (sinking of) 8 pulu defond.,ion (toocage de'

209.

raft foundation foodation sur radier gentinl

210.

8 pier foundalion foOO8l10nsur pults "

211.

fundiranjl na lipovima 8 temeljenje na pilotim8 8 +YHAMpa....heM!lnett.e1 HI Kon08M

8 pile foundation 8 foOOalion sur pieu...

. temelienjens koleh
G

212.

8 gabion (sanduk od lioe ispunjen klmenom) 8 gablon

8

. glbion
8 gabion

ralMaH 8 gablon

213.

. 801>'0
~8 glb,o

8 II"bbro

8 ,a6po

. gabbro

. gab,o

448

214.

8 geoelektritno 8 geoelektrltka . 8 geoelaktritna

ispitivanje Istre!ivanja praiskava

8 .resistivity 8 prospection tlvlti

survey par mesura de la r.sis-

reoeneKTpw4eH MeTOA HI "C"MTyea..e

(du sol)' ,-

215.

8 geofizil~kl 8 geofizitki . reo4JM3H'IKM 8 geofizikalen

8 geophysical 8 ge"ophysiqua

216.

. . .

geoloko Istreflvanie geoloko IstrdillP'1ja reOnOWK8MC'par.

8 geological 8

survey

levd gdologlque

8 yeolokl pregled , 217. 8 geoloki redosled 8 geoloki slijed ..poredle 8 geotachnlcal 8 geotechnlqua (stratlgrafski redoslad) 8 geological succession

8 suita gdologlqua

8 raonoWKa 'para 8 geoloko

218.

8 gaotahnitki 8 gaotahnitkl
8 ,oo,eXHI1'11<11

8 geotahnitan .. 219. 8 geotehnltko 8 geotahnltki IzpillvonJa pragled tla. tla 8 .011 .urvay gdolachnlque 8 ,aconnalssance

8 reo,a.HI1'Ko I1Cnl1tyDalloe Ha no..are 8 . geotehnl tnl pregled tal' 220. 8 geotermltkl' 8 geolermiekl 8 rOOTePMI1.KI1 8 geotermlten 221. 8 glaeijalnl (lednltki) glacijaian, glatarskl 8 gladal 8 geotharmle 8 g80thermlqua

.8

ledenjatki..

. glacialra
. u gllnl . slickanslda surface da gllssament, surface mlrolr

. rna~l1janeH,Ina.apcKl1

. ladanik,
222.
. glatka povrlina 8 glatka povrllna . taktonska 8 TIKTOHCKO ornaAano

klatanja stalih

u glinl pomaka

drsa" zglajena

ploskav starlh pra.

mikov

449

223.

. glatki valjak . glatki valjak . rnaAOKBall81\

. drum roller, smooth-wheel roller . rouleau. cyllindre, cylindra rouleau

IIsSR
. butt.nd (pUe' . gros bout, tate du pleu

. gladkivaljar

224.

. glava lipa
. gIava(pilota) . rnasaHaKonaT

. glava kola
225.

. glavninapon . glavnonaprazanje
. rnaHHO H.op.elite

. principalstress . tension prlnclpale

. glavnanapetost 226.

. gleter
. ,ne'lnp
a lodonjak
a Ull1l8

. glaclar
. glacier

. ledellik
227.

. ullno . rnMHe . glina

. gllnazozoptlvonlo

. clay . arglla
.puddle.clay
. corrol d'erglle

228.

.
.

plastlena gllna za brtvljenje

nnaCTM'tnafnMHI II 3a'lenYB8Iite

phana gllna, glina za tunJanJa a claystone, argillite a pierre d'erglle, argilita

229.

a glinae (argilit)

. glino.ita stijana,arillit flU...IO,", . gllno.oe orgilit

.
230.

. glinena frakeija . glinena frakeija

. rnMHeHa <!IpaKL\Mja

. .

clay fraction pourcentage d'arglle

. frakcija gllne

231.

a glineno t 10

. alumina
a alumlne

a glinlca
. rnHHML48, rnHH8CT8 00'188

a glinica

232.

8 gllnovit 8 glinovlt 8 rnHHecT,rnMHOBHf 8 glln..t. glinen

8 argillaceous 8 argllaal, argUeuK

233.

glinovitllkrillac

slele

8 gllneni !krllje;'ac 8 rn"flOC' WKpMnftU 8 ikrilaY8c (melemorfnl) 234. 8 glinovitllkrillac 8 gllnonllkrlljac 8 rn"Hec, WKp"n'eu 8 glinastl skrilavec 8 glinovlto 8 glinovllo . 8 gllnasla tlo tlo zemilina (tIa)

8 ardol..

8 8

day-shale argile schlsteuqe

235.

8 clay soil 8 sol arigileuK

rnMtleHano'tS8

.----8 gnoiss 8 gneiss

236.

8 gnnjs 8 gnals 8 rHajc 8 gnols . 8 9Om!1 nepropusIIlsloJ 8 nepropuslan 8 zaporna 8 gradaelja 8 gradoella. 8 rpnAnu"Je, 8 grndoel'e, stupn!evanje nOt'onoIlOt' stopnJovenJe gomJlsloj plost (11801.1 enoj 8 ropeH SOAoHenponycn"o krovna

237.

8 overlying 8 coud,e

oollllnll'U hntl 111',,,11 voisine superleuro Igcol.l

238.

gradation dassemont

8 gradation,

- -239. 8 gradijent nlvoa podzemne vade 8 gradijent rnine podzemne vade BOAe 8 'peA"eH' Ha ""BO'O HenOA3eMHaTe
8 gradient 8 podzemne vade 8 constitution

8 water teble gradient 8 gradient de Ie neppe aquifere,

phreatique

240.

greda (sastav)

8 sastav 8 eOt,es 8 sestev

8 constitution

.,.

.2

241.

. gra(levinski propisl

. gradevinske nonne,-

zlkonl,

propisl

. building code, 4Iy.(8W . ragrement de construction

. 'pDA_HK IIOI*8TK8K . grndb8nl pr8dpls

242.

. OIllIlnlll<l"lqoc . grlfitnllkriljac
. rpD.KTIHWKPKne14

. u'al~11t1 Iehll1 . schlste.aphlle

. grafltnl skrll8vac

243.

. granlee konzlstencije . granlee konzistencije

. rpDHK14aH8 KOH3Mc:TeH14KjaTa

. consistency limit . limite de consistence

. konsistenena meja

244.

. granlce lepillvostl . granlco prlonljlvostl . 'p8HK148 HI nennK80Cla . meja lepilIvosti . . . . granlee plastlenostl granica plastlenosti rpaHM"a H8nnac'H'IHoet8 mejl planienosti

. sticky limit . IImlta d'8dhdronco

245.

. .

plastic limit limite de plasticit4

246.

. grlniee razviaeenjalpopu!tanjal . granlca razvlaeenJa Ipopu!tanJa) . 'pallK14aHa nonywTaH.eTOipD38noKYaa'ioIroi . meja teeenja . granice skupljanJa . graniee skupljanja
. 'pBHK14a Ha COISKpBHoeTO

. yield point . IImita d'aC80uolement Imdtilux)

247.

. shrinkage limit . limita de retralt

meja kreanja . . luquld limit IImita da IIquidlte

248.

. granlee teeonja

. granieeteeanja, -

!itkostl

. rpDHK14a H8TtI'Ie_TO . meja !idkostl

249.

. granlena nosivost . granlena noslvost

. 'pDHK~Ha HOCM8OCT

. ultimate bearingresistance,talimlte

eepDcity

8 charge limite da .rupture, charge portan.

mojnl odpor, malna nosllnust

452

1
I

2 . boundary zone

250.

. granienazona . granlenazona (pojasl

. IpIIHM'lHI JOHI (nojae)

.
.
.

zona limit., frange

. mejnopodrceje 251. . gunlenl napon

. grenieno naprazenJe
. rpaHM'IIIO .'.npctf81h8

ul tlmate stress contralnte limite

mejne napetoSl

252.

. granit

. granlt . IpeHH'

. grani te
. granlt, granite

. granit
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . . . .

253.

granulaeija, zrnatost granulacija, zrnatost, (geol.1 rpaHynauHja, 'pHaTOCT gr.nulaeija, zrnitev granulometrija granulometrlla rpeHynoMlTpHja granulometrlja granulometrilska krlva granulometrijska krivulja IpeHyno"",'pHCKaKpH.a krlvul)a zrnavostl granulometrl)skl granulometrl)skl IpeHynOMlTpHCKH yranulometrleen granulomotrljskl SlStav granulometrljskl sastav IpeHyn0M8TpHCKH cOCTall 'granulometrlenl seSlav gravitaelona brana gravitael!ska, masivna brane Ipa.HTaUHOH8 IlpaHa tefnostna pregrada

. granulation (geol.1 . granulation (symptSmes de la roche

:
. .

sans fragmentation visible due i la com~re5Sion (mlcrofil granulometry granulomtltrio

254.

255.

. grading curve . courba granulom4trique

256.

. granulomotrle . granulomdtrlque

257.

. grain~lza distribution . granularlta, "ipartltlon granulom4.

trlque

258.

. gravity dam . barrage palds

..453

259.

.
.
.

voda)

gravitacion8

vada (slobodna

. !IIavllaeljske voda, alobodn. vod.

. .
.

gravitational water, free 'UIUmna (tJ)urnlco "U)( sntlllli forr:o, do

. rpaB"'8It1lOH8 cno6oAHa BOAa BO""" 8 gravitacijska voda, prosta voda

gravitation)

260.

. .
8

grav/tacionl potpornl zld masimi potpomi zld (_..BeH) nOTnopeH . rpaB"'OLl"OHeH S"A tefnostni opoml zid
greda (nosai!)

grav/ly rOlalnlng woll

mur de soutenement poids

261.

. beam
8 poutre

nosei!. gre~a 8 'peAa, HO'"

. nosilec
262.

grejder (grad. malina) . grejder (oeste) 8 'pnjAep 8 greder (<>estni),planlrnl plug

grader (roads)

8 niveleuM, g'ader (routes)

263.

. grudvi ca

264.

. . 'pyroe . grOOa . . 8 rpyrKa

.
kos, grOOa

ugru!ak,gruda

. clot 8

grumeau

grunion, grudva
grOOa, grupa, masa, grumen

. . motte

clod, clump, lurnl)

265.

8 grupa (Iipova) grupa (pilota)

. .
.
.

8 bent (pilei 8 groupe -, faisoeau (de pieux)

'pyna 010KonOB"

skupina (kolov) 8 pile group, pilo bent 8 groupe de pleux,laisccau,

266.

8 grupa .ipova 8 skupina pilota rpyna Ha KonOB" 8 skupina kolov 8 grupisanje 8 skupljanje, grupiranja

- pilotis

267.

8 rpynHpa...e

. groupemant

grouping

. grupiranja

454

268.

8 8

grU' (raspadnutl granitl, raspadnutl gronlt

8 gN' 8 gauro

8 rpyc (paenaAlto, rpaHMT) 8 gronitnl drobir 8 gubltok moso 8 gubltak 8 no ta!inl IIlylSo Ha '_HHlTa 8 10" of wolght 8 perto do paids

269.

Izguba tele gubitak !arenje", gubltok !arenjem salylSonpM"'OpoHoa !arilno izgubo 8 ignition loss 8 per Ie ou feu

270.

8 . . .

271.

. gumeno crevo . gumeno crijeyo

8 ryt.1CHO ~peBO

8 rubber hose 8 tuyeu de caoutchouc

8 gumijosto cey 272. 8 gust, zbijen, komplkton

. dense

. gust,zbijen 8 .ISKeH
8 gost, zblt 273.

. dense
8 density, unit weight 8 denslte, palds yolumiquepalds spdcl-I
fique opparent

. gustlno 8 guslo~ . rycTHHa

8 gostota 8 8 . . gustlno tll patopljenog u wool jedinl~nl te!lna uronJenog tla 'OIKMHO no'one"l eAI4HMq"e prostorlnskote!1 patopllene zemljlne

274.

8 submerged unit weight . palds unuta"e sous

276.

. gustlnau suvom.tanJu . suhoprostornomlsa, led. meseu suhom stanju

. cyBa BonYMeHCKa ,e"'Mlie

. dry density, dry unit weight . densit. apparente..cha, paid.

spaciflque lpp8ront du .01 see

. pro'iorninsko tofa luho zoml}lne - enotn,otab

suhe zemlJlne

276.

8 gustlno yOOomzasltenog tlo

8 soturotodunit eight

. jedini~note!ina zositenogtll
.
8

poids spiciflqua du sol soturd

nOqBe eAMHMqHIH!"'MHO HI IICMTOHO

prostornlnlke tole nlsleenl zomljlno

- enotne

to1ft oDlleo"o

zomilino

455

277.

. .
.

H
habanle, bru!enje tro~anle, brll~anle
crpV*etb8. a5et-be. f5pycetb8

8 attrition
8 attrition

. bru~enje
278.

. heteragen
279.

heterogen (raznorodan) 8 heterogen, raznovntan 8 .eTeporeH, pUHopoAeH

8 heterogeneous 8 heterogene

280.

281.

. . hldrotlziratl . . . hidratacija . hidrataciia . . hldratacl). . . .

hidrat, hidratirati
'HApaTal\Hja aHa epo3Hja

hidrat (hidratlsaUI

8 hydrate (tal 8 hydrate (hydratarl

'HApn, 'HApaTH3Hpa",a

8 hydration 8 hydratation

hidrauli/:ki 10m, (filtraeiona eroziia)

hidrauliI'kislom, unutra~njaarozii.
(CI10M), cIIHmpal\H'

8 piping 8 ren.rd (.rosion Intarne)

'HApaynH"KO pupywysatt.e

8 hidravliI'na poru~itav tal zaradi notranje eroziie 282.

hldroull/:kllom, - Izdlullj. dna (Iskopa) 8 hidrauliI'ki slam, uzdizanje dna (iskopal 8 'HAP.YI1H"KO pa3pywysaH.II (cnoMI H3,qHrHysa.
",e Ha AHOTO

.
.
8

piping by hoava, bottom ha.va (01

an excavation) I renard (soul.vamant du land da louille)

8 hidravliI'napor~itev, dviganjatal (izkopa)

283.

. hldraull/:konaslpanja(..ralullranjo") .
naplavljivanje, relullranje

silting method, sluicing

8 remblayagehydraulique

.
284.

8 Hanl1aaysa",e naplavlianje, retullranje hidrodinamiI'ki

285.

. . hidrodinamiI'ki . . . . . .
KHl\poA",uaMHltOH

. .
. .

hydrodynamicsl hydrodynamiqua

hidrodinamieen

hidrometrijske analiza (aerometriska analiza) hidrometrijska analiza

'HApoMOlpHa<a OH3"H:I8, apcOMaTpH""O 011011H38 areometrl/:na anallz.

hydrometar .nalysis analyse areometrlqua

456.
1 2 3

286.

. .
.
.

hldrostati~kl

. hydrostatic
8
hydroslallquo
natprltisak
H8TnpMn1coK

hldrostatl~kl

. ."ApocTaT".e.. hidrostati~n

287.

. .
. . . . . .

hldrostatl~kl
JU1Apoa8'M',eH

axcess hydrostallc prassure

hldrostali~kl nadtlak

8 surpresslon hydrost811que

. hldrosl8ti/!ninadtlak

288.

higrometrijski higromelrijski
MHrpOMr.TpWICH. onarOMepcH

8 8

hygrometric hygrometriqu8

higrollleirl/!on

289.

hlgroskopan hlgroskopskl . ."rpoa<on".e..

8 hygroscopic

hygroscoplque

.
.

higroskopl~en
higroskopnost higroskopnost
xHrpOCKOnH'IHOCT

290.

. .
.
.

(mot

upijanja

vode)

, .
8

hygroscopicity
hygroscoplc;le

. higroskoplja

291.

higroskopska sadr!;na

vla!nost vode

hygroscopic water content humidite hygroscopique

higroskopske

292.

293.

. . . . . hlorit . . klorit
homogen,

JUlUpOCKOnH8 Bn8)KHOCT

higroskopl/!na vlafnost
histerezisna patlia

hislereznakrivulja hlstereznazanka

. 8

hysteresisloop cycled'hysteresls. courbo

. .MCTepe3"CHa Kp"ea

8 chlorlle

. klorit

XnoPMT
homagen (jednorodanl
istovrstan
KOMOro.., eAllopoAOU

. chlorite
. . homogtine
homogeneous

294.

. . . . homogen

457

..

295.

. . humus
.-.--..
8 hum,', I

humus (organsko tlo)

296.

. . ''{Myc humus . . humus .

humusno tlo

humus
humus, terre vegatale

. top soil . .

terre vegetale couverture, coudle arable

JlYMyceH cnoj. ropeH noopWHHCKHcnoj

'---

..--.----..----"--

------.----'

---

297.

. ilit
I

lIit

29B.

. . . ilovaca
ilit 0

. YlnHT

. . Illite
IIlit.

ilova/!a(posna glina)

.
299.

a.'nOBHua(neCOKJn'qa nucua ,n"fHa)

.
8

8 loam
terre glalse,limon

ilovica
indeks konzistencije indeks konsist.ncije
HHAeKC H3 KOH1HCTeH~Hjafa

. . . .

8 consistencyindex
0 indica de consistance

indeks konsist.nce indeks osetljivosti indeks osjetljivosti

nOKD38fen h1UAOKC) ItOocornHDOCTO (\fyecrnH~
TellHOCTal

300.

. . .
.

remouldlny indox

8 indice de rcmaniement

Indeks ob/!utlj Ivosti

301.

. Indeksplastl/!nostl . Indeksplasti/!nostl . . indeksplasti/!nostl

8 IIla.tldty indox
8 Indice de plastlcit.;

MHAeKC ua nnaCTH'fHOCT3

302.

303.

. . . . . . .

indekste/!enja Ind.ks to/!enja,-

8
fitkostl

. indiceda IifJllidite
8 flow index,liquidllV ,..(Alterl>erol 8 Indice do liquldltd (AtterbNO)

liquidity indcx

HHAeKC It!'; Te'lCtbeJO

indek. !idkosti (teko/!~ostll

Indoks to/!enje (po Alerborgu) Indoks to/!enja. !itkostl (Atterberg)
HIiAeKCHa Te.e>bOTO (no Arel)Gepr) Indcks t./!cnfa

8 Atte.bcrgov

458
1 2 3

304.

. .
. . . .

Indikat~rprirasta brzine indikator prirastabrzine

6P'HHOMeP

8 rate indicator 8 tachymetre, eompteurde vitesse

merlloelIop"leva"la, hllrostl
intruziv"1 lizlivnl) stena

305.

8 intrusive rock (glol.)

. intruzlvnastUena,plutonska - Ig801.1
HHTPV.H8HI Kapnl (reon.1 8 globoenina, intruzlvna

roche IntrusivI Igeol.J

306.

. inlenJerska geolO9ljl

. . .
.

inle"jerskl geologiJI H_eHepaca reonorHja

infenirskl inlekelona geologija masa

. .

engi"llrlng geology
geologll appliquee

307.

. .
.

8 grout
8 lait dl eiment. mortiorIlIquldecoulls.

InjekeiJsklsmjesa.cementno mlijeko
HHJeKIiHace CM8we

injekeljska zmes. cementno mleko

- d'lnleetlol1

308.

. InJeko:ionlpregredalekran) . iniekcijskiekran

. .

8 grouted cut-off wall 8 mur perafouilleinJoeli,ia."

HHj8KTHPlHI nperplAa in)ekel)skl zaslon Injekelonl zlve~a (ek"n)

Injekeljskl zevjlsl. inJekelJski ekren HHJ8KIlHOHI "Ieea

309.

310.

. . . . . Injektirati . . injektlratl

8 Ipron JlnJeetion) ecran. tabli.. volll Id'injeetion)

Injekeljsklzavesa,InjekeiJski zaslon

8 rout 8 Injecter

311.

. Injielrati . . iskop iskop

HHjlKTHpa .

kOnaHt8, MClean

. . Ixcavetlon
excavltlon. fouilll

8 Izkop
312.

. .

iskop (usek) iskopavanje

usjek. zasjek
ye8K. J8C8K

. cut. cutting 8

coupe. tranchel eXClvalion

. vkop. zasak

459

1 313.

.
.

iskopavanje
Iskop 1.1vodi

pod vodom

. .

wet cut, underweterexcavation

fouille dens I'eau

KonaHie

BO BOAI

8 izkop v vodi, podvodni izkop

314.

. Iskopavatl
MCKonysa

. iskopavaU . . .
Isparavanje evaporlcija,

. Izkopal;
. "cnapyee",e, eaanopaLl"ja
. izparevanje
isparavanje

. excovale . excaver
8
eV8por~tjon

315.

8 evaporation

316.

. . isparavanje .
Isparavanje,

transpiraclja

. 8

transpiration
Iranspiration

317.

318.

. ispiranje . . . . . Ilplranje . ispil1\nje .

npOMHsatt.e, npOMHOal-be,

Henapyaa",e, TpaHCn"paL\"ja izparevanje

ispratl, otplaviti izluliti

H)M(.1Sat-be

. .

wash flNav, leach affouiller, entrainer dissoudre,lessiver

~r lavage delaver,

odplaviti, izprati, izlu!it;

" 8 decantation,elutdatlon

elutriation

AeKaHTall.Hja

8 lo~ilevzrn z Izplranjem

319.

. ispitivanje . ispitivanje
.

8 testing 8 essal

HcnHTyaat-be

presku~anje ispitivanje brze kompresije na konsolldovanim uzorcima 8 consolidated quick compression test essai de compression rapide sur echanlil. Ion consolide

320.

. . .
321.

konsolldiranibrzi kompresijskipokus
6P3 KOHcon"A"paH KOMnpeC"OHeH on"T

hitri konsoUdironi kompresijskipreskus

Ispitivanje izvlafenjem

.
.
.

. pulling test

pokus na Izvhie8nje om", Ha t.13sneKyaaf-he preskus na izvle~en)e

eSialdti traction

460 -

.1 322.

3 8

. .
.

Ispltlvanle konsolidecije konsolidacijskl pokus

onloiT HI I(OHCOn~AD"'MI8

consolidation test essal de consolidation

. konsolidacljsklpreskus
323:

324.

. konsolldlranldrenlranl pokus . . konsolldlranldr.nlranl proskus . . pokus na mJestu,KOHcon"A"paHoApeH"paH on"r Ispitivanlo na mestu (In situ)
(In litu) , om..' "Insitu" OOMT

Ispitlvanje konsolidaclJe sa drenlranJem

8 consolldltld drllned tilt

essal consolide dralne

. preskul na kraju samlm, prlskUlln situ

~325.

. Insitu test .
MetTO

e..alln Iltu,-.n plica

HI taMQro

. IspltlvanJ.na modelu

. .
.
.

. model telt
8 e..lliur modele
;

modelskoIspltlvlnJe
MOAencKO HCnHTyeaHaI

modelni preskul 8 slaking test 8 eslai d'.xtlnction

'.

;326.

I Ispltlvanjl riatapanjem (ga!enje kre~a) I pokus rlzmakanja, ralpadonja, ga!enja vapna

(d. chlUX vlvel

327.

. ..
.
.

. .

onHT co HI,onYS8tb8

preskus z ga1enjam (1lvaga apna) IspllivanJe na terlnu (loklc!)!)

Ispltlvan)enl lokacljl
TepeHCK" "cn"1YBattoa

. .

lite Involtlgatlon
roconnlllSlnce (du loll

8 terenskaprelskivi 328.
Ispllivani" optereeenja, optereeenje I pokusno optereesnie npolSHoon,ooapyoattoe I preskusna obremenltev I ispltlvonje opterecenja plo~om I load test, loading telt I elsal de chargement

329.

pokuP'1o opterecenie plo~om I npoCiHoon,oBapYBal-beco nno~" 8 preskus nosllnosti tal. ploi~o 330.

loading driving I plate belring tilt, 8 essai dl chargement i II plaque

.. pokusno zlbijanje
!,PO~HOnpoCi"B_e zal>ljolnlpreskul

. . .

Ispltivanje probijanjem

8 drivingtest 8 essaldl blttlgl

461

331.

.
.

ispitivanje pritiskivanjem sa sprecenim bocnim !irenlem ledometarsko Ispitivanle) pokus stililivosti 18 .priJec.nlm bocnlm lirenjem
HI CTHcnMBOCT co cnpe'teHO 60'tHO WHpCliJe. O"H' eAoM8TapcKHonH'

8 confined compression test 8 essii de compression avec litr.inte laterale

. ledometarskipokus) .
332.

preskus stlsilivosti ob preprecenem bocn.m !irjeniu (edometrski preskus) .

.
.

ispitivanje sabijanje,n (odred;vanje zavisnosti

Izmeduvlalnosti i suv. zapremin'skemase) poku. zbllonostl

pr.skus gostote in vlafnosti ispitivanje sa kontrolisanom brzinom deforma8

moisturedens;ty test 8 eSlai,de compactage

8 onH' HI 3e..eHOCTl

.
333.

.
.

8 controlledstrain te.t

die
8 pokus s kontrollranom brzinom d.form.cijo 8 omu co KOHTponHpaHI 6p3HHIHIAe4lopM8UH.
HTe
preskus s kontrolirano hitrostlo deformadj

. essal. vltess. de deformation Iplmo,.;e

I

334.

. .
.
8

ispit;vanjesa kontrol.isanlm naponom pokus s kontroliranimnaprezan;em

8 controlled stress test 8 essal i vitesse de chargement imposee

8 onHTco KOHTponHpaHo Hanperalbe preskus s kontroliranim sprem;njanjem nape to-

sti 335.

. ispitivanjesmicanla .
.
strifni pr.skus

8 sheartest
8 essai de.ciuillement

ispitivanle na posmlk

onHT HI CMOI1KHYBaHte

336.

ispitivanje smicania krilnom sondom 8 pokus krilnom sondom 8 onH' HI CMonKHysalite co KpHl1eCTa COHna

8 vane shear test 8 cisaillement avec Ie sciSlometre

pr.skus s krilnim .vedrom

337.

. ispitivan;esmican;atorzijom . . torzijsklstrifni preskus . ispitivanjestatickim optereeenjem . . staticko pokusno optereeenje

.
pokus na posmik torzijom
HcnKfysaH:.e H~ cMonKHysatbe co Top3H;a

8 torsion .hear tost 8 essai de cisaillemnt par torsIon

3:J1.

8 static loading tost

eSlai statique de chargement

ctaf"'IKO npo5HO onTOSapveaH:.8 staticni obremenitveni preskus

462

1 339.

. .
.

Ispitivanje terena istrallvanje terena, - lokacije

fCP,.'CKM om1f

field investigation,-site 8 recherchesur place (ou in situ)

8 proiskava tal 340.

. .

Ispltlvanje u telljl

pokus u telijl
OnHtH8 KsoMja

. test . cell
razmeri

essai de compression en cellule

8 preskus v cellci

341.

. ispitivanje

. .
.

u pravoj

pokus u naravno) veli~inl (1:11

HcmnYB8tb8 eo np"'pOAH8 roneMHH8 preskus v naravni velikosti

.
,

full-scale test

8 essaien vraie grandour

342.

. ispilivanje utisklvanja (panetracijel

.
.

pokus penetroclje
001011 Ha "eHerpaUHja

.
343.

8 penetration lest 8 essai de penetration, essai au penetrometT

penetracijski

preskus

.
.

.
344.

ispitivanje vibriranjem pokus vlbrlranjom (trelnjom). om",...a Tpecetbe preskus s tresenjem

8 shakingtest 8 essal d'agitotion

8 Ispitna bulotina

.
345.

pokusna bu!otina
npolSHa AvnHaT"Ha

8 trial hole 8 forage d'ess.1

8 preSkUSI18 vrti".

--_.-----8 Ispitno pol)e (;'0 !Ipovel pokusnl uvlt1a),pilot ureae) 8 npolSeH olSJeKT 8 preskusni objekt

8 pilot plant 8 Inslolletlon pilote. chenllor d'essel

346.

. isplake
8 isplake

347.

. Izplaka . ispran . . "'3MHOH . Izlulonje

. HconaK8

drilling fluid 8 boue de for age

leaching, leeched

Isplranje, Izlulenje, Ispran, Izlulen

8 losslve

463

1
348.

3
8 shauered clay

. .
.

ispucala glina rospucala glina

HcnYK8tl3 rnHHa

8 argilefissuree, fragment.e

349.

. . ispucao
.
.
ispucan
HcnYK3 H

razpokana, rOldrobljene glina

. fissured 8
fissure

. razpokan
350.

. .
.

ispucao, pukotina pucanje, prijelom pukotina

pacnYK8HO, "YKH8THH8

8 fracturing,fracture
8 fracturant, fracture
.

8 prelom, poru!itev

351.

. .
.

Ispuns, Ispuna,

zasip
zasi

. .

filler,backfill
fillor, farlns, rsmbls'

. polnilo, zasip

3anOI1HHTen, ~Hnep 3atHn

352.

.
.

. . iztok

Istlcsnls, otlcsnJs, pralnjo"Jo IstjecanJo, prB1nJenJo,otlecanje

HCTeK. HCTe"ye8J-be

8 dlschsrg" 8 ddblt, ecoulsll1o"t

353.

. istra!i.anie

.
.

exploration

.
.

istrdl.anjs

recherche, reconnaissance

InvDstigation

HCTpS>KY08H:t8, HCTpara

rozlskovanJo istra!ivanio tie

354.

. . .
.

.
Ha nO\taar8 i

soli oxploration

istrallvanjetla
HCTpa>Kyeatt.e

8 Investigation, reconnaissance du sol

raziskava tal

355.

. Istra!ivanjotemoljnogtla
. . . preiska.a temeljnih tal
ispiti.Bnje tomeljnog tla HcmnyeaH:te HI TeMenHaT8n04B8

8 subsoil exploration

reconnaissance du sou5-sol, Investiga4

tion-

356.

. pokusnB (sondalna) jama

Istrafna jama (okno)

"'CTpa)t(eH 6YHap r.zisko.alni

8 tria' pit 8 pults d',,,.1

jaSek, izkop

464

357.

8 Isu!en (lsparivan)em) 8 osu!en (lsperivanjeml

8

8 dried up, daslccated 8 seeha (per evaporationl

.
8 8 8

MCyWeHIco HenapYBaHoe) izsu!en (z Izperevan)em) Isuten (pod kompresijom) osu!en (komprimiranjem) 8 dried out (by campreosion) 8 seehe (par compressionl

358.

HeYWYBaHoa(co KOMnpecHja) 8 osu!en (s tlakoml 8 8 isu!en)e IsuilvaQje HcywyoaH08, 06eoBoAHYB8H08 8 8 desiccation desslccation

359.

8 desikaci)a,

.
380.

izsutevanje, osuiltev 8 edgo pressure

8 Meni prilisak 8 rubnl prilisak

. conlralnte .I'ar8le, -all bord

. robna napolost

pe6eH npM'MCOK

361.

. Ilhljolina povriinu (kao Ildannkl

8 polavljlvati StIna povrilnl (geol.) 8 M06HBa Ha nOBpWMHa,a (reon.) 8 pridreti na povrije 8 Izdanok (0001.) 8 Izdanak (geo!.1
. M1AaHOK. M36HB8H8,M3nerve.Kia H8 nOIlI""

crol' oul, 10 10001.) . alliouror (udal.'

362.

8 outcrop 10001.) . affleurement (geol.1

8 Hala (Ita enojol MnKIKKWlla)(roon.1 8 gollca (gool.) 363. 8 I.danska voda (podzemna vodal . podzemna voda u zasitenoj zoni 8 nOTnOBpWHHo<a cn060AHa BOAa 8 tolna voda 8 phreatic waler 8 eau phreatique

-.
8

364.

8 Izdizanje 8 povlJenj(',i"lizanje
. M3AKrHyo81t.e,nOK8'1yoaHt8

..Ising augmentation, elevatiOl!

8 dviganje,naraii!anja 300.

. .
8

izdlzan]o Idlzan]o)
uldizenl(I>"lizen/_' M3AKrHys8tbO.nOA"UHYD~I'he

8 heaving
8
""u I..omnnl

8 dvig

-465

1 366.

.
.

Izdlzenje tla K3AKrHvaali>e Ha nO"seTe

8 umizanje tie
8 dvlgovanJe tal 367. 8 Imizan)a uslad mraza 8 valavltost tla zbog smrzavenja

lend upheaval

8 soulevemonl do sol. surroctlon

.
.
8

8 frost boil 8 eminence due au gel, claque

Ha Mpn

K3AIIlHarKHa Ha nO"SaTa nOA snKjeHK'

8 zmrzlinsko nabrekanje 8 imiunle uslad mraza uzdlzenje zbog smrzavanle 8 frost heave, frost lifting gonflemont du eu gol, soulovement

368.

. .
369.

K!IIK,aIM' Ita nOaf'WKIIOT8 OA Ao)crno lIa Mf'aJOT

znll zllnskl dvlg

-----.------Izdlzanj., uzgon 8 uplift

. uzgon .

souspresslon

370.

371.

. vzgon . Izdrohljen . .
8 lomllen, droblJon 8 mrobljen

norMCOK

8 crushed
8 broye, dcroso'

pa3Apo!IeH, K3ApolieH

Izdrobl;enl meteri)el 8 drobljenl kamen 8 KIApoliOH K...eH 8 drobir, zdroblj.n mat.rial

8 crusher run 8 materiau, con casso

372.

. .
.

izlazni gradiient 8 izlaznl gradilent

KsnOI'" rpaAKeHT

8 exit gradient 8 ..gradientde sortie

8 izhodni g."dlent 373, 8 izloten mrazu 8 Izlaganje smrzavici

H3no*eH H8 Mpa3

8 frost expo sure 8 exposition au gel

8 Izpostavljen mrazu 374.

. . Izobara Izobara . . !zoball

equipressure, IsopreSlure (pressure

contour)
8 Isobare

KlOliapa (nKHKja co eAHaKSO Hanperali>e)

466.

1 375.

. .
. .

;lrada

priboja od talpi

. sheeting
8 blindage metallique

ilrada lid a od 1murja

8 H3paCioTKa Ha wnYHAoBa orpaAa oA TannH

. !ldelavalagatne stene
J

376.

. jaruga'
vododerlna, jarak, jaruga
Cipa3Aa,Ia3, BOAoAepHHa

gully . .

ravin,rulsseau

8 Zleb, slruga 377. . Jnrufan)o nrolilom )arufanjo .rolljom 8 epo3HBHa Cipo3Aa, Cipa3Aelbe

8 gully orollon, Dullylng

8 ravlnomont

8 vodno Zlnbi~en)e

37B.

. jodinlfna teiina u vletnom stan)u

.
.
,

wol unll welghl

donslle appa'onlo hum ide

)edlnlena

toilna u vletnom

slanJu

8 8AHHH'tHO lC>tO'lU8 no sn8)f(H8 cOCToj6e, onO)f(1t8

. prostorninska
379.'

eOn'(MeHCK8 Te)t(HH8

lefa vldne lem ljine

.0 jadnoaksijalna evrstoea na pritlsak Isa nespreeenim boenim Ilrenjem)

.
. 380.

aksi)alna

evrsloe&

unconfined compression strenglh resistance i Ie compression sans controlnte IPtarala

. enooma Ilaena Irdnosl

eAHOaKtHjanHa jaKOtT Ha npHTHtOK

. jednoaksl)alnl prilisak (sa nospreeenim boe:

nim lirenjeml 8 eksljalniprltisaksa slobodnimboenim lirenjem

. .
. .
8
.

. WHpefbe .

unconfinedcompression compressionsimple,- sansconlrelnle lalerale

eAHo8KcHjaneH

npHTHCOK co cno50AHo

60~HO

enoosni tlak (pri nieni boeni napelosti) even grelned, 8qulg,onulo,

381.

. jednollene (ravnomorne)granulacije . Jed~olikograduiren.

. . enokozrnat
382.
8

i grainsunlformes
t

eAHBKBO3pHetT, paMHOMepHo rpaHynHpaH

. )ednolrna Ilruktura
8 jodnolrnasla slruklu,a

slnglegralned structure
Itructure slmplo,

monog,anulal,e

eAH03pHCCTetTPYKTYpo

el)Olrnata struktura

467

1 383.

. lelgro
8 jelyr.

8
.

nucleus
noyau (de cristallls.llon)

8 I.dra
384.

. leAno
lelgro (uzarakl ,,!aaAOKaA )aApa

. . . uzarok!elgre
. j.lgra brane

8 core sample
8 carat te

8 Vlaree jedra, jedrnl vzaree 385. 8 COre(woll)

8 novau

lezg..

(brene)

8 jaAP<>aA nperp'Aara 8 j.dra (pregrade)

.---.---.-.--..--386. . jezgra bu~atine 8 lelgr. (ulorak iz burotlnel AvnHar",!a). 8 jaApa (np"MepoK OACOHAa"'Ha . jedro (.zoree iz vnine)

. carott. (de sond.ge)

core (borehole sample)

387.

. lelarski

. e3flpcK" . lelarsk)
388.

. locustdn.
8 laeustr8 lak8-merl, bog lime 8 cr8ielacustre,marnelacusrre

lazerski,)8kustri~kl

. jezerski lapor,kreda

.
.
.

---

kred8,jez8rskl18por

8 '3IJXKM nanop

. lezerskilapor (kred8)

K
389.
kalein.eij8, zakree..anje
K.nLtMH8L\Mja

. k2lcinaeij8,ovapn;ivan;e

. ealcin.tlon
8 calcination

390.

. . kalcit
.
kalcit
1C811qHT

kaleinlran;e

. . kalcit
391.
. kaJifornijskllndaksnosivastl(CBR)
. kalilorniJskl indeks nosivostl (CBRI . lCal1.PHHCIC" "HAeICC Ha HOCHBOcra (CBRI
. '. kalifornl)ski Indeks nosllnostl (CBR)

. calcite
8 calcita

California
Indice

bearing rallo (CB AI

Californian (CORI

porlant

468
1 392. 2 3

.
.

kamena

abloga

. kamenlnebeea;
. KeMeHe Hacnere

. riprap . atonebed
.

. encrochament (de protection)

. kamenomet

393.

. kamonepodlogo . kemeneposteljlce
. K8MeHe OCHOBa (noAnore) kamnlte podlage.

. emplerrement

394.

. kamenlblokovl
.
.

kemena drobloa
KOMCHO ApoGHHe (roon.1

. rubble

blocaga, blocallle, rocellle, eboulla

395.

. gru!e, drobir

. kamenlblokovl,krupnl oblucl . krupan kemen. drablne

. K8MeHHlSnoKoBH

. boulder
. gros bloc
.. .

. kamnltl blokl. kemnlte krogle (morenskil

396.

. kamenl naslp . kernenl nesip

. KeMaHHaCHn

rock fill remblal rochaux

. kemniti "asip

397.

. kameno brelno . kamono bralno

. KaMeHO6paWHO. KaMeHe npaB. .Hnap

. rock flour . poudre ou ferlna de rod,a

. kamnitiprah 396.
. kaolin .(kaollnlt) . kaolin, kaolinlt
. K80nHH, KBonHHHT

. keolln. keolln, keollnlta . kaolin. kaolinite

. kaolin.kaolinit 399.
. . . . kapa (Iipa) glava, kapa (pilotal Kana (Ha KonoT) zabijalnl nastavek (kapa) na vrhu kola . cap (pile) . casque (de pleu)

400.

. kapacitet bazne Izmene . kapacitet Izmjene lona . 6a38HKana~HT8T He npoMeHnHBoCTa (Ha JOHH) . zmoglJlvost izmenjaV8 lonov

. base exchang8 cepaclty . capacite d'echange des bases

.469

401.

.
.

kapacitet upilanjl vod.

KlnaUHTer HI BnMB8Ht8TO

. .kaplcit upijanja.

..

hygroscopic caplcity

8 caplclt. d'.bsorplion hygroscopiqu.

. zmogljlvostvplJlnl1vod.
402.

. k.pll...n

. kepller., kepller.n
. KlnHn.peH, KlnMnapa

8 capillery 8 capilleir.

. kepile..n
403.

.
.

kapilirimoter KanHnOMeTlp

capillerlmetor

. kapilarimetar . kapillrimeter

capillerlm';tr.

404.

. .

kapllarna

voela

kapilarna voda . KlnHnapHIDOAa . kapilarna voda

. . capillarywat..
tau capill.aire

405.

.
.
.

kapilarnl zona grenlcu klpllarnog dlunjl,

I<lnltnapHO MSA"'Hy.a...e,

.
zonl
I<lnltnapHI SOHI

capillary fringe,

.
coni

- zone

zone -, Irlnge capilla..

. obmo!!je kapilarnih dvigov; klpil"na 406.

. .

klpllarno

kr.t8n/e

.
407.

kapilarna migraeija, kretanje, . KanMnapHo ABHH<etiJl

- gibanje

.
.

capililry migration migration clpillal..

kapilarnogibanje 8 capillarity

. kapilarno,t
. kapilarnost
. l<anltnapHOCT

capillarlte

, kapllarnost
4re.
. kapilarnote!!en!e(strulanje)
. kapilarno te!!e"le . KanMnapHO '.'felil' . kapilarni tok capillary .flow . flux capillal..

409.
.

. karlfcterilti~neolobine . klrlkt,rist;t:n,osobi",

l<apal('epltC11t~HIt CDO)C1S1

. Indexproperty proprr.t. carecterlstique

inl!!ilna launost

470 3

410.

. . . .

kerakterlstlke tie k.rekterlstik. tI. KepaKTepMCIlIKe tI. nO~8e" zneellnost tel

. 1011cherecterlstlc . Clrlcterlstlque du sol

411.

. kertekorlltenle . kerteIlkoriltev.nJ.
. Kep'.. KopMC'eHoe . klrtl 0 uporebnostf

. utillsetion m.p . plennlng, plIOdemill

. en v8leur
. soli rnep

412.

. kert. tli (geomeh.)

. klrte tie

. carte pedologlque

. no'tB8H8KapTI

. kerte tel
413.
.

. kela, retko bleto

. slurry
. coulls

. litkl tekutlne (cem. mlljekol

Kawa. peAOK Ken

. redkobllto

414.

. kalasto teeenje (1Oliflukcijll .lOliflukcijl

. conM41nYK"HJe

. solifluction . soilfluxion

. soliflukclJI

416.

. blikl Zl uzlmlnJe uzorlkl . fHee ZI uzorke

. nellCHua Ie .eM8H08 H.eIAOUH

.. slmpllng spoon . cui/lerl pour prlllviment

d~lchlntilion

. llicazeJemlnllvzorcev 416.
. katlkJestiean (smrvljen u nasebno! zonl)

. catedlstic
. catecfastlqu.

. katoklastiean . Ka'aKnacH~e" . kltaklestieen

417.

. kevernozni lupljlklv, porozen ". KeeepHose.. . kavernozen . klper (kemlon koJl II sam Istoveruje' . klper (18molstoverlvle strege'

. cavernous

. caverneux

418.

. Ind-dump truck . eemlon ~bennebesculent

~I'err lere

. KHnep
. prekucnik, vozllo, kl II preznl zedlJ

471

1.

419.

. .
.

kiputi

pesek

sand boil, pipe

regresivnl Jom pileske, hidraull/!ki 10m

neCOKWTOapHI

8 boullionnement de soble

. vronje (kipenjo) peska

420.

. .

klesifikacija klasilikacija

8 classification

. Knec""'''KeLII.je
klesifikacija kle.ilikacije, razvntavanlo razvrstavonje,sortlronje razvr!/!anje

classlficalion

421.

422.

423.

. . . cop"'p8lbe . . klesli/!on . klasli/!an . . klaslitno . . .

Kmu:n1'1Cfi

8 sorting 8 trlaoo, cla'lOmonl

8 clastic

. clastique
od odlomaka)
04 nop'uoUloD)

klastitan (izgradenod krupnih te!tica)

klastitan, (seslavljen
(COCTaOOH

. fragmental .
fragmentalre

KnaCTHlICH

klo.titen

424.

425.

. klin . klin . KnHH . kiln . klizanje .

.
.
csne"lyaatbe,

. wedge
.
coin, cale

. slip

klizonje,gubljonjerevnotelo
nH3f81-be

8 glissemont

drsenje, plazenje

426.

. klizenjokosine . . . poru!ilavpobotja
.

odron poko.a pywelbe Ha Har..6oT

. slope failure . rupture do tolu.

.

427.

. klilanje po krulnoj klilnoj plohi

. nH3ra~eno Kp\?KHa
drsenje po krolni dnnl

kllzanJe po krulnoJ klilnol povdinl

muraa8 nospwHHa

rotational slip gli.sement circulalre

ploskvi

472

428.

. .
.

klizanje stena,odron
klizan;e sti;ene
nH3r8fobC Ha Kapna

8 rock slide

8 eboul.m.nt

. kamniti plaz

429.

.
.

.
.

klilanje klizanje

te~enjem te~enjem

(te~iste} tla

. flow slid.

.
posklilnuti se

glissement par liquefaction, solifluxion

tBne'Cysatbe. I1H3rattae co Te'(et-be Ha nO'4eaTa

plalenje s te~onjom tal

430.

. klizati

. klizati, gubitl ravnotolu. . . pi.., drsetl, polzeti

slide,slip

8 gllssor

co I1I1tJra, cc ccnc'Cyea.. co o~poHyoa

431.

. . klizBto klizi!te
. . zemeliskiplaz
CDnC'(&.1WTe

. . landslld.
glissoment do
terrain

432.

. koagulacija
.
.
koagulacija, flokulacija
Koarynau,lItja. 4noKynau.Hja

8 coagulation, flocculation

coagulation, floculation

8 koagulacija, flokulacija
433.

. .
.

koelicijent oblika

shape factor

faktor oblika
cj>aKTop Ha cj>opMara

8 coefficientda forma

434.

. . . . . kolicnik por

oblikovanikoli~nik koelicijent porolnosti koelicijent pora

. voidratio
8 Indice des vides

KoelbHLlHeHT Ha nopo3HOCTa

435.

. .
.

koelicijent ravnomernostl

8 coefficient 01 uniformity

koeficijentjednolicnosti
Koc4lH~HeHT ua paMHOMepHOCT3

8 coefficientd'uniformite

.
436. t

. .
.

koli~nik enakomernostl koefici;ent stabilnosti stupanj stabiinoSti

Koe<l>HIIHeHT Ha CTa6HnHoCTa

8
8

stability number
facteur

de sec~rit" aurcnversement ste-

bilits

kolicnik varnosti proti prevrnitvi

473

,
437.

.
.

koelicijentskupljanja
p8JMCpHa coG~piHbeTO

8 shrinkage ratio

0 omjer skupljanja

!ndiC<! de trelrait

. koli~nikkr~enja

438.

. .
. .
.

koeliciiont voll~ine

8 size factor

laktor voll~ino
~aKTopHa roneM~HaTa

8 foctour tlimensionnni

--

439.

. velikostnikoli~nik . kohozija
. KOlton1jn kohezija

8 cohesion
8 cohesion

440.

. kohezij a .
kohezivno

tlo, vezano tlo

vczana

. cohesivt! soils

-------------

.
441.

koherontna tla,
KoxcpcHrHH

tla

.
.

~olscoho rents

. koherentna,

no\(olo1. COpJaH\.1 nO'i0l'1

vezljiva tla

. .

. . naplavljenje, nanalanja nanos, naplavina, zablaHann3eyeal-be Ha TepeHOT

kolmaciia, zamuljivanje naplavljivanje, zamuljivanja

8 aggradation
remplissage par depot, colmatage, en.

vasement

tenje, zaglinjenje

442.

. koloid tla
. koloidtla
.

8 soli colloid
8 colloide du sol

. koloid tal
443.

KOnOa.1AHa r:O'iBa

. .
.

kolovozna konstrukcija

8 pavement(roadand airflold)
8 superstructure (route ou aerodrome),
corps dc chawace

gorniistroj (cesta ili pista)

ropeH CTPOj(Ha nar Ii aepoAPoM)

. zgornji ustroj, vozi!~e, vzleti!~e . koluvijalninanos . KonoBl1janHaHacnara ()lenO)..T) . koluvialni nanos, pobo~ni grul~
koluvijalna naslaga

444..

8 colluvial deposit 8 cboulis de coteau I

445.

.
.

. mjolovit!tomelj

kombinovani temelj
KOM6HHHpaH reMen

combined looting londation combinoe sur semelles

kombinirani

temelji

474.

1 446.

.
.

komparator

(aparat

za marenje

deformacija)
mjoronje

komparator. ~atniir.strumcnt za
KOMnapaiOp

.
.

.
. .

dial gauge,

- gage

comparateur,; cadran

merilna urica, komparator

opterecenje
TOOOp

447..

. koncentri~no .
optereet:nje

8 point load
r.harge ponctuelle, concentrE.e

u to~ki

.
440.

,;ottl\Cmp"'paH

tockovna obrcmenitev

. konkrecija . grudico
.

8 8

noddle, nodule nodulo, concretion, UfumoDu nomen.

1------449.

. konkrecija,gomolj

rpYTK3,I(OHKpuu,Hja

cleture
8 cOllsolldation .0tllol11Ont 8 tassement du ,; Ie consolidation

.
.
.

konsolidilciono

51egonje

konsolidocijsko slijeganje
KOHCOnIo1Aau.HOHOcn~rHYBDI-be

.
450.

konsolidacijski usedek

451.

. kontrolor, proti.lerot . protutoret, konlralor . . konlralor, ,..ot iute! .

.
.
.

.. counterfort
8 controlort

KOHlpalj:opo,npOll1Blouap

kontrola delormocija
kontrolirani pomak

.
.

strain control

contrbledes deformations,reglege-

KOHlpOnl1paHa Ae<!>OpMO""ja

8 kontrol. de,Iernloclj. urnvnovanj.

stress control reulage des contraintes

452.

0 kontrola napona kontrola noprolonja

. kentrol. napetost!,uravnavanje453.

KOHTpona

Ha HanperaPoeTO

. .
.

kontrolna t.~ka, reper, veznotecka

reper

8 reference point

8 point de rEHeronce,repero

nocTojaHa TO~Ka, penep

8 stalna to~ka, reper 454.

. .
.

~ontiolni regulacioni
ragulaeijska pregrodo

nasip, brana

. eheck-dam
8
barrago do regularisatlon

rcguloeijska brona peryna"110HanperpaAa

- submorslble

..475

1 455.

3 8 detrital cone 8 cone de dejection

. .
.
. .

konus nanosa stohc od raspadnutogmaterijala

KOHYC OA pacnaA"aT MaTepl1jan

. nanosni stolec, vr!aj

456.

. .
.

konusn; penetrometar
stofasti (konusni) penetrometar
KOHYCCH nNlerpOMorap

8 cone penetrometer

penetrometre;j cone

penetrometer

s konusom 8 consistency

457.

.. konzistendja

.
"

konzistencija KOIIJ~1Crf!Hl,Hja
konsistenG1

8 consistance

458.

. kora .
. Kopa

--"---------------

kora, inkrustracija

. crust
8 croute ".

. skorj a
459.
korisno

. . korisno opterecenje,pokretno optereCenje

.
460.

. koristna obtelba
.
koroziviJJ1
KOpOJIt1Del-f
\

.
8

~--liveload
surcharge. chargo utile

KOpVlCHO OnrOBQPye3tbe

461.

. korozivcn . kosi sip . .

kosi pilot

. . korozivan
Kon . KOC posevni kol
kosa (ukrs!ena)

8 cOHoslve 8 corrosif

batter pile, raking pile pieu Incline

462.

. . . . riavzkrilnaplastovitost
slojevitost BKpCTCHa cnoeaHr('lCT

isprepletena slojevitost (kosa) tekuca

.
8

falsebedding,troa

- current - (gee I,)

fausse stratification, stratification entre-

lie(geol.)

croisee,- oblique, - d'originetorrent;,.

463.

.
.

. .

kosina, padina

. "slope

pukos, kosina
HaKnOH. CTpMHHHa

. pente, telusIntl/n.lson

brezina,

pobo.:je

476

1 464.

3 8 scarp
8 escarpement

.
.
.

kosina. skarpa 8 !karpa

. WKpana

. skarpa
465.

kosina od kamene drobine 8 pokos od kamene drobine 8 KO(HHS 0.0. K3MeHiJ ,Qpo5HHa

8 rubbleslope 8 eboulis de pente

gru!~natopobocje
kosin&) raspadnutog materijala

466.

.
.

pokos od nevezanih klaSli~niti naslaga 8 KOCt.1Ha OA pacnaAHar MBrepHjan grus~asto pobocje

8 detrital slope pent. d'aboulls

467.

. kre~, kre~njak
8 vapno, vapnena': sap. oapoSHHK apno. apnenec

.
.

8 lilTlo,lImostone 8 chaux, pierre calcair.

468.

. krc~nja~ki
8 vapnovit 8 aapoaCH 8 npnon~ost

8 calcareous
8 calcalre

469.

. kreda
.e krcd.

. krcda . Kpella

8 cholk 8 cralo

470.

kreda, lapor. jezerskog porekla

8 jezerskakreda
8 C3epcKa Kpej\a

.
.

. .

boglime
aail, marne, -lacustre

jezerskakreda
8 van. apparatus

471.

. krilna sonda
8 krilna sonda
KpHneCTa COH,o,a

. .cissometre

8 krllni sveder 472.

. .
.

kriologija (nauka 0 mrazu) kriologija, (nauka 0 snijegu i smrznutim tlima)

kriologija, veda 0 zmrzovanju

8 cryology
8 cryologi.

8 KPIIOl10fl1Ja

477

1 473.

.
474.

. kristaliean .
kristnlinienn
t<p,",cranHLfeH

8 aystalline
8 cristallin

. kristalinieen
kritiena visina (s obzirom na kohezijul kritien3 visina Is obzirom na kohezijul
KpHTH'tH3 BHCHH3 co orneA tta KOXCJHjaT8

. . .
.
.

cohesionheight 8 hauteur aitique (due a la cohesion)

kritiena vi~ina. ki jo dopu~ea kohezija

kriva konsolidacije u zavisnosti ad vremena

475.

. . vrem.nska konsolldacijsk.
.
fasovno-konsolidacijska

krivulja
sovisnica, -krivulja

OpCMetiCKa KpHBBHI KOHcoflHAau,HjaT8

8 time-consolidation curve 8 courbe de consolidation en fonction du temps

476.

477.

478.

.
479.

. . . . . . . . . .

. kriv. opterefenje-sl.gnnje
kriyulj. opterefenje-slijeganje
Kp"ea Ha 38e"CIiOCT. Me/yomoeapyea...eTo
cn.rHyea...eTo sov/snica moo obte2bo in d.formacijami

. .
"

load - settlement curvp.'

courbede charge-tannmont

'
8 penetration

kriyo olpornasti no ponetrnciju lutisklynnjel kriyulJa otpora no penotraciju Kp"ea HaOTnopliocra np" neHerpall"ja kriyulja ponetrncijske odpornosti kriyn potpunog zasifenja vodom

'- rosistoiTC8curve . courbo de rosistnllcOa In 'Jfj,.dtrotk)n,

courbe de bottaga

kriyuljapotpunog zasifenja
'<pHD3 liDnonliSTSJaCHTCttOCT

8 lero air voids curvo 8 courbe pour Ie mater/ausature

kriyuljapopolnenasieenosti
krivtl PritisDk-k~ficijent
kriyulja HOCTa pritiska

poroznosti
pora

8 pressure-void. ratio Curve.

8 coUibo presllun.-Ifldlca do, vldns

i kocficijenta

8 KpHBa Ha npHTHCOKOT, Koertn111HeHT H8 nopo). 8 soyisnica 480. med pritiski in poroznostjo

. krivarasterefenja

. kriyuljarasterefenja
8 KP"Ba Ha pacToeapyea...eTo r.zbremenilnd krivulja

8 rebound curve 8 courbede dechargement

.
481.

..

kriva sleganja
krivulja slijegnnja

8 settlomentco,,'e
8 couibe de t.ssement

8 Kp"ea Ha cno'Hyea...ero 8 kriyulja usedkov

478

482.

. .
.

kriva sleganja u zavisnosti od vremena vremenska krivulja slijeganja

BpCMOHCKa KpVlO8 He cnerHyoaHloeTO

8 time-settlementcurve

courba ou diagramma de tassement an

.fonctiondu temps

easovna-dcformaci)ska

sovisnlca, - krivulja

483.

I kriva stiiljivosti krivulja kompresl)e, - stiiljivosti 8 KpHD8 tiS CrMCJ1HBOCT kompresijska krivulja, krivulja stisliivostl

compression curva courbe de compression

484.

. krlvat.eonj. (po AI.rborgu)

8 krlvullat.ecnia (AUorb.rgl

. . '.-CthCTO)

Kpl1Ba Ita 'o-c.beTO (ATop6eprooa

Kpl10a Ha

. flow curv. (Atterberg) 8 courbud. Uquldlt. (Au.rburg) ,..

"-,
....~ ".

485.

.
. .

AUolhorgova krlvulja ""je, toe.n)a

krivavlainost-suva zapreminskamasa(Proktorova kriva)

. tor) . .
.

krivulja vldnosti I suhe prostorne tdine (Proc.

KpMS8 H3 JaB~CHOCTaMC{Y 1a (no n pOKTOp)
8n8>t<HOCT8 H 3()HeHOC.

8 moisture density curv&, 8 courbe de teneur en aeu , (courbe Proctor)

- donslt.

(Proctor)

sovlsnica viage in gostote (Proctor) 8 consolidation time curve 8 cOUlb. do co",olldotlon dnn. In toml"

486.

krlva vremon,kog slogan)a 8 krlvulja vrcmon'kO!Ja toka kon,olldRcl).

KpHB8 HDBpeMeHCKHOT TeK HI KOHCOnHA8\4Hja-

. tasovnaso\'isnicn
487.

1a

. . krt,lomljiv krhak,lomlliv
. krhok . krug trenja . krug trenja . . trenjski krog . . kruna
. KpJ. I<PWIU1O

doformaciJ

prl konsolldaciji
'

8 britt la

. cossant,

".Ull.

488.

Kpyr Ha'pMethe,O

. circle . friction
8

c;".cle de frottement

489.

za buienje

buiaea kruna
KpYHa vrtalna krona

boring crown couronna de

forago

8 8

3a Ayn_clbe

479
1 2 3
I

490.

. .
.

krur.icaza bulenje od tvrdogmetala

8 hard.metalbit
8 trepan-, cauronne au met:)'dur

--.-491.

kruna od tvrdog metala 8 cepllen 011repA Meran sveder iz trde kovine

8 krupan, grub

krupan (po granulaciji)

coarse

. KpynCH
- debelo (zrnat'

8 grossier, grenu

492.

. . .

krupan

po,ak Inezaobljcnih

zrna) 3ptta)

krupnozrnasli piJesak
KpyneH neeoj< (co ocrpopa6HI1

- grit

8 sablegrossler(a"Julcu.'

8 debelozrnat ostrorobi pe.ek

493.

.
. .

krupan Iljunak
krupni Iljunak. valutica

8 pebblo, cobble

. debel prod
oanYToK, CaMeL4

gravier. caillou, galet

494.

. .
.

krupnozrni tvrdl pelear 8 krupnozrnesti pjeleenjak

8 KpynH03pH8Cr necO"HI1K (co ocrpopaliHI1 3pHa)

grit-stone

8 gres groslor

. debelozrnat
495.

peleenjak iz oglatih zrn

. krutikolnik
8 TOgO vozisee

kruta kolovozna konstrukcija

8 Kpyr KonOa03

rigid pevement 8 revetement rigide

496.

krutitemelj

. togi temelj
497.

8 kruti temelj 8 Kpyr reMen

rigid foundation - fondation rigid.

. krutost . krutost

stilfness rigidty'

406.

. trmost . . KpeMeH . rolenec

- KPyrocT

- rigidite
8 flint 8 .lie~

kvarc, kremen 8 flint (minerai, vnta kremena Iii kvarca)

480.

I
I

499.

. kvasljivost . smociyost
.

. wettability 8
mouillabilite
8 quartz
8 quartz

. namoeljiyost
500.

H3MOKPYSiJl-be. HlronyaaH.e

. .

kvarc
kremen,kyarc

. Koapu . kremen

501.

. kvarcit
.
. kvarcit . kyartar
. kvartar . KsapTapeH

. kyareit (stijena)

KBapLlHT

. quartzite quartzite
8 quaternary
8 quaternaire

502.

. kvartar

~503.

. kugl icast
.

. okrugao,sferiean, obao
Ton'teCT, cclJepw,ceH

. globular
8 globulaire 8 shearbox 8 boite-decisaillem.nt

.. obel, kroglast, zaobljen 504.

. kutija za smieanje . kut~jaza posmik . KvYHja

3a

. translacijski strilni aparat

CMonKHy.a...e

505.

. . . . direktni translacijsklstriln; aparat

L

kutijasti aparat za direktno smican]e kutija511posmlenl aparat, direktanKY'Hec, ana paT sa AHpeKTHo CMonKHYAa.be

box shear apparatus, direct-

8 bolto de clsalllement

506,

.
.
.
.

laboratorijsko ispitiyanJe laboratorllsko Ispltlyanje

nat)opaTopHCKo J.tCnHTyoa}b8

. laboratory Inyostlgation
8 rocherchodo la laoorotolr. 8 laminar

laboratorijska'preiskava

507.

. laminarno(teeenje)

. laminaran
. .
naMMHapCH
laminaron

8 laminaire

.481
1

500.

. . . .

laminarno tecenje laminarni tok

naM~HapHo TC'fetb8

. .

streemline flow; laminar -

mouvementseloula lagnede couront,laminaire

laminarnitok

509.

1--SID.

. I. pili (vulkansko kamenje) . vulkanskokamenje . . '.pili, vulkanski kemnl

8 lapilll 8 lapilli

nam1J1H (OY,1KaHtKH KapnH)

. lapor
. lapor

-8 marl 8 marne

511.

512.

. lava . naBa . lava . . lavina

.
lavina
8
"Icbde~a"

. lapor . lava

. n(tnop

lava lavo

513.

. naSHl-ta . .
.
.
Jobdeci ~ip

8 avalanche 8 av.lanche

lavina,sndni plaz
lohdoco podzomno vodo
podzomna
voda

8 pGrchod wo.t.r
noppG suspGndue

BHCe"4Ka nOA3eMHa 8 viseca podtalnica 514.

BOAD

. lebdeci~ip
ne6AC\fKYI Kon

. pile . floating
pieu flottant

0 plavojoe kol
515.

. .

. . .

legenda (objasnjenje) tumac, opis, naslov

ncreftna, o6jacHyaa'-bC, onlo1C

legend, caption, title

8 higende

legenda, op:s lepeza, plavinska lepeza

516.

. lepeza . . nrmC3a pahljaea

8 fan 8 eventail,ventilateur,cone (de dejeclion),

glacis

482 .

1 i 17.

. . Icpljiv
. likvefakcija
. likvifakcija

. . ncnnv.a Icpljlv

Ijepljiv,prionljiv

. . sticky
. . .

gluant, collant, adherent

518.

. likv.lakel)a
8 ""'KBecjJaKlI",ja,3ary6a HajaKocTaHa no""a."

liquefaction IIquQfacUon

519.

. linearnoskupljanje skupljanje
. . linearnokrcenjo
0 linearno stezanje. n"'HeapHOc06"paH.e

8 lincar shrinkage relrait lim!alre

520.

.
.

linija filtraeije (slrujnica) 8 lini)a pr ocjcdlvan)a

8 line of soepage 8 ligne de filtration,llgno de parcolation

In11tHja

npoL1,CAH3 n~tlHja.

4Ul1nplu.4HoH3

precajne,cTta linija klizanja

"

521.

522.

. . . . drsina . . .
.
8

lini)aklizanja
nHHHja Ha na.13ra.beTO

. .
.
.

line of sliding, sliding, slip line

ligno de glissomont, surface

lini)a podzemne vode (povr!ina) 8 linija podzemna vodo (povr!ina) Ha nO"OeHaTa (nOA3eMH.Ta) Bon. H"'"O nivo talne vode, gladlna podtalnice lini)a puzanj. linija puzanja
nHHHja H8 TC'IeU...eTO

phreatic IinB,surface ligne phreatiquo, nlvoau

523.

524.

. . .

.
.

line of creep ligna da flunga

krivu!ja lezen)a

linijatecenja strujnica

8 flow line, strcamlina

Ii900 de courant

8 strujnica, lini)a tacenja 8 CTpyjllO "","",j.

625,

. tokovnica . linijskooplcrceenja
.

. IIno load
8 dlarge IIndalra

8 IInijsko opleraeen]a 8 nHHHCKO onTooapye8H:J8 crtna obtelba

483

1 526.

. liskun .
8 nHCKYH

tinjac,liskun

8 mica
8 mica

. sljuda
527.

. . liskunovi
I

.
528.

tinj/!ast:liskunast

.
8

micaceous

8 micace

nHCKYHOBHAeH

8 sljudnat

. litolo~kl(geol.llral)
. . . lilolo~ki
litolo~ki (geol.) m1TonOUIKH(reon.)

.
-

lithologic (geo!.) lithologique (geol.)

529.

. .
. .

. lokalni10msmicanjem
lok..lni po.mi/!nl .Iom nOKamlQ plJ3pywyeatbe to CMonKHyeDl-be

8 localshearfailure
rlJptlJro po,r cl.ollumont locol

lokalna strilna poru~ilev 8 seepage failure 8 rupture due au mouvement d I'eau

530.

8 10m ilalvan filtracijom 8 slom procjedivanjem paJpywyaalbe OAnpoueAYUlbe

8 poru~itov loradi procojanja 531.

. . . slom podlogo
10m osnovo

8 base failure 8 rupturo prof onda

Ha OCHoaaTa

532.

. .
533.

. . .

paJPywYBalbe

poru~itev pOOlogo

10m,prelom, 10m,prijolom
110M, npCI10M

8 breach 8 breche,rupture

10m, razlom, prelom razaranjc

. 10m,

534.

paJpywyaalbe OATe-elbe 8 poru~i lev. lotonjem

. poru~ilev . . .

. .

ru~nje, slom
paJpywyea>be, cnOM

. failure
8 rupture
8 flowfailure 8 rupture par ecoulementvlsqueux

10mletonjem ru~enje(slom)tetenjem

484.

2 8 toe failure

:35.

8 10m u nozici (nozieni 10m)

. .

001.1{;01slam,

.IOf11

U no!le!

IUplUiO d 10 bn.o,

Ou plod

piHpywyotnb8 DO Ho)K~lI.aTa

8 porulitov vll1o!j. naslp.

536.

. loml]enle,rulen]o .
. .

8 bl.oklng
8 rupture
p03pywyaol-t.e

lomljenje, prekid.nje, rulenjo lomljollio. porull tev los (eolska tvorevina)

Kptl.lCtl~p.. npCI<pWYBDt-be,

537.

. prapor,les . nee

8 loess

. 10055
8 arch pressure
8 poussee de voGte

538.

. puhlica .
.

. svodni(lueni) pritisak
na\leH np~n'COK

lucni pritisak

e oboeni pritisk, loeni pritisk ~539.

. .

lucno dojstvo

. arching
8 offet de voGIO

.
8
8

svodno (lueno) djolovanjo ACjCTBO na"tHO

oboeni ueinek, loeni ueinek

540.

. lukovlea
lukovica mehureek, (larulja) eebullca 0 l1yKoBI1L\a

. bulb
8 bulbe

541.

. lukovicapriliska
nYKOBHua

. lukovleapritlska . . Ilacna eebulica,napelostna eebulica

Ha HanperatbeTO,

8 bulb of pressure,pressurebulb 8 bulbo do pression

30Ha Ha npa.1Ta.1COI(OT

l.J
542,

. . pahulj;e.st
. llycnecT

Ijuskast (krljulast)

0 flaky 8 on.formod'ocoilio.I.molli-forma

543.

. luskast . Ijullenje . Ijultenje

8 nynefbe

desquamation

8 desquamation,ecaillage

luskasti

razkol

485

1 M
544. 8

7.
I

---

. magmatskl,eruptivan
.
.
MarMaTCK\1, epvnn,oeH

magmatski,

(eruptivn;)

igneous

8 igne.eruptlf

magmatski. eruptiven

545.

. kopani !Ijunak . ,llpo6eH ,"Kan

ma;!ianski !Ijunak

.
546.

quarry gravel

gravier de carliere(concassfi)

drobljenac,tol~anec
mak.ra za poblj.nja !Ipa !ipova

. .

547:

. .

okvir makare

za zabljanje

. . sonnette

pile (driving) frame, piling Irame

paMK233 3a6HBatbe Ha KonODH

zabijalna naprava, naprava za zabijanje kolov

m3k!:imalna zapreminska MaKcuMa~Ha cyoa masa U 5uvom stanju

8 maximum dry density

maksimalna suha prostorna tollna

~onYMeHD<a TC>tU'IHD .

8 densltbsochamaxlmale,poidsvotumique
see maxim~1

.
548.

suha prostominska teh v najbolj zgo!~enem

st~nju

.
.

mati potok (poto~ic)

8 poto~ic

. rill
8 petit ruisseau, ruissellement 8 minute folding (geol)
8 pllssomont sono (gool.l

549.

. l1u'O'IO . malo nabiranja

poto~ek, solzaj

malo nablr.njo (geol.)

8 CI1THO Ha611pathe 8 drobno gubanie, nabiranjo 550.

. . .
. .

malj koj I slobodno pada bat sa slobodnim padom

"eKaH co Cn060,llHO na/al1>o

8 gravityhammer 8 moutonsee

8 teinostno kladivo, oven 551.

. batmakare
.
'ICK8H
nabljalo. oven

malj za pobljanje

8 monkey 8 mouton,

- Iidocllo

552.

. . . .

malj za pobljanje
bat (za zabijanje)
"aKaH 3a Ha611Da.be nabijalo, oven

8 drop hammer 8 mouton declio, marteau, dame

48

553.

. makara
.

malj za pobijanje !ipa

'teK8H 38 n06H08tbe KonOB~

8 pile hammer

8 mouton

. oven
554.

556.

. . . . . . . .
-

manji glavni napon najmanji glavni napon

HsjMano rnaSHO HBnpera....e

8 minor principal stress 8 contrainte prlncipalemineure

najmanj!a glavna napetost materijal iz poza)mi!ta matori)nl iz poza)mi!t.

Mar.pHjan OA nosajMl1w,e Izkopan, izkopni material
I

8 borrow material 8 mntorlnuxd'omprunt

556.

.
.

matlena stena osnovna (matiena) stiJena

M8TWIH8 Kapna

8 parent rock

8 roche-mere
\

0 osnovna kamenina 557. - matiena stena ("substrat")

. .

osnovna stijena
OCHOBHB Kapna

- substratum - substratum, torraindo fondotion

558.

. . .

spodnja plast, podlaga, osnovna kamnina mo(Juzrnski (intergranularnl) intergranul.ran, me(Juzmski

IIHreprpaHynapeH, MetyspHocr

Intorgranular Intergranuleire

0 modzrnski 559.

. . . medzrnskipritisk
npl1rl1COK Moly

- meauzrnskiprltisakIpritisakizmeau zrna) pritisakme(Juzrnima

spHara

- Integranular pressure 8 pression de grain i greln

560.

mehanika
mehanika

stena
stiJene

.
8 .

rock mechanics mecanique des roches

. mehanlkakamnin
561.

MexaHHKa ua Kspm1Te

. . ",nhonlk. tI. .
mehanikatla - mehanikatal

soil mechanics

mdcanlquodu sol

MCXDHHKBH8 nO'f08Ta

487

1 562.

563.

. . . . . 110 . mcko
meko tlo

mehanizacijaza transport mchcmizacijaza prijevoz vletnatransportna naprava ..--

hauling equipment

onpcM3 38 rpaHcnopr

8 materiel de traction,- de trasport. equipment

. mchka tla
564.

. sull . soft soltendre

traka)

MCK800'403

.
.
. --

mQrn~ do1ormaciJo (mornn

slraln Rauge, "age deformatiun

565.

.
8

. . merilnilisti/!deformaeij
mera/! nivoa vode
mjera/! vodostaia

traka za mjcrenle pomaka

neHra ,a MepeH.e Ha AeljlupMallHH

8 comparotcur. oxtensomrilro, lauondo

.
566.

I. indicateurde niveaud'eau, IImnimetre

water-Iovel

gauge

Mapa'l HD;"U100TO H8 aonaTa, BOAOCTO joT

.
-

merilnik nivoja vade merae pritiska, manomelar tlakomjer, manometar

M8lfOMCTap

.
567.

8 pressure gauge, gage - jauge de contrainte, manometre

manometer
mOlonjo slog.1I)J 0

568.

. . . . .
.

mierenie

slijeganla

.' loulumont monlUlomont - mosure de tessomonl

MP.PCfI,P'118 cn~rllynDtbCTO

meritve uSl!dkov merna letva lotva za nivcliranje mr.rskalatn mcsili (gejccill) gnjecili, mijesiti

staff gauge, levelling staff

8 mire de niveau

8 MCplt8IICrOi',neraa 3<1HHBenHpat-bC

569.

.
-

. knead
8 dam site pregrado

---

----

- pt!trir, mala.er

. gnesti
570. 8

rMe'4 ~1. MeCH

mesto branc lokaciia brane,

8 site, emplacement

du berrage

8 nOKa~\o1ja H3 npcrpaAar3 8 lokacij a prograde

488

1 571.

. . me~alica mije~alica
.

. egitetor 8
egitateur
8 pulvimixer, Pulvi Mixer 8 pulvlmlxour (broyaur-muID"UO\H)

MCWam<8

agitator, me~alnik mc~alica Z3 prnh

572.

. .
.

mlJelalica,a prah
MCWal1K3 Ja npae

8 mc!alnik za prah 573.

. metam~"fan (geol.)
. . .
metamorfan
MCHlMOpcfJCtl

8 metamorphic 8 mctamorphique

mClGmodcn

574.

. metoda lamela . . . metoda rezin

8 method of slices
larnela 8

metoda odsjecaka,

methodo dos surfaces do glisscmcnt

MeTOA H3 n3Mem1

575.

576.

. micela . micela . . MYII~Cna micel . . . .

mikroprslina mikropukotinn
MHI<ponYKIIDTHIW

:. micelle

. micelle
.
microfissure rnicrofissuro

mikror<Jzpoka

577.

8 haircrack 8 fissure capillaire

. .
. . .
.

mikropukotina
vlasasta pukotina
nYKHan1H3 K3KO BI1aKHO

. lasnica
578.

milan!t (ra$plIdnuta stena)

. mylonite
8 mylonite

milonitna breca, breca nastala u rasjednoj zoni

MH110H~1T

. milonit
. minirati
.
minirati,otpucati
MVlHHpalhc
minirati, odstrelitl

579.

8 blast . fairesauter

489

580.

.
.

mlado tlo, (nepotpuno mlado tlo (ncpotpuno

HenOTnOflHO razvita tla

razvijeno tlo) razvijeno tlo)

. . ncpopolno
---

. .

immature soil, imprefectly developedsol peu evolue

paJBHCt18 no'tB8

581.

. mlaz . mlaz

8 let 8 jet
cTpyetbe

. curek

Mna3, c\ilm~o

582.

. mleti .
.
.
Mene, APOO""

(drobiti!

8 grind

mrviti, drobiti, mljcti mlcti, drobiti

8 moudre, broyer

583.

. mocvara
.

. mocvara .
MO"!VPHlUTC

marsh

marais, man:;cage

mocvlrie
moevara Ibarustinal bara, mo~vara 8 fen, marsh, bog

584.

. . . 6apa,
.
.
mocvaran

8 marais

KanV1wro mo~virjc, barje 8 swampy

585.

. mo~varan .
.
MO'lypnHB

8 mcrdcageux

mocvirnat
8 bog 8

586.

0 moevarno tlo, mo~vara

.
. .

. .
. .
.

mocvarno tlo, mo~virje,barie

moc:vara

marais, fondriere

MO"4YP~1W'C, MO'4ypnlo1D3 nO'108

587.

mmJulclastitnosti
modul clastl~nosti
MOAyn tia enaCH1"1HOCr3

modulus of elasticity

module d'elasticit.

modulelasti~nosti modul promene

zaprcmino 8

588.

'.

. .

motlul promjnnovolumcnn
MOAyn JlU oonYMoHo<oHI npOMOIlD

modulus of volume change 8 module de varlntion de volume

l110dul volumonsko

sprornombo

490

1 589.

. .
.

modul renkeljeposteljlco(V.stergordov)
modul reakcije posteljiee (Westergaardov)

moduls of ,ubgrnd. ,0nellol1 (Westor.

MOAyn H3 pCilKLta-tjnra
,apA)

HS nOAnornT8 (no Satrap.

gaard)
modulo d. rooetlon (Westergaard)

8 modul reakeije tal (Westorgard) 590.

.
.

. modul r..kcijc podlogo

MOAYl1 Ha peaK~HjaTa Ha nCAnaraTs

modul r.akeiic tla

- bcddingvalu.

. module do roactlon

8 modul reakejic podlago (tal) 591.

. . . .
.

modul r.akeij. tla, modul postcljice

modulreake;j.tla, modul rcnke;lc tal

. coefficientofsoilr..etion, reaction
8

subgrad.

podloge.

MOAynHa PCi1Ku,Hjar3 HS nO~OetiaTa nOAncra

modul. d. ,,;aetiondu sol

592,

. mogucnost izvoc1enja
.
izvcdivost, provcdivost ;
Mml(HOCT, H3BOAftHOBOCT

8 feasibility
8 possibilite (d'exeeutlon)

8 izvedljivost 593,

molasa (pe!~ari I konglomerati tereij.ra)

8 molasse

. motasa . Monaca

8 molass.

. molasa

594,

.
.

. .

montmorilonit
montmorilonit
MOHTMopHnOHHT

8 8

montmorillonite montmorillonite

montmorillonit

595,

. morena . morena . MopCHa

. morena

8
8

moraine
moraine

596,

. .
8 8 8 8

morcnska

glina

8 till,
8

boulder clay
glncinlro, nrgi10 ~\ bloCDUX

morcnska glinn
rnC'iCpCKH HJHOC taloo morona, moronski blokl z gl1no

mornino

597.

morenska morenska

gll,,01, gllna glina

sa blokovlma

bOllhl.r

cloy

MOpCUCK8 flH1H8

"

argilo d bloeaux

morenska

glina z bloki

.491

1 59B.

3
8 Mohr', circle 8 cerclede Mohr

.
.

Moroy krug

. Mohroya krulnica . Mopoo Kpyr

Mohroy krog

599.

. mrela . mreia . MpeH<a

8 maille

. nlesh
8 flownet

. mrela
600.

. mrela linija teeenja (mrefa strujnica)

5Irujna ",reb
clpyj..a Mp.",a

. . .

. .

resp-au de !ignes de courant, risllu

u'rcoul'Jnlr.nt

mre!a strujnic in navojnic

mrsay, (posan) 8 lean

601.

. noceH
N
602.

mr!ay

8 maigre

. pust. mrtay
. nabij ae . nabij ae .

603.

. nabijalo . nadslol(natkriyka)
.
.
.
nadsloj, pokroy
HaTcnoj, nOKpHOa'f

Hal5l,o..

. tampor . dame, pilon

8 overburden
8 tcrrainde couverturo,mortterraln.d8oou. verte

nadsloj, pokroy, odkriyka

604.

. nadyi!enje . nadyiienje

.
8

,upereleyatlon
surelovation

605.

. nadyi!enje . .
nadyisenje nasipa

HaABHwyoaH:.e

extra-banking,

supereleyation

.
606.

nadyi!enje nasipa

8 talutagehors profil

HaABHwyoatbe Ha HaC~1nOT

nadyi!enje nasipa nagib (gradient)

nagib, gradijent
I HaKflOH, naA

. .
8

8 gradient

. rpaAHcHT
gradient,

. gradi..nt

padec

492

1 607.

3
8 dip (geol) 8 inclinaison, pente, pendage (geol.l

. pad sloja ili rasjedne plohe (geol.)

.
HaKnoH,'HIIKnHHaLlHja Ha cnoeuHTe (reon.)

nagib (pad sloja)

8 vpad 608.

. nagib kosine
.
.

. aron
609.

kutpokosa
H8 KOC~HaTa

8 8ngle 01 slope 8 .ngl. d. talus

naklonsk;kot, brefin. 8 angl. 01 obliquity 8 angle d'incidence

. nagibni. ugao lugao nagibal . kut otklona lod okomice)

.

.
610..

aron HI H8KfiOHOT

naklonski kot

. nagli dotok vode

.
.

. in-rush
~.venue
;, 8

01 water

prodor vode
npOAOp H3 BOASTa

d"eau

.
611.

vdor vode

. naglosoilonje . naglosnl!enje
.

suddon drewdown

8 abal"oment raplde Inlvcoud'onu)

~612.

. hltr! upod Igladlnl vodol . nagnut

Harno CtlW)f<YD3IobO

8 Inclined 8 inclinJ!

. nagnut
.
HiioeAH8T

.8 nagnjen
613.

.
.

naizmenican izmjeni~an, naizmjeni~an, u Izmjeni (glol.)

HaH3MeHH"IeH

8 alternate
.. .lterni (espacel,alternatil (temps)

.
614.

izmonicen, spremenlj iv (v prostoru ali s ~asom)

. naizmenicni nanosi

. .
. .
.
.

naizmj eni~ni nanosi

tUIHJMOflH'fHK H3HOcH

. .

alternating deposits depots aiterlll's, - success;fs

izmeni~njnanosi
na mostu (in situ) l1amJestu (In .Ilu)
,.in situ" (HI caMOTO MeCTO) in situ, na kraju samem

615.

. . in-situ

In situ. en plocI

.493

1 616.

3
. wind laid deposit, windblown8 depot eolien

.
.

nanosi vetra (eolski nanosil 8 nanosi vjetra (eolski nanosi)

8 H8cnarH OA aOTep. eonCKH HaHOCK vetrni nanos
nanoS velikih yod~

617.

8 poplavni nanos 8 nannaeeH HaHOC 8 poplavni nanos 618.

.
8
8

flood plain deposit

d~pot alluvial de crua

- de plaine

d'inondation

. napen
8 8 naprezanje, napan HanperaliJe

8 stress
contrll"te. tension I

.
619.

napetost
napon smlcanja
noprazanjo kod posmika
tI<1l1pCHttbO Hi) CMonKHYOOlboe

620.

621.

. . . . . . . .
.

8 shoarslross

contrainte de cisalilomant

strifna napetost
nape" z8tezanja

.
- po-

8 vla~no naprezanje Hanpera,..,e Ha laTerHysalba

natczna ni'lpotost naprezanje koje dovodi do razvla~enja

tensile stross 8 contralnto da tracllon, orlort

pu!tanja

8 n.prezanjokod razvla~enJa Ipopu!t.nja)

8 Hanperalba H. rpaH"~a Ha nonyi1"att.aro napetost pri meji te~enja

. SIrass . yiold

contralntad'ecoulament

622.

. nasip . Hac",,"
. nasip

. n.sip
623.
nasip.

.
.

embankment

romblai,terrassement
I

. . . . zasip,zasipanje
nasipanjo

nasip (nasipanjol
H3(;Hn, HlcHnyaatbe

. filling . fill,
. hydraullc till

I I

rlmblal, remblayage, combllment

624.

. .
.

nasip Izra(Jen hidraull~kl

napl.vljen, reluliran nasip

nasip, narejen z reluliranjem

8 remblal hydraullque

8 '''ApaynH'KH HanpaseH HaCHn

494
3

t 625.

.
. . .
.
0
.

nasip za zdtitu od poplava (odbrambeni nasip

od poplava)
obrambeni nasip, - jarak
oA6paH6eH HaCHn OA nonnaaH

.
8 8

flood bank, -dyke

digue (contre les inondatlonsl

obrambni nasip, pregradni nasip

nasip 1eljezni~ke foljozni~kl nnslp
tIDC"'" >KonOJIlWIKH

626.

pruge

railway flil remblal pour voi. forr..

627.

. . .
.

felozni!kinnsip
n.slogo (nanos)

nasloga,nanos
H8cnara, Aen03HT

deposit . 8 depot
8 cumuloS8 deposit dep8t de mat.riou orgonique

8 odlagali!ce 628.

. . .

nosloga organskih materijolo

kumulotivno orgonska noslogo
KYMynaTI1BHH opraHCKH HaenarH

.
8

odlagomee orgonskego material a cracking, fissuring

629.

. nastonakpukotina

. stvaranjenapuklino,- pukotina .

8 fissuration

630.

. . . .

nYKatbe, HaCtO"YBaH,OHa nyKHarH"H

pokonlo, nnstajanjo razpok nastavak so~iva

sJ.ka~ (n!lricn za rezanj..
npOAOn>KeHHO.H8 HO)tCOT

8 cutting nos.
usko)

. rezolni
. nasuto tlo . .
0 nasuta tla

bout coupont

nastavek

631.

umjetno tlo, nasuto tlo

. ~remblal
8

mad. ground

Hocun3Ha no"tBa

632.

. natpritisak . nadtlak, prekomjerantlak .

overpressure, excess pressure

8 sur pression, surtension

633.

. . . . . namakanje
navodnj.vanje
HaOOAHYBaH,e

"OUtp"rHCOK nadtlak, nadpritisk, presofni tlak

ir igocija, novodnjoyonjo

. . irrigation Irrigation

495

1 634.

. .
.

na.odnja.anje,

poli.anJe

polije.anje, na.odnja.anja
HaBoAHYBali>e, 3anaBaH.a

. watering
8
arrosago, Irrigation

635.

. . . .

na.odnja.anje, poll.anja
nazubljenost

indentation

udubljenja, nazubljenost
H830n'lVoa.be

8 Indentation

." zajeda, nazob~anje

636.

. ncdrenirnn

637.

. nodrenlran . . .
nedreniran
nedrenirani

8 undralnad 8 non dralnd, attonour on Gnuconltante

HeApeHHpaH, HeOABOAHeT

brzi oplt trlaksijalne

kompresij.

consolidated undralnod quick trl.xlal

.
G38.

oa konsolidovanim uzorcima konsolidiranl nodrenir.n; brzi trl.ksijalni kornpresijski pokus

KOHconHAHpaH HeApeHl1paH 6p3 Tpl1aKcl1janeH Onl1T Ha KOMnp8Cl1ja

compressiontest
8 essal de compression triaxial.ans drainago (rapide) sur echantillon consolide

8 konsolidirani nedrenirani hitrl triaksialnl pre-

skus

. . .
. . .

noarodibllan(postolannn erozljlt olporan no podloka.anja, arozl/u

OTnOpeH Ha epo311ja

unlcourahle,lcClllrrnllllnnt
In8110ulllabl., roslstnnt d I'.rollon

. odporen protl erozijl

639.
negati.an pornl pritisak

negati.ni tlak u porama

HeraTHBCH nopCH npHTHCOK

negatl.e pora water pressure

8 prassion interstlcialle negativa

.
640.

negalivni pornl tlak negativno trenje na omota~u (tipa) negativno trenje na plattu

. . .
.

. . negntivno obodno trollje

HeraTI10HOTpHeli>e

8 negative skin friction 8 frottement lateral neg.lif

641.

nekohezivan, ncveza" nokohorontan, nOVOZDn

HeKoxcpcmcH, ttccop30H nevezljiv, nekoherenten, sipek

8 coh.sionless,noncoh.siv.
non coherent, pulvorulont Ions cohision

496,

1 642.

643.

. . . .
.

nekonsolidovan. delimi~no konsolidovan

under consolidated , partly

sous-consolide',

djelom~no konsolidiran'
AonYMttOKOIICOIIMAHp8H
I

parti -element-

8 delno konsolidiran.

nekonsolidovano - nedrenirano
HeKoHcom.1AHpaH HeApeHMpaH

ispitivanje

8 unconsolidated

nckonrolllllr..., ..cllrenlr...1poku,
00....1

. ....1 non consolillen"n dr.ino

- <lndrained test

.
644.

nekonsolid;ran - nedrenirani preskus

. neporemeeen

.
.

neporeme6en
HCltapyweH

8 undisturbed 8 intact, non derange,non remen;e

ncporu!en, intakton nepravilan, ~Iu~ajan

645.

. 8 eratski . epaTM.eH
8 eratski

8 erratic 8 arratique

646.

8 nep!ekidni trakasti temelj 8 trakasti temelji, kontinuirani

yeMen

8 continuous footing 8 semmalle continua

. pasovnitemelj

KOHTMHYMpDHfeMOn. neHTo8MACH

647.

. . .

nepropustanza vazduh,hermeti~an
hermetl~kl, nepropustan za zrak
XOpMGIM'tOIt, HonponyeJnMD .8 D03AYX

8 airtight
8 hermeUque

. hermetU!en, noprodu~en
8 nepropustlj iv 8 nopropuslan 8 HonponYCTnMB

648.

8 ImpnrmoalJle, Irnp.rvlou. 8 ImpormdnlJlo, etend,e

. noprepusten
8 nepropustljivost 8 tightness

649.

nepropusnos

. etancheite
8
unwaethored

650.

. vodedrlnost . . .
noraspednut nerastro!on

BOAoHenponYCTnMBOCT .

Intact, non altere par losIntemporlel

Ho~'cnnAH8T nopreporel, neraZPatlCI

.497

3
'"

651.

. .
.

neravnomeran(nejednorodanl

nejadnolik
neenakomeren

8 non-uniform 8 non-unifonne

8 uepaUtlOMCpet., HeeAli8KOB

652.

.
8 8

.-

neravnomernost nejednolikost

(nejednolifnosll

8 non-unlformlty
8 non-uniformite

.
653.

HepaMHOMC!pttOtT, HeeAHaKOOCt

neenakomernost 8 non yielding 8 rlgldo, flxo, Qui no cedo pas

nesavitljiv (krull 8 nepodaUjlv

8 Henonyt1J1HB

.~_._'--

.
.

654.

. .

napodajen

----8
tok
HenocTojaHo Te'tetbe

nestacionaranlok
nestacionaran
HeCT8ltHOHHpaHO Te~et-be,

.
8 8

non,slatlonary IIOW courant non staUonnoire

655,

8 naslacionaren lok
8 nauslojen 8 naslojevit .'.' HecnoeD~1T 8 naplaslovit unstratified non Stratlfi.

---L
656.

. . . .

naulralni pritisak Inaponl nautralni Ilak, naprazanje

UOYTnnnmt nevlralniIlok, - napetosl

npHH1COK,

8 noulral pressura, 8 pression neutro

- slross

HanperaH:t8

657,

658.

. . . nezasicen
nekoheziven

8 nevezan (nekohezivanl 8 nevezon, nekoherentan

HeKoxepeHTeH, HeBp33H

8 I)on-cohesive, cohesion less 8 inteherenl, sans cohesion

8 unsalurated
8 non satun;;

. nenasi~en
659.

8 nezasifen 8 He3aCHTeH

. nezasifen
8 nauronjen, nenamotan, nepromoten 8 HeH8MOKpeH,HeJacHTeH

8 unsoaked
8 non Imbibe

. nenamoten

498

1 660.
8

2
niska voda 8 niski vodostaj

3
8 low water 8 basses eaux, etiagG

. nizka voda

HHCKO BOAHO HMBO

661.

662.

. . . . nivelirati .
8 8 nlvoliranJo HVlBenHpathe

nivellsanje (izravnjavanje)

izr.vnatl;niv.llrad
HHoonHpa, H3paMHyoa

8 levelout 8 nlveler.

nlllOlls.njo (ooodetsk.

oporaclje)

8 8

I.velllng nlvellomont

nivcliranjo
8 surveyor's level niveau (Instrument)

663.

8 nivelmanski instrument

. nivelir
. nivellr
.
8

8 HuacnHp. HHCTpyMeHT 38 HHBOnHp8tbe

'
8 level rod, levelling 8 repere de nivellement

664.

8 HHaenM8HCKa neTsa

.
.
.

nivelmanski reper letva za niveliranje

nlvellrn. iata
nivo lebdece podzemne vode

665.

. perchedwater table
.
nappe d'eau suspendue

8 razinalebdeeepodzemnevode
~HHBO Ha BMCe"lKaTa nOA3eMH8 BOAI

8 glad!na viseee podtalnlce 666. 8 nivo podzemne vode (nlvo izdani) razina podz.mne vode

.
8

.
.

lev.1 8 groundwater table, 8 niv.au de la nappe equifere

I

HHBO
H8

nOA30MHaTB

BOAB

8 gladina podtalnice 8 nivo vade (podzemn.) 8 wat.r table

667.

razinavade, vodastaj
HHBOHa BOACHaTa noepwHHa

8 nappe aquifere,

phreatique

. gladi". podz.mne vod.

668.

. nizvodnq
8 nlzvOOno

8 downstre.m

. ov.1

HH3BOAHO

8 nizvodno

499
1 2 3

669.

. normal no konsolidiran
. .
HopManHO KOHconMAHpaH

normalno koi1Solidovan

normallyconsolidated

8 consolidd nor"..Blement

normal no konsolidiran

670.

. nosae (greda) . nosae, greda

.
8

8 girder 8 poutra, treillis, long,.;ne

HOC3"1, rpe.a.a

nosilec gred

671.

. noslvost . nosivost
.

8
8

booring cnpaclty charge portante, partance

. nosilnost
672.

HOt.:Io1BOCT

. nasivost (graniena)
.

8 bearing value (ultimatel 8 chargeportante (limltel

. nosivast(gronlena,krajnj.)
. nosilnost (mojne)
..IOCVlDOC1(rpaHH'iHs)

673.

.
.

.
674.

nasivast (dolvoljeno opterecenje) dapu!teno optereeenje, noslvost

K3n3LU1TeT Ha HOC~BOCT3

. nosllnost .

. .
,

load carrying, capacity, bearing

capacity
capacite portantB, force portante

. .
.
.
I

nosivost

!Ipo

roaslvost !ipa, opterecenje !ipa

Hi) Kon HOCI-'IDOCr

pile bearing load, pile load 8 charge d'un piau

. nosllnost kola
nozica nozica

675.

8 toe 8 pied (d'une diguol

676.

.
.

. .

. HO>K",,~a
vznolje nasipa nozica kosine
noliea pokosa
HO>fH1u,a Ha KOCa-tHiJT3

8 too of slope

pied da talus

. vzno!je poboeja
0

677,

. obala
. obala
. 6per
. abala

8 shora
8

rivB,bord, cotB, rivaga peliB

500

1 1\78.

. obalni (pribre!ni) . obalan .

8 coastal

c8tier, littoral

679.

680.

. . obaviti . . . . .
BrpaAYB3,

Kpaj6pe>KeH

obalni, obreini

8 ombed
8 enrober, noyer dans 18masse

ulo!iti, umetnuti. obaviti

BKnonYB3

vlolit!, vgr.diti
obicno smicanje

8 simpleshear
8 cis.lliementsimple

. .

obicni posmik
06WiHO CMOI1KUYB"3t-be navlIu en strig

681.

. oblokat (grodovlnski) konstrukciJe

. . .

konstrukcljo.oblokt
KOIICTPYI<U~I". OGJUlU

8 Itructuro structura, ouvrDijo

konstrukcija. obJakt, 19radb.

I.
. well casing 8 blindagode pults, tubago-, cuvelage

682.

. obloga bunara

. .
8

obloga bunara (bunarska cijev)

6YHapCKa o6nora

oblolna cev vodnjaka obloga, obloznl lid obloga. obloini lid

oGnara, 06nO>KeH SHJ1

683.

. .
.

. .

rovetment
reV8mment, parcmont

. obloga,oblozni lid

684.

. obodno naprelanje

obodno naprelanje
Hanperal-be

8 hoop stress
8 contrainte de frettage

no nepHMeTap

obrocna napetost
obradivo tlo (humusno tlo)

685.

. . .

vegetable earth

plodna, obradlvalemlja
XYMYCH3, nnOAH3 no~oa

8 terre vegetale

8 crnle., humus, obdolovan. zemlJa

686.

. obr.dlJivost

. .

obr.dlJivost 06pa60TnHOOCT

. workability 8 ouvr.bllltd

8 obdolovanje

'501

1 687,

3
8

. . .
.
0

obvojnica (Mohrovih krugoval ;krivuljB cvrstoce(Mohrovaenvelopa)

KpHBa Ha pa3pywYBat-berO (Moposa 3t1oanonal ovoJnica {Mohrova ovojnica}

intrinsic

Curve (Mohr'senvelope)

8 courbe intrinscque (enveloppe de Mohr)

-- --_. .
688,

- ----..----..--loma

obvojnica
ovojnica

8 rupture enveloJJc 8 courbe intrinscque (diagr d. Mohr!

.
689.

loma

a..tnen01l3 Jla pa3pywyoalbcTO

porusnC1 ovojnica

8 occditi

. .
.
. .

. weep
kopatl, curitl, isparavotl so

ocije~ili,

. sourdr., flltrer
8
8
solidification
solidi fica lion

OTu.eAH, Kane

kapljatl, pditi

G90.

. otvdtavanje . otvrltavanjo
3au,opcrYB':u-t.C, cKtiMeHyo81b8

691.

. otvrsla pras;na(prasinac)
.

utrjevanje

8 mudstone
8 limon compact, siltlte
.

muljnjak, masivna stljena nastala od mulia

J3UBpCreH a K8n blatovec, muljevec

.
692.
8

. . stvrdnut
strjcn

otvrsnuo (stvrdnul)

. CTOPAH3r
693.

8 Indurated 8 durci,lndurb

.
.
694.

rijecni nasip,

obrambeni retni nasip - zid

zid

.
(stijena)

river levee, - wall digue do protection d'un fleuv.

recni
uiomak,

pe'feH oA6paHoeH Hac~m

nasip, obrezni zid

. odlomak(komad) .
.
odlomak, nap"le, Aen

krhotina,

8 fragment debris, fra9ment

8 drobec 695,

. . .

odlomci (jalovina)
odlomci, kr~je, jnlovln;,
JanOO~Ha

8 debris 8 dobrl',ououll.

8 drobir, jalovina, zasip

502

1 13S6.

.
.

odlomljeno

tlo

odlomljeno tlo
pi13J\po6otta nalma

chiseled soillbroken by bit)

detritus de t"ipanage

697.

. drobljonec . odna, napona

.
.

smj~r naprezanja
O.o.HOCHa Hanpcrat-bCTO nupctosti

8 strolSr.tlo 8 rapport des contraintes

. razmcrjc

698.

.
.
.

odnos para ispunjenih vazduhom prema ukupnoj zapremini poraomjer volumena zraka prema ukupnom volumcntu para
B03AYX cnpCMa BKynHHoTBonYMeH H3 nopHTe

.
.

air-void

ratio

Indlce des vides remplls d'eir

8 OAHot H3 eonYMeHOTHa nopHTe HcnonHeH1 CO kolienik z zrakom izpolnjenih par proti vsej prostornini par
otVora (kod cilindra Z3 uzi~

699.

. odnosunutra~nicg
.
manjeuzoraka) vanie)

omjer unutrasnjih promjera (cilindar za uzorko-

insido clearance retia (sampler) 8 leu intt!rieur au coefficient d'entr,;e (apparell de prise d'echantilionJ

8 OtlaTpeWeH pa3Mep(Ha np,,60poT 3a 3eMa''''CT

.
. . .

Ibe Ha ;"30a/10U"')

razmeria

notranjih

promorov

(somla!nu

coyi)

700.

odnosenjo.premdtanje
odstranjivanjo
OTCTpatlYDalbe

8 removal
8 transport, enlevoment, deblaiment

70(

. . adran

ods!ranitcv,premestlt.v 8 landfall 8 eboulement

. rue,odron

. OAPOW
. udor, usad

702.

. odron kamena . odron kamena,odron kamenja

.

8 stone fall, rock fall

8 chute de pierres,eboulement

.
.

OAPOHY031bO un padajoee

KOMCHaa

703.

. .

kamenje,

kamniti

pod or
.

odslupanjo(kolcbanle,fluktuaciJa) fluktuacija,promjenjljivost
<!Jny><ryau",ja,npOMeHn"'ooCT

. 8

fluctuotlon

fluctuation, variation

. fluktuacija

503

704.

. . e;scenle
.

odstranj ivanje (elscenje)

paC'4MC1VBlthe, 'I\1CTel-b8

.
.

clearing, cleaning

nettolement,nettoyage

. razeiseenje,eiseenje
705.

. . .

,
8 tall race
.. canalde fuite, conduilede decharge

odvodnikanal odvodnikanal
OADonBH KaHan

odvodni kanal odvodni kanai, kolek tor odvodni kanal, kolektor

oABoAeH KaHan, KoneKTop

706.

. . .
.

8 sower 8 egoul

707.

. . odvodnjavanje
odvodnjavanje
Ot\130AI-IV03tbe

odvodni kanal, kolektor

8 dewatering

708.

. odvodnlevanJe .
okno (saht)

!t

.
8

epuisement (d'une fouille) rabattement

8 shaft
puiU, arbre, f~t, manche

. jama,okno

wax.TI. OKHO

. ja!ek,jama

709.

710.

711.

712.

. . . . Kp'(>KeH krofen . . omotae . 060HBKI . plase . . rukavac, . . .

okrugao, krufni
krufan,okrugao

8 circular

. circula!re
8 mantle
8 manteau,surfacelalerale

pla!t, omotae

omotae, rukavac
ovojnica

8 sleeve

. manchon
8 casehistory

paKaBeLl, cnojHI1L1a

objemka,mufa

opiskarakteristienogslueaja . opis karakteristienih j)rlmjera

. onl1c Ha KapaKTepHCTK"H cny.aj 8 znae;lni primer iz preteklostl

hlstorlque d'un cas

-504

1 713.

. .
.

opitni, eksperimentalni eksperimentalni, pokusni

eKi:nepMMeHTaneH, O,:!HteH

exper Imente I

8 experimental

ek5perimentalcn, posku5en

714.

715.

. oplata . onlUna . opal . oprema . oprcma

8 oplata

8 shuttering
8 coHrage

8 equipment
8 equipemcnt

. onpCMa

oprema

716.

.
.

oprema, garniture garnitura,oprema

oropeMa, rapHI<Typa

8 rig 8 outillage

717.

. . .
.

oprcma, garniture opr.mo ZOoplereeonje

urea'iz.
onpeM8

8 loader
ulovorivo~

opl.r.~cnjo,

. chorgaur
8 goner.1sho.r f.llure

71B.

. obremonilnik . orililorn smlcnnJnm

.
.
op~i siom

33 onronapYBOltJO

~051aoposmikom uenOCHO

ruplure par cisoillemoni genor.1

",enOCHO TaHreHL\HjanHo pa3pywye8tbe.

. splosna slriina porusitev

719.

p83pywyoa...c npl<CMonKHyoa...e

.
. .

. .
.

optereeonje, punjenje optereeonje, pun]enjc, naboj

onrooapYBatbe, TOOapel-be

8 , charge, bearing, pressure

8 charge

outczba, obrcmcmitcv opterefenje, teret

opterceenje, teret

720.

8 load

.
.

. charg.

Tooap. omooapyoa...e

8 obleiba. bremo

721.

. 8 .

oplcroeonjo oplerc~enie

I ra5lcr.~cnio i rasleroeon)., ulovar 11510vDr

. .

loading and unloading

charg.menl al.dechergcmenl

omoeapyea>be I<pacToeapyea...e
obremenicvan]e in razbremen]evanje

.505

1 722.

.
.

opteretenje na granlclloma

. grani~nooplerefen)e . ,paHI1.HO onToaapyaa"'e melnaobremenltov

. .

ultimata load chargelimitede replure

723.

. . ortoklas . orloklas
opToKnoc

. orthodase

8 orthoclalll

. orlokla.
724.

. . osotljiv
.

8
725.

podotnn,o.jotlliv 'yaCTal1TeneH, nOAaml1a sprejeml;;v, ob~ulljiv

. . susceplible
.

susceptible," marne do

. osetljiva glina . osjetljlva glina . oceTnKe8rnMH8

sensitive day IIgiia sensible au remanioment

. ob~utljlvaglina

726.
.
.

oscl/jivo 110 os;el/;ivo 110

OCCTnHB8 nO'lsa

. quick soil

. sol boulant, -

sensIble

. vleko~ln;ena zeml;lna, ob~utljlva tla

727.

. oselljivost na preradu . osjetljlvost na preradivanje

. Ot:eTnI10OCT Ha npe06nI1Kyaa",e (npepal5oTKa)

. remouldlng sensitivity . sensiblliul au remaniement

. ob~utljlvost za preoblikovanje 728.

. oslonae
. nOTnopa
. . . . . . . .

. abutment
. cui". dlsposltilde but"e
. . sattlement observation observation de lassement

. upornjak, oslonae
. opornik, podpornik

729.

osmatranje sleganja opa!anje sli)eganja. Hal5lbYAyaa"'eHa Cl1e'Hya8H.erO opazovanje usedkov (posedanja) osnovna vradnost osnovna vrlladnost OCHoaHa apeAHOCT osnovna vrednost

730.

. basicvalue
. valeur fondamentale, - de base

506

1 731.

. .
'"

.
.

osu!!n na vazduhu osuten na zraku

I1cyuJeH Ha

. air dry, air driad

8 Slchl i I'air

732.

. oticanje . otjecanje
. odtok . otpad
. .
8

nnzrakuposu!on

D03A""

8 runoff

. ecoulement,ruissollement
8

one"tYB8JiaU

733.

(j olovina)

o'pod,

jolovina

. rebut
rUfU$1

janoBHH8. OTnaAOM: odpadek, jalovina

734.

. otpa~ak pr! bu!enju

8 vrtalni drobir

. otpadak kod bu!enja . .

.
.
kamen. jalovina
K8MOH8 janooH..lo.

8 cuttings 8 deblais, dribris, (d'un forago)

JanOBHHa "PH COHA8M<HOAyn'4eHte

735.

otpadak stone, kamena jalovina

KaMQH otnOAOK

8 rockwa~te 8 debrisde rocher

8 kamni ta jafovina
736.
"

. . kanalizacija
otpadno vada

kanaUzaclja

8 ..wage

8 eau d',egout,- residu - elle, - usee

. odpadna voda
t

OTnaAHH BOAH, K8HanH38L4Hja

737.

. otpor cupanjul

. .

otpor na izvlaOenje (cupanje)

ornop npoll1B 113BneKYUIioe

8 withdrawalresistance,extraction 8 resistencei "arrachement

. odpornost protl izpuljenju

738.
otpor daljem zabijanju lipa

. . otpor daljemzabij",ju lipa .

. otpor na vrhu

refusal (pile)

8 refus (d'un pieu)

oTnop Ha KonOT npl1 nOHaTaMOWHOJa!5I1Balioe

'. odpor kola pri nadaljnjemzabijanju

739.

. olpor na vrh (u stopi)

8 point resistance resislance ~lapoinle

ornop Ha SpBOI (Ha KonoT) . odpornost ob nogi kola

.507

740.

. .
.
,

otpor pobijanjulipa otpor no znbijnnjo ~ipo

Drnop "PH 3aG~D8tbeTO He! KQneT odpor proti ugrczanju kolov

pile driving resistance rosiUtlncedu piau au bnttago

.
.
.
8

741.

otpor smicanju otpornost na posmik

ornopHOCTnpH CMol1KHyeaf-be stritna odpornost

8 shearing resistanco 8 resistance au cisaillement

742.

, otpor trenja

. . .
743.

otpor na trenje
OTnopHOCT Ha rpHel-be

8 frictional resistance 8 I resistance par frottemcnt

trenjska odpornost

. .
~744.

. .
.

otpor utiskivanj u Proktorove igle

otpor na utiskivanje Proctorove igle
OTnOpHa nCHcrpallll'ljaHa npOKTopoa3Ta ~(fla

. Proctor penetration
8

resistance

resistance de penetration de I'aiguille de Proctor

odpor.penetracijskllgli

(po Proctorju)

. otpornost
. ornop
otpor, otpornost odpor. odpornost
mr3za

. resistance
.
resistanCe

.
.

745.

. otpornost na dejstvo
.

. otpornost na srnrzavanje
ornopHOCTHS Mp3He~e

frost resistance 8 n;sistance au gel

zmrzlinskaodpornost
8 open cut
8 tranche. ouv.rte, !ouille

746.

. .
.

otvoreni iskop. povd;nski iskop 8 otvoronl (povdinski) iskop

OTBopeH ~CKon,W~pOK OTKon

8 odPTti izkop, povdinski kop. dnevni kop 747.

.
.

otvoreni keson otvoreni keson

OTBopeH KeeOH

8 open caisson

caisson ouvert

. odprti keson
748.

.
.
.

ostecenje konstrukcije o~tetonio konstrukcijc

oWTerYBat-be Ha c6jeKTHTe

0 structural damage 0 fissurationIde bothnentl dommoos..

desordres

0 po~kodovanje

konstrukcije

508,

1 749,

. .
.

oltc':cn;euzorakapri vaacn;u porcmecenjcuzoraka

H:Jpywyoafbe tl3 H103AOL-'HTC "PH DLI.QeH.eTO

sampling disturbance

. porulenje norccv pr; odvzemu

p
750,

8 derangementlors de la prised'echantil. lon, - au carottage

.
. . .

. padomjer.klinometar
KI1HHOMerap, naAOMep

padomer(klinometar)

8 clinometer 8 clinometre

klinometer paclinskamorena
tcmelj na morena
na,Q,HHr.Ka MopOHa

751.

.
.

8 ground moraine
8 moraine de fond

.
752,

talna morena

; 8 slopewash

. padinski mate,;j.1 (deluvijalni materijal) . diluvii, materilal ;spran , pokosa

. naA"'HCK'" (Aenyo",jancH) .,arep"'jan

~. gloi:o

de Yonont, rnolart!

.
753.

dell/vii. naplavina s poboeja

. papuea za pob;janje

. ~.
.

. drive shoe
8 sabot

papuea (stopa) za zabij anje

"era "Ia KOIlOT

zabijalnakonjca

754,

. parnieekic

. . .
.
.
.

8
8

steam hammer
mouton

parna makara
n.1pCH'4eKaH

i vapeur

parno nabijalo
pas;vn; otpor tla Ipritisak) pasivni otpor u tlaku
llaCiotDeH 3cMjeH np~1Tv.COK pas;vni zemeljski pritisk
\

755.

8 passive earth pressure

.
8

butee des terres

756.

. .
. . . .

pasivno granieno stanje plastiene ravnotele pasivno stanje plastiene r.vnoteh

Ha ""aeTH'IHa paMHOTe>Ka

passive state of plastic equillibrium

8 etat d'equilibre de but,;e

cocToj6a '. naCHDHa

. pasivno stanje plastienega ravnovesja

757.
pcnetracija sa kcinusom penetracija stolcem (kupom) neHe'pau",j. co KOHYC
penetracija s konusom

8 cone penetration 8 penetration su cSne

.,509

1 758.

3 8 wash point penetrometar 8 pendtrom~tre,;injection (lancege)

. .
.

penetrometar sa ispiranjem pan.trometar s Isplronjem

XViAPilVIIWIKH nCUOTpOMOTOP

.
759.

penetrometer z izplr.njem
porlod neoe (beton.)

. .

.
(Ha lSeroHor)

curing period

period za njegu (betona)

BpCMe Ha 'pee...e (Heryo....o)

8 periodede tr.itement

8 fas strjevanja (betona) 760.

. permutlt (oeol.)

. nepMYTVlT .

8 permutl1e (gool.)

.
761.
762.

permutit

(oeol.)

8 permutlte

permutit (geoI.)

. pesak

. pije.ak .
neCOK

8 sand 8 sable

. pesek . p;!skovit
,..

. pjeskovi t .
nCtOl<fllo1D

. . sandy sable ux
8 I 8ronaceous

pes fen

763.

.
764.

. pesfani . pje~fani

. pesfani ~ip . piesfani sip . . pesceni kol

neC04eH Kon

. posfen
. pesfar
neCOl.tm1K

nCCoqeH

schiste sebleux

. pile . sand
8 sandstone
8

piou de sable

765.

. pjesfenjak . . pestenjak
.
.

Ores

766.

. .

piezometar

8 piezomoter
8 pidzometre

piezometer
n HCJOMOrap

piezometer

510

1
767.

. .
.

piezometarski nivo

8
8

piezomotarska razlna
nHe30MCTOptKO HHBO

piezometric level niveau piezometrique

. piezometriskagladina
768.

.
.

piknol11otar

piknometar
mtKttOMeTSp

8 density bottle, pycnometer 8 pycnometre

769.

. piknomeler . pirit

. pirit .

. ".HpHT pirit
770.

. pyrite . pyrite
8 pyroxene (min.)
8 auglt, pyrox,;ne

771.

. . . . piroksen . . .

piroksen(min.) piroksen(mineral)
n YI pOKCett t MHHJ

. plagiokloz
nmJrHOKnac(MHH.)

pl_gioklas {mineral} pl_gioklas (min,)

plagioclase (min.)

8 plagioclase (min.)

772.

. .
.

.
.

plonlron)o (nivolison/o) tavnanje,planiran)e

paMHet-bC. nOpiJMtlYS8l-be, nnaHHpaH:.e

planolion,lovolling

8 nivellement, aplanlssemont

izravnavan)e 8 grading (roads) 8 rElglageIi la niveleuse (routes)

773.

. planiran)e (pula) . . nnall~pa...e(namwla)

planiranje, zaravnjivanje

(oeste)

774.

. .
.

planiran)e

(oeste) .

plOSlieno leeen)e plastienoteeenje

nn3CTH'IHO Te'lCKJe

plasticflaw 0 ecoulementplastique

plastieno leeenje

775.

. . . .

plavina(nano.na lepeza) nnplavinskistobc

nnaBHHCKanen038 naslpni slolec, vr~aj

8 talus cone

. eboulis

..511
1 2

776.

. .
.

plavinska lepeza (nanosna lepeza) lepezasti nanos

KOHyceHHaHoc, nene3a OA HaHOC

8 fan talus
8 eboulis en eventail, paroi (geoL)

- DUpled

d'unD

8 pahlja~ast vr~j 777.

778.

. . . pobo~nigrul~, krlje .
naplevllDnl mat.riJal

plavfnskl materlJal

(nanosnl

materlj.!)
MDTopHI8n

. telus materiel .

eboulls de pentD

nnOOHHCKH (AonVBHJonolt)

. .
8

plima losoke

uvjetovanplimomI osjekom
yenooeH OA nnHMa H OtOKa (npHnHB H OAnHB) pogo)on S pllmo in oseko

. tide
8 de manie _.8

. ._779.

. plitak
.

plitak

shallow

.
780.

nlWITOK

8 peu profond, superficial

plitev

. pfitak temelj

. .
.
. .

8 shallow footing
8

pfitki tomolj
""HTOKYeMen

semelle suporflclDlle, fontJatlon

plitev temelj 8 fl.t foundation, shallow 8 fondation superficielle

781:

8 plitak temelj plitki temeli,

- temeljenje
-

nnt.1TOK Twen

plitvo temeljenje

782.

783.

784.

. . . . . . . . . . . listnat
naMeneH,

plitko (fundiranje)temeljenje
plitko temoljenje

8 shallow foundation
~fondation superficielle

nnHTKO TeMenefbe I<!>YHAHpafbe)

8 plitvo temeljenje
plitko grupno temeljenje UundiranJe)

grupa plitkih temel)a

nnHTKO TeMeneH,e

8 sprend founda tion 8 fondation superficielle(radlensemelle)

plitvo temeljenje

plo~ast lIistest)
lemeleran, lisnat
nHCYOSMAeH

'. lamellalre

. lamellar

512

1 785.

plovucac

(~upljikavi kamen)

. pumice
8 pierre ponce

. plovucac

.
786.

. plovec . . zaobijeniplosn.ti ~Ijunak

pljosnat !IJunak
nnOCH8T 'I3Kan

CHIt KaMCH

8 shingle
8 galet eplat!

787.

. plo~cnatprod .
. . .
.
.
anje . pobi]
no6HOCtlbc.

pneumatski valjak (v.fjak s. pumpanim gum.ma) valjak s gumenim kotacima

nHCBMaTH'IeH Bane""

8 pneumatictirad rollar rouleau compactauri p"aus

pnevmatski val]ar

788.

nabij.nje
uaG",ea"be

8 ramming 8 battage, bourrage

789.

. zabi]an]e . . .
8 zabijan]e kola

;.
8 piladriving 8 battou. da pioux

pob;janje ~ipa zabij.n)e Sipa

n0611DatbO Ha Konel\

790.

. zabijati
0 3a6Y1sa

pobijati (zabijati)

. drlv.
8 foncer, battre, faira pencller, piloler

791.

. zabijati . pobudujucasila
. .
sila uzbudivanjo (pokretanjal cllna Ha n06YAYBa'ba 8 gonilna 'sila, izhodna sila

8 excitingforce
8 force d'axcitation

792.

. . . zacetna konsolidacija
nO\leTH8 KOHconHA8UHja

pocetn. konsolidacija pocetna konsolidacija

Intial consolidation

8 consolidation Instantaneo

793.

. pocetni 10m

. pocetna fazaru!en]a .

8 incipient failura 8 debut de la rupture

nO"C'OK Ha paJpYWYDalbe

zacctck poru!itva

513

794.

795.

. . . . .
. .

podglacijalni

. subglacial
8 subglacial hous-glaciaire)

subglacijalni,poluledenja~ki
nOArne'epeH
subglaclalnl

podeljeno opterel!enje po trouglu trokutasta raspodjela opterecenj a

TpHuronHI pacnpCAenl5a He Hanpera~aTa

triangular load distribution

8 repartition trian9ulaire de la char~

796.

. trlkotna razpodelltevobtalb. .

.
.

podlo9a

(kod puteval osnova

.
797,

podloga,

(za ceste)

. base course, base (for roadsl . couche inferieure du revetement, couche

de base Ipour les routes)

AoneH CTpoj (np.. naT"wTaTa)

podlaga, spodnji ustrcj (za ceste)

. podlogaod lomljenogkamena .
.

.
.
.

kamen.

podloga

8 Telfordbasa herisson(empierrement)

nO,Qnora04 KpweH

KaMeH

cestna podlagapo Telfordu

podlokavanje

798.

. podlokavanja
nOAI10KYBal-be

8 scour
8 affouillementarosion

8 izpodjedanje 799.

.
.

.
.

podru~ja kllzanja (kllzl!l.) podru~je klizi!ta

o6naCT HI m.ural-beTO

. Ilida .raa

.
8

aire de glissament

plazovito podrocje
. podru~je plasti~nosti

800.

.
.
.
.

plastic range

podrucje plasticnosti
onter HD nnaCH1'fHOCTa

. domaine plastique

.
801,

obmocje plasti~nosti
pod rum (temelj)

. suteren, podrum (temeljl

802.

. . . podupira~ . rszupora . paenOH..a .

nOApyM (TeMen)

.
8

basement, subbasement cave, Soub:JS18m~ntsoutcrrain

klet (temelil

8 strut
etai, contrefiche

razpers,

stoiks

514

1 ~803.

3 8 subsurfaco erosion

. .
.
. .

podze",na

erozl)a

podzemnaerozija
nOA3eMHa epomja
erozija

sous

- sol, subsurface

(eroslonl Interne

. podzemna --.-.804.

. podzemna voda
.
n01\30MlIft nOltn

podzemna voda

8 groundwater

8 eau souterralne

podtalnlca
I
8 underpinning
en saus-oeuvre

805.

. podzidivanje; poduhvatanje

. . .
.
.

podlaganje.

poduhvatanje
H3 TeMen

(temelja)

. reprise
\

nOAsVlAYBaibe

podpreti, podzidati Poasonov bruj Poissonov braj

nonCO..IOD6poj

806,

.
.

8 Poisson's ratio 8 coefficientde Poisson,module -

.
.

Poissonovo ~Ievilo
pojas (proslojak) pojas, lila, sloj nojae, TeHOKenoj

807.

.
808.

8 streak, band strio, bando

8 lila, tanka vmesnaplast

. . pokrivac,obloga
.

pokrivac, obloga, tepih

nOKp\.1BK8

8 blanket 8 tapis, revetement

809.

. prevleka .

. .
.
.

pokriven busenom (pobusenjen)

8 turfed
8 galonne, tourbeux

oblo!en busenjem
06nO>KeH co 6a3]e

8 z ruso oblolen 810.

. poluya,krak . poluga . noeT . vzvod

lever arm bras de levier

611.

poluga. ~ipka
~ipka, poluga, CQ4HBO traka, rebro (zomlje, nanosa)

. bar
8 bono

. drag

812.

pomerania . . pomak
. nOMOOYS8fia8

. displacement . deplacement

. premlk
813.

. .
.

ponomo komprlmlranja ponovo tlal!enje

nOBtopeH HaTMet<, nOBTopHOKOMnpHMHp8H:.e

racompresslon

. . recompression

tit ponovn. zgostltev 814.

.
.

ponovno

opteretiti

ponovno opteretld, napalali

. nooloptto omoDapyoa'bo,IIanojyoe,,,e 8 ponDvnoobremenltl,n.paj.tI

. . recharge racharger
. . recompact
recompacter

815.

. .
.
.
.
.

ponovno

sobltl

ponDVO nabitl

noetopHO 36Hoa",e 8 ponovno zbitl

ponDvno uspostavljena sila

816.

ponovo uspostavljena sila

nOBTopHOH8HeceH8 CHna, nOOTopHOBOtnOCT8a aeHa CHI18.

restoring force . force de retabUssemant, - de reppel

ponovno vzpostavliena sila

817.

. . popl.va

inundacij., plavljenje HHYHA.~Hj., nonnasYBa",e

. . Inundation Inondation
.
cross-section

8 inud.cija, popl.vl]enje
818.

. . . poprel!nipresjek,profil
poprel!ni presek

8 sectiondrolte, coupe, profil en trovers

nonp,"CH npecCl<,npo"'Hn ~prel!niprr.,ez, presek popustiti (d6ti)

819.

. . .

. yield,
donner, debiter

popustitl, d.vatl
nonyulTa, ce nOAaal

tel!l, podoti se, popustitl popustili (dovestl do loma) potpuno popustltl, poru~itl so
nOAnonHO nonywTa,,,e, nonywTelt.e co pa3py-

820.

. .

. yield,(faill
8 O!der,s'aflalssar,II dep/aclll',.. rnrnprl

. wyo.",e

popolnom. popustltl

516
1 821. 2 3

.
.

popustljivost lizdalrostl
nonYCTnMBOCT, nOAaTHOCT

. yield
.
rendement, debit, Importance du depla.

. podatljivost,popustijivost,lzdalnost . te~enje, podajnost,popu!~anje

cement

822.

. pore
. pora, !upljina
.

pore, void Interstice

. pore, vide Interstice

. pora
1123.

nopa, npa3HMHI

. porast IprlrdtaJ) . prlrast, poveeanje

. 3I'oneMYB8...e, npHp8cr

. Increment . accrolssornent, augmentation

. prirastek
. . . .

824.

porast ili smanjenje ~vrstoeepri preradi uzoraka gubitak zbog preradivanja uzorko, prirast ..'Vlia nOp8AM npepelloTKa Ha npolla,a sprememba trdnosti zaradl preoblikovanJa norC8V

. remouldlng loss, - gain . parte ou gain de resistance par rema. nlemont t

825.

. poremeeeni uzorok . poremeeeni uzorak

. HapyWI!H M3BHAOK

. disturbed sample . echantillon dtlrangoi

. poru!enl vzorec

826.

. porna voda Ivodau poremal

. voidwater
. eau interstitleUe

voda u porama . nOpHa BOAO . porna voda

827.

. pornl prltlsak

.
.

. pora pressure

tlak u porama
nopeH npMTMCOK

pression Inter1titleUe

. pornl tlak
828. . porozan

. porozan . nopo3eH . porozen

. poroznost
. poroznost, porozltet
. nopo3HOCT

. porous

. poreux . porosity . poroslti

829.

. poroznost

517

1 8311.

831.

.
832.

. . . . . .

posnaglinaWovata)
I)1r~ava glina
naCHe rnHH8. KnOBM"".

8
8

meagre(clay),lean (clay)
maigre (argile)

pusta (glina)
posto;an na vatrl (vatrostalan)

vatrootpOran

. refractory 8
refractalre
8 pedestal

.
.
833.

orHoornopeH

. .

odporen prot; vrotini

postolje (temelj)

postol)e
eTona, aCHoes H8 TeMon

8 socle,pledesta',embase

. podstavek

. . .
.
.

Postolje".za opterecenje

postol)e za opterecenla nnaT<j!opMa ~a OnTo.apy.att.e protiobremenitveni nasip, platforma (oder) za

obremenjovanje

. . terre-pl.ln de ch.rgem.nt, rlsb.rm.

loading berm
stroja puta)

834.

. post.'jica, planum
nocrenKa, "OAncra

posteljica

(najvi~l slof donjeg

. sub grad.
8 fondde la fouille,terrain d. fondation, soussol,Infrastructure(rout.s)
.. lubmerslon, suhm.rgence submersion, plongee

. pod Ioga
835.

836.

. . . .

. potapanl.
potapanle, uranjan)e
nOTonyeDt-be

.
'.
8

potopitev, preplavltev
potenclometar

potentiometer
potontiom,;tre

837.

.
838.

. . .

potenciometar
nOTeH~HoMeTap

potentiometer potkop (galedja)

galerija, podzemni nOj\JeMeH XOj\HHK hodnik, potkop

. galor/ja, podzomni hodnik, podkop

.
'.

8 gallery
galerie

. .

potkop (stolna' potkop (ltolno) nOIKon (wlon".)

celo rova, podkop

. heading Ivancomont
on

galorie

518
1 839. . potopljenadolina
potopljena dollna
nOTonll..a AOnl1Ha

. .
.

. drowned vanay . vall..noy..

potopl]ena dollna

840.

.' patpora toslonael

. podupora
. podpor., opore

. luppd'rt

. nOTnopa

. appul

841.

,
.

potporni lid . pG tporni lid

nOTnopeH SI1A

. retelnlngwell

. murdesouten.ment

,~ 842.

~oporni zid . dilatancy (of sand) . dilatance (du sabia)

. poyeanje zapremlnepeska . poyean]e yolumena(kod pijeskal

. --Wl1pe...e,3Tonl!M'fla....Ha _THI1HITa (Ka)

.
843.

necoKoT)
poye.:!an]e prostoTnine zaradi sprememba gostote

;, poyratna erozlla, (rograslyna oroll]~) . poyratna orozila, retragreslvna

. backward aroslon, retrogresslye . orollon regrosslye

.
844.

. .
.
.

nOIPIT..a

eposl1]a, perp.CI1BHa eposl1ja

rotrogr.siyna orollja, poyratna oroEl)a

poyrlina (podru.:!)o, lonal . povslina, ploha, podru.:!)o, zono

nOBpWI1Ha, nOApa~ja, JOHa

. area
8 alre, turfaco, zone

poyriina, podro.:!je,eona . seepege face

845.

. poyrlina filtraei)e (proce(liyanje) . poyriina proeje(liyanja

. nOBpWI1Ha Ha npoI4I1AYBaH>8TO

. faced'antr.. de I'aau :

.
846.

prece)na ploskey

. poyrlina kliunJa . kllznaploha

. noapwHRa HBnH3ral-beTO

. Ilip surface
. s~rfaea de gllssement

. drsna poyrllna,poruiniea 847 . payriln. kllunja . klima ploha . surlace 01sliding . surfaceda gllssement

nOBpWI1Ha H8 nI13r8....TO

. drsn. ploskey

.519

848.

. povr!lna podzemne vode (nivo Izdan;) . povr!lna podzemne vode

. nOSpW\1Ha HI nOA3eMH8T8 BOAB

. groundwater surface . surlace, nlveau phreatique

. gladina podtalnice

849.

. povr!lna posteljice (gornja povr!;na donjeg stroJa auta) . povr!;na posteljice, pl.numa
8 noopWHH8 H8 "OCJOOl<8'"

. subgrade sur lace . niveau de I. fordation

. nivo temeljenfa, povr!je podlage, plenum 8BO. . povr!lna smicen]a . ravnln. posmlka
. paMHHHD (nospwHHa) HOCMonKHYS8Ht8TO

. sho.r pl.n. . pien de cisaillement

. strilnn rnvnino .851. . povrSinska (organska glina) . glinovita rahl., organska zemlja (dobra za vrtove) . nonpWHHCK8 opraHcK8 rnHHI

. clay-Io.m
. limon.rgileux

. glinastoryanskimeIf

852.

. . .
.

povr!inskaobredo povr!lnskaobrad.
noepw~flcKa 06pa60Tl<a, nopaMHyaalbe H. noepWHtHlT8

. surleclng
. surl.cege, tr.ltement de surface

. povr!lnska obdolava
853.

. . povr!inski(gornJi-humusnllsloJ
povr!inskl sloJ, humus
noepWHHCKH cnoj, xYMyceH cnoj

surf.ce soli, top soil

8 sol superficiel,terre arable

8 vrhnja plast, humus

854.

. povr!inskinapon . povr!inskanapetost
.
.
noepWHHCKOHanperat-bo

8 .

surface tansion

tansion superficielle

povr!lnska napetost povr!insko trenje povr!insko trenJo Tpnelbe no 06aHaKaTa, noapwHHcKOTpHelbe obodno trenje 8 skin friction frottamant luporflclel

855.

.
856.

. . . .

pozajml!n. Jame materijalna(pozajmi!na)jama

no:sajMl1wTa Ha MaTep~;an odvzemna jama, peskokop

. borrow pit

fouille, excavation,

emprunt

520

1 857.

. poz.jrni~te .
.
pozajmi~tematerijala
n03ajMHwte 8 prodii~e, peskokop, glinokop

8 borroweroa
8 zonad'emprunt

858.

. .

praiina
npnn~

8 silt
8 silt, limon
THtiia

pr.h,mull
npnW"'flD,

. mell
859.

. praiinastaglina
.
.
praiin.sta glin.
npaWHHeCTa rm1H8

8 silty clay
8

argile limon. use

. melj.ste glin.

860.

.
.
.

pra~inasti lapor pra~in.sti lapor

npawHtteCT nanpp

8 silty marl
8 marnelimoneuse

~! 661.

8 melj.st lapor

. .
.
.

pr.!in,sl' ni,kopla'li~na glin. (ilovo~al

pra!inast., nlskoplastl~na glina, ilov.~'
npawHHecn HMCKOnnaCTl..HarnMHa (HnosMua)

8 ,illY clay loam gl.ise argilolimoneuse

. meljastaglina(melj.lto glinaltailovical .

862.

863.

. . .
.

prava kohezija prava kohezija

BHCTHHCKa KoxeU-tJa

8 true cohesion 8 cohesion vraie

resni~n. kohezij. pravlugaounutr.~nJegtrenl.

pravi kut unutrainjeg trenja
OMCIHHCKH aron Ha sHalpewHo TpHeH>e

8 true .ngle of Inlern.1friction

8 angle vral de frottement Interne

864.

. . . polumjerdjelovanja .
preenik utic.;a

resni~nl kOI nolranjega trenja

. rayond'influence
8 cofferdam
8

radius of Influence

paAHYC Ha AejcTsysaH>OTO

8 vpllvni polmer 865.

I

. predbr.na (zagat)
. .
.

zagt'lt,prcdbrana
3araT. npeAC5p;1tt8 obr.mbnl Ii.sip, zagatna stena

b.teruoou

521

866.

. .
. .
. .
.

prcdqlacijnlni predglacijalan

8 periglacial

. nCpHrnaLjHjancIf
8 periglacialen
pretkompresija
pretkompresija npeTKOMnpecHja

- periglacial
8 precompression

867.

precompression, precontrainte

,868.

. predpritisk,predkompresija . preden (premden, prekorB~en)

prekomjeran. premalen, prede"

8 overshol, exceedod,passed
8 depasse

. presezen

!1peKYMepeH.npe'4eKOpeH, HaAMMHaT

869.

. .
-

pregrada

od priboja

pregradaod lmurJa
wnYH.aOSI orpaA8

sheet.pile bulkhead

870.

. pregradaiz zagatnic . .

8 eperon de palplanches,balarde.u i cellule

pregradni zid pregredni zid

- bulkhead

871.

. pregradna stena . prell.

nperpaAeH SHA

. IItanehe
8 spillway

rideou do palplanchos, balardeau, cloison

872.

. preliev . npenHB . prell. . .

prekonsolidovan prekonsolidiran

- devorsoir
8
overconsolldated surconsollde

.
.

.
873.

npeKOHconHAHpaH

prekonsolidiran
prenabijanje
npO]th1oU,

. .

. prekomjernozbijanje
npCKOMnaKJCIi

overcompaetion

8 surcompaelage

~ezmernazgoslilev

8H.

. prozDslccn . prezasicenost . npuaeHTeH, npeC8JypHpaH

.
8

ovonnturntlon, .upnr,nlurntlon sUrlalurallon

nasi~enje,

popolno

nasi~enje

522
1

875.

. .
.

prezasicenje

supersaturation

prozasicen)e
npeJaCHTeHOI:T

8 surseturatlon

.876.

. prenasieenje .
.

.
.

propust

(skok)

proslojak, lila, Izboelne

rpe6eH. CTpMM KapoH. PYAHa>toma

. lodge .
pretalolen)

rebord, saHlle, corniche

.
877.

rudna golica, skalna polica

. premesten (transportovan,
.
transportiran,preno!en
npeHeceH. TpaHcnopnlpaH

8 transported 8 transporte

8 transportiran,prenesen 878.

. preopterecenje . dOdatak, preoPterecenje

8 suroharge
8 surcharge

.
.
879.

npeonToaapyaattoe preobremenitev

. preraditi
preraditl,

880.

. . . . prethodno busenje
gnjeciti

8 remold
8

remanier.

petrir

npeo(inHKYS8, "peopaea

proobli kovall, zgnestl

. predbusenJe
.

8 preboring
8 prosondage,ev.nt-pults

npeA4yn'tetbl

'. predvrtan;e
881.

.
.

. prednapregnuti
npeAHanpcrHVDoHlO, npeAHsnperHar

prednapregnuti

8 prestress
8 precontraindre

8 prednapeti 882.

. .
. . .
.

prcnapregnut

(preko granice elastienosti)'

prcnategnut
npeHanperHaT HaA rpaHH~afa H3 enacrw4HocTa

.
8

8 rompu,ou deforme audelad. la limite

elastique

overstrained

napet nad mejo proinosti prenaprczanje prcnaprezanje

npeHanpeJilt-b8 prcnapetost overstress

,.
883.

. depass.ment de contr.inll

523

1 BB4.

. .
.
.
.

preoptere~cnje

8 overload
8 surcharge

preopterecenje
npeTOB~peHOCT. npconTOBapeHOCT

preobremenitev

BB5.

. preoptere~enie
. preoptere~enje
npcomooaPVOOtbO. onTOBOPvalHJI co ADADrOH

8 excessload
8 surcharge,chargee~cedentaire

. prcobremenilev
BB6.

TOBap

.
.

. .

priboj za zaStitu od procedivan)a

ctje~njenje Imurjcm wnYHAOO8orpa.na 38 3anT~CYBal-be

8 sheet.pilecut.oll

parafouille en palplanches

. tc,nitcv;, pomotjo zagatnie

BB7.

. .
.
8

pribor..oprema
oprcrna-, pr ibor

. outfit
8

equlpemant

onpe..a, npl<50p It oprema

BBB.

pribor za

uzimanje

uzoraka

.
.
8

pribor za uzimanje uzoraka

npl<50p 3a 8aACltoe 01388/10\.\01 OA nO~88Ta
vzorcev

8 sampler 8 apparell de prise d'echanlillon

. napraY8za jemanje
BB9.
prianjati npHnenY88tbe

.
8

8 prianjati

adhere adherar

B90.

se . ,prijeti . prilaznarampa

. prilaznarampa

. .
B91.

8 approachbank 8 ramped'acces

npOlOAHa paMna

pri,topna rampa
primcnjeno primjonjeno (nanato) naprezanje 8 applied strass
.

. .
.

naprezanje

contrainte appliquea .

. upor.bljcna (dclujoea) n.palost

B92.

npHnO>KCHO Hanperatbe

. .

prinudnc vibracije 8 pri,ilne vibracije

8 forced vibrations 8 vibrations forcees

npl<CHnHO 8H5pHpaltoe

v,iljena nihanja

524
I

1 893.

3
8 accrellon
8 accroissement par addition, atterrissement

8 8 8 B94. 8 8

.
8

pril ast (nanos) prirast lIa, nanos, nakupina npHpacr, lIapacIIYRD..uO, 1t8Hccyoat-bO nanos, zasip, prirast (Ial)

prirodna sadrlin8 vode prirodna HOCT koli~ina vode np~poAHa COAP>KIo1HB Ha DOAa, npHpO,D,HB anum. nmavnD vli1~nost

natural water content 8 teneur en eau naturello

.8

895.

.
. .

. prirodna nna
"'KH vr5ta Zrn

priroda zrna Imineralnih ~estica) (mlnor~lnih ~ostic.)

npnpOAa fiB JpttOTOHnH H8 MHtiepanHHre "'OCTH-

8 naluro of grain
8 natura dos 010h1l

896.

8 prif.isak buhr1311ja 8 prlti,ak bujanja 8

8 8
OA C5aCipOtbO

swolling pressure pression de gonllement

~.
897. 8 8 8

npHTHCOK npCA\1JDHKaH

nabrakalni

tlak 8 8
BOAB

8 pritis.k

porno vode

pore water pressure pression de J'eau intenlitiello

tlak vode u porama

npHTHCOK Ha nopH8T3

lIak porne vode prilisak pritisak (stali~ki) mirovanja (1Iak) mose 8 8 pressure pression al res I (statiquo) au repos

a9a.

8 8 8 8

npHTHCOK 00 MHpyaat-be mirni prilisk prilisak prilisok hribinski

a99.

8 8 8 8

slenske slijene pritisk

rock prossure prosslon regnanl dons 10 roche

npmHtOK Ha KapneCTBCpe,D,HHa

900.

. pritisaktla
.
8 pritisak tla 8 JCMjCH npHTHCOK zemeljskl prltisk
pritisak tlo u mlru prilisak lIa u stanju mlrovonj. 3eMjeH npHTHtOK 00 MHpyoa>toe pritisk . 8 8

8 earth pressure 8 pression des torres

901,

8 8

oarlh pros.uro

at rO'1

pross Ion do. torro. au repo.

8 mirni zemeljski

525

1 902,

. .
.

prltisaku gumi (pneumatlka)

tlak zraka u gumi
npI1H'ICOK BO nUeSMtlTYII<OT (np~H1coK BO ryM9t1H

tyre inllation prassure

8 pressionde gonllemenld'un pneu

903.

. . orlti.ak u silo.u

IpKana) pnevmalski prilisk, prilisk zraka v gumah

.
.
.

.
.

pritisak

u silosu

.110pressure pression de silo

np&.1THCOK.OOCHIIOC

1--.-904.

-----

. . privldan
privldan, ctevidan
npH8&.1AOU

~pritisk v silosu

apparenl

--------

8 appar.nt

.
905.

navidezen
8 lesllond
prohno optp.rc(;onjo

. prohnooptcrefonje
.

906.

. .
.

npo6Ho onrcpapysarbo 8 preskusn8 obremenitev

.
-

charge d'cllal

probno probno

cplerecenje oplerecenje

. .
.
.

trial loading charge d'essa;

--

. . 907, . . . ""---908.

npotitlo onTODapyaa",e

preskusnaobremenilev
prohno optereconja 111'0

probno opter.cenje ~ipa npotiHO omoaapyaa",e Ha Kon

plio loading losl 8 essai de chargemen I de pleu

. . .

preskusnaobremenilevkola

.8 test field champd'axperlellcc

110110

probno polje
npot:il:o(onvnllo) prcsKusno polje

., probno polja

909.

.
910.

. probojac . busat
W&.1neu
procenat Izvadonog j-zgra

8 punch

.
.

paineon,barre a mine

8 prcbijat

. . .

recovDry ratio

postolak Izvadane jezgre (bu~enje)

npO~Cltr 110H10;w,CtiOJDAPO

. IZkoristek, proc.llt
vrlan)u

8 pourcenlago do teC\lporallon, carottaua

- de

prldobljenega Jedra prl

526

1 911.

.
.

procenat

konsolidacije

percent consolidation

postotak konsolidacije
npOl.1.eHT Ha KOHCOIWIA8"'lo1jaT8

8 degr" de consolidation

8 odstotek konsolidacije 912.

. postotak mase
.
TC)t(HHCK..-I npOI.I.OHT

.
.

procenat mase

8 percentage by weight 8 pourcentage en poids

8 ute~ni odstotek 913.

.
.

pror.nnntzasil:nnia
postottlk lD!il:cn)u
npoueHT H8 !8CHTeHOCT8

8 porcent soturntlon
8 dcgru do SfHuratlon

. odstotek nasi~enja
914.

915.

916.

917.

918.

. . . . pus~anje . . . . profil . . . . . . . . .
procurivanje

curenjc. procurivanje
HCTCKYBalbO, TO"ClbO

leakage 8 perte par infiltration,fulte

8

prolil (popre~nipresek) presjek,profit

npoojJ,,",npeteK

8 profile 8 proiii

---.--.---

profil (presekpopru~nipresek)
presJek. profil npotj>"n, npOtOK

soction, profile section, coupe

prerez,profil

progresivni 10m
uza,topni lOlli, progr.slvnl

8 successive failure, progressive rupture progressive

nporpCC"OHO p03pywyoalbe progr.s;vn; 10m proiz.od temperature i dana trajanja

-.

. . npOH3BO,n
.
tJ}iUHMno

umnoiak temper8turei dene trajanja

Hi1 TeMncpaTvpara H A8HOBHTO Iia

. degr.edays . degr';- jours

919.

. .
.
.

produkt temperature ;n dnl trajanla

projektno optorec.nJe
proJek tno optereconje

. design load

--

charge pre.ue eu pro)et

npOeK1eHTosap (onTooapyoalbe)
projektirana obtefbe

527
1 2

3 8 Proctor compaction test

assai da compactaga Proctor

920.

. .
.

921.

. . . .

Proktorov oplt sabijanja Proctorov pokus zbiJanja npOKTOpOO omn Ha 3liHaa....

Proctorjev'preskuszbitosti prol.zan (kr~tkotr.jan) nestalan,prolazan

KpaTKoTpaoH, nOM~HnHB

8 transiont
I

. passager, transltolre
transition

prehoden, za~asen, kratkotraj.n

922.

. promena (pr.laz) .
.

8 transition

promjena, prijelaz
npCMHH, npeMHuyo81b8

. prehod, sprememba
923.
8 promena (translormacija) transformacija,pretvaranje

. .
.
.
.

transformation

8 transformation

TpaHCI~OPMaItHja,npeo(ipuyeaH>e

translormacija,spremamba
promenljlvost, (podlolnost raspadanju)
npOMeHnH8OCT, nOAnO>KeH Ha paen;iat-be

924.

. promjenljivost, sposobnost miJenJanja . propust za vodu . propust . nponyeT

nponYCTnHO'

8 alterabi/ity 8 alterabillt4

8 spremenljivost, nagnjanost k preparevanju

925.

. prepust
926.

8 culvert 8 ponceau,petit aqueduc ""utarraln

. . prepusten
927.
propustljivost 8 propusnost 8 nponYCTnHOoCT

. propustan

. propustljiv

pervious, permeable

8 permeable

8 perviousness, parmeabllity
8 permeebi/ite

. prepustnost
928.

. . propusnost . .
propustljivost
nponYCTnHDOCT

8 permeability

8 pereabi/it4

prepustnost

929.

.
930.

. .
.

prostorijaza odrhvanje vlalnostl

vlalna prostorija
npoclop~ja (KoMopa) co peryn~paHa Bna>KHOCT

8 humid room 8 chambrehumide

vlalna komora

. pro!iren . pro!i ren . .

npOWHpOH provOlrovDnje

8 reamed 8 alese,elargl

raz!irjen, povel':an

931.

.
932.
8

. . dea.racija, odzral':ivanje .
npoBeTPYBa"'e razplinjevanje provetravati

8 8

do-oor.tlon, doolrlng desaeretlon, degazago

. prozralHti
npoBelPYBa

. . prezral':iti
. provodljivost
. vodljivost

8 aerate
8

aerer

933.

. .
934.

. .

8 conductance
conductance

cnpOBOAJ1~Bocr

konduktibilnost,prevodnost
prstcnosti oparat za smicanJo.

. obrol':ni strilni aparot

935.

. . .

ring shear apparatus

aparat za prstenasti posmik

npCTeHeCT anopaT 38 cMol1KHya8l-be

8 appareii de clsaillemont clrculairo per torsion

prstenasti dinamometar 8 prstenastl dinamometar e npCI.H.CI A~H8MoMOlap

8 provin,g ring 8 ."neau dynemometrique

. obro~ni dinamomoter
936.

. . . .
.

prstenasto sel':ivo
prstenasti sjekal':
npcTeHeCT HO)K

8 cutting ring

. emporte - phice
8 origin cohesion 8 cohesion d'origine,

rezilni obrol':. vrtalna konica prvobitna, (pol':etno) kohezijo npBo6~IHO(no.eIHo) Koxe3~Ja prvotna kohezija

937.

. prvotna (pol':etnal koheziJe

- initlole

529

1 938.

. pucolan . pucolen
. nYlIonaH
8 pucolan

8 pozzolana
8 pouzzolene

939.

.
.

. pukotina, naprslina,rascjep

pukotlna (prsllna) nYKHan1Ha, paCL\en

940.

.
941.

. .

. razpoka

8 fissure, crack 8 fissure, crevassc

pukotlna (prsllna) napuklina, pukotina, naprslina

nYKH8THH8, pOCLlen

8 crack, fissure
8 fissure, crevosso

8 razpoka

. pukotina od jsu~enja (skupljanja) . pukotina zbog jsu~ivanja j skupljanja .

8 desiccation fissure
8 fissure de desslccation

nYKHaTI1HanpCAI130l1KaHa OA I1cywyoaH.e (co.

.
942.

6I1pa.be)
su~na razpoka
zotezanJa,

943.

. . . .
.
. .
.

. pukotina ad .

zona

vlafne pukotlne, -

zona

8 tension crack, zone 8 fissure da t.nslon, zolle

nYKHBTI1Ha npl1 I1crerHYsa...e, - JOHa

nateznaraspoka, -cona
. .

pukotina smicanja posmifna pukotina

nYKHaTi'IH8 npH CMonKHYBath8TO

8 fissurede cisaillem.nt, fente -

shearcrack

strilna razpoka pulpa (ka!a, litko blato)

944.

. litko blato, kda

nynna, K8weCTa

8 pulp 8 pSte,pulp.

. lidko blato, pasta

945.

Maca, Te~Ha K8n

. pumpanje

946.

. frpanjo .
slrukcljo

. crpl]en]e .

8 pomplng 8 pompoge

upneH.e, nYMnaH.e

pumpanje (sisanje) vodo ispod kolovozno kon.

. .

8 "pumping" kOlnik.
upneH.e SOAa OA rOpHI10T eTpo] frpon]o iz gorn)oga ustro].

8 pavement pumping 8 oxpulsion d'oeu d I. JOllcllon do doux dalles

530

947.

.
.

.
. .
.

put filtracije put filtracije

naT HI 4tMnTpHpatb8,nHHHja HI 4n'1nTpaUHja

8 path of percolation
8 chemind'inliltration

8 pot pronicanja 948.

put (linlja' drenlranja

dren.!na duljina (put!
ApeH8>KeH naT

8 drainage path

. p~rcourJ

de drainage.

chemin,

- ligne

. drenafna pot
949,

nasip . putni

. . .
,

trup ceste (nasipi

Tpyn Ha naTOT

road embankment 8 remblairoutier

9&0.

. .
. .

cestni nasip

pUlanje(Ie~enle'
puzan)e, te~en)e
na3etbe. Te'te!-be

8 creeping
8 lIuage

951.

. . puzanje tla
. puzanje tla
.

lezenja, te~enje

. soilcreep
8
tluage du sol

J8'1olite HI nO'l08T8

'ezenje zeml)ln, te~enJe zeml)in

puzatl (te~iI

952.

. puzad, te~1 . flUH,

. creep
8 tluer

. lesti, te~i
Te'fa

R
953.

. .
.
.
.

.
.

radijelnc smican)e - zone radijelnog smicanje radiialnl posmik. zona

paAHjanHO CMOnKHyoafbe, 30Ha Ha paAHjanHo
cMonKHYBal-be

.'

. radiallhur, - zone
8 clsaillement radial, zone de

radialni strig, podro~j, radialnega striga ram za ispitivanje

okvir za ispitivanje npolSHa pOMK8 preskusni okvir

954.

8 provingframe

. chessis d',ssel,cadre,- porilqui

531

1 955.

.
8

.
956.

ram za optereeenje okvir za .optereeenje

pOMKO 38 onToaaPYOD\be

. loadingframe . portique de chergemont,bSti 8 8

thrust (geol.1 raJat d'una faliia (onoll

.
.

obremonilnl Jarem

. rased . dislokaclje

957.

. nariv

AHCI10K81.4Hja, H3MeCTYBalile

.-"8 fault, faulting

8

rased, rasodenJe

8 rasJed, rasjedanje 8 pa.eA (reon.) 8 prelom, prelamljanJe 958.

faille

. rasipanje(rezultata)
. raztros (rozultatovl
TaTHTe)

. rasprlivanje,rasipan!e(rezultata) . . raspadanje
8

8 scatter (of results)

8 dispersion (de resultats)

pa.Typa...e, pacHnysa...., pacejyselbe (Ha posyn.

959.

decomposition .

rastrofba,
pacnalal-be,

raspadan]e
p;unO)t(Y08KaO

8 decomposition

. rezpad, razkroj
DUO.

.
8

. ,o'iladoll)e
trolonJe (pod utjoeoJom atmosferillja)

p..pywyse...e, 8 preparevanja 961.

pempo(5ysalbe, Tpowelbe

. . waotharlllg
8 decay, alteration 8 decomposition

eltoretlon,dalltoUon

8 raspadanje (alteraeija! 8 raspadanje, trolenje, izm)ena

.
962.
8

. razkroj, preperevanje

pacnafal-be,

1pOWetbC,

MCHyei1lbO

.
.
8

raspadanje na sastavne delove 8 raspadanje (na zmea!

8 disaggregation 8 ddsagregation

. disagragacija, razpad na sestevne dala

963.
raspadanja stena

pacnaia...e

Ha COCTaBHHTe AenOSH

rock weathering

trolen]e stijene
pacnofolt:.o HOKapm1T8

decompositiondu rocher,alteration

8 preperevanje kamnine

532

1
001\,

. . .
.

rupndnuln

ollnn (oluvlJolno 1101 rn"HeCTe no..a

i

rezlduolno gllnovlto tlo (.Iuvllolno tlo)

pel"AyanHo (pacnaAHaul rezidualna gllnastatla raspadnut, !rolan,lzmenlen

. . terrain .rglloux detrltlquo

rosldunl clnv
loll

965.

. .
.

raspadnut,trotan, promijenjen
pacnaAHaT, HJMeHer.TpoweH

. decompose, altere
8

decomposod,

elter.d

8 rukro;en, preperel 966.

. . raspodj."i nopr.zanj. .
raspodela napona

8 r.partitlon

stress distribution des contralnt.s

pacn?e,l:\enysaH:.8 Hi Hanperal-b8TO

8 razdelitev napetosti 967.

. raspored(dispozicija'

. .

postavljanje
nOCTaaYBaKte,pacnOpeAysatbe

. set-up . dispositll
. sprinkler
8

8 rnzporeditev, scstav 968.

. rasprsivac
pacnpcKy.a.

. . razprlilec
rUlegl)lv . . rastezl}lv

rasprsivac

arroseuse

909.

8 dllotlve, dllatabl.

'. r.ltozlliv
970.

8 dilatable

paw"pn".,

paCTern".

. rastorecenje od pritlska

. .

971.

972.

. . raster.titl . . . . . rauahljenj. . razrahljanj.

rastresanje

rasterocenje (prl kompr.esiji! pactoaapy.a...e OAnp"t"COK, A.KOMnpec"Je razbremenitev

8 decompression 8 decompression

olaksati, rasteretiti paCToaapyaa

. . decherger
r.lleve
8

razbr.menili, olajlali
bulking

8 lolsonnem.nt

pacrp.cyaa....

533

1 973.

.
974.

. rastresen)e .
rastresitost, nevezanost
paCTpccetiOCT, POBHTOCT. He3(iHIHocT

8 loosening
8 relachement,desagregation, desserrage, ameubllssement

. zrahljanje
975.

. rastresit . . . rahel, sipek . . nasuti . rahlo . rahlonosuti

8 rostvaranje

fastreslt, nlv8Zan

. loose

8 mouble, .an. cohuslon, lacho

paCTpeceH, He311HeH

rastresitonasuti
pOCTpeCHTO HocHnyso...e

8 bulk 8 decharger,remhlayer

976.

8 dissolution

977.

978.

979.

ravnlca (pine-pian) 8 pineplejn, gotovo potpuno zaravnjen krajollk

. .

. . . pomoku ravninl .
ravna deformacija

. . . .

rastavllanje, rastvoranJe, razdva)anje pacTDopysa...e, pacTasyea...e

disolucija, razkroj
.

8 dissolution

ravan kllzanja (kllzih.)

kllzna ploha paMHMHa (nospWHHa) HI nlonrlt'b8TO

. .

slideplene, sllpplan de glissement

drsna ploskev, drslno

8 plane strain 8 deformation plane

nospWHHCKO nOMoCTysa...a

premik po ravnlnl, ravnlnska deformacija 8 ponaplaln 8 peneplaine

.
980.

paMIo1HHHa, JapaMHeT npeAen

8 peneplan, ravnik

. usko gradulrano,jodnoliko . . enakomornozrnat

pOMHOMCpHO rpaHynHpoH

. ravnomeran (po granulaciji)

rovnomernl

8 closelygraded,uniform 8 ~granulom.trie uniformo

M;JTepHjan

981.

. . . .

purost oPteroten)a

stalanprirast opteretenja
paMHOMOpHO3ronoMysott.e HOonTosopysatt.eTo konslantna na naralfanJa h!trost obrem.njove!)J., onokomerobremenjevanJa

conllont rota of loading 8 augmontationconstante de lacharge

534.

1
\

.
nivnomernosti)

!!I.1:...

. .
.
.

ravnomernost

(koeficijent

lednoll~no't (koaflcllant)
paMHoMepHoCT,eAHooCipUHOCT (KoeolJ"ll"eHT Ha paMH'oMepHocT, KoeolJ"ll"eHT Ha eAHo'06pasHoCT)

uniformity (coefficient)

unllormlte (do Huon)

. koll~inikenakomernostl
983.

.
.

. Hapywya....a

razaranje strukture, ru~enje, poremecaj narubvanje pOrl!mecaj I

8 disturbance 8 derangement, perturbation

984.

. .

motnj., f1oru~itev
rubljanje, drobljenj.
8 shattarlng

. pasAP06Y8''''.,Tpowe",. . razbijanje,zdrobit.v

razbijanj.

8 fragm.ntatlon

985.

. .

. ~..

razmekhvanj. razm.khvanj.
CMeKHYB8H:te

8 softening

8 ramollissem.nt

986.

. .

r.zmehtanje razupora(ruupir.nje)
razupora, razupiranje 8 wal., waling, (bracing) 8 mols.

987.

. . razupiranj. .. razupiran)e . . razpiranj.

nOT"'otpal-bl

. pacnOHK8 r.zpir.lo

. bracing
8 etalem.nt, .t.lag., c&drag.

988.

. .
.

. nOTnopa . retni . rijetni . p..eH

8 r.~ni

razuplr.~, (ruupirati) razupora (razuprijeti) razpor., podpora, podpr.ti

8 brace

cadr., .tal {etay.rl, entretoise, etan~on

989.

8 fluvial 8 fluvial

990.

. r.tn;nanos . rij.tni nanosglacijalnogmat.ri)ala .

fluvial outWash

8 alluvion, dep8t fluvial

pe.eH rnaul1janeH HaHOC rc~nl nanos

535

1 991.

-_.
992.

-_A

. .

re~ni (aluvijalni) nanos rijecni. nasip, ~id;

pe~eH anYB~janeH H8HOC

.
8

river deposit alluvion fluviatile

re~na naplav;na

. .
.

.. recnoi)lacijaini.
pe'tHO rne'tepCKH

.
8
--

rijecno-Iedenjacki (glecerskil

fluvloglaclal fluvloglaciaire

. recno led.ni~ki
903.

. .
.
.

rcd

~IPOVD

niz Jipova
vrsta kolov

row of plio.

8 r.nyda do pluuK

e PCAHa KanaB'"

994.

. redosled slojeva (geol.)

slijed slojeva (geol.)
pCAocnCA Ita cnOCOHTO {rcon.'

8 sequenceof strata (geol.) 8 suitede couchesau de banes (geol.)

8 zaporedjo plasti 995.

. relativnadeformacija . pomak, relatlvnadelormacija

nOMccryoa",e,

8 strain 8 deformation (speciflque)

penaTHOHa Ae<l>opMallHja

8 deformacija(specifi~na) 996.

. reper za osmatranje sl.ganja . oznaka za mjerenje slijeganja

.
-- 907.

8 settlement plato, m.rk 8 plaque -, repered~ tassement

".

,,,a'OKa. MapKa (pen.p)

cnerHY88t-b8rO

38 "atin,YAyea",e

. .
..

. plo~~a za mejen)o posedanja reper

rctrogrndnl
retrogresivan, retrograden

8
8

retroUlos:;lva

reorossif

pOTporprCHBetl . ".""Ayoa, rctronr\'!sivon, rotrogrndon

998.

. relervoar . .
spremnlk,

(akumulacija)
reZetvoar

8 8

reservoir reservoir.

sablrali~te,

bassin

pe,epoo.p, COC;HPHHK

999.

.
.

rezervoar, zbiralnik 8 ditch 8 fosse, rlgole

rov, Jarak (mali kana!) 8 jarak, rov, prokop POB,jn, npoKon 8 jarek, prekop

536,

1000.
1-.
1001.

. .
.
.
"

.
rov za vodonepropustan ekran, zavesa pregrade rov za nepropusni ekran
"tKon Ha poe 3a 80AoHenponycreH eKpaH

8 cut-offtrench 8 parefouille

. izkop za vodotesno steno

. .

.
. .
.
8

rotaciono bu1enje rotaciisko bu1enje

POT8UHOHO Ayn\fett.e

8 rotary drilling 8 for8ge Ii rotary

rotacijskovrtanJe
rotaciona krunica la v811cime

1002.

IvrdloI vol)clm.
epeTeH!cr (Ban"lecr) cSPAen

8 roller.bit 8 trdp.n ~mol.uolIorog8s)

8 sveder z valli

1003.

. pokretan rukom .

rufno rukovanje pa'HO paKY8a...e ro~no voden

8 hand-oper.ted 8 execuuiIila main

\
8 root hol. 8 trou de recine

1004.

. rup. od koren8 . rupa od korijena

. OT80PHatTaHaT OAKope...a

1005.

. luknjaod korenine .
rupa u stani 8 rupa u '111.nl
8 AynKft no K8pnOlG

. pothole
8 nld de poule, d'of!ondre

.. polirolnik,Jam., k.mln
1006.

- mont

m.rmita

d'oro,fon,

cloth.

. . rutlnskfpokul

rutinsko (uobi~aJenol ispitivanje PYT"HtK"(craHAapAeH) on"T

8 routine test

. .
1007.

ess8i de routine, - courant

obi~.jen preskus

. . .

sabijanje, zbiJan)e nabijanj_, zbiianlo

Hal5HOatb8, 36HBatilo8.

8 compaction
8 compact age, corroyag8,
sorrogo

I00B.

. .
.

zbijanje, zgo1~anje. 8 compact

8 sabijati (zbijati) nabijati,zbijati 8 35"88, Ha5"8a

zbiti, zgostiti

8 compacter

537

1009.

. .
.

1010.

1011.

. . Infnlt . sataSl .

sobirn; vod, kolektor . co5HpHa 'teOKa (Ke".n), KoneKTOp

. jam. za izplako . sablrnivod, (s.blrn. cev,kol.ktor) .

zbirolnik,kolaktor

sabirna jama odvodno Jom., talolnlk e05HpH. JOM.

sump

8 pul..,d

8 collection conduit 8 collect.ur, ,;mlss.i,.

-"
8 8
honnyco/11hn" structure en nlel d'olleilio.

. SOlau
1012.

eOTeCT(eoToOHAeH)

1013.

1014.

. . . . . . . . slanolt .

. .

saQsta SI,uktu,a
satasta st,ukture
sataste struktur. eOTOCi. (eoToeHAHa)

8
8

honeycomhstructur.
structure en nld d'ebeUles

,
8 contenu an choux

sodr!ino kreeu

koliein. vapna

. lime content

COAPU1Hn 110 naprD

vsebina apna

sadr!loa soli (sallnitet)

8 salinity

8 sallnitd

1015.

. .
.

coneHOCT. cnaHOCT, cenHHHTeT

tlanost
sadr!ina vode (vlalnost) kolleina vode, vlelnosl
enaH<HOeT,COApH<HHa Ha BOAaTa

. water content

.
.
BOAaT.

teneur en eau

1016.

. vl.tnost . . .
.
vlaga

sadr!ina vlage Ivlalnost) kolieina viage, vlalnost

Bna)t(HOCT, COAP)f(MHI
HI

moisture content

8 teneur en eau

1017.

seeiyo, I.k.:~
sjekae (oltrica za ruanje teKa'l

.
izdulenal

cuttingedge
fll (d'un outil!

. troussecoupante ar'te tranchante

HO)l( Ja Ct'letW!,

. rezilna ostrina, sekae

538

,
1016.

:I

. . .
8

sedlmcnt(n.'t.o talohnjeml
sediment, telog, 1.lollna
CC.Q,HMQHr r Janor

8 sediment
8 sediment

sediment, usedlina

1019.

. sedimenlnotlo (tlo nastalotalobnjem)

. natalobno tlo . . sedimentna tla, usedlinska tla . scgregacijalod.ajanje, izd.ajanje) . .'greg.cll.,odjolji..nj. .
cCrper8L\Io1ja, OAAenYODHIo8

8 sedimentary soli

sol sedimentaire

! I

HaranO)t(eH8 0"08, CIAHMeHTMpaH8 00'488

1020.

i
segregation

8 .egregatlon

8 segregacija 1021.

. . prosijavati, sijati . Ct~n.npocejyal

sej.ti (proseia.atil

8 8

sieve, "J
tamls.r

. sej.ll

,
8 cribration,
8 criblage, screening tamisage, p.ssage au crible

1022.

.
.
.

,ejanjc

(pros,ja.anja) cee",e

8 prosijavanje, sijanje 8 npoceivaa",e, 8 sejanje 1023. .ekundarnl (sporedn!) sporedan

8 locomJary 8 secondaire

8 sekundaran, sck1.indarcn

8 cnope.Q.eH, ceKYH,QiJpeH

1024.

.
'.

sekundarni uticaj .remena

dugotrajno slijeganje

8 secondar,v time effect

8

effet secondairede temps

8 COKVHAapeHopeMeHcKH e~eKT

. sekundarni fasovni u~inek

.

1025.

. serpentin .

serpentin (geol.)

8 serpentine (geol.) 8 serpentine (geol.)

8 ccpneHTHH (reon.)

. serpentin

1026.

sClonsko pomeranje 8 sezonsko pomicanje

8 ceJQltCKO nOMQtIYBD~e

seasonat movement 8 mouvement saisonnier

sezonsko gibanje

III

539

1027.

. .
.

sila bubrenja (Jiren/a) sila ekspanzije, !irenja

CHna HB Wa.1pet-t.eTo, CHna Ha eKcnaH3HjsTB

8 expansiveforce
8

force d'expansion, - de gonflement

.
1020.

ekspanzijska sila .lIiclJum.diok.ld (kv.rcl silicijev dloksid, kremena supstanca .IIICI 8 silice
8

. CHnt.1IJ,HjYMABOOKCHA. KpeM8H . kremonica

1029.

. .
.

. .
.

. silicijumski
silicijski
KpcMcHecT, CHmll.tIi1CK\o1

8 siliceous
81 siliceux

kremenast
8 silicate 8 silicate

1030.

. silikat

. silikat
silikatizacija

1031.

1032.

. sillkat . . silikatizacija . . . .
~HnHKaTH3au.Hja

ClilflHKar

8 8

silicatisation

silic.tisatlon

silikatizacija

.1.Dnl., upIJ.nJ.
upiJanJe, si.anJ.,
BnHeat-be,

8 luetlo"
slsanj.

.
.

podtlak

. succlon
8 dddl., sieve

.
1033.

WMYK3H:t8

srk, vl.k, podtlDk

. sito
.
sito

. crib Ie
8
Mpe)t(B

.
8

CHTO, peweTO

rdeta, sito

1034.

. sitoveliko

. veliko sito

screen, riddle tamis, ecran

1035.

. sito, reseto . . .

CHTO, pewero,

sitan Itini) pesak sitan piJe..k

I ... 8 fine sane

8 i 'Dolefin

e",." (<II"") neeOK 8 draben pesek,

540

1 1036.

,2

. .
. .
e

sitan sljunak !Ijunakvelltinogro!k.

CHTCH ~aKan (co

gravel . pea
8 gr.vl.rs roulel, gr.vlllon

~MHHa Ha JpHa OArpaWOK)

drobni

prod 8 fines 8 (fractions) fines

1037.

sitne cestice

8 sitnez, sitoe cestice 8 CHTH03pH M3Tep\o1jan

.
1038.

drobnozrnati

. slabo tlo

. meko tlo,slabo -

. weak soil

.
.

.
8

sol sans consistence

MCKO.cnaOa nO\4D8 mohka, slaba tla

slatka voda

1039,

. slatka voda .
. sladka
.
.
8 sliicgonjcnerHyeaH:.8

fresh water
eau douce
I

npecHa BOAa

voda 8 settlement 8 tassoment, onfoncomant

1040,

sleganie

1041.

. usedek, posedek . sleganje, (spu!tanje) tla

8 spustanje tla, ulegnuce

. land subsidence

a"a;ssement de surface, subsidence

8 cnerHysatbe (nponafaHe) H8 nO"4eaTa

ugrelanjetal
sleganje usled rudarsklh radova
ulegnuce tlo lbog rudarsklh radova

1042.

.
.

8 mining subsidence
8 allalssoment minier

8 cnerHya3H:,e H3 nospWHH3Ta nOA anlrtjaHHeHa

py,napCKH HCKonH

1043.

.
8

ugrelanje povr!ja lorad; rudarjenja

slivna povrsina
Cn\o1BH3 noepWHHa 8

catchment

area

8 slivna povrsina . zlivna povrsina

8 bassin versant, sire de captage

1044.

.
.

,Iobodan profil 8 ralmak, ,vijetli otvor, slobodan profil

8 cno60.neH npO~Hn. "tHCT creop

8 cloarance
8 ieu len goner.1 inecan;que) dogagoment

,vetla sirina, fisti profil

541

1045.

.
1046.

I .Iobodna voda I .lobOOna voda I cno/ioAHa OOAa prosta voda

I free water I eau libr.

I slobodnavislna

1047.

. sloj . I .ioJ
8 plast

. slobodna (nepOOgra"enal vlsina . eno/ioAHa (HenornpeHa) o"e"Ha

prosta vi!ina

I un.upported height

I hauteur IIbre

. stratum
I strat.. couch. I ice layer
I couehe d. glace

. nnaer,enoj
1048.

. slojleda',
. slojleda
I enoj HaMPaJ,.aMp'Har enoj 8 ledena plast

1049.

. slojevitost . . plastovltost
cnoeOHTOCT

. .Iojevito.t

I bedding
I couche, lit, stratification

1050.

.
1051.
.

. enoj, Hacnara
plest, korlto

. .

sloj, naslaga(koritol
.101,podloga (korlto)
(Ha BOACH TeK)

I bed, .tratum (stream) I 'lit, couch., bane

. sloj sa konkrecijama

. sial. konkrecijama

I concretionaryhorizon 8 coucheconcrition"ee

.
1052.

enoj co KOHKpelU1H

plest. konkrecijami'
slojna povr!lna

.
1053.

. .

bedding plane

.Iojna pioha
noopW"Ha Ha enoeo",e pioskev plastovltosti

I plan de stratification

. . .

. slam
slam (siomiti se, sru!ltl so) enOM,Pvwotbe, ee pa'PVWVBa
poru!itev, zru!ek, zru!iti .e

8 collapse
I affaissement, ecroulemcnt
(s'affaisser,

,'.crouler)

542

1054.

1055.

. . . . smican)e . posmik . .
smonjiyanje CMonKltyo~.be

smanjcn;e pornog pritiska

tlaka u porama cManyentbC H8 nOptU10TnpHTHCOK 80 nopHT8

pore pressure dissipation dissipation de la pression interstltielle

upnd pornega IInka

8 shear

cisaillement

strig,strifenje

1056.

.
.

snilenjc niva" podzemne vade

sl1i1.r.l1jr. pndzomno vade CH~)KYODlbO t'8 .,IIIDOTO HD nOAJ8MH81'D BOAB

8 groundwater lowering
8 nbnissomontdu nlvoou d'ODU. robnttomont de la neppe

.
1057.

. upndanj. podtalnice
snj~cnjenivoovade . .

. .

snizenjerazine

vode

8 lowering 01 the wator teble . rabattement de la nappe

HHBO

CHH>Kyaal-be H8 SOAeHoro

nizanje vodne gladino

_.._._--

1058.

. sotiyo Icda

. ledena leca .
8 ledena leca

. icelense
8
lentille d~ glace

CMp3HaT3 neKa

1059.

.
.

sondalni

~tapUipka)
eUn

.
penetrocijom

soundingrod
tlgo do sondage

.
.

~ipka za sondiran!o

CO.IAPH<CH "parI COHA8)t(CH 8 sOfllJi1!ni drag lOGO.

. .
.
.
.

sondlranje

statickom

8 static sounding,- penetration

8 sondage de penetration statique

staticko sondira,;je, penetracija

CHH~~KO COHAHpal-be, CT8TH\.IK8neHeTpau,,,,je

staticni

penelracijski

preskus

1061.

~sop~tvl'na m<tsa
vlao;tita tcf:na C0nCl Della Te)t(HH8

.
.

. dead load . poids mort

8 frequency,

lastnntela
sopstvena u~esta1ost I ylastita frekyenclja, prirodna conCloeH. 38"eCleHOCT,4>peKBeHL\l1j. lastna frekyenca

1062.

. .
.

natur.1

f,,;quencepropre

543

1 1063.

.
8

spccifi~na masa
specifi~na tetina

8
8

specific gravity poids specifiQue

106~.

. specifi~nateta . speklrografskl
8 spektrografski 8 cneKTorpal!lIo1'f8H

8 cneL&"'4JW'IH8Te)t(HH8

8 Ipoctroor.phle

spectrogr.phiQue

.
1065.

spektrogralski
spiraln. burgi). splrnlno Ivrdlo

. ~.
.

8 cm'paneH CBPAen poltast svcder

.
8

8 helical .ugor

tarldr.

I
8 screw auger t.rh!re helicoidnle

1066.

.
.

spiralno svrd 10 8 spiralno svrdlo

cn"'panCH COPAen

8 spiralni sveeler 1067.

. spoj
8 8 spoj 5 motdanicima 8 cnoj zmozni~en spoj

8
8

scarf (scarfing) assemblage, entur.

1068.

sporo Ispiti.anjo na konsolido..nlm 8 konsolidirani spori pokus 8 KOHCOIIHAHpaH 6aoeH omn 8 po~asni preskus dreniranih .zorce.

uzorclm.

8 consollo.too .Iow test 8 assai lent consoliot!

1069.

. .
.

. sposobnost sabijanja (zbijanja)

zbijenost, sposobnost zbijanj. ,5HeHocT.cnoc05HoCT.. ,5HB8tbe I sposobnost zgostit.e sposobnost upijanja (siso.ost)
WMYI<al-be, cnOC06liOCT 33 BnVlSal-be

8 cornpactibility
8 compactabilito

1070.

. .

8 upijanjeti., podtlak utlu, negati.nl tiak u poram.

soil suction 8 sucelon du sol

1071.

. spregnuti .
konjugirati, 'prezati 8 konJugiratl

sesalna sposobnost to'

_._-8 conjugate
8 conjuguer t.,

8 cnpCrl1Y08, coeAHHYOD

544

lr72.

.
.
8

spustati se (padatil 8 propadati, spuhati se 8 nala, ce cnywra

8 slump
8 affaissement (s'lffaisser) effondrement

Is'effondrer)

vlhntllft
sniienie vodostail
He HHOOTO

1073.

. spustlnje, mllavanjo

.
.

.
.

. dr.wdown . .ffaissement,.b.issement, v;dange,

rlbottoment

---

CHH)KYSl1tbe, onnlalbl

hitro zniievanjovodo,up.d
spustanie (tonjen)e)

1074.

. spustanje,potapln"', tonjenio
. ugrez, pogrez . srediSte slegania
.
CnywTaH.e,nOTonya.H.e, TOHeH.e
I

sinking . 8 foncoge
8 seat of settlement 8 siege du tassemont

1075.

8 srediSte slijeganja
8 CpP.AHH3 cncmyeaH:.ero "a

lelisce posedanja,center posedanj.'

8 medium s.nd 8 sable i groin. moyens

1076.

. srednjezrni pes.k
8 srednje zm.st pijos.k 8 CpeAH03pHecr neCOK

. srednlo zrnat pesek

j
I
8 de flocculation agent, dispersing agent - dis.
ZI defokulaciju,

1077,

. .
.

sredstvo za dlsporgovanJa lantikoagulon.)

.ntiko.gulans, sredstvo

dofl<?culant,

agont de dispersion

porgiranje

~.cpeAcrBo
1078,

3a AHcnep3H)a, pa3ABO]YBaH>8,IHTH'

KoarynaHc
disporzijsko sredstvo, antikoagulator

. srzna cev

. .

. COre barrel
8 tubecorlttier
38 OOAOHoO iaAPo

jezgrena(srlna) cijov
UHnHr'Aap

- jedrn. ecv 1079.

. stobilizacijo
-. stebillzociia

1080.

. . lIablllzaeija . .
cTaO~n~nalt~ja

- lIablliZOllon - stabilisation

I
I I

stabillzaeijaIia stabillzacijatla
stabilizaclja tal

8 soli stabilization

stabilisation du sol

cTa6HnH3aLtHja HI no'tsara

- 545

1 1081.

. slabilizalor
.
.
8 stabilizator
CTa6~n~'alop

. stabiliser .
,tabllisateur
8 fixing agent, slabilizing

8 stoblHzoler
.
agenl de fixation

1082.

slabilizalor (sredstvo za vezivanje) sroclstvo ZDvozivnnJe, stobiliz8tor * 8 cpeACIOo ,a 'aLlopclyoa/-be,cle6~n~38lop 8 sredstvo za utrjevanje, vezivno sredstvo, vezivo

1083.

stobiinosl . stabiinost

8 slability
8 stabillte

1084.

. stabilnost . .
CT80HntlOCT

.
8

staklena boca edredene zapremine (piknometar)

plknometar
n(.1KHOMeTap

. pyonometer
pycncmetre

. piknometer
1085.

.
8

stolon, postoJon ustal]en, stalan, poslojan

.. .toody

. stalen
10B6.

nOCJojaH

. permenent
8 benchmark 8 repero, point fixe

.
.

stelna ta~ka (reper) 8 reper, stalna to~ke

nOCTojaHa TO-Ka (penep)

8 reper, stalna to~ka 1087.

.
8
8

slalna lo~ka, (ropor) oznaka, reper 'HaK, 6ener, nOCTojaHa 03HaKa,penep

rcper

. . repere

mark, bench mark

108B.

standard no Ispitivanje penetracije slandardnl penetraciJskl pokus . cTaHAapAeH on~T Ha neHelpa4~ja

. .

"---

standard penetration tesl S.P.T (e55ai de bellage au carottier)

10B9.

. . . standardnozbijanJe
standard no sabijan)e
36HB8l-be CT8HAapAHo

slandardni penelracijski proskus

standard compaction 8 compaclage standord (normaUsd)

standardno

komprimaciJa

546.

1 1090.

.
.

stanje Qapona cocToj6a H3 HanperStb8

0 stanje naprelanja

stress condition 8 condition de contrainte

1091.

. . stenG
8 8

napetostno stanje 8 rock

8

8 stiJena, kamen
8 Kapoa, KOMeH

roche, roc

. kamnina
1092.

stena lelene bo'je metamorfolirana, )onCU3 Kapna balifna, eruptivna sti)ena

8 greenstone 8 shiste vert

lelene kamnine (metamorfni skrilavci Il kloritov

diabazain melafirja) 1093.

. stenovit
8 stjenovit, kamenlt
8

rocky

8 rocheux

1094.

. kamnit, skalnat .
stepen 8 stupanj
creneH

Kapnccr I KOMcuccr

konsolic1aciJo. konsolidacije
Ha KOHCOl1~Aal.\a.1jaTa

consolidation

ratio

8 degre de consolidation

1095.

.
.
. .
. .

stopnja

konsolidacijo

.---.---

stepen osetljivosti

8 stupan) osjetljivosti 8 tTcnCH H8 oeer nHSOCTa

sensitivity ratio 8 indice de sensibilite

. stopnja obfutljivosti
stepen sti!ljivostl 8 stupanj kompresijo

1096.

.
H3 3UCHTOHOCTO

compression ratio 8 degre de compression

- creneH H8 CH1cnHBoCT8 . st"pnja kompresije

1097.

stepen lasicenosti valduhom zasitenost zrakom, stupanj

33C"'TCHOCT co B03AYX,crenCH zasi~enost z zrakom, stopn)a zasiecnosti Z lra-

air saturation,

degree of en air

degre de saturation

kom
.109B.

. sti!l)ivost
- sti!ljivost
. CTH~nHBOCT

. -

compre.sslbllily compressibilite

- stlsljivost

-547

1 1099.

. stojeti lip . sto]eti lip

.

. .
" .

end-bearing pile
pleu resistant par la pointe

1100.

1101.

. stoje~i kol . SloJeti !Ip . stojetilip . . stoje~1 kol . stopa stuba

CTOQ'tKHKon

CToe'tKH Kon

polnt-boorlng pile pleu resistant par la pointe

8 pier footing

8 stopa stupa

.
8

CTanKB HBSHCOK CTon5

fondation ou base d'un. 'ot.e, pliler

- d'un

teme Ij stebra stopa temelia, temelj samac temel] 'samac (temeljenje)

CTanKa, eAHHH'teH TeMen

1102;

.
.

8 footing (kundation) 8 empattement, semelle

.
1103.

temelienje
strija (brazda ogrebotlna dul kHzne povr!ine)

. .

. clpHla, IIpa3Aa

Itrija, bralda

8 stria

Itrle

1104.

. brazda, ril .
.
.

strm. nagao, odse~e'n 8 nagao,ilnenadan, neo~eklvan

apMHO, OTC8't8HO

8 abrupt 8 abrupt, d pic

strm, odsekon

1105.

. strma kosina
. !karpa
8

8 escarpment
8 oscnrpemont

. skarpa
1106.

CTPMHHH3, HaKI10H, KOCHH3

. .
.

stvami napon efektivnonaprezanje

e<l>eKTHeHO Hanpera...e

8 effectivoIlress 8 contrainte efficace,effective.

.- efektivna napetost

1107.

. . .

stvarnaporoznost o!ektivni porolitet

e4OKTVlDHa nopo:lHOtT

effectivo porositv porositd elf icaco

8 e!okt;vna poroznost

548

1108.

.
.
.
.

stvarn;pre~nikzrna
r.4JCKH10H3 (Jonr.MHttaHa
3pttaTa)

8 effective(grain,ize)

8 .Iekl;vni (promier zrna)

.
8

effectif, effie

ace (diamE!lrr. des grains)

ufinkoviti premer
stvarnipritisak effective pressure

1109.

.
I

.
8

.
.
.

elekt;vn;priti,ak
clt>cHHIBeHnp"'''COH (H","CH)

8 pression efficDce, - effective

clcktivniprilisk
8 streamline 8 ligne de courant,

1110.

. 'Iru;n.lin;j.
strujnica fiHHHHHI TeKOT trpyJH'" I1HttH"'~CTpyjHHUU,

d'ecoulcment

strujnica
struJni

1111. .

.
.

pUlAncij,,1

. "r..mln'! pOlentl",
8 potentiel de courant \

,Irujn; potencijal
strujni potencial

8 nOfeHu,Hjan HI cTpyetbero

--....---.---8 prop

1112.

'Iub, podupira~ 8 razupora, potpora

support, appui, elai

8 cTon5, pacnOHKa, nOT"Hpa'4 opora, 'tojka

.
1113.

.
8

,tvaranje pahuljica (zgrubvanje, !lokulacija) 8 zgru!avanj.,flokulac;ja

cIIl1oKYna\4Hjl, 3rPVT'I'{B11to8

8 flocculation

. !loculation
8 cast line 8 courbe cumulative

.. kosm i~enj.
1114,

.
.

,umarna (kumulativna) IInija 8 sumarna krivulja

. zbhn.
8

cyMapHa nHHHja (HpHBa)

1115.

. ,u,",d.ra,t
8 'puzvast
8 gobast cYBiepeCT 8 suspenz;ja 8 susp.nzija 8 cycneH3Hja

krlvulla

.._---------.--..---

. spongieux
-...- .-.---._8 8 suspension suspension

spongy

1116.

. suspenzija

,549

1 1117.

.
.
1118.

susenje (eksikacijal

8
8

exsiccation dessiccation

isusivanje. cksikacija
Hcywyea..u8

. osu!evanje . susnica (eksikator)

. desikator.
.
susionica

8 desiccator 8 dessicateur

.
1119.

ana paT Ja CYUJCt-be, CYWHHQ8

susllnik
osul.no u peci (sulioniku)
Hcywelto BO CYWffHlta ;

. susana u susnici
.
.
.
8 posu~en v pecic!

8 oven-dried 8 seeh.. "dtuv.

1120.

.
. .

suva masa
suha masa
eyea Te>KHH8

8 dry w.ight
paids du materiau sec

teia suhega materiala 5vefanj. snap

1121.

".

. wisp
8 mech.

snap, sve!anj
rpeT, CHon

1122.

. pram en, snop. svitek . svrdlasli sip

. .

. uvrtani Sip
uvrtani kal

. screw pil. .pieu. vis

epreH Kon, capAneCT Kon

S
1123.

. saren
.
.
prosaran
UJ,'PCH lisast
CI

8 mottled
8 marbre, tachete

1124.

. pro!arana glina

. !arena glina
.
npowapeH8

8 mottled clay 8 Irgilo. bigorr~o

1125.

. . sip

rnHHa

lisasto glina. marogasta glina

. pilot. lip .
Kon . kol

. pll. . piou

550.

.....----1 2
,

~3

__.._0.'..- -..

- --1

112G.

.
.
.

~ipforl1lir;1I1 tcrr.nu (n<llieu m(!sta) " u Ilu (n" mieilUl 8 pilot betonl,an
Kon t.13pa6oTeH BO nO'48aTa Ha n~u,e MeCTO nn I"e'tll norcJonl koll

. citst.inplaco pile. ci1st.in!>itu

-

dam I" sol, - \n '.illl 8 pleu mOIJld

---.-. - -- -." ..--

1127.

. .
.

lip koji nasi trenjem. pilot koji nasi na trenje

O\.1CC'IKt.1Kon

friction pile

8 pieu flottant

1128.

. torni kol . !ipka. molka

8 maIka, !ipka 8 enn, npaT

. rod
8 tige, tr.ingle, barre
,

. drog

1129.

.
.

siri?a (lev spoja) 8 otvor. pukotinp.

8 joint opening
8 ouverture d'un joint

1130.

. ~. .
.
8

OTOOp!-ia nYI<tl3THH3

sitina razpoke j

'
8 expansion 8 expansion

.irenjc (bubrcnjc) 8 ekspanzija, povecanje, 3irenie

W\.1peH:te, 3roneMysat-be Ha 3actlaTHHHBTa

.. 1131.

. sirenje
-

ekspanlija. sirjcnje,
rasipanje ~"apona
I

"

.
,

sirenje' naprelanje, ra.lpanje ,

pacnpoCTpaHys3H:te (A~c~nau~ja) raznO$ napcto)ti
.. "

. .
Ha Hanpcra"bcTo

stressdispersion,dissipation
dispersion des eonlraintes, dissipation
de. controinte.

8 disipaciJa,
'

1132.

1133.

. . . . . skril!~c
siriti.e (bubriti)
ekspandirati, skrilji1c

bujati

expand, swell 8 etendre, gonller, dilate,

w~pel-be, 6a6pet-be eKcnaH3Hja ------ ~-----

8 siriti sa, nabrekati

. shalo
8 -

. ItlKpHnp.lt . skrilavec...'

\,I

1134. ,- ---8.

.
.

!kriljac (glinoviti glinoviti,!kriljao

fnl-1HCCr WKpt.1neL1

!kriljac

, ~8\':1Sp,~.Jrt,..,,, . . .--~hili'~-itrglle. feuille\oft

. glinasti skrilavec

"Ii ':1

II:I:~ il

----.------------.
, .,
""

.n . ~~- ,. ._~_.- .".--..-.

,0;.",,,,,,,,,,

551

1 1135.

1136.

. .
.
.

. . . flindra Jlypn .
~Ijunak

~Ij~ka (zgura)

~Ij.ka,zgura, troska

slag
loitier,scorio

~Ijunak 'I8Kan
prod, gramol ~Ijunkara

grovel

gravier

1137.

1138.

.. gramoznica . ~Ijunkavit . ~Ijunkavit . 'tDKDneH

tlaOfal1HWTe H8 qaK8n

~Ijuncara

grovel pit
gravicre. ballasticro

gravelly
graveleux
----

.
8 8

1139.

.
.

prodnat, grarnolcn ~tetan ~tetan,aheeen

WTCT8H, OWTcreH

detrimental dammageable, nuisiblo

~kadljiv T

'-1140. 8 talk (ili steatit) 8 talk, milavka 8. TanK(crea"n) 8 steatit, laj.vec 1141.

soapstone pierra ~sayan(tolc), st~atlto

.
.

talpa pribaja
TeHKOSt.1I1Ha HenponYCTm1s3

8 platica, talpa, fmurJa nperpa,Q3, Tanna

sheet-pile palplonche

1142.

1143.

. . . .
.
.

. za!Jatnica
tanak sloj (film) lilm, tanak sloj
ifJ~nM: TeHK3o6sHBKa, TeHOKCl10j

Ja wnYHA

film
pellicule,film

film, tanka prevlek~, ovajna plast mantel, sleeve manchan, chemise

tanka cilindricna abloga, (ka~uljica) 8 tanka valjkasta abloga, rukavac

TCHKa U,\.11H1H,n;H1"iHaOI5BHBK3, PBKBBOU.

tanka cilindri~na

abloga,

rokav

552

1
I
I

3
\

-----

1144.

. .
.

tanko slojevita(slruktura)
tanko uslojena (struktura)
TeHKocnoem"a (CTPVKTvpa)
struktura

.
8

laminaled(slructure)
(strUl:1UlO) fcuillelCfl; fill~'IIIr.1I1 ~.t 1;llj Ii.;n

. tankoplastovit,

1145.

. tanko uslo)cna glina {li.ta.ta ollnal . tanka uslojcna 91i1l~ 8 .

uannaCTCH8. TCIIKOH8cnOCtt8rnHH8 tunka plastovita

8 varved cloV aryile strntHidc

1146.

. .
8

g-!ina; listasta glina

te~an, te~nost tcku~. tcku~ini1

TC'tCH, Te'4HOCT

. liquid
8 liquide

. tcko~
1147.
i. ,I t I I

. tcccllje . te~enje

. .

. flowagc
8 fluage
.,.-.--.

(ua nO'4BCHa Maca) Te'4CII:-.C

t~~ef1j(', p'f.'lok

1148.

. .
. .

tecenje blata
te~enje blata

. mud flow

---

8 coull!e de boue

8 TC'IethO H8 "'Uta (Kan)

. blatnitok
1149.

.
.
e

.-8 boiling of sand - bou lance du sable

te~enje ..klju~anje" peska (izazvano hidrodina. mi~nim priti.kom) 8 te~enje pije.ka

Te'4CH.eHB nCCOK(DpHett.O Ha "CeOK) killcnjc pC!liko

-----.-8

1150.

. tef.enip. tla

t~~cl1jcIf!nlljc
TC'\f~tbP'}li]nO'4aaTa

.
.

earth flow
flu)'. t!cCJulcnll'lIl (d~ ~;ol)

,
..

!
!--~~~-!---'-~.--p
,.~.,I.

., to! 1~""i'?
.:t te;~,::v.. g:injl~

,. !lllIli)

~:
f:>-:;C!"'lva

:
ghnJ, nest~bilnn b~l~1

'

_.-...

..-

-I

ft Cll'ick cli1V 8rgile t:uidc. sr.n~ibl~

. m~knna. osjr.~ljivaglina
. Tc~m'ma rn"'1i3. oceTflHOi] ffll1Ha
I

---1152.
-

- tekoe. glin., ob~utliiva glin.

te~ljivost. fluidnost, fluidnost sklonost te~enju

'-'.----.-- II1Iiclitv - flui<':ite

Te,n"'9OCT, Te"Ha cocToj6a, <lJnVI1,(tHOCT

- fluidno.t, teko~nost

-...----

---

553

1153.

.. tehnik. temeljenja (naein temelien]a) .. tehnlk. temeljen)a

!ounel.tion practice tehnlque 10nda!iollS

.
1154.

TCXUHt<ntlO TCMOnetbo

tehnika. temelJenja texture texture

.. tekstura .. tekstura .. TeKcTYP. . teks!ura, zlog

1155.

1156.

.
8 1157.

. .

. . .
.

temel) samac po)edina~ni temell, tomel) samac

nOC1\~1tIC'IIIO CTnn~no UDTOMOn, TCMel1CH COMCt!

fondatlon isol~.

spot footing independent -

toekoyni, posami~nitemelj
(emelj stimac pojedilla~ni temeli
caMCl(.OMeneH TeMen, nOCAHH8'fCH to~koYni temelji, posami~ni temelJi Individual footin~l. l!>oln1cd fuundallon

semelle isol~.

temelj u obliku plo~e (ro!tilja) ." .. temel)enje na roitilju

mat foundation, fondation

raft

sur radior

. CKapCCT TCMen .. temoljna brana, ploi~a 116B. .. temel)onJo (Iundir.njo) . .. temoljenj.

.. TeMeneH>e, r/JYHAHpaH>e 8 temoljonje

foundation fond.tlon

1159.

.. temel)enje na ploei .. torneljenje na plo~i

slab foundation fondalion sur semelles isol~es

. TCMOnUJbO Ha ""0'18
1160.

1161.

. . temelji!i . . . .
TCMtH1H8nnOlil

. . temel)iti
temel)na plo~a
temoljna plos~a

. temeljenje na plo!~1 temeljiti ffundirati)

found fondor

reMeneH>e (nocraeYBaH>e TOMen)

ternol)naplo~a, pod

base slab, foundation - lIoor radier, dalle d. fondation

554

1 1162.

. .
.
8

. t.mclina tla
.
.
tcnzomntar
rCH30MCTBp

temeljno tlo t.meljno tlo, podina

TeMCflH3 no't08 (no'tBCH cnoj
nOA XYMYCOT)

. subsoil
8 sous-sol

1163.

.
-

8 tenlometar tenzometer

tensiomotor 8 tensiometro, extonsomotro

1164.

.
.
8

tenzometar (meraedeformaeija)

8 strainmeter

8 tenzumctar 8 TCIIJOMCTnp

. delormetre
8 8 tenace terrasse, terre-plein

. tcnzometer
1165.
terasa terasa

8 Topacs

.
~1166.

terasa, polica tereijar (tereijaran) 8 tertiary 8 tertiaire

.
.

--

8 tere ijaran ,epl\Hep, Tepl\HjapeH tereiar, tereiaren

~1167.

. .
. .

. .
.

tcrcnskl potlo\nk
tcrenski podoci
TepeHcKH OOASTOLHi

8 field 'datum

donneos, C\>mpte- rendu du chanticr

terenski podatki

1168.

terensko ispitivanje te.enski pokus

TepeucKH omn (eKcnepIr1MCHT). TcpCHCKa npo6a,
TCpCHCKO HcnH1yo3J.bO

8 !ield experiment,!ield test

.
8
8

essais sur chaotier,

- in situ, - on place

essai de chaotier

.
1169.

.
.

terenski poskus, terellSki preskus

-termieka analiza
thermal analysis analyse thermique

8 termalna analiza 8 TepMWIK3 aH3I1HJa

tcrmicna

analiza

-----1170.
8 termoosmoza tnrmoosmOZR
TepMOOCMOJ8

. .
.

thermoosmosis
thormoosmosn

termo-ozmoza

555

1 1171.

.
.

tdina (masa)
tdina (masa)
'f!HU1Ua(Maca)

8 weight
8 poids

. .
1172.

. tiksolropija .
.

le'-a (masa) ._----_. liksUltopija

THKcoTponKja

8 IhlxOlloPY

1173.

. . tlo(Ieren)
tiksolropija
'1o"'oD, Tepoll,

. thixotropie
8 ground

.
1174.

teron, povdiu:1 tie

"fJi-t11018

sol,terrain

ft tin, tere"

1175.

.
.
.
0

. . . tlo organskog porekla

maskeg, organsko tlo lok (Iefen)e)
TO'fCJbO

tlo na 1II05tU, - (in situ)

110U prirodnom stanju. (in silu)

.
t

. solenplac.

soil--in--situ

no"sa ao npHpOAHa cO<:Toj60 lin situ) 8vtohtun., tla, rnati~n;) tlo

. .
1176.

MacKer(opraHCKano"sa) muskeg (organska tla)

8 muskeg(organicterrain)
terrain organique (vase ou lourbel

. tee;

8 flow ecoulement,cour.nt (,'ocouler!

TO'40,
tok, tefi

1177.

"-~

1178.

. trakast; temel) .

. .

. Iraini (vefili) mraz

51nll10 SIIlflfluto tlo nocTojalio (oe'fHO) 33MpJltara nO'488

8 permafrost
8 un' pr.rmnnont -. rH'rmi1frn'il

~talnozmrzl3 tla trakasti temclj

slr;p foundalion

8 londation s\ll'semelle,semellefilanl.

. pasovnolemeljenje
1179.

neHrosHAeH (TpaKacr) reMen

. trakasti temel;, (kontinuirani)

. .
.

trakasti temel),(kontinuireni)
neHToBHACH YeMOn, KOHTHHyaneH TOMon

8 long strip looting, continuous 8 Idndation sur semellecontinue. semel.

Ie filante

kontlnuiran; temelj

556

1 1180.

. t.onlo .
trenio

. i.iction
8 Ironemont

. . 'pMe,,,"
IronJo

1181.

. tronjo 0zid . trenje 0 zid

.

. w.nfriction

.
.MAGT

frottem.nt contre un mur

'pMC!ttAco nOOpWMttera ttl obstensko tr.nJe. trenJe

obpl.leu

1182.

. tresot

. treset .
. 'P8C'I' Iola

peet . . tourbe
bog . . peet tourbiere
8 peaty 8 tourbeux

1183.

1184.

. tresetille . t.eselille . . . Ireselni . tresetasl . .peeo.eH

IpeccTMW'.

Iotnalo moevirje

1185.

. Iolnal . trioksiJ.I.n . .
. ttiaksialen, triosen

8 t.iaxial

t.;aksijalan. troosni

. triaxial

'pM8KCMJanoll. IpoOCOII

1188.

. . ---. 1187. .
1188.
.

trodimenzionalan trodim,nzionelan tridlmenzionalen trolan Iraspadnut)

. .

three-dimensionel
II3 dimensions

. 'POA_HIMOHaneH npocTopell

krhak, lomljiv. trolen. drobljiv . .powell, ICpwnM.,Apo6nM. . droblj iv, 1Iolon

. . friable friable
.

. trupput. Itemeli puta)

. podloga cesle, lomollno tlo casto
Tpyn H8 naTOT,OCH08' H8 naTOT

roadbed, road found.tion 8 pletaforme. fondation da I. cheuss.e

. cestno telo. spodnji ustroj

557

;,

1 1189.

. . tucanik
.
Zlstor, tucanik

8 balllst
8 balllst, pllrrlille

1190.

. tuf
1191.

. tolflnec . tuf . . tuf

Ton'teHMt(

8 tuff

T~

. tuf
lent

. . . .
.

tunelsko oblogl

oblogatunela
TYHencKa ot5l1Ora
predorska

8 tunnel-lining 8 revthementdo tunnel, bllnd'gl-Iurbu.

.

1192.

. . turbulent.n
turbulenlon
Typ60neHTeH

. ------.------..-..--..----.-..

obloga

--"---_._---. 8 turbulont
8
turbulont

8 turbulenten
1193.

. tvrda glina . tvnla glina .

8 stiff clay 8 .rgilo raid.

1194.

. trma gli'na . . tvrd.glln. . .

U

TBPAa, Kpyra roMHa

stvrdnutaglina

8 clunch 8 barrl, argiledurcil (gloll

JSPAn fnMH8, CTOPAHDT8 rnHH8

gruda, trdo glina

1195.

. ublalavanjeudarca . amortiziranje,ublafivan;eudarca . . blatenja udarcev

OMOprMJHpOlbO,y6now.yoo...o

8 cushioning 8 matelassage,Imo.tissoment

Ha YAOPM

1196.

1197.

. . udar . udar . . . udarvjetra .

udar vazduha
sunek vetra

8 8

percussion Jjorcussion. hUUDUO

YAap, YAMpa...e

8 udarno'. sondiran;ez opazovanjemugrezkov

8 air gust,
8 coup de vent

B03AyweH YAIP. YAap Ha BeTepoT

rafale

5
1 2 3

1198.

. .
. . . . .

--

udarni valjak(~ibrlCioni valjak)

vibracij.ki udarni valjak
.anett "" YA"P"O p.elt,ao, ."lIpaoanett

vibrating roller

. . vibracijskivaljar
1199.
udarno buJenj. 8 udarno buJenje udarnc vrtanjc

8 rouleau dameur. vibrant

8 percussion drilling 8 sondage par percu ssion

YAapHO Ayn-eob8 (00 nepKYt"ja)

1200.

udarno dleto scka~ kruna u obliku svrdla

8 auger type bit

8 trdpan, d cullier

8 WHnetT CepAp.n 8 spiralni sveder I 1201.

. uucovazduha

. .
.

u porama

udio zraka u

porama

air ~pace,etio 8 pourcentage d'air en volumo

8

3n"'iuHHwl...n03AYXOT 00 nopHf"HI 00'19818 d(?lol1 zrnko01 ilpalnjonih por

~--------,--

1202.

fit U9010 provon unulr.~nj.g kut prov09 unutralnieo

olon

1203.

. . . ci.ti torni ("eniski) kot .

trenja

tronJD

8 ongleof truo Internallr I"tion anglo do Irollomont Intorne v, 01

no DMCTHIIC:<OTO OHDTpOWHO TpMOtbO

.
.

ugao prirodnog nDgibe

. .ngle 01 rcpos.
8 angle de talus naturel 8 angleof shear 8 angle de cisaillernent

kut prirodnog pokusa 8 aron Ha np"poAHaTe Kat"He narDvnl naklonski kot

1204.

8 ugao smicanja

. kutposmik. . . stoilnl kot

trenja . ugao . kut trenja . . torni kot . . .
Iron

aron tl8 CMOnKtlV681<berO

1205.

frictionalangla

8 anglede frotternent

Ha 1pHetbeTO

1206.

ugao trenja izmedu tla I zida kut trenja da sa zidom e/on HaTp......e,o noM8Iyno-.aTa S"AOT " . kat obsten.kega trenja

8 angleof wallfriction 8 anglede frottement sur paroi

559

1 1207.

. .kutunut.rnj~ Irenja

ugao unutra!njegtrenja
aron HI BHarpeWHOTO 'PMetW

.
1208.

8 angleof internal friction 8 anglada frottement Interne

. progib,otklon .
O'KnoHyea'be,

. kot nOlraniegaIrenfa . ugib (delleksijl)

8 dlllection 8 d4f1axion,allainemant, flicha divl(OA npaeeu), Ae'

Cl<pwHyel...a

Ilion (d'un 101lgel

"'neHcHja 8 upogib, odkJon 1209.

. ugll.1

. .
.

o!trobridan
aroneH. arnetT. ocrpopa6eH

8 Inguleux, Ingulai. r.

. .ngular

8 os;:roro.b 1210.

1211.

. ulcgnuce .
.
ulegnuce tla

. 031robridnazbijonastruktura . .
o.troroba blokosta struktura

ugl.stit blokovska struktura

8 angularblocky mucture 8 structure anguleuse, enchevelree

oCTpopa6tla 15nOKooCKa CTPYKTypa

'"

8 subsidence

cnerHyoa...e HI noqeara

offalsscment. affont.lrclnenl, subsidenco

8 ugr.znina, udor 1212.

8 unutra!nja .rozlja unutlrnj. pod loklvan;e 8 StfaTpeWHa epOJHja

.
.

.. internal SCour
8 erosion int.rne

1213.

1214.

. BuarpewuoIIlopers... . . upijanje
nalraoja napetost

. .

notran;. erozij.
1lllutrft~nJI nllpon unutarnje naprezanje

-. body .Iro," .
contr,'nte

Inler 118

1215.

. v.rkavan;e . . . .
upi;ajucibun.r

. 8nH8.H:.8
upajni bunar, napa;a;uci (negallvnil 8n"88r8I18" C5y"ap ponilcalnl vodnj.k

. upij.nje

8 imbibition 8 imbibition

8 rechargewen
putu d'nlimentation

1
1216.

3 8

I
I

.8 1217.

. . . .

uredaj za dizanie uredai za dizan;e

onpeMi 31 nOAI4IHYBaHoe

lacking equipment

8 app"eU de 'evage

I
I
I

naprava za dviganje 8 core drill rig 8 equipement pour fonge tube, sondeuse i carottage

uredaj za bulenie sa lezgrovaniem 8 bulilica za lezgrovanle 8 np,,60p 31 Be"e",e Ha iaAPo co Bp,"",e 8 napr.va za wtanie na ledro

1218.

. ureda]za ispira;'je .
aporot zu Ispironln 8 .napar Ja npOMMOal-b8 naprava za 'o~itev zrn z

8 ,Iutriator
8 dlut,lotour

1219.

. . ureaal za izdvalanie

Izpinnjem

.8 hydraulic classifier, elutrlator. s.dlmen. tatlon apparatus 8 oppareli da cla..iflcatlon hydrauliquo

\

~esticasedimontaci]om 8 aparat za hidrauli~ko klasificlranie, za sodl. mantacllu

8 ceAHMourou npM6op, nt,anH3.'Op tli COAHMeHruo

. vodnl kl.sifik.tor
1220;

u"ja,.

. urea'i
. .

za molanio 110
co A03HpOfbO

8 ureaaj za mllolaniotla
MCWi1Ji1,G HI 00'18"

g,oundbotchlno plant, soil mixin9 plant 8 Instaliatlon molangeuse des torres

bazaza prlpravozemlJlnsklhmolanlc

1221.

.8 uredaj za prskanjoze melter iii beton 8 torkret, top za torkretlran]e 8 TOpKpeT, anapaT 3a TopKpen'paHoe (ropKplleH
8

. gunlte -, cement-gun
8 plstolet (cement gunl i gunit~. - enduit projeti

TonI naprava za torkrelirenie lobrlzgavenle)

1222.

8 uslojonost (stratifikacijal 8 siojevitost, st,atlfikacija

8 cnoeB"ToCT, HannaCTeHOCT, CTpar""'''KauII;a

. slratification
8 stratification
.

. straUfikaclja,plastovitost

1223.

. uslov lome
8 uvjot za slom 8 8 pogo; poru litve 8 uslov(za . uvletha
8

failure condition dB rupture

8 condition

yenoB 3a paspYWYBaHoB

1224.

nestanak

te~enja

gline

8 quick condition 8 condition de boulance

c:'liatQlvolt gllne

8 yenoBII 31 ocernll80CT Ha rnltH~Ta

pogoi utekoeinj.,nja gllne

I

561

1225.

(penetrometlr) 8 penelromellll' 8 neH8IpoMIIllp 8 penetromeler utiski.."Je IpenetreelJ.' 8 penetreeij., prodir.nje 8 nlHetPl"Mj., npoAMPlH>e 8 pe"etreelj., prodir."Je
8 uto..rl..e

8 utiski.le

8 p_trom8ter 8 p-lrom4tre

1226.

8 penelr.lion 8 penetr.tlon

------.
8 fork-11ft truck 8 choriot el..lleur d fourche

1227.

Igr"'. millno) 8 .me.r Idiz.llces.llicem.).

. .illesr
1228.

. H.TO..PY'"
ttaGMBnoco .8ne".

1229.

1230.

. . . uzgan . yzgon noTMCOI< .

8 uzgon

. u..lj." . . po.alj.n,z..'jln,-wlljln
u..ljl"i zemljanlnlsip
ICMjn"O npo'PlAI (IiPl"I'

8 Iz..lj.", n.bijen ..Ij."jern

"_8naHG

8 rolled
8 roul.

8 rolled earth dem ,

8 u.nljnlll Zlftllilullillosip

clluue roull'n, hnllllllq ""

Inrre rouln

Z.lljarjem komprhnlrlnozemeljskl pregrad.

"ell"'''1 co UI"I"

b~OYlncy, upllfl 8 saul-pression, pouss.e d' Archhnide,

d.j.ugleg.

1231.

8 uzim.nje uzor.kI uzimlnje uzor.kl 8 -'be HI "mIAO""

8 sampling

8 prell.ernent d'echlntillon. clrott.ge

.
1232.

jernlnje .Zorce.

. . uzorak
. .

8 uzorek

semple, specimen

ech.ntlllon, eprou.eUe spechnen

8 proskullnec, .'Orae 1233. 8 uzorok Iz bulotine (jezgroJ uzorek Iz bolotinl,jlzArenl uzor.k

M'08AOl< OA COHAe"'HI Aynl<l, /OApo

"'O.AOI<,npoll.

8 boreholeSImple,cored sample 8 clroUe

8 .ZOrec Iz .rtlne,jedro

562

I
I

1234.

1235,

. . . . . ulvodno . uzvodno
YlOreC vzet
z llica

uzorak uzet sonda!nom

kdikom

.
8

spoon sample
echantillon pris 4 la cuille,e

uzorakdobiven!licom
H1AaAOK H3SIAeH co na)f(M'teH anapar

I I
I

8 upstream
8 amont

8 yropHo In? eOAITa)

.
.

-~ 1236.

. . .
.

yzvoden

uzvodnano!ica brane

8 heelof a dam
8 piod amont (d'un barrago'

uzvodna nolice (st~pa) brane 8 yropHa cranKa HI nperpaAITI 8 vzno!je zemeljske pregrade na vzvodni strani

1237.

valutak(krupaniljunakl
valutica, krupnl iijunak

cobble, pebble

8 eanyroK. KpyneH 'IIKan

8 galet, call Iou \

kamen, p,odnik, oblica 8 major principal stress 8 contrainte principale majeure

1238.

veei glavni napon 8 vete glavno naprezanje

norOl1eMO rl1aBHO HSnperatbe

8 veejaglavnenapetost 1239,

. velieina(vrednost)
. vrijodnost.

8 value

. .
12~O,
. 1241.

SpOAHOcr,3Ha'Ce~ft

. valeur..
8 porticlo size 8 dimension des D,alns

vrednost

. volieln. eostlcoIzm.1
. yolifina ~nstic. 8 . velikoSl dolcev
roneM"HO He "eCT""K"Te (spH8Ta)

. velil:ina

. .
.

zrna

8 grain

sizl

velieina

zrna

8 diametre des grains, dimension

roneMHH8HI 3pHlt8

velikostuna

1242.

. ventilnakaiika,pribor za uzimanjeuzoraka
8 venUlna !lica (pribor za uzorkovanjel 8 BeHT"nHana)l(,,"a (np,,60p sa BIAelt.e "388AO-

. bailer
8 tube 4 sediment curette

"") 8 ventilna!lIca (pribor zaJemanJevzoreev)

563

1 1?~3.

3
8

I
I

. MIIOIVucnrIHmft
1244.

. .
.

. .

I
Yrnmiln,;'!tlJivn (II j"~O o'jotljivn
inn

gllno
IIIHIIR

oXlrn,.",ltlv" clny 8 o'gllo ultros"",lblo

I
I
I

z.lo obcutljiva

glina

vertikalna cov

v.rtlk.lna tlaen. clj.v

Dcpn1KOntln nOH1Ctln u.eOKiJ

. riser . colonn.mont.nt. (tube)

pipe I

1245.

. .
. .
.
I II

8 verllkalna (11~ena) cov vert;kala (vlsak)

8 plumbline

v.rtikala (visak)

8 eepnlKana (Bt.1COK) It svincnica, vertikala

.
8

Iii a plomb, aplomb

1246.

vortikalna lalpa za v.rtikalna talpaza

opa!na

podgradu podgradu

8 poling board

planch. d. boisag., - par.",.nt

T:lImfi ,., lIo/trpal\yniHbo

deska

1247.

. v.rlikalnl POduplr.cl (Sipovl) . v.,tlkalnl podup;raci podg,ade, !ipov;

8

. . etayage
8 joint,

soldl.r boams, - pllos

avec madr iers verticaux

.
1248.

Bepn1K~HlHI1nOTnHpa~H, KonOBH

ve,tlkalni podpo,nl elementi, podporni koli

veza na pero i 11jeb tongue

.
.

.
8

spa;' na pero i utor

assemblage

a rainure

and groove et languette

1249.

8 taCraD Ha nepa H >t<ne6 spo;,spa;na pcro in uter

veza (kod lalpi priboj.)

brava (kod 1murj.)

Interlocks lof sh.et piling) 8 agr.fes (do palplanch",)

'--'--,-~--1250.

1251.

. vezni sloj .
vr.zni sloj
DpJett cnoj. plast 8 QI velna

vp.zivo . vClivo . . vezivo

8 Opr.Ki1, cncjynitH..c (Kaj wnY",(10otJHIorpal\D) soojnice (Z<1q.1tnQ stenfl)

. binder . Ii.nt
.
{npH mnlo1WJiJ)

Ihtt1J\C'p. npJIfQ CpCIlCTDO

. binder course
couche rlo liaison

t)HffAer>CKH enoj

564

1252.

. .
.
.

vibraciona plofa vibradjska plofa za nabijanje

nJ10"CCTB..6parop 3a Ha6..Ba.be

vibrating plate compactor

8 compacteur. plaquevibrante

.
1253.

vihracij',k. plo~~. la komprlmacljo tal vibrirajuca fica vibrirajuca struna, - fica

OYl6pal.tHOH3 )'01'-'8

. .
.

vibrating string, - wire

8 corde vibrante

vihraciJska strun8, .tica vihriranje IvibraciiaJ

8

1254.

. .
.

.--..vibration 8

. vlbracija
1255.

vibriranJc o..6p.u..ja, rpenepetbe

vibration, trdpldaUon

,
8
\

.
.
8

vibrollotacija 8 vibrollot.cija o..6po4>norau..ja

vibroflotacija (moguci, moguci verovatanl

vibro.flotation 8 vibro.flottation

1256.

8 virtuelan 8 virtuelan,

8 8

virtual virtuel

.
1257.

sHpTyeneH, MO)f(eH,aepojaJeH

8 virtualen

1258.

. . . . -.
.
. .
8

vi.ina kapilarnog penjanja

visinakapilarnogdilanj.
BMCHHa Ha KanHnapHo H3JU1rHyeatbU

. .
.

height of oapillary rl.e hauteur .d'ascen.ion capillaire

vi~ina kapilarnega dviga visina kapilarnog penj.nja kapilarno dilaJ1)e, vlsin. KanHl1apHOK8'tye8t-be, BHCHHa HI KanHnapHO

capillery rise, - height manteo copillolro, houtour d'u\ccilsion

1259.

. Ka"YS8I-be kapilarni dvig, vgina kapilarnega dviga . vitina nivaa podzemne vade
visina podzemne vade
DHCHfl8 (UMOO) U8 110A3CMHOHI BOAD

8 groundwater elevation
8 niveau de la nappe

nivo podtalnice

1260.

. visina pritiska

. visina tlaka

8 head

. .

B"C"Ha (Ha np..r..coK)

tlafna vi~ina

. charge

.565

1 1261.

. .
.
8

visina pritiska porne vode tla~na visina vode u porama

RHC\o'\ua H8 npH1HtOKOl Ha nopH81S BOA8

pore water heed 8 charge de I'oau inlerstitiello

tlnena vi~in8 porne vade

1262.

. vlskolitot
.
BHCK03HOtT

. viskOlltet .

. viscosity 8 vlscosltd
--

1263.

. viskozno .
.
viskozan
BMCK03t'H

viskoznost

~_.

8 viscous
8 visqueux

---1264.

. .
. .

. yiskolCn

.--,..-..---..------------.-..---..

--.,.

_. ------.-----."-.--....-

vi~eslojna plo.;a

8 sandwich slab

vileslojnarlo~a
noneKetnojHB OnO'l8. ceHADH't-nno't8

.
plastl

plaque compo see de diverses coushes

~.

(sandwich)

plo~ca il rallienih

1265.

.
.

viluelni pregled vilualni pregled

BHJyenCHnpernOA. BH3yenHOpa3rneAY08H:t8,

8 perusal, visual inspection 8 exame"i vue

Ot4eHKB
8 pregled, vilualni pregled logled)

1266.

.
.

. vlaknast
8nOKHeCT

vlaknosl(librolan)

8 fibrous

8 fibreux

-1267.

--- -...--.
.

. 'vlaknast

. . vlafan,mokar
.
maker, vlili.cn

vlafan (mokar)
Om))f(Cli, MOKap. DOACH

8 wet, moist damp 8 hum ide humectt!

-- ---.-..-- ..
1268.

. .
.

... --------------.
vlalon uzorak
vlaini ulorak

8 wnlsnmplo

-1269.

8 Bna>KCH H30aAoK 8 vlafen vzorec

8 vlalenje

dchantillon humid.

. vlden].
. navldonje
ltaOnO>KC'fI, HilUnO)KyoOJbO

. moistening
8 8rrosage,humidification

566

.-1 1270. 2 3

. vlalnast . vlalnost
8 snara, enaH<HQCT

8 humidity
8 humldit4

1271.

. vla!nost . .
.
vldnost
ena)t(HOCT

vldnost pri ugral1ivanju (sadrlaj vode)

pri ugrac:Jivanju, Ikolifina
"PM BJpaAYSaJ-beTO,

8 placement moisture,

vode pri

. teneur
. .
soil moisture

water content
en oeuvre -

en eau

lors de la mi5e

COAP>KHtI8 HI 80-

- en place; placement

.
1272.

Asra npH erpaAyoDt-b8TO

vlaga pri vgrajevanju

. vlalnost tla 8 vlalnost tl" .

---~.
8 vod

humiditd du sol

-.1273.

. vlolnost tal

On3)KflOCT HI nO~Bcna

.
. .

vod (cevovod) flO1\. 1\0"onOI\

. conduit .

.-------

conduit, tuyou

8 vod 1274.
vodo Iz vodovoda 8 vada iz vodovoda 8 top water 8 .au do robln.t, d. viII.

1275,

. . . .
8

BOAa OA BOAoaOA

voda iz vodovodnega omre!Ja

voda u pukotinama
voda u napuklinama, razpoklinsko vodo zo pranje voda za ispiranje izpiralna voda vodo pukotinama, DOAa DO nYKHon'HHTe (cno)oT) spoJnicama

8 crack water, fissure-, joint.creop,to

8 I. ean de fissure

-1276.

--

.
8 8

-8 wash wator
8

eau de lavag.

8 BOAB33 MHel-be,BOAB3a H3MHS3f-be (npOMHS3I-be)

1277.

, \'odp.n
8 voden

aqueous

.
1278,
8

8 equoux

pDJnOI\p.tICT. 119ToneH co DOAD

8 vodnat

.
.

vodonepropusna zavjesa,

lovesa

8 curtain, watertioht 8 voil. d'etancheitd, rideau

nepropusna

8 BOAOHcnponYCH33aseCD

zavesa, vodotesna

561

1 1279.

.
.

vodonepropusnost eOAOHenponycnMAoCT'

8 watertightness
8 .!tlnchelte h "eau

8 vodonepropusnost

1280.

. . . .
.
.

vodotesnost

vodonepropustan vodonepropustan
SOAOHcnponycrnMB yodolCscn

8 watertight
8 impermelble

1281.

.
.

vodonepropustan ekren (dijalragma) ncpropusni ekron

HenponycreH eKpaH

8 cut-off wall 8 mur peralouill.

8 . vodotesnastena, dialragma

1282.

.
. . .

vodonosan

yodonoson
nOAOHot!!tl

8 w8tcrbcaring 8 .quilt;re
(

vo<I011050n

1283.

. .
.

vodonosni sloj vodonosni slol. vodonosen

BOAOHoceH enD j

. aquil.r,.qul'.rous
8 aquifora

8 vodonosna plast, vodonosnik 1284.

. 8
.

vodosabirna

galerija (potkop)

sabirna galerij., (potkop)

colio'PHI ranepl1ja

. . .
8

collection gall.ry galerie-colecteur

. lbiralna galeriJI

1285.

1286.

. vtotni objekt . vremenska . vremenskakrivulja . .

kriva

. .

yooozl1hva

lna. .gr8dovlna

intake structura
ouv'OOo

ulazna gradevine
BOAosa<!Jar,BOA03a<!JaTHI1 OIiJeKTI1

do Ini!ind'nou

time curve

8 courbe en lonctlon du temps

epCMCHCK8 Kpt.188

~asoYna sovisnica

1287.

. vrh kosine . vrhpokosa . .

aps

8 top of slope

sommetde talus

H8 KOCHH8Ta

vrh pobotja

568

'"

3 . tip of the pile, pile point . pointe du pieu. sabot

1288.

. vrh li~

. vrh lipa

.
.

apa Ha I<onOT

. konice kola

1289.

. (vrsta'.Ispato) dolomlt

. dolomit
AOIlOMMT

. pearl.spor
. spath perl4

. dolomit (mineraI) enkarit

1290.

. vrlna vrednost (maksimum) . vrlna vrijednost

. apaHa apeAHOCT (Mal<CMMYM)

. peak value . valeur de pointe, - maximum

. vrhunska vrednost 1291. . vrto~a (ponor)

8 sink hola. do line

. entonnoir, dollna

. ponor,ponikva,vrtaea
. nOIlOp, npT."', nnno511.'MH8 HI VODno,. hoon.}

1'0""',

po1.hnlnlk, ponlkalnlk, vrtn~n

1292.

. vu~n

. vufo
. ane'fel-be

. traction
. traction,tractoge

. vlok

1293. . vufno ~Ia

. vu~nasila
.. Bne'lHa CMna

drawbarpull . force de levage

. vlo~na sila
1294.

. vulkanski

. .
. . .

. volcanic
. volcanique

vulkanski oynKatlcKM

. vulkanski
Y
..
8 Young's modulus. elasticity

1295.

. Jungovmodul elastlfnostl
Youngov modul, - modul el..ti~nostl
JvlllOO MOAyn, MOAyn HI enICTM~HOCTa

module d'elasticlt4 de Young

Youngo. modul, modul elastifnostl

. Z

1298.

. zabiti . zabltl
vliskati.

. J86MBI .

. in . drive enfoneer

uv~tavati

569

1 1297.

.
. . . .
.

zaceviti,

oblofiti

8 case
8 revetir, tuber

8 oblofiti, zaciieviti

o6nO>Kye8, 31ueaYS8

zaceviti,oblofiti
zacevlieno burotina L\eBKa np" Avn.

129B.

oblofeno (zacilevljeno) bu!otina

:HIL\eDellaAvnHa'''Ha

linodborohole 8 trou de sandagetub4

.o,toO'o)

(Jaw''''He

1299.

. roloneil.

z8covlJcno vrtlne

.adrlav.nle (reten.II.)
I8APHCVDDIt,C. pOJOft:lHJR

8 rotontlon
8 rdtention

1300,

. relell.lla, .ad, '-ev.nJo . . rclenzijski

. .

.ad.1..vanlo (rolen.lja vode)

retenciJa vode pereHJH;a (.aAP>KVBa",e) Ha BOAa,a

8 woterholding rdlontlond'o.u

.
;

1301,

8 .agatni .id ad prlboja

.
. .

slobodno stojeea (upeta) zagatna stijena

8 cantilever sheet piles 8 ,ideau de palplanches en porto-4-faux

8 SMAOA 36HCHHHenOTnopHHTannH

. vpeta .agatna ,teno

1302.

. zaglinlenopodln.komoreno
. ledenjot!ki nonos, morena
talno morena, ledeni!ki rne'4CpCKH "aHOt, sarnHHeH. n8AHHCK8 MopeH. nanos

8 glacioltill 8 orgile. glaclaires 4 blocaux

1303.

. . zalsziti,pregraditi . pregraditi,.aja.iti
zaja.itl (pregraditi)
nperp8Avoa~e

8 pond, to 8 former une mare, inonder

1304,

. .
.

. .

HI BOAeH TOK

zakliniavanje (utezanje klinova)

zaklinlavanje

.
1305.

8
KnHH

8 wedging cainc.ge, coincamcnt, cal.g.

'OL\Bpc'VBa",o co

zaklinjenje,zagozditev
8 freezing 8 o,ong410tion

8 zamrzovanje(mrfnjenje)

zamrzlvanje
J8Mp:lIiYBa..~e

8 zmrzovanje

570

1 1306.

. lnmulienjo .
. .
zamuljenje
nU-bect H3HOC, KanOB H8HOC

. siltation
8 depSt d. limon

li1blatcnJo

1307.

. zamuljiti
lan:ubyoD,

. zamuljiti . . ublotitlz meljem

8 siltUp.to

.
8

env8ser. eosabler

npaD'" H11bQ

1308.

1309.

. . . . . . .
.

z8ostoli napan

preostalo naprezanje
peJMAyanHo (oeTaTO"HO) Hanpera...e

residual stress contrainte residuelle

rezidualna nanetost lapisnik 0 bu~ellju dncvnik (protokol) bu~enlo

3imlACII..wI(3D ItVn'tntbftJO

. 100 . borlno

coupo do sondago. relove

sonda!ni zapisnik zopisnik 0 pohijnnju

38nI1CHI1K 38 306110a...e (Ha Konl

~1310.

. . zapisnikzabijanJa

. .
. . . .

8 driving record 8 repport de battaoe. ca,"et

ubijalni zapis zopisnik 0 utiskivanJu (penetr.ciji)

pcrHclpHpal-bB Ha npOAHpatbOTO.38nHCtlHKsa neHeTpaLt...jaT8

1311.

. . zapisnikpenetracije . .
3OtjJaTHI1Ha. oonYMeH

8 penetration record 8 proces.verbalde penetration

zapis 0 penetratijskem preskusu zoprcmina, zaprcminski

1312.

volumen.volumenskl
06eM. 30tjJaTHHHcKH

8 .

volumo, volumetric

volume.de volume

. prostornina, prostorninski
1313.

. zapreminskamasa- jediniena masa

.
1314.

. .

prostorna masa,jedini~na

8 bulk density

BonYMeHCK8 Maca, eAHHH'tH8Maca

prostorninskamasa (specifienateh) specifiena

- specific gravity -unit

weight

poids specifique(densite apparentel

oostot.
zapreminska masa - pod vodom, zapreminska

.
.
8

IT)asau potopljenom stanju

uronjcna masa

8 buoyant unit weight, submerged density 8 poids spacifique dejauge

ponYMeUCK8 MDCO nOA

CKO Macn potopljena prostornlnsk.

DOAa, nOIonO'He

oonYMCH.

mesa

571

1315.

.
.
8

z::Ipruminsko musa u
sulla prostorna mosa
00

suvom

stanJu

8 drv bulk domitv pohJI volumlquo du sol ,oe

OOilYMCHCKa Maca

cyOIl

coCToj6a

suha prostorninska masa

1316.

. zaptlv.n]e

. .
.
.

zabrtvljivanje aatlcnYIHHl,of3aTDapat-b8,3snn1cySBH70

. .,
InJektlren)e (nptlv.nle) 011.

s0811ng off etanchement

. zatesnitev
1317.
zaptlvanje

blatom,

. zabrtvljlvan;e blatom, injektiranje gllnom

8 3a'f(mYBa~be co Kan, HHjeKu1patbe co rm1H3 tf!snr.njn l olino, injiclmnla z ollno

nom

mudJacking, clav Inioction 8 Injection d'arglle

1318.

. zaptivanjeilova~om
. .
hitvljr.njoilovn~om
38'wnyoatbe co ~nOBHua

8 loarr soal
8 joint de torro Dials.

1319.

. . zaptivati

glinasto tesnilo, tesnitev z ilovico

. brtviti .
8 zatosniti

. seal, to 8

sceller,colmetor,bouchor

3a'fenyea, 3aTBopa, 3anTH08

1320.

. promo~en,smo~en,namo~en . .
namo~enr maker

zasi~en (natopljen)

8 soaked, wetted 8 imbibe,trempe, hum.ctte

HaronCH, HaMOKpeH,Haena>KeH

" 1321.

. zasi~envadom

. .
.
8 8

8 wate, logged
8 imbibe d'eau I

zasi~en vodom
HaroneH, :JaCHTeHco BOAa

z vodo prepojen 8 water saturation 8 saturation en eau

1322.

8 zasi~cnje vadom 8 zasicenost nasifenje vodom z vada

33CHTeH co BOAa

1323.

8 zasoljen 8 zaslan;en, 8 3aCOl1eH 8 braki~en, zasoljen, ho~at (voda)

8 brackish 8 saumatre

572.

1
132~.

. .
.

zaslor (povlSinskl sloj) pov.~lnskl slol. zaslor

noepWMHCKM cnoj, 38CTOp

surfacecourse 8 couche, revGlomenl, In"ls supe.lI<:Inl

1325.

. .

krovna plaSt
ZJa&tilni filter

. ze&tilni filter . . zal~ltnl filler

3IIWTl4TeH ...nrep

. 8

protective !lIter filtre protecleur

13_26.

. .
.
.

za&titni nasiI' (odbrambeni nasiI') l&&titnlnasiI'

33wr"TeH Hac..n

8 dike, dyke 8 digue

za&eilni nasiI' Za&titninasiI' zO&lilninasiI'

b~AeM no AO/UKMtiOta HI (JPorg,. oA6puH6eH

1327.

. . .
.

. levee 8

levde, diguu de protection

HaC~'IO
varovalni nasiI'

1328.

.
.

vez . zotega, . M,cra

lOlega (vez)

8 tie-rod 8 tirant, fer de liaison,berre d'ane'ag

vez, sidrna vez

1329.

. lOlelOnje
. vlak,zatezanje
.

8 tension

. tensicn
. . plug
bouchon, lampon, ehevillo

1330.

. naleg .

ttanllaTOeT.3aTCrHY08t-bB

. e~p .
. .
'len,

Z'lVarae (eel')
3IT80pa't, 'H8Hja

z2maSek, eel'
zatvorert vazduh

1331.

. . . ujeti zrak
.

lOroljenizrak
33TBIJP<lH BOJAYX (BO nop"Te Ha nO~BaTal

. .

entrapped air air inclus, - occlus

1332.

. zavesaod priboja . zavjosa(ekran) ad !mur)a

1eHKos"AHa Hen ponyer n.. Ba nperpaAa (eKpaH,

.
8
Iz zagalnlc

sheet-pile lereen
ridoau da palplanchos, dcran de

33Beca)
zavesa iz zagatnie, pregrada

573

1 1333.

. .
.

zavrtan)(vijak,zaptivnielemenat)

bolt (sealing bolt)

vijak (brtvoni vijak) 8 '60m (3a ...enyoalbl)

8 boulon (Incrago)

1334.

. palica(,id,"a' sornik,vijak -. .bi)sn). kva!.nj.m .

.bi)anj. polijevanjem

. zgo!tevanjo,
1335.
3fhtB8Ji,C

36101oalbe(H8 nO'tB3rs) co nOnC03t-be

8 compaclion by wal.rlng 8 compactagl plr depot dans I'IIU, par arrosement

polivanJ.m

. .bi)an;e tla . . zbijanje tal

8

. zbijan;e tla

. . . 8 .

foil compaction

compactagodl '01

H3 nO'103r3

1336.

. . .bijan). val)anjem .
zbijanjo valjonJ.m

compaction by roliintJ

compaclagopar cyllndroge, plr roulogo

------..1337.
zbijena (gu'la) tek,lura

. .
.

36"oalbe (Ha nO.OITa' co Banalbo zgo!t.evanje z valjanjem

clo,e texture

.bijeno (gu'lo) lek,lura

ryeTa, 36"eHa TeKCTypa

8 texture gerree

. go,lzlog
1338.

. zbi)eno'l zbijeno,t . . . kornpoklno'l

. 8 complcite
8 za,i~enog tla
3acHTcHoCT,

compactnoss

35H8HOCT. KQMnOIOHOCT

1339.

.
. .

zbijono't vodom za~i~enog tla (kada nema porn ispunjenih vozuuhorn)

gu,loes polpuno

zero lir voids densilY

8 don,ild apparonlo ,Iu mltd, Iou lalurd

8 36HCHOCT H8 nO'lBl1T3 npH nonH8 gostoti1 popolnoma

(603 nop" "cnonHeT" co 003A'fJI)

nasil:cne zen11jine

1340.

.
.

zbijenosl po AASHO (Americko udrutenje

8 AASHOcompaction(AmericenASlOcia.
tion of State Highway Offlcia I~I
8 compactage AASHO

sluibenikadrhvnih auloputeva)
zbijeno,t sluIbenika po AASHO-u drhvnih (Americko udrutenjo aUlopuloval

. 1.6"oI\OCT no.o",o no MOIOAOT AASHO "8

(AMepHK8HCKO APYWfBO HI cny)t(CiCIU1lU1 li8

AP>K8DHHTC 0 OTonOTHWT I)

AASHO preskus; komprimaci)o tll (Ameri!ko zdru!en;. drIavnih uslulbanc.v za Ivio costo)

74

1 13~1.

. zardan, korodiran,erodiran . zdrobljen,nagrilen, 'APolSo.., .poA"p.H ".'p""", KopoA"pa..,

.
- zemllanabran. (pregrada)

zdrobljen (razjeden, korodiran, erodiran)

8 rongd, corrodd

bitten, gnawed, corroded, eroded

1342.

razjeden. korodiran, erodinn

zeml;ana brana
30MjeHa nperpaAa (lSpaHa)

8 earth dam
8 barrageen terre, digue

.
1343.

zemel;ska pregrada zemljana prizma

KnHH

. zemljaniklin, klin \la

soil w.dg.

.
1344.

8 prisme,- coin de sol

no'toeH

zemoljski klin

1345.

. . . . .
.

zoml;aniradovi
zornl).nl radovl

8 earthworks
8 lcrrossomonu

3eMjeH"palSol" 8 zemoljska dela zemljano vezivo

8 soHbinder

zemljanovezivo
ep3YB8't t.8 nO'fS8T8, cpeACTDO :sacep3YB8tbe H8

math!re d'agregation du sol

. zemljinskovezivo
1346.

nO'l6ST8

. . .
.

zglobljenost (ukllc!tenost) uklje!tenje, u!ljeb,ljenje

BKneWTYBa~e. cnojYB8H:.8, BH<ne6ye8li:.e

8 int.rlocklng 8 ench.vetrement imbrication

1347.

. . . . .
-

l~kJinl.nje, propletan!. drug v drugega,

19ru!ao(flokulisao)
19rulan, !lokuliran
cHery neeT

8 flocculent 0 !locule

. kosmi~ast
1348.
lid od priboj. z.gatna stijenaod !murja
wnYHAOB S"A, HenponYCTnMBa TeHKosHAH8

8 sheet-pile wall 8 paroi d. palplanches,

rideau

nperpaAa - lagatna stena

1349.

zona (podru~je) - zona, podru~l. . 30H8,nojac, nOApa'ije 8 eona, pas

8 zone 8 zone

575

1 1350.

.
1351.

. .
8

zone pUma I osaka

zona Izlofena plimi losJeci Kpaj6po)l(HI 30Ha H3nOHC8Ha H8 npH"MB H OAl1MB

. IIdalland
8 zone de marnage
. gr.ln grain
8

prlobalnopodrotj. plime In oseke zrno

zrno

. 8 .

.
1352.

3pHO

zrno

. zrnast .
.
zrnast

8 granular
8 granulaire,grenu

. zrnat
1353.

3pHecr. JpHar

. .
.

zmast. struktura
zrn3sta struktura
3pHeCTa CTPYKTypa

8 eggregatedst,uctur. 8 structure cimentde

zronta struktura \
-:-

.
1354.

::Jgrcq3tna stuktura,

_.

. .
.

Z
felatini,anJe,geli,anJe

felatini,onje
H<el1antHHpatbe

8 gelallon
8 gdlification

1355.

.8. file

1356.

1357.

. . fila 8 . fila . fil.vost . fil.vost . . filavost . . .

)KHna
)t(l.1n~DOCT

felatiniranje, spreminjanje v gel

. vein

. veine, filon . durste toughness .

. oeze
8 vase. suintement

litko blato fitko blato, mulj

T''tHe Kin, TKH:HJ.

. blato
1358.

livi pesak
JlCM8necoK

8 ljvi pijesak

. quicksand
8 sable boulant

- lTIouvant

tekotl pesek

576.

4 4.1

Registri termina

nil jezicima

naroda

Jugoslavije

A.ohia. turmln. na hrvabkom knlll.vnom jezlku

A ablaeija, odno~enje, olplavljivanje 1 abrazija, habanje 2 .bruiv.n, ha"njU<!13 .dhez;j., prionljivost 4 adh.zivan, prionljiv 5 .dsorpeija 8 odsurbiranavoda, vozana voda 7 .dsorblranllonl, vezanl ionl 6 aglomerirati, skupiti sa 10 agregati, zrna razli~ile veli~ine 11 .gr.sivan 12 akeelerotor, ubrziva~, pospl.~iva~ 13 oksijalno ~vrstoeo 379 .~k.sila~niprltisak sa sloOOdnim bo~nlm tlrenjem 380 oktivni pritisok tlo 15 .ktivno stan;e plasti~ne ravnoteie 16 akumulaeijski bazen 17 alohton, donesen 20 aluvijaeila, aluvijalna akumulaeija, naplavljivan;e, nano~enle 22 aluvilalan, naplavll.n, nanesen 23 aluvijalni, naplavlleni, nanesani stohe 24 aluvi]alni, naplavlieni nanos 25 aluvij, rile~nl ",'nos 27 amlOleran Ireagira I kao, klselina I kao ball) 28 amorlan 29 amortiz;ranje, ublallvanje udarea analiza metodom kruga tren;a 32 analiza pomoeu krulnog luka 33 analiza prosijavanjem, sijanjem 35 analiza slijeganj. 31 analiza talolenjem 36 andozit 37 anizotropan 38 anlzotropna konsolidaeija 39 anUgorit 43 anUklinala 44 anllkoa.9ula"" 'irod.lvo za <lollokulaelju,,-Idlspar. . giranje 1077 aparat za direktnl posmik 45 .

aparat za hldrauli~ko klasilieiranje, :-za sedlmen. taei;u 1219 aparat za Ispiranje 1218 aparat za mieren;. propusnosti 48 aporat II n'lerenj. vodopropusno.U s promjonl)l. vim tlakom 49 .par.t za odredivanj. graniee le~enja, litkostl 50 aparat za prosijavanje, sijanje 52 .paral zo prston..U posmlk 934 apsorbent (sredstvo za upl)anje' 53 aridan, suh, bezvodan 54 arkozni pjd~enjak 55 arm Irani boton 56 orte~ki 67 asiltit 19 almoslorskl tI.k 60 Attei\ergove graniee 59 B bager 61 bager (na povla~enje) 169 bag.r lli~or 62 bagerirati 63 bankina, terasa, berma 64 bara, mo~vara 684 . bat makare 561 b3t sa sloOOdnim padom 550 bat (za lIbiian)e) 552 ballit 66 b.ntonilan 70 bentonil 69 b.rma 71 b.zvodan, u kojem n.ma vode 73 biotitski ~krillavac, tinf~asti ~krillavae 74 bitumenska izolaeija (namaz) 76 blalna ravniea 76 bo~na, prostrana morena 78 bo~no tr.nfo 79 bora 80 brana, pregrada 81 Braunovo giben;e 82

577

brava (kod lmurjal 1249 brtvlll 1319 brtvljenle ilovai!om 1318 brazda, bora, rnelioracijlkl kanal 83 braea 84 brzl pokul smleanja 87 brzlna Iitiecanja 85 brzlna opteret!ivanja 88 bubrenje, bulanje 88 bujiea 90 bunar I fIItrom 91 bunar za opalanje plezometanka ellev 92 bUlen 95 bulli! 909 bul.ea kruna 489 buliliea za jazgrovanje 1217 bulenje 98 bulenje I ispiranlem 98 bulenle I lezgrenom ellevl 99 bulili, bulenje 100 bulolina 101 bulollna (roteelj.kat 102

i!vrstofa na vlak, vlei!ne i!vrstofa 121 i!vrst, postolan, Iliav 118 i!vrstofa u suhom stanju 122

~
teillasli pregradnl zld 125 telijastl zagat, predbrana 128 D deaeraeila, odzrai!ivanje 931 dehldraclla, gubltak vlaga 131 daslkacija, lsullvanje 359 daslkotor, sullonlca 111B dasllikoeila 136 dijageneza 137 dilagram napre..nle-. pomak 138 dileoram plasUenoSlI t 39 dilakl..a (veea pukolina u sUienj) 140 diiamantna glava 141 dilamontna kruna 142 dilatomelska zemlla 143 dilatacila, rastezanja, lirenje 144 diluvij, ledeno doba 133 diluvil, materijallspran s pokosa 752 diluvilal.n 132 dimenzionalna analiza 147 dinamli!ko sondlranle 150 dlnamornater, Indlkelor h,okazlvnel ",'Ielote"f;' (j 1 dinamometrli!kl 151 dioril 152 dlslokacija 956 disperziia, rasipanje 153 disperziv 154 distorz ila 165 djelomii!no konsolidiran 642 dlilelo, sjekai! 156 dlijalo za kaman 157 dnevnlk (prolokoll bulenja 1309 dobro graduiran, raspore(Jen 159 dodalak mlelavinl, dodatak 160 dodatak, preoptereeenje 878 dodatno opleretenje 161 dolomlt 1289 donjavoda 163 donji, kraj, dno 158 donji nosiv/stoj (cestal 164

c
eilev za Ispiianje 106" cijev za produfivanje

'45 eijevni bunar 108 elel,lllv, rllaillv, raldvollv 103 eleplllvoll, djeljivolt, razdvojlvoSI sklonoll kalanfu (eijepanju) 104 eilindar Sklipom za uzlmanie uzoraka 109 eili:1dar za uzimanje uzoraka 110 crljevo za zrak 111 crplienie 945 eurenle, procurlvenje 914

c
i!elienl pilot 112 eeln; nasip 113 eep 1330 ei~enje 704 evrsta Itiiena 117 evrst, krul 116 evrst 114 i!vrstofa 119 evrstofa ne cijepanje, kalanje 120

578

'

dopuhenl prltlsak
dopu!teno dopu!teno dosikator, dovodni

na 110 166 168 nosivost 673

optereeenJe optereeenje, sulionica kanal 165 pritiska komorI 171 (put)

111m, !Bnok slo) 1142 filtar 198 filtrat 203 finiler, z.vrlivae 204 flzieko trolenjo, ~ raspadanle 205 flint (mineral, vrsta kremena ili kvarca) 498 fluidnost, sklonost teeenju 1152 fluktuacija, promJenljiva.t 703 fluvia-glaci;alna ravnica 207 fluvio-glacijalnl nanos 206 farmula zabi).njo pilat. 149 G oeblan 212 gabro 213 galerija, padzemn; hodnik, patkop 837 gnrnlturo.opromo 710 geaelektrleka Istra!lvan). 214 gealalki slijed 217 ocalolka I.trollvonlo 210 oealizieki 215 geotehnicki 218 geotehnieki pregfed tla 219 geatermiekl 220 glatka pavrlina starih pomaka u glini 222 glatki veljak 223 glava, kapa {pilota} 399 glav. {pilota} 224 glavno naprezanje 225 glin. 227 glinena IrakclJa 230 glincnac, leld.pat 196 ollnenl !krllJoc 234 gllnonl !kril)cv.c 233 gllnica 231 glinavit 232 glinovita .tijena, arlilit 229 glinovita rahla organska zemlja (dabra za vrtavel 851 glinaviti Ikril)ac 1134 glinovita tla 235 gnajs 236 gnjeeiti, mijesiti 569 gornji .traj (casta ili pista) 443 gradaciJa, stupnjevanje 238 gradijent razine padzemne vode 239 9radevinske norm.,~z.kanl, gralltni !kriljac 242 propisi 241

doza za mjerenje doz. z. pritlsak, dr.n ispunjen dren

tla 123 Z8 prltisak 170 124

kamenom 172

dr.n za ocjedivanje drena!a, dr.noln. drena!ni 'drenalni drenirati drobljenl dulj;n. {oteretni} tepih 176 kamen 175

948 173

bunar

371 177

drvena oplata dreveni pilot drhe dubina dubina duulno r.zmoko 181

178, 179 100 (prodiranja) 104 185 1024 cijev 187 188 182

penetracije temol)onlo

dUboko temeljenje dugotra;no dvodij~lna dvoslruka slijeganja Wca jezgrena

E edometar 189 elektivni porozitet 1107 elektivni pritisak 1109 efektivn! (promJer zrna:) 1108 elektlvno naprezanjo 1106 ekspondiroll, buJotl 1132 eksponzija, paveConJe, Ilrenje 1130 ek.panzlvna.t. rastezljivast 89 eksperimentalni, pokusni 713 ekstenziametar 191 ekvivalent priradne vla!nosti 192 elastieno stanJe 193 eolski pijesak 194 eratskl 645 avoparacija, j.paravan)e 315 F f.ktar abl ika 433 . f.ktor velieine 438 filit 197

579
I I

granica konzlstenei)e 243 granleo kopilomog dizon]o, zono 405 gronieo plastil'nostl 245 granleo prlonlj ivostl 244 gronleo r..vlol'en!o (popultonja) 246 groniea .kupljonja 247 gronieo tel'enja, ~ litko.tl 248

hlsterezna krlvulla 292 homagen, Istovrstan 294 humus 295, 296

ilit 297 lIoval'. 298 Indeks konslstonclle 299 Indek. osJotlJlvo.tI JOO Indeks plastll'nostl 301 indeks tel'enja, -litkosti 302 Indoks tel'enj.,lllkosti (Attorberg) 303 Indlk.ator prlra.ta brzlno 304 intcrgranularan.meduzrnskl 558 intruzivna stiiena, plutonska - (geol.)305 inundoeiia, plavljonjo 817 Inl.nj.rsk. guolo!!'jn JUO InfokelJsku Sll1j..., eQmQnlno ",IIJeko 307 iniekeij.ka zav]esa, Inlekeljskl ekr.n 309 Injekeiiskl ekron 308 Injektlrall 310 irlgaeile, navodnJavanJo 633 Iskop 311 Iskop u vodl 313 iskopevati 314 isparavenje 316 i.pirenje 318 Isplnnje, izlulenje, ispran, izlulen 347 Isplaka 348 Ispltlv.nlo 319 Ispltiv.nle na /okaeiji 327 ispllivanJe n. posmik 336 I.piliv.njo tomellnog Ii,a 355 isprall, otplavlli Izlulltl 317 isprepletena sloievitost (koso) teku~ 462 ispuean 349 Ispuna, zasip 361 istjeeanje. praln]anje, olieeanje 352 istralivanje 363 istralivanie terena, -Iokneije 339 istrallvan)e 110 354 isu!iva~j., eksikaeija 1117 Izdanak (geol.) 362 Izla90nje smrz.viei 373 izlaznl gradij."t 372 izmJena, promiena 21 izmlenil'an, naizmlenil'an, u Izm)eni (geol.) 613

granll'n. noslvost 249 gronil'n. zona (poles) 260 granil'no naprazanje 261 granil'no opteraf.enle 722 granit 262 granulaeija, zrnato.t (geol.) 253 granulomatrlja 264 granulometri].ka onalizo tla 30 granulometriiska krivulja 266 granulometrliski 256 granulomutrijski sast.v 257 gravitacij!;ka.masivna brana 258 gravitaeijska vodo, slobOOna voda 259 grejder (cesta) 262 gruda, grupa, masa, grumen 284 grudiea 448 grupa (pilota) 265 grupa pi itkih temello 783 gubitak na telini 269 gubitak zbog prerodivanja uzorka, prirest 824 gubitak laranjem 270 gumeno erijevo 271 gust, zbljon 272 gu.to~a 273 gustoca potpuno zasi~enog tla 1339 H hermetil'ki, nepropustan za zrak 647 het.rogen, raznovrstan 278 hidrataeila 280 hidratizlroti 279 hidr~inamil'ki 284 hidrometrijske analiza 286 hidroStotil'ki 286 hidrostotil'ki nadtlak 287 higrometril.ki 288 higroskopskl 289 higroskopnort 290 hidraulil'ki $10m,unutro!nja erozl]a 281 hidraulll'ki sIom, uzdizanje dna (i.kopa) 282

580

Izob... 374 iuada zida od !murja 375 iuavnali, nivellrali 661 iz",.llan, n.bljon vallanlem 1228 izvedivost, provedivost 592 J lako osletlliv. olina 1243 jama, okno 708 jarak, rov, prokop 999 larulanje erozijom 377 lediniCna telina uronjenog tla 274 jadiniCna telina u vla!nom slanju 378 lediniCna telina zasleenog tla 276' lednoliCnost (koelidlent) 982 lednoliko gruduiran 381 lodnozrnesla struktur. 382 lezgra 383 ]ezgra (branel 385 jezgra (uzor.k Iz bulotlnol 386 lezerska lazarski, lozoron. lozoron. kreda 470 lakustrieki 387 el)ov 107 (arln.) eljov 1078

K kelelneelle,ovapnllv.nje 389

kale It 390 kalifornilski indeks noslvosti (C8RI 391 kamena drobina 394 kemena jalovina 735

kamenepodloga 798

'

kemena postel]iea 393 kemeni nabaCal 392 kameni nesip 396 kameno bra!no 397 kanalizaeila 736 kaolin, kaolinil 398 kapaeltet upl)an)a 401 kapaeitet Izmjene iona 400 kapilara, kapilaran 402 kapilarimeter 403 kapilerna migraeija,- IIrelan]e, - gibenje 406 kapilarna voda 404 kopllorno dlz.n)o, vlsina -1268 kapilerno leCenle 408

kopllarnost 407 karakteristiCne osoblne 409 karakteristika tla 410 karla iskorl!lavanja 411 kart. tla 412 kataklasliCan 416 kiper (samolstovariv.i' strll9al 418 klasifikoelja 420 klastiCan 422 klasliCan, (sastavl)en od odlomaka) 423 klin 424 klizanje, gubllenle ravnotele 425 klizan]e po kru!noj kliznol plohi 427 kllzanje stijene 428 klizanle teCenjom tl8429 klizi!le 431 kliziti, gubili ravnote!u, poskliznuti se 430 klilna ploh. 846,847,977 klorit 293 ko.gulaeija, flokulaeija 432 kooflcll.nljodnoliOnos!l 435 , koetieilent pora 434 koherentna II., vozono tla 440 koholl)a 439 kulek tor 105 koliCina vapna 1013 koliCino vode, vl.!nosl 1015 koUOlnovl.oe, vlolnost 1016 koloid tla 442 koluvllalnl nonos 444 komparotor, S8lnllnstlument za mlorenjo 446 kompresijski aparat, edomelar 46 konsolidaeljskl pokus 322 konsolidaeljsko sliiegan)e 449 konsolldireni brzi kompresijskl pokus 320 konsolidireni drone!ni pokus ,323 konsolidirani nedrenirani brzi Iriaksijalni kompresiiski pokus 637 konsolidiranl spari pokus 1068 konstrukeija, objekl 681 konlrola n.prozonja 452 kontroli...nl pomak 451 konzistenei]a 467 konjugirati, spre~ali 1071 kopani !Ijunak 545 kora, inkruslraci]a 458 469 korisno opleretenle, pokretno

I<orozIvan 460 kosi pllol 461

kreda 469 kreda, Inorski lapor 388 kremen, kvare 500 krhak, 10mlJlv,troll/n, drablliv 1187 krhak, lomlliv 487 krUnl sonda 471 krlologiia (neuka 0 snilegu I smrznutim tUml) 472 kriopedometar (instrument za mlereoJa smrzavanla lIal 47 kristaUni~an 473 kriti~nl visine h obzirom nl kohazllul 474 krlvulia ~vrstotl (Mohrovi envelope) 687 stillliv?sti 483 krivulil kompresill, kriyulja opteretanle-sIiJagenje 476 kriyulil olpore nl plnetraellu 477 kriyulll polpunog IIsic!enll 478 kriyulla pritlska I koeficilenta pora 479 kriyulla raster~enll 480 J<rlyullasliloganla 481 krivul;a te~onla (Atterbergl 484 kriyulla vl~inosti I suha prostorna telina (Proctor) 485 krivulla vremenskogl toka konsolidocile 486 krug trenll 488 kruna od Ivrdoo mllill 490 kruna u obUku svrdl. 1200 krupan, glub 491 krupni kamin, drobina 395 krupnliliunak, vllutiea 493 krupnozrnestl pijesak 492 krupnozrnlsti prjel~onlek 494 kruti kolnik 495 krutl temall 496 krutost 497 kru!an, okrugao 709 . kumulntiynn oronnska nlslaOI 028 kut otklona (od okomiee) 609 kut pokosa 608 kut pravog unulralnleg trenln 1202 kut prirodnog pokusa 1203 kut posmlkl 1204 kut trenil 1205 kut tranla tli sa zidom 1200 kut unut.rnlag trenll 1207 kutil. II posmik 604 kutilasti posmi~ni Iplrat, dlrakten 505 kvareit (stilonal 501 kvartar 502

L laboratorijsko Ispitivanje 506 lamelaran, lisnat 784 lamlnaran 507 Ilmlnernl tok 508 lapor 510 lavi 511 levlne 612 ..labd~I" podzemna vod. 513 lebd~llip 514 ledenl lefa 1058 ledenllk 228 . ledenle~ki, glaeijalln, gle~erski 221 ledonll~kl nanol, morene 1302 lopaza 516 lepezesti nanos 776 leIYaza niveliranle 568,664 likvalakelle '318 IInoarno Slaz.nlo,-skupll.nle 519 linill k!'lzanj. 521 .linil. podzomna vodo (povrlin.) 522 IInlla procledlvanla 200, 520 linlla puzanja 623 Unllsko optarotanle 626 IItololkl (gool,) 528 lokaeila brane, pregrade 570 lokalnl posml~nl slam 529 10m, prilelom 523 lomllen, drobllen 370 lomllenle, prekidanle, rulenle 536 . lukoviea prltiskl.. 541 lukovlel (1.rulll) 540 LJ
Ilepljiv, prionljlv Iluitenj. 543 517

M magmatskl, eruptlvan 544 makare 553 makslmlloa suha prostorne tellna 547 malo nlblranja (geol.1 549 maslvnl potporni zld 260 maskeg, organsko 110 1175 materllallz Pozalm!!ta 555

5 i2

materijaina (pola;mi!na) jama 856 mehanika stijene 560 mehanika,tla 561 mehanilecija la prijevol 562 mekana, osjellji.a glina' 1151 meko tlo 563 meko tlo, slabo -1038 . metamorfan 573 matamorfolirana, mieel. 575 miJelaliea 571 mildaliea za pra" 572 mikropukotina 576 milonitna breea, bre.:!anastala u rasjednoj loni 578 Olinirati, otpueatl 579 mjera~ .0doSlujn 665 mjerenJe slileyanla 567 mleio.iti temell 445 mlado tlo (nepotpuno ral.ileno tlo) 580 mlal 581 mo~.ara 583 mo.:!.aran 585 mo~.arno 110,mo.:!.ara 586 modolsko Ispltl.anlo 325 mod,,1 elnsll~nosli 587 modul promJ.n. .olumen. 588 modul reakeije podloge 590 modul reakeije posteljie. (Westerg.ardo.j 589 modul reakeije tla, -pod log. 591 Mohro.a krulnlea 598 mokr; postupak siJanla 34 mol.sa 593 montmorilonit 594 morena 595 morenskR glina 595, 597 mOlka, !Ipka 11 28 mrela 599 mria. 601 mrla.a glina 830 m..ili, drobiti, mlj.ti 582 mull, blato 77 muljnjak, masi.na stijena nastala od mulja 691 N
nabila.:! 602 nabijanj. '788

bali.:!na, erupti.na stijena 1092 674

metoda odsje.:!aka, -Iamela

nabijanje, lbijanje 1007 nabijati, lbijati 1008 nadsloj, pokro. 603 nadtlak, prekomjeran tlak 632 nad.l!enle 604 ned.ilenje nasipa 605 nagao, ;lnenadan, noo~eki..n 1104 nagib, gradilent 606 naglo snilenje 611 nagnut 612 n.ilm).ni.:!ni nnnosl 614 naJm.nll glo.nl n.pon 554 n. mjestu (in silul 615 n.nosi .j.tr. (.olskl nanosl) 616 n.pla.inski stolae 775 napla.ljen, nanesen, form iran u alu.ilu 26 napla.ljen. refuliran nasip 624 nnplavljenl mnlorllnl 777 naplavlji.an)e, reluliranje 283 napla.lji.anje, lamulji.anje 441 noprelanie kod posmika 619 napr~lanie kod ral.la~enja (popu!!anl.) 621 n.prelan]e, napon 618 napuklina, pukotina. naprslina 940 nasip 622 naslp, n..lpanle 62:1 nnslnon,nnnus 627 n.I.lo',ono 110 1019 nedreniran 636 neg.ti.ni tl.k u por.m.

639

nonati.no tronie na plaltu 640 neiednolik 651 neiednolikost 652 nekoherentan" nevelan 641 nekonsolidiran, nedronir.nl pokus 0.4.3 nepod.llj i. 653 noporeme~en 644 nepropu.n; ekron 1281 nepropu.nost 649 nepropu.tan 648 nepropustan gomii sloj (geol.) 237 nerastrolen 650 nesloj e. it 655 nestacionaran tok 654 nestalan, prolazan 921 neuronjen, nenamo~en, nepromo.:!en 659 neutraln! tlak, -n.prelanje 656 ne.elan, nekoh.r.ntan 657 nelasiCen 658

583

ni~ki vod'Hta) nivelir 663 662 993 66B niveliran;e nlz Jipov. nizvodno

660

omlor unulreJnjih prornJe,o (e/flnd.r Z8 ulorko. vanle) 699 om)er volumona zrak" prema ukupnom volumenu pore 698 opelanJe sliJeganJe 729
669

normal no konsolidiran nosa~, gred. nosivost 671 261,670

nosivost Igraniene, krajnjal 672 nosivost lipa, opler~enlo lipa 674 nofiea 675 nolica pokosa 676 noli~ni slom, ./om u noficl 535 0 obala 677 obalan 67B obieni posmik 680 obloqe bunaro lbunarska cilev) 682 oblO9a, oblolni zid 683 obloga tunela 1191 oblolen busenjem B09 oblo1ena Izacijevljena) bulotina 129B oblofiti, zacijevill ol>odno naprezanje 684 obrodllivosl GBO obrembonl nasi,>, lerak 825 ocljodili, kapali, curili, isparavali se 689 o~vr!tavanle 690 odlomci, krJle, Jalovina 695 od/omljono 110 096 odron komon., odron kamenla 702 odron "okosa 4 26 odslranjivan;e 700 odulni bunar Iza lIakl 174 odvajanje 134 odvodna jama, lalolnik 1009 odvodni kana/70S odvodni k.na' , koleklor 706

o~i slom nest eo posm/kom 718 opls keraktori.ti~nlh primJe" 712 opl.te 714 oprema 715 oprama, pribor 887 optor~enjo i raslor,~enJo, Ulovar i iSlover 721 opler~enje, punjon;o, naboj 719 optor~onjo. Ierot 720 oplor~onJo U to~kl 4" 7 ortokle$ 723 osjetljiva glina 725 osjelljivo 110 726 osjelijivosl na preradivanle 727 osnovna (mati~n" sLijena 556 osnovoa stijena 557 Dsnovnnstijon8. tCfncljno{Jorjc 68 osnovna vrijednast 730 osovinski (aksijalni) prilisak 14 osuJen (isparivanjem) 357 osuJen (komprimlranjem) 358 osulen na zraku 731 osuleno U pe61 (sulioniku) 1119 ohe6e"-Jo konstrukcllo 7'1" oUrobr Idan 1209 oJtrobridna zbijena struktura 1210 ot)oeanje 732 ol;dn)en)e fmurjem 886 olpod, Jalovlna 733 olpadak kod bulonlo 73" olpor, otpornosl 744 olpor daljem zobijanju lip. 738 olpor na Izvla~enje (eupan;e) 737 olpor na Irenjo 742 olpor na uliskivanje Praclorove igle 743 olpor na vrh (u stopi) 739 ol""r no zobilonio lip. 740 otporon no pod'ukovlJnln, otollJu 030 olporan n. pOlros (Iem./j) 58 olpornost na posmik 741 otpornost na smrzevenle 745 olvor pukotine 11 29 otvoreni keson 747 otvoreni (povrJinskil iskop 746

odvodnjavonle 707 'ukrugao, sferi~on, obao 503 okvir makare za zabijan)o Jipova 546 okvir za ispitivanje 954 okvir za opleretenje 955 olaklall, rasterelili 971 omjer naprezan)a omjer skupl)an)a 437

584.

ovolnica loma 688 oznoka, reper 1087 oznaka za mlerenje slijeganja 996 p pad sloja IIi rasjedne ploh. (g.ol.) 607 podoml.r, klinomotar 750 pahuljifast 542 papufa (stopa) la zabi;anj. 753 parna makaro 754 pasivni otpor u tlu 755 pasivno stanio plastifn. ravnotele 756 ponotracija, prodiranlo 1226 penetraci)a stoSc.m (konusom) 757 pen.lrom.tor 1225 penetromotar s ispiraniem 758 porlod za nleyu (bOlona) 769 p.rmulit (oeol.) 760 pielomotar 766 piezometarska rozina 767 pijesak 761 pilot 1125 pilot betoniran u tlu (na mjestu) 1126 pilot koj i nosi na tronje 1127 piknomotar 768, 1084 pineplein, 90tovo potpuno lOravnlen krajolik 979 pirit 769 piroksen (mineran 770 pjeskovit 762 pjeSfanl 763 pleSfoni Sip 764 pjoSfoniok 765 plngloklos (min.) 771 plonlranio, lnrovnlivonlo (ces'e) 773 plastifna glina za brtvllenjo 228 plastifno teeenje 774 plah,omotac 710 platica, talpa lmurja 1141 plitak 779 plitki temelj 780 plitki temeli,-tamalienja 781 plitko tamaljanja 782 plodna, obradiva zamlja 685 .plovufac 785 pocalna laza ruSanla 793 pofatna konsolidaclla 792 podatan,osjetljiv 724

podatljlvo.t, popu.tI)lvosC, IldaSno.' 021 podlauan)e, poduhvatanja (tamalja) 805 podloga ce.te, tamelino tlo casta 1188 pod log., osnova Ila casta) 796 pmJloknvullla 700 podrufja kill iSto 799 podruf)a plastienosti 800 podupora 840 podzamna arozlja 803 podzemna vad a 804 podlamna voda u la.itanol zoni 363 Poissonov brol 806 poias, lila, sloj 807 pojavljivati se no povrSini (geol.) 36\ pojedinafni temel) 1156 . pojadinaeni tamall, tamalj samac 1155 pokos, kosina 463 pokos od kamene drobina 465 pokos od nevazanih klaslifnih no,lago 466 pokrivae, obloga 808 pokretan)'llkom 1003 pokus krilnom .ondom 336 pokus na izvlafenja 321
pokus na mjastu,

in situ

324

pokus panatracija 342 poku. ralmakan)a, raspadonjo, g.senia vapno 326 poku. . kontroliranim naprelonjam 334 poku. s kontrollronom brzlnom delormocij. 333 pokus na po.mlk torzljom 337 pokus .tiJljivoni sa sprijaeanlm bocnim Sireniam (edometarsk; poku.) 331 poku. u tell)1 3-10 pokus u norovno) velie Inl (1: 1) 341 poku. vlbrlr.n).m (troSnfom) 3-13 pokus lhIJOIIO.'1 312 pokusno buSotino 344 poku.na (.ondalno) jama 356 pokusni uvidaj, pilot uredaj 345 poku.no opteretenia 328 pokusno optaratenja plotom 329 pokusno zabijanja 330 poliia.anie, novodnja.anle 634 poluga Bl0 polum)ar dlalovan)a B64 pomak 012 pomak pri lomu 128 pomak pri posmiku 129 pomak prl rnzvlaeanju (popuStanju) 127

585

pomllk, ,ololl.nu dufor",or.I). 906 pomnk 1I lovnlnl 978 ponol, ponlk.u, .rl.~. 1291 po no. no usposl..ljona sila 816 pono.o nabil; 815 . pono.o oplereliti, napajall 814 pono.o tlatenje 813 popla.ni nano. 617 popret ni presjek, profil 818 popu'llli, da.ali 819 para, ~upliina 822 poreme~al, narub.on)e poreme~eni uzorak 825 ~oreme~enlo uzorak. 749 porozan 828 poroznosl, porozllel 829
posml k 1055 posmitn. poslavl;anje postolje poslolje poslolak poslolak postolak poslolak poslolak pOlapanie, pOlkop polo~;~ polopt;on. pOlpurnllld po.e~an;o povi~cnje. povlatenje povratna povr!ina, povr!lna povr!ina povr!ina povr~inska povr!inska povr~insk; povr!inskl povr!insko poz8iml~te eroziia, ploh. podzomne posteljice, napelosl obrada sloi, humus sloj. zaslor Irenje 855 857 malorijal. procjedivanja 852 853 1324 relrogresivna podrutje, vode zona 848 849 843 844 izvadene iezgre Ibu~enie) konsolidacije mase 912 913 835 zasi~enja uronJ.nia 836 838 839 pOlu~itl so 820 (kod pileske' 364 842 911 910 832 za opler~enie 833 pukolina 961 834 943

pr.h,

mull

8G8 6:11 gllna 059 nisko pl.Slitna 860 862 Irani. 883 880 866 867 8B1 bOlon.kl pllol 72 869 pledon 873 BOO glina, lIov.ta 861

pr.l.or,los pr.!ln.sla pro!lnusla, pr.!in.slll.por

prov. kohezljo predbu~enje predglac;jolon prelkompresij. prednapregnull profobrlelr.nl pregrada pregr.dni

pravi kUI unutr.~nlag

983

od fmurla zid 870

prokom]olon, p..akomJerno prekonsol;d;ran preljev 871 prenap..ezanjo pren.legnul preoplr preoslolo prerodlti, p,esjok,

prom.!on, zbiJanje 872 803 082

poslcljir.n, planum

~enjo 884, 885 nap,ezanJe gnjefili profil 874 875 uzoraka 891 893 ~estlca) O!J4 895""' 888 879 1300

915, 916

prezasl~enost prezasi~enje pri~njall prilazna prlrasl, prlrodna prlrodnn prl.llne prilisak prilisak prilisak prilisak prilisak prillsak prividan, p,obno probno probno procjedna Proclorov 889 r.mpa

pribor z. uzimanjo 890 prlmienjeno

pOlonc;omelar (~Iolna) 548

n.prezanle 823

pove~anJe

prirasl Ila, nanos, nakupina zrna (mlnorolnlh kolil!lnn vndn vlb, adlbujonjo mlrovanja stijene Iia 900 tla u slanju mirovanla u .ilosu otevidan opler~enle opler~enie polje 908 201 fillr.cljo 199 voda 903 904 899 UU2 896 559 898 041

dolina

poIpu no popuslili, volumena Izdizanie

pritisak medu zrnima

901

planum. 845 853

90S, 906 lipe 907

procJediv.nje,

pokus lbilanl.

920

586
'

prodor vode 610 progib, otklon 1208 projektno opteret!enje 919 promjena, p-'.2!lal 922 . prom)enljivost, sposobnosl mi)anlanja 924 promo~en, smo~en, namo~en 1320 propadali, spuUatl se 1072 propusnosl 927, 928 propust 925 propustan 926 prosi)avanJa, si)Dnla 1022 prosi)avall, sijaU 1021 proslojak, fila, izbo~ina 876 proslorna ma.., jedini~na 1313 pro!aran 1123 proiarana glina 1124 proilren 930 protuteret, kontrafor 450 prozra~iU 932 prozra~ivanje, aeraci;a 9 prstonastl dinamometDr 935 prstenasli sjeka~ 936 prvotna (po~etna) kohozlja 937 pucanje, prijelom pukotina 350 pucolan 938 pukotina, naprslina, rascjep 936 pukotino zbog Isuilvan). I skupllanfa 041 ..pumplnu" ,kulnlko 046 put filtrecl)a 947 pUlanlD, te~enje 950 pUlDnje tI. 051 pUlatl, tet!i 052

r.di)alni posmik, lona 953 rahlo nosuti 975 rasjed,rasjedanje 957 raspadanje, degradacl)a 130 raspadanie (na zmca) 962 raspadanje, troienje, ilmjena 961 raspadnut, troian, promijenjen 965 raspadnuti gran it 268 respodjela n.preun)a 966 raspdiva~ 968 raspriivanje, rasipanje (rezultata) 958

raspucala glina 348 rastavljanje, rastvaranje, razdvajanje 976 rastezlj iv 969 rastere~enje prl kompresiji 970 r.stezljlvosl 186 restrofba, raspadanje 959 rastresit, nevezan 974 raslresllosl, nevozonosl 973 razbijanje 984 ravnanje, planiranje 772 ravninoposmlk8 850 rallna lebdet!e podlemne vodo 665 razina podzemne vade 666 razina vode, vodostaj 667 relmak, svljetll olvor, slobodan prolil 1044 ralmekiavanje 985 razrahljenje 972 ralupiranje 987 rawpora 802 ralupora, pOlpora 1112 ,"luporD, razuplran)D 966 ralul)Ora (raluprl)eU) 988 razvrstavan)e, sortlranJe 421 regresivni 10m p;jeska, hidraulh~kllom 419 rDgulacijska brDna 454 repel', slalna lo~ka 1086 repel', VDlnato~ka 453 rDIDnellD 1290 rDlencl). vode 1300 relDncijskl bazen 67 rotrogreslvan, retogradan 997 rOlldualno gllnovllo 110(eluvl)olno tlo) 904 rije~ni 989 rije~ni nanos olacljalnog materl;al. 990 zld 6,93, 991 ri)e~nl nasiI', rlje~ni !I)unak 162 rl)c~no.ledenja~kl (gle~erskl) 992

rolocijsko buienje 1001 rov lo nepropusni ekran 1000 rubni pritisak 360 ru~, odron 701 rukavac, ovoj nica 711 rupa od kodjena 1004 rupa u sti;en! 1005 ruicnle, slom 533 ruienje (sloml te~enfem 534 rutinski pokus 1006

587

s
s.birno ,.birn; ,"cast ~al"rij3 (potkop) vod, kolektor 1011 1012 201 1284 sm;cr naprp7..,,,j,' fig] smo~ ivost 499 smrlavanj. 1305 1056 1057 1073 sni!cnje podzcrnne vode sni!r.njc raline vode snilollio vllclmlnln 1018 1020 1023 1026 snop,la!ina snap, svez.nj solillukci)o sondiranje specili~na spektrogralski 97 teiina 1063 1064 195 1121 414 I 1010

socasta struk\ura S8:.tav 240 sediment, segregacija, sekundaran, serpentin

ludr'ill:1 hi'II()';kofl~kfJ vodo talog, talolina odjeljivanje sporedan 1025

sczon!iko pomicanje r.icholli ;;1111'110

sidreni lid 41 siguml'!;nU op tl!reccnje 167 sila Ck~prmlije, ~jrcn;a 1027 sil81J7hudivnnj:1 (pokrntnnln) silicij,ki silik.1t siltit sipino, duna sitnel, sito 148 1037 sitne ~estice 1035 lO relonj... za relanj., 266 267 - ilduzena) uska) 630 1017 1033 1029 1030 1031 791 1028 siJicijev dioksid, krclTIcna supstanca

'tpir:.lllu ~v,dlu 100fJ, 10rir, spoj, no pero i utor 1248 spoj s mofdanicimo 1067 135 SpraYA1.9 fTljmcnjc {lustotc i Ihijr.nosti
~fH p.IHnil-:. !i.lhit "WI~. I f~lP.1 'Oill OUII

,pullanle,

pOlapanje,

tonjellje - 1041

1014

spustanje tla, ulegnuce 'PlIlv:HI 111; sredi!!e :;Iij.gollja srodnje s,edstvo 1075

siljkatiz3~ija

zmast pij.sak 1079 tla 1083 1080 1081

1076 1082

za vezivanje, stabilizator

sitan pijesak sjekoc (o!trica sjeka~ (o!trico skupina slonost pilota 1014 skupljanje,

stabililacijo stabilizacijstahilizotor stabilnost

grupiranje

stalno SOl' znuto 110 1177 stalan prirast optereeenja 981 stondardni penetraci)ski zbijanle pokusno kamen 10~3 10!J1 1009,1100 1101 p.lletrOlnetar 456 1090 opterecenje 1091 338 1060 pokus 1088 stondardno 10m)

slatka voda slii,,!!"n;e slobodno slobodno sloj 1047 sloj ledo

1039 994 1040 1043 visina louatna 1046 stijena 1301 1O~5

slijed slojeva (geol.) slivna povrsina slobodna voda

stanje naprezanja stati~no statifko stijena, sti~ljivnst stojec!!ip

!ondirunjc, perich acija

(nepodgradena) stojcco (upeta) 1048 (kori!o) 1049 stralilibci)o 1052

stJcnovit, kamr.nit stopa S!up.

sloi, podlogo slojevitost slojovi!ost, slojno ploha slom (slomiti slom podloge smanjivanje

1050 1051 1222

!>tolac orl rasparlnutog m;ueriJala 455 stohsti (konusni) 1103 600 1111 524 1094 strija, brazda struf na mreza struJnl pot.ncijol s!ruj nica strujnica, stupanj 1054 stupanj 1110 linija tetenja kompresije konsolidacije 1096

sloj s konkr..ijoma

se, srusiti se) 1053 531 530 tlaka u poram.

slom procjed;vanjem

588

stupanj stupan] stvaranje stvrdnut slvrdnula

osjellj ivosti stabilnosti napuklina, 692 glins

11395 436 -pukotina 6.29

temcljenje temeljen]e temeljenie

na bunarima na pilothna na ploti

(spu!tanjem) 211

2138

1159 210

temeljenje na roltilju 2139,1157

1191\ 794 mas. u suhom stanju 275 . 1114 (Iemel]) 538 539 dielovanj. 113132 bulot;na 94 801 1315 tcmoljonlo na stupovima tameljili tamaljna tameljno tenzomelar 11613 751 1161 1162 plo~a, pod tlo, podina 1165 1166 analiza 1169 11713 tla 1173 1167 1168 1171 temeljna morena poluledenla~ki masa,jad.

subglacijalni, suha proslorna

suha prost om a masa

'suhama..
sumarna

11213
krivulja

1163, 1164

suspenzi]a 1116
sUlaren, podrum svodno svrdlo (lu~no) 93 svodn; (lu~ni) prillsak

terasa
termalna

tcrcijaran termoosmoza

taren, povrlina tarenski terenski te!ina podaci pokus (mosa)

svrdlo s valicima

svrdlo za prolirivanje

~
lipka, polugo, lirenje Ikarpa Ikriliac Iraka, rebro (lomll., 11359 rasipanje 1131 nanosa) 811

tiksollopil. 1172 tinjac, liskwi 526 "tinj~ast, liskunast 527 tbk vade u pOlamn 807 tlak V porama 827 tlak zraka u gumi 9132 tlatna visina vode u porama tlakornjer, manomctar tlo u prirodnom 1135 11336 tok procjadivanla torktot. trakasti trek.stl 1139 417 transport trenje trenjeozid treset 1182 1184 1183 troosni 1185 1186 optere~enja 277 963 atmoslerilija) 9613 949 795 11413 obloga, glina rukavac 1145 1144 1143 tresetast treset;!!e triak~ijal;]n. stan]u, 2132 1221 566 On situ) 1174

lipka za sondiran]e naprezanja, 464, 11135 1133

1261

Iljaka, zgura, Iroska

Iljunnk 1130
Iljunak veli~inn grnlka Iljun~nra Iljunkovit Ilelan, 1137 1138 o!te~en

top In torkrotilnnJn temell tom.I)I, 1178 kontinulrenl..pretvaranie 877

traka Z8 mjoronjepomako 664 646,1179 923

transformaci)a, 11813

lupljikav,porozan

iran, prenolon 1181

T talk, milovka tanka valjkasta tanka tanko te~enj. te~enje tetenje teten]e . tehnika takstur. uslojona uslojeno 1147 blata pijeska zeml]n 1149 11513 1153 111\13 11132

(struklura)

trodimP.nzionalan trokutasta tro!enle. trolenje trolenje tuf raspodjela brulenje stijeno

(pod utjecajem

te~i 1176 temeljenja 1151\

trup cesto (nasiI') 11913 opis, naslov 1102

tuma~,

515

teku~, 10ku~lna temeljenje 1158

tll. hulnnlnn

temel) samac (temeljenje)

tvrda gl ina 1193 tvrdo (cementlrano) 110 118

589

u
ublalavanie
udar 1196 udar vietra 1197 1199 udarno bu!en].
udarea 1195

v
valutiea, valjak krupni Sliunak 1237 781

ueinak prigu!enja

190

V1\lovilO!it tla lbog Smrli1VnnjA 307 s gumcnim kotal:ima 467 468 831 1238 1240 ,'' vapno. vapnenac vapnovit vntrootporan

udio ~raka u porama 1201 udubl]enj., nazubljenost 635 ugru!ak, grurfa 263 uklie!!enje, ulljeblien]e 1285 radova (slii.na) 1042 694 1346 ulazna grauevina ulegnuce tla 1211 ulegnuce tla zl>og rudarskih ulomak, odlomak, krhotina ulo1.iti, urnetnuti, ouaviti

voce glavno naprezanie velie ina eestiee vel ie ina zrna venlilna verlikala vertikalna ~erlikalna 'c~ivo valil:ina glincllih (:C,tic8 1 241

velika sito 1034

zliea (pribor (visak) 1245 1246 1247 za uzorkovanje) 1242

679

talpa za podgradu

umJctno 110, 1H1!:lllotlo 631 un\IJolnk t"01pcrnture I dana t:-oJonJn 018 unu I,arnjo n<1prClanje 12'13 unuUlrnjc podlokavnnjc upi]anje 1214 1212

tlaena eijev 1244 Vf~ltlkrdr:'i pOthJpiluf:1 podlJlnd,~, '.il''ll 1250 1251 1/57 1198 1.ie. 1253 ve",.; sloj

vilJraclj~ka plOCIIIO lIubijanjc vib,acijskiuda'rJivaljak 1070 vibrirajuca vibriranJe strunn,-1254 1255 1333

upijanie, sisanje, r>orftlak sisanla 1032 ur>ijanje Ila, podtlak u tlu, negalivni tlak u porama upoJni hunar, napajaluci (ncOi.1livni) - 1215 upornjak,osloni1c 728 ureuaj 7.a dizanje 1216 utovariva~ 717 42 u,,:daj za mije!anje Iia 1220 urconJ za opterc(:cnjc. uronjena masa 1314 usidrenje, sidrenje, sidrena ploea usj"k,l"'ick 312 usko graduirano,jednoliko uSlaljen, slalan, postojan uvaljani zemljani nasiI' uvjel za slam 1223 uvieti za osjetljivosl91ine uvjetovan uvrtani plirnom IiI' 1122 uzaslOpni 10m, progresivni 900 1085 1229 1224 778

viLJrono!aeij.

vijak (brlveni vijak) virtuelan, moou~i visina kapilarnog vi,ina Ilak. vlskola" vi,kolltet vilcslojna 1260 1263 1262 plota

viliear (dizaliea s vilieama) 125G dizanj.

1221 1257

visina podzemne vode 1259

1264 1265

vizualni pregled
vlaena pukotina,

1329

zona

9'12

i osjekom

vlaeno naprezan)e 620

vlak, zatezan)c vlaknast 1266 577 prirodniJ 1061 1267 929 1268

917

uzdizanje,podizanje
uzdilanje ulgon uzorak ulorak uzorak uzvodna uzvodno Iia 366 369, 1230 1232 dobiven Weom iz bu!oline, 384

365

vlasasl.pukolina vlastita frekvencija, vlastila vlalan, vl.zenje vl.zna lelina mokar 1269 proslorija

10G2

uzdizanje zbog smrzavanja uzimanje uzoraka 1231 1234 uzorak 1236 1233

vlazni uzorak vlalnost 1270

jezgrenl

vlazno neobr aueno tlo 65

uzorak ielgre 1235

nOliea (slOpa) bran.

vlalnost pri ugr.divanju, vlaznost tla 1272

kolitina

vade pri 1271

590

yod 1273

l..iten zasitenosl

yodom

1321 1322

yoda iz yodoyoda 1274 yoda u napuklinama, pukolinama, spojnicama 1275

yoda u parama

yodom

zasicenosl ..slonlen, zaSlilni

yoda la Ispiranlo
yaden 18,1277 933 yodlj iyost

826 1276

zrakom, slupanj 1097 hotol (yoda) 1323 1189 1325 1326, 1328 ad fmu,ja 1278 1334 1336 1337 IAmorltko 1340 1069 lbilnnjo udrulenj. sluf1332 1327 filler n..ip

zastor,lueonik
loSlilnl lalego, laylesa zbijanlo zbijanje lbijanje kriyulla 482 475, 1286 lbi)ena zbijenosl lbijenosl bonil.. lhilenost,

yododerina,larak, yodon.propusnost

)aruga 1 279 1280

376

yel

yodonepropustan
yodonosan yodonosni yolumen, yremenska yrem.nska yrllednost yrh poku,a y,h 1282

(ekran)

laY)esa, nepropusna 1283 poli)evanjem Iia 1335 yalianjem 1338

slo/. yodonosan yolumenski 1312 konsolidacilska kriyulla slileganja 1239 12UO 1290

(gusla) lekslura po AASHO-u dr!ovnih ,posobnosl nogritcn.

vremenska krivulja

OUloputovo)

SIl'o 1200
1292 silo 1293 1294 kamenje 509

y,Sna yrijednost yuto yutn.

zdrobljen, 1341

zordan, korodirnn, orodirnn

IUl1Iljll'''' hrunD (prngrtldn) 1342 lemljoni klin, klin Ua 1343 lemljani zemljano radoy; yeliyo 1344 1345 1347

yulkanski yulkansko

Y
Youngoy modul,

19ruSen,llokuliran 19ruSayanje,

flokulaeija 1305

1113
1350

modul olostitnostl

1295

lmr..yanjo
lona Illolono

pltml I oslocl

z
labijanje Sipa 789
labijali labili 790 1296 1316 blatom, injekliranje 1348 glinom 1317

zona, podrutje 1349 zona smrzayanja 183

zrnasl lrnasta 1352 st,uktura 1353

zrno 1351

zabrtYI;iyanjo labrlyliiyanjo lagal, lagalna lajaliti, lamulienje zamuljiti laobljeni zapisnik zapisnik larobljeni predbrana

z
felatiniranje Ieljeznick Iila litka 1355 1356 (cern. mlljeko) 413 lekutina liiaYOsl 1354 i nasip 6213

865
1303

stijena ad Imurja pregraditi 1304 1306 1307 plosnali penetraeije labijanja lrok 1331 Sljunak 1311 1310

laklinjayanje

706

Iitko

blato, kaSa 944

lilko blalo, mulj 1357 Iiyi pijesak 1358 flicazauzorkn 416

591
4.2

Registar terminI na makedonskom jeziku

aOO""e aGnauHia alipaJHja

2, 277
1 2

aHKepeH JHA 41 8HKepHa nnO'f8 42 OUKCPYODlbO 42 43 a"'Hrop'" attTHKI1HH8118 44 81HIiIKoorynoilc 1077

DUDpnT JO I\HpOKtllO CMOI1KIlYOiJlhO 46

aGpaJHOeH 3 arneCT 1209 arOl10H 1209 oron 118nHCHmCKO DIIOTPOWIIO rpHQlbO 1202
aran aran !-I8 BIIOTPCWHOTO TpHetbC Ha KOCIo1U8T8 608 1207

anapar
snapST anopaT

38 MCpCtbe H8 OOAonponYCHOcro ]a OAPCAyoalbc J8 npoMHBa'bO 52 rpamll"a 1218

48

ua T8'tCI-bCtO 50

aran U8 H8KI10HOT 609 oron H8 npHpOAIfi1 aran KOCHHa 1203 1204

OOiJpST 38 ceelt~e OllepaT 10 oywou.o anapaT H SHAOT 1206

HQ CMOnKIIYOalbcro 1205

1117
1221

arOI1 Ha rpHP.I-berO

3a TOpKpOTHp;JIi~O 53 8HamU8 285

aron Ha rpHel-beTO Mely nO'fS8T8 arnoMepHpa a'pero'H arpecHBoH acpiJlJ,Hja 9 DIIRIIHJc1 282 11 12 10

ancopGeHT

8pCOMeTp"'~Ha apH'UIO apl(03eH apM"paH aprCCKH 5-1

nCCO'fHHK 55 beTOH 67 rpOHHUH 50 60 56

acpoMCTpwUIO 8KcarW4CH aKcHjaneti aKrHueH 18

aTeplieproBH 14 15

npHH1COK

aTMOr:t\Jepo<H np"'HCOK oTcopGHpaHa .TcopGHpaHH aTcopnUHja 8Txe3HoCtt OntCJHJa 4 5 8 BOAa 7 JOHH 6

3eMjcH npHH1COK

OKH1OHD coCToj5a

.18 nnOCTH'tH8 pOMHOfe>t<a 16 BOAH 67

8KYMYnaLU.1ja ](I ronCMH nonnaBHH aKYMVnau~oHeH 8KuonepaTop onoBponHT onolCroJicu 8nTOp;'UHja anYBHjaneH anyol1janeH 8nyoHjancu 19 20 21 23 KOHYC 24 H8HOC 25 13 GamH 17

I)

GaGpetbe Garep 61

ee, 1132

GaGpHBocT 89 Garep na"'H,ap GarepYBa 63 GaJ 95 GaJlnT 66 GaJe.. Ha KanaU~TCT ..a npOMoHnHoocra (HO JOHII) 400 Ga,j.
35 36

anYB~1jaJleU nOKpH08'4 26 anYBHjanHa aKYMy"aUHja 22 anYBHjouHja 22 anYB~YM 27 aMopT~Jl1paH,e

aMol><!>oH 29

62

6arcp co ane4eua na>+<HLta 169

1195 28

aM$oTcpH~etl aHanl138 31
8H8fl1Ha 8H3m1J8

95

co npocejyeatb8 co TanO)t<Ctb8

64 Gapa 65,584
GaHKHHa 5cACM no AOIl1t<HIIDfU
1-18 Gpcror

3HanHxnop 81-10cnOna

H3 CCAHMeHT81,tHjaT8 1219 1-18 paJPywYDa~beTo 688

1327

GCAPOK 68 GOJOoAorr 73 68JBOAHO 64 Goner 1087 DemollHI 69

nIlI\OU1T 37 UH'13QTpOneH "'UUlJll~orll'" allKope.. GOnT 38 KfJllC:uIIHAnt(HJn 30 40

592
6eHTOHI1TeH 70 Bl1Ce"Ka nOA,eMHa 1263 1262 113Al1n'YBalbe KB"YBa'be oOAa 1260 DOAD 1261 1259 1257 1258 BOAa 513

6ec<l><>PMeH 29 6e'OHCI(11 6epMa 611HAep Kon 72

B I1CKO,eH BI1CK03HOa

64,71 1 250 1251 74 75

BI1CI1Ha Ha Kanl1napHO BI1CI1Ha Ha Kanl1napHO DI1Cl1l1a lIa 110A,eMIIB.a DHCHHB H8 npHTHCOK

(\I1I1AOPCKI1 cnoj

6HOTHTCKH WKpHno,", 6HTYMCHCK3 Hx>nnu,Hjo 60m 1333

BHCHH8 HO npHHtCOKOT H8 nopHuTo BHCTHHCK8 KoXeU-tJs 862

60"Ha MopeHa 78 Tpl1elbO 79 60""0 6pa'A" 83, 76, 1103 6pu3Ae'bo 377 GpUIIO 81 6poYtlono AnH>+<ClhO 82
6pur 6pe"a 677 84 320

9HCTHHCKH 8ron H3 BH8TIJeWHO TpHel-bC 863 OKneW'YOU'be 1346 OKnonyou 679

BKpCTCH8 cnoceHTOCT onu,a 1270 462

enaroMcpOIt 208 Dna>KCII 1267 ona>KeH ",oUAOK 1268

enn>+olD BonVMNICKn JeHU"Hn 378 ol1a'KIIOC, 1015,1010,1270 1272 1271

OpJ KOHCOnHI\HpOH KOMnpCCHOIiOH onHT 6P3 onHT H3 CMonKltye8l-beTo 5P3HH3 H8 HCTeKyaatbeTO 5p:nU.18 H8 OnToeapyeiubcTO 85 86 87

ena>t<HOCT 118 nO~BaTa

ona>t<HOCT npH erpaAyo8tt>eTo

6p'"110Mep 304 6pycelbe 2,277

6Yllap ,a Ha6TbYAyoUlbC 92

!,naKllea 1266 one"el...e 1292 Bne"eHa cl1na 1293

pa3Mep 699 ""er OllaTpeWHa epo,"ja 1212 Blla.peweH BHa,pOWHO Hanperalbe oOA 1273 BOAU 1273 BOAa OA BOAOBOA1 274 BOAa BO nYKHaTI1HI1.e 1275 1198 DOADJlI H3MHDftlbO 1276 BOAa Ml1elbe 1276 '" BOAeH 18,1267 1285 1213

6Yllap ,a paaonapyoalbe 6YHapcKa 06nora 692 6YHapco "'"mep 91

B

174

Bane!t co YAapHO AejaBo BanyroK 493, 1237 Bap 467 DOpOoCH 468 BapOoHI1K 467 BrpaAYDa 679

BOAOAepl1Ha 376 oOAo,""'a. BOAo,""'aTHI1 06jeKTI1 1285 BOAOHenponYCHa 3Doeca 1278 nOAollenponyernl1B 1280,649 BOAoHenponyanl1Boer BOAOHoceH 1 282 BOAOHoceH tnoj 1283 .BOAoCTOj,Mepa" 565 B03AyweH YAap 1197 BonYMeH 1312 1253 1255 BonYMeHCKaMaca 1313,1314
aonYMeHCK3 onl1Balbe. Te)f(Vlt~a 80 eyaa 1032,1214 eOCToj6a 1315

BAna6I1an1f1t1l1a yuanoT3 1291 aeHH111HlI na)lu.1~a 1242 BepojaTeH 1256

649, 1279

aepTI1Kana 1244
BepH1Kaf1HVI nornVlpa'tVi 1247 aepTI1Kanlla nomCHa !teBKa 1245

o>Kne6YBalbe1346
B"6paLt,,ja BI16pa~"0Ila Bl16poBane~ 1254 ","ua 1198

oI16poejlno.aUl1ja

Bl1,yenoll npOlJ10A 1205 Bl1'yonHo pa3rneAYD8tbO 1265 Bl1p.yeneH 1256 BI1Ce"KI1Kon 1127

nIH1nnlOl1fJII GYIIOP

1216

01'0 Ita KOCl1l1a.o 1287 opB Ha Kono. 1288

BpBlla BpeAHoer 1290

593
apeAHoer 1239 1286
rpaBHHJ'-'HOHeH rlQ1nopel! rpaAal1~ja 238 241 SH/\ 260

apeMe Ha 'pee>be (HO l5eToHoTI 759 apeMeHCKa Kp~aa

rpaAe>KHl1 HopMaH1B~' rpaA~el"

rpa,l1HCHT

epeMCHCKo KpHBiJH3 KOHcoflH.QaLl,Hjar3 415 epCMeHCt(i] KpHsa Ha cnerHyaiHbero <182 apeTeHeCT capAen ap3eH cnoj 1251 1250 ap3HO cpeAcmo apc"a 1249 1002,1001

606
H3 IIH80ro Ii;] nOl\JCMH313 Bo,o,a

239

rpaHHT

252 243

rpaHYlua H3 KOH3HCTeHI,!Hjma rpaHIilu,a Ha nennlo1Boaa rpnllH14D 110 nI10C1Wlllor.tn rpSltHlI,a H3 nonYWTathtHO rpaHHLI,a U3 C06HPatbCTO rp"ltwUin ]0118 250 248 244

BP3YB84 ua nOl103ro 131\5 OPIa'" 1291 apleu I<on 1122 aynK'HeK~ 1294

~"5 246 247

rpaHHlI,a H3 re'tetbCTO

rpSHH'tHa HOCHBOCT 249

r
'aG~oH 212 raGpo 213 rapH~rypa 716
Mero.o. HS HcnHTYB3tbe 216 214

rpaHH'U"IO Hanpera~be

251 722

rpSHH'UiQ Ol1TooapYODlhC rpaHyn'l1~ja rpaHynoMcTpHja 253 254

rpaHY110MrHp&.<1CI<a ;Jll<lnI-1);1 ]0 rpatlynOMefp11CI<a rpaHY"QMelpHCK~ rpaltynoMcTp~CK" Ipa~\.1fCll Kp~Ba 256 COtTaR ,}57 255

reoeneKTpH'teH

reOnOL1JK3 HtTpdra reonOUIK~ Tp<tra

217

rcorepM11'tK iii 220 ICOTC)(IIWIIH1 218

'(J01nlCl!H41(O Io1crl\.1lyn~lho tin nO'4nnTO

WKpV1J1f!lt ::?J12

rpeGe.. 219

876

rOOlI:Io1::WII(\.1215

'pClln 2G I, 6-'0 ,pcjllop 202 'per 1121 265,266 267

rnaB8 Ita Konar

224

rnaBHO Hanperal-be 22~. rnOl\O" Bdnel1 223 rJlau,\.1jamm 221 rne"cp 226
'21

'pyna Ha Konoa~ 'pyn~pa>be 'pye 268 rpYTKa 448, 264

r IIO.tr.PCIU1

rne"CpeK~ HaHOC 1302, 596

11'~IIa

7Ci3 'PY"'" ry6el-be tlD 8118)1(ltOCf8 1J 1

'YMCIIO 'IpeDo 271 1337 .ycr. T."CTYpO

227
235 ot>l'nKI1~Ja

rm.111C1-I8no\ma 'n~IIella

230

rYCTHltO 273

'n~Heer 232
rm1!lCCT<J nOlfI:J8 231

rn~HeeT l1IKp~ncl1 233,234. rn~Hel1 229 rn~H~l1a 231 rnHHOBm 232 rMe"~ 569 'Haje 236
roncMHlt8
ronCM1-1It8

1134

A
AaOAenHa na>K~l1a 188 AaojHa iaApeHa l1eaKa 187 Ae,paAal1~ja AeKoMnpee~ja 694 Ae" Aenya~ja"ell 130 970 AeKoHTal1~ja 318

Ha rm.1HCCTH 'eCTH~Ij(11 146

Ha 3pHaT8

1241

fOfleMHHaHa 'eCT"''KHTe ropeH aOAoHenponyern~o IOpeH noapw~HeK~ IOpeH erpoj rpa.~al1~OHa 443 I5paHa 258 cnoj

1240
cnoj 296 237

132

Aenya~YM 133 AenYMHo KOHCOI1~A~pall 642 AeHC~MeTap 135 Aen03~T 627 Aee~n~I~~Kol1~j" 13G

rpnnHH1UHOHn OOl1n 259

594
Ae<\IneKcHja 1208 AeXHApallHja 131 AHja,paM Ha nnaCn'"HOaa .~Hja,eHe.. AHjaKna.. 137 140 141 139
ApeH8M<CU renHX ApeHHpa...e 176 175

ApeH co non He", OA KaMeH 170 ApoGeH "aKan ApoGH 582 ApoGnHo 1187 1005 545

AHjaMaIlTCKaGyp",ja

AHjaMaHTcKaKpYHa 142 AHjaToMeTpHjcKa 3eMja 143 AHnaTallHja 144 AHnaTaliHoHa KoncKo) 145 147 lIeOKO .. npoAon"'yaattoo (Tenec-

AynKa 00 Kapna'a AynHa'HHa Ayn"e...o 101

96, 97, 100

Ayn"e'be co jaApeHo lIeOKa 99 Ayn'IBtbB co npoMHOntbO 98 E

ooonopollHjo 315 1102 1313 cOCToj6a 378 216

AHMCH3HOtlOnH8 8Han~ua AHHO 148

A"UlOMH'tK8 4tol1MYna38 npeCMorY081be He HOCHOOeTa Hs KonOT 149 AHHaMH"KOCOHAHpa...e 150 AHHaMOMeTap 123,51 151 AHH3MOMeTp"'''cH AHOpHT 152 AHcHnallHja AHcnoKollHja AHCnep'Hja AHaop'Hja 1131 956 154 153 155 183 182 184

CAHHWtOH TeMen eAHHH",a Maco

eAHHH'tH8 Te>KHH8 BO BnUH<Ha CAHHwma

TeH01H8 liB 3aCHTOHa nO'lB8

CAHiU(OO 3pl1CCT 381

eAHoaKcHjanHa jaKoa Ha npH'HOOK 379 cAHoaKcHjancH npHTHcoK co co060AII0 6o"Ho PCl~O 380 eAH03pHeaa eAHooGpa'Hoa eAHopOAeH 294 eAOMeTap 46, 189 eAoMe,apcKH onH' e3epcKa KpeAa 470 e,opcKH 387 030pCKH nDnop 388 192 331 apYKTypa 982 382 Will-

AHcnep'HOHO cpeAaoo

AnaGHHa 181 AnaGHHa Ha ,aMp'Hyaa",eTo AnaGHHa HOneHeTpallHja AnaGHHIi HOTeMene",eTO AnoGO"HHa 181 AnaGoKo TeMenelbO 185 AneTO 156 AHO 158 AoGpo 'poHynHpaH AOOOAOHKOHan 165 AOAO'HO omooapyoo...o
AOA8TOK
HB CMOta

OKOHeoneH' HO npHpoAHaTa onO"'Hoa OKpaH 1332 159 161 166, 167, 168 OKCnOtl3HHUOCT 89 OKcno"'Hja 1132 oKcnepHMe,noneH 713

160

AO'BOneHo omooapyea...e AoneH KPOj 158 Aone" apo! 796 AoneH HOCHOenoj H' na'or AonHHCKH "aKan 162 AonHa eOAa 163 AonOMHT 1289 AOHeCOH 20

eKae"30MO'OP 191 193 onDaH"Ha ooaoj6a eonCK'" HaHOCH616 eOOCKH neCOK 194

164

645 epa'H"e" epoAHpaH 1341 ep03HOHa Gp83Aa 377 epynfHoeH 544 e<\IeKTHooHnpHTHCOK 1109 eljleKfHoHa 1108 e<jJoKTHo"a nopo'Hoa ecjJeKTHo"o H8nper81bO 1107 1106 190

!lpeeH Kon 179, 178 ApeeHo nOArpaAa 177 ApeH 172

ApOH TOHHIjIHmpallHjo 171 ApeH .. oTlIeAyoalbe ApeHa",o ApeHo",eH 172 173 171

e<\IeK' H8 npHAywyaalbllTO

>K
",ena'HHHpattoO "'ene'HH"KH 1354 HaCHn 626

ApeHo",eH nOT 948

595
"HIB neCOK 1358 )t(l1na 1355
)t(Vom>o 116 )t(l1nusoCl 1356

,611satbe Ha no"sa'a 1335 3()HUDlhUtl8 110'1811110 110Multi/lor ,611nalbe co nonatbe ,611satbe COnoneDatbe 1336 1334

"1\5" 1340

,611eH 272
3

,6I1e". 'eKClypa 1337 ,611eHoa 1069,1338

36MOIIOC. tin nO'lnnrn nrn1 "Ol1l1n1nCH'Oftocr 1330 :JIonoMynall.o 023 3fOnOMysa.be Ha 33"'.'HI1"ala 3fPYA"yoalb. 1113 3rYpa 1135 3/lpo6eH ,en.H. 824 1341 1092 842,1130

3.eil1". 700, 1206 'o61100lbe 1007 ,a6p3YBa" 13 300eca 1332 ,e,.' 1292, 865
3tUnHHeranaAHHCK8MOp'eHa 1302
3ary6a Ha jaKoaa H3 no"tB8r3

518

K.pn.

3ary6f1}fa TC>KHH.nn 269 3Ory& nopnAH npopn(So'K8 ..8 npo()ero 3Ory6a npl1 ",ap.lb. 3OAP"'YBalhe 1299 3SflCU3fhC 634 ..Mp3Ha, cnoj ,aMp3Hyoatb8 1048 1305 1309 1310 1311 1319 270

Jp.MathO H8 H~DaAOUH 1231 3CMJCII npHU1COt( 1G. 000 Ml1pyoalbe 901 ,eMieH npl'"COK 0 '.MjeHa 6paHa 1342 ,0Mlm,a "p"pnAO 1142.1:'20 ,eMjeH" pa6o," ,HaK 1087 ,,,a"elbn ,Ha"Ka 1239 996
CMOnK!'yoaH.n rOneMl1lin 11 953

1344

33nI1CHI1K 30 Ayn"e'bem 3Onl1C11I1K 30 386110atbe 3Onl1CHI1K 30no"e'pa""jo,a ,anonHl1,on ..mHS., :laml1cyoalbe 3OCOK312 :laCl1n 351 351 :Ia,sapa,

'OHa 844. 1349, 942

:JOHa H. pOAl1jan"o 3pHI CO pa3nH4H8

:Ia"enysa 979

1316

,pH.' 'pH.a ,pHoaa

1352 1352 apYK'ypO

,apaMHe, npeAen

'pHOfOCT 253 1353

38cmeH co SOAa 1321, 1322 'aCI110"OCTco 0 3Ayx 1097 :laCOneH 1323 :laCTOP 1324 :Ia,oapa" ..,oopeH :Ia'ara 1330 003llYX 1331

'PHO 1351

c
'"A ~ OA 36"0"" "enOTnpHI1 ,annH 1301

1328
13:19

1<1TCHlVD.lII>C

3O''''bYCO 3<Jljla'HI1HJ JacIJaTlHttt8

13U7 1312

HIIIOI~Hn't!p 11,6110a Ha nOOpWI1Ha, 36;> 1232 1234 a 3G 1

HO nOJAyxoT 00

nop~1Te HI

nO'IOnTO

11,6HOOtbe I1JOOAOK

1201 3O"nnve"be ,a"enyealbe :Ia"np.~yoalbe 3a"opayoalbe :Ia"ooysa ,aw'",e" ,aw,..,eH 1297 HaCHn 1326 1325 co I1noOI1"' 1318 co Kan 1317 690 co KnHH 1304

H100AOK VomBAeH co n.l}i(H'tCIf anap3T

:Ia"OpCTeHa Kan 691

H'08AOK OA JSAp<') 384 H,oaAOK OA COHAa"'Ha AYnKa 1233 H,08naHO 1228 592 nOA onH!aHHe Ha MP.' H,SOAnHooa HJAaHOK 362 HJAH'Ha'HH8 Ha no"oa'a 367 H'AHlHyoatbe 364, 365

"'Hmep ,6110a 1008 ,6l1natbe

1334,1007

H3lII1'HYBalbe Ha AliOTO 282

596
H3AHmysa",e aOT 368 H3AH'Hyoa'be H3Ap06eH H3Apo6eH H3nerY03tb8 370 KaMeH 371 (Hn enoJoT HnH )tOH~aHO nO"oaTa 366 Ha nOOpWHHaTa . oA AejaooTo Ha Mpa.

lIapa>t<yoa",.

Ha nO"BaTa 354

HcyweH Ha 003AY' 731 ...eYW.HO 00 CYWH"'l\a 1118 IIcywYBa"'. IIcyWysa'b. ...eywyoa",. 176,359, 1119 357 (co ...enopyo.",.)

H8 noopWHH8T8

(co KOMnpee...jo) 358

Ta) 362 113/1eaeH,paAlleHT 372 IUnOH<OH 118Mpa3 373 II_HeT 965 jaApeHa l\eOK. 107 113MeeTysa",e 956 lIaMHoa",e 317 lIaMlleH 347 11306.pa 374 lIapa60TK8 Ha wnYHAooa o'p8Aa OA TannH 375 HapaMHyoa 661 IInllT 297 IInoolll\. 830, 298
299

j'Apo 1233, 383, 386 laApo OA npe'paA.'a 385 J83 376, 999 jaKoa jaKoa j.Koa 119 00 cysa coCToj6a 122 121 p'CI\enyoafbB

j.KOCT Ha 33TefHYsa",.

lI"ACKe Ha KOllaHC'CHI\IIja,a

HIiACKC Ha nnacrWtHoet8 301 302, 303 IIHAeKe Ha Te"e",e,o IIH>I<OH.pcKa,eonorHja IIHjeKYHpa 310 IIHj.KTllpaHa nperpaAa 308 306

120 H' janoB"'Ha 696, 733 jnnommB "PH COUAmKIIO AVn'ff\~hO 7311 JYHroB MOAyn 1295 K

KaBepHoaeH Kan 77

417
"'HA8KC HI HOCHBOCf3 391 584

IIHjeK'lIpa",e co InHHa 1317 HHj.KI\...oHa aaoeca 309' IIHjeKI\HCKaCM8wa 307 ...HKnIlHal\...ja Ha eno.oll'. ..In situ" 615 663 51 HHapYMeH' aa HIIBen"'pafbB IIH'Cp'p.Hynop... 658 "'H'pyaHBHa Kapn. 305
IIHYHAal\lIja 817

KanH4>opHHcKH KanllWT. 76,

607

KanHB pBMHHHB 76

KonDo Ha'iOe 1306 Kanl\HHal\Hja Kanl\HT 390 KaMCII 1091 KaM.II Hac...n 396 K.MeH OTnaAOK 735 KaMeHa Ap06 KaMClla 10nooHlia 394 735 389

IIHapYMeHT 33 Mepe",. Ha onTOoapyoa",e,o

...eKon 311
HI POB sa DOAouonponVCT8UOKP8tl 1000 "'CKO" ...eKonyoa 314 ...enapysa",. HenHTYsa",. 315,316 319

KaMeHa H~cn8ra 392 K8MCH8 DCHoeD 393 KaMelia npaB KaMe 397 395 397 KaMCHea 1093 6noKoB'" 736 KaMC"O 6p.WHO KaHan"'33I\Hja Kaon 398

lIenHlyea"'e 00 np"'poAHa 10neMIIHa 341 ..,cm1TYB8tbefi8 cMOnKHya8tb8 co Topn1ja 337 HCnHTY08t-be H8 TeMenHBT8 00'108 355 ...ennaKa 346 ...enYKaH 349 lIenYKOHO ,n"'"o ...apo,o 363 lIaCK 352 lIae'yoa",o 352 HaeKYoa",. 914 ...ap.,. 342 lIapaH,eH 6YHap 356 Hapa>t<ysa",e 353 348

Kaon"'''H' 398 Kona 399

Ksnou,HToT1i8 DnHOOtbOTO 401 Kanal\HIC' ..a HOCHOOCT'673 Kan. 689 Kan...nap. 402 Kan...nape.. 402

Kan...napHa eOAa 404

'597
KanHnapHa 30Ha 405 KnnMnapllo AOM)t(Clb8406 KanHnapHO H3I\HIHYBaKoe 405 KanHnapHo KO.Y08Koa 1258 KanHnapHoa 407 KanHnapHO Te.aKoe 408 KanHnOMeTOp 403 KapaKTapHa..-HH Kapna Kapnca Kawa 1091 411 1053 413 eBo)aB8 409 410 KapOK,epHe'HKa Ha nO.Ba'a Kapna .. KopHaeKoe K8rOKnOCK'tOH 416 KDWec.OMaca 944 KBaptopet, 502 KBap14 500 KBap1\11T 501 KHnap 418 Knaeo.$HKal\Hja KnaaH.eH KnHH 424 KnHHOMeTOp 750 Koarynal\Hja 432 KoeljJHI\HoH' Ha HepaMHOMepHOaa 435 KoeIjJHI\MeHT Ha nopO'Hoaa 479,434 KoeljJMI\MeHtHa paMHoMepHoaa KoeIjJMI\MellfHa aaGHnHoaa Kon 1125 KoneK'op KononM 706,1010,105 Ha nM\la Moao 1126 1247 Kon H.pOGO'OH BO nO.Ba,a 436 435 420 422, 423 KOHTpon. Ha HanperaKoalO KomponHpouo KOH\leH,pllpaH TOBap 447 KOHyceH HaHoe 77 6 KOHyeaH naHe'pOMetap KoneKoe 311 KoneKoe BO BOAa 313 Kopa 458 KOPMCHO omoBapyBOH>e Kopo'MBeH 460 KoeMHa 1105 KOCHUD 04 KnMOll8APO(iHIIOJ 4G~ KOCMHa OA paenaAHaT Ma,epMjan 466 KOCKon 461 Koxa'M)a 439 KoxepeH'HM nO.BM 440 KPajGpe>KeH 678 KPaj6pe>KHa 30Ha 1350 Kpa'Ko,paeH 921 459 456 KOHye OA paenaAHa' Mo,epMjan 455 452

Ao4K>PMau,Kjn 4!i1

KPeAa 469 Kpe...,H 498, 1028 KpeMeHecr 1029 KpMoa HI opeMeHCKHoT JeK ..a KOffCOnHAnl4l1ja-

,a 486
KpHsa 485 KpHBB H8 3asHCHDcra ,"ynolbo,o KpHBa 476 Ha HOnperaH>e'o M IIOMee'ynaH>e,o npM nOHelpo\lM]a 138 477 MC(Y nnJOBapYB8tbCTO H cne. HI 3aBHCHocrB Moly ena>KHocra :WHeHoCT8

KpMDa Ha OTllopltoao KpHOO

442
124

KonoBMjanHa Hacnara 444 KonoMAHa nO.Ba KOMGM"HpnH'eMon 445

KOMOpa M npHI.HeoK KOMnapaTop KOMnaKTHOe, KOMynOH1BHa 446 1338 opraHCKa Haenara 628

nonll8r. JOCYlICIIOt, 478 "B KpMB8 Ha npl1THCOKOT 479 KpHBa Ha PO,pywYBa...eTO "a paaODopYB8'..C,O 687 400

- KpMDa

KpHsa HI cneUtysafobc,o KpMBa HOaMenMBOa KpHnecra COHAa 471 KpHOnorMja 472 KpHOnel\OMCTOp47
449

481

483

KpMBa Ha ,e.eH>eTO 484

KOH3HCflJHu,Ylja 457 KOHKPC~HjO 448 cnerHya8l-be

KOHConHAaltHOtiO KOHconMAMpaH

KpHaanH.eH
onm

473

onH' 1068 KOtiCOnJ1AHpnU HCAPoHMpa... t5pJ TP".KcHjaneH

GaBeH

KpH'M.Ha BMeHHa 474 KP' 487 Kpyr Ha 'pllo'ba'o KpY>KeH 709 KPY>K8H naK 33 KpYHa .. Ayn.eH>a 489 KpynaH 491 KpyneH ,neeoK 492 KpynaH .aKan 1237 494 488

637
KOHoonMAMpaHO KOHeonMAMpaHo KOHoonMAOMe,ap KOHe,pYKI\Mja KOHTMHyaneH KOH'MHYMpaH KOH'pa!jJopa 681 T_n

APBHMpaH cnerHYB8Hoe 46,189 onM, 449323

1179 646

TeMen 450

ICpynHo'pHDn neco'''MIC

-598

Kpyr 115
Kpyr Kono803' Kpyr T8Men 496 KpyrarnHHa KpyrOcr 497 Kpwe...e KpwnHS 536 487, 1187 1193 495

nOM 532 noCT 810 nYKos HilI 540

nYKoaHlI8HeHanper_ero nyne...e 543 nyeneer 642 M

M8IM8TCKH644

541

KYMYnlTHSHH OptlHCKH HIcnl'" 828 KYTH8CT InlpaT 38 AHpeKTHOCMOnKHYSI...e 505 KyrHJa 31 CMOnKHysa...1 504

n
nl60PITopMCKO ..cnHTysI...e naaa nl3e...e 511 51 2 950 naaHHa 506

M8KCHMlnHacysa SOnyMeHCKe Te>KH"" 547 MIKCHMVM1290 MaHOMe,"p 566 M8pKa 3a He6lbYAyal...e MaCKer 1175 Ma,epHian OA l1038jMHwTe 555 MaTH'Ha Klpna 556 MaWHHa 38 cee...e 52 MelY3pHocT 558 MeKI no.ol Menl 582 MMHopaTHaeH KeHan 83 "eHysa...e 961 Mepa. Ha HHSOTOHa aOAaTI 565 M8pe...e Ha cnerHysaHoeTo MepHa neTSI MetH 569 MSTlMap4JeH 673 MOrOAHI nlMenH 674 560 661 30
HI npocejyoa~e co npoMMB8tt1oe

HI cnerHY88tio8TO 996

n83H 952 nl>KHIII JI !eMI...e H3saAOllH 415 naMeneH 784 n8MHHlpeH 507 naMHHlpHO Te.elioe 508 nlnHnH nanop nl.eH 509 510 npHTHCOK 538 539

603

567

nl.HO Aejcrso

668

ne6Ae'KH Kon 514 nereHAI 515 neHTI 38 Mepe'ioe Ha Ae""opMallHH 664 neHTOSHAeH TIMen 646, 1179, 1178 nene38 nennHS nec 537 ne'88 38 HHsenHpltt.e nH3Ia...e 425 nH3IItt.e HI Kapnl 428 427 429 6G8 516 617 nene38 OA HaHOC 776

Me'"HHK" HI KlpnH'e MexaHHK8 HI nO.SITI Me'"HH.K""HanH38

MeXaHH'CKa 8uanM38

34
MewanKI 571 572 COAO!Hpl...e 1220 MewanKI 38 npIs Mewa...e HI no.aH,e MHnoHHT 578 MHKponYKHaTHHI 576 MHHHpa...e 579 MHlIenl 575 Mna! 581 MHOryoce,nMBa rnHHI 1243 588 589, 590 nOAnonl 591 MOAencKo MCnHTY88...e 325 MaAyn Ha aonyMeHCK8'" npoMeHa 625 MaAyn HI enlciH.Hocrl MaAyn HI peaKIIHjl'" MaAyn Ha pelKIIHjl," MO>KOlt1256 MO>KHOCT 592 670 COCMOnKHYsalWl 629 MOnaca 593 MOKap HI 587, 1295 HI nOAnorlTI no"sSH"'"

nH3fI...e no KPY>KHInH3IaSI noapwHHI nH3Ia...e co Te.e...e Ha nO.88TI nMKae4JaKIIHjl 518 m'HelpHO co6Hpa...e 519 nHHHja Ha nH3fatt.eTO 521 nHHHja Ha Te.,...ero nHHHi" HI ""HnrpallHja nHHHH HI TeKOT 1110 nHHHCKOonroalPYB8Hoe nMCKYH526 nMCKYHoaMAeH527 nMCTODMASH 784 nHTonowKH 528 nOKIIIHjl Ha nperplAaTI nOKlnHO P83pywY88...e 523 947

599
MOHrMop~nom1T 594 MopeHe 595 MopeHCKa rn~He 597 'MOPOBKpyr 596 Mpe>Ka 599, 1036 MO"YP~UJTe 65, 563, 566 MO"ypn~B 565 Mo"ypn~oB nO"OB 566 HSnperStb8 Ha CMonKHyaatbe 619 HanpcrOlbO no nopHMorap 684 HapacHyoalbB 693 HopYUleH IUBOAOK 625 HapyUJYBO'bO 983 HapYWYBa>be Ha ~3BaAOl!~Te np~ BaAelbeTO 749 HaenarB 627, 1050 HBcn.r~ OA BeTep 616 Hac~n 622, 623
Hac~.m HJrpaneti co HocHnYB<JI-be OA HanpeA 113

H
Ha6~Balhe 1007, 766 1226

HOCHn8H3 nO'IDD 631 HaCHnYBat-be HacJaHYB8l-be 623 H8 nYKHan1HH 629

Ha6~oa" 602 Ha6Hefio co Banel! HB60p 60 HaBeAHaT 612

H8TOnOH<eH8 no'ma HaTOBapyoa" fiaronCli 1227,

1019

Ha61bVAyo31-b8H8 cnerHYB81bero 729 HaOna>l<eH 1269, 1320 HaBna>KYBafhe 1269 HaBOAHYBatbe 633, 634 Hamo CIU'i)f(YF)at~e 611 Harp~3eH 1341 H8AB~wYBJtbe 604 HaABHUJYBal-be H8 HaC~1nOT605 HaAM"HaT 666 Ha3aAYBa 997 H83,1n4yealbe 635
1-18\o1JMCHWfeu 613 HaH3MC!H1"'U1 H8HDCa.t 614 HajMano HaKnOH HaMOKpeH HaMoKpyea",e HaHeceH 23 m3BHO HahpcraH:te 606, 607, 11 05, 463 . 554

co BOAlI 499 632

1277

HaTOnYBalbe HaTnp~T~COK HaTcnoj 603

HeramBeH l1'JpeH np~~COK HcraH19liO rpHetbe 64 HeBp"H 657 636

651 652

639

HeApeH~paH
HeeAHaKOB HeeAHaKBOCT

He"c~TeH 659, 656 He36~eH 974

H.,BHaHocT 973 HeKOHconHAHpaHItC.l\pCHHp.m onHT 643 HeKOKepeHTeH 641, 657 fleHaMoKpefi 659 HeHapyweH 644

,1320 499

HeoABoAHeT 636 HenonYCTn~B 653 Henor.rojaHo Te'lel-be 6511 HenOTnOl1HO pa3sVleH3 nOYB8 580

HaHccyeat-t-e 893 H3Hoceli KOHye 24 H8o{am1wTe HB\taKan 1137 Hann<JCteHOc:r 1222 HanndcreHa 1145 HannaaeH 23
Hann3BCH HannaBCH HannaaeH HannaBHa KOHye 24 Ha.tOC 25 nOKpHBa~ 26 22

HenponyceH ."paH 1281

HenponYCTnHB 648,653 HenponYCTn~B 33 B03MK 647
HenponYCTl1V1Ba TeHK05~1.l\Ha HepaMHoMepeH HepaMHoMepHoCT HepaenaAHar HOCBp3alt HecnoeBHT 641, 655 654 650 657 651 652 npe~paAa

341,1346

aKYMynau.Hja 283

HannaOY031be

HannaaYS3l-be Ha TepeHOT 441 HunH8TOCT 1329

HeCTa14V10HapHO TelleH:te HOYTpal101t npHH1coK liHcen~p H~aenHpa liHBen~paH>e 663 661 662 664 656

Hanoiyaa",.
Hanpcralbe

614
618,656

~anpaBa 38 Mepe'be. H3 36V1eHocra 135 Hanperalbe H8 rpaHVlL\8 H8 nonYWTUtb8TO 621 HSnperal-be tla JaTCTHyaatb8 620

HVlBenM(]t-ICKil nCTea

1
600
..110100110 DHCO'IKnTnnOI1JCMUa 001\8 HHBO U8 SOnCuar8 HHao Ha nOA'.Mlla.o nospwHHB oOAO BOAa 666, 522 664 1269 665,

neftOlpol\Hjo 342 "0 onHI H8 caMOTO MeCTQ324 onHT on"'T HOCMonKuynnlbo 335 Ha cMOnKHyaa...e co KpHnecra COIIAa 336 on"" omu HS CTHCI1HBOCT co cnpe'tcHo 60l.4HO umpelbe 331 onHT lIa TpOte...o 343 onHTHa KenHia 340 om.n co KOHTponHpaHa 6pn1t18 Ha ACctaOPM3UH334 HTO 333 omn co KOHTpOI11-1paHO Hanpera~e omir co H3Tonyeat-be 326 onpeMa onpeMa.. 715,716, BB7 717 1216 onpeM. .. omoaapyaa...e

H~BO H8 no'tse'",ST3 HH3BOAHO 668

H HCKO BOAHO HHBO HO)l( 30 ce'C'bO HO)l(HI\O 676 1017

660

HO)t(Hl\3 H3 KOCHH8T3 676 HopManHO KOHconHAVIpOH 669

Hoca' 670,261 HOCHoOCT672,671 HOCHBOCT H3 Kon 674 0 06aHaKO 06.M 710 176, 359

nOAHrHyaa",e

onpt'Mo 30 TpnllcnOrn 602 encer HS nn8CHI'iHOC18800 omoaapyaa",e omoeopyea",e 680 onroeapyaa",e 719,720 H patroaopye.",e co AOAaTCIIToaap 721 880 06.,aoAHyaa",. 1312

06H'HO cMonKHyaa.b.

06jacHyaa",. 515 06j.KT 681 o5nocr Hn1U13rOl6cro 799

06nHKyaa",. 06nora 683 809 736

oceH npHTHco\< 14 OteTnHea rnHHa 725,1151 ,0cooHlOn nO'ion 72G OCeTnHaocr Ha npe06nHKya.",e OCHoaa Ha naTOT 1188 OCHoea Ha raMen 832 Otlloalla otlloalla apeA"ocr Kapn. 730 557,68 727

06nO)l(.H co 6a ,j. 06nO)l(.H SHA 683 06no)l(yaa 1297

06pa60TnHaocr

6B6

OrHOOTnOp.H B31 oA6paM6.H HaCHn 626, 1327 oAaoA.H KaHan 705, 706 oAaoAHyaa.be oAaoiyaa...e oAAonyaa.bO oAHccyaa...e 707 134 1020 1

OCT3TO'ittO Hanper31be 1308 ocrpopn6ell 1209 ocrpop.6fta opTOKnat 6noKoDcKa crPYKTYP. 1210 1175 723 opraHtKa no.aa

OToOpeft HCKon 746 OTaope" KetO" 7 4 7

OYOOP U8 nYKtlalHtlO OIBOp IIacrOft.T 1129 1004 OA KOpel..a

OMeneH TeMen 1156

CAHOtH8 Hanperat-beTO 697 OAHOC H8 BonYMCHOT HS nopKTe HcnonHent co 803AYXcnpeMa aKynHH'" BonYMeH Ha nop"". OAPOH 701 oAPoHyaa",e OKHO 708 onafa onnaTa onH. 714 515 Ha KaMe",e 702 698

oTKnoHyaa",e

120B

OTnaAti'1 BOA~ 736 OlnaAOK 733 OinOp 744 739 OinOP Ha apaOT (Hn Konor)

OTnop H8 KonOT npH nOHaT8MOWHO 3a6HOatbe 738 ornop H8 neHeTpau.~j8 Ha npOKTOpoOlIT8Hm8 743 OinOp npoTHa H,aneKyea",e OinOpeH Ha apo,H;. 638 7 45 742 740 OTnOpltOCT H8 3eMjoTpec 58 OTnOpHOt'T Ha Mp'He",e 332 OlnOpftOt'T Ha TpHe...e 737

Ha HHaOTO 1073

QnHCH8 KlIpaKrepHCfH't8ttcny'toJ 712 onHT.H 713 onHT Ha ,6HeHocra onHT ..In situ"
omu

onHT Ha H3eneKyoal-be 321 324

Ha KOHCOI1H,Q81.H1ja 322

OTnopHOCT npH 3a6H08t-bDIO..n Kono' OTnpOItOCr npH CMonKHYB81b8741 OTnop npOTHBH3BoeKYBatbe 737

601
OTee'eHO 1104
ompaHYBalbe oTTe'yea",e OTl\elll1 689
Ol\eHKa
OWT81eH

nnl1TOK TeMen 780,781 700 nnHTKO TeMenolb" 782,783 nnOIiHa nO'Ba nno,eeT 685 BI16p~TOP 1252

732

1265

nnOf:H:'IT '401<011 786 nttO[\MorWICIl 08n0l4 787

748

1139
Ha 06jeKmTe

oWTeTyaalbe

nHeJOMerpHCK8 "eSK8 92 n08COHOB 6poj 806

789 1264 843

n
nail 606 nala 1072
naAi-UICKH MaTepHjan nOAlr1llCKlI MOpCti8 761 752

n06110a,..e
n06HBalbe nOBeKecnojHa

788
Ha Konel\ nno'a

nOBpDTHB epon,ja nOBpWHHa nOBpWI1HO nODpWHItB noopWHH8 844

646,847 H8 nl1"O'''81O tt8 npottCltynolho U45 HB nOCTenK8r a 849 BOAD 848 1052

naliOMep 750 napeH ,eKaH 754 nap,e 694 napUCOMcrap 48 naCt.1BCH JeMjeHnpHn1COK 755 naCI-1BH8 cOCToj6aHa nnaCH1-.HapaMHOre>K8756 naT HlI4J",mplo1patbC947 neHeTpOMCTap 1225 neHeTpal\l1la 1226,1311 866 neHeTpal\Hja co KOHye 757 nepl1f1lal\l1janeH nepMeaMeTap 48 nepMeaMerap co npOMeHJ1HB npKH1COK49 nepMyrl1T 760 neeOK 761 neCOK WTOBpl1e 419 necOKnHB 762 neeo'eH neco,eH neco.eH 763 Kon 764 HaHoe 148

nOOpWa.1H8 H8 nOA3eMHora nOBpWI1Ha nOBpWHlU1 nOBpWI1HCK~ nOBpWI1HeK' Ha enOeBI1Te

us ctJnYDI.1o-rmllJ.ujnnrm t-ltHIOC 207 opraHcK3 06paGoTKa rm1WI 851 852 8G4 978

nOBpw..-wHtKO ItOnpCrOlbC nOBpwHuCKO nOBpWI1HeKI1 nOBpWI1HeKO nOMeCJY8al~e enoj Tpl1e 1324,853 e 855 813

nOlIJTopQH HameK

nOBJOpHO BocnOCTaBeHa nOBTopHO nOBTOp"O nOBTopHO nOBTopHO 3611Ba",e 815

CHna 816

KOMnpI1Ml1pOl-be HaHeceHa

B 13

C!.'Ins 816 814 1238

omoBapyaa'be

nOrOl1eMQ rnaBHO Hanpcratbe nOllamHB nOliaTHOCT nOllrn"'Cpel! nOA3eMI!a nOll3eMHa 724 821 794 BOlla cp03Hja 804 803

neCO\IHHI(765 neTa Ha KonOT 753 nlr1eJOMerap766

nHeJOMcrapcKO nlo1e30McrapcK8 nl1KHOMeTap nl1pHT 769 (MHH.) neneJa 770 775 777

.
HIIIBD 767

nOA38MeH XOAHHK 837 nOAsHAYlH-be nOA!.'IrHYRatbe nOllnora Ha TC!Mcn 805 365

u,eBK8 768, 1084

92

1173,834

nOAnors 011.KpWCHKaMCH797 nOlinoKYBalbe 798 924 nOllnO>KeH Ha paenala'be nOAnonHO nonYW'OIbO nOllp..je 228 844, 1349 nOllpYM (TcMen) 801 n08A""'tO'tCIi 1150 nOeIlI1H"'eH TeMen 1156 nOeIlI1He'HO CTanano Ha TeMen 1155 n03ajMHwTe 857

nl1poKeeH nn8BHHCKa

n118BIr1HCKHM8repHjan nnantOKl1<:1C 771

nOAnoopwHHCK8 C110604lta Bona 363

nnaHl1palbe nnaCT 1047

779, 772

nl18CTHltli8rJlHlla ]a 3a'tenyoalbo nnaqwlHo rC\4C1-be774 nnaHlmpMa 33 omoBapYBa nnHTOK 779

e 833

602
nO!ajMl1wTo HOMDTCpl1jon 856 nojac 807, 1349 364 "a OCCTnI1DOerO1083,300 nOKa"yna...e nOK.3aTen no"OO 1173,1174 nO"OeH KnHH 1343 no"ooll' K.pr. 412 nO"e.Ha KOHconI1A'L1l1j. 792 793 nO"eTOK H' P'3pywyoa...e npao 858 npaol1
H8 nonYWTOt-bCTO

n"",pI10"" 603 nOKpl1BKO 808 nOMecTyoa...e812,995

nOMccTy~tbC 127 np~ rpSHHuaT3

nOMCCTYDOlbC npH pOJPYWY08tb8 128 . nOMecrYB3f-benpH CMOl1KHYBal-be 129 nOMI1"nI1B 921 nOHOp 1291 nonnaeeH HaHoe 61 7 817

1307 '11"'0 822 np"'"I1"" np'T 1128 858 npowl1'" npaWI1Heera rnl1Ha 859 npawHHecr nsnap np.WI1HCL1 19 npeo6HTH3 (no'tcTHa) KOXe]HJ~ 937 npOlpoAo npCrpo/.leH npe/.l5paHa B1 860 npaWIo.tHeCt3 HHCKOnn3CfH'fH8 rmnta 861

nonnaeye8l-bc

nonpe~OH npcccl< 810 nonyera 819 co pa3pywyoa'bc 820

870 '"/.1 nperpaAyeal>be H3 BOACH Tel< 1303 865 880,882 881,875 881,875

nonyeTa...e

nonYCTnI1BOer 821

np8J.I/.IVn"elbe npe/.lHanperHa. ,npe,acH.e"

nop" 822 nopoMHYOO"'C 772

nopaMHYBOlbCHDnoepwHHoTa nopcH np".ICOK nopHa OO/.la 826 nopoj 90 nopojHI1L1a 90 nopO'CH nop03Hoer noCCH 601 noctta rnHH8 830 noeraByoa...e ootrenK8 noerojaH noeroja"a noerojaHo 834 238 1087 1177 1085,116 'O'IKa 453, 1086 3aMp3"a.a nO"Ba noercnCHoer 967 828 829 827 852

npC/.IHanpcr"yaatt>c 874,883

npeJaCI1TCHOC' 875,884 n pC35HCH 874 n pCKOMnaKTCH 874 npeKYMepeH 868 n penoM 532 npeMHH 922 npeMI1HYBa'bd 922 npeKOMn8KTeH 873 npeKOHcom1AHpait 872 npeKpWYBatt>e npenHB 871 OR2 536

npeHanpcra...c 8ni
npOHcJnpornOT IInA
rp.IIIHLtOTO 110 cnnCTWllIOCTD

nocTojaH30nml<3

npe"eceH 873 npe05nHKyoa 879, 881 npe05pa,yoa...c 923 884, 880 878, 885, 880 874 npcomOBapCHoer npcomoBapyoa...e npenpaoa npeceK 879,881 915,916 31
Ha KPY-

nOTCHL1HOMeTap 836 nOTeHL1Hjan HOerpye...eTo nOTHCOK 369, 1230 nOTono"a BonYMel1CKoMaCO 1314 nOYKon 838 nOTonCHaAonHH8 839 "OTOnCHaeAHHH'tHaTe>KHH8274 nOTonyoa...c 1074,835 nOTO"e 540 nOTnHpa...c 987 nOTnl1pa" 1112 nOTnOBpWHHCKa cno6oAH8 BOA8 363 1111

npeca,ypHpaH

npeCMeTY&at-be H8 cnerHye8J.b8n fOTHS Tp~CtbeTO 32

npeCMeTYBmbe Hn CTs6HI1HOCT8 no MeTO.l10r8 npe<!>a5pHKyoaH 5e,oHcKI1 I<on 72 npcTOoapeHoCT 879 npeCHa BO/.la 1039 npOTKoMnpecl1ja 867 npe"CKOpeH 868

nOTnopa 988, 728, 840 nOTnopelt 'H/.I 841

._~-npH60p npH6op:ra npH60p npHnennHe npHnennHeocT npHnenyna,..e np""o,,,eHO npHpaa 887 eallelbO laApo co epTelbe 1217 888 npoCCH 601 npor.rnpHln r.o 11t.IYI1HDnttn n"niKflOcr !110 npolHs loeap 450 199 eOAn 201 npolleAyea...e npolleAC"n 4 886 Hanper8lbe 891, npHr>Ol) >IID"AOIbO110H'UOAOIIH 1242 "a Ba/IOIb. H'eaAOIiH OA no-e8T8 4

603

'" 904 n pHRHAOH

npolieAHa nHHH). 200,521) npolieHI H8 H,enAeHO j8APo 910 nPOlieHI 118KOHCOnHA'"Hja 911 npolle", 118,.CHYeHOCI8 9~ 3

823, 893

npHpoA"a paMna 890 npHpOAa fla 3pHOtO HnH H8 MHHepanHMTe'feCTW.KH 895

npHpoAtm npHpOAHD npHCHnHO npHTHcoK ana)t<ttOCT 894 COl\P)t(HI-I8 118 DOA8 894 eH6pHpalbe Moly 'pHal8 892 559

npocj"," 818,915,916 npownpe"8 rnHlla 1124

npcreHBCTonnpar 3a CMOI1KllynOH.Jft 934
npcreuOCT I1HHaMOMCTDp 935

npaeHoa

HO'" 936

npownpe"n 'nHH8 1124 npoWHpOH 930 nYK8lbe 629 940,939,344 nYKHO"'''.

UI13 nYKIIDTHIlB "PH f.MOlIKIlYflnlhlllO nYKHDTHltA npc/tH3RHlc"ItO 01' "':YluyeDU.c nYKHaTHtta npH HCTefHVOalhl'! 9..,2 941

npHIYlCOK IIn t<UPJlr.CIO r.pOI1Y1ltn 009

npHU1tOK 00 MIIIPYMfhO098 npHTYlCOK ua nopH3r8 AOA8 897 npHU1COK00 nHeBM8TCKHOT (npHH1COKeo ryMCHH TpKana) 902 npHIHCOK npoAH'BHKaH OA lialipelb8 npHTYlCOK 80 C"110e 903 np06a 1232 np06eH olijeKT 345 npo6Ha AynHarHHa 344 npo6Ha paMK. 954 npoliHo omoeapynalb. npoliHo omoeapyea,..e npoliHo o~ToBapyealbe npo6Ho npoliHo (onHTHo) none np06He;itbe 932 9, 931 917 906, 328, 905 Ha Kon 907 co nnO-H 908 331 329 896

nYKH8U1HaKaKOBnaKItO 577 nynna 944 938 nYMnalbe 945 nYlIonaH p

palieH npH'HCOK 360 paAH)anHo cMOnKHye.,..o ,P8AHYCHa AejCTeynalbero pa'eOAHel pn3Aenl'le paJAP06eH pa3ApolieHa 1277 1077 134 no,ea 696 103 370 P83Asojyealb0 p03AonYBa,..e 953 864

npoBelpYBa

npODefpYBn,..e

nporpeeHBHO pa,pywyealbO npOAHpnlbe 1226 npOA~)p Ha DOAat8 610

npOAOfl>KeH"C npo~r-:TCH npO~1JIJ' t-bero Ha HO)f(OT 630 919

p03APo6NtOCT 153 paJAP06YBn...e 960, 984 pa]nO>Kyeat-be 959

H A61-10BHT8 H8 tP06-

TOBap

A ..1i1 Tcr-mcpsrypar8

PO]MC!r> ,.Incn~~pilH..r.rO437 pa3HopOAr't! 278 pa,pywYBalbe 533, 536, 960 BC 1I0'KHllma 535 630

918

npOKon

999 onHI Ha ,liHBalbe e 21 703, 924 317,318 926 926,927,928 925 1021 e 1022 920

npOKlopoe npoMeHnHeoa npoMHealbe nponyanHe nponyanHDoa nponya npocejYBa npocejYB

p83pywyealbe

npOMeHa co pacno!

pa'pYWYBa...e Ha OCHOBn,n 531 pn,pywYBa,..o OA npolicAyon,..e pa,pywynalbe puynHpn' OA Te'elbe 180 534

pnK8Bcli 711,1143 p8MKa J8 ,.liHB.Ib. paMHelb8 772 H8 KonOBH 546 955 pnMKa J8 onroBapynalbe

604
p a 979 pereHIMOHeH Iia38H 67 perporpetMeaH pa',aH 089 pa...tI anyoMlanall tlallOC 001 pa"".. rnoLlIII..netl pO>Ie..Ha..oc 27 pe~lIo rne~epCKM 992 958 pewelo poe 999 poelfloer 973 876 1006 pYAHa ","na 1033,1034,1030 oc 900 997

paMlIMHa Ha nMJralbero 977 paMIIMHatla CMOnKHyoalb8tO paMlIOMOptlOrpatlynllpaH P_IOMOPIIO

860 080, 381

JroneMYOOIb8 Ha OnToaapyaalb8to

981
paMllOMOPHOCt

982

pe~eH oA6paMl5eH HaCMn 693

paceA 957 pacejyaalbe paCMnYB8H>a958 paC'lMCtYB8H>a704 pacnaAHat 965 pacnaAHar rpaH'" 268 pacna'alb8 130,959,961 pacna'albe Ha KapnMre 963 paena'alb8 Ha COttaeHMre A~noeM 962 pacnoHKa 802, 986, 1112 paenopeAyulb8 pacnpeAenyu'oe pacnpocrpaHyaa 1131 pacnPCl<yaa~ 9613 pacnYKoHo 350 .pacraeyea pattornMs paer8lHyaa paCrsopyaa 976 969 144 971 OA npMlMCOK 970 967 Ha HenperaH>ero 966 (AMCMnaLlMjal Ha H8nperaH>ero

potaLlMoHo Ayn~eH>a 1001, 1002 pyrMHCKMonlfl PYWeIbII 1053 pywelbe Ha HarM50t 426

c.
canMHMter 1014 caMeLl 493, 11 56 cene~yealbe 425, 429

'Cen"Mwra 431 cepAen 93 cSPAnecr Kon 1122 cepAen 38 Ayn~eloo so Kapna 167 cepAen OA TepA MlTan 490 cepAen 38 npowMpyB8lbe cep38Ha SOAa 7 cep38HM no~eM 440 carperaLlMje 1020 ceAMMOHT1018 ceAMMOHTeH npM50p caa 1021 caeH>a 1022, 35 C830HCKO nOMlpyeaH>a ceKa~ : 017 caKYHAepeH 1023 ceKYHAapeH epeMOHCKM eoIIeKT 1024 ca nM" 430 1026 1219 ceAMMeHTllpeHenO~B8 1019 Ha AynHatMHMre 94

peerornMsoer 186 'pattSOpeH I5YHep 173 pacroopyaalbe pacrpoceH 974 paerpeceHOer 973 paerpetlflo pacrpecyaa pocrypelbe 958 HacMnysa...e 975 9F

paereopySOH>e 978

pacLl8n 940, 939 . pa~HO P8KYB8H>e 1003 paWMpnMS 969 pawMpysa 144 perpecMsHe epo3Mja parynaLlMOHanperp8Aa 454 PeA Ha KonOSM 993 paAOK K8n 413 PeAlXlleA He enoaslfle pe38psoap 17, 998 994

caHAeM~'nnO'UI 1264 ca OApoHyea 430 capneHTMH 1025 ce cene~ea. ce cnywra 430 1072

pe3MAyanHa /nMHeera no~ea 984 P83MAyanHo Hanpera penep 453,1076, 1087 1308 penaTMOH8Aac\!OJ>MOLlMja 996

cllna Ha er<cnaH311jaTa1027 CMnaHa WMpaH>erO 1027 CMnalIa nol5YAYD8'be 791 CMnMKar 1030 cMnMKarMsaLlMla 1031 CMnMLlMCKM 1029

penep 38 Hal5n.YAyealbe 996

pereH3Mje 1299, 1230

605
CHnHl\HY..A800KCHA 1028 CHnHO O1PY.'''' 581 CHH KaMeH 785 CHTHO H.6Hoa,... CHTeHneCOK 1033 CHTeli.aKan 1034 CHIHOJpll MaTepH!an 1037 CHIO 1036, 1035 690 1038 CKape01 TeMen 1157 CKaM."YBa...e cnaOO no.oa 549
COnCtBCHa 3.1'leael1ocr conCTDOHO TC>tOma 1061 1062

copTMpa COO1.B 240

421 1248 1090

COO1nRHa nnpo H ",n.1i cOO1oj6. HO "8l1pera'bo COTeer 1011 COTeer. 1012 CO'HoO 811 cnoKTporpacjJM.eH 1064

CKPWIIYO" ba 1208 cnaHOO1 101 4 cnHOHa noopWHHa cneniyoa cne'liyoa 1040 H. nO'O.T. 1041,1211 1043

cneu""'M'Ha T.",MH. 1063 cm.Pan.H COPAell 10G5,1060, cnoj 1067 711 cnojHHl\a

cnojYBa'be 1249, 1346 cnopellaH 1023 cnoco6HocT 38 BnH031be 1070 cnoco6HOC 33 36...oatbc r.npo'HY"" 1071 cnlJOOOAnMOOO1 03:1 1069

cne'Hyeal-be H3 noopWHH8T8 nOA BnMJaHHeHI PV' A.pCKHHCKonH 1042 CnOOOI\H8 00/1. cno60llo.i 1045,259 cnoooAHa BHCHHa 1046 ~PO"',," 1044 cnoonHIOO1 104,1049,1222 cnoJ 1047,1050 cnoj co KOHKpOl\HH 1051 cnoj Ha MpaJ 1048 cnOM 533, 1053 CManY8a...e 1054 CMeKHYBa...o 985 cMOnKHYB8.be 1055 CMp'Hala neKa 1058 cHoryne01 1347 1073 C"H"'YO"b. CHM"'YBa...e Ha BOAe"OTO HMBO 1057 CHM>t<YBa...e Ha HMBOTO Ha nOA'CMHaTa BOAa 1056 CHon 195,1021 coeAHHYB8 1071 c06HpHa ranepHj. c06Hp"HK c06'.'p,,0 998 jaMa 1009 105,1010 1284 Ha noplll1OT np"'HCOK 00 nop",e

cnyowaI"o 1074

.
1lH5

Cpf!AHIf8H8 cnefftynlJlh~,n CpCAHOJplieCTnoCOK 1016 cpeACToo J8 onHBa...ff CPO/.101BO 38 AHcnep'Hja 53

1077

CP8llCTBOJ8 38UBp-CTYBalb. 1082 CP8llCTBOJ8 CBP~HYBa...e Ha nO"BaTa 1345 CTa6MnMJ8TOp 1081, era6MnH38I\Hja 1079 1080 1088 1082

CTa6HnM38uHja Ha no.oaTa CTallMmiocT 1083

cT8HAapAB" onMT IIa nJHOlpaUH'. CTaHAapAliO ,lIMoalbB 10119 CTan 1128 CTanKa 1102 O1anKa BHCOKeron6 1101 "a CTaTM"Kan.HeTpal\H;a 1060

CT.Ui'IKOnpo611o oI1Ton;lpyoi,,-ho 338 CTaTM.KOCO"AHp CTOPAliaT 692 O1oPjlli.,a rnHHa 1194 109l e 1060

c06Hp"al\00"a

COAP."'Ha Ha BapTa 1013 COAP"'MHa Ha BOAaTa 1015, coeAHHYB8 1071 conO"OCT 1014 conHcjJnYKl\Hj. 414 COHAHpa...e 97 CO"IIO"'OH IIpal 1059 1016 1271 COAP.'MHa Ha BOA.,a npM arpaAysa...eTO

CTea'HT 1140 CTeneH Ha ,"c",eHOCTa CTeneH Ha KOHCOnHAal\Hja'a 1094

ereneH ereneH Ha OCOTnMOOCla 1095 Ha CTMCnHOOO1a 1096

CTMCnHBOCT 1098 CToe.KM Kon 1099, 1100

CTonC5 1112 CTona 832 cTpa'M"'MKBUMla 1222 CTPMj. 1103

COHA."'.H O1An 1059 CO"IlO"'". AYIIK. 101 COllIl8"'''0 Ayn"aTMIIO 102

606
CT"",MKapnM 876 CTPMHMHan05, 463, 464 CTPMHO1104 CTpyH<e...e 277 CTpyjHHnHHHH 524, 1110 CTpyjHa MpeH<8 600 orPyjHHl\H 1110 CTpYKTypa 1144 eye. 80nYM8HCK8 Te)t(MHI 276 cysa TeH<"HO 1120 eyBO 54 cYM8PHanMHHja (KpHBa) 1114 cYHlepecr 1115 eycneHSM;a 1116 eywHHLla 1117 c4>epH.eH 603 T TanK 1140 Tanor 1018 JannD :JanOJHPoAYOOtbO 1246 Tanna Ja wnYHA 1141 TBPA 114 TBPAa rnHHa 1193, 1194 TeH<HHa(Maca) 1171 TeH<HHCI<H npOLleHT 912 reKCTypa 1154 TeKTOHCKO orneAono Ten_onCKO TOMonHO nno.o TOMOnHO nO'loo YeMene...e 145 1161 1162 1159 TeMeneH caMOLI 1166 222 TepLlMjep 1166 TOPLlHjapoH 1168 TO.O 952 fe.OH fe.e...e 1146 1147,914,950,1176 951, 1150

Te.e...o Ha neCOK 1149 Te.e...e Ha nO'BaTa To.e...o Ha 1148

T""" Te'tnH08 rnMHD 1151 Ye.nHBOCT 1152 Te'Ha Kon 1357, 944 Ye'Ha coCTojCio 1152 Ye'HOCT 1146 TeKH"KOHa TeMene...o 1153

T"Kco.pon"lo 1172 T"...a 77, 868, 1357

HaHOC 130e T""'OCT TOBap 720 Tooape...o Ton.eH"K 719 1189

TOHe...e 1074 TOn\fOCf603 ~ TOpKpOT 1221 TOpKp..eH Ton 1221 TpaKaa TeMen 1179 TpoHCnHpal\Hja 316 TpaHcnopTHpaH Tpenepo TpecoreH 873 Tpaonxl>opMoLlMjo923 1254 1184 TpoceT 96, 1182 Tp'tCoTMwro 1183 TpMoKcMjoneH 1185 Tpl1e...o 1180 . Tpl1e,.,o no 050110K8Ta 856

1160, 1158

TeMene...e Ha nno'a TOH30Me.ap 1163,1164

lpHCtbC co noepWHHDTa liB U1QOT 1181

Tpl1arOnHO pacnpeAenCin Ha Hanpera...aTa TpoAI1MOHSI10HanOH1186 1141,1332 TpooceH 1187 1141 TpOWOH 965, 1187 Tpowo...e 960,961,205,984 Tpyn HOnaTOT 949, 1188 TYHonCKO oCinora TypoonoHTeH Tyel>1190 1191 795

TOHKaLIHnHHAPH.Ha 05BHBKa paKaBeLl 1143 TeHKa oCiB"oKa 1142 TeHKOSMAHa HenponyCTnMBa nperpaA8 TOHKO'MAHa nporpaAa TeHKOHacnOOHarnl1Ha 1145 TOHKOCnOOOl1Ta (CTpYKTypa) 1144 TOHOKcooj 807,1142 Topaco 64,1165 TepOH 1173 TopeHCKa np05a 1168 327 TepoHcKl1l1cnl1rysa

1192

TopeHCKMonl1T 339, 1168 TOpeHCKI1 nOAOTOLlI11167 TOpeHtKO I1cnl1Tyoa...o 1168 TO"",""Ka aHanl1Ja 1169 TeMOOCMOJa1170

.cenHja Ha npHH1COK Kenl1CKM JarOT 126

124

KenHcKH nperpaAeH

SH,A 125

607
y
y5na>t<yoalbe Ha y,llapl1 1195 yropHa eranKa Ha nperpa,llaTa yropHo 1235 y,llap 1196 y,llap Ha oeTpoT 1197 Y,IIaptto ,IIYI1"OlbO 1199 Y,IIl1palbO 1190 yeeK 312 yenooeH 0,11nnl1Ma 11oeeKa 778 yenoo 38 pa3PywY98...0 yenoo 38 oeernHooer 1223 Ha rnl1HaTa 1224 1236
XMrpoCKonHB Bna)t(ttOCT 291 XHApaT 279 279

XI1,11paTl13l1pa...o XHApaTalll1ja XHApaynl1"KI1 XHApaynl1"KI1 XHApaynl1"KO 280

HanpeoeH

Hael1n

624'

nOHeTpOMeTap pa3pywyoa...o 284 285

758 288, 289, 281, 282

XI1,11po,llHHaMI1"OIl 'XHApoMeTpHCKa XHAPocraTI1"eH XMApoa8TH\IBH

a..anl138 286

H8TnpHTHCOK 287

Xl1erOpOUteHaKpl10a 292 xnopl1T 293 xOMOrell 294 XMYe295 xMyeoH eno) 853, 290 xMyeHa nO"98 685

<II

"'aKTOp Ha rOneMI1HaTa 438 lj!aKJOp Ha ~pM8Ta 433

lj!aWI1Ha195
lj!en,llenaT 196 Ij!HJI1"KOpacnaralhe Ij!Hnep 347,197,397 Ij!l1nHT 197 "'HnM 1142 Ij!l1mep 198

I.t
'

205

IIOpCT 114,115,110 IIMelbe 19 lIeoeH 5YHOP 108 lIeOKa 38 npOMHoa'bO 106 lIenOCHO pa3pywyoa...e lIeMeHTl1paHa no"oa lIenrlHO 103 lIennHooer 104 npl1 cMOnKHyoa...e 718 718 lIenoeHO TaHreHlIl1janHo p.3pywyoa...e 118

Ij!l1mepcKI1 5YHap 91, 108 Ij!HnTpaT 203 Ij!Hnrpalll1ja 199 Ij!I1mpOll110Ha00,110 201 Ij1I1mpall110Ha epoJHja Ij!I1mpall110HO Te"e...o Ij!I1HI1Wep 204 Ij!noKynallHja 432,1113 IJ1l1ym-tOIIUu'H)IUlOH tlOIiOC200 IjIpo<ol!HlIl1ja 1062 Ij!nYKTyallHja 703 "'nY",11"oeT 1152 Ij!YH,IIHpa...o 1158 Ij!YH,IIHpa...oHa 5YHapl1 208, 209, 210 "'YH,IIHpa...o Ha KonOOH 211 Ij!YH,IIHpa'beHa eKapa 209 281 Ij!l1mpalll1Ol<a nl1Hl1ja 200, 511, 520 202

oIl1r1I1H,IIOp 30 Oa,lle'bO jo,llpo 1078 IIl1nl1H,IIa,p38 3OMalbOHa 1130a,llOlll1 110 IIl1nl1H,IIapco Knl1n 109 1I0pcT 115,116,114 1I0pera Kapna 117 t.4npclo IIIUlIlla IIU'IIUI 11 U
IIPOOO 3a OOJAYx 111

IIpne 63 IIpne...o 945

IIpno...e OO,lla 0,11 rOpHI10T erpoj 946

'I

x
xepMeTH"eH 647 xeToporeH 278 X\1JpoMerpl1"OH 285 Xl1rpoeKOnl1"eH 289 Xl1rpoeKOnH"HOer 290

"aKan

11 36

"aKanOH 1138 "OnOH HaCl1n 11 3 "enl1"eH KOrl 112 "OK8H 551 "eKaH 38 Ha5110a...e
I

552 KOnOOI1 553 550

"eKaH J8 n05Hoa...e

"eKaH co en050,lll<0 nola...e

608
~an 1330 ~M.Mjl 1330 ~_ett.e 104 ~MCT OToop 1044 ~Y.CTDMTln8H 724 WMne" 909 WMnetT copAen

1 200

WMpeHotl 842,1130,1132 WMpoK OTKon 746 WKpMn811 11 33 WKplnl 484 WMYKlHotI 1032,1070 wnYHAOD SMA 1348 wnYHAo.I OrplA8 869 38 :lanTMeyBaHoe 886

w
WlpeH warrl 1123 70B

wnYHAOBl orplAI WTeT8H 1139

609

4.3

Register termln.

n. lIovenetkom

Jezlku

-A
AASHO preskus komprlmeci). t.1 (Amerllko zdrufen). drfevnlh uslufbencev z. .vto eeste) 1340 .blaelj., odna!8nJe (veter), odplavlj.nje (.oda) 1 .br.ziJa, obrus 2 abrazlven 3 absorbent, absorptlvno sredstvo 63 adheziia, sprliemnost 4 adheziven, sprijeml)lv 6 .dsorbir.ni lonl, vezani lonl 6 .bsorblrana .oda, vezan. vod. 7 adsorpcija 8 .eraeil., prezraeev.nle 9 agitator, melalnlk 571 aglomerirati, sprijetl se 10 agregati, zma r.zllenih vellkostl 11 agregatna struktura, zmata struktur. 1353 agresiven 12 akeelerator, pospe!ev.lnlk 13 akti.n; zemellski pritisk 15 aktlvno stanie plastienega ra.novesj. 16 akumulaeijski bazen 17 ale...ollt, melje.ee 19 alohton, prenosen 20 alteraeij., sprememb. 21 alu.iDeij., Diu.lain. .kumul.eij. 22 alu.lalen, n.plDvljen, n.ne..n 23 aluvialni n.nos 25 aluvialnl nasipni stofee, vrle) 24 .Iuvij, retna napla.lna 27 amloteren 28 amorfen 29 analiza usedkov 31 andezit 37 anizotropen 38 anlzotropna konsolidaeija 39 antigorit 43 antikllnala 44 .parat z. merlen)e zmrznJenostl t.1 47 .par.t z. sejanje 62 .reometritna .n.llz. 286 .riden, suh, brez vode 54 : .rkozni peltenjak 65 armiran beton 66' artelkl 57 apnentast 468
apno, apnenee .tinOsf.nkl , Attorbergov Attorbergov. Atterbergovo ..tohton. 467 60 303 484 moj. t.eenJa 69 tl. 1174 prltlsk krlvulJ. me/. tl., matlen. Indoi.. t.eonla

B bager 61 b.ger z vletno fllca 169 b.gr.t! 63 bankln., ter.se 64 barle 65 batn. (ventilna) naprava ze odvzem vzoreev 109 baza za prlprDvo zemljinsklh melanic 1220

bazalt 66
bantonlt 69 bantonltnl 70 berma, rob naslpa 71 blotltnl skrllavec 74 biturnenska IzolaelJa 75 blatnl tok 1148 bloto 77 blato 13&7 blatov.e, muljovec 691 blalenj. ud.rcav 1196 boena morana 78 boena treni. 79 braklten, zasaljen 1323 br.zda, melloracqskl kanel 03 br.zd., rls 1103 breta 84 brezvoden 73 brefina, pobotje 463 8rownovo glbaoje 82 brulenJ. 277

c
celltna prograda 126 celltn. zag.tna stena 126 cepli Iv 103 eepljlvost, r.zkolnost 104 castna podloga po Talfordu 797 cestnl naslp 949

610
dlnamometrski 151 dlorlt 162 direktni strifnl aparat 45 direktni translacijski strifni aparat 505 disogregaclja, razpad na sestavno dele 962 d isipacija, raznos napetosti 1131 dlsolucija, rukro) 976 disp~rzija 153 dispezijsko sredstvo 154 .disperzljsko srel:tstvo, antikoagulator

cestno tela, spodn)1 ustroj 1188 covnl flltrskl vodn).k (m.Jhnen. premora) 108 cona, pas 1349 curek 581 (; I'as strjevAnja (betona) 759 I'asovna sovisnica 1286 I'asovno sovisnica daformacij prl konsolidaciji 486 I'asovno-deformacijska sovlsnica krlvulja 482

1077

I'asovno-konsolidacijska sovlsnica I'elno grajen nasip 113

- krivulja 475

I'elo rova, podkop 83!! l'oZtn.'...11101Iitov 074 I'ist; torni (tren)lkl) kat 1202 frnica, humus, obdelovalna zemlla 685 frpan)o 945 frpanjo Iz gornjega ustroja 946 frtna obtelba fvrst 114 D debel prod 493 debelozrnat ostrorobi pesak 492 dabelo (zrnat) 491 debelozrnat pe~fenjak iz oglatih zrn 494 deformaclja ob porum,1i 128 deformacija pri meji tefenja 127 deformaclja. (speclflfna) 995 dogradaclja 130 dehidraclja 131 delaf z zrakom izpolnjanlh par 1201 del no konsolidlran 642 deluvil, naplavina s pobofja 752 daroc tok, hudournik 90 d iageneza 137 diagram plasllfnosti 139 dlaklaza 140 d iamantna krona 142 diamantno razilo,dloto, krona 141 diatomejska prst 143 dilatacija, raztezek, ~irjenje 144 d iluvialni 132 diluvij 133 dimenzionalna analiza 147 dinamifno sondiranje 150 dlnamometer 51 525

dlstanfnlk 100 distorzija 155 dleto za kamen 157 dna, spodnji del 158 dohm Itol'nlnvon 160 dolomit (mineral) ankerlt 1289 dopustna obtelba 168 dopustnl prltlsk na tla 166 dovodnl kanal 165 doza za merjenje zemeljskega pritiska 123 drenafa, dren 172 dronofna podlooa 175 drenalna pot 948 drenirati 176 drobec 694 droblr, jalovlna; zasip 695 drobir, zdrobljen material 371 drobllenec 696 drobljenec, tolfenec 545 drobljiv, tro~en 1187 drobnl prod 1034 drolmo guban]e, n.blranJo 649 Idroben pesak 1035 d robnozrnetl 1037 drag 811 drag 1128 drsenje, plazenje 425 drson]e po kmlnl drsnl ploskvl 427 drslna 521 drsna ploskov 847 drsna ploskev, drsina 977 drsna povr~lna, poru~nica 846 duna, siplna 148 du~ilni ufinek 190 dvlg 365 dvloan)e, nardfanle 364 dvigovanje tal 366 dvodelna flica 188 dvojnostenskl jedrnlk 187

611
E
edometer edometer, elektlvn. eloktivna olekt!vni ekspanzija, eksp.nzllsk. ekstenzometer, okvlvalonl elasll~no onakozrn.1 onoosna enoosnl enozrnala eral,ki F lolln., IllIt filtor Illtrat flni!or lizikalno fluidno,t, fluktuaeija fluvioglaeialna Iluviogiaeiaine formiran frakei;a gline G gabion gabro 212 213 hodnik, podkop 214 837 preiskava 215 216 217 SIIOp Ilbll, .vo!on) 107 provloko, ovo)nl pllst 1142 198 203 91 205 1152 207 206 nanesen 26 204 preporovanje teko~no.t 703 ravnina naplavine 230 105 enakomerno stan;e 381 379 380 189 konsolldometer napetost poroznost pritisk !irionje 1109 1130 poskusen vl.g. 713 191 192 1106 1107 46 gladlna podtalniee 666 667 665

gladlna pOOzemne vade gladlna viseeo podtalniee gladki valjar glava kola 223 224 225 232 melj 051 (tla) 234 1134

. glavn.
glina

sila 1027 merilnik raztezkov 193 I

napllo.t 227

eksperimentalen, prlrodne

glinast, gllnen glinast organskl gllna.tl glina.ti gllna'io gllnenee 'gllnlea glinovee globin. globina zlrnl)lna ,krilavee

235

zrnat 980

glina.1I .kril.vee 196 231 arollit 101 penotraelje,

tosnilo,losnltov

z lIovleo

1318

Ila~na Irdnost struklura 194 645 382

tlak (prl nl~nl bo~ni napetosll)

229 prodlranja 1134 305 210 185 z vollnlnkl 182

oolskl pe,,,k

globlno lomoljoni. glol>oenina, globoko gnoJ. gne.tI goba.t gonilna fundiranje

Intruzivna

glollOko lornollonja 230 569 1115 362 slla, Izhodna 272 1337 1339

film, tank.

gollea (goaL) gost, zblt go.t zlog gostol. go,totomer grad.elj., gradbenl gradient, grefitni granit granitnl

flltrskl vodnjak

slla 791

gostota popolnoma 135 ,tonJcv.nje prodpls padoe skril.voe 1137 268 252 droblr zrnltev

nnsitcnc 2313

zl!mljlne

1337

v IluviJu, nlpl.vljon,

241 606 vode 23!J 242

gradient podzemne gramoznie.

galerija podzemni geoelektrlena geollzikalen geolo!kl geololko geotehnieen geotehnieni geotermieen

granulaoiia,

253 256 30 257 259

granulometrleen granulometrlena granulometrieni granulometrija gravltaeljska gredor gruda 263 (eestni),

analiza sestav 254

pregled zaporedje 218

vOOa, prosta voda planirnl 1194

pregled tal 219 220 848

plug 262

gladina podtaln;ee

gruda, trda glina

612
grupiranje 267 gru!~, drablr 394 gru!~asta paba~je 466 gru!~nata paba~je 394 gumijasla eev 271 guba 80 H hermetl~en, neprodu!en 647 heteragen 276 hldrat, hldratiratl 279 hidralaeija 260 hidravli~na paru!llev, dviganje lal (izkapa) 282 hidravll~na paru!ilev lal zaradi nalranje erazlje 281 hidradlnaml~en 284 hldrastati~en 286 hldraslatl~nl nadtlak 287 higramatri~en 288 hlgroskapi~en 289 hlgraskapi~na vlalnasl 291 higraskapija 290 hislerezna zanka 292 hllrl kansalldlrani kampresijskl preskus 320 hltrl strilni preskus 87 hlui upad (gladlna vade) ~11 . hltra znilevanje vade, upad 1073 hitrosl nbremenjevanja 86 hamagen 294 hriblnskl prltlsk 899 humus 295
humus 296

izhadnl gradlenl 372 Izkap 311 Izkap v vodl, podvodnllzkap 313 Izkap za vodalesna sIena 1000 Izkapan, Izkapnl material 555 izkapat! 314 Izkarlslek, praeent pridablJenega jedr" prl vrtanju 910' Izluicn)e 347 Izmenl~en, spramenlj;v (v prastaru all 5 ~a50m) 613 Izmenl~nl nana.1 614 Izabara 374 Izparevanje 314 izparevanje 315 izpiralna eev 106 Izplralna vada 1276 Izplaka 346 izpadjedanje 798 I,pastevljon mrozu 373 Izravnav.nje 772 Izsu!en (z Izparevanjem) 357 Izsu!enje, a.u!itev 359 Iztak '352 izta~na hltrasl 85 Izvedljivast 592
J jama za I'ploka jarek, prekap ja!ek, jama jedrna Jedrnlk jedra jedro jedra 107 383 (pregrade) (vzaree 112 1231 470 388 385 386 iz vrllne) 708 1009 999

eev 1078

lilt 297 lIavlea 298 299 300 301 302 zaslan mleka 309 307 indeks kansist~nee Indeks ab~utljlvostl Indeks plastl~nasti indekslidkastl Injekeljska Injekeljska injekeljskl Injlelrati inudadja, inienlrska Izguba teie

jeklen kal jemanje jezersko jezerski jezerski

vzareev kreda 387 lapar

'

(teka~nasli) zavesa, injekeijski zmes, eementna

K
kale;niranje k.leit 390 Indeks nasllanastl abliea 1237 392 1091 skalnat 1093 (C8n) 391 pradnik, kalifarnijski kamen, kamnina kamnit, kemenamel 389

zaslan 310

308

in situ, na kraju samcm 615 poplavljenje gealaglja 269 306 375 817

izdclava zagatne stene

613
kamnlta kamn/ta kamn/tl kamnlti kamnltl kamn/tl kapllaren kapilarna kilpllornl kapilarni kopilarno kapljatl, jalov/na 735 krogle (morensk/) 395 konsolidaeijski konsolid/ranl konsolidarni konstantna naralean)a konsHukeija, kontlnulranl kontr~lor, 403 404 408 dvlga 1258 408 kontrola kontrola 398 usedok dreniranl nedrenirani, hitrost obrernen;evania ob)ekt, temelJ prolluto! deformacij, napetostl, 459 zgradba 1179 450 uravnavan]. uravnav.nl. 459 452 449 preskus 323 preskus 631 enakomerna hitri triakslalni 981 681

podlaga 393 blok/, kamnite nas/p prah 402 voda tok 396 397 plaz 428

obremen!evan;a,

kaolin, kaolinlt kap/larimeter

dvlg, v/!/na kapllarnega glbanio 407 689 411 pr!ltI

korlstna obto~ba . korozlven 460 kos, grud. kosrn/eost kosm/eonj. kat notranl.ga kat obstenskega krcda kremon kremenast kremoniea krhek 487 471 krilni sveder kriologija, kristalieen krit/ena 469 500 1029 1028 264 1347 1113

knpllnrnoSt

karta a uporabnostl karta tal 412 kotokl.sliten kavernozen k/penje klastlten peska 423 klas/i/kac/ja 418 417 1149 420

trenja trenja

1207 1206

klastitno 422 klet (temeli) 801 kiln 424 klinienje, zagozditev 1304 klinometer 750 klorit 293 koagulaclja, flokulac/ja 432 kohorentna, kohez/ia kol 1125 105 enakomernosti enakomernostl 435 982 kolektor kol/tn/k kolienik 439 vezli/va tla 440

vedo a zmrzovaniu 473 viii no, ki jo dopulca 523 odpornostl

472 kohezlia 477 474

krivulja lezenia krivulla popolno krivulia usedkov kr/vulla krovna kroZen kvare/t kvartar zrnavostl

krlvulja peneHaeijska 481 265

nasleonostl

478

ploS! 1325 709 501 502

kolienik kreenia 437 kolien/k par 434 kolien/k varnostl protl prevrn/tvl 436 kolienlk z zrakom Izpolnjen/h par prall vsej prostornini por 698 koloid tal 442
koluvlalni komb/niranl kompaktnost kompresijska konduktibilnost, kon lea kola koniugirati konkreeija, kons/stenea konslstentna konsolid.cijskl 1288 1071 gomol) 457 me)a 243 322 preskus 448 nanos, poboenl temelii 1338 krivulja, krivulja stisli/vostl 933 483 provoclnost 445 gru!e 444

L laboratori;ska pro/skava 506 laminaran 507 lamlnarni tok 508 lapil/, vulkanski 509 lapor 51P lasnlca 577 lastna frekvenea 1062 lastna tela 1061 lava 511 lavina, snelnl plaz 612 lodena laea 1058 lodena plast 1048 ledonik 226

614
ledeni!ki 221 515 merllnik merltve me!.lnik mot.morfon 950 zemljin 951 meloda mieel milonl! minirall, glino 1124 rezln 575 576 578 odslrelitl 579 (lIok) 898 901 nlvojo vode usedkov za proh 573 574 667 572 665 564

legonda, opis 'eplliv 517 lesen kol 178 lesen kol 179 losll, let.1 952 lezenje, let.onje IIkvifikacija linearno lisast listnal litomkl loeilev loeltev 1123 784 528 134

morllni lislie doformoeil merska lata 568

lezenje zemljin, teeenjo 518 524 kreenje

mikrorazpoka

lisesle gllno, morollasto

mlrnl "rltisk

mlrnl zoonljskl "rllisk mleti, drab ill 582 moevlrj. 318 529 mocvirl.
lIIoevlr Ie,

76 583

zrn 7. Ilplrnl1lom 670 532 536 1004 poru!llev prelom

lokecllo ",ogro<lo lokalna slrl!na 10m, razlom, lomlj.nje,poru!ilev luknja ad korenine luskast lu,kasll 542 ro,kol

643

M magmatski, eruptiven 544 manometer 566 matiena kamnin., skolnat. pod log. 68 medzrnskl558 medzrnskl pritisk 559 mehanika kamnin 560 mohanika tal 561 mehka, slaba tia 1038 mehka tla 563 mehureek, eebuliea 540 meja kreenla 247 moja lepllivosti 244 meja plastienostl 245 meja teeenja 246 meja !idkosti 248 mejna napetost 251 molno obremenitov 722 me)nl odpor, meln. nosilnost 249 mejno podroeje 250 melj 858 mellast lapor 860 moljasta glina 859 meljasta glina (meljosto glinasta iloviea) 861 moriloe stopnjevonja hitrosti 304 merllna uriea, komp.rator 446

uool. 6U4 moevlrje, barje 586 modelni preskus 325 mocvirnat 585 modul elastienosli 587 modlll reakeijo pod logo (101) 59U modul rpokeijo tol 691 modul reakeile tal (Westergard) 589 modul volumske spremombe 588 Mohrov krog 598 maker, vlazen 1267 mokra sejalna analiza 34 molasa 593 montrnorilionil 594 morena 595 morenska glina z bloki 597 molnjo, par u!ilev 983 rnre!a 599 mreza Slrujnie in nivojnie 600 muskeg (orgonskega Iial 1175 N nabijalo 602 nabijalo, oven 551 nabijalo, oven 552 nabrekan). 88 nabrek.lnl link 896 nabrekljivos! 89 nadsloJ. pokrov, odkrifka 603 nodllak, nadpritlsk, presetni tlak 632 nadv;!enje 604 nadvi!enie nasipa 605 n.gnlon 612 najmanj!a glavna nopetost 554

615

noklonskl kot 609 n.klonski kot, breflne 608 nam.kanje 633 na mestu narejeni koll1126 namo~en, moker 1320 namo~ljivost 499 nanos, zas;p, prlr.st (t.1) 893 nanoslnl stofee, vr~af 455 ,.napet nad me;o profnostl 877 n.petost 618 n.petost I'l'l me;1te~enj. 621 nopelostno-delorm.eljskl dl.gr.m, krlvulf. 138 napetoslno sl.n)e 1090 n.pl.vljenje, n.ndanje, n.nos, naplovin., zabl.tenje, zagllnjonfo 441 , noplo\'l;on)e, refulir.nfe 283 naprav. z. dolo~.njo meje fidkostl Iteko~nostil 50 n.prava za dvio.nje 1216 naprav. la fClJ1anfo Vloreev 888 naprava za lo~ilev zrn z izpirj.njem 1218 naprava la torkrollranj. (obrizgav.njel 1221 napravo za vrtanje na jedro 1217 narovna vlalnasl 894 naravn! naklonskl kot 1203 norIv 95B nesl~on)o, po~lno nosl~on)o 883 nesl~enjo z vodo 1322 nasiI' 622 nasiI', nare;en z refulir.n)em 624 naslpn! stolee, vrbj, 775 nasuta lIa 631 n.IOO 1329 natezna napelost 620 natezna razpoka cona 942 nolozna trdnost 121 novadon strig 680 navldozen 904 navlafen;e 1269 navodnjavan)e, poliv.nje 634 navlkrlfna plastovitost 462 na zraku posu~en 731 nedreniran 636 neenakomeren 651 neenakomernost 652 negativnl pornl tlak 639 negalfvno obodno trenle 640

nopodajen 653 nepopolno razvit. tl. 580 neporu~ell, Intakten 644 neproperel, nerazpadel 650 neprepusten 648 nest.elonaren tok 654 nevezillv, nekoherenten, sipek 641 napetost 656 nevtralnl tl.k nivo podt.lnlce 1259 nivo 1.lne vode, gladina podlalnlec 522 nlvo lemeljonj., povr~je podlaoc, planum 849 nivolir 663 nlvollr.tl 661 nivelir.nle 662 nivelirns laiR 664 nizk. voda 660 nizvodn. glad;n. 163 nizvodno 666 lIitan)e vodno gladlne 1057 norm.lno konsolidil'an 669 nosllee 261 nosllee gred 670 lIosllnosl 671 nosllonos 673 nosllnost kol. 674 ,

noslln051(mojna) 672
notran). erozlja 1212. notranja napelost 1213 0 ohola 677 obalnl, obrefnl 678 ob~utljlva glina 725 ob~utl)lvost la prnobllkovan;o 727 obdclov.nJo 686 obel, kroglast. lOobljon 503 obl~ajon preskus 1006 objnmka, mula 711 oblikovni koli~nik 433 oblog., oblofni zld 683 oblofn. eev vodnjaka 682 obmo~je kapllarni" dvigov, kapllarna cona 405 obmo~)e plastl~nostl 800 obo~nl pritisk, lo~ni prltisk 538 obo~nl u~lnek, lo~nl u~inok 539 obodno trenje 855 odbrambnl naslp,pregradni nallp 625 obrambni naslp,'zagatna stena 865 obremenilnl jarnm 955 obremenllnik 717

neko"ezlven 657 nekosolidlran nedrenirarii preskus 643 nenamo~en 659 n.nasi~en 658 neplastovlt 655

616

obr..menjeyanje in razbremenjyanje 721 obrol!na napeloSi 684 obrol!nl dinamometer 935 obrol!nl slrlfnl aparat 934 obstensko trenje, trenle ob plall!u 1181 obtdba, breme 720 obtefba obremenltay 719 odlagolill!e 627 odlagalill!e organske9a materljala 628 odpadek, jaloylna 733 odpadna yoda 736 odpJaYitl, izprati, Izlufiti 317 odpor kola pri nadaljnjem zabijanju 738 odpor, odpornost 744 odpor penetraeijskllgli (po Proctorjul 743 odpor protl ugrezanju koloy 740 odporen proti erozill 638 odporen protl. yrol!lnl 831 odpornost ob nogi kola 739 odpornost proti izpuljenju 737 odpornost ploti razkolnostl 120 odpornost y suhem stanju 122 odprti izkop, poyrlinski kop, dnayni kop 746 odprti keson 747 odstotek konsolidaeij 911 odstotek nasil!enjo 913 odstranitey, promestltey 700 odlok 732 odyodnl kenai 705 odyodnl kanal, kolektor 708 odYodnjeynnje 707 odyzemna jama, peskokop 856 opazoyalnl Yodnja~, piezometrska eey 92 opazoyanje usedkoy (posedanje) 729 opa! 714 opofeyenje, podgrajeyonJe 177 opafna deska 1246 opora, slolka 1112 oporni zid 841 opornik, podpomik 728 oprema 715 oprema 887 oprema, garnitura 716 ortoklaz 723 osnl pritlsk 14 osnoyna kamnina 556 osnoyna yrednost 730 ostrorob 1219 ostrorob. blokesta struktura osulen (s tl.kom) 358 osuleyanje 1119 1210

oven 553 oyolnleo (Mohroye oyo)nleol G07 p pad.jol!e kamenie, kemnili podor 702 pahljal!e 516 pahllal!ast ydaj 176 paliea (sidrna) sornlk, y;jak 1333 parno nabijalo 754 paslynl zemellskl prltlsk 765 paslyno stanje plastll!nega raynoyesja 756 pasoyni temeli 846 pasoyno temeljenie 1178 peneplan, raynik 979 penetraeiin, prodl,,"je 1226 penetreelja Skonusom 757 penetracilski preskus 342 penetrometer 1225 penetrometer s konusom 465 penetrometer z izplranJem 758 perlglaciolen 866 permeameter 48 permeameter Sspremenlilyim hidraylil!nim padcem 49 permuth (geol.1 760 pesek 761 pell!en 762 pell!en 763 pell!enl kol 784 pell!enJok 765 . phana glina, gline ze tesnjonJo 228 piezometer 766 piezometriska gladlna 767 piknomoter 768 plknometer 1084 pirit 769 piroksen 170 plagioklaz 771 planiranje (ceste) 773 plast 1047 plast, korito 1050 plast s konkreeijami 1051 ploslil!no tel!enje 774 plaSloyllosl 1049 plall! 710 playajol! kol 514 plaz, drscli, polzetl 430 plazenje s tel!enjem tal 429 plazoyilO podrol!je 799 plitey 779

617

plilev temelj 780 pillvo ternel;enje 781 plitvo temelje'!ie 782 plitvo temeljenje 783 ploskev plastovitostl 1052 plo!~a Iz razli~nih plastl 1264 plo!~a za merjenje posedenja reper 996 plo!~nat prod 786 plovec 785 pnevmatskl pritlsk, pritisk zrake v gumah 902 pnevmetski valjer 787 puhol!nl gru!~, kr!Jo 777 pol!asnl proskus dronirenih vzorcev 1068 podlaga 834 podlaga cesm~a, spodn;i nosllni sloj, planum 164 podlega, spodnji ustroj (za cestol 796 podpora, opora 840 podpretl, podzidatl 805 podstavek 832 podtelnica 804 podzemne erozija 803 pogojen s plimo in oseko 778 pogoj poruiitv. 1223 pogoj utekoeinjanja gline 1224 Poissonovo !Iovllo 806 pokanje, na.tajanle razpok 629 polnllo, zesip 351 pol!Dst sveder 1065 ponlkelne drene!D 171 ponikelnl vodnJak 1215 ponor, pollralnlk, ponlkelnlk, vrtilea 1291 ponovno zoostltov 813 ponovno obremonitl, nepaJati 814 ponovno zbltl 815 ponovno vzpostavljene sile 816 poplavni nanos 617 popolnome popustili 820 porn 822 pOllIa vud. 826 porni tlak 827 porozen 828 poroznost 829 poru!eni vzorec 825 poru!enje vzorcev pri odvzemu 749 poru!itev 533 poru!itev podlege 531 poru!ilev s tecenjem 534 poru!ilev vznolje naslpa 535 poruiltov z.rodl precejenje 530 poru!ltev, zru!ek, zruiitl se 1053 poru!itev pobol!je 426

porulne ovojnica 688 posu!en v pel!lei 1118 polevni kol 461 po!kodovenje konstrukcije 748 pot pronlcanje 947 potenciometer 836 potol!ek, solzej 648 potopltev, preplavitev 835 potopljene dollna 839 potopljene prostornlnske meso 1314 potresno obstoino (s18l:>IIno)58 povollon, zvollon, uVllllon t nu pove~anle prostornlne zared I spremembe gostote 842 povrilna, podroc;e, cone 844 povrilnske nepetost 854 povr!inske obdeleva 8t<2 pollralnik, jome, kamln 1005 premon, snop, svitok 1121 prebijec 909 precejaJol!a se voda 201 prece,anJe, filtracija 199 precejna crta 200 precejna crta 620 precejna ploskev .845 proc.;n; tok 202 precnl prerez, presok 818 prednepotl 875 prodorske oblou. 1191 prodprltlsk, prodkomprosl;a 867 prodvrtonle 882 pro'obrlclr.n bolonskl kol 72 progled, vtzualnl pregled (ogled 1 1265 pregrade 81 prourode cell~ne 12!i progrede Iz zogatnic 869 pregrad/tI,zajezltl 1303 pregrodno Slona 970 prohodcn, zo~os.I1, k,nlkotroJ"n 921 prehod, spremembe 922 preiskave temljeoih 101 355 prelskava tal 339 prekonsolidlran 872 prekucnik,vozilo, ki se praml zoda; 418 prellv 871 prelom, poruiitev 350 prelom, pre/amljan;e 957 premik 812 premlk po rovnl~I, ravnlnska delormaclJe 978 prenepetost 878 prenesicenje 884

rtIIIIII

618
"

projektir.na obtdb. 919 prosta voda 1045 prost. vilino 1046 preobremeni!ev 880 praoblikovali, zgnestl 881 prostornlna, prostorninskl 1312 proslornlnska mosa (slJOclfl/!notelol preobtolba, dodotno obtelbe 161 speclfi/!na gostoto 1313' preperevanje 960 prostroninsk.ij,la n.sl/!ene zemlilne, enotne, teb preperevanje kamnlne 963 I n.sicene z.inljlne 276 . prepust 925 prost< rnlnska tel;' potoplj.ne zomlJi.n. 274 prepusten 926 ' prostron;nske tela suhe zemljine, enotno tel.' ,prepustnost 927 suhe zemljine 275 prepustnost 928 prostornlnsko tnf. vlelna zamljln. 378 prerez, profll 916 protiobremenitveni n.slp, pletforma (oderl preselen 868 za obrem.njev.nJe 833 preskus gostot. In vlelnostl 332 prvotno kohezij. 937 preskus no Izvle/!enj. 321 pucolon 938 preskus na kioju somem, preskus In situ 324 puhlica 537 preskus nosilnosti tal s plol/!o 329 pust, mrlav 601 preskus s kontroliranlm spremlnjanjem napetosti 334 pust. (glino) 830 preskus s kontrollrono hltrostjo deform.cij 333 pul/!.nf. 914 preskus s krilnlm svedrom 336 preskus s tresenjem 343 R preskus stisljlvasti ob prepre/!.n.m b~/!nom Ilrjenju (edometrsklJ)reskusl 331 radi.lni Slrig, podrocje radlolnega striga 953 presk us v cel ici 340 rahel, sipek 974 preskus v naravn; velikosti 341 , rahlo nasutl 975 preskusz galenjem(livegaapna) 326 razbi)anje, zdrobit.v 984 preskusl1a obremenitev 328 razbremeniln. krivulj. 480 preskusna obremenltev 905 razbremenilni vndnjak 174 p,eskusna ohrelllol1l1ov 906 181bromonll.. 970 preskusna obremenitev kola, 907 rezbremenit;,olajlali 971 preskusna vrtina 344 raz/!ilconj., /!ilcenjo 704 preskusnl ok vir 954 rozd.lllev napotostl 966 preskusni objekt 345 raziskava tal ::54 preskusno polJe 908' razlskovonl )alek, Izkop 356 proskulanje 319 raziskovonjo 363 presoja s!obilnostl s krolno drsino 33 razjeden, korodiran, erodiran 1341 ,presoje z metodo trenjskega krogo 32 razkremenjenje 136 prevleka 808 razkroj,preperevanj. 961 prezra"itl 932 pridreti on povrlje 361 razkrojen, preperel 965 primos, dodatek zmesl 160 razmeh/!anle 985 razmerje napelosli 697 priob.lno podrocje plime in oseke 1350 prirastek 823 razmerJe nOlran)ih promerov (5011<.101110 cevl) 699 razpad, razkroj 959 pristopn. rampa 890 pritlsk v silosu 903 r'1-pir.lo 986 razpir.n)e 987 Proctorjev preskus zbitostl 920 razplin]evanje 931 prod, gramaz 1136 r.zpoke 939 prodil/!e, preskokop, glinokop 857 prodnat, gramozen 1138 razpoka 940 ,produkt temper.ture in dnl tr.janj. 918 razpokan 349 pro iii 915 razpok.na, razdrobljena glina 348 progresivni 10m 917 . ,azpoklln5k. vod. 1275
'

preobr,emenitov 878 preobremenitev 879

. 619

razpora, podpora, podpratl 988 razpora. stojka 802 razpored Itav, sestav 967 raztozna cav 145 razprlilac 968 roztezljlv' 969 rozteznost 186 raltros (razultatovl 958 radirlen, poveean 930 razrahllanla 972 ,azvrlean]e 421 roena nap lavina 991 reenl 989 reenl nanos 990 reeni nasip, obrafni zid 693 reenl prod 162 reenlledanllkl992 redko biota 413 regulacijska pregrada 454 ropor 1087 reper, stalna toeka 1086 resnifna kohezija 862 resnieni kat notranlaga tranja 863 releto, sito 1035 retanzija, zedrfovanje 1299 retonzij.ki 1300 retrogresiven, retrograden 997 retrogresivna erozija, povratna erozi}a 843 rozolnl nostovok 630 radko blato 413 rezervoar, zbiralnik 998 rezidualna glinasta tla 964 roziduolna napetost 1308 razilna ostrina, sekae 1017 rezilni obroe, vrtalna konlca 936 robna.napetost 360 rofno voden 1003 rota<;ijsko vrtanje 1002 rofenec 498 rudna golica, skalna polica 878 rula 95

sajati ;021 sagragaclja 1020 sakaf, dlato 156 sokundaran 1023 sekundarnl easovnl uelnek 1024 . sesalna spolObnolt t.1 1070 l.st.V 240 larpentln 1025 lezonsko glbenJa 1026 sidranl zld (Slone) 41 sldranje, Ildrn. plolen 42 Ildrna palice 40 slUkat 1030 silikatlzacija 1031 sito, ralato 1036 I kamnl napolnlen dren 170 skorja 458 skrilavec 1133 skrilaV8c (matamorfnl) 233 skupln. kolov 266 skuplna (kolov) 265 sladka voda 1039 slanolt 1014 slluda 526 sljudant 527 soliflukclja 414 sandalnl drag 1059 sondafnl zaplsnik 1309 sondlranjo 97 sovlsnlca mad obt.1I>0 In dolormacljoml 476 sovisnica med prltisklln poroznostjo 479 sovisnlco vlage in 9Ostot. (Proctor) 485 spaclliena tah 1063 spoktrografskl 1064 spiralnl sved.r 1200 spiralnl sveder 1066 splolna strlfna porulitov 718 spodnja plast, podlaga, osnovna kamnlna 557 spoj, spoj na pero In utor 1248 spojnice (~agatna stena) 1249 sposobnost zgostitv. 1069 sprejamljiv, obeutljiv 724 sprememba trdnosti zaredi preoblikovanja vzorcav 824 spramenljivost, nagnj.nost k preperevanju 924 srodnje zrnat pesok 1076 srodstvo za utr)ovanlo, vozlvno sredstvo, vez;vo 1082 Irk, vlek, podllnk 1032 Itabilizaclja 1079 ItabUizael)a ta' 1080 stabillzator 1081

s
satast 1011 satasta struktura 1012 sodimont, usodlina 1018 sodlmontacljska motoda zrnltva 38 sedimentna tla, usodllnska tla 1019 sejolna analiza 35 sejanje 1022

620
Iotnat 1184 Iotnato moevlr)e 1183 T talna morena 751 talna morena, morenskl blok; z glino 596 talna morena, ledenilkl nanOI 1302 talna voda 363 tanka elllndriena obloga, rokav 1H3 tenko plastovlte ollna: IIstasln gllna 1145 tankoplastovlt, strukturn 1144 teeenje, podajnost, papuleanj. 621 teeenje, pretok 1147 toel, "odntl so, pOPu1I1I1819 tehnlka lemol)enja 1163 tekoe 1146 tekoea glina. Dbeutljlva glina 1151 tekoel pesek 1358 tekstura, ZIDO1154 tektonsk. drso, zylajo"" plDskev staril, premlko. 222 lemeljenjo 1102 temeljenjo 1158 temeljenje na koleh 211 temeljenje na plolel 1159 temeljenje s temel;no brano 209 temeljenje s pogrozajoelmi vodnjakl 206 temeljit; 1160 tam,l;ne brena, plole. 1157 temellna ploiee 1181 temeljna tla 1162 temell stabra 1101 tenlometor 1163 tenlometer 1164 torasa, pollea 1165 terclor, terelaren 1166 terenska preiskava 327 terenski podatkl 1167 terenskl poskus, terenskl preskus 1168 termlena analiza 1169 termo-olmoza 1170 talnltev I pomoej" zaoatnlc 686 tesnjanje z gllno, Iniiciranje z gllno 1317

stablloost 1083 stalen 1085 stalna toeka, reper 453 stalno zmrzla tla 1177 standardna komprlmael)a 1089 standardnl penetraei)skl preskus 1088 statienl obremenltvenl preskus 338 Itatlenl penetraell"kl prelkul 1060 ItoaUt, lolevoe 1140 sllsilivoit 1098 Itoloel kol 1099 Itojoel kol 1100 Itopn]a kompresile 1096 stopn;a konsolidaelje 1094 "'opII;.olJeulillvO"11 1096 stratifikaeija, plastovitost 1222 strig, strilenje 1055 strilna deformaei]a 129 strllna napetost 619 strilna odpornost 741 Slri!na ravnina 050 slri!na razpoka 943 strilnl kot 1204 stri!ni preskus 335 strjen 692 strm, odsekan 1104 strujniea 1110 strujn! potencial 1111 subglnel.lnl 794 suha prostroninska tda 1315 suha prostroninska teb v najbol) zgoieenem stan)u 547 sunek vetra 1197 suspenzija 1116 luilinik 1117 suina razpoka 941 sveder 93 sveder Iz trde kovlne 490 sveder z val;I 1001 sveder za povrtevanle 94 s~eUa iirlna, eistl profil 1044 svlnenlea, verUkala 1244

~
Ilrlna razpoke 1129 liriti sa ,nab..katl 1132 Ikarpa 464 Ikarpa 1105 Ikodljlv 1139 Iota 1182

tlla Imasal 1171 teb suhega materlala 1120 . tdllee posedan]a, centor posedln;1 tlloostna pregredl 258 tdoostnl opornllid 260 tdoostoo klldlvo, oven 650 Ukootroplja 1172

1075

621
usadek, posadek . 1040 ute!nlodstotek 912 ulrjavanla 690 uvrtanl kol 1122

tla, teren 117 3 tlofna coliea, komora 124 Uocna col>ulle., napoloSln. fol>ulle. 641 tl.ena vl!lna 1260 tlafna vl!lna porn. vod. 1261 Uak porno vod. 897 tockovna obrem.nllev 447 toekovnl lemeljl, posamlenl temeljl 1156 toekovnl, posamifnl temelj 1155 togl temelj 496 togo vozl!ee 495 lok, teel 1176 tok zemlje 1150 tokovniea 524 toleenee 1189 tornl kol 1127 lorn I kat 1205 torzijskl slrl!nl preskus 337 Iranslormoelja, sprememb. 923 tronsl.eljskl slrlfnl aporal 604 transportir.n ,proneson 873 trden 115 trdno skolo, sk.lnol. pod logo 117 trdnosl, odpornost 119 trdo vez.na Ila, otrdela tla 118 trenje 1180 trenjska odpornosl 742 trenjski krog 488 trl.ksiolen, trlosen 1185 Iridimenzlonelen 1188 trlkotna raspodeillev obte!b. 795 Irm. glln. 1193 tromost 497 tuf 1190 turbulenten 1192

v
valj za jedra, jedrnik 110 varna obte!ba 167 varov.lnl naslp 1327 vdor vode 611 vdreti se 1072 vefja glavna napelost 1238 vellkost delcov 1240 velikost gllnastlh zrn 146 vollkost z"'. 1241 voliko'lnl kollenlk 438 ventilna !liea {pribor Z8lem.nje vzoreevl 1242 vertlk.ln. {tI.enal coy 1245 verllk.lnl podpornl elomontl, podpornl koll1247 vetrnl nanos 6 t 6 vez, .idrna vez 1328. vozivo 1250 vezna pl..1 1261. vibraelja 1254 vibracijsk. plo!e. z. komprlmaeljo tal 1252 vlbr.bljska strun., !Ie. 1253 vibraeljski veljar 1198 vlbroflotacija 1255 vilif.r 1227 virtualen 1256 vlsefa podtalniea 513 vlskozen 1263 vl.kozoost 1262 vi!lna kapilarnega dviga 1257 vkop, zasok 312 vlaga 1016 vl.ga pri vgrajev.nju 1271 vl.knest 1266 vlalen vzoree 1268 vl.!oost 1270 vl.!na komora 929 vlalnost 1015 vldnast tel 1272 vleena .iI. 1293 vleena transportna napr.v. 562 vlek 1292 vlo!ltl, vgraditi 679 vod 1273 vod. Iz vodovodnegn omreljo 1273 voden 18

u
ufinkovlll pre mer 1108 OOornosandiranje z opazovanjem ugrezkov 1196 OOarno vrtanje 1199 OOor, usad 701 ugrezanje povrlja zaradl rOOarjenja 1042 ugrezanje lal 1041 ugrez, pogre~ 1074 ugreznin., udor 1211 ujell zrak t331 upad pornega tlaka 1054 upadanje podtalnle. 1056 upoglb,odklon 1208 uporabljena (delujoea) napetosl 891

622
vodnl klD.illkDlor 1219 vadnal 1277 vodnjak (razbremenilnl, liltracljsklJ 173 vadno Ileblfenle 377 vododrlnosl 649 vadonosen 1282 vadonosna plasl, vodonosnlk 1283 vodoleson 1280 vodolesna siena, dialragma 1281 vodotesnosl 1279 vpad 607 vpela zagalna siena 1301 vplivnl pol mer 864 vrednosl 1239 vrenle (klp~nlel peska 419 vrh pobofja 1287 vrhnja plast, humus 853 vrhunska vrednoll 1290 vnla kolov 993 vrsla zrn 895 vrtal,;a krona 489 vnalni droblr 734 vrtanje 96 vrtanje na ledra 99 vrtanje z izpiranjem 98 vrtat!, vrtanja 100 vrtina 101 vnlna (rolDcilskal 102 vsebina apna 1013 vsiljana nihanja 892 vsrkavanla 1214 vlakofinjana zamljlna, obfutljlva tla 726 vtlskatl, uvrlavati '1296 vtofnl objekt 1285 vzgon 1230 vzgon 369 vznolja nasipa 675 vznolje pobofja 676 vznolja zomeljska progreda na vzvodnl strani 1236 vzorac Iz vrtina,jedro1233 vzorac jedra, jedrni vzoree 384 vzorac vzat z llico 1234 vzvoo 810 vzvOOon 1235 vulkanskl 1294 zabilalnlobrazoc 149 zabi;alni preskus 330 zabljalnl zapis 1310 zabilanjo 788 zabljanje kola 789 zabilati 790 zablatenje 1306 zablalitl z maljom 1307 zacaviti,oblollti 1297 zacevl;ena vrtina 1298 rafelek porulitva 793 zafetna konsolidacija 792 zedrlevalni bazen za vlsoko vodo 67 zagalna siena 1348 zouatnlcD 1141 zDleda, nDzobfanja 635 zDklinlanje, prepletDnja drug v drugcga 1346 zaklinjanle,lZagozdlt.v 1304 zamalek, fap 1330 zapis v penatracijskem preskusu 1311 zapored;e plast! 994 zaporna krovna plast 237 zasifenost z zrakom, stopnja zasifenosli z zrakom 1097 zasip, zasipanja 623 zalfitnl filtar 1325 za!fitni nasip 1326 zatosnllev 1316 zalesnit! 1319 zavesa Iz zagatnic, prograda iz zagalnic 1332 zavesa, vOOotosna 1278 zbllanle lal 1335 zbijanja, zgolfanje 1007 zbiralna golerija 1284 zblralnik, koleklor 1010 zblrna krivulja 1114 zbili, zgoslill 1008 zdrobllen 370 zelena kamnine (melamorlni skrilavcllz kolorilov dlabaza in ~Ialirja) 1092 zelo obfutljiva glina 1243 zemeljska dala 1344 7emel;ska prograda 1342 7ameljski klin 1343 zomellskl pin 431 zemel;skl prlt!sk 900 zemljinsko vezlvo 1345 zgoroji ustroj, vozllfe, vzlelilfo 443 zgolfevanje s polivanj.m 1334 zgolfevanje z valjanjem 1336 zllvna povr!ino 1043

z
zabilalna konlca 753 zabijalna naprava, naprava za zbijanje kolov 546 zabijalni nastavak !J<apa)na vrhu kola 399

..

623
zmoglj ivost Izmen)a". ionov 400 zmogllivosl vpllanja vode 401 zmoznleen spo) 1067 zmrzlinska cone 183 zmrzlinska odpornost 746 zmrzlinskl dvlg 388 zlllullniko nnbrekanla 307 zmnovanje 1305 zneeilne lastnost 409 znaellnl primer Iz preleklostl 712 zneellnosl tal 410 zraena cev 111 zrehl)anje 973 zrnal 1352 zrno 1351 z ruleo obloten 809 z valjarjem komprlmlrana zemel)ska pregrada 1229 z vodo prepolen 1321

!
larllna Izguba 270 . lelallnlran)a, spremln)anj. v gel 1354 lelaznilkl nallp 626 Ildko blalo. plsla 944 Ilia 1366 1111, tanka vmcsne pllst 807 IlIav, obstojln 116 Iilavost 1358 Ileb, slruga 37 8 llica zalemanje vzoretv 415 IlIenl b"'ller 62 Ilindra 1135 y Youngov modul, modul elastlenostl 1295

624.

5
&.1

Registar termina
Registar tennlna

na stranim
na engleskom

jezicima
jezlku

A AASIIO coml,octlon (American Association of Stato IlIuhway Officials), 1340 ablation 1 abrasion 2 abrasive 3 abrupt 1104 ablOroont 63 abutment 728 accelerator 13 lcerotlon 893 active state 01 plastic equilibrium 16 activa elrth prlssure 15 addition 160 adhere 889 adhesion 4 luheslve 5 admixture 160 adsorbed Ions 6 adsorbed water 7 adsorption 8 aerate 932 aeration 9
agglomerate aggradation aggregated aggregates agitator 10 441 structurl 11 571 1363

. alluvium 27 alterability 924 . alternate 613 alternotlng deposits 814 oltoratlon 21,981 altered 965 alumina 231 amphotorlc 28 amorphous 29 enchoring 42 anchoraga 42 Inchor plate 42 anchor rod 40 anchor wall 41 andesite 37 all!Jloof Internal fric!i"n 1207 angle 01 obliquity 609 angie 01 repose 1203 mglo of shear 1204 angle of slope 608 angle of true Internal friction 1202 anglo of wall friction 120G angular 1209 8I19ularblocky structure 1210 enhydrous 73 anl";rtroplc consolldetlon 39 anisotropic 36 .lItlclino 44 antigorite 43 apparent 904 applied stress 891 approach bank 690 apron (In/ectlon) 309 aquatic 18 aqueous 1277 aquifer 1283 aquiferous 1283
ar_~hing 539
I

8!J!Iressive 12 air dried 731 air dry 731

air gust 1197

air hose 111 airing 9 air saturatJon 1091 air space ratio 1201 . airtight 641 air-void ratio 698 allochthonal alluvlation alluvial 23 alluvial cono 24 alluvial deposit alluvial fan 24 alluvlatod 26 2& 20 22

arch pressure 638 area 644 arenaceous 763 argillaceous 232 argillite 229 arid 54 arkose sandstone 55 artoslan 67

625

~tmospherlc pressure 60 Atterberg IImlu69 littrltJon 277. eupr 93 euger-type bit 1200 evelenche 612 exial pressure 14 B backlill 351 backward oroslon 043 bailor 1242 ballalt 1189 band 807 banquotto 64 bar 611 balolt 66 base course 796 base exchange capacity 400 base (for roadsl 796 base failure 531 basoment 801 bnso slab 1181 basic valuo 730 basin 67 battor plla 461 baam 261 bearing 719. bearing capacity 671, 673 bearing value (ultlmatel 672 . bed 1050 boddlng1049 IJeddlng plano 1052 bedding value 590 bedrock 68 bench 64, 71 benchmark 1086, 1087 benton ita 69 bentonitic 70 ben~ (pileI 265 berm 64, 71 binder 1250 binder coursa 1251 blollto schist 74 bit 156 bitten 1341 bituminous seal 75 blanket 808 blast 571/ bleeder well 173 blown sand 194

body Itress 1213 bog iia4, 688 bog lime 388, 470 boiling of sind 1149 bolt 40 bolt (seaUng bolt) 1333 bore 100 borehole 101 borehola sample 1233 boring 100 boring crown 489 boring log 1309 borrow araa 857 borrow matarlal 555 borrow pit 868 bottom end 158 bottom he..e (of an excavatlonl 282 bould.r 396 bouldar clay 596, 597 boundary zone 250 box sh app..atus 506 brace 988 bracing 906, 987 brachlsh 1323 braach 632 br~la (gool.I 04 breaking 638 brittle 487 8rownlan movement 82 building cod. 241 building by.law 241 bulb 640 bul b of pressure 641 bulk 976 bulk density 1313 bulkhead 870 bulking 972 ~oyancy 1230 buoyant unit Weight 1314 butt-end (pile' 224 C calcareous 468 calcination 3011 calcite 390 California bearing ratio (CBRI 391 cantilever Ih88t pllas1301 cap (pllal 399 capacity 873 caplllarimeter 403 capillarity 407

626

capllh.-y capillary capillary capillary capillary capillary capillary

402 fringe 405 flow 400 height 1258 migration 406 rise 1258 water 404

capillary zone 405 cataclastlc 416 catchment orea 1043 caption 515 CBSe1297 case history 712 cast-Inplace pile, cast-I;;;ltu 1126 cast line 1114 cevornous 417 cell test 340 cellular bulkhend 126 callular cullordsm 120 cemont-gun 1221 chalk 469 charge 719 check-dam 454 chlsol 156 chiseled soilibroken by !Jill 696 chlorite 293 circular 709 circular arc analysis 33 classilication 420 clastic 422 clay 227 clay fraction 230 clay Injection 1317 cloy-loam 851 clay-shale 234 clay-size 146 clay soli 235 claystone 229 clearing 704 clearance 1044 cleavage 104 cleavage strength 120 clinometer 750 clod 264 close texturo 1337 closely graded 980 clot 263 clump 264 clunch 1194 coagulation 432 coarse 491 coastnl 670

cobble 493, 1237 cofferdam 865, 1292 coefficient of soli reaction 691 coefficient of subgrade reaction 691 coefficient of uniformity 435 cohesion 438 cohesion height 474 cohesion less 641, 657 cohesive solis 440 conjugate 1071 colation seepage 199 colature 203 collapse 1053 collr.ctlon conduit 1010 collection gallery 1204 colluvial dnpollt 444 combined footing 446 compe~t 100B comlloctlon 1007 compaction by roiling 1336 compaction by watering 1334 co,/,pactness 1338 compactlbility 1069, 1098 compression curve 483 compression ratio 1096 cone penetrometer 456 cone penetretlon 767 concretionary horizon 1061 conductance 933 conduit 1223 confined comprosslon test 331 controlled Itroln tolt 333 consistency 457 conslstoncy Index 299 conslstoncy limit 243 I consolidated quick compression test 320 consolidated drained test 323 consolidated slow tOlt 10G8 consolldatod undrelned quick triaxial compression test 637 consolidation ratio 1094 consolidation settlement 449 consolidation test 322 consolidation tlmo curve 486 consto~t rote of loedlno 981 consolldometer 46 constitution 240 continuous fooling 646,. 1179 controlled stress test 334 . core (borehole sample) 386 core drill rig 1217 core sample 384

627
core Iwall) 3B5
core barrel 107 B cored sample corroded corrosive counterfort cracking creep 952 creeping cribration 950 1022 462 629 1275 1341 4GO 450 1233 deflocculation dogradatlon dehydration dense 272 densimeter density deposit depth depth depth 627 181 of f~ndatlon of penetration 357 359 fissure 941 1118 136 643 1139 707 137 bit 141 crown 969 144 (of sandI 842 969 132 133 147 142 earth 143 184 182 135 768 bottle agent 1077 130 131

degree days 918

crook 939, 940 crack water

deslecated desiccation desiccation doslecotor deslllfication density 273

crop out 361 cross benddlng crolSolCtion crushed crusher cryology cry,stalilno culvort 925 cumuloso current cut 312 cut-off cut.off cutting cutting cutting cuttings cutting curtain trench 312 edge 1017 nose 630 734 ring 936 1278 759 1000 wall 1281 cushioning deposit bonddlno 1195 628 462 370 run 371 472 47 473 BIB

do sign lood 910

cru st 450 cryopedometer

dosquametlon detrital detrlrnentol dowatering dlaclaso diagnosis diamond diamond dilatable dilatation dilatancy dilative dlluvial dlJuvlum dike 1326 140

slope 466

dOIr Ital cone 466

dial gouge 446

diatomaceous

curing period

D dam81 dam site 570 damp 1267 damping effect 190 de-aeration 931

dimanslonal analysis dip Igeol) 607 diorIte 152

direct shear spparatus disaggregation dlscharga dlscharga dispersion disjunction dispersing, displacament dissipation dissolution distortion disturbance disturbed 352 velocity 153 134 85 962

45, 505

doa/rlng931

dead load 1061 debris 695 de"ay 961 decomposoo 905 decomposition 959 docomprasslon 970 doop foundation 185 deflection 1208

agant 154, 1077 812 1131 976 155 983 sampla 825

628.
elulrletor 1218, 1219 eluliletlon 318, ambankment 622 embed 679 end.bearing pile 1099 end-dump truck 418 engineering geology 306 entrapped IIr 1331 equlgranul.. 381 equ ipment 716 ~quipressure 374 erratic 645, 659 eroded 1341 escarpment 1105 evaporation 316 eVln grllned 381 exclvate 314 excavation 311 exceeded 868 excess hydrostlt)c pressure 287 excess load 885 ,xcess pressure 632 IIxcltlno force 791 exit orad lent 372 expand 1130 expansibility 89 expansion 1130 expansive, force 1027 experimental 713 8)(plorltl~n 353 exsiccation 1117 ex lensometer 191 e,~tenslon pipe 146 estenslon tuba,145 extr.benklng 616 extraction 737 extra..nsltlve clay 1243 F flilure 533 failure condition 1223 fall ing heod 49 false bedding 462 fin 516 Iin telus 776 !ascine 195 fBUI1957 '"ultlng 957 felslbllltV 692 fe)dsp": 196 fen 584

dlleh 999 dollne.1291 double core barrel 187 downstream 668 drag 61 dragllne 169 drain 172, 176 drainage 172 drainage blanket 176 drainage palh 948 dr_bar pull 1293 drawdown 1073 dredge 63 dried out (by compressIon) 358 drlod up 357 drill hole 102 drilling 96 drilling fluid 346 dr!ve 790 drive In 1296 drive shoo 753 driving record 1310 drop hammor 552 drow!\Ud volley 039 dru;" roller 223 dry 'bulk density 1316 dry denslly 276 dry stiength 122 dry unit weight 276 dry v.ek.Jht 1120 ductility 186 dune 148 dyke 1326 dynamic sounding 150 dynamomelrlc 161

E eanh dam 1342 earth flow 1150 earth pressure 900 earth pressure at rest 901 earth pressure gauglM:OlI123 earthquake resistant (foundation) 58 e...thworks 1344 edge pressure 360 effective (grain size) 1108 effective porosity 1107 effective pressure 1109 effectlve'stress 1106 elastic stale 193

629
fibrous 1266 field dOlum 1167 . field experlmenl 1168 field Illvelllgntlol1, III. 339 field moisture equlvolenl 192 field tesl 1168 filling 623 fill 623 filler 351 film 1142 filler 198 filler-well 91 fine lalld 1035 fines 1037 finisher 204 firm 114 fissile 103 fisslllly 104 fissure 93!), 940 fissured 349 fissuring 629 fissure woler 1275 flsing egenl 1082 fluky 542 flint 498 flouting pile 514 flocculotion 432, 1113 flocculent 1347 flood bill k 625 flood dyke 625 flood ploln deposl1617 flood pool 67 flow 1176 flow curve (AlIerberol 484 flow follure !;34 flow Index (Aller berg) 303 flow line 524 flow net 600 flow slide 429 flowego 1147 fluctuallon 703 flol foundolion 781 fluidity 1152 fluvial 989 fluvlogloclal 992 fluvial oUlwesh 990 fold 80 fooling (foundollon) 1102 forced vlbrolions 892 fork-lilt truck 1227 found 1160 foundollon 1158 foundollon proctloe 1153 freelure 350 Ireelurlng 360 Iregmenl 694 fregmenlol 423 free woler 259, 1045 freezl~ 1305 freezing zone 183 French droln 170 frequency 1062 fresh woler 1039 Irl.ble 1187 frlcllon 1180 friction circle 488 friction circle enelysls 32 Irlcllol1 pile 1127 frlcllonol angle 1205 lricliol1ol relilionce 742 frost boil 367 frosle"posure 373 frosl heave 368 frosllllling 368 fro~1 resislonce 745 frosl zone 183 full-seule lesl 341 lurrow 83 G gobbro 213 gobion 212 gege 564 ~u"ery 037 gelotlon 1354 generol shear failure 718 geologicol succenlon 217 geologlcol survey 216 geophyslco' 215 geolechnlcol21!1 geolhermlc 220 girder 670 olnelol 221 glaclollill 1302 gleeler 225 globuler 503 gnewed 1341 gneiss 235 gradalion 238 grll<lor(roll<lsl282 gredlenl816

630
heel of a dam 1236 height of c8pillary rise 1257 helical auger 1065 heteroganous 278 homogeneous 291\ lV)neycornb mucture 1012 ,honeycomhed 1011 hoop stress 634 humid room 929 humidity 1270 humus 295 hydration 280 hydraulic classifier 1219 hydraulic fill 624 hydrodynamlcal 284 hydromater analysis 286 hygrometric 288 hygroscopic 289 hygroscopic capacity 401 hygroscopic water content 291 290 . hygroscoplslty hydrate 279
hydrostatic plant 751 1259 105',' 804 elevation level 666 lowering table 666 surface 848 1220 hysteresis 286 loop 292

grodlng curve 255 grodlng,(roads) gr8in 1351 greln size '1241 grein-size distribution gr.nite 262 grenular 1352 256 254 (geol.) 253 granulometrlc granulomatry granulation graphite 267 773

schist 242
'

gravel 1136
gravelly 1138

gravel pit 1137 gravitational gravity water 259 550 wall 260

gravity dam 258 hammar 1092 gravity retaining greenstona grind 582 grit 492 grit-llone ground 494 1173

groundbatchlng ground moraine groundwater groundwater groundwater groundwater, groundwater groundwater grouping grouted grus 268 gully 376 gu lIy erosion gullying gunlte 377 cement-gun 267 cut-off

Ice layer 1048 Ice lanse 1058 Igneou s 544 ignition loss 270 iII.'te 297 Imbibition 1214 Immature soli 580 Imperfectly developed 580 Impermeable 648 Impervious 648 incipient failure 793 Inclined 612 I~rement 823 indentation 635 Index property 409 Individual footing 1156 Indurated 692 In.rush ot watar 610 Intako structura 1285 Intergranular 668 Intergranular prossuro 559 Interlocking 1346 hllorlocks(olsheot plllnul1240 Internal scour 1212 Intl.1 cOlIsoild.Uon 702

grout 307, 310 wall 30B

377

1221

H hair crack 677 hand.operated 1003 hard.metal bit 490 hardpan 118 hauling oqulpment 562 heod 1260 heador pipe 105
he8llinu U3U hoadrace chonnol 1G5 hoavl1l9 305

&31

Intrinsic curve (Mo~r'l inundation I~-sltu 615 In-situ test 324 Irrigation isopressurl 633 Isolated foundation (pressure 817

envelope)

687

Intrusive rock (geol.) 305 inside clearance rltlc (Iampler) 699

1156 con tour I 374

J jacking equipment 1216 jet 561 joint 1249 johlt-creep 1275 join! opening 1129

K
kaolin 398 kaolinite 398 knead 56!) L laboratory investigbtion 506 lacustrine 387 lake-marl 388 lamellar 784 laminar 507 lemlnar !low 608 laminated (Structure I 1144 landl.1I 701 landslide 431 land subsidence 1041 land upheaval 366 lapilli 509 lateral moraine 78 lava 511 leach 317 leached 347 leaching 347 leakage 914 leen 601 lean (clay) 830 ledge 876 legend 515 levee 1327 level ,od 664 level out 661 levelling 662, 664, 772

leveling stiff 668 lever arm 810 lime 467 lime content 1013 limestone 467 linear shrinkege 519 line load 6:16 line of creep 623 line of see""'Je 520 line of sliding 521 lined borehole 1298 liquid 1146 liquid limit 240 liquid limit apparatus 60 liquefaction 618 liquidity Index 302 liquidity Index (Atterblrgl 303 lithologic (oaol.1 628 live lolld 459 load 720 load carrying 673
load glll/e [;1

load gauge 51 loem seal 1318 load.settlement curve 476 load test 328 loader 717 loading end unloading 72.1 loading berm 833 ..:;ading frame 955 loading test 328 loam 208 local shear fellure 620 loesa 537 long nrip footing 1179 loose 974 loosening 973 loss of ~Ight 269 low water 660 lowering of the wlter table 11 063 lump 264

M made ground 631 major prlnclpalltrell mantle 710 maniel 1143 mark 1087 marl 510 'marsh 683, 584 mat foundation 1157

1238

3
maximum dry danslty 647 l11a...(cleyl 830 mechll'licallllllysis of lOlls 30 medium Sind 1078 mesh 699 metamorphic 673 mathod of slices 674 mica 628 ml<*lOus 627 micella 676 mlcroflssure 678 mining IUbsldence 1042 minor principal mess 664 mlnuta folding loeoll 649 model test 326 modulus of elasticity 687 modulus of subgreda raectlon IWesterOllrd) 689 moduls of volume change 688 Mohr's circle 598 moist 1267 moistening 1269 moistUre content 1016 molsture.denslty curve (Proctor) 486 moisture.<fensity tast 332 molasll 693 monkey 661 montmorillonite 694 moor 86 morelne 696 mottled 1123 mottled cley 1124 muck 77 mud 77 mod flow 1148 mudliat 78 mudjacking 1317 mudstone 691 muskeg (organic terrain) 1176 mylonita 678 N natural frequancy 1062 nature of grain 896 natUral water content 894 negatlva pore water pressure 639 negative skin friction 640 neutral preslUre 656 neutral stress 858 noddle 448 nodula 448 non.coheslve 64 I, 861 non.statlonary flow 864 non.unlform 661 non.unlformlty 652 non.yleldlng 863 . normally conlOlideted 669 nucleus 363 0
observation oedometer oeze 1357 open caisson open cut 746 origin cohesion orthoclall outcrop outfit 887 plain 207 1119 613 873 672 bed (gool) 237 723 Igeol.1 362 937 wall 92 46,189 747

ou tWash 206 outwash oven.(\ried overbllrden

overcompectlon overconsolldated overload overlying 664

confining 632 &74 882 093

overpressure oversaturatlon o.ershot o.erstress 868 overstrained

p parent rock 666 particle size 1240 partly underconsolidated 642 paslld 868 passive earth pressura 765 pasive state of plastic equllllbrium 75(1 path of percolation 947 p..ement pumping 946 p..ernent Iroed and airfield) 443 pea gr..el 1036 peak value 1200 pe.rl.",.. 1289 pe.t 1182 peat bog 1183 peaty 1184 pebhle 493, 1237 pedestal 832 percentege by weight 912

633

porc.nt slturltlon 913 p,.rch.d wlt.r tlbl. 005 perchedwlter 513 percussion 1196 percussion drilling 1199 penepllin 979
,

piston simpler 109 pit loundilion (linking all 200 pl_ment wlter content 1271 placement moisture 1211 plegiocllse (mln.1 771 pllne strlln 978 p'lnltlon 772 pllStlcltv chert 139 pllstlc flow 174 pllStic limit 245 plastic rllnge 800 pllstlcltV Index 301 plate beerlng test 330 plug 1330 plumbllne 1245 pneumltictlred roller 787 poling boerd 1246 point-bearing pile 1100 point loed 447 point resistance 739 Poisson's ratio 806 pond 1303 pore 822 pore pressure 827 pore pressure dissipatIon 1054 pore weter heed 1261 pore water pressure 892 para >!tv 829 porous 828 post-hole ouger 94 pot hol. 1005 potentiometer 838 power Ihov.1 02
,

penetretion 1226
penetrometer 1225 penetretion record 1311 penetretion test 342 penetretlon-resistlnce'curve percent consolidltion 911 percollUon 199 periglecill 866 permafrost 1177 permelble 926 permeabilltv 927, 928 permeemeter 48, 49 permissible load 168 Jermlssible soil pressure 166 permutite (geoll 760 perusal 1265 pervious 926' perviousness 927 phreatic line 522 phreatic wlter 363 phvllite 197 phvsical disintegretion 205 phvsicI' weetherlng 205 pier footing 1101 pile 1125 pile bent 266 pile belling loed 674 pile driving 789 I'll. driving lormull 149 pile (drlvlnollr.m. 546 I'll. driving reslst.nce 740 pile loundetlon 211 pile group 2q6 pile hlmmer, 553 pil. laid 674 pile lolding test 907 pile point 1268 plies 1247 piling frame 546 pilot ptlnt 345 pier foundltlon 210 piezometer 766 ~ piezometric 'evel 767 pip. 419 piping 281 piping bV hewe 282

477

pozzolana938
preborlng 880 pre~lst-concrato pll. 72 precompresslon 807 pressure 719 pressure It r.st 808 pressure bulb 54 1 pressure chamber 124 pressure cell 124 pressure gig' 566 pressure gouge 566 pressure-void retia curve 470 pre streSI 881 Proctor compaction test 020 Proctor penelratlon reslstence 743 profile 910, 916 progressive 917 principII stre.. 225 probing 97

63

prop 1112 prol8Ctlv.e filter 1325 proving fr81118 954 proving ring 935

puddle-cll\' 228 pulling test 321

pulp'''' pulvlmlxer 572 Pulvl Mixer 572 pumlc8785 pumping 945 punch 909 pycnometer 788. 1084 pyrite 788 pyroxene Imln.1 770
Q

reUve 971 relief well 174 remold 87.9 remouldlng geln 824 remouldlng Index 300. 1083 remouldlng loa 824 remou'ding semltlvhy 7=17 removal 700 re",rvolr 998 residual clay 1011 964 residual stress 1308 reslst8f1C8744 resistivity survey 214 retaining wal' 841 ratention 1299 retrogressive erosion 843 rellorllll/'orce 010 retrogressive 997 revetment 883 riddle 1033. 1034 rig 718 rigid foundation 498 ,Igld p8V!mant 495 rill 548 ring shear apparetus 934 riprep 392 riser pipe 1244 river deposit 991 rlv... lev" 893 river wll' 693 road em"-"kment 449 roadbed 1188 ,no.d foundation 1188 ;ock 1091 rock-bit 157 rock 'III 702 rock 'III 398 rock flour 397 rock mechanics 560 rock preuura 899 rock slide 428 rock W8lte 735 ,ock weathering 983 rocky 1093 rod "28 ,oiled 1228 rolled earth dam 1229 roller-bit 1002 root hole 1004 rotary drilling 1001 rotational slip 427 routine test 1008

quarry grlVll 545 quartz 600 quartzite 501 quaternary 502 quick cll\' 1151 quick condition 1224 quick she. tlst 87 quick soil 728 quicksand 1358 R radial shaer 953 radlu, of Infivanee 604. 884 . radllllone 9&3 r8lt foundation 209. 1157 ral!wl\' fill 828 raising 384 raking pili 481 ramming 788 range spacer distance piece 180 ratl Indicator 304 rate of loading 88 reamed 930 rebound curve 460

recharge814

rach"",. _II 121& recompact 815 'recompresslon 813 recovery ratio 910 reference point 453 refractory 831 refun' (pIle' 738 'elnforcad concrete 56

635

row of piles 993 rubble 394 rubber hose 271 rubbleslope 465 ruluse 733 rup lure envelope 888 runoff 732

sensitive dlay 725 sensitivity ratio 1095 sequence 01 strata (geol.) 994 serpentine (geo1.l1025 set.up !J67 setllemcnt mark 996 settlement 1040 settlement analysis 31 settlement curve 481 ,ettlement measurement 5B7 settlement observatlbn 729 settlement plete 996 sewoga 736 sewer 705 shaft 70B shaking tesl 343 shele 1133, 1134 shallow 779 shallow footing 780 shallnw Inundurlnn 7B1, 782 shape fa<:tor 433 shettering 984 sh'Ufrecl clay 34B she.r 1055 shear box 504
sI,ear crack 943 shear plane 850 shearing resistance 129 619 1141
"

s
safe loed 167 salinity 1014 sample 1232 sample tube 107 semplor BBB sampling 1231 sempllng disturrbance 749 sampling spoon 415 sampling tube 110 sand 761 sand boil 419 sand pilu 764 sandstone 765 sandwich slab 1264 sandy 762 saturated unit eight 276 scarl (scarfing) 1067 scarp 464 scatter (of results) 958 scour 79B scourresistant 638 screen 1034 screening 1022 screw auger 1066 screw pilo 1122, seal 1319 sealing off 1316 seasonal mo~~ment 1026 seat of settlement! 1075 secondary 1023 secondary time e"ect 1024 section 916 sediment 1018 sedimentary soli 1019 sedimentation analysis 36 sedimentation epparatus 1219 seepage lace B45 seepage line 200 sepage failure 530 seepage flow 202 vepage water 201 segr.gation 1020

741

she.r strain she.r s\l... sheet-pile sheet-pile sheet-pil. sheet-pile

she.r test 335

bulkhead cut-off screen B69 886 1332

:l1eel-pile wall 1348 sheeting 375

shingle 786 shore 677 shrinkage shrinkage shuttering side friction limit 247 retio 437 714 10

.ieve 1021, 1033 sieve analysis 35 sieving m.chine silica 1028 silicate siliceous silt 8!i8 1030 1031 903 1029 silicatisation silo pressure 52

siltation 1306

.~

636

.slltlng method IlIts1Dne.19 silty cley 859

283

soi~ wedga solid 115 lolid rocK

1343 117 1247 690 414 97

silty clay 10l1li 881 silty m81 880 lilt up 1307 Ilmple she.. slnglegrelned sinking 1074 lite Investigation lize feetor 438 skin friction slllll1135 Ilaking test 326 slate 233 sleeve 7", sllickenside sllide 430 sIide ..ea 799 slide plane 977 slip 425, 430 slip line 521 slip plane 977 Illp surfslope 463 slop. f allur. sluicing 283 slump 1072 slurry 413 smooth:wheel soaked sod 95 soft soil 563 softeni.. soil binder 985 1345 410 1335 354 1320 1140 soapstone roller 223 426 846 slope wash 752 . 1143 222 855 1159 Ilab foundation 327 880 Itructure 382

soldier beams solidification solllluction sorting sounding spacer 421

soldier piles 1247

link hole 1291

sourv.Jing rod 1059 180 1063 1064 188 1234 independent 783 1155 1232 871 1115 specifiC; gravity specimen spillway spongy spectrographic split spoon

spoon sample spot footing sprinkler stabillser. 968 1081

spread foundation

stability ;'umber 436 stability 1083 stabilization 1079 stabilizing 1082 staff gauge 568 standard compaction 1089 standard penetretlon test 1088 static loading test 338 natlc soundi.. 1060 Itatlc sounding penatratlon 1060 steady 1085 steam hllllmer 754 st..1 pile 112 stiff clay 1193 sticky 517 sticky limit 244 stiffness rigiplty 497 stone bed 393 stone fan 702 stone.fllled drain 170 Itress ratio 697 storage ntservolr 17 strain 995 Itraln control 451 Itrain at failure 128 strain gauge 564 stralnmeter 1164 stratification 1222 stratum 1047 stratum (str.amI1050

soil chareeteristic soil clloid 442 soli compaction soil creep 951 soli exploration soil-in-situ 1174 soli map 412 ioll mechanics soil mlxi.. soli moisture soli stabilization soli suction 1070 soli survey 219

561 1220 1080 1272

plant

637

str..mlng potenti81 1111 str..k 807 str.limllne 524, 1110 streemline flow 508 strength 119 str~..618 stre. condition 1090 streu control 452 stress dl1preslon 1131 stre. distribution 968 stre",otr8ln CUM! 138 .strell:"str.ln diagram 138 Itrl. 1103 strip found.tlon 1178 structure 681 structu r.1 damege 748 . otrut 802 sub.,... (roedl 184 subbasement 80 1 subglaci.1 794 subgrede 834 subgrede surf ace 849 submerged density 1314 submerged unit _Ight 274 submergence 835 submersion 835 subslde.- 1211 subsoil 1162 subsoil explor.tion 355 substr.tum 557 subsurface .roslon 803 succeulve failure 917 suction 1032 sudden drewdown 811 sump 1009

_"Ing 88 _lIIng pressure896

T t.1I race 705 t8il w.ter 183 t8lus cone 776 talus m.terlel 777 temper 802 tap w.ter 1274

Tellord

.,.. 797 .naclous 116 tensile strength 121 tensile streu 620 tensiometer 1163 tension 1329 I tension creek 942 tens Ion zone 942 . terrace 1165 \ertlary 1168 test field 908 test loed 905 testing 319 texture 1154 thermal enalysis 1169 thermoosmosls 1170 thixotropy 1172

thr.ullmenslonal thrust (geol.l956 tld.llend 1360

tide 778

1186

,superel...tlon

~'4. 6.15' super18tur.tlon 874

super18tur.tlon 876 support 840 surcharge loed 161 surf- 522 surf- cour. 1324 surface of sliding 847 surfei:e tension 854 surface 1011 853 ~eclng 852 suroherge 878 surveyor'sllvel 863 sulC8ptlbie 724 suspenclon "',8 lWampy 585 _111130

tle,rod 1328 tlghtne. 649 ti'II.596 timber pile 179 timbering 177 time cur.e 1286 time-conlOlld.tlon curve 476 time...ttlement curve 482 tipped fill 113 tip of the pile 1288 title 516 toe 675 toe f"lure 535 toe of slope 876 tongue end grOOft 1248 top ohfope 1287 top soli 296, 853

torrent 90 tonlon sheer \I8It 337 tougfwMu 1356

638,

tr ectlon tr8lslent transition

1292 923 921 922 316 61.7

verved cley 1145

vein 1355 v~getable vibrating vlbreting vlbretlog vlbretlon 795 863 virtual viscosity friction viscous 862 eerth 685 compactor 1252 roller 1198 string 1253 wire 1253 1251 1255 1256 1262 1263 622 vlbratingpla~e

trenlformatlon

tr8lsplration transported trial hole 344

trial load iog 906 trial pit 356 trlengulw trlaxlel1185 true 'angle of Internal trua cohesion tuff 1190 tunnelllning turbulent turf. 95 turfed 809 pressure 894 tyre Inflation 1191 1192 load distribution

vlbro-flotation

visual Inspection 1265

void Interstice void ratio 434 void weter 826

tube sample barl ng 99

volcenic 1294
volume 1312 1312 volumetric

u
ultimate bearing resistance 249 ultimate capacity 249 ultimate load 722 ultimate stress 251. unconfined compression 380 unconfined compression strength 379 unconsolidated-undrained te.st 643 underconsolldeted 642 ' underplning 805 underwater excavation 313 undrained 636 uniform 980 unlf~rmity (coefflclentl 982 unit weight 273,1313 unsaturated 658 unscourable 638 -iinsoaked 659 ',"stratified 655 unsupported height 1046 unweathered 650 uplift 369, 1230 upstream 1235 utilisation map 411 wale 986 waling 986 VIallfriction 1181 wash eway 317 wesh boring 98 wash pipe 106 wesh point penetrometer 768 wash water 1276 water bearing 1282 water content 1015 waterholdlng 1300 wate~-Ievel gauge 565 watertight 1280 watering 634 waterlogged 1321 wat mechanical analysis 34 water saturation 1322 \Yater table 667 water table gradient 239 watertight 1278 wetertlghtness 1279 wenk soii 1038 weathering 960 wedge 424 wedging 1304 weep 689 weep drain 171 weight 1171 well casing 682 well graded 159

v
valley gr avel 162 value 1239

vana shear test 336

639
J

well point well sorted wet 1267

108 159

yield 819, 821 yield 118111 820 yield point 246 yield strain Young's 616 127 1295 yield ItreH 621 modululestlclty 499

wet cut 313 wet S81Iole 1268 wettability wetted

1320 deposlte 616

wet unit weight 378 windblown wind laid deposit wind sll,d 194 wisp 1121 wlthdrewel workebliity resistance 686 735 wood ,.lIe 178

z
lero lir voids curvi 478 loro Ilr voids density 1339
loni 1349

640

11.2

Rlllista, tennlll8 118 f_*-

~.u

/II

. 3 dimension
. ..alns

1186 unlformas 381 .1..~Iometril unlforma 980 I'axtenslon 121 . m8ma de 724 pic 1104 180~ Iin 1035 ten8Ur In lau constanta 638 abaI_nt 1073 abel_mant du nlveau d'iau 1057 abel...mlnt raplde (nl..au d'lau) 811 ablation 1 abrlilll 3 .allon 2 abrupt 1104 &bsorbant 63 acdleiateur 13 accrolssement 823 acerollsemant par addition 893 adh8rlnce 4 ad""-nt 617 adharar 889 adh'IIf, adh4'lnt 6 adsorption 8

IIr _1".1 133.1 air Inclull331 alra 844 alra de gIl_mant al8l8 930 allochtone 20 alluvial 23 alluviala 207

799

alluvion 990 alluvion 'luvlatlle 991 alluvlolVllmant,1IIIuvionnage 22 literabilit. 924 alta,atlon 960 alteration du rochlr 903 ,It... 966 .ltarll8t11 , \tampl) 813 alteration 21 alterne (elpK8) 813 alumina 231 amlublilllmant 937 Imont 1235 amOfll1'a 29 amortlnamant 190, 1196 emphoterl (r...lt comma IClde It comma ball) 28 ...IV. ar80rnetrlqua 285 _IV. dimanlloMllie 147 III1!'1VII m4cinique 30 "'llv..,anulom8trlqua par tarnl.. 36 analVII meclnlque par voil humlda 34 anllVII par al methode du corela de frottamant 32 enilVII plr ..d;mantatlon 38' I...IVII tharmlquell89

..er. 9 ..ration 9 .rlr 932

a"al...ment 1073, 1208, 1211

a"ai_nt de IiKlca 1041 a"ailllment, "croulement \I'a"allll', ,'acroullr) 1053 alfalatimant mlnl8r 1042 affai...mant (l'a"allserI1072 affleuremant (~I.) 362 (Pol.) 381 em":'r. affouillamant erolion 798 aHoulll., Intral.;.r par lavaga.dlaver 317 8118nt disparl8nt 164 agant de dispersion 1077 Ig8At de fiutlon 1082 ..Itataur 671 agglornlr' agglomerlt fererl10 ",Ifal (de pllplanchal 1249 ..ralilf 12

_r..a

42

andelite 37 angla de cllillamant 1204 angle da froi_nt 1205 angle de trottamant Intarne 1207 angla da Irottamant Intarnevral1202 angle de 'rot_nt IUr p.oI1208 angle d'incidanci 609 engle de talus 808 angle de talus natural 1203 angle vrll de frouemant Interna 883, BCH anaguleux, angullire 1209 anhvdra 73

641

8I1isotrope 38 enneMl dynemometrlque antlclln" antigorite 44 43 772 hydrMlliqua direct 45 drculalre 50 dens Ie sol.47 888 52 p8r torlion 934 1219 935

IIU\ImantaUon367, 823 a...1 808 a...lanche 612 ""IRcement en galerle 838 annt-Pults 880 B ballast 1189 bailnstiAre 1137 bane 1050 baride 807 banquatte 64 barrage 81 barre;' mine 909 barre d'aner. 40 barr. paids 258 barr. de ragularlseUon-submerslble 464 barrage on terre 1342 barrage en terre raule 1229 barre 811, 1128, 1194 borre boulon 40 b~rr..J'ancrage 1328 b~tcrd..i 870, 1292 batardeau . cellule 869 batardeau cellula;re 126 baterdeau 865' bitl da chargamont 955 battage 788, 1196 battage de piev~ 789 battra 790 basalla 66 basses eaux 660 bassin 998 bassin de crue 67 bassin versant aire de caploge 1043 bentonile 69 benlonitique 70 bt!lon arme 56 bien Irie 159 bien calibre 159 blindage de pulls 682 blindage melallique 375 blocaille 394 boloeage 394 bord 677 boucher 1319 bouchon 1330 boue 77 boue de forive 348 bouillonnement de sable 419 boite de cisaillement 504, 505

oplmissement

8Plomb 1245 8pp8re11 de cl8SSiflc8tlon opparail de clseillement _ell de ciseiliernent 1216 opperell de ley. _eil eppereil eppareil

eppereil de limite de Ilquidlt' d mesure congilation de prise d'echentillon de temi..tometlque

IIpPDreil mesurant eppareil epparent equatique oqueux equife're arbre 708 areose 55 ardoise 233 argilace' 232 argile 227 argile;' blocaux

les eherges 51 I' espacement 180

qui malntlent 904 18 1277 1282, 1283

eppul 840, 1112

597

arbile bigo...!'e 1124 argile dureie orgile leuilletle 118, 1194 1134

argile fissuree 348 argile lIuide 1151 orgile Iragmente. argile limoneuse argile raide 1193 orgile schisteuse orgile stratilie. argiles glncialras argileux aride 54 arrosage arroseuse artesien assemblage assemblage;' assise rocheuse a"errissement attrition augit 770 277 634, 1269 968 57 1067 rainure at langua"a 68 893 1248 232. argilita 229 234 725 1145 1243 i blocaux 1302 argile sensible au remanlement argile ultrasensible 348 859

642
boolance d~ sable 1149 boulon (ancrage) 1333 boorrage 788 boul cop.nl 030 bras de levier 810 brbcha (giol.) 84 breche 632 brave 370 braver 582 bulbe 640 bulbe de pression 511 1 butee des terres 766 cercle de frott~ment 488 cercle de Mohr 598 chlntler d'..sa! 345 chernin e humldl 020 chlrnb'e de plesslon 124 chimp d'experlence 908 clmge 719, 720, 1260 chlrge admissible 167, 168 chorge de I'eau Interstltielle 1261 charge d'un pieu 674 charge d'essll 905, 906 charge excedentoire 885 chlrge limite de rupture 249 chlrge IInelire 626 charge limite de rupture 722 chlrge prevue au pro jet 919 d.erge ponctuelle 447 cherge portlntl 671 charge portantl limite 672, 249 charge verllble 49 chlrge utile 459 chargement et dechargement 721 chlrgeur 717 charlot ,;Iev.teur i lourche 1227 chlssls d'essil q54 chaux 467 chemin 948 chemin d'inliltrilion 947 chemise 1143 ' cheville 1330 chlorite 293 chute de plelr" 702 circulaire 709 ;;:..illement 1055 cisalliement avec Ie sclssom1me 33G cisalliement, radlll 953 clslillemllnt simple 680 classement 238, 421 classilication 420 cllstique 422 cllnometre 750 cllvage 104 cloche d'ellondrement 1005 clolson .'anche,820 claque au gel 367 coaugu lation 432 coefllclent de lor me 433 coellicient de Poisson 806 coefficient d'un,lformlte 436 cohesion 438
'

c
cadrege987
codre 954, 988 r.olliou 493, 1237 caisson cellulaire c.ison ouverl cal age 1304 calcaire 4G8 calclnalion calcite 390 calcul de slabilit" gllssement 33 31 calcul du tassement par 10 methode du cercle de 389 125 741

cale 424 camion.. benne basculant al'arrl8re 418 . Clna! d' amenee 165 Clnal de lulll 706 capaclte d'absorption hVgroscopiqul 401 Capacltl d' achangi des bases 400 capaclt8 portenle 673 capillaire 402 capillarite 407 capillarimetre 403 caracteristique du sol 410 camet de blttage 1310 clrte pedologiqui 412 carottage 1231 carotte 384, 1233 carotte (de sondage) 386 corottier i doble parol 187 carottier i piston 109 casque (de pieu) 399 cossa"t 487 catacl.sllque 416 cave 801 caverneux 417 cader 820 cellule de pression 124

r.oheslon cohesion

inltiale d'origine

937 937

.6~8

coh.sIon vr.. 862 coin 424 coincege 1304 coI,anl8nt 1304 coII8I1t517 coIlect8Ur 106, 1010 collolde du 101442 colmer. 441 colm.ter 1319 colD"'" mont8l11. (lUbel 1244 combfernent 623 compeeite 1338 "",npaclabHII. 1069 compeel... 1007 compeet. AASHO 1340 comp8Ct. de sol 1335 compect. per .rosemment 1334 compeet. p. cylindr. 1338 compeet. par depOt dansl'a.. 1334 COfnpactllfl8per roul... 1336 compeet. uendwd (norm..i..1 1089 compacler 564, 1008 comparaleur .; c8<lr... 448 CGmpeetuer pleque vlbr8l11a 1252 compresibUite 1098 compreulon Ans contrelnte la"r.e 380 compression simpl. 380 compte.rendu de chentier 1167 compteur de vitesse 304

conualnta d. treetlon 820 contulnte .'fectiv. 1108 contralnt. afficceea 1108 contr.nl.lnl 1213 contreinte limit. 261 contrelnt. prlnclp8I' majeure 1238 conlr.n.. prlnel",l. mlneureli54 contr.nt. rellduell. 1308 contrelich. 802 conirelorl41iO conlrol. des d8lormations r8glegt 451 consiliane. 457 consolld.llon anllotrope 39 consolld'ilon InI18l11 792 conlOllcJ4normelemant 889 constitution 240 corde vlbranle 1253 cornich. 878 corrode' 1341 corrol d' a'.oi" 221' corrosll 460 corroyage 1007 001. 877 clitlar 8"18 couc" 175, 1047, 1049, 1050, 1324 couch. .abI. 298 couche de base (pour I.. routes' 798 couche concretion"" 1061 couch. de glee. 1048 r.oucha d. IIsllM 1261 couch. de londatio', (roul.1164 couch. h'erleura du ...vil.ment 798 couche volsl... supdrl8Ure(uItol.l 237 coulJ. de boue 1148 coulis413 coupe 312, 818, 916 coup de vent rafal8 1197 cour8l11 Cs'ecoul.1 1178 cour8l11de '11I..lIon.202 courant non statlonnelre 654 courbe 138 courbe cumulalive 1114 courbe de battllfl8 477 courbe de eomprasslon 483 courbe d. consolidation d8l1s i. temps 486 courbe de consolidation en 'onction du temps 475 courbe d'hysteresis 292 courbe de charge.tanement 478 courbe d. dechar1iement 480 courbe d. llquidll' (AUerbergl 484 courbe de r.slllanee la ph!etrDtIC/n "77 courba de tessement 481

conc~. 371 concenrie 447 concretion 448 condillon de baulera 1224 condition de contrelnte 1090 condition de ruplUre 1223 conductence 933 conduit 1273 conduite d. decherge 705 cone .owl" 24 d6... d. d8jection 455,516 co'fug. 714 cong&tation 1305 conjuguw 1071 contenu 811 ch..x 1013 contreinte 618 contrelnte admlssibl. Klr la 101186 contreinle . I'.ite 360 contreinte eppIiqule 891 contreinte .. bord 360 contr.nt. de ciseillement 819 contrelnte d'ecoulement 821 contreinte d. 'rettege 684

644,
deformation, pllne 978 deformation Ispec:lfiquel 995 deformetre 1164 d8gazage 931 degredatlon 130 dagr' de consolidation 911, 1094 dagre de compression 1096 dagre-lours 918 degre de slturaUon 913 degre de slturatlon en air 1097 delaugaagi 1230 dellt~tlon 960 de maree 778 dense 272 densim&tre 135 denslte 273 denslte Ipplrente du milliri.. Slture 1339 denslle apparlntl humldl 378 denslte apparlntl ...chl 275 densit. Slchl meylmall 547 depissement de contralntl 883 deplacement 812 depasll 868 d~pot 627 depot alluvlll 25 d&pBt IlIuvlll de crue de pillne, d'inonda,'on 017 depOt IlIuvlonnelre 27 depOts Iiternes 614 depOt de limon 1306 d6p8t dl matlrl.. orglnlqul 628 dep8t de rlvl~rl pres de gleel.rs 206 . depOt 601lln 616 <:tepStfluv,lll 990 depOts succasslfs 614 derangement 983 derangement au clroffagl 749 deranglmlnt Ion dl la prisl d'echlntlllol'l 749 desagreagation 962 desair.tlon 931 desi! ifleatlon 136 desln",gr.tlon physiquI .. moyen des agents .tmospheriques 205 deshydr.tltlon 131 desordres 748 desquamation 543 desserrege 973 dassicateur 11\8 dessiCCltion 350, 1117 detritus de trepanage 696 deversolr 871 de ville 1274 de volume 1312

. courbe de teneur en e.. denslt. lcourbl Proc.

tor) 485 courbe en fonctlon du temps 1286 courbe grenulometrlque 255 courbe Intrlnsique Idlegr. de Mohr) 688 courbe Intrin~que (enveloppa de Mohrl 887 courbe pour Ie ~It.rl.. slture 478 courbe pression-indica des vldes 479 courbe ou dlagremml de tl.sement en fonctlon du temps 482 couron;'1 i dlem..ts 141 couronne IU metll dur.490 couronne de forage 489 couronne dlement... 142 craie 469, 470 craie lacustre crevas.. 939, 940 crlblage 1022 crlble 1033 crlstlilin 473 cr6ute 458 cryologie 472 cuill.ne i fente 188 cuillere pour prelevement d'echentlilon 415 cuiller tari.re 93 culee 728 cuvelege 682 cycle d'hysteresls 292

D dalle de fondltlon 1161 dame 552, 602 debit 352, 821 deblter 8 19 deblaiment 700 deblals 734 de~rls 694, 695, 734 der~ls de rocher 735 debut de II rupture 793 decantation 318 decharger 925, 971 decomp...lon 970 de dlcompression 174 decompose 965 decomposition 959, 961 decomposition du rocher 963 decouverte 613 deflexlon 1208 defloculant 1077 deformltlon . II limite d'8coulement 127 deformation. la rupture 128 deform1tion de cisaillement 129

"645

dieelal. 140 di 137 dlagreml1l8 da plaslleUe 139 dleme Ire del dimenlion 1241 diemelra del grainl 1241 digue 1326, 1342 digua Icon Ira lallnondatlonll 625 digua de protection 1327 d!gua da protection d'un nauya 693 digua roul'- 1229 dilatable 969 dilatance Idu sablel 642 diiataUon 144 dilater 1130 dlluyial132 diluvium 133 dimenlion, de. grains 1240 dlmenllon de. paniculel d'argile 146 dlorila 152 dl.JancUon 134 dlspersioll 153, 1!j5 dlspouion del cOlllrointel 1131 dl_ulon (do r';luUolI) 958 dlspolilil 967 dlspolitil do butee 726 dissipation des contraintel 1131 dilsipalion de la pression Intentltiane 1054 dissolution 976 d I.soudre 317 dege-turbulant 1191 dolino 1291 donner 819 donnees 1167 domaine plastiQue 800 dommageable 1139 draguo 61, 169 draguor 63 drain 172 droin de pie"aille 170 drain fillrant 171 drainage 172 drainer. 176 ductilil" 186 dune 148 durel 692 durete 1356 dynamomhrlque

eau d'egoul 736 dau d'lnfiltratlon 201 aau de I""ago 1216 e.. douce 1039 eau de fissure 1275 eau da roblnet 1274 eau Intentilialle 826 aau libre 1045 eau libre (soumi. au.. saula. lorcel da gravl. taUon) 25!J eau phr'atiqua 363 eau soute"line 804 .!boulament 428,701,702 :boulil 394, 695, 775 'bouli. on pled d'uno parol 776 ;bouli. de coteau 444 '1>GU1i. do penlo 465, 777 eboulil en :venllil 776

ecaillage 543 ech.nllll..n 1232 ech.ntillull. derange 025 echanlillon humida 1268 ",\hantillon prl. i 10cuiller. 1234 e'coulement 352, 732;-1176 :coulement (de 101) 1150 .!coulement plalUque 774 ~crin 309, ;034 ecran de palplanches 1332 ieran Inlecte 306 :crase 370 ellaema 1 106 ellet de yoGte 539 ellat secondaire de lomp. 1024 ollicace (dlam\.tre del grain. 1 1108 eflondroment (s'eflondrer) 1072 ollar I de traclion 620 onlollcer 1299 egou I 706 el.rgi 930 elevation 364 elutriateur 1218 elutrlatlon 318 embn.. 832 eminence due au gel 367 enl~Yemetlt 700 emilSaire 1010 empattel1l8nt 1102 emple"ement 393 empleeement du barrage 570 . emportepillce 936 emprunt 856 encheyil"men\ Imbrication 1346

151

E
eal adsperb8e aau copilialra 7 404

646

oncrochomont (do proloctlon) 392 enloncement 1040 en lorme d'ecalile 542 en place 615 entonnoir 1291 entretoise 988 enture 1067 ensabler 1307 envasemenl441 envaser 1307 eperon de palplanches 869 eprouvetle specimen 1232 epuisement (d'une louille) rabatlement 707 ~quipernent 715, 887 ~qulpement detrespon 562 equlpemenl pour forage tuba'1217 equivelenl cle I'humldite naturelle 192 erriltique 645, 659 erosion InIerne 1212 e~oslon regressive 843 eruptil 544 escarpement 464, 1105 essai 319 essai ,; vitesse de delormalion Imposee 333 essai ri vilesse de chargement Imposee 334 essai de compaclage Proctor 920 essai consolld. droin. 323 essill d'agllation 343 essai de chargement 328 essai de chantler 1168 essai de c"argement de piau 907 essai de chargement a la plaque essel de betlage 330 essai de clseillement 335 essal de cisaillement par torsion 337 essai de cissaillement ropide sol boulant, sensl. ble 87 essai de compactage 332 essei de compression avec ~treinte lalerale 331 essal de compression en cellule 340 essai de compression rapide sur echantillon con. solido' 320 essai de compression triaxial sans drelnige (rapidel sur ~chantillon consolide' 637 essei de consolidation 322 asselde courant 1006 essai d'extinction (de cheux vivel 326 ossal de penetretion, essai au pe..etrometre 342 essai de routine 1106 essai statique de chargernent 338 essai sur modAle 325 essai de traction 321 essais en place 1168

assai en vra. grandeur 341 essalln situ, en place 324 essailent consollde 1068 essai non consoll~ non drain" 643 essals in iitu 116B ossals sur chantler 1168 etal802, 1112 etal (eleyer) 988 etalage 987 etaiement 987 ';t~nche 648 etanch~it" 649 "tencheite i "eau 1279 etenchement 75, 1316 e lancon 988 ,;tat :qu iIibre de bu Ie. 756 d' ,;tat d'equilibre do pous..o t6 etat elastlque 193 ,;tayage 177 eleyage avec modr;ers verticaux 1247

. e lendred

1130 ~lIege 660 evaporelion 315 eventail 516 examen i vue 1265 excavetlon 311, 856 exc..er 314 ' execute ~)a main 1003 expanslbillte 89 expansion 1130 experimenlal 713 exposition aU gel 373 expulsion d'eau i la jonction de deux dalles 94~ eXlensometre 191, 564, 1163. F lace d'enlree de I'eau 845 lacleur, de sOcurlte aU renversement, stebUite 436 laclaur dimenslonnel 438 leille 957 I.ire 790 laire souler 579 lalsceau 266 Iaiseeau da pleux 265 larina 351 lasofne 196 lausse d'origine forrentielle 462 fausse oblique 462 fausse stratification 462 fefdspath 196

647
fente de clsaillement 943 far da liaison 1328 farma 114 fibreux 1266 fail ~plomb 1245 filler 351 film 1142 fllon 1355 filtration 199 flltrat 203 filtra 198 fIIlra protocleur 1326 filtrar 689 flnlssour (appareil routler' 204 flnamant stratifleo 1144 flssila 103 flsslblllt,; 104 fissuration 629 fissuration (da b,;llmant, dommagos 748 fissura 349, 939, 940 fissure caPillalra 571 fissura da clsaillament 943 fissura de dessiceation 941 fissura da tensl"n 942 fixe 653 fl~che deviation (d'unforagaJ 1208 floculation 432, 1113 ' f"ocu'a 1347 fluaga 950, 1147. fluaga du sol 961 fluctualion 703 fluar 952 fluldil'; 1162 fluvial 989 fluviogreelaire 992 nux 1150 flux capillalra 408 foisonnament 972 foncaga 1074 foncar 790 fond 158 fondatlon superficlalla (radlar sameUa) 783 fondation sur pleux 211 fondallon sur pultl 210 fondallon sur semalla 1178 fondatlon sur radiar 1157 fondatlon sur radlar geMral 209 fondatlon sur samalla continua 1179 fondadon sur samalla, Isol.a, 1159 fondor 1160 fondria.. 586 forage 96, 100,101 forago i rotary 1001 foraga au luba carolliar 99 foraga d'a..al 344 forraga dOlavaga98 foraga par InJecllo.. 98 forca 119 forea d'axcitatlon 791 forea d'expanslon 1027 forca da gonnamant 1027. forca da levage 1293 forca da rappel 816 forca de retabllssement 816 force portin Ie 623 forma d'alluvions 26. former une mara 1303 formula da baltago 149 fosse 999 fouille 31" 856 fouilla dans "eau 313 fouilla ouvarla 746 (fractions' finas 1037 fracluranl360 fractura 350 fragile 487 fragmenl694 frogmanlaira 423 fragmanlallon 984 franga 250 franga capillara 405 frequenca propra 1062 friable 1187 frott.ment 1180 frottement contre un mur 1181 frott.ment lateral 79 frott.ment laleral nogatlf 640 froltem_nt superficial 855 filt 708 G gabbro 213

fond da la foulIIe 834

fond rocheux 68 fondalion 1158 fondolion combinee sur samelles 445 fondalion, de la choussea 1188 fondalion d'un pillar 1101 fondalion isolea 1155 fondalion ou basa d'una Jato'o 1101 fondallon profonda 185 fondation rlgida 496 fondalion superficialla 780, 781, 782

648

gablon 212 galna 111 galarle 837 galerle-collecteur 1284 ualet 493, 1237 ualet aplatl 786 gaura 268 gazonmf 809 gel permanent.permafrost gellflcatlon 1354 oeoloille eppliqule 306 geophysique 215 geotechnlque 210, 220 gele .; bloc8Ux 696 glaclalre 221 glacier 226 glacis 616 glal.. argllol imoneu.. 861

1177

gra.lera 1137 grIYlar. rouil;. 1036 gl"l..lIlon 1036 granu'I91, 1362 gre. 765 gres fin 19 gre. grnsslar 494 granu 1352 grol bloc 395 grol bout 224 grossl.r 491 groupe d. plioUs 266 grOOJp.d. pl.uK 266, 266 groupem.nt 267 grum.au 263 grumaau nomen. 1 clatura 448 H hautaur d'ascenslon 1268 hautaur d'ascansion capilieire 1267 hauteur critique (due ~ la cohe.lon) 474 hauteur IIbra 1046 herlsson lemplerrement) 797 hermeUque 64 7 h';terogi!ne 278 historlque, d'un CIS712 homogene 294 humICt" 1267 hum.cue 1320 humlde 1267. humldlfic.tion 1269 huml(llte 12'/0 humldlt. hvgroscoplqu. 291 humidlte du sol 1272 humus 295 hydrate Ihydratar) 279 hydratation 280 hydredvnamique 284 hyg,ometrlque 288 hvgrosoopique 289 hygroscoplclt8 200 hydrostatlque 286

olal.. de versant 762 gllssemant 425 gllssement circulalre 427 ollssemant da tarraln 431 gllssement par liquefaction 429 gll...r43O globulalre 503 (jluant 617 gneiss 236 gonflement 88 gonfloment da au gel 360 gonfler 1130 gradation 238 grader (routesl 262 gradient 616 gradient da la nappe aquifere 239 gradient de sorlie 372 gradient pllliatlque 239 grain 1361 granit 252 granlta 252 granulalre 1352 granularlte 257 granulation (svmptomes da la rochesans frag. mantatlon .Islbla dua .. la compression (mlcrofl) 263 granul.ts (8!:~4gats)11 granulometrle 254 granulometrlqua 30, 256 graph Iqua contralnlo-deformation 138 grayeleux 1128 . grayler 493, 1 136 grayler de carriere (concasse) 545 grayler das allu~lon. da .ai"ia 162

lone 544 illite 297 imbibe 1320 Imbibe d'eau 1321 Imbibition 1214 Impermeable 648, 1280 Importance du deplac.m.nt

821

649

in situ 615 inaffouillable inclinason, Incline 612 Incoherent indentation 657 635 299 (Atterberg) d'eeu 565 300, 1083 1095 303 638 pente 607

indice de consistance Indlc. d. IIquldltol302 Indice de IIquldit. Indiceteur d. nive.u

Indlc. da plastlcltol301 Indlc. da remaniement Indica de retrait 437 indica de senslbilite Indice des vldas 434 indice des vides remplis d'air 698 Indice portant Californien (C8 A) 391 Induro 692 Infiltration 199 Infrastructure injecter 310 Injection inondation Inonder d'argile 317 1303 558 melangeuse pilote 345 354 du sous-sol 355 des tarres 1220 1317 (routes) 834

lacu stre 387 lait de ciment 307 lait d'injectlon 307 laitier 1135 lamelliforme 542 lamellaire 784 laminaire 507 'ancage 98 langrine 670 lapilli 509 lave 511 legend. 515 lentille del/lace 1058 '.sslvo 347 lesslver 317 levll geologique 216 levee 1327 lIant 1250 ligne de courant 524, 1110 ligne d'ecoulement 1110 Iig{1e de glissement 521 lig~e de filtration 200, 520 ligne de tluage 523 ligne de percolation 520 IIgne phreetique 522 limite d'adherence 244 limites d' Atterberg 59 limite de consistence 243 limite d'ecoulement (m8tIlUX)246 limite de Iiquidlle248 limit. de pla.llclte 245 IImlle de retrelt 247 IImnlmetre 565 limon 298, 868 limon arglleux 851 limon compact 691 liquefaction 518 liquide 1146 lit 1049, 1050 lithologique (geol.) 528 littoral 678 loess 537 maigre 601 maigre (argile) 830 maille 599 malax er 569 menche 708 manche Ii air 111 manchon 711,1143 manometre 566 manteau 710 marais 65, 683, 584 marais 586

Intact 650, 652 Intergranulaire installation installation Investigation Investigation Irrigation

Ions adsorbOs 6 633, 634 Isobare 374

J jeuge de contrainte 566 jauge de deformation 564 jet 581 jeu (en general mecanlque) degagement 1044 jeu interieur ou co.ficient d'entree (appareil de prlse d'oChantilionJ 699 Joint de terre glaisse 1318 K kaolin 398 keolinlte 398 kieselguhr 143 L I;che 974

650

marbre 1123 marecage 65, 583 merecageux 585 marne 470,510 merne lecustre 388 marnellmoneuse marteau 552 metelaSiage 1195 materlau 371 materlaux d'emprunt metlrlal malerle' de transport matl~re d'agregatlon micinique mkanlque miche 1121 melenge 160 m811l'l10rphlque 673 methode dessurf_s me..re mauble 974 mica 528 mlcacof 527 mlcen~ 575 mocroflssure migration 576 capiliaire 406 587 de gllssement 574 555 562 du 101 1345 de trectlo... 562 860

mouton SIC 550 mouyement mouyement mouvement mouyemant brownlen 82 lamlnalre 506 salsonnler 1026 celou la lagna de couront 841 polds 260 508

mur de lOutenemant mur da lOut.nament mur parafouilla mur parafouilia mylonite 578 1281

InJecte 306

N nappe aqu Ifere 667 nappe d'eau suspendue 665 nappe phntatlque 667 nappe suspendue 513 nelure de. groin. 896 neuolement 704 nettoyege 704 de poule, mermlte . nid niyeeu d'eeu .va1163 nlveau de I. fond.tlon nlveau (Instrument) d'eroslon 849 663 1005

des roches 560 du sol 561

de tessement 567

nlveau de la nappe 666, 1259 nl.eau phreatique 522, 848 niveau ph,zomoi'trlque 767 nlveler 661 nlvenement nodule 448 non elle're' per Ie. Inlemperle. non coherent 641 noyau Ide cristallisation) non derange 652 non dralne 636 non Imbibe 659 1258 594 non remanle 652 non sature 658 non slratifll non-unlforme non-unlformlu 307 noyau 385 noyer dans la masse 679 nul.lble 0 499 ol>18,..II"n oedom.lIe 551, 552 da l""",,,.nl 46, 189 720 1139 655 651 652 383 650 662, 772 nlveleuse 262

mire de nlyeau 668 module d'e'astlclt8 module d' elastlel" da Young 1295 module de Poisson 606 module de reaction 590 module de reectlon du 101591 module de reaction (Westergaard) 589 modula de yariatlon da yolume 588 molse 986 molard 752 molasse 593 montee capillaire montomorillonlle moraine 595 moraine de fond 751 moralna glaclalre 596 mortler Ilqulde coul" 613 mortte"aln motte 264 mottes de terre Woetale glZon (qualquefols tourbe) 95 mouillabilita moue/ra 1i02 mouton mouton mouton. 551, 553 .decne vapeur 754

orthoclase 723 ou deform.! audeli d. la limite elastlqua 882

651
outillage ouvrabilit. ouvrllQ.681 ouvraga da prise d'eau ouvartura 1285 d'un joint 1129 716 686 petrlr phvllit. 569, 879 779 197

pau profond

piad de talus 676 pi.d (d'une digue) 675 piedastol 832 pl.rroille 1189 piarr.,; s.von (talc) 1140

p
palpaur da pr.ssion palplanche parafoulla parasismique parcours parament 1141 1000 886 68 (fondatlon) 948 1348 642 d.. t.rras 123

piarr.

d'argil.

229 467 1236

piau 1125 piarre calcaira piau Bvis 1122 plad amont (d'un barrllQ.) piau d. sabia 764 piau an aciar 112 pi.u an boll 178, 179 piau flott.nt 614, 1127 piau incllna 461 piau in situ 1126 pl.u mool.

parafou ilia an palplanches d. drainaga 683, 1246 comollde

parol d. palplanches parti-all.ment passager pal. 044 169 62 921

passaga au cribla 1022

pelie-drllQl,ine pailicula pandag. paneplalne panatration .penetration, penetrer 790 penetrometr. pemhrometre penelrometre pant. p.nta 463 d'aboulls 1142

d' avanca 72 piau moull; dans la sol 1126 piau prefabriqu. pi.u railiunt piarra ponca pie'zometra pllon-602 pilotar pistolet plstolat pl.lna plain. 790 (camant anduit 1271 gun) ,; gunita projate 1221 1221 72 100;}, 1100 p.r I. point. 285 766

pell. 'mecanique

Igeol.) 607 979 1226 su c6ne 751 1225 a cone 456 ,; injection (Iancaga) 466 758

placam.nt,

d' alluvions 207 da boua (marois) 76 (mln,) 771 850 977 411 1052 1246 1246

plagiocl.sa

peptisation percolation parcus,lon -parlglacial perioda permanant pormoobllllO

153 199 1196 866 759 1085 927,928

plan de cisalilamant plan da gllss.mant pl.n d. strollllc.tion pl.nch. planch. pl.ning pl.qu. pl.qu. d. boisaga da paramant 411 42 composoo d. tassamant pl.n de mise en v.leur

da traltamant

permo able 926

plaqua d'aneroga wlch) 1264

parm';01110Ir.40

da dlvnrses cOllches (s.nd. 996

permeflm~tre a charge vlulable 49

permeametre parmutita 760 a niveau vari8ble 49

plataforma 1188
plissamant pll 80 par remaniamant 914 824 sarra (g1)01.) 549

parla au fau 270 parta da polds 269 parta ou gain de resistanca parta par infiltration, parturbation patlt .qu.duc patlt ruissaau 983 sout.rr.ln 540 925 fuit.

plong~a 835 poids 1171 poids du matari.u poids mort 1061 opparant du sol Sac 275 polds speclflqu. sac 1120

652

polds speclflque dejeug. 1314 polds speclfique (densit.epperente) polds spOciflque du sol setur~ 276 po Ids volumique du sol sec 1315

1313

poids volumique sec meximel 547 polds volumlque poids sp.clllque epperent 273 poids uniteire sous 274 poincon 909 point de r.f.ronce 453 point fixe 1086 pointe 108 pointe du pieu 1288 pomp~e 945 ponceeu 925 pare 822 poreux 828 poroslt. 829 poroslt. efllcece 1107 portence 671 portique de chergement 955 possibillt,; (d'execution) 592 potentiel de courent 1111 potentiometre 836 poudre ou farlne de roche 397 pourcentage d'eir en volume 1201 pourcentage d' ergile 230 pourcentage de cerouege 910 pourcentage de recuperation 91C pourcentage en poids 912 poussee des terres 15 poussee de voute 538 poute 261, 670 poullolene 938 precontrainte 867 precompression 867 precontraindre 881 prelevement d'echentilion 1231 presondage 880 pression 166 pression atmospherique 60 pression exiele 14 pression de gonflement 896 pression de gonnement d'un pneu 894 pression de silo 903 pression des terres 900 pression e!flcece 1109 pression errective 1109 pression de grein greln 559 pression tie I'e"u Intentltlelle 897 pression des terres eu repos 901 'pression Interstitielle 827 pression intersticlelle negetive 639

pression neu tre 656 pression regnent dens Ie roche 899 pression (stetique) eu repos 89B prlsme 1343 prlsme coin de sol 1343 proces-verbal de penetetion 1311 pJOdult d'edditlon 160 profil 915 profondeur 181 profil en trevers 818 profondeur de fiche 182 profondeur de Ie fondetion 184 profondeur de pen.tretion 182 propriele carecteristlque 409 prospection per mesure de Ie r.sistivit. (du sol) 214 pulpe 944 pulserd 1009 puits 708 pults d'ellmentetion 1215 pults de docherge 173, 114 puits d'essel 356 puits de fondetion (foncage de) 20B Plllt,s d'observetion 92 pults IiItrent 91, 173 puits ponctuel 108 pulverulent sens cohesion 641 pulvlmixeur (broyeurm~l.ngeur) 572 pycnometre 768, 1084 pyrite 769 pyroxene 770
Q quertl quertzlte 500 501

quaternair.502 qui ne c~de pes 553

R ..battement 1073

reb"ttement de Ie nappe 1057, 1063 r.dier 1161 rainure 83 rempe d'eoces 890 remollissement 985 reng.e tie pleux 993 repport de bettege 1310 repport des cont..lntes 697 revin 378 ..vlnement 377 reyon d'influence 804

65~
t i la pointe 739 a la traction 121 i :eroslon 638 au ciseillement 741 au clivage 120 au gel 745 des meterleux see 122 du pie" au batlage 740 per frottement 742 1299

rebard 876 rebut 733 recherg~r 814 recherche 353 recherche la laboratoire 506 recherche sur place '(au In situ) 339 recori'pacter 816 recompression 813 reconn.issence du sol 327,354 reconnaissance du sous-sol 355 reconnaissance geotechnlque 219 reconnaissance investigation 353 redent 71 refractalre 831 refus (d'un pleu) 738 reglage .; la nlveleuse (routes) 773 reglege des contralntes 452 reglement da construction 241 regresslf 997 rejt d'une faille (geol.) 956 re";chement, desegregation 973 releve 1309 remanier 879 remblai 351, 622, 623, 631 remblal execute" I'avancement 113 remblai hydraulique 624 remblai pour vole ferr.e 626 remblal rocheux 396 remblai routier 449 remblavage 623 remblayer 975 remplissage par depOt 441 renard (erosion Interne' 281 renard (soul.vement du fond do foullla) 282 rendement 821 resistance de penetration de I'alguille de Proctor 743 ",partitition granulometrique 257 repartition des contralntes 966 repartltion.triangulaire de la charge 795 repere 453, 1086, 1087 rephe de nlvellement 664 repere de tessement 996 reprise en Sous-oeuvra 805 rese... da IIgnes de courant 600 ,,;servolr 998 r"..rvolr d'occumul.tion 17 r...au d'ecoulament 600 r~slstance 119,744 resistance a I'arrachement 737 resistance'; la compression sans contralnte la. terale 379

resistance resistance resistance resistance reslstence resistance r.llstence reslstem:e r~sistance retention

ratentlon d'e... 1300 retrait lineaire 619 revetement 683, 808, 1324 revitemont de tunnell191 revetement rlglde 495 revitir tuber 1297 ride au 1278 rld..u d'ancrage mur 41 rideau de palplanches 870, 1332, 1348 ride au de palplenches en pqrte.,;.faux 1301 rlglde 653
rigid It.!' 497

rigole 999 rlsberme 71, 833 rlvage pelle 677 roc 1091 rocollio 394 roche 1091 roche en place, bedrock 117 roche Intrusive (geol.) 306 roche-mere 656 racheux 1093 rompu 882 range' 1341 roul. 1228 roule.; i cvillndre cyllndre roule... lis," 223 rouleau compacteur i pneus 787 rouleau dameur 1198 ruisseau 376 rulssellement 648, 732 ruptura 532, 633, 636 rupture i la base 635 rupture eupled 635 rupture da talul 420 rupture due au mouvement de "e... 630 rupture par cisalliement generol 718 rupture par cllalloment local 620 rupture par ecouleme;,t vlsqueux 634 rupture profande 531 rupture progressive 917 ., remblayage' hydr8Ullque 283

654. s
sable 761 sable eolien 194 sable'; greins, moyens 1076 sable boulant mauvent 1358 sable grossl.r !anguleux) 492 sableux 762 sabot 753, 1288 saffeisser 820 sallll. 876 saliniU 1014

I8~Scohesion 651, 974 saturation en eau 1322 laum&'tre 1323 sceller 1319 schista 1134 schist. .; biotite 74 scellament bitumineaux 75 schiste graph it. 242 ochlste oabloux 763 schlste vert 1092 sclssometre 471 scorie 1135 se deplacer 820 se rompre 820 seehe Ii I'eir 731 seeh. i "'tuv. 1119 sechit (par compression) 358 .eche (par evaporetlon) 357 second lire 1023 section 916 section droite 818 ~Im.nt 1018 segregltlon 1020 semelle 1102 semelle continue 648 semelle fllante 1928, 1179 semelle isolee 1156 semelle superficielle 780 ..nslble 1151 sensibilite IU remanlement 72 serp.ntlne (geol.) 1025 ..rrllge 1007 slOgedu tassement 1076 silex 498 sllice 1028 silicete 1030 IlIIcetlsatlon 1031 siliceux 1029 slllon 83 slit 858

siltite 691 site 570 socle 832 sol 1173 sol erigileux 235 sollJoulant 726 sol en piece 1174 sol peu evol,!~ 580 sol sens .conslstance 1038 sol sedimentaire 1019 sol sensible 726 sol superllclel 863 sol tendre 563 sollde 114, 115 solldlte 119 solidification 690 solifluxion 414, 429 sols coherenlS 440 sammet de talus 1287 sandage 96, 97, 100 , sondllg. de pen.;tratlon statlque 1060 IOIId/'ll. dynarnlque 160 sondllge par percussion 1199 sander 100 sondeus i carottllge 1217 sonnette 546 soubassement souterrain 801 soulevement 365, 368 soulevement d. sol 366 surrection 366 sourdr. 689 lous-consolld. 642 sous-pression 369 sous.pression, pouss.;. d'Archlmed. 1230 sous-iol 803, 834, 1162 spath p.rle 1289 spectrographlque 1064 spongieux 1115 S.P.t. ,essal d. battllg. au carottLerl1088 stabilisateur 1081 stabilisation 1079 stabllisatlon du soil 080
stab ilite 1083

steatite 1140 strate 1047 stratification 1049, 1222 stratification entrecrols&e 462 strie 807, 1103 structure 081 structure anguleuse 1210 structure ciment.;e 1353 structure enchevBtr.. 1210

655

I.

IIructure en nld d'ebeilles lOll, 1012 (structure' feuilletee 1144 structure ,nonogrenulelre 382 structure, simple 382 subglaclel (sous-glaclaire) 794 subme rslon 835 subsidence 1041, 1211 substratum 557 subsurface (erosion) Interne 803 succlon 1032 succlon du soil 070 sugmentation conStante de la charga 981 sulntement 1357 suite de couches au de bancs (gaol.) 991 site gaologique 217 superficiel 779 superstructure (route au aerodroma' corps de chausse 443 support 1112 surcharge 459, 878, 884, 885 sU,rcharge addltlo-nelle 161 surcompactage 673 surconsollde 872 surelevation 614 surfacage 852 suface 844, 848 surface de gli,..ement 222, 521, 846, 847 surface laterale 710 surface mlroir 222 surpression 632 surpreuion hydrostatlque 287 sursaturation 874, 825 surtension 632 suoceptlble 724 suspension 1116 T tabUer volle (d'injectionl 309 tachete 1123 tachymetre 304 talu tage hal's profil 615 talus IncUnaison 463 taml s 1034 tamlsage 1022 tamiser 1021 tampon 1330 tepls 808 tapis de drainage 175 tapis superficie' 1324 tari~re 1065 tariere helicoidele 1066

terl.re pour 1~lmplentatlon de poteeus 94 teuement 1040 tassoment dO i la consolidation 449 tachnlque fondetlons 1163

telescopique115

'

tenace 116 teneur en eeu 1015, 1016 teneur en eeu lors de la mise en oeuvre en place 1271 teneur en eeu naturelle 894 tension 618, 1329 tension prlnclpale 225 tension superficielle 854 tensiometre 1163 terrain 1173 terrain arglleux detrltique 964 terrain de couverture 613 terrain de fondation 557, 834

terrain organique (vase au tourbel 1175 terrasse 1165 terrusement 622. terrassements 1344 terre i diatom.es 143 terre arable 853 terre glaise 298 ,erre-plein 1165 terre-plein de chargement 833 terre vOg~tole295, 685 terre vegetale couverture 296 tertiaire 1166 tete du pieu 224 texture 1154 texture serree 1337 thermo-osmos 1170 thlxotrople 1172 tige 1128 tlge de sondoge 1059 tlrant 1328 tourbe II, 82 tourbeux 809, 1 184 tourbiere 1183 torrent 90 torsion 155 tractage 1292 traction 1292 traltement de surface 852 tranchie exclvltion 312 tranche ouvertl 746 transformltlon 923 transition 922 transitolre 921 transpiration 316

656

transport 700 transporte 877 trailiis 670 trempe 1320 trep.1 156 t~an .cuiller 1200 trepan eu INtal dur 490 trepan ~ mol~tte (forages) 1002 trepan pour roche 157 tr~pldatlon 1254 triage 421 triaxial 1185 ,<Ingle 1128 tr~ de forage 102 trou Je racine 1004 trou desondage 101 trou de sandage tube 1298 trousse soupante arete tranchante fll (d'un outll) 1017' tubage de pults 682
tubtl

valeur de base 730 valeur de maximum 1290 vlleur de point. 1290 vo/eur fondamantale 730 vlllee noyee 839 vllium moralnlqua 78 variation 703 vas. 77, 1357 vein. 1355 v.ntil.t.ur 516 venue d'.au 610 vibrant 1198 " vibration 1254 vibrations force.s 892 vlbro. !lottation 1255 vidange 1073 vide Interstlc. 822 virtuel 1256 viscosite 1262 vlsqueux 1263 vlfesse de chargement 86 vitesse d. vidange 85 voile d',,,anchblte 1278 volcanlque 1294 volume 1312

asediment

curette

1242

tub8 carottier 110 tubtl corattier 107, 1078 tub8 de dilatation 145 tube de lavage 106 tubtl plezometrtque 92 tuf 1190 turbulent 1192 tuyu 1273 tuyau da caoutchouc 271

z
zone 844, 1349 zone c.plll.r. 406 zoned e'emprunt 857 zone de gel 183 zone d. marnag. 1360 zone de radial 963 zone de tension 942 zone limite 250

u
unlfcirmlt. (de Hazen) 982

v
v.leur 1239

N.osnow

mllll",j.

Rtpubllekog

..krot.'~oll"

kulluru SR S,bll. b" 4,~1174.(J2

od 4.111974.

noploto so poro. no promo.

OSTALO

UDK

624.041001.4

659
Os nove pro1ektovan1a aradevtnakih POUZDANOST Termini i definici1e konstrukci1a

Juaoslovenski standard primenom ad 1990-01.03 sa

JUS
U.C7.001

1989.

Prnilnlk

br. 07-93/182

od 1989.09.19; Slutbenl list SFRJ,

br. 87/89.

Sases

for

deeian

of

.tructure..

Reliabilitv.

Term.

and

doftnition~

Ova1

standard

1e u skladu

sa

nacrtom

standarda

Hedunarodne

oraani'aci1e

za standardiraci1u

ISO/DIS 8930 ir. 1983. aodine.

SADRZAJ

Strana 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 10.1 10.2 10.3 10.4 11 11.1 11.2 11.3

PREDMET OP!:TE

STANDARDA
ODREDBE

............................................

1 1 3

................................................
.
..........

OP!:'l'I POJMOVI ................................................ PROJEKTNE SITUACIJE ..... DELOVANJA ................ ' . . . . . . r . .. . . . . .. . .. . . . ..

PROVERA PRIHENOM KCI(BINACIJE SVOJSTVA
PARCIJALNI

6 7 13 15 18 20 23 23 25 27 29 31 31 33 35

SIGURNOSTI PARCIJALNIH

I UPOTRE&LJlVOSTI KOEFICluENATA

KONSTRUKCIJA

DELOVANJA MATERIJALA

..........................................
I PRESEONE NARODA SILE

........................................
......................
...................
ieziku JUGOSLAVIJE 1eriku

...........................

KOEFICIJENTI TERMINA termina termina termina

termina

REGISTAR Reaistar Registar Reaistar

Registar

NA JEZIClMA na na

".............. ..............

srpskohrvatskom hrvatskom

kn1ilevnom ieriku
ieziku

na makedonskom
na slovenackom

.......................
.......................

REGISTAR Reaistar Reaistar Reaistar

TERMINA termina termina term~na

NA na na na

STRANIM enaleskom

JEZIClMA

francuskom nemackom

......................... ieriku ......................... 1eriku ........................ 1eriku ..........................

izdanje

~AVEZNI

ZAVO~

ZA

STANDARDIZACIJU

660
1

PRED~mT

STANDARDA

Ovim

standardom

se

utvrduiu

termini

i definiciie

osnovnih

poimova

ko;i

se koriste

u oblasti

pouzdanosti

gradevinskih

konstrukci;a.

2 2.1

OP!:TE

ODREDBE

Standard

sadrzi

termine

na

ieFicima

naroda

Jugoslaviie

ko;i

su

dati

druo;ro;koloni

tabplll po

sledf'tem redoslf'duI srpskohrvataki,

hrvntskl

knii!f'vni, makedonski,

slovf'nacki.

2.2

Standard tabele

sadrZi sledecim

iste

termine

na

stranim

;ezicima francu9ki

date

u cet"rto;

kolonl

redosledom:

engleski,

i nemacki.

2.3

Za

iedan se

bro; koriste

navedenih pri

termlna

treco;

koloni

tabele

date

su

o?nake

ko;e

proiekto"ani~

gradevinskih

konstrukciia.

2.4

U petoi nieniima

koloni

tabele ieFiku

date

su

definiciie Jugoslaviie

odgovaraiucih na kome

termina

sa obia.izdaie.

na onom

naroda

se standard

2.5

S"ski
ovog

termi n ima
broia i

9vO;

brc; termina

koi i ie dat
nalazi se

u prvo;
ttafeni

koloni
termin.

tabele.

Na

osnovu

registra

r-4 0 r-U
::I

co Or'" C ~III orc Mr, fQ

:) o(J ::I .,.. 01 I< ftI > 0 I I

.....

..

17. '8

CI 0 C

.....
OJ

.. IS I< 0 g :> c .,... 17 01

.., :J 0 110 ~...: lit 0 C .,... fa I< .... c " co .,..
..... N

'U ~01 C .. ..., ..

C .a

.
I

I .... :0 'tI I< Do tI :0

.
.

I co ..

... 0.;

.a 0 :> .,.. .... .... fD 0 .,.. ,... oM :> :0 I< tal .... ..,.. rn co ~C .a or C ... fI .,. c CI :. 0 co ""' '0 III c GJ

..,.. 0 .. .,.. :> 0 .,.. :0 .. I< " IG :0 0

17

en ::I ....

:0 0
.Pt

I
I an

.:

,.... "f"4 GJ .,.. 'r4 0 C "" GJ Q

:.:::.

g c II co '0 .... G: .~ .0 II '0 I< oW Do :> I< .. :t fa " C .... ~0 CD ,!.( 0 :0 U', .~ C ..... C .a .a GJ 0 I< en ....

II

CQ I< .IJ

'r4 1N ...
'0 tit .....

"" :>

:a III
I< ...

I I fI :J .,.. ~.,.. .. IV I< .... ..." II :0 co 0 B 17. II I< .....

IN 'tI IQ N IQ

661

'8 :0
t.4 co
'tI ....

O C

8.

... II 0 :0 .pt
oro rot

II .., .... ] :> ... ..... en c 0 ... 4J (II 0 C .a C UJ

'8 " III '0 C '0 ..... ftI

..,

> .., .. I< N 0

.~

.a GJ I< ....

'" 01

GJ .,..

8.
:>
(II

0 fa ... IQ 0 Do en GJ '''
....

~~..;

8. 8. U)
:>

'" en """ 0 Do .... II ... Do

0 C I< :> 17. ..... u::

G: .,.. 0 ...

I< ...,

:>

8. U)

.,.. '" ~C

II 'rc :> I< :> ftI ..... > en 0 C C ..... 0 GJ GJ oW: e 10 '0 401 C ~c 0 GJ c 0 .a C .... :0 :0 0 I'IJ 0 .., Qj 8. c III I< U) Do 0 0 'U ..II: C

co .,.. ....

Do

Ji

:> I< GJ III "" "" .. C VI 0 Joe .... I< G; U; .a.; .M 0 ~C IV .a I< ca 0 CD .a.= ,.j 8. IV oren \(J C

1J

...,

IU II 'r4 0 'r4 N GJ .,.. II

'a ra
M I< en "" III C .rt C ....

..

~II Eo<

> .... .... ,.... -co 4J ..., .... .a ...... IU .poI .p04 .a ,.... 10 GJ .... 104 tt-t
... ..

.... II ... 17. en en :RI ..... ... GJ :0 :> tI

...

> ...., GJ ..... CI aJ

. ... ..

'co .... ..... I< :> 0 'a; en

..., 'r4 GJ of CO .t: 0 .... U)

.... "" !

>
.... "" ..... .,.. .a GJ '" 0 '> I< GJ UI

j:;

CU .t: 0 en O. fa I< Eo<

.... .... GJ GJ 0 ... .c >. u ... ,... .... Q,I .. 0:J g fa II .... en co .t: 'tI 0 :J =' II k .. .a Do () GJ III .. ..

....

....

.,.. ,.... .,..

>....

-GJ .... ..... ,.... fa I< :I 'tI

11 17. .,.. .... 'M ...

.a

CQ ... :J '0 ...

~.t: I<
GJ :> IQ Q

...

ca 0 "'.1 .. e C.... M fIJ

::;
('1'\

0-

... Qj II .....,.. toot

> N fI .....
.,.. UJ
... c

u....

("It

..
4J fI 'tI N
UJ 0 c

i
l1li

110

....

0 0'. :>

41

.
0
:O

VI 0 c lID

.,..

"" .....

t:

c ""

'" a'8 ,.. ....

~CD III Eo<c III C -r4

:> 0
Do

'tI IN 8. ..

Ii c " 8. = N "

CD GJ

0 0 C C 1< ... ::I :> 00' .... ..... .. II .. ..

... III

.... UI

g
fi
..

:> ... i
.,..
.....

...

UI II 0 0
GJ ...

...,

!.

.. "" 0

.a

.,.. ..... .a
....

:>
GJ ...

.... VI
0

III

~...

....

0 Do

> ..

=' ..

:J ..

8.

ts

E!

.a

c .. ...

en 0 c .,. ... ..,

....

s.. .

8.
" oil

IU I .~ ...
.... oil ..

VI 0 c or

..

C8 c ~0 .,... ... .., ..

...,

01

oil

~~~~t") I

~g I

"" t"1 PI ~t"1

662
I II ... III D. .... 0 0
0f"4

:>. III

.5
I> <: of"4 to .... 1""4 I>

....

CLI r:: ....

.u

:> .... .,.. .....e ::t J ... '" I> 1ft tI 'w r::
,''' II. <: .,.. ..... 0 " Co <: .,.. G IIQ III <: ... ~'"" ..... I> I> 1ft I> .u Ii '" Ii I> 0. " .,... 0

::t .,..
tD :>

I ~.... ....

'II ILl

.c ....
r:: IU .... r:: .. ... II> 0 '" .s 0 '" 0 .0: II <: ....

,.:
u

0
III
P ...

<: :> 0 <: It 0 I> 1ft

E I> .,..

It

:> 0 c III 0 ~I> II) Ii

.... ~"" I> > I> <: .,.. IU

.s ~t.n

t) '" ...
'8
0

<: I>

....

:I
to

oW 0 fa :I .0: <: :3 JU fa ... 0 ).I

:> ~f"'1 CD

~r:: ::t It) fO ... 0 ... ~a.

IV .0: g .,..
or

:J .,..
II .,.. fa > co

:I r:: ::J to fa ... 0

.>:

:J <: .u ~.... tV,

10

I> ... D. ~.... .. U II .,.. ftI II C .0: or4 Kn .. ... ... ~I> I> I) .c ....

.c

:> ...

I> <:

.,..
:>
II)

lilt or'! ....

10 :> tQ .,.. c :. a. m 'r4 I> <:

IU
IQ

.,.. .0:

fD III
II " 0 0

0 ~r::

....

<: :>

...

...,

~8.

.0: fa a. :> oI.J

" C3 :> Qj ID :J C .,..

a.

.0: fO

.~
....

~... c Co III 8 .u
> ....
~.0:

II 0 I> :> I> IV .... ... '" ~It) Co 'D ... 81 .,.. 0 .,.. :> ... D. C

III

..... r::

CD 0:: 0. .rt
..... III

.!/ :>
"'" <: .s fa Ii 'r]
:J

r::

..., m .,.. I> II 0 t. .. II) .c 10

IU

AI t 1O fL .... :> .... CLI 0 &;1) ~Do Ii

II .... IQ CD ... fD 0 Do D.

D. I> ::J

.... en 0 Do '" C

a. CLI In :J
au 0 10 In

0 .....

.0: fa

... .,.. ca ~:> ::J ..... ..., VI r:: en '" CLI <: ..., ftI ... 0 1ft Do a. .s

D. H

Ii ....

10

::
c
I>

:>

m Or' '" '> <: to 11/ ..... '" J..I rn D.

oW I> .,..
0

" == .....
a.

c '" .c .&oJ
0 '" .c I> .... If] 0 '" .c II> 1ft u; :: .u CLI ::4 11>. II> a .r'! .c ... .c u .c U II 1ft IU o", .c
..:,..I

.,

U'J CI ~"" r:: ., .., Ii "e UJ u I> .... ."", ..... ..... .u

'C I>

.c '" t:
"-4 ...
I>

III .....

.... :> C 1ft '" CLI of"t 's "~ ~.... II> '8 ~(II .c 1I> .c .... ,&.I ..... u Gi -I> Gi Ie E ", :;t '" .. ..
'I>

en

.,.& D. '"
..... .s... ... It

.... D)

.... tn 0 ...

\1..1 ...
I> :> It) 'r-4 u fD

U) II> U) VI 11> ... .... cr.'

II> .....

en II> tL) a ....

0"",

II> ...,
.u "f"4 Ii r:: a: ... .c It) .....
J:l II' II> ... II> .... II

en

r:: Ia

'" c "" 0 U
1ft t)

~II)
r::

r:: II> II> r:: :> r:: r:: IU D. a> o.

.... "' ..... J:l ~~fa

.c

00-4

J:l .c
0

'8

V. ~If)

'" II
0 '" .c .;..

:> In

en
In

.....

J:l .c
..

"s ... ..

a. -II> a a. = .. ..

G.I ..~

D. Ii
..

:ra ..... u E .r. ra :>

fO '" :;t ...

U) ~1ft

.... .... E I .c "'" III r:: .,&J CD I> IQ ... "" .c c E -t) 10 "" I.H I> en ... c :'" .u CLI II> :IQ ra :> ..... .u III If. '" U) '8
QJ

CLI .... .... .....

In VI t)

II! ...,
UI ......

0004 .c
E of"4 -0:> "" Ii f"'1

.....

0 '"

.... II> )

.c

..

..

u 10 :;t ..

:3 N K c Q) ...

:;
....
I VI ItS .....

r:: '" IU

....

&I) :>

"Ii

l:I

.... -II> l:I .. .. ..

cu ...

fa

4J =' Vi 0

a. II! a. Q
,&J UI

.0: II> D. 0 ,&J

~iii

ft) t1. 0

tQ

~.o:
II

a.
0

Q.
..... en

or4 :Q .0: )0 10 .,.. ..... N .u .&J eD tf, ..... C 'c '004 E ] W I> ~m ... .... a> I> '" .. '" ..

a. Co t;j a.

,6ooJ =' ,&J =' II) 1ft

ra C fQ C 0 ~~~a.0 fU a. tQ c c .c
."""

.... .u v. .... S Z
0 c

" D. " IU

Itt .~ fa ...,
1ft

ft) .,.. c ft) ,6J

In

~'r'! r::

2:

.:J ~.... ... U) C ''''' 's II> ... It '" ..

fi

i. t " CI

>U ..... .. U. ..... -t :G ~Iti J:l 0 ... Co ..

D. D. !2 ~..... .0:
':oJ .f"I c 1ft ~!2 oto4 2: "'" .c '''''' .c ~.g 0 &. ", a. c .. ..

R
c ~10
'''''

c
I> K 0

....c

.c

.s

.~ Qi ..... J.J o .~ 1:)

Q. 0 '" .0: fU a. .u =' En 0 Co "

.c 'oo4 C

.c .c .....

Vi ..... "'" ~..... J:l to .tJ 0 1.4 a.

'"
ro a. :J ... UJ 0 a. "

a a:I

~.&J UJ
:> D. 0

'0 ~II Co 0 ~.&J In 8.

C .""" C IU IU 'r! c c ID fa ... 10< 0-. 0 ~~.0: .0: 10 to a. Co Q :J 4J ... U. en 8. 8. .. ..

~"g ... II) c u

C ft)

i
a C c ..

.c
c
E

ftI .,.. 10 'rc c

''''' ~I>

Q. " ~4J " Ir. 0 a.

ra ft) L5 .... .. en w. ~~ID10 <: c IU JU :I: .... = C C to 10 ... w o. ""

KI c '''' ~to .... In 10 C .r~II Ii

"

.... Lf'I ~~M ,..;

~r-M

'0
.,..

II

IN 0 S
....

....

. .

..
0

opt :. ..,

.. or

0 e II o(J ::J 10
IJ' 0

0 ..,

. N .
I

663
....

.. VI

rU

C ~] G ~.. .. 4J

II

.
..
e 0

0 .a . ....
....

... .poI :. '8 .,.. II :. ....t to e ... 4J e

0 ~0 a. e ::J ... :> IJ' CI ... en

0
a. '"

!II e II ~oS .,. e

~III S ....

:> .... ~.,.. ]

. '-t .,

U"\"f"'"

0: :> 0 .....

0 IJ' '0 0

:> ... :> ....

..

....
0 10 IQ ".,

.,.. oS 'Z

.... ..., crI

IQ ..., G ~e

.a
::J CI or e

..

" .. II c 10 .,..
co .. (.7

....

'0 co e ..... ftI II .... .w III S .,..

UI

II .,. .. .,.. 0 .w co .,.. c fa .w c co e 10

tN '" '0 I\: ....

.... VI c e ... :: 17. .,.. VI

.. C 0 e .. .... otJ II JI'I .... e 0 .... '" oS 0 .w 17 e 0 :> e .....

to II e to t"... II ,.,. 0 w

.~ ....
0 "-e .. .a

..
e

.c
"> .... .... e
.. II 0

of"'" e .,..

co

a.
....

'c e .w ..... .. ~fa co or0 en ... 0 .. 110 0.

a.

.c

.... w a.
.c .,.. e :.
=-.. 0 '0

:> UI

-fQ e

CI fD

.. (.7

e
0 e

a. .r .-4 to .... 0 ...,

0 c

0 c !II 0

In

III QI en QI .... II .... ,&J .. .... QI .. :> '0 .... ..,..... VI QI .. '& .pot '0 .c. e '''' root .. "" ... .. 's '" OJ .c <II -rt ... .... to 0 N .... UI N co II 4J e 17. '1'4 ... IQ ..

....

P""4

:> ...
..

.. " (.7 Eo<

...

.:> .... .. .... co .. .. 'QI

.. ..

en CD ca QI .... 0 VI ,. ."" .u QI '" fIJ 's ... .... QI QI '0 '0 > ..., III QI .... .... '0 e .... IQ :c II .... co .... !II .. ..... :J N 0 I .... .. N
....

.u ;U .""
.w .c 0 .... ....

...,

UI ~.u e QI

.... .s

e .. .a .. .. (.7 .. (.7

:> eo .... VI .c 0 :> ..

IJ'

.. c II ... .. III <II ... 0 .c "' .o 0 0 .... O !ll .. GJ <II " ... :> '0 VI III ..... It .... .... Q .. ort '8 .... rl

e Go ..., .. QI ~:a .... QI

.a

!II ....

''''

.c

~..
era

.. '" .c 0 .....

4J .c

. '..
.. .. a. II

.... .c .... .. 0 G; .. fa 0. Z Eo<

..

..

..

..

..

.... III II .~ III -r"' e e IQ ca :r: ... N"" CD fA II ... u e e :5 10 10 .... ort e e IQ ~'i" = 0 ... IJ' 17. ~5 .. .. ..
....

. . 8 8

B c:a 1 s
:r: t::

.... .... co 0 c .... .... VI 0 a fa .,.. e

.,..

. ... III
III e

. ..

or .. S

" e III 1:1 ... u ~ II at ;::; II III .a e e 10 .. 10 .a:ll .... ... .... c e ftS ... 8. :: &. i IJ' :> IJ' .. .. .. ill

.... .&or UI 0 :> .... or

.. ,. - III e t: o:le

.... .... IJ 0 e .a .. ..

.c ....
e .....

8. :>

.c ';

.c .... e
..... ca

.. ~ ~ ~ c...Z IS ...
~e-~=
..

B .:: ~

:= .,. . -= " .... :: ~ .i ... 0 III

.. e III .. g,. .,.. .... ra 0 .... '8 -..

.... 0 E Ii

~ ~ i to GJ ~

1/1

4J .. I!
..

.w

8 ~ j

] ~

Q. .,... = .~ .. fa U =

i.
:81

a. .u .w e .. 8. ,0'..

104 > co 0

0 "'r1 1M .. .. 8..a ..

...co f"4 M

... .... ""

N .... M

664

... 0
0

. c; . ~.... . '.....
12 I
....
41
.Q
....

It 0

....
U

..

J ..
.. -t "
0
C

,IC '8
c

.Ii '8 II :> I>. ..

....

u
C
!!I

. C . i . ... '"
..
..
..

:>

.
.
..

II! . . . .... 8 oU ~.. .. .

.
0 ~....
I

~0 C

C.
oX

.. or-

"" I>
0

.
..

.,. C .... oU

.Ii .. .,..

I")

P'1

. '8 ~. ...
h

.lie

....

I>.
or-= ..

It

'"

.,...
0 .Q

.. C .. N '" .. & :>

0 C

:it
..

8.
0 I>

:I C c .. .. .... & B u

"" ..
....

. .,..
U ..

:> ..
c ..
..

..

....

.,.. I> .. tI} .....

.... C
C

....
or-

. ..

.. orC .... " ..., "

. II

" I> "

ft ,IC .... .-fo Ii
.... ....

.. .,..

IU ....
... " U

.Ii

"" '8 '8 U; ... !

:>'" -

I> 81

C; =

"

I>.

u; .s

:> ....

..

e
If! "" C

... 0loi . R .s . c ~-: IU . .... .,.. .Ii '" . ,IC .. U ... .Ii It :> i. . . .... " .... . I> . ~.... C - 11 8. . .MR
I>.

! ..

. .. . . . ;; '" .. . ~..
.~ " " C .,..
.. 0
f"'4

'" 1> ., .Ii g' 0 :0 :> '8 .. C .. f: .. .. "'" " u ... .. ~. .. I> .; ~.. .. I>. .., . . IS c C 0 ... ::t u '" ,IC .s .s .... I "" .s &. :0 .... g' .. U
~C ....
C

.. or-

0 'g ~..... C . .,.. ... .... .

. .
C

0'

or 0 .... II

.. . to
C

J . . .. .s .
h
....

'8

rot '"

or

" .. .
C

.. .... .. or 0 ... .. III. I>. U C .... or

C

' '; 12 ...

.. .,.

III c :> 0 C
U

II .,.. .,...

0 "" :> .....

.Q

....

....

....

II lot
..
0

II
0'

or :J .s C ..
..

" ..

. .
II

....

....

....

u :J

.. ..

.. .,..

:> :> .... .....

...

... "" .... "" IV ,= "" C U ..... 0 II) u

:> R c ....
:.

..

.,..

..
.... C

en

. .. "

,,,
..
\C) t .u C .. 0 or'"t"4 .... C 0 ra 0 .. .... C. :I .., ~.... .... .. II :J In .... In .... '" C 0 C .. 0 .... .. ~..., UI III 0\1'4 :I .. .... & 1ft .pot .. ... III III '0 .. .. ... C 0 .... .&J ., :I .... .... 18 .u C .. .... II .... II) ... .. .. .... .D II ... :> '0 C 0 c 0 ...; ..., :I " .... en .. D' Of. .. C 0 '0 .... .aJ .... .... .. IG :> C .... III .... ... II .u C ..C 0 .. .... ..... II +' c :> II .. .... ""

C 0 "r4 .... .... :I

.
..

C 0 .... C

.. ..... .... .. ..

-'

'" II)

.&,I .... C
:> .... .... '"

C 0 -:: II :J .... .... II)

.c

Ii

~..

"J Co 'D g C .... .M :11' .... .. ..

'" ...

VI 1/1

..

1/1

C '" .. .c .. 0 .. 1: ::> 0 " ..

.... VI

" C "'" .. It)

'0 U

~..WI III

U .... U C .. ~.c C :0 0 .... .. ...' II :> .. .... c::.... :>

..

,.,
I
1/ 'r c:;.

101
I")

....

.,.. or"

.
..,

.
C

C
4i'

II C
1/

.... " In

U II
.,

U '''''

!-1 ~....
1/1.

:I :> It .... .... " ..... opt II cr.

.,.. ~~"
U '" III :1
0.-4

CU

Ii

g
CI ':'' = EU I:: i c: .. VI ID ttJ

.. .,..
,~

.,..
",,

1/ ..
'r C

'I

" ""
C

II)

....

Dol

t
'"

C C .&J .u
.>c .>c

3' II;

1/ or : 0 0 I. B. Do I>. " = .. .. ..

C .... ,IC .. .,.. 0 .. C. ..

18 III C orII I. ""

1/ .. C :> " ":;:0 "" .... II ..... ..... CD = ~1ft to n 0 C C .,.. .,. !! fa III 'S: .. " "' '''' "" .. .. ..

I> "'

II! ID to .,.. II' .,.. C .... C .,.. N U tit U ., II II II .-t ..., :> .-4 .... :> 0 0 ~104 I>. 1ft I>. -IL

" I> ''

.D

.
0

....

III fa ': :> :>

:I :II:

C '0 0 .c ~II .... f>, ..

."" ID C en '0 " :I ..

v. .PI

....

to ,ji t'S C In 8. .. t '0 :> z ..

.f

" II
0 c '0 0 D III .. C .

"

~..,.

..

~N. ..

M .;

..;

. ,- .. .,
oU

. . k
II

s:;

oU
:0

. ~8
0'

..

...
0

....

0
u

. a.

.... "
..c: or ....

.
II

::
., ..

N
'8 ors:;

,...

... ~-.4 ~c: . li .,..

oU

~s:; II

... .., ...

.....

::I
!9

~.. I . . ~"'.... U . : .. a .. .,..:0 0

c:
..

~: .... .. '0 II

. 0

:0

. :0

'U 8' I: 'U .,

k

. 8. c:
..

:0 II

. .. ..

a. ~. .... .... ....

oS II
C:

~. 8. . ...
a c: t;
....

...

... ... 0 c:
.a 'U .. ~C ..
... '''' 61

:a 0 .. J . ..
.IC

:0 '0 oU .. .. k .. c:

..
8.
II

; c: :0

Q.
0

a or.. u

. :II 0
0 a
17, ...

8.

'U

.. .

:0 Q.
... . :0
'0 .... :> ....

~ k

.a::

. .. :> '0
:0 8

.
U

c:

. a :0 ... :I
....

. 8.
.

0 ... 0 c .... "" II 0 ... a. .; 'U "" .,.. 0 ..... .. .. c: c: '& 0 'U -= oM to. 0 .,.. " .... C or.... . to 0 s:; .. u .... U 'U a. II ... "" .. IN c: ~:0 ... :0 .,.. ... .... ....

. ....

. .a . . . .a::
.
I

665

a.

8. c: II

..

or' ... .... ""

.,.. ... s:;

~k

. P"I .
c:

.c

oS 'U Q.
.a

. .,..

. to . . or . . .IC . . ~.. a. .., . .. a i" .. 'U . c: u g : . .... . -= .w: 18 c c: II e . - .. u : i s:; . . .c 'U .. . 0 . Q. .. I .. u .. . ... 0 . .... c: c: .
.....
....

Q.

..... .... k

'U .... 0
0

8 8.

III oS

.. . . e . . . . . ...-; : . . . 'U
II
... :I

:0

..

-=
'u

oU ... ...

.~

0 ....

""

oC.I

-..

or- .ac .... ; .. .. oU .... .,.. .. 0 c: k

....

a. 0

oU ..

'"

a.

'.a::
as:; :0 .IC a ... 0 -~ .. c 0 .... II IIrI
c: 0 -.: .. U

,... I

...a 17. . . c: II' ... :0 0'. a II c:

... 61 '8

.
.. .. .. ..

.
II

. u .. ..
.a:: U

;
.

.a:: '0 U ..

'0 II

004

II 0. . .
U

.. '0

. .
.1

0 c: .. ..

u ..

..

. ... .... .. . ... :a s:; ... u .., ... .., IIrI

'0 .. a U 0

u ..

:: a

k oM ...

.IC

as:; :0

..

" - 17. u .. ... '0 c: .. . s:; 41... :0 tu .IC.IC . a . ... ... .... 0 ... ... .... ), .., s:; .. 'Q s:; II U s:; 811 . . .

&; .a:: U . t .... c: :J 0 U ... .. ... I a-

'"
. . ... .. a s:; .. .. :, ~ --. . . or '0 '0 1 0 a 0 a 1 1 ... . ... . 8. 8. . a . a it =
fit .,;
.,. c: II , i . . .,. .,. c: a .. i !. ... . .,. '0 '0 Ii 8 I 1 1 ... . ... . 8. 8. it . . . .,; "" . or s:; .. ,

...

.. -= a

.:: 1 t

a.

.J .I J .
....
iI

:: ~ J ':

.II
... = ...

i I I i

I
g

03 ;

' i. I , ....
...

. . .... c:

~ a ..
flit

03

. . . .

004 on
. ..

oft

P'4 aft

666
81 I ..... ...
I:

I ..
0

.....

:.

..
81

II ~..., ..., o .c
81

I ..t

.-4 0
,...

~e
0

~.&.I I
or

81 'II .. ~.. C 0 N C N

.. " "" :>

..

c 0

.....

'II II N

II :> ....

. c
0 It

..
II

... .. .,..

c .....
0
N g.

II or ....
tU

II

C '" ~.... .... IU ""

Ao

~R. ....
..
C

C .. C 81 '0 0

.
.
II

8 .
... ..... 0
lot '" j

c" II:

or or

..

U -r .... ...
.... 0

I ..

II C

..

c
..

I .... 0 .. &. II '0

'0

..:

c
'0 0

.. .t

c
'II II

:>
ItI g

.; .... 101 I II! I> 81 It.... N .,.. or .... .,.. .,.. "" .. Q. -r" .. I:,) ..... C '" II C U N III Lt\.... C H '0 .... II Ii II N ,; N ~.~ .. g. C '0 'II .,.. ..., .... II .. .. 0 .. U .. C .. 0 II .. '0 .... :> c c ~II or .... ,.
IV

II II or 0

~...C
II ""

~... '" 0 C 0
.... II
&

....
C '"

N :>
C

.... II

.
I

..:

N ..., II 8

u .....

:>

.. .,..

.;
Q.
C

II ,. >
fa

D- II 8. AU ... C 'II II 0 '2 ..... .... N 81 N 0 :> Qo ..

'" II

'"

II

" .t .. '
.,..

~IN

0 g.

..
C '" ., 8 II
:J

~.

.
>

I Ii 'II II '" N ,. II ,. orc I> 0 > g. U .... ::I ..., 'g g 2 C .. .... II 14 " or '"
.... or .... au

. .
;

~h; C ....

..

...

.... C ....
...

III ..
.,..

.
II

u C N

~.or ..... " II\;,

II
> II

I> '" .... .. I> 0 8 .2 ... N .

8. >
II .. 8

C .... g. II)

.... IU II .,.. c
C

.,.. CD III C .a.;

...

'0 II N
....

:> '" .,..

. '0 .. ::I . '0 .

"" 0
II

0....

... II

g.

.....

> 0 ..... III Q

81 .r .. C 0 N g. .... IU

IU .. .,.. C

C ... 0 'II

I .,

.t ..
..

C ....

..

'"

81 ~.,.. .... C ~II ..... u I> II II tU ., ... I> " .~ 0 ..... C c .:! 0 II II .,.. .,... 'II II ,. .... II N .. '" > " 0 U g. o(J III ..... .. .t .. ::I :J C .fa g. .a.t " = Ni .. 0 .!

II .,...

. ~R
0 c

.,.. II or

..

.....

.. or C
..
.....

~.. '"
.;

:t

; .,..
.,.. j ... '" .... ~lit C

II U ....

... .. IU or
II .,..

. g

1> 12 0 ..... "" C "" II: .. 0 or Q '"

c ..

.... U .ac
i::

II '0

.... = ~...... ,. g. III *' .., N II N = III C .L 1.1 III

g
II

c:

;
CO

8.

m .,.. C .. >

0 C ::I ... .... C II .&.I to C

,.

I CD I

0 ... .... .U .. .... C .. C

&; " N
!.

c: .,
...,

c .:.c '" III N C )' C e W II g. II 0 C .... u

:10 401.

C 0 ....
....

III .... ...

Q

r;j
II .c

:a

'0 C
..

U .C .. II II ..... :> ... C

.~

.....

..
M CI

..

:> III
lie U

0 :ID ~.... .&J ...

:>

II

,. II 'II C

II 0 .... .... .c .... C U U II .... .. 'II .... .... C ..... u .c .. :0 ..., U .. :a C .. III C ,. 0 It'

II ..... P"'t ..

'0 ....
U U

.. I

..... U

..

0 c .lit '" ...

")
~c

..

..

" ..
.. .r.. ...
..... ....

..

'" W " ...

01

.c

or II .,.. C e

.. or c .. I> 0 '" ..... .. '0 0 c . "". .a.. ..

rot .. ~I.,;

II .,..

c .. > 0 .. "'" or '0 0 c . " .. . ..

1 I 2 a "f " c: "" . .. ..

II .,.. c > " 0 ..... II '0 0 c ....

.. '0 0 :> .... .,.. .... C N .

~..... ~.,.. " '0 0 1 > .... .,.. I:t '" .... c II e ii ~ii 0 :II B. ~Q. " c .. ..

II C .. > 0

II .,.. C .. ;.

C CLI "' '0 0 I> .... ~.,.. ..... C Z III ... g. 10 ..

.,.. '''' C '' C .. .. I> 0 =-- .... 0 ... .. .. or 'II '0 0 0 c c .. . II .. 'C 'g '" .. ..

C .. > 0 .... 0 II .e. u '0 0 ::I 0 C -[ '8 It .. \I II = '" . .

III .,..

U"I '" V\

667
:0 .1 ; I 8. .,.. .. .... .... U ." .. ~I< .Il I< :0 ."
.... .,..
ro4

"

~0

rU
::> 1/1 ::>

:0 I< .... ~II c 0 ...

"

CD '0 GI > CD I< c: 0 I< :0 N GI 0 .-4 GI IS 8. IS ..... '" .... ." U1 III C: .. :0 CD ,. ...

JiC .. ..... I< 0 '" III & .,.. III II .,.. C .. oJ .. 0 0 IN 'r.a ... 0 c: U '" .-4 "" ... oX :0 I:J .,.. ~.-4 8. ::t .~ c I< .... GI U +1 C)

C I< :0 g. 1< 0 .... .a UI U 0 .~ I< ::t

~o

"0

..

g. ~"" 0
0 C
'''' o(J

.I

'" 0

.
..

g. G W
I<

I< ,Q '" IC f.Q

I III I< 0 .... ." .. ... "' 0 I< C g. .. .c .. .104 ''' c: I< .,.. ." 0 ." ..

I ..

..:
c: .. .~ ." C .... N .... III .... ..... 0 ." or .. ....

..

.c ~." ..

0>

'r-

.a IS C .,.. .. IN 0 ..,... .... 0

.
::I c:

I<
..

III

." II
I<

or'" ." 'tI .,.. > 0 .,.. III 0 G.I .... ... :> I(J CJ c: .a ::I ... Do ::I QI .... (ft 0 ::I 8. ,Q II) I< O .,.. .a "" fQ '''' > ....

c: "P'4 to

ra

IU
to ....

a .,.. .,.. I< .-4 .,. 0

CU

IQ '" c:

.:! 0 > .>0:

fO e< GI .,.. .....

0 ..... GI Q

rn 0 ... g.

,Q .,... 'S; > .,.. " 0 0 c: .... .... ::t .,.. .,.. IfJ 'U GI ." .... :> I< QI II IU .,.. 0 .... > ftI .... QI .)( U ... c: Do GI CD 0 QI "r'" QJ .,.. '0 c: :0 e< .,.. III I< I< ~u C AI ..,
.....
G.I

8. C -r4 Ct, I< G ': ~IQ ...

I< ID ::I C

'" ca
c:

II .p4

~.,..'" ~~enIe ~0 'rc IQ 0 '" > 0

8.

c: S ~.:! ca U .,..
.... ::I
....

.Il

I< ..., UI

.a
or C

~.;

UI." .c

GI "'"
.f"I

.
0

oU
.,..
0 .... GI Q

.,..

ca III

QI '0 GI 'tI 0
1<

c:
'''' CU r:; "" .ll :> 0 8; '" ""

... ,Q ::I 'tI 0 Q .c .... QI .,..

c: """ CD :>

c
IQ ''''' oU ca C N

III tN 0 ....

::I

.,..
....

.... c:

0 .... QJ Q

en C

c: IU .,..
.....

.a

QI o(J ell I<

o(J ::J ...-4 en

GI VI

10 > 0 .... cu 'tI

t c ~::I

C7I

C QI .... I< 0 .001 Ie :1 .. .... .... C

U III .... r.:a c: 0 ..... .... U G .. GI .... en GI .... .. 'tI QI Ie ....

C
0 .... u IQ GI cu I< .... ..

I< ,Q

IV

:> ~... I<

t c:

.;

g c: c: 0 .,..
'Pi .... :J .. U 'Z II ..... 81 .. .... ""' c: 0 .... ..... U III ..

0> C ::I ... I< GI .)

i::i
.c
GI U VI

C '1"'1 ..... .... 1>01 C Q GI .... ....

'" III

...,

'W
..

U III ..

..

u ftI

I< .... ..

..

III

<II

r"t

i
0 C
GI

0 C
..

..H0{
0

." ..

I<

'0 ('III0 0 C I< 0 UI "" 0

..

'0 0 .. c ... CD 0 .,.. 0 .,.. en c: c: c: I< . 0 I< 0 0 > is. .. .... 0 > " UI 0 rot 0 .. 0 "'" " 1 1< ~.. 1< Q. c:. Do "" '0 '0 .. .. ..

." If I< '8

i 5

0 c: CD I(J 0 ..... 0

0 c cu '0 GI I< '0 0

0 c: QI '0

.[
0

CD .,.. c:. III > 0 "" " '0

cu c: 0 C I< 0 .. Cd 0 I< Do ..

" 0 .. c: .. 0 .,.. c: c: I< 0 .... > '" 0 .. f""'I GI e '0 Do ..

~5 (
.. .,.. c: > '" 0 .... .,.. t " '0 c: .. = 2 z 0 is.

ii

0 c ~GI I(J 0 .... 0 '0 ..

GI .,.. II > I 0 ....

c:

.. c

~tI .,...

II
> 0 ....

c:
> '" 0 ~..... .. .., 0 c: .,.. 'u ~.... .. '" CD ..

.a CD ' C I< "" 0 co :" VI 0 "" 0 1< Do "" '0' " it

t.I .,.. '0 0{ '6' .a o{,! .a IU .... ...4 i .... .... II .... .... '" III 11\ .. .. .. .. ..,

rot r: ~In

CD vi '"

668 .

I or I 10 ftI C
N

.c C QI
'r~C

I m -'C IIU "'"

I .... > fQ N

r-4 0 0

0 'O
00'4

.c QI ~C
.... ....

,.:
U
::>

t.o

0
'0

.,.. '" IG Ii ~U CLi .... .,.. :> GJ

c II
:> II

!!! ;;

II

....

.,..
.... u :J

QI

0 ....

D 0

0004

1t:
'S ca

u ~.>( :I
'" II} C CJ .>(

10 U .... 11\:1 "" E .....

'C

...,

I ;> I '0 Ii & '0 UJ =' fD " C. 'r4 C. t\, '" CI 0 or QI k IU IN CU ..., .!; J~ QI '''' JJ & 0. fD '" c 0 C ID .... QI C C

.~

.,..
....t IU

or =-

Q, '0

1:1)

I en fa .... I> rc, IQ

.. U, .,... 'r0 .>( D (, ..... fD

ell tN II II CD
.,.. 0 a. 0

......

to c .... IN GI .,
Ii .,..

fD m '", ..... U ..... D IQ ... C :> 10 0 .... C .,.. I'Q ... ..

AI

& 10

.c II} or( '" 0 '"f"" 'lJ C C Q) '0 ... '8 :J > .,.. fa
...,

I 0 eft ""

I 0
If) ="

I 0 C 'C .~. 'rto ~U .... .&.J :I

III

....

fa &

0. ~'rC
fa 0 ...... QJ '0 0

II)

C
0

....
...

.&.J

QI C

. IU

:>

",
11) C 0 .>( ra 'rC 10 N ... JJ :J .,.. ....

0 c ~.>( ..... Gi '0 C QJ \Cj .... ...c ID ...... .... D' 0 .>( IU .... '''' R; .a.. II)

. '"

8.
II C

~fQ ... 0 D. '0 0 Ii II) "'" ...

0 IG E-< IU

IN ~CU +J :) or .....

~....
CU '0 0 C .... ..w:

.w

.... fD ...

'0 ~0 ~... ....

"

.. orU to .,.. ....

... to 0 C CD ....

E 0 .&.J CO E Ii lot

aJ

> .. ....
ftI " .... C II to.! ell

C fQ

N
0 .... '0

ftI

C '" 0 E ftI U)

:J 0.

:J U) 'D Co
0 C '1J 0

ID

10<\

.,.. au
hi "KJ ..-4 or4 -'" U D" fA C I> fa

I)

I~
'O 0

> C

0 C .u QI ..w:

C IU ..... GI

U
:J ... .... C

~., "ell .to!

IU ...

C .,..
fD ... ....

CJ

...

..

> ID ...
:J IU .,.. c

'"

0. QI "'" ..... '" ... GI > II)

0.

'0
II ; 0

...

> 0

en

8.
R:I 'r.... > lID

.~
C fa

8. '0 IQ
';

&
C ~" III .,..

0 t> Ct >

> II IU :>

g
E

to
C ..... '0

o ......
c
GI

I> .c .,.. c

> 0 ...... II '0

It

"" II "' QI ...

.>( fD

GI ....

...

>

'8 .... ... II)

2
"0

'"

'"

GJ '0 G.I ... 'C 0

:>
,&J

'0 ..,..

.. ta III Ii &I) ~8. "rI "

It. .>( "" GI GJ fIi 0 C ~'0 0
"'"

RI ...

CV or C U '0 D C ..I( CU C

"' ..:J "' QI

U)

.>(
IV c

ID

IS '0

JD .>( " I> 0 .... .:

G: ... 0.

N
C "

0 C

fD C

IC ... 0.

to

U) .... "" > II) '0 . .&.J k

II)

0.

.~ 0

c otJ
I)
C ....

IU

II 0 ..., .... Q, IV Z .s.. .rot >0

...

'"

0 rot

..... C 0 .... tJ ""' 10 U .pot E Q C > '0

QI ::. I>

1>. C :J .II( ...

I> C ~:J Jt ... tt C :J G.I .... ::J C :i& C!.I C ,&J ..... :t UI 0 U) CU '0 c c .... 0 .... c.' .u Q U It IV 'C II ... '0 .... .... 14 C IQ ... .. '; C .... UI QI '0 C GI

.c

.... CP

';:
C

C 0 ....

"6

III C > rc

i3
Q.

.u
U I'D

~C 0 .... ..., U ftI

C 0 .... .... U 10 C 0 'f"4 ...., ft:I ... :> '0 D c 0

'.....

.c

U VJ

'0 GI
C 10 AJ

C 0 .... U ""' Co

..

..

'S ra C '", '0

u.

:3 VI

C ""' I) 'poC C II) 0 .... c 10 .u .... U .u

U t> QI '" SJ ;:> ... 0

.c

0
""' .... U 4> 0. en Q.I

..

..

..

" <II

I>

..... ....
..

OJ '0 II) "'" OJ ..-4 '0 =I C ...tO 0 I VJ .,... ."" U '-" IQ

:I '0 Q.I :> 1> C 0

D c :J "'" .;, '" C .... UI I .... ....... :) fa D : ...,

'I;

..

- ....:I

GI N JJ D C C ~ftI, .....

QI

'rc It

'0

CU

0 ..... OJ <"Ire 0 .>( 10

:>

..... GJ .,..

C 10 > C

GI
'r C

QJ .~ c: C 1O .....
QJ

cu .,...

QI
'rI: tC
C

.,.. .....
& ro c

IU

GI t '0 'U' ~1:1 C c: 0 It) :.:

......

> 0

IV > C ~> .....e o

't> ..

'0

E fa c:

~. .,.. e
'0

"C 0 C .... III

CI.t

'V 0 C +J QI

.[

.....
GJ 'C 0

:0

CIJ .,... C 'rto

IQ I>

.
:> 0

QI

"
0

-c:;
to a::I

Ii

'rC
0 .....
GJ
'0 0 C .r It

4.I

''''

C
~5
0 fr.

CU 'rc: ..... QI

~re :>

1:1 C

ILl

i 1:1 iI.

''''
"

10 c

... -"!. C Co. C ..

CI .to! = g 0

..... Ii c

~C IU

r-4 <Ii '0 0 C

GI 'r'0 0 c:

0-4 0

..... CL1

"Cj' 1:1 0

c.

"

<: ..

CU

= ..

"

'QI

8.

IV ""' ....

& 8.
..

.. c: c:. :I: aQ ' .to! E

ii

..... GI '0 0

;" 0

,a
c
::J tI) C

'0 0 C .,.. r:: ),1 4~'

C
v

l~ . IU

't)

~g

.u '0 CJ 0 D
:J

~C

'0
<II:

.2

I>

0 ~... '[ C 1 0 '<I g oIJ n 0 C g

10

::j

10

~:J V)

=' '0

=-

0 g ..=

.....

of;:

't>

!..

"
.-4 ..... &n N .-4 an

"
M ...c U"')

~o 1""'1 '"

669
GJ (II I .rt ~ftI a. '0 ftI 401 G )tf 0 .... B 0 GJ .c CD G ~'r; ~ILl B :> co 'r1 ... 0 c:: a. '0 .c ftI '8 IV .5. GJ c c JUt IQ .... to C C f"""I ~0 AI .,.. : 0 "' ~~..... G G .,.. fa C C '0 co h. -r fQ CU == ~c ... a. AI Q) "" '0 G ~.,.. C AI .,. ~fQ C AI 0 "" ...,

B CQ

0 "" ~0 r--

en

::>

gj

'0 0 11 (Q ftI 4J ':II

U"I

C ~c .,.. ftI .,.1 0 .... ... " AI .... ..... ....

C

8.
It ..

VI '8 .... :II IU G

a.

.~

.c

C 811

C ftI h. ::J

.~

co

~-r ~.....
G '0
Q

c II

.;: 0 ,.Q C
0

.. G ,.Q c co IU c " ..

AI

.a > 0

.u 0 1:1 ::a 'tI S II .,.. 0

~rn a. .""" 0 .....

.....

C ..... 8. '0 a.
c G ....
..... :I

co .,..

.. G G > II .!! ..... ... ... a.

or ~G

a.

... en C G 6 CU > B ...,

~...

....

CD

tN

a.

::t ... 'tI

> 0 .~ 0

.... .u ~UI 0 c 'tI II ...

:
IV

'"

..... ftI S GJ .,.. ... C :> ID I'U .,.. .... ..... II a. .,.. :> 0 .x =u: UI

~" "" ..... .=.

.~
.... U ... :>
...,

"" to. ftI ... :I

~co C c 0 ,.Q G oW

III 0 .....

c 0 ..... ."""
AI I .... .-4 "IIit C 0 .... .&.,I AI

cu ~"QI ... ::a '0

0 ..... "" u G a. GI "" :I "' 0 U
"":

G o. c :>
')'" C .... IH ::a IQ

G ...,
~II :I ..... tI :.

e
II ::I ::I 0

G
It .... C

E
..... G :> ..... QJ ..... IQ ....

.;
'tI ftI

.&.I

.. :> ~'0 ..., ... 0 .c 01

..

01 G

.u .... )

" .c

G > '0 I c .... I 0 .... II ..,. .... u > II

..

w I .. .... GO N .. .. :>
..

D. ::I N G ,.Q c .,..

.c
...

II .... ..., .. 0

~at >
..

G ) .... 'IU .... .. GJ :> h G h ..... .. 113 :> u

..

.... ..

~..... D
fQ

~.....>
..

... 0 > ..... II ) E .. .... .u G ..., .. at :I '''' .. D G D c ..... c II It 0 ...

III > .... c '"

..

...:I

... ::J G ..... ~AI >

..

.. ... G ) '0 C
W ...

G .,.. c .. > 0 ..... .. 0 N .,.. C

'0

.
C
::a

G .,.. C .. :a 0 ..... G .,..

G .,.. c III > 0 .....

'0
C .,..
0

.0
c

l4.1'

'tI
0 c
''''

. ,.. c

..... VI

.. .... 0 .. ..., lID .. ~... ..

III

", 0 c '8 :I -

:> .. II .~ = " .... 0 c 0 ... .... '8 II a.i .. ... ..

=:. 0 d

:;; .. .. " 0 ~~..... 0 c ~~... .... '8 ~... ... " !.. ..

'tI G '" :. B ..
>

0 c

.... UI 0 c '0 G .,..

.....

....

0 c 'tI GJ > '"

II

....

C ..... ::J c .. .. u ... U"I ""' '"

II

c AI .... :> c G .. .... .. " tU

. .. ; i ..

C '" .... :> c G .... " ..

.... 0 .. c 0 c .,.. '2 '0 II ... "" ..

ell

> > II II c .,.. c or 811 II .. .. .... .... .. .

~c " -r.[. II .. ..., ... .. ..

i .

C '0 G

... 0

.
'" >

....

0
'0 G

.. c

..... .. 0

....

'0
:.

fa c "" C '" 0 ... .. ,.... "

.. >

.~ .,..
...

.. c fU II C 0 ...

g Z i ..

i . ...

0 C '0 G

III
..

> IQ C 00 C .

f""4" f""4 '"

..-4 '" ui

670
I .... I I . ,I( c. ~~i "" .. '8 j
.... 0

.. I

.-I

8
,...

j'

.. .,..

'

. ''' ...
... :.

....

CI
I!!

"" ...,

~"'

">

D .Ii . :> D '8 ... : an... 0 . In I: ,I(

oS

: " ..

P"4 'I:J ..... :>

,1( o ' :'

"
.

'" .. c

III

.IJ

'"

:> .,..
-PI

."'

"' &

~.... c .. P'1 . ..... ....

t;. .... . . ... 0 N

.... :' IN '''' . .... .. .. II .

0 I: .... . "' .... .... 01 ... .... & :. 18 III 0 D ., :. ...

.Ii
...,

:> ...
..

I:
oS
II I: .. .,... I:

IN .
..., 0 I:

~'8
c

0 ....

D>

=III D

. '" ...
:. ll I: ..

= ....
II ,I(

Q .I) or II .. II ... C .. M oa ... :' 0 '" .. II . ... ,IJ N Z' ... or ; r::
.. .. oCJ .,.. 0 .u "'U

~.. 'I:J
D 0 N

0 :.

.IJ to.

'I:J
.. .,..

0 ....
.. 'I:J

. ::..
0 I:

1-1 :' 0

Z. c:
II' 0 ..

.1)

.I)

II Ii If ... > .... Do

...

.. orc: D e '" ...

:c
C .... D. I:
...
I N

ID

:;
..

.... .u ftS

I: 0

...

0 ....c
.c D ....
....

~.u
)(

II .... .... ..., I:

I: '" ...

....

.u

... C. 0 ... C.
II
opt

II

.u
I: '"

In II

CI '" 0 ... OIl '" OJ

~.c
U

II

01 Qi tit

I>

.....

~..
0

.. '" 8.

.. It ....

'" I>
D
...

ft: ....
...

,IJ en
....

. '" 0
..

OIl

....

'" I>
D
...

:> ., ID III
....

:> ..

III

Ii i

"
M

"

.c " U
..

II:

:>

It .... .c

.. ria

"' 1.1 ..:I

..

..

..

CI

or

c. or

...

.. .,..
III .... MoIJ

I:

IN

..

.....

"

CI I:

a: 01.1

OIl

01

.. II C. ~0 .. ..

.... ..... It 01 .... :. e .. ..

ii :! II !! "" C i ~..., "

IN

..

oCJ ... " ~0II ... C. 0

C ..

:C

011
u

.. JJ oCJ ;; ...

" t: 'U .I) .... f:

" C. 0
0

So II: .a,.;

II

OIl ... =-

&

or... :.

e .,

OIl

.. .,.. c:
u

0: '" ...

.. .. I:
Ii

"
OIl II oCJ .,.. OIl C ... ..

hi

"

I. .
I!!

g
0

CI

III " .... ..

.... ... k 0 oS ... .. ..

I: II

.
61

0
c

orI:

OIl

U .lJ
0

fa -u

D :t 1ft
>

C III

l a
..

181

0 "' ...

w .. "0 .. fa .a.: Do ... C. '''' 0 D. 0 "

811 ill oCJ .,... OIl I: E:

"

011 :1 I!! '0

. ... ~J II' 0 "

~.IJ IN OIl .g .

It

" ....CD ~In 0\ ~.... .n 0 '"

671

. .,..
..

i
... ~0
0 C

41 41

e .

I 'Q 011 C 14 II :>

.. . ...

OIl
:>

. ,... U
..
."

ore
JU

...

.. III . . . C .. :>
= ..., ~CI .. c If

....

.. 14 . 14 . I ...
II :> .... .. c

! . ~II

I ....

..
:> 0
f"'4

'Q
j

. g

....

..

. 8 ~. .,..
14

. -

a.
...
...,

'Q

... JU
.... .... ..

.....

. ...

011

.. ~'Q ~0 I>
... 41 0 ....

8 . .. o c .: aU c . 14 "f"" C 'Q 011 u ....

.... (8

C 0

I .
..

. 0

C
:>

'Q

. 14

'Q ... .. N " . . ...

JU C .. '" C .... .... JU 41 .... . . ..., .... 0 C . ....

'Q ;; C .. 14 .... .. .c 14 :> . . :> ... 'Q .. <II .. .. 011

.. C

~.1

..

~"0 :>

.I

... ..

10 0

10 .. 8' '8 a. :> C :> . C . 03 . :> JU

a. oS :> C ..

:>

..

41 :> ...

:> ... .... 41

.. c

. ..
..

:> :>
0 c

14 .. .... "" .CI :> 0

. '" a. J . ...
!
.... 011 C :I 'Q

:>
:>

. 14

.. :>
..

g
'Q ..

.c
I

...
H

. ~...
..

:> .. .a.: . .a- ... 0 'Q . I> .x . . f< ~c C 14 .. . .... 41 C: C :> JU ... .... :> .= 41 . .

.... ...; ... V 14

..

. III ..., C N .... 011

.. . 0 'Q .
.... ...,

'" '8

.a 0 ...,

10

'r' .Pt

.Ii 14 :> """ a. ..., 14

011 .
14

U ...
1'&0 I>t ~= H
~.c

::; . :>

.. 0 c

41 .. 41

'0

or.... U

... .c '8 C :> .; .. .... *0 ~c 8

" ... . "" a. . . . '0 011 . .. 0 .. III ...

~. C oS .... ""
.u
.
I> 0 C

:> ....

.. . c

" "ii UI
0 :>

'8

S III 0 I> C j C 10 10 .... .. ....

.CI

oS ... ... . u So I> ..

:> ~.... u C ...

..

'; ...

0
C

8. 14 . ... '" . c :> ~-r-

'Q C ... !! . :> Z & ~tI '0

~.. .

"

...

....

!i! ~.c ...

...

..
..

:> ....

..

> .... ..., ..

....

..

....

..

li
:II:

:>
:> ...
....

~011

. ..

::
c
14 GI :> .....

..

.... lID

:> ... ....

. g ..
..

....

.., r4

:i! ...
C
UI

.c
a
fI"\ H

....

Ii

0 10 ... .... c ... OIl U U .. ~N "" " " a. OW.... ..

a. C ..

OIl .. ..

..

.. :> :. . VI .. . ~.. a. c . .. . 2. ~.. - .

> '0
14

.. c .. IJ

.... ..
.... ..

U ... U III .. It .... ~U II

C GI .c :> ... LI U

GI U

... . .... .... U u III .,.. ..

'8 ...

c
It

.. .. -OIl

. ..... . III .c ~.c :> U

14
U

1'1 U .. :>

oW AI

....

.
..

8. -~
011

to C
.. ..

14 .,..

...

. "". .... .. 0 :>

..

'0 N 011 g. III III ..

.. .
h

g .. .. ...,

..

..

.. '0
..

-..

... ....
....

f;j g ... 3 I ... C H .... f;j

.. . .. 1'&0 1'&0

a.

... 1'&0

i G H UI

... .... \G

I 'Q .. ... ~:> .. OIl c '" c :> .. .... .... :> 0 . .... . C 'Q . .. .,.. ~.. .. u . III ~a. .. 0 C ..

I 'Q .. ... "" .. > II c :> .~ .... ~. ..., C . .. It ... a. G 14 ..

'0 ' .. :> " .. ~Ii. c ..' :> :> .... O! I . " 41 C ~I " . II ~'.1.1 .. .. ~'1>.," a. tI g 8...5 .. .. ..

I SI If

.. orc . :> 0 .... . '0 .... .... . 0 C

u .. 1 0 C .,.. '2 '0 ... . .. .. :> :> :! " c I KJ . .... 10 .... tt 41 .... P .. II .... .~ .. .. OIl .... . 41 oM i . '" .. III a. 14 .. "" 0 II ... C ' '= .. .. ..

tJ "" 0 C 'Q 011 .. =. ,B. .... 41 .. k II .t .. ... . .Ie ..

::: c .... 0 10 .u c 0 .... c N . .... 8. .. '8 .... ... So

c "" .-4 0 41 '" c oS .... c . .... " 8. ..

."0 c I' I"" !", c 'i c: ! t. ~0 c c .... . ! 'u 011.IJ '8 5 " IW ~~. 0 So.g II 14 i .. ..

.0

~N .0

M .0

672
GI .,.. E C fD ,; :;( I> ... 10 .... III ...... ..., trroi "0
f"'4 0 0

'a 0
or

:>

"

H II > 0 ~W g.
II ...

..-4

0 II 'a

II fh
IQ 'a &

GI S Q) ::. 0 +J 81

.,
Ii

.e
..; S ......
0loi UJ 0 C

,.:
U

'tI

H 0

GI

III

'8 g.
"'" 'a to 0 .,.. 0

.... ....

fG
& Q)

..... .... IN .u V) .., 0 ...

or
c III I> 0

S 'a
0 ... IQ ....

IS ..... .,.. IQ .... & 0 ...

0 .... H I> :> H II)

IJ II) III
'a fa

8.

....

P U)
p I')

co
GI .,.. ..... .0 III .,...

GI

-r4 IN

.a

....

a.
.... ..... :>

....

"

:> .... ...... ...,

(Q

T" .... 0 CIa " .'" C r-4

~...
.u III .i III '"
C .... ~H :>

.... 0

.....

I'CI ...., '" :> en 0 ""'"

....
Gj "0 17

10

~:> ....
tII

"
C
.. .,.

v: 0 ~CI I> ..... .. or-,,-4 ....

.a ...

III .... ...,

IS 0

.... GJ GI 'a 'a I>

.... IQ
I>
0 H

liD C

UJ ID H

c ....

.c ....

ID

..., .a
C 'tI GI

:J .,...

VI 0
H
:> II

0 ... II c

of"4 ..., ..... fa ..., IS CD

R III
C .a GI II
II) ftI

0 ....
G.I "0 ok GI

..... 0 g.

"

:>
fG .,..

to III GI ... :> or .... :> II 0 ~... to C g. .. .... c. c " 'tI ... " ~.... & " "" ..... .... GI " c
co

:> 0 H

C en ..... I> tQ

IS .....

II> ~C GI 'a GI
...

GI
C

CD 0 ~l1....

R
::J

CI' .i 0 C H g. .u fa IS It; :J

Gi IS

CD

C .,..
.... 0

'a 0

:>
0 &

.... en

GI

~tU oS

" II 'tI

8GI GI .,.. ftJ :> "" 'tI ..... II ..., GI

&]

.r

IQ

~GI C Ie ..... II C GI 10
"0 17' C H oS a; oS .... .. IJ H

ID U)

:t

GI .r'a
...,

,, or'u fa
H

GJ

=GI

:> .... 10 oS :> c II or4 ]

+' ...,
GI c ., 'a GI CD 0 C 'a GI GI en

:> H

fa
C ..., .,.. ...

C 17' IU 0
c

C
to

C fa C .a 'tI GI H II '-tJ GJ C > :>

..., 11) 0

IV

'U cu

.,.. "'" ~C Q)
to ....
fit

..... .u ...,"en

.... CD 0

of"4 .c H C GI '"

WI

H t7 0

'a " GI
H >

tIV
H ra

.... .... III

GI ..., .,... .... ,:" .e .... ....

N fa H

17. C

III &

:>
H .rot N .a
0

0 ...

II C

C .....

III .... ~17.

..., II ~8 .,.. :> CO .... .,.. 'tI " GI GJ C 0 e

>
... CD

II tQ 0 .....

.!

.
e

~l1 III oS

or

ftI

:>

trot

:>

17' 0 c

:> II)

H g. .... 17 of"'4 0 ~C a. C en g. .... Co f'4 .u +J ta c Jj) .... .s .... "0 C .... II H :> :> e I> "0 GI 17' .... II) .... 10 ~GI 0 g. .u > "0

I>

H "0 ~0
.... ."" II)

H I>

IJ .,...

II

.c
-u "" GI

Ii
:> fD

8 .a

"

8
"0 GI H

I>
CI :> CI

" r

>

'r- :>

GI H

..

....

oj GI -. .... fa e :> 0 c IV H C :t

41 0 ~GI :> .... fa :> GI ~0 .pot

I> H II>

:;)

.:

'g
c
iI

GI IQ

.u H :. :;t ..

C ~C GI

.... H 41 :' GI VI "0 .c 0 ... .., :J ='

GI tD ... ~.a GI

:> H &I 0)

c 0 II) o,.a II) fa III C GI .... :> .~ .... .a H 10 6 GI 0 :. > 0 en C C GI 0 0 .... 'tI ID CD "" "" .... c c " ..... :t .D GI U .. ... 0< C
B C f""'t

CD 41 :> ...... GJ .... CD C GI GI ..... :> .... H ftt "Ii I> H .u .... C GI c; ... 17 :> :t 01""4 GI .... 17 .... 1.1 :t :111 H .... 'It I> .c .. ..

&

:t

GI .... C GI c 'II II) & ::. H .. ,&..I g. C I 41 .... II) C It tD

.u H

:I

8.
.,...

>
..

U'i I> .. ..

.. '"

:> " ..

j
..

en AI

:> 17

::J GI .-4

H GI 17. .... 'tI c ~:10 II) "'" H I

~g

..
.x

81) :> I> 17 .. ..

.... u; ft)

I"') 01

w ~GI en

... 01 I

->

.. f""I

..r;
.,..
en

.4oJ

.,&J
.... .....

In
0
C H :> C

0) 0 C
H :>

.....

i .~ "0 GI .r4
IQ .. II C .

i
c

C "0 1.1 H I>

~VI 0

CD I: 0 "0 c or .. "0 GI
... 1> III

.....

VI 0

., ."" In 0

..... VI

....

C> C

.....
II! 0

'n ... :> 'II

g
[

ta .... h C " ..

!!

e
g ..

:> .... ~i :r: ...

fa ~C

c C .a .a 1.1 GI H .,&J 0 g. =, ..

.,&J II) 0 C 'C c:

C "0 C> .~ 'tI QJ ....

... :> GI C III ... :> 1\1 C III ... ,,,, C

i
a:I

"0 GI
...

...,
In 0
C ... :>

.....

0)
0 C

0 C 'tI 41 ...

I 'tI II .,.

-;
III 0 C

-.1
H

:. H ,,,,
C

H .,&J

ftI C ..

8. :;J
..

i
o S.

H
:>

.a

ID C 1\1 H ..

0 C .,...

:>

.D IS C ... 'II

;: c: ..D E 'i 0
... ..

! !.

II

GI C

'tI GI

]
H '''' :> root ftI
~.,&J

.,... ..... In
0

C
"0 ~GI ...

- r-4
GI C
.... VI

:> I>
eo
0 C GI C ID

B c..

'0 II
k

.
;;

:>
....

II C
II

If. ""

'[
= 0

.... V!

:0 e
~.a ..

r-4 It

G:

"

1:1

~:>
It .....

41 10 :3 .

VJ VJ

V.

I~ .r4

GI 10 :> R .. ..

~<> 17 0 r....

i; r-4 ,&. .-4 .D .,&J .... r.D 'D Z ).J ...

g. g. 0 C .. .

It.. .,...

Co C

Cc: ..

~1:..1 .... .-4

0 C

J:;

'~ Co

.-4

. \II

U'\

\D ~\D

" .D

<XI \II

673
I CJ .... .,.. u ra k .... .o 0 '0 I C 0 .,.,. ~.-t "" fU GI .,... J( I UJ ....

....
I""i 0 0 ,.... II

CD

0.

C II)

. . C
+0

'C
.:!
U 'W-tw 1... a 0 0 J( l'c:: ""'

8
10

III .. C GJ .,.. .... .... III oS 0 'U " Q)

II .,.. 0

u
'at

'8 0.
IQ

ID

.,... ., :>
GI

.;
,.,

~U

.~ oS

..
co an:> 0 .... GI

'tJ fit k :> .c

'8-tt> en
::J ..... .....

en
\D +' ..... .u

.u
C 0 .AC .... ....

~~ID:> .,...

IV
Q.I

~''' CJ .; e '':
"E III 0

0 .....

....
~C :> ....

;u IQ

..

.... C

II

... ..... .,... Q. u .... ... II C k ;;:: U ... at .... co a .u 11/ oS Q. CD 'rc 0 a QI c .. VI tN 'c '0 ... 0 .... J( 0 w c ra a or- .c :>

'0 tJ. 0 J(

GJ "'" C .... .. .:! c c .....

C ortit 10 .... c .,. 0 oS

0 C QI '0 W

CD

:>

II 00 Co 00 fa ::J W 0 11/ r-4 0 C fIJ ... 0. cu a .,.. :J 0 C ., ID .... .., III '0 IU J( W ...,

'8
.c

~c :J

.c ....

C .... J( 11/ 'r0 w 0. ::J II)

0.

..., UJ '0 .c ...t .c .... .,., c .... en .... 00 .Pt 0 ' ..... C c .. ... ... IQ W '0 tit ... :J "' 0 '0 a QI Q. 0 .,. :J III oS u w CD 11 ..., :> c '''' O ::J ... os Q. C a IQ Q C tot UJ 11/ 0 a III c ... IN :J '8 :> '" ~~,.... 0 CD ::J ....

... "" Co 11) UI fD 'r0 . ID .,..

""
or

to .... UJ "" h c .u .... C IU

" C

,,:

g .,..
CD :> 0

11/ :> 0 ID ... 0. 'r.,.. U a ID c oS .,.. .,.. .0 .... a .~ 0. II ..,

a c w '0 ID Q. :> '" 0 III ...

II ..., Ie :> .c ::t .0 0

Ii ID "" ~0 Co ...

&I

a .,..
...,

I \11 ...t

..,.

CD AI III "" W Q.I U .. C ::I QJ :a .... VI GJ a ca .., .,.. 0' .., c :> :J QI C ... rn D. QI ::a '.., fIJ .... II; en ..... :J QI e IU ... IQ 2 :> '0 ..

.-t :J U .....

c C 0 .rot

.u C GJ a cu
GI

en C 0 .... .u
U to

C '" :I J( ... VI .,.. C :a 0 .,.. c

.... U IQ

"", ::J UI c
fit ..,

~.... ....
IU C

c 0

0 ...,

....... 0 c 0 .,... .u ftI C 'r4 .0 a 0 U ..

.., c 0 en .... os c .r04 .0 E 0 U ..

Q.I .., c 0 .pot os C .,.. .0 ..

.....

...

..... u .IQ

.,.. GI .c ... CD .c u ....

en tJ IQ

4J

"
M

0 en .~ os C .... .~ os .0 .c .... Ii E ~.u .-t ~0 12 :I U .. .. ..

0 -;; u c 0 cu .... 'r1 .... AI U

~'0 c

::3

...

....
c 0 .&,; .""" fQ C ....

t:
... cu '0 VI 'f'1 Q.I :. .c u CD ..

... ..... l" n .., ...

to C :J .u CD ... 0

en c :J IQ 'u

10

~~ca

1 t:I
....
Ii

.....

III

N-

W Q.

_
0

'-4 0 ... Co

.4J en 0 ~c ... :> III

fII

d ID
::;j :>

'tI ~QJ

3
r.I U

~os :> 0 :> ..... 0 ..... ... = I:i GJ 'r'tI IQ '0

c ''''

IU

0 c 'u .r4 c to ... 0'

ra N

'(;
ca :> 0 .....
QJ 'tI

0 C 'u .... c ID W

.3

[ u
:2

'" II
h

0 C 'r ~QI ....1 a +oil cnl

to 01 <:;. ~~N aU ~""'1

J(

QI .,.. C .4,1 UJ

4J .,..

0 W ~Co :>
..

GJ "0 .~ '0 CL) '0 ~M -t"'I ...

.w

QI UJ ~0.. ~<:; 0 5. .t.J C a

Co

:>

8. c: CI
11

!2 .,

Q r.I ..., ~H H IQ

-r-

c :J
11

.t"'I U IV !:::

'U fQ k

U .~ co <:; C is -0-4 ~:0 :0 oj .c B 0 J(

.. J(

os 'r.... U ra

'~ CiII

CiII ....

:C

ra ....

Ji ftI os ftI ftI e !1 g 'r'r'" 0 <0'.-4 '.-4 u ..... U ....t ':' u rQ ra

8
(II

-r..-4 u .L B ..

-""1 fill O.

i
:..:

11 "'

~0

<:; IJ c .,.. -,.. .... .o c .0 a ra E

.~
C
en

0 ~J(

0 J(

ftI :II :': ..

i ':::i us B.

c: <:; .~I ,,..

~ttI

0 ~~2 Jill:

c: ral
UI

...

...

.....

.....

'" \0

I I

1'

''':

N r-:

674
..
"f'" c:

.
0

'&

:>
.... 0 0 r:
f""I II
1-:1

.s .,
C ..

tJ
c : '"' I> c. '"

l .c 0 ... Do . .. c ..,..' " .c 01"4 ! tU :> w .... or :> '' .... "" or 110 C .... c u

.c.

..
01

I c "" D. II

..-4

.c ~....
I> or .... c
C

C II Ii

::>
U)

~0

CI ~...

0 to) .,.. II '0 c, ...... It '0 .c .... C .:! to .JJ III

c .... IV .... t.. O

0 c. '"

fC -r

tJ "'

.-4 "" C

c fa ;. '8

II "10 ~'" I>

0 Ii Q. '" IQ ~'0 Ii
r4 ....

~:> .... ....

as

.,.. :> 9 .,.. C IU II .... e C

'" .... :> CD If) ..

C "" 01 IN '" '0 01

tD.
II .,..

~I

0 :> i: .... Co
...
.....

.
I II
4.J III

or"

.;

.... .... '.-Ii &1')C. .c '"' .... .,.. Ii c:: ... C.

..... Ia ....

oW

~~c It ID

'" D' C. ~0 It .c c:

.... " C. tJ '" '"

tU ..

IV C .... U .-'C :> .... .... V. C

0 ... G.I II '" I>

1ft ~II) .!: ' .,..

."",

:> or c

::J c:: ... UJ C c: I'D :. 'C :> fa 1I '" 1>

"'

c ''' IQ

c Q,I '0

0 W

I> f""'4 to In +-: .~ :> 1ft 0 .. ~oW 'r.... 'r"' cu '''' U

U III 1ft ...

"
.e -;:
~ID

.. 'o 'r- C. a;

V1 :J S

It C ..., '" '" C ~"'" fD ."", C. e .. :> It) D. 0 c. ~" II ..., en ''''' c ID
II "f"" 0

.D

:> In 0
.....

" .u '" .... I> II or

8.
.,.. to

~.....
."", D.

~C m

It)

..w. " CLI

.r" c IQ I>
.2

e I> 0
:;\ ....

,...

"": ,...

~g ID C .U 'rc 10 'c
0 .....

II cu In
.... .... III

c .,... 'C ~G.I 0

Q.

:.

ID or.... I>

u II:) Q) ."", c c en .u ~or4 .D c Ii 'r" 'Ie

.... Do

or~.... 10 .,..

In fa

c.

.''''

.D ;: ''''' g
C. II VI

Of" oW

.... a 0

In

~""'I 0

n.

II '0
ID or

.....
II)

~.e '" 0'

~111... ell .,... '" u 1(1 c to .~ C or ftJ c fC m II ..... I> C Q. 10 '" .D 0 or C ,.... 0 Mil ID Ii r""'4 :> fU ..... II 0 II or.C 1ft C ~'0 "' .= '0

:>

.... U ro C

:a

Ii

0 ... ... f""'4 Q. .D II Ii ..., '" .e 0 c. ~.... .... :>

I> ....

'" ,...
t.: .... .... I>

Q,I 't.J II I.. Ii]

.~
ta

.,..

or -Itrt: .... IG IU 1""'4 .pO 0 't> Q. .,.. .. G: '" .pt to. ~10 .... .,.. 0 .... c oW m I> '" ::l c .,
~IU .... .,... U. 00"4

g
0 c.

''''

> U "'"" C 0 '" " :I fa f""'4 C II .... Ii 0 .D 0 S ~;; '"

::

.D C 0 " I~ 'C .,.. II C Ii m 0 ..... '" I>

.... UJ

c
0

....

II) 0 C

Q)

QI

0 ....

,IJ

f""'4 fa ..., c::

6 .poI

.-I r-I QI
....

C C .... II! c::

:0 S

... 0 U
....

:0 Ii
.....

c '"

'"

~01 .&J C G: & ro 'C I:: :0 ""'

C 't> c 0 C: '.... .... 4J 10 c c 0 'r4 rn .,..4 .D e ra C .e .D '0 c 5 :> 0 U C ""

ID

.. Ii

..

..... c CD QI C .. '0 .c .... .D U U U .... Ii ., ..... 0 U C c .c .-I 0 :0 m rn :. .u .... II c m It (I) C W 'C :c: to' u S a; :3 U 0 ra U m

:i

:a &

C 0 .... ..... It c;

0 .... .... U CD rn c 0

In C

...

0 u cu U .... ~I> QI '" UJ

C a; 0 III U of"'( .... er'4 ~I> U ""' It .... QI In .LJ '"

I C QI '0 .D "" 4' ~::0 '" "-I "' ... QI C 0 'C

.&.: "" It C 'r4 .D

0 ....

..... ,,,, II oW .c U .pot

.....

~eo C .... C OJ .u ... co .L m c .. ..., C QI

U "

~....

'" c 0 rn
-r4 tQ

!
G.I C QI

.... QI :.

c.-.

. . .
2
QI

\;.c

e
U

Ii

.c
Z

~IQ

en .c
U

.'

1>. Ii:

'C

~I> =' C AI ... :c; "-I c

8 U

.....

....

QI

..

CD

IG to .,.. .,.. "f"" .... U U U IV II) .::> f'3 C C m

110

110

N Ii 0 ...

."""

.D
IQ

:c E
0 J(
ftI

..-4 '''' '''' u 0 co IQ ~c c:: .r4 ",

C

IG 'r ....

II .,..

QI or 401 CD

;
4J
UJ
liD

.D
\5 :&
f'3 ;;

& 0
ftI

" :0 :a "i ~.c e c e Ii

~CD fa
C

U co C

C fa

It or

~C It .... .f,J W 0 :> .... or

III \C I)

II .,.. fa .,.. .... u

r=.

..
U

'r4 4J

..iII: 1S ~:E

0 J(
C

It or .... c ..u Ii 0 "'

fO

0 :,. .~ .,..

UJ N "
ra .,.. ....

~It

C > C C. Ib 0 ..

C :> 0 C U) 0

= g ..

11

:' C " tr. 0

.,... ft IQ ~I:,} "fi' :0 roo4 f'O'4 I/) en U 4I 4I

"f"" ra

f""'4 .c

'8 0

~..,
II

tI

C 11

... .... C. c. :>

U .-4 fa .L 'g ;; ~c .Ii;; w e .I.J ..... Ii 'i :0

8 i

c E c. U C. .s 8. ~s. ... :> . .. 11

"" .. N ra "r'!. .,..t UI '''' u '''' fQ C c:. .D A. ~L ...

IV

U fa c: '.-4 .D

fa .,.. ';>

"

"

.c E 0 ,:JI. fa ,JI. ... oW "' G.

""' ...

u to c: ~~.,...

.c

,,)~

~6
...

QI

..

or

!;! ...

t CI.

:.c.

It: .:J.
'0 QI

'"

.. .

.... ~,...

.....

~~U1 r:

,.....

I ...

.. or .... 0 0.
.....

g. '"

. CI
U

II .. ::I .a .,.. II > '" c .u 0 > II '" .... .. II ... ... .IC > = 8. 'O ::I u .,.. II .... 101 "' .. II .,.. .IIe .lle '" 8. ~co c

.,.. .,. .... C

. 0 . > ..
I

I .. C
I

. ..., ; . J
'0
.lie
or

to

,;
0

....

.. .. c .....

.
.. ..

675

...

I :! ..

II

oS ... ... '8 "" 0. 11 ...

II

0
.. " '0

.a

0.

C ..
a

. '" '0
a '''
"" .,

...

. ... .... ! to ..., ... .. .. 0. '"

> ..... .,.. 0 ..
or

. c '" g.

.
"

....

... ...,

.
..

..
c

II "'" ....

::I .,..

oS
an...,.. ~c .. > 0

g
IU

.... I:.

'0 N II .Pt .,. .... .,.. .. u c ... .. .... UI c g 8. .... E ... '" .a '0 oS II II II
.2 .... ""

. . If)
..:
u

-a ..

'" ., & .. '0 0 0 g. '" u

.. IO '"

u or-

oS .. R & .... ... ...,

'0 . "' .... '" oS N '" .. II ... ... N .... II .... = ::I ~.. II >0 III >0 ."", "" :> .... .,.. :> 011'4 .. g. ~'" ., .... or c oS II II & .... .. & & '8 .... or- "'" " " u ... .... u lIS

'" .. "" II
II ...
fa

U '" U C .,.. ... "

.....

a N

.. &
or"

"

...

& " ~0 '" ...

.... .. 0

>

'0 ... .... .... II

III oS II 8 .... ... C

.
..

C .a

&
II

.. .... ... or .a IU ::I C .,.. c:; ..., Q '" ... I 8. ... ::I :> 0 g. '" .,... ., " "" '0 .. .. .... .... lit or.. 0 oS 0 c '" '0 c >0 .~ ..... .... " c " > '"

C II > - . I
.lie ....

...

IU ...
C ... >
C

II .. .,..

...

'"

>

aN

.
u ..

.
..

u ..

::I :> " '0 ... fa .. ... N 0 ... ~g.

..

c 0 U .a

.... .a c
... \3

C
:o

fA ..., D. '"
II N ... .... ::I & II tU ... &

g. . . '" '8
'" 8.
U. '" II .... g. '"

C .,.. -.. '0 "

.>c ... ... "" ...

.,.
II

.. :> D.

..

8.

.. .,.. c .. >

0 ... 0"" ..

c .... C
., c ..

.
...

-.
s: 0 ..., c
CI

c
0' .... .... III c

~ e ~ .Q ..

C 0 .... ....

U e C

..... ...

.a ... ... S C 'i

::I .,. ... ...

e ~ U
u:
C II C

"",

C :> . II 17 0..... '0

.u ~ ~ ....
COlI.

e a ,:i
1 0: ~ I CI I
.. .. g ... .a & 8 oil ..... II II & ..

..

g :a ;:: '" .. & ::>

... '" .. ,., 0 III U s:. .. ..

..

.. .....
..... U ..

.. .,...
..... U

II .,... ....

- ....
II II .,..
"f"'"

C .... C C .g. .a " a ."", N.'"

u II

~C c ....
...

II

u ..

.a :0

J
II ....

.a &
oS II ....

J
II .... II

aJ . C .... C .... "

..
II .... ".
N

t .
i 'f ..

J
C ....

. .... ..
0 C II tN .,..
....
....

"

CA II ., .. ... ... .. ..

t
..

.. ....
1M

..

II

....
U

ii :r

.. ..

II ..

& ..

i ~~... III:.~ g. .a
.a .... .. .. C

.... r: .....

~ r"

676
.. ..,
.... 0 0

. ,..

.... . 4J .. Qi .. .. & "tg :> . :I ..c" ..

C .... c: e .... 01 e :> 0 e 0 .. .. :> e ~ "0 ..., In oil 0 ..., ..

0 D' :> .. 00

u I:)

~
on

. III ..
II .... :> e D' .... .u

IU

~ .2 II
e

or' oS II k
~

.. 8. e :> :>

. t .4 g-

III 0

. :>. II: II . . e .. .x .

'8 U
.. .. I> III
....

..

0 ... III .... A 0

e M

0 .

..ac ~ .....
.. .. art ...,

0 .. ... .

'tI II

. 0 e

...

0 c: 00 II .. =-

. . ... . 00 0 .,. j
.... ....

.
c: ~ :>

0 ... ... . ... .... .

~

.. 0 ;. -.. ....

.II: ... ....

.. .. ...

.. :> .. c III

:a

! II I/) .. f ..

.2 :

.x

.1

. ..
", ... .. .. ... g ~.

-; .
-II ....

0 .. .... 0 . e .. :> 'tI 0 N .. ... . R ... .. C : .... 8.. .. II .., .... . .. . g II c oil .. 0 . U :> N . ... .. I> III : U c . I: 0 .... " c: ..., 'tI . .. .. =- 8.
.... .... II .x D' ..... ... .. . .. .c ... .. .... It. :> II e D II . ... II .. .c .... II .... II C 001 II 00 e .. II . II ... .... 'tI .. :t "r4 0 " ... 0 CD Co'CI .. .. .. .. . . . It II .. ....

. .. .... I> ....

... ....

~ CD 001

.. :> .... II :> II .... U ..

~ U

. ...
0
>.... .. tO .. D-

. U .. .. g ~ ~
t: . .. U II c: .. -. -.. .. r II ... .... ", u .. U ... 0 :8'~DQ~
-Z

..c - .... II:

D. .. .. c ... .. .. .. 1I'.c

'&I .c . -

It:)

..

.= II

:: .t
U ..

1: .

.::1 c: . .... .c 0 .... 'C .c .. tI - ... .. II . .

. .. .

... .. . .. :t 1:.M.i .. II C :I ... ...

.. .. II :> .... . .. II D- .. e .

.. ... . .... .. II ..

II u 01 .. . . ...

II U

ID .
t;

. .
.... ..
g
I

.. ... ... .c II .c II D\ U

. . . .. .. . ..
.ac ....
'8 '8 ....

. . e ... . .., II U ...

'"

.x ....
O! ~. :s < ~

H D\

i jiijiilli .:: ~ It;~

.: g c E

~ ~ ~ ~ i!! '::'_ 2 C~4i! !-. .t~...", . ... . . '... .. .:!'.. .Q. III.... ..

..

'tI' ~C

!~.

Ii

.., .. 0 c: 'tI . ... .. .... ~ .. c

r; ....

. 01

:;~O'-'= ... 0 ..

a Co
"

. . .. C ... D L ..
It
'tI

.
~
.. D .. ... II e

I: .. .. .. :> I> .:: .;.. Ii

~
I/) 001 CD

Itl(e. ':~.2.iC~jggi
..

.1C 't

..

..

.. 0 . 00 oM -

. .-4

e C i .. III III :I ... ... ... .... , .. ... .... .. e Co .... II 6. ... M .Ie Ii .. C " .. .. I!. c c ... .x II

. .

... 0 e II) ..

..

:e

. . . .

'u ~ 'C II ... ... : ~

. .. '8 .., 'II 0 . .a.J to . ... IV IU '" ~ I .. c: : i c :> = II : ., - = " .c E. II h -:: 08 . . ,., cD

.... .. 0 c: ':J .. .. :I : II ~ .&: = ..

...

ai

N m

677
I

c
.... 0 0

,.. u

~0

-t "' .>c 8U
" ~:>
lit

. .. II .. 00 0 :J 4oJ oa .
8.
... ~u

""" :>
C " ..

. :>

... IS '' N

.. .>c D II " .s ..: .>c .. .,..

c

.. u

~" .Ii ..

..

.
... 0

.. oa

c oa .s

... or

.... ~" .".,..

.... III &

""

.~

~... .
..

.-4 .. oa

II .,.. .... u oa .,..

....
C ... ....

:0 0 :

.
.

as:. ,... a. "" 0 I:J J: "" .. 8 .. ..., c; I:: ~.,.. .. .. .. ~c;

.... II .... .. It>

.: :> It> II ... 0 ...

a.

~Ct

.. ~oa B
0

.. tU 0 ....
tU

. C ..
.. ..., .r:.

..

-r

C ..

. .. ..

.. .... ...,
II .... VI 17

IU ....

....
0 C oa

.. ....

a.

oa .s " .... ~If ... .... .. .... ..., oa c lit a..u 0 0 c ,...
.IC 'tI ..

.. :> h .. ....

:>
..

I) "" 0
C

..
>
..

..

.0 0 :>

II .s ... II > c

'tI .. ... >

"" ~0 .... .... I: .,., I\J 0 '" ."'. ... .... .. 0 ..., ....
.... II '"

+' c .s

.... b " C c u

.,..

> .... ... ~II' (I.

:0 .. fQ .r:. c .. I+:17. .... Ei

0\
....

....

~.. :>
IU II Ei ..

..
"'CU ..
It "'

'': ... 17.

oM ,a..J CD

tft

Do fa

0 ...

I: " :>

-;

C II

0 C
II fI

""" ."" II
,It II. lit

.lJ 0
.r:. .....

en
II. 'II .. ~0 :I c It) fI

"' ~""" .. .... C " .... C ~..

Ei C

.. 'tI II

" '" .. ~..... .....

.... II 4J U) ..... IIJ II

&;.t ..
:J .... R) > or4 U) II

.....
fa .... ... cu

."" II. "i:: ... 'II .... ::> II '6-4 :>

'II .... Q. 0

ID

II c

II 'M ....

:1
.....
ID 0 II 'tI CIJ ....

~a II C C .IJ ....
... II
~II :. Ui 17 c:

0 ..., :> " ~fa CD

en

II

.g

.u

1/1 'II)

..... 11 It 'lot

c C

> .. c

... ..

:z: ..

CLI

CD .lJ

cu

..... CD :I It) "CD ... .. "" ..

II. C II

.... en

II E

II II

C 11

to

1\1 'W 0

.... ... ".m :1 ..

CD v, en c

..... cc .r:. ~CJ II 17

..

.... ..

'tI ..

Ei " IJ ~... Q. CD

0,-1

..

'..

I"') I::
""
""

.lJ 0

~In
'W

oX

."0 "",

,...E

~II .... n) .,.. .pot ... .... II II fD ro1 IQ or rt ... .... ID E

It!

C
IQ 'to \U

II Jr.t

It tU

0 0 ""' ..... .... CIJ en

"' .u
II)

.. :> .U '''
10

I
C :1
i'j

It) 0 C 'tI ..
..... IQ

...,

....

IN

.....

....
~fD

I\J
fD
C II

0 en .. ..

!! i:i c. u

&
..., V)

II! ... U) :J Jl) I\: Jr.t

II II II '0 II :I IU II

C c 'tI ..

~....
ra
a..r

IJ

0 ... Do

.. 'C CLI 17. 0 ... ... 'tI .s

~C ....

0 C G.I

In C CU '"

0 C

II

f'I

..
0 C

... '0

i5
m

C C :> .~ > .pof ftrriI N II 10 0:: C .

" i g ..

c :> ~'.-4 N 'II t:

r.: 'u ... 0 .... CU c Q) en to .. Ii C. > trrit :> to <f"'I .. ..

1
!! :r f,

C II .,..

&;
"

QI
~E N .1"'4

IU ..... C .., v. ... C

C

..... c ~In ;. It)

t ~... ~~II
c..

II.

0 ~C ..., en 'tI II IQ :>

fa ok

.... In

..., II)

.... ~..
"
t; .r4

....: .,- 't:J or II '2 0 CI> 0 0 .. .. :> II) ... Do :Do :> .

Cf.I ~~'o CoI &. :> II) c Q

r.

~5 III

I\J ~~cr. " C 0 :> ..-4 I:'; 0 ..

'iO :> 'tI IQ ~... ~II

I.... ~cD I ~U"I cD CO

678
'0 ~0

r-t 0
0

Ii .. II ."t U
....
0

0 ..... ... 0 II " .. >U It CI

.....

. .. ... 0 .u
I ..... C

.u
B

II >U

.. fI
II

0 " ..

,.:
u
C>
III

. .u ~.,.. C "
:> .. .,.. II '" .... IN ..
II .....
"r"

K '" .,..

II

.Pt

II
II .. fD lie

:i 0

>

" .;; .;! > II II '"

.c
41 II tN '" III

"" II

.
'"

"f'" 0

III "

II .... III :> .. CI

.u

. U

.. G
0
~Do

III

.= .

III

I .. ...

.
... ...

'to If

~.>C

I~an

0. '" '" '8 III

..

... Do III II .,..

'" '0 0 .u

'" '8

.u '" .:> ... :I UI

..

"f'"' 0 Do
N8I 0 .u

9 .c .,.. II :u
:> 0 0" "U. III

0. '"

'0

..
.c 0

.c

.. II ..
II

~~.. .,.

eft II 0 II :> " 0 '0 1t .-.4

""IN >

:> III
8.

,..
....

'"
.j.'g

'" 9 0. or :>

B ..., " .... .... JU C """ II ;U .u II tD or II .. .,..

0

or

" .,. .c .....

c!)

.,..
oS

U ... ""
I

.
..

.1'4 .,.. II '0 .. oS .. II "' B '0 ,.. fI ..... Ie

ell 0

;
81 0 II

'0 .

'"

"
...

. ~.c
.. ..
:I 0 .; .....
III

0 II fD .>C .... .u .u

'"
II en

. "
0

"

'0 0

II ...,
II tI

~41

Jl

41

II

.
"
'0 III .. '"
0

II CI

.c

II

U ....

..

GI

oS

C IQ .. '"

:> oS "" "'

..... 'W III .,... '"

'to at 'r .~ GI '" .... '8 I)

:>
B

'f'" II .,.. C .c " 8. ..... II e .,.. GI 0 IN

"f'" 0:: IQ it .. 0 r-4 .j

.'"

~II r-4 II ..... B It .... UI II '"

:>

0 .;: )fII II
:> II C>

.. '0 10 III GI 0 '0

'" .. '"

:> ..,..

U. II

..
0 N

fa .u 'Iot "" >- 0. ..., <II '" ... .. II VI III '"

0 '0 ..... .u '" U GI

III

.u III '" :a ..
III ,Q II " .c GI

~...

en .u

VI II II "" 0 0 ..... .Pt .,. .u

U' "I

..... .,.

at .u II 1ft " at

.... "CU .c '" ..... .... U U .... IQ ... .... .... ... ... aa .... .. ... :> .....
III ..

'W 0
VI .u

'" 8 0. U '~ ..
..

tw 'H tw ~tw

0. U .u '" VI III III II

III

'0

U tJ> II II :> UJ .c III U

:>

.. II U 0 II III .Pt c:: ... .. :0 ... CI .,. '" I ..... .. II U ...,

.
0

.a.J

III

..

..

..

. '" III

'r4 .... ..

.2 U U CO 0 UI 1/1
.. ..

.... r-4 ....t

..

W H H 1/1 r:I .a W 1/1 !;! H t::

,..

tw

B ~,..

1/1

..

.,.. ~'" 'r II <II .,.. .... ... "

.u II

i5
H
U
N

. .....
II "'"

~u
.
.Pt

a It
z

H
C1

'u tw ""

Jl
....

III oS
'c ... .,... .... u .... UI

H H

c .... .,..
.... U

0 ~..
'"

.u

ell II
:> .,.

..
0

t
g
tI

. ~.... u
....

4.J C

.. 0 ...

C II

CI ..

"" 0 .u r-4 '''' VI .... 0 u II' II

'0 '0 u CI: g "Z CD "Z .>C

.>C III ~~tI tw ~tw

~'i

.
"f"'" II

'" f: .;. g " :>

to' 8.8. .....
CD

" ~.! .,..

.,... .. U

-!
... u III .,..

....
'0
.... ...

~01 > 0

CD ... .... .... ..... ... C4 VI >U II ~tU cu (II UI '''' II QJ

III r-4 "" ~I

" ..

<II II <II C

='

Or'" "
~II 811

"

..

"' 'f"4 '" 0. '" ~a. " ..

~~. '" 0. .. '"

",.

.... ..., u

Do :> :> c::I J:!, .. .. .. .. ..

':'! ;:

0. '" 0. '" c .. .. ..

II .

~.u '"

r4 Q\ f""I ,;.

N ,;.

r: '"

679 I 8. .... 0
I

fa C

fD

... I'D Do

41 ~CD ~fa .,..

0
.....

~I!
I

In
t~ 0 c

Q. c 41

D
II)

Ii

Q Do .... ..... ~CD ] Q.I "".c: CD .... 0""" 41 ... c Do 'In lID ... +-' ::J C C f\o ... :> .D .... to .u CD '8 0 c 0 Do '0 GI
....

4J u:

:> '0 0
II,

~... Do
... B

+-' 1ft ., iii C> .rot

c, ...
III

.... ::J

.~.
&r. .... C CIJ .,.. U .....

fO '0 41 'r....

"

.... 8.
or fO > 0 c : .... tJ. 1>' a; .,.. 0 ~~.>: C, ..... :D
of'4

g' c 10 IU

~j/
4J U) C .a

II "'" 0 ...
E .... C .....
ra

...,
en 0 C s.. 0 rr. 0
Do In

C ftS > 0 ..... 41

B :> .... .... ... 41 4J "C

'0
E 0 c .,.. .....

....
QJ > 0 ... Do

.k e

j1
.D
0 Do

0 .....

>

III C

8.
co

.~
Do

C 0 ....

.... :>
.&J 0 cu 'W \6..t GI ~I

+-'

I ...., .... C

0 ..... ft:! 0 41 '0

~.-4
N

c C,

c C,
.... 1\1 ... .,... U .... ..... ..... 0 It)

1::0 a.; E 41 C C 0 01"1 III iii E

+J

c::: '0 ... I> ..., ... .f'4 C .co U UI ro ~I> C :> U)

"

'" of"4 0 ..... ..... ....c 0 v,

:>

.c

VI ... Q.I :I QI iii

~0

.
41 0 C 10 ,&.J II) GI U C fa .,&..I If) .,.., CD U'J a; -41 C fO

'Z 0 CI c 1>. --' v.r GI

4i ,&.J '0 C
....,

'tI
oil

. -

'0 41 . u. '0 t; a :> 0 iii

'" ..

... I<
..
....c .....

en .... UJ '41

It. .... en ... a;

'0 ;

eo 01-' II) ... 41 '0 ":;

en ~4J

..
V', QJ ... t.')

..

M U)'C e:r.

.... 4J ~U)

.....

Q. .... Do 0

10

f/j 0 C ....

lID 'tI (Lt .....

N > r: ... ,...t

'0

.....

.~
I<

r: .., c .u 4i '" .~ II. .~ a: 0 0 .... I< Do Do Do ..

.&.J

en > .c QJ .... Q.' .c ....

M en

ra

c.. t:: r.II

II .,... or4

.... .&J

Q. 'r....

en

m rn C

a: 'r-

c.:

~C '0 41 "" v.

I;; ~G.: .,.. en Q! 0 ~... 8. g C. ::: u

;-

~I<

:> c. I< ...., ,&J

~~oX '5 :I ...

to

= ii

~... ...,
II)

:>

a.: ~.,.. C ~~UJ IQ C :J I< ,&J 11.' ~C 10.; r:

.c

~II) en

~.D 0 tr. C 0 "" Do c.. .&.J U. 0 "

c 0 r: 0

.u UJ !1

It 'rC QJ .u GJ I<

0
k 8. .u C " Q.. g 0 !

I:; en ~gr; 0 ~~>.. ~Q., 0

R :!

~~c j1
,&.J

r: CD "' 0 ''' ~e C. I: 0 '0 0 "

,-I

": I'"

&n ;.

680

<Of"f

....

.....
or

8
u ~c

~.... u

.
c:

""....

II c: ..: .... ..., III

.
.

~ID

~11\

'8 a.

en 8 .. ..
'" CD 0 c: 'tI
~>

. c: . .... -r . 8
u .,..
..... c: 0 ....

e D

11-1 ,.IC

..

... :J U .... II

~u .....
.... ..... II
rot

~N N

. .. III It ! ....
en c: a~...

U a

III

VI U 'tI

. .u
"
~'tI

II ...~ '0 k " ..,

. II III ~.... VI CD -.
CD

~c: c: III .. ..... u

31 III U ..., en 'g

II ... 'tI .

III '" '0 = "f'4 II ~CD3 ..

a... c: ...,
D

.
~ D

~
N

I (II C

u c
to

.I II
I

~~ .
~
II 'r.....

8' ..
..
0 c

ca

-r..,
"U .,.. ...

..

. 8. 0 k Ii 0
UJ

:I
Ia .,.. C II :>

VI c: oS k

k ...,

!A~";

i~~l. ...
Ii

..-

8. ...,
0
'r4 C ..., ~ III ....

.... c: ..., ~

.~ .Ii
0 k k a. .. .. D

.a .,.. 0 c:

c ..
0

.....

~ e ~ .. 8 '8c. e .. ~ !II
ii

..... UI 0

~ e g 1
~ 0 =

'0 0

II or ""1 U' ,.IC f: ..... III c: ~

II cu 0 0 OU a. . II 01 ~ '0

II .,.. 0 .... k a. U

\;! Co) -"11 Z

&.

8.Sg,~ a::
..

'So = .n!

..

'- =

III

ra ,.IC en c: D ou .. k ..

""" \Q
en

681

10 10.1

Reaistar

termina

na

iezieima

naroda

JUaoslaviie

Reaistar termina n. srpskohrvatskom

ieziku

~
easta k~bin.eii. 7.7

M
metod. pareiialnih 3.12 koefidienar.

D
delovanie 5.1 postupak 5.10 (u od3.5

N
~azivna nazivna nepokretno nepoeredno evret~a vrednost 8.4 6.4 5.11 5.2

date~inisticki dina.ieko duqotraino n08u

dalovanie delovanie 5.13

delovanie dalovanie

na...)

G
aranicna aranicna aranicna vost! stania stania stania 3.11 3.9 loma 3.10

0
osnovna kombinaeiia za vr... 7.3 arade~ia (sposob9.5 5.20 opterecenie otpor nost

>u~trablii-

konstrukeiie prenosa

opteracenia)

It karakteristien. cvrstoc.

8.2

pareiialni aurnosti
pokretno polazni posredno

koefieiirnt 9.1
5.12

~!-

karakteris.ticna vr.dnost 6.2 karakteristicna

(odredenoa materiiale) kombinaeiia kombinaeii.
10D" 7.2 za stanie upo-

vrednost
nekeo

delovanie (kontrolnl) delovani. dozvolienih aranicnih 3.1 sile 9.3

svoistva 8.1 delovania za aranieno

period 5.3 napona sta"ia

6.3

7.1 stanie

postupak postupak pouO!danost preseene prib1H:no

3.7 3.8

kombinaeli.

trebli!vosti
!tombino"ane konaena

7.5
vrednosti 5.17 6.6

I!ta1ne vrednosti postupak

6.8 3.6 9.6

pro~ab!listiekj proiektni otpor

vr.anost

konstrukeiie 4.1

korisno

opterecenie

5.19

proiektna proiektne pr~;ektna

7.8

sl~uae!ia

~~atkotra;no
(u odnosu

delovanip
na ...1 5.14

(proraeunfOkel (proracunska) ~voistva

vrednoRti vrednost nrkoQ mate-

6.9

kvaO!istalna

kombinaeiia

(odredeno9

diala) 8.6

682
p
proiektne
sila 9.4

9
vrednosti presecnih sema opterecenia 4.5

prolaEna aeiia

(povremena) 4.3 delovanie odredeno

situ-

T
traina situaeiia vrednost 3.4 vrednoBt 5.15 4.2 5.16 traina 5.7 trainost trenutna

promenliivo proatorno

5.5

delovanie

proBtorno

neodredeno

delovanie

5.8

a
repreEentati,'ne vrednoati

u
ude8no udesna delovanie situaeiia (ili 5.6 4.4 ~vrstoca 8.5

(delovania) 6.1 retka kombinaeiia 7.6

uo~ena u~e8ta1e

iEmerena) 6.7

vredno8ti 3.3

s
s1qurnost B1u~aina sopBtvena stalno stati~ko 3.2 kombinaeiia teiina 5.18 5.4 5.9 7.4

upotreb1iivo8t upytrobna

vrednost

6.5

z
Eahtevana cvrBtoca 8.3

delovanie de10vanie

683
10.2
Reaistar termina na hrvatskom knii!evnom ieziku

c
casta kombinacii~ 7.7

M
metoda parct1a1nih koeficiienata 3.12

D
deterministieki dielovanie dinamieko dugotraino odnosu 5.1 dielovanie dielovanie na...) 5.13 5.10 (u postupak 3.5

N
narivna nazivne evr8to~a vriiednost die10venie dielovanie 8.4 6.4 5.11 5.2

nepokretno neposredn~

G
graniena graniena graniene vosti stenia stania stania 3.11 3.9 10me 3.10

0
osnovne kombineciie 7.3 oradenia 5.20

upotreblii-

optere~enia otpor

la vriieme 9.5

konstrukciie

I
izmierene cvrsto~a 8.5

p
parciielni pokretno koeficiipnt dielovanie (kontrolni) die16vanie dopu~tenih
granicnih

sinurnostl 5.12 period 5.3 napona 3.7

3.8

9.1

K
karakteristicna karakteristicne karakteristicna (odredenog cvrsto~a "ri iednost vriiednost svoistve nekog 8.2 6.2

polazni posredno postupak

. postupak pouzdanost

6.3

stania

3.1 sile sta1ne 9.3 vriiednosti postupak 3.6 vriip~no8t nekog materi6.8

J:lat.eriiala) 8.1 kombineciia kombinaciia

nie 10me

presiecne 7.1 stapribli!no

dielovania za granieno
7.2

probabilistirki proie~tne

(prorecunska) svoist"a

kombinaciia
1 i i vos ti

za stanie
7. 5

upotreb-

(odredenog

i81a) 8.6
6.6 pr01ektne proiektna (proral!ur."kn) situaciia 4.1 vri indnonti 6.9

kombiniran~ konacna korisno

vriiednost 5.17

vriiednost opterecenie

5.19

kratkotraino

dielm.anie

(u odnosu na. ..j

5.~4

kvazist.alna kornbinaciia 7.8

8M
p
pro1ektne vr11edno8t1 8ila otpor 9.4 kon8truko1ie situao1ia 5.5 5.7 9.6 4.3

T
traina traina tra1no8t trenuta~na 8ituaoiia vriiedno8t 3.4 vri1edno8t S.15 4.2 5.16 pre.1.enib

pro1ektni prola.na

(povremena) dielovan1e odredeno neodredeno 5.8

pro.ienliivo proatorno pro8torno vani.

dielovanie dielo-

u
ude8na ude8no uee8tale 8ituaoiia dielovanie vriiednosti 3.3 6.5 9.2 4.4 5.6 6.7

R
reprerentativne (dielovania) riietka vri1edno8ti 6.1 7.6

upotrebl1ivoat upotrebna utiaoai

vriiednoet (efekt)

kombinaoiia

die10vania

5
8be.a optereeenia 3.2 ko.binao1ia d1elovanie dielovanie 5.4 5.9 7.4 4.5

v
v1astita talina S.18

8i9urnost aluea1na 8talno 8tatieko

z
rabtiievana ~vrstoea 8.3

685

10.3

Reqistar

termina

nB makedonskom

1eziku

I)

KoM6HHllpaHH BpewtOCTH 6.6 KOpllCHOomoB8p)'BUbe 5.19

6apaHa uapcnma 8.3

KparKOrpajHo l!.ejcrBo 5.14

B
BJDljaHHe Ol!.l!.ejcIBoTo 9.2

M
Merona Ha napu!j1JDDl KOe4JmuteH11l 3.12

'

MOMeHTllaBpewtOCT 5.1 5

r
H
IpaHH1IHH OOCtOj6H IpaHII'IHH cocroj6H 3.9.; 3.11 3a ynorpe6nHBOCT 3.10 Hllle)IQIOCT 3.1 5.11 5..2 4.4 5.4 6.4 8.4

II enOI!.BH)IQIO l!.ejcrBo HenOCptll.HO nejcrBo

Jl
l!.ejCTBO 5.1 nOCTamca 5.10 5.13 3.5

IICCpo.aIU Hecpemo HOMlDlanua

clnyaullju l!.ejCTBo

Bptl!.IIOCT UBpc:nlHa

l!.erepMlDIHCTlNK3

HOMIDIBnHa

1!.1DI3MH'IICO l!.ejCTBO I!.OnTorpajHo l!.ejCTBO

0 3
3aUCTeHH BpeliHocrH 6.7 onrOBapya3lbe 3a BpeMe Ha l'p8J1elbBTo 5.20 . -oCUOBHaKOM6HHauHja 7.3 omop Ha KOHCTp)'KUlljara 9.5

n
KapaKIepllCTll'lH& KapalCTepllCrl1'lHa KD831Olocroja.lla KOlle~lIa llpellll"'" Ja BpeWloCT UDpcrIIHa KnM61l11awtj. 5.17 eocroj6a 'I'a"ll""' nOCT3DKa Ha rpaHH'IHII J:I cocrojlia lIa ynorpe6J111. cOCToj6H 3.8 lIa KPWt6.2; 8.1 napUlljaneu Koe+rll.\JlellT 5.12 4.3 H8CIIfYPIIOCT 9.1

8.2
7.8

nOI!.DlI)IQIO nejcrDo IIUMIIIII...b. nocpeWlo tltlYBUII)a nejerao

KOM6Hllaulija Ibe 7.2

5.3

KOM61111wHja BOCT 7.5 KOM6uHWI!ja

noetBmea IIBn03BOneHH H8I.OIDI 3.7 nocrojaHO nejcIBo 5.4 nepHon 6.3

Ha ntjCTBa

7.1

nO"erCH (KoHTponell)

686

npecl'lHll

CIIIIII 9.3

mTH'lKO JlejclIIo

S.9

npll~o nocrojaJIH8pell.ll0CIJl 6.8 3.6 npo6anHcnmca n-

T
TplJHa 8peJ1110CT 5.16

npoeKrell omop H8 KOlICfpylClUljlTa 9.6 npo'KIII8 anya&UIja 4.1 TpaJH8 CHl}'llUlj8 4.2 Tp8jHOCT 3.4 8ptWIOt

npoelClHn 8pflUlOC11l H8 npec",HRTe' CIUD! -9:'4' npoelClHH (npMmco88HH) CrJI 6.9; 8.6 npoMllUlH8o Jlejcrao S.S 5.8 S.7

npDClOpHo Heonpe.v.eneHO Jlejcrao npocropHO onpeaeneuo JlejclIIo

YOQeH8 118pmo18 ynOTpe61D18OCT

8.S 3.3 6.S

ynOTpe6Ha

8pell.llOCT

peUp3CIlTaIlIDIiMI perKa

Hpenllocr." 7.6

6.

KOM6II11IIIUIJ8

'I
qeaa KOM6lD1l11U1ja 7.7

c
ClII}'pHOCT 3.2 COner8e118 TOJICHH8 5.18

hi

cnyq8jua _61U1811Hja

7.4

WOMaHa olIT08apya:llbO

4.5

687
10.4 D
delovani. 5.1 p08topek 5.10 3.5 deter.ini8ti~n! dinamieno
dolqotraino (v odnosu Reaistar termina na slavenaekc8 ieriku

II narivna narivna n.pomieno neposredno 1 5.13 nezaodna

ner.~odno

trdno8t Vredno8t

8.4 6.4 5.11 5.2 7.4

5.6 4.4

delovanie
delovani. na

delovani. delavani. kombinaciia

delovani. stanis

I
izmeriena trdnost 8.5

n.z90dno

notranie

.ile

9.3

x
karakteristicna karaktor!stlcna karakteristiena (dolocene ~radiva! kombinaciia kombinaciia nosilnosti kombina~iia rabnosti kombinirane kancna karistna trdnost "rednost vrednost lestnosti 8.1 delovania ra maino 7.2 za stan;e 7.5 vrednost! 5.17 5.19 6.6 upo7.1 stanie nekega 8.2 6.2

0
o~te!ba odpornont
osnovna

v casu

qradnie

5.20 9.5

konatrukc!ie
kombinaci 1a 7.,3

p
parcialni poqosta p090ste pomicno posredno postopek , postopek postopek prehodno prib11!no pr!bli!no koeficient kombinaciia vrednosti delo"an;e delovan;e dopustnih meinih varnosti 7.7 6.7 5.12 5.3 napetosti 3.8 koeficientov stan;e kombin.cli~ vrednost! 4.3 7.8 6.8 3.12 3.7 9.1

vrednost obte!ba

stani

parcialnih (obeasnol stalna stalne .

kratkotraino

delovanie

(v ednoau'na

! 5.14

L
lastna teh 5.18

probabilisticni proiektno prostorako

postopek

3.6

stan1e 4.1 doloeeno

nedoloeeno

delovan1e
delovanie

5.7
5.~

,M maina stania 3.9

me1na me1na stania stania nosilnosti uporabnoati 3.10 3.11

prostorsko

R
re~na vrednost 6.5

688
R
raeunska ciie rseunska odpornost 9.6 vrednost (doloe.ne 9.6 6.9 netrsniih konstruk-

T
trsinost traino trains trenutna 3.4 stanie vrednost vrednost 4.2 5.16 5.15

lastnasti raeunske raeunske

qradival

vrednost! vrednost!

U
uporabnost 3.3

sU 9.4
redks kombinaciia 7.6 obdobie 6.3 refereneno (kontrolnol

v
varnost vpliv 3.2 delov.nia 9.2

reprecentstivne

vrednosti

(delovanial 6.1

s
shems obte!be 4.5 delovanie 5.4 5.9 5.5

z
rshtevans trdnost 9.3

spremenliivo stalno statieno

delovanie delovanie

u~esliivost3.1

'689

11 11.1 A

R89istri Reaistar

ter.ine ter.ina

na

strani.

iezici.a ieziku

na enaleskeD

F
nuti~n 5.6 combination
situation

aocidentel accidental
accidental action 5.1

fr.auftnt combination 7.7

7.4
freauent fundamental value. 6.7 7.3 4.4 combination

action-effect

9.3'

I
impos.d load 5.19 5.3 7.6

C
cbaracteristic cbaracteristic cbaracteriati.c propertv combination combination of of stren9tb value "alue 6.2 (of a 8.1 7.1 8.2

indirect infreauent

action

combinati~n

L
limit lidit load lona states stetes 3.9 metbod 4.5 action 5.13 5.16 3.8

a material) actions 6.6

velues

arraD~ement duration

D desi9n action-effect d..i9n resist.nce d.8i9D situation d.si9n values 6.9

desi~n of value (of a propertv 8.6 3.5

(or value)

9.4

10n9-term

value

9.6 4.1

N
Dominal nominal stren~th value 8.4

6.4

a ..terial)

deterministic direct action

m.thod 5;2

0
observed strenqtb (or ..asured 8.5 )

durability.3.4 dyna.ic acticn 5.10

p E
effects,of actions 9.2

partial pertial permanent

safetv factors action

factor ..tbod 5.4

9.1 3.12

F final value
fiaed action

pe~i.aibl.

etree.ea situation ...thod

~thod 4.2 3.6

3.7

5.17
5.7 S.8

p-.rsistent pro~bilistic

frllf' action

690
Q
quasi-permanent auasi-permanent combination values .6.8 7.8 service short value duration value 5.20 5.9 5.11 6.5 action 5.15 (or velue) 5.14

short-term site load

R
reference reliability representative (of actions) required resistance period 3.1 values 6.1 8.3 6.3

static

action

sustained

action

T
transient transient action 5.12 4.3

strenath 9.5

situation

s
safety selfweiaht 3.2 5.18

ultimate

combination

(of

actions

7.2

ultimate

limit

states

3.10

serviceability serviceability service

(of

3.3 limit states 3.11

v
v~riable action 5.5

combination
actions) 7.5

691

11.2 A
action action

Reaistar termina na francuslcom ie,,'lcu

D
5.1 accidentelle 5.6

dunbiUte

3.4 6.3

duree de reference
courte 5~14

action duree action duree

(ou valeur) (vis-a-vis (ou valeur) (vis-a-vis 5.2

de

de...) de

E
effets des actions 3.9 de service 3.il 9.2 etats-limlte8 etats-limites etats-limites

longue 5.13

de...)

action direcete action dvnamique

action fixe
5.7

5.10

ultime~

3.10

action action

indirecte libre 5.8

5.3

F
fiabilite 3.1

action permanente action

soutenue atatiQUe

5.4

5.11 5.9

M
meth6be deB coefficients 3.12 contraintes 3.7 etats-llmites 3.5 3.6 3.8

action

action transito1re action variable 5.5

5.12

partiels methode deB

aptitude au service 3.3

admissibles methode des

c
cas de charae de (indlviduel) 5.20 5.19 de 4.5 charge charge chantier

methode methode

deterministe probabiliste

d'exploitation partlel
9.1

P
poids propre 5.18

coefficient
securite

combinaison combinaison combinaison service combinaison cnmbinaison combinaison combinaison

accidentelle d'actions (d'actions) 7.5 fondamentale freQUente 7.7 7.1

7.4

R
resl stance (ou soll1.cI tIItion

de

resist/lr,te)9.5 resistance caracteristique (ou solicitation

de calcul 8.4 9.6

8.2

7.3

resistance
resistante) 7.8 resistance resiRtance
(ou

quasi-permanente rare 7.6

nominale o~Rerviee
8.5

combinaiDon ultime 7.2

(d:actions)

mesuree)

resistance

requise

8.3

692 s
securite
situation situation

valeur 3.2
accident..lle de pro1et 4.1 4.4

earaeteristiqus d'un calcul

(d'une 8.1

propriete valeur de

.ateriaul (ou de 6.9 (d'uns .ateri.ul 6.6 5.14 5.13

di..nsionn..entl valeur 4.3 9.3 de calcul d'un

situation situation

durable

4.2

tranRitoire

propriete valeur valeur valeur 9.S valeur valeur valeur valeur de de de ds

8.6

sollieit.tion 8011icitation

(aqis.antel de ealcul

combinaison courte lonque service 5.17 6.7 6.4 duree dur.. 6.5

(ou de di..nsionne..ntI9.4 8011icitation sollicitation de ealcul r.sistants r.sistante 9.6

finale

frequente ni.inale

V
valsur valeur. valeur . court lonq terae ter.. 5.15 5.16 6.2

valeur valeur

~uasi-peraanente repre.entative I 6.1

6.8 (des

actions

earacteristioue

693
11.3
Reqistar termina na nemackom ieriku

"
au1erqewehnliche Einwirkun9 5.6

F
feste Einwirkunq 5.7 Festi9keit 5.8 8.5

.u1ergewehnliche .u~ergewOnnliche

Kombination Situation

7.4

festgestellte freie

4.4

Einwirkunq

B
Beanspruchunq 9.2 9.4 Bemessungsschnitt9ro1e

G
Gebrauchstaualichkeit Gebrauchswert geometrische Grenzzustand eine Baustoffs)
Wider stands

3.3

6.5 Einwirkunv 3:9 der Gebrauchstauilich5.3

Be8essungssituation Damessungswert
Beaes8Unq8Wert Eigenschaft
Bemessungswert Bezugszeitraum

4.1

6.9
(fur eines
des 6.3

Grenzzustand 8.6
9.6

hi

t 3.11 der Tra98icherheit 7.3 3.10

Grenzzustand Grundkombination

C charakteristischeFestigkeit 8.2
charakteristischer charakteristischer
eine Eiqenschaft 0.1

II hufiqe hilfiqer Y~mbination I'/ort 6.7 7.7

Wert 6.2 Wert

eines

(fur

I
indirekte Einwirkuna 5.3

Baustoffs)

D
Dauerhaftiqkeit dauernde 3,4 5.11

.K
Kennwert Kombination Kombination 6.1 der fur Einwirkunaen den Nachweis 7.5 7.1 EinQirkunq

deterministisches

Nachweis"erfahren direkte Einwirkunq

dvnamische Einwirkun9

3.5 5.2
5.10

der

Gebrauchstaualichkeit
fur den Nach",eis

Kombination

der

Traqsicherheit 6.6

7.2

Kombinationswert

E
Eiqenlast Einwirkuna Endwert 5.17 5.18 5.1

Kurrzeit-Einwirkung bezuQ auf...) 5.14

(in

Kurzreit.wert 5.15

erforderliche

Festi9keit

8.3

694
1 L
Lanqzeit-EinwirkunQ auf. . .) 5.13 Lanqzeitwert Last aus 5.16 5.20 (in bezuq

R
reprasentativer Wert 6.1

S
SchnittqroAe se1ten. 9.3 7.6 Kombination 3.2 Einwirkunq Situation ~inwirkunQ 5.4 4.2 5.9

Bauzus~and 4.5

Lastanordnunq

Sicherheit

M
mechanische Einwirkunq:5.2

standiae standiqe statische

ti

Nachweisverfahren Grenzzustanden
Nachweisverfahren

mit 3.8
mit 3.12

T
Teilsicherheitsbeiwert Traqsicherheit 3.2 9.1

Tei1sicherheitsbeiwerten Nachweisverfahren zUlassiqen Nennfestiqkeit Nennwert Nutzlast 6.4 5.19 mit 3.7

V
ver~nderliche voruberqehende voruberaehende Einwirkunq Einwirkunq Situation 5.5 5.12 4.3

Spannunqan 8.4

W p
probabilistisches Nachweisverfahren 3.6 Wideratand (z.B.Querwiderstand) 9.5

Z
Zuverlassiqkeit 3.1

Q
Quasi-standiqe quasi-standiqer Kombination Wert 6.8 7.8

N."InOW mlllllnil RapubllekQ9 IIkralerll".

n kulturu SR SrblJI br. 413-81/74-()2 od 4.11 1974 nl plat...

porn n. prom..

~t.mp. Savet"1 zlVod Zlltandardiucilu-.8tOgred

UDK 624.042/351.785 JUGOSLOVENSKI STANDARD SA PRIMENOM ad 1987.11.14 --Osnov. proj.ktovanja OSNOVNI PRINCIPI I gradovinskih ZA PROVERU konstrukci;a POUZDANOSTI

--- -' ~
IJ US U,C7.01O
1987.
., ......

.695

KONSTRUKCIJA

Pravilnik br. 07-93/134

od 1987-05-15; Slufboni list SFRJ, br. 54/87.

Basos for d.sign of structures.

Gonoral prineipl.s

on r.li.bl/it'{

for strueCum

Ova; standard;e N."omene

u slcladu sa medunarodnim

standarrJom

ISOIDIS

2394 iz 1984. godine.

u ovom .'tanderdu

ime;u lama Informativan

karakrer I naobaveznelU.

SADR~AJ Straml
1 2 3 4 5 6 7 Prilog A Prl10g B Prilog C Pr.dmet standarda I podru!!je primene. . . . . , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 I izvodenja konstnikcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2

OpUi zahtevi I uslovi prora!!una, Osnove prora!!une Prora!!un

konstrulsanja

prame grenl!!nim stanjime

Osnovnepromenljive veli!!ine.. . . . . . . . . . . . . , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5
"

. . . . . . . . . . , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3

I ispltivanje

. . . . . . . . . . . . . . . , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6

ProverasigurnostllupolrebljivoSl1 konstrukcijep(imenompercijelnlhkO'lficijenata.. , . . . . . . . . . . . 7
Provera kvelitete

. . . . . . . . . . . , . . , . . , . . . . . . . , . , , , . . . , . . , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
i slui!einih deloven;e

Primori

stelnlh,

promenljlvih

Jedan primer probabilislii!ke

melode plYog rede

Prllog D

~rilogE

- Podele obJekala s olJzironl na posledlco pojave oltetenja.

Predmet standarda i podrucje primene
principi

Podeleo!tatooJ""~"'Irukcil.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71',
I

. . . . , . . , , , . . . . . , . . , . . . . . . . . . . . . . . . . .15I'

. . . . . . , . , , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .141

. . . . , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . /,1 Vrste slepena prove... . . . . . . . . . . . , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . , . . . . . . . . . . . . . . 25

Ovim slandardom poznatih loku pradvidenog Irukcija (zgrade,

s. ulvrduju

osnovnl

za proverevenje

pouzdanosti

konstrukcija

uz delovanje u

iIi predvidljivih

vrsle oplerecenje.

Provera pouzdanost; izvodenju.

.rli sa u odnosu tranlportu

na rad konstrukcije

vremena njenog Irajanja. i montafi moslovi, induslrijske konslrukcije traienje. komtruisenle, izvoden)e I upotreh. trdl posebno ..Ih II1~enje klh kon. n. primer. beton. celik, kako lJi se osigumelerijale ili njihove komblnecije. za po/edlne matorll.'.. komtrukcijo. na samu konstrukciju, jerioog od cinll."a n.cinl 010," ild.), iIi njihovih del ova i temeljo, kompletnih konskao ; za upotrebu

Ovi osnovni principi se primenjuju pri konstrulsanju, konstrukcije Oval stondard strukcija za vreme njenog predvidenog utvrduje na vrstu upolrebljenih

osnove za oplte pr.vile

bel obzire

drvo, opeka ild. Njihova primena reo stepen pouzdenostl Za sigurnosl konstruisanj., poremet/ti posledice Pouzdanosl sobnost konstrukclja celovltu Osnovni principl sa prlmenjuju

ne svaku vrstu moterijala

usklodivanje

ko!1 mora bill u Ikledu Ie propilime takode I na popravke lnacaje Va!no postupci od zajednickog konstrukclle. sigurnosti. u sobi sigurnosl,

I obnovu pOltoletih 50 razli!!ile delovanja Ie, dakle,

usvojon nivo sigumostll sigurnost

izrede.l':/ezevisnepromenesemo prl promeni

bilo koje9 t inioca r8Zmolriii

no celovilo sagledavanle konSlrukcije sadrii

upotrebljivost koeficijenl

I Irejnost sigurnoSl;

knnslruk"ije. i,,'r2ava

Siqurno<t

ie spo. delo

konstrukcije

i njenih deJova de Ul usvojeni

sva pled',ille"e

van)a (IIti~t.j~ n3 konstwkcijuL

I izdRnj.

SA VEZNI Z.\VOD

ZA STANDARDIZACIJU

J..-

.'~

,- -~

696

'

--,.
Upotd~LJljivost je sposobnost dvidljiva delovanjo Trajnost Pauldanos! sigurnost Pouldanost, vremena trajanja. je, prema tome, sposobnost I pre\postavljanu tj. sigurnost, trajnost. upotreljljivost kvaliteta I trajnost konstrukeija na iSlU. konstrukeije da zadrll je sposobnost konstrukcijo

-.. .-"

--~,

-.

,~

-"0"

~..

'

i njenit. delova da octgO\Jt4rallJ !;vojuj osnovnoj nameni uz pre. predvlaenu sigumost i upotrebljivost tokom odreaenog

da im. odgovar.jueu

upotrebljivost

Ul pradvidenu nago ta.

ne zevisa sarno od projaktovanj. na~in.llvodenja I kontrola

I pror.~una Ilvoaanja.

koae I ad izbora I kantrola

ugraaenlh

materijala,

2 2.1

Opsti zahtevi i uslovi proracuna,

Osnovnllahtevl Konstrukeije nameni. .zn.e.jnc ili njihovl delovl moraju stanja.

konstruisanja

i izvodenja

konstrukcija

sa prore~unavati

I Ilvoditl

taka da odgov.raju stepen pould.nosti, vremena upotrebe,

svojoj predviaenoi o~!ec.nja ne menj.ju sledee. i$punjovali

Konslrukeija prvobitno

se mora projektovatl Konstrukcija

I prora~unavati

taka da moguea kasnij.

moraju, uz odgov.rejuei

uslove: a) moraju preuzimatl b) moraju Ildrhtl vOlil. I dr., el mor.ju Tlljnost dovode se pond.ti konstrukeija

sva delovanja lokalna olteeanla

u toku Izvodanja I predviaenog I avantualna Ilu~ajna

dalovanja

kao &to IU aksploll)a,

vatll,

ud.r

kao Ita je predviaano u njlhovim r.dnim

pod uobi~aian;m

o~ekivanlm

uslovima

upatreba. moterljala na

Ovl zahtavi moraju biti ispunjenl tokom do neprlhvatljlvog Projektovana smanjenj. I prore~un.ta konstrukeija

predviaenog

vremen. trajanja konstrukeije. ~ uslovima more biti takv. d. promana u .vojstvlma ill upotrebljlvostl konstrukeija. Ul r;>dgovar.juci nivo odrlavanja.

slgurnostl

To zna~i da njeno odre. u pogledu utro~ka materlja.

aeno vreme trajanja mar. biti postignuto Napomena: Uobi~ajena nnlgoda la, anergija, nov~anih podala olteeenja Prema torno, graaavina u Ilodaea grupa: opasnolt al mala Iii zanemarljlva IIi nlihovl

konstrukel).

mora bltl ekonomi~na I vremena, prema

sredstava,

IIdne snage, prostore data je u Prllogu C.

dolovl sa, po pravilu, po 'judskellvota,

svrstavaju

tefinl

pOllecJiea ad moguelh slola,

mele III zanemarljlva

malerljalno

bl opasnost po Ijudske Ilvote, e moguenost meterljelnlh Iteta Ie lna~ajna, c) velika opesnost po Ijudska flvole I vrlo vallke meterljalna Itete. Podela objekata Premo ovakvom Posladica ltaj. s obzlrom na posledie" rJlzvrstavanju pojave olteeenja Ilgurnonil data ja u Prllogu D. r.zli~ita postojl klasa sigur. opasnost mole po razli~ito. klda I bel n.gove. bitl po.

konstrukeij.

III njihovih dalov. mogu sa za ista trallti upotrebljlvoltl a nero~lto u onlm Ilut.javlma

nostl, ked kojlh su I mera za postlzenja nazgoda Ijudske livote moraju stupno. IIi moguenolt prore~unati povrede. za viii stepan

zevisa od vrsta nezgoda,

Taka la konstrukeije pould.nosti

koja sa mogu srutiti najednom kod kojlh rulenja

nego konltrukeija

2.2

Upotreba konstrukci;a I uticai okoline Ullcajl pretpoltavljane namane I upotrebe konstrukeljD, kao I utleajl okollna, mogu sa po.matratl u pro. re~unu zajadno I pojavama u okvlru uobltajane upotreba konltrukelja. Ovi utieaji I ullovl mogu, na primer, ukljutlvatl delovanja od uobitajana predvidljiva upotrebe zajadno la svim predvldljivim utleaJima okolina kojl la mogu poja.ltl u Isto vrema. Cvi utiea;i i ullovi tina osnovu za prore~un konstrukeija za grenltno stanje upotrebljivoltll moguea .unje loma.

2.3

OpIsnosti Mora sa uleti u pror.~un moguenolt pojava opasnolti koje, same ili zajedno sa uobi~.janim utie.jima n. konSlrukeiju, dovoda do grani~n09 Itanj. loma ili greni~nog stanja upotrebljivosti konstrukeije.

"...,, ,,~"...._.

."-"--'"'

... ,~.--_._-...

,697
!!

i'

Opasnosti

mogu nast.ti planiranja, turna~enja ekstremnog

zbog: prora~una, podataka porasta izvodenj. I dr. pod delovanjem okoline II od: (kilmatlkl utlcajl, gcotehni~ki usili upotrebe objekta ill kao posledice nedost3tka podatoko,

pogrdnog pogrdnog uticala lovll dr.!.

opteraeenja,

Mere kole se pr.duzimoju

ZI spre~avanle

pojave opalnoltl istih,

sastojl

- prore~unl 2.4
2.4.1.

uzlmanjl u obzlr opasnih poiavi. - prihvatanja uz rizika od o~enja nastailh za vreme pojavi opalnOltl1 nmolanja dl II Imanje pOlI.dice. U slu~lju da .. konstrukcijl prore~unavl Zl pOllbnl opunl okolnostJ. onda ista ulazl u komblnacijl optereCenja sa oltalim uobi~.jenlm dllovanjlml.

izbegavanja

uzroka o\:lasnOltJ ill Ivladavlnja I

Uslovl povI.anl

sa pretpoltlVklma

ulVoJlnlm u projektovanlu

Da bi svojstva objlkt. odgovarala pretpOltavkama u~injenim u projlktu I proreeunu. mora bit; ispunjan Izvlltan broj uslova. i to: P 0 ~ I t n I I z b 0 r k 0 nit r u k c Ion 0 g. I Is t I m a. m It. nja r I J a I I I n a ~ I n I I z v 0 d I-

S ob.irom na slgumolt. Izbor konstrukclonog slstlma mora bltl tlkIV dl njegovl vafnlll dolovl predsta.Ilaju celinu u toku I posll nlzgodl. Miterllill neeln Izvodenjl tlkodl mogu uticltl no cllovitost konltrukcill.

2.4.2

Prov.ro

kVllltlta

Svaki korak ;, planiranju. proj.ktovanju. izvodenju i upotrebl konstrukcijl mora bit! provlrevan do It.. pena koji .avili od mogutih pOlledica greHkl. Mnogi sluhjevi olletenja konstrukcij. su posledici grebka kojl nlsu otkrlvene u I'ostupku g..donj.. Provere more uklju6ivatl predvldlnll I Izvrlevlnjl radovi koJI I. morelu Iprovestl u Ilu~alu odstupanjl izmedu trdlnih I dobljenih rezultatl. Vrstl steplna provlre date IU U Prilogu E,

2.4.3

Odr.favanj"

i popravkl

'j j

Konstrukcije Ie moraju tako odrfavatl da se mugu upotrebljavati tokom svog predvidenog veka a u .vrhe ZI kojl su bile projlktovane. Ukoliko jl konstrukcijl oltetenlililwoleni toilko da njena dalia upCltreba niio ligorna ill 10 naakol\tlmi~na. potr.bno II ri.doltltkl otklonltl. tl. kanltrukciju dov.1f u p"ohlt"" $Ianje. Stlnjl konstrukcijl Ie utvrduje povr.menim pregledlml kole vrle u to olpOlobljon. grupe. Mere adrfavlnJI .Ivil. od vafnaltl konstrukcijl i vafnastl nJlnih paledlnih delov., 1.lofonalti lpoljnlm IJtlcajiml. materijlll ad kojlg' IU Izredenl, POltojltl ultltl I od trolko~1 odrfIVln"'.

3 3.1 3.1.1

Osnov.
Grlniall8

pror.eun.
stanJe

prIma gr.nienim

stanjlma

I
d~ltl:

Konstrukcionl svojstvi eele kanltrukcljl ill nllnih d.lavl moreju zldovoljlVltl ~itav niz grani~nih stl-

nil ~zr::~e:~~:I:~~::::I: :::~:~:::r::;:"~"::'dlill

al grlnl.!nlstlnjl 3.1.2 loml kO)1odoovlrl)u nlJvel!oJ no.lvostl (s obzlrom nl .I9Or"",tl. I

bl grlni~nestlnll upon.bljlvalti s obziromnl zehtev. uobleljlne upotrebe Is obzirom118 n.menul.

i
~

Grlni.!nl .tanll 10m. odgovlreju: gubitlw ravnotefl kanstrukcije IIIjednog njen09 d.ll. posmetrlne koo kruto telo, Iomu u kriti~nim prelecima konstrukcll' zbog prekorl~enll tvntot. materll.11 (u nlkim slueaj~vime .' smlnjene' prI ponovljenom optereelvlnlul ill krljnjl (po vellelni) dlformlCii. met.rijala, promlni unuter meh.nizma konstrukcije (rulenje). gubitku st.I.lnonl (i1.bo~av"ni. itd.l.

f
I
I

~_.~ .

- ..-"

..,.... I

698
-"""''''''''-~-''-

".',,,." "..''''''''''''

~.'''-r:---~__"",.r

3.1.3

Gr.nicn. stanja upotrebljivosti odgovaraju: deformacijama koje utifu no upotrebu i\i n. izgled konslrukcije ili njenih delova, vibracijam. ko)e smet.)u IIi negativno utifu n. pojedine de love konstrukcije ili na opremu (posebno, aka nastaje rezonancija), lokaln. oiteeenj. (ukljufujuei pukoline) koj. smanjlJju trajnolt konltrukeije ill ulicu na pondanje III izgled nOllvlh IIInanollvlh deiovi konilrukeljl.

3.1.4

ZI proveru gr.nlfnlh stlnj. upolrebljlvOlti konltrukelje po prlvilu I. upotr.bl;.v. nJ. koj. Ie odnose n. deform.elle, ubrzanje, Ilrlne pukotine itd, Ova ogranlConJe monlu II odraoivatl 8tlllstH!klm matod.me, Proroc'!un Olnovnl z.hlevl

jedno iii vile Qgr.nife.

3.2 3.2,1

Sva v.ina granifn. It.nja moraju se proverlti pror.funom. Mon se ustanovit; prorafunskl model za sva. M granicno st.nje posebno.~Model mora blti takiv da obuhvata moguea odstupanja u predvidanJu velifi. , na pojedinih utieaja,'da obuhvata ponaionJe konstrukcije kao eeline I po""l.nje poi_dinih njenih delov. kao ; ponalanje upolrebljenih materijala i utieaj okoline na konstrukeilu. , Postup.k proratun. ne mo," imali veeu toeoost od one koju Je Izvodafki moguee poltlei. Svrha prorocunl ill ilpidv.njl prolotip. jl da II dokl!e dl ee konltrukeije dOlt;.!i grlnicoo Itanje kojeje ispod'granlfnih vrednosti utvrdenih za vrstu konstrukcije 0 koJoj II radio . Za dokaz pouzdanolti konslrukeija primenjuje Ie n.fin prorlfuna uz porno': p.reijalnih koeHeijen.ta, ko;i je opis.n u I.. 6. Za neka granifna stlnja, kao Ito IU ZI krli 10m, hemijlki Iii biololki napad, proracun uz pomoe pareljalnih koefleljen.tanll"upotrebiliv. Tdll moh dogodltll u Ilufoju dinamlckih prublema, na primer, Iko J. Ivrha prorafuna Izbegavanje rezonanelie. 3.2.2 Projektne Iituleiie

Z. svaku konstrukelju potrebno jl rlzmatrlti nekoliko razlifitth projektnlh litu.eij. (t. 2.21. Svakoj od tih.situleija odgovaro;u razllclti konltruktivnl Iislemi, rullciti uhtevi pouzdanosti, razlieite merodavne vrednolti, rulicili ullovl okollne itd. Z. Ivaku od tih lituacija trlfl Ie posebn. provera pouzdanosti vodeei rofun. 0 razlifitim posledieamo mc.gueih nezgoda. Projektne Iltuaelje 18dele ne: aj Stalne, kole naju kroz citav vek konstrukelje; na primer, konllrukelja j~dne kuee za st.novanje optereeena je teretima od n.mdtaj. I uob~cljenlm broiem OIoba;

b) povremene,I kraeimtrajanjemI vlsokomverovatnoeom pojave;na primer,konstrukeij. je u faz; mono

tate Iii popravke optereeena teretlma od naslaganog materljala; c) slue.jne, koje uglavnom kratko traju I Imaju malu verovatnost po)ave; n. primer, naslali pohr, eks. plozija, udar ill veel lokalno oilecenje. 3.2.3 K 0 n I t"r u k e ion ace Iin I

Obifno se Ivi delo.i konstrukeije I konstrukeija kao celina prorofunavaju za odgov.rajuea granifne sta. nla 10ma I odgovaroluea granlfna stanja upotrlbljlvoSl1. <3llvnl noslcl Iinemi moralu se prorafun.ti Z8 odgovaraluel graniena nanj. loma. . Glavni nOloel liitem konllrukelle morl II prorleUnal1 u slufalnl IltulelJe tlko dl moguenon poilvi Oitlelnl" bud. dovollno mala, Ovo Ie pOltlle: a) izborom t.kvI konstrukeijl kod ko)e mole da sa ottetilli padnejedan njln deo, I tim d. konstrukelja kao eennl III njenl vlfnl delovlnojl bor joi toliko vrlmena kollko )1 potrebno u preduzlm.nje mera za ultitu Ijudskih livoti, tl. evekuacilu; b) ollguranjem (prorafunom. dimenzionisanjem III uititnlm mereml) ukvI vrstP da ni jeden vahn doo noseeeg Iislema ne moh posllti neupotrebljiv ulled neke od Iluf.jnih siluaeija. Konmukelle takoal morlju Imati odgovarajueu otporOOlt n. deJovanl1 boenih Ilia. Pri razmatranju gr.. nifnih stanj. lorna, konltrukeije moraju preuzim.ti horlzontalne slle eija Ie vilifina u odredenol propor. ciji 58 stalnim vertikalnim 51 lama koje deluju n8 nju.

'I .:1 -.....-

--''T .,."-" -""'~""~'''''''''

--'

"-"'''.r~'

. .,.'

.,699 ..--.

4
4.1

Osnovne Opite
Prora~unskl promenliivlh

promenljive

vclicine

model

kojim se opi,uie

.vako posmatrano

granl~no

stania sadr!1 odrcdenl osnovne

.kup osnovnlh vell~lne

vell~lna.

58 odnose 08: delovania

One moraiu bill merlilva. U uobi~ajenlm . .ile. delormaelie).

slu~ajevima

promonljlve

- svojstva materl!ala I tla. geometrliska paramatre. Omovne promanljlve ne. Taj Ie utieaj mOra uutl

(optereeenja.

vell~lne smatraju

Ie slu~ainlm

promenlfivlm.

One su ~esto posledlea pravllnlelm.

utleaja okoll-

u obzlr. ti. mora bltl dlt u odgovara)u~lm

Z8 Ivakl malerl)ol po.

sebno I svekl posobnl tip konstrukelje.

4.2 4.2.1

Delovanja Dellnlel)o Delovanje je skup koneentri.anih ili ra.podeljenlh .ila koje deluju na konstrukeiju (neposredna delo. vanja) ill stalne IIIprlsllne deformaelie u konstrukeljl (posredna delovania). Pod delovanjem se podrazumeva slImo jedan uticaj ukoliko 5e mole pretpO$tavitida je nezaviHn u vr," menu I ~rostoru od svakog drugog utleaja kojl deluje na konstrukciju. K f a s I I I k a e I j a del 0 van j. pre map rom e n I n j I h 0 v I h vel I c I v r eno" rne n u
Delovenja so. promo promeni voll~lne u vremenu, dele na: a) stalna delovanja (G) koi. ce, po pravllu, delovatl za sve vrerne trajania veli~lne zavlsno od vremena zanemarljive u odnosu na njlhovu sradnju konstrukeiie vredno.t traj_nja I c Ije su promene kod ~ije

4.2.2

ill OM delovanj. kon.trukeijelll

kojih Je promena Jednosmerna a vell~lne dostl!e neku granl~nu vrednost; b) promenl)lv. delovania (0) koja, po pravilu. ne~e delovltl Z8 $Ve vrerne promene velicine vrednost; el slu~alna Slucajna duzete delovanla delovanja posobne (A III F.) ~lla je pojava man)e v.rovatna trajanja. zna~ajnija oiteeenja, mogu u veeinl sluc~jeva uzrokovatl u toku vremena nisu jednosmerne i nisu zanemarljive

U odnosu na njir.ovu pro~ecnu kon<lt'ukC1jo. On. ,OJ "hl~, oslm u slucaju ako su pre.

za vreme tra'onla

no zna~ajnljlh

velie';;na I u veelnl slu~ajeva kratkog mere protlv toga. I sJucajna delovanja prema

Prlmeri za stalna, promenljiva

dati su u Prilogu A. njlhovoj promenl u prostoru

4.2.3

KlasillkaelJa Delovanla

delovanja

so. prema svojol promeol u prostoru, koia Imaju prostornu

dele u dve grupe: na konstrukeljl takvu da su vell~lnom I smorom delo. do odre.

al stalna delovanja,

raspodelu

vania nedvosmlsleno odredena za ~Itavu konstrukeiiu aka IU data u Jednoj tackl koostrukelj., b) promenljlva delovanja, koja Imaju moguenost promone prostorne rupodele no konstrukclll "enlh gran lea. Delovanja koja sa ne mogu svrstati nl u jednu od navedenlh grupamogu nog stalnog I )e"nog promenljlvog Ru",atranJe prom.nlJlvlh dela.

losmatrutl

du su s.'t.vli~' :;vnkl polodlnac'!III v'novntno do.

nl slu~aj oPtere~enJa U noklm Ilu~ajovlml luju u pojedlnlm

odre".n

dalovan)1 uhteva rumatranle razll~ltlh Ilu~u)ava opt"te~"nln. je utvr(Janlm polo!ajem svakOg od promenlllvlh dolovonja. jl razlikovaUltalna delovan)1 I delovanla kola IIJ pokr.tno

po!r.bno

tlcka';'a III u neklm delovlma konstrukclla. U tlkvlm.llu~ajevima podetakauoblcajena ;e podela takvog delovan;a no razll61ta pojldlnaOnl delovania. kriticnlm-taek.ma iii delovlma konstrukclje a nek. delulu n. oltallm dalovlma no odgovor dell no: \(onltrukelLe

I u nedo.t.tku ta~niJlh ad koilh neka dlluju u

kon.trukeije.

4.2.4

Podel. Delovanja

delovanja Ie. u nvisno.tl

s obzlrom od vrste konstrukcije,

01 mln,. delovania htatick.1. koj. n. u7.rOkuju nik.kva znacajna ubrzanjo konc:fI,f,Cli" b) pokltttna doloyanj., tdin.tnli~kn), koJa prouzrokuju :zna~ajna ubrzan)a k(}II..III.I,('i;'~,

ilt "j,'-"h <1..1.....

700 i"

.,.

0;, Ii S~ ncb~ delovanje sm8tre pokrctnim Idinamitkim), Radi iednostavnostl pokretna delovanj. cesto poi'vo. kojo. Sl! uvisne lovon).. 4.3 od ponaJanja konstrukcijo,

zZlvisi o,! k.\!l' !wkcijc. mirni", d.,lovanjima kod kojih s. dinamieke rovet.nj.m vellelno dA'

se smatraju

uzlmaju u ob_ir odoovarajutlm

Syojstva m.lllrljlll I tll Vrednostl koje oplsuju IYOjstvl m.terlj.l. I njlhoye slueljne promene morlju se zlSnlYltl nl odgovlniu, tlm IlpllivAnllm., nl ruultlllml prtthod"lh Ilplllvlnll 111 nllikultvu. Svojstvl dublllnl prlko Ilplllvlnll u posebnim ullovlml morllu II protyorltl u odgovlrlJutllVOJstvl stvlrnog mltlrlJll1 konstrukelll porno. to CIIIgoverllutlh flktorl III funkelll, koJI mouu bltl 'Ivlsnl od vrl,",,"I. Nltot"ulli u Ivol"tvh". m8\orl. 1III u konstrukeljl III u tlu morlju II posmltrlti OOyojlno ad netaenostl rezultete stlndlrdnlh IsplliYlnil I 00 flktora pretvlrlnjl ill funkclje.

4.4

Glamnrljskl plremetrl Geometrljskl plrlmetrl oplsuju oblik. volieinu I glblrlte konstrukclje u celin!. njenih dolovl I popreenih prelekl. Kldl odstupenjl neklh glomotrljsklh plrlmetarl od utvraenlh vrednostl mole Imltlznleljln uti. CI; nl ponllln;1 I otpornost konstrukeije, tlkyl parlmotrl Ie morlju smltrlt; promenljlvlm yelieinlrna. POOlCikoil oplsuju njlhOYuprdmenljlyost morlju II odredlt! uzlmljutl u obzlr utyr""nl grlnlcl tollnn. elje (t. 6.41Nlpomenl: U mnoglm Ilueljeylml promonl;ive yrednostl geomotrijlklh parlmetlrs mogu II Imltreti mI, lim yellelnlml u poreaenlu I promenlJlyoitu yelielnl deloYlnil no konstrukcllu I SyoJstvl mlterljlll konstrukelje. U tlkylm slueljeylrna geometrijskl paramnri se mogu smltrlti u pro. rleunu nepromenljiyim. tj. OOreaenlm. Prlmlri promenljlyih geometrljlklh plnmetlrl IU nonememl eksclntrleitltl, neglbi r ukrly'lilnoltl, nl primer kod l!ubOYllzldOYI.

6 5.1

Proracun OpUe

i ispitivanje

PostuPlk p,ojektoYlnjl I prone un. po pnyilu se Slstojl ad: - Inalize.opteretenjl I stltlekog prorlcunl, koil dlje yelielnu unutrllnjih sill (sile I momenlll u popre. tnlm preseelma I - prOrleUnl popreenih presekl, spo;evl ltd. kojl dljo njlhoyu nosivost.1 deformlbilnost, ti. njihoyo po. ndln;l. U nlklm Ilueajoylml. nlje mogute sproyestl tlkay postupak, na primer u slue.)u kadl se pr<>uelvl postoje' te konstrukcijl. Prorseun konnrukelje mole se vrl;ti raeunskim putlm I modllskim ili prcrtotlpsklm Ispitivlnjem. U ne. kim Ilueajlvime se upotrlblievl komblnacijl yiie nlei"l. Mora SOjasno postlvitl olnovnl noSe<!1konstrukeiio koll slgurno prenosl Iile na t.melje i ust.nOYiti one . klrokterlstik. konstrukeije koje Iml)U kritieln utlelj nl njenu ukupnu It.bilnost i colovltost. OVI ka. IIkterlstlke II morllu Ispitlvltl, 10 nJlml.11 morl posebno vodlt! lIeUnl u Ivlm flllml proroeunll klsnl. leg Izvoalnjl.

6.2

Proreeun Prolleunlkl modlll I olnovne pretpostlvke u prolleunu morllu Izrl!evltl odgoyor konstrukelje u Ikledu sa grlnlenlm IIlnJlm koje II polmltrl. ZI prorleun mole konllrukelil bltl oplsanl modelom koil II IIlIoJI 00 IInlllklh llemenetl (grade Iitubovl), povrllnlklh lllmonoto Iplote IIJu,ke) I trodln..nzlonalnlh el.menlte. ZI grlnl/lne .tlnll upotrebilivostl po prlvllu .1 korlne IInllrne m.todo proraeuno. I U no. klm slueaievlml moreju sO'koristltl i n.iin.lrne metode. ZI gllniena stlnil loml primeniu;u se lineame I nelinelrne metode, keo I teorlje pllstienosti. u zevlsnOlti 00 odgoyolI mlterijlll i konstrukeije nl deloYlnjl. Prl rlzmltranju promenljiylh delovanjl potrebno je OOredlti 1I sVlko deloyanje uproiten prostorni mo. del I upotrebljlvlti ih pri odreaivanju rasporeda r.zlieitih opt.reteni.. ---

701
Za neku zadanu konstrukciju neophodno je odabrati najnepovoijniji respored opteretenja. Ipak. p!lnekad je opravdano, sa stanovi~a statistike, ne ispitlvati neke n<iverovatne komblnaclje opterecenja. Ako je uticaj sredine na ponas.nje materijala, delova konstrukcije,!..konltrukcije u celini uobicajen, mole se obuhvatiti neposr.dno u proracunu. Prlmerl utlca)a okollne koJII. movu dlrektno Izrezltl u prorecunu IU: utica) vlalnoltl okolln. na cvrstoeu drv.ta, uticaj vlsoke tempereture od polara na deformacije I na grenicu popu~anja cellka. Grek. u prorecunlkom mod.lu mogu bltl ukIJuc.n. u lam mod.1 upotr.bom jodl1t>g (III vl!e) p.r."'.t... koji se mogu smatrati dodatnom osnovnom promenljivom I odr."enom vrednoCu I zakonom promene. Ove promenljiv. se odreduju upor.divanj.m predvi"enih I opd.nih podataka u odgovarajuclm ispitivanjlma.

6.3

Modelsko

Ispitlvan).

Konstrukcija III njen deo mogu biti prorecunati Idlmenzionisanl na osnovUl rezultata odgovarajuceg mo. delskog ispitivan]a spojenog I mode!lkim prorecunom kako bl se predvidelo pontianje stvarne konstrukcije. U mnogim slueaj~vima pri proraeunIJ konstrukcije upotrebljava II modelsko Ispltivanj. da bl se proracun potvrd!o ill kao um.na za isti. R.zultati mod.llkih Ilpltlvan)a moraJu biti potvrr),ni. 5.4 Prototipsko ispitivanjc Konstrukcija ili njnn deo mOle 5e prora~unati i,dimenzionisati 08 osnovII reZtJltat;1 i~pi.ivnr.j:t prototjf:~ kojl odgovara konltrukciji koja s. proraeunava. . Takav nacln ispitivanja ponekad I. upotrebljava umesto proracune da bl.se potvrdila nOlivost malih delo-. va konstrukcij. ill detalja. Vrlo j. valno da la prototiplko Ilpltlvanja vr!, po mogucnosti, pod ~o pribll. Inijlm uslovlma pod kojlma ca bltl stverna konltrukcl)a u pogled~ cvrstoee. dlmenzl)a. opt.recenja I uslova okollna. Ako lamo moll bro) rezultata proto~lplkog Ilpltlvonlo stojl na respologol1ju, mo.. 18 uno. noviti statistleko proc.na grek. dobij.nih r.zultat..

6
6,1

Provera sigurnostj Olnov. proraeuna

i upotrebljivosti

konstrukcija

primenom

parcijalnih

koefjcijenata

Ovai naein pror.cuna smanjuje uticaj rezlieitlh netaenostl I mogucih promenljivosti pOjedinih v.licina upotr.bom parcijalnih koefieijenata koji se razlikuju u z..isnolti od toga 0 kojoj se osnovno) promenlji. voj velieini radio U praktienoj primeni mal. promena ovog nacina proracunalu nekeda neophodne (t. 6.2.2 i t. 6.3.2). U proreeunu s. vrednosti osnovnih promenljlvih v.licina nezivaju projektnim vrednostima. Delovanja s. izralavaju njihovom projektnom vrednoCu F (t. 6.22) prema izrazu: d

Fd. 1,' Fr C::vrstoe. m.t.rlj.l.

10

Izr.!ev. nJ.nom proj.ktnom vr.dnolc!u

'd

(t. 6.3) promo I"ozu

'd. 'khm
Oltala potr.bn. IVOJstV.,t). volleIn., dat. IU n.lltl n.eln (IIIu n.klm Iluc.)ovlllu>rlod.llli", .'.lIIontlm.l. G.orn.trljsk. velieine se izrahvaju Ivojim projaktnim vr:ednOstima ad (t. &.<t.:1}'premaIzrazu: ad U pr.thodnim izrezima su: Fr reprezentatlvna vrednost delovanja,

ak :I:As

'k

karakteristicna vrednost svoistava materijala Ina primer, evrstoee),

70~:~'k -

'''''-'-'''---''''-

-~."

'

'

-..--

'Y,
'Y m A.

ka"kleristi~n. vrednost geometrijs,l<ih paramet.rl. paroiinlnl koofleljent %I ra.lI~itl d.lovenla; njegova vr.dnost samog dalovanja;

,:/vi.1 od t.l\nnstl

odredivanja

veli~ln.

pareij.lnl koefieijent 18 svojstva materij.'.; njegova vrednost .avisl od u~nostl s kojom su odredena poj.dina dodltna 'VOjstvl mlt.rijlla; vell~lnl; nJena vr~dnoct %lvisl od tlOnosll geometrlJskih plrametl,.. stlnjl dati .u slede~im izrazom; IJ (F C, d' 'd' 'd' .. 0 (1) goometrllskl

Uslovl granl~nog

'Yn' 'Ydl

gde je: C - ogrlniOenje %lvisno od vrlte gr.nl~nog stlnjl (t. 3.1 I, 'Y;, - koefieijent kojim II uzima u ob.ir valnost konstrukeije I y.li~ioa poslediea nezgode (tj. kog Ie .tepena). 'Yd- 'koofieijent kojlm II uzimlju u ob.lr nepouzdlnostl proraOun.kog model. I onllo nopouzdenoS!! kole nisu obuhvn~ene drugim koelicijentlml. Koefieijent 'Yd im~ vrodnosti zavisno od stepenl ta~nostl prorlcunskog modela (tj. koliko on predstlvIjl stvlrnu konstrukeiju ili njene elemente): Ovaj kootleijont tako(le pokriva I osetljivost kon.trukeionog sistema. Napomena: Mnogl uzroci odstupanja mogu sa naei ili u proraOunu ili u izvodenju kaa. na prlmar, lo! matemati~ki model, ~a~ln i.vo~enja, razlike izme(lu trafenih i ugraaenih materijal.. Ijudsk. grolka. Zajadni~ka osobinl ovlh odstupanjl jene dl ih jl mogu~e usunovitl, Iii dl im Jo tl,ko utvrditi obim. Funkeij. gr.ni~nog stlnjl je zavisnl od vremenl. U mnogim sluO.jeviml primene u prlk.;. pretpostevljeni rezultltl su uzeti u rlcun dodevanjem odgovlraju~ih brojOlnlh vrednosti osnovnin: pramenljivim vredno. stiml. ZI prakti~nu primanu projektni uslovi se, po prlvilu, dele nl funkelju delovanJa 5 I funkeiju otpore kan. strukeile R,lto j. Z8grani~na stanjaloma deto izrezom: 'Yo' 5. (F R c. 'YRd) d' 'd' 'YSd) '" ('d' 'd' (2a)

U nekim slucejevlma II ovej iuaz menja u: 'Yn 'YSd

,5 (F

R ('d' 'd' d' 'd) '" 1I'YRd '

C)

(2b)

Koefieljent 'Yd podeljen na deo koji .e odnosi na delovanje opterlten;. 'YSd I na deo koji se odnosl na '"U prlmeni mole koefieijent otpornost 'YRd' 'Ynstajeti nel.dnoJUi drugoj .trani iuaza it; bitl neposredno .adrhn u projektnlm vredno.time. Za.granicna stenja upotrebljivosti projektni uslovi ~.sto mogu biti dati izrazom:
5 (F (3a)

d' 'd' 'd' 'Yn' 'YSdl '" CI'YRd

III . 'Yn 'YSd .5 (F d' 'd' 'dl '" ChRd

gde je C ograni~.nje povezlno Sl upotrebljivo!Cu (t. 3.1).

(3b)

IUlzi (I), (2) i (31 mogu Sl smltrati .Imo lemlukim opisom Izlohnog na~ina prora~una. 5vlkl oznlkl F, . ; C mole prodstavljati nekoliko promenljivih velicina. Tako, u izrazima upotrebljenim Z8 prora~un, " pznaka F moie prikazivati nlz delovanja koja ulaZ8 u kombinaciju oplerecenja. Daije, na primer, u armi. ranobetanskoj konstrukeiji , mole prikazivatl kako ~vrstocu boton. tAka i cvrstOCtl celika,

"';"""''''-.''.''''1!;On':''

_..t...r..-_.........-.-..-

.703
Svakl ad lualO (I), (2) 1(31 motn predstavljetl nekellko luau kojl 'lIte I.tovremr.no k.o prol',klnl usia'll. Iuazl tak~e magu bltll vektonki. Problem staticke ravnotete mote se oplslt! izrazom (2), gde je R jednako null. U nekim slucljevlma vrsta problema lOhteva da se projektnl uJlovl pllu prema iuazu (1). To mote bltl, na primer, slucII kada problem sadril u sabllspltlvlnje stabllnostl okvlrnag .Istema. Ako je "roblem nelinearan, potrebno mu Ie P.Osvetltl pOl8bnu pdnju. Nellneorno.t 1D0te, na p,lmer, prouzrokovet! da se delovanje nekeg utlcaja menjl u uvlono.tl od .voj.tlvi mltlrljall. Kod probleml umora mogueale potrabl u korekcljlmllzrlU (1) Iii (2). Napomen" Izraz (3) za granlenl .tanll upotrebljlvostl motl se upotrebltl za mnoge oblcne probleme u vezl s dlformacljaml, pnlinama ltd. Ipak, zl,nakl Vl'1tl probleml, klo Ito.u vibracije,lzrazl mogu bitl neupotrebljivl. 62 6.2.1 Dalovanja I njihovi komblnacije Reprazentatlvnlvredno.tl U zavl.nosti ad namane konstrukclja mote velielna delovanja Imatl razlleltevradnostl. Te vrodnostl so nazivaju..eprezentativnim vrednostlme i date su u odgovarajucim propislma Zl posebne vr~te konstrukcija. Glavna reprezentativna vrednost je tzv. karakteristicna vrednost. K..akterlstlena vrednost je on. za koju postoll verovatnost dl noee biti prekoracene u nekom odgovarajucem periodu odre"onorn p,em. prodvi. donom vremenu trajlnjl konstrukcl;e III trajanju projektne sltuaclje. U neklm slueajevima volielna delova. nja maze imati dve karakterlstiene vrednosti, gornju I donju. U slueajevima ;de je za konstrukc/ju opasnije smanjenje optereeenja, uzima.a donje vredno.t ~80 nepavoljnljl. Druge reprezentatlvno vrednostl biraju se u zavisnost! ad korlktarl.tlcnlh okoh\o.tl, na primer. obzirom na trailnjl neke situac/jl, I mogu bitl lua!lne keo deo keraktarlsticne vred'nosti upotrebom faktera "'1<1. Kad god JI'tO maguee, delovenje I nj/hove promeno moraju bltl ustanovllenl na o.novu stva,nih opatenje, ispitivanj. ili podataka a matarijalu, sanavnim delovima, opremi I dr. Drugi izvori podataka kao, na primer, iskurtvo ill fizlcka ogranieenjl, takode se mogu uzeti u obzir. Vro. dnosti d~bijenel na oVlj naein nazivlju sa "normllnlm vrednostiml", Stalno delovanje G Ima samo jednu vrednost. Klda se delovlnje sastoji ad sopstvene tetine konstrukcije, vrednost Gk sa dQbija na osnovu predvldenih geometrijsklh plrametara (uglavnom uzetlh Iz odgovar.jueih crteh) I ..ednje jedlniene fotlne mllerljala. U slueajeviml gde su vltne pronlOn. u ,'alnlm dclovonjlrna, njihova karekteristlcna vrednost mora bit! odredena taka de je verovatnost njihovog preko""~enja dovolj. no mall. U tlm slueajevima jl ponekad potrebno odreditl gornju i donju k~rakfcristianu vrednost, Promenljivl delovanja magu Imatilledeea reprezentatlvne vrednolt!: I) karakteristienu vrednost, Ok' b) ueestalu vrednost, "', Ok' c) priblitno stalnu vrednost, "', Qk' U posabnlm .Iueajevlma magu bill odredene I druge vredno.t/. Aka karakterlstiene vrednosti Z8 promenliiva delovlnja ne mogu biti odredene Iz statlst!ekih pOdatakl kao, na primer, Z8 delovanje ad specijalne opreme, odgovarajuet vrednosti 18mogu odrediti nl osnovu ras. polotlvih podatakl. Karlkteristienl vrednost je iadi nlzlvnl vrednost (t. 4.2.1). Slueljnl delevlnjl A (IIi F.) /rnalu jednoznle-;'u'reprezentatlvnu vrednost odredenu proplslma za opte. reeenja ill rumatranjem raspolotivih podataka dobijenih pr~thodnim merenjem.

6.2.2

Projektnevrednostl Delovanjl sa uvode u proraeune IVojim projektnlm vrednostiml koje sa dobijaju ad reprelenfatlvnih vrednostl pomnofenih parcijalnim koeficijentima 1, (t. 6.1 I. Upotrebljavlju sa razlitlte projektne vrednosti koje odgovaraju ruliciUm reprez.nta'ivnim v..nnostir"", kao, nl primer: - l' f mnozeno k8rakt~risti(:nom vrednottu,
-. 1', IlInofcnu 'Yr th':{",l;,lttlll1Jfedll\~\tu. \!..lI1'Jld vtl'dnu~{;u. 0111010110 ,.,ril,Ii~ltll

f I
I

..~",~-,-~_.,---_._..

--,
704
Parcl;aln; koeficijenti ulimaju u oblir: 'Yf nepovolinog odstupan)a vrednosti ponekad voljevejuce ukliucuJe zajednicke netaenosti

mogueno't

delovanja

od nJihovih

reprezentat;vnlh ti. ukllueu)e

vrednosti.

- netacnosti Napomena:'Yf

u modelu opterel:enja. u modelu opteraeenja. ko)1 se ballreju .tanja. , jednek jedinicl. osnove za provilnike All to ne dale 18do. 'YSd' na ovim op~im principima. odebrenl za graniena .tanjo

granienog PaPeila"'l koeficljenl 'Yf uvi.1 od po.matrenog loma i za grenicna slanja upotrebljivosti su relllciti. Moie se smatrati da )e pereijaln! koeficijent dalove;,]a delovania ie skup njihovih iskljueuju kombinovati projektnih

Koellcljanti

za sluca)na delovanja

6.2.3

Komblnecl)e Kombineci)a trukcija Delovania Delovanja granleno Da bl.e

vrednosti

koji se koristi

18 proveru

pouldanosti

kons.

za granieno se mora)u stanie. ulala

stenje pod istovremenim tako

delovanjem da daiu

ni.. rallititih

uticaja. na konstrukciju vrednosti u posmatrano medusob. koellcljanta vrednostl neke

koja se medusobno

ne mogu lajedno

uei u kombinaciju. uticaj

najnepovoljniji

u obzlr .manJene dalovanja, vrednost

verovatnost

istovremene delovan)a prekoraeenja prekoraeenja

pojave nepovoljnlh moh relultata projektne

nekollko

no nuavisnih

promenl)ivih

blti redukovana delovanja vrednosti

upotrebom projektnlh

Ovo se mora uradit! tako da je verovatnost ~:o' kombinaci). opterecenja ista kao verovatnost tj. delovanja. Napomena: Posebna vrednost kombinecije

samo jednog opterecen)a

delovan)a

>110 Fk takode

se moh

odrediti.

U granien;m stanjimaloma sa, po pravilu, primen)uju sledeea dva tip. kombinacija: a) osnovne kombinacija: kombinacija stalnih i promenljivih delovanja, bl slutalno komblnacl)e: komblnaclla od s!alnlh delovenle, promenlJlvlh delovanla I Jednog sluealnog de. lovan)a. Jedna slucajna kombinaci)a moh takode sadrlati, umesto slueainog delovanja, uticale prout. rokovane Delovanla ne.kom nelgodom, na primer opadenje otpornostl. kon.trukclje lbog pojave po lara. komblnaciJu delovenja. osnovnim uticaje, !to dale dugo.

proulrokovana sunju

nezgodama

mo9O bill ukljueana mogu se primeniti

semo u slueajnu rulieile kombinacije

U granienom kombinacijama e) kombinecije b) kombinacije

upotrebljivosti

koje odgovareju

u granienom stanju loma. a za razlieile projeklne situacije, stelnlh I promenllivlh deloven)e. ucestalim v,ednostlma,lto .talnih I promenljivih delovanja s niihovim pribli!no

na primer: dale kretkotrejne

stalnim vrednostima,

trejne utieaje. U posebne svrhe mago se prlmenjivatl niz posabnlh I tla I druge kombinaclle kaeficijenata. delovania. Za .vaki od ovlh tipove kombina.

eiia mora se adrediti

odgovarajuclh

6.3 6.3.1

Svojstva materiJala

Karakteristiene

vrednosti

Po pravilu, karakteristifne vrednosti svojnva msterijala mogu 5e prika18ti klo vrodnosti Z8 koje postoji veravetnoea da neee bitl dastlgnute u pretpa.uvllenom nllu Ispltivanja (.lIeno f,aktllJ u distrlbuclli svaJstva meterl)lla uleto) Iz homogene kollelne materl)ala). te.to se karakterlstiene vrednas~i biraju kaa nuivne vrednosti dlle u odgovarajuelm standardima za mi' terijale. Naeln; kanlrole kvallteta, uklJueujuci postupke prl prl)emu, mogu Sl odabratl tako da ]e trdena karek. terlstlena vrednost o.lgurana odr.denom verovatnoeom. U .Iu~alevima keda se 1V0jstvamaterljela menJaju kral vreme IIIkeda utical akolin. mot. proulrokovatl promene u materljalu, karakterlstl~ne vrednostl koje se kariste u proraeunu moraju se prllagodlti takvim . prom. nama. Za tla, kao I za postajece kanstrukcije, materljali sa ne proilvade nega vet postoje. Karakteristlene vre. dnosti maraju bitt ustanovljene adgovarajucim ispitivanjima za svaki objekat posabna. Ta znaei da tla. kao I postojetl objekti, podldu pasebnim ilpitivanjima, za ralliku od navlh objekata gde .u svoi.tva ma. terijala Isp;tana unapred.

.--""-

705
6.3.2 Pro;ektne vrednosti red.

Projektne vrednost evrst~e meterIJ.I. (III drug. svoJstv. meterll.I., dob/j. 58 Iz k.r.kt.rl.tlene 'd nostl 'k:

'd. 'ki'Ym

U ovom izr.zu je koelleilentom 'Ym obuhv.Ceno sledete: moguenost nepovoljnog Odstup.nj. od k.r.kteristiene vrednostl evrsto~e m.terlj.'. (posm.tr.no kID slue.jna promenljlv." mogue.neteen. oeen. otporno.tl presek. iii nOllvonl d.lov. konltrukelje (.ko to nil. ukljueeno u 'Yd)' .. net.enolti geometrijsklh p.nmet.r. .ko ani nlsu uzetl u obzir preme t. 6.4.2 IIIukljueenl u 'Yd' - net.enoltl u Odnolu i~medu svojst.v. m.terij.l. u konstrukeijl / onih dobijenih merenlem n. uzorei. m., tl. net.enolti u f.ktoru ill funke/jl Z8pretv.r.nje preme t. 4.3.

Vrednolt 'Ym zevisiod svojst.vam.tenjal., od posm.tr.nog gr.nienog st.nj. itd.

Ukupnl p.relj.lni koelleijent 'Ym mole se r.st.viti n. n.koliko r.zlieitih f.ktor. od kojih sv.ki d.je jed. nu IIi vi. n.pred spomenutih net.enosti.

Ukljueiv.nleutie.j. neteenostl geometrijskihvelieIn. u koefieijent'Ym nije u skladus. t. 6.1. Medutim.

u pr.ktieno; primeni to mole biti pogodno, jer je tada moguee u prorteunlma upotrebiti Izmerene broj. eane vrednostl z. vellelne popreCnih pr..ek..

KoellelJent'Ym ponek.d ukljuCujene Slmonet.Cnostl u f.ktoru pretv.r.nj. no I sam laktor, Ito nile ..dovoll.v.juet s. gledllt. j.sn~. prlkaziv.nj.. . z. neka odreaen. svojstv. m.terlj.l. mogu s. upotrebitl dOd.tnl elementi u eilju pretvaranla karokteri.tlCnlh vredno.tl u prolektne vredno.ti kID,n. ~rimer, kOdgeometrlj.klhp.remeter. (t. G.4.2L Po pr.. vllu, z.jednlCkr f.ktor je pOd...n , ked. )e koellellent promene st.l.n, dok.u dodatnl elementi povoljni u
slueajevim. konltantnog paremetrl stendardnog odstup.nja.

6.4

GeometrlJskl

6.4.1

Karakteristiene

vrednosti

Kod geometrljskih paramet.ra za k.rakteristiCne vrednostl ak obiCno 58uzlm.ju brojCane vrednosti de. te u prolektu.

6.4.2

Projektne

vrednostl

U slueajevima gde su odstupanje geometrjjskih parametere bezn.Cajna IIIgde su odstup.nle uzeta u obzir 'Y vrednostima, ek 58 mote upotrebiti kID proreeunsk. vrednost. U drugim sluCajevime proraCunske vrednosti ad geometrljskih p.r.met.re ..stoJe $I od kar.ktaristienih brojCenih vrednosti ek i pareij.lnih geometrljskih vellCin. 64:

.d
U navedenom

Bk + 6,/1

izrezu t:.JJsadrli: .. . MoguCnost nepovolJnih odstupanJ. geom.~rijsklh p.r.meter. vrednostl, velnost ..d.ne ukupne promena utle.je geometrijskih Istovremenog veliCine t:.JJ, .. 64, vrednostl vi. odstup.nj. gr.nlee dopunsklh promen.

od njihovlh kerakteristienih brojC.nih

6.5

geometriJsklh

velleino.

U nekim slue.jevima upotrebe geometrllsklh per.meter. previlu, bolje uzim.tl dOdllne elementa 64 (t. 6.3.21. Net.enostl pror.eunskih model.

mote $I urnesto 6a upotrebiti 'Y. .Ii je, po

Neteenosti proraeunskih model. mogu se odroditl Ispltiv.nj/m. Iii uporedivenjcm prihlll.nih pro,aeuns. klh n.Odola <3 t.enijlm ",Odell,"e. Neteenostl sa mogu Izrezltl salednlm IIIvl':o pllrdloll1lh kooflcij,,"oto Ina primor,
"na Utienl 'Yd" str;,ni sigurnr;:;ti".

nctoCnnstl molo bitl ukljueon I u sam model, tj. modo I ,. odahi" tako da budc

.-.'

..-0'

,..-, "

706
6.6 Odredivanje vrodnostl pan:ijalnih koofieijenata

Naein proraeuna uz pomoe pareijalnih koefieljonata jo uobie.jeni naein proraeuna konstrukeije. Ovom metodom se osigurava odgovarajuel stopen pouzdanostl konstrukeijo pomoeu pareljalnih koofieijonata iii druglh elemenata ko)i la odnose na neke unapred odrec.'lenevrodnostl osnovnih promenljivih (na pri. mer: kerakteriltlen. vrodnoltl) kole mornlu, ako 10to mogue., bltl odrol!ene na probahilistiekoj osnovl, II. na osnovi vorovalno,tI po)ave odstupanla. Sa slanovl!!a probabilistlke postoje stroli naeini za proveru pauzdanostl kon'trukeije. ani ukljucuju probabllistieke 'naci~e proraeun~ ko)i upotrebljavaJu aprok,lmaei)e prvog red a za funkeijo koje oplsuju 9r."leno 'tanJe. Olnovn. promonl)lv. I. prlkazulu uz pomoc nJlhovlh po.n'lIh IIIpOlv,lIano vorovetnlh pojava (odredenih odgovarajueim volieinama kao "edn)a vrednost I ,Iandardna devi)aei)a). Stepen pouzdanosti se izrahva pomoCu verovatno,tl pojave nezgode IIipreko odgovarajuceg indeksa pouzdanosli.'! Napomena: Jedan primer probabilistieke metode prvog reda dat je u Prilogu B.

- n)lhove vrednolll mogu bltl provoreno uz pomot roeuna vorovalnoc. U metodi pareljalnih koefieijenata ako posto)i dovol]an bro) pouzdanlh osnovnih podalaka. Verovatnost pojava nelgode III indokl POUld.nosti moze ,e odradltl proueavan)em pojedlnlh vredno'tl iz odgov.rajuclh projekaU postojecih obje. kate, uzimajuei u obzir poeetne tro!kove Z8objekte I moguee po,lediee od ne.goda. Odstupanja verovatnote po)ava iii koefieijenata, t). indeksa Z8 navedene projektne uslove od predvidenih, moraju se pOlmatrati uz analiziranje podrueja primene predmetnih u,lova proraeuna. Pareljalnl koefiellentl mogu II takoc.'leodredltl na o,novu semiprobabiliitiekog pri,tupa u kojem ,yak. projektna vredno't. posmatrana odvojeno, ima odrec.'lonuverovatnotu da bude prekoraeen. u nepovollnom ,mi,lu. Takve verovatnote ,e mogu odrediti iz razmatranja vec datih vrednosti u odgovarajucim postojeeim pravllnleima ia opterecenja. , Keda bezbednost Ijudl nlje ukljueena u faktor i keda postoje odgovarajuei podaei. pete;jalnl koefieijent
')'n mole so najpovoljnlje proeenitl na blli ekonom,kog kritorijuma. Konacno, parellelnl koefieijentl so mogu odredltl na olnovu I,ku'tva, tj. postojecih proraeuna I izrac.'lenih projekata. To je posebno fluea; kOd pareljalnih koefieiJeneta ')'d-

7 7.1

Provera kvaliteta Optte

Provere kvaliteta nje tralenog u toku planiranja. projektovanja i gradenja konstrukei)a su neophodan uslov za postiza-

stepena

njihove pouldanosti:

Provera kvaliteta sastoji se od: prlkupl)anje podataka,

7,%

iznaldenla donotenja

odgovarajueeg

rdenla

na o'novu

prikupljenih

podataka,

odluke na o'novu

dobijenih

rden;a.

P..tup'"

prov... 1ow8liteta pJovere

Pos1upek prover. kv.llteta u p",;~nji I izvoc.'lenlukonrtl1llr.clJedeli so ne: a) provwu kvaliteta proizvodnja, Icoja so I8stojl od provere postupaloa proievodnje; _No je voc.'lenJ-postUpek. proizvodnje koji o,igurevaju prihvatljiv kv8lital prelZIIOIII.;

bl prov.ru ptOtnoda, kQje.. ...to)i od poovet'8kon.Cnog prolzvoda; Ivrt>aove o-w Ie poMmIa d. do. . blJenI prolzvod odgovora tra1enom. Svojstva materijela, sastavnl delovi konstrukeije ill same konstrukcija, kojl su predmet provere kvaliteta n. moraju bltl istl u ova dve po,tupke provere. Ove dve vrste provere mogu bitl rezlleite ZI serijsku pro. Izvodnlu I pojedinacnu prolzvodr.lu.

7:J

Kriterijumi

prov...

I pravila prihvatanje ill ltatlitlCka.

prolzvode Ako I. p~ov.re pOlpuna, provereva Ie svaki p~olzvod. Po pravlli. Ul pomot':

Provera mob

bltl potpuna

11 Poneked ~ OYlj nefln u IIttr.turi nazlv. p'ob8blliiti~klm nKinom porc:ijatnih koeffcijln.tllilitne metod, nlzivaju 1. reda. ""elnl""

2. rede. dok ,' oat!n pror.tuna

J\J' \J.el.n 10 R"",,.

707

ma prljema, .u kvantllalivne

proizvad prlrade,

S8 oeenjuje

kao dobar doputlena

(prihvatljivl odllupanla.

ill lot (neprlhvaillivi.

Ovl krilerijuml,

ukoUko

dozvoljavaju

StatistiC!ka provera se sastoji od sledeelh postupaka: al adredivan)e grupa proizvoda, b) adabiranje uzoreka u .vakoj grupi, el I.plilvanje d) statisti~kl uzoreka, zakljuC!ak 0 rezultatima, homogonom ispitlvanju. dobijenih lobzlrom n. ,voillv. kol. IU pr.d,""t provore,

el izve~ai 0 prihvatljivostl. Grupi mora bit! t.kva d. .. mote .m.tntl' Ito znaC!i da su svi pojedlnaC!ni prolzvadi S8 odredeni broj uzoraka koji S8 padvrgeva rezultata ill net donost sa uporedivanjem

iz grupe proizvedeni ispitlvanja

pad istim uslovlma. I Irafenlh

Iz svake grupe uzima (da Ii je prthvalliiva ZakljuC!ak 0 relul.

ZakljuC!ak 0 grupl proizvada .vojSlava. pauzdano.tl. zadatllnllrval

tatlma se donosi s obzlrom

na dati 'Iepen pouzdanostll/ill

7.4

NaC!ln provere Razlikuju.e slede~i Slepeni proverl (protzvodaC! provera (organizaelja i dodatna dllova koji zavise od liea iii organizacije proizvodaC!al, provera. na rad na prikupljanju III konurukeija prolzvodnje. koja ~e vrtili proveru, konstrukeija smi.lu, a naroC!ilo u sluC!ajevlma gde se moraju I .provadi sa za vdne i unutrotn). pIOV".. stepenl budu medl/' delova ob. provora. ugrozilo vrlo vellkl broj Ijudi. .provodl se .amop,ovora vdno da pojedini pCldataka I projektovanju, I na radove na gradllillu. na proizvadnju Proveru vrle konUrukeija koja vrli proveru:

samoprovere unutratnja

- pojedinac),

-,provera Unulratnja materijala, Takode rel.vatl jekta. Tada.o

koju vrll druga organizacija. proven se mote odno.iii

Po pOlrebi se sprovadi

na prolzvadnju

liea koja ne uC!eSIVuju u postupcima mote bili angafovana provere vrlo .102eni probleml Za manje vdoe dodatn.

organizaclja i gdl bl rulenje

Strogi postupak

ukljuC!uja sve provere data u ovom lIandardu .amo od nekoliko U protivnom,

delove, u konstrukcionom vl!eotepen,

provora m02e ...to)atl provere u .tatisli/!kom pogledu.

provera raria unutrolnl. provere opada.

Ako )a postupak sobno nezevisni

tede Ie za konaC!nl ,"zultll pouzdano.t

7.5

Plan provere kvalileia Ukupan pogledu nadle2nost poslupak postupaka pranosi gradenja, provere ad prikupl)anja na pojedine padataka do pu~anja na drugog u upotrebu konstrukeije, gradenja dell se u gda .e prerana

faze. ObiC!no jedna faza poC!lnje iii se zavrsava na me.tu u proizvodnji III gde jedan postupak se Izvrlevaju a naro/!ilo

ad jednog ucesnlka unutar gradenja. potrabno

u drug\. Mere provere naredni deo postupka U mnogim citim lIelma. Plan za proveru bl proveravanje sprovedonl, el proveravanje projekta slucajevima

jednog prolzvadnog je .aslaviti

dela u pOlpuno.ti provere,

pre nego 110 zapoC!ne kada je poverena razll.

plan i program

mora uklju/!ivati: u projektu prora/!un.ki u seglasno.tl madell .a .tvarno usvojenim, raC!unskl ta/!no prora. adgovaraju~i i da su prora/!unl

al provaravanle'da.u

zahtevi,i u.lovi prelpostavl!enl

da su upotrebljeni da su ertdll

drugl delovl projektne

dokumentaelje objekata

u segla~nolli

.a adgovara)u~lm

C!unima I sa datim uslovlma. Plan provera materijala a) zadatak provere, b) predmet provere, I u/!estalost provere. rnultala, . provere. e) vremen.kl raspored d) postupke provere, e) krilerljume f) pOlrebne gl po.tupke I prolzvoda i provere izvodenja na gradlliltu mora ukljuC!ivati:

provere I pravila prihvallnja IzveStaje I potvrde u sluc.ju od'iupanja 0 prover I,

od krilerljuma

708

'

PRILOGA
Primeri stalnih, promenljivih i slu6ajnih delovanja

Nlvedeni prllnlri obuhvlteju uobleljene vrste delovlnjl. U pojedlnim ,lueljevllM" mogu II pollvltl I drulll vrste delovlnjl kojl el bitl rezvrstlne u odgovlrljueu grupu prime o,novnim definlellirne. Stllnl deloVlnjl IU: II sopstvenltellnl konstrukelje luzimljuel u obzlr I sve flu tokom Izgrednje), bl tellnl nenosivlh delove konstrukelje, el prltl,ek tll, d) deformlelle nlstlle ulled neelnl Izvoc:lenjl, e) Ikupljlnje i teeenje betonl, fI dlformlelie u,led zlverlvlnjl, gl prltlsak vode. h) utleljl nlstlll u,led Illglnll o,lonece, I) ,lie od prednlprezlnjl. Promenlj;vl delovlnll 'u: II korl,no optereetnje, b) optereetnjl od ,opstven<; teUne konstrukelje, nlstell el optlreeenil ZI vreme grl"enjl, d) pokretnl optereetnjl, el optereetnje vetrom, f) optereeen;e snegom, g) opteret8nje ledam, hi promene temperllure, n udlrcl vodenlh tll..l. SIUellnl delovlnjl RI: I) udlrc; vozlll i plovnlh objlkltl IIIplovtelh predmetl, b) Iksplozije, el dl II fl slegenje temeljnog tll, Vlt~r Izuzetn, jlelnl Iclklonl, tomedl I cI.r.l; zlmljotre" poter. ze vrlme pojedlnlh flze gr~enjl,

709

PRILOG 8
Jedan primer probabilisticke metode prvog reda

8.1

Oplte
Postoji n3konko m.tod. za prov.ru slgurnostl nosec!ih konstrukclja kola la nazlvalu probebililtlo~klm. Jedna od tlh j. d." u ovom prilogu.
.

B.2

Verovatnost

(otkazivanje

'.

nosivosti)

loma konstrukcije

i indeks sigurnosti

U.probebilistleklm matodama uvodll' pojam verovatnoltl dOltlzenla grenlenng"onl' knlo .. ",tnnll no Prlhvetene verovetnostl otkezlvenle'no. prlhvetanu verovatnolt loma (polav. otkezlvenje noslvostl) P" IIVDltl konstrukclj. koj. zev!.. od u'svoj.nog rlzike I dDltizenj..odgoverejue&g grenlenog stenle mogu s. rezlikovetl u odnosu ne usvoj.nu projektnu sltueclju. U ovde oplsanoj metodl verovatnost poJev. loma

P, je zamenjeneindeksomsigurnoltifJ:
P,' gde je: 4>(-fJI

'

4> - standerdna funkeija distribuelj.. Jndekiligurnostl fJjel.dne oplsna vellelne Z8prlh~e~enu verovetnost I prlklednljl je Z8preksu. Zbog uenog odnosa Izme(lu fJI Pf nlvoi slgurnosti za rezlieit. proj.ktn. situeclj. mogu blti duJ u uslovima za od. redivenje toktore sigurnosti fJ. U osnovi. verovetnosti pojave loma mogu bitl u vezi se oeekivanim v.kom trejenje konstrukeije. Pon.ked I drugl vrem.nskl perlodl mogu bltl n.lzbe!nl, m.dutim. moreju bltlles. no odreil.nl.

B.3

Proracunski

matodi

Smetre s. da Ie usvojeno granieno stanje moil prikazati proreeunskim mod.lom u uslovlme jedne kojlma su obuhv8teni uticaji na konstrukciju, Iili nekoliko) funkelje 8 promonljivih X" X.. . . . Xn svojstve materijalal dr., ukollko ovi uslovi Z8 konstrukclju Ispunlavaju Izraz: 8 (X" X.,...
Projektni uslovi tada se mogu prikazeti izrezom:

Xnl ~ 0

15)

e (XI., X2."
gde su:

.. xn *):> 0

(6)

x I.' Xl ., ... X n projektne vrednosti Ivideti izraz 1). T.or!j. pouzdenosti prvog rede Dligurivi odgoverelu~1 metod Zl dobljenje projektnlh vrednostl u vetlnl projektnlh zedltlkl. Dalje su izloteni principi primene probebilistieke motode prvog redl u projektovenju preme grenlenom stenju.

B.4

Glavne promenljive za granicno stanje

Promenljive X \, X.,
kim promonljivim

. . . Xn u proreeunskom

modelu ze grenieno stenj. mogu .. .metretl determlni.tie.

i Dlnovnim promenljivlm.

710 8.4.1
O,novn. prom.nljiv.

U ovol..m.todl Dlnovn. prom.nlilv. X, prodltevl].n. IU kIlOIlu~ejn. promonljlv. odr~denlm funk.elleme I perem.trlme distribueli.. Pos.bn. dlstrlbuelone funkeij. su normelne r..podel. parametrlm. srednj. vrednostl Il, I stond.rdno odstup.nj. I norm. In. r.spod.la preko odgov.r.luclh p.r.m.t.r., Ako II pored norm.lnlh distrlbuclo1 nlh funkeije upotrebllev.ju I drugo, onde je potrebno promenljlvu X, .retvorltl u novu dlstrlbueionu prom.nlilvu modlflkoven. srednj. vr.dnostl I standardnog odstupenj., Ako postojl vezo Izrnedu osnovnlh prom.nlllvlh, mor. ,. prlmenltl poseb.n postup.k. U ovoj m.todl osnovne promonljlve s. predst.vlj.ju ne sledeel n.~ln:

"

Neki utleej F predstevljaso njegovomsrednjomvrednoscuFm i stand.rdnlm odstupanjemof

Ve' lIelne F m I OF odnose II n. dlltrlbueiju makslmalne vrednostl dobiiene Ii stetistl~klh podat.ka posmatrenj.m kroz odgoverejutl v;.m.nlkl period,

, predstevlie se svojom sr.dnjom vrednoscu , 2. (:vrstoce m.terl)ele I stonderdnl", odstup.njem ,. m 3, Geometrljlkl p.remotar I predstavlje'se 5Vojom srednjom vredno~Cu I st.ndardnlm odstupanjem "m Medutlm, geometrijlki peremetrl ~esto 51 mogu posm.tretl I kAo determlnistl~ke promenljlve. e'

8.4,2

NepouzdanDiti

u prore~unskom

modelu

Nepouzd.nostl u prore"unskom modelu se, po pr.vilu, opisuiu neklm koefleijentom ill funkeijom koji se uvode u model. Taj koeflelient III funke/i. mogu se tretiroti ken osnovne promenljiv. XI 1predst.vitl njenom srednjomvrednofu Xlm i stendardnim odstupanjem r

8.5

Kombinacija

uticaja

Prema definicijama ZI vrednosti uticaja datim U ovomuanciardu, Statisticki podaciza uticaje vezujuse zo dlstribueiju m.ksim.'ne vrednosti koie se j.vli. u toku odgover.juceq vremonskoq period.. Ak" Ie . dva III vile utleaja kombinuju, moroju se dodatl I vred~ostl trenutnih utleaje. Prema tome, vrednolll I of kole se upotrebljaveju d. prikazu utieaje ne mogu s. neposredno korlstlti u komblnaeljl ukliu~I, 'm v.njem vile od j.dnog promenljlvog utle3j., vee se moraju redukovatl \jedn. od njlh IIIobe), Veli~ine redukelje zovise od paramet.ra promenljivlh utie.ja u kombln.elji, kojl oPlsuju promene kroz vrem.. U veelnl sluee)eve r.latlvno trej.nju utie.j. I broj njihovlh pon.vlj.nj. uzlm.ju Ie ken nejvatnljl parametri.

8.6

Projektne

vrednosti promenljivu XI zovlsl od:

#lJ I standerdnog odltupanja 1 promenljiv. Xi'

Projuktn. vrednosu','

srednj.

vrednostl

pr.tpost.vllenog indekse Ilgurnostl '.ktor.

tipe dlstrlbuelje,

~ u udeto grenl~no st.nJe I proloktnu Iltu.eilu,

konllrukeije u odnosu n. dostlgnuto gr.nleno st.nle u promon-

0, kojlm 58 oplsuje osetljlvost

'Ilv. XI' Z. neku prolzvoljnu dlltrlbuelju F(x,) proj.ktn. vrodnolt J. d.t. Izrezom: F(x,.)
Ako s. pretpostevl de C. Ie XI nor01.lno xl.-lli-D,'~'OI a norm.lne dlltrlbueije daje: p (-01./3, V,) (91'

- ~ (-D,'~)
respodelltl, ondele:

(7)

(8) :

XI. -Ill'

e' x'

711
promeno VI < 0,25. onde se VI zamenjuje sa (1,' ko)e IU uzele u obllr. x'

Ako je koefieijenl

In (V: + 11.
p.oler-ulI.k,,) v""'lIoltl X"

U zevlsno.1I od lIopouzd.nolll (1.6.3).

mole oIIgova.all

B.7

Faktori osetljivosti
Faktori

konstrukcije

~ moraju

biti odabrani ,ako da je: };Q. (101 ujedno II pojedinacnom promenljlvom

f>

. gde",Q(.

1 odgovara samo onoj situaciji gde je velicina rilika detinicija Ct;usniva so na tunkciji

Je.no identlfikovane. Analilicke

Za uvisne p.omenl)ive upotreblJeva)u .e drugi odnoll. granicnog stanjal data je Ilruom:

Q. I
gde Ie:

K,
(I:K',)112

(111

08 KI=oX,

XI- xi.Oj ZI normalne raspodele a

XI ~ xl.lxl'VI) u neuobicajene ra'Podele (V,<0,25)

ako .u pojedlne osobenosli .&drhne u projektnoj velicinl x'. Kod veclna funkeija granicnog slanja ova) matematlckl prl.tup uhteva nekoliko stupnjeva ponavlJenia dok sa ne d~e do rmnja. P.ematome, mofe serumatretl I jeden uprolCenpristupuvodeclu odgov.ro. jucu oblast primenotiksan1aktorosetljivostlkonstrukclje,ne primer klO U t. B.9.

B.B

Primer
U mnoglm slucajevlma iz prakse.kombinacij. opterecenja .anoji .e od jednog 'Ialnog optereeenja G I jednog promenljlvog opterecenja Q.Cesto je otpomost konstrukclj. R dati }ednim glavnim tlktorom. ali mofe prlblifno dl bude podeljen. I nl nekoliko razlicitih otpomosti Inl .evijanje, nl smlcln). I dr.1. .vakl $I 1V0jim glavnlm tl"loriml. bilnost konstrukclJe dal je prollom Po~to .u odnosl IInelmom ceslO IIneaml, jedln vrlo pogodan obllk u.lova u sta. jedn.clnom:

R-G-Q>O
gde Ie otpOr kOMlru"eij. Yrdan u hllm jadlnielml klO I utlclJI n. kOnltrukclju.

(12) .

OVI' odnol blc. uut klO osnOYIZI sledeclprimer.I u skleduj. $I jednaelnom (5). Srednje yrednostl Gm (od GI i Om (od 0) smatreju II poznltim (Gm moh bit! jednlkl reprezentltlynoi yrednosti u .0pstYenu tefinu konstrukcije). Problem kojl sa rumanl u oyo.n primeru Je odre"iYlnje zlhtaY- .rednje yrednostl Sye yrodnosti Rm' koeficljenatlpromena~G' ~a I ~R smatrojuse poznatim.Tlk~. II lmatrll dl Iedltl yrodnostfJ. Pro)ektne yredno'li dobijaju se iz jednacine (4): G' = Gm (I-QG 0'" ," .fJ. ~G) va)
""'.. ~

(131 1141.
.

11-0./1.

712,-

A"- Am.e.x.p(-aR
Vrednoltl za JCI adobiJlju Illzj_dnlelnl

./J'VR)

(15)

(10), (1111 (121: (16)

XG --oG"

Gm,vG

aG - Gm . vG/v'fJ{I'

Xo- - 0. - am' va
XR.
Nljzad,

ao - am . vG/v'fj('" aR'- A" . "A/vr:xr

(17) (181

A" .6R
projlktnl

uslov Iz j_dnaelne

(6) dlje:

A"

G"

- a":> 0

(191

OVllednleln. su dovoljne Zl ..!avlnje problema kojl mote, nl primer, blti naplsln nl sled~1 neeln:

a II- -!II.. Gm

tPretpostaviti vrednost ~~ GQ'

Q

A Gm

+~m

- Izrleunlti pomoeulednlelne (16, i (~?):

G

. -.
1

'II

..9- .Q
~c A'

II

Ineeuneti G'/Gm I O"/Om Iz ledneeine (13): '14). - Izreeunati A"/Gm iz jednaeine (19) se znakom j.dn.~.ost, Xo/Gm i XA/Gm. Izraeuneti Izreeunlti ~G;G'P' X . - Izrleuneti ao iz jednleine (171. Ako se izraeuneta vr.dnost nl ';'. postupak ponavljlti dok 51nl postigne slaga!'ie.

51 pretpostlvljenom

vredno!cu,

- Izreeunlti aA'
,

- Izrecunlti t.

Am
Gm (1 +11)

iz jednaeine (15).

Aezultlt ovakvog prorleunl prlklzln je nl sliei 1, gde j- ~ dato kao funkeijl od II Zl sledece vrldnosti Zl vi 13:.
VG- 0,05 va - 0,20 I 0,40 0..10 I 0,2 "A13 .. 6

"",--."

"----....-

713

1'0=0,'

---- --.--1'0=0,1

./

",.~

---

---

1'A = 0,2

Va =0,2
1 0
JJ

,
R
k.o funkcije od /J

5
=
0
!!L

Slik. 1

- Rezult.ti

pror.eun.

E=

-!!!

G m +0 m

Gm

B.9

Odredivanje

projektnih

vrednesti

upro~cenem

metodom

U projoktnoj jodn.einl (16), po pr.vilu, Z8 jodnu Iii dva osnovn. prpmenljlve smOlr. se d. promena nji, hovih vrodnostl im.ju n.jvcei ulic.j n. dosliz.nje granicnog st.nJ., On. su sabr.no so n.)vocim laktorl",a ~setljivosti konstrukcije ai' Ove promenl)iv. se n.ziv.ju ..vodece promenljlve", Cesto je pogodno od.br.ti osnovno promonljivo teko d. so pr,\)ektna jedn.ein. (5) mote r..t8vltl na dvo funkcija: funkciju utic.j. na konstrukciju 0 I funkclju otpora konstrukeiJe 0 R: s
8 R (x;r' Uz odredivanje moguc. Jednaeina otpor jednog pogodnog
x;r"

. . x~r)

- 61(x~" x;.'

. . . x~.) C; 0
ce, uop~e posmatr.no,

(20)
blti

nivo. poredonj..

ovakav .oblik prikazlvanja

(12) u skl.du je sa kombinacijom promenljivih otpor. k~nstrukcl)e R, i promonljivih utica). n. konstrllkc;ju XI.. clji J. rozultat IItice) d~lova"j. S:

Xir.'

eijl je rozultet

R"-S"..O

(21\

Jedn. od promenljlvih olpora konstrukeijo 1Jedne od promenljlvlh uticaja ne konstrukcllu mogu se pos, matrati keo glavn. "vodece" prom.nljiv. i oznacavaju II sa i X" X,.' Ako II prol.ktn. j.dn.cina mole relclanit; prema )edn.clni (20). onde Ie moguc. uprolC.na metode ZI proeenu f.ktore o18tlllvostl konnrukclj. or Delje je prlkez.n primer uproltene metod., Deobe faktore kojl su u vezl sa promenljlvlm. 1 I XI., prema jedneclnem.: XI' "'Ir "'I.,
n:'r 0:. dMvnlJava da if i if
II

. .

A aR,1
I 1,1

(221 (231

Q .Q . lO ,,,,,';IU rnleclJu R

it R = as = 1,0 deje oelred.n. srodnj. 'cwltale.

s budu oel,.."",,,

- . o.
S

714
U dozvoll.nlmgranlca.nau odnol
~YKinu projektnih Ilubl'y, d.loyanja na konltrukciju. podatak Zl rnne proj.ktn. Vodetl promonljiYI otporl to la: orR,i- 1 (ul-11 tL - 1 -1>,1

RIOs' R I its ,"nlJU'O UV$ltl kao konllantnl laktorl koll rlOkrlvJllu u prakll. OR I Os IU .tandardna odltupanl' rozultat. otpora konltrukcljo I Na primor, yrodnelti Ci ~ 0,8 I Cis- -0,7 mogu bltl zadovoljayajuti t.hnickl R zadltk.. konstrukcij. I Yodeta promonl)iya utlcaja n. konltrukciju X,. pOv.uno X'r

gd., lito tako, I Oltlle prom.nIJly. mogu bltl yauna uz manl' 'aktore: orR,." 1
(ZlI> GrS,I" 1 1)

Medutim,

oye pretpostavke

su uyek na stroni sigurnosti.

Za propisane promenljiye sa i-I,

. .. , koje odreduju

smanjlyanj. utica;a promon., ..ednostl:

orR.;- "S) -.,JT -,fT=T

omogutuj. ze "R,,'Irs,,; isti problem Gr-yrednostl: za a kao YodeCu promenljlyu dobi)anje yrednostl I 111.. Sledete razmatran uproSCenje sasto/I 58 od uYad.n/a u pogledu prethodn. mltodom, je uprolCenom konstantnlh procene.

(24)

yrednostl Kao prlmor, Iled.t.

"" nl primer, "R) -Irs,'iz t. 7 Oyog Standarda

0,4 u I> 1 je umoren.

Moroju 18 odabrotl

orR- 0,8
ora" 0,7 orG - 0,4 . 0,7 - 0~8 z. G kao yodebr promonljiyu

orG - 0,7
'Oa - 0,4 Rezult.tl 0,7 . 0,28 ' na sllc! -: I mogu so dir.ktno uporeditl sa slikom 1.

su prikaun;

--''1IIr--'',,-

.....--.--......--..

'.

715

---- ------

I ,

-.----..,.

-vA.0.1
--VA' 0.2

/' /'

Va

.0.2

1 0
I'
Slika 2 Uprosceno odredi.anje CI-vradnosti

B.m

Izracunavanje
Jedna koristo raeun ed valnih

pareijalnih
primena parcijalnih

koefieijon8ta
meteda Primena je pri Izracunavanju probabllistlcke pareijalnih metoda koefieijenata da koji s. rHO-

probabilistic~:ih koeficijenala.

u m.todl prlkol.

omopucuja

s. ovaj

na Jedan

logic an n.ein. postupka j. neophodno indeksa jer omogucava sigurnosti (ed prlmenu prethodnn konsuntnih odr"'ene pareijalnih vrednosti) keelleijeunutar pre.

Medutim. nata. dvidena Ovo

uprose.nje zahteva oblasti gda

proveru su ova

edstupanja odstupanja

prihvatljiva. mole projekt~a se sprovenl vrednost na sl.d.cl n.eln: raspodeljenog utieaja se pile:

prinelpu

odredivanje

'Y-vrednostl koefieljenata

';'etodi pareijalnlh

normalnog

Fld

. 'Yfi F'm 11 + knl' VI'

(25)

gde je knl faktor fraktile (t. 6.1 It. 6.21.

U
probabllistiekoj metodi projektna vrednost

za

takav

jedan

utleli

(CI,j. negatlvno

ZI

nepovoljnl

utiean

je:

Fj-Fm(1-a,''''V,'
Ako SI pretpostavi da ie Fl. Fj .

(261

ce blti: 'Y II 1-o:,.(J,VI . -,:;:;---:Vnl I 'Ymi ZI neuobieajeno raspod.lj.'!O svojstvo m.terijale:

'Y II

(27)

Na Istl naein mote II

odrediti vrednost

~=~~.pl-aR . 'Y'n;
,

,,,,VI) e. x. p (knl' VI)

,...._.. (28).

7.16
~ Potto flktorl o"lIllvostl konltNkcll. (OA' os) IOvl.. on nepnll,d."nltl udrlll.ne O. Ivlon "","vnll" I"'" menlllvim (jldnlelnl 111. perellllni Ilklorl i"ee"".tl p..omljodnlelnlme (27) 1(281 luo '.kolBviso od nepouzdlnosti lVih osnovnih promenljlvih. ""Idutlm. zo prektienu prlmenu pogodno eko vredno.1I 1', 'e ne zlvl.. od nep~zd.noatl lVojstlve ml18':1'.'1 I vrodnostl I'm su nlllvis". U odnosu nl n.pouzd.nosll utleljl. Ako ovo nl)1 IluelJ kldl sa prlmenjufe probabillulekl me'odl u svom opltlm obllku (t. B,2 do B.7), odredlvlnje I'-vrldnostl smatrl II Iprokslmleijom. Ako su Ilktorl o..tljlvostl konstrukelja odrodani p..oonoupro!elnof metodl prlkl..nol elne (27) Zl 1'111(2B) ZI bite: 'ml 'Yfl u t. B,B. fedn..

. 1-a,.a,,'II.V,
1 +k"I' VI lI.x.p(-aR e.x.plk""VI)

1291

~.
'Yml U ovom slue.ju vrednosti

.aR I,P,VI'

(30)

'Yz. promenljivu ne zav;,e ad nepauzdanostl ostallh promenliivlh. Potrebnn je k"n".lovall da pard).lnl koetleljont; U praktienoj pli,,,.nl onogu oouhvalati I dotlatne nepou!dal1",,'1 koje nisu diraktno ve.lne sa nepouzd.nosti",a u usnovnoj promenljivoj. Ako se. M pri'Mr, pretpo.tav; da olpornost R nekog konstNkeionog elementa laV;!; ad evrst06e f i nekeg geoJT1f!trijskogsvojstva a,tako de ja:

R. f. a
I ako ja Zl projektnu vrednost a lzebrlna nezlvn. vrednost II to je u voelnl sluelJove srednja vredncst}. nepou.dlnost vrednostl. bite pokyivenl pareijalnlm koetieljentom 'Ym .1 evnt06u. avo se postlle modifikacijom jedne6ine (271 u: II: x. p 1-0, . (j. V,) . e. x. p (-. V,) II' x: P Ik",' . (j. V.I

(311

'Ym

Plreijllni koetieijenti 'Yd mogu se odrediti uvodenjem jedne ill vita dodatnih promenljivih u proreeunski mod.I, koj. e. It tretlfltl n.lltl nleln kaG utleDl1(vidl jodnnelnu 27) III SVOJstvlmatorljal. (vldl f.dnoel. nu 281. Plreljllni koefieijont mole II i.reeunati tako do odgovare rulleitill') vrednostima ;ndeksa sigurnosti 'Y" fl. dok 58dNgi pera~tri .ldftevaju konstlntnim.

."-"""";'-"."~.. .-. ,'-

717

PRILOG C Podela oStecenja konstrukcije Pod.l. 0It.6onj. moh I. vrlltl n. Olnovu pOlm.tr.nJ. a/ .-dIJ.gram., konstrukelj. III konstrukelj. k.o eilin.. ullm.Ju~1 u obzlr v.fnol! dll.

, Uobi~.j.n. je podel. ohotenj. konstrukeij. n. slede~1n.~in: : .) olte~lnj. koj. ne proullokuju rulen)e iii gubillk It.bllnostl konltrukeljl I pOlle ~III poj.ve optere. 6onj. i d.lje mogu d. se pov~.v.ju (Tip I), b) olte~.nj. koj. ne prouzrokuju rulenje ill gublt.k It.bllnostl konstrukeije, ell posl. ~ije poj.ve nlje mogu~. d.lj. pov~.v.ti opter.~.nje (Tip II), c) ott.c.nj. ~ij. poj.v. prouzrokujl rulenje ill gubltak st.bllnostl konstrukelj., npr. krtllom nip Ill).

---~.-.

.'-~'

T~PRILOG 0
Podela objekata S obzirom na posledice pojave oStetenja

D.I

Traleni tih. Pollidice

stepen su:

ligurnostl

objekltl

ill njlhovih

del.ovi zavisi od velieine

posiedici

olte~enjl

iii rutenil

is.

II gubiclljudsklh livota ill ozleda Ijudi, b) drulIYene posledice, cl materijllne Itete.

D.2

S obzirom na velieinu i znaeenje posledica, objekti se svrstavaju u grupe I rlzlieitlm tralenim stepenom sigurnostl: a) Man;a valnl objekti Kod ovih objek.te postoii zenemarllivo mala verovatn~. gubltk. Ijudskih livota iii povreda IJudl usled njlhovog rulenjl. Drultvene posledice k.o i materijalne stete su male. Ovde Ipedaju: - jednospratni ili dvasprltni objektl u Kojima se Ijudi retko nalaza I u manjem broju (skledilta, po. Ijoprlvredni objektil,

- nedstrllnlca, - pOlpornl lldovl. b) Valnl objekti

Kod ovih olljakale u Ilueaju rulenjl postoj; velikn verov.ln~. gublt.k. liudlkih 'ivot.. Drultven. poll.dice I m'larlj.lne 1IIIe IU .neeojne. cl Veom. valni obj.ktl Kod ovih objeklta u sluelju rutenjl postoj; velik. verovotn~1 gubitlka mnogobrojnih Ijudskih livo. t.. DrulIYe", posledice I m.terlj.lne Itete IU veoma velike. Napomena: U posebnim slueajevlm. na .ahtav n.rueioc. pojedlnl objektl mogu biti svtltlnll u vi!ll grupu nego Ito bi bili u uobieajenim uslovima. Prilikom svmavanja objakata u pojedinu grup'! mora sc Imatl u vidu I njihovi budu~. upotreba, I to za sva vreme traj.nja objakt.. Z. vrame izvodenja objektl mogu bit! Ivrst.nl U rillie lte grupe, u zevisnostl od procene uslov. grad'enja. D.3
Ukoliko se posmattaju pojedini delovi konmukcije, konstrukcije illZiv. lnaeajno mora se pridrlavlti ost.~enje kao celina; sledeelh odredbi: kao celine, ted. sa taj deo

ako olte~enje

del.

konstrukcije

svtltava naimanje u istu grupu u koju Ipada konstrukcija

.ko je mogu~a velietna stete po c.ni priblilno Jodn.ka c.nl pove~.nj. ulag.nja zbog .vrstavanl. U vlsu grupu, tada deo konstrukcije mole biti svrstan U visu grupu od ona u kojol Je konstrukc;ja kao c.lioo; ako su verovatnast dela konstrukcije ukoliko gubitak. Ijudskih 1 ivota. druStvene posledice I materiialna steta usled olte~enja mora biti svrstan

mala, teda II taj deo svtltav.

u nilu grupu od konstrukcije odredbi,

kao celine;

Ie ne mole primenitl

nl jedna od pomenulih

tada deo konstrukcije

u i.tu grupu kao i sama konsttukcij..

l~

719

PRI LOG E Vrste ltepen8 prove1'8

De bl Ie dokezelo de IU ulyojen! prelhOOn! pOOeclZI Izredu projekle dobri, de IU Ivl rlldDY!pr! Izred; projekte dobro 1 beno Izyrlan!. de au pr! Izvo(lenju !spunj.nllvl Zlhlevl projlktl, dl JI odgDY"ljuel upotrlbl. keo I nidzor I odrtlvanje. moreju H sprovlltl pose~1 poltupcl prove... . Slepen provlrl m~le bll!: II uobleeJlnl pOIIUPlk prove.., b) strogl postuPak provere, c) veome'strog i opselen postupek proyere. Ze objekte svnl.ne U grupu "velnl objekti" ili "yeome vlln; objekti" sproveden; stepen proyere mora spadeti u grupu bllll el.

\ I N" o._u mK"onj. Rnpohllekoa..kr...dl.,1 .wkun"o, c,n

~t.mP8

':r"'jl

.1381/74.02 od.. II 191.. nl p.ot. to 1'<""'

..;. 8qr.d

no

n'O"'"

Saverrll ZI,IVIX! U H8ndardiza:iju

~.-./

7,20 '
JUGOSJ.OVENSKI STANDARD

Ukupno

strana

16

...----..----.
Tolerancije 7.8 gra(!enje ODNOSI IZM1IDU RAZLlcITIH TIPOVA ODSTUPANJA I TOI.ERANCIJA KORIsOENIH ZA TEHNI6KE USLOVE (Identfean sa ISO 4464: 1980) JUS ISO 4464 1993.

OvaJ standard objavljcn )0 a "Slat.bellOllIIst.a SRJ". br., 83/93. Tolerances for .Rod toleraoces building used for

Relationship

botwoon

tho

difFerent

types

of

deviatioos

specificntion

OvRj stsudsrd je :fdont ICRn sn :"tnMnrd"", "(?(t'mnrodn,, orgRnl7.8cije ".. staodardiRnlntJonship botwoon the diffezRciju ISO 4464:1980, ToJornncns fnr bllildlng

rent

typos

of deviations PREDGOVOR

nnd

toTornncns

nsnd

for

specific~tion.

NACIONALNI

Ovaj standard
ordinadje kog jezika

.Ie

pripremf1A

Komt~f.1n

?II :o;tnnrlllrd'!

i?

oblasti

dimenz10nalne .Ie sa ISO 4464:

koengles1980.

11 grac!enju standarda

Sl\.ve7.nng ~Iec!urtllrorln<,

?AVOrill ?II :o;tlll1rlnrdi?Adju, orgnllh:l1c:iJp.

a prevod

?II 5tAnrlllrdJ:>:acijll

Ve?a

citiranlh

mectunllrodnih

1 jugOl.lovem.1tih

:<tnndllrdll

ISO 1101: 1983 ISO 1803-1:1985 ISO 1803-2:1986 ISO 3443-1:1979 ISO 3443-2: 1979 ISO 4463-1:1989 Citiranl

idt idt idt

JUS ISO 110]:1992 JUS ISO 1803-1:1992 JUS ISO 1803-2:1992 O\'og 5t6noarda posta primen.luju se navedeni mec!unarodni standarda.

Za potrebe standardi

nemll odgovarajucih

Jugoslovenskih

jugosloveDski

standard! Tehnickf, i oznake

Osnovn.t

JtIS ISO 1101:1992,

c:rtp.?I'

- Tolp.rllnc:l.!p.

obI tkll t polozAja,

definicije

nil c:rt<'?'mn

JUS ISO 1803-1: 1985, Gradevf.n:o;kp.kon:o;trukc:ljlJ - Tolnrancije

tp.rminl. \ron~tr\1kc:lje JUS ISO 1803-2: 1986. Gnd"'.'in:<klJ

- Recni.k - Deo 1:

Toleuncije

Recnlk

Deo

2:

Izvedeni tnrminl

De8triptori: zgradarstvo. tolp.raneij.. 7.~qra1pnjo, 1i..n7.i.nalna po1otaja. odstupan)a

tnlP.r~nr.ij~. tolp.rancij~ orij..ntaeij...

toler.nei)a

....----.

bdanje

SIIVF.7.NT

7.AVOn

7.1\ RTIINTlAROT7.Ar.rJU

Kataloska grupa U.A9

----.-.--.

JUS

ISO

4464:1993

721
standardi

Citirani

~edunarodni

ISO

1101:

1983,

TElchnical

drAwinR"

r,.."",..trir.tll

tnlArnncing

Tolerancing

of

form, ori..ntAttnn, lnr.nt Inn tlnd rlm-ont tiona, nymholn, indlr.ntlnn on drAwlnRn

- Generelttiell,

defini1: Gene-

ISO 1803-1:1965, BIIUding conntrnr.tlnrt - Tnlnrnnr..." ral terms conatrnetinn

Vo"nbu]nry

P/lrt

ISO 1803-2: 1986, Building ved terms ISO 3443-1:1979, Tolerances

- Tnl..rnnc..n -

VOAllbnlllry

- Pert 2: Derifor
for

for

bl1ilding

- PArt
- Pnrt
""ilr1inR

I:
2:

IIlInte I'r!neiplen
!ltlltfntfclll b/lsis dilltribl1tion

evaluapredic-

tion /lnd ..peeifie/ltfnn

ISO 3443-2: 1979, To1ennce..

ting fit

for "nItdlnR
botwo..n

r.omrnn..ntn

hnvln~

norlM!

of ai-

zen
ISO 4463:1980,

Messurement

methoda

for

- Sf'ttfng-ol1t

and measurement

Permissible menallr.ing d"vi /It 10m'

-_4'__",, 2

,--. --.----...

JUS

ISO

4464:1993

722
Prnvod

nn RrpRkf

---.-.---jn~lk

0 UVOD OVBj standard .Ie jedan j~ ~nrfj~ ~lnndnrdn kojl ~A odnose na tolnraneije u grat. 3). U

vn~ ohjllvljnn! (vidoU . "..nju i gra<1ov1.OIIkih kompon"nlltll.N,,'" od njlh '''I ".. orin".." tokll .Ie priprema drugih stllndnrdn koj I n'" Ipr",lvl<1nnj" pll"ovllnjn; - prorBcun IHrinA "pojn!r:!'! "klopo\'8 f r8spodelu tol"raneija; - postupak predvidnnjn o(f..tll~nnJn tolnrsneija; ?on "p"el flkllr:ljll kOjA "13 korf"t.. - serijevrednosti

- prika~f.vanje
Ova serija manju Proeesi ee se

toleranc.tjn
nsstavitt

nA 8rhfl."kton"ko-~rnd"vfnsk1.m
stllnd.1rrllmA po"tnpnkll ~n ""d.seenjA

erte?ima.
toleraneija u uzt-

IIzoraka,

kontrotA

kVB 1 f.t...tll obele?'IIvnnJn

I orloh,'"n.l". I montA?'" ~rn<1..vln..kth grAni<':ns komponenBtB odstupsnjB, pojedinacno. nS gradiliiia o\'nj stsn-

proizvodnje,

tu prouzrokuju dard
nAce

odstupsnjs.

Tol..rnnr.fj..

o,lr..,ll1jl1

identifikuje
biti znacajne

toh'rsnetj..
u avskom

koj..
"lni'''jll;

'tr..hA
on"

rln ".. rA"'mlltrBju.

mogn korf"titJ. ""

Sve ove tolerandje

PREDKET
se tscnosti op15uJII kod I c It I tlpovf f""'! prn I "vodnj", i.."ol tol f!.fJ'lncfjB clwnnja i koJe podlznnjlll se mogu koristiti izgradnje. Stan-

Ov1.m standardom odredivsnju dardJ.lllstruje t.i1ru ~rimeri

u Va-

gde postoje
za odstupsnjll

O'-'"tl1p"njn
rll>:1 f<':ttfh

koja
vr"tA

"u

ogronJ.cens
kOjA postoje

ovim tolersneijsma.
zsjedno.

NAPOHENA

- ObJasnjenja
PRlHENE

data

0 "vf\kom

l7.r"",n

n;"II,

"trogo

lI?:,wi\f,

definicije

nego

"omo omogucBvsju 2
Ovaj "in
PODRUC.TE

'\11 "8 j"dlln

l7.r",'. rll,,1 tl<IIJ.. 0,1 drllgog.

standard situ",

se

primenjuje u svfm

nil

kompon,,,,t..,

f. nil

pr..fabrikovBne

na

formirane

i prostore

obi f.r.lmn v,"'okogrBdnj",

VF.7.F. .5A

DRUGIM

5TAHDARDTHA

ISO 1101: 1983,

Tehnf.<':kf

r.rt..?i ,

r;"nm..trfJ"k..
10"n'" .I" t.

tolp.rllnr:iJe
okoHnn

ka, or.iJ..ntllr.l.''',
simboU., O,..nllr.llvnll.!..

- Opst! dAo,

- Tolerancije

obU-

dAHnieiJo,

nil r:rtl'?lmA

._--3

JUS

ISO

4464:1993

723
konlltrl\I-.r.ljr

ISO

1803-1:

lqP.~, Gradevin!lko

Tol..rllnr:lj"

R..l!nik - Deo

1: Ollnovni

te rmini
ISO 1803-2: 1986, Grlldevin"ke deni
ISO 3443-1:]979,

kon"trl\kr.fJ"

- Tolrrnnr.lj..Tlno

Recnik

Deo 2: Izve-

termini
U 7.grllrfllr"t\'1\

Toleranc1jl!!

1:

Ollnovn1

pr1ncipi

za

ocenu

utvrdivnnje
ISO 3443-2:1979,

To1erancije

u 7.grnrfn,."tvlI

Tlro 2:

Rtlltilltic':kl!l oanove

za

pred-

vidanje

medullohnog p",,,>v,,n.!n komron"nntll koje

IIU uobicajenih

mera
ISO 4463:1989, Metorfe mnronjll .11 7.grnrfllr"tvlI

Pr.lpr..mll 1 moronje

- Dozvo1jena

odstupanja kod IIIernn,ln

.t,

arm
se odnoai na gt'omt'trf.jllkll orf"tllp"njll11 procesima proizvodnje,

Ovtj.1 standard

j~;wJcllvanJa i podizanja prouzrokovllnn nilrrlm..rljllrf"kom greilkom, neispravno~cu

~~..t4 i "granicenjimll tscnosti .;".!Fine fi1:ickim

"'''rnn.!" Inlltrnmpntfmll. RvoJstvena odst\lpanja uzro1 hemijs'ltfm promensm". kilo~to ;m var1jllcije temperature, aadrzaj
defo:r!!!(jcija, jav1jlljll ".. \I l!1to , vr..me. .Zbog toga .Ie neophodno,

-:1 J~f) i apecificna

;,.;).;) se rad! 0 toleranclJoma, specificirnti reCerpntne ul'l10ve, npr. tempt'raturu, ..: 'l7.nast., opterecenjp i trnjnost pod koj I mil SP. to1erllndje priml!lnjuju.
.

:m;7firu

TOT.F.RANCIJA

,>~.,.~en to11!1rllncija D~ 1"i lie odrt'dile '~.~_, i sleva nadesno.

sem4tski optimalne

jl!lT'rikM'nn vrt'rfno"tl.

nn 111I d O\'".!

1. mO;;'6 eftsti "" zdesns ns1evo

cli,llIltrllm

0)

:ror.nMWCIJR1)

>..:~lI~.!.ti

tipovl

tolp.ra!1cija

oh',hvnr'''nl

"f"t"mom

17.10;;...nlm u t.

.5 magu se opisa-

'U n/1 sltooeci

::'.1 rentne
ill

nncin.
tole1l"IInc:ljn: iiirfnll rn'''torIl2) nil gTlllif1ilitn. ~mp~tenll ve7.anll jodnn na reCe-

KOlllltrukc1ona

tacke ill pravn, unutsr kojih grnnfclICI' hltl

jedn~ komponp.nte.

tll~ka. prava

povrilna

]I rrjhva~en brojtanl rlltp.~ usvojp.~ jr. da hi ~p.i~t.~>~M~"~ j7~"'J!1 rulititih v"st.a tolerancl)e.Sljtan brojn! . rjste~ urotrebljen je 13 odltupanja. l) !>Jaj proltor Ie gpneralno Olnat:wa rp'er.ntnn. v.1 irin". i ~n7vnlj"ni~ n<!~f"ranjlu i1 i dOlVO! Jr.nj. granitnl. velltlna.a.
0

.-.-..--.-------..---..---

,JUS

ISO

41.61111993

724
NAPOMENA
ne
-

. ".-

,........_---

Proi:r.vodnll

tolf\rllnc:i,\n. tnl..rnnr.ljn tolerllnr:l.!n, Knn~t.rnkc:fnn"

",knlc':nvllnj"
tn1nrnnc:lje

i montll?/I
odredene

?Iljedno
su zshtevims

ci-

konstrukcl.onn

konstrllkeije

zs

?lIclovoljIlVII.ln,:n

p"rrnrmnl1"n,

6.2.1
tar nente

ProJ.?vodnll kojih posle gronl.ea

tolf\r/1ncljrt: le biti

"Irlnn "mp~t"l1n

pr"~tnrn j..cll1l1 tnc':kll,

n ",Inn,," Ilnl.l/1

nil r,,[erentnl. III povr~ios

oblik, jedne

unukompo-

proi?vodnjn. tolprnnr.ljn. tnl"rnnr.ljn orfjpntAdje J. tolerancija ob-

NAPOMRNA

- Dlm,,"zions)n,,

lika cl.ne prolzvodnntolprllnc:I.I'I,

tnl
6.2.2
nica le

objekllt
Tolersnclja
bit!

oa grsdl1i5tll,

Vfcl"tl

oclnosi na bilo koji Pn"lecln.ln "" n" (prema t. 8), "prlnr.lp "ntije"
pro"torn nil Kr"dilHtu, Ilnutsr

referen-

ob<'lle?avllnjll:~lrlnn
tllckll 111 prll"n,

kojlh

gU1'

smestena

NAPOMENA

- To1erancije
Toleranc!ja

polo?/I.111

I tn1nrllnc:lj"

prn"C:1I ?IIj"!"lno

cln<3 toleranc.ij'"

obele7.lIvanjo. 6.2.3
oblik
granica

montA?e: i stvarnp.

~Irinn pozl.c:fj..

prn"tnt'n r"f..rnntllih
III.

nil

grllcll Ulitu tllCllkll

pnvr5ina

u odnosu prove,

nil unutllT

stvat,d ko.i Ih

kompon<lnte
le bitt

Hi
jedne

smestona

jndna

tllc':kll, prnvlI

komponente.

NAPOMRNA k/lmo Ovaj iiinll tora

- ZII !'Ivaku
11i .prAVaml1 polozaj komponente. unutar kojih

kompon'lntn postlJ.vlj"nlm daje ovih

p""tn.l nil

i r"rnrpntnf grllr\i.lI.~tn pO]OZAj 'tolf!raneija

pnln?II.I

odre.tnn

kontrolnllll

l,,~-

takode Iz

r"f"rAntni polo?lIjl1,

1 stvarnim obllkom komp:)fien~", ZIJ. svaku tackll, pravu ilJ. PU\frI montaze odrednje sirin\! p~ln-

granies

~e hitI "m,,~tpnll dntA tAc':ks, prava ili pov~sins k0~I prnvell ?n montll?11 zsjedno cine toleronciju

ponente. Toleraneije POlO?lIjll

montaze.

6.3.1

TolerancJ.ja mora: t01..rnnc:fJI1

g)nvnp

,,,..IIc':(,,,,

m..re

u datom

pravcu

elemen-

ta: dnzine, sirine, debljl.n", vl~inp, rlnhinp Iii prpc':niks.

6.3.2

Tolerllneija

pravea pravih 1).

obUkll u odnosu

tivnu orijentsc1jll t. 6.4.2 i slikn 6.3.3

nekog Toleranei.la elementa)

(uglnto~l)/ITP): ",IrinA tol"rnndje koja utice ) 1n1.1n i 1 ( rn\'nl (videt! j"cI"" kompon"nte

na relntllko'"

Klnvnl1

t"',,rll"r.ljn old il.-.

nhl tkll

prave

iI i

povrslne

(npr.

nil r..r"rp"tlll

,-'

JUS

ISO

4464:1993

--6.1..1
povrtine

725
tn~k... rrnvo. rnv"i fIi

Tolornnet.ln
U

polo~n.ln:

!t1nvnn tC1lr"""r.t.\n
pololnJ.

rnln~nln.

odnosu

nn referentn!

6.4.2

Tolornnei.ln od.jontne.i.1o (TT)(Tr): i montnze tokode p"lVih 11niJn ",]1\(1)

obc1elnvnn.ln pravne (vid~.ti

tolrrnnr:!Jn orfjcntnc1je posle ~I"vn" 1 rn"n!h pnvr"!nn 11 oclno~11 nn r"forentni 1).

t. 6.3.2i

6.2.1
Prolzvodna lolerancij8 . (P'I)

6.3.1
6.3.2 (UJloIOSI) (P'I)

/
6.1 Konslrukcionl lolcnnrija (Jcr)

6.3.3
6.2.2

Tolcrancijl obcletavanja
('Ii)

Tol.rancij.

polobj.

6.4.1
6.4.2

\ 6.2.3

Tolerantija

orijeDl8t"ije
('11)

"\

u.

o'.randja manta!. (rr)

Tolerandj.

polobj.

6.4.2

--j

ToloranrlJ' ortjon..rlJo
(TP) tolornnci.1o

16.4.1

Slfk~ 1 '7

~omntRk! prlkn7. RiRtomn

O:J::mJPAMJL\,

O:J~.tllpl!nJn ')\;'0.1 tar.ki. pok87.lIno

koja

"'e Tamo gde

podudllrajll se le]e

",a odrprift

tnlprl1'1I',I.1nmrt I hHna

Clp!"'lIhim

11 t. onll

6 prika7.8n/! meren/! odrediti

su

nri"'l1pllnJII. o'I",t.n'pl'lnjll

CP. biti mogu se 7.lIhteve

knko pre-

.~'" ~., "principII kutlje" (vldat! t. R). nr~J ",p"r:lfir:irn "!.~t.!1<l'mll

":>;ih

nil sHkllmo.

Alternlltivno.

I'rni7.,.nllll:J

rifr"kt"p

7.11 knraktei7.m'!dll
korist1ti

valnosti

70a ukll1pnnjp
Okv!r orlstllpllnjll

komr"n"nt"
ndr"ri"nfb

""7.
'111

pntr"h"
OVA .I

,If r...r"nr:irrtnJn
nni':ln mo?p. "'P.

bi-

oristupnnjll.

pr~l~lunima

afpktn

oriRtnpnnJn

nn pa",n"nnJ".

Obelezuvnnje

nn ",likamll

.
0 ------6

"trornl r~r"r"ntni ",tv"r"i

polnlaJ pololaJ

n"k~

t.nfke 7.a dlltll tntku

pnln7.n.1 7.11 n"kll prRVIl p,,)()?n.l 7.n (Intll prAI'1I r"r"r~"l.lIf rf~rrrrnt~n prnvn

-.-

-'."-"--"--.

-_._-----

JUS

ISO

4464:199:

726
Smestllj nocinll.
prikll~lIn

.~

'" --- -.-.---

komponE\notll Nil sliei

nil sliel

II oclno"" 2 dlltll
2 II).

5"

"II n.r"r.."lll" ;:AUrl prlm..rll.

prnv" mo?" '''' 1I ovom "tllndArdli

"p..e1f.i.eirati kod.stf.ce

nil "e

vis. meto.

[]
81

[]
bl

[]
cl Sliko 2 - RaT-licit'

$
nllclnl
r1l7.1 fkll

dl

loclrnnJn

rr.fr.T..ntnlh
polo?Ajn

pravJh
n..k.. t...:~P, (';.~.",

7.1 ili tu

KODstr.ukcloDO povdine (vidati 3,

odstupanjn: flJT-1I 4).

IT-mp."" ",tvllrnJl; TArpT.f'nt:nog

e1ementll "Ukn

i odgovlIT.njllr."~

p(")1,,~.1.111 IJtvr<l..nog

nn f;n:llfi.i:":-

NIlPOMENA - U prllksi, refer..ntnf. polo7..~J "... morll ntvrclJ.t.l. tl1cllka, prllvih i li rllvn f. nr.ko~ 1'1"'"".l1t n. 7.2.1
ill menta Proil<Vodno povrsine (videti od"tllpnn.lr.: rM:II"" f7.m..."" POl07.lIjll ..t.\'''..nn~ pr"'m.,

kor.Jsc,,"jem

iT-~r,roroli,

polo.7.II.ln roferp.ntnom

nck"

tflcko, tog

f'r.i~'! ..d.,-

elementn sliku 3.

.I. oclgOVllr,'jll""1t flizlI I).

oblikll

7.2.2 ve sliku II

Odstllpanjo povrsine 3, fazo 2).

obnlo?avnn.ln: pos10 ob..l..?nvnn.ln

rll1:1lkll

170,""""

"lVflTl10g

POIO?lIjll

n..ke

tacke,

pra(vJ-j,":1

f ncl~OVl1rnJ"r."~

T f"rentl1o~

poln?nJo

7.2.3
11i <tenog deti

Odstllponjo
povnHnA referp.ntnlm sliku 3, fIlM

od montA?..:
obllkom 3). tog

rl1z1f~1\

t?~"'''"

",tvnrno~

polo?ojn

neke tllcke,

prnvc
odre(vi-

nA~.og elp.mentn

I O(I~OVllrlljll(:"g r"rprf'l1lnog polo?njn isto tako i P"flVfl,"fI ot>...lf'?lIvnnJn na grlldilistu f'l",""ntn

.-------..

JUS

ISO

4464:1993

._.~ NAPOMENA tacaka,

.. _.,_..~_.. ~" morll ,lpflnl"lIti

"'-korJSconjem i7.abranJh

727

U praksi, prave ili

referentn! ravni nekog

polo7.lIj "lpm"ntll.

a A 8

a
a' a'

A,

8,

0, D

c,

rJ

6'
Faza 2 Odstupanjc obclc!avanja

l'

Faza 1 Proizvodno odstupanje

Q'

IJ'

~-.
r.'

l'
rJ
Faza 3 Odstupanjc od montaze
Faza 4 Konstrukciono odstupanjc

SHka

- U?II"topno

..."

fA""

proc"n"

ori"tIJpllnjll referentne

7.3.1
velieine

Cdstupllnje (videti

mora: slikll

T~?I ikll 4).

i ?m<y!1I ~ (."lIrn"

V" 1 i i'. inp. f origovarlljuce

NAPmJr;NA

- D.imp.n7.fonlilno ori"tl1plln.l1J ,,"V" vompnnpn!." oriTf',!nju

1Jg8onfh tacllkll. 11 nllc"ln llitinii'nim VAV" .I" prlkA?nno "10\'1,",, "" hroj"m ...--onll o;>:nocenl1 malim vrerino"tl kojo vr"rino"ti.

"P. stv8rnom
16. mogu jasno

velicin07.00-

nom 1?medu Odstllpanjll i;fti

nil '"lic! "e

pojed!nllcnom

111 ol(rnnii',"nlm --.--"

728

JUS

ISO

4464:1993

Rcrercnlna

velitina

Srvama velitinl

S11kn I, 7.3.2
rajuct\g

- O<l"\lIpnnjn
5).

morn
17.m..dl1 "tvnr'hog \lgIB i odgova-

O<I..tupllnjn odjcmtncijn
rt\Cnr.entnog \lgll1 (\"<I"tl

("p'll1to"t):

"117.11),11

,,1I1n,

Rerc..."uaJ upo AIIemali.. a

5 - O<II't.llplln.ln odjrntllcijn

Re(crcnlni "'po AlI..aali.. b (Iinear.OiI)

Stikn

(lIglnto..t)

NAPOHENE

1) Ako se

IIJternllt!vlI '"Irllnl.

h leorl".tl

"p,"1-"".

~'!~r"pn".In "II

oTij..ntllcije orlgova,"jll.:n

bice "tTlln!cu

odrederofe-

no nil krllcoj

I1g111 f ",,,,I",,

~" "p,"vn"

r..ntnog IIgl a. 2) Odstllpanjo od pArIl1..1no"U tlleljo

povrAioo

f prn<l"tllv'l.IlI
i orij..ntaciJe

nllr.ln nil ".. 17.'A7.1 odst\lpanje orijen.I" d'''gl rll7.111-" '~m""" '1.1""1.11,,1.1" prllv" 1.InlJ" 111 rllvne I
pllrll1"1",, r..r"r..ntnn 11n1jo od,pdnj" liniJA 7.Amlsljenll Ivlco. fli rovr~inA. kAO ~to kroz mori obe sa 1.00

Odstupllnja od pATnl..lno..t!
.Ie prikazAno tacke povl1cenll na ivlee s]ie! 6. kTajnje prvom, ,rsstojanje j..<lno~

Iv!,," "1,,mpnllln
.1..r1M 7.nmls1jpnA nnlgll ""prot"" 1101.1", p1..m""I/!. I-'n.\ '\'''1:''

SA II prfnelpu povllcenll lini.i", Od..t"I'II"Jo .Ie so

p8r81eln8

.In kro7.

od c"tVTtn.~

.1"""" \lg111 tic>

----..

---------------

JUR

IRO

4464: 1993 -.. -

,,

---..---

729

\
SIi1<.1l 6 - Od"tupllnje 7.3.3
vrslnl Od5tupIlnje I odovnrlljuclh ob1fkl\

r
""prnlnih Ivle.. pr"volI?,10nr. povnH.nn
!lnl.l! .ill POtllflll-" nil "t.v!!rn"j ;""''''''1 1Inl.ll II I pm'riiln!. "".I '""7.1Ik" 17.01",111"t.vllrnog 1 Inl.l": ob1ikll Bnlje I 11"i.!" tr. dill.. "tovl",11 krajevp.

od p"rlllf!1no,,'.1

.I'" ni7. rll7.1 iI-II tnr..llkll nil r"(..r,,,,'

7.3.3.1 prave

Odstupanjc 1 tnlje.

od

prllvo"ti

NAPmlENA - Odstupllnj.., Odstllpanje ravn.., Ilnlj~ so O1..,rl koJ~ o?nacenll vrednostlma

od prllv05tl

kao odstoj"nJp
011111.01grr..klm polito

spaJII

"

hllo

""

oo1r,,"II.I"-

po prllvilu. lnCkl nn lin!}!

kilo nil sUel od

7.

toJoJ
linlj",

7.II01151Jone

Odstupnn.la vojenl.m

predstllvljllj"

onll koj~ ".., nn mogll nll7."nr.l.tl "'1 nf7. heskonncnog broJII vrednostl.

od-

.,

-~Slika 7.3.3.2
povdine.

7 - Od"tllpnnj<1 od prllvn"U
Tnvno"ti: rll7.1 ik,

J"dnro Ivle"

prnvolIMonc
"hllkll

povriiinc
povrliJnp. I rAyne

Odstupllnj<1.od

17.01""" stvllr",,?

NhPOMF.Nh - Odstllpllnje oj..,.Je odstoJanj.., stavlja sredtiinJII ravn1

ravnosti od bllo

koj..,

po prllv!1l1. kilo nA slle!. R. OdstllpllJ.., odr","'"o. tllckp. nil povriiini do n..,ke povrsinp. kojll pred"l\lIon... Uli,I S" !J prnk"l. O1...r"".1'" dlltog 17.vos" elemcn-

ravnn

7.a sv:" frotlrf

d1 od spoljne ta.

do oJemp.nln

f p"rlll...1nn

dVIl glllvnll

prllVCII

10 "

"

730

JUS

ISO

4464:1993

-.------.--

SHkll R - Oel"t:lIpnn.l" (Odstupanja kim presecim8 sa meri kao

rnvnn"t:!

prl\vnlll':l\onn

povrAfnn no S8mo u ne-

Ato

n8 rRzI H:it. 'm t Ar,knmn prrkn r:rlokllpne povrsine je prikR7.nnn nn ..Iir:! rnelf jrelnost8vnosti).

NAPOMENfI - Z8kosI>nost

.Ir sp"r.ijnllln "llIcnj odstupllnja tn;:no dl'f!nl.!'!/!nfm uglovim8. utice ns prllvouglloml povr:Hnn "" 8psolutn8 vrednost odstupanjn .Irelnog I1g1/1 od rllvn!. koja prolazi (lIs1metri.!n) tri I1g18 (videti sliku 9). U prRk..f, mprpnje

rllvnosti Zakosenost kroz

koja .Ie ost81a rllvni.

se vrsi

oel jedne

spoljne

Slikl\

~ 7.lIk05"no,,1:

Odstupllnje obntn7.l\vl\njl\ pnlni'.I\}I\: rn:r.1 ii<n f,,,,,,,,1,, stvllrnn.g P0107.8ja ; H. pravp. imfgnv"rR.i"r,,& rpfl'Trntnng P0107.Aj/l (v.frlE'tt "like obele7.Avanj/lo 7.4.1 11)

tacke 10 i

NAPOMENA nja

- Potpuna
ili tri

1nformad.!n prllvcR
oel

",!st1lpnnjn fik..nog

pnlo?n.!/! rpfrrpntnog

prptpostllvljl1 pololnjn.

det81je

odstup8-

u dva

11

JUS

ISO

4464:1993 -._. m

731

i' !

Lo
5Jfkn 10

i
'1

II

I JI ..,

~
511 kn II

- Od~t1lpnnjn
po107.n.ln
...n

obnln7.nvnn.1n 11 dVI! prnvcl\

I
Odr.tup.mjn 1'0107.0.111 ron prllyn

J
obn 1r.7.nvnnjn orij'\Rta(vl.deti prl1ven prp.tpostl1vljn detalje

noku tnfku
obnle7.llvI!njn poslc odj"ntn"'jn!): f rl1:>:Ilkl1 1:o:m..<11\stv/lrne

7.4.2 clje s11kll

Od~tnpllnjr. n"kc' 12). provo

obnlp.1:ovonjn

o,IRovl1rl1jnf.ng

r..fnrnntnog

N/\pmIENA - Potpuna
odstupanja

i.nformncf.ja

(\rI~tnpl1n.ln

orlJrmtllr.fJf'I

u dva ili

trI

provr.a

0<1 IItvr,t..noR

reCrr..ntnog

polohja.

------------SHkn 12

~
obnlr.7.l1vnnjn orlJr.ntnr.fjn po~lr olementn. I'IOnl:n,..,,: rn:>:lfkll p"!') f' .mollt 117 0 o<lst.llpl1l1.1'I 0<1 pOl01.l1jll

i\ 'I

- OdstlJpl\njn
p0107.njll povrsIne

(1fnoorh:nr.fjl\)

7.5.1 t/lcke, 101:oja

Odstnpnnjr. prave (vidnti. IIi

i?m"dll

~tvllrnog

polo1:ajll refnrcntnog

neke po.

I o<lgo\'nrnjnf.p.g

slikll

13).

NflrOHEN/\

Potpuna

informl1cijo

po:o;le montll1:e

pretpostav.

Ija

detalje

odstlJpanja

11 tri

prl1vr.~ or! 11tvrd..nnR r..ff'rpntnog

1'0107.0.10.

/ j--------

RefercDlni pol?2.aj

~t-__n__J
Slikn 13

P
--',-----

''''''''''
"1"m,,ntn

- Od~tupnnj"

polo7.~.in

po~)"

montn7."

1) TatDC!e videti i ISO 446.1.

12

"

JUS

ISO

4464:1993

732
7.5.2 n~ke tocije Od..tupnn.lo prove (videti od.lr.ntncf.l~ r.1,..mpntn 14). I'rf mnn!.n?l: mnntn?" rn7.lIkn 17:m,...111..tvnrnn orljnntnci.ln orijen-

ili povr~inr.
..Iiku

rn~l,..

I nrlRnvnrnju~e

rnfnrpntnp

NlIPm1ENlI- Potpllna informnc!.Jn n o(l~lllrnnJimn nri.Jpntncije odstupanja U dva ili tri prnv~n nrl Iltvrrlpnp orljentacije.

pretp05tnvljo

detalje

i
SH.ka II, - Od!ltupl1njo
8

It
orijnntn~I.I'" I'd

i
mnntn?1

~r
~:

:<11nold

olomont

(linr.l1rizl1cija)

PRIMER PRIMENF. SISTEMA

8.1

Princip

kutijo

Zapremina ski ten slilnn unutor

koja

..e ra7.matrn

.I" ?npr"'mlnn koJn ..1tku 15). I'nvr~lnn :<nv!~no

pro..torn

koJI

pm'toji

i:<medll je

dva jr.dnn

tporptsme~-

paraleloPlpedal) rlrugog l?me.1u (vlrleti.

Imn.\11 i~tll

orl.\"ntnclju,

od kojl11

Rn..tojonje

orls:ovarajncih

ovl11

p.1rnlelopipedn

moze

ali

ne

mora

biti rovllc>merno
Nijedna talka

ra5por(',1<>I1o na povr5ini

nr! tolprnndj'" nr ~m"

dnte kompon"'nt~

!drina koje 5U 5pecificirnne. prp~i preko ove znpremine.

NlIPOMENA - Ova.I prine!p

Ovo ~e verovatno biti

.Ie tnkn~p primpnlj!v

nA.lf.p~r.1 ~ll1r.n.l.

knrln ~u

SAmo dve

mere

\I

rA?matranju.

---I) I1j hilo kr-q rlrlJgog trodi~~n1.jon~JnOQ n~li~..

~_.- -- -- -- - ----

13

JUS ISO 4464: 19q3

...-------

'

0.- ------

733

SlilclJ

15 - Prim~r

prim~n"

prindpn

Klltij"!

T1n T1"!Ki ~I"m~nt

8.2
Slike odnose r.fpimn rajuteg
drugs

Prlmod

odstUPIlT1jS

kojn

po,;t.o.l"! i,;tovrf'mnno

16 do

1/\ pdKA'>:lI.l11 primer!' pravo"gAonog koonlinnclJn, Prema

odstupanja.

l,;tn\'rr""'"lh ref!'r!'ntllog t.J. svnkl tnko

orl<tllpAn.ln ohlikA, .I" 50 morn dn

rn,dlcltih

vr>;tn. u ,;klAdu

Onn so SA prin-

nn povriinu dimon7.ionnlno prostors.

postojets

montlrAnog povr~

In.1 unutnr

>;vog koonllnlU obzir

tome,

prlm!'r

rS7.mntrati

uzlmnju~i

II. 2.1

Primer

proc~ne prob,vodnih

ccl,;tupnnjll

8 b C

= odstupanje
= odstupnnje

mera
ori.lentscije (oostllpnn.l" pod prAvim u,l!lom)

= odstnpanje

od paralelnosti 00 pravosti

= odstupanje
preko dok (+),

Od>;tupAnjn plus

cil.lnih

vel feinn

ill

\'nl1 r"r"r""tnnp, <mi,;ln pri"A7.nnn 11nijnmn 16).

ohllkn

o7.nne"nn

>;11 7.nnkom (-). Pro-

,;u odstupanjn nl.sl1

n >;nprotnom u v07.i

7.nAkom minus II J. orup,lm

i7.vodnn objektl.mA

od>;tupnnjll oholezenim

>;n r"rnr"ntnlm (vio"ti

oorediti

refe...'!ntnJ.m

na grndiliitu
se

sliku

OdgovArajuta

odstojnnja mO~1

nn <vim >;trnnnmn
ngno .Ie U7.f't kno

onte

povriine.

NAPOHENA kojn randjn

- U ovom
drugn

primeru,

jednn tnekll od,;tnpanjll.

pos!'hnn

r..ferentnn

tacka.

Bilo tole-

referentnl1

II i pr.nv.1 mo7." 011 hud'

u<klnr\!'nn

po pltAnju

i po pitnnju

-----.-14

734
8.2.2
PrblOr procene odPltUI'II,;,.11I Ot>..I"~IIVlln.11I IIprAvno IIprllynn JIll prllvlI nA prAvlI

JUS ISO 4464:1993

II .. odstllpanJe b

polot.II.!1I polo~lI.!a 1/2 (If + b)

7.11 t.ni':1t" II II prAV"" 7.11 tn;:l"" b) 1\ prn\',," "

All; AD: AB:

odstllpanje uop~teno

("
Kad refernntna ra, doM.lllju Sli~ni 8.2.3

= or".I:"p"".I"

pnln70lIjA

;o:n !lr"d!nu

prAve

= orf.'''ntndnnn 1"7.1 hvnn !IHie', 17). t.ri

nt\!llllpAnjn

7.0 pravu

AD.

pravII kao obelc?rnn 7.nAk plm; (vldctf (+);

pro.\rktovllnog

lenordlnlranog od'.edenog

prostoonl

11 1 b dobljaju izud Primor

Irlltin onn Ir70l ',"lItAr "trAnn

prostora,

znok minus (-)

lie prim!!njllj'! proccna

i 7.A o"t.nl.. montn~n

d 1

prostore.

odstupnn.ln ,,+ b

Uopiteno

1/2 (--;\

-~
2

= orlstllpnnj'"
I

polo~ajll za povrilnu I'r/lv!:11 kllleo .Ie oznll~eno: orijentllclje od!ltlll'"nj'? o~nn!lu nil rnferentne nil !llid prllvih prllvih, kilo

(" - b) - (d
I

- c1
_
I

za povrilinu prave prlkozllne

Kada i d (-)

se

uglov1. znak sliku

povdine pIlls 18). (+):

nlllA7... klldA

',"lItllr ..n

rrrrrrntnih i7.VIIII tih II rlrllRom

obole?!!nl, znnci ce biti

11, b, minus

imBju (vid..t1.

,,~Invl

Odgovllrn.l'lcB

od..t"l'"njll

mogll .." ot\rr,ilti

prllveu

odjf>ntnclje

povnHnl\.

-----

Cdj.. w:6ci..

51ikll

16 - I'r.lmnr prol7.vortnlh

ort.'tlll'nn.I"

7.11prllvolIgnonlJ

povrJ\lnu

,......--

-,.. .".

..--...15 'y.

JUS

ISO

4464:1993

,--. ----

735

b(+1

-1181
'1'

----Rarerent.1 pr D8 koo obclclcaa

I

A
I

+-

S1ika 17 - Primor procene odstupnnJn

7.n

ohp.ln?AvnnjR ?on koor.dinirajuci prostor

povrii In..,

ReCerentn.

praYI

kao obclc2caa

<

>
..

01+1

d(+,

Slilts

monta?" 7.11 povr.UJ1U 18 - Primer oit..tuf'nn.ln

Kraj

pr"vo<fa

nn

Rrf'..kf

.I",,11t

IIa OSDOYII .i~Jjenja

Ifini~tarstva

tta1lp3 Savr.r.ni 7.' ~t..nd.rdI7acl ju - Rooqrod 1"''''' 1.3 kulturu Rr.pnblikr. SrMjr. hr.4IJ-:Vm/'17. nrf 1.4.07.1'1'J1.. ne plata (eve vrst.e mmntav.nj.1 1.abranjeno pr~t"ftJ"IY.njr.

sr. porez na proeet

---..-----. 16

736
JUGOSLOVENSKJ STANDARD SA OBAVEZNOM PRlM1!NOM od 1081-00.20 Pr.vllnlk br. 60-12662/1 od 1981.07.16;Slutbollllist SFRJ, br. 46/81. Projektovanje KLIMATSKII I gradenje HIDROLO~KI puteva USLOVI

Ukupno

strana 3

JUS U.C4.0t6,
19111.

Cllmaelc and hydrologIc

condlelons

,
1 Predmet standarda avim standardom se utvrd~ju klimatski i hidrolo~ki uslovi koil se moraju uzeti u obzir pri projektovanju i izradi kolovozne konstrukcije puta.

2 2.1

Definicije
Kllmetskl uslovl

skup motoorolo~kih ~

polovo kolo koroktorl!u

proso~no

slollio atmosforo

I nJelle pro.

' mene na posmatranom mestu, podrutju III oblasti kroz koJu put prolazl, u odredenom vromonskom rez. doblju.

2.2

Hidrolo!ki uslovl -

stanje podzomnih voda u blizini puta, prl temu se mote radltl 0 podzemnol vodl,

vodenimdzepovimai vodi sa kosina - padina torena.

IzraZavanje

klimatskih

uslova

U ovom standardu klimatski u:lovi izrazavaju se temperaturama vazduha, pri temu se uzima u obzir de/stvo niskih temperatura. Delovanje niskih temperatura prikawje se vredno!~u Indeksa mraza. Indeks mraza oznetava trajall;e Intenziteta mraza na'jednom odredenom podrutju. Indeks mraza se odreduje kao apsolutna vredno,t razll. ke izmedu maksimuma i minimuma kumulativne linije scednjlh dn.vnih temperatura vazduha u najhladllljem perlodu (hladni talas), na jcdnom odabranom mastu III mateorolo!koJ stanlel za posmatranu zlmu, a izrazava se proizvodom: c X dani (vidi sliku). Zavisno od nivoa na kojem se obavljaju merenja temperature, posto)i slede~i indeksi mraza:

indeks mraza okoline, indeks mraza povdine kolovoza i indeks mraza na nivou posteljice. avim standardom je predvideno odredivanje I kori~~enle sarno Indeksa mraza okollne ("adlne), odroda. nog na osnovu podataka 0 prosetnojdnevnoj temperaturi izmerenoj na 1,2 m ;znad povr!lne tla. Merenja temperaturo obavljaju ,e u 7, 14 i 21 tas na osnovu utvn'lonog po,tupka hldromateorolo!ke ,Iut. be.

I izdanje

SAVEZNI IA YOD ZA STANDAJlDIZAQJU

Str.n.

2 JUS U.C4,010

737

1----

"''-,

---'';:;;-- ~-------

,
<

I'--.. ''::~
',............

~...

~r

~ I ll,

I-------

'

---

',,,",\

"

,----

~.~
6' !-[.J

1// ';./
,;::-, L. ~/ '981 ~' ~ ' ", ./

/';,( /1-""
./
~...-

---

~U <1J 1<1

<1J
0

0 l[-

E "c:
'tJ I
'tJ Q '....

/~
J., ,.';--"

-" .-

9 08 :7"")-~
,

<1J 'Q,
,":

-I-c--I--r._-~-

'

\.
V

/
r'

/
)

/~, ~.fi~
tr

~
_no,

'c: 0 ~ 0 E ce

8'

ttv>(
.

'61

JI
\.
'\

-)

---,-

'

---

~r'\.

'.\ '~,

--';::

'

: '"

"" "" ~~~:?'~i-= ..,

1 Co "
'"

'CC::~I()-O)::a -.I--aO)It'I"'-OU

..

~
~

:><

''''

, "

,, 0 '0 0
"I

--=+--: -~~C!::::'a- 4c e ~ " ~ ~~~~~ ~ 6~h ,~ e ~ >< 1 I: :.QE ,~ .,J I . . I I I : i:

,
0 0
f'\I I

0 g

0 0
C'\j

0 0
-

(!UOP

x0 J)-

0 0 <") I

"

0 0 ~ I

Opollz!oJdOU!}!I<JII DUII!ID/nwn>1

738
3.1 Postupok Izro~unovonlo
Ze ouroillv.nJo Inunkla

JUS U.C4.018 Siron. 3

Indoklo mrozo

mru.

n.l\lro

I. n.cI't. kumul.tlvne IInl)e Iradn)lh /inavllih tamlH.hne 1ft1..rItHI

prvo tomlJoroturo izmedu mlkslmuml nlfa od OOC, a zlvrlevI I mlnlmuml Usvljl In 10 dlno po ruulnrovl' Z8 sVlkl p"' odrl"onl

koJI po~inio 10 dena pro roolstroven)a nju poslednjeg mraze. Indeks mrazl rlod Imnlvlnjl, Sl izra~unl kao razlikl Ii. u Inlervllu

nl kumullllvnolllnill SI makslmllnl vIII~lnl,

u koiem kumullllvnl

linija plda.

za morodavnl porlod Imrzavanla u kolem su lomporlll!re vazduhl bllo nllnllo. Ako )1 u loku mlro<lly. nog perloda Imrzavanll zabolelon kre~1 period odmrzlvln)l, koll nl)1 mooao lzazvall kompletno odmna. Ispod nJa, kao merodavln Intllks mraze ulvlla sa r..llka Izm.. venia kolovozne konstrukciJe I malerl).'" du mlksimuma I mlnlmuml na kralu lakvoo porloda (vldl sllku).

3.2

Odredivan]e

merodavnog

Indoksa mreza konslrukcile II merodevnl I 'predvlden]e mere ze n]enu zaSlllu od Siolnog dolnve period. smrze.

Za dimenzloniranle vanja i odmrzavania Merodavni

kolovozne odreduje

indekl mraze za Iollenl projeklnl

indeks mraza odreduje

II ne Ilede~1 na~in:

ze dvadoselogodiSnji projoklnl period usvale II proll~ne vrodnOIl Intleksa mraze odrodona ze Irl nIl, hladnije zime u prelhodnom IrideselogodiSnlem perlodu, ze deselogodiSnli projeklni period usvaja se prose~na vrednosl Indekla mrell odredena ze Irl nal' hladniie zlme u prelhodnom pelnaoslogodlSnjem perlodu.

H idro losl<i uslovi HidroloSki uslovl mogu biti povoljni materijala ill nepovoljnl, SIo zavlsl ad dublne smrzavanla, nlvoe podzemne va.

de I olllijivostl

na smrzavenje.

4.1

Povoljni hldroloSki -

uslovl su kodl ]0:

naslp visino iznad 1,5 m, plilak ullk Sl dobrim uslovima odvodnjavanja, dollcan)e povrSlnske vade.

-' nlva podzomno vodo nlll ad dublno ImnovlnJo, kada iznad nlvoa podzemne vode.nema drugih moou~nosll

4.2

Nopovoljni -

hldroloSkl

uslovi su kada jo:

nasip vi sine Ispod 1,5 m, dubok usek, vade u zonl smrzovan]e, kapilarnog I podzemne vade. JUS U.EI.012. plilak usek sa slabim uslovime odvodnjavanja, nivo podzemno kada postoji mogu~nost Izdizanja

4.3 4.4

Osolijivosl

malorijala

no do)slvo mrall

ourodona]o

standaruorn

. Hidrolo!ki uslovi primonjuju So pri proceni osetljivosti kolovozne konstrukcije na dejslva mrlzl I za pre. duzimanje merl za spre~avanje o!le~enja kolovozne konstrukclje puta ad de)stva mrlZl, prema sllndar. du JUS U.B9.012.

N. O,"OYU mlilleni.

n.publll:kog

IOkretarlJal8 za kulturu

sn Srl)ll. br. 413.81/74.Q2

ad 4.11 1074.

n. ,lIlN!a .. pori'

1.1 prum..

!itlmpa Sevelnl zevod Z8It.ndardluclJu

Beogrlld

OK 8211.74

739
ProJektov.nJ. I gradenJe pUlav. MERENJE DUBINE BMRZAVANJA

JUGOSLOVENSKJ STANDARD SA 08AVUNON PRlNENON od 11181-09.28 Pravll,!lk br. 60-12882/1 od 1981-07-18:Slutbenllllt

JUS U.B9.0 10
1981.
SFRJ, br. 48/81.

Muwrwnent

depth of fron penetntlon

Predmet

standarda
sa utvrGuJu poltupcll puta. odra(i.n. 180br~'J. pr.m. u perlodu ovom It.nd.rdU odmrz.v.nJ.. korllta I. z. dlm.nzlonlr.nJ. kolovoznlh kon.truk. oprem. kOJlllut. z. m.renJ. dubln. Imrz.v.nJ. u tlu I kolovoz.

1.1

Ovlm Itend.rdom noJ konltrukelJI

1.2

Dubin.

Imrz.v.nJ.

elJ. ,I ogr.nle.nJ.

2 2.1 2.1.1

Oprema i metode merenja Metod. pom~ sonde,. tI.lleam. Op'r.m.

Sonde z. m.renJ. IIIJen. U donJam dublne ,,"rz.v.nJ. ,.,toll delom Ie od ledne mellngane, vodonepropultlJlva oblo!na cevl, delu, I. gornJlm u vldu meslngene gl.ve koJa J. t.koGe vodonepropultlJlv. Z.' (III,

k.,).

r--<D

' (5).;.. @ '.' ,- ..~ "

1J
00''''

de/By

g/<9ve

I
It I

N.,llel Ja: Ipolln. oblog. 1 2 unutralnJ. eev 3 13' ..:. dr!iiCI flallca

i~J~
if' ' '1
I

:
.

4 6

- londe

z.tvar.e

\lOrn

.i
,'1

I
:\ ,I !

";'

'

I\

" )jt~f'
~\ ~.~

"

"

j
.

'-!l

:.,:';;"! ,'j""'~

,I"",'

\'!(.,~

Slika 1
I~e
SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACUU

740

,
Glaya sonda Ima, zatyarail 18 nayojem ko)1 sa sklda radl utyrc1lyanJadubl",' smrzavanja. U oblolnu cey uvuilena Ie unulralnla meslngana eey, zatvorena sa donie slrane, u iIl)o) su unutraln)ostl Porac1en8 Itaklene flallce dullne 36 mm, preilnlka 12 mm, Ispunjene teilnolW kola menja agregatno slen)e u Inter' velu od -1oC do OOC.Flellee se nalaze Izmec1udye moteloe vodlee. Unutralnla eev 18 yadl u bllo ko)e vreme radl oilltavenja dublne Imrzavan)a I zamane Ilpucalih flallea. Dullna sonde 18 mernlm flelleama mora da omogu61 meranja dublna Imrzavan]a od 1 do 1,6 m, zavllno od ~lImatsklh oblasti gda 18 ugraduja. Napomene: Sonde za merenle dublne Imrnyenje prema t, 3.1 Oyogstenderde odgovara londllye)oarlkog porekla pod nnlvom ..Wybo", pa 18 ona moh korlltltl za merenJe dublna Imrzavan)e po ovom Itandardu, 2.1.2

Prlprama

I provaravanJa

Ilpravn08l110nde

NaJpre .. mora proverltl da ilia londa Ilpunjana flalleama do dovolJna dublna I da II .. u flalleama ne na, laze vellkl mehurl \lakva flallea ne smalu .. upotr,bltll. Flallce .. pOltevlja!u tako da IU 1m zatverlill okrenutl nadole I d~ Izmac1un]lh poltojl rezmak od 3 do 6 min. Zetvarell na glavlsonda podmezu)e II radllaklag odvrlanje. 2.1.3 Nailln maren]a

Dublna Imrzayenja merl 18 teko Ito 18 reglltru]e polohJ Ilpnkalih flallea ullad dalltva mraza. Dublne ne)ylla poloml]ene flallee u londl predlteylja makllmalnu dublnu Imrzavan!a u polmatranom parlodu. Dobljanl podael un058 18u zaplsnlk (yldl obreClan zeplsnlk u prllogu). Sonde II flelleame korllte 18u podruil]lma II Izrezlto nll~lm temperalurama. 2.2 2.2.1 Metoda IIlndlkatorom Oprem,a Sonda za marenJe HltO)1 18 od proYldne ee~118 ugraylrenom eentlmatankom podelom, IzraCleneod poll. vlnllhlorlda, ntvorene ne dnu, Ispun)ene drobljenlm Itaklom pleve bolt I vodenlm rlltvorom lIuorelOl' dublne Imrzayanle

ne. CIV)e ne gorn)emkreJuzatvorenemllinaanim zatverailemII navo)em ko)1 II mole Ikldatt radl pu.
n)enla I pra2nlenla. Ova cev 18 poltevl!a u spolJnu oblolnu cev od pollvlnllhlorlda kola )e II donie Itrane zatyorena lpecljel. nlm iIepom, a 18gorn)e Itrane po..dule mlltnganu glavu II zatyarailem. Na glavllu Izradenllpeel]alnl zu. bI ze flkllrenJe sonde u kolovoznl zlltor (Ilika 2)., Preenlk spollalnle (oblolnel cevl )e 20 mm, a nJene glave 40 mm. UnutralnJa provldna eev preenlka 16 mm ladrll u lvom donJem delu yaljek od penlite gume koJlm 18 omoguc1avaneutrellsanje pove6enja zapremlne teilnostl prl n)enom Imrzeyenju. Standardna dullna Oyogtlpa sonde Ie 1 m, all 58po potrebl mogu upotrebltllsonde ye6e duflne. Oyog standarde odgoyera sondl francuskog Nepomene: Sonde za merenle dublne smrzayen!a prema t. 3.2 porekla poznato) pod nezlyom ..Indleateur J.P.G", pa.. ona moh korlstltl za meren)e dubl. ne smrzayan]a po oyom Itendardu. 2.2.2 Prlprema i proveraYlnje ispraynostl sonde

Prlprema, Indlkatora dublna smrzayanja obayl)e sa u dye faze kole obuhyalaju: prlpramu londe za merenJe (pun)en)e svake godlne) I pOltayllan]e sonde u oblofnu eev ugraCIenuu koloyoz pre pocetke zlmlkog peri<,~.,

2.2.2.1

Svake godlne; pre nastupanja zlmskog perloda, u laboratori)1 58obayl)a pun)en)e unutralnJY.'.1 yodenlm Cey $I pro re,tvororirfluofescena I'opranlm dro~ljenlm playlm staklom, koje je prethodno osuleno. nlji:!\'8"n~..r..tvorom

."':.
'

fluorescena do podeoka 60, a potom $I Istera)u svl vazdulnl mehurl61 time Ita

.. Itlska penasla guma u dnu eIVI I u eev postepeno sipi drobljeno piavo Itaklo uz zbljanle eelokupnog inaterijala lupkenjem cevllll na vlbraeionom stolu. Prl tome je velno, radt onemogutavlnja da vazdulnl mehurltl ostenu u rastvoru, da rastyor fluorescena bude uyek Iznad nlvoa drobljenog stakla. Posled.n)a dva centlmetra !spod zatYlraila nemaju drobljeno staklo, ye6 su Ispunjena zrnlma krlstalnog aluminate.

741

,~o

Mereu mm

-1
6

~
~

y-

--.q'

Slika 2

Na sllcl Ie: proyldna CIY sa cantlmetarskom 1

2

3 4 5 6 7

podelom

spolJna

- oblofna

cay

zatv..ai! plpak za ui!yr!c!enje

zatv..ai! Z8punjenjesa spojnlcom

drobljeno playo staklo I rastvor fluorescona penasta guma

Unuirdnla cey II zaty..a meslnganlm zaty"afem, palto se spojnlca prethodno premate slilkonskom maU,u, a potom i!uya III transportuje do mesta ugra(JIyanJe, uyek u yertlkalnom polofaju. Na kralu svake zlme potrebno Je da II unutra!nja cey Inadl, Ispraznl, opere I postayl na mesto koJe nile izloieno suncu I toplotl, a drobljeno staklo pafljivo opere IOSU!! radl pono~nog korlltenja u toku n..adne zlme.

742
2.2.2.2 Pre po.tevllenle unutr.lnJ. cnl u oblolnu, kol' I. ugrt(l.ne u kolovoznu kon.trukcllu putt ne odebre. nom meatu. u oblolnu cev It ulll' ull' nlsk. taek. teeenja. u kollelnl kola I' dovollna dt potpuno Ispunl lupli'nu posle unolenia unutralnje Clvl. Unutralnie cevllndlkatora dublne smrzavanja ugraauiu se 1 meltc pre poeetka perloda smrzavanja. U toku prvog meHC8 po.le postavljania londl kontroliJe It I po potr.bi korlguie nlvo fluorescena u cevl, poJto pod dei.tvom ttobra6aia mole doel do nlegovog spultanja. 2.2.3 N a e I n m tr.. n la

M.r.nle Indlkatorom dubln. smrzevanJa .altoll It u oeltavenlu podeoka na nlvou promen. bol' u unu. tralnlol grtdulltnol cevl. It tlenol6u do 1 em. a doblvenl podacl unolt .. u zapl.nlk. Prl tome IUmogu. 6a trl .Iubla: poeltna - u perlodu .mzravanla: granlcl .mrzav.nla prodlrl !apulta II) u I.dnu .trukturu u kololl' t.mplratura u avlm ta"/!kama blla pozltlvne (veet od OGC); potrebno I' odrtdltl dublnu zamrznutezo ne I<t u em (.lIka 8); u p.rlodu odmrzlvanJI: po.,. p.rloda Inuzavan/e, keda temp.returl vazduhl ponovo pOlten. pozltlv. no. grenlca odmrzavanle prodlr. od povrlln. kolovoza uz I.tovremlno IzdlzanJI prvobltnl grenlc. Imr. zevanla(smanjenJa dublne); potreboo Ie odredltl zemrznutu zonu I zibelllitl nlvoG (kote) 1<1I 1<1.u

- Iiolenill IluetJevl, na primer ako u toku odmrzavanle nastupl drugl period .mruvenla: teda mogu ,.tovremeno po.tolttl :; Izoterme oGe. pi Jt potrebno odredltlzamrznutt zonl oeltavtnjem koll I< I.
1<1I I<a.IJem (Ilika 8).

em:

2.3 2.3.1

M.toda II .Ioktrlenom .o"dom

Opr.ma Sondu pred.tavllaluplja za m.re"I' nag gor"Jeg d.la, pOltavlll"1 bak,rnl tlnskl otpornlcl (sUb 3). ClV od pilitiene prltlnovlllrl"a mase na koloj .u, na razlleltlm odltolanllma atra". od nl" pl..

30 mm, u koJlml II n unutrtlnJe

nalaz.

f.~S"

Slika 3 Na .Ilcl Ie: pl.stlena ClV 1 mernl elementl (bakarnl pntenovl) 2 3 unduel6 la utlkaelma (klemama' spoinlce 4 plastiene Clvl za zaltitu provodnlka &

- In.trument

za merenie otpora (Vlstanov most)

743
Razmak Izmac:luprstenova blra se prema potrebl, Z8vlsno od dublne na koJoj treba merltl temperaturu (08 kontaktu I u sredlnl poledlnlh sloleva, na kontaktu Izmec:lukolovozna konltrukelje I tla, na rezllcltlm dublnama od povrllne polteljleal. Platlnskl otporniel povezanl su pomocu provodnika kojl proleze kroz unutrelnJost eevl od plaltlcne mase, 18 kontaktlma smeltenlm u vodonepropustillvoj glavl ucvrl6enoj na gornJam delu sonde III u lpecljalnom 88nducetu Izvan kolovoza. Za merenje je potrebno povezetl kontakte Inltrumenta Z8 merenje n pojedlnlm perovlm. kontakat. u nnducatu od koJlh svakl odgovera jednom platlnlkom otpornlku (sllka 41.

SIIka4

Nailielle: Izgled kontaktne kutlje I prlkljucelma B Izgled kontaktna kutl)a I prlkllucelma kao I kolovoza u kojlla ugra(lana sonda C

6
8

- plastlcna eev Z8zaltltu provodnlka

- za!tlte kontaktne
kutlja

utlkacl

Napomana: Sonda za maranja dublna Imrzavanja pram a t. 3.3 ovog standard. odgovara opramllva)earske prolzvodnja poznatoj pod nazlvom ..Sonde Lagep". pa la ona mole korlltltl za marenle dubl. na Imrzavanja po ovam Itandardu.

2.3.2

Prlpramanla

I provaravan]a

Ilpravnoltl

oprama

Pre ugroc:llvanla sondl I platlnsklm olpornlclmo pOlrobno la proverltilipravnoit utvrc:llvanlam promana alektrlcnog otpora u provodnlclma. aventuolnog odstupanja Z8Ivakl od tarmoelamanala lodgovareluclh korekelonlh koenellanata. Proveraven)e Ispravnostl la obavlJa potapanjam u ledenl rastvor (smalu vode Ileda), alzmeranlelaktrlcnl otpornlcl se koriguju podelavanjem nultog pololaja. Prl merenJu se mora kontrolisatl I aparat za merania elektricnog otpora (provera ;strolanostl baterl)a I podelavanje nul tog pololaja). 2.3.3 Nacln meranja

Dublna smrzavonJa odrodulo so merenlem promona eleklrlcnog otpore 1Z81vonlhpromo nom temperelure U Iplrall od "Iellnsko lice, u kolo] Je olektllcnl otpor 100 oma prl temperalUrl ad oOe. Splrala)a ugrec:le. na u staklenu cevclcu I d;reklno veuna Z8melalnl bokarnl prsten koll)e u dlrektnom konlektu Ie tlom IIImaterl]alom cl)o Ie temperalura odrec:lule.

744
Merenle promenl elektrU!nog Otporl obeYIJI pomotu Inltrumentl nl prlnclpu Vlltonovog mOltl (ot. " por u odgoYI. smlnluJI smlnJenJem temperlturl llpod oGe I obrnutoJ. AI~ultltl merlnll uno" " " kolonl Ilplsnlkl " rljoo. (preml Ilpllnlku u prllogul, IIJedno II druglm nlOphodnlm podlelmlll dono. lenjl zlklJooikl (tlmperltura pomlne kolovoZl, temperlturl VIlduhl ne 1,8 m lIned povrllne kolovoII, stenle poyrjlne kolovollltd.l. Elektrlene IOnde II pletlnlklm otpornlelml ornogu61VIju merenJe tempereture u podrueJu od + 260e do

- 26oe.
Tlenolt merlnjl morl II krltetl u grlnlceml Izme4u 0,1 IO,6oe.

Ugrac1lvanJe opreme

ze merenJe dublne

.mrZlV8nJI

U kolovoznu

konatrukclJu

3.1

llbor meltl a u.rlCllvlnJt oprerne DI bill doblll kerlktlrlltlOnl podlCl 0 dublnlml .mraYlnJI, morl II prl POltlVIJlnJu IOndl IlIbrltl rip' rallntltlYna dlOnlOl putl, YodeellrlOunlo Iledeeim Olnloclml: polollju puta u odnolU nlokolnl !Iran (ullk, nallp,lllIkl,

morfolog~1 tariM (prlVOJ,ri6nl dollnl, kotllnl ltd.), - nedmorlkoJ vlllni melta, olUneanoltl meste I vl8'teclJI (Iuml, IbunJe) I Illollnoltl _Ita merenjl d'Jstvu Vltr., megll 11110. nov, - n.Olnu OI~nJ' InIgI (put II neprlkldno Olltl od Ineg., povrem.no IIIJ. dull vrem. z'VlJ.n Inegom U toku godln.I,
potrebl d~ II IOnd. postlVi u tradlnu lIobr.eIJnl tr.ke, dl bl II "' tlJ n.Oln apr.Ollo n).no oltetenl'

lbog O'ltlh prolill toOkoVi vozlI.. N.pomen.: Dubl", smrzlV.n)1 Ilm.rln. 1"lnJlllmeranlh u kolovolu.

nl b.nklnl III u nJ.noJ bllzlnllnltno

odltup.JU od dubln. amr.

3.2

U.1Cl1vInI1 oprerne Prl ugrldlVlnJu oprem., bll obllr. n. yntu upotrlbIJ.n. 10ndl, morl II Ilbulitl odgoVlrlJuel rupl u koIovolnoJ konltrukclll I donJ"" ItroJU, doyol)no dubokl Illrokl dl II U nJu mol. IrIilltltllondl, Rupi morl bltl prlbllino Vlrtlkllnl, I nJ.n prlOnlk I dubln. I' n.kollko mlllmetirl veellod pr.Onlkl obloln. OIvl., Proltor Ilrnedu Vlrtlkllnlh IldoVi rup. I obloln. OIyl morl II p'IIJlyo I dobro lapunltl mltlrlJllom II lapunu (IUY,Oln pellk do 11112 mml UI dobro nlblllnJI prl nlllpln'u pelkl, dl bl II onlmogu6110 IIVI' rlnJ. Vlzdulnlh ClpoVi. DIO rupe krOI kolovolnu konnrukclJu,' POlebno krol kolovolnllillor. morl II lapunltl odgoyirlJu61m mlt.rlJllom (aIlOnlh III 'nlh klr.kterlltlkl II oylm u dotlOnom IloJul UI nJegovo nlblJlnjl u ylle lIoJ"1. GI"I IOndl morl II dobro utvrdltl.

Obradl podltlka
NI 01nOVU podetek. doblJlnlh rneranJem u posmltr.nom perlodu crta II dlJegrern t.mper.tur. tempereture nl rullOltlm dublnernl od povrllne kolovozi !sllkl 81. Yllduhll

745 ..~
l1li. .. _.. J J

.l1li
-

. . .. - .. - - ~

iii

..

- - ..
,

I f/

.I
-

iii

I!

\-.
Q

~.c Lt
~10

. - -- ..~. .. _.

. . ..
'PI

I,
I

. - .-,
.

- .
PI

.. .. ~ i-.-

en

f;I

: ggHn~g
1~;;~~ii!1~ 1 U j J U.u
1iI~

J~'I ~
~ ,
:). DZO/QIO~ OUl,Jr.od I OI."PZOADJnIDJOdw,!
...

sa
w

W
+ :).'

+ + nil I il~nJIIUOIj

~ .

I I I '/QpIt n DJnIDlldwllJ.

..

I:!\

~~

~ 'ti
::I

;e-

.
VI

~
o~

If~

"" JlII(tli.1

II~
'I

I, I , I I I I !"N'8:S..,,,,VI

><

Ha 0-

mlll'tn" n"''''klll

.kret..q.tI

U kulluru In Irbll' br. 413-81n4-GZocI4.11 1174.118"'-.

. - .-__I---~ --

poru 111--'

- n-.....

746

@
I I 1 I 1 I I I I 1 I 1

()@
I

.@

'I" ~I I

. ,iI. j ~ ~"
.II

! "t.:!,f,f~ S .... :~,

."

"'i i'~ -Q8~'''~1

~~
~ ~ .111-1--1-

. ,,-..

4-1
Q
G> I
I I

I I 1 1 I I 1 I I 1 @

1i
.E.II

181
, I I
I
I I 1 I I I I I 1 I
1

..$1

~
1
1 I I 1 I I 1 1 I 1 I
1

~:

1 I I I

1 ~
1
I I I
<5>

I I I I
:::1

~I

~:1
...

I 1 I 1 1 I I 1 I 1

@
::: 0)
;::
.."

I I

t .".12 I I ]I ~ ]
1
!

~~ 0)
:ri

0:1

8. ~
.."

li

8. I,

~ ~ ..~g ~ c: ~

~i ~ ~ ~~ I I
..

u ~0 !i! ~u u !!

1 I

G ~

....

G jl

.. c:

1::\ <5>~

$'1'

! :a i

.I
.iI. c:

1 i' ~I -I
~:
01

1 I I" : 1 el I co, I -'I

.,

" 1 1 I I 1 I-I 1.81 I

I

:.-I!

8.11 1 iI .. ,,'

i:i

i .Q..
-Sil 1 .01. 8'

G 18

1 I @
I

~u
0 co

I I I I I ~1 .1 I

~
~ -.

a:

@t'3

1 iI - l~

~l&~.$!e~ 1 I

U~.e ~'I Ii

fi ~

fi

1 I

I 1

I ~~ 1 1 I I I I

I ~I 1 <::;1
:

'~

I
II E
0 ..,

.
~

: .~: i t I ~. t ~ ~: :;:,2 R
~I
"'1 ::::
1

1;;:

..". 8'
::!

~I I

-(:)

"

e
;~J
tt ...! ~ E .i
"'0'

.!I

;E

8' :i ~

~ C

] !! II II
to .u tit

>i iL: ii

~~

-C:S >.

&.~c !! !!.r.! II O.!!!

i" t-"

{.2 ! {IS
i!!

e 2 e '; e 8.
i t-

'

G i.. ~ I!!!".!!, t t-..!!

.-.,;'.-5

.\1, C ';';

'"0

.g...g~ C';; c:;:

.J! oU

~ ~.~

BK 82B.7~ JUGOSWVENSKI STANDARD SA OBA VEZWOM PRIMENOM ad 1981.o9.2f'

747
Projektov.nje Igradenje puteve
OSETLJIVOST MATERIJALA

TLA NA

DEJSTVO MRAZA

JUS U.EI.OI2
1981.

Pr.vilnlk br. 511-12662/1 od 1981-07-16ISlulbenl.Ust SFRJ, br. 46/81.

Susceptibility

of materials

to frost action

Predmet

standarda

1.1 1.2

Ovlm standardom se utvr"uiu vrste materijala postell Ice u pogledu njihova osetlilvostl na delstvo m..u. Razvntavanie materijal. u pogledu njihove osetliivo!tI n. de)stvo m..za korlstl se prl Izboru materllill pri projektovlniu I gradeniu kolovoznih konslrukeljl, klo I od.."lvln)u Zlltltnlh mlrl prollv Itolnog dejstva mraza.

2 2.1

Osnovni pojmovi Traina o!tecenia kolovozne konslrukelie puta nastaiu kad je materllal u postelilel, osellliv na It.tno dejstvo mraza. izlol.n ovom utieaiu. Oltecen). III pOlledlel Izdlzln). (bub..nla) mll.rl)all [)ollol)le. zboy Itv.rlnl. led. u n)emu, odnosno sm.nlenJI nl'gov. noolvooUuoled povaClnl' vle2,,01l1prouzrokov.n. lapIjenjem.leda pr,iodmrzav.niu. S obzlrom nl osetl)ivosl nl ~ejstvo mraza (zamr!!avan). I odmrz8Vln).' miter IIaU se d.le nl: povol)n. i - nepovol)n..

2.2

2.2.1

.
2.2.2

Povollnl mlt.rilall (n.osetl)ivl, liqurnl, pOllolanl n. d.lotvo mraz.) IUani ko)1 se umrzlvllu homou.no, II. u mali, n. m.nlalucl ptl tom bllno Ivolu Itruktllrlll vlalnoll. Moyue. ou pO)IVI n.znllnoy bubr.nl", kao I male rlvnomerne d.form.el!e na povr!lnl. Prom.n. noslvolIl ovlh mal.rljal. prl odmrzlvlnlu III n.znatne. Nlpovoljni materliall (os.tljivi, neslgurni, neposlolanl nl d.istvo mrlzl) nehomogeno I' umrzavllu, m., niaju svoju strukturu I znatno bubr.. Prom.ne noslvootl ovlh materlili. prl odmrzav.nlu IU znltne, k.o I d.formacli. povrlln..

Odredivanje

osetljivosti

materijala

na dejstvo

mraza

O..tljlvost mat.rlial. na d'istvo mraz. oe.nlul' nia ill procenom. 3.1 Odre"ivanje oo.tljlvootl mater;j.la procenom

se oumarno nl oonow r.zullila I.borltorlloklh Isplllv.'

Za Izradu prethodnlh otudiil, oc.n. osetillvosU materll.11 nl de)olvo mrlzl malo Sl vrlltll proeenom na oonovu terenskih kvalitativnih ispitivanla (potapanjem mlt.rlilll u vodu, oc.nom st.pen. pllllicnoltl, brzine upijanjl vode I sl.). 3.2
Odredlvanj. osetljivooti materijala labor.torljlklm ispitlvanjem

Ocenl stepena osetilivolli materiiala na dejstvo mraza vr!i se na osnovu rezultala Iledeelh Ilboralorlilkit ispitivanja: grlnulomelrl)lkog lellive (Inlllu),

pilitlenih

Ivolllive

(grlnici

konzillencilel.

I iEdasVe

SA VEZNl

ZA VOD ZA STANDARDIZACUU

748

'-

, 3.:1.1

Analiza DranulometrljskoD sostava vr!1 sa u ellju ndredlvan)a sarlr'"la eosllea man)lh 00 O,O?'mm u OOno. au na ukupnu kolieinu suvog matori)ala vellelna zrna mania od 60 mm, prema Itandardu JUS U.81.018. Plastlena Iwjstva tla Ilpltu)u sa prama standardu JUS U.81.020. Na osnovu dobl)enlh rozultata Iz t. 3.2.113.2.2 IladateJ tabell: osatl)lvolt matarlJa'a n.dajltvo mraza ocanju)e II prema

3.2.2 3.2.3

Katagorlja materijala I osatljivost na deistvo mraza

Vrsta materljala

Ueeita ealtlea manilh od 0,02 mm, u" mase

Klallflkael)a prama ltanderdu JUS U.E8.010

G1 vrlo malo oletljlvl G2 slabo do srednie osetljlvl G3 sradnie osetliivl Iliu nak al iljunak b) pnak a) iljunak b) pesak loslm vrlo sltnog 1 praiinastog) c) gllne, sa IndoklOm plastle. J do 10 10 do 20 J do 16 GW, GP, GM, GC GM,GC-GL,GM-GC, GM-ML SW. SP, SM, SC GS-CL, GM-GC, GM-ML SC, SM-SC, SM-ML

.
,

>20 >16

nostl> 12
G4
vrlo oseUjlv;
a) praiina

>16

CL.CH
ML,MH SM-ML. CL, CL-ML u slojevlma: CL,ML CL, ML, SM CL. CH, ML CL. CH, ML, SM

b) vr\o sltan praiinost p.sak el gllnovlta pralina, Ind.ks plastlenostl> 12 dl usloj.na gllna I ostali sodi. ment; sa sltnlm testleama

'

Labelisa G 1 smatraju sa povoljnlm. a maleriJali oznaeanl Na osnovu podele iz t. 2.2 materljali oznat.n; " sa G4 nepovoljnim. Materljali oznatenl sa G2 I GJ svrstavaju se u povoljne III nepovol)ne, u Zlvlsnostl od lokalnlh uslova prema standardu JUS U.89.012.

3.3

Odrellivanje o.etljivo.tl materljala u Izuz.tnlm ullovlma U Izuzetnlm slueajevlma, kada za nekl materljal treba da se ustanovl nJegovo ponelan)e na dejstvo mraZl u slofenim klimatsklm uslovlma, treba prvo programlratl I prlmenltl odgovarajuta 'aboralorijska ;spltiva. nia.

Veza sa druglm standardima JUS U.81.018 - Geomehanltka ispltlvanja. Odreillvanja granulometrljlkog saltava JUS U.81.020 - Geomehanleka ispltivanja. Odredivanje konzlstenelja tla. AterbergoYe graniee

N.o,"""" mllll.nl.

Aapubllekog _kraterll

a kulturu SA Srbll. 1><. 413-81/74.02

od 4.1111174. n. plK8 - PO'" n. promo.

&.-

Savelnl...od 18stend.rdl...~u

8_rod

OK6~.74
JUGOSLOVENSKI STANDARD SA OBAVEZNON PRIMENON ad 1961-09.28 Pr%ktovlnlo I 9rll4onlo putlVl PROCENA OSETLJIVOSTI KOLOVOZNE KONSTRUKCIJE NA DEJSTVO MRAZA I TEHNII~KE MERE ZA SPRECAVANJE O~TE{:ENJA

749

JUS U.B9.012
1981.

PrlVllnlk br. 60-12662/1

od 1981-07-18; SIu!benlllat SFRJ, br. 48/81.

Estimation

of susceptibility

to frost action of ".itement

and protection

from frost

Predmet

standarda

Ovlm stondlrdom II utvr(lule postupek Z! procenu osotilivastl kolovazno konstrukclJo ne dolstva mrezl. k80 I tohnl~ke moro Z8sproelvlnil oltol!enje kolovaznlh konstrukclll uslod dllstvo mrizi.

Provora ol8tlJlvostl
U poslupku provoro olotlllvOll1 kolovozne konslrukclJo nl dolltvo mrlZ8 korlS!1 se sledoel podlcl:

olltilivast meterl/III postolllcl nl doislYOmrlZ8 odredonl proml lundlrdu

ukupnl dubln. dlbiline amrz.v.nl' kolovozno odred.n. konstrukcllo. dlrektnlm merenlem premo It.nderdu

JUS U.E1.012,

- kllmetskll
2.1

JUS U.B9.010,

hldrololkl ullovl preml It.nderdu JUS U.C4.018.

Dubin. smrzevln/. lipod povrllOOkolovozl Pod dublnom smrz.v.njl podr.zum.va se na/veea dublne Ilpod povrlln. kolovaz. do kol' It porn. vod. pretver. u led u toku perold. smruvanla. Za proktl~nu upotrobu ulval.no J. d. ova odgov". Izot.rml od O'C. Dublna Imr8Zaven/a odreduje It Izra{;unavan)em na OlnoVUvelleln. IOOekla mrezl odred.nog prema Ital)derdu JUS U.C4.016. Dublna Imnavanla Izraeunav. II na osnovu:

- deblJlno kolovozne konstrukclJ.

iallromlnsko merodavnag

I nJenlh lermleklh korakt,,,lltlk.,

n8 sllcl 1.'

moso luvag mOlorllola. I IOOokl8 mr8Z8. POmOeU dl)8gram8

Pad merodovnlm IndlklO", mro" 1\POdpovrllne kolo

podrlzUI1IOYII It Indok. mrl"

doblJln dlrlklnlm merenllm dublne dolllVl mr...

ne kor.llrukcl)o plOmo III",Jordu JUS U.C4.01e.

I Izdonje

SA VEZNI ZA VOD ZA STANDAJU)IZAWU

750
II.'"!-: -. i~ - .: ." -

..

..

0 .. -..

-.
-,." .. .. . ..
"

.'.:.:.:f::...:c.j;

- - -. .~ . ... .
\

~:
~
0

i: I.;;.:~U:S>:,<
i
0

~
..

181'

2 ... 1 f3

- ...'.

. =.~ : ~ ;r:C
.'

: ." .

..
...

-,

.
:~

y,
~

': :- : , : ~: : : -, :,,
~
~

. :
~

,~

....

100

,...
!M'O ~151

_ ... . ,'~ ~ I: I l , I I' 1-'1:1 f: .. . ,'-,-' . ,:;;-;'400' Ii. ' ,;", wio ' ".. . I-IOIKS MIlAM 'C.,.

'il}~ -( : )j ~T l

lL1l
:

~r

[:ij~

1 !!I
..

80

;
~

:
n

~;

::
.,.

r .

tOO

11f~~1:I,fl~ll , ,. t--,-"
If.
MllA7A ""

r-

--

}ff-.

::".
M

".,"
R 100 151

'...

INO!KS

..

.C

I(n)' I

'If"

.~: .:..~.

::~:~~:::-

.." ,- .... .. .. '."-"-'-"'" -----. -.. .. ......

~JJ1.1 'If . -=::...

... '.. ... ... ...-

I
~
""

i ..
i,

;~:.: ..n~ ::n~.~m::~:,

,~

i0

---. ..

_:

.
pl.

-..

: ::..

"

..

1100

80

~ ;r=:;: ~ "I', : . 1::: ~: ,:. . ::: ::. ~::: -I-H- J Jf

.
.

.' . . .' ...

,.

IJ

. .. -..

. ..::

'- ,I

1-'1-

'I~~A ~: -

i .. ~;~;/:n::~.:>1P \ 1 :::.:'.;. !!J ~~i~r~:ll;~:~r

.
10

.. \ I f:
011

. . -.
..

JOlt

400

.GO
'

1(10

1101/

100

j -1'1 -tIJfJ:tI;I:h,~ i
.ID "'" '"" .C,""",I
.'~ ..'.',".","
KONSlRUKCIJII:3

,;J;O'

1NDEKS MllAZA .C",","

INOEKS"" MIlAM

r' u
II

"

/'

- ..... ..
... .. ..
..

t
.. .. ..

...

Wrr-crm
01J11GIIAM

'lII

OL'KSANJE I-ITPPOL'C IJE

L I

"
..

.. .- ..
..

.. -. .. ..
..

.. - ..
-~
",
or

.. .. ..
'"
"

~..
H

. 0,,"'-."'8
..
"

110 pr.'"

......11';'411......1...,

,1 :2
,

i'
-

II

~ ::

"

,ry/''''''''""",.

KOlOVOZNA

.l': ,

W
'

~"".._",.,
2.IS

W~,,"

"" ~;.;:::;;:;1'cjI w- 4":;;'~;:':;::'::-~: :-.'-~...J""""::

'J.oC'.""\"~ t/ro..:".;.:.:.:

'00110

"
If
10 II

..

"

.. ..

r " ,. -.. 1 .. J " - ..

.. ..... .....

e-, - .. .. .' .. ..:~::~:~=: .. .. .. .. ~,'.'.::::

"

"

....

----......
Na.lIelJ.: w - prlvldnaAdrtlna voda 51' - .teptln zultenoltl
1'd Iuva zapremlnlka maA

.. .. : I .. ... ... .. .. :1 .. .. .. .. " .. .. "' - '" .. ''... '' ''' -- .. J. .. -- - .. " 18

.- ..

...!

.. .. ...." .. .. .. .. .. .. .. ., ..

.. .. .- .... ..
"

.
SIIke1

- Ollegraml" za odrcKIlven)edublne delltva mnza

wzne konstrukel)e d.1 vrlte materl)a'. u poiteiliel

18

10

"

0" .. .. "

.. ..

..

...

...

..

.
"

..... " .....

..

l' i'd.

10

~ ""

zepromlnlka mlll8 u prlrodnom OIRniuvlRlno.U orednle zepremlnlka maA kolovozno konotrukell'

prl vlatnOitiW- ~ 'K..

'

u zavlsnoltl od Indeksa mraza. dobiline kolo.

751
D,llegrlml Zl odrlKlivanl1 dublnl IIT1rZlvlnJaIllike 11 vila Zl kerlktlrlltlkl bell: mltarllall prima IlldlC!ot tl-

KIIII meterlll'l

: polleilice
I II III IV

Suva zapremlnskl mall 'Yd him') 2,00 2,00 1,80 1,80 1,60 1,80 1,40 1,40 2,16

Sadr2al Vodl, W 1%)

Vrata mltlrlJll1

8 12 12 18 18 25 26 33 4

Illunak I pesik, Clit III melo prellnllt prelln..t I gllnavlt Illunlk I pellk prilina I gllne,nentuIIno II pelkom 1IIlllunkom pelkovltlllJunlk

V
VI VII VIII Kolovozne konstrukelle

Nepomenl: T.rmlCke olobln. kolovozne konltrukelJe Iz dlJegre,ne ne Iliel 1 uzete IU u obzlr II ledinstv.nlm vrednoltlml za zepremlnlku m..u 'Yd I prlrodnu villnoit W meterl)lle koloYazne konltrukel)e. One Ie mogu odredltll polebnlm IspltlvenJem. POltupek IzreCunev.nfa dublne Imrzeven)elallede61: Iz dl)agre,"a ne Iliel 1 odrodl se dublne Imrzevon)a X, u em, keo funkel)alndekll mrezal:debiline kolovozne konltrukeljo dl I karakterlltlko materlJala u polleljlel (lzra2enll1 luvom Zlpremlnlkom malOm ma. terl)ala 'Yd I nlegovom vlllnol6ul. 2,2 Pro.ene olltilivoltl kolovozna konltrukclle na dejltvo mraza
OlltlJlvolt kolovozne konltrukelle no delstvo " mraza odrot1ule Ie na Olnavu podataka Iz t. 2,1 ovog Itan-

darda, a prema krlterllumlma

datlm na Iliel

TehniC!ke mere za spreC!avanje olte~enja

Ked Ie prema mraza, moralu Imalu za elll: da potpuno magle uilld onemogu6e toga nolt.tl, Imrzavanle odrldbama Ie predvldetl t. 2 ovog Itandarde

kolovozne

konstrukclJe

usled deJstva mr8Z8

konltrukella oletiliva na deillvo

utvrdl da Ie kolovozna Itetnog delltva mrazl.

mere ZI spreCavanle matarllala

Mere navedene na deillva

u t. 3.1 do 3.4

poiteilice

oletilivog

mreza I Itete kola bI

- da ogranl!!e erekte IZdlz.nja kolovazne konllruk~ije uilld bubrenla materllala prouzrokovanog vanlom,
- da ogranl!!e erekte smonj.nle nOllvosll kolovozne konltrukelle u toku perloda odmrzevanla. Ovlm Itandardom predvlc1ene IU Iledete teOOICkemere:

Imrza.

- potpu"a zamena materljala pOltelllca, - lermleka Izolaella.

dellmlCna zamona matorljala posteljleo, Izralla vozonlh slojevo,

752 3.1
Potpunl zlmlnl mitarllill
Postuplk snvzavanje se slstoji u zamenl materijall osetljlvlh na smrzavanje muza mote u posteljlei dopreti meterllellml neosetljlvlm neosetljlvlh n. nI

mrlz d.

do potrebnl

dublnl, a).

tako da de/sty~

slmo do mltirilill

X (sllka 2, postupak

Postupak 15'

oj

Postupak

bJ
15

iI

'< II ~~

SlIkl 2 -

Odnas dublne

smrzevlnJa

I deblj!ne

kolovozne

konstrukelJe

Zl rlzUelta

poltupk,

zeltlt,

NI Ilielle: 1 2 3

- zemrznutl deo kolovozne konstrukctle - zemrznutl deo prlrodnog tla (donleg Itrole) - nezlmrznutl deo prlrodnog tll (donllg strolal

Deblllni d. zovlsl od dublne smrzevanje preml t. 2.1 ovog stlndardl. X, IlpunJen Je ullov koJI Ie POIAko II prl dlmenzlonlrlnju dobllo doblJlnl kolovozno konstrukclle d. > tlvlJe prl potpunol zlmenl miter 11111.

3.2

Dellmlenl Zlmenl miterllill POltuplk II Ilsto)1 u dellmleno) zlmenl miterllill pOltellleo osetlJlvog nl mrlz miterliliom neosetlJlvlm nl dlJltvo mrlzl do dublne mlnje od dublne dejstve mrezl. 5101mlterljlll osetljlvog nl deJstvo mrizi nl dublnl X-d. bl~. zlhvI~en ImrZl.~nllm u toku Izuzetno oltrlh zlml (sUkl 2, pOltuplk bl. Deblllni kolovozne konstrukelle morl dl bude odndlnl peml Iliel 3, u zevlsnoltl od Indekse mrlzl I osetlj1voltl mlterljala posteillee. Oveko odre(lone v.Uelne d. merodavnl Ie sarno eko Ie v.~. ad one ko). sa doblle prl dlmenzlonlrlnlu I obzlrom nl n05Ivo.t. Prl korl~nlu dlJagr.mo na sUel3 deblJlne kolovozne konstrukelje d., prlklzelll nl dljlgrlmu. odgover. ju nepovoljnlm hldrolo~klm uslovlma I Isflltnlm kolovoznlm konstrukciJlml (sluelllvllV I V nl IUel 41.

753

II> ::::-

720

-tr 710
u

"2.700
...... II)

8'90 ~ II>

Iii 80 ~ 0
"0 70 ~ 0

:. :Q 60
II> Q 50

&0 300
Slika 3 Dallmlena

&00
zamena

500 Indeks
materllala

600 mraza
osatlJlvog

700 J-Co"dana
ne delstvo mraze

BOO

u posteljlcl

Na sllc!" je:
1

vrlo osatlllvi zemljanl (kategorlja G41

matarllell

na de)ltvo

mroza

osetlllvi do Ilebo oletlllvi zeml'enl materllell na deJstvo mrau (kategorlJa Ga. evantualno Gal

Hldrololkl uslovl

PovolJnl IN>
Slueaj II

x
Slueaj I
X

<~

1,40 m
slue.j III

Nepovoljnl I Dubljlul8k X> N Sluea)IV I Slub) V

Dublna smrzavanje

Nlvo podzemna vade N (JUS U.C4.0161

dlI}B -..Ji-*',4m
I I

.~~
I

Za lva Yradnoltl NIX

.[q c::c:"'! !j 1;;3 .-,

~ON

G. +G, Vrlo malo do osrednje osatljlv

Dlm.nzlonlron). u funkcl,l od nOllvostl tI.: kolovozno konstrukclje 18.Ifaltnlm zestorom,lIl kolovozna konstrukclla 18 camentnob.tonsklm z.storom

1---.G3 Osrednje osetlJlv

-iic -.!
@

~ g!
:!-'e E ~ =.-

I' I I I

Potrebn. zeftlt. protlv oftetenia od mraz. prema Itandardu JUS U.B9.012

I I

$8

ei

G4 Jeko osetljiv

1---I I I I

Slik.4

- pOdrueje prlmene preventlvnlh mers ze zaltltu Ilpreeevanl'

Is od dejstv. mreza

oftellenle kolovoznlh konstrukcl.

754
tAko IU hldrololkl ullovl povolJnl hlueaJavlllll1i nllllel41. navadenavradnoltll..rnanJuJu za10".

Kod betonlklh kolovznlh konstrukelJa I materlJala pOltelJlce od sradnJeg do vrlo ol8tlllvog na dalltvo JUS U.E1.012. doblvene vradnostl date ne Ilici 3 umenJuJu 181116". mraza (G, 1G4J. premlltandardu Umesto da 18 materllan nllhova ol8t1llvost prlmenom lapltlvanJam. ol8tlJlvl ne deJltvo mraza zamenJuJu moterlJalima neolatlJlvlin na daJltvo mrall. II mole smanlltl

III otklonltl poltupkom ItablllzaelJe III obrade materllala u poltllJlel

matarlJala poltalJlca mora la dokazatl

odgovaraJutag vezlva. NeostatlJlvost tako Itlblllzovanih

3.3

Izrada vezenlh IloJevi

Izradom vazanlh IloJava u ealoJ dablJlnl kolovozne konltrukeije (prlmenom odgovaraJu~lh hldraunenlh III ugllovodonlenlh vulval ImanJuJaII opelnolt .bog sman)enla nOllvoltl poltelJlce prl odmrzavanlu. Ela.

ket ova mere mora II uvek provarltllapltlvanllma.

3.4

T arml6ke Izoleel)a
OaJltvo mraza na matarlJalo u poltelJlelspraeava II III ImanJu)a ugretlivanJam termolzolaelonlh matarl)I' la. Elakat ova mar. mora la uvek doka..tllapltlvanJlm.

3.8

Izbo' tehnl6ka mara Izbor naJpoUotlnlJa tahnleka nomlklh pokazatalJa. mar. Iz t. 3 ovog standarda vrll II no usnovu optlmalnlh tahnleklh I ako.

N. -

mll

1a RopubIltkog .kr8torq.t...kulIUN SRS<bIJ.br. 413.~1/74.(J2

ad 4.111974.

no ploto.

porn'"

prom8t

DK 62574625

8.625745

755
Projok lovon)e I gredon)e pu leve INTENZITET KI~A

JUGOSLOVENSKJ STANDARD SA OBAVEZNOM PRIMENOM od 1982.0~ 23 Pravilnik br. 50-10360/1 od 1982.06-22; Slutbenililt

U.C4.020
1981.
SFRJ. br. 43/82

JUS

011$i9" Bnd construction

of roads. Intensity

of rainfall

Predmet

standarda

Ovim standardcm .0 utvrduje pO'lUpak 18 odredivanje inlenzilel8 kih merodavnih za dimenzionisa. nje organa La odvodn;avanje povr!in.kih voda na javnm pulevima van na.elja.

Definicija Intenzilet kilo ie koli~lna vode pale u jedinici vremena na Jedlnlcu povr!ine.

Podloge

prora~una .Iutbe,

Intenzi1l!1 kih odreduje se na o.nQ\/u pluviografskih podataka hidromel!orolo~e Period lakvih o,."alran;a mora iznosili naimanje 10 godina.

Odredivanje

intanziteta

kih

I"tenzilel kilo i ra~una se pcmoeu obrasea:

---!
t + k,

u lIs h.

gde je: i
Cr

srcdnjl

illtcnzitut

ki~

U VlcmCIlU

traj811ja t, koji IU prosotno perioda

J.vlja

JeuRllput U JJI!rlodu t

gcxJh11

1//. ha); paramelar povr~inc; lokaeije, zavi.an od mosla I pov'alnog t, ko;; odgevara kol i~ini kilo po jcdlnici

paranetar mesta koii linearizuje odoos in1enzitetai trajanja u minutma, trajanje kiSe u minu Ima; povraln; period javl;an;a, u godin."a. I, Vrednosti paramelara C, i k, za odgovaraju~e podl\J~je, odno.no za dijagrame medu.obne zavi500sti intenziteta kilo,. tra;anja kih i povratnog perioda odreduju hidrome1l!orol04ke .Iulbe.
kf t

I. izdanje

SAVEZNI ZAVOD ZA nAHOAoIUIIUOIU

756
5
Izbor periods t r
Ilbor povratnog perioda javliani. levisi od polohja i vrste j.vnog put.. Irilika. veli~ine i posledica poplav.) i ulim.iu so il t.bele. kao i lokalnih uslova

K.tegorij. put. Auto.put.vi Maoistr.lni Regionalni Lokaln;

Povratnl period ).vlj.n). t, (god.) 10 5 5 5

Veza s. drugim standardim a JUS U.C4.022 JUS U.C4.024 Projektov.nje i gr.denje putev.. Vreme dotican)a vode Projektov.nje i gradenje putev.. Koli~ina otican)a vod.

He OWIOW mlllenJa RepubUtkOl ..",ee",".ta,.

kulturu SA SrbIJ.br. 41:"81/74-02

od 4.11 1974. ne plD"

pore' na prom8t

_.ni .&0.0""",

.. n.nd...Uuciju - '-""

DK 625. 74.625.8 :625745

757
JUGOSLOVENSKJ STANDARD SA I'RIMI'NOM ad 1982-()9.23 Projoktovanjo VREME I gr.denjo put..e VODE DOTICANJA

U.C4.022
1981. SFRJ. br. 43/82

JUS

Pravilnik br. 50-10360/1

od 1982-08-22; Slutbenilin

Pln""mg

IllId fit/sign o( rond construct/Oil'.

Duration

of I"f/uw

Predmet
Ovim dUline

standarda
se utvrduje objekata n~in sJivnog prora~un8 podrufja "",mena doticanj'1l yOOa ad kile, {nagib. osob;ne terenal i inlllnziteta putlvim. van n...ljl. U ll"isnosti ad ki!a. a u eilju

standardan toka.

karakler;stika

dimenz;onisanja

za odvodnjavanie

nl javnim

Definicija
Vr~me doticanja ie vreme potrebno da vode od kila sa sHvnog pod, ut.11 sti9nu do kanaloz.eionog voda.

Podloge

prora~una

Kao podloge za odre";vanje vremena dotieania voda slu!e:

intenz;tet du!ina

kila i odre"en toka vode lA'

prema

Slandardu

JUS U.C4.020

- koelieiien!
Koeficijent
Koelieiicnt

srednii nagib toka vode S. olicanja 1/1.

oticanja
oticania

1/1
1/1jednog slovnog podrufja j uDlavnom p,cdstavlja odnos maksimalnc kolifine odvedene povrlulIkoD vode i .a.la-

. njoi
VI.

odgovaraiut.e

kolifine

padavina

zavlS; od prorodo zemljiSta , nicgovog

Pro lane, vode od kih. palih na neko slivno Podrufj.. k oje itparavaju. ne uzimaju 58 u obzir. Sano vode koje pov/iin!ki otifu, a eventualno ideo voda koje poniru u zemljihe. merodavne su za prorafun. Utieaj nagiba lerena na koelicient otieonja se 18nemaruje, inujuei u vidu da je isti uveden u prorafun vremena dotleanja. kojeg smanjuje, a marodavni intenzitet kife povetava.

I ......

&AVElla

ZA VOD ZA STANDA.IIDftM2IU

IUS 8.88.033:1993 5.5 5.6

Urpdaj ?oR ~\I~PT..;e n~rpgAtn

. ~A mrop.:. ~nn.;r.H
~11~~nj:)

..-..--..--n,q 10.1)

249
f: SoC.

Laboratorijska

orobilicA.

~'r.rr.

\I mm

t& 0

~
~

!
~
I !

Cilindar

0nt1

~
6 PRTPRt\KA U7.omt#.

~150 t&1~
51 ittR 1

'Lf
100; t SoC do stainp.
sejanjem mase i

Ihlme se 11?t>T."ak i'rp.ma t. 4 i mmiH ,." 1'''''p"rAtnrf ohladi na sohnI: tp.mperatllru. Od OVAKO rriprl'ml.lent>1t frBr.~i.le ~rAma tabeli 1.

1I?.")t'ka

".

izdvoje

7.n ispitivanje .;1belll 1

potrebno

.Ie prfrp.mfti

prfnlf7.nt>

R kit mAtPrf.lA'A.
Mpt"1!! II mm

I Nazivna I

Ol'III...nl lI?or.." Vp.lf~lnll.t>tV"rB donje Rorn.I"

R I" 31.0; ..fIB

frakcijB

I'?t>rtlk Pl"p' t>pt..r"tp.n.lB

I

1 2 4

4/8

8/16
16/32

8
16

Frakcije
jll :f.?

agregatll krllpnijn tab..l"" I, l;koJiko osnovnfm frllkdjllmll.

""

; ?,Iron.. cfron! I fr:om nB .\"dnu od frakci00 1"132 "I' pramn "'''' "''','nfrllk',f,I''., n7.ornk .." "n"lavlja f..pil.n.l"

250
7
POSTUPAR'

---~_.-

-'_0-"

~.

JU~

9.n8.033:1993

Izmf!ri lie mliSIi cU:!nc!rn "n c!n"m. 11 "illr"lnr 20 mm bpod gornje Hllt..rf.llli 11 dlfnr1rll ivl"". I:r.meri se masli cilindra 1111n:r.orknlll. r:flfnrtllr re~uje brzinom od I do 2 kN/" C!" opt~r"r."n.lll Kada se postign~ opt~re~enje od 400 ~N. "il;ndnr

"11 c!nOl'II nll"pf! fOe 1I?nrllk do vis in.. f?rllvnll !!Ie i poklopi poklopcem. "P. "tllV:! :I:r.mp.dIJ ploce od 400 kN. "f! rllstereti. ,.:ltu prnmll tllbeli 1 i iZlllor! prf!se i opte-

Uzorak so 'vadi iz ciHndrll. pro".. 1111orlltn\'"r".III~..m .I" masa ostatka uzorka nil tom sitn. 8 PRORAetJN Drobljivost uzorka iZrl.lCIJnllVII "I' po (orIll1l1;:

n=
gd.. je:
D

",

",

- "'1 . 100

"

"1

masa uzorka - masll. ostatka

ae'dnje

drobljivost.

u procentfmll

m""..,

u cilindrll pr.. "'pt..r..r...n.ln. 1\ jtrllmfmn. uzorka nil <'!'1tV""".I'1I~"1II ";tll 1'"1.. nptere~enjll. kilo IIrednjn vr..rtnn~t ort rtVII fllpfttvnnjll.

u gramima.

Rezultllt

~.DpI SaYr...! t:wro 7.3RI.amanll7.3cijo

R:l1IImIPo'QlIisljr.llja 1I!lIistam:va n Imlt.uro Rrpnhl ikr. ~rhijp. hr. 41J-:!013/9%

- ~ad 011 24.07.1991.. ne plata 5e pore.z III proaet

Iahr..jl!M rrf'llh""1Yl1Ijn

(""n vnrl.n mmntwRnja>

UDK 691.52:620.1

_.._-251
K.m.nl .,reg.1 ODREOIVANJE VLAZNOsri Pravllnlk br. 50-19142/1

JUCOSLOVENSKJ STANDARD SA 08AVEZHOM

PIUMENOM

J U H
19114.

B.13X.035

ad 1984,12,21

od 1983.12,27; Slu!boni list SFRJ. br, 49/84.

Nllw'lIllIrId

cNshtldllggreglltll

- MoiswrI conmnt

Ov.; srandllrd III nIISIaO rlVi~iom

mndllrdll

JUS 8.88.035

iz 1962. godintl.

Predmet standarda Ovlm st.nd.rdom H utvrdul. noeln odr.dlvanla vlainoltl k.manog ",r",ata.

2 2.1 2.2 2.3 2.4

DeflnlclJo
Suv .8Ial zrna .ogata kola ne Mdr!. vodu nl na povrllnl nl u porama (sllka 11.

Vodozasl6en povrllnskl ..v agregot

zrM (sllke 31. Vldan ",regal -

agrogal koll Ima otvoren. pori napunl.no vodom lsuvu povrllnu

napunjen. otvor.no por., a povrllna zrna ot-vij.no sloj.m

agrogat kojl Ima vodom

'e

vod. (sllke 41. 'Vazduhom 0..1en lIItogat 8gl'ogat koli Ima suw povrllnu zrM a otVorane pori III d.llmlC!no Ispun/I-

n. vodom (sllka 21.

~ d
. :.:'. ::.,
00".'-'. o...'l
o',

.<.

Pora

~( ,::':::\. ~
0...'
Slika 1

':

.to .-Zmo e' .~'-:": .:',',:;: ..::. :.,. :.~

Slika 2

~ d
:, : . '0;-:.: ., Voda u

~.:'. :::: :~. .,

.: "

P ori

. ,- 0 .

'. '::: .' " . '. . . ,,':. '.,: .:- ;, .'

",'

.':

Povrfinski

slolvode

Slika 3

Slika 4

II ildanj~__t

SAVEZHI lAVOD ZA STANOMtI:\lZ;\~_l

252
3
3.1

Odredivanja Prlneip

vlainosti

VII!nost klm.nog Igregltl odre(luj. .. IUlenJ.m uzorkl do Stll", ml". 3.2

Aplrltll prlbor

.
3.3

- sud ZI sul.nl',
IOPltlca,

ZI Ispltivlnj. korlstl ..: gr.;nl ploel (III gls iii .lektrlflll)

1/1.lektr/fnl

suln/ca,

- vlfl8.
Kolifln. uzork. ..ltpltlv.nl. Koliflnl uzorkl ZI poj.dlnlfno Ispltlvlnl' (u grlmlml) odre4uj. 58 tlko Ito .. v.llflnl nljv.teg zrnl trlkelje, Izrdenl u milimetrlml, pomnofi $I 200.

3.4

Postuplk POSudl ZI sulenje .. Izmarl, u posudl .. odmerl uzorlk I Zltim osull do stllne ml... Suli II na grejnoj plofl ut stllno mallnjl. Ako $I sull II elektrlfnoj sulnlcl, nl tlmperltUrl od 105:t 6C, m.lenj. po. nl" trebno, Slmo J. vreme SUIenJIdule. O..loonl uzorek . ohlldllll sobnu temperlturu I Izmarl.

3.6

IznfunlYlllje nzu Itlte Vllfnost uzorkl u procentlml me. Izrefunivi . po pbrlSCU:

U.

(M.-M,) M,- Mp X 100

gdeje: U - villnost suvoguzorkl u procentimlmi., M, - 1nI5I posude I suvog uzorkl, Mp 1nI$Iposude,u gremlml.
M1

ml51 posude I vldnog

uzorkl,

u grlmiml, u grlmlml,

Ven $I druglm stlndlrdlml JUS B.BB.031 - Klmenl .aglt. Odre4lvlnJa npremlnsk. mi. Zrnl I upl)lnjl vOIla

He OInOVUmitljenja

Fhpublitkog

18kr8t8rij8'8 Z8 kuhuru SA SrbiJ. br. 413-81/74-02 A.amp. s.vlzni Jhod 18 R8nd1rdiz8Ciiu

od 4.11 1974. ne piKa.

pora

M promet

- BlOtred

DK e91 &2:e20.1 JUGOSLOVENSKJ STANDARD SA 09A VEZNOM PRIMENOM od 1982-08-07

.253
K.m.nl .gr.,.t ODREDIVANJE KOLl~INE SITNIH ~ESTICA METODOM MOKROO SEJANJA Pr.vllnlk br. 60-6241/1 od 1982.03.30; Siulbenlilit

JUS B.B8.036
1981. SFRJ, br. 24/82.

Crushad awrepta.

Oatarminatlon

of fina partlclas

with tha wat sleva analysis

Ov8/ standard

'a

n..tao

revlzlJom

stendarda

JUS 8.88.036

Iz '962.

/IOdlna.

Predmet

standarda ukupn. kollCln. .ltnlh C.ltlca m.nJlh od 0,09

Ovlm st.nd.rdom .. utvrduJe poltupak z. odr.dlv.nJe mm I 0,083 mm u .gregatu m.todom mokrog seJ.nJ..

Princlp
Uzor.k olulen do .t.ln. m... m.rl .. IIt.vIJ. u garnlturu .It. I ~Je n..uvo. . z.tlm .. oltecl n. IItU II. plr.Ju v.odom. O.tecl I. IU" do It.ln. m..., m.r. Ilzr.Cun.v.Ju kumulatlvnl prol.zllcroz Ilt~.

Aperati

I pribor
potrebn. Je Iledeta oprem.:

z. IlpitlvanJe

- pOlud. z. wlenje uzor.ka, - wlnle., - vega kapaeltete do 6 k,..

lopatlca, - podloJci Ilta, - stalak sitaz. precnika

t.Cnoltu.nier.nJe

od 0,01 '(0,

250 mm; viline 100 mm, .. dnom ~poldopcem, I otvorlm. .ledeClh veIlCln.. u mm: 1,0; 0,26; 0,125;0,090; 10,063

Priprema

uzorka

Uzorak Z8 I.pltlvanje uzlma se cetvrtanJem premalt.ndardu JUS 8.80.001, Ma.. uzorka Z8pojedlnaCno IlpitlvlnJe Z8vlll od vellclnl nllvltall zrnl. Prlblllni kollClnl u grlmlml Izr.Cune.. teko, da .. preCnlk

n.JVltall.zrn., Izralen u mm,mnoll.. 100. 6

Postupak Uzor.k oN"n do Italne ma.., nl temperaturl od 105:1: 6 C,Odvall se I slpa nl Hltavljenu garnlturu II. ta postlyljenu u pOludu. NaJpre .. seJe nauyo, . zatlm oltat.k na poJedlneCnlm sltlma Isplra yodom lYe dok kroz sit. ne poCn. da teee Hmo Cist. voda. Suspenzlje nlJlltnlJlh Cestlca I voda od Isplranja H. kuplJalu II za odradiyanJe cestlca manJih od 0,063 mm mltodom "Iometrlsenje po standardu JUS U.81.018 ili po Andreasenoy~'~'et?<tl, po Itandardu JUS 8.88.086.

I kdaaJe

SA VIlNI

ZA VOD ZA STAl'lDAIIlDIZAaJU

758
Orijentacione vrednesti koeficienta oticanja >/t,za razne pov~ine \erena, uzimaju se Iz tabel..

Karakt.ristik.

povrlin.

t.r.na '" 0,1 0,2 0,5 0,7 0,7 0,9 0,9

~um. Livad. i nliv. Neobrasli Stenovite tereni povrline konstrukcije konltrukcijom

Putevi be. kolovo.ne Putevi S8'kolovoznom Naselja, krovovi

Odredivanje

vremona

doticanja

Vreme doticenja ro~unaC. so prlblilno, po obrasC1J:

tA .
'" gd. ie: tA vrsne oticanja. u minutma;

1~LA.__--~/3 Cr 213 S 1/2

+5

LA
>/t

- dullna
-

vodenog toka, u metrima;

oticanja;

koeficljent

C, - pan.,.,etar loka:ije, .avisan od mest'! i povratnog perioda javljania, koji odgovara koli~ini kih po jedinicl povrlin., odlt'd.n prema standardu JUS U.C4.020; S - srednji nagib voden.og taka L U %. I'

Ve.a sa drugim standardm. intanzitet kilo JUS U.C4.020 - Projektovanj. i gradenje put JUS U.C4.024 - Projektovanjo i grad.nj. putova, kolj~ina otlcan;a vodo

N8

mlalonll R_bllekog

kulturu SR Slbljl br. 41:..a117~2 ""r I)..I.1 t'8mpa s.,unllwod

od 4.111974. no

pla(a II po'..

no p",",ot

18 118ndartUuciiu - Beoond

JK 625. 74.625.8:625.745 JUGOSLOVENSKJ STANDAIlD

SA PRIMENOM

759
Projok tovanlo KOLltlNA I gradonjo OTICANJA putova VODE

JUS

U.C4.024
1981.

od 1982-09-23

Previlnik br. 50-10360/1

Planning and design of road construcrions.

od 1982.06-22; Slutb8ni lilt SFRJ, br. 43/82

DischargtJ compuration

for srorm drainage

Predmet

standarda

Dvim standardan se uIVrduje n~in proracuna kdil:ine oticanja vode (protokal koie je merodavna za dimenzionisanje organa za odvodnjavanje povoiinske vode la putova.

podrueje primene
Dvaj standard so primeniuje u pOltupku projektovanja organe Z8 odvodnlavanja povoiinskih voda sa javnih puteva van naselja.

Podloga proraeuna
Merodavni protok vode izral:una so polto se pretlodno odredi:

in1l!Ozitet kile prema nandardu JUS U.C4.020,

- vreme doticanja i koelicijont oticanle prama ltandardu JUS U.C4.022, - morodavno trajanje kilo, dolinisano u L 4 ovog standarde. ukupna povoiina slivnog podNCia. delin;san. u L 5 ovog ltandarda.

Naein proraeuna
Proracun morodavnog protoka vode, kqi Iluli ,a dmenzionilanje kanalizacionog voda Z8 odvodnja' vanje povli;nskih voda sa javnih puteva, zasniva ,so na metodi proracuna pomocu v:-emena lecenja. Merodavno trejanie kilo, koje d..e meksim.lni 'protok. jedneko Ie zbiru vremena tet:enja u kanalizacionan vodu I vreme"" dotleanj. n. putu. t gde je: t
tk

. '" + tp
kolicin. bticanja vode, u minutim., vodom od njegovog pocetke do preseka koli so polmetra, U

trajanje kilo merodavne z. sr.cunav.nje vod. k.n.liz.cionim

),

tec.ni. - vreme minutima;

vrem. dotleanja potrebno da voda nigo. do kanalizacionog voda, u minutim..

Maksimalni protok u nekan pre",ku kanalizacionog voda .bic. dostignut kad. vod. koje <!otic. sa puta i vod. kqa otice sa slivnog podNCj. pored puta stignu istovrem.no. Trajanie kile t omogucuje de se odradi merodevni Intenzitet i d.t u lis ha, delinisan u ltandardu JUS U.C4.020.

,I ......

SAVElM ZAVOD ZA nANDAlU)IlAQIU

-..
760
5
Ukupna povr~in8 slivnog podru~jo

Ukupna p<wriina slivnog podr\Jtja obuhvata celo podr\Jtje sa koieg padavine otitu ka kanalizacio nom vodu. prugom. k.nalizocljom Dna ie prirodno ogranitena vododelnicom. ili veHatki: putem, hleznickan itd. Za sratunavanje k d icine oticanja vode. ta u kupna povriina deli se na dYe povriine A, i A,. prikazane na sliei ,. Deo p<wriine slivnog podr\Jcja A, ograniten je tako da je t, t, tj. d. je vrem. dotic.nja vode sa pOiriine AI u kanalizacioni vod i do posmatranoq preseka jec1nako \"pmpnu traiania meroc1avne kile. On s. s.stojl d.lom od povr!in. put. i d.lom od slivnog podrucj. por.d put.. ~rin. ovog d.la sllvnog podrutj. v.n put. (du! k.n.llzeclonog vod.I, odr."uj. I. prema It.nd.rdu JUS U.C4.022. Deo povr!in. IlIvnog podrutJ. Az, ukollko g. Ima, predllavlj. olt.tak od celokupno povrlln. IlIvnog podru. cja.

Sra~unavanje
Ukupan Kditina smanjenim pomocu protok vtlcanja

ukupne
vado

kolicine
Q. ;ednak

doticanja
;0 zbiru

vade
doticanja vode sa delova ki~ slivnog podrutja oticonja Z8 povliinu AI
Al

i Al' Al

sa povriine

AI odreduje

se intenzitetom

i, a koHtina ta redukcija

sa povdine

intervitetcrn kooficij.nta.

ki~e. Radi pojednostavljenja koji iznosi:

proratuna

vrij

se

k,
a' 75
9<10 jo:

--

--

--

.u %

.101 + k,

k,

parametar mesta u mrnutima proma standardu JUS U.C4.020:

. t"". - ukunno Vfeme doticanja. Ii. t,ol = t, + t;? - 5 mmuta. uraflcki prikaz koeficijenta redukcije a u zavisnosti 00 k, i 1,0' dat j. n. slici 2. Ukupan protok vode u ispitivanon prcseku kanalizacionog vOOa ie: 0 gdc ie: .v, - koeficijent otican;a pOOr\JCjeA, Iput ideo slivn. povr!incl:

= IA,..v, +. "Az' .v,I' i

"',
a.

- k oe!icijent oticanja sa pOOrucja A, (ostatak slivne povr!in.): - intenzitet kile koji OOgovara vremenu doticanja t. t,; - kooticijcnt redukcije. p",1hodno dotinisa".
Mole tom It'o,1 se desiti ki~e la delova da se nojvecl oba uku~iI\ proto. vode doblja koji oogovara sa istim Jedinstv.nim ukupnc.m treba racunski vremenu proveriti. intenzlt.. doticanja 0018 slivnog podrutja, i A,. slivnog pOOr\JCja A, OVU moguCnost

Napcmena:

l!pr~ceni

n8~in prora6una

Ukoliko je uticaj vode koja je pala na slivno pOOr\Jcje Az mali i ne mole uticati na dimenzionisa. nj. k...,.llZacionog voda, u prora'Cunu koliC;n. doticanja v,Ode (protokal u fonnularu (51.31 mogu da izostanu kdone od 17do 26. Napanena: Ovo uproOtav...,je m~e s. primeniti kada su povr~ina, nagib ili koeficijent otican;a bocn. slivne p<wriine.mali.

Tok proracuna POSlupak proraeuna protoka u n.kom pres.ku B kanalizacionog voda vrii se postupn f) po presocma. 0" .kako je to dato u prH~enoj tabeli i obja!nj.nju za dobijanj. potr.bnn vr.dnosti koj. s. unos. u formular.

761

Radi obja!:njenja pojedinih otnaka dat i. na slici 1 lemaUkl prikaz iedne situacij..

~
~

Granica Granica

AI A2 SI,I<.I.

70
60

./.

. -.
;) '0

50
~O

o. 75 ~

ttot" kt

, u'l.
mesta(minuta)

kt=parametar

.~ 'u
~:J 't:J

30

.... '"

C :; .~

20 10 ~~0
10 20 30 40 50 60 70 M 90 100 liD 120m;n

Ukupno vrcmc

do1iconjo

u minutimo Slika 2

ttot= t,"

~ - 5min

762
Fez. iz kojlh Ie .aslojl pror.eun au siadae.:

1 Podali kan.lizaeionog vodan.deonlce(du~ine od oko 100 m) vodeci racuna 0 promeni nagiba kanalizacionog voda, promenama karakleristika povriine llrena Iii nagibu bocnog llrena i spojanju kanalizacionh vodova
2

Razmak izmedu delova: .

3 PodJ~nl nagib kanalizacionog voda Ss (nagib sllean nagibu pUla) 4 Procena <..dnle 0171"" vOOe u kanalizaclonOTl vadu (prvl den: vm

.2 mi.

. 1mI. za S, < 5 %; vm .

.. S, > 5 %; .Iedoc; doo: brzino kole .0 aeokuju)

5 Vreme dOlleanja u odgovarajucem delu 61 =

6 Ukupno vreme dotieanja deo povliine oticania [Joy.lina [Jut.: A, : 1= \, + ~ I\t puta: AII.d. S'G 6AII 7 Odg",arajuci 8 Koefieijenl 9 Rodueirona

. m

sa kolov01a:

If, l[Jrema standardu 1/1, b.AII' liz .iluaciiel

JUS U.C4.022)

10 Sredn;i nagib povr!in. 11 Koeliei,.nlollcanj.sapovrtine 12 Sidna povrtine 14 Reduclrani 13 oeo odgovarajuCe 15 Sumareduciranih

A, : "'tG A, : L I (prema standardu JUS U.C4.022) sllvne povr!lne povrtin.A, lerena: M'G slivne povdine ter.na
0

deo odgova.ajuCe

6A,

Gred

16 Roctuci'Dna povliin8

: Mired AI: A "eel..~ I\A,

Mt "U

"ed

+M,ared

17 Oeo povrtine A, : CIA, (il si\\Jaclje) (prem. stan<lardu JUS U.C4.022) 18 Koeticij.nl oticania sa "ovr!in. A, : "'2G 19 Reducirana delimlena povliin. A, : 6A2rod 20 21 22 23 24 25 26 Ukupna reducirana pov.tina A, : ~ M2"d fiz situacije) SlI'dnpnagih pC'N,~ineA~ : 5'G Sirlna povrtlne A, : L, (il sltuaeije) Vreme dolieania vode sa pov.!,no A, : I, (prem. slandardu JUS U.C4.022) Ukupnovreme dOlieaniasapovrtinaAr i A,: 'tol = I, + I, -5 min Redukcioni koeliciienl "a" za A2rod( slika 2) a. A2rod 27 Merodavna reducirill8 povr~inaAreo :a A1 red + a A;! red 28 Intenzitel kite, u odnosu na vl.me olleania I : Iprema uandardu JUS U.C4.020. i. 29 Kolleina VOOJ(prolok): Ar'd i 30 RedJciranaukupna povriina: Arid 101= A, red + A2 red 31 Inlenlile' kite u odnosu na vreme 110': i,( JUS U.C4.020)

32 Kont.oIna 33 Ood.lnl 34 Merodavna 35 Precnik

kolitina komtanlni kolicina r/J cevi:

vodo: On p.otok:

i I X 1\,,", a

OK

'u'

vode (prolok):

= a.

OK

36 Kapaclte I eevi: 37 Odgovaraiuca 0"""0 blZlna: vpuoo I konlrola pretposlavke vm' vpuno

Veza sa drugim slandardima JUS U.C4.020 - Proieklovanje i gradenje puteva. Inlenlilet kite JUS U.C4.022 - projektovanje I gra(Jenje puleva. Vreme dOlicanja vode

763

:! ~i
II!

C ~r-1 :K
.:G. " :K

~1 1
I 1! 1

Iii

I
~l1li z

:! ~.it

~t c a. .a ~::>
~0

.(
~.( <J 'Q e

>

ii

E
'-

~F' M

J
:!
a

~2

111
~'-

i"

'0-

g
.....

III

i
.~ "'
0 'u

.( ~!
II!

C]

8' c

l' ~! 2 .it

i .t:. ~---- -,.,...-.--~~e

.;;. " I ::

~-

cr
S :!!
i ~~S Q.

.,-

..

- !:j
R M

~
tV ~ Q,J

cr

......

'c IX 'c 0 'N c:

,, ~~,n
't)
:K ; 0.
"'i).M

:!

.(; ~..{

.....

!:

1
I

(J)

E :0 .

! l ~-II :I
! ;ii

~!

~::>

~ Ii ,;,t

co ,...

~15
~1!
III

""'"

2 ~ ~

~:!

~
.~ '5
>

a
:i
t:

.c CJ 'u .~

B ~ ~
'0
'2-

~.:I
:>

'ic

<i
e >
IC

U) "C CLI :> C "-J !!!

. ~.. E
e

C 'E

CD
It)

.
M
N

i i e
!

.'tI e 41:

1!

~(II
1:;

iQ

~ ~
0 .w:

.><

~
.O!!
..w:

.
~:~ ..

VI-0,J
Z

~i

.;

PI
~~IQ

t
:I I

~ IV

.:I

c:

AI

~ .~
g "" .5 "
1! 1! 8 ta N 'E :! gt :::0

i II
I ~,il c II -g _8 ,i e

..a

1
::J

&
&

g ~
'8

Q1

~ u..

Q..

c ...

.,
IOk

II :s ~.to
~"2

='

., J c
'0'

0.

j
~
~

j.

Q 2 ::I .

! >

'E
E

" :f
r:: I::

(;

..J '"

cD

" rS

:0 ::I '5 ou .~ :; ::>

N. 0

mIUj.nj. R_bUCk..

lj

kullu", SR lNtoij. br. 413-81/74--02 ocI4.11 1.74. no ploeo IOpor..

no-

S"'lIni .-

.. ...ldonll'8Ciju - ",-od

l
764
JUGOSLOVENSKI STANDARD
SA PRIMENOM

Ukupno strana 42

TlPOVI ODVODNJAVANJA I PRIBREZNIH STRANA

KOLOVOZA NA PUTEVIMA

JUS
.U.S4.062' 1990.

cd 1990.08.~

Pravllnik br. 06-93'125 od 1990-02.08iSlulbeni list SFRJ, br. 23/90.

Types of drainage of pavements

and hili sides od roads

Ova; standard;e

nastao revir;;om

standarda

JUS U.S4.062

ir 1965. god!ne.

SADRZAJ
Strana 1 2 3 3.1 3.2 3.3 4 5 6 7 8 9 i

Predmet standarda Ipodru~fe'prlmene

Ve.. Tlpovi
Trouglastl Segmentnlfarkovl Trapezast! farkovl

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1
1

sa drugim rlgola

standardima I jarkova

. .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1

... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1

rlgoll

.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . , . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . :. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
kolovoza u pravcu ill krlvini na visokim noslpima

povrsinsko odvodnjavanje kolovoza auto-puta

Povrsinsko cdvodnjavanje

11
14

..................

Odvodnjavanje postellleD I tamponskog sioje primenom'dren.lnlh proseke I plltklh dren.h Odvodnjavanje kolovoza kroz naselja koja nemaju kanaliZaeiju ako je niveleta puta u horizon.

22

tall ill Ispod0,2 % . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Odvodnjavanje prlbrDlne vode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 Seme drenala useka i nasipe I zatvorene drenale . . . .'. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40

i:
I i
.

Predmat

standarda

i podruc]e

primene
kolovoza I pribrelnlh strana na putevlma. slojem III slojem ~IIII useka. kada se niveleta pUla na. drenova zajedno sa filtar.

Ovim standzrdom Tlpovl obuhvataju stOeD drenalnlm lazl u podulnom Tlpovl obuhvalaju
:

se utvrc5uju tlpovl odvodn]avanja odvodniavanie proseclma nagibu kolovolOe kolovou kao I odvodn]avan]e

pqvrilne.

posteljlce

puta sa tamponskim kanelizaclju

tampona

na delu useka

Dat! su tlpovl Ze odvodnjavenje

kroz naselja koja nemaju strane

Ispod 0,2.% iIi je u horizontali. prlbrelnlh zaseka I useka sinemom puta. zldove kojl se nelaze IlOad nlvelete

I odvodnjavanje

skim slojem Iza potpornlh

Veza sa drugim standardima JUS U.M3.095 - Mase za ..lIvanie sestavaka na kolovollma JUS U.N2.062' - Betonskl prefabrlketl. Ivl~n)ael. Tehnl~kl uslovl

Tipovi rigola i jarkova

Rlgoill Jarkovl slub za odvodnlavanle kolovozne povrtlne.

3.1

Trouglastl Trougl.st!

rigoli rl9011 umesto trapezastlh jarkova su boljl zato sto poveeevaju bezbednost s"obracaja. pOSto

se profil puta prosiruje

za sirlnu rigola.

II Izdenje

SA VEZNIZA

VOD ZA ST ANI>ARDIZACIJU

Strono 2 JUSU.S4.062

765

3.1.1 3.1.1.1

Rlgoll Rigol rlje

ad ad betona m.rke

bet

on a no ,I. 1 prlmenjuj. JUS U.N2.062, Iyl~nj.k 50 moh 'e za auto-puteve I putev. sa me!ovhlm saobra~alem. Rigol je debt!!ne 15 em, Ivl~n!.k je cd betona marke 30, kategosa rlgolom, sten., put~, bez ,pojnle. kr(J~njnk. povrem.no fzmel!u njlh. U 50 ad .ruptlvnlh ,e profll r.de 'e drobnlh pa rigol moh na razm.ku Ivlenjaka III pelt.r. da 'lu!11

pnkazan

ad betona ,peclj~lnlrn meroma terljal.

30, i.ategorije

B II, minlmalne

B II, prema ,t.ndardu

5Iu~.lovlm. Izr.dom

radl se istovremeno Izradltll

1B/24 ill 1B/30 em. Resenj. s.. bermom !Inne ;. 0,50 m omogu~.va
sa ko,ine. trouglastog rlgol. pro!lruje rlgolu tr.ka kao prltl'nut. kao I kamenlh

zouStay!janje ,Itn!jeg maad 2,0 m, jer so u I rlgol., zalivaju se

za '.obra~aJ. Popreene ,pojnlee u betonskom prak,i taj razmak pokazao kao poyoljan. Kako popreene, toko i spojnlee izmel!u Ivienlh

I rlgola,

JUS U.M3.095. a'faltn~m ma'om prema ,tandardu Vod. Iz rlgola odvodl s. u Jarkove ill u propuste. pu'tl nalaze na vecem ,livnieima I re!etkama, od 0,20 %, a fzuzetno Na ,IIcl1 pr!kozano

~III razm.k

ne smo bht vo~1 od 200 111.Ukollko

.e pro-

razmaku, za odyol!en;e vade mogu 58 prlmenlt! esvi preenlka a na ra'tojanju 100 do 150 m, Podu!nl naglb betonsklh rlgola 0,10 % n. kr.tkoJ du!ln!. rlgolom u meterljaltm. kojl propu!taju vodu. beton,klm

0,4 do 0,5 m, ~a ne ,m. bitl m.njl

je re!en)e

'a

Mere u em min. do Iirin. b8nkine

.0

~5do 7'/,

Sitka

3.1. 1.2

Rigol sten.ma

ad betona

morke

30, kategorile rod!.

B II, prikazn mera 'a

na sl, 2, prlmenjuje 1 B/30 em ad betona prema t. 3.1.1.

se u evntlm

Stenama,

jer se U

takye vrste n.jlak!. JUS U.N2.062, t. 3.1.1.

IvienJak

MB 30, kat.gorlje Podu!nl naglb

B II, prema rlgolo je u 've-

standardu mu prema

radl se i'tovremeno

rlgolo~

Mere u em

~
0 ,0

min.

do !irine bankine

-----

min.25 15 3 5

50do75

2,5 do7'/,

Sliko 2

766

JUS U.S4.062 Slrana 3

3.1.1.3

Algol ad afllt-betonl prlkazln ja nl sllcl 3. U ovom slu~lju montdnl batonskllvl~nlek MB 30 postev. Ije s. na podlogu ad neblj.nog betone MB IS, AsfeltiranJ. rlgole vr~1s. Istovrem.no sa Izredom Z8Vn. nag sloje ad asfelt.bltona. Izuzetno, luedl e51lltnog rigole mob 58 Izvnltll nekon ugre(flvenje zevnnag sloje ad esfelt-betone se~enjam Isfalt-betona za ~Irlnu rlgole. Aaz~stlrenje asfalt.betone u ovom slu~eju po pravilu Izvodl ru~no; 5' Mer. u cm

".a

. M815

..:.;..~..:.Uh;:;-!'~;?J'
Slike 3

3.1.2 3.1.2.1

Keldrml..nl

rig a II

Kaldrmlsanl rlgol prikazan na 51.4 prlm.njuj. 58 Z8 merovltl saobrecej, MaZe de se Izvodl ad doterenag lomljenog kam.nl ill ad sltne kam.n. kock. na sloJu p.ska ad 3 cm. Aka se upotrebl doteren lomlien kemen, spojnlce sa reda dublnl 10 cm, I ~Irlna 1 do 3 cm. Zellveju 51c.mantnlm malterom 1:4. N.do. statak ~va konstrukclje ie u tome flo sa ta~ko Izvodl zbog potkopevenje kosin. usek. ill zaseka. A.!.nj. sa .bermom !irln. ?' 0,50 m j. povQljnij., j.r omoguCava zaustavljanje si.tnij.g materljela se kosl.~ n.. N.doStetek j. u to~a flo sa pov.eava povr~lne keldrmlsanjellskop, pe sa prlm.njuj. semo tamo gd. jo potrebno pro~lrenje profila zbag vidljivostl, Spojnlce u kaldrml mogu Sezellvetl peskom 11\cementnim malterom. Odvo(fenje vade vr~1se prema t. 3.1.1.1, 5 tlm da podufnl naglb ne sm. bid manJi ad 0,3 %, a Izuzetno ne kretkoj duflnl ne~lb malo bltl 0,2 %. Ovaj rigal 58 upotrebljava kad prepustljlvih materijala kada se ne primenjuje sloj cistoce, odnosno tam. ponskl sloj. Aka se prlmenl tampon, advadnjevanie poSteljice mar. se pos.bno rditl.

Mere min. do Iirine bsnkine

u em

Slika 4

Stron. 4 JUS U.S4.002

767

3.1.2.2

K.ldrmlsonim rigolom ad lomljenog k.men. s. ivlfnj.kom n. kroju, prlk.zonlm n. sl. 5, smanjuje se povr!ln. k.ldrmls.nj. Iiskop i postojl mogu~noSt pro!lrenj. profll. put. zo stv.ranje pebfke 111 blclkllstitke St.ze. IvlfnJ.k 18/30 iii 18/24 em polde se na sloju beton. m.rke 15, kategorlJe 8 I, debl)!ne IDem, I sloJu peska 5 em,

Mere u em min. do Ilr;n. bsnk/ns '50d075 min.50

min.lO/.

. Silk. 5 3.1.2.3

K.ldrmlsonl rlgol u trasnaj stenl, prlkazan n. sl. 6, Je s. Ivlfnl.kam ad beton. mark. 3D, k.tegorlje 8 II, mer. i 8/30 em. Kaldrma se postavlja na sloj pasko, .11se mote Izvestll II vldu kankrellte, n. slaju 'beta". morke 15, ketegorl)e BI, prem. sllel 4. Rde~je s. ka~kre'ltom s. prlmenjuje na putevlm. ze tet.k saabr.~j,J. ' Aka se kaldrm. Izvadl n. slolu pesko, ondo spajnlee treba Ispunltl p.skam III zolltl cementnlm m.lterom. Odvadenje vade Je premo t, 3.1.2,1.

Mere u em

~a7~

.i
MBI5
DOlo
~

min.lty.

. Slike 6

3.1.3

Rigol

ad

konkrellta

Riga! ad konkrellta (lomljen kamen u betonu. deblJlne 25 do 32 em) prikezen na 51.7. Beton Jemarko 15, kategarl). B a debljl"e 19 do 12 em. Ivlfnjak preseka 18/3011118/24 em r.dl se ad eruptlvne ste" ne, a mogu se upatreblll u dobrl krefnjael. 'sto taka, IvifnJak II!mote lrverti Iad beton. marke 3D, ketegar;)e 8 '.I, prema t. 3.1.1. Odvoaenje vade Iz rlgola tla je prema t. 3, I, 1.1.

768
min. do lirine bankine

JUS U.S4.062 Str.n. 5

Mere u em

SOdo75

No sllel je:

0-

beton
.

MB 15

0Silk. 7

5101 pasko

3.2 3.2.1

Segmentni

jarkov;

Op!tl

z.ht.vl

Segmentnl jar.k, prlk.z3n n. sllel B, prim. vodu s. eele kolovozne povrltne I koslne usek.. Ono lark. mo," bill najm.nje 0,30 m !spod IzlazrlOgdel. tamponskog sloja, kako bl zastonk. voda Iz posteljiee mogla n~smetano d. otlce u jarak. Ako se predvlCl. vece prolle3nje vode so pribre!ne stren.. dubln. jarke se povec.va, d. se n~ bl desllo do se voda Iz larka prellv. I ul.d u tamponskJ sloj kolovozne konStrukcIje. Poduznl n.glb segmentnog jarka u koherentnom tlu krece se od 0':; do 4,0 % (vldl t. 3.2.3).. lzuzetno n. kr.tkoj dUlln! n.~lb mole bitl 0,2 %, Slrln. I dubln. segmentnog j.rk. odreCluje se Iz .ledeCjh obralOe.: lirln.: x

2 R sin

~= 2 Rtg ~

1) dubln.: y= R (1 -eos~)2 = R (see ~ 2 gde je: R - poluprecnlk krlvln. j.rk., prelomni ug.o kog. u preseku cine n.glb koslne nasipa I na91b koslne laseka ill useka. a

Mere u em

x:lSOdo 250

_/
\~ (1'1\

--

,/-

--1--

-- .-- -- \'-

"., """, Humus (10 do 20 em)

A
b

Silk. B

Stren. 6 JUS U.S4.062

769

Segmentnl jarak, prlkazan na 51.9, prima vodu sa banklne I koslne useka, U slu~.ju k.d. kolovoz I b.nkln. Im.lu suprotne popre~ne naglbe, kao Ito I. prlk...no na 51.90dvodnjavanje bankfneI Ivlene trake vr!1 58 prema segment nom Jarku stv8ranjem suprotnog preloma po~ pr"~nom n.glbu pOSteljlee kolovou. I'I!!nlmalnl poprecnl naglb posteljlee n. tom dolu I.nosl 4 %. Ov.kvim relonJem sprcceva se da voda koj. prod Ire kroz ben~lnu ne tece duflnom eele postoljle. kolovou. Dublna j.rka mora bid n.jm.n;e 0,30 m Ispod don)e lvIee umponskog slo)a. Odvodnj.venjo postoljle. vrll se preme suportno) stranl, all ne I odvollen)e vode ko)e prodlre kroz b.nklnu. Ov.) tip s. prlmenjuje u slucejevlm. gde se zbog materlj.'. III druglh r.zlog. vrl! prol!renje useke. Ked. se vrll vhoperenJ. kolovou prema suprotnom nag!bu, t.d. se vhoperenje posteljle. z. dostl.."je tog. n.glba Izvodl na odStojanju od 1,0 m. Na taJ nacln se Izbegavaju poprecnl naglb! manjl od 4 %, koji bl onomoguelll pravilno odvodn)avanje posteljlee. Ukollko se nes!pllzvode u ravnlm terenlm., ne predvl".ju SOsegmentnllarkovl, vee se pulte vod. sa ko. lovoza preko koslne nes!pa na teren. Pozajmllta Za 'izraduj- ovih naslp. mor.ju bit! udal]en. na)m.n]e 50 m od projektovanog puta. Poprocnl naglb banklno je 3 do 8 %, u zavisnostl ad nJonog ucvrlCenJa. tJ. dill )1 sublllzovan klkvlm vezlvom III ne. Veel poprecnl naglbl so prlmenjuju z. voCesirlne banklna I prostora za odmaraIiSt.. N. sllc\ 10. prlkazan je segmentnl jarak bez t.mpona Ispod b.nklna.

Mere u em 150
x=15Odo250

~
_mln.4~

4-/.
'Slika 9 150do 250 x=
,. ,..\11' .; -" /' ,/,/
"'"

~
Slika 10

---

,.

/'

"

3.2.2 3.2.2.1

Nekl

ob!!el

zahltnog

segmentnog

jarka

Segmentnl j.rak z.travlien (pobusenjen) Ne sllelll prlk.zan Je segmentnl'jlrak z.travl)en trevom n. mettcnom tlu keDI ..!th. Jerke oblogom od busen.. Poduln! naglb zatravljenog III pobusenJenog jerka no sme bltl manj\ ad 0,3 %, a Izuzetno na kratkoj dullnl mole bitt 0,2 %.

770
More u em

JUS U.S4.062

Strana 7

/-1 d03%

~
3.2.2.2
Segmentnl jerak sa hrap.vlm utvriCen)em dn.

Na sllet je: use)avan)e trevom n. m.tltnom tlu CD @ .:. oblog. ad busen.1II busenl humus (naJm.nje 3 red.' Silk. 11

Segmtntn' Jarak sa hr.p.vlm utvriCenjem dn. prlkaz.n Ie na sllel12. ~Irln. utvr!ten)a lavlsl ad kolltl. ne vodenog talog.. .11 se u norm.lnlm qkolnostlm. predvl". ad 1,00 do 1,50 m. Utvr!tenlo .e ost..rule polag.njem: krupnog tueanlka n3 podtogu ad peska debljlne 10 em, loml)enlm !<amenom polofenlm u beton M6 15, kateporlje BI IIIbetonsklm zitn;'ljenim dullnl mo18 bltl 0,2 %. elementlma. Mlnlm.lnl podulnl naglb n. kratko)

( ~ O~~!
-, Nasliel je: CD - beton~kl utr.vljenl elemend @ lomljen kamen polohn u betonu

Slika 12

3.2.2.3

Segmentnl ;arak sa glatktm utvr!tenjem dna

. Segmentnljarek

s. gl.tklm utvritenjem dn. prlk.zan )e n. .lIel 13. Ov.) tip zaldte jarK3 postlfe se post.vlj.nje"! gotovog betonskog element. (rlgol.' no podlogu od beton. debljlne 12 em. ~Irln. I dublna rlgot. odre"ulu se prema t. 3.2.1. Podulnl n.glb ne sme bltl manjt od 0,2 %, . Izuzetno na kratko) dullnl na' glb mo18 bid 0.1 %.

Strono 8 JUS U.S4.082

771
Mere u em

i -< 0,3:/.

so
1'111
30

so
1'1 .1
/.'/. ~
I

..,

1------0/

~ ""

~/
MB 40, ketegorlje B II'
B I

,. ,/

,/

/~

CD

Na slle! J.: montatn! belonskl rlgol 50/18/80

(3) @

podloya pesak humus

od betona

MB 15, kategorlje

0 -

SlIka 13

Ugr."lvanJe betonsk09 elemenll (rlgola) sme se Izvr!ltI polaganjem betonskog alemenla na sloju eemen. tnog mallera (1: 3) debljlne 2 em, preko unapred Izvedene podloge od belona. Za podufne n.olbe j.rka va~a od 3 % prlmenjuja sa armlranob8l0nske kanaleta prema I. 5.1 (sllka 23). 3.2.3 NajmanJl podutnl naglb Jukova

Jarkovl u zemljanom m31er1jalu kojl ne propuslI vodu po pravllu sa ne oblatu r.d! zailite od erozlle na p.dovlma od 0,3 do 3.0 %. Od ov09a se Izuzlmaju slutajevl k.da sa obl.g.nje Jarkova predvlda za zemlj\!la koja su oselljlva prema vodllll ako se radio rutevilim terenlma. NajmanJI podutnl naglb (pad) jarkova za odvodnjavanje je sled~l:

za zemlj.nl

materlj.1

a lzuzelno, na kralkoj dutlnl . , . . . . , . , . . . . . . . . , . . . . . . . . . . . . . . . . . , . . . . . . . . 0.2 %; za kaldrme od kamen.

!luzelno,
Z8 rlgole

................................,..,....,.,....,

0,3 %;

na kr'lkoj
od belon. na kralkoj

dUlinl

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 0.2 %;

.......................................
dUllnl

. . . . . . . .. 0,2%;

. IIdnom z,stltom, prem. t. 3.3.1/ Jarkove u z.mllanom rrnllerljalu ne Ireb. oblagatl za naglbo 0,3 do 3,0 "', Jer ne~o nastat! odnolcnje ma. tertjala kad. je brzlna protlcanja vode manja od 0,9 m/s I kolltlna vode 250 Its. U tabelama 1 I 2 Z8uobitajene tipove jarkova, uzlmaju~1 u obzlr Bazlnov koefleljenl K. 1,30 za dubinu vode od 10 do 30 em I naglb od 0,25 do 8,0 %, daju se slede~1podael:

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 0,1 %. Z. podulno n.glb, preko 3 % j.rkove trebe obfolltl, a ze n.glbe preko 5 %projeklujuso kask.de saso.
. Izuzetno.

brzlna protleanja 'vode, u mis, label a 1.

- kolltlna vode,u lis, labelo 2.

IUS U.S4.062

Strlna 9

772

Tabela 1 Dubina vode m 0,10 0,20 0,30 8 0,25 Brdna vode, u m/s 0,03 0,20 0,22 0,045 0,30 0,33 0,06 0,40 0,45 O,OB5 0,56 0,62 0,105 0.69 0,78 0,12 0,80 0,90 0,14 0,90 1,01 0,15 O,9B 1,10 0,16 1,06 1,19 0,17 1,13 1,27

Tabe'a 2

Dublna vode
m 0,10 0,20 0,30

0,25

0,50'

Poduml naglb,lJ %
1

I
0,75

I
1,10

Koli~lna voda, u lis 0,40 14 65 0,60 21 102 1,30 49 226 1,50 56 aGO 1,70 63 280 1,80 69 319 2,0 74 344 2,10 79 370

28 130

40 1B4

3.3 3.3.1

Trapezasti

jarkovi

prlmenjuje se kod ve~'h koli~lTrapezestl Jirik, zeltl~en I nezelt~en, prlkazari na sl. 14, presek C-C, na vode. Za vatnlje puteve larkovl ove vrste Izbegavaju se jer su onl sa gledlha bezbednostl saob,acaja nepovolinljl od plltklh segmentnlh iarkova.
I

.3.3.2

Prlmena

stepenastlh

jarkova-kaskada

Izglad kaskade odozgo, podutnl presek I popre~nl pre see! prlkaz.nl su na sl. 14. U t. 3.2.5 Ja navadeno da se ova vrsta larko,;a prlmenjuie za podutne naglbe preko 5 %. Zaltltna kaldrm. Izvodl se na sloiu p~ska I niena ukupn. debljln. se krece od 30 do 35 cm (sl, 14), Ito zavlsl od podutnog naglba jarka, koll.:lne I brzlne voae u niemu. Kaskade u la,kovlma predvidaiu se s.mo u slu~ajevlma sma. \ njenla vellklh pado"a no 4 % Iispod ovoga, kako bl se Izbeglo vece obl.g.nje u cllju ekonomlcnostl. U tom slu~aju oblaganje se rad! samo na dutlnl 2 h 15 h kao Ito ie p,lkazano na sl. 14, presek A-A, gde ie h vlslna kaskade. Vell~lne zldova stepenlce zavise od njlhove vlsine I ka,aktera tla u kome se fundl,a. Zbog uhede ~ moterljalu bo~ne stTOnezldova stepenlca Imaju naglb 5: 1 (sl. 141. Razmak stepenlce S zavlsl od podutnog naglba I dublne jarka, prl ~emu dubln. na ulvodnol m.nl stepe. n!ca nile veca od 0,5 m. Ekonoml~no relenje postlte se prl povoljnlm podutnlm n.glblma, Istlm dubln.m. lito vecem razmaku stepenlce.

, Strano 10 JUS U.S4.062

773

Ment u em
Izgled o<Ioz9o

:J.

=J

A-A 5h

8.-B

c-c
190

i.

250

Silks 14

774
4 Povr!insko
Popre~nl

JUS U.S4.062 Suo.. 11

odvodnj8v8nje

kolovOZ8 8UtO-PUta
u k,lvlnl u naslpu, trike nl delnu zasaku I useku p,lkozanl povrilnu,u Vodllz su na sl. 15. Oa bl se Izbeglo .11pojesu predvl"alu - IlIvnlcl otl~e U revlzlon. oknllz kollh vo-

presecl auto-puta I... '" kolovozne

vinje vode II m.t~aml Aazrnak Na sllcl16

kolovoznu povriln.,

zelmom IlIvnlkl

se advodl van t'up.

koJl,"kupIJ"Ju vodu II kolovazne put. (detail VI. naglba auto-puta.

.lIvnlka krec. se od 40- do 50 m, a ,evlzlonlh prlkazanl su karaktertstl~n' detaljl pop'e~nog

okana nalmenJe

100 m. Ito ,alvl.1 od kollelne SlIvnlk I ,evlzlono

denog taloga I poduinog no se Izvode od beton. so time olak~va p rema poduinom Oetalill njlhovo naglbu.

proflla aut1>uta.

ok,!!, oble-

marke 20. Preporueuje

se da sllvnle! budu snabdevenl cevl odreduje moh

~lJeenJe. Prosek odvodnlh su na sl. 17. Adetk.

kofamam !aloinlcama.I.' p,ama kollelnl vode I .e p'o'a~unom (npr. dvo)na), !to zavl-

presecl re!etka prlkozanl

bltll veelh dlmenzlj.

sl od koll~lne vode I razmako sllvnlko).

"

L I

/"-

)
\

';

'1111 ""i'i

I
u'r
II

'-'
. I
I

i
\!I

!" :Aj

~r-I ~jj
~CD

:J

I \ ~r1

~t:).

tL~f
~'"iiP13
\~ "J I

" ii1

I,
::1

I
'fJ

Ii ~;:p" lii
:;1

!
AI

~!

'I
w\\

r I
\\
'''

'U

!)

L ~,Q. c;;

( /;i~
""

\.~"".I
-"4/'

\!~

~In
~~~E

1'

-I

Str8n8

12 JUS U.S4.0G2

775

::;:

::J ~ Go!

~j~
S;:

,': ; I 1\ l i; .'. \~;

\
I

\I

1.1. . 'I
v::: Ii
, ",

:.

\ /;1

lO ~ en

'-.,

~ .......

776
A-j

JUS U.S4.0G2 5'''11113

Mere u mm

i
"0
~5]0 SZ5

IJ
II

,... .- ,..,
I

,..,

--1.
~I
I 1 I ~'" I I

: ; -1.-

IB

ZS!O :si,o I -or

iO

l5

10 JI"25 ,:I

"

A-A
"0 IoLO )7'

::!

~ 2C 0 ~ 10 175 !:O

B -B
SIO s~o szs

t5

~~0 0 2 ~ ~ .. j:

~S

511ke 17

Strano 14 JUS U.S4.062

777
u pravcu ili krivini na visokim nasipima za uzduzna

5
6.1

Povr~insko odvodnjavanje kolovoza nagiba nivaleta do i prako 5 %

SlIvan)e vod. ~Iz koslne vlsoklh n..lpa z.hitu. OVo'se pO$tI!e'lzradom uz kolovoz IIvlfnu rlgole. polo!eno neposredno nlz beto~sko Poprefnl traku),

oblfno

I.azlva njihova o~eCenja. 1B/24 se no odrel'lenlm Razmacl

pa je potrebno

predvldetl

njlhovu

Izdlgnutog no koslnama

IvU!nJaka pnsaka naslpa. tlpove

em, ~a n!toj stunl kolovoz.,

razmaclma prekll'laju. to .e voda .lIva na~tba rlgola zavlse ad podu!nog

Ivlfnjacl

betonsklh

nlveJete puta I kcllfine presecl trupa nlh tvorova.

vcdenog taloga. puta za razllflte (betonsklh III armlranobetonsklh) raspored rlgola, detaljl odvod. rlgola na pu. r;gola i izglodi odozgo. I moguea re!enja

detaljl armlranobotonsklh tamponskog

t... sa naglbom nlvelete do 5 % prlkazanl Za odvodnjavanjo na detalju A sl. 1B, Umesto

su na sllkama od 1B do 26.

sloja ra sir;ni rigola predvida so drenatna cev If> 10 em kao !to Ie prikazano cevl If>10 em na kotl posteljleolspdd eele !Irlne rlgola postavi se gllnenl fop.

Zadatak fepa je da vodu Iz tampon. skrono lovo I desno od osovlno rlgol. usmerl je prema Izla.nom de. tampon. do kontakts sa humusom na koslnl n8Slp~. U horlzontalnoj projakeljl gllnenl fep 1m. obllk I'" trougls. Sirina fepa jo 60 em Isl. 19). Botonskl ufvrstl rlgol (kanaleta) na sloju sljunka. Popfflt!nl prosek pur. Mere u em radl 50 od beton. tlpa od gotovlh marks 30 1\1 od gotovlh armlranobetonsklh elemenata duU.

ne do 110 em, PrelmueS!vo

elemenata

je u tome $to se mole tako I s;gurno da ugradll

A A 60 Na slle! ja: tampon I 2 beton MB 3D

x
b

. -. I _--d' Cev If> 10 za odvodnjavanje posteljlce na delu rigola

Silk. I B

1 778

JUS U.S4.062 Str.nl 16

Mere u em

N. sllel je:

@ -

CDG) -

betonskl

rlgol fep n. !lrlnl MB 30 rrol. 30/60/10

gllnenl beton

Silk.

19

Ne sllel 20 I 21 s. rasporedom rlgol. z. bolle skrot.nj. vade u rlgole predvl<Jeno je pomerenl. Ivlfnjak. k. b.nklnl za aka 45 em n. du!lnl 1,4 m. Re!enje s. rlgolom na b.nklnl dato Ie n. sllel 22. Detalll ermir.no~etonske kan./ete dati su no sllel23. 'stovremenosa IvtfMm trokom rade se betonskl Ivlfnjael sa prorezom n. !Irtnu rigola (sl. 19). Prednost ovog tip. je u tome !to Ie tsk/jufeno njegovo odvajon;e ad Ivlfn. trake I !to, no ovel n.fln, I pored omogu~avanl' "pustanj. vade, nile preklnut kont!nultet Ivlfnj.-

k..
R.zm.k rlgol.
5,2
za odvodnj.v.nje vade zavlsl od poduznog n.glb. put. I kreee se ad 50 do 100 m.

U slufelu kldo JI podu!nl neglb nlvelll8 PUU preko 5 % radl .dtltl koslnl vlsoklh n..lp. ptedvldoJu sa sllvnlel sa rehtkaml 36 em X36 em, keoho Ie prlkazanon8 sllkaml 241 25.

Siron. 18 JUS U.S4.082

779

Me",u m

~-

~i
-47
1(0 Q60

-----

~
III

Silk. 20

780

JUS U.S4.062 SIr.n. 17

"0

~ c ~ c
~
o(J '2'

0 E

:g c:
'0 -;;

~
N

OVOo.S.E

~ 0

~
c

o.25iE :~~.8c:'.fG :;; I 1 1 I 'I ~6@@e@)

N
I':J ~ u; ,=

- ,'.~~'. ~".
II'

",'

.~
Ci

-8 ~ <:I

,}; ' ~. ~ ':Q ~

-.J:'::,,':: ~ ~: -.,.". .c: ..' p...: ~

..':"~',~ :~~, 1

A .0' ..

. ," co.

. . . '"

Str.n. 18 JUS U.S4.062

781

Mereum

:"."

2rt/1

A-A 0.55

-.-

([)

.-(;)

.-'-'
J

'-

CJ2

-.

- -.-

-.-.-.
N. slie! je: CD
CV

'-'-'-'-

--

G) @

- kolovoz - ..t.ltnl rlgol

betonskllvicnj.k
armlranobetonskl

MB 30
(montafnl) rlgol

@
@
(j)

k.ldrm. u cementnommalteru
beton MB 15
astaltn. pregrada Slik. 22

782

JUS U.S4.062 5"0",,19

Mere u em

- ----

Silk. 23

I%gled nivol 000%90

I
I

~'

f)

I I

B/2

.-.-.
I

~--- -==- ::
I

<;;;?

-.-.-.-.-.---.-.-.

~
I
-'-'-'-'-'-'-'-'

(~

'~

jl=:

-'.==j E I C> v i '" ~ I:) I E -, I _J

~ '"
~ ~I L'-1

I .

I 1

N. sHelie: CD - .l\v~lk G> - sklnut humus @ - t.mponskl sloj @ - betonsklr!gol @ - .rmlr.nobetonskl rlgol
Silk. 24

Str

20 JUS U.S4.062

783

fJ) cD

h
M

~ ...

LO N ,. :: en

E u <11:1' N
~

;0 J1 10
CI .., II(.) .. .C 1(J C Q) a.. ...

:~ :E ~ ~ I I zG6

OL"

OZ

784

JUS U,S4,OO2 SIr.n.

21

NI .\lel 26 prlklZln

JI Izglod rlgoll odozgo,

18 r.zll~ltlm

rdonJlml

Izvodo"ll

Izdlgnutog

Ivl~"Joko.

Izglt1d rigola odozgo

Mere u m

b 18t

811

~
<;;? I

-.-.-.-.-.-.

-~

~~AJ

'-1
I

8
(~ t) C) If)

Za slutal da se rBui

I (vidl

ivicnjak sa prorezom st, 181

I
I

-.-.-.-.-.-.

-,
I

C") Q is C) V)

-'-'-'-

SlIkl 26

Str.n. 22 JUS U.S4.062

785
posteljice i tamponskog sloja primenom drenatnih proseka i plitkih drena.

6
6.1

Odvodnjavanje fa

Natln odvodnjavan;a pasteljlca I tampana Z8put u naslpu prlkaz.n Ie n. sl. 27. Odvadnj.v.n). s. nil n. tel netln Ita sa tempanski III sla) tlst~a pradu11 do Iloja humusa. Debt)lna produfenog tampone Iznosl 10 em. Ova) natln advadn).von)a prlmonjulo II Z8Iva putava.

More u em n8/.

Q::

1 0
CD

1;
Na sllel ;a: hum,us;

Q)

sklnutl

humus slaj

tampanskl Slika 27

6.2

Odvadnjav.nj. pastoljlc. 1 t.mpon. prlmenam segment nag j.rk. prlkuana ja na sl. 28. U paglodu du. blno I adroalvanj. ilrlne j.rka vall t. 3.2.1. Padu!nl naglb segmentnag Jark. adreaujo se prema t. 3.2.3.
Mere u em

n'l.
.'::..:: i""" .::~'~~:~:.;::.;"'.::. ~ ::': i,~

SlIka 28 6.3 Odvadnj.v.n;e z.seka I usek. prlk.z.na j. na sllk.ma 29 da 33. . Odvadnj.v.n;. t.mpana plltklm dren.tam. primenjuj. se kad z.soka 1 useka gde ;e nemagufe IspuStiti vodu kraz drendne praseke III praduzenjem tamponskag slaj., k.a ~a je prlku.na n. sllcl 28. Izbuiene (perfarlr.ne) dren.!ne cevl ~ 10 em pol.zu se n. dubinl;;' 0,8 m Ispad dn. segmentnog j.rka III rlgale, k.ka b'l se spretlla smrz.v.n;e. Cev! se paSt.vlj.ju da palavlne sva;e deblHne n. slaj betan. MB 15 Inelzbuienl d.a c.vl), time se spret.v. pradlr.nje vade u dna dreno!e, t.ka da s.kupljena vad. ul.zl kraz atvare cevll odl.zl d.lje ad kpusl8. N. sllk.m. 29, 30131 prlkazanl su r.zllthl slut.jevl post.vlj.nja plltklh dreno!..

786

JUS U.S4.062

SIron. 23

Mere u em

I i8/.

b ~o

1<: 10000150

~/.
min.(./.

Na sllel je: stoJ eluote CD - temponskl slo) 111 @ drenuna cey ~ 10 em od tYrdog PVC.., . -' ---. keramlka, azbest-cementa IIIbetona
@

- b~;;;~'MB-1S'.

@
Slika 29

- pesakd;'Scm - fntankl slo)

Mere u em b n Na sllcl )e: Ilrlna koloyou n Ilrlna Mene trike t do Ilrlne ban kine 1\1pouebnog otVlranja usek. b do granlce preglednostl poluperforlrana caY~ 10 em od tyrdog I'Ve.., <D keramlka, azbest-cementa \\I betona @ beton MB 15 @ pesakd-Scm

-.
, min.60 Slika 30

G) -

filtarskl

sloj

1<:/00 do/50

i 8/.

Na sllcl jc:

(i)

G) @G) -

tamponski

sloj iii sloj elstote

drena!na cey ~ 10 em

beton MB15
IIIt.rskl sloj Slika 31

Strana 24 JUS U.S4.062

787

6.4

Na sl. 32 prlkazan Ie d,:talj drena!ne eevllspod betonskog rlgola zajedno sa Ispunom peskoylto-lllunkoYItlm matorlJalom od koga 10Izraden j tamponskl sloj, s tlm Ita so Iwad drena!ne eeyl polale flltarskl sloj od IIjunka IIItueanlka krupno~e 8 do 63 ~ml u debljlnl oko 20 em.

D.talj dr.nal.

Mere u em

, mh50

500075

<> ~

0,',

. ~
~:';

.."...'.
>:.~ :.?

:'

::::::,,:'

~:<:<. >.".:
,'. "

:;
"

c::

.,

I '.' "...;'/.,.. " . ,',I . '. " . -". ..? : ..' '. ,',.' . ,," " .".-

! ' :?"::.: , :', .} ,.":. . n':~.' :;,:\,"~': .: ~ . " ..' " " -,.' . . ':'::"'~".." -'.'

~ . '

--..-..- '%

25 min.60

Na slle! ie:

Q) @ G>

pesak d

5 em
B I eey tJ> 10 em ad tyrdog PVC..., III betona drenalna

beton MB 15, kategorlje poluperforlrana keramlke. flltarskl ,Ioj azbesteemente

@ -

S IIka 32

U mesto fIItarskog sloja sve ~e!ce

'e

korlstl odgoYar.ju~a

vnta geotekstlla.

788
Na sllel 33 prl";azen Je detal) drenale Izme"u kolovoze I parking-povr~lne sa prlmenom

JUS U.S4.062 Str.'" 25

geotekstlla.

'. .

. ..." . . 1;,' ;. .-;0'

..

I ~: : ...". .~.

".' ,"

:' I p.. ~ .. ": '.\ .Q'

."
~

p :") -"',
',0 '

.
\

:~.": :'~ ""'~.:'..'~.'.~.,,,,: .>.::~.

'.."

~"~'.~-~"" ~ "; ~.~: .~.~.~ :,:::,.>: ;,: ,0", ~ ~. 0' e.'

.'

~:/.'-'

".0

..'.

..' ~ : :.~.:.'.;..~'.:<.:'~'.;~

~
~ .~

Na slle! Ie:

@ - drenazna eev .p 10 @ - beton MB 15 @ - geotekstil @ - kolovoz @ - betonskl elementl min.60

Slika 33
G:>

CD

tamponskl

sloj em

pesak d

5 em

No sllel 34 prlkazan je detalj drenoh ad fllt."kog materlie1a. ~Ijunka 11\ tueenlke krupnoce Bdo 63 mm, zaStICenfiltar-plastlkom. U ovom slucaJu nOe potrebno postavl)at!. drenelnu eev. ve~ se vode ne pogodnom mestu dlrektno Ispulla van t,upa put.,
1,/2 I /2 151

Mere u em

10 .' '.. ~..' ': '.n~.(1 '''.f> ','J"

". '0"',",
' I

.~'

: ',;'; -<;. ':

-:0

..

~ .

~."".'

."

""

.' . 0~.

" .

" 110 ..'~ ". .

:.,
'1,"

, ~

"

..." ","",

. >.:~ ;'"

'i '.~<.;.,': ::,

Na slid ie: <D - fill8"kl'n310rljol @ - fIIter-plasllka @ - betonskl rlgol G> - betonskllvlcnjek

0-

@ - humus

@ - beton MB 15

S1ika34

Sir,"" 28 JUS U.S4.0t'2

789

6.5

Naelnl odvodn)avanja posteljlca I tamponskog IloJI prlm.nom plltklh dr.na!a 10 profll. puta u us.ku prl. . kazanl.u n. .lIkama 36. do 60. . Na sl. 40 prlkazan J. naeln odvod.n)a vod.lz drane1n. e.vl4> 10 em u ravlzlono okno Iz kog. s. vod. d.. Ije Iprovodl eevlma 4>20 em do legmentnog jarka Jrlkaz.nog; na sl. 50. Ova eev mora na kraju da Ima Izra"enu drena!nu glavu. Drena!n. eev 4>10 em t.ko~~ s. Ispuita u legmentlranl)arak negde Ispred proflla + 254,52.

6.6

Na sl. 51 prlkazan Je podu!nl profll drenafnlh eevl4> 1014> 20 em u razmerll:200 11: 100 ISomaukl . proglod drena!nlh Ipo!eva I r.vlzlonlh ok.na (S.htoval, Na II. 62 pri'k...n I. Izgled odozgo revlzlonog okn. I dr.na!nog spo!a. popr.enl'pr...k r.vlzlonoQ okna pres.k C-C. A-:A, ho~lzontainl pr.sek d~e~a!nog sl?l~ .~~-'!!J.~!~pr.enl Drana!nl spoj slutl za skratan)e vode Iz drena!ne eevl u revlzlono okno. Drana!nl spol r.dl 51od beto. na mark. IS, . r.vlzlono okno od beton. m.rk. 3D, k8tegorlJa B II. Debljlne zldova revizlonog okna suo I

z. vlsln. do 1,20 m
za vlsi", pr.ko 1,20

. . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 em,
m

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20

em.

Debljlne zldova dren.!nog lpo), su 10 em.

KM 36&+942.23
j

950.09

115,

~:':'
min 3',.

k'o.osbJ.~L
Silka 36

fn

Silka 35

f~'<"';;~;"\;~~~~:~:1\. . Bdo10
i

970 09

+ 995 09

F======~==:=:=~~-~-~~-, . 'C9,5I <1)9,50 I '

min J'I.

. -"'~.~~

.. Bdo 10

Silk. 37 Slika 38

KM 369+020.09

I F===~~-:::~=~~~~~~~~~====:-~ I :'9. '090Z6

.': -:~:;;\~'~,~>.;r:..t'~:.1.:":'r-.

+ Ot.5.09

r===-~-:=::'-:~= --== =-=-':::

I

=== :::_---------

i I,
'07,90

mln ]'1.

~"'''';

"..;~-j~~

.f

~ B do 10

Slika 39

'OZO

Slika 40

790
+ 070.09

J\.5 U.S4.062 Str.n. 27

= :::::::

-:.-:. ': =:. -- -- -..:"..-:.-:.

I
r~~
-::::::'::.. -.= .::: -~..

. 075,52
:: ~-:.:_-.::.:: ': ;:..: -=:.:" -:. --

i i "08, IS
'..' I. ...;'~. "~:;.'

1,08.77 , j".'; ~-~ ~""~'I~~Wl

, I :l.O8

SlIka 41

Silks 42

KM 369 + 100.52

'. 12552 ~~=~~~~::::.=====:_~~--~-, '08.J9

L__-

i-- -=:.::.==::::.::.-: = ==:: I

i 8 58
'
'oe.c., ,
,", ...'" ~O8,37

,08,22 ~
".::.7t;

I
'~'~"~:'i~

...; ",.~~.;.~., ';\f~"~ '!:O_';::';:o,::ti:'

..,t,.l.07,&7

:"".'::"~ ~';~"'., ;.:;.'~..;..,

Silk. 43

/ r <,1=..'C7,2~ ..ado 10 1\ 55 do 7? 20 '

150 52
t====-=

~ 175.52

r==::-:.""---"---: ::: ::.:.:.:=::.:_~ I ,y ; 401.99 ...'

'07 911 I , '7,83 L07,08
~':".:~~";~'-~;.~. "'~"~""";"'!f\1:;'~.';.

======:'.-:":::",
'\? '07,73 .~ '-~~~~~~.;; '\" .
,,"07,6J

' ---

i L07,e9
:~.,~,;,~,~~~~

"~:j..'- ',~.

1006,8]

f5 Slika 45

J do 9=-'06,60
7~

-~8 do 10

?~-:I/)(.,t.'

~5do79 ."

Sliks 46

KM 3&9 + 193.52

+ 218.52 r:::::::: ::. ::::.::::::.:: -:.-::::::.::::::--. '7,67

..!Dln l.:U. ,adorol Silk. 47 I 55 do 70 r---r + 254.52 Silk. 48

~~ii.~ ---.: :':~o;-;,=:::::- :_~:i:~

';0:'",. ',' "\In ..";...,'"., 3 'I. "~f(;'f.~:;~~~.i ~'f"",~

..p(,,06.(,,1 :2.l,06,n

..plo07,21-

55 do 7~

+ 243.52 -r
.~, ':"''''~-I~''';:~:

'~".~4;"'~""~8~~;~

~05,1b

55 do 70 ..,-...Silk. 49

,05,98

~ pi . "
,

: 407.17-

---'

31~

111

-;0

= - -. ={.o~

--J

~.:~..

'~...~:;,

:-=--":-_-:::'-:'~ ,:::

'''

,..~

- -O~

:----

-"'. 20

Silk. 50

S'rln8 28 JUS U.S4.062

791

Mere u m

'Ot.OO '.. -"'<!! a.oo

40 1.00

---

(,0

Ped drenatnlh :J :I Co 2! Kate drendnlh Pad drena!nlh Koto drena!nlh Razma~ prof/fa Staclonda

co.1 ce.1

~20 ~20

,----1 ----!L67-J. IO~--

ce.1 (J 10 ce.1 (J 10

e
~CI

;
e:=
P-I-

GI

C! In ,..

~. ;

;;

..
%

~"

...
1

L'

-r
.

_osaputa_'

Betonske ce.1 ~ 10 em

~i' . .

_._J

d ..
I I

""'--~--=--IT

.1

Dronatnlspoj

::=:::: '~R;ri;j~~o-;;Ji;o--1Mf-~ ~::::::" ":.:::' -:.::..

.

===--------- --. ---=~

::

Betonske co.1 ~ 20.cm

SIJk! 51

=::.. ---:

.::.:= =:.::: =-

~I

792
lOOdo

JUS U.S4.002 110

Str..,.

20

,I
I

::

Mor. u em

~
_.1 r. 20"r= 1
I I L

B-B

,61.i

'--,:- - r I I I II

- 1.-.
\ ,II
I

1 I

51
It

~.:!I---.ij

n,' II,
..
if'

Jf~8d010

L--:= 1/

. 8 do 10

//

==J..---t

I ~101

''
56 A-A
t. : Poluperforirlnl tev 4'8 do 10 .

c-c

! ~

CI

1 .2
~

1- .

i'I 1'--.
"20

~I' '"

!'I ~! i
. Ba'on M9 30

MB 15

. Slika 52

Odvodnjavanje kolovoza kroz naselja koja nemaju kanalizaciju ako je niveleta puta u horizontali ili ispod 0,2 %
Popreenl presek revlztonog okn. post.vljenog u troto.ru, sa preseclma I del.IJlme, prlkazan je na sl. 53. Vod. sa kolovou sliva se u oknokrol posebno obr.aen Ivlen).k (poz. 1) 18/24 em, ad betona M8 30, kalegorllo .B II, dOlel) I, u koJI se ub.,onlraju go.ovl .Iemenll u telelonsko-tel.gr.hku (TTI k.n.lluc\lu \ pal. 2) prlkazanl na dataljlma \11111. Revlltono okno p~krlve;';~j~ttp;ki;;; ii~e~i~poklop~~m ~d 60 kg (paz. 3), Reviliona okna povez.na su j.jasl;m III krulnim covlma (paz. 4) eljl se prosek proraeunava prema sllvnoj povr!lnll kollelnl vade. , Reviliona okna se rade ad belon. m.rko 20, kategorljo.B II, krulnog presek. na r,slol.nJu <: 50 m, k.ko bl so omogu~lIo I.k!o eatonje I konlrol. covl. Produlnl n.glb cevillmeau okana no sme da budo manjlad 0,5 %,!to se vldlll podulnog prelekaC-C, silk. 54. NI .1. 53 je prlkAzln I noeln I'dvodnJ..enJI tampcm.kog IloJa Ispod kola'-oz, put. prlmenom drendnlh cevl 10 em I .poje~a ad beton. m.rke 15 (paz. 5) radl odvoaen)a vade 11 I.mpona u revlliono okno. Kotadn. spo)a (pal. 6) z.vlsl ad naglbadrana1nlhcevl,. !Irlnaspoj. (paz. 7) lavlslad naglb. koslneIskopa. Detalj drena1nog spa). dat je na sl. 55.

S.rana 30 JUS U.S4.062

793.

Na podu!nom ollcenjl povezuju

prolOku rovlzlonog

okno C-C

(II. 64) prlk.un obuhldllo

10 no/nopovolJnlJlllueol slgurnlll nl nzm.ku.

kod. 10 nlvoloto II. 6611

PUIO u horl.onloll.

Do bl 10 U ,.kvlm

Iluelllvlmi

IlIvlnlo vodo sa kolovoza I nleno 3 do 4 m (pre",. loml)enje nlvelete pu.

u klnallnclonl

slstom. go.ovl TT -element I Sl post.vllelu

se S. clvlma Izmldu' revlzlonih

okana. 1IIa tal naeln (zbegava se neprljatno

t.. N. sl. 66 I 66 prlklun. IU OS nove I polobJ rovl.lonlh ok.n. I. koJlh Ie odvodl vod. u drundnl bun.r III drendnu I.mu. Vod Iz knjnjeg III nekog drugog (evl~!onog okn.. gdl ,. '0 t.renskl mogu~e. odvodl Sl Vln put. u bllo k.kvu uv.lu 11\otvorenl kin. I. Ukollko 1m. lJ1ogutnolti u pavoO.nje podufnog naolb. nlvelltt PUtl od 0.2 .ko to I preko 0,2 "'. '" postoleOl oblektllll zgradl u naselju dozvoll.v.Ju, utollko je I.kle relltl odvodenJe .tmos/erske vode.
Troto.r

.J
0 a2 0 'tJ

Mere u cm

fa ~_.lP.-.
j '[

~~-.@.

B-B
min 12:>

C I

"tin

110

B..on MB 20

A-A

Slika 53

c-c

Silk. 54

~
U.S4.062 Strlullr..t1"

794

JUS

Ii :J

6 2 if
"0

~ '8: '~].: :u t

. .1; B '... S ~ !! ~ .~ ~ 0 "1:j " g a. .~ ~ ~ .~

Lt) \t) fa I~ U']

.~ % ~ ~1~
I I I

@)@@
.:.I.

'C' "

.:.I."C .!.. ., C J(,J 'C

I
I

.. E :i1. ,= g & ~6e

:!:!

- 0 .1: .Ii! 0 c IV .c
I I

":; oS "

--.

-,
i

Slron832 JUS U.S4.062

795

6 :I
t ::;;
0

E
~

~ ::;;

'S g

a
t:
oX 0

~
~ ~
U) Ul l1li: ~ tn,

.!: g 0

.~

~ 0
'0 c..

796
8 Odvodnjavanje pribreine vode

JUS U.S4,062 S

33

Pr!brelne vode odvode se perforlranlm eevlma prenlka 20 do 30 em do nejbllieg propusta 11\!<toztrup puta. Preenlk cevl zevls! od kollelna vode koju mora da propunl. Umesto belonsklh drene1nlh eevl mogu se prlmenltl drene1ne eevl od tvrdog PVC.a. keramlke lIIazbes\. .betone. Umesto tlltl"kog sloja mogute Ie prlmenlt! geolekslllsi. 68). 8.1 Odvodnjevlnje tampona I prlbrelne strene plltklh zaseka I usekl klde 58prlbre!ne nrene ponollleel prl. IIv vode prlkazeno je nl II. 67 168. Mere u em

ill - tlmponskl @

Na sllel je:

slolllliiol elstote -' flltarsk) slol d 20 em @ drene1na eev .. 20 do 30 em @ nlbljene g\lne IIIbeton MB 15. kategorlje B I

@
Silka 57

IInlja depreslje

Mere u em

;8/. NI sllel Ie: tamponskl sloj III sloJ tlstote @ drene1na e~v .. 20 do 30 em . @ nabllena gllnam belon M8 15. kategoriJe B I

cb
Slika 58

" 'E

.5D"" CD -

;
3

@ :. ge~"kSltl @ -

1I~lj~ depresl!e

8.2

rOdv'odnjavanje tampona I prlbrelne strane puta u vetem useku sa olJloloinlm zldovlma prlkazano je na sl. 59. Oblo!nl zldovl sa drenalnlm el,emenllma: drena!nlm eevlma. dre~!ama od monle1n1h betonsklh elemenata. oIVorima u oblo1en1m zldovlma I ftltrOm prikiz3nl su ria detailima IIII (sl. 60). Mere u em

min. ,81.

"'''- -""""'_/

)
Slika 69

Sane

34 JUS U.S4.062

797
Mere u em

CD

Ne sllcl fe: drcndna cov ~ 10 em (~ kota podumna vod. @ drcnah od monta!nlh batonsklh elemenate MB 15 @ tIIterska Ispune Zlvlsne od vnte tla

@
@

geotokstll gllne

Slike 50

8..J

...Deblj/na tampOna IkDY prlbreinevode put. u useku. kado fe stope obl01nog zid. zbog opt.ratenla proSiren., odnosno k.d 1m. vl!e steponlco, prlkez.ne su n. sl. 61. O. bl $I spre~lIo raskv.Sav.n)e temelj. zlda, deo t.mpone mora se za!tltlti plltkon drena!om po celoj duflnl potpornog zlda (detail III). Orena1e su prikazane ZI slute] kad. je kot. pribre1ne vode v(saka, pe so kroz otvore n. oblofnom zld u vod. IspuSta u trougl.ste rigole I njima odvodl do propusta. Mere u em

---rti

;1

~ ~

Na sllel ie: tamponskl sloj @ nabl;ene gllne @ drenah od monta!nfh betonsklh elemenata

@ - drenaf". @ tIItor @ - geotekstll

CD

cav ~ 10 em

Slika 61

798

JUS U.S4.0L2 S"... 31

Mer. u em

.~~'.' !\~.:~~ ;..,\'.. :::7? VODA ~ :.":; ~ ..~.~.~: _. ,'}\ ,:'.., ...I.~ ' '~.:::;':
8,1.',,'

i~.

ill -

N. sllel je: monta!na betonska kanaleta 60 em X 50 em X 35 em (60 em) MB 15

(Y- montafnl perlorlranl be,onskl element! 60 em X 40 em X 12 em @- flharska Ispuna zavlsna od vut. tla @- geoteksll
Stika 61

8.4

Popr.~nl prasek put a u zaseku sa oblo!enlm zldom I odvodenjem prlbrefne vod. Iz drenafe betonsklm e.vlma pre~nlka oko 20 em, !spod kolovzne konstrukclje do koslne naslpa, prikazan Je na sf. 62 I 63. Na stlcl su prlkaz.nl: pre~.k zlda. qatalJ dr.nah I podu!nll presek dr.nafe A-A. N. stlcl 64 prlkazan !. presek zlda sa 'perforiran'om betonsko\'n eevl umesto dr.nafe od montafnlh betonsklh .Iem.nata I d.talJ perlorirane eevl. Na sl. 62, 63 I 64 prlkazane su drenale ~.adaje kot. pribrefne vode nlska I t.d se voda odvodll povremeno Ispufta Ispod kolovOzn. konstrukelje posebnlm vadom niz nalp. D renate so ponavl]aJu na kotu tem.l]a oblo!nog .Ida kada I. mat.rllall.. .Id. Jednorodan IIIn.znatno Izmelan. keo fto Je koh.r.ntno I n.koherentno tie, raspadnutl ikrllJel1ll drobln. I.moiane gtlnovhim sa. sto]elma.

8.5

Str.no 36 JUS U.S4.062

799
M.re u ml

@ - t.j.e.
@

<D

N. .Ilell': sklnutl humus

humus

@ Q)

@ @-

- tue.nlk 8 do 83 mm

- geotekstll - glln. odvodne e.v , 20 em

Presek zld.

Mer. u em

50

\.

c:J/

N. .lIel je:

@ @
<Y

<D

- tueanlk 8 do 63 mm - geotekstll
pesek

odvodn.

eev

20 em

SlIka 62

800

JUS U,S4,OG2 Sir.'" :ri

Mereu em

A Q)
""I" ",I / /. r/",0'/////"////
"""I

"," "/
n'tlf1.

, " "/

-'--\-.,

"';1

:-----

.
:;...; ~.

'"I.

1.1"'11'.:~'.

r!J~

'0
60

m
I

Mel'll u em

60
!

50

N. slicl je: oblo!nl zid @ betonskl element @ raster plofe @ cd.odn. ce. <>20 em @ pes.k CD

@ - beton MB10
Silk. 63

-.

JUS U.84.Pr.1c zit!8

'

801
Mere u em

De'.J pn!orl,.",,, enl

~'s~~-{J:/}~

Nullc!

j.:
cev. 15 do 30 em

@ @ G) @ @ B,B Ako u z.mlJlltu

SI prlbretn.

<D

- poluperforlrana -

fIItlrskl gllna
humus

Ispunl

zlvlsnl

od vntl

III

geol.kslll B.lon MB 10 SlIke 64

Slran.

poStoi.

vodlnlloko.I,

polr.bno

II omogu~1I1

",smetlno

I slllno

OIl-

ean;. ov. WId.. Usled dejstYe vode POStoJl opasnost de nastenl kllzenj. lerena ,Ioburve.enje

zemljenog

met.rlJe'e ... put, !to mot. de Izuove t.lk. posledlee keko ... trupu pute, teko I u pogledu b.zbednoSt: SlobrebJe. Zbog toge II prlbretne stran., koJ. se Slstoj. od reskvelenog z.mllenog meterlJall, respednu. dh IkrlljlCl UIdrobl... .lzmelanlh' gllnovltlm met.rljelom, zdll~uJu 'oblotnlm 11\potpomlm zldovlmelz...d nlv.l.t. pula. lze zldove postl.I;1 II filter od peskovlto-Illunkovltog meterljele OO..".n. grenuleel-

802

JUS U.S4.062 Stron. 39

je. Flltar Ima tunkclju da sa pnbretne strane prlhvat! vodu kola se drena!nlm slstemom odvodl dalie van trup. pUla. DejStvom voda I raskvalanog tla 'a pribra!na Strano mogu II levltl vaoma vallkl hldrost.tI~k' pritllCl na zld. Ukcllko 10 In zlda na poltavl flltar odgovaraluta granulaclJa ZII"rlllvat.nJ. podzomna vode, mo!a dotl do rulonJ., odnosno pfDvrtanla zldove. Flltar ~ora odgovaretl struktUrl zaml;llte koia se ~dtltuje, Ito znetl da mora Imatl odradenu grenulecl. /u. Brzlne krlt.'!)- vode kroz filter mon odgo..r.tI brzlnl kratan). voda u ..It It. no) pribrotltOluranl, Ukollko ja brzlne vod~ u fIItru veta od ona na kontaktu fIItra sa tlom, mogu se nanatl kololdne ~estlce zemljenog matenjala sa prlbrdne strane u fIItar, usled tega nastaje njego.o zamuljlvanje. Ova pojava Izazlva veliid hldrostatltkl prltlsak na zldove, e kasnl)e I njlhOvo rulenJe, Granulom.trijska kriva po Ta~agiju ITarzaght) z. filterskl sloj I ze metariiel . koji saltitl, prikazane su na sl. 65. ~nflrene povrllna I sadr!l vell~lne zrne metarljele pogodnog za filter, e povnln. II sadr!1 vell~lne zrne zeml/enoo n'ltarl/.le ko)l ,. Itltl. Po Tarceglju, na osnovu 'zvrlenlh eksperlmanata, pokezalo II da nakl materljel zadovolj.ve bltna uslove za filter ako je njegovlh 15 % zrna vell~lna D 15 hI. 65t' bar tetlrl puta krupnlja od zrna u slolu tla naj. krupnljeg sastave ne dodlru sa fIItrom, e nlJe vile od ~et!rI put~ krupnlje od 85 "zrne velltlne D.. nelsltnljeg susednog slota tla. ~reflrana povr!lna obuhveta Ive krlve velltlne zrne materlja'a koil se mora " moraju de Ide krive meterl;ala za flltar. Svakl materlzaltltltl, a povr~lna I oznateva podrutje u kome Jal zadovoljeva uslove za tlltar eko njogova krlve IInlje granulometrljskog sast.ve zrna sate vodoravnu IInlju ad 15 % Izmedu I lb.

~
;~
Q

100 80

.~ 'i u e CI.

15

0'0

SlIka 65

Vt!li~inl zrnl u mm (log. rtlzmlr./

Aka se umeSto fIItra lza zldalzradl kamena naslaga, ana neta omogutltl slgurno I pravllne otlcenle vade, jer te kololdne ~estlce zamuljatl !upljlna kamene nes'age I time spratltl otlcanje vade. Granuleclje za ~118rpo'dr VJliju Sihrdu Idr Willy Sicherd) d81llN U tabel! 31 predstavlJaJu praktlcno rolen;e zalzradu malovltlh !sPUII8Ifllten) lza zldova.

SllIn. 40 JUS U.S4.082

803

Tobolo 3
Gr.nulacIJ' flit,..

"'

kontlktu- pDdlnom:
ad pllkovllog mill/II."

Opl. m..o,II'"

.. fII.",

cd gllnavllag mll"'I.I.

"Idoll
reenl ZroD mm

trek..

kolllHna .

--I

:::;;- r-;:::p,..nlk ,ro.

.~~~',~.

ell',
mm!

m"
0,13
0,16

mm

ell' mm

vrfomllogllne" .hnlm
p8lkom, ,Iten do grubl PI
Ilk
.

m"

' ,0.5

I Oda 1
1 da3
I

8
9'

2 Ido3

-I
0,28 3~a151 0,35 1.5da 60 1,00

17

grubl PIsek II Iljunkom "'01111 krupnlllJunek III ,1.1a IIJUMk '" tuconlk

8 32

'13do15 16 da 60

0,35 1,00

21 62

8 32

21 62

Serne drenaia

useka i nasipa i zat'lOrene

drena:!e

9.1 9.1.1

Seme drenaia u,oka i 03,ipa ~em. dr.nlr.n). u,.~. z. dubln. do 6 m p,lk...nb Je n. .1. 66. Vadono,nl ,'oj je pre,.ef.n u,ekom, . i pr!b,e!ne str.ne prikuplja se u drenaln! rov I na pogodnom mestu odvodl covlma ,. padom voda 'a min. 1 % van puta. Udal;enoSt rova od gomj. Ivice usoka Iznos! najmanje 10m. Drena!nl rov sa fIItrom projektuje se zavl'no od vlSte tl. I kako j. navedeno u t. 8.6. Ukollko je potrebno drenlranje tamp6n,kog sloj., tada se predv!".a' drenda prikazana na ,,. 67.

.. '.'

".' '.'~:'!'::'.'::".

G) @
@ -

Na ,lie! ie: vedono,nl "oj vOdonepropu,il)lvl,'oJ @ drena!n.1 cev

filtarska
zaptlvnl

I,puna zavi,na od vrst. tie

deo (zbijene gl!nalll beton MB 151

.'@ @

zaptlynl deo (zbljena cementnom malteru)

gl!ne, boton MB 16 III keldrma

0 - beton MB 15 @ !spuna Slika 66

804

JUS U,S4,OO2 Str

-/-:-'(S

l
'

--------------~
\',\

Na sllcl Ie: CD - vodonosnl sloj Q) - vodonepropustljlv sloj @ drendna cev na betonskol podlozl @ glloo. kaldrma u cementnom malteru. beton MB (jarak) @ flltarsk. Ispuna lOvlsno od vrste tla @ lOptlvnl dao (beton MB 151

CD

Ispuoo Silka 67

9.1.2

Obezbe/lenje neslp. I prlhvat.nje prlbre!ne vode mote se (zvest! prem. s1. 68 za dublne do 6 m, Ispod k-aldrme j.rka treba predvldetl gllnenl eep debljlne .. 20 em k.ko bl sa onemogutllo z.mulj.v.nje dre. n.h. 'zr.da IIlt.r. vrll so po t. 8.6. Odvo/l.nJe vode vrll se cevlm. s. p.dom.. 1 %.

@ - dren.!n. cev @ - IIItarska !spun. @ -: Jarak @ - glln.

N. sllclJe: CD - vodonosnl sloj Q) - vodoneproustlj Iv sloj z.vlsna od vrst. tI.

Silk. 68

Strona 42 JUS U.S4.062

805
drenale

9.2

Zotvorene

Popreenl pre.ecl z.tvorenlh drenah prlkazanl su no .1. 69 al I 69 bl. Njlhove Ilrlne zavlsn. su od dubln. drende I kreeu se u sledeelm gr.nlcame:

- za dublnu dranale do 6,0 m, lirlna 1,0 do 1,30 m.

za dublnu drende do 1.5 m, Ilrlna 0,7 do 1,00 m;

Mere u m

<D.

:\~~':;j.g:~
<:> <:> <a

@ :.. Ispu~.
@

Na sllel Ie: ~aptlvnl d.o (zblj.na gllna, b.ton MB 15 III . kam.na kaldrma)

:.':~"::'~.:.::..': J

"

@ @
@

- fIItanka kpuna - dr.na!na cav

zaptlvnl d.o (zblj.na

gllnalll

betan

MB 16)

-: b.to~ MB 15

Silk. 69 a)

. Nasllelle: z.ptlvnl d.o Ikamena k.ldrma u e.m.ntnom <D malteru, gllna III beton MB 15) @ Ispuna

g
Id '/I

0 @ - geotekstll
@
@

zaptlvnl deo (zbl).na

gllna III beton MB 16)

(j) -

- drena!na flltenka Ispuna eev

b.ton MB16

Silk. 69 b)
Na olnovu rr.a!jenjl R.publi~kog sekret3rijataZI kultuI'USR Srbiie br. 413-81/74-02 od 4. II 1914. ne pIKI" porez na promet
~tlmP8

?,

S.veznl

ZlYod

u Standardizeciju

- Beograd

806
JUGOSLOVENSKl STANDARD SA OBA VEZNOM PR1MENOM ad 1991~1.05 Projektovanla put8Y8 OSIGURANJE DONJEG STROJA SAOBRA{:AJNICA I UKUPNE STABILNOSTI TLA I TRUPA PUT A ...__...-----.-... - '-'." ".--

Ukupno stralll

211

JUS
~~4,2!!9.. 1990~..

Pravilnlk br. 06/01-93/215

od 1990-09-11; Slulbenilist SFRJ. br. 67/90.

Earth works.

Technical requlr"",anrs

for stab/llty

of 6IIrth slop6S In road construction

Prl!ozl A I B Imaju Informatlvan

karaktar.

SAD R ZAJ
Stralll Uvod 1 standarda I podruela primena 1

1 2 3 4 6 I 7 8 9 10 11 12 13 Prilog A Prilog B

Predmet
Veza

18 druglm

standardlma

Mehanlzml

nastabllnoltl

Uzrocl naltabllnoltl

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ~. . . . ., . . . . ., . . . . . . .,. . . 2 , , ,. . . . . . . . . . . . . ...2 mall u podruelu saobratajnlc:a .. , . . . , . . . . . . , . . . . . . . . . , . . . . . . . . . . ,5 , , , , . . . . . . . . ."".. '. . . ,

zemlJanlh

Paramatrl. optaratanja l metoda analiza.

l:vntotatla , .. . .. ... .., .. . ... .. . .. .,. ',' .. . .. . .. .. ..,. .., . .. . . . . ... :, ".,... Marenja parametara evrltota tla .".".,..., , ,

, . . .. . '. . . '. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

, Karakterlstlenlslueajavl. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 15 Metoda analiza stabilnostl , 15 Mahanlzf!li loma I metoda proraeuna , , 21 Podobnost metoda za tri mahanizma nastabilnostl , . 21
Kritarljuml stabllnost;

Matoda stabllizecija ; tehnieka raJenja

Metoda za relavanja uslovnih jadnaeina

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . , . . . . . . . . . . . . . ., . . . . . . . . . . . . . ,.,.
granlena mnoteu za pro;zvoljnu kllznu povr!

23

Po.bni koncepti u analizl stabilnosti kosina

. . ... .... 25 , 27

Uvod
Ovaj standard def1nl~e tehnlcke elementa projektovanja 0 kojlma ja neophodno vodld raeuna prl dell.
nisanju geotehnickih postaljlce parametera, uslova opterecenja, konstrukclje, metoda proracuna I pri izboru utlcajem krlterijuma $Iobratajnog nostl zemljanlh Problematika recenja, materljala trupa puta I njegove okollne. puta I kolovozne koja ja pod znacalnim opte.

51ebll.

nlja predmet

ovog standarda.

Predmat

standarda

i podrut3ja primene
tehnlckl uslovi 18 projektovanje n..lpa, useka, prlrodnlh donjeg stroja $Iobrecajnlca padlna prama uslo,l. mltarlle~
kon51ruk.

Ovlm standardom ma stabllnostl u domenu

sa utvrduju temaljnog

tla. koslna

I vaclh masa zemljanlh

puta I njegove okollne. deformaclle I topografsklm I veelh pomeranja uslovlma koja bl mogle nastatl usled pojava nestabllnostl nalezl, a utlcal $Iobraealnog

Predmat standarda ja da odgovaraj uclm projektnlm merama I krlterljumlma obezbedl kolovoznu

clju od tetnih geotahnlcklm

veclh zlpre.

mine tla u podrueju trupa put a I temeljnog lIa. Stabllnost masa tie ja uslovllan. I Irlm lokalnlm prlrodnlm
u kojlma sa $Iobreeajnlca

optaraClI1ja

na ove poj.ve je od sekundarnog znaca!a.

I izd:lnje

SA VEZNl ZA VOD ZA STANDARDIZACIJU

I

Str""" 2 JUS U.C4.200

807
Veza sa drugim stBndardima JUS U.B1.001 JUS U.B1.028 JUS U.BI.029 JUS U.B1.030 Geomehenleke Ispltlvlnjl. Oll1tl kllslflklcljl tie GeomehenJekl Ispitlvanjl. Ispltlvlnje dlrektnog smlcanjl tie Geomehoniekl!spitlvlnjl. Ispitlvlnje smlcenjl u trllksljelnom lperltu Geomehlnlekllspltlvlnjl. Odre(llvlnje prltlsn. evrstoCe tie

3
3.1

Mehanizmi

nestabilnosti
terlna

zemljanih

masa u podru~ju
kltegorlje,

saobratajnica
preml vrstl geololklh "edina u kojlml $I po-

Obllci nestlbilnostl jlvljuju.

se del. nl trl osnovne

3.1.1

U eyrstim It.mklm mlllm. moguce su po;lye otkldln;1 ogrlnleenog oblml n. strmim 1/111 potkop.nim delovim. (silk. 1), pretur.njl blokovl stenske mase prl nepovoljnlm grlnlenlm uslovlml I rl.pore<lu dll' kontinultetl (sllke 2) I kllzln;. blokova (sllka 3). Primarl sa sllke 1 I 2 podrezumavaju uslove kod koj Ih u mehlnlzmu rlvnotde preovlad.va klnematlke krutog tela. IIZ ogrlnleano ueelea perlmetlrl evrstoCe, od kojlh je u prvom prlmeru od znleljl zlteznl evrrtoCe mIse mltarl;lla. I u drugom 18 nestlbllnost po)IV' Ijuje potpuno nezevlsno od evrstoCe stenskog materljell. U treeem sluelju (IIIkl 3) odlueujucl utlcellmlju p.r.metrl nultete. smicejne evrstoCe po povrlinam. dlskontinuitete Izme(lu blokoVl, klo I orljentlclj. dlskontl-

~~
/vhx
SIIke1 3.1.2 SIIkl2 SIIkl3
Reratiyno plltk. kllz.nj. IU moguCa u k.vlzlhomoganim Iznld nje (sllka 5 I 61. aredlnlmB IIIIkl 4) III po grlnlcame Izma(lu OlnoV. no atene I zemljlnog mlterijlle

.?/

. SIIkl4

SIIkl5

SIIkl6

808
3.1.3

JUS U.C4.200 Sir'"

Dubok8 kllzanjl zlmljlnlh mlSO SOpojlyljuju u obllku koo noiliel 7, gell JI pom,,"nJ" ml" tlo ogrlnle.. no j8dnom Ikoljk8ltom kllZllom poyrll prlbllfno st.,nog III Ilipsoidnog obllk8, so r.lotlyno mollm dlstorz/jlklm dofo~maeijomo kllznog t.lo. U Iluelju dl so formlrl kllznl powl kojl u znltnoj mlrl odltupl od onl kojl usloyljlYI pom,,"nj" so predomlnontnom komponlntom rotldjl, mogutl IU IIo20nlll obllelll rulleltlm r.lltlvnlm u.:!eltem roucil. I ..1,.loclj. kllznlh m_. NI llici 8 prlk8zlno I. kllzno tllo ko). II sosto;1 od poj8dlnoenlh d.loYI eljl j. prodominentnl Yilieino pom.,lnll pollodlce rotlclj. uz mlnju kOn!pon.ntu """,Ioclj. SOvellklm Iloklllzovenlm dlstorzljsklm d.formecljlmo Izm."u n)lh. Moguto IU Islo20nl pom..ln)1 prot.fI1o trlnsloclon. prlrodl, prl eemu II vertlk8lno kompon.ntl pol Iodice grlnlenlh u~loYlpo pom.rlnjlm~ ""stilim uslod rlzllke u brzlnlml kretonjl pojodlnlh dllOYI kllznog telo (1IIkI91.

SIIkl7

Slikl8

3.1.4

Oslm nlpred oplsanlh obllkl nestabllnost; prlrodnlh padlnl, mogutl su pojlYI tleenjl slpklh neyellnlh materijala pod de;stvomgr.Yitoclje, SOIII bez u.:!esta podzemne yode. Obllk pomer.nj. znle.jnijlh kolitln. zemljanlh mlter;j.11 koje, nolene Intenzlynom bujlcom yode, mogu ugrozltl soobracljnlcu jesu teclltl. Drugl obllcl rulenjl tla, kao Ito su zornljane Ilylne, tecen)1 I progreslynllom, ne mogu se InlllzlrlU kon. yenelonalnim postupciml. Za!tlta od OYihoblikl nestabilnostl zemljlnlh mosa sastojl 51 u IdenUflkleljl probleml, ko;1Sl dllje tretlra praktlcnlm prlyertlynlm merlml. U oyom standardu .. tretlro grupi probleml u kojo) 58 potoneljllnl nlstlbllnost mole oplslU klo kllzen)e po jednoj III yill kllznih poyrll, amasa tll .. krete kao eelinl Iii kao nlz od manjeg brojl pojedlnlh cellne ml" tll. Obllel kllzanjl terlnl I trupi PUtl Sl, preml obllku kllznl po.rll kojl dell pokrltln ad nepokretnog dell ma.. tlo, mogu podelltl n. trl osnGynl Yf$te,I to: rlyne IIIpllnern. (Sllkl 101.

3.1.5

3.2

- krutno<ilindrlene (sllkl 11). - slolene (sllkl 12).

SIIkl10

SIIk8 11

Str...

4 JUS U.C4.200

809

Slika 12

3.3

U slu~.ju prlrodnlh III ..~ Iz..d.nlh kosin. more s. uStano.ltl "aktl.noSt koslna" kola Izra!o.a ..lIelnu I brzlnu nj.nog pomerenj.. Na sllcl13 prlkazono Ja kleslilkaclja brzl,,! kllzanja koslna. 'Oplsnl krltorlluml za klasiflkaclju aktl.nostl t.rena po uslo.lma stobllnostl. ill nestlbllnoltl koline III slede~1. Steblln.
Pomerenja

3.3.1
3.32

koslne
se nlsu doga(l.la u pro!losl, a nema Ih nj sade.

Rana

fez a ru!.nja

poja.a puzanle, sa III b.z longltudlnalnlh zatduflh pukotlne na po.rllnl terena. Brzlna pomerania Ie Iz. me(lu 0,111,5 m/god. (zajedjnleka poja.. z. mnoge koslne).

3.3.3

Srednja

fez.

ru!enja

Progresj.na poja.. pukotlna I lokalnlh zaru!a.an;a kod krufno-clllndrlenih kllinlh po.r!l; bloko.1 Ie po. ~Inju od.ajati kod planamih kllzan;a a !irinal dub!na zatafuflh pukotlna se po..fa.aju. Brzlne pomeranja rastu I do 6 em/dan, dol.zl do ubrzanja pomeranj., noroelto za .rema I nakon p.d".ln., . uspor..aju se u toku I\lvlh III lulnlh_pllioda, Nil 1)()lIuuiwl-motJu utlcatl avenlu.lnn papl.vo uknllku.. fUUJlUB ,,,,In,..pn. red vodenogtoka, kao I poj... zemljotresa. 3.3.4 D.lImleno III tot.lno ruhnje ,ob. !k"rpu.

V.f. mo.a tla IIIdoo.n.st.bllno mas. so pomarlo uno. prlvrem.nl poloh). ost..llajuflllO 3.3.5 Potpuno rulanje

Cel. nest.blln. masa so pomerllauno. kon.enl polohl kre~uflsobrzlnomod oko 1 m/mln u ,Iue'lu roo
t.clonog kllz.nja. PI.nern. kllz.nj. st.nsklh mas. mogu donlzatll brzlne Izme(lu 20160 km/eas. BRZINA 10Z Ekstremno brzo 10'..
10

KLASIFIKACIJA <tI .C' OJ >U OJ

.....

3m/s

-Veoma brzo q3rn1min

I 0

1Crl UI 1(Jz

.>
I -J I

OJ c

.........

E 10'3
::J K)~ 8rzo
0 c 'N 10-';

I I

L~
\5m/mes
105m/god

'aJ

,(f

Umereno

fi
I

10-7 5 poro

I I

Jet Veoma

" Ekstremno - 10 spero

.

sporo

6cm/god

fJ

Sllka 13

810
3.3.6
Lavin. 111 teC.nja

JUS U.C4.200 So

Mogu sa rezvltl Ilz gore oplsanlh obllke kllz.nj. kosin.. Tot.lnl I ko08Cnl obllcl rulenj. .. Costo mogu dogodltl odjednom I b.z prethodnog upozorenja.

Uzrocl noStabllnolt1
Kllnnje ma.. tla n.staje kada proseCan smlcajnl napon du! krltlCne kllzne povr~1 postane veCI od proseC.

ne smicajn.

CvrnoCo tie.

4.1

Prlrodne

padlne

Noravnoteb 'slle' mom nutati usloa ,ednag ill vi~ faktora: 11 Promena proflla pr..eka koslne prl kolo) se pov.Cavelu .ktlvne .11. po\lOCo.anlem1011n.Ugornlam delu koslne ill pri kojoj II smenjuju otporne slle uklanjanjem materljala sa no!iCnog dela koslne. 2) PovaCavanje pornag prltlsk. podzemne vode, usled Coga dolaz! do pede nlvoa normalnlh efektlvnlh napo08 I smanlenja smlcajne CvrstoCo tla. Pornl prltlscl podzemne vade mogu nastatl zbog zasiCenja atmosfersklm.padavlnama (kl~m 1/111 topl)anjem snegal, fIItraclle voda Iz ve~taCklhIzvora, wog po.l. ~enja nlvoa podzamne vade usled promene uslova drenlranja padlne, oscllaclle nlvoa vode u podruClu padlna pored vodenog toka III pored .e~aCklh jezere n.stallh gradenjem brana. Zeostal. vod. ne mole da pratl spu~anje hldrostatlCkog nlvo., usled nepovollnog odnoS8 Izmedu brzlne spultanj. nlvo. I vo. dopropusnostl tla od kojeg i. teren Izgraden. Unutarnja erozlj. prl kretanju vode mo!e IZllYatllznole.
nje Cestlca m.terlj.l.

- sulozlju.

J) Progreslvno sm.nlenje smlcajn. C.rstoc, tla'lli stene usled rasped.nj., Izlu!lvanl', prom.n. u mlner.l. nom s.stavu, k.o I otvlr.nje I rezmekl.vanje po prslln.me IIIkontinu.lno I postepeno smlcalno delor. mlsanje (puZlnjel. 4) Vibraclje uzrokov.n. z.mljotresom, minlranjem!" pobijanjem ~Ipo.a. Indukovane dlnamlCke sil. uzro. kuju zbljanje IImesitlh peskov. I prallnastlh materljala I lesa ispod nlvoa podzemne vode III kolaps senzltl.nlh gl108, uzrokujuCi poveCanje pornog prltlska. ClkllCnl naponl IZlzvanl zemljotresom mogu luzvatlllkvelakclju rastresltlh ZlslConlh slojev. jednoliCnog, peska. 4.2
Kosin. nasipa

Kllzanja tela IIIkosin. nasipa mo!e nastatl usled jednog III vile od sled.Clh uzrok.: 1) OptereConj. temeljnog tI. Izn.d njegove gllnlCne noslvost! s. an.llzlra u koherenlnom zaslConomtiu Z8 uslove u toku gr.denj. III neposredno nakon za.rletka glldenla naslpa. Prlvromena st.bllnost naslp. na mekom koherentnom tlu je krltlCnlja od tr.jne stabllnostl, jer s. CvrstoCatla povecava tokom vramena zbog dlslp.cljo pornog prltlske u procesu konsolld.clje. Potrobno Ie proverltl uslove stobllnostl z. odgo. vOlllucl brol komblnocllo ...podole I vollClne pornlh prltlsoka. Costo 10II Inkv"" sluColl)vlm. krltIC,," rel.tlvno duboka kllzna povr~ kola tanglll Cvr~Co tlo 'spod mekog gornjog sloja. 2) Spultanj. nlvoa vod'lLpodruCju naslpa pored vodenog toka III pored veltaCklh jezera nastlllh grada. njombrana.Zaostala voda ne mob da pratl spult.nje hldrosta.~ICkog nivoo usled nepovoljnog odnosa Izmedu brzlne spultanja nlvoa I vodopropusnostl tla od kojeg je naslp Izgraden. Ukollko je pod log. mal. vodopropustljivostl, prl spu~.nju nlvoa vode povecava so opteree.nj. tla n..lpom, ~o r.zulluje nedrenlrenlm prlra~jem pornlh prltlsaka u podlogome od koherentnog sltnozrnog materljale. Pobil.' nj. lipova mob IUlY.tl nestabllnost naslp. usled genorlsanO{jpornog prltlska. Unutarnja erozija prl prodlranju vade mob JUlYatl Iznolenje mat.rijala - sufozlju. 3) Dln.mlCke slle. Vlbraclje Inzvane zemljotresom, mlnlranjem III poblj.njem ~Ipovaltd.

4.3

Useci iii za.ci

Kllzanja mogu nastatl usled jednag III vl~. uzroka oplsanlh sluCaju tvrdlh glln. I' p.d horlzontalnlh n.po08 u t. 4.2. Dopunskl laktor kojl trebe .n.llzlratl u 1/111 za vreme Izvodenja IskoPD, ~IO mo!. IZlZv.tI pol'vu

otvaranj. prslln.. Ukollko vod. ude u plSllne, dolaz! do omeklav.nia I C.lStOQ gllne se progreslvno sm..

S".n.6

JUS U.C4.200

811

njuje. Mor. 51Im.ti u vldu d. je trajna st.bllno't usek. krltlOnlj. od prlvremene st.bllnostl. K.d. je,kosi. n. otvoren. dub vreme I postoji moguenost Inflltr.clje vOde, mol. doel d~ bubrenj., sm.njenj. Ovrstoee tokom vrem.n. I progreslvnog ruhnj. kosin..

5
6.1

Parametri,

optere~enja

i metode analize

Probl.m .n.llzo stabllnostl ..mIJ.nlh m... svodl .. n. odr.alvonje Odno.. Izmeau r.spolo!!v. smlcajne Ovrstoee I proseOnog smlcaJnog n.pone IIImobilisene Ovrstoee koj. j. potrebn. d. hlpotetlOko kllzno t.1o odrll u r.vnot.ll. T.j Indeks relatlvne st.bllnostl, kojl II n.zlvo ..f.letor slgurnostl", definite, II k.o: FS-T/Tm gdeje:
Tf T m

Ovrstoe. tI., - smlc.jn. . On. veliOln. smlc.jnlh napon. kola d.lu)e po kllznoj povrll, potr.bn. - prose kllzno telo u r.vnotell, 111mobillsane smlcajna Ovrstoee.

d. odrll hlpotetlOno

6.2

OptereCenje roase tlo II sestojl od: 1) sopotvene tellne mase uJ, 2) Ij)oljnlh saobr.ee;nlh I druglh optereeenj., 3) pornlh prltls.k., 4} Inercli.lnlh sll. zemljotresa. Optereeenj. n.veden. dd 1) do 3) tretlr.ju se k.o stain. st.tIOk. opt.reeenj.. Ij. sluO.)no kr.tkotrajno optaree.n!.. OptereCenje pod 4) predst.v-

. 6 6.1

Cvrstoca tis
Podrazumeva se da emplrlj,kl linear.n Mor-Kulon- TercaglJev z.kon pred'tovlia zadovoli.v.jueu .proksim.clju opls. stanja n.pona prllomu u Odieaenom Intervelu efeletlvnlh napon. (sllka 14). Krto pon.hnj. tla u dranlranlm uslovlma opteroOonja mole bit I znaOajno kod tvrdlh prekonsolldovonlh gllna I zbljenlh krupnozrnlh materlj.la u nllam podruOju normalnlh napona. Postoi.nje razllke Izmeau vr~ne cvrstoee I r..ldualne Ovrstoee u odsustvu cementlrajutlh ve.. Izmeau zrna objetnjav. II trenjem Izmeau cestlc., prom.nom konflguraclje skelet. tl. I prom.nom zapremln. ,(dll.taclje) u odnosu ne krltlcnu po. roznost, te lomom pojedinacnih zrn. krupnozrnih meterljele, k.o I promenom orljenteclje flloc.stlh ml-

6.2

ner.l. gtineu sluc.iu sltnozrnogtl. (silk. 16).

Merenje parametars ~vrsto~e tla I terensklm I,plllv.nilm. I prlmenom m.tod.

7 7.1

P.rametrl smlcajne cvrstoce tl. odreauju se I.bor.torljsklm povratne anallze. Lobor.torlJ,k. m.tod. su:

7.1.1

7.1.2
-

opltl trl.k,lj.ln. kompr.,lj. (vld.tl st.nd.rd JUS U.B1.029). - opltl dlrektnog smlcanj. Ivld.tl st.nd.rd JUS U.B1.028). - oplt Jedno.k,lj.lne kompr.,lj.lvld.tl stend.rd JUS U.B1.030I, - oplt smlcanj. u prstenastom smlcajnom .paratu, oplt I.bor.torl;skom krllnom ,ondom.
Terenske m:8tode su; oplt terenskom terenskl penetr.clon. krllriom sondom, smlc.nj., sondlr.nj..

oplt dlrektnog

812
7.1.3 7:l
Matoda povretna anellu data IU u t. 9.3. SmlceJne tvrstote po bllo kojoJ rami zavt.1 od razllke Izmedu lotalnog nor_loog ka,lto ..Izrafava Mor-Kulon-T~Ii8Vim emplrlJsklm zakonom u obllku:

JUS U.C4.200 -

nepone I pornog prll'"

r, - c' + (an
gdaje: c' kohezlJa za afaktl1lne nepona, ~rmalnl - totelnl - pornl prltlsak.

- ul tan"

e'
an u 7.3

ugao smlca;ne otpornoltl tie Z8ataktl1lna napone, nepon kojl de\uJa na ravan loma, od nlvoa napona, Istl ukon Ioma sa mota oplsatl preko glev-

Alternatlvno, ako Ja e' konstanta nezevl nlh nepone prllomu u obllku: (a,

- asl - 2 c' cos 8' + (a, '+ aJ'1 sin"

gda su 0,' I oJ' mlnlmalnll mekslmalnl glaml afektlml napanl prl Iomu. Graflk tako oplsane IIneama zevlsnoltl Izmedu afaktlvnog normalnog nepona I makslmalnog smlca;nog na. pone koJi mota de prlml skelat tla, prlkazen na sllcl14, predstavlJa amplrlJ.ku aprok.lmacllu veza proseC. nlh napane prl vallklm daforrnacljama.

'f

SIIke14 7.4
Tla kod kojlh su zrna me<lusobno pOV8una ...ied rakrlstallzecljalll camantl,.na oksldlma gvol<1a, manga. na, kalcljuma, slllcljuma III druglh matarlj a mogu lmetl stvarnu kohezliu, odoosno omlcajnu Cvrstotu ked. je normelnl govOfltlo nepon jednak null. Ukollko stenl a ne 0 du. prlnclpu efektlvnlh napone napone, kojl sadrlll stev de su I promena zapremlne I omlc.i. postojl stvarna kohezlja zn.eajne veil Cine, tade 18, nalealte, mote

7.6

P,eme

fund.mentalnom

ne evrstota

funkclje razllke totalnlh materllal,

I pornlh prltlsaka, 118sllcl16,

formuille

18 obllk anvelope

napone 10m. ze

"elsto koherentan"

Ito Ie prlkazaoo

a mob

sa Izrazltl k.o:

.,.
f

C u

III r,.

(a,

- oJI/2.

cu

gdele:
Cu

kohezlla nedrenlranog

uzorka (u dallem tekstu:

nedrenlr.na

kohezlj.).

perametar

evrstote

u totalna

napone, nazevi..n ad nivoe napona, all mole bit! funkclja poloh;a elementa tla u prostoru.

Strono d JUS U.C4.200

813
'Z"

Silica 15 Ukolllc(ne element 1IOdomzesl~nog tla OptefKuje na takev nefln dl nlje 1nOgua. IYIkUlCljl .ode Iz Intergrlnullrnog Prtlstorl, na mob doti do znafljne promene Zlpfemlne. I obzlrom ne WIOmlmllu stllljlvost vede u odnolu ne stllljlvOit lleeletl tla. Ako Ie ne menje zepremlnl slceletl, tade ne mole dotl do pro. mene efektlvnlh nepone. Ako II ne menil efektlvnl napon, tldl je smlfut8 evrstota koRstlntna. U ovom Iluflju Ie IVIkrugovl totllnlh nepone presllkeveju u jedan krug etektlvnlh napona. 7.8
,

Dellmlfno zlsitenllltnozrnl
hezlju i zlkrlvljenost polledlCl nlpon sukeije I negetivnlh

Invelope totllnlh

meter III" opteretlvenl u nedrenlrenlm uslovlml pokezuiu ..lItlvno vellku ko.

nepone Ioml. Relatlvno uzrokovenlh u drenlrenlm vlsoke kohezlil opedlju Ie prlvldnog kerlktere, k80 tla napo. pornlh prltlslke vlelnostl zlSltanjl kepl18rnlm uslovlml etektlml kojl POYKeVlju etektlvnl I fvrstota nlvoe totllnlh

Izme(lu zrna. Prl povetanju Inleljllnlstepen u.loviml

etektlaukelje

Opedl. ZI odre4en na u nedrenlrlnlm pornl prltl.el duh rlnvorl dostlzlnju rlstu.

neopteretanogelementl I ..stverlnil zlSltanjl postlje

tie, A porlstom vezduhe ponllatl (Sllke 18).

dolazi do Istlsklvenjl u nedrlnlrenlm fvrstote

u vedl, stepen k80 potpuno zeslta"'l reste I nlvou napona Slv YOZ' koherlntln, tl prl

Ukollko je Inleljllnlstepon nlVOl neponl

tlkeV dl .. prl odre(lenom

u 1IOdl, mlterl)ll.. odre41nog

uslov'lml poflnje konstlntna

'Z"

SIIkl18

7.7

Konceptl Iz t. 7.5 I t. 7.6 omogutavlju lnallzu uslove prlvremene stlbllnostl m... tie u prlrodl u Ilufaje. vlml klda je brzlna promena naponl usled prlreltoja optoretanja znetno veta od brzlne promene etlktlv. nlh nlpone, Ito je klrlktlrlstleno Iskljuelvo Zl .Itnozrne metorljlle mele vodopropusnostl. Polto II u toku kon.olldlelje odvljlju procesl promene zepremlne, promeno pornog prltllke I promena efektlvnlh nlpone, fvrltota .. vremenom menja. tvrstota tli nlje nekl unlpred dltl konStlntl, VK je, 'zme(lu ostalog, I funkel;1 putlnje nepone I !storlje deformeel;l. Ako 51 niYOtotlblh neponl povetlvl, trenutak zavrletke nlnolen;1 opterKlnjl IZI.letlk po, ne primer) predstlvljl krltlenl uslove Zl stlbllnost me.. zo.ltenog .Itnozrnog tll. grl4enja nell.

7.8 7.9

7.9.1 7.9.2

Ako Ie nlYOtotllnlh nopone u tlu smln)uje !prllzvo4enju useke, ne prlmerl, usled usporenog bubrenjl (konsolldleljl SI .uprotnlrn znlelmll generlute .. negatlvnl pornl prltllel. poYKeveju sa etektlvnl no,ponl I mesa tla mote bltl, blr prlvremeno, Itlbllna. Di.ipoe'ja nogltlvnlh porn In prltiSlke rezultlra padom Imlcaj. ne fvrltote. Ovo mole dovestl do odgo4enog ruleR)I, Ie au parlmetrl fvrstota Zl efektlvne napone morodavn' Zl ocenu trl)ne Stlbllnostl mill tll u lekvlm ullovlme.

814

JUS U.C4.200 Siltna 8

7.9.3

Neka normalno konsolldovana sltnozrna zaslblna tla osetljlva su na 'poramecaje Uuslovlmasprecene pro. mena zapremine. Takva tla pona!aju 58 krto I dostllu vr!nu cvrstocu prl relatlvno mallm deformacljama, . nakon toga, praktlcno odjednom, usled strukturnog kotapsa skeleta dolul do vellkog I nag log porasta por. nog prltlska, . nedrenlrana cvrstoca opadna za fedan do dva rada vellclne. Odnos Izmedu nadrenlrane mak. simalne cvrstoCa Cu Jtvrstoee preradenog tla cu, sa Istom Z8premlnom pora IIIlstom vlawo!cu u uslovlma potpunog zasleenja osoblna je koja 58 nazlva "senzltlvnost".

7.9.4

Krto se pondaju

u drenlranlm

uslovlma 1 cvrste prekonsolldovene

gllne I zbljenl krupnozrnl

malerljall.

Vr!na cvrstoCa sa moblll!e prl relatlvno mallm deformacljama,

a Z8tlm sa porastom smlcajnog pomeranja

cvrstoCa postepeno opada I nakon vellklh deformaclja dostl!e konstantnu, rezldualnu vredno'l"zn.lno m.nj\J od vr!ne. Dljagram kojillustruje takvopondanje datje nasllc117. U tom slucaju sa Z8 Istl m.lerllel mogu deflnbal! dve anvelope napona loma, tl. vr!na I rezldualna.

&~~
<f

ft

. d'

Slika 17

Vr!na smlcajna cvrstoca sa mole aprokslmlratl analognl nacln:

;

vec ranlje naved.nlm

Izrazom u I. 7.2, a rezidualna n.

+ tan 0' r f,r =- c'r 0' "

Indeksom r oznacen! su odgovarajucl paramelrl rezidualne cvrstoce, Ii. paramelrl smlcajn. cvrSloce Iia nakon vellkih smlcajnih pomeranja. Rezldualna kohezija c, ie real no iedn.ka nuli, jer mehanlzam 10m a podrazumeva relativno klizanJe glatkih plocastih minerata, koj! su orljentisani p.ralelno sa ravni loma. Ugao rezidualne smicajne cvrstoce 0;, kojim se opisuje m.ksimalnl smlcajnl otpor tla oakon vellklh I dlskontinualnlh smlcajnlhpomer.nja, veom. cesto zavis! od vellclne normalnlh efektlvnlh Ilapona kojl de. luju u ravnl loma. Eksperlmentl I anallze uocenih pojava nestabilnostl mogu prlkazatl da je anvelopa rezldualne smlcajne cvrstoce tla zakrlvljena (sllke 17 I 20). 7.9.5 Odnos Izmadu vr!ne I rezldualne smlcajne cvrstoce zavlsl od nlvoa.napona I oplsuje se Indeksom krtosli:
1'f -ir

I B '"

Tf

7.9.6

Krupnozrnl zbljenl necementlr.nl

materlj.II,

k.o !to su drobljenl kamen, !Ifun.k I pasak I njlhove m.lavl.

ne, nemaju kohezlju. Zakon cVTSloCadat je u obllku:

Tf

. u' n tan0'
Irenj. prl konStlnlnol

Za dati materij.1 ug.o smicajne cvrstoce zavlsl od zbljenostl I nivoa napon.. Ugao vr!ne smlcajne cvrstoce granul.rnog m.lerlj.la s.slojl se od zblr. komponenle zapremlnll od doprlnosa uticaj. promene zapremlne (dll.t.cije).

Strono 10 JUS U.C4.200

815
vell~lne kohezlje, dellnlsena fvrsto~om u ravnl u kojoj je normalnl napon jednak null, no pollojl

7.9.7

Znafajna

ukollko Izme(lu uno ne posto)e hemljske III ..cementne" veze. Odseeak, kojl konvenclonolnlm poslupclma nastaje ekstrapolacijom p~ve anvelope ka nultom nivou: normalnih nopona, stvara privldnu kohezlju koja je u najveooj meri posledica zakrivljenostlanvelope prlkazani su no sllkama 16, 17, 16, 19120. 7.10 napona loma, Elementl nellnearne anvelope napona lema

Zavlsnost ugla smlcajne otpornostl tla u funkclji normalnog napono u ravnl lema mote se oplsatllzrazom:

0'

08 + t:.0'/

(1 + I7/PN)

gde je:
0'8 t:.IJ'

PN

baznl ugao trenj a,

mekslmalna ugaona razllka,

normalnl napon srednjeg ugla.

Gornji izraz,ilus1rovan no sliei 18, oplsuje ugao smicajne evrsto~e zbirom od dva elana. Drugl sablrak ima osobinu da teil ka nuli sa porastom normalnog napona, tako da ukupan ugao smicajne evrsto~e teli kon. stantnoj granlfnoj vrednosll koja se deflnl!e kao baznl ugao tranja "B'

11

6'

a;
Slika 18

7.10.1

Izraz Iz t. 7.10 prlmenjen na izraze Iz t. 7.2 17.3 redukuje se na konvenclonalnu

linearnu Mor-Kulon-

Tercagijevu

envelopu

u svakom

od slede~a 1r1 slueaja:

1. oko je makslmalna ugaone r.zllk. .60' - 0 za prolzvoljno konoene vrodnosll par"motr. PN' dohlja se d. je ~ "8; '" 2. ako je ..n.pon srednjeg ugla" PN jednak null, za prolzvoljnu konaenu vrednost AI!' doblja sa da je, kao 1 u prethodnom slueaju, 0' ~ 08; 3. ako je "napon srednjeg ugla" beskonaean, tada je 0' - 08 + A0' - 0~. 7.10.2 Nelinearna anvelopa napona 10m. mote se opis.tll druglm analltleklm IZlazlma pod uslovom d. takav opis .proksimlra eksperlment.lne rezult.tc bolje od stand.rdnog line.rnog zakona. Na slicl 19 prlkazanl su k.rakterlstlenl rezultat! Z8 kompaktlranu glinu. Promena ugla smlcajne evrsto~e u funkcljl normalnlh efektlvnih napona data je no sllcl19a). a oblik anvelope napono 10ma u konvencionol. nom podrueju napona Ispltlvan)a do 400 kPa na sllcl 19b). Razllka Izmedu IInearne Interpretaclje loplsa nellnearnom anvelopom posobno je znaeajn. u podrueju nltlh nlvoa napona (silk. 19c)). !lustraclja mogu. ~e zakrivljenostl anvelope rezldualne smicajne otpornostl za gllnu je prikazana no sllcl 20.

7.10.3

--...

816
7.10.4
Ked I118tarlj.'. kojl Ie krt~ ponalaj'! 10m la mol. odvlj.tl progr.llmo. J. totalne evrstoee u pojedlnlm t.ekama gan.rlsen.

JUS U.C4.200 51

1\

18 r.zlleltlm It.panom inobUlucl'

kllzn. povdl, kojl 18 oplsuj. r.zldualnlm 'aktorom: 1',-1' 1', =-1',

R.,., a)

",,,

"fII'

lOG

2DII (k~.1

1DQ

a::

JDD

bI~
p
c)
lOG ;III 103 UJI

al
,.-

I.~.I

~IOU" 'If

ii ~ za
III

'Cr.~" -10.,.-- -~--

~\..~------b)

ik~'
.. 0

sa

(.~,

ICXI

ItCI

a,;

110

10

III

!II

sa

10

111

(J"' 10

~I<~
0 sa
IIIP'11 Slika 20

(k~" "'
Slika 19

100

ItCI

lID

Karakteristi~ni

slu~ajevi c.mentiranim mat.rijalima

8.1

Kosin. u krupnozrnim

U slueolu nlskog nlvoa podzomn. vod. (.lIko 211 10m 18 malo dosltl pn plltkol plomlrnollllllingo zokrlv. Ijenoi kllznoj povr!1. Pojava Zltelue. pukotlne je kankteristlena prl relatlvno vlsokom nlvou podzemne vode Isllka 22), kada sa kllzanje doga4a po relativno plltkoj kru!no-cliindrienoj kllznoj povr!1. No!lca kllz. nog tela j. uslovliena lokalnom vi.lnom koslne. Anallzlra sa prlmanom parameter. evrstoeo z. e'oktlvn. napone c' I 0' sa dronlronlom uzo' k. ("dronlr.. nl oplt"). Vellelne pornlh prltlsaka s. odrec!ulu Iz tIItr.clono sllko pomoeu str uino mro!e. 8.2 Kosine u krupnozrnim nevezanlm metarij.lima

Stabllnost kosin. zavlsl, pre SVegd,od nlvoa podzemne vode (sllke 231 24). Pri nlskom nlyou podzemne vade kUzanje so pojavljuie u obliku lokalnih odronjavania sve dok 5. koslna n. ubla!1 do nagiba koji je iednak uglu trenja 0'. Prj vlsokom nivou podzemne vade ugao stabilnog naglba kosine je pribll!no iednak 0'/2.

SUM. 12 JUS U.C4.200

817

S.G
~
Slika 21 Slika 22

s,c;

S.G

S,G
Na sllkama ie: S Slika 23 Silk. 24 G

pesak !Ijunak

Analizira sa prime nom efektivnlh napona I para~etn 0'. Manja kohezlja, koja fepajfe!ee posladlca zakrl. vljenoStI anvelopa napona loma, sa zanem.rujo:Posebna petnja se mora posvetlt!'pltanju te(:enia ako su u pitanju rastreslti sitnozrnl peskovl. 8,3 Kosine u zasieenim normalno iIi malo prekonsolidovanim Klizanje se pojavljuje po prlbilino kru!no-clllndrlfnoj glinama kllznoj povr!1 hllke 25) (:Ijl se polo!aj mole tecrlj-

ski odreditl u zavisnostl cd promene fvrstoce u preseku koslne. Polotaj podzemne vode ne utJ(:e na sta. bllnost osim ako !luktcacija nivea ne menja .fvrstotu iIi se pojavljuje u pukotin; izazlvajucj dopunsko horizontalno opterecenje. Anallzira se u totalnlm naponima, uz opisivanje promene fvrstoce u presaku. Parametri fvrstoce sa odrec3uju iz opita jednoaksijalnom kompresljom, oplta sa nadreniranlm uzorkom (.,nedreniranl opit'1, triaks;. jalnom kompresljom iii pomocu krllne sonde.

Na sllcl ie:

'--...

CL - pra!lnasta gllne CH - masna gllne

""'--Slika 25

0.4

Kosina u uslojenom profilu tie Polotaj krltlfne kllzne povr!! z8v!s; od relatlvne fvrstoce I orijentaclje slojeva. Klizna povr! je festo komI pesivnih delova, prl femu centralnl blok odgovara uslovlma stratlflkaclje.

blnacija aktlvnlh neutralnlh

Kllzna pov!! je naj(:e!ce slo!ena (sllka 26).

818

JUS U.C4.2uO Str.".

13

Na sllclJe:
S G

- pesek - IIJunak C - gllna M - prallna

Slika 26

Analizira sa u efektlvnim naponlma prlmenom c' 11'1'za sitncizme materijale i 1'1'za nevezane. 8.5 Duboka Pl'zsnja starih kHzilta Povrl lomu III nJan va~1 deo je blilgo zukrlvlJan (sllku 27), a u gornjam dalu sa mole uo~itl Itarl olllJnk skarpa, ~Ija je dullna u preseku reda vell~lne 10 % ukupne dullne preseka kllzllta. Smlcajna ~vrsto~a

kllzne mase opada sa veli~lnom pomeranja koja su se ranlje dogodlla. Kritl~ne su situaclje u tvrdim pre. kcinsolldovanim gllnama, koja su omek~ne, Isprskale 1 sa strlJama po kllznoJ povrl!.

Na sllclje: CL - prallnasta gllna CH - masna gllna

Slika 27 Anallzlra se u elektJvnlm naponlma I parametrlma rezldualne smlcajne ~vrsto~e. Pri tome je neophodno povratne analize, koja je opisana u t. 9. Zahtevani

odredivanje mobillsanih parametara ~vrsto~e metodama

laktor! sigurnostl mogu u ovom slu~aju bltll znatno manjl od 1.4, all ne manil od 1,15. Anve!opa napona loma mola bltl zakrivljena, te se mora vodltl ra~una 0 nlvou prose~nlh normalnlh napona za kojl se pro. vode laboratorljska Ispltlvanj. ~vrsto~e.

8.8

KHzanje zbijenog nalipa na mekom vezanom tlu Povrl 10m. mote bltl uslovljena predomlnantnlm da bi se nal.o krltl~.n. mehanizmom rotaclje (sllka 281111translacljom uz poia.

vu aktivnih I paslvnih prlzml, koje ~lne slotenu kliznu povrl. Potrebno ie anallzlra!! oba mehanizma 10m.

~
, """---~
"""""""'"
""

/" I
"I

S,G

Na sllel ie: CL CH S G

~ ~
"",/'"

+
CLICH

~"

- prallnasta glln. - masn. gllna - pesak - Iliun.k

Slika 28

14 JUS U.C4.200

819

Analiza nabllnonl sa mora Iprovanl za totalna I za afaktlyna napona da bll8 od.adlo k.ltlean Ilutaj. U Ilueaju veoma brzog g.aGenja zanama.uja 18 mogub1on konaolldaelja J anellza prJ",amana nabllnonl Ip.oYodI u totalnlm naponlma p.lmlnom peramata.a ey.ltote Iz oplta sa nadrlnl.anlm uzo.kom IIIlz oplta k.llnom sondom. Ukollko sa deformacljl prl Iomu mata.lja'a nellpe I podlogl jako ,"zllkuju, faleto. Ilgu.nostl mo.a bltl vecl od 1,00 lako 18potpuno zanama.1 amlcajna e",stoe. tela naslpe. T.ajna stabllnolt 18 anallzl.a prlmenom pe.ameta.a eyrstote Z8 efaletlyna naponl uzlmljucl prl tome vall, elna pornlh p.ltlsakl p.ama hld.OItaUeklm usloylme dlletl.anlm ~o!ajam nl- podzlmna yoda. Owe sa mora posaboo Yodltl.aeuna 0 valleinll b.zlnl razyoja Ileganjal horlzontalnlh pomeranja u Yllml' nu. SleglnJ. t.upe put. nakon Izg,"dnj" koloyoznl konsuukelll ne Imlju blU nl vlllka nl ne.lvnoml.ne, j.. to,mole Izazv.U zn.eajnl defo.m.cljl I ottet8nja. Pojava podulnlh pukoUna u kolowzno) konst.ukel. jl mo.a se spreeltl mlnlmlzl.anjlm yelleina odgolSonlh defo.meclja. Pod.azumev. sa da sa, oslm t80.ljl konsolldaeijl, ovde moraju upot.lbiU metode naponsko~aformaclC\e analiza koje omogucuju ..gledava. nje ka.akterlsUenlh yelleln.. U oyom slue.ju su, oslm pe.ameta.. ev.noe., od posebne valnostl dlfo.m.. eljskl pe.amet.!. 8.7
Kllzanja kosina u.ka Smanj.n)1 dubinl horlzonulnlh gllnl. u tvrdlm ispucalim 811ne.... napona (sllke 29) p.1 IzvoGenju Iskopa Izazlva bub.anjl Obllk krltlenl kllzn. pov.11 zavlsl od v.llelne glln. I otva,"n'" prsllna, I orlj.ntaeljl prsllna III od

Ito z. posledleu omeklanja

Ima pad eyrstoe..

,/
,,/ , / ./.." " //',' ,,' " ...f.:::::--" ," /' " l

,/ 'CH Nasllelje:
CH

-----

m.sna gllna

Silk. 29

Priyrem.na stabllnost sa .nallzl.. upotrebom yrlnlh peramlta.a evrstoel e' I c'. T.ajna stabllnost Sl anallzlra prlmenom rezldualnih parameUra evrstoel e; Ie;. Ukoliko je Indeks kltostl 18 < 0,5 I r..ldu.lni faletor R > 0,85, mole ,", pored rlzldu.lnl, ZldrlaU I vrlna smlea;na evrstoea. Ukollko oba uslova nlsu !spunjlna, marl 18 rleun.tl II rezldu.lnlm paremetrlme smleajne evrStoee, jer postojl znatna yerov.tnoe. pojave progreslynog lome. 8.8 Nasip na padini Uslovl nlstabllnoltl sa poJ.vljuju Iz najmlnj. dv. rlzloga; usled powe.nj. optlrltlnJa prlrodnl padlnl novlm optlretenjem tlla nasip. i usled Izmlnjenlh uslov. dronlran;a I lvapo.aeljllz padlne,lto mole iza. zvaUpoveeanjepornlh pritlsaka.Stabllnostnaslpa(sllka 30) Dvlsl ad kvalltlta tlla naslpa(u manjo]merl), ad pa.amatar. evrstoe. padlnskog mat..!jala I od Inleljalnlh st.nJa nlwa podzlmna vod.. Obleno 18 rulenjl kosin. dog.1So u obllku podnollenog kllz.nj., n.kon Izvesnog vrlmln. po z.vrlltku gra""nj., kad. d06e do povllan;a nlvo. podzemene yodl. Prvl znacl nest.bllnostl H pojavljuju u obllku podulnlh pukotln. rll kolovoznoj povrllnl (sllke 31), n.kon toga slede m.nja denlv.l.elja koj. mogu p.etll u kona, eoo rutenje trupa puta sa dllom pad!n.. Analiza 18 sproYodI paramltrlma eyrstoel u etlletlvnlm I18ponima, all .ka ja povrlinskl pIIdlnskl sloj za. siten Yodom, potrabno je, paralelno, Iprovestll anaUzu stabllnostl u totelnim naponima, Yodetl raeuna 0 uslovima dlltorzijskih deformeeij. i konsolldaeijl.

820

JUS U .C4.:ZOO Su.na

16

Slika 30

Slika 31

Metode analize stabilnosti

U smlslu ovag standarda. metode anallze stabllnostl zemljanlh masa se dole na trl osnovne grupe: maso till Izr8~UrntvanJcm grenitne ravnotde. faktol IJ

1) PrvD grupa metoda je usmerena slgurnosti, nlellomo, prl temu su u najllroj

nil odroaIvnnje prlmenl metode

more stDbllnostl u ok,;irima prlnelpa III rulenje.

Ovaj prist up

se mora prlmenjlvati, 2) Analiza stabllnostl

jer daie odgovor se ne sprovodl

na vaino pitanje da 11je neka masa tla stabilna, za poznate

sigurna Iii na gra. parametre tla, vee i

kada sa mogu oteklvatl

velika pomerenja

samo da bl se doblo faktor slgurnosll

za odredlvanje parametara tvrstoee prl lomu ukollko je dollo do pojevo ","Inbllnnul mosn II.. Zhuq toga se analiza sprovodl na obrnul n.tln; nalma, ako je pOlnalo da je prl rulenju Fs a 1,0, Irate s. para. melrl kojt.odgovoraju analilom". najveeom mogueom ovoj realno pouzdanoscu konstatovanoj parametara velltlnu odreditl sltuaelj!. tvrstoee I rospored Takav postupak u efektlvnlm pornlh se ovde nallva "povratnom naponlma, neophodno je sa no kllznoj povrll prllo.

Radi odredivanja

pouldanlh

prltlsoka

mu. Dodatnl zahtev podrazumeva I potrebu odredlvanja nlvoa normalnlh napona prllomu, kako bl sa oda. brale valltlne optereeenja prl komparatlvnlm laboratorljsklm Ispltlvanj;ma. Na ovaj natln se odredl pro. setna tvrstoea prl lomu, koja u slutaju vellkih I ponovljenlh pomeranja najtalce odgovara rezldualnlm parametrlma tvrstoCe. 3) Tree. grupa metoda Ima kao primarnl ellj odred1vanje stanja napona I deformaelja, prl temu su veiltine pomeranja prl radnom nlvou napona od prvenStvenog Interesa. Ova grupa m.toda $I mot. upotrebltl .. anall.u stabllnostl zemllenlh mase, ukollko sa matematltkl modellra I pojava progreslvnog loma, kao dopuna obave.ne anallze metodama granltne ravnotele.

10 10.1

Mehanizmi

loma i metode proraauna

U metodama granltne ravnotele so podralumeva d. je laktor slgurnostl Fs, dellnlsan I.,azom u t. 5.1, konstantna velltlna dul kll,n. povrll. Pri tom. I' neophodno unap,od delln".tl mogue. meh.nll"" hi. po.tetltkog loma I odredltJ kllzno telo ogranlteno killnom povrll, za koj. se doblja merodavna mlnlmalna vrednost laktora sigurnostl, koja za najmanju fizltkl mogueu granleu Ima vr.dnost 1,0.

St

IS JUS U.C4.200

821

10.2

Ukollko smlcajna tvrst~a zavlll od tr.nja. odnosno od normalnog napona, ,alpo,ed unotarnjlh Ilia j. od prlmarne valnoltl za odrallivanj. velltlna normalnth napone po kllznoj po..!1 od koj. z.vlll i';vrstot. tla u Olnovl Ivake lam.lo. SIIe koje deluju na pojedlnatnu lam.lu Izdvojenu Iz kllznog tela prolz.oljnog obllka I drug. velltlllO ko;e figurllu u ullavlma ravnot.le prlkazane IU no sllcl 32.

O~_.
.

.-.--------.--..

al

i i i
I I

r
N.poznato 1-1

h
Poznato Xi_IJ

'XI

bl

~ E.-1

~"~
:f~'
Nepoznate N' S velltlne IU:

M1

i
IX I

::~: l

EI

~'
VI

)J
'If
n n

_'

f,

.;
Broj

Slika 32
normalne
smlca;n.

E -

elektlvne

Ille u olno.1 Ivak. lomel.

1110 U olno.llam.l.

X e FI

polofajl normalnlh komponenata medulam.lnlh Ilia velltln. normllnlh komponenata matlul.meln. Iile velltln. Imlcojnlh kompon.nata m.tlulam.lnih Iila polola;1 normalnih Iila u olnovllamele laktor Ilgurnostl

n-1 n-1 n-1 n

Ukupno

nepoznatlh

6n-2

Za ro!enj. problema na ralpolaganju IU trl ullovo ravnotela za I.aku lamelu (lblr horlzontalnlh Ilia, zblr vertlkalnlh 1110 I zblr mom.nata moraju bltl lednIki null) I uslov 0 mobillsanoj tvrstotl,lz kojeg so doblj. vez. Izm.tlu smlcajn. I nonnolna slle u osnovllom.I.,lto d.je ukupno Ivega 4 n jednatlna. r.tna metoda, u Imiliu ovog standarda, IUon. koj. zedovoljavaju sve uslove ramotale uvotlen;em razlltltlh pretpostavki:-an bez zanemarivlnja pojedinih komponenata IPoljnlh I unotlrnJlh Ilia. Prlbliin. metod., u smiliu ovog standarda, su one koja III zanamaruju pojedln. sll. 1/lIIlgnorl!u n.ke UI' love r..notele.

822
10.3

JUS U.C4.200 Str.". t 1

Plona",o kllz"o povrtl Isllk. 331. kolo .u ,el.tlvno plilk. u odnolu n. dullnu kll7rKIIi '.Ia I pUlalnlll1l IU pov,lInl terene, mogu .. tretlretl keo kllzne tele beskone~ne dullne, toko de .e utlee" n. krajevlme mogu zenemarltl. Db. komponente me"ul.melnlh III. u vertlkelnlm pre"clm. .\1 konltentne dul kllznog tel.. tOko de je ,ezllke odgoveraju~lh komponenete j.vljuju u uslovlme ,evnotefe. Iz,az z. lakt~' zemljot,esa, gl8sl: ze lueku lemelu jednek. null, te 58 njlhove vell~lne ne po. slgu'OO5\I, u odsustvu sj,oljnlh opte'e~enj. Iln.rclj.lnlh .110 z co.> Q

F.

. . c' + \11 .. z .

Iin Q cos a

- ul t.n '"

Silk. 33

Iz ove veze se dalj. mote Izvestl specijalan slu~aj za uslove fIItra~lje podzernne vode pa,elelno koslnl I kllznoj povrll, Uo da;e: e' + (1' z - 1w hw) cos> a tan
1 . z . sin", COI '"

Fs.

'"

U gornjom Iz,azu je redl jednostavnostl zanema,ene eventualne ,ezllke Izme"u jedlnl~nlh ma.. tl. !znad I !spod nivoa vode. U slu~.ju sltnozrnlh meterljale t.kvo rezllke I. zenemarljlve, . obzlrom do se mo'er Ij31 zaslli vodom Ilzned nuhog pljezomet.rskog nlvoe kapllarnlm penjanjem. 10.3.1 Ako 58definite ko.lleljent pornog prltlska u oblJku:

'\I

. u/..;. z. u .b/W

Iz,ez za Fs Iz prethodnuo~ke

se mote n.plsad ke~: C'/(1' z) + (1 - 'U! cos> a tan ", sin Q cos '"
male vell~lna, go,njllz,ez postaje:

Fs.

10.3.2

UkolJko je mat.'lial

bez kohezlje t'li je e' /1Z ,elatlvno

Fs. 11

-'\I'

ten "'/ton Q

S".n. 18 JUS U.C4.200

823

Ako )e pr.vae fIItr.elje u podrutju Ilea n.koh.r.ntne ~osln.horllontalan, tad.)e r u - "('h" sa tlpltnom vrednottu ru!Ol0,5. S1edl'da nekohor.ntna ko.lna bOl prl.ultv. IlIlr.elon. vod. Ima oko dva put. votl laktor slgurnoltl u odnosu na oplsan. uslov. utleaja pornlh prltl,aka. 10.3.3 luazl Iz t. 10.3.1 110.3.;2,1 pored Qtlgledn.lednoltavnostl" Imaju relatlvno vlsoku tatnolt ukollko su Ispunj.nl uslovl la koj. Ilvedanl, t. Ih tr.ba upotr.bljavatl za plltka kllzna t.la, plltka transladona kll. 'u zltla Ila uslov. lokal". stabllnostl granularnlh I nevelanlh koslna. Kruino-clllndrl~ne kllzn. povrtl (silk. 34) s. anallzlraju, u na~.lu, metodam.
Metoda F.llnljusa 111tlv. "h.d,ka m.toda", koj. s. bOllr. na lan.m.rlv.n) melnlh ,lIa, definite ,. lualom:

10.4 10.4.1

lamela.
u obp kompon.nt. m.dul..

F, -

Le1' + (Wcos a LWslna

- u I) tun 0

U Irikelonim sist.mima, kod kojih po,toj. i lna~jnij. v.litln. pornih pritisaka, primenom gornjeg izraza ,. doblj.ju nodovoljno koroktnl (konzorvatlvnl) rezultatl, t. s. u takv1m .Iuta)ovlmo ova m..odo n. pr.porutuje. Ovaj Izraz dale kor.ktne relultate u slutaj.vlm. kada ,mlea)n. tvrstotu n. z.vl,1 od v.lltln. normalnlh napona na kllznoj povrtl, $to je slutaj samo u anallzlltabllnostl maso koherentnog tla u nedrenlranlm uslovlma, ako s. um.sto e' stavl eu 10' - 0u - 0, tto dale:.

Fs -

Le u I
:/:Wsln,a

LOu IR
LWX

Slika 34

10.4.2

Proracun stabilnostl,u slutaju do se mehanlzam loma mole aprokslmiratl ellindrl~nom kllznom povrtl, uz implieitno uvodenje uticaja normatnih komponenata medulam.lnlh sl1a na raspodelu .I.ktivnih nor. malnih napona dul kllzne povrti, vrti so po tat nom Bitopovom Izrezu ko)i glasi: L[e'b+(W+ XI-,-XI L W ,'In a -bu)tan0']ma

F.

gde Ie: ma = 1I{eos a + sin a' tan 0'/F') Vr.dnostl za F, I bX

Xi-I - XI zo svnku I.molu koja zadovoljava gornju j"rlnoclnu, prodstavljaju rlgo-

---...

824

JUS U.C4.200 S..-

19

rozno rolonll problema. Ako II Zl prvu oprokllmlclju UIVOJl da la /J(, 0 za lvaku 18mllu,lodlna""po. Z""Ia oSlaio FI koja flgurll8 Sl obo Itrana znaka Jod""koltll no mole sa aklpllcltno Izrazill.

10.4.3

U praktlfnoJ upotrobl moll 'II prlmln/lvlIl ..rUtlnlkl motod", ko/I podrazumlva zanlmarlv.nj' lazllka v.rtlkalnlh komponlnltl ml<lulamllnlh sila u Izrozu Iz prlthodnog flln., odnalno prlmanu IZllz': 1: [c'b + (W

Fs Do

- b u) tan

8') m..

1:Wlln..

10.4.4

Za dlllmlfno potopljenu kOllnu, no koju d.luju IInliska opt.II~nja, podeljlna opter.eenJa l!nercljllne 11Ie z.mljotresa, rutlnskllz"z za Fs II mole naplsatl u prolir.nom obllku: 1: { c'b + [W + W' + Ry + P b + kv (W + W.I
FI1:[W+W'+ Ry +p b+ky IW+W.l)sln..+

- bu.]

ten IJ'} m..

IW+W.lv/R

Rx VR/R+kx

gdeje:

W'
Wz

potopljene mila d.11 lam. Ie Ispod nlvo. vade, - Z8sl~no m.sa del. I.m.le Ispod nivol vad.,

u.

- lodnlko podoillno vertlkalno spot]nje opterotonlo, opt.r.~lnla, Ry - vartlkllnl kompon.nll &pol]nlegIInl;s1<og Rx - horlzontaln. komponont. &poliniogIlInll.kOl!'opt.,.~.nl., k. - kOlflcijent horlzont.lnog s.lzmlfkog ubrz.n]., ky - ko.flcljlnt vertlk.lnog s.;zmlfkog ubrz.nj.,
y 1

- pornl nltprltls.k

Iznld hldrost.tlfkog nlvo.,

krak Inarcli.lna sll. u odnosu n. cent.r kllznog kruo..

N.poznata vallfln. taktora slgurnostl I. pojavljuj. sa ob. strano znak. ]odnakostl. t. s. transcod.ntn. jod""fln. relav. Iteratlvnlm postupkom. Postupak direktn. supstltucije konverglr. dovoljno brzo ZI pr.k. tlfne potr.be, prl eemu s. usvaj. d. je r.i.nj. doblj.no ako je razllk. dva sukceslvna r.zultata man;a od n.k~ unapred date m.lo tol.ranclje. Toloraneli. nn 1m. bltl Yft~a od 0,001. 10.4.5 U an.llzi st.bllnostl se mora noel ona )cllzn. poyri koj. daj. minlmalnu yrednost t.ktor. .Igurnost!. Krlo tlfna krulno-cllindrlfna kllzn. poyri II mole Odrodltl prlmenom rl.funara, I'll femu s. probnl centrl po". taylj.ju u fyoroy. d.te mr.1e III s. prlm.njuj. postup.k automatskog tr.lenja krltlenog centra po n.ko) od metOda optlmlzaclje tunkcije sa trl promenljlve. 10.5 10.5.1 Kllzn. poyrl; proIzvoljnog obllk., ko;e keo speclj.l.n slufaj podrazumeyaju I krulno-<:lIIndrlfne, trebo u n.felu Ispltlyatl tafnlm metod.ma koj.z.doyolj.yaju.va Irl usloy. raynotd. koJi su prlkaz.nl u t. 10.7.
Faktorl slgurnostl prlhvstljlY. taenosll u slufaju homogenlh r.lallyno plltklh Ilzdulenlh kllznlh lola mogu se odredltl Janbuovom metodom (1954) prema Izrezu: 1: [c'b + IW

Fs gde je: n..

- b . u) 1:Wtan..

tan

\!I') no

- sec'

../(1 + tan.. Ian \!I'/F.),

polopljenoStI so uyodl ne sllf.n Iln.relj.lne nofln kao I u BI!opoyoj mole sa nepl.atl matodl, kao: a pro!lren obllk, koJi spal;na opter.tenje silo lOmljolre.a,

10.5.2

Ullc.j

dellmlfne

obuhyata

Fs.

1: c'b + [W +'W' + Ry + p b + ky (W + WzI

b ul] tan IJ'} "0 1: [W + W' + Ry + P b + ky (W + W.IJ t.n Q,+ Rx . k. (W + W.'

Vellflne u gornjem Izrazu su dellnlsane u t. 10.4.4.

S,..no 20 JUS U.C4.200

825

10.5.3

Maloda navedena u t. 10.5.1 110.5.2 na pokeluju vllOku 1IIII'.lnolt prl poredenju .. ,.tn'lIm POIIUpclma. Zbog ovog nedoltatka korls~1 sa .mplrl/ska korakclja rarultat8 prlkalne sllcl 35, kaja /a pro,,..I.', kamperallyne ana Il,. ogranlt.nog broja homog.nlh presake. KorakclJa . sprovodl nekon l8Vfletke Itera. eI'a po na..d.nlm lun/ma. Ova amp/rljlka korakclja obuhY8t8 ne aprokllmaUvan net/n ..mo osnom' obllk u t. 10.6.1 . na I obllk II t. 10.5.2, ukollko u I"aru ligurilu IInl/ska opleratenla I 'narclj.,... Ifla laml/olre... S obllrom na to da matoda korlsll sarno dya usloya raynotah, a !gnar/Ie Irnlca;n. kamponant. rne4ula. melnlh Ilia, ... praporutuJ. .. la opl1u upOtrabu. U smiliu ovog Itanda,d., ova melod. .. klallllkuj. u prlbll!na matoda. N.vedana ogranltenjl .. ... odno..1 nl Jlnbuoyu matodu II (19731.

\1

\10

fa

Fs (korlg)

- 10 X Fs

I
o,.z

SIIkl 35
10.0

IU

CI,4

d/L

Za fllltki moguta klilna pov,!1 prollvoljnog obllka, radovoljlvan;a III uslova ,aynota" (tltna m.lode) bellanemarlvanja pojedlnlh komponenall unullrnjlh slla,uldokal ",ltke dopusUyosti ,.lenja,ohalha. c:lujarezultall kojl sa kretu u prihvatljivo uskim granlc:ama, bel obzira na tip hlpoteza ko;lja blo upo. ,trabljan za daflnl..nja metode kola daja jednoznatan rezulllt. Osnoyn. usloyne jednatlne Iz t. ~0.2. Na sllcl32a) prlkazana /a prollvo'Jna killna povrlltdelj.na yerUkal.

10.7

nlm preseclma na n lamela, prl cemu IU mec:lulameln/presacj numerlsanl od 0 u "aktlynom potetku kil,. nog tela" do n u ..noflcno; tackl" kllzn. poyr!1. Deflnicije prvsetnih Ilia I njlhoyih napadnlh tataka date su na IlIcl 32b) sa usyoienom pozltlvnom orljenlacl/om opter.t.nla I momenala Ilia. Konturne sll., koj. deluju na IZdvojenu lamelu I odgoyarajute zep,emlnske sll. mogu se, prema prlkaranom poSlupku, pod.U. tl na pozn.te I nepoznate veiltIne. Ukollko je lamela dovoljno uska, tako da se moment! usled rnllke elektlynlh normalnlh napo"a "a krajevlm. beze syak, I.mel. mogu zenemarltl (e. 0), t,' us'oya ..vnote" U rav"1 ze syaku lamelu glase: t X-O
E,-1 E, + Nj sIn 01, .. 5. cos 01, + H,

1:Y-O XI-I -X,-Nj COSOl, - 5, sin 01,+Vj-O

tatku Olnove lamelel

1: M - 0 (za srldilnju

EI-, d,_, + (b,/21 tan 01,- E, d, - (b1/21 tan 01,- (b,/21IX,-1

+ X,I + M, . 0

82.6
U gornjlm VI Izrazlma VII MI supoznata HI' svlh .vOPtlkolnlh kompononota spoljnjog opt.ro~.nj., kompon.neta kompon.ntu'$.lzml~kog v.~~ln. 1110 koio v.rtlk.lnu ubrzanja; gore navodonlh Ilia; oPt.r.~.nJa obuh\lotaju kompOnentu

JUS 1l.C4.200

Gunn" ~1

k~iad.luJu na lamolu I, 0 ..odo

sopstVllnu uZ90n. to!lnu (pornl lamol., prltiscl zadatu

so no: v.rtlkalnu 10m.I.)

zllir

komponeotu I v.rdk.alnu HI M,.

U osnovl

zblr svlh horllol)talnlh

lllir Ivlh pozn.tlh moman.to u odnolu na ".dllnu ta~ku osnov. spoljnieg optero~.nJa I momonto Inorclj81nlh sUo us led horllonl81nog n.poznol8vall~ln., u obllku:
Fs ~

l.m.I.; sonoll so od mom.nto s.lzml~kog ubrzanja. "ormalnlh

Osnovna 10m.l.

laklor

~lgurnOsll, N' tan

prodlt.vlj8 + c' I

YO.lU Izm.au

I smlcajnlh

III. u osnovl

'"

Zadovol]avan].m gor. navedenlh uslovnth jedna~lna d.flnl!. s. kor.klno rol.nie ko]e j. mogu~. na~1 Ul uvoaenj. dopunsklh pr.tposlavkll bel zan.marlvanj. pojedlnlh komponer)at. me(!ulamolnlh Ilia. Jedan od mogu~lh polupaka la ralavan]e osnovnlh uslovnlh Jadna~lna granl~n. ravnolef. u metod I Ie. mele dal Je u Prllogu A. . 10.8
Oslm poslupka oplsanog poJadlnlh slandarda u slu~alu normalnog obllku. Ilmeau u Prllogu kompon.nata prelpostavl;eno m.toda clllndrl~nlh napona A ovog standarda, uslovne slla. smicajne anv.lo~a povdl, kllzne kako povr!1. ~vrsto~e noponaloma dati u konvencion.lnom, dopun,klll.ro. odgovaraJuca la. obllk kliznih duf zahlovo jedna~ln. Il I. 10.7 se mogu rdlill druglm

ekvlvi1lnntnh:n nou~nn prlzflntlm motodomn nkn 7ftdovoljnvnJu ,..Iova 11uvm)fmu u t. 10.2.1 I 10.0 bel
lanemarlvan]a U OVO; la~kl linearnom Ilvan visnosl po'tupak medulamelnlh no nollno~ran je da su parametrl

Prollr.n)a

I prollvoljnlh I smlcajne
~vrsto~.

bi se ladovoljila

11
11.1

Podobnost

metoda za tri mehanizma

stabilnostl,

nestabilnpsti
slede~e uslove:

Melode z.pror.~"n

u lavisnOSli od oblika klizne povr!i. moraju zadovoljit;

1) Za planarne klilno povr!i mora se lOdovoljltl najmanja

pr.vcu kllunja hipoloti~kog Bliopova kllznog tola. Rdanimeloda, na\led.na 21 Kruzno.clllndrl~ne ravnoteze. Rutlnska s. mogu upotrebldl manje krltl~nlm kllzne povrll mor.ju metod.. prlmenlnve slu~.].vlma i ukollko se anallzlrad na prolzvoljn. nama znaeajnlh

jedan uslov ravrioteze, I to u,lov ravnotefe slla u

melodomkoja 10.4.4, killne povrsl. koje zadovoljavaju spol]nlh opterecanja trl uslova 111spoljnlh zadovoljava najman;e dva uslova resenje, all

ie dalo u I. 10.3. u I. 10.4.31 melodam. daje ladovoljavajuce

31 Prollvoline kllzne povr51 moraju so anallzlratl

, slla, mogu se upolrablti I metode

r.vnolefe. U
stabllizaclonih

tome moraju upolreblll.odgov.r.ju~e 1'1.;2

koje dellml~no zadovoljavaju samo dva uslov. ravnotaf., all se prl korekclje uzlmajucl u obllr ogranl~enja navadana u 1.10.5.3. manje rigoroznlm I nau~no prima,

Prostornl elektJ, ukollko sa smatraju zna~ajnlm, mogu so uzell u obllr

11m poStupclma. ' koslna gotova sa jednostavnom ra~en]a u obllku g.om.lrljom labela I homagenlm kojl

11.3

Zo homogon. odgovaraju~

rasporedom

pornlh

prlt/s.ka

postoja

1/111 dl]agrama

se mogu j.dnoslavno

upotreblll u ogranl,

~enom broju slu~ajeva. rab.le I dljagraml za proroeun st.bllnostl lemljanlh masa mogu sa upotrebltl u onlm slueaj.vlma keda s. aprokslmacija rea.lnog problema moze pouldano Ilvestl na I.kav na~ln da su zadovol]enl uslovl la koje je re!en]e dalo. I najjednoStavnljl problem se soda mofe reSavatl so ~om la~no~~u I manj 1m utro~kom vremena primenom ra~unara I odgovaraju~lh
soflva"klh pak.la.

12
12.1

Kriterijumi

stabilnosti

Pod naru~onlm uslovlma StablinoStI podrazumevoju so. delorm.cljo trupa puta, I.meljnog tla 111 okolnog Ie, rena, kojlma se narusa.. kontlnultet mas. tla, !to Ilazlv. I dlskontinultale u kolovolnoj konslrukclJl,

vellke Ilmen.u
saobra~.jnice.

podlttnomi

popni~nom

preseku pute J dslecanja na okolnlm obj.ktlma u podru~iu

51"'"

22 JUS U.C4.200

827

12.2

Ukoliko su defor~cije takva da nl dollz/ do naru!evenj. kontlnultotl, an )1 rad vanelnl pomeranja koloVOlnl konstrukcljl takav da ,Iuz/va prlml'tnl promlnl u podulnom I poprlenom profllu puta, krlter/juml sa samo Indlraktno mogu povazati II par.mltrlml evrstota, an II vanelnl I lOaeal ovlh pojava moreju apIs8tl dlformlcllsklm pokazatlilfma. Gr.nlca Ilmldu oplse (vetlhl pomar.n)a uslovllanlh volulnatrlJs~lml dllormlcl)ama I pornaranla u.lad dlsto.r:rllsklhdllormaclja u musl tll razgranleave/u I dye osnovna mahanlzml tnJnlh pomlranll: 11 U prvom sluee)u Sl lOhtavI de f.ittor slgurnonl u krltlCnu kllznu povrl nl bud. manlf ad nakl unoprad dnta vradnostl (Fs > 1), prl eamu se podrazumeva da jl na tl) naeln Indlrlktno zadovol/an I uslov 0 mellm daformlClJeme. 2) U drugom slueaju Sl anallzlraju vIIIClnl deformaclja, uz Implicltnu pretpoStevku da .u dlformeclie unemarljlvo mule.

12.3

U Izboru r.eunsklh paremetar. CVrstO~1 I druglh uslove .n.llze doputte sa dltlrmlnlstlCkl IistlCklprlstup.

1/111 probulJl-

12.3.1

DatermlnlstlCkl prlstup podrazumev. d. sa odredenom par.metru tla u ..ako) taCkl ma'l tl. prlpll. n.ka vrednost, kola mot. odgovar.tl srednjo) vrednostl IIIlma n.ku vrednost kola il mlnja III vIta ad proseCnl. Vellelna par.m.tr. II mote menjatl ad taCk. do taek. III Sl odreden. konstantnl vrldnostl pr/pl.uju pojedlnlm zonam. ako 51 njihovl osobln. Izr.zlto razllku/u. V.IIClnl I ro.pared pornlh prltls.kl sa t.kode utvrd. nl osnovu raspoloflvih pOdataka, a prl tome se Ima u vldu d. nJlhove velleln. mot. bltl promenlilva u vremenu- VolIClne ,pollnlh oPtere~onja, ukljuCuJu~1I selzmlCke utle./a, Unoso se k.o dOlO,konstantne vellelne.
Probablll'llckl prllaz prlhvata clnjenieu da su p;lrametrl slucajne vellcln. koje se mogu krelatl u nekom In-

12.3.2

to".lu I mogu sa oplsatl n.kom lunke/jom raspodolo. Brol prom.nlllvlh, mOdullm, nill ogranlCon somo ovimelementima za svaku lacku veC one mogu bitl lunkelje u prostoru (p.ramalrl CvmoCe, pornl pr/llselJ I u vremenu (slucajna optereeenja, poi.dlnaCnlh var/jaclje podataka nivoa podz.mnlh postavljoju lakvom formaeliama voda, selzmlckl pr/l81u utleaj!), Broi promenljlvlh Ovakav I nlvo pauzdanostl cka istra1ivania ralatlvno sprovedenlh vlsoka zahleve. istratlvlnla,

pr/SIUP se mota upotralJltl v.rajuCol morl, tahnlckll

somo u goolo!klm okonomskl

u koJlma su pralhodno

vrlona oblmno geolahnlu od9O-

i izveden; znacalni gradevlnskl

zahvatl kojl su rezultate

verlllkovall,

12.3.3

Ako so Ima u vldu da oblm zomlJanlh radova u useelma I nasipima zavls' od naglba koslna, mora so poseb. no dokazlvatl ekonomska opravdanost nlflh vrednostl faktora slgurnost/ u slucaju veliklh zemljanlh radova- Mora so Imatl u vldu ~Inl.nle. da nlfe vrednoStI faklor. .lgurno.tI lnaco Istovromono I poveConlorlo. formaclja tla, nophodnlh za moblll.anje relatlvno v.cog dela raspolof/va cvntoce, Ukoliko se te delormacljo mogu dlrektno odrazitl na pomeranje kolovOlne konstrukelje, nlske vrednostl faktora slgurnastl nemaju ekonom.ko opravdanie.

12.4

Od prlmarnog je znacaja Izabratl one parametre cvrstoa. kojl su merodavnl kako za prlvrem.nu.tako I za trajnu stabllno.t trupa puta I nje90va okollne. Za potrebe projektovanja po ovom standardu usvajaju se determlnlstlckl krltedjuml dall u tabell I, , Tabela 1 Projektne vrednostl mlnimalnlh dopu!tenih faktora .Igurnostl prl statickom opterea.nju (bez inerclialnih sila zemlJotresa) I visakoj pouzdanostl parametera
SluCaj Nasip no m.lo daformabllno! Naslp na slobonoslvom Usek u zasltenlm podlotl Parametrl "', e' "', c', e.. "', e', Coo II' (e'.O) 0; Ie;'!! 0) Fs(mln) 1,4 1,4 1,4 1,2 1,10.

12.5

zaslCenom tlu

gllnama tlu podln"

Usok u krupnozrnom Prlrodno nostobllna

-.-

-Sima ukollko su parametrl pouzdano odret1anl metodomn povr.tno In.lh:8. Napomena: U slucaju nlske pouzdanosll parametora, mlnlm.lnl F. treba uvaCatl z.O,25.

828
'12.6

JUS U.C4.200

51"'"

23

Utlcal Indnog zemljotrela na n.bllnolt kOllne unosl so nokon Ipro.edenlh .nallza zo Itltleko ullo.o oJ!' terece';jl.'Uk;;ilko se Izracunaju faktorl slgurnonl Fs < I, rezult.t sa mob prlh.atltl ~ko so polebnlm proraeunlma pokat. da ce pomeranja bltl u prlh.atljl.lm granlcame.

13
13.1

Motode llilbiliz8cije
U Ploj.kto..nju not.lj.no naiU. U I..kom ad n..ed.nlh

I tehniak8
,ad".a r.dove

re~j8
m02e I. dogo<llli tI. ,.cun.ke I k.snlje, u toku .ksplo.t.clje 1'10..'. objekt., liuurnoIUIHlkdlu<l...<lnhlj.ju mogu so uoeltl poj... m.,.",. oll.,lI.dltl nest.bll-

zemljanlh

nllkl faktorl

slgurnostl.

U toku l%Vollenj. zemlj.nlh

Iluc.)e.. rahnje.

mora .. odgo.arajuclm moreju se Identlflko.atl I Ilgurno.

proJ.klo..nlm gla.nl rulozl

z.<lo.oll.." nosta.

juca stabllnost. Da bl se na!la odgo..rajuc. bllnonl, '131.2 kako bl tehnlcko prognozlrene 111 uoc.ne re!enje bllo raclonalno

Gla.nl razlozl za moguee poja.e nestablinonilli nodo.oljne sigurnostl mogu so I..stl ne joden III.I!e sledeclh Utroka: 1) KOl)turozemljanih ma.. su Isu.l!e strme u odnosu na karakterlstlke materllala kojllh "clnj..aju. 2) Materijal j. nodo.olinec.moce, te ne mole da se odrtl u r..notetl za prod.lllenugeometrliupresaka. 3) Pornl prltiscl su .Isokl, !1 Ima odlucujucl uticaj na stabllnost masa tla, 4) Na masu tla su delo.all, IIIce delo.atl, nekl nepo.oljnl Ipoljnl utlcaju, kao, na primer, .ellk. saobraeejna opterecenja, selzmlcke Inercljalne slle 111 opterecenja okolnlh objekete.

33.3 13.3.1

Mere la stabllilo..nje zemljanlh m.s. se u o.no.nlm ~rt.rna klaslflkuiu na sledecl necin. Promena geomatrlje preseka

11 Ublala.anje nagiba koslna mole predsta.ljaU eflkasnu stabililacionu meru ukollko su kritlene relati.no plltke klizna po.r!l. 21 Preraspodela zemljanlh masa u preseku koslne preme!taniem mase tie .. .I!eg dela koslne na njogo. nltl deo moguea je najce!ee u slucaju useka I zasoka na padlnl. 3) Dod..anie belastau notlcl kosinemole predsta.ljatl eflkasnustablllzacionumeru u slueaie.lma kad. ie krltlcn. rel.ti.no duboka kllzna po.r!. 13.3.2 Dren.lne
1) Po.r!insko

mere
dreniranje

- kontrol.

oticaja I erozlje predsta.lja .istemom prlmenjuie

oba.eznu

meru pre.entl.ne .eoma

za"lta

saobra. pod-

c.jnlce I njenog !Ireg podrucja. 2) Drenir.nje mase tla plltklni drendnlm

so u slueaje.lma

.isoklh

nl.oa

zemnlh vada koje pornlm prltlscima smanjuju e.rstocu tla ta prodsta.ljaju glavnl uzrok nastabllnostl. 3) Drenironje mnso dublnskJm drene!nlm mernmn podrozumovo Intorvonclje no smanjnnju alto.klll prltl.

saka 1/111 presecanje ak.lfera kojl utleu na stabllnost masa tla.

13.3.3

Potporne

konstrukclja

1) Gra.itacionl tipo.i potpornlh konstrukclJa mogu po.oeatl stabllnost mas. tla pod uslovam da .. obazba. dl stabllnost kllznlh tela u kojlma Ie konstrukclja nalazl. Korytrukclja mora, osim toga, zadowljlU uslo.e stabllnostl prl klizanju Ipreturanju. Doputt.no optereeenjetemeljnog tla mora so dokazatl prema odgo.arajucem postupku 11. Pri/racunlma .. mora dokazatl flzU~klprlhvatljl. r..pored unut.rnjlh Ilia prl zado.olj.nlm uslovlma stabllnostl. 2) Sidrene potporne konstrukclje mogu po.aCe11stabllnost mase tie pod uslovam da se upotrebe sil. 0090-

.arajuceg Int.nzlteta aktlvnlm III pasl.nlm sldrlma (ankerlmal.Ankerl se mora;usldrltl u stabllnom

podrueju m- tis IIi u nl21m sloj..lme stan.. Proracunlms po matodama koje se o.lm stsndardom d.flnl!u kao tecne mors so dokazatl flzlckl prlh.atljlv raspored unutarnjlh Ilia prl zedo.oljenlm uslo.lms Stabllnost'
1

.
normetivhnlzi projektOWlnje I izvoGenje
redOY. kod

JprlVllnlk 0 t.hnil~kim

tameljenjllJnlGevinsklh

obj.b'l.

Strone 24 JUS U.C4.200

829
k,onstrukclje

13.3.4

Oblo!ne

1) Prskanl beton olafan fallfriom mre10m uz prlmanu kratklh ankera mole se upotrebltJ ze Itablllzovanle koslna u meklm 1/111 relpadnutlm stenama, u vezanom tlu, radl obezbedenja od lokelne nestobllnoltl. 2) Oblofnl zldovl od betona IIIkamana camentnom malteru mogu Ie upotrebltl u Ilufaju 1 Iz ove taf. u' k.. 13.3.6 Ojafavanje masa tla va!tafklm matarljallma 1) Armlranl. tla Ilnt.tlfklm matarl/allma IO.ogrld) prlm.nluja sa za nablllzovanja kOllna oollpo I prima.

nJufe s. lukceslvno sa napradovanJem naslpenf.. 21 Prlbadanje tla (soli pinning) mole sa upotrabltJ za lokalno stablllzovanje koslna useka. Ova mera sa komblnuja sa postupkom pod 1 Iz t. 13.3.4, 13.3.6 Tratlraoja tla 1) Temperaturno (termlfkol ojafanje tla mote sa upotrabltl ukollko sa, Izma!!u ostalog, dokata da tla pokazuja osoblne ofvrl~avanja prl tarmlfkom tratlrenju. 21 Injekelono tretlranla masa tla se mota upotrebltl ukollko so dokale da odgovarejuta Injekelona masa mote prodretl u masu tla, Ita 00 nakon vezlvanja dovestl do ofvrltavanja. Mora so imatl' u vidu utlcaj primenjanih prltlsaka na op!tu stabilnost masa tla tokom Izve!!enja radova. 31 Elaktroosmoza sa mota upotrabltl u .Iu~aju zasl~e"lh gllna. 13.3.7 Paslvna mare

Ukl.nl.nla nostabllnog matarll.'a molo bltl atlk.sn. mera ukoilko .u ..",.mln. odootog noll.bllnoo mo. terljala r.latlvno mal., a odgovarajUl~imanall.ama sa dokata da takva Intervanella ne~e d.stablll.ovati pt'a. ostall den mase tla. 13.4 13.5 Za stablllzovane mase tla iz t. 13.3 mora se dokazatl da su zadovoljenl krltarijuml op!te stabllnostl obu. hva~anl ovim standardom: Ukoliko se u okvirlma stablllzaeionih mera, oslm tla, primenjuju i drugl materljall i/ili konstrukeile,potr.bno je doke.atl njlhovu strukturnu stabilnost po oeufno prlznatlm metodama za odgovarajuoo kon. strukelja I materlj.la.

830
PRILOG
Metoda za r8l8v8nje uslovnlh jednai!ina

JUS U.C4.200 Su

A
za prolzvollnu Ie u obllku: "Iizoo povrt

Dranli!... ravnotele slle X, pretpostevlja

A.1

Velii!1118smlcejne

komponente

mel1ulamelne

X, - A flxll E, - A f, EI gdeje: A

(11

Itx,1- I, -

nepoznete komtanla, zad.t. funkclj. r.spod.l.

neglba me(lul.m.lnlh 111e.

U nei!.lu, prvo Ie ZI funkclju I(xl IZOber. konSt.nt., Ito odgov"l hlpotlzl dl su sve mel1ullmllne Ille mel1usobno per.lelne. Ukollko se ne dobljl flzli!kl prlhvetljlv rlspored unutarnjlh slle, t.da Ie Irlte onl lunkcljl kojo te takve uslove zadovolJlII. Rodl kreteg plunj8'ozn.else: I, - (tan g'/Fs -Ian a,1/11 + tIn aj tan 9'IFsI
D,

121 (31 (41

- a,A f 1
Afl-I ton~) g.

gj-I -I-I, qj
Rriavanjem

(1 -I,

151

II) I 121 po E, doblja se

EI- EI-I g'-I/III +q, b,c;tan a/Fs+

GornJa rlkurzlvne naplsatl keo: jednai!ln.

a,V/I, + H,/D,
kllznog II Ie, ko)1 se Jednostavno

(61
mogu

mora do zadovolJl uslovo ne krajlvlma

E0 -0 En - 0
Mornenlna jednai!lna, uz oZl18ku da je D,

(71

18)

- E,

d"

Imeobllk:
Ej-1 + flEil + MI- 0

D,-

A Ib/21 D'-I + (Ej-I + EI) (b/21 tIn al If'-I

191

Imajuei u vldu uslov 171 ze 1

voljlll uslov de Ie Dn .. O. Nakon zldovoljlvlnja odre(luje II Iz Izraze:

1 - 0, mora bltl DI-I

ovlh uslova polotaj napodnlh tai!eka me(lullmelnlh

- Do - 0 a, prIme uslovu (81 u I- n, mora ie zado-

.,"

d, - Dj/E,

(ul-

1 do n

- 11
II svodl ne n

(101

SIStem od 2 n ...lIneemlh jednai!lna tlpe (6) I (101 trIbe relill de bl II odredlle nepoZl18tl velli!ln. FI, A,
E. I d, korll6enjem uslovI (711 (81. Ako Ie broj I.mell momenetl te velli!lne A 1 Fl. DI' n, brol nepoznetlh

1 aile

EI' .

A.2

U opItem IlueoJu Iterltlvin poSt~p.k Z8 relevlnJe slsleml nelln..rnlh Ildnli!lne avodl II nl dye hlrecljlka petlje u Ilueoju konw...,;onllne lineerne Invelope neponlloml. U prvoj petljl rekurzlvnlm poltupkom IIZ8

S.ron8 26 JUS U.C4.200

831

A.3

flkslranu v.llelnu nepozn.t. A tr.1I FI tlkYO d. J. En - 0 prem.lzr.z/me tllll (6),' z'llm se seIZl.eun.tlm vrednostlme ullZl u drutJu IIItlju II Izrezlme tllll (101. gII. . Izr.eun.Vlju Vlllel", DI poe.vod I- 1 do n. Z.tlm II v.rlr. A dok v.lle,", Dn ne bude menl' od nek. dovollno mel. ud.l. 101.raneIJe. POilu. IIIk II ponevll' unut.r dV8 ",vldene Iter.c/Jlke petll' dok toler.neli. ZI nelzr,vnllU Iliu En I toler.nell. z. V8l1elnunelzrevnetog momentl d.tog v.lle'nom D ne budu Istovremeno zIdovoljen.. n Tribe lmetl u vldu d. . prorei!unlstebllnostl ZI prolzvolln. knzne poml, ilz zIdovolJavanj. Ivlh ullov. tip metod. kol' obuhVltl tle.n postulllk u smlslu ovog st.nd.rd., moraju Ipro, revnotefe bez obzlr. "' vodltl prlm_m 'Iektro~1h reeunlre.

832
PRILOG B
Posebnl konceptl 8.1 u analizlstabilnostl kosina

JUS U.C4.200 Suo.. 27

Sinteu ulaznlh pOdataka I raeunsklh rezultata mora se u projektnoj dokumantaeljl prlkazatl ne ja..n I pregledan neeln. U odra"anlm slueajevlma ja ,azult.ta analiza korlsno uablie;tl u nakollko koncepata koJl daju iasnljl uvld u znee.j pojedlnlh promenljlvlh. Korlna 58 koneaptl kojl slede. Taorlj. naulralna IInlja u prlmanl na ..gledavanja prom ana uslova stabllnostl potaneljalno nastablln. mas. tla ilustr~anaje na slie; 36. Prime.. radl, prlkazana ja kruino-clllndrlena kllzna pom, all sa postupak mo. Zeprlmenltll na kllznu povri prolzvoljnog obllka. Mom.ntl u odnolu na ow taeku Ce tar rotaeije
NasipenJa uvek Nesipenje pri. . vremeno nepo) pov ol"no voljno ali povolino za Iminu nabilnost

8.1.1

Naslpanje.uvek nepovol)no

Nedrenirana . n.posr.dno

I neutralne

taeka

Ispod eantra rotaelie

Slika 36
Aka so lH,kn ad 1001010optorctl nQklrn mollrn OplO1otul1icm,uvnJ utica) m02u hllDll dVQ IIUlltvlsno posledlcc. Prvl efekM bl Ie 18stojao u promenl vellelna "aktlvnlh slla", a drugl u promenl .fektlvnog napona u osnovl lama Ie na kllznoj povril. Mogu se daflnlsall problem) menll koie r.zgr.nleavaju pozltlvna dye taeke ad negntlvnlh Oil dvallnlje. .fekata ako se podr.zumeva III usee.nla trodirnenzionalan kOlin. u o<l,,"'u ". ocene prlv... naslpan)a

stabllnos! kllznog tela, za nedranlran.

trajnl efektl stablllzeclonih

r drenlran.

uslov..

Ovo omogu~va

da SAkv.lltatlvno koslne.

mera prl preraspodall

masa tla radl stablllzovanja

8.1.2

Koncept ekvivalentnog bloka podrazumevada je me1odolT'!:"~ili~ne ravnotefe odrcacn rasporednormall,ih napona I mobilisanih smleajnlh napona po konturl kllznog tala koj. j. optereeeno I eventualnlm spoljnlm optereeenjem Iinereijalnim selzmlektm sllama. Rezultuju~ slla pornog prillska du! kllzn. povril moia se rastavlll na komponentu upravnu na ravan ekvlval.ntnog bloke (uzgon) I na komponantu por"elnu so kliznom povrtl (strujnl prltlsak). Ugao naglba kose ravnl Slattekl ekvlval.ntnog bloka moZe 58, sa dovolj. nom taenoieu za praktlen. potr.b., Izrazlll odnosom odgovaraiuelh Int.grala komponontalnlh n!pona du! kllzne povlil. Na ovaj naeln je kllzno telo prolzvoljnog obllka svedeno na statlekl .kvlval.ntan blok za kojl s. moZe razmatratl utlcaj spoljnlh optereeanja na njagow stabilnost. Ako se razmatra utlcaj slla sldrenja (ankerl) na stablinoS! bloka, mora se dokazatl da ~Ptimalan naglb slla sldrenja zaklapo adre"en ugao sa .kvlval.nlnom kosom ravnl pod odgovar.jueim nagibom. Iz opl.ree.nja akvlvalantnog bloka I du!lna kllzne povrll moou se odredltl proseen. velleln. normalnlh napona I proseena v.llelna mobillsanoo smleainoo napona za prlm.nu u odre"lvanju r.zldu.lnoo faktora Izt. 7.10.4. Ulaznl podacl za enallzu stabllnosll moraju da obuhvale raspored I v.lleln. pornlh prltlsaka u masl tla prl lomu, to sa plj.zometarsk. sllka more utvrdltl sa makslmalnom mogueom t.enoteu. Koncept .kvlvalentnog bloke 58 mora korlstltl uanali~itrajnihdeformacijamasetle usled sna!nlh z.mljotresa ukollko so pseudostatlekom anallzom doblje da je Fs< 1.0.

Slr.'\8

28 JUS

U.C4.21)C)

833

8.2

ZI uslovl selzmlekog optlr.tenjl, v.llelnl 18lzmlek09 ubrz"ni", tzv, krlth'!no ubrzlni. koj. doj. vellelnu flklorl slgurnoStI fs . I, boljl j. poklzot.'j stlbllnostl od vredno.tI flktorl sfgurnostlZI nlko dlto II' I Izmleko ubrzlnj.. PodrlZumevI II dl Fs < 1 n.ml f/zlek09 smlsle, III ukozuj. dl 61, blr u vr.m.nu dok J. rleunskl wed. nost tlkvl, rlvnot.ta bltl prlvr.meno naru!enl, Ito za posledlcu Iml pojavu trljnlh pomerlnjl. Vellelnl pomerlnil 61 zlvlsltl od deflcltl otpomlh sill, obl/ko I trljan;1 pul.. salzmlekog ubrzonj I I brojl pul..vI. Iz ovlh podatlka tr.bl Izrleunat/ vel/elnu trlnsllclon09 pom.rlnjl bloka nl kosoj ,"vnl klo lumu pome. ranll ZI datu Istorlju optereten;1 uz pretpostlvku krUto.pllstlenl vall Izm.du sill I pomerlnj I. S obzlrom nl to dl j. Ht/eno kllzno tllo vloml eesto slofen09 obl/kl, potr.bno je postupkom opl..nlm u t. 8.1.2 presl/katl slstlm slla u ekvlval.ntnl blok no ko~j rlvni.- Izrleunltl pomerln;1 slute Zl ocanu

efekotl snafnlhZemlj~traS8 nl sta~(lnostI ocenu ,lzlkl rulanjl.

,

8.3

R.zultatl anallze opl..nl u t. 9 neophodnl su u projlktovenju ..nlclonl h III stablllzlclonih merl, ler j. nlvo pouzdanostl unetlh Ilzvedenlh parametarl ralallvno vlsok, Ie se Zl p,ojoktnl k,lto"jum ,nogu u,volltl relat/vno nlskl flktorl slgurnostl. Znleajnlja razllka Izmedu Izrleunato vrednost/ ev,stoa. I One merene u llborltorljl maguca je u slubju prvlh kllzanjl u prokonsolldovanlm gllnlml kod kojih jl karlkt.ristiena pojavI prog,e.lvnog loml, Poredonja ,ozullatl me,onlh pa,amell" evrSloCa I rozulllta p,o,"eun" po postupku oplsanom u 1.9 omogu61vl da so ad,edl v,ednost ",ezidualnog fa,ktora:', koja bl morala bltl Izmedu 0 11.

..

8.4

8.5

Ukollko Sl .tvlrno trodlmenzionllan p,oblom onll/zl,. koo rovan, metodlmo pov,.tno onallzo so dobllalu paremetrl fvrstote viII od stvarnlh. ho treb8 Imetl u vlduprlporot1enJu lua~unatlh Pllramotar.S8maronlm v,ednostlma dobljonl", laboratorljskim Isplt/vanjima. Ukollko sa goomot,lja kllznog loll U vromanu ,ulenjno razllkuje znaeajnllo od stanja u stablllzovonom ~anju, tada SOefektl trodlmanzlonalnostllz pov,atno anallz. Ilz dokaza stabllno.tl u stablllzovanom .tanj;. znaeajnijo na ,azllkuju. Koncept otpornosne anvelope je lIustrovan na slici 37, prl eemu SO opis postupka mole rezimirltl tekstom koji sledi. Za datu geomelrlju p,esoka I utv,don III p,olpostavllen ,aspo,ed po,nlh prltlsoko, vorl,onlom pOlom.lo,o dablja so skup probnlh tlelka na 1]-' dljag,amu (sllka 37b). Gornja obvojniea, Inv.lopa svlh tako dobijenlh lacaka, nazlvl se otpo,nosnom anvelopom. Faktor .Igurnosll sado molo od,adlt/ za svakl por vr.dn05l1 paramota," iii' 1 c', kao 110jelo prlkozono '" no Iliel 37bl. Ukollko se na dljag,"m prlk.zan na sllei 37cl nlnese "oblak Ileaka" iii'Ie' Iz elUpe,'mentllnlh podatlke, doblja s. I mlnlmalnl vr.dnoSt lakto," sigu!nost/lz odnosa odseeaka prave od koordinatnog poeetka do nljbllle tleke "oblaka" IIIdo najbllla laeke na grIn lei koja oplsuje skup eksperimHnlalnlh podltakl. Ovlm postupkom s. mole analizlrat/ i etlkasno>'! pojedlnih Stlblllzlelonih mera u funkcljl p,lmenjenih merodlvnlh plrametara, klo ho j e to ilustrovano na sllel 37bl.

8.6

834

JUS U.C~.200 5"on8 29

8)

~
b)

/////

r,

.-Tf
.,.

/.-tQn~

//

(5

OP Fs=Oi"
c)

c'
Silka 37

N, OInoyu mlll)I")' Republ1tkog lekreterljltl:tl tamp.

kulturu SA SrbiJ. br. 413-81/74.g2

Sawinl Z8vod U ItlndlrdillciJu

- a'ogred

...".4.111974 n. plet...

1'0'111n. prOmtt

--.

DK 625 14 625 8 JUGOSLOVENSKJ STANDARD SA OIAVEZNOW PlUIO!NOW ad 11181.09-26 Prlvilnik br. 50-1266211 od 198147.1S;Slulbenlll.t SFRJ,br. Projek IOyanje i padenje puleva ZEMUANI RADOVI NA IZGRADNn PUTEVA Tehnltkl utlovl 18 1zYJ1e1\Je

.835

JUS U.E1.010
1981. 48/81.

Ear/works

011 road COlIs/~ctloll

~: I
1.1

Predmet

standarda

Ovim ltand.rdom se utvnluju: m.lerijlll pri lzv04enju zemljlnlh radovi nl pUlevlml, - kv.lliel polrebne oll\ovne radne oper.cije n. IZvrltnju zemlj.nlh radovl, n. izr.dl donjel Ilrojl put.,

~~1.1

obim i yule konlrole kvailiel.: a) rado.. u toku izvodenj., b) Izyrltnih radoy.. primenjuju It nl izgradnju i rekonllrukciju javnih pUleva II molornim I

Odrcdbe ovol sllndlrd. melDyhim laobrat~em.

2
;

Klasif"tkacija tla (materijala) KIaae dl (mallerijala) Z. procenu podobnosli II. k.o malerijala za izvrltnje zemlj.l11h r.dov., tj. Iskop., Ulov..., Ir.nsport., ugr.dlvanja i sabljanja, kao i podobnosti Iia k.o lerena na kome te It gradili trup pula. tj. njegove nosivosli I llisljivosti pod oPI.r.t.njtm od trupa puta, .va II., bilo da .u na trasl pUla ill d..e nala.. u pozajmlSlu,lvrslavaju Ie u Iledete klase.

2.1

,J i

2.2 2.2.\

Zem'ana III Humulno 110

Povr!inskl Iloj lerena bogal organskim malerijama koje politu od vegelacije, prUinalto1llinovile granulacije. Ovo 110It ne korllti ZI izradu trupa pula I sklda se i ukl.nja II poyrSina na kojima te .e lradili Irup puta. Debljln. humulI\og lIa koje treba uklonhl odreduje Ie prelhodnim isplliy.njem I kontrolile lokom gr.denja. 2.2.2 S i I n 0 z r nay e z a n a (k 0 her e n I n a) I I I

U ovu klasu spadaju sva koherentna Iia k.o Ito su lline, pra!ine, pr8linasle gline (itovate), peskovlle praline I les. Osnovna k.,aklerlslika ovlh lala je plaslitnosl, tj. promena konzlstencije sa promenom vlamosli, kojl pOlite od finlh teslici glina I praline.

2.2.3

Krupnozrna

nevezana

II a kao 110 IU pe.ak I Iljunak, odnof'lo njlhove metavlne. 01l10vnl koj. polite od krupnlh tut!ca.

U ovu kluu lJIadaju ,VI nevezanatla karaklerltUkl oyih lallje nepilltitno'l 2.2.4
M eI 0 Y ! I a. II I

U ovu klasu sp.daju nevezana tla koja predslavljaju melavinu nevelOnih krupnozrnlh lala I zemljanol
(sitnozrnog) maler!jala.

1 izdanje

SAVEZNI ZAVOD ZA STANDAlUJlZAWU

836

2.3 2.3.1 .

Kameaita...
Polut."la kamenlla II a
.ezana Iia koja se zbag svoje slruklure peltarl, kamenllih lala. iIi raspadnutosti raspadnuli magu kopati tkrUjci, kao I

U OYUklasu spadaju lVa mineralollel bez upotrebe eksplon.a. Ij.lapore!, raspadoule zone tvrstih

srednje vezani konalomerati,

I veoma t.rslih III .ezanl

2.3,2.

Cvrlta

kam.nlll

U o.u kllsu spadlju mineralollei

kamenita

lIa, koja Ie zbog IYOje znalne tvrslote I kr.e"J.ka, k.n I nll.1o ..dl"IO"I".,

moraju kopaU "'.""'lIIf". I

.kJ(l107.l.., Ij, I.e .role dnk"oll. "I""rebom erupli.ne slene srednje tvrslote i ispucalosti.

2.3.3

Veoma

t.rsl.

kamenita mineralotki

II a vezana kamenila moraju lIa, neizdeijena, monoJilna, kopall upotrebom velike tvrslGte, kola se jedri

U OYU klasu spHaju kretnjacl

zbog svoje velike tvrslote

I monolilnosli

eksplozi.a,

\1. monolllni

i lolOYO sve monoUtne eruptivne slene,

2.4

5pecialna tIa
U OYU klasu spadaju veoma slilljl.., muUe.i Ireselilla odlo.araju i drup orpnska u kao materija. izradu .odom zasitena lia male nosivosli I velike stilljivosti, lIa slitnih olObina.O.ak.a a kao leren na kame se Iradl kao 110 su

Ui neo'1an.a
trupa pula,

lIa po lvojim IYOjstvima ne lrup pula od drulih slandarda.

povoUnih mater,ala

WIe.aju

specijalne poslupke Iradenja, pa su predmet posebnol

3
3.1 3.1.1 3.1.2

Priprema l*tltaftoje

padiliSta (obeletaftDje) enle

Zemljanl rado.i iz.ode se po odobrenom Blavnom projeklu.

Pod iskolta.anjem se podrazume.aju lViBeodetskiradoviu vezi.. prenolenjempodataka iz projektana

teren. bilo da je projekal izraden na osnoYU lerestl~nag snimanja, bUo .rofotosrametrijskog snimanja ter.na. Obim rada na Iskolta.anju mora blti taka. da omolutuje laku I sillumu qradnju projeklo.anog objekll.

3.1.3

Izvodat preuzima iskoitenu trasu, poJilonske latke i .isinske tatke (repere) na teranu, kao i spisak poliaonskih lataka .. koordinatama I spisak repera... kolama. Od dana prauzimanja Iskoltene trase, izvodat vrti osiauranje poU80nskih IItaka, repera, kao i 1.111 lataka Iskoltenja koje se mogu uniliitl pri pa4enju i odrta.a te latke u toku Ira4enja. Izvodat obnavlja iskolta.anje (siluacUski i .!sinskl): a) po uvrlelku Izrad. planuma donjeJ Ilroja, b) pre polapnja uslora (asfaltnog Uicernentno-belonskog).

3.1.4

3.1.$

Radi Izrade kosina nasipa I useka polla'Uaju se vellatkl profili pred.l4enl projektom na razmaku od
SO m naj.lIe.

Vellltki 3.1.6 3.1.7 .

profil oznatava kosinu nuipa Uiuseka (bez humu..).

Vellltki prom se najtette radi od drvenlll Jetvlca I kotlta pogodnih dimenz,a. Prl mehanlzOvanom Izvo4enju z.emUanihrado.a, .eltatkl profiJI ne postavUaju .. na malam razmaku,

Izvodat vodl Iialnu kontrolu u toku rada 0 obeJetenoj olO.lnl, kao I oslaJimprbnljenimleodelskbn podacbna i obna.lja IIIbez obzira na uzrok unlll.l\la, U ",utaju promena projekll investltor ponovo oba.Jja sve radove na obeJetlvanju. Svi podac\ 0 o.ranju obeletene osome i druJih leodelskih lataka moraju .. uneli u posebnu skleu.

837
3.1
J.2.1 OIpUacia (formirmje) pUilla

3.2.~

Izvo4enju radova pristupa II' posle izrade projekla za oraanizaciju aradUll1a I aplska opreme, Uudslva i malina potrebnih za kvalltetno I bJasovremeno izvrlenje radova. Predvl4ena mehanlzacija i oraanlzacija ,radiliita mora omoautili izvrlenje radova u potpunostl, u skladu ia projeklom. Dinamika ridova mora bitl takva, da omo,utl izvrlenje radova u povoUnlm vremensklm uslovlma. . . Posle odobrenja projekla oraanizacije. opreme i mehanizacije ,radililta. pristuPI se oraanizlcijl,rldililta, dapremi mallnl i izvo4enju prlpremnih redovi. Keda maline I oprema (I laborltorijska), motA:ae prlstupiti potetku ridovi. kako je predvl4eno dlnamltklm plallOm stl8nu na ,radillite.

J.2.3

13

Prlprema_ft.
Setenje IIblja I drnta

J..U

Setenje IibUa I drveta obuhvatl setenjl IIbUI do pretnik. od 10 em I Itaba'a svih debljlna na pov'lInt predvl4enoj za izredu pula. Pod setom se podrazumeva: seta stabala sa kresanjem ,ran" I struaanjem debala na propisanu dutinu I sJaaanje na melto koje odredl nadzorni or8an, klO I Iskopaval\ie, vadenje i odnolenje panjeva poseeenih stabala sa tiltenjem od tUa i otpadaka od drveta I IibUa. Na povrlinama predvl4enim za izradu puta moraju lieodstranill panjevl i korenje do dubine od 50 em. Na povrlinama prirodn08 terena sa kojih treb.. skinutl nenosive sIojeve tla, koje te moratl da se sabija, odstranjuju se svl p8l\iev1 i korenje do dublne od nlllmanje 20 em Ispod vlalne budutq temeljnoa III, odnosno najmanje SO em Ispod planuma don~e, stroja. Isto tako. I1K!raju se poll'tl stabla koja so izvan povrline iz8radnje puta, a svojim ,ranama ulaze u sIobodan prom puta.

J.J.~

Clltenje

telfna

Clltenje terena obuhvata: Olkop i demonliranje saob,atajnih znakova. rUlenje zidoYl, rUlenje pollojete8 koJovoza. otklanjanje Ivltnjakl, rUlenje o,..da, 'UleoJe zarlda ill alttnih p,ep,ekl, uklanjanje mlte'ijala ill otpadaka. Ovo tlltenje ne obuhvata premeltanje I odstranjlvanje ,aznih ioltalacija koje so u po,onu. Clltenje terena se obavlja na svim po";linama koje so predvl4ene projektom ill za koje nadzorni or8an od,edi, I to na sledetl natio: da II' otkop I demontiranje saob,atajnih znakova izvrll tako, da ae satuvaju "coltetenl svi ..stavol delovt, da bill' mosJi ponovo upol,ehlll, . - dl se p,l rUlenju zidovi Ito je moaute bolje zaltile sUII'dni objekll, odnosno zelenilo, da se prl rUlenju kolovoza postupa tatno po projektu, tj. da ..euvaju slojni koji koriste, II' II' da II' odsl,anjivanje jvitnjaka, rUlenje oarada, zarada I d,u,ih prepreka obavlja lako, da ne Imetaju izvrlenju radova i da ne rute okolinu,

3.3.3

da se odabe,e natin ,ada adeti rltuna 0 svim propisima liIurnolU rada I apretanju moau nastall rUleRjem objekata. Instalaclja I vodova

aete koje

Promeltenje

Pre potetka radova mora II' sastavill popis svih instalacija I vodoYl kojl presecaju put i ucrtatl ih u siluaciju. . Isto tako mOra se aradlll projekat premeltanja svih vodoYl I instalacija I obezbedltl melta za bud ute vodove I inltalacije.

838

4 4.1
4.1.1

Iskop Iskope... humulIIOItIa (.wed t. 2)

Otkopavanje humusnog lIa vrli se u,sloju debljine .predvidene projektom ili u debljinl koju je odredio nadzorni organ na Ueu mesta, aitajvlle u lloju debljine od 40 em, i tll J8 svih povrlina ade je to potrebno radl prlpreme prlrodnog terena. Humusno 110 so oikopivi sa povrllna nl trail puta, kao I II povrll"" . predvidenih za pozajmi!ta za izvrlenje zemljanib radon. Say iskopani malerijal se deponuje uz traau izvan projektovanoa uupa puta, tako da kasnije njegovi UpOlreba i priltup do njep bude neometan. Trlnll/Orlovanje odnosno odauravanje mllerijala u deponiju mora se ~bavljali pa1ljivo, radi oeuvanja kvaUleta iskopanog humusa za kasniju potrebu pri obl..anju kosina' i zelenih povriiria; pri ovome ne sme do~( do melanja ~umusnog materijala sa drugim nehumusnim materijalom. Deponovani humusni materijal ne sme ometali odvodnjavanje.

4.1.2.

Idenlifikaeija humusnog lIa (1.2), lj. njegove debljine, odreduje se aeomehanlekim osnovu boje, ostataka biljaka i njihovog korenja, kao i sadr1ine organskih mateiija.

elabontom,

na

4.1..) 4.2 4.2.1

POIIe ukllnjanja humusnog tla sa vodonepropusnih povrsina treba odmlh izvrlitl nlsip najmanje 20 em iznad terena pre skidanja humusn08 t1a. Iskopavanje u zemianom tlu u tirokom obimu Zernljana lIa definlsana u t. 2.2.2 I 2.2.3 mogu se direktno kopali mehanl.:!ktm .edltvima - buld01erom, bagerom ili skrejperom. Nogib radnib kosinl pri iskopu kreee .. u granicama I: I za nevezana '. : krupnozrna tla (zbijen pesak i Sljunak), odnosno do I,: 3 zi sitnouna vezana, koherentna t1a (masnu vla1nu gllnu). Ooobinezernljanib materijala, radi jzbora mehanizacije za otk!lpavanje, kao I radi koriltenja Iskopanog zernljanog materijala za iztadu nalipa, odreduju so prethodnim geomehaniekim ispitlvanjem. Rad na iskopavanju obuhvata lve liroke Iskope kojl au predvldenlprojektom, klo I transporl Isk!lpanol materijala u nasipe, deponije ili druga odl..aUUI. U radove iskopavanja ukljueeni au svi iskopi z..eka, useka, pozajrnilta, korekeija vodotoka, devijaeye puteva, izuzev otkopa za potrebeizrade veltaekih objekata. Svi isk!lpl se moraju ~vrlitl prema profilima dllim kotama I n"lbima propisanim projeklom, vode':!l i' raeuna 0 ooobinama rupotrebljivosti iskopanO&malerijala za koriseenje u odredene svrhe, tj. za izradu nasipa ili kao gradevinskog materijala za druge korlsne svrhe. . Grubi iskopt u zemljanom t1u moraju se zavrliti nl 20 do 30 em iznad projektovane kote planuma donjeg Ilroja. Iskop do projektovane kote planuma donjeg str"j: ,I,ora se jzvrlitl neposredno pre poeetka radova na uredenju planuma donjeg Ilroja. U naeelu, iskopavanja u zernljanom lIu Qblvljilju ie upotrebom mehantzaeije, tako da se rueni rad ograniel na neophodni minimum. U toku nda na iskopavanju moraju .. nl svlm promenama lIa uzetl odgovarajuei uzorcl ZBIspltlvanje upolrebljivosti za predvidenu nBritenu. Od ovlaseene instltueije mora se dobitl potvrda u pogledu . llpouebljivostl tla iz svakog veeeg useka ili pozajmi!la. Ukoliko iskopani materijal ispunjava zlhteve za izradu gomjeg Ilroja (kolovozne konslrukeije), on.. lamo i koristi. Raspored mila I pozajmi!!a

4.2.2

4.2..) 4.2.4 .

4.2.5 4.2.5.1 4.2.5.2

Ukoliko p~ema projeklom predvidenom rasporedu mlsa nedostaje materijala iz useka i za..kl nl IrlSi, projektom mora bltl odre4eno povoljno pozajmi!!e van Ira... Eksploataeija pozajmilta vrli se na osnovu predloga sa situaeijom i popreenim preseciml pozajmi!!1 '-; prerna kojima ee .. izvrlili isk!lp. U situaeiji mora bili oznaeeno i meslo gde ~e .. deponovali humus i oltali neuplrebljivi materijali.

839
4.2.~.3 Pre poeetkl koriltenjl pozajmitta morl se snimili teren. Ovi podlei slute klo OsnOVIU arlt'!unlvanje

kolit'!inl iskopanog mlterijall a pozajmiltl. Pozajmiltl se posle zlvrlene eksploltaeije morlju uredlti.

4.2.M

Otvaranje I eksploataeija pozajmitta morl so pravilno Izvodlti sa potrebnim naglblml de bl povrllnakl vadl neametano oheala. Time Ie abegava kvalenje materijall u pozl!jmiltU I olakliVI rad po vlltnom

vremenu.
4.2.~.S Tlo Iz lakopl ZI koje se doklte dl je nepodobno ZI Izrldu nlslpl morl Ie uklonlti sa trase. Ako to projektom nije OOredeno. avodlt'! formira deponije. Ako nije drukt'!ije OOredeno. viskom mlterijall Ie prvenstveno protiruju nlsipi i stvaraju mesta za parkiralilta i vldikovce. hkopavanje u kunenitom tlu u lirokom otkopu Kamenitl til dennisana u t. 2.3 Iskopavaju se mehanit'!kim rijat'!iml kldl su polut'!vrstl, OOnosno mehlnit'!kim bUlenjem i miniranjem kada su t'!vrstl i veoma t'!vrsta. Kamenlta tla dobijena Iskopom a useka I zaseka Sl trase pula kao kvaUtetan materUal korble Ie 1.8 aradu nasipa, ako drugih materijala nema, Hi se koriste ZB izradu slojeva kolovozne konstrukeije, OOnosilO ZB aradu agregala za beton. Namena ovih materijlll odreduje naein i tehnologiju njihovog iskopavanja. Prl koriltenju ovih materijala za izradu slojeva kOlovo,znekonstrukeije ill agregatl Zl beton mote biti potrebnl prerlda Iskopanog karnenitog materijala. Vpotrebljivost kamenih materijala u ove druge svrhe mora se proveravati odgovarajufim Ispilivanjem. Iskopavanje kamenitih tala mora se vrlili tako da se miniranjem ne potkoplju, oltete ili raslresu mase u kosinama avan projektovanog pro fila useka. Da bi se ovo abeglo, mora so u zavisnosti od osobina kamenite stenske mase izvflili najpre odvajanje kamenile mase po projektovanoj ravni kosina do nivelete od oSlale mase u jezgru iskopa. Na ovaj naein spreea\-a 50 rastresanje stenske mase u kosinama elme one bivaju stabilnije I lakle za odrtavanje. Pored ovog, smanjuje Ie prekopavanje profila iskopa na nljmanju mogufu meru. Efekat ovog postupka zavisi od vrsle sJojevilosli i ispuealosli stenske mise, odnosa prutanja slojeva prema osovini pula, pada slojeva. kao i evrstofe stenske mase.

4.3 4.3,1

4.3.2

Ovajposlupakje naroeilo povoljan1.8 evrsla I veomaevrsla klmenlla tla.

V svakom slueaju, nafin bUlenja (pravae, razmak i dubina) i miniranjl, mora se odabr.ati u zavisnosli od evrslofe i ispuealosli (slruklurnih svojslava) slenske mase I kada se vrll iskopavanje kamenite mase u . jezgru, polIo je prethodno opisanim poslupkom odvojeno od oslale stenske mase. 4.3.3 Svi Iskopi moraju se avrlili prema pronlima predvidenim visinskim kotaml i propisanim nagibiml po projektu. Za evrstl i veoma evrsta kamenita tia iskop se vrli 10 do 20 em ispod kote planuma donjeg slroja. Pri avodenju !skopa moraju se spro~sli sve potrebne mere sigurnostipri radu I izvrlili sva pOlrebna oliguranja postojefih objekata i komunikaeija. Pri avodenju rldova na otkopavanju karnenilog tia miniranjem moraju se svesti na minimum svi t'!inioei koji mogu dovesti do ometanja ,saobrafaja, Ijudi t okoline. V. te svrhe mora.. tzvrlili sva polrebna Slobrafajna i si8umosna silnalizaeija. V toku iskopavanja mogu se odreditl eventualne promene nagibl kosina useka u sklldu 5 osobinama karnenilog tli. 4.3.4 4.3.~ Pri avodenju radova mora se paziti da ne dode do potkopavanja ill oltefenja koslna Iskopa koje su projektom predvidene. Svaki tlklv sIueaj mora se naknadno sanirati. Iskopavanje u poluevrstom karnenitom tlu obavlja se mehanizovano. Nagibi kosinl useka u poluevrstom kamenitom tlu mogu bili veoma rlzlieiti, jer ova grupa obuhvata lirok raspan stenskih masa po svojim fizieko-mehaniekim svojstvima. Nagibi kosin a fe umnogome zavisiti: kod peleara i konglomerata od vrste vezivi i stepenl veZIRosti (cementleije), kOO Ikriljaea od karaktera skrilJavosti i stepenl raspadanja, kod nekih uslojenih stenl 00 pada slojevi (ka brdu ill ka osovini) I kOO svih ostalih evrstih stena 00 stepena raspadnulosti. Nagibi kosina iskopi odreduju so prethodnim geotehniekim ispilivanjem i predvideni su u projektU. V toku gradenjl, shl'dno rellnoj situaeiji na terenu, mote se doneti odluka 0 promeni nagiba kosina. Pored primene ZBizradu nasipa,

---,
~ 840
kamenlti mlterijali ove kla- moau - eventullno korislllli za druse potrebe, na primer kao sraclevilllki maierijal pri Izradl puteya i sI. Upotrebljlyost za ove druse Iyrhe mora II dowall OOSOYlrajutbn ispiliyanjem. 4.3.6 Iskopayanje u tvrltom kamenilom tlu mora se yUiti mehanltklm bulenjem i miniranjem. PrethOOnbn geotehnitkim Ispitiyanjem moraju se utyrditi fizitko-mehanitkl lvojstya oYih stenskih masel s obzirom na lliih. kao i na Itruktuma syojslYa i prayCl prutanja I pada slojeYI u odnosu na OSOyinu,odredill oplimalan natin otkopayanja, yOOet! pri tome ratuna 0 onome Ito je dato u t. 4.3.2. S obzirom nl prethodno pomenuta svojstya stenske rnase, utvrclene geotehnitklm ispitiyalliem, projektom II morlju predyideli nagibi kosina useka. Ako se u toku rada pojaye promene IYOjstayastenske mase u odnolUnl ona kojl su data geotehnltkim ispltiyanjem, mora se naredill izmena rada IU izmena naglba projektom datih kosina Ullka. Otkopani kemeRitl materijal 00 tvrstog kamenltog tla je odlitan materijal za izradu nasipl. Me4utim, kako se za ugradiyanje kamenitoa materijala u na<ope. narotito u zavr.nl slol nasipa. zahteYI odre4enl velitina komada kamena, mote biti potrebna posabnadorada(sitnjenje)olltopanoakamenilogmalerijala da bi se mogao ugradili u nasipe (Yideti t. 5). Pored prlmene za izradu nasipa. kamenlti materijal 00 tyrstog kamenitog tla mote sa korlsllU I 11.10 gracleYin::i materijal za izradu sJojeya koloyozne konstrulteije I agregata za beton, Ito se prethodno mars dokazali odgoyarajutlm ispillyanjima.

~ ~

4.3.7

Iskopayanje u veoma tyrstom kamenilom tlu mora se obayljali malinsklm bUSenjem 1 miniranjem.
PrethOOnlm geotehnitklm ispiliYanjem moraju sa utvrdtli fizitlto-mehanitka svojslya oyih slenskih mill

! na osnovu njlh odredlll natin bullnja, razmak rupa I yelitina punjenja eksplozivom, yOOeti rltunlO onome Ito je nlvedeno u I. 4.3.2. Geolehnltkim ispillYknjem I projektom moraju blti dlti naglbi kosinl useka u oyim slensklm masama. Otkopani maler;jal od veoml tvr<log kameniloa Ila, pored prlmene.. izradu nasipa. mote se korislili i keo graclevinski materijal za izradu kolovozne konslrukeije i kao agreSl1 za beton. POOobnost ovih materijala za ove druge svrhe mora se dokuali OOgovaraJutim ispitivanjem.

s
5.1

I:r;rada

nasipa

Izr8da naaipa ad zemUanoa da S obzirom na to da Itvalitet zemljanog tla i nje~oYo ugradiyanje ima velilt utieaj na debljinu kolovozne Itonstrukeije i na njenu trajnost, mora II posyelili najveta patnJa odabiranju kvalitetnog zemljlnoa materijaJa Z8 izradu nasipa,ltao I njegovom ugradlvanju.

5.1.1

Radl pravilnog Izbora mehanizaeije za izyrlenje nasipa od zemljanog tla, kao i prlmene optimalne tehnoJogije rada,potrebno Je:

vOOiti ratuna 0 kv&!itetu zentJjanih tala sa trase i pozajmilla, ulvrdenom OOgoyarajutim seomeh.nitkim Ispilivanjem Z8 gtavni prllJekat; svaka promena pozajmilta materijaJa za izradu nuipa morl biti pratena odgovarajutim geomehanltkim ispilivanjem i dokuom 0 njihovoj upotrebljivosli; vOOiti ratuna 0 optimalnom natinu sabijanJa s obzirom na vrstu zemljanog materijala i zahteYIDU zbijenost;
Itontrolisali probnlm radom erlltasnost I zbijenosli sabijanjl izabrane mehanizaeije Z8 sabljanje; II zahtey. vOO11l ratuna 0 kvaliletu prirOOnog lerena na kome te II gradlll nasipl; ukoliko

- zbijanje prirodnog

terena Ui neke druga Interveneija u njemu (zamena materljala, izrada drenatJlih rovova Ui tepiha i tome slitno), ovo se mora uradlli pre potetlea Izrade nasipa.

5.1.2

eeomahanltke klraklerl.Uke mlterljlla sa Ir... I pozajml.11 UlYrd~Ju .. u seornehl"ltkom elebo/llu, Ovo je najboije uradltl u rasporedu rnase, gde se pored Itolitina I transportnih dutina deju I geomehanltka svojstva. klO i namena: ZI izradu nastpl Ui u droge svrhe pri gradenju puta. Ovo mote !zoltali ItOOlokalnih puteya.

841
I
5.2 Materijal za izradu nasipa mora Ie kontrolisati i neposredno pre potetka naro~ito u poaIedu ylatnosll. Izrada nuipa od zemljanoe siblozmol (koherenbtoe) da Zemijana sitnozma (koherentna) tla za nasipe moraju odlOyarati sledetim usloyima: radoya na izradi nasipa.

Iranica te~enja WL odre4ena po standardu JUS U.B 1.020 mora bill manja od 65 %; indeks plasti~nosti Jp odre4en po standardu JUS U.B 1.020 mora biti manjiod 30; Proktoroy broj koji Ie definiJe kao:

Pb

1- ---L
1'4 1','

s:-

Ideje:
Ph

Proktoroy

broj,

1'4 zapreminska gustina u 5Oyomstanju. (JUS U.B 1.0 16) gustina, (JUS U.BI.014) 1', W - sadr1inayode (ylatnoSIl.(JUS U.BI.012) WX Sw- stepen zasitenja (Sw = 1', 'J.
f

koefieijent

poroznoSll,

Za zemljana koherentna ria koja Ie mogu upotreblti za izradu nasipa Proktoroy broj mora )znostill Pb

0 do 0.20.

minimalna zapreminska lustina u suyom sranju, dobljena po slandardu JUS U.BI.038, za naalpe ybine od 3miznosi 1,50t/m).azanasipe yiJe od 3m 1,55 t/m'; slepen neraynomernosti u ..!!.i2.. ne ame bill manjl od 9; dlo sadrtina orlanskih materijala dobijena po standardu JUS U.B 1.024 mora biti manja od 6 % i ravnomerno raspore4ena; ylamost materijala pri ugra4iyanju. ne sme yarirati za yje od 2 % od optimalne ylamosti dobijene po standardnom Proktorovom postupku iz standarda JUS U.B 1.038;

- optirnalna sadrtina yode odre4ena po standardu JUS U.B1.038 mora biti manja od 25 %.

5.3

lzrada nuipa od zemljanoe Devez8nog krupnozmoel

kamenltoe tJa

Zemljani neyezani (lijunkoYito-peskoYiti) i karneniti mdoyiti materijali za nasipe moraju ocIgoyarali sledetim usloYima:

krupnota zrna ne sme biti veta od 40 em u ~ltayom nuipu izuzey zayrlnoe sloja nuipa Ide najkrupnije zmo ne sme biti yete od 10 em. stepen neravnomernosti u =~ ne srne biti manJi od 9. dlo karnenito do za izradu nuipa mora biti od stenskih ma.. postojanih na atmosferske utieaje.
OYe usloYe moraju da ispune i mewyiti materijali prema t. 2.2.4 Oyog standarda.

-842
5,4 5,4.1

SIb'. cia
Zbijenost priroelnOl terenl morl odlovarlll zabteyiml dllim u tabelll :

Tlbell 1 Vrlta p,l,odnog tlrllll I yililll nllipl' - prlrodnl t..an od zemilinag litnozrnag (koherantnog) tla, I projektoyani IIIlip yiline do 2,0 m teran od zemllanag Iitnozrnog (koherantnog) tla, a proiektoyani - prlrodnl IIIlip ylli od 2,0 m t..en od zemljanag n..azanag k,upnozrnag Iii meloyitog tla, a - prl,odni projlktOVlni IIIsip vlsine'do 2 m - p,irodni teren od .amljanag n..a.anog projektoYlni fIIsip viii od 2,0 m krupno.,nog ill mdoyitog tla, I 95'" Z"'t..11II zbillnost po ltandard. nom proktoru (JUS U.S 1.038)

97'" 95% 100'"

5.4,2

Kldl se iz hilo kojih razlop ne mote posli~i' s.bijlnjem zableYlnl zbijeljosl prirodnO(!lerenl (nl primer usled preyelike yll100sll zemljlnO(! miterijlll), Irebl izyFlili neku yrslU IllbiUucije miterijili. zamenili mlterijll, upolrebili foliju i1iprimenili neki druli polodan poslupak, ZI lerene popreenOl nllibl Yetel od 20. pre nlno~njl ~lSlpnol mllorU.11 mOIiJu Ie I.Y.III Ilepenlee lirine oko 2 m, useeene u leren nl kojem se izyodi nlsip. Naaib slepeniclje 4 % SI pldom nizbrdo, I boenOl dell 2: I. ZI nllib lerenl izmeilu 20. i 30., izmeilu alepenicl se OIllyljlju meiluproalori od 1,0 m, ZI nllib lerenl preko 30.. slepeniee se izyode bez meduproalora, Stepenice se lie moraju izvodili Zl kamenile lerene, jer u njiml uvek iml prirodnih nerayninl koje sprehYlju klizlnje lell nlSip.. NanOlenje mllerijlll ZI izradu nasipi mote olpoeeti lek polio je ispilan prirodni leren i u tehniekoj dokumentaciji konalltoyano da ispunjaya zableve u polledu kyalileia. Nuipanje i razlSliranje materijala ZI izradu nlsipl yrli se u slojeYima pribli100 horizonla!nim u podumom smeru ili najYile u nllibu koji je jednak projeklOyanOm podutnom nllibu. U popreenom smeru slojeYimoraju imali popreeni pad od nljmanje 4 %, radi lakOl odyodnjayanjl. Visina (debljina) pojedinOl razlllrlOl sloj. malerij.'. z. izr.du n.sipl morl hiti u sklldu sa dublnskim eCeklom upolrebljene mehantzaclje Zl Slbijlnje, YlSlom mllerUll1 Zl nlllpanJe, klo I uhlevlnom

5.4,3

5.4.4 5.4.5

5,4.6

zbijenoltu.
5,4,1 5,4.8 5,4.9 5,4.10 5.4,11

"

Syaki razutrli sloj mora se mehaniek'im ..edstyiml ..bili u punoj lirini. U naeelu ..bijlnje Ie "Izyodiod Iyice prema sredini, odnolRo u kriyini od nite slrane preml Yiloj. Kada nlsipanje I,elil naallyili posle dutel yremenskOl prekidl, bez obzira nl ve~ dokuan kyalilel nlsip. I,ebl ponoyo dokazati lratenu zbijenosl nlsipl pre nlnOlenjl noyOl mllerija!I, Pre poe-tka Slbijanjl ..aki sloj nlsipa mora imati yll100sl p,ibli1ou oplimalnoj yll100sli ZI mlterijal kojl. korlali, Oplimalna yla100st mlterijlll mora biti ulyrilena ranije, shoelno I, 5.1.1 i 5.2.1. IUlda nlsipl se mora prekinuti kad usled lunosferskill uticaja nije mogu~e posli~i ..doyoljlYljute rezultlte. To . nuGeilo oeInosi na velike padlYine, pop!lve, visoke pod.emne yode ild. Zamrznuli mllerijali se ne smeju ugrailiYlli u nlsip, klo ni led i snel,

~ Pod vlunom

ft8Iipe podrazUm8V8

razllka od kat. '.rena

do ko,.

pl8numa

donj8lItroj8.

.~

it V)
~
"~

lj'"

01"'" f! .!!.

e .~

:I

ii ~ c: ,,:-..
::::-~

""

~
~
::::> lAJ

~~
I.

lAJ

~
"

"I{

c: ~::J ~ '8 II) ~

~
I

~:t'"

~ u -q:

~
~
~ Q
lAJ Q o~

~ ~ ...
. - -:~..:
~-.~
;.
"" ~

9 "! :::0.
~

~ ;::
C!)

II)

s
..... I:)

~r:--... 0)

i! ~~

~~

---~-

~ ~ ~
.......

~. II)

....

~ ~ C)

r.. ...

,--~
..
":'..
.....

8
~ 15 ...

,Wl
.

10

J:
II)

~~

---~-------------------- ~-8 ~ -, --~--.~ 0

01

~ ~ ~

~ lAJ
:x: -q:

i"

~~ 2

jq -----

~"i ~V)

,
Df!:tn.JISUOJI IIUZOIlO/>l

8 -

---i"------~
,wg Il np.wZJ

.. e<wi

~ .g.!!. Cl.

-------

844
5.4.12 5.4.13 Sv.kl naneU sloJ mora se ..blU do odlov.nJute mllerU.II. zblJenolU kojl zavlsl ad polotlJI slOJI u n..'pu I vIlle

ZblJenol1 se dennlJe ill' zalltevlnlm p'locenlOIl1 ad naJvete lu.e zapremlnake mase dOblJene po Itandardnom prokloru (JUS U.BI.038). modulom lli!lJivOIU M. dobiJenom opilnom ploeom (JUS U.B 1.046) iU modulom deformacije Ev,. Napomena: Modul deformacije Ev, mole se odr.diti prema .,Dodatnlm tehnlekim propisima i uputstvima Z8 umijane radove u putOl'adnji" koji Ie prim.njuju u SR N.maekoj (ZTVE SIB 76). Zahtev.ju Ie vrednolU zbljenostl (videU sliku I) navedene u tabeli 2.

T.bel. 2 Z.hte..nl Polol.j sloj. u nalipu I m.teril.l. od koga je sloj stillji.osti M, (JUS U.B1.046) N/mm' .1 Z. n.slpe vlslne preko 2 m Z. Ilojave nile od 2 m ispod pl.num. donjeg stroi. deformacije Ey, N/mm' n.lm.nll modul Z.hte..n. n.)m.nj. zbljenost po prok toru (JUS U.B 1.03BI

z. zemlj.n. z. zemll.n.

sltnozrn. navez.n.

(koherentna) (krupnozrn.'

tl. I mek>.lt. tla

350 ,

200

95%

95%

bl Z. n.sipe .lllne do 2 m Z8sveslolaveIzuze. Z8pl., num donjegstroj.

- z. zemll.n. litnozrna (koherentna) tla za zemljan. nevezana Ikrupnozrnal I mek>vita tl.

400

100% 100%

5.4.14

Za nasipe od kamenitog Ua sa velieinom zrna do 200 mm zbijenolt so odre4uje ill pomocu zapreminsk. gustine ill pomocu modula sti!ljivosti M. (slandard JUS U.B 1.046). Zahtevana zapreminska gustina ovih materijala mora biti veta od 1.75 tim' ili modul smlJivosU yeti od 40 N/mm'. Ovskv; materlJali so
moroju sabiJ.tl vibracionim mehanlekim Sledslvima iIi tekim plotama

maljevim..

U,peh

sabijanja

zavlsi od stepena neravnomernosti. tj. ueelta i sitnijih komada kamena. jer so ovim popunjavaju lupljine i.me4u krupnijih komada kamena.

5.4.15

Tek posle z.vrlenoa sabijanj. i kontrole zbljenosli Jednoa Iloja nasipa. ukoliko Je poslignut zadovoljavajuti rezultat. mote so poeeti sa nanolenjem i razastiranjem materijala'novoa sloja nasipa. Preuzimanje zavrlDoa Iloja mora 50evidentirati u Ira4evinskom dnevniku. Za auto.puteve i magistralne puteve i kolieine nasipanja vete od 50.000 m' na jednom patezu mora so izvrliti probno sabijanje u svrhu provere podobnosti mehanizacije i tehnoloaije rada u odnosu na debljinu . aIoJa.l1roj prilaza mehanizacije za ..bijanje ltd. ZavrlDi sIoJ nasipa od umljanih
lijunkovitih materijala (kao

5.4.16

5.4.17

materijala u debljini\ od 30 do 50 em izra4uJe se od kamenlUh UI donJi Itroj) jz iskopa .. trase ili iz pozajmilta. Ugra4ivanje kvalltetnlh m.tergala doprinosi ekonomienijem dimenzlonisanju kolovozne konltrukcije I mora blti predvi4eno projek tom.
poboljlani

5.4.18.

Na meltima na kojima

~ vrli kontro\a

zbijenosti mora so jzvrliti IlspitivanJe granulometrijskOlllltava

v!amolU,a za umUana UaI ispiUvanje opUmainevlamosti(ilandard JUSU.B1.038).

845
POIIe pregleda I analize Uh rezullala mollU lie po pOlrebl odredlll dopunska IsplUvanja koja Ireba tzvrAtli

U loku daUeg rada, 5.4,19 Mlnlmalna konlroln. Ioplltv.nj. koj. lie moraju vrlill u toku Izrade nulp. IU:

5.4.20

I.pllivanje Ilpllivanje ispilivanje merenje

zapreminske granulacije modula

gusllna I vlatno.1I gustine I vlu.nostt na Ivakih 4000

na .vakilt 2000

Ispittvanja zapreminske

m' nasulilt slojeva, na Ivakilt 1000 planuma donjeg suoj.

(poslaijice),

granulomelrijskog deformacije

m' nasuUh Ilojava, saslava na Ivakih 200 (polleUice), m' planuma donje.ltroji na planumu donjeg stroja na svakilt 200 m pula. M"

Pored uobitajenih meloda deflnisanih jugoslovenskim Itandardlma, za odredivanje zapremlnske gusUne I vla1oo'li mogu lie prtmeniti i druge melode (geoftzltke, tzolropne lid,), all lie ovl POllupcl moraju verifikovali paraielnim Ispilivanjima od strane specijallzovanih organizacija udrutenog rada,

Odvodqjavaqje

tokom

izvrSenja l.emijanih

radova

Za Ive vreme tzvodenja zemijanih radova I u svim njegovim fUlma mora lie obezbedili eflkasllo odvodenje svilt povr!inskih I podzemllih voda. Ne sme so dozvollti zadruvanje voda na zemijanim radovima, jer \0 mote izazvali znalno pogorlanje kvaliteta Iia izvrienih radova I produtiU i poskupiti ove radove. Prhvakoj fazi rada Iii pri prekidu radova mora bili obezbedeno eflkasno odvodnjavanje. Odvodnjavanje so mora obezbedili i pre zavr!etka gradenja objekala za odvodnjavanje Oarkova, rigola, propusla drenata lid,) provizornim reienjima.

Uredeqje

planuma

doqjeg stroja
lie sarno zavrlna znalno ravan donjeg slroja, vet zavrlnl no niti slojevi naupa, JUS U.E8.01O. sloj nasipa, odnosno niti

Pod planumom odnosno

donjeg slroja ne .podrazumeva ispod kolovozne donjeg slroja izloten

110 neposeedno

konslrukcije,

kod usoka. u ovam sloju, kao i njegova veta slabilnosl.

Zbog loga je planum Kva1itel malerijala,

vetem opteretenju malerijala su u slandardu

slojevi l1a u ulleku, pa lie zalo zah\eva ravnosl

bolji kvalilet

I ostall uslovl deflnlsanl

He0-

mill""" Repubtltkog

kuhuruSR-18 br. 413-81n4-02 od4.111874. .. plota. _..~..

~_nl_..

-luoIIu -......

..............

846 JUGOSLOVENSKI STANJ)AJU) SA PRiMENOM oct 1111.(111.\7

Ukup.." 1Ir
P,oj.klov.nj.1 grad.nje pullv, I gradsklh I80bratajnlca ZATRPAVANJE ROVOVA ZA SME~TAJ PODZEMNIH INSTAlACIJA

JUS
U.E1.015 1991.

Pr8Vllnlkbr. 15/01-149/18011

1991-04-05; Sluibenillst SFRJ, br. 36/91.

Designing and constroction

of roeds and urban communications

R.filling

up trenches

for distribu tion networks

Predmet i podrui!je primene

.. utvRluJu: radna operacQa kvaUtate. na zltrpavanJu rovova I

Ovln1 standerdom

osnov... kontrola

Ovai ltandard .. prlm.njuj. p,l Jzgrednjl novlh I r.konstrukcljl postojeelh puteva I grldsklh ..obrle.jnlca. rovova za smeltaj podzemnlh InstllaelJa.

prl ulrp.vanlu

2 Veza sa drugim standardima

(jdredbe ltandarda na koje .. OVI' Itandard POZlvl Istovreme"" vate I k80 odre~be ovog sta..dard.. N.veden. Izd.nla 11/ .valli. u vreme objevllivanJe ovog standarda, a k.da II on prlmenjuje, korlste .. najnovljl Izd.nJ. navedenlh stand. rd.. JUS U.BI.036:1968,
JUS U.81.046:1968,

GeomehanlekalspltlvanJa
GeomehanJekalspltlvanja

- Odr~lvanje
Odre<liv.nje

optlmalnog 58drlaja vode

modula stliljlvostl metodom krulne plote.

3
3.1

Olnome Z~~

radne operacije fWIJ v,il .. posle zavr!enog geodellkog snlmanja Zl potrebe IZrlde k.tast.. podzemnlh Instalaelja.

3.2 ZatrpavanJe Insta11'eIJaza!tltnlm Ilojem vr!l.. sltnozrnlm nevezanlm ",ate,IJalom, uz obavezno nabljanje, 1/111v.. ..nlm materljalom za z..rpavanje elektrltnlh kablova. . 3.3 Ako projektom nlje drugatqe p,edvJc:leno, debljlna za!tltnog sloja Iznosl najmanje 10 em. Preostall deo rova. do vlslne planuma donJeg stroia, zatrpava .. materijalom Iz Iskopa ako on zadovoljava tehnltke uslove za dati sloi.

3.4

Ptl ..trpavan!u

'ovov. Iznad Instalael). u podrutju ..Ienih povrilna zadnll IloJ u debljlnl od 20 em ..stojl II od

humuSi. 3.5. Zatrplvanje 'ova- vrll' .. u slolevima. p,ema uslovlma Jz projekta. Debljln. slo)a ..vlsl ad vrsle mate,ijala kojlm II vrll zatrpavan;.. dublnskog efekta mehanJzac1je za ..bljanje Ipri ma!lnskom nabljan)ul I zahtevane zbljenosll. 3.6 Prl malinskom nabl)anju tip mliine za nabijanje odre<lule II u uvlsnostl ad vnte materljala kojlm .. vril zatrpIvanie rova.

Kontrola

kvallteta

4.1 Svakl nesutl sloi morl II ..bltl do odgovaraluee zbljenostl. Zbllenost II deflnl!e III zahlevanlm procenlom od nal' veeesuvezlpreminske ma.., kao!toledatou JUS U.BI.036, \\I modulom Itiililvosti Ms' klo Ito Ie dato u JUS M.BI.046. 4.2 Zahtevlne vreclnostl zbllenostl nl vlslnl planuml donleg strola kod novlh putevII gredsklh saobraeaJnlea mor.lu de odgovar.lu ..htevenlm vradnostlma, prodvJc:lenlmprojektom.

'''donJe
Katalolka aruoa U.EI

SAVEZNI

ZA VOD ZA STANDARDlZACUU

I srpskohrvlukom

- Izdanje

na lezlku

Sir.'"

2JU5U.EI.o111

847

'4.3 Prl !zvoClenju podzemnlh Inlt.l.clla no POltOjetlm putevlma I gr.dlklm _brat.)nle.m. II kole 18 ne predvlda rekonltrukcQe gorn)eg lUo)a, no vls!nl plenume poltOjeteg donJeo Itro)a mora)u 18zedovol)ltiliodati zahtevl:

- kod kolovoza:

el zahteVana nalman)a zblJenost Ivldet' JUS U.B1.0381 85" III bl zah18van' najmanll modulltlllJlvoltl Mllvldetl JUS U.81.0481 350 NImmo; , - kod polo/!klh 118Z8 zelenlh povrlloa: el zah18vena naJman)a zbllenost 82 III " bl zahteVan' najmanJ' modulstllljlvosti. MI, 250 NImmo. Mesto I bIo) kontrolnlh bpltlvanja utvnSuju 18projaktom.

4.4

NI oonovu mllIJtnJl RepubllekOt IIk"tlrlJIIIII Swnpo S

kulturu SR SrtMJIb.. 4t3.a1/74.Q2 nl lovod lIotonclord'"OCI/u

od 4.111974 nl pilei II porel nl promot

SIOt.ad

848
JUGOSLOVENSKI STANDARD SA OBAVEZNOM
PRIMENOM ad 1961.09.26 Uk!Jpno stronD

Projektovanje NOSIVOST I RAVNOST

i gradenje puteva NA NIVOU POSTELJICE

JUS U.EHOI0
1981. list SFRJ, br. 46/81.

Pravilnik

br. 50-12662/1

od 1981-'J7.16;

Sluzbeni

Bearing and surface planenss

of formation

Predmet

standarda osnovno karoktoristiko i osoblno mDtorijola

ispitivanja Z8 odredivanje tih karekteristika. U lovr!norn sluju donjr.o stro. metoda kontrolc I kritcrijumi

Ovim stondardom so utvr(Juju

ja posteljicl, najneophodnija nosivosti i ravnosti.

2 2.1 2.2

Definicija
Posleljica la. Nosivost materijala u posteljici odreduje 5e na jedan od slede~ih naiSina: je zavr~ni sloj donjcg stroja ujedna~ene nosivosti. debljine do 50 em, zavisno od vrsto motcrija.

merenjem merenjem merenjem merenjem

indcksa nosivosti postignute modula defleksija

CBR IJUS U,B1.042), (JUS U.B 1.038). plo~om (JUS U.B1.046) ill modula deformabilnosti Ev' reakcije k izvodenja

mercnjem modula reakcljc k, zbijenostl sti!ljivosti Ms opitima deflektometrom.

Indeks nosivosti CBR2 koristi se pri dimenziniranju kolovoza sa asfaltnim zastorima, modu\ pri dimenzioniranju betonskih kolovoznih konstrukcija, a astali pokazatelji za kontrolu radova.

Odredivanje
Asfaltne

pokazatelja

nosivC?sti za dimcnzioniranjo

3.1 3.1.1

kolovozne

konstrukcije

.0 d red i van i e i n d e k san Pri izradi idcjnih

5Ii kom indeksa normativu i glavnih nosivosti

0 s i v 0 s tiC
1, zavisno

B R,
od vme

pro c e nom
jc lIa sa koriste Iprema gradevinskih hidrololkih 1proccnjenc vredno. datoj u tehnic. i zapreminske standardu od najmanje materijala klasifikaciji objekata) uslova

projckta putcva 4. i 5. razrcda dozvoljeno i izvodenje 1 upotrebljavaju materljal radova na temeljenju od

CBR2 iz tabele

za projektovanje u tabeli

maso U suvom stanju. Navedene ~~ vrednostl se zavlsno prema JUS U.C4.016 I ako je zemljanl u zavrlnom sloju donjeg stroja zbijen do dubine

,
i van j e in de k san 0 s i v 0 s tiC B R2

3.1.2

0 d red

Pri izradi idej~jh i glavnih projekata auto.puteva i puteva 1,2. j 3. razreda indeks nosivosti CBR2 mora
se odrediti ispitivanjem 3.1.2.1 na osnovu laboratorijskog ili terenskog opita nosivosti.

Odredivanje indeksa nosivosti CBR2 vrs; se po standardnom laboratorijskompostupku (JUSU.B1.042) na pripremljenlm uzorcima u laboratoriji posle njihovog natapanja u vodi do zaslcenja, u trajanju od 4 dana.

I itdmJe

SAVEZN1 ZAVOD ZA STANDA.IlDIZACUU

Strana 2 JUS U.E8.010

849

Tabela 1 Simboli klasilikacije Zapreminskamasa u suvom stanju "7 d t/m3 Preporut:enevrednosti Indeks nosivosti CBR, u% Hidrolo~ki uslovi: povoljni GW GP GM GC SW SP SM SC ML CL
U slu~aju organskih mora so obaviti

Modul reakeije posteljiee k, u MN/m3 Hidrolo~ki uslovi: povoljni 90 70 70 40 60 50 50 30 20 30

sa visokom granieom te~enja

nepovoljni 30 20 15 5 15 10 7 3 2 3
materijala

nepovoljni 90 70 60 30 60 50 40 20 15 20
(MH, CHI,

2,00 1,75 2,10 1,90

do do do do

2,25 2,10 2,30 2,25 2,10 1,90 2,15 2,10

30 20 20 7 15 10 10 5 3 5
(OL, OH) i zemljanih

1,75 do 1,65do 1,90do 1,70 do

1,60do 1,80 1,60 do 1,80

zomljanih materijala

Ilihoratorijsko ispitivanjc.

3.1.2.2

Terenski

opit CBR 1 obavlja se prema standardu JUS U.81.042 na nivou posteljiee. Indeks nosivosti CBR 1 odreden na terenu maze se smatrati merodavnim za dimenzioniranje ukoliko nosivost zcmljanih materijala u vreme geotehni~kih ispitivanja odgovara najnepovoljnijoj nosivcsti posle izrade kolovolOe konslrukeijo.

3.2

Betonske kolovozne

konstrukcijo

Modul reakcije k koristi se pri dimenzioniran;u

Modul reakeije k odreduje terenskim ispitivanjem so: pri dimenzioniranju

kolovoznih konstrukcija 5 cementnobetonskim

zastorom.

- proeenom. iz tabele 1, ili

auto-puteva

i puteva 1. razreda.

I<ontrola kvalitcta

u vrcmc grauenja
posteljice mora s~ dokazati jed-

Homogcnost i ujednacenost kvaliteta posle zavr!nog zbijanja i planiran;a

nim cd sledecih Ispitivanjem nosno modula postupaka: nosivosti pomocu krufnc plate Eyt i EY2). JUS U.81.046 zbijenosti stepen primenom

pretnika 30 em (adredivanjem

madula sti~lijvosti 30 em.

delormabilnosti odreduje

M. ad.

Modul sti!ljivosti

se prema standardu uniformnosti ce se

plo~e pre~nika postcljice zbijenosti

Napomena: Za utvrc1ivanje nje mesta

kvaliteta

i nasivosti
postignute

i Ia ta~nije materijala

odredivamoze se

na kojima

proveravati

upotrebiti postupak poznat pod imenom PROOF

dat u prilogu.

ROLLING pri ~emu se vodi zapisnik

u odnosu na maksimalnu zapremin-

Ispitivanjem

postignutnog

stepena

zbijl>l1osti

i vlaznosti

materijala

sku masu i optimalnu vlaznost odreuenu prema Proktorovom (proc'tor) postupku (JUS U.Bl.0381.
U eilju elikasnije ne korelacije i brze kontrole mogu se primeniti izotopima, i nedestruktivne metode ispitivanja, na primer kori~pouzda. cenjem denzitometara sa rac'ioaktivnim postupcima. stirn da se u svakom slu~aju moraju odrediti

sa standardnim

850
5
5.1 5.1.1

JUS U.Ea.OI0

Stron.

Kvalitet upotrebljenih

materijala mlterijlla

i njihovog ugradivanja

Geomehani~k. karakt.rlstik.
Za Izradu posteljiee sledet. uslov.: (zavr!nag

sloja donjeg stroja) magu se upotrebit;

sve vrste materijala

koj; Ispunjavaju posttJpku

moksimalna zaprominsku maID U osuSonom stanju, odrodono po stDndardnorn Proktoroyorn pri optimalnoj vlalnostl. mora bill jednaka IIi veta od ')'d . 1.60 t/m3. vlatnost
indeks

na granlci te~.nja
plasti~nosti mora

mora bltl manja od WL

bitl manji ad Ip

. 50 %,

. 20,

- bubrenje posle 4 dana nistapanja u vodl po standard nom CBR postupku mora biti manj. od 3 %, d60 ( I mora blti yeti od 9 za kohezlvne I vetl od 4 za - Hazenov koefieijent neravnomernost; U

drobljen.

kamen. materljala

mat.rljale, pri ugradlvanju postupku,

d 10

5.1.2

vlatnost

ne sme varlrati za vile od :I:2 % od optimalne

vlatnostl

odredene

po

standardnom

Proktorovom

Indeks nosivosti CB R2 mora bitl veti od 3 %,

saddaj !tetnlh organsklh materljala (JUS U.B1.024) <6 %.

Sitnozrn; kohez;vnl materijali Izm.!-n; s kamenom droblnom, peskom II; !Ijunkom, kao I materijali od ; tro!nih stena moraju ispun)_vati Isto uslovo kao sitnozrnl kohozlvni mlterljalu [lonlodu koolicijonln no. ravnomernosti i vlo!nosti pri ugrodivonju, 8 mnksirnalnoyolifina zrna ogrBI1I~onD jo no 150 nun.
lzuzotno so dozvoljava i upotreba materijala ~;je pojedlne karakterlstlke odstupaju od navedenih, ukoll. ko sn nJihovn pouodl1ost dokn1.o posnlll1lrn Ispltl\,nnJnm.

5.1,3

5.2

Kvalitet ugradenog

materijala izradenog zavrsnog sloja i posteljicc koriste se kritcrijuminavcdcni u tabcli 2, zavisno

Za oecou kvaliteta
ad vrstc materijala.

Tabela 2
Kriterljumi Vrsta materljala Stepen zblJenosti Sd' u% Sitnozrnl kohezivni materijal i sitnozrnl pesak 100 Modul sti!ljivosti Ms' Nlmm' 20 Modul delormabilnosli E v2' Nlmm' 30

Melani kamenl sl.)

i zemljanl materljal

nak, glinovita droblna,

(glinoviti Sljulapor, glinoviti skriljci I

100

30

45

Kameni materijal

(kamena drobina,

!Ijunak

i 51.)

100

40

60

5.2.1

Pri kontroli

kvaliteta

izrade posteljice,

kao i pr; kontroli

donjeg

stroja, ispitivanja

5e obavljaju

u serijama, tole-

pri cemu je najmanji broj opita u jednoj seriji 5. U takvom racnije U odnosu na minimalne zahtevane U jednoj .solutnoj serijl, jedan ad 5 i5pitanih vrednosti ne odstupa za vile od: masa u suvam stanju, rezultata mote

slucaju

mogu sc dozvolit;

dalje navedene

vrednosti kari!cene

pri kantroli. zahtevanoy. s tim da po ap-

biti manji od min;malnog

5 %, pri merenju zapremlnskih

10 %, pri merenju modula stiSlj;vosti M, I modula deformqbilnosti Ev2'

Str.n.

4 JUS U.ES.OI0

851

Zapisnik 0 vrlenju

opita uniformnostl

- pojav. trega tol!ke

Datum: _p,1J'.191!LVr.me:_JIU'.9-

Opit pojav. traga tol!ke opteretenim yoziiom (Proof roling)

Melto:

Sloj: ---f!.o.!t.ILic.!__-

7...I'f.jQ- !'!..t!!,:?2Jt!iEia!,~ 5!cL

Situacija kilometarski
poloZaj (hektomet,;): . Profi/l0 Profi/12

,
0

0.. puta 500

Osa pu ta

Profi/14 Profi/ 22

100 Profi/ 28 Profi/31 Profil34 200

600

.---700

.-..----

300

800

"----' ------

- ----"'---.-

500
Legenda:

I Lake deformacije
II Po{etak
6zona

co
pojave mrelastih prslina koju trcb" pobo/jwti poslc izvrlcnil1 zcmljanilr obostrano. zbijanja poste/jice.

1000

ITJ
cloplI"sko zhij..",jc) urei1c.'IIjaposwljicf!.

IIIVrlo velike deformacije

(prosIlJiv.1njc, zamcna matcrij.1l".

Napomene

zapaianja u toku rada, na primer: ispitivanjc rodova. iJpre dcfinicivnog

odvodnjavanje ivica zavrJenog

852
Ako je broj opita u jednoj k~ntrolnoj ispitivanjem budu vece od minimalne seriji manji od 5, potrebno zahtevane. opita odrcduJu je da sve vrednosti

JUS U.Ea.OtO Strano

(rezultati)

odre"ene

5.2.2

Obim kontrolnih ispitivanje u vreme gradcnja I mlnimalnl bra) potrebnih od kategorije u pogledu kvaliteta. Postignuta zbijenost kontroli!e

so u zavisnostl

puta, nacina izvr~enja radaya, vremenskih uslova i mogucnosti za postizanje ravnomernosti

i vl.fnost ugra(]enog matoriJala (moronjem zapromlnskih mas. III opitlma plo~oml

5e merenjem zapreminske
na svakih 50 m' puta,

mase ili opitom plo<::om, i to:

teku~im,

na svakih 200 m' puta. Ako ad momenta izrado posteljice do momenta kontrolnim, ugraoenog materijala, bez obzira na vec obavljenu kvalitet njem dokazati ispravnost i zahtevani

;zrade gornjeg kontrolu

stroja do"e

do prom.ne

karakteristika ispitiva-

posteljice,

potrebno

je ponovnim

posteljice.

Ravnost

posteljice
odvodnjavanja I drugih funkcija koje Ima posteljic., potrobno je obezbeditl odgov.raju.

Rad; bezbednog

cu ravnost i popre<::ni pad.

6.1

Ravnost izradene posteljice mora biti takva da pri merenjima letl/om duline 4 m, u bila korn pravcu, ad. stupanje ne sme biti vece od 30 mm u kohezivnom materijalu, odnosno 50 mm u kamenom materijolu. I,pitivanje ravno'ti kao i popre~nog pada posteljice obavlja se na svaklh 100 m. ad projektovane najvi~e za :t 20 mm. ~ta sc

6.2

Visina izraoene

posteljice

u bilo kojaj ta~ki ma~~ oustupati snimanjcm. de!inisan je projektom. Minimalni

provcrava nivelmanskim 6.3 Popre~ni

zivool11

nagib posteljice
silllozrnonl

popre~ni

nagib po'teljice

izra<lene u kohe-

%. nllHnrljnlu "mIn.."

Aka je postcljica Izradena at! stabilizovanog

malerijala, IJmln. 3 %. '"

Veza sa drugim standardima

JUS JUS JUS JUS

U.8 1.024 U.8 1.038 U.81.042U.8 1.046 -

Geomehanicka Geomchanicka Geomehanicka Geomehanlcka

ispitiva,nja. Odrcoivanje

sadrzaja sagor1jivih i organskih sadr!aja vade metodom

materija tla

ispitivanja. Odredivanje optimalnog ispitlvanja. Odreoivanje

ispitivanja. Odredivanje kalifornijskog indeksa nosivosti modulo stilljivosti kruzne place

Na osnovu

mi~jenja

Republi~kog

sekretarijata ~t.mP8

Z8 kulturu SR Srbij. br. 413-81/74-02 Savelni ZIIvod l8 nenderdiz8Ciju

od 4.11 1974. ne plata 18 portZ na promet

Beograd

853
JUGOSLOVENSKI STJ\NDJ\UO 11,\ a'naMICNOM KLASICNE I SA VREMENE PODLOCK ZA PUTEVE 'r.hnlill ...1001 la 1I,.lIu 1..1300/1 u4 l6-xa.a...: 8ht1bta11l1' 8J1RJ

JUS U. E9.020
XII. a,...
4"1""

.4 a.VII.a",.
R"'"

C/autcaJ "nd mod~nr rtlOd foundallon.

Trchnlca! "qul"m~"11

SADRtAJ Predmel .lIDdania VeOnlelJa U.od 50-'1.. I Tnt. pocI1op Sastav Vrste Kolovozna konstrukcija KI..I~n. pocIlog. opll. ocIredbe Podloga sa tucani~kim gomjim noscam slojevima na nepovoljnoj posteljiei podloga sa tucanitkim gornjim noscam .Iojevima na stenovitoj posteljici Podloga sa Iljunkovitim lornjim noseCim slojevima na povoljnoj posteljlei Podloga sa gomjim noscam slojeyima ad kamenih olpadaka DeblJina slojeya Konstruktivne pojedinosti Izrada klaslauh pocI1op Materijnl Izrndn nOSlh .Iojev. ad Iljunka lundn nOSlh .Iojeva od tucanik. Sprnve i malin. San.mene pocIlog. opite ocIredbe Vrste Debljine .Iojeya Konstrukllvn. pojedlnostl brndn donjel n05e1 aloja Izrada lomjih noscah slojeva

"
i

j
::I

:1
3 4 4.1

4.2 4.3 5 5.1

2
H

" , . "
0

S.2 5.4
5.S

~5.3
5.6 6

I
f .G
i
9

6.1 6.2 6.3 6.4 7 7.3 7.4

7.S 8 8.1

7.1
7.2

I
I
II

Podlo..

lucanlalm lomllm -im

.!oJeYima

a 8 ii ..

8.2 8.3 ~8.4 9 9.1

9.2

Debljina " .Iojeya Mnterija! brada Ispitivanja POdlog. sa Iljauoriti.u gorujim Dcbljina slojeva Grnnulneijn Iljunka i peaka lunda Ispitiyanja DOIeCJm sIoJeTima

i
It
:1

9.3 9.4 10 10.1 10.2 10.3 10.4 ~10.5 11 11.1 11.2 11.3 11.4 11.5 11.6

II
t..

Podloga SA bll1un<!alzl.rulm aloJeTima I""'JIIII ~Im Sastav Debljina slojeva Materija1 Uslovi Icvalileta za VA\-.! ~NAGE lund pluyanja st, ti-st 5F~:}" 72/88

Fadloga II beloasldmgomJIm~..

t'

aIoJeTima

Debljina slojeya Materijal Razmak uzdufnib i pop~b saatavalta Uslovi kvaliteta za IOIOYli betoDlku podlogu lunda Ispitiyanja

011...
1UGOSLO~5KI ZAVOD U. STANDARDu;r..CUV

)4

854
1 Predmet standarda
Ova] .tundard propisujo klusienn i .nvremen naeln Izrndo podlugo zn puteve.

Dcfiniclja
Podlognje deo kolovozne konstrukeije izmedu znslora I podtJa prerna JUS U.84.050 i JUS U.S4.051 I slufi da prenese saobratajno opterecenje na pod tie I da obezbedl .tabllnost za.tora (habn]uteg

sloja) kolovozne konstrukelje.

Uyod
nosetih slojeva kolovozne konstrukcije lzboru materiJnla pri proJektovanJu I gradenju podloga puteva, naroei to pri kori~tenju novih meloda grudenja, treba poklonlli punu pa!nju. . Islo tako, treba kvalitelno Izvodill radove da se docnije, u toku eksploatacije puta, izbcgnu defor-' maeije kolovoza I obezbedi njegova stabilnost. Pojava te~kih kamiona postavila je mnogo slofenije uslove u pogledu mehanieke olpornosli kolovozn~ konslrukeije, posebno pod loge puta. Ulienji, kao ~to su snobratnjno opteretenje, stalieka I dinnrniekn dejstva, klirnatskl I hidrolo~ki uslovi, geotehnieke karakteristike tla, uloga pojedinih nosetih slojeva podloge i njene karakteristike u pogledu krutosti I preno~enja opteretenja na posteljieu, predstavlJaJu osnovne faktore za Izbor vrste podloge i materijala za njenu luadu. Kori~cenje lokalnih materijala, sa eventual nom njihovorn minimalnom preradorn, predstavlja nov momenat za ekonornieniju izradu podloga. Nove savremene metode zbijanja nosecih slojeva podloge primenom savrernenih mehaniekih sredslava (vibraeionih ploea I valjaka), zatirn melode slabilizacije Iia prema JUS U.E9.022, omogucavaju izradu savremeni~ stabilnih podloga, sa minimalnlm ~upljinarna, Ovako obradene podloge predslavljuju zbijcnu musu kojn je u 'Innju dn puvoljnu prenese uplerceenje na posteljieu (podtJe), odnosno donji Itroj puta. Naroeilo su povoljne metode hemijske stabilizaeije ~Ijunkovito-peskovitih materijala, primenom cementa iii ugljovodonienih veziva. Kori~cenjem materijala tucanika, ~Ijunka, peska i karnene silne!i, koji se nalazi na lieu mesta u blizini gradili~la, primenom novih metoda izrade podloga znatno ce se smanjiti tro~kovi gradenja savremenih puteva. Razvoj poljoprivrednih podrueja nu!no zahteva ~iroku rnre!u lokalnih puteva za laHi saobracaj sa odgovarajucim podlogama, odnosno kolovoznim konstrukcijarna. lunda podloga zn puteve Zll Ink, srednji I tefuk snobrncnj mo!e fte tnkode i7.vesti melmJnml1 stnbilizacije (mehaniekom Hi hemijskom) premn JUS U.E9.022. Podloge sa nosecim slojem od lornljenog kamena uglavnom se vi~e ne grade. Nnirne, ova vrsta podloge ne predstavlja kompaktnu rnaSJ, te u stati&om pogledu ne dejstvuje kao homogeno telo, zbog tega nije u stanju da prima zatezno naprezanje, kao ~to Je to sluenj kod krutih i fleksibilnih podloga. Pored toga, ove pod loge nisu ekonomitne. uslovn. Iz navedenih razloga ove podloge nisu predmet ovih

4 4.1

Sastay i yrste podloga

SastaY Podloga se sastoji od donjeg I gornjih slojeva. Broj slojeva pod loge i njihove debljine zavise od saobratajnog podlla na koje se gradi podloga. Prema redosledu grndenja, podloga nn nepovoljnoj slojeva prikazanih na sl. 1. opteretenja i vrste posteljiee, odnosno nosecih

posteljiei snstoji se od donjeg i gornjih

4.11

Donji noseci sloj na nepovoljnom podUu (I) je tamponski sloj, koji slu!i za konstrukcije, za spreeavanje kapilarnog penjanja podzemne vode I stvaranja tako i kao noseti sloj - podsloJ. Debljina tamponskog sloja krece se obit no bijenom stanju. Za ovaj sloj se upotrebljava ~Ijunkovllo-peskoviti materijal

drenirnnje kolovozne ledenih sotiva, a Isto

od 20 do 50 em usa.
odredene granulaeije.

Umesto tamponskog sloja mo!e se nn povoljnijem podUu, pri datim uslovimn, upolrebiti sloj tisto~e koji slu!i da spreti zagadivanje kolovozne konstrukcije i da iz nje odvodi vodu. Radi se 0 debljini 10 do 15 em. Ovaj sloj mora da je od peska frakeije 0,2 do 6 mm.

--4.12

!55

GOt'n)1 J oseet ..."Y' ohJvo7.nc ko. "u:~ Ijc mo~u bt", Jcdno~;'I,m I, l.husl')JrI: (( II). a prcm:l potreb. i trosloJni. Noseci sl, I d slo'evi slu1.e da , rek" h'baju eJ; ,.. ).11ku VOIII"!!""tora) prime priti~ke i ostale utleaje saobr eaJa da.h prcllesu na donji 'osee' 5["J - poJ,Ie'j, a prek" njep na postel e. (pod:!c). . GernJI noseel slojevi rade cement i drugo. sc oJ: tuc:\nika, Sljunka i or. bez iIi sa vCliv"lII: billll1;el1, l.:il"",.

I I
I

4.\3

Debljine nosecih slojeva koje su oznaccnc na sl. l. 2, 3 i 4 ,u urijel1laL'iol1e. Stsarnc oehl,jille

moraju proraeunali prema jeonoj ud priznalih metoda za proracun k"lovolne kOl15lrkeije, a na " OSI1OVU: ispitivanja Iteolilehnniekih karakleri,tika tla, l1il'oa puolemnc vooe, klime, v!alte, temperaillre I dr, i veli6110 saobrncajnog opter~cenja (metodc u IJriprcmi), Velieine saobracajnog opterccenja pn ~azal1c ,'II 11 IIlhcli I
Tabela

Velie:na ,aobracaja

1----..
Ukupall broJ vozila

:-y'!:7.:~ , Tc~etna

~~l-~._~_.~.:l~a- (_~n..~~_:~:~-VOLlh nQ,ivc)sti 4 tone; ,i:;c

'~~ukupno~~ broja! "poo

5 do
III .1

broj teretmh \'nz;I:~ i,poo 5')

'110 I :IJO

Slab saohr;lI;aj : i'pud 101)0 Srednji saobraeaj 'i 000 do 30(1) Tc}~k s'''~;'-;:a:~j! 30()() do <iOOo) Veoma tCl~lk ' saobracaj preko 6000

5
III
~IJ

'II d" 30l) do

prcko 20

prcko t ::00

\1ere 1I (.' ., ~lV'.

1/1

-- -,'

&~~4/111i'I'MN/F.ri~~~~~~~!iJ!:I ~;'/:'//://///;/,;':'!::<-:>?:'/,/:/,. / .

l~S

TOR

_._~

II

~I
"0 (7'11

N, S! -,,-"--

~,

-.J\
!:'~~.'.'(' :'C'
C1

~ 1 0-01 ~-=~I
tn.

~ .": .' "

~"'I.'o ,

.')

.~":'.
<.r--

. ' '

..

PC DLOC,A

WI

:., ," .:~ (J...:' \~.' .:

(-.
." ".Y: .." .,

c'

,,(.A'.,

,"
'.

1 -.,.

--'. S ka POSY ElJICI\ I

'. '

, . -".,. -..---

42

Vrste podlo~a ,'r. m. nacl.u :z,'.'u. gtvnjih nl}'c~il. ,I".lcy;t_-p HI:o~e ~: ..Ie!..: IU ~.h', ~.IC i ...aVrcmcnl;. Pr~ma vr tl matcrij::la uti ,,"uga..c ratl'.:,;:ornji rJO~,CI;I \ll'iCV I.l:.1'd(.'llI II i rrll1l,;l1ila I'l.lIh,~':' '''\1
biti: tucal1ll:ki 111U'~1I takd

i SIJUIlf.;~il1l, bCl :11 'Sa \~li\"l)l11. .)I..'hHhki. \l:lb:Ii/L'\~jlll I Jr Donji noseci sloj, lampon III :-.Ioj (i~llo~C r~ldi ,c (}tl ~ljUllk..l. O\"'IIO\Ili' 1'':\;'''.1. k.iI~u z~, klasi~lh. i zu !\avrcmcnc oulogc.

4.3

Kolo...una. konstrukcija fm.rJ p.:kf~oge mdi ~c za:-.(or klJJi (1bicnu in.a J",:a ~l()_iOJ: ..czn;".i (hi~,..c;,.' ~I()j i tl;'haju,:i ...10J --- 11 (V ~Ioj (,(. 1). <I mOLc sc radili I b(,l 'v'(,lno.; ~Ioia. u:.." --Ijt: pot -'.:hal1. Za...tt\d -HHJ,: !'rem:: "c U.E4.0211. <lcdeCim ""r.dardima: JUS U.E4.012. Jl:S ~!.[4.\J14, jus L;' 4.016, 'I;S l:.U."I~ i JUS
P\ldloga '-l l...a,rorom ,"""'(t."\J~'~\'lja kO:l'H)L.nU kon"trukciju ,.rema Jl:S t:,S4.050 i JUS U.54.051.

856
5 Klasiaae podloge

upste odredbe

Klasii!ne poologe rade se na putevirna manjeg znai!aja, sa gornjim slojevima od tueanika ili ~ljunka, pri i!emu se slojevi nili>ijaju S~,,\O primenom stali~kih valjaka. Kao spoj~i materijal upotrebljava se iIi kall\ena sitne! iIi pesak odredenog haliteta.

S.I

Podloga la tueaai~JWa gomjlm uosetlm ~ojeYlma na posteljicl 011 yezaoog materijala Podloga je prikazana nl sliei 2 i ima sled~u konstrukeiju: lamponski donji nos~i sloj (I) i dva gornja noseca tucanii!ka sloja (I ill). Debljina gomjih tueanii!kih slojeva je 8 do 10 i 10 do 12 em u nabijenom stanju u zavisnosl' obraajnog opterecenja. sa.

Izraduje se u dya sloja od kojih je syaki 8 do 12 em u nabijenom slanju. P\lslcljiea i donji noseei lamponski sloj ili sloj i!istoce moraju bili dobro zbijeni i moraju . odgovarali projcktovanim popre~nim i uzdu!nim nagibima nivelele. Ravnost profila posteljiea i donjeg noseCeg sloja sme odstupati: za posteljieu Podloga :1:3 em, preko smrznute posleljiee.

za 1ampOnski sloj :I: I em. se ne sme raditi Za I gornji noseei sloj upolrebljaya se tueanik veli~ine zrna 6 do 8 em, a za 11sloj, ako je tueanik od krei!njaka, velii!iua zma je 4 do 6 em, odnosno, ako je tueanik od eruptivne slene, veli~ina zrna je 3 do S em. Na posleljiei od vezanog (koherenlnog) materijala ispod I noseCeg sloja slavli" se lamponski sloj debljine do SOem ili sloj i!isfoee debljine 10 do 15 em, a prema debljini . ~..aenoj na osnovu geomehanii!kih karakleristika tla, r IVOUpodzemne vode i dr. i prora~unu (ta~. 4.13). Raynost gomjih povr~ina tueanickih noseeih slojeva Moe odstupati pOYdine II sloja :I: I em. od povr&inc I sloja :1:2 em, od

, Mere u em
0

II

~
Q)

0 9 "

If;

,."

.. I' .. ..II""

I'" .IU

DI

"

11/1

51
~.:~ ~.-9

on

~I~~1i~,~~!~{i~I'fti:~],.j}{i'~.ij .
. . . _. .. ipOST~LJ;CA

...

Slika 2
5.2 PO<i!oga sa tucani~lUm gomjim noseam Podloga je prikazana na sl. 3. slojenma na slenontoj posteljici

Mere u em

Ii II ~

~l" ,.. !,osrE!-ll<;~

Slika 3 ",".-..---...

857
:' xn ic ,J: ~Ie'liea I"Ita u tvr>toj ili tr"snoj steni. t<lda se nCl'1osredno preko nje ramstire i valja tueanik u d'" ,1<'10. tako da njegova dcbljina 11uvaljanom stanju iznosi 15 em. Ova je debljina potrebna zato 5to Sc Jcdan njen deo koristi m izravnjivanje neravnina i u stenovitoj posteljiei. U ovom slufaju nc radi se donji noseei sloj lampon Hi sloj cistoee, jer njega zamenjuje stenovito tie. Ravnosl gornjc povr~ine pod loge mOra bili u svemu prcmu tac. 5.1.

5.3

Podloga sa sljuncanim gomjim nosecim slojevimB DB povoljnoj po.teljici

Ova vrst" ('Iodloge ('Irikalana na .1. 4 .lu1.i za .Iob i srednji saobroeaj, a rndi .e u dva ili vile p,ornjih no~ecih slojcva od ~Ijunka. Noseci slojcvi treba da imaju debljinu 8 do 12 em. Debljina slojeva odreduje se proracunom (tac. 4.13). Krupnoca sljunka z.a noseei'sloj I moie da se krece do 80 mm, Ito zavisi od njegove debljine. Da hi se postigla povoljna zbijenoM, sljunak Ireba da in\a i optimalan proeenat rinih cestiea (ispod 0.09 mm), sto 50 utvrduje ispitivanJem u laboratoriji. 0 ovome treba voditi racuna, jer ako procenat najrinijill rrakeija prede optimalnu granieu, moze doci do Itetnog dejstva mraza, narocito ako je posteljiea nepovoljna. Kvalitet Iljunka treba da odgovara propisima 0 kamenom materijalu (Sluzbcni list FNRJ br. 47{55). Sljuneane pod/oge narcC;to su ekonomicne ako se u blizini gradililta nalaze Iljunkore velikog kajJaciteta. Mere u em \I 2'r ~ k.. 0, i)p;::QJ ":"0 ::0 (J,C:i'O<;:/> .'9..Q"d'6' 6""'6' ". 6i::tO:!

~~j~k*'b~)~8~f::~ci'f6:8g~
1
g ~I J

t:P

O'Cj""bOQt::iG~
," "

i~;..r;'~.~;;i:..1~,~'J~\:Y.';)~::;i:~i;:':': .

~o.?r~LJIC~

'

Slika 4 5.4 PodJoga sa gomj1m nosecim slojevima od kamenill otpadaka ",>:lIog, je i'le kon<lrokeije kao na ~I. 4, ali se za slojeve urnesto &Ijunka upotrebljovaju ot('laci koji S~ d"bij~ju pri ehploataeiji kamenoloma. Ako se u b:iLini gradiMta nalaz~ vece kolicine kvaliletnill kamenill otpadaka krupnoee 2 do 12 em, m"z~ se izradili i ova vr>la tlOsecih sloJeva podloga, jer je ana pogodna i eknnomicna. Radi se obicno 0 dv.1 slojl I i II. pri cemu ukupna debljina slojeva ne bi trebalo da bude manja od 20 em, u I.bij~nom 'Ian)u. DJnji sloj (1) debljine oko 12 ern u uvaljanom slanju rndi se od krupnijih zrn:1 Velioine 6 do 12 em. a gornji sloJ (II) jac,nc Mdo 10 ern ad zrna krupnoee 2 do 6 em. I>ri izr"di ove \'rsle ('Iodloge Ircba dodati kamenu sitnez velicine' :LUIO2 do 5 mm ili 6 do 12 mm,
a u kolicini 12 do 15

% od

ukupno

upolrebljene

kolicine.

Ukoliko

se ne raspoJaze

kamenom

sitnezi,

um~,lo njc sc mo.1~ upotrebili

pesak: odnosno pcskoviti ~ljunak isle krupnoce zrna.

U('Iotrebom ovog silnijeg kamenog materijala smanjuju se ~upljine U podlozi i posti]./: veea zbijenost ('Iri valj:mju, lako da podloga predstavlja homogeniju. slabilniju masu koja ravnomernijc prenosi oplereecnja na pod tie.

5.5

Debljine .Iojeva D:bljine ,Iojeva koje su prikazane na sl. 1,2,3 racunati (tac. 4.13). i 4 su orijenlaeione. SIvarne debljine moraju se pro-

5.6 5.61

Konstruktime

pojedino.ti

O;jvodnjavan.i,~ ('Iosteljice mOra bili besprckorno. odnosno pO('lrccni nagib poslelJice Ileba.da je 3 %, a jos Je p,,"'oljn,jc ako je 4 %; segmenl.ke flgole sa slrane pUla treba da inoaju povoljan uzdulni nagib, a dno rigola treba da se nalazi ispod izlal.l1og sloja cisloce za najmanje 20 em prema JUS U.S~.062. D~ bi se ovo ob:zbedilo, put treba da je dovoljno izdignul nad terenom. Pri projektovanju u,eka i zascka 0 ovo'": treba narocilo voditi racuna. Zaslita od ~tclnog dej'lva nuala kod vezanih (koherentnih) m3lerijala (glina. .Iovaca i dr.) vr&i 50 !lradorn lal11pon.kog sloja od Sljunkovilo-pesl:ovilog materijala odredene granulacije. Debljinn tamponskog sloj" odreduje sc proracuno01 (lac. 4.(3). Tamponski sloj povccava debljin~ pod loge i sluli kao donji no~eFi .Ioj, lime ~e podloga sa tamponom osposobljava i zn prijem veeih oplereeenja.

5.62

Izr:lI!:I klasicnih

podloga

858
6.1 6.11 Materijal Kvalilel Hjullka za lamponski sloj . Sljunak IrebaffiLse sa,'l"ji od tvrdih i posllJjanih ~cstica pomdanih u prirodnom stanju ili vdlani sa fjnim peskom; pra~inastom primc,um, kameoom prasinom ili drugim sli~nim materijalom za ispuou, poreklom iz odobeenih n:Ja:,;la, lako da se dobije jednulika mda\';oa koja odl!uvara navedeoim propisima, kako u pogledu granulumctnj,.kog sastava, lako i I~ poglcdu podcsno,li za zbijanjc u kompaklnUci slibilnu podlogu. Najkrupnije zrno ~Ijunka u tamponskom sloju moze da .,iznosi 60' mm, ~IO zavlsNJd debljine sloja. '" Pre upotrebc matcrijal se mora laboralorijski'ispitali u pogledu njegove podobnosli za upolrebu, Malerijal ne sme sadriali organske malerije, prekomernu koli~inu pra~inaslo-glinovitih sa'~ ,ka, nili druge ~Ielni: malerije, Mogu se korislili i olpaci iz kamcnoloma ukoliko cdgovaraju p: ."njim 'zahtevima. Procenal ~eslica malljih od~2 mm, sra~unat na celu masu su"e me~avine, sme da iznosi najvi~e 6 % za d"nju, a 10 do 12 % za gornju granicu, u slu~aju da sadriaj krllpnih frakcija bude 0 do 80 % od sUv' mase cele me~avine. Ukoliko je saddaj krupnih frakcija 80 do 9G~~od SU\'Cnmse eele me~avine, ,Ia..a donja ~ranjca ~eslica manjih od 0,02 mm. u odnosu na celu mdavillu, ,me da iznosi 6 do 3 % J gornja g,.1 <:a 10 do 5 Yo,i vi~e ako zadovoljava u,love u poglcdu buhr<nja. Donja granica daje uCcSce ~e"lIca 'silnijih \,d 0,02 mm U ve7.~vukojc .e, prenm do .ada 51..;el1;m hku slvirna, moze loleris;...:. a da pri lome ne dode do o~lecenja podloge zbog dejslva mraza pri najnepovoljnijim uslovima u I'cgledu vlaillosli lIa, nivoa podzemne vode, klime i de. Gornja granica daje najvece u~e~cc ~estica silllijih od 0,02 mm, koje se prema do sada sle.;enim iskuSI\ima mo;;e lolerisali, a da pei lome ne dode Jo o~lcCenja podloge usled dejslva mraza, pod povoljnim u,lovima u pogledu vlafnosli Ila, nivoa. podzemne vode, klime i dr. U pogledu kvalilela slene, ~ljunkovilo-peskovile me~vine moraju imali lakvu ~vrslocu na prilisak i olpornosl prema dejslvu almosre~ilija da se pod dejslvom sprava za nabijanje, saobracajnog opleretenja i mraza ne drobc Ii silnije. delove, jer .. usled loga prouzeokuje povceanje osclljivosli pre,"a mrazu. Prema proccni u odnosu na karaklerislike malerijala, me~vina ~li"n"!"I)esak ne sme da sadrzi vi~e od 7 ~~ ~roa mek("; kamena. Meka zrna predslavljaju la:',,,.~., glinovili ~krjljci, izvesni mekani glino,;li pe~~ri, k' ;lomerali, kao i ra.padnuli graniti I gnajsevi. Naponiena, reopi"lni uslo\ Kvalil.111za navedene mal.rljalc I njihovc me~avine dall .u prellia ~vuJ' carskim propislma SNV 40375. Kvalilel lucanL~a Pod lucanikom se podrazl'm~va kaa:n drobljen ru.;nim ill ma~inskim pulem (drobilicol11), koji .. se upolrebljava za izradu noseeih sl,')."a I'odloge. Kamen od kl'ga se cadi lucanik mora biti zdrav, jedar, homogen, cvrsl, ~Io manjeg halanja, jasnog zvuka pri udaru ~ekicem, sa malim upijanjem vode i.r 'slojan prema mrazu. Kamen r.lora bili sledeceg' kvalilela: prilisna ~vrsloca U suvom slanju, ne manja od 1200 k:- !rm2; habanje bru~enjem najvise 16 cmJ/50 em2; habanje ivica pri udaru, najviSe 12 %;

,6.12

upijanje

voile

najvi~e

1,0 ~~;

olpornosl

prerna udarn po rrelOnu,

najvi~r ~: I~;

- 'slepen drobljivoSli lucanika pod prjliskom, najvi~e 35 %. U eilju ekonomi.;nosli, m lak i srednji saobracaj moze se upotrehili i kamen prilisne .;vrsloee od . 1000 kp/cmZ, s Ijm da habanje ne SOle da prede 20 cmJ/50 cm2. Za izradu lucanika ne sme so upolrebljavali pove~inski kamen, nili kamen k,', sadrfi prime.e gline g\;ozdenih oksida, zenaslih karbonala, sulfala, biolila i muskovila u lab-oj meri da je zbog loga ,podlozan raspadanju poct ulicajem vlage, mraza i sl. Za ~ornji sloj (11) ",.,dloge krupnoCa lucanika ("(I ka!1lena Hednje Ivrdoce Ireha dOlje prefnika una ( 40 060 mill. a oti kamena \'Cce lvedoce 0 30 dl' 50 lIun. Tucanik Ireba da ima kockasl oblik i da je ',osinh hi~a. Dolje je ~ko se krupnoca lucanika Sfcdnje Ivrdoce krece od 15 do 60 nlln, koja prihli!no OI.I~,,,,,.113 granulon\ctrijskom s:\stavu kamcnog agrcgata 7.a izradu bclona. Proccntualno uc.;d6:' zena kamenog malerijala mora biti u stedecim granieama: , ",. 10 %; - kainen" silnez krupno.:e 0 do 15 I1'JD "-=-:, broen" silne! krupn~ce 15 do' 25 J1\]1\ 25 %; , ,., ,. 65 %.

-- lucanik krupnoce 25 do 60 mm

Primenom ovaka' granulisanog drobljcnog kamenog malerijala poslile se dobra zl>ijenosl gornjih sloj~va' pod loge ,sa najmanje supljina. ,Naein- isporukc iprijem I.ucanika predvida se. ugovornim eIaboralom. Kolieina se ulvrduje zapreminski ili lelillski. Krupnoca nna se odreduje mercnJem najveceg i'najmanjeg pre<'nika una. Najkrupnijc zeno lucanika Ireba proJe u pr:\Vcu najvece dil11~nzije krOl prslen najve.:eg t'slovljed" nog precnika, a riajmanje zeno lie SOleda prode keez prslen najmanjeg IIslovljenog precnika, n pravcu najmanje dimenlije zrna. Tolerancija u pogledu krupnoce iznosi :1:5 %.

859
6.2 6.21
mad.. D<lsecihslojera ad ~Ijunka nadzorni organ primi planir'anu i izva.
'

Ijanu posleljieu ili zbijen tamponski sloj, odnosno sloj I!istoee.

L:rada donjeg no'seceg sloja Razastiranju ~Ijunka u slojevima ima se pristupiti lekpo~to

Donji nose.:i sloj - tampon, odnosno, prema svojoj funkeiji, sloj I!istoee (sl. 2) od Iljunka kvaliteta 1'0 ta~. 6.11, razastire se preko primijene posteljice u slojevima oko IS do SO em do projektovane i prora~unate debljine, shod no tal!. 4.13. Debljina slojava zavisi 'i od raspolo!ivih valjaka (valjei sa gumenim tol!kovima sluze za sabijanje slojeva ve.:ih debljina). Svald razastrti sloj ~Ijunka zbija se pri optimalnoj vlatnosti statil!kim valjeima masa 8 do 10 lona. Slojsa valja sve dotle dok svako zrno Iljunka ne nade svoje mesto u sloju i dok, to~kovi valjka' pokazuju ',tragove. ' Posle zbijanja svih slojeva, gornja povdina tamponskol sloja iIi sloja l!istoCe izravna la .Itatifkim

6.22
,

valjkom ,na projekto~ani"profit, ,ravnosti prema taf.: 5.1. I z r a d a g'o r n j i h nos e 6i Ii s I 0 j

.,
prilikom ~aljanja. ,.' " ,,: .. , ,

'

a'v a' Pre razaStiranja Iljunka potrebno je izvditi nasipanja i nabijanje zemlje na bankinama do pune visine nosa.:ih slojeva podloge, a: najmanJe 0,5 ,m u lirinu, kako bi sa sprel!ilo bo~no rasturanJa Iljunka
" '. ,,:"

Zbijanje se vr~i u slojevima debljine oko 10 em upotrebom

stalil!kih v!iljaka mase 8 do 10 lona.

Kretanje valjka 'brzinom od 3 d~ 4 km/sat treba da'bude postupn~, odjedne do dr~ge iviee ka sredini puta, tako da slede.:i hod zadnjeg lofka valjlca poklapa prethodni hod za 1/3 svoje ~irine. Ako je kolovoz sa jednoslranim poprunim nagibom iIi ukriviaarna, valjaju se slojevi od ni;'!e ka nadvi-

~enoj iviei kolovoza.

' Slojevi se valjaju pri oplimalnoj vlatnosli ~Ijunka. Za vreme jakih kiQ, ako " postoji opasnosl da se " posteljiea raskvasi, va\janje se mora obustaviti. Ne.sma se valjati za vrame mraza;

~Ijunka da bi se dobio predvideni profil.

Mesta na kojima se'pri valjanju pojave lalas! treba' razrili' grabuljamli i dodati'potrebnu kolil!inu , '... ' " Valjanje se vrli sve ilolle dok se zrna ~Ijunka medusobno ne uklje~tei ne obrazuju 'ravnu povdinu prema proJektovanim profilima i niveleti; Prvi'sloj (I) Iljunka se valja bi:z upolrcbe "pojnog materijnla. gornjeg sloja (11) Preko zavr~nog !Ijunka razastire Ie spojni materijal posak krupnoCe 0 do 8 mm u kolifini 10 do 12 % od ugradenog ~Ijunka, zalim se utiskujevodom do zasiCenosti i valja sve dolle, dok se ne dobije gusta i polpuno zatvorena povdina i dole,lol!kovi valjka pokazuju Iragove. Posle r~stiranja i valjanja spojnog malerijala, nadzorni organ ,vi-Ii 'definitivan prijam i nalaz upisuje u gradevinski dnevnik. Ravnost gornjih povdina Ijuni!anih' noseeih slojeva je ista kao za tuea-

nil!ke slojeve prerna tal!. 5.1.

'

6.3 ,6.31
6.32

mada

nosccih slojeva od tueaoika

lzrada donjeg noseceg sloja Donji noseei sloj (tampon ili sloj I!istoce) izraduje sa u svemu po taf. 6.21. lzrada gornjih noseeih slojeva Pre razastiranja tucanika preko izradene i primijene poste\jice ili tampo~skog sloja (sl. 2 i 3) potrebno je izvrliti nasipanje j nabijanje zemlje na bankinama do pune visine noseeih slojeva pod loge i najmanje 0,5 mu lirinJl, kako bi so sprecilo bol!no rasturanJe tucanika,prilikom valjanja., Ra7.astiranje tueanika vr~i se u slojevima debljine 8 do 10 em. Za tueanicki sloj debljine IS em u uvaljanom stanju polrebna su dva sloja razastiranja i vaJjanja. Tueanicki sloj za nove puleve ne sme biti manje debljine od 10 em u uvaljanom stanju, a odreduje se prema tetini saobraeaja. Za konlrolu ravnomernog raza.tiranja prethodno se, na svakih 6 do 8 m, preko <:ele lirine kolovoza razastire tueanik u vidu praga lirine 0,5 m i odredene visine, preml1 !ablonu. Zatim so vr!i razastimnje tueanika izmedu ovih pragova. , Valja se u slojevima kako je izvrleno i razastiranje tucanika. Za valjanje tueanika od krel!njaka upotrebljava se valjak mase 8 do 10 lona, a za tueanik od cvrstog kamena i u veeem sloju valjak treba da je mase prcko 10 tona. Valjak treba da se heee postupno od jedne i druge iviee ka sredini puta brzinom od 3 do 4 kill/sat, tako da sledeei hod zadnjeg tocka vnljku poklapl' prcthodni hod za 1/3 svoje lirine. ValJak se ne sme kretati istim tragom. Ako je kolovoz sa jednostranim poprecnim nagibom ili u krivinama, valja se od niie ka nadvilenoj ivici kolovoza. Slojcvi se valjnju uz polivllOje vodom. Na 1 m3 uvaljanog tueanika (Sl\ spojnim materijalom) upotrebljava se oko 300 litara vode, Ita zavisi od vrste kamena i vremenskih prilika. Za vreme jakih kila, ako postoji opasnost da se posteljiea raskvasi, va\janje se mora obustaviti. Kod nesigurnih zemljanih materijala (ilovai!a, glina) polivanje'treba da bude umereno, da ne bi do~lo do razmek-

lavanja posteljice.

' Ne sme se valj,11i za vreme mraza., Mesta na kojima se privaljanju jave lalasi treba rurili tueanika, da l: so dobio predvideni profil.

'

'

grabuljama

i dodati

potrebnu

kolicinu

860

. , ne "br.,...,"u ;111)e.,ura n' l1Ie<lllsohno ne 11\ Siujevi,~ 'al.hjll ,vc ",'II~ "ok se ulullucnmkn povr~inu prema projektoval1lm prof,l'm" I mvelel. ;'r'.' sioj .u,n. Ik, \'al)a se bez upolrc' e <pOjn"g materijala. Preko uvaljanog pl\'~~ sloja razastire se i valja drugi sloj tucanika. Ako je ovo zavr~ni sloj, u toku valjanja <e :ma obrauti vecn painja na ravnost k"lovoza ~abj.,., m sa is n\k"8 kolja postavljenog na svakih 10 m, Prom zavr~nog noseceg sloja ko.tr":;se se a ravn"st II l17.du~nom praveu letvom rIIvnja~om duline 4 m. I'd ~emu odstup"njn 011kraju rnvnja~e od donje ivice ravnja~e <10gornje ivicc sloja, u odnosu'nn projcktovanu niveletu, nc .meju bili veea od :I::I em, n za donj; sloj :1::2em. Vece neravnine popravljaju se dodavanjem tueanika, pre nego Ito se zavrli valjanje sloja. Kada je profil formiran, a pre zavrsenog valjan)a, razastire se 20 do 30 kg{mZ kamene sitnc1i krupno.:e 8 do IS mm i valjkol1l IIlIskuje u !;III,I)ine i~mcdu zrna tu'''ll1lka. Pre razastiranja kamene sitneli nadzorni organ prima uvaljani sloj i prijem upisuje u gr: ..:viski dnevnik. Valjanje je zavrseno kada je svako lueani~ko zrno na~lo s\'oje mesto u sloju, kad se pd hodu pod nogama ne pomera, i kad se u !upljinama i7.medu lueanika. s\T<lenim na veliCinu manje od najmanjih zrna tueanlka, obrazuje skrama od kamenog praha i vlage. Tada se preko kolovoza razastire spojni materijal. re~ni ili brdski pesak, krupnoce 0 do 8 mm, utiskuje vodom do zasieenosti i valja dok se tueani~ki kolovoz skroz ne ispuni i dok se ne dobije gusta i pOlpuno zatvorena povr!ina. Utro~eni spojni materijal treba da iznosi 10 do 12 % od koli~ine ugradenog tueanika; ova koli~ina zavisi od tvrstoce kamena. Posle razastiranja i valjanja spojnog materijala, nadzorni organ vrsi deCinitivan prijem i nalaz upisuje u gr~devinski dnevnik.
6.33 Valjaoje gornjeg tucani~kog sloja (II) pod loge po metodi zamulj'vanja (slemovanja) Ukoliko se pr'k" ;:radeno!! g'ornic!/, tllcani~ko!l sloja (II) za izvesno vreme ne radi asfaltni zastor. korisno je da sc I'Ivnj,Ioj izrndi 1'0 metodi 7.amuljivllnjn. Po ovoj metodi vnljllnj~ 5e VI" n:\ taj nll(:II1, Ito se tucanik u po~elku valja u suvo sve dotle, dok se pojedina njegova una mellusobno skoro ne ukle~te i ne obrazuju priblizno ravnu povr~inu prema projektovanim ropre~nim profilima i niveleli. Pri ovome treba voeliti ra~una da ne dode do preteranog drObljenja tucanika. Zalim se.izvr~llako poliva~je vo.lom sa oko 100 do 120 litara na I m' uvaljanog tllcanika i nastavi sa valjanjem do potpllnog zbijanja tucani~kog slojn i propisane ravnosti gornje povr~ine prema la~. 6.22 Preko ovako uvaljane povr~ine oanosi se spojni malerijal (pesak) u tankim slojevima i metlama uliskuje i2medu zrna lucanika sve dolle, dok se sve 'lIpljllle ne ispune. Bolje je ako se UII'e.t' peska 111'0trebi kre~nja~ka kamena sitnez \'eli~ine zrna 2/6 mm. Kada se na ovaj na~il\ zatvore ~lIl'l)inc izmedu zma tucanika, razaslire se nov sloj spojnog matcrijala dehljine oko 1 em. Ovaj sloj se kvasi na taj na~in, ~Io se kola za polivanje polako krecli ispred valjka, a finozrni materijal deli i u'iskuje metlama; zalim se donosi nov materijal i obilnije kvasi dok se ne obrazuje mulj koji '/a1jak I r.1)talasc poti!\kujc, smc~ta u supljinc sloja i 7.tlija sv..:dnk Sl:nc dohi;c 7:tsi.;cna g(Hnja pnvr~ina tlle'lIIick,'!! ,Ioj:!. P"eko ovako izradenog mokrog sloja spojnog malerijala nanosi se osu:j pesak:r.a"feme II kolicini oku 10 kg!m2 knji sc l!ti~J..lI.ic valJkpl11. Joh:ruic pn p '!':.:t ,alim 0 lavlja d. .'(.' od oko 48 sali, ~to zavisi od temperatllre vazduha. Posle zavrsenog suscnja obra<lenc i zalvorene gornjc pov'dine ~ut se maze pustiti u saobracaj, dok se potpuno ne stabilizuje podloga, a kasnije se, prema potrcbi, moze radili kolovozni zasCor.

6.4

Sprave i masine Pri izradi noseCih ,Iojcva klasi~ilih podloga primcnj"ju se slede.:e spra'e j (parni iIi motorni), kola za polivanje, <lrobiliee i oslali ulat pribor. i masine: stalieki valje;

Savremene podlogc

opstc odrcdbe

Savremene podloge se ,ade na putevima za slab. srednji, teiak i veoma telak saobra.:aj. I'd ccmu se slojevi sabijaju samo vibracionim valjeima.

7.1

Vrstc
-' go, njim noscclm SIOjCVlma. - puJloga sa tucani"k;m podlo!;a sa !ljunkov;tim gornjim noseeim slojcvimll, podloga sa bilumcniziranim gornjim noseCim slojcvima, podloga sa belonskim gornjim noseeim slojevima. podloga sa mehaniek;m ili hemi),kim stabilizo,anim nOiecim slojevim" :'re'l1a jus U.E9.022. Podlt)ge ffingu bid flc:..:';~~I:n. ~',i::.c. "av IJI\"c) Iii i~1 ~ltC. PodlogK izradena od ;;Ijunb ilt Illeamb sa uglj"'.odo.,,clllm lezi'om (b1.umen. ka;rai" i <I;) ili bez veziva je flekslbilna. Podh1ga izradcna od belona je kruta. Prcm::l vr~ti ma:::rij'\la od k~)~';) ~-.~radt?""1f:ij .1\".~~: ',loj..:-.j (.~. !. 2. i:, ,',I\:.':l!!": Iwdbl~!t~ '.U:

861
7.2
Debljlne 8Jojeva

Debljine slojeva koje su prikazane na sl. 1,2,3,4 se proraC!unati (taC!. 4.13).

i u tabeli I 8U orijentaeione. Stvarne debljine moraju

U tabeli 2 dato je poredenje debljina izmedu sledeeih vrsta noseeih slojeva: od vibriranog tucanika, od betona i od bitumeniziranog ~Ijunka. Ovaj pregJed mole korisno da poslu!i za tehniC!ki i ekonomski izbor vrste i debljine slojeva podloge na bazi raspolo!ivih materijala i veliC!ine saobra6ijnog optcreecnja.

Tabela 2.
Vrsta saobraenja Lak Srednji TeZak Veomn teZak

Mere u em
Vrste slo;eva podloge'
I

Od vibriranog
lucanika IS 20 25 30

Od belona 10 10 do IS IS do 20 20

Od biluminiziranog l!junka 5 do 10

, -----12 do 18
16 do 20

10 do IS

7.3

Konstruktlvne

pojedlnostl

Prilikom projektovanja i gradenja puteva lreba naroC!ito voditi raC!una 0 pravilnom odvodnjavanju prema JUS U.S4.062 i JUS U.s4.064, kao i obezbedenju trupa puta od visokih nivoa podzemnih voda, mdi obe7.bedenja od mrul.a. Ovo je od velikog 1.D1I~lIjll lAI sillbilnosl kolov01.ne konslrukeije, odnosno pU11i kao celine (v. taC!o5.6). Stabilna podloga mole se oslvarili same u sluC!aju ako se izvodi na dobro pripremljenom i vibriranom donjem stroju-posleljici, odnosno tamponu, ukoliko se projektom predvida. Deformaeije koje naslaju u tlu (posteljiei) mogu bili delom stalne, a delom elastiC!ne prirode. Siaine deformaeije Iia prouzrokuju ponovljenim optereeenjirna. Kolovozna konstrukcija mole zbijen. Siaine deformaeije tla ~uplj;na koje se stvaraju ispod rerena. Yelieine elasliC!nih deformaeija prva opiereeenja i one su znalne, ali se znatno smanjuju pod

biti elasti~na ako je zemljani materijal u trupu pula povoljan i dobro naroC!ito su ~telne na krutim podlogama, odnosno kod zastora, zOOg njih, jer u tome sluC!aju tlo, odnosno podloga, nije ravnomeroo opteod velikog su znaC!aja za !rajnost elastiC!nih kolovoznih konstrukcija.

Ove se deformaeije do izvesnih granica pretvaraju postupno u stalne. Da bi stalne i elastiC!ne deformaeije bile svedene na najmanju meru, donji stroj puta treba da ispuni zahteve u pogledu zbijenosti pojedinih njegovih slojeva. Ravnosl gornjih povr~inll svih vrsta gornjih noseeih slojeva sme odstupati :I::I em.

7.4

Izrada

donjeg naseceg sloja'

tampona

Donji noseei sloj savremene pod loge tamponski sloj iii, prema svojoj funkeiji, sloj C!istnec radi se od ~Ijunkovito-peskovilog malerijala kao i za klasiene podloge, prema sl. I i 2; DebljiJ1.a tamponskog sloja odreduje se shodn" taC!. 6.21, a u pogledu kvaliteta materijala mora da' odgovara-tae. 6.11. Tamponski donji noseei sloj. odnosno, prema svojoj funkciji, sioj C!istoee, razastire se preko primljene poslelj;ee, ravnosli prema laC!. 5.1, u slojevima oko IS em do projeklovone, odnosno proraeunate debljine (lac. 4.13). Svaki razaslrli sloj ~Ijunka zbija se pri oplimalnoj vla!nosli vibra. cionim spravama pogodnim za ovu vrslu radova. Pri ispitivanju potrebne zbijenosti slojeva tampona ili sloja eisloee zahteva se modul slgl'ivosli Me 500 kg/em2 (laC!. 8.432 . Zbrenost se mole kenIrolisali i roveravanjem zapremlRs I masa, ra emu se 1 eVil a z I enosl u e 95 la 01:4\tori" ske z I enostl, 0 mo I lelrano ro torovom pos up u. 0 lose navedene zbijenosti ne mogu postici, mora se Izvr~iti ili zamena. I J po 0 J rna enJ a., Posle zbijanja svih slojeva, gornja povr~ina tamponskog valjkom na projektovanf profil prema taC!. 5.1. sloja iIi sloja C!istoee izravna se statiC!kim

862'
7.5
,

Izrada gornJlh nO!leC1h BloJeva

Gornji nose~i Blojeviprema 51. 2, 3 i 4 izraduju se:

od tucnnika iii Iljunka an veznim mineralnim materijalom (kamena sitne!, pesak) ili 511usljovodoni~kim vezivom (bitumen, katran i dr.), odnosno bez veziva;
.

- od betona;

od mehani~ki iti hemijski stabilizovanih slojeva prema JUS U.E9.022. Savremeni tueani~ki sornji nose~1 slojevi prema sl. 2 I 3, kao I druso vrste no.e~ih

slojeva pod loge. za razliku od klasl~nih, izradjuju se sa najmanje lupljina primenom mehanizaeije, pri ~mu se zahteva cia,no~i slojevi, zajedno sa kolovozmm zastorom i tamponom. deluju kao celina. Kolovozna konstru1ceija sa podlosomJzradenom pod ovim uslovima mole u svako doba i pri najnepovoljnijim uslovima da primi i prenese saobra~jno optere~nje na posteljieu puta pri maksimalnim brzinama motomih vozila. Za zbijanje savremenih tucani~kih nos~ih slojeva primenjuju se vibracione maline, tj. vibracione plo~ i vibraeioni valjei sa njihovim kombinaeijama. Obi~ni valjci upotrebljavaju se sarno za izravnavanje gornje povrline podlose po projektovanim profilima. Suplji~e u gornjim nos~im slojevima ispunjavaju so sitnijim minerl1lnim ml1terijalom (ispunom) \ibriranjem eelog mineralnog penetraeijom materijall1 za ispunu u lupljine izmedu neprikljelskeleta, tako da so utiskivanjem, tenih Una tucanika stvara kompaktna kamena masa. Na taj so na~in u kamenoj masi znatno smanjuje osetijivost prema deformaeijama, odnosno pov~va stabilnost pod loge.

8
8.1

Podloga sa tucanU!kim gornjim nosecim slojevbqa

DeblJlna Blojeva Debljine tucani~kih slojeva zavise od veli~ine saobra~jnog opter~enja i nosivosti donjeg stroja puta, njegovog poboljlanja, kao i od debljine tamponskog sloja. Isto tako, one zavise i od debljine bilumonizirlmog gornjeg sloja pod logo, ukoliko so on Ipredvidl1. Prema veli~ini saobra~jnih cani~kih 1,10s~ih strojeva optere~nja su slede~: prikazanih u tabeli I (ta~. 4.13), orijentaeione debljine tu-

,-

za puteve sa slabijim saobra~jem za puteve sa srednJim saobra~jem za puteve sa telkim saobra~jem

15 em; 20 em; 25 em;

za puteve sa veoma telkirn saobra~jem 30 em. Na putevima sa telkim i veorna telkim saobra~jnim opler~njem mora se, iznad tueani~kih slojeva podloge, predvideti zavdni nos~i sloj od bitumeniziranog Iljunka debljine najmanje 6 em. Materijal Granulaeija tueani~kog skeleta i ispune tueani~kih slojeva tucanik, ~k i ako ima povoljan oblik zrna, ima zapreminu lupljina lednolik mineralni materijal od 45 do 50 % i zato je nepovoljan. Da bi se ovaj nedostatak otklonio i iuadili slojevi sa najmanje lupljina, treba upolrebiti mineralni rnaterijal tucanik pogodnog granulometrijskog sastava. Prirnenom na ovaj na~in pripremljenog materijala i njegovim vibriranjem pri ugrac1ivanju, ostvaruje se stabilna i kompaktna podloga sa najmanje lupljina.

8.2 8.21

Linija prosejavanja mineralnog materijala veoma je sli~na Fulerovoj krivoj liniji. Linija kojoj pri izvdenju tucani~kih slojeva troba teziti, prikazana je dijagramom na sl. 5. Iz dijagrama se "idi da je linija prosejavanja mineralnog materijala za tucani~ke slojeve nelto ispod idealne Fulerove linije. Iz dijagrama se takode vidi da masa materijala ispune veli~ine una 0,06 do 8 mm iznosi priblizno 1{3 mase ukupno upotrcbljenog tucanika, a ve~i deo .~ini masa tucnni~kog skelcta. Procontualno u~ zma molavine 'kamenog agregata krupno~ &ita i roleta sa kvadratnim otvorima prema sl. 5 je slede~: Prirodan pesak ili jednostruko drobljen materijal: 0/80 mm sa prosejavanjem kroz

15 %, 10 %, - kamena sitne! 12/25 DUD . . .. . .. . .. .. .. . . .. . . 15 %, - tucanik sitne! 25/40 mm .. .. . . . . . . . . . .. . . . . . 14 %, - tucanik sitnel 4O{6O DUD . . . . . . .. . . . . .. .. . .. . 19 %, - tucanik sitnez 60{80 DUD .. .. .. .. . .. .. . .. .. .. 27 % 100 % veli~ina una 0{5 mm """""""""""" kamena sitne! 5{12 DUD......................

863
SIldl'l,IlJ t'inlh zrnll preCnikll ","nJlh ud 0.06 111msme l7.noslll noJyl!e J 'X. II mo1.e blli I nello yeCI ako 5Ufina una po poreklu od 1510g materajala od koga je i lueanik. Osim toga, procenat zaylsi od op~teg granulometrijskog sastava. Dozvoljavaju se odslupanja ukupne koli~ine kamene sitndi i tueamka od prikazanog granulometrijskog sastava u Iznosu :J:5 %. Ucesee zrna pojedinih frakeija sme da odstupa od navedenlh vrednosti i to: yeCih zrna de 10 %. manjih zrna do 15 %. Povoljna je svaka linija koja se nalazi u pojnsu izmedu prikazanih linijn na sl. 5, i to u odnosu na nosivost. gustocu, oseUjivost na mraz i zbijanje. Za noscee slojeve debljine veCe od 15 em treba primenjlvati granulometrijskl sa slav una prikazan linijama na s1. 5. kod kojih je najkrupnije zrno 80 mm. Pri izradi n05eeih 510jeva debljine 15 em treba primenjivati linije I I 2 8mnulomctrijsk"!t sastava zrna prikazanog na .1. 6. Najkrupnije uno za ove melavine Iznosi 60 mm. Povoljna )e .yaku IIIlij" koja se nalazl u pojasu izmedu linije I i 3. Iz dijagrama na s1. 6' vidise da se linija prosejavanja 2 veoma pribli!ava Idealuoj Fulerovoj liniJi 3. dok je linlja 1 ne~to ispod nje. Proeentualno u~e~eezrna mebvina kamenog agregata krupn'oCedo 60 mm sa pr05ejavanjem kroz 5ila i re~ela sa kvadratnim otvorima prema s1. 6 je sledece: Za liniju I: -' prirodan pesak ili jednostruko drobljen materijal velicine una 0/5 mm 17 %. ' 16 %. - kamena sitnd 5/12 mm ...,.,.. ,', ".. " , - kamenasitnd 12/25 mm ". 19 %. 21 %. - tucanik 25/40 mm "'''''''''''''''''''''''''' , ..~~- tueanik 40/60 mm
~

100

Za liniju 2: prorodan pcsak ili jedn05lruko droblj~n materijal yelicine una 0/5 mm

27 %.
22 %. 15 %. 16 %.
%,

.-

kamcna silne! 5/12 mm kamcna .ilnez 12/25 mlO lUeanik 25/40 mm

lueani" 40"60 mm
"""""""""""""

"

"""""""""""':':""~O

UCcSec krupnijih una (5/60 mm) linije I. kojaje iznosi 83 %. dok je kod linije 2 isla velicina zrn" za.tupljcn" 73 ~~. Obe linlje su poyoljne. samo je ugradivanjc malerijala po liniji I neslo tcie, jer preovladuju krupnija una.

= 100% vi~e pololena.

,/HI
10 6 20 :\0 ......:' f-'8 1--"" II ~O 50 -

---

- ---

-I'

-1I 61 ~IJ 5

II -

"
10
b 10 '8

"
50
40

'Ij ""

2
IIJ CI)

'--0 (,Q --::: ;;; 1--... 70 --~

t-~

,G.
16 c....--"\9

~o

I ...:"} .....<'/ ~. 39 /-Lin'iia

~~ZS

II

r S~'

vania

JO ~ 10

60 90 I 8 III..---"'" 1

(; 0

foe
~ d

..:iI i"<:I Preenik

'I

1---

10

10 0

Ii

zroo d u mm
Slika 5

;~

"'''

!!I:!

~ ~ ~~~ ~ lit ~

a ~

864
u

,00
,
1:00 II 7 tl '!P. IV.. //
50

HI
%0 )0
~b
100

.I

1:> 70 1:> 0 'tJ fO 'j

~-g

1-'" ~-~

50

8
If.

g] 1-2 ~c.. _N

'-, ~'Q.\::
0

/
33 ~Llni'a prose' avania ~I I I

40

~ CI. ~
EO

70 80
90 ,

JO ~ 10 111

-~
-x..

l
,I
_3 2 .d 3

6)A .111' 5
11ft"

''''8

~
8.22

;:
CI

100

~~

;:; ~; Preenik zrm d IJ rom

Slika 6

2 I:!

~~

:nll

Svojstva tucani~kog skeleta Krupnoca zrna tuca.lika zal';" od debljine sloja podloie. Pored toga, od ulicaja su cvrstoca i !ilavosl upotrebljenog kamena. ObI . zrna tucanika trcba da je roglj"st, o!trih ivica i hrapave povr~ine. ad nOs duline prema !irim zrna treba da je manji od 3 : 1. Iz dijagrama na sl. 5 vid; se da frakcije tucanika proc~ntualno zastupljene u mdavini imaju vcliCinu zrna25/40 mm, 40/60 m;ai 60/80 mm, a frakcije prema 51.6imaju velicinu zrna 25/40 mm i 40/60 mm. ; Kvalitet kamena za tucani.:!", podlClf treba da je u svemu po taco 6.22. Krupnoca i granulometriJSki sastav zrna ispune Ua bi se ~manjile elasticne deformacije u sloju, malerijal za ispunu treba da je dobrn "lStavljen. da iron r, .Ijast oblik i hrapavu povr!inu. Najkrupnije zrno moie biti dimenzija najvi!e I j3 najmanjeg zrna tucanika (25 mm), kako'bi pod dejstvom vibracija ovo zrno m";',, da ude u !upljine tucanickog skeleta. Najsitnije zrno u kolicini do 3 % mase, ukoliko St ~"nosi na plasticne materijale, sme da iznosi 0,00 mm. Ukoliko ovih zrna ima vi!e, postoji opasnost slvaranja lepljivih filmova i [trudvi pod uticaJem vode, !to bi smanjilo trenje i7.medu una tucanika, a time i stabilnn,,! sloja. Pored loga, ovi filmovi; odnosno grudve, sprecili bi i utiskivanje (penetraciju) ispune prilikom vibriranja, te se usled tOBa ne bi dobio kvalitetni sloj podloge. Za ispunu je najbolje upotrebiti jednostruko drobljen materijal, velieine zrna 0,06 do 2 mm; odnosno 0.06 do 8 mm u napred.odredenim procentima (tac. 8.21). Ukoliko se ne raspolaze drobljenim materijalom, moZe se upotrebiti peskoviti materijal krupnoce 0,06 do 2 mm. a izuzelno do 5 mm u odredenim procentualnim odnosima, a priblifno 1/3 od mase tucanika. Kvalitet drobljenog, odnosno pcskovito-~Ijunkovilog materijala za ispunu, mora da odgovara JUS I!.83.050. Izrada Ravnoslslojeva Pri izradi ravnosl slojeva mora bili prema lac. 1.3. Zbijenosl slojeva Prema rel.Ultalima ispitivanja, zbijenost podloge izradene od mesavina ".. drobljenim zrnima bolja je od one sa oblim zrnima. avo se najbolje vidi iz dijagrama modula deformacije (E) II odnosu na stepen neravnomernosti i zbijenost po standardnol1\ I'roklorovom postupku. pribzanom na sl. 1.

8.23

8.3 8.31
8.32 8.321

Na upscisnojosovini nanctisu stcpeni ncravnomcrnosti a na ordinuti moduli dcrormacija U

Stepeoi neravnomernosti

,.

-~."''' dlo

. po

Alen-Hazenu

(Alen Hazen) dobijaju se iz odnosa

~..
d,o

. pri eemu

jc <1'0- otvor sila kroz koje prolaii 60 % od ukupge kolicine materijala. a dlo - Ot\'OT sita kroz koje prolazi 10 % od ukupne ko!iCine materijala :1a liniJi proseJavanJa. Za U > 5 110Je ra"nomernog saslava. Za U = I do 15110 je umereno neravnornernog sastava. dok je za U "> 15 tlo neravnumernog saslava. U dijasramu se pune !in/je odnosc na obla zrna, a isprekidane oa drobljena zrna,

865
R.322

~Illdul .'l'I'urmaeije. E.::

prema

la~. ;, 411 treba da fznosi:

1500 kp{cml za debljine d(\ 25 em;

E ~ 2000 kp{cml za debljine preko 25 em. Modul MiSljivoSli premll ta~. 8.432 trebll da bude M. ~ 1000 kp{cm2. odnusno stepen zbijcnusli svakoll sloja treba dn se krece Od 96 dO 98 :y. modifikovnnog l)rot~ktl'rov(\g postupka, u tavisn(\sti . .. .. od ranga puta. Modal E i M. i stepeni 7.bijenosti po Prolokloru; kilo I dOl.voljeni pf<K"nat upljina, udreduju sc..na osnovu prethodnih ispitivanja materijala Il definitivno Sl: utvrduju. projcklom i ugovoro!". 8.33 Vibriranjc .mineralne (tueanicke)..meh.vine Mineralna mdavina moze: 'se vibrlrati na dva nacina:. - vibriranjem .ukupne mdavine, tj. jednovn:meno sa' ispuhOm, Hi .- prethodnim vibriranjem tuellnickog skcletn do zllhtevnne zbijenosti, posle ce!!" se'~.r.iralaslira.nje .. ivibrirnnje' ispunc; odnosno utlskivnnje .matcrijala ispune '.u ~upljinc' luc.."i~lco~ ,keletn. 8.331 Vibrirunje ukupne mineralne menvine .. .. : Oolova mdavina oPlimalne vlainosti 'nanosi se prekoprelhodno zbijenog i primljeno!, I. mpo""kl.~ sloja ili sloja tisloce. Najb()lje je ako. se. me~anie agregal;L sa oplimalnim dodalkom vode prcthodno izvr!i u' ohi~noj belonskoj meSaliei. U nedoslalku vlbracionih .valjaka, ra,.amla mdav:na .moJ.e se valjall u dva sloja i s'alkim valjcima sarno u'slucaju ako dcbljinn sloja podloge iznosl! 5 em, odno,no ako sloj pod lose ima dim~nzijukojaodgovar5'T,S dei::l puta vcli~ine najkrupnijes zrna lucanika. Pri . zbijanju pod loge vibracionim valjdma. debljlna ,Ioja u nnbi,icncm stanjutreb dn'iznosi naj",:!n'e I 5 COl. Podloga se moze nabiti u jednom sloju primel10m vibr~c;onih 'prava sarno a';o dcbljina sloja podloge odfovara dimenziji od najm~nje 3;5' pUle vel;~in' najveceg zrna tueanika. I'rel1orucuje se da za sloj debljine oko IS em n;:jkrupaije zrnn treba da je ispod 60mm. 510jeve veeih debljin:' od IS cm Ireba izvodili u dva sloja. pri ~emu sc za izradu I stoja :;oristi tueanik velieine zrna do 80 mm. Veoma jekorisno da se podloga pre upotrebo \'ibrociot}ih valj".ka pretl1l'dno lako povalja glatkim valjdma. Mdavine tucanika u podlo,i ,e va IjajuIIi vibriraju sve dotle dok 'e ne po'stignu zahlevana zbijenost i nosivost. Prihkom valjanja ili vihriranja vr.1 se mestimiena popravka nastalih neravnina u popre~non\ i podu/nom profitu. Sve neravl1;ne, odnosno mesta .gde su nastala sleganja, ispravIjaju se dodatkoli1 .novog mate,ijalii.' Defini!ivno valjar.jc i doteflvanjc po profilu H~i se glat!;im .. .. . valjcima. ' 8.332 Prethodno vibriranje tucanickog skelcta sa nakn"dnim razasliranjem. i vibrimnjem ispune Tucani~ki skelet (bez ispune) nanosi se preko prethodno zt>ijenog i primljenog.lamponskog sloja . ili sloja ~istoce. U pogledu debljinasl(\jeva. 5 obzirom ntl najkrupnijc zrno tucanika, vail tac. 8.331. Preporucuje se da se skelel donjeg i g"rnjegsl,'ja podl,'ge. pre lipotrebe "',racionih valjak... pret. hodl1o lako povalJa statickim valjkom.' Slojevi tueanickog skele!a se valjaju ili vibriraju dolle dok se ne postignc nhlevana zbijenost (nosivosl). Pri yaljanju se upotrebljava minimalna kolicin" vode. potr.bna 11toj meri da zrna tueanika rri vibriranju nadu svojc mc~lo u slojcvima l\lc:Jnickn)! i\kc:lcln..Ncril\',',inc. odnH'IIU1 m~"h' H~lc 1111"11\111 5lc~IIlIjll I'rI vibrill\lIju. IIvlJlljUsc dlllllllkulIl ."",og I1ItLlcnJ;I!.1. )',,,Ie 1/.\'I ,cn,)!! lblj.lnJa tucanitkog 1'1" skelela i njcgovog 5,,;enja, pristu.pa se raza5liranju materijala bpune. Najbolji se razultati postizu ako jc materijal za ispunu suv. kako bi njogova zilla prilikom vibriranja popunila ;;upljine izmcdu neprikljcstenih dodirnih povr;ina tucanika. Raz,,,\iranje. mole bit.i ru~no ili. bolje, prime!1Om IUSpodcljivaca. Ispuna se ralastre u Innkim slojc\'ima prcko zbijonog skclcla. a zatim vibracionim 1'10. tama ili valjeima uliskuje u slojeve za vreme od vise radnih hod om. Vibrirn se sve dotle dok se slojevi tucanickog skeieta pOlpuno ne ispllne. Preoslala kolicina ispune se uklanja, a zatim vrs; ravnanje i doterivanje slojeva po profitu primonom slati~kih valjaka. Vibriranjem slojeva tucanickog skelela posti>.c so da se zrna tucanika toliko pllblize jedno uz drugo i da pri vibriranju <lna ispunc no da ulaze izmedu prikljeslenih dodirnih povrsina tueanika, "'''gu ve.: samo u preostale '"pljinc. U pogledu stabilnosti znatno jc bolja podloga iuadcna po ovom naeinu, nego ona navedena pod tac. 8.331. !spitivanja po melodi triabijalnog pritbka pokazala su da je usao unutrasnjeg Irenja u skelelu od drobljenog kamenos materijala bez ispune sarno neslo manji nego u skcictu sa ispunom. Takode je ulvrdeno da su deformaci)e znatno vece u skcictu bez ispune, nego u skele!u sa ispunom.
8.34

Uti ski van j e (pencllUcija) is u n c I' U lac. 8.23 navedeno je da udeo una \'clieine 0.06 m", u ispuni sme da iwosi najvi;e 3 ~.~,ukoliko se radi 0 pJasticnom materijalu. ja ako je procenal tih zrna wc;. post<,ji <,p"n051 'tvamnja lepljivih filmova i grudvi pod uticajem vode. l'sled vlalnosl; malcrijala ispllne s",anjilo bi se Irenje llI1\edu una lUoanika a pored toga, vlalni filmovi. odnosno srudve. sprecili bi utiskivanje ispune prilikom vibriranja skeleta, te se usled loga ne bi dobila 51:lbilna podl<,ga. Kao sto je pomenuto, u tat. 8.332 najbolji sc rezultati postizu ako je malerijal za ispunu suv. Svakako da je to teko os\V;triti. Ie so zbog toga prcporucuje da sc \JVi\ vrsta rado\'<\ il-vou! po su\'om i loplom vrcmcnu.

866
U tabeli 3 prikazana je dut-ir.a uliskivan.ia malerijala ispune u lucani~.i skelel, u .avi~no~ti od granulometrijskog sastava tucanika, kao i krupnoee i vla!nosti zrna is!'unc. Tubda 3 __. P;;~ak>~--;;-hji;;;--" Tuennieka podloga
1

Materijal

ispunc

'\-;::e:-

zrnima 0 do 1 mm suv

:i~;;'e~" '~~l11cn::
\

,i;';c~

i
I I
I

Dimenzije
zrna u mm I

I I
I
i

vlabn
I

pesak 3 do 7 mOl 3 do 7 mm 7 do 15 mm vlabn suva vlat.na \ I u em

Utiskivanje 8 5 20 5

~~_L.3~__25 do 60

20 3

tS.1c;60-r

20 20

I I

I --I - 'y::---r--

---

Iz tabele sc vidi da vlafan mluerijill ispune, prilikom vibrueija tueaniekog skeletu. tdko prod ire u skelet (3 do 8 em). MMerijnl ZI\ ispunu treba dll je dobro granulisan i da odgovurn tll~. 8.2. Isto tako, materijal za tueani~ki skelet treba da ima povoljnu grnnulaciju. Materijal za ispunu. po moguestvu. treba da bude suv, kako bi se ostvarila bolja penetracija pri vi. briranju i dobila stabilna podloga sa najmanje ~upljina i sa najmanje deformacija u toku saobraeaja. Dubina utiskivanja ispune ZI1visiod toga da Ii je materijal suv iIi vlazn~ T~ tat.ele 2 se vid; da suv prirodan pesak krupnoce 0 rl. I mm prodire u dubihu 20 em, a vlabn 3 do 8 em. Za osnovni materijal krupnoce 40 do 60 ,nm, dubina pcnetracije vlalne ispune jr. takode 20 em, a ukoliko kod j osnovnih zroa (25 do 60 mt.. IS do 60 mm) nije zastupljena postupnost. penetraeija kamene silnezi jedva dostize dubinu od 5 em, ili se uop~te ne mote utlsnuti. Pre uti~kivllnja ispune, tueani~ki skelet treba da je dobro zbijen. Materijal ispune treba da je suv, odnosno vibriranje ispune ploeaslim vibratorima treba vr~ili u tankim slojevima i u vi~e nIIvrata. Ukoliko se ne moie obczbedili suv ma.erijal za ispunu. preporueuje se da se ova vrsta radova izvodi

pri suvom i toplom vrmenu.

Podloga : tradena od drobljenog kamenog materijala sa najmanje ~upljina ima elasti~na svojstvn, tak i pn te,kom saobr:o.:;aju. Ukoliko se preko izradene pod loge odmah izvodi kolovozni ZI1stor, elasticne deformaeije ne treba da pre laze 1),2 mm. Preporucuje se da se zastor ne postavlja pre ,,~go ~to se zavr~i~talna deformaeija podloge od 1,5 em koja se stvara odmah pO.J>u~tanju puta u saobraeaj. 8.4 8..41 Ispitivanja' Materijal Uzorak drobljenog materijala, tueanika, kao i materijala ispune pJ'ema taco 6.22 treba ispitati pre poeelka isporuke, a u toku izvodenja radova posle svake isporuke od najmanje 3000 tona tueanika, odnosno 1000 tona materijala za ispunu. Ravnost slojeva

'

8.42 8.43

Ravnost slojeva se proverava lelvom duzine 4 m u raznim praveima (ta~. 8.31).

Zbijenost slojeva Zbi.;.:nost slojeva ispituje se po metodi - I..Io(lula derormaeije E, kuja ~e kod nas retk" upulrcnlja\'a; - Modula sti~ljivosli M., koja se uglavnom up"lrebljava. Po me,odi modula deformaeije tac. 8.322 sloj se optereeuje presom prcko plote pre~nika 30 em '" dva opterecenja. Modul deformaeije dobija se po sledecem obraseu: F.R E gde je:
~ 1,5

8.431

E
F R

- f1t"dul der"rmllcijc dobijen optereeenje plo~e, u kp;

polupre~nik plo~e, u em: sleganje plo~e, u em.

oplercccnjcm

plo~e sa dva opte~c<'enjB;

..867
Pre'nadijagramc I>a sl. 7, za postignulu zbij;:nt'sl drobljcnog malerijala od 100 % po slandardnom Pro~lorovom po~lupku postife se modul deformacijc E = 1750 kpfcm2, dok za islu nazb;jenosl oblih zrna. modul dcformacije i.:n",i samo E 103 ~~. = 1250 lpfcml. Ako sc zbijenosl po~ moduli deformacije E raslu, lako da je ~a drobljcn materija1 E preko 2000 kpfcm2. a za obh zelia E = !600 kp!cm2.

f"-'---r
, E
UJ

.-'rH-.:~
,();.."
:. ..;.. I ,.

2000
\750

',
:

:
I I

? - \600
1500

I -. "". I -I

~ :I:
1';) IJ.. OJJ 0

1250

r.r

': ,,'~ 1000...1~,,:if,//'---'/'"

I ,- - ;(,' ,''''' >"

; ,,/ I .:. .. - ...,. -"~ , \ .,..r _. \00':"4"" -~ -.;.6'.. I / ;-..;' ;,~... -: 1 --;03'1'-! I "" / "" .., .. . .. ~5'1.

;4--

"

- ,OC "-' '1 ,..-,..-

. -...~~'I.

;-..

-~,
--

I
.
r---" I
I I
-

:tel."

.'7j:)NA Z.".~

OPIJ3LJENA

',
1-"

~ :I:
500.):'

I:
I

0"":

i.'

:;
7 1~

I
20 30 Slikll 7

&0

L-

Sr(;>ef\l NERAV'IOMfRNOSTI U. d60 ~IO

Iz dija"rama na sl. 7 se ulvrduje da do slepena neravnomernosti U 7 modul d:formacije E Z3 obi a znd naglo raSle, a da je laj porast usporen. iznau ove vr:dno5ti." Napomem. Navedena metoda je nema~ka. tac. 8.321 i kod n3.; 5e retk" korisli. JUS. . . u priprcmi. 8.432 Po metodi \.10dula sti~ljivoSli M. UPOlrcbljavlI sc plo~a prccllila 10 ;1; 30 em. Ova metoda se koristi za odreuivanjc nosivosti pojeuinih ~Iojc\'a kolo\(,zne konstrukcijc denom nivou, a i~to tako i kao m:rilo zbijenosli slojeva donje[! slroj:. !"ula (po~tel.iic~). Modul sli~ljivosti izra~unnva se iz jcdnn~ine: M.61' fo' '65 . D na oure.

gde je: fo p

faklor oblika naprez3nja; za plo~e kruznog prescka ;"

specifi~no oplcrecenje u kpfcmz, prenelo prcko plo.;e n" II" ;Ii .10.; lc'ji
U

I'

..

ispituje:

razlika specificnog

opterecc11ja izmcdu dva slupnja plo~e, izralcna

oplerc':'cllja,

kr fcm2:

6 s

razlika u sleganju krate kruine

u em, Za in'.en'al ~ r: ~ r:

D - pre~nik krufne plo~e, u em. Yrednosti modula sti,ljivosti M. sracu11.,v:.ju se u skde':;'11 :ni~n.II;ma

za donji

stroj

i posleljicu

;l p

,.

0,5 do

1.5 kpfcm2;
I

S.433 8.434

z.~ podloge, odnosno njene slojeve, 6 p

1.5 do .l,5 kpJcm1;

za zavdni sloj kolovozne konslrukeije (bez Itabajuceg sloja) . ~ ,= 2.5 do J,5 kp/cm1' I' NapomeDa. Metoda ispitiva.nja po ovoj la~ki odgovara metodi po svajcnr,h'j nnrm; SNY 40317. Detalj3n postupak bice propisan u JUS... (u pripremi). Kno rezul13t ispitivanja zbijenosti (nosivosli) uzima ~e prosek od ,,,'.imanje ) bpili\'''nl~ lspitivanja zbijenosli poc/loga im:.ju se vrsili po metodi i uslovinl<; ,,,driannn u rroje~lnol1l el. Napominje se da se navedeni uslovi mogu i'punili ~amo II s!l-i'''jC\ ima nko se Dodln"e inadu!u nu granulisanog kamcnog matcrijala prcma prika1.i1nim !inijanla. ...1.5. (. ; 7 i '.'ni-;anim na~:il1il11aupra. . divanja. Isto tako, lamponski sloj prema taco 7 Ireba da ispuni I. :I".cvane uslove, knko bi 5e ilbcrlo uliskivanje zrna tucanika u laj sloj prilikom valjanja, odll05no '.i',riranja ,,,eaniclcg ,",d.,!.\. OS'o ~dCe zavisi od krupnoce zrna tueanika i debljine nosceeg sloja podlogc. a 11manj i ,neri od tnnw. sloja, mada je i njegov uticaj znatan. Tamponski sloj se mOle pobolj.;ati dodavanjem kamelle 'ns"og silndi u potrebnoj koli~ini, koja se odreduje ispiti\'anjem. a.:

868 9
9.1

Podloga sa sljunkovitim gornjim ncsccim slojevimu

Debljina slojeva Debljina slojeva podloge iznosi i to: - za slab saobracaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

25 em.

za srednji saobracaj

35 em.

- za te!ak i veoma te!ak saobra.:aj .. . . . . . . . . . . .: 45 con. Ukoliko se predvida gornji noseci sloj od bilumeniziranog malerijala. nwgu se lIavedelle tlebljine ~Ijun~anih podloga sm:lI1jiti za 1,5 puta debljine bitumeniziranog materijala. pri '::eonu ne tleba ;ci ispod debljine od 25 em. Navedene debljine su oriJentaeione. 9.2 GunulaclJa .IJunka I pc.k~ Na 51. 8 prikazar, je dijagram sa grari~aim linijama 1 i 2 izmcdu kl1jih Ireha da se nalazi Jinijll prosejavanja za ui.otrebljeni ~IJunkovito-peskoviti materijal.

,00
10
.",

/ / / I
I

fO

'0
TO

-,;.
-'0

-~

!to.
.J

-A -0 c: so
-t.. ~_N 1.0 -~

/
/ -/' / /

'0 60 'B "6SO 'IJ

40
JO

'"

... (f)

'-

-p E 70
-~ 00
90 ....... /

~1..1

'/

20 ~

:
100

II

~
9.3 9.31

~ C) Ci

Ci'; Preenik

.-

zrna ~ d u mm
tit
Q II')

'0 2 ~
0;

.,.

a ~

Slika 8 Izrada Zbijenost slojeva Slojevi se vibriraju dok se ne postignc zahtevana zbijenost. Zbijcnosl od vibriranih ;Ijllnko\ itih slojcva zavisi od granulometrijskog sastava i obJika zrna. Ukoliko Je hrapavost zrua \eca. veee Je trenJe. te se time postize veca zbiJenost. odnosno nosivost. NeJednoJika zrna peska treba da ;spune .uplJine naJkrupniJeg ~Ijunka povoljnog - rogljaslog oblika. .to omogucava izradu pod loge sa najmanje supljinll. Ovo se moze postici ako se mdavina ~Ijunka i peska natazi iZlIledu grani~nih linija I i 2. prikazanih na sl. 8.
Slcpcn ncrnVl11H\'ICrnosli U tJon . .i II) lla~. 021)

ne treba nikada da Je manji od 15. a moie ic; do 36.7. Ukoliko sC stql'cn neraVIlI'I1\nl"ti ;Ijllnkovito-peskovitog materijala vise pribliiava vrednosti 36.7. i .,':olik,) je sljunbni mall'rijal n,nnomernijeg sastava. utoJiko ce njegom zbijen(,st zavisiti od 'Jp,>[rebljene kolicine v('de kl'ja treba da je u optimalnim granieama.
9.32

l7.rada sljun'::ane pod loge Goto\'a meSa\'ina nanosi $e u vi~c sloj~va pre:"o rr~lhodno zhijt:nc: i pflmljcn~ posldjicc ili lal11pona i zbija \ibracioni.m valjcima. pogodnim \ibracionim plocal11a ili vali:ima ~a p.uJ1\cnirn t02l\o\"ima, . Dcbljina jcdnl1g skj 1 trcba U L.hi.iCIH1!i1 Slan.;u (ja i'.T1()sinajmanjc 15 em. Ul\.uliko 'c mall:rijalral.ae !;lir~ U pojcdina~nim frakcijama. svaka irakcija sc U odrCl1cnim oUT1osima nano~i prcko pow;inc posleljiee i meSa pogodnim spra\'ama. S\aki sloi ZD'ia se pri oplimalnoj kolicini \"(1de \I \ iSI-radnih hodova svc dotle. dok se ne postigne niltevan:\ !bijenost i nosivost. Zbijel1a podloga il.ra\'nja\'a So po profilu primcnom stati.:kih glatklh \aljaka.

869 9.4 9.41

9.42. !spill ). Ravnoll slojev. podlo,e Ravnosl slojeva Ie .sJliluje u svemu prema I.e. 8.42.

Maledj..
Oblik Zfna. slepen neravnomemosll . ,ranulomelrijski lUlu malerij.l. lreba d. IU U sve01U prema I.e. 9.2 . 9.31 i prema JUS B.B3.0SO. Metavina se pre upolrebe ispiluje i u polledu Ileinol dejslva mraza. Sljunak I pesak moraju bili eisli, pGSlojani prema almosfedlijama. bez Ikriljastih. raspadnulih i humusnih saslojaka. Saddaj pralinaslih iIi glinovitih mlic:a ispod 0.02 lUlU sme da iznosi najvile 3 r. mase, a one u suvom llanju ne smeju SlY8rati arudvice.

9.43

Ispilivan;e ,olove podlo,e ill slojeva Nosivoll se ispiluje primenom ploe.. a zbijenosl pojedinih slojeva po modifkiranom poslupku.

Proktorovom

Ukoliko Ie ispilivanja vrte plneom, modul deformacije lae. 8.01 Ireba da je E 1200 do ISOO kp/emz, a modul slilljivosli lae. 8.432 lreba da je M. 800 do 1000 kp/eml, u oba Ilue-ja u zavisnosli od vnle pUla, kao i od debljine asfallnih slojeva izoad podlole. Slepen zbijenosli Ivak08 sloja lreba da se kreee od 9S do 98 r. modifieiranoll Prokiorovoll POSlupka, zavisno od vnle pula. Moduli E, M. i slepeni zbijenosli po Prokloru. kao i donoljenj proccnal lurljina, odreduju se na olnovu prelhodnih ispilivanja materijala kOji te se upolTebili. a derinilivno .. ulvrduju projeklom i ulovorenim elaboralom.

10

l'oliloRI

lIa bllumt:nl:drn-"m

RomJlm nmt:clm ,doJeYhnn

Nosec!i slojevi ove vnle upolrebljavaju se za svako saobra6ljno opleretenje, a narOtIIo za p eve sa Idkim i veoma Ielkim saobra6ljem, Ide je 110 posleljiee poslojano na mrazu i dobre n vosli. Preimueslva ovih podlosa IU sledec!a:

10.1
-

njihovom pre radom. 110 je ekonomski aolovo uvek povoljnije u odnosu na mllierij ojl bile do. vozio sa vellkih daljina; podlole su monoilinol sklopa, Ie zajedno sa zaslorom eine kompaklnu veoma dobro prenose opiereeenja i ublafuju saobratajne udare; podlole imaju elasliena SVOjSlvai prilalodava)u so dopullenim deformaei ma podl!a (posteljiee); obezbeduju vec!u silurnoSI od Ileinol dejslva mram. jer botje spreeav' prodiranje almosferskc vode u poSleljic:u pUla: omolluc!avaju bolju ravnosl kolovoznol laslora, a pored pl'Cko Ivakol, lek iuadenoll sloja podlole; 13 izradu ovih podlo.. korisli so isla mehanizacij JUS U.E4.014; radovi se inode veoma brzo, 110 nije slubj nle podloga; podlole Ie m08u lako pojaeavali doda a slojeva.

korisle

se malerijali

koji se nalaze

na lieu mesla

ili u neposrednoj

blizini

uRse pula,

nlualno

sa

Saslu

- srednjcuni bilumenizirao >se Ilojevi. krupoozrni bilume~..o i slojevi. Pored oavedcllih, u bilumeow ~ oosete slojeve spadaju
silnouoi bilumcnwrani 0

. NoseCi slojevi od bilumeniziranih maleri s so od mineralnih mdavina za koje klo vezivo slufi bitumen iIi kalran. Ove mclavine sr' se u asfallnlm l!azamll i u,raduju po vrutem iii loplom poslupku. Prema lranulomelrijsltom sasla~"'Isr"'01 malerijala, ove mc~vinc mOlu bili:
~o' I,

-e;..r'i

bilumeoizirani

nosec!i slojevi po ,islemu

makadama,

prema

JUS

.012-

10.2

Debljlu

_eCfb

sIojenl

Orijenmc:ione debljioe Labell 4.

"Ie ojeva, sa od,ovarajuc!im

dcbljinama

kolovozno,

zasiOra, prikazane

su u

Mere u c:m

te1a~
I

v~::

Debljina oosec!ih slojeva Debljina aSfallO nOI kolovoznol %aslora

S do 10

12 do 18116 do 20

do 3 '

S do 8

preko 8

-870 ,lz tabel. 2 vidl so da sloju ad vibriraool tUC4oika, debljioe 1$ em (Iak saobraeaj), ad bitumeoiziraool I!juoka, debljioe svep S do 10 em. Stvamo debljiDe Ilojeva mo~u Ie prqraeunati prema lae. ..13. 10.3 Mal.rlJa' odlovara sloj

10.31 Tuc:aoik I kameoa sitoe! moraju bitl od steoa postojanih oa mrazu. vremenu. tilavi I hrs Ivlc:a, kockaslol obllka, bez raspadnulih I muljevilih 5IIstojaka I dobre prionljiyolli. Kvalilet kameoa za tuc:anik treba da j. u Ivemu prema lae. 6.12.

ollrih

10.32 Sljunak i pesek moraju bili eisti, na mrazu postojaoi, bez raspadoutib orgaoslr.ih i b usnih doda. taka. Udeo pralioasto-llinovitih sastojaka oajyile S %. Za ovu svrhu mole se upotrebiti pesak, IljunkoYiti pesek, I!junak, drobljeni IIjun i drob!jen! "ri. rodnl kamen. Mioeralna mclaylna mora da bude tako sastay!jena da u svemu odgoyara us vima u lae. 10.42. Mlneralnl matenjal kod kop .. prllulenju obrazuju grudve ill koji 1m.. suvi. frDkeijD ~I sitnih udda :r.rna nepoispod lodan je za ove rodove. Upolrebljlvost mineralnol materijala sa vile od S 0,02 mm ispituje so u pogledu bubreoja. Ako so dodaje filer, lreba ozeti dgovaraju~e yrste filera prema JUS B.B3.04S. AlER 100 P!SAK fiJUNAK

...
90

...
--1---

.~
-

--I
- ...

f-- -- ~80

fI ~/II/~.~f/ /. ,'1-1 1- q 1/

/~:

~}LJ

-70

,1

- -!

--- -~- -~~/ ~o/

60
~

I~li~
~/
I

.....

"

50

(/'tl ,/ ~V 1l1f

1-7:/~7 ~LI/

II ~_o_-/-t
!iJr7

-~

1/1

1/

iJ

J
--1-

~o

-I~J /1\;1--1// ~;/Ia

30

:5/ / ~1li1l0J~'--I
V//
V
/

jj//

20

/ /
--- -.--

~
. -0- -. -0 -1-1-

~~~:L Iv ~~~ /_~

~~~~
." -~~N~

1/--~~VI~ 148
0'" lOOM \It
-.!' ..q

~..tft:J_sz;..2~~~::
I

dddO

~~~~~~~~~2~~~~~~~
Slika 9 .---

10.33

Ve z I v 0 Kao vezivo upolrobljava se bilumeo za kolovoze proma JUS U.M3.010. Bit 55150, 50175, 45/120 i 401200, ill kalrao za kolovoze K 250/500 proma JUS U.M3.040 I JUS U.MJ.05O. Tvrdo vn vozlva pOlodno IU za melllvino rInol malerljala, dok IU moUo po.odno za Ifubozmo molav e.

10.34

Me I a v i n a Bilumenske melDvine za iuadu nosctih Ilojna mOlu bill: a) Sllnozrne sa 0 do 20 % una proko 2 mm (sl. 9); Ilavnl ustavnl nUllerijali IU priro 110peaak iii melDvinli u drobljenim materijalom, sa dodllvanjem filera I drobljenol peska Kao vezivo za izradu mdavloa upolrobljllva so Bil 45/120, Bil 55/50, Bil 50/75 ill vi ko viskozoi klllrlln za kolovoze. POlrebna kolieinll vezin odreduje se prelhodnim Ilpiliv jem. b) Melavine srednjeg una 18 20 do 60 % zrna proko 2 mm (II. 9): Ilavnl ltaltavn deloyl IU IljuDkoviti pesak ill drobljeni materijal Hi mciaviDa jedDog i drugog, sa dodavaDje filera, prirodnog ili drobljeDog peska. Kao vOlivo upotrebljava so Bil 50/75, Bil 45/120. Bit 40/200 iii viloko vi ozan kalran. POlrcbne kolieine vczlvlI odreduju so prolhodDim ilpillvanjem. c) Krupnozrne melaviDe sa 60 do 80 % una iznad 2 mm (II. 9); glavDi Hi drobljeni malerijal iJi mclavine jednog I drugog, sa dodavanje ili kamene sitneti. Kao vczivo so upolrebljava Bil 50/75. Bit 45/120 Hi Bil 40/2 ili visoko visokozaD kalraD i klilraD 2501500. POlrebne kolieine veziva odreduju so prelhodnim ilpilivanjem. a bi Ie poslilla ImUna ltabilnosl mole so mineralni malerijal nepovoljne granul cije pravili dodavanjem nedolllljutih una i 10: kod peska mdaDjem razDih Dalazilta, a k r u ovilog peska, IljuDka i drobljenog materijala dodatkom filera, sitDog peska, drobljcn IljuDka iIi kamene SitDet.i. DodavaDjem drobljeDog materijala zoalDo se poveQ DOSI slojeva. Bolja prionljivost veziva za miDeralnl materijal dodatkom I do 2 % mase hidratlsanog kree&. . Na 51. 9 prikazane su IiDlje prosejaynja si srednjeunlb i krupnozmib mdavina za noseee slojeve od bltumeDiziranib malerija mu Ireba graDulomelrijski sastav peska da odgovara daloj IiDjji. Silnozme mclavine e nalaze izmedu IiDija I 12: sreilnjeune Wnedu linija 2 i 3, a krupnoune mclavine izme i' 3 i 4. UDlje J' I 4' su Ideal DCliDije za melavine elji su slojevi debljine 5 i 7,5 em.

I 0.4
10.41

Uslo" knilleta za sloJne

Bilumenski Stabilnoll slojevi moraju Ispunja~)
.

eCe uslove

kvalilela~

I deformacija

(Iei!cDjc)

taball 5. Tabala 5

~\.

~
.

J.a

rikazaDlb na sl. 9 po Marlalu (Marschall). date IU u

MarlaJova

meloda

ModiflciraDa MarlaJova metoda

Sloj

Saobra61j

~.~. :!noJt

Iei!cDje Da W'C na 40'C

I procenat

lupljiDa sabijeDe uf altne mue % 7

stabilDOII tei!cDle Dajmanje na Da 40'C 40'C kp 8 665 mm 9 2 do 5

kp J 140

kp 4 470

mm 5

mm 6

210 170
leuk i Yeoma leuk saobracuj

580 520

I do 4

I do 4

,
255 650

820 7J5

2 do 5 J do 5

925

872
Tobela 5

- naslovok
2 3
200

4
565

I
I
I

I
I

8 800

lok I Irednji lOobm~oj III nose~1 lefak I veoma sloj tefak saobrotaj lak I srednjl saobrataj veznl sloj (binder) lefak I veoma tefak saobrataj

300

730 I do 41

i
I do 4

I
I

225

610
I

4 do 8

360

835

I
I

1220

10.42

Zapremina lupljioa u odoosu na ukupnu zapreminu. u %: zo siloozrne melovine. od 3 do 20 %; zo melovlne srednJih zma. od 3 do 16 %: zo krupnoune melovine. od 3 do 10 %. . Zbijanje je povoljno ako zapreminska masa probnih lela iii vadenih jelgra ilnosi 95 % probnih Marlalovih lela. Ako so ugradivanje vrli u vi~ slojeva. naj li sloj mole imali I 90 ~~ zapreminske mase po Morlalu. .C. I la~ka loma po Frasu. ispod 0 'C Ta~ka razmeklavanja bilumena (PK) mole bili najvl~ (JUS U.E4.014). .

10.5 brada I labl)an). Ilo)na 10.51 lzrada

I~
~;

Bltumenoznl nos~i siojevi izraduju se i viSe slojevi. Dcbljina pojedinog sloja u sabljenom Slonju Irebo da iznosi najmanje 1.5 prine najv~eg uno. ne veta od 10 em. Debljinlt slojn mole bili i v~o uz peiracnu valjo ,;' '!lcnim I~kovlma. ju~ emperatura ugradivanja zavisl od vnte velivn. godilnjeg a Naslavci slojeva ne smeju da se doba I upolrebljenih mdina. Ona I so kr~e za bilumene od 100 do 170 .C. a za kalrane za kolovoze od 60 do 100 .C. ( dobro povezoni. Pre nanoSenja svakog sled~eg slojn povrlinll Pojedini slojevi Ireba da su m .. jun~ani sloj Ireba pre nanoSenja gotove mnse poprskali ernulIreblt ~islili. Nos~i lucani zijom u koli~inl 0.3 do 0.5 kp/m. oli~inu vaiva za prelhodno prskanje. ukoliko se radi neposredno rill da ne bi nastalo probijanje veziva kroz naneli sloj. Ispod zasiOra, treba p~ NO

~
.

10.52

Sltbljanje

sa sabijanjem razostrte mdavine z.avisi Od lemperature mdavine. vrsle Vreme koda Ire~' , I mase sprava za sa ~7\1jCjl Razasliranje I prelhodno zbijanje sa ravnanjem najbolje se radi primenom nni~m. Po~tak labijanja Ire lako i18broll da ne nastane guranje mdavine prod voljkom. Celishodno je prvo upolrebili lok. a Z8lim Ide valjke. sa ~Ii~nim ili gumenim naploeima. Zahtevana zbijeno mor.. so Ivuda posli~1 prema la~. 10.4.

~ .

10.53

Maline Za lundu me. vina korl'le Ie maline koje slule i za osulle vnle asrallnih kolovolnih zaslorl prema JUS U.B4. 4. Za rDZOSllronje slu.te razaslira~1 i riniSeri. U Izuzclnl sluajevima. zo manje koli~in'e mole so prvi sloj ru~no rlWlslirali. a ma!inom sobili. Sled~l. jevl moraju se malinskl raznslirali i sabili. Na nepogodnim meslima oko obj.kta mogll so svi sloj i ru~no razaslrli. ali Ie moraju molinski sabiti. Slojevi se obi~no lbijnju primenom slRli~kih valja

tlTaoJ. premo

aleriJal Kamen! materiJal se lspituje u pogledu oblika una. ~i.IOCc I granulometrijskos saslava JUS D.B3.050, a vczive prcma JUS U. M8. 010; JUS U. M3. 040; JUS U.M3.050 I dr. .62 R a v no. I Ravnost gornjih povrlioa slojeva se ispilUju po Ia~. g.42.

10.63 Stabllnost

Siabilnost i deformaeija se is P 'lu'u po _ tuju se prema JUS U.M8~~

i deformacija

10.64

MelavinlL I'rlpremljena .melav' erl1Vll1Csll1bllnol~u. derorml1eirnm. grl1nulacijom. elr.alrl1kciJom.lI1ekom zapreminskom masom nl1jrnanje na svakih 4000 011 podloge. Zapremlnska masa razmekla e uje najmanje oa jednoD1 uzorku (izbuknom jezgru ili ise&nom uzorku).

~ ~r~

r: C rP{ '~\F'~~ \

11

Fodlogn

sa betonskim

gomjim

nos.eehp slojevima

No5et1 slojevi ove vnte upotrebljavaju Ie za svako saobraeajoo opten:(\cnje. a nar~ito za puteve sa Jakim i veoma Jakim saobraeajem. gde je tlo posteljice postojano na mrazu i dobre nosivost!. Podloge od betona pona~aju Ie kao pl* postavljene nILelasli~nu podlogu. Naprezanjl1 plOCiLkoja nl1Sll1juusled lemperl1lurnih promena. ..,obratajnog optereecnjl1 Ilrenja mogu Ie priblilno If'II~unl1li. Kako Ie napremnja usled optereeenja prenole na veliku povl1inu. to IU deformaeije tla male. usled fega proizlui da je nos;,'ost betonske pl~e velika. 11.1 Debilina Debljino betonskih nosetih slojeva. prema vnti laobrataja. 11.2 11.21 MlterlJI' Comont Za Izradu betonsklh nosctih slojeva upotrebljava se cement PC 2SO ill PC 3SO preRla JUS D.Cl.OJO. U lcolieini polrebnoj da se dobije tnW:oa marka betona (200 iIi US kp/eml). 11.22 kretu se od 10 do 20 em I dale IU u tabeli 2.

Sljunak

i pesak

SIJunak I pesak moraju bitl eisti. na mrazu po!lojani. bez raspl1dnutih orgl1nlklh I humusnih l&8tojaka. Udoo muljevhih silstojaka naJvi40 3 ~. Llnlla prolCjavanja Ireba da je prlblltno kao fA lcolovoz od betona prema JUS U.E3.020. 11.23 Voda Upotrebljl1va se sVllka vodl1 koja nljo za~dena. Rumale ,",pr~nlh I uzdutnlh sutaTaka n

U sumnjivim slubjevim.a. belonske oosete Iioicoe

vodu lreba Ispill1tl.

11.3 11.31

Duline betonskih pinta date su u tabeli 6 prema temperaturam.a ugradlvlnja betona I njegovim razlieilim lcoeficijenlima izduunja. Takode su prikazaoe temperature ugradivl1njl1 betona od +30 .C. sa njihovim lcoefieijentima dill1tl1cija za 6x 10-' (beton od lcr~njl1ka sa malo SiO,) i za 12x 10-. (beton od Iljunkovila-pcskovilog materijala sa do,la kvarea). U tabeli IU date dutine ploeo (/). kilo I nl1jmanje dutine koje Ie preporueuju (II)' Ove najmanje dutine predltavljl1ju normal no aranlce u pogledu ligurnostl. Prerna podl1cima iz II1bele 6 daju Ie ove preporuke: I) Dulinl1 betonske ploee mote bili utoliko veta. ukoliko je temperatura ugradivanja betona nita. I koeficijenat izduuoja betona manji. 2) Pogodnije je da se u granicama mogutnosti izraduju pl* ~to vetlb dutina. primenjujuti bet one .a malom dilall1cijom pod uticajem lemperatumih promena. Na ovaj naein malno 10 lmanjujo broj popreenih .astavaka. te Ie time omogutava ekonomienije .radenje. Posledice niskih temperatura su slvaranje pukotina u betonu, a u veri s tim i stvaranje mogucnosti pucanja asfaJloih zastora polouoih preko betonske podloge. Deton.ke podloge su uvek manje podlotne uticaju temperature no I1Sfaltni lAstori. Kon,lI1tovano je da Ie u betonskim podlogama ispod ufaltnog za.stora pojavljuje lemperalura od +30 .C. Zahvaljujutl visokom lcoeficijcolu toplotoe provodljivosti bc(ona naslaje bn:o izjednaeavanje temperature u uoulra1njosli podloge. lako da Ie u ojoj ne javljaju oaponi yeti od IS kp/cm2. ako je asfaJlni zastor Dad podlogom debljioe S em. Razmak popreenih ~astanka slojeva od belona treba da je: prividoib 3 do 6 m, proslomih 18 do SOm. Maoje razmalce prividnih sastavaka treba predvidati za belon velikog koeficijeola izduleoja (beton sa dosta kvarcnog malerijala) i visoke tempera lure ugradivanja. Isto tako. manje razmake proslornih sastavaka treba predvidali pri i1;vodenju radova u bladnijem godi!ojem periodu i sa velikim koericijenlom izduunja betona. Prostoml sastava mogu Ie izostavili ako su prividni sastavci tako izvedeoi da obczbeduju nesmetaoo izduleoje belona. popreeoi prostoroi sastam mde Ie primenom daslce od mekog drveta. debljine 10 do 18 mm. u zavisnosli od tempcratllmih promena. a prlvidni sastavei upotrebom daske debljine 10 0101 iIi IraugiUlih d~eica kao 1A betonske kolovoze prerna JUS U.E3.020. Daske pre upolrebe moraju da sloje u vodi najmanje 24 0&111.

874

-:
~
~ q

~ ~

- q ~ ~ :q ~ ~
N N N r<") ~
l I

~~15
I
I

'"

--

f
1,
N ~

:i:I:I:I:i~
I

-~

~~~~~~
I
I I

e e
"1

i-~
--:~
_~H

31~1~1~1~15 ~151~1~1~1~

---

~ISI5r~I~I~
-:

~lil~lil-~I~
;;1~1~1~1~1~

e e

~~
1, -:
~

-:
u u

~I~I~I~\~\~
~j~121;1~1~
~
~
M~NN-

.~ :s
~ .~ Q. .. .S ~ ~

2 0

f! .9 ~ ~

co

::I ..

&~~ ~;"E:i f-. - I:

::I co "0 '-'

S]

ClSnJ

.5:

~ ~
\0

U .D ('j

('j

;
~

j
~

(f~-- ~-:H~- n~

I-

~ -~! i .fi~h ~ ~ ~ I- B I

i Ii

~ b 11 I 1_1_~n ;
I

- .~ ~

.'

875

11.32

Zu Ilrlnu I>odiogo proko 6,0 11\l'lroblln je u:tdu2nl ...hlVllk, I'ovrllno . ..he .Inllle ."IIIIVllkn, I"" pre1\nih (prividnih i prostornih) i uzdu!nih, pokrivaju se krovnom hartijom na lirinl 25 do 30 elll, tako da se jedna strana plOCe do spojniee prema!e bitumenom Bit 45/200 na lirini od 15 em, a zatim hartija zalepi za plo1\u. Na ovaj na1\in omoguCava se nesmetana dilataeija plol\e bez uticaja na asfaltni kolovozni zastor nad plo1\om. Uslovl kvaliteta za gotovu betonsku podlogu Prllllllll 1\vrllo~a belonlkllt na betonskim koekl 1'0010 28 dnnn I jezarn pOlle dva meleen: 200 kp/em2;

11.4 11.41

koekama za plOCe debijine 51 em

na betonskim koekama za plol\e debljlne 20 em

na jezgra I2J 15 em (za plOCe debljlne 15 em)

225 kp/em2;
200 kp/em2;

Savojna 1\vrstoCa posle 28 dana:

11.42

za plol\e debljine 15 em - za plol\e debljin~ 20 em

R a v nos t pod log e Ravnost beton.kih 11.5 11.51 Izrada

25 kp lem2;
"""""""""""""""""

,................

30 kp/em2;

slojeva pod loge morn blli Isla kao u ta1\. 8.31. Dozvoljena OdNlul'lInja :+ 1 con.

Belonski slojevi se izraduju sli1\no izvodenju kolovoza od belona prenm JUS U.E3.020. MeAavina betona spravlja se u mdalicama oko 1,5 minut. Za vrcmc transporla ne smc nastati scgrclaeija betona. . . Transport I sabijanje betona moraju so takq uskladitl da se beton sa sigurnol~u ugradi pre pol\etka stvrdnjavanja. Povrlina Betonski tampona so prethodno basi; hartija primenom nije potrebna. mallna. slojevi nanose se I zbijaju

Drveni umeci za sastavke postavljaju se tako da se ne mogu pomicati ni iskrivlti. Sastavcl se pri zbijanju ne smeju oltetiti. Prividni sastavei obi1\no se ne zalivaju, dok se prostorni moraju zaliti asfaltnom masom za zalivarije prema JUS U.M3.095. Izrndenn bclonskn I'odloga morn se u I'rvo vreme (oko 10 satl za vreme ve7.ivllnja) Itititi od sulel1ja, usled vetra i sunea, pomo~u krovova ili na drugi povoljan na1\in (raznim prevlllkama, emub.ijom I dr.). Posle ovog vremena mora se najmanje 5 dana da Ititl pomo~u vla!nih pokrivaCa Hi peska. Slede~ih 14 dana mora se kvasiti da bi za sve to vreme bila vla!na. Posle 21 dan podloga se more koristiti. Pre izrade bltumenskih bude dobro osulena. lastora povrlina betona mora da

Ne sme se ugraditi betonska melavina koja ima temperaturu ispod + 5 .C, niti se sme betoniratl na spoljnoj tempcraturi izmedu +5 .C I 0 .C. Za betonske nose~e sJojeve va!i isto Ito I za betonske kolovozc prema JUS U.E3.020. 11.52 Za izradu betonskih podlop JUS U.E3.020. IspitlvaJ\ie Materijal i podloga Ispituju sc po navedenim' standardlma 11.61 Prethodna Prethodno Ispitlvanja sc u laboratorijl Ispltuju: za materijale I podlogu. upotrebljavaju se melalice, razastira1\i, finilcri I vibracione plOCe prema

11.6

cement,

kameni materijal, granulometrijskl zapreminska sastav, masa sve!eg betona, betona.

pritisna i savojna l\vrstoCa stvrdnutog

876
11.62 Is pit i van j a nag ra d i 1B t u Ispitivanja na gradili~tu su sledeea: . : ispitivanja po izgledu svojstava krupnoce svake ~kodljivih sastojaka zrna, u materijalima,

jspitivanja ispitivanje

grupe

sj1Stava svdeg

OOtolla,

- ispitivanje 11.41,
ispitivanje

pritisne i savojne evrstoce na svakih . 500 m, na izbu~enim jezgr)ma. b~tona prelna tae. ravnosti podloge prf'ma tae. 8.42.

Veza sa drua;im stand~rdi~.. 'JUS jtB3:045. ~', Filcr.za ugljovodoniene mcihvinc'. J~~D..D3.050 -,.- Tehnie~i. uslov} .za. kan)e'nel,agregate ~ lzradu kolovozlllh zastora

"JOS B:cdno'
JpS.~.~~.020; '.

- P~hland~emci~t'
,Tehnieki ~tql1s.l?h .ko~oy.o~, '" Tehnieki .uslovi ia i~rad~ 'pitu;;;e~~'I<ih i katranskih Tehni~IJ ,utlo"i~lzracfu' 2Sr~Itni:h\Ji~tiIDli.,:.~ . \iSlo:vi:'.~ .izradu, makadama . -. Telclnieki .uslovi za izradu lsatlanskih,OOtona t:,. . )..,.~,. , "".. :'.'~' -' ' ,- Tehniekt " uslovi 'za ~radu k\itranski'h betona' po hladnom ' 'l'ehl1.ieki. usloviza izradu liye~ih: asfalta,.. ': ' podloga za puteve zastore
I
.

JUS:U,E-!.OI2-..)US 'U.E4JH4 '-, )U~ ,u.E4.016

JUS U.E4.018 . JUS 'U,E4.020' JUS U.E9.022 JUS U.M3.0lO JUS U.M3.040

pqstupku',

Tehnieki uslovi in izradu stabilizovanih Bitumen. za kolovozne

,',.

,"'7 K;ltfan. za~olovoze JUS U.M3.0S0 -' Hladn.' k~tr'an ~ kolovoze JUS U.M3.095 JUS U.M8.0lO JUS U.M8.090 JUS U.M8.092 JUS U,M8.094 JUS U.S4.050 JUS U.S4.051
JUS U.84.062

Mase za zalivanje kolovoznih Metode za ispitivanje bitumena lspitivanje asfaltnih

zastora po. Mar~alu

masa metodom

Odredivanje zapreminske Odrcdivanje upijanja Tipovi kolovoznih Tipovi kolovomih

Tipovi odvodnjavanja

mase uzoraka iz zastora i noseeih slojeva iz zastora za lak i srednji saobraeaj za teuk saobraeaj

vode uzoraka

konstrukcija konstrukcija
kolovoza

JUS U.S4.064

Tipovi osiguranja

kosina nasipa i useka i noEca nasipa

8tampa: Beo.radakJ le.flak1

zavod

Beo,rad

UDK 625,736 JUGOSLOVENSKI STANDARD

SA PRIMENOM

877
TlPOVI OSIGURANJA KOSINA NASIPA, NASIPA

JUS
U.S4.064 1990.
SFRJ, br. 23/90.

KOSINA USEKA I NO~ICE

ad 1990.08.04

PraVllnlk br.06-93/26

od 199o.02.0BjSlufb.nllllt

Types of Insurance of side slope embl1nkmenrs,

currlngs snd foor embl1nkmlHlcs

Ovaj stsndsrd

je nssrso revizijom

srsndards JUS U.S4.0G4

iz 1965. godlne.

SADRZAJ Strano 1 2 3 4 4.1 4.1.1 4.1.2 4.1.3 4.1.4

.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . V.za sa drug;m standardima ... .......; .... .. .. .......... 0 pit. odr.db. .............................. .. ...... Osiguranj.kosiN!nasipaIuseka Vegetatlvna oslguranj. .................................
Predmet standarda i pOdruej. prlmen. Humuslranj. Oblagan;a I zas.javanj. kasln. busanam travam

.....................2 ............. .. .... ..2 .....................2 2 .. .. . ... . . . . . . . . . .2

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2

','

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3

4.1.6 4.1.6
4.1.7 4.1.8 4.1.9 4.1.10 4.1.11 4.1.12 4.1.13 4.1.14 4.1.15 4.1.16 4.1.17 4.1.18 4.2 4.2.1 4.2.2 4.2,3 4.2.4 5 5.1 5,2 5.3 6.4 6 7 8

Zelena rogoznlca .'. . . .. .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6 """"" Pap let 6 """""""""""""""""""""""""""""""" 9 :tlv. eetk. od gran. I sadnlc. 11 :tlv. e.tk. od sadnlca . . . . . . . . . . . . ~ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

:tlv. eetk. . . . . . . . .. . . . . . . . . . .. . . . . . . . ..
Pokrlv.nj. granjem

""""""""""""""""

Granatlmadrac Fa!ln.
Drenah od fa!ln.

Prograde od granI.
:tlva palls.da

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 , 12 13 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 ','
16
18

......................... ........ ......................... . ...................... ...... ............................ ..

:tlvl papreenl prag

Drven.
Brdsklov.s

19
20

s.dnice

.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 I Ilbija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Zaltlta kaslna useka I %Oseka hldrozase;av.nj.m . . .'. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 I Gradovlnska aslguranj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 Zaltita kaslna useka 1 zaseka fleanlm IIIplastlenlm mretama 23
Zas.dlvanje drve~a

Z.!tlta Zaltlta Zaltlta

Osiguranjo

kaslna useka I zoseka gablanlma. koslna useka I zosek. tarkretlran;em stenavltlh

kosine

Ispunjenlm

ko!.vlma

""""""""""""'" od mreh

... . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

Oslguron;. Oslguranjo Osigur.nj.

Oslguranj.
Odvodn'l

kosin. kaslna

Oslguranlo kosin.

.' Oslgur.nio kaslna n.slpa k.m.nlm zldavlm. ..u suva" I betonsklm plaeama . . . . . . . . , . . . . . . , . . koslna visoklh kamonih nasip. Irailranj.,
kosina
zaltitni

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 kaslna ankerevaniem I tarkretnlm rasteram . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 i nofice nasipa pored vodatoka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 28 nos/po fallnam. .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2B noslpa k.monlm naoae.;om I nasl.gom IIIpotpo",lrn lldovlr". . . . . . . . . . , 20 , , . . . . . . . . . . . . . , . . . . . . . . , . . . . . "" naslpa kaldrmam . . . . . . . . . . . . 32
37 useka kam.nim ,ebrim.

. ......... ..... """""""'" ......... . .. ........ ....................

41
43
45

jarkavi

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .'. . . . . . . . . . . . . . . . . . .

II Izdanje
I

SA VEZNfzA

VOD ZA STANDARDIZACIJU

878,
Prodmot standarda 1.1
Predmet standarda 0 vim Standardom se ulvrauju lipovl osiguranja koslna naslpa. zoseka, useKa I nollce noslpa.

i podruC:::joprimono

1.2

podruaja

primene

Za stebUnoSt koslna naslpa. usaka, : zaseka I nollee naslpa I njlhovo pravUno0 odrbvanje po pravl1u. jedDn od tiPOV8ostguranja navedenlh U oyom standardu.
Zahlevlma oslguranja Itd, proslora oko pute podle1e Ilzgradn)a: pozalm!!la, deponl)a, lerena, p.rklr.lUte

prlmanjuju se,
kll..vlh

kamenoloma,

Veza sa drugim standardima JUS C.B3.021 - Vrucev.ljanl celik, Okrugll cellk za op!tu n.menu JUS C,BO.110 - Calle". lie. vuce".. Obllk I mar. ' JUS U.S4.062 - Tlpovl odvodnjav.nj. kolovoz. I prlbrelnlh str.na na putevlm. Ophe odredbe Graaenje savremenlh putev. z.htev. prlmenu eflkasnog n.clna oslguranja kako koslna naslpa tako I ko.
sine Z8seka 1 useka. Tlpovlm. oslguranj. osiguranja: cetke, live aetk. u s.:olslu ovog Stqnd.rda I zoseiavanje travom, smatraju oblaganje granjem, llc.nlm se ddgovaraJuce gran.tI mere vegetatl~nog zelena rogoznlea, tallne, dr.nab mrebma, I graaevlnskog popiel, od talln., drvec. raSterom. od pruc. odrea.. oslguranja u 1Ive proI lib.

humuslnnje

koslna busenom, madrae,

od gran. I s.dnlea,

pokrlvan)e

grade od granj., llv. p.lIsada, Ij., zallha JednoSt.vnljl nlh dlm.nzlj. (prlmenom na I belonske nlm kolevlm.

llvl popr.cnl mreb),

prag, drvene sadnlce, torkretlranjam,

brdskl ovos, usaaiva"je I lorkretnlm

koslna usek. I zoseka hldrozosejavanjem, od Ueanih III plostlcnlh tlpovl oslguranj. III od plostlcnlh oblog., mrel.. I kosin. pored vod.nlh

iii plastlcnlm ankerovanjem

g.b!onlma

(lspunje.

tokova su proSte pun)ene tallne, Izraaene

Slo1eniji tlpovl oslguranja

nollee

naslpa pored vodenlh tokova ploaa), prlkazanl lomllenog

merama graaevlnskog sluaajeve kamena, pOlpornlh

zldov. III betonsklh

su za pojedlnacne Izradom kamenlh

koil se javlj.ju

praks!. Dati su Ilpovl obelbeacnj. notice n. lipovlma dom kaldrme na tucanlckoj varujuclm Oslguranje jarkova. Z. sve vrste ovlh obezb.aenja dimelllijame

no lice naslpa prlme"om a, lakode, I oslgur.nja podloz!.

zldova, bOlO'

naslaga I berm I III s~mo Izra.

!II Iljunkovlloj

Tlpovl sadrle I razna osiguranja kosin. visoklh naslpa sa komblnaeljama

u zavlsnostl od dullna koslna. kam.nlh koslna useka Ilvodl se Prlmenom dat. su potrebna

slaganja kamena u suvo, sa odgo. drendnlh I oOOdnlh za!tltnlh

rebara I pokrlvenlh

objalnienja,

kao I uslovl pod kojlm. se ona Izvod..

4 4.1 4.1.1

Osiguranje
Vegetativno

kosina nasipa i useka

osigul1lnj.

Humuslran]e

I zosejevanje

travom

Oslouranjft koslnll humushanjcm I zlisojovDnJam trllvorn. prikalilne Tla11Ikema 1 12. JlJi"IJ~IIJUJUs,(: kadn 'HI' preko njlh slivaju male kollcine vode. Kosin. se pr.thodno Izbrazdaju, tako da brazd. budu p.ral.ln. s. o.om pUla 1 na razm.ku od 1,0 do 1,5 m, mereno po koslnl nas!palll mora d. burl. za koh.zlvna humuslr.nj. prlmenjuie u.ek.. Dublnal Ilrln. br.zdl.u od

10 do 20 em. Debljina sloj. humu.. I!ljunak, pes.k) oko 20 em. Po.tupak

tla Izme~u

10 I 15 cm, a z. n.vez.na

se za koslne sa n.glOOm 1: 1.5111 bla1lm.

879
Humusirlnje se oblvlil od dnl koslne ka vrhu, Sl dodlvlnjem humusa u slojevlml. Rlzastrd slojevl hI>IzvrSenag posle u muS4 se pllnlrlJu klko bl se dobUe kondn'ullne povrSlne proJektovenlh p Ilnlrlnjl I nlbl)lnjl humus .e mora kvasltl, pOllrskld vodom. Zisejavinje kollelni villi trlve preko humusl prethodno morl 58 oblv/Jlil prl povoilnom vremenu, vdteeko k!!e, nl tll nleln Ito.e od 400 kg/hi) vlljkom 100 kg/hi, vu brlzdlnj.m drv.nlm kolMiDlod S.janie preko ko.lne po.lp"ju Tom~.ovo negillo. Odm.h. posl. u, vegetleionom

p.rlodu

(lubrlvo (to.lorno

brdno

I kalljeva so 200 kg/hi. Posle (lubranll viii se obrldl I prlpreml z.mlll!tl za set. koslna grlbuljlml. I to odozdo nav!!e. Setva se viii rueno I zadm se zl..lana povlilnl po. tlko dl .e s.me uevrsd u zemill. Preko zl.e/lne jednom se po.lpllStom zemijlSt.. klo ho su semena lavlsl od vme semena I klselosd zom/jllta. I zaselavanjem travom sa dlmenzllama ufvrieuje po kojo) 58 samo bankln. , razmacr. busenjem deb. povrSlne po.lpe .e nltromonkal kollflnom tog "edstvi. u I posle nleanll trlveJo!

Izbor yr.

ste semenl viii se prema karlkterl.tlkam. 58 molo IzvrJld mdlnsklm je oslguranje (lubrivi I sredstvi za uevlielvanje Na sllei 1 prlkazano . me podutnlh brazda la ufvrieenle

putem. Seme se seje suvo 11\vlalno III zaJedno sa dodlelml semena. Kollflnl humus., koslne humuslranjem Varllanta

Ijfno od 5 do 7 em prlkazana je no sllel 2.

Mere u m

No sllel)e:

1 - humus
2 - otkopanl humus Silka 1 Mer. u m

~
Na sllelle: 1

2
3

- humus10do 20 em
Silk. 2

- busen debtjln. od 5 do 7 em - otkopanl humus

4.1.2

Oblag.n)e

kosin

a bus en om

Oslguranl. kosin. obl.g.njem busenom prlkazana su na sllkema 3, 4, 5, 6, 7, 6. I 9. Oval tip o.lguranJa prl. mcnjuje .e k.d. s. preko kosin. sllv. vee. kollfln. voda.

.
880

Busenje se doblj a so tereno obra.log tro.om kojo se prethodno pokosll potom se busenllseku koo kyodrotno ploto melo 30 em X 30 em I debljlne no)mon)e 4 do 6 em. Busen se mole upotrebltl no mestlma gde se usloyl ZI negu I rozyl)anje buseno poduderoju so onlmo sa kogo su busenl uzetl. Busen se more odmah upotrebltl, ell eko to nljo moguce, mora se deponoyatl do Stoje u flgurama mret.. more se Izr.ynetll zemljom I Zlse'etl busena na dule u figure Ilrlne 1,0 I vlslne 0,6 m. Busen se "' zem!)I, a ostell sa trayom preko korenjo postUpkom na

slole u figure teko da se prvl redoyl polatu sa trayom okrenutom donjlh slo;eya. Busen! n. .m.ju Umesto Za Izradu ohrapayltl travom. Obleganje busena ZI obleganje 111 plestlcnlh trael od geotekstlla kosln~ mole se prlmenltl treynatl

od jedne nedelle. jer ce postetl neupotrebljlYI. teplh IzreOen yeJtecklm

traynlh poyrlln. buseoom, gorn)1 .10) kosin. od plodne umlje (humusa) I po njemu polo!ltl plote busenje, 8 Zltlm njlhoye sastayke Ispunltllnom kosine busenom poneyljenlm pljoltlmlce prlkazeno

;e na sllel 3. Redl se polaganjem

sloj humuSl d.bljlne no ne planlranu

10 em I oslgurava pobljenjem

dryenlh kocllA ~2 em nerazmaku Yreme za pobusenjevanje

od oko 40em, up,"y-

kosinu naslpo 111 useke. Najpogodnlje

je proleOe. L.tl se bus.nj.

more poliyatl dok se trava ne prlml,

Mere u em ~a~ ~

,..l.. .1..

,.

~~~

h.,V ;v

~'V~

Na sllet je: . (4 do 6) em 1 - busen 30 em X 30 em X plodno zemlj. do 10 em 2 drvenl koclt ~ 2 em, 1. 30 em 3

SlIka 3

Mere u em

,. r'';'''',''~,''M..;;/~'/AV''''

J'''''''''''''.oI\'''''l''''/.">wI.

,'"

-0

,..

"'-''''''''''''''''''0&''''"v,

.'"

Na sliel ie: 1 -

2
3

- plodn. zem1je do 10 em
otkopon humus Slika 4

buson 30 em X 30 em X

(4 do 6) em,

Oblagonle koslne bu.onom post.vljonlm n..etleno u sloJeylme upr.vno no koslnu prlk.,o"o ne sll, 'e el 4. Redl se, oko je potrebno, j.te utVrOlvanjezbog eyentuelnog delstvo yode .. menJlm brzln.me u YOdoplevnlm podrucjlm8 I radl povecenja neglbe koslne do 1: 1.

""

881
Oblaganj. kosin. buseoom mot. s. Izv.sd I u horlzontalnlm sloJ.vlma, kako j. prlkazeno n. slle! 5. U tom slueaju bus.nj. ;. uevr>tI drv.nlm koel~lma IfJ3 do 5 em, dulln. od 0,7 do 1,0-m, a na razmaku 0,40 m. Prl polay.nlu u horlzontalnlm slolovlma trava dolazl na !ravu III.. .vl bu..nl okr.nu .8 Iravom nadol.. Spollna mano bus.n]. s. sr.1o da bl s. doblo odrollen n.glb koslno.

Mere u em

",.~"

.1(1,

... \I:

N. sllell.:

,
2

- buson 30 em-X 30 em X

3
4

- koeIt1fJ3do5em,/-O,7do1,Om - otkop.n humus

SIIka5

(4 do 6~ em

plodno zemlj.

10 em

Pored povr~lnskog sko polj. od bus.n.,

pokr!v.nja

busenom,

prlmenjujo

se I drugl naelnl oslguranja: (silk. od 6 do 9).

'trake od bus.na,

~ahov.

mr.lo od bus.n.

I zld od bus.na

Mer. u m

Mere u m

Slik.6

Na slici je: travnat!, busen 1

2 -

zasejani humus SIIka7

882
Mere u m

Na sllkama je: travnad bu..n 1 z..ajanl humus 2

Silk. B

Slika 9

Zid od busena (sllka 9) radl se polaganjem busena blago nagnut09 prema kosin!. Debl]lna busena ,e 6 em a naglb zlda 58kreee od 3: 1 do S:1. NaslpanJe 110zlda vril .. IX'stepeno do vrhe zlda.

4.1.3

Zelena

rogoznlca

Zelena rogoznlce seno)1 se od pledva, prilivenih slamnatlh rogoznlea III cd druglh mater!jala. Izme(lu slojeva pletlva, uz pomoe sredstVaza lepljanje, dodaju .. semena trava, gnojlya I humusnl materlja!. Zelena rogoznlea, 1$10kao I busen, slull za blagovremenu zaltltu zemljanlh povrilna od erozlje. Dok ne nastane zahltnl sloj, rogoznlea nltl koslne od dejstVa veua I vode. Zelenu rogozn\cu mo1emo, Izuzev zlml, polagetl tokom flteve godlne. Mole se prenosltll skledlldd teko d. ost.n. suva I da ne trull. PolaganJe se lako .!zvodl na Izr~vnetom vldnom tlu, ne tenkom humulnom sloju I trosnlm Stenama. Ohrapavlj.vanje tla nlje potrebno. K.od!Ijunkovltlh podloga I kllzllu pre polaganje rogoznlce nanosl se sloj od koherentnog materljala. Kada se rogoznlcom hlte koslne, pofetak I kraJ rogoznlce ukopava se u tie u potrebnu dublnu (za dull. nu lopet.). t ako j. potr.bno. dodatno se utVr(luj.llfanlm kllnovlma 'cd 25 do 30 em duflne (po pravllu, kod veliklh naglb.). D. bl se spr.flle hete prl klljanju, zbog soli u (lubrlvu korlstl se mala kollflna (lubrlva. Kad kllca za nekollko centlmetara problje rogoznlr.u, rogoznlea, po pravllu. poStaje dodatno (fubrlvo. Z.I.no rogoznlce pr.dnavlja sll{:nu zahltu kao I busen; za razllku od busena, omogutu)e Izvesne pred. nostl all sedrllI Izvesne n.dostatk.. Prednostl zel.n. rogoznlce su: mala. transportna tellna, brzo I Jafdno polaganj. zbog vetlh dlmenzlia, . lako skladlnen;e bez veelh gubluk'a zbog spor.1 etapne gradn;e. Nedostacl zelene rogoznlce suo opasno pomeranje u slueaju slabog regullsanja otlcanja vode, opasnost od hullvanja kod nera.nomene podloge tla, propedan)e prl kll)an)u zbog vremensklh utlcaja III prekldanja naknadnog (lubrenj.. 4.1.4

Po p I. t
Popletl se sastoje cd elastlenlh vegetatlvnlh materljala opletenlh oko drvenog III metalnog kolja poblj..

,!og u zemlju (sllka 10).

883
Poplet se, po pravllu. upotrebljava za zdUtu na koslnama n.velOnlh mat.rl).la I mat.rl)al. slab. koh.z!Je, koje etmosfersko voda spl"" Ddmah po ugr.dlvanJu pop let meh.nlc~kl oslgur.v. povlilnu kosin. koj. Je ugroten. od Isplranja. Nanetl 510]drll tollko dugo dok s. u meduprostorlma ukoren. trave I z.len. pomlne. odnosno gran]. I !Iblje. :2:\v\ poplet svollm korenjem dadatno utvrduJe u vezuje gornJl sloj lo podlogu. Poplet se radl kao podulnlill rombastl popl.t. Popl.t s. polale u blagom naglbu pr.m. horlzont.II, J.r se u horlzont.lnom poloiaju na svele nasutom tlu te!ko odupfr. oe.klv.nom prltlsku z.mlje. U ovom slue.ju vod. otlee u poplet u ogrenleenlm kollelnama (.lIko 11). 5tabllnost popleta zavlsl ad dullne, d.bIJln., evrstln. I medusobn. udalj.nostl kllnov. u tlu. Tanke IIbe popleta zahteveju man)e ud.lj.nostllzmedu pol/a nego debele. Dullna 1d.blJlne kol.ca lOvls. od vl.1n. humu.nog .Ioia, ad predv~enog traJanja aktlvno.tl popleta I oceklv.nog optereeenla. Rumak Izme(Iu padulnog popleta adredu/e se.prema naglbu kosin. I vrnl pod loge. Popl.t mora bltl obostrano pokrlven zeml]om da bl II omoguello da Ilvo prue. punl koren, kao I da posl. trul].n]a mrtvog !Ibl!a n. nonaju stepenice. U nojn!ll poloz.j ko.ln. o.lguran. popletom po pravllu 51 nonosl pojas bu.enja lo onemogueav.nie pokretan/a (.lIko 121, Kolje od mrtvog materlja'a Ima samo mehanlekll Stedekl uelnak. Kolj. od lIvog materljale omogueuj. svoHm korenjem vece obezbedenje tla I.manjuj. kollelnu vode u tlu. 4.1.4.1 Podulnl poplet Podulnl pop let .e polaZe pod uglom od 5 do 20. u odno.u na horlzontalu, na razmaku od 2 do 3 m, za. vlsno od naglba kos!n.1 ugroienosd gom]. povlilne. Mob se radltl ne prolzvoljnoj dullnlill stepenasto. Ne sllell 0 prikozan j. presek kroz podulnl poplet.

511ka10

Na slle111 prlkazan

j. n.pravllan

I pravllan naeln polaganla

podulnog

popleta.

Mer. u m
Dorok povr!/nske
I

vade
I I

Dorok povr!inske

vode

L..-L-~

, I

-c:
_.'

/~

",/~~ ,~

d---"'"

I
'" . " 2 do 3

NeprBviino

J--- --' ~ --~-;;;-20.

, ': ~-=-----

~
Prsv1ino

Silk. 11

884
N. .lIcl12 prtk...n Je podu!nl popl.t s. z...ilenlm IlblJem I trevom Izme(lu pnple... Me,e u m

'~H " '.r~.;r, ,. .' 1"'"-4l* . ' ,~1j'<;'.J: <;.' ,04*'

.

,\

~ Jt~

-'~" ",,~,,"':.;" "...;:,.

~~

"~'''~'''...

~ ~

-::-~-~~':-~~~ '}.. ~" J, I "~~~--'"

~ ~. 1'.\:"~~'"
'\~ ~~r'
"~~~

~~&. .

. u ~4.!.:"'': ~.,prl}
~~
~~'~/f;,'

"':~" """'~- ...,..~~~.

, ./("'-q:

~l.;:.~~I~~~."
.

.!.../'

'" -~"',,~~r:,"

I
;:.~

- """'.~ =: ';;""'.,"", ~ -..,, .~..:;".-.'"-'

'''''''''-''
,

... T
-

:-f

'''''''

I~~..c"'., ~~
fi ~~"p-7I'

\'i'-';i--~'~:,

<t~ . .;.1 Aa~~

/..r;,1j> .,." I..,,'

~ tY;
.
,

' .,~".'~

:o~

'.'

.:

.'

"

~~~~w:

N. slid j e: 1 - busen .2 - n.sutl humus

Silk. 12

4.1.4.2

Romb."StIpoplet Romb.StI poplet se polde n. rezm.ku ad 1,5 do 2 m u dlj.gon.lnom vezu. u z.visnost! ad n.glb. kosine i ugrohnostl humusnlh slojev.. N.glb poplet. u odnosu n. horlzont.lu Iznosl od 20 do 30. Romb." 51!pop let 1m. n.ro~lto dobru St.bllnost mog prepletonjo vrbovog llbn. n. vezovlmo. N. slicl13 prlk.z.n je ramb.stl poplet.
Moro 1.1em

- vrbovo pru~e
Silk. 13

885
Podu!nll rombanl pop loti rado so kao: !Ivl, mrtvll poplotl od flvog I mrtvog matorllala. od vmo tla, kollo duga~ko od 60 do 100 em, pre~nlka d. kol.e vlrllz z.ml]. tollko kollko z.h.ood 11vl poploU so rodo od mladlea vrbe. U zavlmostl v. vlsln. poplet.. mater!j.'. N.jm.njo

ad 4 do Bern, na razmaku od 1 do 2 m poblja so tako duboko od kojeg se r.dl poplet. 1,5 m dugo vrbovo pru~o poblj.

Na razmaku ad 20 do 30 em Izme(!u kol]a poblJaju s. ko~1C1 kojl mog,; bltllzra(!onl se debljlm krajem u zemlju od 20 do 30 em, . utlm Prl upotrebl I ne prlml 58. od 4 do B em, I ubll.]u

Isplete

oko ko~I~. I kolja (sllka 14). tnovremeno Ko~1C1 jo~ mogu bltl od z!mzelenog na razrnaku od 30 do 50 em. Kod tro~nlh nena prlpremljene

se plete ad 5 do 7 prutov.. humusom pre~nlka

veeeg broj., postojl se u zemllu

opa5Oost da jodan deo pru~a ne do(!e u dodlt sa n.sutlm drveea III hrastovlne,

korinl so metalno kolje 16 mm, ad 30 do 60 em du!lne, ko]e se postavlj. u unapred '" rupe, U ovom slu~aju otpada upotTeb. ko~l~a. Kr.jevl pru~. S8 ne mogu pobltl u tlo,

Mereu em

0 In C ~

g
0
""0

~~~~~~~"[ i
p:

a to

:: " ; ,: .
I I

::

1W i~." n.:;" nit .., oJ ..

'J

1;)'. !~:'. ni' :*:' i V Y :~. ''':6 ~'':.. ~3 !:/ 2

~k:::' :ii'~'. :
:'::Z ~I

: : ::
I
I

I. "

:: ::
I I I I
I I

::

\.)
1

\)

:.j

I~'

100do200

25 do 33 ,
Na sllel jo: 1 2

3
4

- kolae - ko~lc - smer rada

Sllka 14

vrbovo pruCe

Mrtvi poplot; ; se izraauju

od mrtvog ma.erljala,

bez ko~l~a, po pravllu na udaljenos.1 ad pogodnog drve.. III !Iblj.stog I&me

kolae.od ma.erij.la
S8 dodllje

:;0 em. (savltnlljmeoje

Krajevi pru~ sa ne zabijaju u zemlju. Mrtvl pop Ie. se moze Izvodltl u svako dab. liiv, malo razgranat. .,.jan).

godlne,

Najee!ce se upotrebljavaju:

leska, jova I bell gr.b. mnvog materljala

Poplcti ad zivog I mrtvog matorijala 4.1.5 Zlve ee.ke

rode 58 ad proto!no

25 % zlvog vrbovog pruca. Izraduje se kao tlvl poplet.

Zlve ~etke slu!e za utvrdlvanje SaStoje se od ml.dlea Ijom, Kod duboklh usek.

ugrozenlh

koslna naslp., u z.se~ene dolovanj..

useka, pozajmlna, stepenlee nagnute

deponlj. ka koslnll

1deponlj. pokrlv.ju

ialovln.. se zemtrenj. tla: pre-

blljaka koje se pol.!u

kosina se moJe izvestl Strmije nego no to zah.ev. Prltlske prouzlm.

ug.o unutra!njeg tie, popre~na

Izme(!u tI. 111ve ~etke dol.z! do zaiednl~kog uzimaju zive eetke ukopane u kosinu.

naprezania

Taj ueinak je zavisan od du!ine

kosin. i razmaka Izmedu stepeni-

ca. Sirenjem korenja povecliva se stllbi1nost kosine.

886. 4.1.5.1 :lIve~etk.

U IDnlOnlklo Stopenlce u s.monlklom t!u

tie 10 Uloto 'toponicli nDonut! pnmll kOllnl, dublno naJmenjo 50 em. Mol1usohnl rlilmnd kosin.. N. 5Iepenlce so. u obllku krst.l ne pod uglom od 20. u odnosu n. horlzont.lu.

Itopenlce Iznos. od 1 do 2 m. u z.v!snost! od n.ulb. I ugro!enostl

su, po pravllu,

prevlS. gusto. pol.tu

ml.dlce vrbovlh gr.n. koje po dutlnl

prel.ze dublnu stepenlca Z8 n.jm.nje

10 em

("epen prekrlvanj. je 50 %1. Grane se post.ve sa donjlm kr.jem u koslnu. :llva ~etk. se pol.te od donjeg prema gornjem delu koslne. Svaka stepen1ca se prekriva Iskopom Iz gornie stepenlce. Na kraju 5e grane koje vir. skr.te na10 em dutlne (sllka 15), ~IBr8 u em

.I.,~.

. ~;.:~.::

/
4.1.5.2 :lIve ~etke n. n.slplm.

~~~~<p''1)

~
~

/f
50d060

Silk. 15

':llve ~etke se ug...auju na naslplm. u toku n.slp.nj.. Gr.ne se dutlnom od 1.5 m postavlj.ju u nulp. Po prekriv.nju ~etke".sip se mob n.bltl do rub. kosin. (silk. 161.

Mere u m

~;"~7:';~
~":",.;.?ty:.. :>.;::{: :;':.\. I. . ..:-. -:'~A..""';'~'~"-'''''"'''"", ""

mi 1\ 1,50

.,-,
Silk. 16

887
Z. Izr.du live ~etke korlne se vrbove gr.ne prollvol)ne deblJln., elostl~n. I r.zgr.nate, koJ. ne odgov.reju z. Izr.du poplet.. U pareoenju sa popletom live ~etke su manie upotrebljlve za oslguranie gornjih delov. humuslr.ne pov...;ne. ;live ~etke Zldr1avaju p.danje kamenj. I sllvanje vode nlz kosin..

4.1.6

;lIve

~etke

ad

gr.n.

I s.dnle.

Zive ~etk. ad gr.n. I s.dnles Ilul. z. obezb."enJe ugrohnlh kosin. n.,lp., ulek., poz.)mllt. m'lerll.' I., doponlj. i dopanll. ).Iovlne. Sosto)e ,. ad blll.k. I'dolov. bll/.k. koJl mogu pupltl.

4.1.6.1

Zlve ~etke ad gr.n. I sadnles u samonlklom tlu Izvooenje tlvlh ~et.k. ad gr.n. I s.dnle. u samonlklom tlu Ie 1510kao za llv. ~etke u semonlklom tlu. Izme"u vrbovlh gnn. ?ol.tu se gr.n. balog gnb., Mblla III .d.kv.lna dovoll.v. ledn. bill ka n. met.r. J.k. mlede bll)ka. Po pr.vllu, z..

4.1.6.2

Zlve ~etke ad gr.n. I sadnle. n. n.slplm. Izvollenl. lIv\h ~et.k. ad gr.n. I ..dnlce n. n.slplm. Ja Isto k.o I za llv. ~'Ik. n. neslplm.. Izmellu yr. bovlh gr.n. pol.lu so gr.ne ad belog gr.b., IIbl). lII.dekv.tno J.ke blllk.. Po pr.vllu, zadovoll.v. ledn. bill k. n. metar. Zlve ~etke ad gr.n. I s.dnle. Im.ju ugl.vnom !ste pradnostll nedoSt.lke kao I lIv. ~etke. U odnosu n. tlve ~elke Im.ju prednon ~to se mole upotrebltl vUe vrst. blll.k. koje ..~In).v.ju razl~lto r.nlnl.. Z. dostlz.nle kon.~nog st.ni. veget.elle patrebn. Ie vaIlk. neg..

4.1.7

;l:lve

~etke

ad

s.dnle.

Zlve ~etke ad s.dnle. slute z. utvr<'l!v.njeugro1enlh kosin. usek., gotovlh noslp., deponl). I deponli. j.lovine. S.stie se ad ml.dog rastlnj..: N. stepenlee, koie su n.gnute premo koslnl n. razm.~u ad 1 m, pol.le sa ad 5 do 10 s.dnle. koje s. pokriv.ju Iskopom Iz gornia stepenle.. Dutlnu Stepenlee odre"uje vell~ln. koren. upatr.bljane s.dnle.. Udaljenost stepenlea la ad 1 do 2 m, u zav!snoStI ad n.gio. I ugrolenostl kosin.. Skr.~lvenja ..dnlce n .kon ugr."lv.nj. zevlslod vrsta sadnlee. p" upolr.bl odgover.lu~lh I.dnle., prom. me.nlm uslovlm., vegot.llvno ure".n). , r.zvol k. kon.~nom st.niu z.~tlte Ie bez dod.tnlh z.s."lv.nJ. I n.knadnlh r.dov.. Upotr.b. ~lblj. n. n..lplm. sa na korlsll, jar n)egovo koranje na Ide dovol/no duboko. ~Iblle se malo, po pravlll!, s.dlll k.da vagataeli. mtruje.

4.1.8

Pokrivanje granjem Pokrivania gr.nlem os!gurav. koslna ad odno~ani. m.tarljal. fz gornjlh slojev. I z.nl~uja vec olta~0911I mestBna kosinama. Pokriv.nla granjem mo.!a bit!: '!Ivim zutorima ad gr.nl., mnvlm z.storlm. ad granl. I z.storlm. ad gr.nl. tiv~g I mnvog matari).I.. Z!vl z.stori ad gr.nl.

4.1.8.1

;lfvl z.Stori ad gr.nja r.de se ad naimania 2 m dugih ml.dies vrba, crvanog dran. I neklh Vrs!. lopola. Pre pol.g.nj. granj. pOlrabno la Izravnat! PQvr!lnu.. N. povr~lnu sa zablJu drvanl kllnovl dugl 50 em, preenlka ad 3 do 5 em. Dublna nab!ianj. kllnov. la aka 40 em. R.zm.k vrSt. I redov. polohnog gr.nl. Ie aka 70 em. Sledeci red kllnova sa pobll. taka d. s. pralhodnlm ~inl elke.k obllk. Gr.na sa debilim krajem pobijaju u koslnu jedna pored d!uga. Za prl~v~lvanla grana pr!lota Sa .!Ies ad kolea do kale.. Kolia se z,;t!m zabll. dati. dok se gr.ne dobra na prlbllu uz zemlju. Ma"uprostorl se zaslp.ju zemljom I.ko da grane dobra nalegnu uz tlo I budu prakrlvene mestlmf~no levanlu.lno u ,.dovlm.). Kod manie o~tecen!h povn!n. z. utvrdlvanja gr.ni. upotrebljavaju sa tl~.na uzenglja I drvanl kllnevl u obllku roglja. U oyom slu~.iu praznl meouprostori I proSto,! Ispod gran. z.drhv.ju pokrenul. dalova zemljanog m.t.,lj.'.. N. sllel17 prlkazan. je za~tlt. o~tecenog mest. kosin. grani.m pro pOkrlvanj. z.m. 110m.

-----......

888

-~~~

4h-~~

SlIka 17

4.1.8.2

Mnvl zastorl od granja PostUpak polaganja gran;a kod mnvlh za5tora od granla ja \st! kao kod Ilvlh zastora od granj.. Po pravllu. mrtvl zastorl od grania sa n. za51pajuzemliom. Mrtvo granj. 'a grania nepupetlh blliaka I grana zlmzalanog drvKa. Za za.tltu 5. korist. drvanl klinovl.

4.1.8.3

ZlStOr! od grania !lv09 I mrtvog matarlja'a Zanorl od granja !lv09 I mrtv09 materl;a'a rlda .. od mrtvog grania komI doda;. naimani. 25 % !lv09 " mat.rIJala. Postupak Izvrlavan)a j. \stl kao kod !Ivlh zostora od gran;a. Zastorl od granja VK u f.zl gradnja ~Ina odredanu zo!tltu koslna od Brozl]., koja s. kod poto!anlh Itvlh gran. oja~av. korenj.m. Za5tor1 od granja rad. sa b.z vKlh zemljano-tahnl~klh radove. Mrtvl zosdlrl od mogu r.dltl u toku e.l. godlne. grani. 5' Granatl madrae Granat! m.dr.e od gusto polol.nlh gr.na 51u!1za brzo ukl.nj.n)a agr.nlanag sIn., koj. dosa!a veta dubln.. Gr.(lltl madr.el mogu bltl: Ilvl granatl madraell mnvl uran.tl madrac\' povriln5kog oitat.n;. ko-

4.1.9

4.1.9.1

Zlvl gr.n.t! madrael Na Izravnatu povr!lnu koj. 5. mora oslguratl 8 em. n. razmaku od 1 m. tako da osuia da pupljlva gran~lce iii grana. Ovako prlpramljanl .. prlblja uz tlo duboklm nabljanjam koli.. ma(luprostore (5Uk. 181. Mml granatl madr.el

zoblia .. kotja du!lna od 60 do 80 em. pre~nika od 4 do vlrllz zamlja 30 em: Izma"" kelja 5a polole gusto 510lene slo; 51 !I~anom mre!om. koja sa prltvn:luja za kolja, zatale Sva skupa sa poslpa rasuesltlm hum\lsom kojl \spunj.va

4.1.9.2

Mnvl granatl madr.ct rada 51od granfical grania napupljlvog drveta. Mrtvl granat! madract 5a Izvoda uglavnom kao I !Ivl grana!1 mldrae\' Nakon poslpanja h\lm\lsom magu sa lasajatl travom (5l1ka18),

889

Pa~n;

pr_k

Mere u em

>~

t.

~
\.-!QL1
/

N. slle! je: slaj ad pupljlvlh gran. 1 slo; od mrtVlh gr.n. s. zasej.nom tI.vom 2 3 Izd.nel 4 11 ~.n. mrd. posut humus 5 6 kol.e 7 1Ivlgran.tI m.drae 8 mnvl gr.natl madrae

Slika 18 4.1.10

F.! I n e
Fo!ine su svelnievl zevezanag pru~a IIIgrana ad llvog ill mnvog materljala, kojl Seugradu;u u adredenlm rumacl~. I pri~vr!~uju llvlm I mrtvlm kalJem u (p.dlne) koslne. Fa!tne se upotrebljavaju pretelno za regulls.nje otleon;a vade (skupl;anje lodvod povlilnskel podzemne vode) n. koslnl. Fallne moraju lmatl advOf/na korlto. U podru~ju ukapanlh gradevln. upotrebllav. 58 mrtvl fa!lnskl materiJal. N. koslnama kole su nedovolJno obezbedene z. advadnl.v.nle ,..Ine ~Ine prva mehani~ku unltu I stVaraju uslove d. s!gurno uspevaju use;avan;e I bUjke. Pri veea; neslgurnastl od kre. tanja ta.ine su kao ultlta man;e prlmenl;lve ad llv09 madraco iii paplet.lsllka 191.

4.1.10.1

live tallne live t..Jne 58 ..staje iz svdeg, pupljlvog vrbovog prue.. N. rumaku od 50 em vezuju 58lleom In.ima. nje ~ 2 mm) u sveln;eve ad 2 do 4 m duge 1ad 10 da 20 em debele. Kad debljlh sveln;eva, obllh ta!!na, I.gano se vde m.lo pru~a, jer unutrainjost valjka nem. dodlr. sa zemijom. FaStne 58 vezuju la tie 1Ivlm vrbovlm ko~lelma, najmanje 60 em dullne I od 3 do 5 em debljlne, u lavls. nostl od optereeen;a. n. razmaku ad 50 do 150 em. Kol;e se ublJe ven!k.lno do garnjeg ruba t..tne. Pri

------....

890
skladUtenju Na sllel19 tallnskl svetnjev! se nasla!u pa!ljlvo u hladnom prlkazana je zaltlta koslne tallnama. prostoru da bl se spre~lIo uparenje I su!enje.

. "'. '.~:"":7~..~.~.;;??~:?~~\;~';::F>T~;' ..",,' 0' ,:,','. :~r';7""'" '-""

Silka19

"

4.1.10.2

MrtvehSine
Mnve fallne Imaju pre~nlk od 10 do 30 em i rade se od nepupljivog euju se mnvim koleima. a Izvodenje j. kao kod Zlvih talina. matelijala (do debljlne 5 em). Prlcvrl.

4.1.10.3

Falin.

od tlvog I mnvog mat.rljala

FalIn. od tlvog I mnvog mat.rljala rade Saod svet.g I mrtvog pruea I granja. kom. s. dodaj. tlvo vrbovo prue.. Fa!ine su d.bljlne od 20 do 30 em a Izvodenj. jehto kao kod tlvlh tallna. Falin. se postavljaju kod kontinualnlh blaUh naglba. alii na koslnama sa razllcltlm naglblma I razmaelma {sllke 19.201211. Prl stepenastom postavljanju delovl taline dug! od 5 do S m. s blaglm naglbom. uobl~ajenl su kod manje ugrozenosti padln. III kosin. (sllka 11). M.duproStorl s. zos.ju. Izrada I ugraaivani. se Izvod. u relatlvno kratkom vr.menu I,i.vtino. Fdlne. pr.thodno Izraa.n. na gradlIIltu. omogueuju brzo ugradlvanj.. Mat.rlja1 za mnv. talin. ~esto s. nalazl na lieu mesta. Nadostatak upotrebe tallna j. vellkl otpad mateflja'a. Srz krajnjj u~lnak s. ne postlte. ier s. 'alln. polatu na povrllnu. Popre~no ugrad.ne ta!lne ,u vl!e ugrotene od erozlje I padanla kam.n;a nego Ilv. ~.tke. Jer lel. p~pre~no na .m.r delovanla. Na m.stlma Ode su Ilv.1alln. potkopan. postoll opa.nost od hullvan;.. Na sllel 20 prlkOlana jo zdtlta
tlvlm ~.tf;ama I odvoOenJ. vod. 'a!lnama u dr.nalnu eev.

891

N. ,lfel je: vodopropu,no tte 1 2 vodonepropu'no tIe 3 live ~etke 4 tI.. fdlne 5 mrtv. f.Un.

'"

SlIke20
. Na ,lIel 21 prikazene ie zdtlta pomo ~u llvlh ~etkll odvodenja vode fa~lnerne u zahvat.iu~1 jerak,

" . I,,\.'!.!~/J/~ . . , ' 3 . . :t,. ,I, "", It; . -==-. ,. . .U ~:f,>~ W~t&1'{ "'/ .'c.~ . ;f"\,~I',!/ ~, . '.~. \\1 .. 47 -~;.-~ "n "",),\}.. . ." P', l~hl\'{/~ ," , ::.. gr" .-: ---;-" . . "il"", . 11 . 2 ~"'{ '\~;" ~,-",. '" " . . '." .A/ '~J~/\J -',' r ~da 0:!{;;'!;:'7.f) ' . ~~ " ...:'," ",. . . ~@'~ @1-:)~~~. (.-;..., '. " .' ~ l{;.,? -0. '. ~' t~},:-:N.""j. ~ . ~fi~~;%'.~
'>'

'. .'

\"." '~&$.'{%;}:~;;~:Y\'..:' ,;ff.Gr"':/,;%':':;'" :,~ ~;.-'"

.

.
. .

"

,~jft/,~l
"

._

~.I.frjiJ'~i;/
N. 'llel jt: 1 tlve ~etke

'::. .--..' -;' ''''':'''x':;.,,:: :"cO.,;'

" .." >:'';...i.':: ','

'

2
3

- tlve fa.lne - ~'hv.t.jucl

SHk.21

;.rok

892
4.1.11 Dr.neze Dreneh od la!lna od pupljlvog J mrtvog grenja ukopan kem.n. u iarek I sluzl za prlvremenJ cevl. odvod

od la>lne ie zavdljej

vode se pedlne I, u tom sluceju, zemenjuj.

rlgole, keldm1U III dr.nezne

Dr.nelo od Zlvlh tellna, u celln! II! najmanie u gornjlm slojevlm., dopunjuju se druglm vm.m. z.!tlt. od zlvag materljala (npr. zlv. cetk.). Ked j. u donjom delu pedln. ometen rost vrbovog grenje, korlstl s. mrtev met.rl)al III kamenje. To veZl posebno lo podrucje ukop.nlh gr.tlevlna. U toku godln., moguee nabaviti pupljiv! materij.l. all se padina mora zatravltl. upotrebljava Ie mnvl materljel. D reneznl zosecilli elme 1 pr.krlj. Dr.n.lo I pullenje jarkovl potrebne vellclne nJ.m, Deb.1I kolcl od gr.nje z.tlm od fe!ln. korenj. mor.ju s. poblju u dno j.rk., N. kr.ju so gr.nj. unepred CVTStOprltl.ne k.d. nlje

(za lOsek. I jarkove Ide.ln! erozljskl Zlebovll nepune .e gra. lIcom I koc!. t gUStO r.stln;e LAko s. pol.zu n.pr.vlj.nl sv.!n;.vl.

zemljom, t.ko d. vrbe I.ko Izblj.. deju p.dlnl dodetnl ucln.k

se povelOti n. s!st.m z. odvodnj.v.nj. u z.hltl.

(sUk. 22). A.vnom.rno

I .1!t
Silk. 22

Na sllcl Ie: 1 drena!n. cev 2 dr.neh od t.Sine do 2 m od kolovoz. (mrt.v mat.rlj.1 se koljem cd zlmz.l.nog drv.t.) 3 - pupljlva vrbov. rlgole ~ 30 cm I vile vrbovog kolj. 4 .humus

- jerak

4.1.12

Pregr.de Pregr.de

od od gnnje

gren)e su nlske prepr.ke od lez.elh gren. od pupljlvag meterljele u bujlcnom korltu I sluh ze Zlcom, poprec-

ze!tltu 1 podlzenje dn. korlt. postevlj.njem materljele. Grene puplj;vog meterljele pol.zu se ne stepenlce negnute preme kosin!. Grene se prlcvme nlm pleti;"m Poprecn! II! drvenlm pngovlma. saStoj! se, po pr.v!1u, od pupljivog !Ib't;a. Dodatno se pol.ze kemen poplet

radl oslgurenje

(sllke od 23 do 261.

893
N. sllel 23 prlk.z.n Je n.~I,! z.ltlte buJl~nog kodt. pregredom od gr.nJ. I !lcom Zl prl~Yr!tIY.nle.

':",

'/'D

.~
Slika 23
J: ~

Na sllel il:
1 - poyrllna kosinI korlto 2

Na slle! 24 prlkazan

jl n.~ln zaltltl

buJl~nog korlta prlgr.dom

od gr.nla sa popre~nlm

plltlvom.

'c;

~
"

'~

~ :";~~
.
'

. ": ..;:<":

Slika 24
N. slle! 25 prik.z.n je n.~!n zaltlte bujl~nog kodta ste,penl~..tom pr;;"r.dom od gr.nj. s. drvenlm pr.govima.

~~

~
1'#>

:;~
0

~
Silk. 25

894
N. sllel 26 prlk.zon je n.fln z.hlte builfnog ure(!onj.. korh. pregradom od gr.nj.. Koslno kor1t. mor.ju bltl osl.

gurano druglm n.flnlm.

vogot.tlvoog

Silk. 26

N. sllel 27 prlk.zon jo n.fln zaltlto builfnog kont. llvom paltsadom. p.lls.dnu stopanle" od kolj. potrobno jo Isproplet.tl vrbovlm !Ibljem. Koslno korlt. moraju bltl oslgur.no druglm n.flnlm. veget.tlvnog uro(!onj.. Mer. u m

Sltk. 27 4.1.13 2:lv. p.llsad.

2:lv. p.llsad. jo prograd. od redov. poprofnlh poltca kojo su poprofno post.vljono n. podulnu osovlnu bujlfnog korlta I obuhvataju njegove koslne. Nasipanjem materlj.l. dno se pol.ko podl1e.

.895
Popraeno pallea sa ukopaju za najmanje jadnu treclnu svoja dullne u dno. Razmak Izmadu pallca j. od 5 do 10 em, zavlsno od vellelna pallca. Zlva palie. ,. lako pray. od kolaea dullna do 2,50 m, kojl ,. prepl.tu llvlm vrbovlm pruc.m. Kraj.vl pruca pobadaju u ko,lne kor!t. (,lika 27). 'a Zlvl popr.enl prag. Zlvi popr.enl prag sastoj! od ,k.l.ta okr'ugllh drvenlh obllca koj. su prepl.tan. pupljlvlm ra'tlnj.m. a '8 d.lom I mladlm granam.. U bujlcnlm korltlma s. ugraduju popreeno na o,ovlnu I ,lute pretelno !a Izdl. zanj. dna korlta (,Ilk. 2BI. Zlvl poprecnl prag pod nazlvom "kranlska 't.na" upotr.bllava ,. u ,Iuealu nedostatka prostora I kada j. potr8bno o,lguratl podnot). ko,lna; ugradu;a ,. paral.lno 'a koslnom. Popraeno 1 pOdulno na korlto ,. polalu okrugla drv.n. obflce. pod pravlm uglom ).dna pr.ko drug. I
zabljaju u llebovlnr

4.1.14

. Popr.en.

obflce ,. nabljaju

u ko,lnu

korlta.

Uzdutne

oblle.

(kldtal

nalelu do

Iskopa ,vojlm tanjlm kra).m. lako nagnutlm unutra, polelu greda do gr.d. I spalalu. (Na lieu, 20 em 'a Izvan obllca, je duta poprecna obllca). IStovr.meno 'a Izvodenjem drv.n. konstrukel). radl ,. popunjavanja kam.nom I zamljom, kao I polaganj. pupljlvlh vrbovlh grana, prl eemu 1m,. povr.m.no dOdaju mlad. ,adnle.. Blilk. I njlhovl d.lovl vir. Iz "sten." Za 10 em, Pr.dnla strana Ima naglb 10 %. Dutlnu popraenlh I uzdulnlh obllea , razmak lzmedu uzdulnlh oblle. dlktlraJu lokalnl u,lovl. Radl ojaconl. konstrukcije51prednje5trane..stene" ugraduju5e popre~ne dlske na dovoljnom razmaku. Zlvl popreenl prag za zdtltu podnolja kosin. prodstavljen ). na slie! 29. Zlvl popreenl prog kao .Iament zo oslguronje kosin. !"kranjska Stena") odgovara popr.enom pragu u bujlenom korlN, all kleha moraju bid evmo ukopana uti.. Naglb prednj. man. praga zavlsl od evmlne materllala I vlsln. praga. Prunln. u pregu s. zltvaraju stllljlvim mat.rljalom. U slucaju kada je moguc dotok prlbrelne vod. potrebno I. pr.dvld.11 dr.netu. Oval nocln zahlt. korlstl s. zajedno sa veg.tatlvnlm ur.denjem, ler bUjk. preuzlmaju slgurnoSt ko,ln. po,l. raspada potporn. konstrukelj..

SlIka 2B

896

..I'"

SlIke 29 4.1.15 Drvene sed nice

U ,Idovlma bujlenlh korila na vl.2nlm kll,lStlma I stenovhlm kosinama. keo I na ostallm koslnama. br,o I jednoStavno se postlle rast Ilbija koje ukorenl tIe ukopavanjem drvenlh delove bllj.k. koje lako pult.iu korenje (drvenl koeh~l). Sadnlee se upotrebljav.ju posebno tamo gde su tla prvobltno bll. oslguran. samo popletom, !lvlm eetk.m., gran.tlm m.draelm. 1\1I.Moame I, nepupljlvog m.terljal., a ,.htev. se brzo I trajno oslgtJranle raStln]em. Sadnice moraju bill 'asa~ene t.ko duboko u tIe d. jznad povrllne ostene od 1 do 2 okane. u pupenj.. Rupe ,a sadnice bul. so eellenlm Ilpkom. Na stenovltlm koslnam. sadnlee se I.ko usede u r..p.dnutl deo stene IIIna mestlma meklih meduslojev.. 4.1.16 Brdskl ov.s

Prl ovom naelnu ultlte u tie se st.vllalu delovl blljak. Idelovl stebala III vrhovl, npr. tr.stlke) I brdskog , OVID. Bruski ovas slull u utV~(llv8"J. ltvog polka n8 ko.lname, keda IIDltaJu rllIIIO" mind oUllololIl"
prono!en). Pre sa~enja ,akoran)u)e. se I ostvaruju unutr.dnjostl njem). Sadnlee selseeaju U hladnlm (60 kg N/ha). Brdskl ov.s je fI,lololkl tog. prol,l.,1 sm.nlujucl govremeno dellnltlvno 4.1.17 Zesa~lvenje Z~sealvenjem Z.sedl Porod Ilblj., bukva, hrut, louo I sllcno. posebn. pomerenle ..jotl pogod.n prvenstveno u prlmenu zeltlte ,one, jer se prepllee I obl.le pe!eenlh povrllne. oo"eboo Stabljlk.I, pes.k. I, primenljlvoSt peske, brod.kl trave koslnama. I Ilbija povrllne kosin. se jednostevnl)e lokalnlm I cotlnorsko odd.vaju. tla I ra!lrenost; (b.~rom, vlsln., postojeclh vrsta. jnvor, hro,", lo,kn, lo,on. ovog n.eln. vegetatlvnog ure~enje Vr.menom, Ie bll,kao I peska. brdskog ovsa potrabno Ie dobro aerodlnamleno obllkovanle St.b.oe. koslne n.nosa. Brdskl oves ..

ZlI~dl U t18 , 1epezasto ra5tegna.Taka sveko Itabaoca doutje neposrednu vezu la paskom, Jer '0 pouodno
Zbun Ie s.st.vl]en od sed.m do ueset sn.!nlh njlh ra,vlja s.dnle.. Sv.ko 5Inunoe. mora Imatl menl, povezuju od dv. do trl stablena evora u tlu, jer sel, koren]e. Keo blilke n. vetrovlto)

cvrstu ve,u (ra,mek nDnoS~ potrebno brdskog

I'me~u redova 50 em, ra,mek u redovlm. 30 emi. U ,avetrlnll na ( mr.(]uprostor Ie .fbu. je koristitl trougaonu vezu (60 X 60 em razmek se cd mledlh obust.vlt!. nasad. brdskog ovsa se bellh n.nosa. povr,in. Zbunovl stebla

ovSa u,lmaju s. mora

lop. tom duboko od 15 do 20 em. d.nlm. sadnl. U pro Ieee s. zes.dene mor.lu ,.~ubrltl

odgovarejuce

ov.. gubl Ivolu Olnovnu funkelju. I, tog r"lone ( srebm. tr.v., ovclj. st.blJlke, drYen. pe!c.na

bllje na pe!eenlm drevece

drYec. I !Iblj. ure~en.

na povr!lnema

koslne moraju d. edgovaraju

uslovlma

u ob,lr dolo, I I vl.oko drveco, IIltopnclno IIpe, bar, omorlk., orl! I drugo!.

I,vor vrste drveea ,evlsl I od druglh uslova kao !to su: nadmorska

vla2no III suva tlo, ekstremne

897
Pasumljavanje se abavlja u jesen IIIu rana prale~e, posta 58prethadna Izrade planavl Iz kojlh se vide po. vrslne predvldene za zesadlvanje, kaa I vnte I bral drv~a. Zasa<llvanjemse ne sme sman]!!1preglednaSt, tJ. ne sme se sadltl blUe ad 4,5 m ad Ivlce kolovaza. Aaspared zasada se abavlja prema adgov.r.juelm prlnelplm. I pl.nu usadlvanja. Za zasadtvan;e se karlste slede~1obllcll vnte sadnlea: aj !umske ..dnlee IIstapadnag drve~a III eetlnare, Jedenput presadene. stare ad3 do 4 godlne, vlslne ad 0,5 do 1,20 m; b) Ilblje, presadena ad 1 do 3 puta, bez formlnnog gl.vnag stabla, vlslne 70 em; el ",Iadlee 1I!~ara, presadene ad 2 do 4 put., Stare ad 4 do 8 godina, kaje moraju Imatl jed,,, III vl!e Izdanaka Ivlslne do 3 m); d) vlsako Iistapadna drve.!e ad 2 do 4 puta presadena, stara 4 I vl!e godina, sa stablom bez danjlh gra. na, sa krunom vlslne do 6 m; el eetln.rl, jele, omarlke, arl!, bor, tlsavln., presadene ad 2 do 4 put., sa zemlJom n. korenu Stabl., bez donjlh gr.n., vislne do 6 m IIIrazgr.n.te do zemlje (vlslne do 4 m). S.dnlee mar.ju Im.tl dobro r.zvljen karen. Ne smeju se karlst!1I sadnlee zarehne !tetnlm Insekllm. III gljivlenlm abaljenjlma. S.dnlee mar.ju !matl zemlju na karenu III karen za!tl~en gllnenam kamam I adgav.r.ju~lm p.kav.njem 1silk. 30).

t
nje stajsklm II! vesueklm dubrlvom. useka I zoseka

' :.
~

"" '~:fi" vri\1~( <,&~~~(" M </:}'.~.>:>. '1Jt~~"

~
"

~- -6~(~t,

i
~.~
/

\jl

'.
I

~~~j

."

- .F ~~ ;,:
ft11:711

~
.'

.t'~1 /

i1~

iS1!

Silk. 30

Nisko gr.nje sed! se u Iskopane jame mera 40 em X 40 em X 50 em. Dubrl so odgaveraju~om kollelnam mjskog (ad 5 do 10 kg) III ve!t.ekag dubrlve (ad 0,1 do 5 kg). Drve~e se s.dl u Iskopane j.me mer. 40 em X 40 em 'x 50 em, prem. vellelnl kOf'n. sadnlee, uz dubre-

4.1.18

Zaltlt.

kosin.

hldrozesejavanjem

','"

my(ff.'J

~;~L:jr-:::~,::::,: ~,,'~:Jf.-" ~~\ff~~>_:._,-;.. '--~.

Silk. 31

-r!
() (J.; _..~~~-"' ~-':;''''_:-'''

,:-.. 't~'::.''''''''

~'

~ ~[jl ,.. ,'iiT~:;re

i~,~-::-~-=:~~-~~~~;?;:--~~""-

898
Hldrolasejavanje je akonomskl I tehnl~kl prlhvatljlvo njegov kvalltet ne lOdovoliava, na strmlm koslnama Jim od 60. gde nema mogutnostl prlmenu Melavlna kojl slute dodatake lemll!lte mora delma Rad se obevl)a molillski (sllka 31). lO hidrousejavanje kao podloga rastlnju prllagodl saStol1 se od vode, velta~kog I keo vezulu"e povr.ine (!ubrlva, melevlne semena trava I dodataka Sm.!a svlh Od ovlh uslova le' kosin., koja se obllO sredStvo lO kostnu (humus, pod log. I kllmatsklm dodatnu I tako ITeset, celuioul. uslovlma. lO vrlo duga~ke koslna, gda nem. humusa 11\gde (naulb od 1: 1,26 do 1: 1), pe ~ftk I nft koslnftm. nrml. povrlillama. Za uspeillu tla, keko bl trava pustllft ll1e u podlogu.

vele humuse I tie, kao I na neprlS\upa~nlm

bar 6 % blololklektlvnog

se sastavu tla, stanju

vlsl broi prskanje koslnu povrlinu prskanjem

100 1 do 4). keo I da 11treba preduled razre(!enlm isullvanja, bltumenom (0,6 11m')

lOltltu poprskene

~no sastoj! od rala5lnog od eroliie,

sloja Iseckane slame (sllka 32), sene, pll;evine I s1. Ova; slo; se prl~vricuje se stvera ~vrst skelet mlkrokllmu vetre I pdca I s\Vere povol;nu

kojl !tltl laseienu

le kll;en)e semena. Savremene

smese, pored nevedenog sastava, sadrtel

zatdtna sredstvlI Z8 negu.

'.'" ,.

SlIke 32

U tabelll dat je tip me.avlne trava la zasejavanje I za razdelnl pojes. lauel. 1

I Neziv , Bela detellna :luta detellna Neplinov!tllj Crvena vlasul)a Ov~lja vlasulja Me~)1 repak Ltvedske vlasulj.
I

Vrste trave Lednskl naziv Trifolium lIucerka) ull repens

!
g/a

KolI~lna

% 4 4 20 25 20 9 9 4 4 1

Medicago lupullna Lollum p.renre Festuca rubra Festuca ovtna Phleum pratense Poa pratensls Agrostis temJ{s Agrostis alba AchUiea millefolium Ukupno:

i Bele
i

Obl~na rosul.ia rosul)a Hajdu~ka trava

50 50 250 300 250 100 95 50 50 5

2200

100

--

U tabeli 2 dat je tip me.avine trava za ucvr.civanje kosina (kao glavnJ cilj za terene, objekte, Ispod BOOm nadmorske vislne).

899
T abela 2 Vnt8 trave Nazlv Esparzeta latlnskl nazlv sativa KolIClna gta 150 50 15 150 50 50 5 50 200 60 800 % 19 6 2 19 6 6 1 6 25 11 100

Onobrychls

lucarka
Bel a detellna
I

MOOlcago lupullna T r!follum repens Festuca rubra Agrostls tenuls Agronls alba Achllee mlllefollum Dactylls glomerata lotlum perenne Bromus ereCtus Ukupno:

Crvcna vlasulja
OblCna rosulja Bela rosul)a

j Jefivica
: Ljulj

I HajduCka

trava

! Uspravna stokiasa

Kelendar radoyZi nil odrhvanJu zasllda i zatravljenih X II do III mes8C: II. IIIIIV mes8C: V do V I mes8C: V do IX mes8C: X do X I mesec: X I do X II mesec: kresanje drvel!a, borba protlv korova i spreCavanje dubrenje, obnda kontrola lemljiJta, mehaniCko

povr!ina

kraj put!:

naglog bujanja trave u bllzlni kolovola. korova, CI!eenje Zesada od trave, zallvanje,

. unlStavanje uz put,

stenja drveea neposredno

la!tlta zasada od dlvlja~1.

4.2 4.2.1

G radevlnsko

osiguranje

Zahlta
krlvanjem

kosin

a uSlka

i zaSlka

tlCanlm
(sllka
33),

III

plastlCnlm

mretama

U troJnlm i oslabljenim stenovltlm koslnama !spadanje pojedlnlh komada kamena mote se spreChl prekosina ti~anim III pfOStI~nlm mretama

Mere u rn

Slika 33

Zl~ane mrete sa spajaju poelnkovanom Mrete su Iztade"~ vellclne do 3 m. od dvostruko

tleom If> 3 mm. cellcne tlce If> 3 mm sa pravougllm III !estougllm otvorlma mora da bude min. 0.07 mm, a !Irlna trake pledva od 2

poclnkovane

od 5 do 10 em. Debl)lna poelnkovan)a

-900
Tralca plltivl Sl .nkeruje n. dovoljnom r.stoj.nju od vrho koslnl. sldrlma ad eeilica (JUS C.83.021) dvostruko poclnkov.nlm. Z. pr!fvr!Clv.nje debljlne sloj. ad 0,07 do 0,08 mm, no razm.ku ad prlbillno , poclnkov.n. covl 48 mm .. d.bljlnom mrlta magu se kor!sdtl 1 m.
zilla 3.5 0101.

Trake n. v.nlk.lno) spojnlcl povezuju 58,poclnkov.nom llcom 2 do 3 0101.N. dnu kosin. n. ll(:enu mrdu s. prltvr!bJju lcamlnllll b.tonskl tegovl m... 8 kg (m.rk. M8 ~Ol, Prl post.vlj.nj. mrdl koslne 58mora oslgur.tI ukl.nj.nj.m svlh nerovnlne d. 58omogutl dobro n.Ieg.nil mrel. no koslnu. Ov.kvo se osigur.nje primenjuje n. kosln.m. Strmljlm ad 4: 1. 4,2.2 Z . I t I to mr.le k 0 sin. u.. k. I z. s e k. g. b Ion I 01I. Is pun j e n I 01 k 0 I . v I 01I 0 d

U putogradnjl, n.rotlto u pl.nlnsklm terlnlme .. trolnlm raspednutlm stenem., osulln.m. I kllzlltlma, oslgur.n). dne koslne g.blonlme z.menjuje krutl betonsk. graClevine.N.rotlto su pogodnl t.mo gd. pastol. ot.bnl uslovl ZI r.d I gdl bl trebelo r.dltl duboko I skupo lundlr.n;. potpomlh %ldOVI, j.r sa pr! redu s. glblonlm. mole \,Ited.tl!skop temel).. Onl predstavlj.)u .I.stltna grad.vlnl kol. so lako prll.goClsvs)u01.1101 pomer.n)lm. I slegsnjlms (silica34).

Mere u em

"'~~, y-",\\
""
.A 1..n

ilc;"", korpa

\\\1.", ,
I

",r..
",
I
0

,-.. ~,\~":~~,~

",:..~.,..~.;...". '. ""~':';"''fi:'

. ", .
". Ozeljenjavanje gablona

L
Silk. 34

200

!9

Z.vlsno ad pone be, g.blonl mogu Im.d I druge mere oslm n.vedenlh no sllcl 34. Povrlln. n. koju se postavlie red g.blon.lzravn. se u n.glbu ad 5 do 10'" premo koslnl n. kojo; .. ugradll sloj tuc.nlk.. N. predvl".n. men. r.UStra 58 mreb ad lice III pl.stlke I spojl so Ivlce d. so doblje obllk s.nduk.. Strane s.nduk. se popretno povelu lIeam. S.nducl su od poclnkov.n. lie. .p 4 0101.s. okclm. u obllku kv.drst. stronlce 12 em. IIIod odgov.r.jute pl.sdtn. mrel.. S.nduk so !spun;ev. k.menom tljl n.jsltnlil kom.d no sm. bltl m.njl ad velltln. otvor. mrde. Gornjl slo) s.nduk. 58 "punl shnlilm kamenjem d. so doblje r.vnlla povrlln.. Ispunj""1 s."duk s. z.tvor! . po. k'op.c proll). llcom. PoJoulnlsonducl so moOulobno povozulu podu!no I poprotnu. I'rl pulng."lu sled.teg red. po vlslnl vrll se pomers"l. z.v!sno 0 prethadnog naglb. kosin. Ido 1/3 Iltln. ..",Iuk.). l.koll. .. pomer.ju venlkalne spo)nlce d. bl SOpostlglo bolj. pov.zlv.n)e redov.. ~I(:enl ..nduel se mor.lu utvuthl venlk.lnlm, horlzont.ln/m I ug.onlm v.zovlm. \sRk. 351.

.901

511ka35 ~upljlne u kamenoJ !spunl se mogu punltl flnlm zemljanlm m.terljalom, d. bl se Stvorll. mog~noll u. sej.vanj. pomine g.blone. Prostor Izmee1ugablone I kosin. t.ko"e se punl tuc.nlkom .. prlmesom zem. Ije u odoosu 1: 10. Prilspunjev.nju slede<!egreda gablon. po vlslnl mo!e se ne dno uqredltl sloj plodn. zem1j. od 10 do 15 em u kojl se postevlj.ju five vrbove Ann. teko d. Ih d.lj. hpuna k.menom nn O~I.. tL Umeno postavljanja vrbovog prufe, mole selzvrSl1i zasemvenje meSavloom s.menja IIISlbljem.

4.2.3

Z.Stlta

koslna

useka

I zesek.

lorkretlr.njem

Isp.danje tro!nlh proslojakit stenske m.se Iz koslna useka, ukollko je osnovne mas. stabUne, mofe se . sprofld torkrotlranjem povriloo tanklm slojem eementnog m.lteralll beton.. Suva mebvlne peska I cement., u prlblllnom odnosu 4: I, prlprem. se u posebnom urod.ju Zl dozlr.n;. I meSanje, Iz kojeg se rn.finom zotorkretirenj. ravnomernom strujom vlzduho pod prltlskom (od 4 do 6 Pa) suva mobvlnl kroz crevo potlskuje do duv.ljke Zl prsklnje, gde so poslbnlm dovodom rlvnomeroo dodljevodl potreboo ZI hldrltlciju I ugrlmvlnje. Zlhtm u pogledu kvelltetl su htl klo I Z8 konvenclonalnl beton. P...k je refnl, najve<!eg zma do 7 mm. Ako je potrebno lmodltl debljl sloj 100 5 do 20 em), ondl nljve~ zmo ne sme prefl20 mm. Cement je billteta PC 250 III PC 350. Koslne prodv"'ene Z8 torkretlrenje SOoblfno prothodno prekrlve flfanom mrofom otvare 4 em. Zic. ;e debljlne 2 mm, nepoclnkovane, nezartlala. Kosloo se moreju prlpremltl redl dobrag nalegan;a mrefe. Mritu so prifvritu;e no koslne ankerlml uglavljenlm u Izbu!ene rupe u stenl, ullvenlm cementnlm malteram Hiradenlm po potreb! od brzovezujuteg eementl). Kod stene ko;e su sarno povrfinskllspucale mofe so radlll semo torkrel bez mre!e 00 lice. Povrilne po kojlm. Izblja podzemne voda pre torkredranje so brlflj/vo odvodn~. Na tlm mestlme polo!e so polucev/ koje odvr.de'vodu vert/klloo do jarkova 1rlgola. Ako voda Izblja mestlmlfno, mofe se ugradl. tI dovolian bro; kretklh cevl sa bleglm neglbom, kroz kole voda IStlfe slobodoo kraz sloj melter. I beto. no. Cevl so polafu u udubljenj. IsIIka 36) do bI se mageo ugredltl debtjl sloj maltera redl zdthe od smr. uvanja.

902

Mere u em

ij

:"

Na .lIelje: 1 2
3

drendne mrlto

poluelv melter

brzovezu/uel pr.kani blton

armaturl

-'.tlne

6 - .poljna povr!I,na koslne

Slika 36

Ukollko Sl oClkuje odvalilvanjl veclh kom.d. stena I blokova, mreto mora d~ bude ad armature 5 mm, po potrebl enkerovana u padlnu kratklm ankerlme. 510) maltere odno.no betona mOra da Ima vecu deb. IlInu, O.bljlna torkretlran)e n. sme bitl manja od 2 em u lednom bltona marke. I relatlvno vecog dodatka cementa !prleanl beton Ima I druglh mehanlcklh ill usporavenjl Torkret Se mora prIma mrazu. zaitltltl ad kUe, mraza, tegl, vlbrlranja dozvoljenlh sredstVa za ubrzavenjl dozlranja. .Io)u. Mrela armature mora bltl pokrlvene betona, ler

.Iojem betona ad 3 do 4 em,

Zapremlnska Sl formiroju obicnog masa !prleanog zatvorene Iznosl cd 2,25 do 2,35 tim' vazduhom). Prltlsna cvrnoca (ne!io manje ad oblcnog porI !spunjene Ie ad 5 '!{,do 15 '!(,manja nego kod

betona odgovarajuce

Zbog male poroznostl, vecu vodonepropustljivost Svezl prskan oltecenja. vellvanja, negovatl (gl.tovanje, Po potrebl, 4,2.4 Z a ! t'l t a Torkretlronj.m Paboli!anje

veceg udela sltnlh trakella I posto/anost

sloj mora Sl do otVrdnjavenja vodoncpropustljlvostl,

Suvoj me!avlni se mogu dodatl svl dodeel kojl n!su itltnll za povecanjl zagledivanje), naraclto s ten boje) u granleama 7 dana vlatenjem. Jedan sat po Izvr!enju

radova ne sm.ju s. {zvodltl nlkekvl rodovl po povr!ln!

prl dnu koslna, mala so Iprleenl beton Izvestl u vUe slojeve sa vl!e slojavo ormotura, a v It I h k a sin a a n k e r 0 van jam I tor k rat n I m j obezbedujeze!tlto dlraktno r a s tar a m

povr!lne sprecava sa pOStlie ubaelvanjem prlcvrsta

se !spadonj. mr.te

manjlh komada stene armature

ad atmosferilija. na povrSlnu stena III

kojo se prlcvr!cuja

posll nano!enja prvog sloje torkrata. Oalje poboll!anja sa po.tlh oko.a restresana panlle Stena vecog"010,
koje su sklone Ispadanju, Ouilna dovolino .Igurnu dutlnu. sldrlma lankerlmo) panlja koja su povazeno so mrdom ugrednjom Normelno od korozl]e, armotura. .tenu na enkarl no.lvo.t! .Idra sa blre tako da sa o.lebllene stena poduhvatl sidra u zd,avu sa ugradulu

Ankerl moreju bltl ze!tlcenl

od 15 do 40 t I dutlne 2,5 d06 m I vl!e. Rastojanje izmedu enkera j. od 1 do 2 In. PoStojeea mreza armatura pr.cnika 3, 4, 5 ill 6 mm pojacava se dodetnom "meturam na meStu glave sidra (sllke 37 1381.

903

..

"') ':,!:" }'~\il"" ,"~:~,'A',' ,', '\ I.:"j\ ;,,1 n' ""
' ""

,,"

..--.

-.;.' ;.;~~

j-..-

.,

.~\:, I<~~,; f~ )i1 . . r !'

'(...,! :'
~;''';,''J.

.-r-"
"

" 'i'.l/:~,

\:;~

!: :' ,:.:r,.
\
,,; ",

.' ',.., 'I', ,.; ;1' \\~~ ""':";""~ ~,~~:: ":;:, ""'lJ, ;~,~"':':' ::~: 'q!':' , ::;.'~ ( I~"" ,'.I. ,J.. J,",: "r "..q ""j' ~\'" :~~ '\' ",'::,..: ~{:,.'r~I"'J~"'" .'.. ;i,::; "':;~~ q '.= ..iJ~ ~.~~. \,"" " .. - '" ,~, Ti"" 1"1 ,:i't-": 1{;"1':';' " I .':~" !~':'~:' >.;,

'.~' ,@ ./.'.: ,i'V ..', ! t\~", ..:\ ... r ..'~ ','," I'\.i:..f. ~v . " :! '",'(~~ \ }

~ I::...l~ Ii I...: 11..2:'f.." ;'~~ ,~:.'..t.:(;". ~ :l~~ ~~-.

:'\;,,!'.,',

'

,;'...:' " '~ ~~; .:~\,I~.

I L. ..."

..~!

.'~I. ";:'t .~'.

:.'

:".

~~~:>

.'

, .': ~',

X'i :~;': .,'\

'1, ,I'~ ~ ',",f,

"..'

.. ,',

",':L'

,;;""~ ,

Slika 37

M~re u em

~~j~:~;~1
~5'~1

~
1-

(oo~
Na .Ilel jo: 1 prskanl beton 2 mreh armature
3 4

- letln.

dupfl

krst

5 6

- .ldro fankerl
SlIka 38

- ankemaplo~a

od maltera

904
5
6.1
Osiguranje kosine i oozice nasipa pored vodotoka

Osigur.nf. kosin. n.sipa f.!in.m. Fa!lnama s. oslguravaJu ko.ln. na.lpa kol' so .talno nalaz. pod vodom tlla J. urzln. protok. veca ad 2 mI..

5.1.1

Pro.t. ta!ln. ..d. .. ad vrbovog pruca dulln. ad 2 do 3 m, pr.tnlk. 3 em, koj. so .101. I pOV.luju u .nopove pr.tnlk. ad 20 do 30 em, .a dulln.ma do 5 m. Snopovlso v.zulu tanklm pruCem no .vaklh 0,3 do 0,4 m. Pruc. mora bltl .Irovo, a nJegova set. vr!1.e u vremenu od 15. oktobra do 1. aprlla. T.ko~. s. mole upotrebltll pruc. od topol. II!jov.. Na prueu ne sme bltlll!ea.
Foiln. so tako~. mogu uradltl od plastltnlh mr.to, Ispunj.nlh k.m.nom III tue.nlkom

Osiguranje kosin. nasipa prostlm ta.ln.m. prlkalano I. na .lIeI39. Izvodl s. polaganjem ta;lna Jedn. do drug. upravno no tok vode. Na razmaku od 1 m stavlj.ju.. popr.ko tank. ta!ln. (kobe) dulin. do 20 m preenlk ad 12 do 15 em. Tank. ta>!ne (kobe) UVOlana.utieom q,2 mm (prema standarduJUS C.B6.110) na razmaelma od 0,4 mm. ProstaI tank. ta.ina uevricujusa kolj.m (111eellenlm >!pkama) dulin. ad 1,0 do 1,5 m, preenika ad 6 do 8 em. Kolj.l.ipk. moraju Imati kuku na gomjem kraju, kako bl s. postlgla evrstoca V.la ta!ln., a po,blj. se normal no n. koslnu n..lpa, U dnu notice n.slp. kolj. IIIIlpke s. pOblja'
ju normalno

na teren.

Sllka 39

5.1.2

Puni.n. t.'ln. rad. so pretnika od 0,4 do 1,0 m, deb/line omOt.ea od pruc. od 10 do 15 em a dull. n. ad 3 do 6 m. Ove ta>!n. s. takod. mogu raditl od plastlenlh mreta. Jezgro se punl kam.nom, tueanlkom, !Ijunkom IIIoblutkom elja Je vellelne 18 113 vec. od ".jveceg otvor. mrele. Ova vrst. ta!lna radl se na naroeltlm .kelama u blllini mesta upotrebe vezuje .e Iteam q, 3,8 mm no razmaelma od 0,4 m, prema standardu JUS C.B6.110. Fa!lne od pruca Ilvod. se najv!!e do kote mole vode, kako ne biistruill.. Potom .e Ispred tallna Izradl k.menl nabacaj, preko tailna Izradl kamena kaldrma, a Iza raSina Izradl .. kamena naslaga. 8ro; faUnal debljlna ~amenog nabaeaja I kamena naslage zavls. od dublne mal. vod. I kontiguroelje obale vOO.nog taka. Na slikama 40 I 41 prikazana .u dva tipa osiguranja koslna u komblnaeijl.a k.menlm nabaeajim. I na. slagom, kao i izradom kaldrme iznad kote male vade. Mere u m

*5V

.~~-~.

"'~'~"

Silka 40

,905
Mere u m

, Sv ~'--,;>J,,,

.~/~~
.

'

"-0,20
,":'

..r. M_:-

0,4 do
SlIka 41

1.;

5.2

Osiguranja kosina nasipa kamenlm Obl~no se rade na putevlma Oslguran)e materijala,

nabaOa/em I na!lagom naba~a)~m

III potpornim

zldovima nothl dellmfOno pod vodom. no.lagom, kao !to je prlkazo-

u dollnama

reka, kod kojlh se deo trupa (trpaneem) I kamenom

koslna radf se tada kamenlm prlkazanlh

no na slikama

42, 44 , 46. Ova oslguranja je mogu~e Izvest! prlmenom potpornlh zldova od razll~ltog na sllkama 43 I 45., Kameni noba~aj radl se do vlslne male vode, na taj no~in !to

se kamen nobaeo I po nollel naslpo, a zatlm gvozdenlm ~lpk"1a !cuskljom./ svakl k.men pomen da bl n.sao svoje le!!!te I do bl se time ostvarllo potpuno ukle!ten;e. Neba~oj komeno mole $e rodltl sa obole iii $a plovnlh mote Izdrfatl objekata. Komen mora bltl krupan radl ispunjav.n;. udare tal..a. Prl rodu se $tolno vrsl kontrolo !upl;ln.. (notlea) n.slag.. (oko 0.05 m3) I te!ok. da go voda ne bI odnela I da projaktovanlh naglbe pod vodom, Mora;u sa Debljin. naba~aja krece se od 1,0 do 2,0 m. U nabaOaja, a u gronjlm delo. m.le

dOdav.ti I sltniji komadi kamen. donjem delu koslne n.sip. vod.,. Izned nj. kamena

mora se Izvesti !to blatl n.glb k.menog

vim a nagib je za male brzlne vode 1: 1, a za vece brzine od 1:1,5 do 1:2. Nabacaj s. radl do kot.

Mere u m

~
:

:0,50

r- 'IV
Sv

~-.:

~~

Na sllel ;e: 1 - otkopanl humus 2 - kamona nasloga 3 - kamenl nobocaj SV - kot. srednje vode VV - koto vellke vode SlIko 42

----.......

906
No obolama gde se JDvIJ"Ju vac{ udarl talol. vode, u!tlta no.flcft nll'{p" f ko,tne mola 1ft (/vr~ltl prtrnullorn
betonsklh tetraadara Ilzvodl sa do vlslne udare tel..a.

Merp u m

vv sv

Na sllel ie: 1 - otkopanl humus betonskl zld 2

SV VV.

kOla nodnj-

vode

kota vellke vode ~lIka 43

Mere u m

vv

-5v
~MV

Na sllel ie:
1

.-

2 3

otkopanl
kamona

humus
nutage

MV

kamenl naba~aj
kamena obloga (kaldrmal

SV VV

- kota srodnle vodo - kota vellke vode

koto male vode

Slika 44

,907
Kam.na na.laga radl .. na ta) no~ln !to .. obro<l.nl kam.n sId. ru~no. N'Jkrupnl). obra<l.no kom.n). mora .. ugradltl na povrllnam. ko.ln. I banko. N. vldnlm povr!lnamo k.m.n so mora slo21t1u vldu k.ldrm. I obradltl ~eklt.m I Iprle.m, toko d. 58doblj. potpuno z.tvoren. povrllna u vldu krupn. koldrm. sa .po)nlcama Ilrln. od na)vll. 2 do 3 em. bIZ ~Ivl)onl',

M.re u m

VV

SV

~
SV MV

Na sllel j.: 1 otkoponl humus 2 k.m.no obtoga Ikoldrmo) potpornlzld 3

MV

SV VV

- kot. m.l. vod. - kot. ".dnje .oda

kot. v.llk. vode

Silk. 45

908
Prtkaun' dpovC na sllk.me 42, 43, 44 t 48 prtmen'ulu I. Z8r.en. tokay.,. Z8 ve~.,..ene.okove primenjuJa la oslgurenja prlkazano na lIIeI 48. Sv. n..adana ollgur.nj. mor.ju la prl projaklov.nju prl. lagodhl datlm ullovlm.. Ma.a u m

.,.-:-V'I

--,-sv

No IllelJa: I 1 - kamen. obloqa (kaldrmal

2
3

- k.men. nasl.g.
- kamenl n.b.e!aj
Slika 48

~ao I u prelhodnom Ilue!aju, oslguranje kemenlm nabae!ajem I n..lagom mola .. lamenlll pOlpornfm zldom, zavlsno od mogucnostl fundiranj. predm.tnog llda. 6.3 5.3.1
Osiguranja Oslguranje kosina nasipa kaldrmom koslne nasipa kaldrmom s'eganja. obloge radl sa na taj nae!ln !to se preko planl..ne materljala III kamenlh olpadaka pov.ilne na koslnl naslpa stavl sloj u debljlnl od 15 do 20 em. Ovaj sloj slull kao fII. prlkazano dajstva. je na sllel47. Nollea Prlmenjuje se na vodoplavnlm le.enlma koje zemlil'

pl..1 lamo velika voda baz rezornog !te, da bl salzbaglo Ova vrsla kamena iljunkovito.peskovltog

naslp. mora bltl ukop.na

u e!vmo I st.bllno

la. I spree!ava odnoienie e!estlea zemlie Iz naslpa prl merenju vodostaja.. Prema lome, zolzradu navedanog sloja ne sme se upotrebltl samo pesek, jeT bl ga voda !sprala, pa bl us led log. nast.lo deformlsanje k.ld..

mi. Preko sloja iljunk. 11\kamenlh otpadaka polah se odab..n! krupnlil kamen da bI se posllgla !to bolj. ve. zo, prl e!emu ie polrcbno da dodlrne pov.ilne Ilm.au pojedlnlh komada kamena budu !to veee. Na sa".V' elma I na lieu koslne kamen .. dOleruje e!eklcem I ipleem. SaSlavel n. smeju bill v.el od 2 em, bez elvlja. nj.. Krupnljl kornadl kamen. Slavljaju se u nile delove kosin.. Posle kaldrmls.nja viii se nabljanje rue!nlm maljevlma. da bl sa kam.nle !to bolje ukleitllo I doblla r.vna povrlln.. Prlkezanl lip kald.me .adl se u IIue!ajevlm. kada je brzlna vode preko D,S mi.. Kaldrma je slaba ako je debli'na od 20 do 30 em 11\jaka ako je debljln. od 30 do 50 em, ito ..vis! od brdne vod..

.:909

Mereu m 2 ../'""3
V'I

~1,OO ~I--:' 1 do 2,0

N. sllelj.: otkop.nl humus 1 2 k.men od 30 do 50 em 3 k.menl otp.elill !Ijun.k od 8 do 63 mm 4 fvrsto tie 5 zld od k.men. u e.mentnom m6lt.ru

Silk. 47

5.3.2

Oslguranja koslna n.slpa ko)e su Izlozene dejstvu vellke vode prlkazana su no sllk.m. 48 I 49. K.ldrma n. koslnl naslp. s. osl.n]. n. nozleu od k.mene nosl.ge Izrat1ene od krupnog I rukom slohnog kamena. Temelj ze Izr.du ove n..I.ge, premo meram. prlk.zenlm za n.vedene tlpove, mora bltl u fvrstom t st., bllMm zemljlhu. Ove vrste oslgur.nj. prime nom kaldrme I ukopane n"l.ge rode se u slufajevlma kad. velika vod. u ree. nom toku 1m. veeu brzinu I kad. se ofekuje nj.no vee. razorno dejstvo. Mere u m

vv

.
N. sllel je: otkop.nl humus 1 2 kamenod 30 do 50 em 3 - kamenl otp.elill !Ijun.k od 8 do 63 mm

Silk. 48

-.....

910
Mere um

""'t

V','

2.00

t
1,00

,.~.~
4

~ .J. "00

I'''''''I\'&I~

\\..

Na sllclJe: 1 olkopanl humus 2 kamen od 30 do 60 em 3 kamenl olpacllllllJun.k od 8 do 63 mm 4 ..monlklo tie.

SlIka 49

5.3.3

Oslguranje kosin. kaidrmom. prlkazano na sllel 50. sa Izradom Stope notIce od lomlleoog kamen. u ce" menlnom malleru (odoo,a 1:4). rad! se u ,iutaj.vlmalateg razornog dejStvs vellke vode. TemeH notice koslne naslpa mora bit! u tvrstom I Stabllnom .emljllw Idovollno udall.n od dejstv. ...dnl. vod..

Mere u m

2
,

/~3 ~
-~~'>.~-==--",,~,",:,,;,, ",,7 VV .::.:~;.;~.~;:.!,"-!:",~

:';"L:.,:

,~,::..\:"""",,,,,,"-".~,v

:.M,,,.\.V/"'''',,,,,,,-,,,

',~

..;~

S~.;.,.

Ne sllcl je: Olkopsnl humus 1

2

3 4
5

kamen

od 30 do 50 em

kamenl OlpaclIII IIJunak od 8 do 63 mm noslvo lie zld od kamena u cementnom mZllteru

Slika 50

911
5.3.4 N. sllel 51 prlk.zano Je osl.n).n)e k.ldrme n. zld cd toml)enog kamen. u cementnom m.lteru odnos. 1:4 III no zld od beton. m.rke 10. Ako je zld od tom Ijenog kamen. u eementnom m.'teru, njegov. Ilrl. n. u krunl mora bltl 0,50 m, a .ko je od boton., t. Ilrln. mora d. Iznosl min. 0,4 m, Ov.j so slue.) pr!. menjuje prl fundlr.nju stope nollee no vecoj dublnl ! k.d. se prl kop.nju temelj. ':'81"e na vodu It! nodo. vol)no st.bllno zemljllte. Izr.d. Stope nollce mob se Izvestll u kombln.el)1 betona I k.men. u cement. nom malteru.
Mere u m

r/

/"-iC,SO

vv

~'''~o~~ ,

',-.;;>v.).." ~\..

<""",

MAil,

N. slle! je: 1 2 3 4 otkop.nl humus kamen od 30 do 50 em k.menl otp.elllllljun.k zld cd lomlj.nog k.men. marke MB 10 od 8 do 63 mm u eementnom m.lteru It! od beton.

Silka 51
SlIe.n je n.eln m.rke br.de stope notice prlk.z.n na sllel 52, gde se fundlr.nje r.dl n. m.njoj dublnl . notle.

od beton.

Me 10.

Mere u m

':.~:.
0'
p

---

---

Yo .: ,'''''-!o:!. "'-

,~.

'Y~-y--

Na sllei Ie: 1 - otkop.nl humus 2 - kamen od 30 do 50 em 3 - k.menl olp.el II! Iljun.k od B do 63 em 4 betonsk. noUe. m.rke MB 10

Stlk. 52

,
912
5,3.5

AkoIeIspod
Raspored

neslpa .Iabo n05lvo zemljltte

na vea.l dublnll

ako sa'pri kopanlu

lamalla Stopa nollce 01'

l"e na leikofa oko crpljanja voda, onda sa nollea redl od belona marke 20 sa fundlranjem na ilpovlma. kao ho ia prlkazano na .Ilel 53. ~povl sa pobljalu do noslvog Ita \\I sa proraeunavaju na tranla, ilpova prlkaz.n Ie na slid 63.

Mareu m

-....... ,,50

~-vv --"...':':~~~- ..._-

\1..

o. -0 -' M' z , -0'~I N

0'"

""-'''''~'~~

"'."

t
0 0 0 0 0

1,2>

~1,20

t0

0 0

o,~

0 G'"~QP
1

0,25

} 1,20L L , 1,20 ~1,20

~.

Na sllel ie: Olkopenl humus 1 kamen od 30 do 50 em 2 kamenl olp.cI III illun.k od B do 63 mm 3

5 like 53

913
O~J tip oslguranj. mol. Ie relltll prlmenom betonlkog zld.. pr!keZinog ne IlIeI 54.

Me,. U m

VV

MV 2 402')

~~ ~
N. Illel je: 1 olkop.nl humul polpoml zld 2 3 II"

VV MV

- 18monlklo tie
kol. m.le .od. kOI. ..like vod.

Silk. 54

5.4

Osigur.nj.

kOlina nesipl kamenim

zidovlma

"u

IUVO"

i b'etonlkim

plo/!.m.

Suvl zldovl ollonj.nl n. k.m.nl n.b./!.j (trpan.e) 111 k.m.nu nall.gu pr!kaZlnllu ne lilkem. 55 I 57. N.b.f.j I n.ll.g. mor.ju II radlll od krupnog kam.n.. Ova Vrlla oslgur.nj. radl .. ZI v!soke n.slpe gd. su v.llkl r.fnl10ko.1111 gd. II of.kuj. v.llko r.zorno d.jslvo .ode. prl f.mu more bllll.kvo projeklov.nj. Ilzr.d. k.menog n.ba/!aj. d. selzb.gn. podlokev.nje. Ovl zldo.1 r.de I. po uslovlm. z. zid.nj. kam.nom "u suvo". Z. zld.nj. I. more od.brlll krupnljl k.men. prlblUno Istlh dlm.nzlj., kojl se n. 181t.vclma I n. Ipoljno/ltr.QI obredl f.klt.m 1llI;kom. S.st..c\ ne smeju bill v.tl od 2 em, nlll s. s. spoljn. str.n. sm.ju flvljatl,' voz. mora bill pr.vlln.. Spoljn. povnln. kam.n. r.d. s. pr.m. odr.".nlm n.glblm.. . unulreinj. povrline I. rede pr.m. naglblm. kojl su . n.ho Ilrml;1. K.m.n mora bill poslol.n, fvull krup.n. Ukollko j. tie m.nj. nOllvollI, m.re zldov. mor.ju Ie prll.godill nj.govlm dozvotj.nlm naprezenjlma,

-914
5.4.1
i

T .hk tip oslgur.nj., .. v/slnu n.slp. od oko 7,0 m, s. spoljnlm naglbom kosin. 1: 1 1b.nklnom llrin. 1,0 m, prlk.zan j. n. sUei 55. Unutr.!njl n.glb kam.n. n.sl.g. l.no.1 1:0,5. S. prodnj. str.n. k.m.nl . n.b.~.j s. zavrhv. kam.nom kaldrmom. Mere u m

mt~. ri

malts. h

N. slleli.: 1 - kamenokaldrm. 2 - kam.nl n.b.'j Slika5~

Ov.j lip os/gur.nj. mole so relltl ..vllno od lokilnlh uslov., b.tonsklm (gablon.klml potpornlm' .Idom, prlk...nlm n. .lIel 56, M.re u m

vv

MV

N. slle! j.: , - otkopan( humus 2 - samonlklo II.

3 - potpoml zld MV - kota m.la vod. VV - kOla vaUkavod.

Silk. 56

5.4.2

Vrlo tehk lip o.lgur.nj. z. vlslnu n.slp. H <; 10,0 I.pollnl n.glb ko.ln. od 1:' do 1:4/5 prlk.zan j. n. .lIeI57. Unutre!nil n.glb ZI kvaUI.tn. z.mli.n. III Ifjunkovlto-p.skovlt. mal.rlja'. n.slp. mor. bltllll v.rtlk.l.n IIIu n.glbu 10:1, dok z. sl.blj. zomlj.n. m.l.rlj.l. po pr.vUu IznosI5:1. S. pr.dnj. .tr.n. k.m.nl n.b.~.i s. Zlvrhv. kam.nom k.ldrmom.

,915
Mer. u m

h 0.5

--- .- ---

ml~ll ~.~.:.--: .
H man.

"'<7 'IV

N. stle! je: 1 - kamen. kaldrm. 2 - kamenl n.b.e.j Silk. 57 Na..da". o.lgur.nj. "e rad. .. do ~ru". n,,"po. vet do kat. ka!a's. "alnl za 0,5 m IznDd kote vellk. 'vad.. 0'1') tip oslgur.nj. t.koa. j. mogut. zam.nltl potpornlm ztdom, 5.4.3 Oslgur."jo kosin. koj. nlsu Izloten. d.jStvu mol. vodo po pr.vllu so r.do od gotovlh b..onsklh ploe.. k.o no j. prlk.z."o "a stlc! 58. Ploee mera 35 em X 35 em I debljlne od 18 do 20 em poldu se no s10J!IJunkovlto-paskovltog m.telij.l. debljlne ad 15 do 30 em, . r8Spored j. prlkaz." no sllel 59. Debljln. ovog sloj. !Ijunk. z.vls! ad vremeno trej.nj. vellko vo~e. Spoinle. IIrln. ad 10 do 16 mm n. sm'lu so hpun).v.tl vet ostavltl otvor.no, Jor (prem.iskuStvu) ob10g. moro d. "dl!o", Oblog. j. mnogo bolja I st.bUnIJ. .ko se ploe. n.prod n.v.donth mera polalu dlj.gon.lno, pod uglom ad 45, kao !to Je prlkaz.no n. sllel 60. Osnovne I z.vr!no ploee mor.ju Im.tI obUk trougl., Oblog. 58 mole r.dltll ad !oStougaonlh ploe. k.ko Jo to prlkazano na-slleI61. Mer. u em,

-/'; 1

'IV

. '~~~,,:-,:

"~':..:.s~

/
,
\ ~,

-1./"

~~'~'6'~~

N. 1 2 3

slle! jo: - otkop.nl humus - !Ijun.k ad 15 do 30 m - batonsk. ploe. 35 em X 35 em, M8 30 Slika 58

-916,' --

Mere u em

rI9~~gggg
SIlks 59 Mereu em
Zavrlna strans oblogll

Silk. 60

917

JOOOO[
")~~~~r
Silk. 61

Osiguranje

kosina visokih kamenih

nasipa (roliranje)

Oslgur.n)e kosin. vlloklh kamenlh n..lp. sprovodl se od krupnog k.men., k.d. se nspolate dovol)nom koll~lnom k.mene Iz usek., Izr.dom Strml)lh n.glb. ko.ln. sman)u)u se koll~lne zomljanlh rodov. a, po. red tog., zouzlm.)u se m.nje povrlln. zomljllt. pr!lzr.dl trup. put.. 6.1 Osigur.nje kosine kamenlh nasipa roliranjem n. dUlini kosine od 5,0 m, r.~unaiu~1 od teren. do nivele. te pula Prollrenje no!lee koslne po~lnje n. prvo) tre~lnl koslne od teren.. NoUe. temel). mora bltl u ~vmom 1 st.bllnom zeml)lhu (sllka 62), Mere .kamene obloge s. mestlml~nlm po)e~.nJlm. njena dablj!n. d.te su na ;lIel. N. oveJ ne~ln neslp so mOle obl.g.tl s.mo ako Ser.spola!e s. postoj.nlm krupnlm kamenom u dovolino) koll~lnl. Z. Izredu oslgur.nj. more se upotrebltl probr.n kamen. Sv.kl kamen obloge pOSta vi se t.ko d. njegova najdllZa strena bude upr.vne na koslnu naslp.. K.men mora bltl zdrav, )ed.r, potto)an u vodll na mrazu, krupno~e ;;. 30 em. mereno po najm.njoi dlmenzl)l. Prllzradl se mor.)u pottlfl pravllne vaZeI uklelten). kamenll. Odvoaenje vod. Iz lemel)e stope mora sa IzvrMtl dr.ndnlm poorezlm. ("llieevlma") van trupa puta, so naglbom dn. proreza do 10 %, u zavbnostl od du!lne pror.za. Prorazl Ie mora)u predv"'.tl n. nainlf'm mestlme 1na razmaelma oko 10m.

----..

918

~-

M.re u m

In 0,50

N. sllelf.:
1
2

Ispun. drenalnl

kam.nom prorez

Slika 62

6.2

Osiguranja N. sllkeme

kamenih

nasipa kam.no,:"

Z8 duline su I odgo..rejut.

kosin.

8,0, 12,0 118,0 mere icamenlh Z8 od.odenie

m I tem.lfnlh lIopa, stopa. koje la.lse

63, 64, 65 ozn.eene

oblog.

od dullne koslna. ISla taka, prikazenl nj. radl se. u s.emu prema t. 6. 1.

su I prorezl

.ode Iz temelinlh

Izrada oslgure-

Mere u m

~"" " In 0,50

N. sllel ie: 1 - Ispun. kemenom 2 - drenafnl proroz

Slika 63

.919
Mereu m

~~I;

'1

co. "~l '

---

..J' ,f.

../,J ,'0

'-.

/
"1,OO~ ~~'I>y

Y' \2----

do -10

'I.

N. sllelje: 1 - Ispun. kemenom 2. - drenatm pror.z

Slika 64 Mere u m

r-

Na sllel je: 1 2

- !spun. k.monom
dr.na! nI prorez

Silk. 65

Osiguranja

kosina useka kamenim

rebrima

Na kosln.m. useka, gd. s. n.laze pojedln. sl.ba I vl.lna m.st., mora s.lzvliltl oslguranj. kosin. us.k. kamenlm rebrlm., kao !to je prlkazono na sllel 66, Kaldrm. ne more da pokrlj. e.lu povrllnu kosin., v.~ se mole r.dltl u vldu r.b.,. I l.le~lh kam.nlh svodov., koJl slule kao dr.nalo z. Isu!enj. kosin.,

------

920
R.bra .. m.dusobno pov.zulu .vodovlmau obllku luka IIIlzlomll.n. IInll.pod uglomod 90. Povrlln. Izm.du r.bar. I.vodov. s. humuslraju I zetv.raju IIIoblatu bu..nom. R..m.k r.b.ra j. od 3,0 do 10,0 m, 11I1ne od 0,6 do 1,5 m, a debljln. od 0,5 do 0.8 m, Ito .avlsl od dubin" u..ka I kar.ktol1sdka Iia kosin. koju ITobaoslguratl. Prllzradl rebar. k.men se pol.h na posleljlcu od IIjunkovlto.peskovllog meterlj.la, debljln. od 15 do .20em, IIIna posteljleu od k.menlh otpadaka. R.br. I svodovllzr.duju se cd krupnog kamen., doteranog eekteom I IIIjkom. K.men more bltl evrst I postoj.n. Ispod stope robra mora se post.vld poluperforlr.na dren.zna eev ~ 15 do 20 em. eljl pr.enlk zavid od prode.nj. vode s. kosin.. Polaganj. eevl proj.ktuje s. do obllznjeg'propust. 111 do pogodnog men. Ispod t",pa puta . njeno po. st.vljanj. predv~. s. n. s!oiu glln., pr.ma st.nd.rdu JUS U.S4.062. Um.sto trap.zestog jarka bolj. j. prlmenld rlgolu, jer j. ona povoljnlj. k.ko u .st.!Skom tako I u pogledu b..b.dnosd..obr.e.J.. Mer. u m Rob,a u ob/iku /ukov.

~\--

Rebr. u ob/iku iz/om/j.nih

/inij.

.
I

I ; I L_l.--! 0,6 do 1,5

3,OOd'0 10,00

-r rr --f

L-L..J O,6do~,5
3,00 do 10,0

0,6 do 1.5 ~-~ t.

' -!-~

",...'>:,::\CI."

'.''1

1 : 100

'"

.'.'~W~' "", ~ ...t.v "

',.."

:~\..~. ..~ il' -~ ~$~

Po/up"'o,i,.n.
'

. dr.nal.n

c.v ~ 15 do 20 em

~o~o
.

Silk.66

921
8
Odvodni zastitni jarkovi Ako je ponebno do se (znad useka lit zaseka Izrade lOhltnl jarkovl za spre~avanje dlrektnog sllvanje vode so prlbrelne snane nlz koslnu useka, onl se rode premo sllkama 67,68 I 69. Ukollko je nuzna njihova prlmena, onl se moraju Izvodltl u neporemecenom I vodon.propustljlvom tlu. Ako 50..!tltnl jarkovl mor.ju radlt! u vodopropustljlvom tlu, tada se obloze kamenom u eementno/n melteru lit betonom. Jerkovl mogu bit! trougl..tl Irlgollll1l trepezast! ijarkovll.

8.1

Neoblolen zahltn! jank prlkazen je ne slle! 67. Od zemlie dobljene kopenjem ierke I zemlie uzete se strene mora se Izradld berma. I to u onlm slu~ajev!ma kada Je mell neglb terene, . vecl prill\"vode, Mini. malno odStojanje od !vIea useka je oko 1,5 m, a Ivlee larka" 5,0 m. Mere jarke zvlse od poduznog pada I kollclne vode koj. se prlhveta I odvod! v.n usek. u rec!pljent, 1'0' dulrd naglbovlh'arkov. morebltl n.lm.nl' 0,3 %, Mere u m

~---------------------

""
.

I~
N. sllel Ie: 1 ,- lOmlja Iz j.rk. n.bljen. mesn. gllna 2

Slika 67 8.2 Tr.pelOst! de ukupne Jarak u vOdopr,opust!jlvom kaldrmbanJem debljlne tlu s. oblag.nJem Strano betonsk!m kan.!etama premo standardu 10 em, toko se preme poduIzgraden ne

JUS U.S4.0621\1

(sllke 68). Keldrme

se more poloz!t! ne sloi peske debljlne

kaldrme s peskom Iznosl od 30 do 35 em. Debl)lne keldrme odreduje s tlm de podulnl neglb ne sme bltl m.njl od 0.5 %. pref.brikovene betonske ploce III betonskljerek

lnom neglbu I kollclnl-vode. lieu meste. U brdovlt!m

Umesto kamene keldrme mogu so prlmenlt! kreje.;me,

gde su u pltonju vece pomln.

SOkojih se vode sllve preme useku, jerkov! SO..de (sllke 691.

uz primenu berm! eko nlie moguce neko bolje rdenje

Mere u m

II 'r--.....-----

~--~

~O'30

do0,35

....-

--

-,........ .....-

-"../'" .....-

<TIln 5,00

(""'-

Slike 68

922,
Za koslne useka du!lh od 12 m mora se posebno uradltl projekat zahltnlm zanlte jarkom koslne. za prlkuplj.nj. povr!lp.ke vod.

Na sllel 70 prlkazan j. naeln z.~tlte naslpa obodnlm k 0/ ;e sa prlbrdne SU.ne sliva nlz koslnu. ~

Mere u m
~ ~

nino 5,00

Slika 69

U slucaju druglh padin., re!ava sa slstemom

sa kojlh Se povrilnska zahltnih j.rkova nckontrollsano

voda neposredno na uzvodnoj dotleanje

sflva na ko.lne u.eka, prlhvatanje (sllka 71),

vode

obodnlh

padln!. Ovlm relen/em,

ne remetl .e postoj..

ca vegeatelja, sarno se sprecava

vode na kosin. .aobraeajnlcs

Mere u m

'~
Slika 70

~~~

,923

E j
~ ::;:

/, 1 j ~ ] ~ I'll ~ ]
0 ~ .!. -;

S
OOl OP 0;1 10

E to c: ";Ii:
0

10 N~ c =' IU

s'~

~ 8 .~ E c: c:
~ N

E~
11:1

t
~

;:: III ~ V5

6>

~~-g

';; "C E E c ::J

:E

11:1

0 -c "i

2 i ~ :I :;; ~ ~
8;

~! !
N

z ...

:g'=~'= ... I
M

N. Olnovumillj.nj. Republltkog .Ikr.tarll.t. Z8kulturu SA SrblJf br. 413.81/74.02

od 4. II 1974 n. pl.t, Sf po~r n. prom"

~l.mp. 5.vezni

UI/od Z8 nflnd.rdizbcijl'

u Ueoprad

924
JUGOSLOVENSKI STANUAUU SA OBA VEZNOM PRII\IENOlll od 1-1-1967.

nK

(jIJ.1.1:(,"I.:!

1'lURonNI KAMEN Tehnickl uslovl zn ohluganJe kamenl m plOCHIIIU

JUS U.T7.010
\"1.1966.
1151 SFRJ br.26/1966.

RdenJe

br.

18-418111

od 20-VI-1966;

Slutb.nl

Natural .-.(olle. Technical specifications, ./,,,: fadng

",;tl, slab.v of siolle

"0 ...

e
5
= ! ..
"G

Prcdmct

stalldarda

2 SQ

Ovaj stanuan.! propi.uje lehn;~ke ,,,love zn il.hm pOlrehnot( nUllerijnln, prnjeklovnnje i Il.vlllleuenje spuljne i unulru~nje obluge ud pl()~a uu priruunug k..ouena (u uuljem lekslu ..knouene pln~cH). Yrsla ; kvnlilel knouenn ou kojeg su iZnluene kutnene ploee nisu preumet ovog sta",larda.

g " :3

.
! >

2 2.1 2.11

lzbor matcl'ijala
Kamene ploee Pr; izhoru vrsle kamena za oblaganje. projektant, sporazumno sa investitorom, mora ua odahere takav kamen i naein ugradivanja. kojima ce se spreciti, odnosno umanjili sletne poslediee koje mugu da proislcknu u~lcd ulicaj" na ohlogu. a koji!;u nuvcdcni 1I dnljim odrcdh.tnH\ ovog slandarda. vodeci pri tome racuna 0 nameni obloge. Zn spoljna oblaganja vazni su sledeci utieaji: - polozaj zgmde prema okolnim zgrad'lI"n i "bjektima. - seilmiHa zona u kojuj se zgnlua nalnl.i. - maksimalne i minimalne tempemlure mesla i blize okoline zgrade, kao i trajanje osuneavania (insolacije), jacina i pravae preovl.dujucih velrovn, zagadenost okolnog vazduha, uzimajuci u obzir polozaj i udaljenost lokalnog induslrij,kog podrueja, - mogucnosl zadrzavanja almosrerskih padavina na iSlaknulim delovima obloge, - ceslo zapljuskivanje pudnol.ja, - rallli mehanicki utieaji na oblogu u loku njenog kori~cenja.

a .aI "

0 '110 :I ...

2.12

c "

~ .g
"0 0
0

e
:0 0 > ~

. i!
2.13

==

~
~
'0

Za lInulrasnja oblaganja dolaze U obzir uglavnom mehanieki i drugi lItieaji, kao sto su: habanje i udari (za stepenice, pragove"podove. podnozja is!.), induslriji is!.), - stetna isparenja (u laboralorijama, - korozivne i masne lecnosti, odnosno malerije (u slovariWma is!.). - raspadanje organskih matedja biljnog ili zivolinjskog porekla (u induslriji, slovari~til11a, prodavnicama is!.).

2.14

~ Q.

..
eII > ..

2.15

Kako za spoljna. lako i za unutra~nja oblaganja moraju se upotrebiti i odahrali takav kamen i ostali materijali pOlrebni za oblaganje, koji neee izazvati nikakve stetne poslcdice usled hemijskih i elektro-hemijskih ulicaja izazvanih pri dodiru obloge sa oslalim ugradenim malerijalima. Svojstva knmena u odnosu n. rallle uticaje koji se ulvrde po odredbama lac. 2.12 i 2.13 ovog slandarda dokazujll se alestom koji je propisan u JUS 13.133.200,taco 6. Pri tome treba uz navedeni alest priloziti i podatke 0 vec izvedenim zgradama sa izabranim kamenom kad god :z.~10 posloje uslovi, kao i podalke 0 stanju obloge takvih 'grada tokom vremena njihovog poslojanja. I

a.
0..

3
~ 2.16 2.17

lzbor boje, lekslure i vrsle kamena, i vrsla obrade povrsine kamenih pluea, slobodan je prema 51'0razumnom nahodenju projeklanta i investilora, i mora se unapred utvrditi. Dimenl.ijc i oblik kamenih ploca morajll. shouno predvidenoj namelli. bili u skladll sa o<lredhama JUS 13.83.200. a sarno za specijalne svrhe mogu se, uz obrazlozenje uz projekt, primenjivali kamene' ploee drugih dimenzija. Debljina kamenih ploCa zavisna je prvenslveno od evrsloce i ostalih svojstava izabranog velieine i mesla na kojem ce ploee biti ugradene. kamena, n. U

2.18

Ukupno

JUGOSLOVENSKI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU

Slran.

2 JUS U. F7. OIU

925
cvcslocu kamena, su prema labeli I. I obloge
j unutr~\ spolja pod ova --unutra

Najrnanje denljil1e ploce. S onzirorn l1a pdlisnu Tabela Za Pri pritisl10j , ~vrstoci
kp{crn' \'rrtikalne spolja --

najrnanja denljina 30 25 10 \0

u mm 30 25 \0 10

po JOO preko 30n

Akl) it: kamcn l1arn~ito ~vrsl i zilav. sa pritisnom ~vrs(ocol11 preko 1000 kpjcm:'. I1wgu sc 1.:1 verlik'alna spoljml oblagal1ja upotrebili ploce denljine 20 mm. 0.1 "dredbe lanele I il.Uzimajll se ploce ,a obll1!!anje ulo1.il1a prozonl i vrnln, donjih povl'sil1n Vel1ne;1 i slicnih ckmcnala. zulim za poplocavanjc halkona, Jotlija i spoljnih. ncznulno optcrcccnih pndovu, pri .:emu ploce mogu bili i tanje. ali najmanje 10 rnm. 2.19 1'0 pfavilli. La spoljnll oblogll Irena predvideli ploce klase II u smislu klasirikacije po JUS R.B.1.2()(), a primel1a knrnenih ploca klnse B i C za spoljnu oblogu maze se predvideli sarno nn delovimn obloge koii su ,asticeni 0.1 neposrednih ulicaja, Pri lome se place klase C ne smeju za' verlikalna oblaganja poslavljati na visinu vecu od 3,0 m raeunajuci 0<.1lrOloara. odnosno tcrasH ili masivno ogradcnih halkonn. Malter Malter mora tla jc priprcmljcn i izraucn od Il1c~avinc cementa i pc-skat a prcma potrcni Ul unda1ak hidratisanog krc~a ili nckog srcuslva za uhrl.unjc vClivunjn. pln~tificirunje i 51. Cement mora da odgovara odredbama JUS R.CI.OIO, 011 i 015. 1.lidr:niS:lI,i k.rec mora da odgovara odredbama JUS B.CI.020. Srcdstva za uor7_anjc vezivanj~1 maltera ili betona. plastifikutori i sl., mornju udovoljiti odrednama tu~. 2.14 ovog stundarda i namcnjclloj svrsi. Pcs~lk mora hiti pran. granulomctrijskog sastava cdgovurajuccg svrsi, pri ~el11u 7.a m~lltcr la za. livanje meduprosto!'a najkrupnije zruo ne sme bili vece ad 6 mm. Vodu 7.<1 spravljanjc maltera i bclona nc SOle da saddi suslojkc koji hi ~lClnn dclovali Oil kamcnu oblogu. sastojkc maltera ili melalna spojna sreustva. Prema nameni maltera, odreduju se najmanje razmcre me~anja saslojaka prema tabeli 2. Tanela 2
Portland

2.2 2.21 2.22 2.23 2.24 2.25 2.26' 2.27

Aluminatni

Hidratisani

Namena maltcra

cement
I

cement
I

krecJ)
u

Pesak
I

zapreminskih delova (Iitara) za zali\'anje rupa za spojna sredstva.. .. .. --- ----------.

za zalivanie
lara izmedu loge.. 0""

1 -----.---I

0,20

2 do 3
--.-------spolja: 2 do 3;

meduproslida i ob" " " ' "

-----

.----.

----.----. -..-----za ispunjavanje ispod podova .. .. .. .. .. ,.

-I
--- ~J-----~._--

--_._- -----.-

unutra: 3 do 5

---.-----.----

-------.-_u_--. ------ -- - -- --- za ~spunjavunjc spojnica izmedu ploea:

-----..-

-_...-.-----.
0,15

a) .. . . .. .. .. .. 0. ..
jli b).. Napomena: .. .. .o .o .o o. o.

I i 1')

3 do 5 ----.--- --- -2')

I 1

2 do 3

1) Maze se upolrebiti beli cement. 2) MOle .e upolrehiti i kameno nra~no od krecnjaka, 3) Evenlualno sa dodacima po taf. 2.24 i 2.28 po upulstvu proizvodafa

tih sredslava.

------..

926
2.28
2.29

JUS U. F7.010

Slran.

Malleru z.a zalivunjc spojnica moie 'e, osim dodataka navedenih vcreno srcdslvo za posliz.anjc vece vodonepropuslljivoSli.

u lac. 2.24. dodati

ncko pro-

Za cement i navedene dodatke, predvidene z.a upotrebu po odredbama ovog slandarda. mora se opilima provcriti jos prc upolrebe da Ii ne iz.azivaju nepoicljna iscvelavanja Hi promcnu bojc na izabranoj vrsli kamene obloge.

2.3 2.31

;\Iclalna spojna sr"sl.. Za ucvrscivanje kamenih ploca vertikalne obloge primenjuju se razna metalna spojna sredstva i 10: kotve-nosaci, kojc pricvrscuju kamene ploce za podlogu i ujedno ih osiguravaju od spadanja - (sklizanja), slicno si. I;

LL '-,~~
~1r'" ~;
~

=%=

Slikll I a a) od plo~lih profHa

kotvc-ohiene,

Slika I b b) od ullaonih prol'illl

kojc osiguravnju kamene ploec od preturunja i vel.uju ih l.a pmllogu, ,Iieno ,I. 2;

.--

~4
0:

Jal

,I
~

~.!~9}= I '-J

':

,~~

% -H
~1l=-~
LJJ
Slika 2 b b) od okruglih profila (iiee) njihov mcdusobni

Slika 2 a
a) od plostih profila

spojke i klinovi, koji spajaju po dye kamene ploec medu sobom i osiguravaju

poloz.~j, slieno sl. 3.

mind

~crQ
====J>Slika 3 a a) spojka 2.32

IT
Slika 3 b b) klin da, ugradcne u njihovo ugradivlI-

Kotve-nosaei moraju biti izradcnc od takvog malerijala, i tako konstruisanc ploCe i podlogu, nose eelokupnu tdinu ploca, bel. ohzira da Ii je predviclcno nje sa zalivanjem ili bez zalivanja supljina izmedu obloge 'i podloge (zida).

2.33

Dimenzije I, b, 3 i d kotvi moraju se proraeunati na osnovu optereeenja od tcline ploea koju kotve nose, i na osnovu mehanickih svojstava materijala od kojeg su kotve izradene.

SIr:.1I1;t 4 JUS \', F7. nw

927
osim onih prikulunih lOin primcr sa z:lIi\'anjem slIpljina ilmedu obl,'ge i pmlloge. odrcdbe la~. 2.32 i 2.33 (kao npr. sl. 4). "" nu sl. I. ako iz.

2.3-1

II _Iu~a.io\ il11a kad _e radi 0 oblol1al11a \mla~ oblog< dokaz. da su ladovoljene

I)oz\'olja\'u sc primcna i drugih vrst~1 kol\'i-nosu~a.

~r"-;
;

,'i i- -'::- -1!

r~
I

izglcd

sa stmne

ilgled spreda

:!.35

Metalna "'Pll.inasredstva svih vrSl~t lT10nlju hili izrndcna ad nekorodirujucihmClala:I1cnJajuccg ~elika. !,ocinko\'anog ~clik3. podesnih legura bukra ili sli~nih metal". Pri lome sred,lva od po. cinkovanog celika moraju hiti pocinkovana leI\. posto su pripremljena. C'dnosno skrnjcna na odgo\'arajuci oblik i dimenzije. Zabranjlljo se upolreba ml scccnim krajevima. spojnih sredslava koja '" pot.:inkn\'uni.postn po!\tojiopm,nostod rdanja trake. akn scccili krajevinisu naknadno propisno i".adena od pocinkovanc ~icc. sipke. profila ili

2.4

Zapth'ni

matcrijali

Zaptivlti ItlUlcrijali 7.;'1dilatacinnc nl7.dclnicc morajll hiti lrujno elmti~lti. ncpropll!'ini 101 \'utili. ne smcju Sieino ulieali na oslale gradcvinske malerijale s kojima su u dodiru. a sami morajll hili olporni prel11a lIlieajimu okolnih gradevinskih m;lIerijala. "ao cI;,,1 icni malerijali dolnle u obzir:

imprc!!nisanu kudcljnn
slIlldcraslc sintc(i~kc

u}c.
muse u trakut11u.

ralnc claslicnc plast-masc u trakmnn.

J
3.1 3.11

Projckt

i s)lccifikacija

Sadrloj projokla Projekt za obluganje odredene zgrade mora da ~adrli sledece:

u ralilleri 1 : 100 izgled. k;m\kterisli~ne horizontalnc i vertiblne preseke delol'a 19rade predl'i. dene za oblaganjc. i raspored dilalacionih raldeln,ica. sa glavnim merHilla: u ranneri menata: 1 : 20. I : 10 ili I : 5 karaklerislicne elemenle obloge. ploca. pmpusla venaea i pmlor!'ikih banaka. uloiina otYOl"tI, kao i naerte nosccihclcmcnnla pod loge. sve sa mer,lIna samih clc~

u razmeri I : 5. I : 2 ili I : 1 delalje kolvi. spona. klinova. oslonaca. rupa za uglavljivanje spojnih sred,I;lVa. k:to i delalje posebnih profila i dilatacionih razdelniea: tchnicki opi!'i prcd\'il.1enog sistcn1n ohlaganja. vrstc. hoje i ostule knrakteristikc ilanranog knmena za ploce i njiho,'e po\'rsinskc obrade, lIZ naznacenje uticaja koji se predvidaju da "e dclovali na oblogu.

3.12

Projcklol1l In.:ha ullaprcd lIsloviti tla sc clemcnti o!\lonaca 1.1\ uhln~u. gdc Bodj~ tn mogul"'. il\lcdll lIporcdo sa grubim radovima. a II zavisl1n~li od v..sic oSl1u\'ne konslru"-(:ijc zgra<..lc prcdvi~cne 7.a oblaganje (opeka. raznc vrslc blokova. armiranobetol1ski ili 111ctnlni skclct). i sistcma nblolganja.
Izvodac obloge mora na osnovu projekla po prelhodnoj ta~ki da "riprem; radnicke monlazne pla-

3,13

nove cclokupnc ohlollC sa rcdnim brojcm rctluva plo~n i rcunim brojcm I"'lo~a u svakom reot!. Ovi plannvi morajll biti izradcni u podcsnoj ntzrncri. a najrnanjc I : 50. i moraju hiti podncli nH sagla!'inOSl
projeklantu. odno,no nadzornom organu pre e\'enlllainog rezanja i montaie plo~a.

3.14

Projeklant. odnosno izvoda~ gradevinc. zajedno sa izvoda~em kamene obloge. spo",zomno lIlvr. duju redosled izvodenja rado"a na oblozi u odnosu na oslale gradevinske i gradevinsko-zanalske radove na odnosnoj gradevini. Po p",vilu. oblaganje knmenom so iz\'odi po zavrselku svih ostalih radova na p'radevini. izuzev (pri unulra~njem oblaganju) radova na bojenju i malunju. polagunju ; sl.). drvenih pod ova (parkela i sl.) i pod ova od raznih \'eSta~kih materijala (linoleuma. pve.a

928
3.2 3.21
Spccifikncijn Sreciribcija mom da sadrz; spisak materijala potrebnog Ireba da je prikazana prema sledecem obraseu:
I

JUS U. F7. 010 S.rana 5

za oblaganje,

a specifikacija

za ploce

Redni broj ___.__1

reua
I ploea

I
I

Broj I komada
~I

I.
I

Dimenzije ploce u em
I

Naziv
ploce

Vrsta kamena i obrade

Primedba

d\11ina
\

~irina \

debljina
\
I

i
322 3.23

rrema potrebi. speeifikacija se moze dopun;ti specijalnim zahtevima za pojedine elemente obloge. a koji mogu da se odnose na vrSlu kamena, teksluru, povrinsku obrndu, profile i slicno. Ul spccirikaeijll ohave7.no se prila1e atest u .mislu tnc. 2.1" ovog 'Iandnrdn.

4
4.1 4.11
4.12

Opste odredbe
Po<etak radova Oblaganje kamenom po oVom standardu smeju da izvode samo specijalizovana preduzeca, ili preduzeea sa speeijalizovanim pogonima, registrovana za izvodenje ove vrste radova. P,C pocetka radova na oblaganju, izvodac tih radova obavezan je da proveri stanje prethouno izvr~enih gradevinskih radova, odnosuo elemenata gradevine koje treba oblagati kamenim 1'10cama i to: - ispravnost mera podloge, otvora, uloZina prdzora i vrata, prepusta venaca i drugih profila, u odnosu na projektom predvidene mere;

4.13

vertiblnost,

hori7.0ntalnost

i eventualni

nagib

pod loge;

kvalitet podloge (zidova ili meduspratne konstrukcije) u pogledu sposobnosti prinnjanja predvidene obloge, kao i u pogledu stanja eventualnih spojnica i eventualnog isevetavanja; ispravnost oslonaea i rupa za kotve, ukoliko su izveueni u samoj poulozi u toku njenog izvodenja; isprnvnost kamenih ploca i spo.inih sredslava .vih vrstn, ukoliko izvodac ohloge nije ujedno i ;sporliCilac lih materijala.

Ukoliko primeli bilo kakve nedostatke koji bi ~tetno uticali na ispravnost obloge, izvodac obloge .ie obavezan da 0 tome izvesti nadzornog organa, odnosno izvodaca gradevinskih radova, sa zuhtevom da se nedostaci uklone pre pOC'Clkn oblaganja. Ziebovi i rupe Rure za kolve u podlozi (zidu) moraju biti dovoljno velikog precnika za prijem kotve i maltera l.a zalivanje, a dubine najmanje 60 mm. Po pravilu, rupe tfebn dn imaju pro~ireno dno. Rupe i zlebovi za kotve, spone i klinove u kamenim plocama obloge moraju se iuaditi ma~inski. Rupe mogu biti okrugle ili drugog oblika, pode~enog prema predvidenim spojnim sredstvima, a dubine najmanje 20 mm, slicno sl. 5.
Q

4.2 4.21 4.22

-r
;.( ;; /, ~

QJl
,d

'.

, ,,/ \\~fI
'

~ ;;

/.

/,

~'.
Slika 5 pilom malog precnika (oko 4.23

.
!

,\
~~

Slika 6

Za spojna sredstva ad plo~tih pro fila preporucuju se tlebovi prema sl. 6 koji se zardu kru1nom
0 60 mm) ili odgovarajucom glodalicom za kamen. Uz zlebove i rupe, u ploenma obloge, moraju se izraditi udubljenja u koja ce se upustiti kotve ili na 51. , i 6. spone da ne bi svojom debljinom strcali u spojnicu, slicno prikazu oznacenom sa "

Slrono 6 JUS U. F7.010

929

4.24

Ziebovi i rupe u podloli i u ploe:lmn mornju ~e, pre umelanja melalnol! ~pnjnol! ~redsivil. ncislili od pru~ine i olp"daka. i~prali vodol11 Iliko dll u llchu, odnosno rupi. ne oslilne vode, a lalim se ispune plOpi~anim mallerom u koji se uli~kuje predvideno l11elalno ~pojno sredslvo.

4.3 4.31

DrIac; ralnih konstrukcija DrzaCi ralnih konslrukeija na fasadama oblozenim kamenim plocama, kao slO su drruCi lastava. l!romohruna, antena i natpisa (firmi i reklamn), latim ~tubici b:"kon~kih ograda i 51. mornju ~e ukotviii neposredno u podlogu. Zabranjuje se pricvr~Civanje tib elemenata la ploce kamene obloge. od kal11ene nhln/le

4.32.
4.33

Oluci i oluene eevi, na fa~adama oblozenim kamenom, moraju hiti odmaknuli najmanje 5 em, a ucvr~ceni prenm odredbama taco 4.31.

Ukoliko na unutla~njim kamenim oblogama Irebn priCvr~liti elemente opreme ili nrmntllre In ralne in~talaeije, ondn In njihovo pricvr~civanje vnIe u svemu odredbe lac. 4.31.

4.4

Dilataeione raldelniee U knl11enoj ohloli se moraju predvideli I ilve~ti verlikalne dilatacione raldelniee na ralmsku od najvi~e 6 m slim da se lakva raldelniea mora izvesti i na meslu dilalaeione raldelnice zglade, ukoliko je lakva predvidena.

4.5 4.5\

Ukotvljenje

ploca

Svaka ploca verliknlne obloge. izulev malih ploca povr~ine do 0.06 m2, mora hiti ukolvljena u podlo~u melalnim kotvama bilo dul verlikalnih, bilo du'- horilontal~ih Iviea, slicno Sl. 7, a prema sledecem: sa najmanje dye kOlve, ploce povr~ine preko 0,06 m2 do 0,20 m2: sa najmanje celiri kOlve, ploce povr~lne preko 0,20 m2, slim da ra]mak Ilmedu dye kolve ne ~me biti veci ad 40 em.

P.r.O, 6m2

P~O,20mz

-Ai
<:>

po..O,20ml

<> 't ~I

Q AI Slika 7

4.52

Krajnje kotve-nosaci. i obicne kotve 1110raju, u ~vakom slucaju, da budu udaljene od uglova ploce najmanje 10 em. Od ove odredbe izulimaju se kotve na uglovima ploca kojima su obloleni ~Iubovi. ulozlne prolora i slicnih elemenata na uglovima, pri cemu ~e spojna sred~lva mogu po~tavljall slicno sl. 8. Pri oblaganju donjih povr~ina (tzv. vi~ece obloge). svaka ploca ohloge, bez obzira na njenu velieinu. mora biti ukotvljena, odnosno obdena u smislu lac, 4.51.

4.53

----...
930
JUS U. F7. 010 SIr.n. 7

dt '~ d L
'
'./ ,~

JI; .

,.,,~

'

~. .

//

.' ",

"

PF
~~/~

If[/~~

Slika 8

P b

Oblaganje

po raznim

sistemima

Oblaganje vertikalnih 5.1 5.11

povr~ina kamenim plo~ama 'mo~e ~e izvoditi po tri rama ~istema,

Oblaganje bez zalivanja Oblaganje bez zalivanja pro~tora (~npljine) izmedu ohloge i podloge prema sl. l) primenjuje se za zgrade od armir:lnobetonskog ili melalnog ~keleta. kao i za mll~ivno gr",lene zgrade ako to lohln; gradcvinski prnpisi zahlcvnju lJWP.poschnih u!\lo\':\(slcganja lcrena, fUlnih i1olacionih pOlrchHi !\I.). Proslor izmedu poledine plo~u i pod loge mol'll hiti po I'nlvilu 3,~ I em. Oblaganje po ovom si~lemu 1110'Colpo~cli Ick 30 dana po~lc zavr~etka poslednjeg <praia. odnosno krova, za kojc vrcrnc, smalra se, treba c.Jajc lavr~eno osnovno sleganje zgradc. Povr~ina pod loge. ukoliko jc to zid od opeke ili blokova. mora se poravn;lIi zatinjavanjem (dcr-

5.12 5.13

sovanjem) spojniea. a ukoliko mailer iz ~pojnica ~tr6 izvan r:1Vnipodloge. moru sc pOl'avnati
struganjem. Po~lo jc lako pripremljena, podloga se mora ;lOlovali proliv vh.ge nekim podesnim premaz.om koji obezbeduje disanje zida (respiralornost).

5.14

Na poledinu plo~a, sa izradenim rupama, odnosno 7.lebovil11a za metalna spojna sredslva. pola',u se oslonci-odstojnici (Izv. poga~e) od guslog eementnog maltera I : 2 i to u svaki ugao po jedan. sli~no sl. 9. Oslonei-odslojnici su pre~nika oko 8 em i debljine bar za I em vece od odstojanja obloge od pod loge, tj. najmanje (3-1) + 1 = 3 em, a najvi~e (3 + 1) + I = 5 em.

("-.,,
'J' \:..:~'Y

. f ,o"I"'"~ ,)\ I' -..:........

~...... (. ).
\
' . I

1 2

-:
-.

" +--(/C"'\
: :1 '"~~

. ;~.~\ \_~j

;,
"'--,1
.

.L. 4

l"';-\ . . ":: _J'I . :' ~.'

0
'

. . (;w,! 'J'
_.--

Slika 9 1) osnovni zid podloga; 2) odstojnici od eementnog 3) plo~a obloge; 4) vazdu~ni prostor.

mallcra;

Slrano 8 JUS U. F7. 010

931

~.15

Na ('pisani IUI~in pripremljene plo~c sc uspruvljuju i poslavljuju na mcslo predvidcno prnjeklom lakn da jns svd eemenln; malter oslonnen-ndslojnikn bude prilisnul \II podlogu loliko da i7lnedu ruIcdine ploCa i podloge oslane predvidenn ~apljina od 3 :i: I em. Rupc u podlozi. odnosno rure ili Zlebovi u plocama. sa \lsadenim spojnim sredslvima. zaliju se malterom pTOpisanim u tac. 2.27, lahcla 2. Ploce se poslavljaju lako da im vidna strana bude u predvidenoj ravni obloge (npr. rasacle). Za odrZavanje jednake debljine spojniea kako horizontalnih, take i vertikalnih, u spojniee se izmedu ploca slavljaju privremeni umeei (trake ili klinevi od olova, drvela ili s1.) lako da zalaze oko 1 em u dubinu spojniee. Ovi umed se poslupno vade pri zalivanju spojniea malterom, Ick poslO je mailer oslonaca-odslojnika ocvrsnuo. Sledcci, visi red ploca. .:noze se postavljali tek pO~IOje malter u prethodnom, i ocvrsnuo.
Ohlngnnjc sa znlivanjcm

5.16

5.\7

niiem redu, potpuno

5.2 5.21

Ob!al'anje sa zalivanjelll prostora izmcdu ploca obloge i podloge prema s1. 10 primcnjuje se za masivno gradene 19rade od opeka, raznih vrsla blokova (belona ili armiranog betona) i s1. Proslor izmedu poleuine ploca i pod loge mora bili po pravilu 3::!:: I em.

2 3
I) osnovni zid 5.22 5.23 Za pocetak radova
:::'

Slika 10 podloga; 2) zaliven prostor; vaze odredbe lac. 5.12.

3) ploca obloge.

na oblaganjll

5.24 5.25 5.26 5.27 5.2H

Spojniee zidova od opeke ili blokova moraju se pre oblaganja ocistili (i7grebali) do dubine od oko 2 elll. a ncposredno pre oblaganja, odnosno zalivanja, moraju sc pored logo isprnli VO<lOIll. Takode se mora oprali eela povr~ino pod loge, odnosno okvasiti. Armiranobetonske j betonske povr~ine morajll se prema potrebi no podesan nacin orupaviti i okvasili da sc poveco prionljivost malleru. Ploce obloge se lIIogu na poledini zarezati !Iebovimn ~irine 8 do 10 mm i dubine najvi~e 8 mm (rodi boljeg prinnjanja), u morujll se pre oblaganja o~ist;li bd pra~ine i ne~islo~e, i prema polrebi oprali. Plnee, sa i7rndenim rupumu, odnosno !Iebovimll zamelnlna spojnu sredstvll, pripremljene nil opisllni nn':in, postnvljnju se n:1 meslo pre<lvideno projcktom, u nil ruzmllku od 3 :J: I em od pod loge. Zn odrlavnnjc jednnke debljillc spojniea iZl11edu plocll VUlC u svemu odre<lbe IIl~. 5.16. Posto se II ndgoYnra.ill~e rupc. odnnsnn 'Iehove u plu~nmn i (1otlI011.1I~lIdc: spojl1l1srcdslvn i i"Jlliju ",alt<rom, prostor izmedll plo':n i podloge se zalije mallerom koji se celicnom ~ipkom ili sli~nom alatkom mora pazljivo nabili lako da ~upljina izmedu ploca obloge i pod loge bude potpuno ispunjena malterom. Zalivanje i nabijanje po pravilll se Izvodi u slojevima i sarno 7-'1 po jedan horizonlalni red ploca. Sicueci, visi red ploca. sme se postavljati lek po~to je malter u prethodnom, nifem redu.potpuno o~vrsllun.

5.2')

P..)~h) Ol:vrSI1C mailer kojim jc ~urljina znlivcna, pov.u..lc sc urncci i7. !lipojnicn, spojnkc se o{,istc i isperu, a 7.ntimsc II njih utiskuje malter. Say visak maltera koji evenlualno iscuri iz spojnicn morn \c ukloniti tako da spojniee oslanu prave, ravnomerne debljine i u ravni povr~ine obloge, ukoJiko nije drugacije predvideno. istovremeno sa i"adom podloge

5.3 5.31

Oblaganje

Oblaganje uz istovremenu iskoristiti kao jednostranu

izradu podloge (zida) prema sl. II primenjuje se kad ploce obloge treba opJalu pri izradi zidova, uglavnom od livenog betona ili lakih belona.

932
5.32

JUS LJ.F7. OIQ Siron. 9

lJ tu svrhu se sa jedne slmne zida koji treba izlili poslovljo uobieojena runo 01'1010, a sa strane ou urveta iIi metal.. 'na knju cc sc privrcmcno naslakoja cc hiti ot'tlagana pOSluvlju '\e konslrukcija njali rloce obloge. Konslrukcija za rrivremeno pridr!avanje rloea mora bili lakva da polpuno obelhcdi rmvilan polozaj ploco ohl,'ge 7.:1 ugrndivanja i da odoli mehaniekim rOlresima pri ubacivanju i zbijanju belona u oplalu.

---...

2 5 4 3

Slika I) privremena konslrukcija

II oplala; 4) ploce oblol1e;

la ohlogu; 2) nahijen \..clon; 3) uobicajeno 5) drveni klinovi za po<.lesavonje.

5.33

Ploce se pre poslavljanja rt10raju oeislili od prosine i neeisloce. i rrema mogu biti zlebljene sho<.lno lac. 5.25. Kolve u plocama moraju bili poslavljene podloge.

polrebi opmli vodom. a

i zolivene mollerom najmonjc 24 sala pre beloniranja

5.34

I'loce, pripremljene na opisani nacin. poslavljaju se uz konslrukeiju navedenu u loc. 5.32 i za nju se na podesan naein ucvrsle. pri eemu se u spojniee izmedu plcca slavljaju umeci po lac. 5.16, 0 slobodni krajevi kolvi se poviju lako da slrce upravno u belon koji se ubacuje i zbijo. PoslO je belon kojim je izlivena podloga ocvrsnuo loliko do je omoguceno skidonje oplale, skido se po1ljivo i konslrukcija koja je rridrlovala ploce obloge, umeci se pova<.le iz spojniea, a ohloga se obm<luje u svemu prema o<.lredbama lac. 5.2K.

5.35

(j

Ohlaganjc

raznih

clclllcnata

6.1 6.11

Obla~anje stabova i sHeno Slubovi, lezene, pitoslri i slieni islaknuli. clemenli ol1loge. koo i ulo!ine prolOra i nisa. bel ohliro 1'0 kojem sislemu je izve<.lena oslala obloga, ohlazu se plocama koje mogu bili prilagOllene odredenim oblicima m\Vedenih clemenota. Pri njihovom Oblal!llnju, pored ukolvljenja ploea u podlogu. ploce se moraju na uglovima, o<.lnosno S<lslaveima na uglovima, spajali medusohno sponama, slicno ,I. 8. {)hhl~nnJ(' hnnakn Prn1Or,k; hand; slien; horil<H\tnlni elemenli ohla1u se mvnim iti "wfili,,,nim debljine 25 mm, slicno sl. 12 i 13. ploeam" nlljnHlnje

6.12

6.2 6.21

Slik:l 12

,Gc'fI ttB .~"L~=---J

.

Slika 13
n rrivremcno prnzna

spojnica

Sorana 10 JUS U. F7. Ol()

933

6.22

hili Gornja povrsina naveuenih el nenata oblo!'e. ukoliko je na spoljnim uelovinm Illrade. 11101'11 ilvcdcna ~a nagihol11 koji nc t cha da ,jc rnanji od 2 i;;. dn hi !oIC u",o~ucilo ~livnl1.ic all11osr~rske 'lode. ndno"lllu nlak;nlo spin1l1. ~ C pra~inc i druge prljavstinc.a dui. prcdnjc ivicc mora se izvcsti nk'',niea. ,Iienn sl. 14.

.1 ,... ' ~'" I <' ' ~"""",,,,,,, ' ',:;.>" \ ~~ I"~ ">:"~ . Ic""'1 l1~'>L_~Jj
"""

_~2.1.
"' , .
. .. .

"0.;'

'

"

!!l../

Sliku 14

6.23

Spnjnica izmcdu venikalne obloge i Pf0101'skog banku morn bili sirine najmanje I em, i un lavrsclka cclokupne ohlogc mom ostati I1clsPl.lnjcnu multcrom (kod (I II sl. 12), II mnltcrnm se ~mc
znli,i 1ck r~lsto j..: Z::1Vr5CI10nsnnvno sleganjc zgrude.

6.3

Ohhl~anjc

horimnlalno

0<107.<10

Oblaganje Od01UO nauproznrnika. venaca. nauslresnica i slienih povr~ina okrenulih nadole (IIV. viseCih povrsim\) sheno sl. 15. izvodi sc plocama koje se Illorajunaro~ito hri'ljivo ukutviti u pnd. In!'o. Knlve morajo hiti nhelhcdcne od ilvlaeenju il !,udlogc i ploee. sli~no sl. 16.

O,'oli" Slikn 15

)i_'k(Jr:.~q!,:_aJ~c'

!!.'!J.

2%

- ..~ -:\

1--------

~:~(

-.,;;-,~

i
~f I.

A
o,.'o'j ~

Sliku 16 6.4
6.41 Ohlaganjc po<lnol.ja

Ohlaganjc pounoija ispod verliblno oblozenih ploeama uchljim od onih kojima je oblo!ena

povr~inn (rasau:.. slubova i sl.) izvodi sc. po pravilu.

ostala vertik,lInu povr~ina.

JUS U. F1. 010 Strana

11

934
6.42

I'ri oblaganju podnolja. izmedu Iroloara. odnosno poda i donje iviee podn07ja. mora sc oslavili horilOlUlllnll dilalaeiona razdclniea debljine nlljmllnje 2 em. koja pod se privremeno hpunise peskom. u nll~ibu. onda spojniea plaslicnom masom ili podesnim umedmll. Ako je Irolour. odlll"no il.\'\Hli ruruh::lno ~n tl'utuurul11. ndnnsno p~,dnm. Po 1uvr~clkllcc:lukupnng nhlugunjui oSl\uvnng ",h:gunja Igrode. ruzdclnicasc i~b.li. isperc i zatim ispuni tvrdim asfaltom ili slicnim izoladonim. clasticnim mUlcrijalom, sHcno sl. 17.

,. ~J ..;,;'

-l.
".2.

J. ..1

Slika 17 S) privremeno I) osnovni zid: 2) ialivcn prl"lor; 3) oblogll podn01ja; 4) bidroizolucija: ra~dclnica; 6) horizonlalni oslonae podnoija; 7) Iroloar, odnosno pod.

pralna

6.43

odnosno poda. Izmedu pod loge (zida) i oblog~ podnozja. kao i izmedu obloge podnolja i IroIO:"". mora se predvideli i izradili hidroizolaeioni sloj. ako se podnotje nalazi k,1O saslavni deo spoljne obloge. ili obloge u vlaznim proslorijama.

6.5
6.SI

Obrnda dilalationih

ruzdelnien

Verlikalne dilalaeione razdclniee mogu se obradili na naCin prikazan na sl. 18. Sirina razdclniee mora biti najmanje \ em i u nju se Slavlja elaslicni umelak propisan u la~. 2.4.

..!..

Slika I) .11I,IICn; umclllk:

18
dllaluciju I'II/ddnkll Igrude.

2) 11I1'llvnl kit: 3J evellluuluu

6.52

Elaslieni umeei po prethodnoj lacki I reba da ispunja\'aju samo oko 1/2 dnbinc raHldn;ee. lakn <la prcdnja pulovina l"allh;lnicc t1!\tnnc prn/.nn. u prnlninn !oIC nuklUH.Jnoi~punjanl I.:tp'i\'nim clusliC:l\im kilom.

6.6 6.6\

Oblaganje

slepcnica

Oblaganjc slepeniea iz\'odi se na gazislima i tclima slepena, a ukoliko je projcklom i na obimnom zidu Hi obraznom nosa~u, u vidu podnolja, 51i~no 51. 19.

pred\'ideno,

Strana 12 JUS U. F7. 010

935

~~~~
r ipovi d./alja C

Slika 19 I) gal;;;te; 2) celo; 3) cementni malter; 4) i 5) podnolje 6.62 6.63

du! lida, odnosno du7. obralnog

nosaca.

Ploce gali;;ta moraju biti debljine najmanje 20 mm. sa prednjom stranom proizvoljno profilisanom. slicno detaljima uz sl. 19. Prednja, gornja ivica gazi~ne ploce mora da bude zako~ena Hi laC !>Ijena. Gali;;ne ploce se poldu u sloj ccmentnog maltera (posteljieu) tako da ploce celom povrsinom po. Civaju na malteru bel supljih mesta. Prednja ivica gazi~ne ploce mora biti za I do 2 mm nila od spoj. nice galista sa celom. Ploce cela stepenica mogu biti tanje od gazisnih ploca, ali najmanje debljine 10 mm, n postavljaju se n~ sloj cemenlnog maltera. Ploce podnozja, debljine najmanje 10 mm, postavljaju se na sloj cementnog cuje na prethodno ocisten lid, odnosno obrazni nosac. Obh'~onje podovo Oblaganje (polaganje) podova izvodi se ploeama debljine propisane u taco 2,18 na prethodno ociseenu i opranu podlogu (meduspratnll konstrukcijll, masivnu plocu ild,) preko koje se ra7.:lslire sloj cemenlnog maltera premo odredbama taco 2.27, cija debljina mora hili najmanje 2 em. Ce. mentni malter za ovu svrhu mora biti konzistencije vlaian kao lemlja i mora se solidno podbijati pod place. Ploce se polatu tacno horilontalno ili prema predvidenom nagibu. Po zavrsenom oblaganju poda, spojniee izmedu ploea se moraju zaliti !itkim cementnim malterom, a visak maltera se, po njegovom stvrdnjavanju, mora pa!ljivo ostrugati; zaprljana mesta prem" potrebi oprali. Iznad dilatacionih razdelnica zgrade (u podlozi) moraju se izraditi dilatacione razdelnice i u obloli poda, slicno sl. 18. maltera koji se naba.

6.64 6.65

6.7
6.71

6.72

6.73

7 7.1 7.11
',12

Zavrsne otlrcdbc
7.o~lltnc mere I'omoenc konstrukcije. potrebne pri izvodenju obloge, kao sto su skele, dizalice i sl., llIoraju hi', uskladene odgovarajueim propisima 0 lastitnim merama pri izvodenju gradevinskih radova, i moraj1l se odriavati u ispravnom slanju sve do zavrsetka radova na oblozi. ZaWlne mere, u smislu prethodne tacke. podrazumevaju ,ve mere potrebne la zaWtu radnika r I transportu i ugradivanju potrebnih materijala la oblogu, i ostalih radnika uposlenih na drugir,] delovima zgrade, kao i eventualnih prolaznika.
j

936
7.13

JUS U. F7. 010 SIr8n8 13

U cilju 7J\~lite izvedenih delovu obloge. do preduj. nuru~iocu zavrcne obloge, u nnro~ilo oko vrutn. prozo"" raznih iviea i sl., izvoda~ obloge obavezan je da ih obezbedi privremenom oplalom iIi slicnim sredstvima, kako oblozene delove ne bi o~tetili radnici zaposleni na eventualnim drugim radovima na zgradi.

gipsanog maltera koji se kao zitka ka~a razlije preko obloge i ostavi da otvrdne.
7.2 7.21 Pr.m.ravanj. I. obra~un izvlienih radova

G"zi~ta stepenica. podovi i drugi horizontalni delovi obloge, za~ticuju se tankim slojem (I do 3 mm)

7.22

Izvrseni radovi na oblozi premeravaju se i obra~unavaju i to: 1)0 m2, obloge za rayne i oble povr~ine. bilo vertikalne, bilo horizontalne; po duznom metru, obloge za uloline. pragove, vence, stepenice. oarade, na r8Zne na~ine obradene ivice. dilatacione razdelnice i sl.; po komadu. razni elementi odredenog oblika i velifine koji se vise puta ponavljaju kao sto su konzole, balustri i sli~ni elementi. Zu obloge za koje je ugovoreno obrafunavanje po m2. mere se stvarne duzine i sirine vidne obloge, pri cernu se neobloleni delovi povdina do zakljucno 0,30 m2 (npr. ni~e za osigura~. ventile i 51. u vertikalnim oblogama, ili osnove stubova i 51. u podovima) ne odbijaju. obloge za koje je ugovoreno obra~unavanje po duznom metru, mere se najdule vidne ivice obloge. Z" Izvouac je obavezan da za svrhe obra~unavanja pripremi ta~ne podatke 0 stvarno izvr~enim radovima na oblag.,nju, i eventualnim izmenama i odstupanjima u odnosu na prvobitno ugovorene pia nove. Ukoliko pri obra~unu nisu pripr<mljeni dokumenti navedeni II prethodnoj tafki, izvoda~ je dulan da obezbedi potrebna pomocna sredstva za pristup oblolenim povdinama. odnosno da omoguCi premeravanje pre skidanja skele. Isto tako, izvoda~ mora da obezbedi potrebne radnike za pomaganje . pri premcravanju. Preda]a iznsenih radova Gotovu oblogu izvoda~ je obavezan da preda narufiocu oSI"taka i, prema potrebi, opranu. polpuno ofiiCenu ad nmltera ili drugih

7.23 7.24

7.25

7.3 7,31 7.32

SYe skele i druge konstrukcije, upotrebljene pri izradi i zastiti obloge, moraju bili uklonjene. Razne otpatke. suviSne plo~e i drugi materijal, koji su preostali od radova na oblag"nju. izYoda~ obloge je obuvezan da ukloni sa zgrade i grudilistn. Nedostatke koji se pri predaji naruciocu utvrde na oblozi i ostnlim r"dovima, a koji su proistekli radom izvodaca obloge, izvodac mora strufno da . opravi i dovede u ispravno stanje u odredenom roku.

7.33

7.4

Rok ob8Tezne primene Odredbe ovog standarda primenjiyace se abavezno od J. januara 1967. godine. Oye se odredbe neee primenjivati na radove na oblaganju ukoliko je njihovo izvr~nje zapoceto ili ugovoreno pre navedenog roka.

Veza sa drugim JUS B.B3.2oo

stundardima Prirodni kamen. Plo~e za oblaganje zidova i podova. Oblik, dimenzije i klusifikucija Cementi Klasifikacija klinkera Aluminantni Gradevinski Prefabrikovani Prefabrikovani i uslovi kvalileta cement. kree gradevinski clementi. Stepeniee aradevinski element I, Prozorski band od prirodnoa kamena cemenata proizvedenih od portlandcementnog. ispitiyanja

JUS B.C1.OIO JUS B.C1.011 JUS B.C1.0IS JUS B.C1.020 JUS U.N1.201 JUS U.N9.0SI .-

Uslovi k'{aliteta i mehanicka

AtamD81 Beon8dakt Irafltkl uvod - Beolnd

DK 621.8:001 3 J UGOSLOVENSKI STANDARD

SA 08A VEZNOM PRIMENOM oil 198(}.01.(J9

937
Projek tovanje nUll tib brUla 1 hldrotehniekib n88lpa TEHNICKI USLOVI

JUS U.CS.020
1980.
SlutbenlliltSFRJ, br. 25/80.

Pmilnk

br, 31-7303/1

od 198()'~17;

Dam~ Tec/mica/ requirement. for de'l8n

1 1.1

Predmet

standarda

Ovim standardom utvrduju tehnltkl uslovl za projektovanje naslpa i nasulih brana kojl izvode " od prlrodnih materijala, a za polrebe vodoprlvrede, eleklroprlvrede. InduI,r1e, pretetno III potpuno " saobrataja I u komunllne avrhe. Ovaj standard definlle tehnleke elemente projektovanja 0 kojima je neophodno vodiC. neuna formlranju lehnleke dokumentacije, Izvodonju I eksploatacijl hldrolehnltkih naslpa I nasutih brana. pri

1.2

2 2.1 2,2

Izbor tipa konstrukcije

nasipa ill brane razmalranja varijanlnlh enj. na

Tip konltrukcije ae odreduje na osnovu lehn'ltko-ekonomskol jednom 111 vile pregradnih mesla. Na Izbot IIpa nasipa IIIbrana ulleu sledetl raktorl:

- r."",I01.lvl nlilerlJIIII koJI po IvoJlan leomcl\lUlltkl1ll IVOJI'vllll. I ekapiool.clonllll nllovh,,,, IInl:l1.en obzlr za korlltenje;

kllmatski uslovi kojl definllU dutlnu Irajanja sezone za rad sa pojedlnlm malerljallma I uslovl za laj rad; prlSlupotnosl prom. (Irose) gde It smello konltrukcij., u odno.u na lokaelje "'"I)()lot.lvlh mOler;j.l. I Iredllv.1.I lrallipurt. u~loyt tt'meIJt'III. konalrukrljt', kakn f"1 a('lornrhRlIll'khn IVnJtlvlml IrlllrU. I.kn I u vt'/.1 ." ohlllln"" vralolll I n.jolljelll r.llov. no oJ.tanJII lemelJ., loku\l. u l.m.IJhnil I "'lIghll ",,;...Im. koJI prelhCIII. III ogranltavoju ugradlvonje malerlj.la u konslrukclju, a zavlse od oblika lerena I avojslava lemelJa kao sredlne za koju se vezuje objekat; uslovl Izvodenja oslalih objekata (evakuaclonih organa, objekau razne namene sme!lenih na profilu ill Irasi), vremenskl I organjzacloni uslovl, koriltenje malerijala Iz Iskopa, redosled radova, bezbednosl lid.; uslovl u vezl sa mogutnoltu elapne Izgradnje I etapne eksploalacije konsnukclje (pre deflnlllvnol dovrlenja); hidrololkl uslovl na profolu (ili tras!) I probleml evakuacije voda u toku iI.gradnje I u loku eksploatacije;

- lie pen selzmltnoslilokaelje na koJoj .. I,"dl obJekal (brana-naslp); - ugrotenost podrutja nlzvodno od brane, ill posebnl zahlevi u 10m pogledu; - vojn! - stratelkl znataj konstrukcije I poaebnl zahtevl u tom pogledu; eksploalaclonl uslovll s 11mu vczl redovna I vanredna opleretenj., vr.me korlltcllja objekla 1sl.; velitina I znataJ objokla I I 11mu vezl Ilrpen uhlevan. 118\1rnosllI dozvoljelll al,I"" rll.lka.

1 izcl8nje

SA VEZN1 ZA VOD ZA STANDARDIZACIJU I

938

Navedenl faklorl, svaki za ,sebe, mogu predslavljall predmel projekla, odredivanja kroz Iludije I Islntivanja, UImogu bill zadall projeklnirn zadatkom. Faklorl koji ulii~u na izbor IIpa ili Jokaeije brane, a ne podie1u mogu~nosti Istra1ivanJa ill se mogu defmlsali na drugim osnovama, rnoraju se navesll u projektnom zadatku. odreditl

3 3.1

Materijal za grade.ve Za nastpe I nasule brane rnogu se korlstill svi prirodnt, dofabrikovlni I indullrljski malerijali kojl au posloJanib IVojslava u vremenu ekspJoalaeije - korllfenjl objekla ill elja promena svoJsllVI ne umanjuJe sigumosl I funkcionalnosl obJekla ispod polrebnog nlvoa, iii se II promenl u vremenu uzirna u obztr pri iz.radi projekla i iz.boru dirnenziJa. Za koriltenJe malerijala koJI sadrte lakoraslvorlJive soli I nepotpuno razlotene mllerije organskog ill neorganskog saslava potreban Je poseban dokaz. Plema utaj nameni malerijali mogu bill:

3.2 3.3

zapllvnl, kojl lIu1e za formlrlnje vododrtive zone u lelu brane I na kontaklu sa temeijlml (Iepib); kojl lIu1e za pribvallnje I odvodenje fillraCtonog tokl cprovtrne vode) Iz.temelja - dr.namo-fillarskl, Uliz. lell brane I za ubrzavanJe konsolidaeije zona brane Izsrldenib oil ltilljivib malerljlla ill lemelJI; - zallilno-obioml, kojiliute za spreeavanje erozije od spoljnib ulleaja kojl deluju na branu ill nlllp; nosivl, kojl slu1e da obezbede slabilnosl i dovoijno malu deformabUnol1 naslpa (brane) prl eemu su 01la1e funkeije sporednog znaeaja; balaslnl, kojl alu1e da obezbede ve~u malU za nnsivu zonu, I 11m da svoJstva evrslo~e t deformabUnosti balaslne zone imaju spored an znaeaj.

3.4

Po svojim osnovnim svojslvirna malerijali koji se korisle za nasipe i brane mogu biti: a) kohezlvni

- finozml

maleriJali

sadrte preko 50 % frakelJa silnijib od 0,063 mm, Imaju granleu leeenJa (WI) ve~u od 20 Iln<\eks plaslienostilp ve~1od 10, odredene na frakeiJama krupno~e Ispod 0,50 mm, irnaju merlJivu evrslo~u prt vlatnosll oko Wp Oednoaksijalna evrslo~a), ne ..drte vile od 5 do 10% frakeija od 0,50 do 5,00 mm; flnozrnl materijall

b) nekohezlvnl-

- ..drte preko 50 % frakeija sitnijib od 0,063 mm, irnaju granleu teeenja (Wt) manju od 20 I indeks plastienosli Ip manji od 10, odredene na frakeijama krupno~e Ispod 0,50 mm, irnaJu praktieno nemerljlvo malu jednoaksijalnu evrsto~u pri vlamosll oko Wp, irnaju zma silnija od 4,74 mm;

e) nekohezivni zmasti(Jrlnularnl)

malerljall
'

sadrte oko t 2 % frakeija silnijib od 0,063 mm. - Imajll najv~e zrno oko 5.00 mm !IIlmaju naJvile 5 do 10% frakeGI krupnlJlh od 5,00 mm; d) grubozrnlmalerljali
sadrte vile od 50 % frakelja krupnijU, od 5,00 mm,

ne sadrte vile od 12 % frakelja Iltnljlh od 0,063 mm;

e) meianl malerljall

sadrte od 12 do 50 % frakega silnijib od 0,063 mm, irnaju granulomelrijsku krivu sa priblitno horizontalnim d.lom u nekom podruCju (nedostalak pojedlnil. f..kelJa);

f) poboljl3ni malerijali (sa induslrijskirn proizvodirna).

939 3.5
Za ftnozrne malerlJale I nekohezlvne zrnasle malertJale sa najkrupllijim zroom oko 5,00 mm prlmenJuJu se jugoslovenskt slandardt za geomehanitka ispilivanja navedent u t. 3.7 Igcomehanltka AC-klaslftkaci. ja, kao !lo je navedeno u lehnltkom normatlvu za lemeljenje. Za grubozme i me!ane malerijale primena JU~slandarda je ogranitena zbog efekla razmere velitine zma prema velitini uzorka i aparala za ispilivanje. Svako tspilivanje ovih malerljala zahleva analizu i provero ulieaja velitine i oslalih $Vojslava Zlna na dobijenl rezultal, Ij. proutellosl inlerakeije uzorak - aparal, a zalim uzorak - prirodna razmera. OSIIOVIIO geolllehanltk. "'OJIIV. IlllIlerlJlllo u h"lIIl (1I..lpu) dplo aU II 1131,,111,,1111"" JIIS 11.111.012, JUS U.BL.014, JUS U.BL.016, JUS U.B1.018, IUS U.BL.020, JUS U.B1.024, IUS U.BI.026, JUS U.Bl.030, JUS U.Bl.032, JUS U.Bl.034. U slutaju nedovoljnog prelhodnog iskuslva sa slitnim III \slim malerijalima (po ""Sla"ku, poreklu i lokaliletu), moraju se ispilali sledeta posebna geomehanitka Ivojslva:

3.6

3.7

3.8

mineralo!ki
hemijskl

saslav (kvalilalivna
podzemne vode,

i kvantilativna

analiza)

frakeija.

saslav

3.9

ekspanzivnosl - bubrenje, skupljanje, oselljivosl prema zasitenju (pri dodiru s vodom) u pogledu promene deformabilnosli, oselijivosl prema pulzaeiono-dinamitkom opleretenju, oselijivosl prema dlsperziJi glinenill frakelja u uslovima slrujanja vode iz akumulaciJe koja je druktijcg kvalilela 0.1 podzemne vode, dukliinosl - slepen razvlatenja malerijala do pojave pukolina, puzanje pri stalnom naponu I relaksaelja napona p~i .lalnoJ defonnaciji, brzina disipacije porilih prilisaka, degradaeija u vremenu, utieaj mraza na tvrslotu.

Na lokaeij; gde .. predvlda eksploalaelja lIekog malerlJala lIIoraJu sc ohavlll 1.lral.1I1radovl koJh"', sc dokazuje:

3.10.

zaliha malerijala u latno odredenim graniearna, uniformnosl saslava, podobnost za eksploalaeiju, geomehanitkl kvaliletl matceijala (hllni za upotrebu), % otpada Galovine).

Za malertjale koji !Ie mogu korislill za nasipanje vUe sc laboratorijska I lerenska ispilivanja kojima !IC utvrduju klaslftkaciona I inl.enjerska $VojSlvabllna za: ekspJoalaeiju u raznim vremenskim prllikama,

ugradlvanjena najracionalniji natin (oplimalanutro!ak energijenabijanja),

vododr1JjivosII erozionu slgumost (spoljnu I unularnju), stabilno.1 I deformabilnosl, poSlojanosl u eksploalacionim uslovima.

4 4.1 4,2

Temeije~e Brane i nasipi od prirodnih malerijala se mogu gradili na slenovilom i neslenovilom Ilu u lemeljlma. Povezivanjem lela brane Ilemelja mora se obezbedill:

statltko sadejstva, filtraelono sadejSlva, erozlona siluroosl, defonnaeiona slgumoll.

940.

..

4.3

Za zale~ene geomehanl~ke karakterlstike lelmoekonomskom analizom odrediti:

Iia na profilu I za obllk pregradnog proma mora

'"

4.4 4.5 4.6

najpovoljnljl raspored i primena malerijala u lelu brane iIi nasipa, najadekvalniji trelman lemelja u eUju obezbedenja s;gumosli od erozije, defonnaeije i gubltka vode, najpovoljnija upotreba malerljala iz raspolotivih iskopa za druge objekle.

Svojstva lemeljnog lIa nalaze sc u Interakeijl sa svojstvima zona u branl (naslpu) i la inlerakcija odreduje dimenzije I karakler zona u brani (naslpu). Ako se u malerijalima lemeljnog lIa ulvrdi prisulnosl neslabilnih, rastvorljlvih sastojaka, moraju sc pri temeljenju preduzeti posebne mere. Radovi (prlvremenl I prlpremni) kojlma se remet! prlrodno stanje u lemeljima moraju sc izvodit! tako da se u lemeljlma ne usposlavi novo slanje za koje konstrukelja nasipa ill brane nije s;guma, Iii se moraju izvesti I naknadne me~e za uspostavljanje polrebnog kvalilela u temeljlma.

5 5.1

Racunsko Definieija

dimimzionisaqje

Pod ra~unskim dimenzionlsanjem podrazumevaju se leorijske, semiempirljske i empirijske melode kojima se odrcduju dimcnzije svakog konstruktivnog elcmenta iIi se za usvojenu veli~inu konstruktivnog elementa odreduje numeri~ka vrednosl koja karakleri~ da Ii usvojeni elemenl zadovoljava iIi ne. Dovoljnost dimenzija se definl!e krlterljumlma koji se usvajaju u odnosu na ra~unskl uticaj I metodu prora~una. Stoga se metoda prora~una I krlterijum koii se poslavlja kao dovoljan moraju jasno iskazat! u postupku ra~unskog dimenzlonl..nja. 5.2 5.2.1
Osnovni Prora~un Prora~un prora~uni fillraelone filtracione slike obuhvala: sllke

polotaj provirne linije u lelu brane i u lerenu, tj. bokovima na koje se oslanja brana;
koli~lnu filtracionog prolieaja kroz telo brane, temelja I bokova;

pijezomelarske priliske I gradljente u telu brane, pri izlazu iz lela brane llerena, materijala razli~llih propuslljivosti, na Izlazu loka filtraelje u drename elemente.

na konlaktima

Filtraciona slika, u zavisnosti od slot.onosli, doblja se:

anallti~ki, pomo~u strujnih mreta (dvodimenzionalno); numerl~klm melodama (dlrereneni pnstupak. kona~nl elemenl); - eksp..hnentalno, na modeUma (analogonlma) I nzl~klm modeUIIIII. Slepen ~malizacije (upro~enja) slvarne sredine se u svakom konkrelnom slu~aju mora opravdati pOlrebnim slepenom ta~nosli rezultala I njihovom prlmenom (korl~enjem), !to je Islovremeno i kriterijum za prlmenljlvost usvojene metode.
Prora~un filtracione

5.2.2

erozione

sigurnoall

VUI se za one maleryale u telu brane I temeljima kojl su podlomi erozyi usled delovanja filtracionih sila. Razlikuju se slu~ajevl za:

fi1tarski neza!ti~enl

materijal

(tj. sa. slobodnim

Izlaskom fi1tracije na povUinu);

fillarski zanl~enl malerljal (zone u telu brane Iii temeljlma).

KIlterijumi za fi1tarski neza!ll~eni I za!ti~enl materijal se defini!U preko srednje vrednostl gradljenta koja ne sme blti ve~a od dalih u tabeli I i 2.

941

Tabela I

Kriterijum za ftltarski nezaUiten materijal Malerijal Finozrni pratinast pesak Finozrni pesak 0,063 < d < 0,50 mm Srednjezrni pesak 0,50 < d < 2,00 mm Krupnozrni pesak 2,00 < d < 5,00 mm Srednjezrni Sljunak 10,0 < d < 20,00 mm Krupnozrni Iljunak 20,0 <d < 100 mm Zbijena gJina 0,50 < Ie < 1,00 Cvrsta gJina Ie < 1,00

Jar 0,12 0,14 0,17 0,20 0,30 0,40 0,50 0,65

Tabela 2 - Krilerijum za ftltarski zaUiten malerijal J'f 10 12 3 4 Zbijena glina u brani Zbijena glina u lepillu, debljine 0,50 m, najmanje Glinoviti prall u brani Glinoviti prall u lepillu, debljine 0,50 m. najmanje Malerijal

Konlaktna erozija zemljanih materijala na spoju sa konstrukcij.ma od maler;jala vete krulosti (beton, telik, drvo, plaslitne materije itd,) spret.v. se na Osnovo istih krilerijuma, ali primenjenih ne n. srednje vet na najvete izlazne gradijenle (lokalne), kOJI 50 odreduJu iz filtraclone slike (pToTatunom ili model skim ekspeTimentima),

5.2.3 5.2.3.1

Pro rat
Odredivanje

un

filtarske

ZOne
sastava

granulometriJskog saslav prvog

Granulomelrijski

pest.nog

Jillra mora zadovoljavati do 12 % sadTtaj.

sledete

uslove:

najvile 5 % zena silnijih od 0,063 mm (izuzetno 10; koeliciJent Jednoiltnostl d60/d 10 .;;

0,063 nun);

- d.. < 2 mm.

942
Filtar slutl da glinene i prafinaste Granulometrijski sastay drug~g materljale Stiti od kontaktne erozlje. IIjunfanog filtra mora zadoyoljavati usloye:

d.o F II =(5 do 10) X dlO F I kada je: (d", F II/d,o F 11).3 do 4 iii: d.oF II- (12 do 58)dlO F I d.. F II = (12 do 40)d..
I

FI

kada je: (d", F II/d,o F II);> 6

(d.. F II)' d 10F II X d", F II

Granulometrijskl sastay drugog

=odldo3

drobljenog filtra (sa nezaobljenlm unlma) mora zadoyoljayall usloye:

dlO F II

=(9

do 30) X d.o F 1

d.. FII-(6do

18)Xd"

Fl

0,063 mm, and a se Ukollko se radio za!till materljala fije je najkrupnije zrno ycee od 5,00 mm ad 10 > napred naYedenl Izrazl za odnose F I I F II mogu korlstlll uz usloy da se za F 1 granulometrijska krlya redukuje na zrna manja od 5,00 mm. Prl upotrebl perforlrane drenatne ceyl krutn,?g preseka prefnik olvora mora Izn05111: ~<; 2,5 d.o F
~ <; 0,5 da. F

pri femu filtarskl materljal aka ceyl treba da ima d",/d 10 <; 5,

5.2.3.2

Prorafun dlmenzlja fi1tarsklh zona Dimenzije filtaukih zona odreduju se po parametrlma:

doyoljnog

kapaclteta

doyoljne dimenzije za slgurno I ekonomlfno Izyodenje.

KapacUet 50 odreduje hidraulifkim prorafunom (jllracije, a konstruktlyne potrehne dimenlije zayl.. od sredstaya za izyOl1enjoI koltanja materijala koji 50ugraduje kao filtar.

5.2.4 5.2.4.1

Prorafun

zaltltne

ohloge

uzyodne

yodene

ko.lne

Odredlyanje merodaynog rafunskog uticaja yisine talasa

Uticaj ylslne talasa odreduje .. na osnoyu: yetra koji deluje uprayno na osu hrane;

usyojene

brzlne, prayca I trajanja

-.943

vrednostl efektlvne

dutlne zalela za pravae t 45 od pravea delovanja merodavnoa velra po oh~ascu:

1:1 XI eos',"!

efektlvnl

zalel:

1:1eos

'"!

gdeje: a;
Xi

= 0;t6;tI20;t

180;t240;t300;t36;t42;

a;

= odgovarajute dutlnezaleta;1:, eos,"! =13,15; = 0 odgovara normall na pravae pruhnja brane.

Polio se odredi merodavna dutlna zalela za pravae a = 0, onda je vlsina talasa (ratunska) odredena Intenzltelomi trajanjemvetra kojl se poklapasa praveem = O. '"! Izhor merodavnog Inlenzllela I odgovarajuteg trajanja velra Ie vrli prema dljagramu, prl temu Ie merodavnllntenzltet uzlma za verovatnotu pojave od 2 %.

100
'I(J

:i

:5

15 2.

) ~,1;1.,1O

tr 10 10~ JO '"

Dulina ulela u km.

Dijagram vi.lne talasa (0.15 m do 6,00 m) 5.2.4.2

Odredivanje Dimenzije dimenzija za!tilne za!tllne obloge se na o.novu merodavne velltine tala.a pomotu poluempirlj.kih iii

ohloge odreduju ohrazaea.

polueksperimenlalnih Okvirne vredno.ti

nasule obloge od krupnog kamena za kosine I: 2 ,do 1:4 dale .u u labell 3.

Tabela 3

Okvirne vrednosli nasule obloge od krupnog kamena

Mmlk., mala kg 90 225 675 1250 M50% zrna kg 22 45 90 160 Mmlll.5!! M5'!L kg Dehljllla .Iuja IIpravllo liB knsillu m

Nojvcta vl.llla tolo.o H

do 0,60

0,5 I 2 3 0,8 1,0 1,50

mln do do do

U,4U 0,50 0,60 0,75

0,60 do 1,20 1,20 do 1,80 1,80 do 2,50

,
944

Mogu se dOlvolili odslupanja od t 50 % M za svaku velitinu. Odnos pretnika Hna i mase se rat una po obraseu: M=O,76XO'X'Y gdeje:
'Y suva zapreminska masa zrna U ohlozi. Zallilni fillarski sloj ispod ohloge mora Imatl:

0.. F = (5

I do

10

1 ) X Dn obloge,

(0", F/0 10 F) = 3 do 5

I dehljinu najmanje 50 % dehljine obloge. Zallila od erolije malerijala u lelu hrane vrll se prema fillarsklm krilerijumima illotenim u I. 5.2.3. Za armiranobelonske zaltitne plote se ,uzima:

dehl]lne

15 em U lala", od 0.50 m, 25 em za lala", od 2,50 m;

% armiranje

O,5'1f u obe lOne I u dva pravea;

5.2.5
5.2.5.1

- mere u osnovi - najvile 3 m (tj. 3 X 3 m) primenjuju kao lldana ohloga, mogu usvo]ltI na]manje vrednosli M.o % Za belonske prllme, ako '" od 10 kg za talas do 0,60. Za lalase vete '" od 0,60 mere blokova dale za kamenu obloBU, tj. moraju '" odredili proratunom. Odllns IID]krate prema IID]duto] IIralll prllme ne sme pretl odnos 1:3. Podloga za beton.ke obloge formira lako da ne dode do njenog ispiran]a kroz spojnice. '" Analiza slahllnostl kosin a Op!ta natela Analiza slabUnosti kosine se sprovodi po principima I zakonima leorijske I primenjene mehanike krulih i deformahUnih tela. Izabrana metoda proratuna mO,rase oslanjall na realne uslove za sile I dcformaeije, 0 temu se mora dati ohrazlotenje uz proratun. Anallu ohuhvala: ratunsku !emu, para meIre tvrslote, raspored unularnjih slla. faklore slgurnost\, velitinu dozvoljenih deformacija.

Za usva]anje svakog od navedenlh elemenala uhleva obrazlotenje. '" Proratun slabUnosti vrll za uslove rayne deformacije. Ij. za krititne promene upravne na prutonje '" posloje posebni razlozl za sprovodenje proratuna u trl dimenll]e. hrane (naslpa), oslm kada

5.2.5.2 5.2.5.2.1

Ratunska opleretonja Stailla opleretenja Za zemljanl n.slp III hrallu stalno opteretelljo se fnrmlra po ohavljonoj konsolhlacljl, tj. po uuzlmonJu konatne upremlno pora I po postlullju dennltlvllih napono u tvrsloj fazi. U votint .Iutajeva slalnn opleretenje se sastoj I od:

sopstveno

mase nasipa (brane),

mase stalnlh objekata na nastpu (hranl),

945

5.2.5.2.2

stalnih povr!inskih sila od vode, stalnih zapreminskih sila od slobodne vode u sredini (uzgon--pijezometarski prillsak).

prlll.ak, flllr.c\oni

Povremena opteretenja

I'ovrem"noopteretenje 50 Javljau eksploataeiJl1mote imati reddvnlIIIsluCajnikarakter, tj. Javljati50u

pozn.tim 111 u nepoznallm, slutaJnlm perlodlma vremena. Z. naslpe koJI slute i za puteve to je saobrataJno opteretenJe, Z8 br.ne Je to oscll.elJ. nlvoa vode u akumul.elJI, lel7.mlCkl utlcaJl, eklplo7.IJo, dlna",ICko ",lIIlno I .IICnn. Povromeno opteretenje zavlsl od tipa objekta, ali 50 mora jasno zadati, narotito u odnosu na stepen konsolidovanosti brane IIi nasipa.

5.2.5.2.3

Prlvremena opteretenja Prlvremeno opteretenJe se javlja u toku Izvodenja 111 eksploataclJe kao prlvrerneno, prola7.llo ,tanJe u knJe so objekat (naslp, brana) vlk ne vrata. Deflnlcija ovog opteretenja Je speelnCna za ,vakl obJekat, ali .. mora jasno zadall jer predstavlja nelzbetno stanje objekta pre nJcgovog potpunog dovr!cnja I preozlmanja funkeije za koju 50gradi.

5.2.5.3

RaCunska

!ema u ulvrdlvanjn granlCnog sluCaja konOguraelje (naglha koslna, vldne kn,lna kod kojeg 50 sredina je: kllzanja) izmedu nepokretnog utieaja) i potencljalno pokretnog pnkrclni dcn dela u branc nalazl u stanju zadovoljavaJute (kao brane ill naslpa). slguroosti protiv za njenu funkcionalnost

ProraCunstabllnosti sastojl 50
sloma i u stanJu deformaeija Za formlranje a) odabrati raCunske razdelnu

I II.) I graniCne vellClne opteretenja

prihvatijivih (Hnljo

!erne potrcbno povr!inu

popreCnom pre5Ok~; b) dennisaU veHCinu I pravae (naslpa); c) dennlsali mehanizam

"clovanja

slla (spoljnih

na potencijalno

deformlsanja

(pomeranja)

poteneijalno

pokretnog

dela brane (naslpa),

i to:

- kao krutog tela u eelinl, - kao krutog tela izdeljenog u blokove IIi lamele, - kao kombinaeiju krutog tela I zona u stanju graniCne ravnotete.

5.2.5.4

Parametri

Cvrstote

I'nsto]e pura",otrl Cvrsln~e Z8konsolldovano I pararnotrl Cvrsto~e za nekonsolldovana slanja tla - materijala od kojeg je formirana bran a (nasip). Za nekonsolidovana stanja tla parametrt Cvrstote 50 mogu dennisatl preko parametara Cvrstote za totalne napone ili preko parametara Cvrstote za efek IIvne napone, uz odgovarajute para metre pornog pritiska u tlu. Za konsolidovano stanje 50 primenjuJu parametri Cvutote za efektivne napone. OpW oblik definieije Cvrstote za totalne napone je linearoi zakon:
Sn = C + un

tg 8 '

gdeje: Sn - smiCuti napon u posmatranoj ravnl prl lomu; un - normalni napon pri lomu; C i tg 8 - parametrl Cvrstote za totalne napone, zavlsnl od:

stepena

konsolldacijo,

zbijenosli i vlatnosti materijala, vnte materiJala, nivoa naponskog stanja (un) u posmatranoj taCkl.

946

.'

VoblCajenl napona:

oblik deOniclje

CvrstoCe u efektivnlm

naponimaje

lineami

zakon za odredeni

nlvo normalnlh

s~ = C' + (I~ tg 8' gdo !It!olnakum

konsofidac!je:

(') Oln8COYI tI~nllklJu

U orakllvnhl1

IIUPOIlI1l1l&,

a purut1lctrl

C,'I tg u' 11~7.nvlfU' Uti .1f'p~IIN

o~ =an
gdeje: V

-U

porn! pr~tlsak u P9smatranoj tatki.

V op~tem sluC.Ju z.vlsnost tvrstoCa od norm.lnih naponaje nelineama. 5.2.5.5 Raspored unutrUnjih sila Raspored unutrunJIh slla u potenclJalno pokretnoJ masl zavlsl od velltlne re.kllvnlh slla (napona) na kliznoj linijl I odno'ia (In i Tn dut te linije. Ovaj raspored zamenJuJe analizu napona I deformacija po teorijama plastiCnog,1kruto-plastiCnog, elastitno-plastiCnog I drugog reolo~og ponllanja matergala I omoguCuJe !znalatenJe najnepovoljniJeg odnoSl optereCenJa I reaktivn!h otpornlh ,ila za pretpo,tavlJen obllk deformacije (tJ. usvojenu kllznu IInlju). Nat!n uvodenja unutra~njlh olla u anallzu zavlsl od prlmenjene metode.
d

5.2.5.6

DennlelJa f.ktora sigumosti Faktor sigumosti u analizl stabilnosti deOnUe 50 kao odnos raspolotive CvntoCe prema otporu potrebnom da 50 odrti ravnoteta izmedu optereCenja koje deluje na potencijalno pokretljlv deo brane (naslpa) I reaktlvnih - otpornih sila na kliznoj IInlj!. Faktor sigurnosti 50 sratunava kao konstantan prosetan odnos koJI je Jednak u svi", tatk.",a kllzne IInlJe,.1I ne mora hitlJedn.k za paramet.r C I tge, tj.lzraz:

tg~ 1:Tn -1:'= +1:(1 n Fe Fe

u kojem je sumiranje I izvrkno dut klizne I,inije (koja mote da prolazi kroz zone razlltitih parametara tvntoCe) deOnlk faktore slgumosti F IF e < Kr!terijuml za najmanjl dopulteni f.ktor sigumosti

5.2.5.7 5.2.5.7.1 VeliClna najmanjeg dopuUenog faktora slgurnostl odreduje se u odnosu na:

veliCinu dozvoljenih

pomeranja,

5.2.5.7.2

karakteroptereCenja (stalno, povremeno,pulzaciono,dinamltko-udarno,slutajno ltd.),

svojstva materijala u pogledu odnosa naponl-deformacije, - stepen Istratenostl $VoJstavamateriJala I pouzdanosti pojave optereCenja. Zavisnost faktora sigumosti od dozvoljenih pomeranJa ProraCunom stahllnostl !II ne odreduju dlrektno v.lltln. pomeranja, vet 50 u'tannvljava moguCI red velltlne deformac!je na osnovu pro5Otnog smltuCeg napona kojl se dopu~ta na krilitnoJ potenelj.III"j povrlini i velltine deformacije koja 50prl takvom smltutem naponu ostvaruJe u opitlmL V zavisnosti od objekata kojl 50 nalaze na podruCju gde so .nallzira stabilnost, ocenjuje 50 red velitlne pomeranja (em, mm ltd.).

5.2.5.7.3

Zavisnost faktora sigumostl od karaktera optereCenja kada veliCina deformaclja nije ogranltena Z a s t a I n a 0 p t ere C e n j a koja 50javljaju u redovnoj eksploataciji ohjekta za duti iii krati vremenskt period ublevaJu so naJmanJI faklorl alabUnoaU: - Fom... ;;0',50, za brane (naslpe) preko IS m vislne,

.947
- F, mil. ;> 1,30, za brane i nasipe ispod 15 m visine, pod usJovom da se evenlualno ouetenje javlja sarno lokalno

Ida se mote relativno

lako popravlti.

Z a 0 v rem e n a 0 I ere I' I' dozvoljavaju se faklori sigumosli:

ten j a koja se mogu, all ne moraju,javiti u redovnoj eksplo..t; .:,'

l
" J. ""

- F,mil." 1,30 za hrane (naslpe) Iznad 15m, .- F,mtn.;> 1,20 za brane (nasipe) visine manje od 15 m, pod. uslovol11do se evenluolno lokalno oUetenje mote lako poprav\tl, Z a s I uta J n a din a m I t k a 0 I ere ten J a, kao 110Je ulleaJ z.",IJolres., ek."I""J I' dozvnljava se F.o;; 1,00 za najvete Inereijalne slle koje se javljaju,u branl (naslpu), uz ohavezu da se odrede najveto pomeranja koja se mogu Jav\tl prl lakvom utleaju I uzlmaJutl prl anallzl konl Irajanje moguteg selzmltkog utieaja, 5.2.5.7,4 Zavlsnosl faklora slgumosll od svoJsl.va malerlJal. KrlterlJuml za prlmenu vrlnlh I rezldualnih (Irajnih) vrednosti olpornosti slahllnosti Izratavaju se preko: .- indeksa krlosti 10 = prema smleanju u a 1alll,

S., - Sr S..

,i

rezldualnog faklora
Sv. - S ' R=S.. - Sr

gdeje: S - prosetna aktivlranaolpomosl premasmieanjudut poleneijalnekliznepovrSine, S.,- ndgovarajutavrlnaolpornosl premasrnleanju,

S.

odgovarajuta rezldualna olpomosl prema smleanju,

I

Kida je za proutavanu kliznu povrlinu 10 < 0,50 i R > 0,85, mote se, pored rezidualne, zadrtalll vrlna olpornost prema smieanju; u protivnom se mora prime nit! sarno rezldua!na olpornosl prema smieanju, dut eele kllzne povrline, jer postoji znatna verovalnota pojave progreslvnog loma. Sv. I S. se odreduju kao prosetne vrednosll za odgovarajute prosetne normalne napone knjl se javljaju na delovima klizne povrSlne gde se primenjuju vrlne odnosno rezidualne olpomosli premo smicanju. PoUo se odrede vrednoslilD i R, ponovo se odreduje iii verifikuje definitivnl faklor slgurno.ti (prosetnO za eolu kliznu povrlinu. ' 5.2.5.7,5
Zavlsnosl faklora slgurnosti islratenostl naknadnlm od Islratenostl svojslava svojslava malerijala malerijala faktor slgurnosti se uvetava usvajanjem uz oh.vew najmanjih ve.lnkadj. Pri nedovoljnoj olpomosll ove vrednosti

koje se mogu oeenlll

II malerljale

kroz koje prolazl

klizna povr!lna,

ispitivanjlma.

5.2.5.8

1>07.voljene deformaclJe Dozvoljene deformaclje se mor.ju Iskallll I verlflkovall: a) na osnovu proratuna pomeranja, iii h) na osnovu slepena aklivizaelje olpornlh uslovljeno usvojentm faklorom slgumosli. Velitlna dozvoljenlh deformaclja spoljoe povesine hraoa I naslpa koJI nlsu u kontaklu sa drngim ohjeklima I tlja se kruna lit berrne korille' za javne saohratajnlee vlleg reda odreduJe so kao '%visine naslpanja i krete se od J % za vlstne manje od 15m do 1,5 % za vislne vete od 15 III, a do 5 'J!.za vl.ine vete od J00 m. sila dut krilitne poteneljalne kllzne povrline, Ito je

948

VeUClna dozvoljenlh deformacija u telu brane III naslpa, na spoju sa temeljlma I drualm (belonsklm) objekllma, odre(!uje se u zavlsnostl od konstrukcije spoja I 'leUCIne pojedlnlh zonl raznlh mlterljall u t.lu brine. 5.2.6 5.2.6.1 Anlllzi deformlcljl

Zadatak I svrhl Inlllze deformlcijl AnlUzl deformlcija se vrll u cUju: I) saaledlvanja pomeranja ZI vrome arldenja I u eksploatacljll odredlvlnju potrebnos konslrukUvnol nldvllenjl; b) obezhedlvanjl osnove za verlflkaciju rezullala osmllrlnjl; c) uocavanjl podruCja deformacijl zatezanja u vodozaptlvnlm zonaml (elemenUml) ,Iela brane; d) saaledavanja medusobnos delc.vanja zona razUCite deformahllnostl u hranl, u temeljima I na spojevlml sa drualm objeklima {potporni zidovl, prellvl, aalerlje tunelt, mostovskl stuhovlltd.); s

tim u vezl je verlfikacija usvojenih faktora slaurnostl sa aledilta veliCln'e pomeranja I uarotenosll od proareslvnoa 10ma; e) saaledlvlnjl lokl konsolidaclje I 'leUCine pornih prltisakll njlhovoa ullcaja nl InlUzu .tahlinosU. AnaUze pod a) i b) so vrS< obavezno, a oslale u zavisoosti od konstrukclje brane (naslpa) I odnosa sa druaim objektlma. 5.2.6.2 Elementi Inallze deformacija AnaUza so sprovodl u u",ovlma ravne deformaclje, lzuzev kada posebnl radoll zahtevaju analizu u trl dlmenzije. Prlmenjuju se analitiCkl, numeriCkl I emplrij.kl poslupcl, u zavbnmtl od lOaCajn nnnli7.c7.n I ohj.kal. Broj raCunsklh proseka I taCaka u kojlma se raCunaju deformaclje zavlsl od clijeva proraCuna I kriterljuma navedenlh u t. 5.2.6.1, Ie .. mora posebno ohr..lotltl. Model oredlne, tj. odnos napona I deformaclja I druga uproltenja koja .. unO" u proracun moraju .e jasno Iskazall u celinll za pojedlne zone u hranl (naslpu) I temeljlma. Param.tri deformahlinosti kojl se korist. u analizl moraju blli odredeni eksperimentalno 11\usvojenl na osnOvUanaUze podataka merenja nl sUCnlmobjekUma I u sltCnlm mlterglltml, prl Cemu !Ieova .IiCno.t

morlposehno obrazloWl1 oprlvdatl.

Kadl analizl pokale sllnjl sa vlsokim slepenom aktivlzaclje olpornosti prema smlcanju, mora se !spllaU moguCnost I konsekvence pojlve deformaclja vlskoznos karaklera, Ij. produlenos u vremenu deformisanja prl slalnom opleretenju III promenl u naponskom slanju u vremenu prl ogranlCenom I deformlsanju. Kada se u analtzi proucava uUcaj porne 'lode na deformabilnost Sfedlne, kako u pogledu pornlh pritisaka tako I u odnosu na vremenskl lok deformacija, moraju so posehnom Inalizom deflnlsaU paramelrl oredlne I oslalt uslovl ovos utlclja (porne 'lode) I sprovestl odaovarajutl proracunl konsolidacije I dislpacije pornih pritisaka. Napomena: Pri anallzl deformacija za pojedlne faze Izgradnje mora se vodlll raCuna 0 mogutem znacljnijem uUcaju od oslohadanja napona III od prlsulnlh naponsklh stanja iz geololke Istorije oredlne ade .. temeljl naslp III brana, 5.2.6.3 Proverl prorlcuna u toku aradenja ProraCun deforrnlclJI zahievi proveru u po,c.s" ItvonellJ. ohJekla, I to u poJedllllm karnklNlslICnhn fluma. Ova provera so vrll osmltrlnjem pomeranja I uporedlvlnjem sa prethodno ..aCun.Um vrodnostima. U prorlCunu deformacijl .. morlJu naznlCIU veUClne preko koJlh se proveravaju proroCunl, kao I etape kldl je 10 proverlvlnJe potrebno. Proverlnnje znlCI potvrdivanje ill po pOlrehi korekciju raeunskih prolposllvkl I ponovln proraeun na osnovu plrcijalnih podataka dobljenih merenjlma naznaeeolh veUelnl (pomeranja I sl.).

949
5.2.6.4 Deformaeije od posebnog znaeaJa
Deformaeije a) vertikalno b) horizontalno od posebnog pomeranJe znaeaJa koje se analiziraJu za nasipe I brane su: posle izgradnJe obJekta; deOnlllvne vlslne (ovo Je kako za

(sieganJe) krune brane (ill naslpa), spognih

pomeranJe

kosin a za vreme gradenJa t posle poslizanJa na Izvodnoj kosin I); deformabllnostl (u naglbu IlIlmaJu drugl nagle prelome obJekti

naroelto znaeajno za brane .. krullm ekranlma c) dlfereneijalna pomeranJa medu ZOnama razne

11\ u lemeljlma), I skokove; euvarnl~e,

vreme gradenJa lako I u eksploalaeijl; d) dlfereneijalna sleganJa temelJa koJI se slrmo tzdllu e) pomeranJa onlh delova povrSine gde se smeltaju

(kuelee,

Sinske staze,

valobranl, stubovi za osvellJenJe, Javnl putevll sl.); f) IraJna pomeunJa usled delovanja Jaklh (razornlh) zemIJotre..; g) deformaege Islezanja (pojav. pukollna) I naponoklh Itanj. koj. Ilvar.ju vodozaptlvnoj zonl brane.
5.2.6.2.

ualov.

za hldrauUekllom

Krlterijum za odredlvanJe poJedlnlh vldova deformaelje dal Je u I.

5.2.7

Proraeun

Slrlne

krune

brane

Sirina krune brane zavlsl od opreme (mehanlzaeIJe) kOJa ee se kbrlslltl za IzvodenJe I od pOlreba za komuniciranjem za vreme eksploataeije. Slrlna Ie kreee od 5 do 6 m. Veee Slrlne krune brane odreduju eksploalacionl uslovl I uslovl izgradnje, ~. komunlkaelje za vreme IzgradnJe u gornJlm kalama ohJekta (naslpa 11\bran e), kao I s;gumost objekla u Izuzetnlm situaeijama (rat, potres I sl.). Empirijskl obrasel za proraeun Sirlne krune brane slule kao orijenlaeija, dok uIVojena Slrlna zahleva obrazlolenJe prema navedenlm eksploatacionlm zahtevlma I uslovlma prllzvoOenju.
5.2.8

Proraeun

slobodne

vi sine

brane

Siobodnu vislnu bran. predstavlja razUka izmedu kola krune brane I najvlSeg merodavnog raeunskog vodoslaJa na koju Ie dlmenzlonlSe obJekal. Ona 50odreduj.:

vlslnom lala.., visinom penJanja talasa uz koslnu, sigumosnom vlsinom (0,50 do 0,70 m).

Vlslna tala sa I vllina penJanJa lala.. uz koslnu 50 odreduJu eksperlmenlalno 11\ na osnovu mernih podalaka u sUenim uslovima. Sigurnosna vlsina se dOdaJe zOOgneslgumosll 'proraeuna vellklh voda, tala.. I pentanla lala... 1J7kmin1l. Siobodna visina ne sme bili manja od 1,5 m za brane manje od 15 m vis!ne, odnosno 2 m za brane preko 15 m vlsine.

6
6.1

Konstruktivno Deflnieija

dirnenzionisaqJe

Pod konslruklivnim dimenzlonisanJem podrazumeva 50 odredlvanJe vrste I dimenzlJe konslruktlvnog elementa u bran I ill nasipu i u lemelJlma, pri eemu Ie to odredlvanJe vrll prema krtterijumima: moguenosti IzvodenJa, slgurnoslllzvodenJa, zadovoljenJa kvalUeta izvodenJa, - zadovoljenja toleraneija za najmanJe dimenzlje, - ekonomije izvodenJa po haUlelu, dlmcnzljama, potrebnom vremenu I sredslvlma, uskladenostl prema oslaUm elementlma konstrukelje. Navedenl kriterijuml se moraJu Juno Iskazatl, kao I nJlhov utleaj na odredlvanJe konkrelnlh dlmenllJa I vrste konstrukllvnog elemenla. Onl se moraju poltontl I u slueaJu raeunskog dlmenllonlsanJa, a u slueaju nesaglasnostl mora se dennlsa!! konaean Ilbor konstruktlvnog elementa, kao I naeln njegovog izvo<lenja.

---..........

950
U 6.1.1
O_mI Nlalbl konllnlktlml IpolJnlh elementl kosin a

FormlranJe spoijne koslne}e oaunlteno:

6.2.2

!okalnom stabllnoltu koslne pri kojojje mosute odrtati usra4enlmaterijal, pod uslovom da su oplta stlbllnost I stabilnost temelJnoa tll zadovoljenl; debijlnom horlzontllnoa sloJI (ellta) u koJem Ie mlterljll nlSlpl I nelzhelnlm odstup"njem od

opltes''- prosetnos naalba koslne; - moautnolOO_da Ie materijal doteruje na spoijnl naaib uarldlvanjem u koslm slojeylml paralclno koslnl \11porayn,,"nje)l11 YII)lnjem po kOIOJpoyrllnL

Debljlna

sloJe..

(etlta)

Debijlnl sIoJeYI(etata} .nasipanJI Je oarlnltena:

- kYalltetom,~. zbijenoltu, homoaenoltu po Slstayu I zblJanju, ylatnoltu; - usklldenoltu rada na susednlm zonama I pristuPI malina; - odstupanjem od proletne aranltne IInije (melanje materljala); - optlmalnlm korlltenjem' sredstaya za naslpanje, rlmtiranje, nlbijanje I sl.
6.2.3 DlmenzlJe zonl . NaJmanje lz"odlJlye dlmenzije zonl zavlse od nltlna tuDdenja nulpanja I sredstya koJlm Ie yrll nlSlplnje mlterUall. Potrebne dlmenzije zona zaylse od funkeije zone (stalitka, deformlclon~, zaptlyna, zallitna. drenllnl ltd.) t odre4uju Ie po krlterijurru:.

6.2.4

Raspored

zadoyoljenjJ JednoUtro-s kva!Jteta, udol(DtfenjJHfunakl utvr4ene potrebne dimenzije (yelltine), iadovoijenja s!sumosti Izvodet\ja u prostoru I yremenu, ekonomlenosti upatrehe moterijola ZDndgov.rnjutu mnu, zadoyoljenjl uslOYIspaJanja sa temeljlma, betonsklm objekUma I drualm zonama. zona I njlhoyo obllkoyanje (natela)

Notelno, u zonlrlnju presekl brine zaptivna zona.. fo"nlra na uzyodnom dehl brune I "0 .poj" .. temeljlm.. Odstupanja od Oyos natela su moauta, all se moraju opraydati - obrazlotlti. S obzlrom na statltkl I deformaciona ..ojsha zona u telu brane (nlslpa), spoijne zone se moraju form Irati od materljall boijlh SyojSlaya (vete tvistote, manje deformabllnosti), osim ako usloyl u temeijlma to osranltavaju (kod temeijnos tla male noslyostl, yelike slilljlyosti). S obzirom na unutarnju (filtracionu) erozlju, zone u brani se moraju oslsurati od mlsraeije teslica u PUYCU filtraeije, od IznOlenJa testica Iz temelja I od zatepljlYanja drenatnlh zona. S obzirom na nojednake deformlcije (zaptiynlh) zonl zbOl obllkl temeija iii ne)ednlke deformahlinosU temeija, zone vetlh deformlcija moraJu se aradltl od materijala kojl poseduje yetu sranltnu specifltnu deformlciju kola prethodl styarsnju pukotina prl 10mu materljala. Nlpomena: Oblikom I krufoltu nekDt zpna iii eele brine u osnoyi ill preseku mole se utieali na natin deformlsanja. 6.2.5 . Spoj sa temeljlml

Veziyanje brane (naslpa) I temeija se vr!1prema sledetlm nateUma:

temelji Ie u filtracionom I stalitkom (deformaclonom) pogledu treliraju kao I zone u hrani (nasipu), te podletu ratunskom I konstruktivnom dlmendonl..nju I dokazlYlnju slau01osll; kontaktna povr!lna temelja sa odaoyarajutom zonom u branl (nasipu) mora da se pripremi i prilaaodi (obrld\) za prijem slltitklh I filtracionih uticaja koje na nju prenosi telo brine (naslpl); prl znatajnijlm promenama u naponsklm stlnjlma u temeijlma (rlSteretenja, opteretenjl) monju Ie vrste I proutlti I uuti u obzlr, kao polunl, postojeta (aeololl<a) naponska stlnja I posledice "" Intenzltet deformlsanjl;

..951 - zaptivanJeIII ojaeavanje

temelJa (InJektiranJem, ankerovanjem III.) radl pohoijlallJD IvuJII.va lelllelJa na spoJu sa telom hrane (n..lpa) pred.tavga meru koja sc mora preduzeU kada .u odgovaraJuta svojstva ZOnabrane (nasipa) I temelja bltno razlitlta. Napomena: Mere ill potrebnl kon.truktlvnl elementi za poboljlanje .vojstva temeija predstavljaju predmet tehnltko-ekonomskog rumatranja I odgovarajuteg ohrulo'-enJa za usvojeno reten)e.

6.2.6

Spoj

sa

bet on skim

objektlma

Spo)evl zona hrane (naslpa) I heton.klh oh)ekala (zldova, galerije, ollonaca ltd.) dlmtnzlonllu IIC uzlmanjem u obzlr drastltne razllke Izmedu deformabllnostl I koncentraclje napona na spo)u deformabllnog materijala brane (naslpa) I praktitno krute hetonske konstrukcije. Spojevi sc konstruktivno dlmenzlonllu uzlmajutl u obzlr ogranltenost upotrebe .red.tava za ugradlvanje I zbljan)e neposrednog spoja sa beton.kom gra4evlnom. Spojevl so konstruktivno dlmenzlonl!u uzlmajutl u obzir mogutnost javl)an)a prodora vode po spoju naslp-beton. Spojevl sc obllkuju tako da mogute deformacije na kontaktu Izadvaju zbljan)e zeml)anog materijala na spoJu.

7 7.1

Osmalranje Optte'

brana (nasipa)

Osmatran)e bran a (naslpa) kao gradevinSkog oh)ekta smeltenog u ,r\rodno) Iredlnl uhteva multidlscl. plinarnl pristup, te sc ostvaruje kroz sledete vldove: a) v!zue!no osmatranje vidijivlh povr!lna brane I neposredne okollne gde je bran a utemeijena I reglstrovan)e svlh promena na tlm povr!lnama; b) Instrumentalno osmatran)e repera (geodetsklh) kojl su postavgenl na karakteristitnim taekama (profUlma) tela brane I temeija; c) lIIeron)D.pocUalnlm InstrulllontlmD ugradonlm I.,,,,d pnvrllne tela hnne Ilemol)a (moreIiJ. IIIIDt_cl)n, pOlllerDn)_,prlll..,ka tOI.lnlh I pornlh, tel11poralure); d) merenJa nlvoa podzemnlh voda I plJtzomelanklh prlllaaka pijezol11etrlma II Ik.hodn!!n nlvool11III
111.11111110Irlm8;

eJ merenJa kolleln8 I kvall!eta procednlh voda na sablrnlm - mernlm profUlma I u drenatnlm sislem!!na; f) meren)a specijalnlm ure4ajlma za reglstrovanje zemljotresnlh pomeranja tla; g) rogistrovanje hldrometeorolo!klh prlllka (temperature, padavloa, otlcanja, vetron, relatlvne vla1.nostl ltd.). Navedena osmatranja Imaju za)ednlekl cUj: da prute potreban uvld u pona!anJe ohjekla, Iredlne u kojuje ob)ekat smellen I neposredne okollne, od momenta kada poelnju Istratlvan)a za projekat, za vreme Izrade I u toku eksploatacije. U tu svrhu monju so Izradlll programll projekll tehntekog osmatranja ko)1 sadrte vnte, obim I ueestalost osmatranja. Na osnovu poda!aka o.matran)a vrli se: a) provera da 11se pro)ektom pred,ldenl u.lovl ostvaruju 11\ne o.tvaruju (u cellnlIII lokalno); h) .Ucan)e saznDn)D 0 pona!lln)u ohjek!a u okvlru proJeklom predvklenU. uslova: c) preduzlman)e dopunskih mera o.mDlranja, sanacije III o.lguranja (za ugroteno podrueje) ako.u neke merene vellelne nepovoljnije ad pro)ektom prodvidenlh vrednosll I ako se utvrdl da to ulro1.ava ohjeka! 11\ okollnu ohjekta.

Zoog kompleksnosti u pristupu prikupljanja podataka osmatranja I n)ihove anallze ne mogu SOunapred znati mere za automatsko preduzlman)e I delovanje ako se konstatuje neko odstupan)e od projektom oconjonlh I prodvldonlh vellelna. S. drulo Itrane, prlmdnl proccal u vromenu - ve7.Dni U priluln...1 I procedlvan)e vode kroz branu I temelje, po.tupno deformlsan)e temeija I ohjekla Uvremenu pod novostvorenim opteretenjima, mogute ve~e lit man)e uticaje zemljotresa - ne mora)u da se odvijaju na svlm delovlma obJekta I temelja U Istom smlslu, te prilaaodavanje navedenlm novlm ttatleklm I

952
filtraelonim \Ii naslp. ZOOg toga Je slatemat,lcu-i savesno tehnttko pravl oanov za oecoU itanja obJekta kvallte,a podobnoat\ ugratWne merne opreme, lokaelja gde je merna oprema ugradena, uslovlma mole bltl razUtUo u razntm delovlma ovako kompleklnog obJekta kao !to Je brana

osmatranJe I programlranje kroz dull period vremena jedlnl

Oeena zavlsl ad:

I njegove funkelonalnoatl.

slstematltnostl u Izvrlcnju osmatranja, odgovaraju~e (I na vreme Izvrlcne) Interpretaclje rezultata o.matranJa.

7.2
7:2,.

Vrste osmalranja Vlzuelno osmalranJe

Vizueino osmatranJe predstavlJa najllrl vld praeenJa promena na vldlJlvlm povrllnama brane I obala (temeIJa) obJekta I mora se projektom predvldetl. Ove su promene najeelee:

degradaelja materlJala na povrllnl usled delovanJa hemlj.ko.flzltklh faktora kao 110IU: temperaturne promene, ZlledenJe, delovanJe lalasa, delovanJe atmoaf!'nklh I povrllnsklh voda, delovanje vegetaelJe. ltd.;
pojava pukotlna, denlvelaeija I aUtnlh uoeljlvlh dlskontlnulteta na osmalranoj povrllnl;

erozga povrllne usled mehanlekog delovanJa povrllnsklh erozlonlh .l1a, gravltaege I vegetaciJe; erozija nltraeijom ualed mehanlekog I flzleko-hemljakog delovanja filtraelonog atrujanja vode kroz branu I temelje;
atvaranJe vegetaeije na drenalnlm ob)ektlma I smanJenje njlhovog kapaeUeta.

DelovanJe navedenih faktora mole blli pojedinaeno iii grupno

komhlnovano.

Bllan elemenat ovog oamatranja je slstematako uotavanje i slalno praeenje ohima, Intenziteta I tendeneijeproeesa . I pojavakoje predstavljajupromenu u odnosu na atanJedovr!etka ohJekl. I pneelak

funkege.

Podaei vizuelneg osmatranja mogu prethodlli mer\jivim promenama na Inatn,mentima, ali au pored toga neophodne i dopune za razumev.nje oatalih podataka osmatranja. Vlzuelno oamalranje treha da ukale na potrebu pro!lrenja obima I vrata Inatrumentalnlh merenja i d3 Indieira lokaeije uta dopunska merenja. 7.2.2 Geodelsko osmatranje

Geodehko osmatranje se sprovodl geodetsklm metod am. I h"lrumenlima "dg"varaju~c p'Cd7.",,,U. Geodetsklm oamatranjem se mogu utvrdlll apsolutna 1\1relatlvna pomeranja repera U horlzontalnoj projekeijl I u vertikalnoj ravnl, odnosno relativna promena raslojanja repera. Za geodelsko oamatnnje pomeranja brane, naslpa 1 temelJa tatnost merenja lzooal t 2 mm z. horizontalno, a t I mm za ..rtika]no pomeranje, a Urn Ita se latke sa kojih so mere pomeranja moraju kontroliaati u pogledu njlhovih pomeranja sa udaljenih taeaka koje su aigurno van utieaja ohjekta I akumulaeije, odnosno preko dnavne mrele repera. OsmatranJe verlikalnih pomeranJa Je ostvarlJlvo znatno lakle I taenije ad osmatranja pomeranja na horizontalnoj ravnl i zalo SOono primenjuJe na veeem hroJu repera. Reperi moraju blti obezhedenl od lokalnog (nehitnog) utieaja na njihovo pomeranje I uto se ugraduju u masivne betonske atuOOveutemegene najmanje 60 em \spod povrine terena. Oyi reperl ukazuJu na opltu tendenellu deformlsallia objekta I terenal poatavljaJu ae na kraeim rastoJanJlma, ad 30 do 50 m. Oamatranje horizontalnih pomeranja vrl! se na reperima u karakteriatienlm proeeslma I na lokacijama gde je to od bitnog znaeaja u ooenu funkeloni.anja ohjekla, a ohavezno ae udru7.uJu sa ",,,,otr..>jell1 vertlkalnlh pomeranJa. . Oamatranje promena relativnih rastojanja vrli se na karakteristlenlm mestima brane (naslpa) ili terena gde au takve promene od znataja za poJavu nepovoljnih naponskih atanJa pukotina I $!leno I odrcduju so takvl proJektom. RazmicanJa lviea krone brane I razmleanja uzvodne I nlzvodne no lice nasipa 'u nepovoljni obllel deformlsanja koji se oamatraju promenom relatlvnih raslojanja.
7.2.3 ,

OamatranJc'

naponakog

atanJa

(totalnth

napona)

Za odredlvanje naponakog atanja primenjuJu se uredaJl pomoeu kojlh so preko deformacija oseliJivih membraoa (preko ugiba), kallbrisanih na odgovarajuei pritisak, odreduju veUeine napona kojl deluju u

..953
telu hrane, n..lpa 111temeUa. Oerormaeije memhrana II! reglstruJu hldraullCkhn eteklroolpornhn, elektroakustlCklm III pneumatlCklm prt'nolOm do resldraelonog uredaJo. Kako so na "vaJ IHlClnmert' normalnl naponl koJl deluJu na osellJlve memhrane, to Je ohavezno flkslranJe mernlh uredaJa po p"lo'''Ju I ohezhedenJe ad utleaJa lokalnlh naponsklh stanJa, a proJekat odreduJe mesto na koja se onlposlavljaju. Rad ovih uredaJa 50 mora kontrollsatl u pogledu flzlCko-mehanlCklh olteCenja koja potiCu ad deformaeija hrane (nasipa) i temeija, korozUe spoJeva I prodlranja vade Iz lIa u mernl uredoj ili u spojnl slstem. . Dozvoljena Je grelka merenJa ad t 10 kPa (0,01 NicOl').

7.2.4

0 sma t ran J e par n I h p r I tis a k a (0 e u t r a I n 1h) Za osmatranJe pornlh (neutralnlh) prilisaka prlmenJuJu 50 uredaJI kOJl, preko deformaclJe osctl]lve membrane (preko uglba) III preko sistema ventlla koJI se aktlviraju prl IzravnavanJu pritlsaka u lIu I uredaJu, odreduJu veliClnu pritisaka u porno] vodi. Oselljive memhrane dolue u dodir sa pornom vodom preko poroznog kamena (flltra) kOJI sprecava delovanje totalnlh napona na memhranu. Ova mesta moraju hill dennlsana projektom. Sisteml za prenos podataka a deformaeijl membrane su elektrlCnl, pneumallCkl1li hldrauliCkl, a mernl Indrumentl sadrt.e kallbrlranl etalon. NaJprostijl naCln morenJa pornog prltlska sastoJI sc u dlrektnom merenJu vlslne pornog prltlska u tlu spajanjem poroznog kamena - filtra I mernog uredaja (manometra) sa jednom tankom plastiCnom eevCicom za dovod vode i drugom za odvodenje vazduha. Prohleml u vezi sa merenjem I interpretaeijom podataka merenJa mogu nastati ukoliko je tlo pOIpUno zasi~eno oko mernog uredoja lako dode do olte~enja mehanlCklm delovanje'n III prodoroll1 vode Il Iia u ~i~te:m 7.3 mercnje. DozvolJena Je srelka merenJI ad t 10 kl'a (0,1 har).

7.2.5

0 sma 1 ran

Ja

pam

era n J a u I e I u bra n e (n a sl p a)

Osmalranje vertikalnih I horlzontaln!h pomeranja pojedlnih laCaka u telu brane ostvaruJe Se preko I posebnih ure4aja koji Ie sastoje ad sistema koji <!ine:

elemenal ugraden u branu Cije se pomeranJe posmalra, prislupnl vod (vertikalna iii horizonlalna eev bu~tina),

mernl uredaJ (sanda) koJlm 50 elektromagnetnlm, -radio iii mehaniCklm putem konslaluje relatlvnl
polot.aJ ugradenog elementa u odno.u na povrllnu (hrane, naslpl, lemelJa) gde Illall prhlupnl ugraduJe se za vreme gradenja, I omogu~uJe vod. dok .e do .e sistema za osmatranJe pomeranJa ugradenih u vldu CeliCnih prstenova plastiCne elemenala u prislupnu IIi krstova

Element pristupni osmatraJu

vod u vldu leleskopske se vrle uvlaCenjem

ec:vl ugraduJe

paralelno uredaja

sa naslpanjem

I za vreme gradenja. cev indikatorskos kojl preko kabla pre nasi signal kada

Osmalranja 50

nodeu ravnisougradenimelementom(metalnimprstenom,krstom i sl.).

7.2.6

OsmalranJa '0010 horlzonlalnlh pomeranJa vrle se I pomo~u merenJa Inklinaei]e, IJ. odslupanJa saviliJive vertikalne plaCe ad poCelnog slanJa no raznlm vlslnama. To odslupanje meri posehan uredaj - Inkllnometar kojlm 50 odreduJe odstupanje ad vertlkalnog pravea I smer u odnosu na pravae sever. Na laJ naCln, nlzom sukeeslvnih merenJa na Cestlm vertikllnlm ralmaelma odreduJ. relatlvni '" polot.aj ose ugradenlh savlIIJivlh(teleskopsklh) covl u odnosu na poCelnl polo!aJ. Osmatranje sarno verlikalnih pomeranJa kod malih naslpa se vrll pomoCu uredaja kojlm se merl hldrostatiCki prllisak koji 50reglslruje pomeranjem .onde u prelhodno pO'lavlJenoJ I ,poienoj pl..,iC noj savulilvo] eevll'punielloJ vodol11. DOlvoljena gre~a me.enja ie tS mOl pomeranja a :t 15 za Inklinaciju. Mesla I naCin osmalranja definlle proJekat. ' Osmatranja relatlvnlh deformaclJa
Osmatranje relativnih deformaeija od Istezanja
i1i sahganJa

vrll 50 speeijalnim

uredaJima

kOJI se sasloje iz

vile leleskopskih cevl boCno vezanih sa zemijanom masom popreCnim rehrima. Relativoo uvlaCenje ili izvlaCenje ovih eevl regl.lruJe so mernlm uredajem I podolak sprovodl eleklrlCnlm pulern (preko kahla) do reglstarske stanice na povriini brane i1iterena. .

954
Merenje relatlvnlh deformaelja se vrll u vododrt!v!m zonama brana I na drug!m mestlma gde su deformaeije od zateunjo I pojava pukotlna nedozvoljene.. Reglstrovanje ovakvlh deformaego se komblnuje sa drugim merenjlma na branama, naroClto sa merenjlma veliCina pornlb prltlsaka I kollClna fIItraeije, radl potpunog sagledavanja ponaAanja objekla I stepena ugrotenostl. 7.2.7 Osmatranje pljezometrljsklh prltlsaka

Mora se vrlltl u podruCjlma gde se oCekuje formlranje procedlvonjo (kroz bronu I temelje) I gde je moguCe prlCl1 oCltati nlvo vode u pgezometrij,koj eevl koja Izlazl na po.rllnu terena Ilnld mC.II gde so pijezometrljskl prltlsak merl. Projektom se mora odredlU mesto merenja. Polio se pljezometrl postavljaju tako da na vecoj dutlnl (od 30 do 60 em) prlmaju dotok vode, to su rezultatl tlh merenja prosecnl za dutlnu prijemnog dela pijezometra.lstovremeno, prl hrtlm promenamo u nlvou podzcmne vode (111 prlUsku) pijezometrllmaju zakUnjenje u reagovanju, utollko veCe ukollko je . kraCI prijemnl deo. 7.2.8 Osmatranje procedlvanja

Projcktom se mora obuhvatitl uCestalost osmatranja kollClna I kvalltet proeedne vode, naCln I mesta poJove - izhijanja, vremensk! odnos prema nivou u okumulaeijama I prema stanju podzemne vode u obalama. KolIClne se mere na zahvaUmo sa hldraullckl obllkovanlm tokom. Kada se ukupne kollClne proeedlvanja ne mogu izmerltl, onda so mere promene u kollClnama proeedlvanja Iznad nlvoa donje vode. Osmatra 50 kvalltet vode, I to: hemljski sastav (prlsustvo lakorastvorlj!vlh spojeva Ispranlh iz Ua ill tela brane) I sadrtaj Cvrstih materlja (suvog ostatka).

7.2.9 7.2.9.1

Osmatranje
NaCln os,,:,atranja

utleaja

zemljotre..

Utleaj zemijotresa na brane I naslpe prvcnstveno so manlfestuje u .Idu vlbraeija tel11elja I tela brane . (naslpa) I osmatra so pomoCu Instrumenata.

7.2.9.2

SeizmlCka oskultaelja lire okoline Za selzmlCku oskultacljo !Ire okollne projektom se mora zahte.oU poslavlj.njc najmanj. jcdne trokomponentne kratkoperlodlCne selzmolo!ke stan ice I najmanje dve jednokomponentnc kratkoperi. odlCne selzmolo!ke stanice, koje Ce obuhvatlti prostor gde se podlte brana I prostor gdc se form Ira akumuloeija. Kroz trl godlne osmatranja na ovlm stanleoma, Cije su lokaclje odabrane u skladu sa selr.motektonskhn svojstvlma I osobenostlma podrucja koje se osmatra, vr!1 se konUnualna obrada reglstro.anlh potresa, povezlvanje sa osmatranjlma na osoovnlm selzmolo!klm stanleama u zemljt I ustanovlja.anje lokalne seizmlCke aktlvnosti osmatranog podrucja pre I posle punjenja akumulaeije.

7.2.9.3

SelzmlCka oskultaeija brane (nasipa) I temelja Projektom se mora zahtevatl postavljanje najmanje dva Instrumenla (akeclerograro 1.1reglstro.an)e jaklh zemljotresa) u temeljlma ob)ekta, ~. u osoovnoj geolo!koj seedlnl (stenskoj masl) za reglstrovanje 'kretanja tla, I najmanje 3 instrumenta na povrtinllll u telu brane (!aht, golerlja) radl dobljanja podataka 0 reakeijl konstrukeije na kretanje I\a.

7.2.10

Osmatranje

hldrolo!klh

I meteorolo!klh

prl!lka

Osmatranja hldrolo!kog I mcteorolo!kog karaktero su pomoCna I slute da se ostola mcrenja mogu prouClti I u vczl sa del?vanjlmo hldrolo!ko-meteorolo!kih faktora kojl u dutem vremcn,kom perlodu mogu Imati znoCajnl utleoJ na poJedine elemente III funkeije objekta. Ova osmatranja moraju se deflnlsaU u projektu.

N. o..ovu mU'e.I'

RepubUtkOi ..klelar..,... Starn... S

kul.uru SR Srbije br. 413-81 (74~2 ad 4. D 1974. no plata .. pore. no prornel zni .n04 Z8 .,andardlzac,u

- 8eopad

DK 621.642.3:624.15 JUGOSLOVENSKJ STANDARD SA PRiMENOM od 18. V1lI1979.

.
TEMEUJ VERTIKALNIH CILINDRICNIH REZERVOARA ZA SKLADISTENJE NAFTE 1 NAFTINUi DERIV ATA Pravilnik br. 31-11083/1

955

JUS U.C9.010

1979. -... od 22. VI 1979; Sluibeailist SFRJ,br. 34/79.

Foundation of welded tanbfoToilltonzre

1 1.1

Predmet

standarda

..
Ovim standardom se utvrduju nelei minimalni zahtevl za projektovanje i Izvodenje temelja Ispod vertlkalnlh felJfnlh rczervoara II ravnlm dnom. Zbog razlJeiUh valJelna povrtlne podloge, tla Ispod podloge I klImatskih uslova, nije praktifno magute dati IVepodatke I elemente koji bi obuhva~~i sve situacije: Dozvoljena naprcz...a u tlu Igeomehanifke karakteristike tie monju se u svakom pO$ebnom slufaju OOredlvati na osnow palljlvih, prethodnih, ispiUvanja.lsta pravila I opreznost u Izboru naetna fundiranja koja se zabtevaju u propisima za fundiranje grailevinskih objekata, u potpunosti se primenjuju I kOOtemelja eeIlfnih rczervom ravnim dnom. Karakteristike
Prirodni pristuplti potrebni Ispitivanja, sigumo ispravno

,1\
:81 =ill .11 '2 -3 ~ ::

:s

i 5
""

r g

2 2.1

tIa
tla Ispod rezervoara sleganja kojo'sa mote pomoc!u pondanja I njegow moraju biti poznati u toku Istrallvanja, Ukupno da bl se na osnovu Izyodonja odgovarajueih njit maglo Svi de na

uslovi I kmkteristike prorafunu podac:l probnog velJflne sa prikupljaju optereeenja,

i "
I i I .
;; 2.2

oeeklvall

I eksploatacije.

goomehanifkih slienih objekata sadrtlnu. javljaju

laboratorijskih

u bllzlni, ltd. Podloga mora bill sposobna raynomerno Konaeno sleganje ne smo prekorafltl ramomerno naprezanja ill naataju promeno kojo utifu

priml optereeenje funkc:lonisanje

rezerv08ra opreme

granlcu poslo kojo 10 u Ipojoyima

covi I rezervoara I prikljuenih

delova rezervom.

sleganjo ne sme

dostlel takvu veUelnu da sa dno rezervoara Posabnu patnju : prt projektovanju Ilzvodenju slojevima nulpima plastlene

nadje Ispod pOYdlne okolnog zemljllta. treba poldonltl u slufajovlma kada jo: ill stenoYitoj podlozi, dok je

. f I.
is

'il .51 8

ZiliDljllte u nagibu, gde se jedan deo dna rezervoara drugl na nlSUtim slojevimaill

nalazl na kompaktnoj

eija se debljlna po dublnl menja; bUjnl14ubroYltillojevilete blizu povdlne, UI gde postoJI nalaze korozlYl)I matertjal UI duge supstanco koje IU hemlJskl da priml yellka plOreeenja. stabilnost all

mol!vama opunost a..slme: wnljllte

ill nlSUta zemlJltta, de sa na nestabUnim koje letl prako aloje..

gdo rutresltl

gllne, koja mote priyrameno alete: useka,ade je horizontalna

.a i.

'J I. E

koja se kroz duti vremensk! stojl opasnolt lMnIja

pertod matoo

zemiJilte u blizinj vodenih tokova Uidubokih kllzilta; zemljllte rezervoara prekomernog u nepOlrednoj sleganja; mote bitt ugro1en

tla ugro1ena i gde po-

2.3

blizinj velikih--objekaia; sposobnost

fijl se prttisc:l na tlo prenose da prime dodatna

I na dublje slojeve Ispod 00 rezervoara bez

I time smanjuju

ovih sloje..

opteretenja

zemtillte gde rezervoar ispi ranje tla.

zbog

poplava

koJe izazivaju

podlzanje,

pomeranje

Ui

Za podlogu koja nlje sposobna da priml opterefenje punog rezervoara bez velikih sI.anja, povrlinJke konstrukcije temelja ispod dna rezervoara ne mogu ova nedostatke ublatit! u nekoj matnijoj meri. U takvim slueajevima sa preporufuje koriieenje jedne ill vile sledeeih metoda:

lizd8aje

uJdanjanje predmetnog materijala I njegova zamana odgovarajueim koinpaktnim materiJalom:

SAVEINI ZAVOD ZA STANDARDIZACJU

956
po,,!l!anje povetanje stabilizaclja prenolenje kompaktnasU kompaktnasU rastresitih opteretenja "'~tresltih I8stresitih mateIijala drenatom materijala IljunCanim llpovima vade W dodatnlm primenom opterete'llem drenate, 110 je

nasiplma od zemlje, odgovarajutom

OJ drugim pogodnlm odstranjivanjem metodom da

postupkom;

prakUCan I pogodan

postupak; materijala pogodnom heroijskom Ui eementnlm raspodeU injekeijama; zahteva i izrad:J prene., I ravnomerno na matno na dublje nosive slojeve prime nom lipova; sposobna prenolenje ovaj pOItupak

armirano-betonske ploCe Iznad lipova, koja je opteretenje 1&clna rezervoara na pojedlne Ilpove;

2.4

konstrukclja rastresltih

temelja

takvog oblika da so omogutl aieganja. Iz.vrllU zamenu dubrovltih

opteretenja

vetu povrtinu

slojeva, tako da so opteretenje

tia svede u graniee dozvoljenih

naprezanja,

a da u Isto vreroe

ne d04e do prekomemoa Nuutlm jzgradlti primenjuju kompaktan materljalom sloj dovoljne treba

naslap I u avemu

DI drugog

nea4ekvatnog onlm

materljala

DI

vislne koj! je CVrlt I lrajan Podloga OJ druglh autojaka

ekvlvalentan

Ilojevirna

kojl ae

u prakal gradenja auto-puteva. u Cltavom preseku.

rezervoara

mora bit! bez orpnskih korozlju dill rezervoara.

I blljnih materijal Naslp mora blti

ne sme Imatl pepela

kojl mogu lzazvat!

3 3.1

Podloga rezervoara Preporucuje se da podlop ill povrlina na kojoj leti dno rezervoara bude bu 40 em imad okolnog terena, I Urn da .. dodaje nadvllenje za oCeklvano ravnomerno Ilepnj. teme'a. O..kva vllina omogutava luadu odgovarajut. dr.nate, tako da dno rezervoara uvek letl III auvoj POYrIlnl,au lato vr.me izravnava mala sleganja doa rezervoua koja SO neminovno javljaju. t PreporuCuje se da se zaYrIni gomjl Iloj podloge, debljln. 8 em do 10 em, 1&Impregnacljom 111 bez nje izvede od granuliranog Cistog peska, IIjunka,lomljenog kamena (krupnote manje od 2,5 em) ill slicnog inertnog materijala kojl Ima osobine kompaktnosti I kojl se lako mote planirati po odgovarajutoj konturi. Tokom gradenja, usled prenolenja opreme I materijala, zaYrlni 110jbez impregnaclje Ie lako olleU, pa je obavezno da Ie, pre postavljanja I zavarivanja teUcnih ploCa dna rczervoara, lva ova olletenja poprave. Zavrlnl IloJ II ImpregnaeiJom treba da Je tauv da dobro zadrtava konlure koJe mu Ie daju tokom planiranja I da lma dovoljnu cwstotu da bez velikih oltetenjalzdrti neophodan laOOrataJu toku montate dna rezerv08ra. U Isto vreme ovaJ sloj Ireba da Ima I takva svoJstva da mote uspelno I slgurno da Itili dno rezervoara od ,)age Iz zemlje I od stvaranja kondemala. Preporucuje so pOlebna opreznost u Iz.boru koUCinel vrsle materljala koJI ., korlate za Impregnaclju Jet oni ne smeju .tvaraU ni te!koCe pri zavarlvanJu ploCe dna, niti omogutitl pojavu galvanske korozlJe.

3.2

3.3

Preporucuje se da zaYr1n1 aloJ1m. blag pad od centra prema perlferljl. Mlnlmalna veUCinaoVOR naglba tre' ba da Imos! I: 100. Ovako obllkovan zavrlnl sloJ mote omogutlU poltopeno Izravnavanje sleganJa koje je, kao Ito je pomato, najvete u centru. Na slabijlm terenirna gde se mogu otekivati veta sleganja, po!rebno je povetali nagib zamnog sloja. Ovakav nagib zavrlnog sloja olak!ava Clltenje I odstranji,-a* vade I drugih taloga II dna rezervoara, kroz Olvore koJI su za tu svrhu ostnljeni u plaltu rezervoara. Kako nagib zamnog sloja utite na dutinu stubova kojl nose krovnu konstrukclju rezervoara, neophodno je unapred vodlti raCuna 0 ovom, I prilikom projektovanja I dimenzloniranja odgovarajutih rezervoara mell u obzlr nadvi!enje u centru podJOI!e.

3.4

Ako so dno rezervoara paslavlja na ravnu bclonsku plocu, preporuCuje Ie lUCan oblik zavrl:Joglloja,jer ovaj sloj dcluje kao jastuk koji osigurava odgovarajutu konturu za krivinu plota dna j praU lokalne deformacije dna rezervOlI8. Na slid I prikazana je konslrukcija temelja rezervoara preko betonske ploCe, na slici 2 preko sloja nabijenog peskaili IIjunka I nab!jene zernlje.

.957
M.~ u em

m;nlOO
~

rnin l.t
~

~
0:

",. .1-

~
Slika I Na sllell je:
1

2
3

- izolacioni sloj
sloj nabijenog

peska

i IIjunka

- armirano-b.tonska ploea

4 S

8I'ubllljunak

IU tucanlk

- stabUlzovana

post.ljica

IRu.rvoor
U

M.r. u em

~/o

21

~I , ~I,
180
Stika2
Na sliei2je:
I
2 3

sloj nabij.n. sloj nabij.nog

zomlj. peska i Iljunlta

- grubi

Iljunak ill tucanik

958

_..

3.5

Dozvoljeno slepnje je mlksimalDo projektovano lIepnje temelja rezervoara I ono ne sme bltl prekoraeeno. Granlene vellelne Ilepnja moraju Ie odredltl klko za ravnomerno tako I za neravnomerno slepnje. Na granicu dozvoijenos sleganja utleu sledetl Caktor!:

- vrsta rezervoara - za r_rvoare sa plivajutim krovom dozvoljavaju Ie manja neravnomema Ilepnja neso kod r-rvOira Ia evrlto spojenim krovom; - seomebanleke karakter!ltike tla i naeln Cundlranja; - ekonomskl rulozl- cena koltanja temelja re:r.ervoarakod kojes Ie zahtevaju nlte sranlce do:r.voljenos
slepnja, obleno je nelto veta. Potrebno je I:r.vrliti uporednu anali:r.u i:r.me4u opunolti od pojale oItetenja I Jedne Itrane I utlcaja povetanlh Ilepnjl I drup Itrane, pi na omovu toga odredltl ekonomsld prlnatIJlve lranlce do:r.voijenlhlIegaoja; ova Ie moraju - do:r.voIjena relatlvna pomeranJa na spoju re:r.ervoara, prikljuenih cevi I opreme zadrtatl u panlc::arnakoje larantuJu allumOIti u eksplOitacljl1 odr2avanju; proJektovanje temelja II veWdm ramomemim slepnjem lto Ie mote dozvolltl limO u:r.aaaJunOIl seomdtanleklh Itruenjaka.

3.6

U toku hidrostatlekos Ispltivanja re:r.ervoara podl. je 1:r.101ena opteretenju koje vrlo br:r.o ralte. Punjenje re:r.ervoara I vetom br:r.lnom mole doveltl, pored druslh utlcaja, do nastevka lIesanja I posle potp1lDOlpunjenjLlto 1maza posledicu pojavu vellkih deCormac:ijaI napona u konstrukcljl re:r.ervoara. Da bI Ie u toku hidrostattekos Ispltlvanja re:r.ervoara izbes1e nekontroiiJane lituacije koje usrotavaju stabilnost objekta,preporul:uje Ie sledete: vreme punjenja re:r.ervoaravodom od 3 do 7 dana :r.are:r.ervOiremanje od 5 000 m' , a za re:r.ervoare

'lete od 5000 ml, vreme punjenja treba da Ie krete od 7 do 10 dana. , a 120 do - vreme dr!anja punos re:r.ervoarapod optereten)em 72 do 120 h :r.are:r..rvoare do 5 000 m'
192 h:r.a re:r.ervoare vete od 5 000 mi.

- dlnamika punjenja re:r.ervoara vodom I vreme drtanja punos re:r.ervoua pod vodom moraju bit! odre4enl na osnovu podatlka dobljenlh seomehanleklm bpltlvanjem tla; ako It na omovu ovlh podataka daju poaebnl prosraml kojl obuhvateJu dlnamlku punjenja re:r.ervoara,vreme dr!anja punos re:r.ervoua pod vodom I naeln pratenja slegaoja podloge, tada Ie ne moraju uva!avati preporuke date u prethodna clva stava. nego II uwajaju preporuke koje :r.ajeclnlekidaju plOjektant, seomehanleu I Inveltltor. spajanje prlldjuenlh cevl II re:r.ervoarom mora Ie I:r.vestlposle hldrostatlekog Ispltivanja, tj. posle pra!rjenja re:r.ervoara.

4
4.1

Projekat

fundlraqj a

Prl I:r.radi projekta fundiranja bno kojes rezervoara neophodno je poznavati one seomehanleke karakterlstike t1akoje IUpotrebne:r.a odre41vanje nos/vostll za proraeun Ilesanja. Potrebni podad II doblaju na omovu terenaklh Ilaboratorljlklh Iltra!lvanja tla na lokaeljl rc:r.ervoua. Poltuplk u:r.lmanjau:r.oraka, odre41vanja karakter!ltlke slojeva, njlhove debljine, dubine I nos/voltl kao I odre4ivanje nivoa pod:r.emnevode, vrli II saglasno tehnieklm normatlvima za projektovarje II:r.v04enje ra~.ovana,temeijenju pa4evinslcih objekata. Do:r.voljeno opteretenje tla I proraeun oetkivanih slegalja :r.adati oblik temelja I :r.adato opteretenje odre4uju Ie na OInovu prlkupljenih geomehanlekih I:r.vettaja,alamo u:r.prethodnu IIslamolt Inveltltora mogu Ie odre4ivatll na omovu ponaJanja slienlh objekata u bll:r.lni,ukoUko takvl objektl postoje. Za re:r.ervoare kojl II postavijaju na :r.emljano 110, bez posebno 1:r.ra4ene podJoge, potrebno je koncentr!eno opteretenje omotaea I njesovit ve:r.apreneti preko jednos arrnlrano-betonskos prltena (s!. 3). Dimen:r.ije OVOSpratena Ie odre4uju tako da II na koti njesovog Cundlranja postigne jednako napre:r.anje tla ispod celog re:r.ervoara. Za rezervoare sa plivajutim krovom i rezervoare sa pretnikom vetim od 30 m, ill II viainom vetom od 12 m, od posebnos je maeaja uslov jednakog napre:r.anja tla ispod re:r.ervoara. Pored ravnomeme rupodele koncentrienog optereeenja oinotaCa armirano-betonskl praten daje sledlte posodnOlti u I:r.v04enjui mootati re:r.ervoara: - obe:r.be4uje ravnu povrlinu za konstrukclju omotaea;

4.2

4.3

.959

obezbecl\1je !ako nhelisanje konture zamnoa slojllspod dna rezenoara Ilt/tije od otte~njl u toku Izvocl~nja; spree a.. Isticanje materijala podlole ispbd dnl rezervoara I spreeivi eroziju I potkopavanje ruboVi podlose; slu21klo podlosa Izolacljl koja spreeivi prodJra* vlage kroz zavrlni sloj do dnl rne,voara.

M,r,

u em

I RUfrvoar
~ 0
\!!

Slika 3

NI sllel 3 ie: 1.- sloj zbljenog peska ill sljunkl 2 - armirano-betonskl prsten 3 .,.. grubl Iljunak illtueanik

4.4

Iz raz10sa Iznetih u prethodnom stavu, poteljno je da se primenjuje Izradl armirano.betonskog prstena da prima oko podlose rezervolra I tlm da, u zavtsnostl od Iz8branos naelnl fundl'lllja, pBlen "'01.11 konccntrleno opterefenje omotael ill da Ima samo ulogu Zlvrlnoa elementa podlose. U prvom slu(;nju prsten Ima odreclenu statleku funkclju, a u drugom konstruktlvnu. Preporueuje se dl debljlna I,mlrlno-betonskog pBtenl ne bude manja od 30 ern. Kola fundlranj" putena se odrecluje u zavlsnostl od loka1nih karakterlstika tla I od ulose koju ima kao element podlose rezcrvoara. Kada puten nosi omotae rezervoara njego.. gomja povrlina treba da bude ravna i glatkl sa maksimalno dozvoljenim ods.upanjirna od :t S mm na luku dutine od 10 m. Nijedna dijamelralno suprotna taCka na periferijl putena ne treba da se razlikuje za vile od :t 6 mm u odnosu III projektovanu kotu. U armirano-betonskom putenu treba ostaviti otvore za odvodnjlvanje podloge I ZI ostale prikljuene demenle rezervoara. Armirano-betonskl prsten trllba talco dlmenzlonisatl I armirati da m02Je,pored vertikalnog opterefenja, ctl priml boene pritlske podlose, I Isto tako i.dodatne utlcaje od temperature i skupljanjl betona.

960
't.5 Za rezervoare, gde je neprakti~na izrada annirano-betonskog prstena, (s!. 4), zavrmo obradena podloga treba da Ie prost ire jzvan .poljne pomine omota~a najmanje I m oko rezelWara sa nlgibom od 5 %. Ovaj deo podloge treba zaStitiU protiv temperatumlh promena j vremenaklh nepogoda i protiv uticaj. almosferske vode s krova rezervoara. Preporu~uje Ie zaUlta nekom vrstom plo~lStih elemenata od odgovaraju~g materijala ili jzrada lucani~kog sloja.

T~m~lj I-M,.

rwK\'OO(f1 u em

min 100

Rcz~r"oor I

.. Pod5%
!Ii

.min 1"/.

81ika4
Na slicl4 je:
I

sloj kompaktnog

zbijenog

IIjunka

UI peaka

zavrlnl sloj S do 10 ern

4.6

U tlu Ispod podloge rezenoara potrebno j. od.lrilnlll vesetaclju I hemljaklagresivne materljale. DUokojl tip temelja da Ie lzabere, prstenuta povrSina temelja neposredno Ispod plaSUI rezeryoara mora sa tako jz.esll suprotna da razlike Ia~ka u vislni njenRl tafaka pntenaste pomine povrJIne ne prelaze t 6 mm na luku duline omota~a rezervoua sa plivajutirn krovom, 10 m. Nljedna tolerancije dijametralno u ispod ne sme Irnali rwileu pooStritl u vislnl ve~u od u pogledu rwilee

:t 12 nun, u odnOlu na projektovanu. vislnarna prslenaste znatno Ispod napred datil maksimainRl

Za rezervoare vell~lna.

Ispod plaSta rezervoara

treba posebno

I avesll ill na granlce koje su

4.7

Jedan od l1IUfutlllJpoVilemeUa
. MaterUal kojl

rezervoara

dal je na aUcl I.

Ie kodlll za Izraduovog II... temegarezervoara j. ~Istpesak~ovaralute Jranulaclje.I).

bl Ie postlala aht.vana zb,.nosl podloge. pe.k ae nanoal u doj.vlrna debljlne 15 I prlmen"", c'" mehilnleklh pollUpaka valja I %blja. Za iuadu zavrSnoJ lIoja od 8 em debljine, neposredno ilpod dna rezervoara, upotrebljava Ie granulacija koja pesku daje mobine kompaktnOlti I lakog profUlsanja po odgovarajutoj konturi. KOla na kojoj leti dno rezervoara je na 40 em iznad okolnOC lerena. a tim da Ie dodaje nadviknje za oetkiveno ravnomemo slepnje ternelja. Povrlina temelja lell u padu I: 100, od centra prema perlferijl. Zavrlnl doj Ie imP'.1ra tako da irna dovoljnu hrstotu da Izdrll neophodan uobrataj pri prenolU rnaterijala za monta!u dna rezervold. Pored ovoga. impregnJrani zavrtnl slo] treba da olakla zavariver;e ploea dna rezlrwara.

. 961
Podlop I za vrtni Iloj, u nagibu od 5 %, prostiru Ie ZI I m ,Izvan konturl pilitl rezervolrl, posle tegl Ie, posebno profilisanom I zaltitenom kosinom, svode nl kotu oko(nog lerenl. ImpregnlcIJl zavrlnog slojl Ie mote vrUt! pomotu odg~varljute melavine bltumena I peska. Ukoliko Ie usvaJ.akatodna zaltlta rezervoara, za zavrlni sloj ne prlmef1juju se melavine bitumenl i peska.

4.8

Pri izradi lemelja rezervoara u Izvesnim pOlebnimuslovlma, allemative.

mogute su odredene modifik.cije i

1. Kldajenoslvost tla mala, a Zl temelje se upolreblj~vaju armlrano-betonske plote Illpovl,lspod dn. rezervoara Ie.poslayljl zavmi sloj sa Impregnlcijom)li bez nje. 2. Kada Ie Ukonstrukcijl krova rezervDlrl koriste slubo~ kao oslonci, posebna pat~a se mora pokloniti sleganju temelj., dok pri sl'abonosivom lerenu ovakve ko!,slrukcije treba !zbeg.v.U. 3. K.da se lemelj rezervoara nalazi na slojevlma velike noslvosti, gde Ie mogu otekivati vrlo mala sleganja, zavmliloj Ie mote dati u blagom padu od periferije k. cenlru. 4. Za rezerevoare, kod kojihje pOlrebno Inkerovanje konllrukclje dl bl se Ipretno odvaja~e rezervoar. od podloge, usled dejslva velra 111unutra!njeg pritiska, neophodno je obezbedlli konslrukcijske elemente kojl bl efikasno I s;gumo povezali rezervoar I lemelj. 4.9 lspitlvanje temelj. rezervOlra vrIi so par.lelno la hldrostalitklm isplliv.njem rezervoar.. Neophodno je u 10ku punjenj. rezervoera obezbediti takvu konlrolu koj. te davlli lVe pOlrebne elemente za pr.~enje stalitkog ponalanja lemelja u loku punjenja rezervDlra. N. svakoj novoj lok.cijl, punjenje prvoa rezervDlra Irebl dl II kontrolile preko odgovlraju~eg dl)agrama 111"ft). I oplere~enjl. Za sl8d~ fuervoare nl Isloj lokldjl, OVI pradollrotnOI! 18 mota ublltJtI. u zavisnosti od dobijenlh rezultata za pm rezervoar. Za rezervoare pretnika manjeg od 2S m polrebno je pratiti slegaf1je najmanje teUri latke njegove podloge u cilju dobijanja podalaka 0 sleganju 'temelja. Za r8ZervOlfe tij! je pretnik yeti od 25 m potrebno je pratiti Ileganje najmanje osam tataka podloge. Pre potetka punjenja rezervDlra mor.ju se ulvrditi kOle svih odabranih lataka. Kod .rezervoara koji so nalaze na slojevima vellke noslvoltl ! ade Ie otekuju nemalna sleganj. temelja, mote Ie Izvrliti punjenje jedne polovine rezervoara bez prekldl, bninom koju praklltno omogutavaju uredlji za punjenje i kapadlel Izvorilta. Posle ovoga vrli Ie konlrola sleganja izabranlh tataka. Ako meref1ja pokato do nerna velikJh i neotekivanlh Ileganja,punjenje se mote nastaviti do 3/4 zapremlne rezervoara. Posle ovoga Ie VIIi ponovno merenje sleganja izabranlh tataka. Ako Ie I ovog puta pokate da nema velikog Ileganja, rezervoar se mote napunlti do vrha, odnosno do projektom predvidene visine, s 1m da Ie I za ovaj slutaj Izvdl merenje sleganjl'lzabranih lataka. Temelj treba 48 h IzlotiU optereten)u punog rezervoara, posle tega Ie vIIi ponovno merenje sleganj.. Posle ovoga Ie mote poteti sa pratojenjem rezervoara. Za ostale rezervoare koji Ie nalaze na istoj lokaeijll kojl su fundirani na isti natin. mote se poslupak merenja sleganj. ublaWi, s tlm da se !zostavi merenje na nivou 1/213/4 zapremine rezervoara. Z. rezervoare'.kojl se naJaze na slojevima slabonosivosti Igde so otekuju znatna ~Ieganja,brzlna punjenja reiervoara mora Imanjitl. Preporutuje Ie da se u toku prvlh pet dana rezervoar punl do visine od 3 m, !" I Urn d. se svakog danl pun I po 0,60 m vlsine. SnJmlnje Ileganja IzabranJh taeak. Ie vrli sv.kOf! dana posle punjenja. N. osnovu dobljenU, podataka Ie konstrulle graflkon sleganj. u odnosu na vreme I veUtinu opteretenja. Kad. Ie utvrdJ dl dnevnl veUtlna sleganjl potlnje da opadl, nlltavljl Ie sa dnevnlm punjen)ern rezervulla 81 vls1nlml punJenJa koJe 10 odredu)u na blzl araflkonl Ileganji. l'or.elJno je dl Ie pun)en)e lelOrvoa,. vrll u rani," Jlltarr~im eaaovJrnn, k.ko bl Ie U loku din I moalu prlllltllealnJ. I u .luCa)u polreb. Izvrlill hllno pratoJenJe rezervoarl. Za slojeve Izuzetno slabe nosivostl postupak pWlJenJI rezervoar. se odvij. kroz prUitno dug vremenskl period. P01.e1jnoje da se sam postupak punjenja programlra na osnovu geomehanJtkih karlkteristika tla. Neki podaa 0 visini punjenja rezervoara, koja ne ugrotava siaumost temeija, mogu so doblti na osnovu podataka 0 Imicajr)(~ tvrstotl pojedinih slojeva tla uzlmajuti u obzir i n)lhovu debljlnu. U toku bldroitatJtkog ispltlvanja temelja, potrebno je preduzetl mere bezbednoltll omogociti bi20 pratojenje rezerv08f1, ako so za to ukate potreba. ]..no je da Ie pratnjenjem ne lme ugroziti teme!; rezervoara, nJtI izazvati erozija okolnog terena.

----962

4.10
K.acIa 10 na omotaeu. potrebno je Jzvditi rezervoen u neposrednoj blizlni dna, postavljaju prikljuCel Clje su dlmenzije wilke, se . ojaCanjo temelja na tom mestu I spreClti pojavu 10kalnOS sleganja. PreporuCuju slod8l!1 naCini Ii h.i~Canje temelja: 1. !Cada se rezorvoar oslanja na zelllljinu podlogu bez betonskog pntena, ojaCaJ1e 1emelja treba izvrllti polllOW vertlkalno CeliCno ploCe koja se postavlja dut konture omotaCa rer.ervoara i simetriCno pl8ma otvoru. (aI.S). Dutlna ploCo za ojacanjo tnlba da j. za najmanj. 100 em veC. od ...UClno-oIVon L. Vlllna ploCe so odR4uj. pl'8ma debljlnl polCanos jutuka I potRbnoj dublnJ ukopavanja,l no treba da bud. :manja rozervoua: . od 60 em. PloCu ZI ojaCanjo temella tRba zavartti sa ploCom za ojaCanj. dOl

Htrr u em
CI)

IV-I,
2

II ,I

-3

0.: "'o~:::. -.' .."":('1..." ..fl... "... ..0. .",,:.C"...o.o..o. ... O'~..o. .... C'.~ 0r..".\ .o..~...~
... .",

.,. 0'.', L.'

~ '
,

;0,

. . ~"; 6
Na IIlel Saj.: I - ploCa za ojaCanje dna 2 - unutratnja IInna omotaCa 3 ploCa dna 4 pelCanl jastuk 5 zemljani nulp

b)

6 7

- ploCa

za ojaCanje temelja ploCa otvora

poklopna

Na slid Sb jo:

- IIrInaotvora
Sllka S

963
2. lhnesto ~eli~ne plo~e za oja~anje lemelja mote Ie primenlti betonski zid s tim da njegove dimenzije budu \cao na sl. 6.

oj

MI" II em

7 .

Na s1ici.6aje: 1 - plo~ za oja~anje dna 2 - unutraSnja strana omota~a 3 plo~ dna,

/5doJO

4 - pel~anj jastule 5 - zemljanl nulp 6 - belonski zid za oja~je 7 pokJopna plo~a olvora

ternelja

bJ

Sllka 6

964

_.-..3. Za rezervoare Ciji se omotaCosianja

se nesmetano otvora. Irffrt
/JJ

na prsteriuti prikljuCne

zid,ojaCanje armature

temelja se vrti metadom potrebno je betonski

C (s!. 7). Da bi pl1ten na mestu ve"Cine

mogla izvrllti

montaU

otvora obUkovaU na n&ein pokazan

na at 7 .Dimenzije

tleba zavise od primenjene

armature;

em "

2
.:

Na sllci 70 ie:
I

- ploCa za ojaConje 3 - unutratnja mana 4 - ploCa dna 5 - peSCani jastuk

6

poklopna

ploa.

otvora dn. olnolaea

bJ

betonskl

prsten

Na sile; 7b je:

I
2

- lJ1sek z.a ploeu

Z4 ojael1l1j. dnG

unulrGtnjG SIr.n. omot.e.

Slik. 7

4. b rezervOllr. koji so oalanjoju no zemljlnu podlogu unutar plStenastog armilano.betonskog zlda, ojaeanje temelJa so viti na nGein prikazan na sl. 8. Dadatnl prstenasll zld od armlranog betona se advaj. spojnieom od glavnog prsten., kako bi Se omogueilo nezavtsno sleg.nje ova dva elementa.

. 965
Oblikovanje temelja na mestu otvora treba Izvrlitl prema II. 8 s tbn da dimenzije budu u188lalene sa pimenjenom armaturom I veUelnom otvora. M", u e,"

OJ

,
5

bJ

ObliJroVfl1lle temelfa i oIQ~QnjQ fIG meslu

otl1OrQ

Na slIe! 8 je: I 2

- ploea za ojaeanje 3 - unutralnja straDa 4 - ploea dna

5

polclopna ploea ohara dna omotaea

- peleani'jastuk

6 - zemljani naslp 7 - betonskl prlten 8 - dllatacija tamalja 9 - zasek u ploeu za ojaeanje

10

dna temelja

betonski

prsten za ojaeanje

Slika 8

4.11

PriUkom wade zamnoR sloJa mogu Ie z.htevatl I pOlebne pripreme koje omogutavaju naknadno IspunjavanJomesll ade ngo 011varano dlrektno nalqanjo ploCa dnl na povrlinu temel]a. Ako je temperatura teenolU koja ae slpa u rezervOlr tollka da mof,e ImaU nepovoljan uUcaj nl konstruktlvnu funkciju zamnog sloja,'polrebno je predvldetl odgovarajueu zaltltu.

-I N. O"OYUmUijenjl RepubuekOi lekre.uij.1a u,kulturu SR Srb,. br. 413-111/''/'4.lJ2od 4. ill 914. n. plato Ie por.. n. pro..... S.amp. S nl "YOd " .tandIJdlsatiju - Boo"...

966
Jugoslovenski

Ukupno

strana

12

standard so. t obaveZDOID priaenom

ad
1008-05-25
i

INJEKTlRANJE OBJEKATA OSTECENIII ZEKLJurRESOH Tehnicki uslovi

JUS

U.J9.001
1988.

Pravilnik "Sluzbeni I

Injection
.-,

br. list '

07-93/35 SFRJ",

od 1988.05.25;. br.19/88.

..' ~f earthquake

---

._._._Technical requirements

damaged constructions.

P$HET

STANDARDA I PODRUCJE PRlHENK

Ov~m standard6m sariacije PrJ

se utvrduju

tehnieki

uslovi

za projektovanje zemljotresom. projekat 'naein

i lzvodcnje

inje~tiranjem

objekata

ostecenih

izvodenjaisanacije injektiranjem mora. se izraditi I injektiranjem: koj i obuhvata kategorizaciju ostecenj a, iz~or inje~tiranja i uslove kvaliteta materijala kvaliteta za izvedenog

sanacije utvrdivanj postupke a

osJecenja, i ~etode

injektiranje, injektiranja.

i kontrolu

VEZA SA DRUG IIi

Sp~sak darda. standatda

STANDARDIMA

sa kojima

je

ovaj

standard

u vezi

dat

je

na kraju

stan-

KATEGORIZACIJA

Ostecenja a) b) ostecenja ostecenja delove

c) lostecenja

zemljotresom

svrstavaju

se

u tri

kategorije:

koja ugrozavaju stabilnost objekta, koja ne utieu na.opstu

objekta,
koja ne utieu na stabilnost objekta.

stabilnost,

ali ugrozavaju

pojedine

urVRBIVANJE

KATEGORIJE

OSTECENJA

Na;objektima ~oji su osteceni zemljotresom mora se izvrsiti snimanje 1 toga utvrditi kategprija ostecenja, prema t. 3. tecenja i na osnovu
!
!

os-

4.1

Snimanje
-

oste~enja se vrsi: ostecenja,

,vizuelnim opn?onjem sa snimanjem odnosno fotografisanjem I

,vadenjem
I

betonskih

tels

u obliku

ci1indra

i ultrazvukom,

.
pomocu obojene teenosti.

- ImerenJem vodopropusnosti

Iizd3nj.

SA VUNI

ZA'iOn

ZA STANDARDIZACIJU

5ven82 JUS U.J9.001

967

4.2

snimanj~m-

ost~cenja i slrina

mora

se utvrditi:

.
-

Idubina

prslina,
u odnosu na presek elementa,

I
'prostorni

:
OlOZaj prsline ~ , Ii post~ji veza izmedu

'
\

da

prslina na, doticnom elementu.

HATERIJALI

I IZRADA
upotrebljavaju se injekcio.

5.1

Za lizvodenje

!
ne !smese koje i Aa zahtevan!

sanacije .

objekata

injektiranjem

se utvrduju efekat

projektom

sanacije

s obzirom

na

tip

ostecenja

sanacije

objekta.

I
Injekcione smese su: ' ! - irastvori niske viskoznosti, \suspenzije. !tekuci za injektiranje za pukotine

za prsline i otvore ispod 0,4 mm,

pukotina i otvore i otvora 5 od mm. 0,4 do 5 mm,

malteri,

iznad

5.2

Ka~
i .

vezivo

zo'pripremu cementa:
i

BUBpenzijo

i tehnickih

maltero

upotrebljovoju

se

Gledece

vrste

iportland-cement

portland-cementi

sa

mineralnim

dodacima,

prema

stan-

:dardu JUS B.C1.011;

sa mineralnim dodacima prema stan- ;portland-c~ment i portland-cementi I meljavom, za koje se postavljaju dardu JUS ~.Cl.Oll. sa poboljsanom
:dodatni 0,09 mora mm da usiovi ne budo sme za da vo~a finoc~ bude od cement, cement, cement dodacima prema fino prema 4 mlovcrija veci 000 od cm2/g; standardu JUS JUS B.Cl.014; 5
-

ostatak
a

na

situ

otvora

okaca
(po Blenu)

%,

specificna

povrsina

sulfatnootporni aluminatni koloidni mineralnim

prema

standardu mleveni standardu

B.Cl.015; portland-cementi sulfatnootporni sa cena

portland-cement, JUS B.C~.Oll,

ment
situ

prema
iznad

standardu
otvora okaca

JUS

B.Cl.014,
0,045 mm ne

sa
sme

dodatnim
da bude

uslovimo
veci od 5

ostatak

%;

ovaj

ce-

,ment' mora iekspanzivni

biti

hidrofobiran; koji ispunjava uslove za portland-cement JUS i portsa

cement sa pri

land-cemente 'osobinom
ekspanziju
"

mineralnim hidrataciji

dodacima'prema u vlaznoj

standardu sredini

B.Cl.Oll, kontrolissnu

da

pokazujo

5.3

Upotreba

cementa

za

injektiranje

objekata i

je

slede~a: sa gde vladaju dodatkom Z6 bubreuslovi

ekspanzivni nje

portland-cementi se u svim

portland-cement

upotrebljavaju u pogledu

slucajevima

norma1.1i

,sredine

korozije;

-----..
968
.IUS U..JD,001 ~trllllft:1

ekspanzivni 'tkom fatna

sulfatnootporni

cementi

i Bulfatnootporni gde

cementi

sa dodasul-

za bubrenje korozija;

upotrebljavaju

se u sredinama

se pojavijuje

;aIuminatni:cementi J
iiziozeni morskoj

upotrebljavaju
vodi i sulfatnoj

se za
koroziji;

injektiranje

objekata

koji

su

- :koloidni cementi :0,4 mm.

upotrebljavaju

se

za

injektiranje

prslina

ispod

5.4

Za .poboljhnj& no~ stJ stanju, su kao

ili

korokciju

roolo!1kih posebnih zapremine prema

osohinl1 osobina

Injokcloll1h u ocvrslom zatvaranje U.M\.034,

,unnAI1 u stanju

tn~(kao

i za

postizanje

poveeavanje

! up~trebljavaju gi !dodaci Dodaci

. se dodaci

sopstvene betonu

i potpuno standardu JUS

pukotina), kao i dru-

za bubrenje se

ili

ekspanziju za

i sprecavanje injektiranje

sedimentacije. I1rmirl1nobotonskih olemn-

koji

upotrebljavl1ju

na~a ne smeju: . sadrzavati hloride

ar~aturu.

ili druge materijale

koji su stetni za

5.5

Zaiinjektiranje tk~m usIove 'VrJtB I kamonog

pukotina agrogata prema bira od

vaeih 0 do

od

5 mm

upotrabljavaju agrogat i armirani

se mora

smesa da

sa

doda-

Z mm.

Kameni

zadovoljava

kvalit~ta agregat&

propisima

za beton

beton. sradine u kojoj

se u zavisnosti

od korozionih

uslova

se !objekat natazi.

5.6

Za 'pripremu

ihjekcionih u.Ml.o56.

smesa

upotrebljava

se

voda

koja

odgovara

stan-

daJdu JUS

5.7

Epoksidne te

smole

za

injektiranje tipa se smole

sastavljene A

au od dvs

odvojolls koji

komponsnmedu-

- epoksidne reaguju

smole kada

bisfenol u

i ucvrseivaca, tezinskom

hemijski

sohno odnosu.

pomesaju

pravilnom se kod imaju

ili

zapreminskom za do zatvaranje: 0,4 mm.

Epoksidne

upotrebljavaju koje na povrsini

injektiranja sirinu od 0,1

i zaptivanje

pukotina,

ZAlITEVANE KARAKTERISTIKE HATERIJALA

6.1

Injekcione

sm~se

InJekcione uslove:

smese

tecnom

i ocvrslom

stanju

moraju

ispunjavuti

sledees

- :tecljivost, injekcione

smese u obliku

suspenzije,

odredena

rocrenjem

\St,,""4 JUSUJ9.001

969
'protocnost! ; :utvrdenoj

prema standardu JUS

I u projektu sanacije;

U.M8.024,

mora odgovarati tecljivosti

.tecljivost injekcione smese u obliku tekuceg maltera, t ;njem prvog prekida mlaza prema standardu JUS U.M8.024, , I :rati tecljivosti utvrdenoj u projektu sanacije; !izdVOjena 'dardu JUS voda iz uzorka u hermeticki zatvorenom

odredena

mere-

mora odgova-

kalupu,

prema

stan-

U.M8.023, c~r;toca 2~ dana

poalo 28 dana ne sme iznositi viAe od 5 % (V/V);

i~'jek~icme odgovarati -;mei;; 'prema ~tandardu koja JUS U.M8.022,

' 'Pritisna
ra nakon
I

mopro-

minimalnoj

cvrstoci

je utvrdena

joktom

san~cije.

6.2

E~ksidne
I Ep~ksidne

smeie

smese

za

injektiranje

moraJu

~mati

sledece

osobine:

a) iu tecnom stanju: I iuporedivanje infracrvenog spektra pri kontroli identiteta ne sme'

I
-

pokazati.razlicit

sastav

komponenhta

epoksidnog

sistema;

viskozno~t mora biti manja od 800 mPa's pri temperaturi 20 DC;

vreme
mora

upotrebe
odg9varati

epoksidne
vremenu

smese

za temperaturne
u projektu.

uslove

na gradilistu

definisanom

b) iU cvrstom stanju:

!- zatezna

cvrstoca

pri

temperaturnim 2,0 MPa;

uslovima

na

gradilistu

mora

do

48 h dos7ici

najmanje

zatezna ~vrstoca pri savijanju

!

spoja beton-epoksidna
uslovima najmanje i pri 2,5 mora

smola, odreodlezavanju

dena

na

suvim

epruvetama od + 5 DC,

prt

standardnim iznositi mokrim

na tempe~aturi Zatezna
od 0,8

mora na

MPa. iznositi viao

~vrstoca

odredona

epruvotama

MPa:

VRSTE I HETODE ISPITIVANJA

HATERIJALA

7.1
7.1.1

Cementne ameiie

Ispituju a) u

se

sledece stanju:

osobine

injekcionih

cementnih

smesa:

tecnom

- tecljivost, :- sedimentacija,
,zapreminska vreme masa, vezivanja,

970
b) U oftvrslom
-

JUS U.J9.001 St, "

stanju:

promona znpromino,
izdvajanje vode,
cvrstoca.

. pritisna

7.1.

2.

Priprema U mesalicu kolicina dodatka. Do~iranje

I

injekcionih se prvo cementa, Hemijski

smesa sipa

za

ispitivanje kolicina

vrsi vode,

se po zatim

sledecem se dodaje kolicina

postupku. odmerena inortnog dodataka. hnosi

odmerena toga, dodaju se u

a nakon dodaci vrai

ovontualno, se prema

potrebna

uputstvu 2. min, dok

proizvodaca vreme

mat~rijala

okviru

mesanja

5 ,,!in. Te~peratura ni~i visa 'ihjekcione od + 35C. smese za ispitivanje ne sme biti niza od + 5 c

7.1.3

1 Osobine

smese.u '

tecnom

stanju

odreduju

se

sledecim

metodama:

7.1. 3'1- Tedljivost

t
da~du JUS

so

ispituje

po

motodi

za

ispitivanje

protocnosti

proma

stan-

U.M8.02.4.

7.1.j.~

Sedimentacija'se I : I U ~takleni merni oc{tava

ispituje sud od

prema 1 1 sipa

sledecem se smesa

postupku: do oznake 1 000 mI. Nakon 1 h Sedimentacija

se izdvojena

voda,

a podatak vezivanja

belezi smese

u mililitrima. manje od 2. h.

se ,ne odreduje kad je vreme

7.1.3.3 I

Zapreminska U ja ~ud
j

masa

smese oblika, malter se po

odreduje zapremine do ivice,

se

po 1 X

sledecem postupku. 10.3 m3, sipa sa

1agano

suspenzi-

valjkas~og tekuci:

ili

izravna obrascu:

ravnjacom

izmeri.

Zapreminska

mada

izracunava

sledecem

G1
'1==

.G

gde je:
'1 G G1 zapreminska masa, u kg/m3, . masa praznog suda, u kg, . masa punog suda, u kg,

m3. - zapremina suda, u

se vrsi sa tacnoscu od 0,001 kg.

Merenje

7.1.3.4

Vreme pr~ma

vezivanja standar~u

odreduje JUS

se

po

metodi

za

odredivanje

vezivanja

cementa' I

B.C8.02.3,

s tim ste se suspenzija

priprema

sa onom.

Strana 6 JUS U.J9.001

971

kolicinom

vod~ vode se

koja dobija

se

nije

izdvojila

pri

merenju vode

sedimentacije. izdvojene

Ova

ko.

I
li~ina od oduzimanjem kolicine sedimontacijom ;ukupne kollcine vode.

7.1.4

Osdbine I -

smese:u

ocvrslom

stanju posle 24

odreduju h, 7 dana

se

po i

sledecim 28 dana,

metodama: premo standardu

:promena
:JUS

zapremine

U. M8. 023,

- ipritisna cvrstoca posle 28 dana, prema standardu JUS U.M8.022.

7.1.5

IsPituju

se s1edece

osobine

epoksidnih

smesa

za injektiranje:

I I a) u tecnom stanju: i. identitet smole pomocu infracrvenog . viskozno~t, I - vreme up~ ,trebe. spektra,

b) IU ocvrslom:stanju:
I . z~tozna !vrstoca, - cvrstoca;spoja beton-epo~sidna smola.

7.2 7.2.1 7.2.1.~

E~ksidne

smesa

Osdbine

epoksldnih

smesa

tacnom

stanju

odreduju

se

sledecim

metodama.

IdJntitet .

fracrvenog fo~ometra.

i:
;

tek~ce

epoksidne

smole

ucvr5civ8ca

odreduje

se

snimanjem

in-

spektra

u podrucju se mora

4 000

cm

"1-1 do
na

200

cm

pomocu boz

IR-spektroprodobrado

Ispitivanje

izvesti

tecnim

uzorcima

(nllr. contrif~g!ranjn).
I

Uzornk 1I0,n/InOIl! izmodu kalijum-bromlunih

ploca.

7.2.1.2

Vidkoznost
I

selmeri

rotacionim

viskozimetrom

u tri

paralelna

ispitivanja

prama standardu JUS H.K8.022. Pojedine komponente temperiraju se na tem' peJaturi 8 ej I . 23 e ili 28 e.

7.2.1.3

Vreme dine tim pri

upotrebo komponente se pripremi

injekcione temperiraj,u injekciona

smese

proverava

se po

sledecem

postupku:

pojeZamesa do po.

se na smesa

temperaturi u odredenom (20 se e sipa 3 cm

8 e, odnosu

23 e ili koja se

28 e: 2 min vlage)

standardnim

atmosferskim homogenosti. cm, koja je

us10vima Zatim izolovana se u

je se

i 50 % relativne 100 cm3 smese

postizanja sudu 10m.

potpune 6,5

u limenu

procnika Porast

debelim smese
kada

penastim

materijaVreme
tempe' tri is-

temperature
za Kao

meri

sredini
postignuto srednja

termoelementom.
smesa dostigne od

upotrebe raturu pitivanja. 40

podesno e.

injektiranje uzima

rezultat

vrednost

dobijena

972
7.2.2

JU5 U.JO.OO1 51ren.7

Osobine-epokstdnih ma..

smesa

u ocvrslom

stanju

odreduju

se

sledecim

metoda-

7.2.2. f

Zatezna

cvrstoca,

MPa,

odreduje 7 i

se 28

prema

standardu

JUS

G.S2.612,

na

tr! epruvete ~ipa B, posle 2,

lupi moraju biti
!
I

dana odlezavanja. Komponente

pri temporaturi koja

i kaje ods'

pre

ispitivanja

temperirani

brana za ispitivanje (8 'c,

i
pri ovoj temperaturi

23 'c

ili

28 .C).
zatezne

Probna tela ocvrScavaju

Mesanje komponenatmosfera 23C i

do odredivanja cvrstoee

cvrstoee. uslovima

ti Ii odredivsnje

zatezne

vrsi

se pri

50 1% relativne vlage.

7.2.2.2

Cvtstoca'vezi~anja
I i

epoksidne

injekcione

smese

za beton

odredujo

so premo

stsndardu JUSIU.Ml.Oll (optereeenje u trecinama raspona), a na betonskim I I prizmama-epruvotama mora 10 em X 10 em X 40 em prema standardu JUd U.~Il. 004 ~ kvaliteta
I <

botons
posle

MD 45, Pripremljene
vremena odlezavanja

epruvete
utvrdenog

poprecno
pod 1),

pocleljene folijom ; 2),' 3) ovo tacko,

na

pola,

calno

so pramszujv

epokllidnom

injakeionom

sn.esom i 10-

pe.l. Po~le zaJezna

Z8 I Ibeton.

vremena:

ocvrSciva.."1.ja' od pri ssvijanju,

3,

odnosno odnosno

14 dana, cvrstoca

na

njima

se

odreduje Gmcse

cvrstbea
'

spoja

cpoksidne

, I PT.~ 1epljenjs:betonske
1) !Odlezsvanj~ iPosle 17 dana

prizme se neguju
uslovima u vodi 20 'c

pri (5

sledocim epruvetB) od %

uslovima.

pri

standardnim odlezavanja

7-dnevnog

prizme i
,3

betona

stoje vlaznosti,

daljih Vra-

prifstandBrdnim

uslo~ima

50

relativne

Imo ocvrscavanja
2) iOdlezavanj~ iPrizme 1 :tek 1 t od h u

epoksidne
vodi (5 posle i

smese

iznosi

dana.

epruveta) odlezavanja dobro oeede 14 od dana vode. u vodi Vreme izvade se iz vode epok-

betona

pr+ '

lepljenja

ocvrscavanja

sidne smese iznosi 3 dana. 3) iOdlezavanj~ u hladnom

Posle sedm~dnevnog
(3

epruvete)
u vodi tepljonja epoksidne spoja prizme od betona takode 14 dana. se
7-dll'WIl0&

odlezavanja

odlezavaju pri

jos

7 dana na tomporaturi + 5C.

ri

a8 vr~i smese: odreduje

tomporatu-

+ 5 'c.
sa

Yremo

ocvrseavanja

Paralelno

ispitivanJima

cvrstoce

zatezna

cvrstoca

pri Bavijanju nepodoljonih betonskih prizmi

u vodi
i

poslo

odlczavallja
20 'c i 50 %

21-dnevnog

odlezavanja

pri standardnim

uslovima

relativne vlaznosti.
Za vrednovanje

IspitivBnje se vrsi na 3 epruvete.

ispitivanjB prizmi uporeduju se rezultati zatezne cvr-

rezultata

stoee pri

savijanju

lepljenih

i zatezne

cvrstoee

pri savijanju

-..,'.~-'-

Strano 8 JUS U.J9.001

973

nepodeljenih ljenog ill u mesta, sloju

betonskih odnosno epoksidne

epruveta. da mase. Ii je

Kao 10m

merilo na.

spoja

sluzi betona

izgled i

loma

lep. mase

granici

epoksidne

PRImtODNA ISPITIVANJA

Pro
nj~

pocetka
osobina

iZvodenja injektirnnja moraju 59 obaviti prothodnn

injekcionih smesa kOj9 su utvrdene u t. 6.

I.ApH

Ivn-

TKKUCA ItONTROLA

KVALITETA

IZVODENJA

RAIJOVA

zaivreme inje~tiranja moraju se izvrsiti sledeca ispitivanja injekcionih cementnih sm9~a:

!spitivanje

tecljlvosti

zapreminske

mase

dva

puta

jednoj

smeni;

..

fspitivanjel

promene
i

zapremine, smeni. epoksidnom

--izdvajanja

vode

pri'

pritisku

posle

I i 28 dana jedanput

u jednoj radova sa

Kod

injekcionih

smesom

mora

se

izvrsiti

sledece:

Jro pocetka: inj9ktiranja 9poksidnom SIlIj);;Offi za injektiranje mora

~azati Jane I iden~iCnost prethodnim epoksidnih kompcnenata sa onima koje su bile

so doispi-

. 3 ia vrcme injekcionihradova dnevno se uzima oko 200 cm upotrebljenog .

injekcionog
I'

ispitivanjima;

materijala

koji radova.

59

Ipnitivanja:izv9denih

cuvau

zatvorenoj

posudi

do

konacnih

10

usroVI !
I Epdksidne

KVALIT.trA

IZVEDENIH

RADOVA

10.1

smole
I

moraju

imati

sledece

karakteristike:
'

~iskozit.t

Cd 0,8

do

1,5 X 10

-3

Pa'

s,

~ritisnu cvtstocu 60 do 90 MPa,

1ateznu j cvrstocu 30 do 40 MPa.

Injektirana

c.mentna

smesa

mors

imsti

pritisnu

cvrstocu

najmanje

jednaku

prltisnoj cvr~tGti betona elementa koji se

injektira.

11

IZ~OR INJEKCIONK

SKKaB

11. 1

IzBor

smese z! injektiranje zavisi od postavljenihuslova koji su u vezi konstrukcije od velicine odnosno otvora postizanjcm i dubine projektovane prslina i sigur-

sa monolitiziranj..
nosti, u zavisnoati upotrebljenih

viskoznosti

matorijala. izlozena

Ako jo zona konstrukcije

zatezanju, mora se primeniti injektira-.

974
nje ti epoksidnom injektiranje smesom, a ako je izlozena samo pritisku, moze

JUS U.J9.001

StrIne 9~

se primeni-

eementnom od otvora otvora

smesom. prsline, kao i polozaja elelllonotll J. polose velicina

U zovisnosti zaja

i dubine

injekeionih

i viskoziteta

materijala,

odreduje

pritiska. i

12

POS'lUPCI

I KEToDK IZVOllKNJA

12.1

Postupei se !tako: da
-

i met ode

injektiranja

objekata

osteeenih

zemljotresom

odreduju

se obezbedi

stabilnost

konstrukeije

posle

sanaeije,

da se primeni odgovarajuei da se obezbedi ekonomicnost

materijal, injekeionih radova.

12.2

Metode

injektiranja

suo

injektiranje pod pritiskom,

injektiranj~ ! Jka.
I

slobodnim

prodiranjem

injekeione

smese

bez

primene

priti-

12.2.11

Po~tupak
-

injoktiranja

prslina

pod

pritiskom

obuhvato

sledeee:

Jripremu pr~lina za injektiranje,

I
ormiranje

i
injekeionih mesta zavisno od otvora prslina i njihovih

dubi-

na,
-

'
injekeionih

dbradu
I

otvora,
i pumpe za injektiranje.

~zbor

materijala

12.2.1~1

po~tupak
-

pripreme

prslina

za

injektiranje

pod

pritiskom

sastoji

se od:

Jrosirenja ~rslina na dub~i

do 5 mm i sirini'do 30 mm,
(sHea).
cetke)

i
~iScenja
~ehanickim

ormiranog
put em

proSirenja

od

labavo ili

vezanog

materijala cetka-

(rotaeione

celicne

rucno

(celicnim

nia) , I !zduvavanja'prasinastog materijala iz sliea vazdubbm pod pritiskom, J . e iseenja pdlina od zaprljanosti mehanickim ili hemijskim postupkom.

I 12.2.1f2
Formiranje moJa se injekeionih izvrsiti na otvora sledeei zavisno nacin: od otvora prsline i njene dubine

Jkoliko
preseka najvise
-

je

prslina
ili

veeeg
ploce),

otvora
razmak

(6

>

0,6

rom) a manje
injekeionih

dubine
otvora

(d < 1/3
mora biti

nosaca e = 1,0

izmedu

mj
otvora (6 < 0,6 mm) biti a vecih dubina e = 20 (d > 1/3 prese-

kod ka)

pLslina razmak

manjeg injekeionih

otvora

mora

najmanje

em.

St,

10 JUS U.J9.001

975

12.2.1.3

Posto

se formiraju prsline

injekcioni

otvori zllvilli
pod

vrSi

se zatvaranje

(plombiranje) slllnsn.
pum1 do.

profilisone
12.2.1.4 Injektiranje

no noCin koji
smeiiom,

od pritiekll
vriii

Injekciono
ee

epoksidnom kojll

pritiekom, Ilutomateko

spoci.lliJnom prttiskll moraju

pom (injektorom) Zi~llnjS i...~bronom injektiranje do~s~or projekat da bl

1

imB mogucnost Pumps injekcione od dye i

rogu11lcljo crevs pritillku Uk01iko trebs ds

(dote'rivanjll). mntorijolu prodor ssstsv1jen se lzvrsil0

BVS prik1jucna i J>otr.bnom emese

.

odgovsratl

",n injaktlronjo

je 'msksimslan

u pre1inu. pumps

koj 1 "h h...t,,je msterijal za Ims sutomatskl Kllda pretho-

komponente, doziranje

pravi1~0 predvidll

i mesanje pumpe onda koja se

komponenatn. se puni svaka

injektiranja

upotrebu

rucne

dnq pomesanim,komponentamll odmerava niJ gravimetrijski h~mogeniZirati a~ pocinje vazduha i ili

u utvrdenomodnosu, volumetrijski. 2 min. od nlljnizeg iz injcktiranog

komponenta se ruc.

Obe komponente

moraju

m~sanjem

sa!injektirllnjem poJtiglo
.

injekcionog prostora.

otvorll,

kako

bi

se

iatiskivanje ele~~nta

12.2.2

Akd p010zaj
bed pritisks
ti epokaidna In J ektiranje ceJu se postiie prsline Akd su
I

otvor

prsline

d~~voljavaju

primenu

- :Lnjektiranja

bdllosno slobodnilll ~mesa ~rslina ili

padom lnjekcione
amesa. pritiska prslina se vrsiti plitko

amese,

~oze se upotrebise zalivanjom, Sire od 0,3 pri mm). smole vrsi

cementna'injekcibna bez upotrebe popunjavanje 0,3 "Jmn mm, moze 00 pontizo za

ostvllruje (prsline nanosenje zl1tvllrl1njo bez

delimicno uze od

epoksidne prol1nl1. pritiska

promazlvl1njnm

' cntkom,
kao

prlprema i iz~or I se ina isti nacin

I KOtttROLA I

materijllia pri

injektiranje

upotrebe

injektiranju

sa pritiskom.

13

KVALi:TETA

IZVEDENIll

RADOVA

13.1

Zaisvaki

elemenat

koji

se injektira

mora se izraditi

izvestaj

a injekti-

radju, koji sadrzi sledece pbdatke: I snlmak prsline (prostiranje i sirina Jolozaj injekcionih otvora,

prsline),

- ~tanje
rlrosecna

prsl~na (suva, vlazna, potrosnja materijala

vodopropustljiva po 1 m prsline, (naziv,

. ..),
oznaka, podaci 0 viskozno.

- Jelicinu

Jodatke 0 upotrebljenom materijalu Jti, odnos mesanja komponcnnta),

, injekciono3 prit~skA, Josebna zap~zanja (kno velika potrosnja smose, prekid temperaturu vazduha i konstrukcije pri injoktiranju. -

rada

i 51.),

976

JUS U.J9.001 Str

11

13.2

Kontrola vanom Broj

punjenja metodom uzoraka

prslina

dokazuje probnih

se vadenjem

probnih

tela

ili

kombino-

(vadenjem za

tela

i ultrazvukom). odreduju se projetom injcktiranja

i~pitivanje

i polozaj radova. smese

i na osnovu Uzorci sidne

rezultata

izvedenih

za cementne smese posle

injekcione 14 dana od

uzimaju

se posle

28 dana,

a za epok-

izvrsenog

injektiranja.

13.3'

Na !kraju izvr+onog injoktiranja mora 8e'uraditi izvoAtnj 0 kvaUtntu trdbljeno injekcione amese.

upo-

13.4

Nakon .
ta

izvrsenih I

radova
koja

injektiranja
sadrzi:

mora

se dati

zavrs~s

ocena

kvalito-

;izvrsenih

~adova

- 40kumentaciju
I cicenu gloda Na:osnovu izJrseno kvaliteta i pregleda zavrsne preme

0 kontroli kvaliteta,
izvrsenih dokumentacije ocene zahtevime kvalitota projekta. radova 0 koja se daje na osnovu vizuelnog pre-

izvrsenju radova

radova. dokazuje so da jo inJoktiranjo

VEZA

SA DRUG 1M STANDARD1HA

JU~ B.CI.OII ~ Cement. Portland-comont. Portland-cementi 56 dodacimn. Definicije, cement. Pucolanski cement!. Metaluriki
klasifikacija JU~ B.Cl.014 ~ Cementi. i luriki
kvalitete

i tehnicki otporni

uslovi cementi. Portland-cement. Meta-

Sulfatno

cement.

Definicije,

klasifikacija

uslovi

ju~ B.Cl.OlS ~ Cement. Aluminatni cement. Definicija, klasifikacija tehnicki uslovi JUS B.C6.023 7 Cementi. Metode ispitivanja fizickih osobin6 cementa JU~ G.S2.612 ~ Plasticne mase. Odredivanje ~atezih svojstava

JUS H.K6.022 ~ Metode za ispitivanje lepkova. Odredivanje viskoznosti

: konzistencije JU~ U.Ml.OO4 1spitivanje i dozvoljena JU~ U.MI.OIl betona. odstupanja cvrstoce u betona na zatezanje raspona) i klasifikacija pri savijanju Epruvete (betonska tela). Oblik,

mere

1spitivanje prizme

(opterecenje Dodaci betonu.

trecinama Definicije

JUS

U.Ml.034

Beton.

l-

Strono 12 JUS U.J9.001

977
-j
,

JU~

U.Ml.058

Beton. de

Voda

za

apravljanje

batona.

Tehnicki

uslovi

i meto-

ispitivanja

JUS U.M8.022

- Injektiranje. smesa

Ispitivanje pritisne cvrstoce injekcione

JUS U.M6.023 - Injektiranje. JUS U.M8.024 - Injektiranje.

Ispitivanje

izdvajanja vode i promene zapre-

mine injekciono amese Iapitivanje protocnoati injekcione amese

N.o osnovu

miSljenja

Rcpuhli~kog

sekrl!tarijata

za kUIt:.HU SR Srbijebr.413-81/74-02 lavod za standartJizaciju

ad 4.111974. no nl~;!t

porrz

na promc!t

Stampa Savezni

- Beograd

Ukupno

strana 1

978
JUGOSLOVENSKI ST ANDARD SA OBAVUNOM PRIMENOM
ad 198!>-O3-14

Injektlranje ISPITIVANJE PRITISNE l:VRSToCE INJEKCIONE SME~E Pr8vilnik br. 50-19144/1 ad 1~12.27;Sluibenllist

JUS

U.MS.022
1984. SFRJ, br. 48/84.

TfNf trHffhod for comprwsiWl

.trength

of grout

Predmet

standarda

Ovim stand.-dam 58 utV",uie n~in odre<llvania prltisne ~vr1tobllnjekclone tmeH.

Oprema Opromu sa~inlava]u:. - kalupl sa poklopcima, m.ra: d. 99 do 100 mm,h"

120 mm,

tesl8ra,

- aparat za - presa.
Postupak

bruMnje,

Uzorcl inlakelone sm.~ u kaluplma. pripr.mll.nl pr.ma postupku datom u standardu JUS U.M8.023, pasl. odre<llvanla promane zapramin. ~uvalu 58 dobro zatVor.nl. Kalupl .. otVaralu na den Ispltlvanla, a najranij. 2 dana pro Ispitlvan]a. Pomoeu testero I aparata za brulen]. valjci .. svodu na vislnu od 80 mm pri ~omu su 0500" valika ravo. I planparalelne. Do ispitlvonia so uzoroi ~uvaju pokri..ni v!&fnom krpom 11\u prostorljl zasl~nol vlagom. Pritlsna ~vr1toea odre<luj. so odgovarajuOOm presom. Pov.e.nl. prltl,ka rasto brzinom 1,5:!: 0,5 MPa u sekundi.

Izralavanje
Priti,na

rezultata
proma formuli:

~vrstoCa se izra~unava

a. p
gdo j.:

-P A

p
P

pritlsna ~vrsto~a. u MPa,

.ila prl lomu opruv.to, u N,

naldue. pov~ina .pruvoto r'.., u mm' . A Rezultat se daje keo srodnja vrednost od 3 poJ.dina~na rezultata, a navoell so I najnlh vr.dnoS!.

Veza sa drugirn .tandardima JUS U.M8.023JUS U.M8.024Injektiranje. Ispitivanje izdvajanja voda I promono zapremin. injekeione smole Injektlranje. Ispitivanie protofnosti injokciono smoh
SR Srbij. br. .. 13-81/74-02

Na OItKNU milijanja Republitkog sekret8riilta u kulturu

od 4.11 1974. nl piKa.

poru ,. prom8t

I lzd8njo

SAVtZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACru

$,ompa _"I

...ad .. ""ndordlucllu

8_od

UDK -.81.033.14 JUGOSLOVENSICJ STANDARD SA OIA VIZMON 'IUMENON acll~14

.979
InJoktlnnJo ISPITIVANJE IZDVAJANJA VODE I PROMENE ZAPREMINE INJEKCIONE SMEtE Pmtilnlk br. 60-19144/1

JUS U .M8.023
1814.

ad 1983-12-27;Slutb8n11i1t SFRJ, br. 48/84.

T.r

trHImod for bletKflnll8nd

IIoIutrHI ell.".

of fIt'OUt

Predmet standarde Ovim n.nderdom .. utvr(!u)o Retln odnKIlv81je Izd.ei-ni- vode I promene ..premlne injekclone sm..

Opreme
Opremu ..einjaveju:

- prlbor lIodre<llv81je .islne punjenja injekclone sm. u kelupu (sllkl1l, - pribor II merenje promene vlsine sm. u kelupu (slike 21,
-

- stekl..,e menzure od 60 em' ,

sUlklene plpetl.

kelupi..

poklopcime:mere:

d.

99 do 100 mm,h"

120 mm,

Mere u mm

.
I
........J"'" - -

col

--1

f-- - -

~22 . ~9

J
I

~ 02

.t L

Slike

Pribor .. odre<li.enje

.isine punjenje

Injekeione

sm.

u kllupu

Ilzduje

SA vtzNJ

ZA VOD ZA STANDARDIZACUU

980
M.re u mm

CD

- --- --

U)

---1--

Sliklo

2 - Pribor u

m.r.n;.

promo...

visl... sm'"

u k8lupu

Postupak
InJela:lona visina prom.n. 100 sm.!a, mm. visine prlpamlJan. VisinG izmeri pram. postupku odradi polla sa fuvaju d.tom pomotu u st.nd.rdu pribor. nivo smale do JUS U.M8.024, visi k.lupu IV. do no sip.. Priborom n.imanla u 3 kIolupa do

sa prathodno 18, odm.h K.lupi

z. odre4iv.nja u sv.kom 22C

z. marenj. 6 mast. I sa

punjan;., n.

kIolup'utYorl od potresanja.

poldopcam.

te~per.turI15

kr.j.

ispltiv..,j. i za!tlte

Kalupl Ukoliko fin. v.ju

sa poslo ja n.

24

sate

otY...ju sm.

I n.

istim

mamim on.

mestim. sa pomotu

ponovo pipet.

sa izmori Izvadi,

nivo

odnosno

vlsin. i Izmorl

sm"'. koli.

povriinl voda.

izdvojana maranj.

vod., voda d.n.

sip. u manzuru

izdvojena

Posla

vlsina 28

sa ponovo

vr.ti u k8lupe, pritisne

koli sa dobro fvntoto.

z.tYora

i d.lja fu.

za ispitivanja

Izdv.j.nja

'lode posla

I z. ispltiv"'ja

4
4.1

Izra~unavanje
IzdvoJen. Kollfin. vocla Izdvoje... vod.

fezul1a1a

voda izr.lav.

sa u procantim.

uprami...

kilo sradnJ.

vradnost

od 3 merenj.:

Izdvojan.
gde je: VV

v--v--:-

..-

X 100

- !..pram;na Izdvojano voda, u ems.

zapramlnamI.

u kalupu,u em' .

981

4.2

Promen. upremlne Promen. uprernin. Izr.eun.v. $8 prem. formull: (.-b) h X 100

AV. gde Ie:

A V - promena z.premine, u procentlm. zepremlne, vrednost poeetnog mer.n)., u mm, b vrednost merenj. pasle 24h, u mm, visin. punjenje smete u mm (100 mml. h Po*anja zapramine oznaeava sa znakom + (plus) a smanjenje zapremine oznae..e nus). Rezulut sa daje kao srednj. vrednost od po 6 meren). n. 3 kalupa.

sa znakom

- (mi.

Veza sa drugim standardima JUS U.MB.024Injektlranje. Ispitivanje protoenostllnjekclone sme!e

N. OI/1OYU mill;on;. RlpUblitkog .kntori;...

Z8 kulluru SR Srblja br. 413081/74-02 Del4.111974. na plat..

por.

no promat

~tornpaSIu.."i Z-

Z8ItIndardlzoclju B_ad

982

Ukupno
'

Itr...

.
JUGOSLOVENSKI Sf ANDARD
SA OIAVElNOM PRINENOM ocIl886-03-14

Injlk1lranjl SMAE

JUS
11M.

ISPITIVANJE PROTOtNOSTllNJEKCIONE Pnvilnik br. tiG-18144/1

U~8.024
SFRJ. br. 48/84.

od '.'2-27;lIulb8nllitt

T8f nwthod for flow of f'OUt

Predmet

st8ndarda
.. utvr<luje n8/!ln Itpltlv80jl protoenoatllnjekclonl amete u IlbontO~1111 nl grldlilitu.

Ovlm lund8rdom

Aparati

i pribor

ZI ispitlvlnjl .. karistl:

Ilvlk (pAmI llicil.

- odmeml posudl ad 1000 eml. - ..kundomer. - termomltlr -20/6Cfc.

, '7'
10 ....

Me,. u mm

"0 "'I

"27
Levlk 11 odrlK1innjo protoenoati injelccione sm.

Il&dIIIIje

SA vtzNJ

ZA VOD ZA IT ANDA.!WI~AOIU

au.. 2 JUSU.".O:M.

.
...
injekclone

983

3
3.1

Postupek

Z8pripnmu

amete INlteriJaIl odmer8vlju18taenoltu t 2" (m/ml. . dodI odmeren. kDll/!lna CIm8I1tI. Hamijlld prvo sip. odmeren. kollein. vodl . zatlm U ,,*-Ilcu dod8ju vodl III melavlnl ~. I vodl pr uputItVU prolZYOd8l!..MI lnl docIlel - dododlCl d.ju posIednJI. Z8 prlpramuInjekclone811. n. gr8d1ll1tu matellc8mora bltl t8kveIIIoMtrukdje de omoguflva kontlnulrano Injektlrll'lje. Vram. m81enJa Injekclone 8m8I8 uvlll od prlrnenJenog tlpa meIIIlc8. Vr dozlr.njl kDmponenatil matenj. n. 8111d. pr.11Z11imin.
IlpitIYII'Ije proto&IoItI

3.2

cxm.h po'" prlprlml lip. u p..modno nll8Jlln 18V.kdo viline koj. odgov.. DInjekclona smell k ZItYori pntom. Odpramlnl 1700 eml. Donj; otVor l8Vk. - ZI v ". lipanjllnjekclone 8m8I8 u balderi lipanjem 1700 em' vod8 u 18v8k.Z8tlm - odmlh Izmeri govlrljut8 vilin. u l8Vku p..modno '<IrIInI.koj. je potnobno d. Iz 18V1<. iItK8 1000 eml Injekclone 8m8I8. Vrarne protoka - merl pomotu _kundomer.. Protok Injekclona 811. - m.rl I n.lIIon 30 minute. Z. VrIrM I!8kanJa Injeloclon. 811. neprakidno meII NI!no iIIlpOfOIn m.h8nlelllom mellilcom. Potnobn. IU n8jmll'lje 2 maranjl. Ukoliko - dobljlne vradnostl 2 u_topna m.renj. r.zllkuju vile od ponavljl. hpItIvanje 20 ".

Izrllbvanje

razu ItIItII

Proto/!nost injekcione smeJe izr.llY. - k80 lradnjl vradnolt vn81!en. protk:anj., u I8kundlm.. nlYodl tlmperltUrI okoline I 811.. zultlt -

Uz re-

He 01nOW mlilionjo R_bllekog

,-110'0..

""!tu.u SR &mljo br. 41HII7442od

4.111874. no plco.

po'.

no pr-

~tampoSoOInl ...od .. OtOndordlloclJu .oogrod

Ukupno nrena 2

984
JUGOSLOVENSKI STANDARD SA 08A VEZNQM
I'1UMEN.OM od 1881).()3.14

In)8ktl...j8 ISPITIVANJE OTPORNOSTIINJEKCIONE NA MRAZ

pnwllnlk br.1iO-18144/1

SMEIE

JUS U .M8.025
1884.
SFRJ, br. 48/84.

ad 1J1U.12-27;

lIulb8nllllt

r.t

method for frost IWIsf8nce of f'OUt

Predm8t Ovlm st~

It8nII8rd8 Ie u~",uja neeln odr8C:Iivenja otpomootl injekclo na mraz.

2
2.1

Aparati

i pribor (pnma ..lei)

Ap8nt 18 ilpltlV8nj8 01POf1'l_1 ne mr8I - dII.-w

Apanlt Ie HItOjl ad cilindrie... hlie... polUda koj. Ie z.tYer. poklopcemsa n..ojem. N. poklopcu Ie
n.11D _mometar I marna CIY.PokloplC ja n. unuUrnjlm d8lu Izr.n tako d. ob8zbe(1ujl potpUno punjlnje pr.zl109 prostor. fivom. U cilindru .. n8llle vodice koja obezb..:luju vertlkelno postavljenje uzorkl I potpuno punjen)8 prostore oko uzorke flvom.

2.2

Olblll eparetll pribor Za 'spltivanja .. korlste I sledetl aper.tll pr\bor:

48 mm, h . 110 mm, ne 6 C,

kalupl.

mira:

d.

komore za IInrzavan)8 do --dc,

komori za II880venje tamperature fin, (Hg) 260 cms .

Pripreme

uzorka

i nIIgO'l8nje

Odmah posle prlprame prama poItupku d.tom u standerdu JUS U.MB.024 smria Ie slpa u kalup. Kalup .. z.tYera de bl .. spreeilo \spar..en;. vode I odmah stavlj. u komoru zo negovanje temperaturl na 6 i: ,IC U trajanju ad 72 h. 4 Postupek ispitivanja

Uzorak II poole 72 h vedl Iz kalup. I odmah st.vil. u diletometar koji je prethodno temperiran n. 20 i: ,0 C. Zatlm II kroz cev na poklopcu dilatometra sip. fin do odr8C:lenevloine u mernol cevl. Dllatomatar II zatim pos,..lja u posudu pogodnu za hVlten)8 fivi zo slue.1 d. do(Ie do velikog povetenja za(A) prl temperaturl T,., posla e891 II dilatomatar rt..lla u komoru pramlne. Oelta .. nlvo five u cevl za IITIrzavenje I hied I brzlnom od SOCna e. do portlzanla tamperatu.e od -20C. Za vreml hl8C:Ien)a vile puta .. oelta nlvo five (B , T a I u cevl da bi .. dobio tok promana zop.emlne.

)zrabJnavanje

rezult8t8

Promena zopremine prl odr8C:lenojtemperaturl izraeun..a II po sledeCoj formuli:

bV.

. (A-B)

-l>VHo' III

(T,. -Tal

'5;

b Vp

. ,...::J.. V
l>V

1000

I'"

SA vUNI

V. VOD V. ST ANDAJlDIZAOJU

5,..n.

2 JUS U.M5.028

985

gdeje: AV. - prom.n. zapramln. uzork. pOll. amruvanj. u emS. promena zapremlne uzorka posit smrzav81ja, u %0' l:> Vp V - zapramlna uzorka, u cms, _A - pofotnl nlvo live u mernaJ c..I, prl tamptreturl T,." - nlvo live u merna! cavl prl tamptr8tlKl T B' .8 temptraturn; kore~cioni f.ktor dil.tometn. S AVHg- prom.n. zopreminelive, ko). It Izr./!un... po formuli:

A V Hg ...

- (Vd - V ) . 18'

10

-~ cm.s /oe

gde It:
Vd

zapremlna ap~rata do nivoa live u mernoj ce.i prl temporaturl'T,.,. u em',

-4

~3
-------1.
I I I
1

LI L-

I I I
I

No sliti jo: posud. 1 2 - poklopac 3 v""iea .ksij.ln.

4 5 B 7

v""iea radijoIna m.rna co.

termometar

uzor.k

Veza sa drugim standardima

JUS U.MB.024-

Injektiranje. Ispitlvanje proto/!nosti injekcione ame.

N. otnOvu mitlj.nj. A~bliekog

.kut.rijat.

u kulturu

SA Srbij. br. 413-81/7441'1. od 4.111814. ne pillt..

por. nI prom..

~t.mp. S.v8znlz..,od

U lUnd8rdiz8CIJu Beogrttd -