GLOBALIZACIJA POJAM I KARAKTERISTIKE Globalizacija neminovan drutveni proces objedinjavanja oveanstva u jedinstveno svetsko drutvo koje je meusobno uslovljeno

no i medjusobno povezano u globalno ekonomsko (jedan od najznaajnijih faktora globalizacije), politiko i kulturno prostranstvo. retanje naroda unutar i izmeu kontinenata, trgovina izmeu razliitih dr!ava bez obzira na udaljenost, meunarodno ulaganje u trgovinu robom, rast transnacionalnih kompanija, porast inostranih investicija i br!e i obimnije finansijske transakcije. "redstavlja jedan od najznaajnijih procesa savremenog civilizacijskog razvoja. ao istorijska i civilizacijska zakonitost globalizacija donosi brojne promene i mnoge promene i probleme koji su u vezi sa gerografskim, nacionalnim, ekonomskim, rasnim religioznim i egzistencijalnim ogranienjima, razliitostima i raznovrsno#u. Proces globalizacije doveo je oveanstvo do raskr#a, a nauna i struna javnost treba da reava znaajne i slo!ene probleme koji mogu ticati na !ivot pojedinih naroda i opstanak pojedinih dr!ava. $ve to mo!e uticati na ocuvanje samobitnosti pojedinih naroda i dr!ava kao i na njihov nacionalni i kulturni identitet. %lobalizacijom su obuhva#eni svi institucionalni oblici i sve sfere drutvenog razvoja. &na je zahvaljuju#i novoj tehnologiji, komunikaciji i novoj ekonomiji nametnula svetu nova pravila, nove sadr!aje, nove dimenzije i nova znanja. ''' %lobalizacija je u civilizacijskom razvoju ljudskog drutva veoma slo!en, neravnomeran, izrazito protivrean i dugoroan proces. ( tom procesu drutvo ima razlicite stavove u zavisnosti od stepena razvoja, ekonomskih i politikih interesa. )edni povezuju svet u jedinstvenu ekonomsku celinu (razvoj tehnike i tehnologije), a drugi se bore protiv svih oblika ekonomske i politike zavisnosti kao i za slobodu nacionalnog i kulturnog razvoja. %lobalizacija tra!i puteve i naine da postane progresivan proces u budu#nosti oveanstva i da postene pozitivan civilizacijski znak ove epohe. *ermin globalizacija (ujedinjenje oveanstva u jedinstveno svetsko drutvo) zamenio je izraz me !"aro#"i (odnos izmeu suverenih dr!ava). Termi" globalizacija ulazi u upotrebu sedamdesetih i osamdesetih godina +, veka, a vezuje se i za period koji je doao nakon realsocijalizma, hladnog rata i stvaranja unipolarnog sveta. -deja o jedinstvenom svetu bez granica stara je jo od antikog kosmopolitizma. Mo"#ijalizacija ili m!l$i%olar"a globalizacija pretpostavlja ravnopravnost i slobodu izmeu razliitih naroda, dr!ava i kultura, te!i ka ouvanju jedinstva razliitosti sveta. .jen osnovni smisao je integracija sveta, demokratsko ujedinjavanje i emancipacija oveka bez sistema prinude. .jeni osnovni akteri su nauka i znanje. &eoim%erijal"a globalizacija je prisilna i porobljivaka, ona je antagonistika (sinonim za suprotnosti i najte!i oblik drutvenih protivurenosti ) i unipolarna. "oiva na kapitalu, zasniva se na politikoj sili, u njenoj funkciji su megakapitali i bogate manjine koje se nalaze u svetski vode#im zemljama. /a razliku od neoimperijalne globalizacije i mondijalizacije, globalizacija mo!e te!iti stvaranju novih monopola i centara ali to ne mora znaiti i univerzalnost vrednosti oveanstva. 'a(i"g$o"s)i )o"ce"z!s predstavlja niz principa koje amerika vlada i meunarodne finansijske institucije name#u dr!avama koje zavise od njih. 0oraju

potovati pravila koja se odnose na liberalizaciju trgovine i finansija, slobodno formiranje cena, zaustavljanje i1nflacije i sprovoenje privatizacije. *osa#a("je %ris$!%e globalizaciji #elimo "a +,el#-. ,i%erglobalis$i/)i %ris$!% u savremenom svetu postoji jedinstvena ekonomija koja je ve# objedinila vode#e ekonomske regione 2ekonomija bez granica2 u kojoj vode#u ulogu imaju ekonomski najmo#nije privredne korporacije koje na neki nain preuzimaju ulogu dr!ave. .a taj nain se stvara nova svetska vlada zasnovana na mo#i i dominaciji. S)e%$i/"i %ris$!% smatra da globalizacija izaziva ekonomske, kulturne i ekoloki negativne posledice. *e!i ouvanju lokalnog kulturnog identiteta, a posebno istie dominaciju, odnosno monopol u vojnoj industriji. &vo je karakteristino za neoliberalnu drutvenu praksuu kojoj bogatiji i jai vladaju nad siromanijima i slabijima, a zagovaraju podizanje kvaliteta !ivota itave "lanete. Tra"s0ormacio"i ili re0ormis$i/)i %ris$!% globalizacija ima potrebu za reorganizacijom ekonomske, politike, vojne i kulturne dominacije, gde kapitalizam uvodi drutveno blagostanje. 12e$3r$i %!$1 %ris$!% glavni autori ovog pristupa su zemlje u tranziciji, koje kritikuju povezivanje sveta u jednu celinu navode#i primere negatihnih reformi koje su sprovedene u zemljama tranzicije. E"$o"i Gibe"s globalizaciju definie kao intenzivne drutvene odnose na svetskom planu, koji povezuju udaljena mesta tako to lokalna zbivanja uobliavaju dogaaji koji su se odigrali kilometima daleko i obrnuto. *ej3i# ,ol# globalizacija je preobra!aj prostorne organizacije drutvenih odnosakoji su odreeni njihovim obimom, intenzitetom, brzinom i uinkom stvaraju#i transkontinentalne tokove i mre!e delovanja. Zbig"je3 B4e4i"s)i neokonzervativni teoretiarkoji razvija teoriju o tehnotroninom drutvu. %lobalizacija #e predstavljati ideologiju +3 veka. &eomar)sis$i i %os$mar)sis$i 5 kritikuju negativne posledice procesa globalizacije. &eoliberalizam ukazuje da se globalizacija koristi kao glavno oru!je u borbi protiv tekovina 4alfare state, dok se ideologija globalizma transformie u specifian neoimperijalni projekat hegemonije i unipolarizma tj. razvija se u vidu amerike te!nje za globalnom dominacijom u itavom svetu. 6je#i"je"o /o3e/a"s$3o postoje suprotnosti interesa izmeu pojedinih dr!ava. *akva borba intereresa postoji zbog neravnomernog ekonomskog i tehnolokog razvoja i prisutne podele sveta na razvijene i nerazvijene. &vakva borba se odvija zbog nestabilnosti svetske privrede, usporenog rasta privrede, energetske, sirovinske i prehrambene krize. *akoe se javlja i u uslovima politike krize, pri emu su politiki dogaaji krajem prolog veka uz razvoj savremene tehnologije ubrzali globalizaciju i proces tranzicije. $adr!aj i posledice globalizacije mogu se odrediti sa ekonomskog, tehnolokog, politikog, ekolokog, civilizacijskog i sociolokog aspekta.

EKO&OMSKA GLOBALIZACIJA E)o"oms)a globalizacija podrazumeva rastu#u privrednu meuzavisnost dr!ava irom sveta i te!nju da razliite privrede sveta ujedini u svetsku integrisanu privredu. "redstavlja osnov ili polaznu taku za razmatranje slo!enosti globalizacije sa politikog, civilizacijskog i sociolokog stanovita. Tra"zicija globalizacija kapitalistikog privrednog sistema. S3e$s)a $rgo3i"s)a orga"izacija +STO- globalizaciju posmatra kao rast meunarodne razmene roba i usluga kroz kretanje tehnologije i kapitala, ali i migracija u svetu. %lavne karakteristike5 tehnoloke promene, liberalizacija meunarodne trgovine i investicije nacionalnih privreda. %lobalizacija svetske privrede u u!em smislu vri se u prekograninom poslovanju preduze#a. &bele!ja globalizacije u u!em smislu su5 da je mikroekonomski proces, da se u procesu globalizacije sve vie kre#u finansije, tehnologije, znanje, svojina i da je to posledica otre podele sveta. $trane direktne investicije ($6-) povezuju razliite nacionalne privrede. 7konomska globalizacija u praksi najvie zavisi od brzine liberalizacije meunarodnih ekonomskih odnosa. 8iberalistika kola zastupa da liberalizaciju ekonomskog !ivota treba prepustiti tr!itu koje u najve#oj meri regulie ekonomski !ivot. "rotestantska, intervencionistika ili neokonzervativna kola smatra da liberalizaciju ekonomskog !ivota treba ograniiti dr!avnom intervencijom ili moraju delovati tr!ini mehanizmi. .eoliberalistike kole karakterie glorifikaciju tr!ita kao regulatora privrednog !ivota i meunarodnih ekonomskih odnosa, insistira na degresiji, privatizaciji i smanjenju poreza na dohodak kapitala. -nternacionalistika ili protekcionistika kola polazi od toga da liberalizacija tr!ita daje povlastice ekonomski najefikasnijima i ekonomski najjaim dr!avama. &a raz3oj e)o"oms)e globalizacije !$i/! sle#e7i 0a)$ori. Poras$ s3e$s)e %roiz3o#"je tim porastom nastale su promene u ekonomskoj sferi drutvenog !ivota. 6s%o" $a)oz3a"i8 azijs)i8 $igro3a predstavlja globalan proces ekonomskog i tehnolokog progresa i prosperiteta -stoka, a slabljenje /apada. Izrazi$o raz3ija"je s3e$s)og $r4i($a kritiari 9arvi, :lok i astel vide visok porast vrednosti valute dnevne proizvodnje kao znak da je centralne banke ne mogu kontrolisati. 3, najve#ih privreda sveta +,, god. ;merika, )apan, ina, .emaka, <rancuska, -ndija, -talija, =elika :ritanija, >usija i :razil. 6brza3a"je me !"aro#"i8 $o)o3a robe i )a%i$ala finansije postaju na globalnom planu digitalna delatnost, a informaciona lehnologija pretvara realni svet u virtuelni kapital. "otrebne su radikalne promene kao u finansijskom sistemu tako i u informatici, telekomunikacijama isl. Ja/a"je $ra"s"acio"al"i8 )om%a"ija svoju mo# ostvaruju kontrolom tr!ita roba i usluga, kontrolom finansijskog i tr!ita informacija. "ozitivni efekti5 unos sve!eg kapitala, nove tehnologije, pove#anje zaposlenosti i nezaposlenosti, porast izvoza i deviznih prihoda. Poras$ s%olj"o $rgo3i"s)e razme"e za etiri decenije je pove#ana za ?? puta. "osebno je pove#an robni izvoz gde izdvajamo informatiku opremu, naftu, gas, poljoprivredne proizvode i dr. $iromatvo postaje globalan problem usled porasta savremene civilizacije.

Global"a e)o"omija ne mo!e ravnomerno i ujednaeno da obuhvati sve zemlje sveta, jer se one ne nalaze na istom stepenu razvoja. /a mnoge nerazvijene zemlje globalizacija mo!e znaiti kolonizaciju ili potpunu asimilaciju. &o3a e)o"omija se zasniva na visokosofisticiranoj tehnologiji, na znanju i inovacijama, novim frmama povezivanja i udru!ivanja transnacionalnih kompanija, a poslovanje se odvija na svetskom tr!itu. I"$ele)$!al"i )a%i$al obuhvata sve vrste znanja i sposobnosti vetine, iskustvo, samopouzdanje, odgovornost, motivisanost. Pola"ji je z"a"je %o#elio na eksplicitno (obuhvata preraene informacije @ podatke, procedure, planove i politiku), tacit znanje (nemo, pre#utno, ne izra!ava se reima, rezultat je uenja iskustva, vaspitanja, inspiracije, emocije, motivacije), menad!ment znanje (pove#ava ukupnu konkurentnost organizacije na tr!itu i poboljava njene performanse). I"$er"e$ globalno elektronsko poslovanje koje se obavlja u ? podruja5 business@to@ business (:+:) firma @ firma, business@to@consumer (:+A) firma muterija, business@to@emploBer (:+7) firma poslodavac. 0o!e do#i do finansijskih i komercijalnih manipulacija, zloupotreba, kriminalnih aktivnosti i sl. E)o"omija simbola podrazumevaju se brzi transferi globalnih, nominalnih, simbolikih i virtuelnih vrednosti bezgotovinsko pla#anje, meunarodna trgovina akcijama, meunarodne bankarske transakcije i sl. 6brza" raz3oj globalizacije sa e)o"oms)og as%e)$a 5 indeks %lobal >esearch -nstitut@a (prati se meuzavisnost trgovine i proizvodnje), indeks hamburkog -nstituta (za ekonomska istra!ivanja obuhvata proizvodnju, uvoz, izvoz i proizvodnju stranih firmi u .emakoj). POLITI2KA GLOBALIZACIJA "od politkom globalizacijom se podrazumeva jedinstvenost i protivrenost politika i politikih odnosa koji postoje u okviru dr!ava, saveza dr!ava, regiona i izmeu regiona. O %oli$i/)im o#"osima izme ! #r4a3a ! %roces! globalizacije iz#3ajaj! se. Pa9 Ameri)a"a upravljanjem jedinstvenim politikim prostranstvom treba da upravlja ;merika kao najmo#nija ekonomska sila. A#am Smi$ mo#el globalne politike institucije ne treba da se meaju delovanje tr!inih mehanizama jer se ekonomija zasniva na liberalizaciji tr!ita :ragme"$acija dr!ava ima pravo i obavezu da titi nacionalne interese Koor#i"acija sve dr!ave grade sistem na demokratskim osnovama $vet treba urediti stvaranjem novog svetskog poretka gde se izdvajaju dva puta, put demokratskog dijaloga i solidarne saradnje i put kojim bi se nametala volja razvijenijih i mo#nijih zemalja. $hvatanja o povezivanju i pro!imanju globalizacije sa novim svetskim poretkom uglavnom je iz ideolokih orijentacija. =eoma je bitno nauno istra!ivanje jer bi se mogle predvideti posledice budu#eg razvoja drutva, kao i promene koje bi mogle nastati sa stanovita zakonitosti civilizacijskih promena u ljudskom drutvu u celini.