Recensent drDUSKA KLIKOVAG Urea prof dr SVETLANA STIBC! ne NEBOISA JOVANOVIC Za izdavaia prod. dr RADOS LJUSIC dlrekto | glavni uredik Ivan Klajn GRAMATIKA srpskog jezika ZAVOD ZA UD2BENIKE | NASTAVNA SREDSTVA BEOGRADNAPOMENA ‘Owvackiiiga ina ail da wsaSetomn,aipak iserpnom wide prudi neophodne podatke 0 foneticl, morfotogifi, evorkt vee tsintaksl srpskog jezika, Posledijth deceniter babii uno nekoliko dobrih wdzbenika sepskog (srpskolrvat- hog) jezika za strance, all se w njima gramaticko gradi- vomuino iclade nu delovemt | postupiia, dok vige prastara carczimaje tekstovi, vetbanja i tumaéenie novilt reek Kada éitalae takvog udzhenika ne uspeva da promace Wi Rojo) Je od ranijih lekcija obradeno neko pitanje, ilt had cakljuéi da on je potreban sisteratskl pogled me dates gramaticky pojavis, ovakya gramatika bez sume fea koristitt kao pormoéné prirucntk. Buduci da knjiga nije nmmenjena korisnicinna odre- denog maternjeg jezika, stroge kondrastivni pristup nife se mogao primenitt. Posebna patnja, ipak, poklonjena Je pojedtinim sitnijinn t krupmijinn pitanjima koja izvor- nin govornicima me zadajue teikoée, pa. se u sholskiin sramatikama najéesce i ne pominjat, To su, na primer, Joluakesti medu pactedina, promene esnove usted me- postojenog.a i prelasker| uo, upotreba liénils zamenica y subjektu, Cvofina zamenica i prideva (moja diva do- bona druga), pramena i znagenje neodredenih zamenica, enaienje rei u deiktichin trojnim opoziciiama (avail aj, ovako/takofonake, evo/eto/eno i dr), pritosé 1 meesto sa inkorporiranim predtogom (dokle, dorde, odande is), upiint i adreém oblict glagola, clypresivie upotrebe glagoiskih vremena, iskazivanie vrenena w pasivu (ola se olvara ~ prozer je otvoren, shala je otvorena u prottom veku), uticaj enklitike ma {i (videéu — jaéu videti, on mnogo govori ~ govo- 1 |i pn mnogo?) (alomatske Konserakcife kan ras tri, hive ti fepo, ne ide mi se, bilo je problema/ina pro-blema/ima jedan problem itd), raziihowanje delimnicnite fomarina kao (ove) veteri/(na} veéeri, dovesti (dave- dem) /dovesti (doverem), nuiglasene { nenaglatene liéne zamenice (mi, nas...) drugo. Sintaksa je izlozena po tradicionaleom skatskom modelu, bez pokwiaja da se Priment generadivisticki ilt neki drugi pristup Koji be teorijski neoéda bio opravdanijt, ali Koji ije priktactaes 2a uéenje jeztke ko stranog. O akcentwacijl su date sono osnovme naposrene, budtuci da fe to pojawa koje straniac iorako ne maze nawiti (2 knpige, ego sano au ditivniom putem i station vetbanier. SADRZAJ 1. POLOZA]JEZIKA TDIALERTT. 0.250) 19 2, PISMOAGRAFIIA)... - FONETIKA 3, GLASOVNI SISTEM | 3.1. Samoghasniet (vokall) 3.2, Suglasnici (komsonanti) . «+ 33. Akcentiidutine... 5. + BA, Prenabenje akcenta na proklitiku. . 3.5.Glasovne alternacije. «6... eee scone alll MORFOLOGIJA &.2; Promena imenica , 53, Deldinactje. 54, Prva dekdinacija ~ 55, Druga deklinacija 5.6, Treéa deklinacij 6 PRIDEV!. 6:1 Rod i osnova preva 62. Odredeni i neodredeni. 6.3. Deklinaeija prideva . . - 64, Poredenje prideva7-ZAMENICE . Pa. Ligne camenice . . . 7.2. Prisvojne zamenice . - 7.3. Pokazne zamenice , . . 74. Upitne zamenice . . 75, Odnosne zamenice . . 7.6. Neodlredene zamenice 8 BROJEVI . 8.1, Kardinalni brojevi . . 8.2, Redni brojevi. - 8.3. Zbirni brojevi.. . 8.4 Brojne imenice. PEGLAGOU 80 oak ee ee ey AOD 9.1. Kategorije promene. 103 9.2. Upitni oblik.. .. 108 9.3. Odreéni oblik . 104 94, Vid se 105 9.5. Nacini (modusi) “110 96. Vremena . : 14 97 Upotreba vremena. .. . « 20 ‘98, Neliéni glagolski oblici , 2 12S 99. Prelazni, oepedazni pvt lool. 132 9.10. Pasiv 136 9.11. Tipovi promenc glagola. . 137 9.12, Nepravilni glagoli. . . 45 9.13. Pomoéni gligoli 147 1O.PRILOZI. +153 10.1, Funkeija priloga . - +153 10.2. Znagenje priloga. . . . . . 153 10.3, Prilozi po pastanku. . 1 10.4. Priloakt sistemi - 2155 105, Slodeni prilozi - . «157 10.6, Poredenje priloga -157 WL PREDLOZT. oe pec 11.1, Pravi i nepravi predloz - 11.2. labor padeda 12. VEZNICI. . . 121, Vrste vernika. . 12.2, Veunike da. 123. Ostali veznici. « 13. RECCE. 169 1B.L. Definiclja. . - - - . 169 132, Beer za potedvane ih orien 168 133, Upitne reece. « eae 134. Ostaleredee. cee 170 WUC sagen eae ornrotatea aia LD JAA. Uzviel koji izeazavajuoseéanja .). 5 173 14.2. Uzvici za dozivanie. : 73 14.3. Onomatopele. . - AT TVORBA RECI 15, SUFIKSACIIA , . 15.1. Fonetske alternacije. 6. ess 15.2, Imenidki sufiksl. 6660 ss es 15.3. Pridevski sufikst ves 15.4, Glagolski sufiksi 155, Prefiksalno-sufiksalna worba. . 15.6, Slozene-sufiksalna tvorba. . Via cabs A ‘16, PREFIKSACTIA , . 16.1. Imenice s prefiksima 16.2. Pridevi s prefiksima , . 1633. Glagoli s prefiksima . 16.4, Prilozi-s prefiksima. 210in SLASANTE (ROMPOZICHA). sau ra --2u 17.2. Polustozenice . os Sala APB Amenigkeslotenice.... 1. 221 17-4. Bridevske slofenice 2218 17.5, Glagolske slodenice t 24 17.6. Slodenice w ostalim vrstama teal - 215, AR KONVERZIA 0000.00.00. 27 ASL, Poimenigenje, basal 18.2, Popridevijenie i aie 0 ea 183, Prefazak u prifoge bee 9 BD IBA. Prelazak u predloge. 0... 0. 6 5 220 SINTAKSA 19.SINTAGMA. +. -223 19.1. Vaste sintagmt. . 23 19.2, Slazene sintagme. . Ba 20. PROSTA RECENICA, +225 20,1, Delovi reéenice. , , 25 20.2, Subjekt. . a BS 20.3, Predikat +6227 20.4. Dopune 2.229 205, Atritrut. 22 20.6. Apoaiciin. Ba 20.7. Prilodke odredbe . 1285 21 SLOZENA RECENICA... . . os BSF 21.1.Odnost prostih recenica u sloteno} 237 ‘21.2, Nezavisno slodene regenice.. . - +237 21.3. Zavisnieslodene teéenice. . ec) 21.4, Viste zavisno slozenib reéenica.. 2a ‘215. Lzritne recenice. 21.6, Zavienoupitne reeenice . 21.7. Odnosne (relativne) recenioe , “Veemenskee (temporalne) recenice . 10, Naginske regenice. . ... 21.11, Uzroéne Ckauzalne} tegenice 242, Namerne (firtalne) regenice . . . 21.13. Posledin @ (konsekutivne) regenice. 21.14. Dopusne Ckoneesivne) retenice 21,15, Uslovne (pogedbene, ton isonaine) regenioe . -. . FERED REGL. . pe eee es 22.1. Neutralan i obelezen red regi... . - 22.2, Raspared subjekta, objekta | preitata 22.3. Polozaj subsjekta , 22.4. Polo#aj objekia , 2.5, Polota) litre zamenice . 22.6, Polozaj pridera , 22.7. Polodal priclevskih tamneniea 22.8, Polaia| brojeva.... . ‘ 229, Palo?aj atributivnih depuna-. . . 22,10, Poletal priloga 22.11, Polozal envklitika 22.12, Poloia} re€enica.1, POLOZAJ JEZIKA | DIJALEKTI Srpski jezik, zajédno sa hrvaiskim i bodnjackim', pri Phevskis pada juznoj geani slovenskih jerika, u kojo} se nalaze iishursbi jos 1 slovenadkt, makedonskt | bugarski. Za osnovu standardnog jeeika u srpskom, hrvatskam | bosnjackom uzet j¢ Hokavski dijalekat, take nazvan po upitno} zamenic fto(sear. Druga dva dijalekta, éakrvakt (ede ista zamenica glasi éa) | Rajkavski (2amenia kaj}, govore se samo na teritoriji Hevatske, a ni tama nisu priznati kaa standardai, U okviru dtokavskog dijalekta raulikuju se dva izgovora faekadasnjeg slovenskog glasa jat (b, u latinickoj translitereifi & ekavski 1 diokavski, (Postoyi 1 treet iugovor, ikavki, ali se njime neCemo baviti posto je iskijutivo regionalan,) Ekayskome,uregima koje sadrie jal (npr dete}, odgovara |jekavsko ie (diféte), odnosno * U svetsk avis, ao | Tuposlavi pos IL svetshog rat bio je wobiéajen termin srpskolkrentshi je, Srpoks | evatski su smatrani ajegavim varijantarna, a od sedamdesetih. godin peotlag veka postlo se gavority 1-0 sbosanskohercesovakom Standardnojestékom ixaias. Poste ratoveho sakraiemvec devel do ranpada Jugsstait, sovostvoreniew deavama msvojent st piedinadil naconalnt nazivi Reale (emedu srpshog, hevatshog. ‘ bosniackog, ipa, savin su witne (uporedive sazlikama bored britanskog 1 ameritkog engleskos), a mecusobna raxumlivast untowo je steprocentina,tako da ne u Gist lingvistighom pogleds = 2a rail od druétwern | politikog — ont | dalie maga sata vanjantams sing evita, U ddamatnjoj Bonn 1 Hescegorvini wsvajen fe avanti) nav Dosccnski evi, alg sepski lingvist ne pelea, fr je veden ix lunena Bosna, éemve pretend dae predstav! kao driavni jerk ‘ohaverim 2 svete nacjen ty zemlji. BovnjaCkinaproty tevedena Je te imenice Bedajact, bak se naziva rao ko! amie nazwa Mustimanirmje ako je vokal Kratak (ckavskt dice — ijekavaki diéca). Ispred nekih glasova to je pretazi u i (liteo ~ ijek. Int, “grejati — liek, grijati), a mode se adeaziti i na promenu pprethodnog suglasnika (Koleno — Koljeno, megovati ~ njegovatl). Vedi deo Stba govori ckavski, dok se bekavski govori na krajnjem jugozapadu Srbie, u Crnoj Gori tw Republici Sepsko}. U drzavi SCG oba jagovora priznata su kao standardna, ali nlsu jednake rasprostranjena a upotrebi, Sredstva informisanja u Stbijé sluée se skoro iskljuéive ekavskim izgovarom, a u Ctnoj Gori jiekayskim. $ obzirom na malocas pomenute razlike ‘izmedu ie, je 17, rodenom ekaveu veoma je tesko da covlada jickavskim izgavorom, Podrucje ijekavskog 4 Srbiji postepeno se suJavalo tokom postednja dva veka, Mnogi znacajni srpski pisci u proslosti, pocey od Vuka Karadéica, bili su ijekavei, ali se danas welika veéina enjiga objavliuje na ekavskom, U ovo) knjizi primeri ge se davati u ekavskom ‘obliku, Bolji ednojeviéni reénici (kao Sto su Sestotorni retnik Matice sepske i jo8 nedovrient retnik Srpske akademije nauka i umetnasti) navede, pored ekavske, i jiekavsku varijantu, 2. PISMO (GRAFIJA) ‘adicionalno pistno srpskog jezika jeste Cirilica, 1 obliku kojt fo) je dae Vuk Karadiié (1787-1864). Posle stvaranja jugoslovenske draave (1918) a Srbiji 1 Crnoj Gori pogela se nagla Firiti upatiebs latinice. ‘Danas je latinica rasprostranjenija, do te mete da se javio pokret 2a zaktitu cirilice, a poslednjih godina ‘preduzete su mere da se-éirilica zakonom definige kao ‘asnovno pismo ut zvanigno] i javno} upotrebi. Mada je naporedna upotreba dvaju. pisama, za kaj je skovan termin dvoachuénost, jedinstven sluta) u Evropi, ako he iu svetu, moze se predvideti da ¢e ona potrajati i 1u buduénosti, Ouida je svakome ko uch srpski jexik neapkodno poznavanje oba pisma | iriliea j latiniea imaje ish 30 slova, tako da medu njima postoji dyosmerna konvertibilnost. Uobizajent redosled tih slova, medutim, nije isti, jer s¢ u eirilich navode po azbuct, poreklom iz. crkvenoslovenskog, odnasne u daljo) perspektivi ie yxtkog jexika: Aa B6 Bo Tr Aa Bh Ee Ha 3a Mw 7 Ke Aa tow Mat Hn thw Oo Tn Pp Ce Tr Bh Vy @ Xx Uo Yo Wy Mw dok su u latinici poredana po abecedi: Aa Bb Ce Cé Cé Dd Didi Da Ee Fi Ge Hh 1i Jj Kk Li Lj] Mm Nn Njnj Oo Pp Rr Ss $8 Tt Un Vv Z2 22 Iz ova dva spiska.vidljivo je da je u éiriliet w Axbual) Fonotothi potpunosti sproveden fonoloski princip »jedan glas eee?— jaddno stovow (za izgevor slown vidi nize). U latinich nw Fa Pp ‘su u istom cilja pojedinim latinskim slovima dodati Pp Pe Rr dijakriticki enaci, pretedno pozajmljent iz Cefkog (C, ce Ee Ss C, B, 8, 2), ali ta) postupak nije sproveden do kraja, Tr Bie Tt pa su za suglasnike kojé se u Girilict oznmagavaju sa. fo, Ky ee Ce My, odnosno Me pene dyostovne kombinacije yy Y a ami LJ NJ, DZ* (digeami L Dp op Fe 'U sledeéoj tabeli uparedne su prikazana Ci 4 Upmnednd prior Xx Re Hh Jatinieka slova isteglasowne vrednosti, stim sto latinigka Ua He Ce ‘nisu data po wobiéajenom abecednom redu, ua Ve cé Uw ee De dé Cititica ‘Cirilies pisano Latinies. ie pn Ra Mu iw Se be bE Bb Be Be vy tr Fi Ge AA Oe Dea ‘Bb Be Dd Ee Be Ee kor We 2a as ay Ze Mw Ha lt Vi Fe MW KK Rn Kk Aa hs Ld fom tw aly Mat ae Mm He Bu No Hw Ba Ninf Oo Ce Do © Katkada 50, usled nedostatka odgovanajudeg aaa, upotce- bljava idigrate D] umesta Dy npe, Dior, view, urnestn praviiasieg ‘Darde, widen.FONETIKA3. GLASOVNI SISTEM 3.1. SAMOGLASNICI (VOKALI) Srpski jezik ima pet samoglasnika, 4 4 4, 0 a, Koji se izgovataju pribliznio kao | w drugim stovenskim jezici- ma, ili kao u italijanskom, Spanskom, nemadkom itd. Suglasnik y takode mote u pojedinim regima da sisgotvorne + bude nosilac sloga. Takvo r se ponekad maziva »vokal- sskittis, ali je tagniji naziv slogotverne r. Najéesce to biva izmeda dva suglasnika, kao w redima krst, sr-ce, treat sre-bra, alt ina podetku reél ispred suglasnika, kao u rt, r-2a-ti, r-va-ti (se). Kada glagoli kao 3to.su ova, postednja dva dobiju prefiks, rostaje slogotvorno, iako ‘mu prethodi samoglasnik: za-r-za-ti, po-r-veti (sc)? 3.2, SUGLASNICI (KONSONANTI) 3.2.1. Plorivi (oklurivi) p. t & bedi g iegovaraju se P60. bode g kao i u-vedini ostalih jezika, obrazujuci tri para po zva~ enosti: bexvudni wen po | t d k £ * Ustarjem jello je ostaalo slogorvorna tu atin rode radih prideva, kao w'me-n :a-er-o anak sa Rensbirn isecelajim: oom acti Horo, ta-tr-lte sata, Takay begovt danas Je ‘rastareo, pa be r iagovarekan obiGan saglasnik (u-nr, 2 70). U nckim pozajnbenicaraa i francuskog, je slogatvarno b ra raja re, bao w Seer, ma-w-ar, sim Sto gubi slogntvarnast ws padedima, ispred vealas Zany Zan-ru itd Inti je ogo) 30 ‘ouplsikom 4 u- malom beojapozajenienih wees, kao di-e-kd, sanrscbt (a padesima: bieiokta ici lth).2B, d,gsejednako igavaraju i na zavedetku reds, npe uw golich, rad, drug, a ne obeevudavaju se kao uw nekin, deugim slovenskim i neslovenskim jezicima, 3.2.2, Frikativi su prikazani u sledeco} tabell: bezvucni zwuéni s 2 & y £ Ww) b § se lagavara kan francusko ch, englesko. sit ili © nemacko seit. 2 je njegov 2vudni parnjak (francusko j u jour) Ji se izgovara § punom aspiracijom (kao memacko |/ chew Bach. Glas v je stavljen zagradu jes, mada je po mest | iagovora (labiodental) jednak glasu fon se ne ponada kao njegov zvucni parnjak nego kao sonant, 0 demu ve32d. 3.2.3, Afrikeate su: bexvuéne zvuene 23 i 6 4 Ctivek inta veednost slivenog ts (nemacko zu Zeit, jjansko z w pizza), nezavisno od slova hoje ru sleds tar, cura, lice, baciti,cvet, sri. Afrikate ¢ | é su po zvuku sliéne engleskom i ¢i¢ Spanskom chy italijanskom ci w ciao, ali-se ni jedna ni druga ne mogu izjednaditi 4 njima, C je stoplieno /U! 4 (Si: prt njegovom izgovoru vth je se aslanja a alveole, dok je pri izgovoru ¢ vrh jezike spusten, a srednji deo jezika ostanja se o alveole | prednje nepce. Po akusti¢kom utisku,, ¢ je »tvrde« nego malogas po- menute strane afrikate, & ¢ je »meksew od njih. Mada razlikovanje aftikate ¢ od € ponckad 2adaje teakate i ikovati. Postoje minimaini parovi koji se po znagenju razlikujsi samo tiny param fonema, kao éar dra" — éar ‘korist’ spavadica "Zena koja spava — spavacica spavaia kosulja Sve to smorekliza paré—éva#lizanjihovezvuene 0: (il parnjake. Zadz,steplieno /ly + /2f, poloda) jezika fe sti kaw za ¢, usled éega je ono etvrdéw od engleskog / il italijanskog gu Genova. Za d polotaj jerika je kao za é, je ono smekge. od ovih stranth suglasnika. 1 ovde postoji poneki minimalan par, npr: déak ‘vreéa’ — dak ‘ugenik. 3.24, Sonanti. ~ U sonante se ubraja nek tipo. ‘va suglasnikea: nazali mr maj likvidle fl a2 to. 4 Zajednicka. im je osnbina da ne uéestruju a opozicii avuéno—bervuéne i da pei njihovom lzgoworu vazdusna struja prolazi pored prepceke kojustvaraju delovi govor- hog aparatta. Mom Ukr ne zadaju pasebne teakoce pri udenjit, iupred &ie Kao { u drugim jezicima, fonema vr prelazi u velarnu varijantu ispred velara & ilig:alveolarno (vrhom jezika) jagovara seu Ana, tanak, ali yelarno (zadnjim delom jexika, kao rig u engleskom siayg) uAndar, Lanka tang. Glas ny je palatalni nazal, analogan Spanskom A (a) mafiana) il italijanskom | francuskom gu. [zgovara se pritiskanjem prednjeg | srednjeg dela jezika uz tvrde epee iza alveola Glas & je patatalizevan uw odnosu na |, kao ay Spanskom I! (u cabatlero) ili italijanskor gli (u_fighio). lugovara s¢ srednjim delom jezika, dok je vth jevika spuiten uzdonje 2ube, ‘Glas j se izgavara kao u nemackom, odnosno kao / ipsilon u engleskom yes, boy ili 4panskom yo, hay. Po artikulaeyt je veoma blizak vokalu (, usted éega dot24 do pravopisnih alternacija i kolebania (radto, gen. raci- Jia; Mideaito 1 Mito). Glas v svrstavamo uw sonante fer je neutralan a -odnosu na 2vucnast (v3.2.2, 3.6.1): ispred bezvuenih Ssuglasnilea ostaje v. a ne prelazi a /é npr. oved, ovsen, Cupavko; ispred njega mogu doei Kako bezvtiéni take i zuéni suglasnici (uporedi tvoje i dvoje, svekar i svektr), 3.2.5. Po mestu izgovora svi navedeni suglasnici mogu se podeliti ovake: labijalni (usneni):p, b, vt; fabiodentalni (usneno-zubni:f v7 dentalnt (2ubni} § dc. 5,22 alveolarni: nf prepalatalni (prednjonepéani tvrdik: & & & ds palatalni (prednjanepéani neki): ¢, ef), dj velarni (zadnjonepéani): kg, hy 3.3. AKCENTI I DUZINE 3.3.1, Akcenatski sistem. — Srpski jerik razlileujedetivi akcenta, i, Getiri veste lzgovora naglasenih vokala u po- igledu visine i dudine tona, ‘To sus dugosilazni tznak ”), dugouzlazni (znak * ), kratkosilazni (enak"), ‘kratkouzlazni (nak), Kod duigosilaznog akcenta, npr. ureti majha, visina tona opada tokom izgovora vokala. Kod dugouzlaznog. npr, béla, ton raste, ili bar ostaje na isto) visini. Kod krathosilaznog, npr.fstina, opadanje tona se tesko opaza zbog kratkece vokala, alt se siedeci slog, odnosne slogo- ‘vi, izgovara nie od naglasenog. Kod kratkourlaznog, npr. ditati, slede¢! slog (slogovi) imaju vi ‘kao naglaéeni slog. Cente wkcewea Lagevor akernata 25 Ista éetiri akcenta faviiaiu se i kad slogotornog, Sloyotvomner Fr (¥. gore, 3.1) kad je naglseno, npr Ary crac, thet, hcati, Vobienim tekstovimaakcenti se ne piéu, osirn u ret kim slugajevirna kad treba razlikowati de red iste grafi- je; npr: gr (varot} ~ grid (tedena kisa), dpisarn (pridev: deskriptivan) ~ dpisan (particip od glagola opisati). Lu proment jedne iste redi mogu se javiti razligitt akcenti, nprad ime, genitiv ?mena, nominativ mnodine je mene, genitiv mnotine je éména, 33.1. Za poloda) akeenata u reci vale ui osnovna Tri ppwihi ce pravila: (1) Nijedna reé ne moge biti naglasena na posled- njem slogu, (U gradskom govoru, poiedine reéi stra- ‘nog porekla odstupaju od ovog pravila, npr. dérégént, paradaiz nasuprot iegovora dirigent, panidajs kakav propisuje standard). (2) Jednosloine reéi uvek imaju silaeni akcent, dig ko w aed, list, die, zndm ili kratak kao u sprit, Kon, is sé, (8) Silazné akcenti mogu se javiti same na prvom slogu reéi. (1 od ovog pravila gradski govor neret ko odstupa, kao u dva. primera navedena pod 1, ili u airmbasador, televizija, nasuprot standardnom akcentu sambasadtor, telévizija:) 3.3.2. Nenaglagene dudine. — U upravo navedenim primerima ambasddor i telévizija vidimo da je vokal w tregem-slogu oznaéen znakom za duzinu. Nenaglaseni dugi vokali javijaju se u mnogim recima, npr. jitxk, ‘vijnih, peikét, néviden, fdealan, pBcitivern, dddvmo, Oni mogu doéi samo POSLE naglasenog sloga. U reéima iz jecika u Kojima je naglasen posled- iiji slog, kao to je francuski, buduei da takav niaglasake nije magué-u srpskom, om se zamenjuje nenaglaenom shorndudinom:ateli (< ft. atelier), Rasin(< ft. Racine), Paster ( p: Srbija ~ srpski d +t: sladak (m_rod) ~ slatka (2. rod), slatko (st: rod) 4+ 8: be hud — beskarcnik 4-04 tebak (m) ~ teskea (2), tesko (5r) Nekoliko primera za prelazak bezvudnih suglasni- kau evucne: rat maga, dele a prod Obey weavaniy Onadivunyep+ be top ~ tobdisja t+ di svat — avai kg hurek —buregdtiia 51:5 Rogom — ahogomn 0+ dbs uit — udébenik B.5.A. Ima sludajeva kada se ovo jednagenje nel provepi ‘odradavau pravopisu, To su pre svegaspojevi dsi ds, koji po tradiciji astaju nelzmenjent u pisanjst, np adseéan, predsednik, seadstva, pradsect podSéSate (tad je stvar- ni iegover sa /ts/ odnosno sa /t3/). Analogne:tome, pide ‘se d u vodtstvo (od vod), mada je izgovar /vodstvo!. Ber jednagenja se pigu | neke novije tvorenice s prefiksima, kao subpolaran, porltekst, predturski, pastel hi, jer bi tu jeenagenje ugeozilo prepoznatljivost reei. Najzad, u recima pozajmiljenim ix, stranih jezik iu fo- netski transkribovanim imenima jednatenje se obkéno odrazava i graffi, npr. fiedbad (od football), remdgen {od Ronigen}, ali se novije pozajmljenice najeesce pisu bez jednacenja: brekdens ( < breakdance), dragstor ( < drugstore), Maingion, Redford, Musargshi i stiéno, prema izvornoj geafiji, 3.5.1.2. Do jednagenja po zvudnost! dotazi i izmedur layin cotinr dvejut rect hada one cine tzgovornn celinut, U pisanju se takvo jednaéenje ne beled Takvi su primeri pod ka- nea (ing, poitkameny i iz huce (ing, tskuée), vee navedent 3.4 U spojevima kao fek danas, on nas gleda, mil bi pobegao, bar u br2om govoru, izgovaramo /tég dinas/, Jonnaz gléda/, /midbi pobegoo/, zbog jednacenja finalnog bezvucnog suglasnika prema 2vuénom u sledecoj red. 3.5.2. Jednacenjepo mestuizgovora.~Kadase dental- ni suglasnik s nade ispred prepalatalnih ili palatainih ¢, 43, éd, [j3li nj, on prelazi u prepalatal &, Dentalni sug- lasnik ¢, ispred istih suglasnika, pre-lazi w ist — lide ae Mlistje, "lise, grocd — geotite (preko “grozd-je, *grozde), (e+ 'dikatl) = Edikati, pasiti = pazijiv, voziti — vainje. 1 isto} reéi moze doéi najpre do jednacenja po #vudnosti a zatim po mesto izgavora, npr. bez cacti + *besiastan + beldastan, kz + Eupati— *isdupati —+ Héupati Hednadenja nema kad se prefiks| sa zayrsetkom na sill z nadu ispred J ili nj, npe. sljubiti (od 5 + jeudhiti), razljutiti od raz> + Hutiti), ienjihatt (od éz » mjthati). Nema ga ni u ijekavskim oblicima gde je [j ili nastalo od 14), odnosno-1 + j, npt: postjedmi (ekavski poste- dinyi), sliepoca (ok. slepuéa), bjesnjeti (ek. besucti), 3.5.2.1. Kad se alveolar n, u izvedenicama, nade is- pred labijala 6, on pretazi u labijal om: stambent (od stan), zelembad (od zen). Ovakvog jednagenja nema uslogenim recima: jedanput, vanbrodskt, 3.5.3. Gubljenje suglasnika, — Kad se dvaista suglasni ka, izmeda esnove i sufiksa iltizmedu prefiksa Losnove, nad jedan dodrugog, svode se na jedan: Rts + ski racski, bez cuba — hezitb, od + eteliti — odelitl. ‘Gasto talova dve nuglasnikanasinjuiusted jedneeala Do zvucnosti ili po mestu izgovora: pet + eset —> ‘ped: deset —+ pedeset, Sest + deset —+ Sesddeset —+ Secdieset —+ Seaiteset, bez stida —+ *besstldan —r bestidan, raz + dalostitt —» ‘rddalastiti—+ razalastiti, is + Setati—+ ‘usSetati —+ "iSetartl —+ (etath. 3.5.3.1. Tzuzetak od ovog pravila su superiativi s pre~ fiksom naj- od prideya koji poéinju na j: najpadi, ajfasniji, najieftiniyt \ sh, Takode se aba, suplasnika zadriavaju u nekim novijim prefiksalnim tvorenicama (up. gore 3.5.1.1), gde bi se svodenjem nn jedan glas zamaglile znagenje prefiksa: protivrredniast, mizcana- dda, precirtavni, transsibirski, superrevtzijan ish. Nidistiho. Miupred 6 ip SuipertanivéSamo u pisanju ponavlja se grupa st u broju geststo = Sest stotina, 600) trednom sestsrou. U izgovaru se st €uje samo jednom, ali je pravapisom odredeno pisanje udvojenog st radi razlikovanja od Sesto, srednieg toda rednag broja sesti (od 6), 3.5.3.2, Suglast Eli d: otae, genitiv “otea ~» oca, zadatik, mn. *zetdeltel —+ eadaci, predak, mn. *predci — “pretci — preci, go~ vedo + -ce —+ *eovedée —+ "govette + govete, radit(ip cu —+ vadiéu, sladoled + -d&ija —+ sladoledsifa. Gu- bijenja nema u tvorenicama x prefiksom (naddzilitati, poddakon), gcle dolazi samo do jednacenja po evuénosti tukoliko je potcebno: potéiniti (od pod-+ diniti). ote tod od + cepiti) 3.5.3.3. Mnoge trodlane suglasnigke grupe svode se na dvpdlane, time éto se f id gube ako su ispred njih fri- kativi s, =, £ ii & a tea nfl suglasmica By Ky (fh my, il nj ptaksi, ako odbacimo retke ili zastarele redi, ovo pravilo svodi se na grupe ctu. st, sth, stm, edb, Stn, koje ‘gube t, odnosno d, kao u éastan, Easma, éastro (tako bu padedima, éasmog itd: v6.3.4), vesnth (od vest + -nik}, alistak gen. zatiska, mn. zalisct, usmen (od ustlal + gozha (od gost, preko ‘gostha —+ "yazdba), ta- shina (od tast), pozoriéni (od pozariste), boraviini (ad Boraviite) ist ‘Od ovog pravila ima dost izuzetaka. Grupa stn ostaje u pridevima od strane osnove, kao azbestat, pro testni (od azhest, protest). Grupa’stk astaje-u Zenskim oblicima od imenica na -ist(a), kao telefonistkinja, soci- jatistkinja. Gd bolest sa sufiksom -Ii» imame bolesiiv (preko *bolestljiv — *holestji,s jednacenjem po mestu iagovora}, ali od popustiti pride je popusdijiv, gde je ¢ sa€uvand, Grupa stm éuva se u pozajmbjenicl asco (sa lzvedenicama astmiatican, astanaticar), Sextet Upmniéaranie suighisiichath eeu ibaa 3.5.3.4. U izvedenicamta na -ski { -stve glas s se obigno gubi ako mu prethodi é, ¢, § ilt 2 mladichi (od medi ++ ski), wukéicki (od imena grada NRC), Janacki (od *junak +-ski ~» “junaéahi), varoski fod varod), nidki (od Imena grada Ni‘), viteski (od vites, preko *vitetski — “viteiski), zelenaitve (od zelenai + -stvo), lupestvo (od luped + -stvo + *hipesstvo) itd, Ipak, € ostaje Ispred -stvo: magucstvo, pokucstve, pretimuestva ish 3.5.4, Palatalizacija. ~ Palatalizacijom se naziva pro- mena velarnih suglasnika &, g, Je w prepalatale ¢, 2, odnosno §, Do toga dolaai v slededim slucajevima: — ui vokativu jednine imenica muskog roda na -ky ges ispred nastavka -e: junak = jrusate, Bog ~ Bode, duke ~ cute, — u mnoaini imenica oko i who: oi (adap, odiema) A ei aun astra, ~ a mnogim izvedenicama od imenica sa aavetetkom -k, -g) -I ili -ka, ~ga, -hie: vk — vudica, vucka —rucerda, mrak — mragan, devojka — devojcin, dug — duzan, knjiga — kujizica, kovéeg — kovéesi¢, Stpeay Siptadie, dali — dasak, mathe — rusica, prrait — prasite idr; ~ woblicima prezenta nekih glagola dif je infinitiv danas na -¢i, ali éija se infinitivna asnova zavrsava na Ag odnosno -#, Tako pedi (ad nekadasnjeg ‘pek-ti) ima prezent pecem, pede’, pede itd; od seriei (osnova strig-) present je strifom, strides itd; od vrdt (osnova vwrk-) prezent je vriem, vrées itd, Pevobitna osnova jas je vidliiva u treéem Lica minggine prezenta pomenutih glagola, koje glasi peku, strigu, vrhu 3.5444. U tworbi rei, palatalizaeija se ne primenjuje na dosledan i sistemotigan nacin. U prisvojnim pridevina na -in nalazimo je uglaynom samo u majéie, devojéin i vladicin, dok kod astalih imenica ostaje nepromenjen ALE st Kbed be 33velar: sthin, bakin, (Apéerkin, Ztkin, slugin, Olgin, Dra- agin, snakin, Mihins itd. U derninutivima na tect palatalt- zacija wostaje ako se ispred velara nalari jo’ jedan sit- asnile, npr. Kookie, taékica, markice, mackie, ma gic, fezgica, zatim uw onima kojt imal hipokoristiéno znagenje, kao bakica, chica, rukia, negica, pat w poneko) drugo} reéi koja bi se palatalizacijom suyise udalfila od osnove, kao kukica, Kikiew, pegice, strokicat Palatalizacije po pravilu nema ni w izvedenicama od. imena: Vukica, Jetkica, Dokied, Olgica, Dragica t sh, fipak, od Anka postoji Avkica i Ancica). 3.5.4.2. Pod palatalizaciju obiéno se podvode i alter- nacijec + ¢i2—+ £, kao u: — siric, wokativ strié; dovac, vok. lave; 2ec, mn. avica, prisvojni pridev steri¢in: ptica, deminu- tiv ptigica: miesee ~ mesedina itd. = vitez, vok. vitefe: knec — knedevski, knedevina; ogee — rogodgina (pored rogocived) itd. 3.5.5, Sibilarizacijom (i drugom polatalizaciyom) neiva se prelazak suglasnika kg ko % Sedo éega gotove uvek dolazi ispred vokala i. Ta iva u sledecim, sludajeviena: = U mnodini imenica m. rada na -K, g.-e radnik ~ radnici, dak ~ daci, metak mete’) — mech, buebreg — bubrezi, gealog — geolnzi, etiftomg ~ diftonzi, oral — ‘orist, monah — Manasi ied, — U dativu # lokativw imenica na Ae, ge, has reka ~ seci, daske ~ desci, bitlinteka — bibliotect, briga — brizi, noga ~ noi, zadruge — zadracci, svrha — sv¥si ite. Od ovog pravila ima dasta odstupanja, o demu vidi 52, ~ Cbfiel memos vr edu ru, oxknosn nog sto snaeae magus imatl | oblici x palanallzaciyom. alt udion GeAGe ama dr i polis nedicw mali nog neko dela mamedtaja |e, Obama Ko erts ae — U imperativu glagols pomenutih w 3.5.4: pect, pecite (osnova pek-), strizi, strizite (asmava strig-), vrs, vesite {ostiova vrit-)! ~ Pri izvodenju. iekih nesvedenih glagola od svebenih: micati (od maknutt}, dizati (od dici, dignuti), uzalisatt (od nadachanuti), 3.5.6, Jotovanje. — Posebna, veama rasprostranjena vrsta palatalizncije jeste ona izazvana peisustvom glass j nazvana jatovanje ili jataeija (per grékom imenu tog slo- va ~ jot). Pa ievrSeno) fonetskof promeni, fiz nastavka ill sufiksa maj@eSée mestaje, stopivsi se s prethodnim su- glasnikom, taka da njegovo prisustvo Gesto ne modemo utvrditi bez istoriiske gramatike. Fotovanjem suglasnici prelaze u palatale ill prepa: latale, po sledegem obrascu: toe as dod ak Iai nova) Kg, brie se menjaja na nacin koji sme-vee vieeli w 35413.5.4.3, 4. caja koe hoe god coe Labifalni suglasnici ostaju.néizmenjeni prilikom jotovanja, ali im se pridruduje glas lj: ppl vovlh b+ bij m= mij 3.5.6.1. Do jotovanja dolazi u sledecim sluéajevinna: a) U prezentu pojedinih glagula (pretezne onih sa infinitivem na -sti), peed nastavaka -enr, -e itd, (prvobitne *jea, *je¥ itd): Kretati — krecenn, glodati — * Sobuartzacts se Jali aoxpeafcht ovat lagola (poet strisiialy eri ali em Je danas goto, ponpuine aslo Ie npatrehe “Utena J Kod glagite,36 plostem, mleti ~ meljens, disati - diem, ketzati ~ kazern, skakati ~ skadem, legati ~ teiean, jahati — jacsem, kicati —kligem, kapati — kapljewn, rimati — hramljern ite b) Utrpnam pridevu glapola na -ifd,tspred nastavka en (prvobitno ~‘jen): mlatiti — siladesi, roditi — redler, paliti — paljen, goniti ~ gonjer, gasiti — gaden, mnaziti maten, bacitt — agen, shupiti — skupljen, fubled ~ le- bljen, slaviti ~ slavéjen, zadimiti ~ zadimatien itd. ) U gradenju pojedinih nesvréenih ili udestalih glagola od svrSenih: plattti — placati, wgoditi ~ugadati, potpaliti ~ potpaljivath, sineniti —smenjivati, wkrastti — ukrasavati, zgroziti ~ zgratati, skupriti — skeplfati, care biti — zarobliavaté, uspavati ~ uspavijivati, posenith — poswajivat itl” d) U komparativu prideva (nastavak -ji, v. 6.4.1.2); But — Zid, nilaed — malas, ern — ernyi, visok — vis, bre ~ basis jak — jadi, dug — decki, tile — tii, shup — skp, grubs — greubbjiy sav ~ suv It, ¢) U instrumentals jednine imenica fenskog roda na suglasnik, Ispred nastavka ju (v, 561}: sonrd ~siarcte glad — glactu, so (soli) — solju, zelon ~ zetenjet, zob ~ z0- bljus kev — Rrvlju ita f) U tvorbi real, ispred pojedinth sufiksa koji hnekada imali glas j ili ga i danas imaju. Takvi su kalek- tivni sufikes -je, npr. prut +-fe—» prude, graala) + je —= granje, grin + -je—+ granje.drvfo) + -fe—» drvljes etmigki sufiks -(Janin, ope Beograd ~ Beogredanini, Atina ~ Atinjanin, Hetsinké ~ Helsinéanin, Prag — Prazanioy Rin — Riddianin; sutiks ak, npr cra ~ cranak, jee2mi ~ jictnjak, taba — Zabljak; pridewski sufiks -j, npr, pseta ~ psedi, govedo — govedi, bobila — Kobslji, jesent — jesenit, taba — dabljl, kravea ~ kravl 3.5.7, Prelazak 1 uo — Usted promene koja seu Stokavskim govorima javila krajem XIV veka, sughi- * fokovanje se java C4 Inaperfeltu, npr gradit— gid, atid ‘alah, nos — wos, slave! ~ slave, ult x0 vreme danas je satarco Koil peidews Inpprrd satin snik {na keaju redi | na kraju sloga vokalizuje se u 0, Morfoloski uslovi za tu promenu su sledeei: a} Na kraju jednine muskog roda aktivnog partici~ pa (trpnog prideva), npr. dao (dok je u denskom | sred- njem rodu dala, dafo, jer tu d nije na kraju ree), Tako + éitan (éitala, éitala), bin (bila, bilo), uzeo, gavoria, cue, tubo (od “taboo: plagol ubosti), wmro (alagol sreti), ra stao (od *rastt — *rastat: glagol rasti) itd. ib) U nominative jednine muskog rada prideva sa osnovam na.-E beo (gen. elog, 2. belar se. belo)", exo, tio, debeo isl. Ukolike je ispred o samoglasnik a, to a je nepostojano (v. nize, 3.5.8), tale dau drugim ol cima ispada: zao (zla, to}, topao (topla, ¢oplo), podao (pedta, podto}. ¢) U nominative imenica dja 8¢ osnova zavesava: na -/ u mugkom rodu vo (gen. wala}, sto (stola). soko (sokola), veo (vela), pepeo (pepela), andeo (andela) itd. Udenskom rodu so (gen. xoff). a over sluéaju a ispred. fo je nepostojane, kao u ova (gen. ova, pakeeo (peikla). Aotao (kotla), w #. rodu raisao (ris). 4} U proment imenica s agentivnim sufiksom Lac, gde je @ nepostojano: # se javija iu genitivn mnodine (na -laca), dok u svim ostalim padesima prelazi uo. Tako imamo nosilac, gen. nosioca, dativ nesiacu itd, u mnoiini nosioci. gen. nastlace, dat. mastocima itd. Na isti maéin se menjaju i bravrilac (brantoca), tnZtlac, vrsilae, gledatae, siniatue, prevoditae, Ettalae, stvaralac, tailetc, Zetelac i mnoge deuge imenice. ¢) U ponekim izvedenim regima kao seoba (od seliti), deoba (od deliti), seoski (od sela), seoce (dem. od selo) i dr. 3.5.7.1. Promena {uo u srpskom jeziku nije nikada do kraja sprovedena. Ona nije zahvatila novije reti stranog porekla kaodtosu gemeral, skandal metal, krista, model, © Up. slodena ime Magra, prvobitno Relgraé: od state ‘blika nastall su obliet og imena v stranimtjeatelma Kod ylagola Knd pridera Kod imnteaHotel, tunel, fosil, idol, oreod, monopol, Konze itd., pani neke domace kao val, bol, pridev ahal i druge. Li nekim reéima postoje dubleti, npr. andeoski i andetské (pridew od imenice andeo), arhandeo i arhandel, stakatee i ida- has retko) stakaoce, Krilee | (danas retko) kridces Kodac ima promenu koca, kacw i kolee, kolcu, demimutiy kogié | kolléé. Znalac, iako izvedeno sufiksom -lac, zadréava E usvim padezima (zualea, znalew itd) B) SAMOGLASNICKE ALTERNACHIE 3.5.8. Nepastajano a. — Nepastojanim nazivamo onoa koje se javlia u pojedinim oblicima red da bi se razbila suglasnicka grupa koja nije uabiéajena."" Ono se javlja u slededim shucajevima: a) U imenicama muskog roda kao hore, potetak, ede Ge se javiti joS samo u genitiva mnodine (horaca, poéetaks), dok ga w ostalim padedima nema: gen. Bor- ca, rocetka, dat. barcu, pocetku, nem. min, bare, paced itd, Vidi 54.1.5, 1b) Jedino u nominativu jednine (i akuzativ, kada je jednak neminativu) javija se nepostajane a u imeni- cama éifa se mnozina zavréava na -ovi ili -evé, npr, rita (gen. riterd, mn. riémovt), bubany (gen. dubs, mn. Beib- njevi), onao, petao (gen. orta, pedia, mn, orlovi, petlovid Fu imenicama Zenskog roda na - koje je nastalo od. -l Kao misao, zantisao (gen. mist, zamisli, mn, misli, xa misli}, Vidi 5.1.5, 5.6. c) U nekim imenicama mugkog roda stranog pore- la kao student, Koncert nepostajana a se javlja samo genitive mnafine: studenata, Kericerata, "U ntacijon jeaikar raped ree nije ve mops zavekzvat na de ssuplasnika, osim na -st, ca ft id. Deukéije suglasnigke grape Isprvasu carbijanenepostojanimange pala fod grékerg aloes), fanac {od nemackog Scaunse), alk pod naletom mnegobeojih Tuidien bag pine, eva. salut, flo, port ed. ova opyanigenje 2a finalne suglasni¢he urupe prestalo jee vais Kod imeniea 4) Samo «genitive mnafine javlja se nepostojario at kod imenica srednjeg i Zenskog roda éija se osnova zavedava suglsni¢kom grupom, Takve su imenice stednjem rodu staklo, rebra, pismo, sredstvo, koplie itd. (genitiy mnozine stckalw itd}, uv Zenskom redu devo} ‘ka, tres, basna, erkva, sestrx itd, (genitiv mookine ddevojakeeitd.), Vidi 542.1 15.514 ©) Samo u nominativy jednine muskog toda kod piideva, wneadredenom vidu: dude (udna, cudno), dobar (dobre, elobro), tanak (tamka, tanko), supalj Gupha. Suptje). Tako i kod. pridevskih zamenica, npr. sav (sva, sve), Lakay (dakva, takvo). \ Kad broja jedast {Geetna, jedo) £) U glagolskom radnom pridevu, u mugkom rod jednine, nepostojano a se redovne kombinuje s prela- ‘skom Fu o (v. gore 35.7): degao (legla, teglo), dasaa (aloila, otto), grizao (grizla, grizto) itd. 'g) Nepostojano a se dedaje predlozima s, k, ie, vuig, kroz kada stoje ispred reei s kojom bi inaée obra- zovali tedko izgovorliiva kombinaciju suglasmika; sa holon, ka gradu, niza stra, wea zid, kroza zid i sl, 2a peva dva predloga ovo produtenje se uoptio, tako dase danas.redovno éuje i sa prijareljem, ka njenuj sh pored prvobitnog | pravilnijeg s prijateljem, & jenn. Ispred oblika inom(c}, instrumentala iene zamenice Ja, nepostojano a obavezno se dodaje predlozima 5, pod, nad i pred; sa mnom, pode mnom, nada mnom, preda mnom (oaglasak je na predlogu: izg. simnom, pédamnam itd.) 3.5.9. Pokretni samoglasnici. — Na zavréetku poje- dinihrecimoguseneobavezno,bez promene wznaéent, javiti vokall a, ¢ ili u, To-su slededi obli a) priloxi za vreme kaal(a), tadl(a), sada b) weenie weh(ery ©) obfici genitiva ili akuzativa jednine od prideva, npr. dobrog(a), domaceg(a), od zamenica, npr. 1nogla), naseg(a}, svakog(a), i brojeva, npr. jednagte); Rod pridera Kl orale40 4) oblicl dativa-lokativa jednine od istib Feti, ko- jima se moze dodati e, odnosno « ako padeski nastavak Blasi -em: dobram(e), tudem(u\ takvornte), vaseentae); druegon(e); e) neki jednostogni oblici instrumentala jednine ‘od zamenica: njirale) (od 07), Kime} (odo), tile) (ad taj), mnom(e) (od jak f) oblici dstivafokativa # instrumentala maozine priceva, zamenica | brojeva, koji po pravilu dobijaju -a ada int ne sledi imenica: obraéam se dobrins fudlmc, a ne toxiomas racim sa straunirn studentinne, ali is naéimna; ovo je upuceno svimay u jednim slucajevima uspevas druginea re, Real pod (a) i (b) otprilike su jednake: uobigajene u duzem i u keagem obliku. Padetki oblici pod (c) i (d) danas su ée8ct u kracem obliku, ali pokretne vokale jo8 dodaju pisci koji vode raguna 0 eufonifi, Posebna se -a dodaje prvom od dva susedna prideva, kao npr. u na slovu Recnik srpskolirvatshoge knjizevnog jezika (ree: Matice srpske), 3.5.10. Disimilacija samoglasnika, - Za imenice (gional muskog toda si zavrietkom na suglasnik nastavak instrumentala je -om (npr. éovek-ons}, ali postaje -en ‘poste palatalnog suglasn ka: pain/-emn, kralj-omn, bid-em, anié-erh, spanaé-ern itd. Da taga ipak ne dolazi ako jeu zavesnom slogu osnove samaglasnik e, jer tada e ~ eu ddva susedna sloga prelaze u e ~ or lake)-om, rastzej-om, dnnelj-om, flet-om, lavez-om, Beé-om, ergec-om, foledé-om, zee-om, mesee-om \ sl, Za inuzetke vidi SALT. U natn: manjo} meri, disimilacija deluje i na izbor nastayka -ovi odnosno ~cvé u mnozini nekih ime- nica mudkog roda (v: 541.1), pa tako imamo kej-ovi, sprej-ovi, uprkos palatalnom suglasniku j (up. kraj-evi, broj-evi). isimilacija je i razlog &to se poste padednog na- stavka -om javiia pakretni vokal e, ali posle -e#ri pokret- ni vokal rc, Sto smo videli u prethodnom odeljkat (3.59 pod d) 4MORFOLOGIJA4. VRSTE RECI U srpskom jeziku postoji deset vrsta ree: sees Tp imenice 6) prilozi = 2) pridevi 7) predlozi 3) zamenice 8) veznici 9) brojevi 9) reece (partikule) 5) plagali 10) wzvict Prvih pet vrsta edi su promentjive (mada kardi- nalni brojevi od pet navige nisu promentjivi). Ostale su we veste redi, & tim Sto jedan deo priloga ima stepene poredenja, po ugledu na prideve.5, IMENICE 5.1, ROD IMENICA Imenice u srpskem jeziku mogu imatl jedan od txt roda: smuiéki, Zenski ili srednji, Rod se moze, mada ne uvek, odrediti na osnovu, vavrictka imenice. Velika vecina imenica muskog roda zavréava se na suplasnik, dok im je genitiv na a, Imenice stednjeg roda zavriavaju se na -¢ ili na -e genitivom. na -a. Imenice Zenskog roda xavekavaju se na -a, 8 genitivom na -c, a manji deo ima suglasnieki zavesetak, s genitivom ma -i Rod. imenice je vazan jer se prema njemu upravlja Gosnwithi oblik odredbene reéi (prideva, zamenice, broja ili par- pista vt ticipa) Koja stoji mz nju ili se na nju odnosi. Pri tom, ako imentca oznagaya 2ivo bige, treba peaviti razkiku. izmedui gramati¢kog i prirodnog roda. U reéenici On fe velika pijanica, na primer, prirodni rad je musi (kao Mo pokazuje upotreba zamenice on), ali ree pyenica. ima promenu kao imenice Zenskog toda. pa Uz nju stoji pridev i Zenskom obliku. velika. 5.2. PROMENA IMENICA. U srpskom jeziku posto sedam padeda, u jednini | minodini, ‘Nominatiy je packed subjekta, ili imenice koja je Sownini'y upotrebljena izvan recenice, npr. u naslovima i natpi- sima Genitiv iskazuje mnogo raznth adnosa, medu ko~ Ceniy jima su pripadanje (posesivni genitiv), deo veée celine (partitivnd genitiv), odvajanje ili udaljavanje (ablativn genitiv), poreklo, osobina, vreme i drugo. U jezicima bez deklinacije najéesée se prevodi pomotu predloga48 Kojé odgovara srpskam od Lu srpskom se moe javiti s tim predlogom, kao i sa iz, bez i vide deugih predloga. Dativ iskazuje davanje (nekome necega), ili pi bliZavanje, usmerenost ka necemu, oseéanje prema nedemu idrugo. Znacenje usmerenosti li priblizavanja ima) i prediaei ka) i prema, koji se upotrebljavaju s dativom Akuzativ je, pie svega, pace? direktnog objekta, dakle oznagava bice ili predmet na kome se vréi rad- ja, Upotrebljava se | sa vide raznih predioga. Pri tom, sliéno kao-u latinskom ili nemaékom, jedan isti prediog. modesa akuzativom da ozna¢i cilj kretanja (apr. ddem na aerodram) a s lokativom baravak na odredenom rmestu (Bio srs nee aoroddramu): vidi 11.2. Vokativ sluzi 2a nbraéanje (oslovljavanje) « kao ta~ kay ne stupa u sintagmatske odnose sa ostalim reéima uregenici, Nominativ i vokativ éesto se nazivaju meza- visnim padle2ima, za razliku od ostalih kojé su zavisni ili kosi. Instrumental je toko nazvan jer ounaéava orud ali podjednako éesto, uz predlog s(a), on ima soci- jativaw vrednost, ti, oznaéava drustvo ili propratnu pojavu. Mofe znaéiti | prostor u kome se nesto krece, pribliéno vreme i drage Lokativ. je jedini paded koji se upotrebljaya iskljudive » predlazima (up. ruski naziv. ypedaomercnte nadex).S prediazima u ilina oznaéava mesto fli vreme, s predlagom presimet govora ili miljenja, a ina i vide drugih znaéenja. 5.2.1, Kav sredstvo 2a identifikactju padeda u skoli se tradicionalne upotrebljavaju padezni oblici upitne 22- menice ko (za ziva bia), odnosno ste (za stvati): Nominativ: ko? fta? Genitiv: koga? éega? Dativ: kone? emu? Akeuzativs hoger? Ste? Aluativ Vokativ Hustewimental Noha vadeze Instrumental: (s) kim? (s) Eber? Lokativ: o kore? 0 cena? Pravitan odgovor na ava pitanja (osim za vokatiy, za koji se ne maze postaviti pitanje) daje trazeni padeini sablik od imenice. 5.2.2. Postojanje sedam padeda za jedninu i mnozinu he znaét da svaka imenica ima éetrnaest razliditih oblika. Postoje edredene jednakosti koje je pozelino ‘zapamtiti: ~ Dativ i lokativ jednine su se medusobna igjednadili, uz iavesne akeenatske razlike koje su danas pretedno zastarele, — U mnaiini, datiy; instrumental | lokativ uvek su jednaki medu sobom. ~ Akuzativ muakog roda jednak je nominativu 29 sve imenice srednjeg roda, 7a imenicemutkog radakaje Ornagavaju nedive pejmoye, kao i za imenice Zenskog roda w mnozini ~Vokativ jeu jediinijednak nominativu za imenice srednjeg rada, a u mnofini za sve imenice. 5.2.3. Poted jednine | mnodine delimigno je sacuvana i dvojina (dual ill paukal), koja se upotrebliavas we bro- jeve dea, tri, cetiré i uz zamenicu oba, Ona se za imenice ne mora posebno niavoditi, jer ima samo nominativ i akuzativ i jer su ti oblici jednaki genitivu jednine za imenice muakog i srednjeg roda, a nominativu mnazine za imenice Zenskog roda, Primera radi, od imenice donac (genitiv lonca) redi demo dva (tri, €etiri) lanca, oba fon- Ca, ali pet (Sest itd.) lonaea, mnogo lonaca (s genitivom mnoiine); od imenice matka ~ dve (tri, cetirt) make, abe mache, ali pet (est, itd.) magaka, mnogo macaka (5 genitivam mnodine). U ostalim padegima, juz brojeve -dva, trt, éetiri upatcebide se oblici mnodine (v. 8.1.4). Jednakost) ncaa pailezions Dvajina5.3. DEKLINACIJE Prema oblikw pade2nih nastavaks, imenice u srpskom jeciku mogu se podeliti na tri ili cetiri deklinacije, tradicionalno nazvane vrste promene ill samo vrste, © broju i redosledn tih deklinacija ne postoji slaganje ‘medu gramatiéarima. Ovde emo dati podelu na tri ‘deKlinacije, od kojih je prva najslozenija, jer se w okvira nije mogu razlikoyati dva ili tri podtips zavisno ad roda imenice i od zavréetka njene osnove: 5.4. PRVA DEKLINACIA U ova deklinaciju spadaju imenice muskag roda sa zavréetkom na suglasnik i one srednjeg toda sa zavesetkom na oo ili -e. | jedne i deuge imaju pretezno, iste nastavke, ali pri tom treba voditi raéuna o dva osnovna pravila: (a) Kod imenica muskog roda akuzatiy jednine je jednak genitive ako imenica oznacava Ijudsko bice ili Fivotinju, a jednak nominativi ako eznacava nezivi pojam. NeZivim se siniatraju svi nazivi biljaka (hnest, jablan, kupus ita), kao 1 imenice koje ozna€avaju kolektiv tivih bia, kao nared, skup, éopor i st, S drage strane, imenice kao rurtvac i pokajnik menjaju se po #ive| promenl, {b) Sve imenice srednjeg roda imaju jednak momi- nativ, akuzativ | vokativ, kako a jednini tako iw mnorini, Se. Imenice muskog roda. — Pored upravo pome- nute razlike izmedu imenica #ivog i netivog znaéenja, na promenu uti¢e i zavrini suglasnik imenice. Ukelike Je10 jedan od palatalnih ili prepalatalnih suplasnika j. |, nj, ¢, dd, 6d, & & insicumental jednine debice nastavak er (umeste -onr), a'vokativ nastavak - (umesto -2). Pivot activo: h ‘TabelaL JEDNINA Zivo nepalatal palatal N | daktor prijatel) G | doktora _ | priate) D | doktor-u | prijat ‘Al|dokiora | prijateli-a V | doktor-e ijatelj-n 1_| doktor-om_| prijatelj-em [| aoktor-u | priiatelj-w ‘Unnnaaini nema raulika izmedu Zivib i nezivib.niti jemed palatalnih | nepalatalnil zawrsctaka, tako da bi se sve navedene imenice menjale po istom obrascus MNOZINA W_| doktor 6 dokiors ‘D_| doktor: A | doktore V_| doktor “| 1_| doktor-ima doktor 54.1.1. Produzena mnazina, — Vedina jednosloznih | dobar deo dvosloénih imenica debijaju u mnozint is- pred padeinog nastavka umetak -¥-, odnosno poste palotalnog suglasnika seve; ‘Tabela 2 MNOZINA N_|stan-owi G_[stanovea D_| stan-ov-ima r [a [sta muud-e-e52 L__| stan-ov-ima [ mué-ev-ima Ponekad se | poste zavrSetha -c, 3, ez ili -t javlia produietak ev, npr vieevi, nosevi, mirazevt, pustovi. Medu jednastozne treba ubrajati | imenice s ne- postojanim a, kao rucéak, ritaam, kadar, ja se osnova gubitkom toga a sedi tia jedan skg, odakle eueckovi, ritmovi, kadrovi, UU imenicama kao orga, pete, Botao osnova je orf., petl., kotl-, odakle mnodina orlovi. pe- lov, Kotlovi, Od imenice.otac (G nea, od “otca) pastoje dya ablika mnodine, ogevi i rede ocevt (pored danaé 2a- starelog ili poetskog oct) Neke imenice, jako jednesloéne, imaju mnodinu ber produzetka, To su = nekolike obignijih jednostodnih imenica kao dan — dani, kon) — konyi, mrav — mravi, erv-— crvi, sub — subi, neev — nervi, prst — prsti, ukljucuiudd f imeni- eal pas s nepastojanim @ (G psa), odakle mnezina psi (Gmn. pasa, ~ imenice koje znaée meru ili noveanu jedinicu, npr, siti, volt, grav, Ine, joni, ztot itd; ~ imena naroda ili plemena, npr. Goti, Grel, Rust, Cesi, Buri, Bishi itd. ‘Za imenice s dyosloinom osnovem nije moguée dati opite pravilo kada imaju ptoduzetak. One koje ga imaju, imaju i kraéu mnotinu, npr. kamenovd 4 ka: ment, golubovi | golubi, deptirovi i leptirt, vitezovi i vitesi, sluéajevi i sheénji, pojasevi { pojasi, ali je oblik s produéetkom dese u upotrebi. 5.4.1.2. Imenice koje se zaveiavaju na vokal ~ Po prvoj deklinaciji menjaju se i mudka imena koja se zavetavaju na -a ill na -e, kao Marko, Atihailo, Dani- lo, Borde, Pavle, Radaje: Marko, G Marka, D Markuy A Marka itd,, Borde, G Borda, D Bordu ttd. Vokatiy je jednak nominativu, Na istinagin se menjaju iimenice sa Festa osnove Broslodne hipokoristi¢nim nastavkom -ko, ne. aestaska, cupavko, plailjivko. Nijedna od ovih imenica nema mnozine. U ovaj tip promene ukljucile su se i imenicestranog porekla, One ma -0, kan torpedo (G torpeda, D torpedie itd.), tornado, kimono, auto, libreto | sl, mada muskog oda u jednini, u mnodini su najgesce srednjeg roda na -a (orpeda itd,). Pojedine imenice stranog porekla imaju sia zavréetku dug vokal koji je-odraz naglagenog vokala Ws izvornom obliku: Aiipe, bife, atélje, hiro, erika, tabu, intérvfa itd. Taj vokal se zaddrzava u svim padedima kao deo osnave: kup, hiro, G Aupea, biraa, D kupets birot, uw mnofini kupet, bired itd Takode se zadrdava krajnje iu imenicama kao iri, taksi, viski, s tim éto se izmedu njega i padenog na- stavka pige /!: G gira, D Airiju ttd,, u mnodini Ziel 5.4.1.3, Imenice sa internacionalnim sufikson -ist(a) danas su: obiénije sa zavrSnim -a a nominative, npr, anarhista, stitiste, biciKlista, sadista, mada postoji 1 oblik bez toga -a (anearhist, stiist itd.). U svim dragim padlezima menjaju se kao imenice koje se zavréavaja ma, suglasnik, Sliéno se ponagaju i nekedruge imenice stra- nog porekla na -t odnosno -ta, npr. atlet(a), estet(a), diplosat(a), demokrata), arkitektla), stim Sto neki put imaju i mnodinu po deugoj deklinaciji: demokrate, diplomate ist 5.4.1.4, Imenice na -in, — favestan bro} imeniea koje oznaavaju Ijudska biéa zavrSavaju se 1a -Ur koje po- stojisamo ujednini, Takye sugradania (G gradanina, Dgradanin itd.), cobain, dvoranin, varvarin itd., ua toi mnagi etnieki nazivi kao Srbin, Bugaerin, Arapist, Jeveejin itd. U mnotini ée biti: gradani (G gradana, "= Naesnoru peavopisnog pravila po komese iamedu 1 i diupog saumoglasnia piiej, osim # spol io. Isto pravilo primen)use sem ppromeniimenica nao, npr: studio, G studi, Datu, | xtudtom itd Insenter strana boeekla Tineaiea 94-1 (adD gradanima itd), cobani, dvorani, varvart, Srbi, Bugaris Arapy, Jevrejt itd. Imenice gospadin 1 vlastelén umeste mnozine upotrebljavaju zbirne imenice gaspoda, vikestela, koje se menjaju kao imenice Yenskog roda na -a (y; tabelu br. 71, all se slagu 5 glagolom u mnodini (Gospoda vas covu). Nepravilna je | imenica Turéin, Gija je mnozina Turci. G Turaka, D Turcima, A Turke itd. 5.4.1.5. Glasovne alternacije.— Mnoge Imenice ove deklinacije imaju u postedejem slogu nominativa nepo. stojano ¢ (vy, 3.5.8), hoje se javija jos same u genitive minojine, npr. prodavac, G pradavea, mn. prodavci, G mn. prodavaca: tako se-ponagaju | cuperak, nokat, nakovanj, metar, semestari mnoge druge- Poste ispadanja nepostojanog a mode doci do jednagenja po zvuenosti (npr. vrabac, G vrapeea, utozark, G wdoika) ido gubljenja t ispred & svetac, G sveca; po- datak, mn. podaci (sibilarizacija), ali G mn. podataka, Neke imenice stranog (uglavnom latinskog) pore- Kia, sa zaveSetkom na -kt,-n, +r, moguimati nepostoja- no a1U nominativu jednine, ali neobaveznos subjekda)e, objebals efeKa)t, talenial, elementa)t, koverta)t. U genitivu mnodine to a je obavezna (subjekata, talena- ta, Roverata), dok ga u ostalim padedima nema (G le bjekta, O subjekte itd.), Danas je vide imenica sa ovim: aaveéecima koje nemaju a u nominativu, npr. kontakt, insekt, student, patent, kuntinent, koncert, ekspert i si. Imenice kao vo, sta, soko, andeo, predea postale su fad tanijih oblika vol sto! itd, eee je zavrine -I presio w -ai stopilo ses prethadnim a (val > *voe > v8), U sim ostalim padedima (osim u akuzativa jednine nezivih ‘imenica, koji je jednak nominativu) glas tse Cava. Tako ‘imame v9, G vola, D-L volt, A vola, V vole, 1 volom, uu mnodini valows 5 andeo, G andela, D-L amdein, A andela, V andele, | andelorm, a mnozini andeli itd. U imenicama na -ao « je nepostojano, tako daw padeZima oba vokala nestaju: orao, G orla, D=L orlu, A ola, V arte, orion, uw mnodini orfove ite. Take se menaju i metas, Kotae, ugaw i jos paneka reda imenica. 5.4.1.6. Naponrene o pojedinim padezima! vokativ jednine, — Usted palatalizacije (v, 35.4), ispeed voka- tivnog nastavka -¢ zavréeci -k, -g -h prelaze u -¢, - vojnik — wajnice, drug — druge, dik — dese | zavesno -¢ prelazi u ¢, npt stri¢ — stride, dovac — lovee. Zavesno <= prelari u 2 samo u imenicama knee ~ kntede 4 vitex = vitete, Ako se imenica zavréava na palatalni suglasnih, astavak vokativa je 1 : hero) ~ hreroje, prijatelp — pe jatelj.kanj — komt, vozaé—vozace, witadie — miladice, Koéijad- kadijasid” mie — ria. Imenice na se kolebaju izmedu jednog i drugag nastavka, Na -e imaju vokativ one sa zavrietkom -or (ddoktore, majore, majstore), anes nepostojanima (vetar — vetre, svekar — svekre) i imenica car — care. Ostale su obiénos vokativom na +: gaspodart pastiri, inenjert. pisaru (rede pisae). sekretaru (i sekretare) itd. Gubljenje nepostojanog a mote dovesti do jedna- éenja po avucnosti (vralac ~ vrapée), do jednaéenja po mest izgovars (lisue ~ li8ée), do oba jednacenja, kao Zenommzac (*Zeromrste) — Zenomride, ili do gubljenja t ispred ¢, kao u setae — (*svetée) — svece. Kod ponekih imeniea gde bi fonetske alternaci- Jeanatno izmenile osnavu, vokativ moje biti jednak nominativ, npe. fetak, mada, bratae; tako obléne biva ¢2astrana imena na -K, -pili -h, npr. Deek ( = Jack), Dag, King, Hajnril 5.4.1.7. Instrumental jednine. - Za imenice koje se zavréavaju. pa palatal (\. 3.2.5) nastavak je -em, npr. Mavuf ~ slacrujem, Kral} — kraljem, torant — tornjem, "Od wena kay Mila, Rada pak, danas jeunbséaqoni)wokatle Melos. Rado nega Milas, Rasta imac — maces, golad — gotaceom, smiud ~ smudtern, mis ~ mica, tae — racer." Po pravilt o disimilacijé (v. 3.5.20), mastavak de { posle palatala biti -om ako palatalu prethodi vokal & lakejom, Kejom, Senjom, krecom, koledEom, vesom, jezom. To ipak ne vaéi za imenice sa agentivnim sufi- ksom -tefj lcciteliem, prijateliem itd.) nith za one kao venac (v nie) ‘Oba nastavka se javijaju posle zavrietka -c. Na- stavak ghsi -em za imenice na -ac 5 nepostojanin «, npr. misfilac — mristiocens, crnae — erncerti, otac — acer itd. Nastavak -Om, usled disimilacije, bice sa imenicama ade Jeu osnovi vokal ¢ (zecom, kepecon, Svercom, 1me- ‘secumi ipak: vestac — vencem, svetac ~ svecems, xbox ne- postojanog a). Kad ostalih, kao lic, spre, princ, &vare, sobicnije je “om, ali se java i -en. Jako se zavesava na nepalatalni suglasnik, imeni- ‘ea pet ima instrumental puters (puto je zastarelo ili Ihevatski, Amenice na +r uglaynom imaja nastavak -pm1 (dok- toromn, vetrom, tira itd), ali katkad tev (caarems ga- spodarem pored eexéeg gospodaroin). Imena na-e imaju-em poste palatalnog suglasnika (Bordem, Milajeri) a -omt poste nepalatalnog (Paxvlom), Imenice na -1 imaju instrumental na -ijens (viskijer, faksijem) 4 one na -io instrumental na -iom (radio, Tokiom). 5.4.1.8. Nominativ mnozine, — Usled sibilarizacije (¥. 3.5.5) suglasnici -f, -g- sh na kraju osnove prelaze uw ‘ominativu mnozine u -c,-, «: korak — koraed, predlog ~ prediozi, tepih ~ tepisi, Ista promena vaii iza-vokativ maodine (jednak nominativu), i za dativ, instrumental, odnasne lokativ (korecinea, predilazinra, tepisinra). 2a imenice § imena stranag porcblt na J, -2,-aF danas je twobigajenif nastavak -am: Bua ( = Bush), preston tintdom i t- rate), beidzons, mio, Disimitaclia ‘Sibilarizacije nema kod imenica sa mnozinom na vevil-evé (54.1.1), ali jedan manji bro} imenica ima ikracu i dudu mnoginu, npr. zeak — zeaci | znakovi, zvuk — zvucl t zvekovi, pak — pact i paskovi, greh ~ grest i grehovi, U tom slucaju dvojni oblik posto) i vokativu iu dativa—instrumentalu-lokativu (2nacina i snakevima, svuciid i evukovina, paucima i paukovt- sma, gresima | grekovima), dok se u genitivt uglavnom upotrebljava samo duéa mnotina (zxakown, vukova, paukove, grehova) Usled sspadanja nepastojanog a moze doci da jednacenja po avucnosti (poljubac — polfupei, obrazac ~obritsci, polazak — polasct, mnogobakac— mnogobosci, wlozak — ulosed) ili do gubljenja ¢ ispred c: seme — hie, vestac ~ veici, trenutak ~ tyenuci, pogadak — ("pogoelci —“pogotci) ~ pogoci, predak — (*predei ~ *pretei) — pre- a éovek ima supletivow mnozinu ljadé, Ge- (5 dugowzlaznim 1 umesto dugosilaznog akcenta), vokativ je jednak nominativu, dok ostala tri padeda glase [jridima, 5.4.1.9. Genitivmnozine.—Ovajpadedsejasno razliku- jead genitiva jednine samo kad imenica s produzenom mnokinont (ster — G stena, stanovi ~ G stasrova) i kod onih s nepostojanim a (netar — G meéra, metri ~ G metara). Kod ostalih, genitiv jednine 1 genitiv mnotine u pisanont obliku su jednaki, a ni u govor, ‘se mnogo ne razlikuju, (Genitiv mnogine ima dugo )elalz Nepostojano @ uw osnovi javija se samo u nekoliko imenica, u nominativu i akuzativu jednine, kao plesan (G plesni), ravan (G ravnn, saravan (G cavavni). Tu spada i imenica suisao, kod koje je nominativ-akwza Uv nastaa od "nisl > “nuisai, tako da je genitiv neisl, instrumental miifja ili mist Na isti nadin menjaju se | prefiksalne tvorenice camisao, pomisaa, prinrisao i jo m Teeata(G soli) zavesetak -o u nominativu—aku- So zeativus nastao je ix -, od starijeg ablika sol Samo oblik mnozine (phvalia tantiun) imajagruds Cet, woot i navéari (pored éeséex nancare, v. 6.5). 5.6:1. Napomeneo pojedinim padedima: instrumen- tal jednine. ~ Uovom padezu radije se upotrebljava na- stavak jue nego -/ jet se na taj naéin instrumental bolje Fazlikuje od ostalih padleza. -/urse narocite upotrebliava kad je imenica bez predlaga. Poneke imenice, medulim, hemaja oblika na -ju nego samo na -é, a nema opiteg pravila po kojem bi se jedne razlikovale od deugih. ‘Nastavak -/u izaaiva jotovanje zavrénog suglasni ka osnove, po pravilima koja smo naveli u 3.5.6. Tako. Imamo npr, paimet — pasetecu, glad — gtadlu, so (G solé) — soll, Giubav — huibavlju, Rod imenica na-st uz jatowa- nje dolazi i do jednagenja po mestu izgovora, ape. West (> “wlaseie) ~ viaddu, svest — (> *sveseu) — suedie. Tu spadaju i imenice ¢ veoma plodnim sufiksam -ost, npe miladost — mladoséu, spremuast - spreminoicie, veselost ~ veselogdu, Jednatenje po mestu izgovora imamo iu ‘imenici ariseto (G misil) — nrishiu, Kod imenica na -¢ if plas j iz nastavler idezava, jer se stapa s palatalom, npr. pomod — pomocn, cad — ead 5.6.2. Genitiv mnatine. — Imenice dust, doko’ i vais, pored regulamog kokot, Kosti, vasi, imaju jo8 eedée G mnodine na ijt: Kosetfa koko, vasa, Imenica ket je nepravilna samo u nominative, dok jojakuzativ glast Acer, au svi astalim padezima dabi- ja nastavke na tu osnovu: GB, V iL keri, | dderju ili Aderisu mnodini N, Ai V keri, G kéeri s dugim i, ostala, tri padeta keezima. U govornom jeziku najcesee se za- imenjuje izvedenicom keiérka ili era, koja spada w IT dekdinaciju, Analogne nastavke kao kéé w nominative i akuza- tivu ima | marti (A water), ali'u svim ostalim padetima ona pripsda II dektinac 5.6.3, Imenica veéer (2) u tom obliku danas se seca kao hrvatska ili zastarela, ali se svi njeni padedi, osim Hominativa-akwzativa—vokativa jednine, koriste za a ih él Severe)deklinacije: imenice veée, srednjeg toda, Tako dabijama imenicu koja nije istog roda « svim padezima: N (to} weée (s.) G (te) veceri (2.3 1D {toj) vederi (2) A {to) vede (s.) WV vece (s,) ftom) veceri (2) L (top) veceri (2) U mnodini su svi padeti denskog roda: N-A-V vederi, G veceri, D-I-L vecerima, ‘Ov imenicu ne smemo pomesati sx imenicom veéern (2), koja se menja pravilno po HI deklinacii i ko) ne oznaéava doba dana, nego vecernji abed. 6. PRIDEVI 6.1. ROD TOSNOVA PRIDEVA Posto se pridewslaées imenicam u rodu, brojui padedu, ssvaki pridev ima oblike 2a mugki, Zenski i srednji rod, npr tact — ratacta — lade Oshawa prideva se vidi kada od Zenskog ili stednjeg rodaadbacimo nastavak-aodnasno-o.U muskam rode, buduéi da vedina suglasni¢kih grupa, kao ni suglasnik f, ne mogu doéi na kraj redi, nastaju glasovne promene usled ubacivanja nepostojanog « i prelaska fo. Umetnuto nepostojano a x mugkom rodu imamo udobar ~ dobra — dobro, hitar ~ hitra — hitra, éudeua — éuctnae — duetnd, vndan — vadita — vedo, ogroman — ogromna — ogromme, tanak — tauka — tastho, dival) — elivlja — dive, Spal) — Supija — Splice itd, Zaveino ou nominative jednine mudkog roda, naspram [.u ostalim eblicima, imamo u manjem broju prideva, kao Sto su ntio ~ mila — milo, vesea ~ vesela = vexelo, topa = topla = roplo, akrugao — okrugla — okrugio ita. 6.2. ODREDENI | NEODREDENI VID ObliciKojesme u prethocinom odefjku navel za jedninw muskog reda.pripadaju neodredenom vidu prideva, i to su oblici pod kojima se pridevi navede u reenicima. Uedredenom vidu, isti taj mutki rod jednine imao bi dugo -/ na kraju, be2 nepostojanog a, adnosne pretaska Tuo, dakle umesto nifad, dobru, miotmali bismo mtadiy dolor, mati. Mada postoje posebni padeini nastavei za ava dva vida (v. nize, 62.2}, u danainjem jeziku razlika izmedu “Oumestaova dya vida saéuvala se praktiéno samo. naminativi, jednine muskog roda. Neki pridevi imaju samo odredeni vid, ‘To ~ ont koji se zavréavaju na sufikse -shi, on. yt; ~ svi Komparatiyi i superfativi prideva; ~ ptiddey mali, za kojim se delimigne povodi t nje~ ov antonim veld Ked prideva sx sufiksom -am (u odredenom vidu ‘vi) moramo napraviti razliku fzmedu episnih i odno- snih (relacionih). Opisni pridevt, kao malogas navedeni Guan, vazan, ogromam, imaju. | odeedeni: vid Cedi, ‘azn, ogromni. Kod odnesnih prideva postali samo ovaj drugi vid, npr. kucné (= koji pripada kui), sever { = kopi jena severu), lZepni ( = koji je namenjen déepu), noe (© haji se dogada pa nod), metarné (= koji jeopremljen smotonam} i minadtvo drugih, 6.2.1, U principu, odredeni vid stoji uz imeniee koje su ranije pomenate, ii su odredene samim syojim, amaéenjem. S te strane sedva pridevska vida mogu upo- rediti sa odredenim, ednasna neodredenim clanom i Jezicima koji imaju lan, Ne magu se ipak iziednaditi 'snjima, Sto vidimo po einjenici da odredeni vid make loci posle reei jedan ili neki Yecan madi gluntae, neki uti evel). Izbor izmedu ova dva vida ne mate se tagno. definisati pravilima, i esto izaziva nesiguenost | kod domagih govornika, Cd presudne vaznosti je samo jedno pravilo: kada je pridev bez imenice m predikatu, posle glagola biti ili nekog kopulativnog glagola, kaa prstati, tzgledati | sh, obavezno ¢e biti w neodredenom vidu, ukolike ova} postoji. ‘Tako kazZemo npr: ‘Ghumac je mad lagledas mi-wmaram dok bi retenice kao “Glumac je mladi, “Teyledad mi umorni bile nemoguée. U neodredenom vidi si privremeni atribut f apozitiv (y, 20.5.2), Pridevi tex Aki, jig neostivdenng Prides na sank H 6.3. DEKLINACIJA PRIDEVA, U tabelama 9 data jé deklinacija odredenog vids, asim u nominativu jedniine muskog roda, gde smo dali oba vida, Ukoliko se osnova pricleva zavrsava na palatal il prepalatalni suglasnik (jth 4 3 6 dé; d, pojedini haslavei imaée samoglasnik ¢ umesto 0. Bududi da ta razlike postoji samo u mugkom 4 sfedijem rodu jed- nine, samo:za njih smo dali primer pridevas palatalnim ravesetkom (uC) Kao Sto se vidi iztabela, u jednini su muski isrednyi rod jednakiu genitivu, dativu, instrumentalu i lokativu. U mnodini, a tim istim padezims, sva tri toda su jed- naka medu sobom. Pravilnosti koje smio videli za imenice (5.2.2) vale i ovde: Bativ je uvek jednak fokativus w nrinozini im je jednak i instrumental; u srednjem toda medusobno su jednaki nominativ, akuzativ i vokatis, kako « jednini tako i u mnodini. Ukoliko se prev odnasi na imenicu koja anaéi Zive bige, akuzativ muskog roda jednine biée jednak genitiva, u protivnam je jednak nominativuc Imamo novog direktora. Imamo nov projektor. U denskom i srednjem rodu, kao ni u sva tri roda mnotine, oposicija tivo—nedivo ne utiée na proment. Pojedini nastavci imaju neobavezne vokalske produzetke na kraju (3.5.9), koji su ovde dati u zagradi, Uabiéajen je samo nastavak fa u mnodini, | to jedine kad pridevu ne stedi imeniea, npr: Vi radite sarovim udabenicima, a ml sa staritrit, Jedeabosti medsTabela 9 JEDNINA MUSKI SREDNTL NSKI N ate now-o,vruée | nova |G nov-ogia), vrué-egta) D oy ome), vrué-er(u) nov-ogia), vrud-egiay a] ARE aaa sae Vv. nov-ivtucl [novo viwee | nova _| 1 nov-im, vruc-in_ hov-om L nov-omle}, vrue-em(u) novo} MNOZINA MUSKI SREDNII ZENSKI [N. OVI nova nove G nov-ih b now- ima) A hov-e now nov-e v nowt nova nove 1 nov-imia) L ‘noy-imfa) 6.3.1. Dvojina prideva (up, 5.2.3) javlja se same uz bro Doolin Jeve dua, tri, éetiri juz zamenicuoba.Od-mnotine se xa- wathows rly ‘alikuje'samo u muskom redu, ge ima samo oblik na -a, s vtednoitu nominativa i akuzativa, npr. Doéta su cotirt Zadobio je dva vruéa udarca. 5 obzirom nna sklonost brojeva ka nepromenljivasti (v, 8.1.6), poslé predloga se ovaj oblik mode javiti is vrednoseu drugih padeza, npr. instrumentala u Dolaziot s tri stara dewge (= § trojicom starth drugova), U srednjem | tenskom rodu dvojina se po obliku ne razlikuje ad nominativa— akuzative mnozine (dva nave maselja, tri nove ucenice). 6.3.2. Neodredeni vid, kao Sta smo gore rekli, danas se o€uyag same u nominativy muskog reda jednine. ‘Ostatak deklinacije neodredenog vida, kakvu modemo rnaci u tekstavima starijih pisace ili ijekavskim govo- ima, razlikuje se od odredene deklinacije pre svega u genitivu i dativu~lokativu jednine muskog i srednjeg roda. Genitiv tu ima nastavak -a, a dativ—lokativ -u, da- le kao i imenice istog roda (zbog éeya se neodredena deklinacija naziva j »imenidkom pramenomy, za razli- ku od odvedene koja je »pridevsko-zameni¢ka«)}, Razli- ku mozemo videti ako uporedimo pridev sa imenicom Po jedan} | design} promeni: ODREDENI VID NEODREDENI VID N dabrigovek dobar éovek, G_ dobrogéoveka obra coveka D-L dobrom ¢oveku dobru Goveku U ostalim padezima razlika je jedino u duzini voka~ Ja w nastavku (u odredenoj promeni svi nastavei imaju dug vokal, u neodredenoj samo neki} | mestimitno w akcentu osnove, npr. odredleno fépa dete (dugosilaznit akcent, nenaglagena duiina na o)-neodredena lépo dese (dugouzlazni). Nijedna od ovih prozedijslah razlika ne odrazava se u pisanju 63.3, Nestajanje neodredene promene najbalje se vidi na primeru prisvojnih prideva na -ov, -ev ili -tn, apt, kuir-ov, kralj-er, gospod-in. Za njth su tradicio- fhalne gramatike priznavale samo ablike neodredenog vida, npr. od kwnov detir, goxpadin brat genitiv bi bio kumove detira, gaspodine brata, dativ kiemovu gesiru, _gospodinu brat. Danas, modutim, ta turdnja vadi jedi ho za nominativ muskog toda, gde su ovi pridevi je- inj koji nemaju du2i oblik na -i. U ostalim padezima upotrebljavaju se ablici odredene promene kumovog, gospodinog; kumover, gespodinom, ato danas peizesju. ‘najkoniervativniji gramatiéari, “promoGenitiv po neadredenoj promeni oéuvao se jos samo u nekim ustaljenini igeazima kao desk srea ‘nera- do, soklevanjem Cuda miéueda ‘nijeto nista neobieno, gra iz vedra meba i sliéno. Izvan ovih frazeologizama Upotrebio bi se genitiv po odredenaj prameni — teskog, éiudrog, vedrox. 6.3.4, Glasovne alternacije, — U 6,1 videli smo kakwve + se glasovne razlike javijaju izmedu muskog i deuga dva roda zhog ubacivanja nepostojanog a i pretvaranja lu o, Kad se nad u docliru dva suglasnika koja su uno- minativu Mm. roda razdvojena nepostojanim a, stalin) oblicima maze deci do jednacenja po zvuénasti, Tako nuspram redak imamo G rethog(a), D retkomne), 2. rad retka, st rod retko; naspram gibak ~ wipka, ginko; blizak ~ btiska, btiske: tesak — tesha, texko itd. U pridevima koi se zavrSavalu nia -stan, po ispa- danju. nepostojanog @ grupa -stn- se uprosdava w -3a-, npr Casta, dasa, Easno. Tako. se ponasaju i mastas, strastaty svestan, bolestan, urmestan, izvestan, kovistan, radostan, Zalastan, revnostan, pakostaa, izvrstan ite. ‘Grupa str ipak ostaje u pridevima stranog porekla, kao rohustan (robucstud, robustno), konteatstnt, protestii itd. Od imenica meéda prvobitno je laveden pridey muédan, mena, nugyo, s4 upeoscenjem grape -~idn-= naknadno se uprodcenye preneto i u muski rod, Lake da danas glasi naar. Donekle sliéno-se ponagaju i pridevi pristrasan (pored pristrasian: od imenice strast), pri- strasna, pristrasno, i éudoviien (pored éudovittan: od imenice cedavitte), ¢udovitna, éudoviine, 6.4, POREDENIE PRIDEVA, 6.4.1. Komparatiy, — Zagradenje kompatativa shade tri ‘sufiksa: if, 77 1-8, Sva tri se eekdiniraju po palatalno) promeni (kao svtecéwtabeli br.9), npr. novi, novifegta), ovijeardu) itd, Subljenge giana t 6.4.1.1, Nastavak -ijf (ia, -ije) dadaje se prvenstveno na osnovu dvoslodnih i vigesloznih prideva, npr posiuae poznatiji, zelen — zelewij, spantan ~ spontaniji. sure njiv — sunmjivif, twrdaglay ~ tvrdeglavijis éetvrtast — ¢etvrtastiji itd. Ty spada i veéina prideva 5 neposto- anim a, npr, worn — irornifi, zedovoljan — zaxdo~ volpaifi, okruxeo — okruglji, ukljucujuti 1 ane gija se ostiova gubitkom toga « svodi na jedan slog, npr. sf tant — side, tckcus — twin, hrabar — hrabriji, kvotad ~ hrothij, vitak ~ vithiji, jubak — sjupkij ine, — Takode se -iji dodaje i na osnevu jednoslaznih prideva, prvenstveno onih s kratkim samaglasnikom u “osnovi: ov — oii, vest — vestii, prav ~ praviji. sit ~ “itil, prost — prostij itd. Ta modemo ubrojati i prideve sa osnavoni ia glas -l, koji u nominativu prelazi u -o: amlo ~ mili, zre0 ~ zrelifi, vreo ~ vrei. 64.1.2. Nastavak -jise ne java u tom obliku, nego uvek izaziva jotavanje prethodnog suglasnika (9. 35.6.1).On, dolazi na osnovu jednosloznih prideva, pretezno nih S dugim samoglasnikom ul osovis Zue — uci, mad ~ madi, jak — jai, dvage — elatti, th ~ ti, bre ~ bri, orm — ernji, shup — skuplii, grub ~ grub, iv — Aivtji itd. 5 jotovanjem i jednagenjem po mestu iegovora (B52) bice gust — uch, dest — ceded, corse — évriel, hesari ~ betnjt, tesan ~ tetnpl isl. Pridevi na -ak, -ek, -ok odbacuju ta) zavedetak i dobijaju mastavak -7: kratak ~ kvadh, plitak — pli, sla dak — sladi, redak —redi, usak — udic blizak — dlizi, nizak — midi, dalek — dail, visok — visi, dubok — dich, 2estok — Beiti, U tezak — dedi i Sivak — siré glas fiz na- stavka se stopio s prethodnim suglasnikom. Ne gube zavréetak pridev gorak, s komparativom gorci, niti oni pomenuti u 6.4.4.1, Cyt je Komparatiy na “ ‘Od skeadene osnove tzveden je i komparativ price- vadebeo — deblji. Kounparatiy wait~ laksi, mek — mek lep ~ lei. 6-4-1.4, Upotreba komparativa, — Kao iw drugim Jezicima, komparativ se prvenstveno upotrebljava 2a Poredenje dva pojma. Pri tam poste njega dolazi kon- Strukeija od + genitiv, npr. fagode su skype out meatina, ili nego + nominativ, npr fagode su skuplje nego maine, Samo ova druga struktura je moguéa ako drugi termin Poredenja nije imenica nego odredba, npr, L sarap sluzt jagode su skuplie nego na pijaei, Pored ove, najéedée upotrebe, poneki pridevimagu Se javiti (44 apsolutnom komparativu, koji ne sluzi za Poredenje nego ogranicava ili ublazava osobinu iska- zanu pridevom. Primer; Veatio se pasle kraceg vremena ( = relativno leratleog, ne bas lupo. Direktor je-starifé€ovek ( = Covek Dilan jeanne uzeelim gor Bilo je mauyjilt problema { = ne paroéito ve~ ai problema { = ne naroéito 6.4.2. Superlativ se kod svih Prideva gradi dodava- njem prefiksa. naj- na kempatativ: ee n noviji. najmladi, najkraci, najlakéi itd. Prefiks maj- ima ‘dug vokal t vel je naglasen, s tim sto dudi pridevi pored tog naglaska imaju i naglasak na osnovi prideva, NDE ndjpornatiji, najslobdddniji, najzanimiivige. 64.3. Nepravilna komparacija. — Komparativ i su- fechlr 8 lzmenjenom ill sasvim drugom. osnovom imajus weliki — vedi ~majvees mati ~ manjt — najmanyj dobar — bol} — napbolje £00 ~ gori - najgori, ‘Oblici gori, aajgori danas se upotreblj ci ; © se upotrebljavaju: i kao, Homparty od prideva fo! tpared lasij, majlosiji) i od i. 6.4.1.3. Nastavak -# dolazi samo na tri prideva; lak 7, ZAMENICE U vedini zapadnoevropskih jezika zamenicama se fmewcke Razivajui samo obliei tipa on, ko, neko, koji w recent petewnka obavljaju imenigke funkcije, dak se obliei tipa moj ta cmenien ay, svaki, koji se odnose na imenicu i sladu se s njom, svrstavaju medu prileve. U sepsko) gramatici i jedn drugi spadaju u zamenice; samo se one prve nazivaju imenigkim a druge pridevskim zamenicama. Po znagenju, zamenice se defe na istih sest grupa Sevres koje postoje 1 u drugim jezicima, naime na ligne (5 enix povratnim), prisvojne, pokazne, upitne, ednosne i neodredene, Prve dye grupe imaju razli¢ite oblike za ica (tr liea jednine | tr lica mnazine). 7.1. LICNE ZAMENICE U trecem licu jednine i mnozine ligne zamenice imaju oblike za muski, 2enskt | srednji rod. Drugalicemnozine (vé) takode slu2i za udtive obraganje jednoj oobi. JEDNINA MNOZINA ia mi 2 ti vi 3 on,ona, ono oni, ene, ona Zamenice u subjektu nisu ohavezne, buduct da | ‘sam glagol pokazuje o kom je Liew reé, Upotrebljavaju se ako se doti¢no lice prvi put vod w razgovor, npr. fat ‘ivi we Beograd: jeu prethodnom tekstu vee bilo gavora a m: ci cu samo Zivinra Beograd, Tulle Promena li¢nih zamenica, — Kao i imenice, zamenice 5 Menjaju po padedima. Pri tom vokativ ne Morama posebno pominjati, jer on pastoji samo Neabayszne w1 2. licu jednine i mnozine § jednak je nominative (Ei adnasno va), Upenitive, dativatakuzativurazlikujusemagiadent Sowlslene ) vblici od nenaglasenih. Naghéeni se upotrebljayaju kada je potrebno istact lice radi kontrasta, npr, Ovaj anavac daje: tebi (a ne drugirna). Ako takvog isticania hema, upotrebice se nenaglaéena zamenica, koja je-en- Klitika (v. 3.3.3.2 ~ 3.33.3). To znaéi da se u izgovoru Yeauje za prethodnu ret: Dajenr ti (iag, dajemti) ava nowac; fa ti licg.jati) dajem ovaj nove, Kao enklitika, nenaglaiens zamenica nikada ne mote doci na potetak regenice (nemoguce je°Ti dajem Hovae), dok je s naglasenam to moguce: Tebi dajen va} rrovac. Naglaseni oblici takode se upotrebljavaj = pred leaitna, npr: Od ryt je mene kao i kad camenied stoji sama za sebe (u odgovorinna, a pitanja), npez ~ Kome je upuceno ove pismo? ~ Vane, U tabeli 10 su na prvom mest navedeni naglasen| oblick, Tamo gde postoje, odvojeni ta¢kom i zapetom, +e, imperativ 6e biti na -j, -fiio, -jte, npr, UNFINITIV: 3.L.MN-PREZENTA —IMPERATIV éckati éekaju Keka). Cekajmo, Kekajte pitt Pi Pij. pijmo, pijte razbi razbija ‘verovati veraju veruj, verujmo, verujte sejati seju sei, 8e)mn0, sejte = e =e Wi racumeti recumeju ——raeuimed, razuiiejino, razumejte ‘apojiti napoje nnapol, napojme, napojte Ibrojati broje bro}, brojma, brojte U manjem bro glagola koji u 3. L mn, prezenta inperatis na ispred nastavka je ili Je imaju dug vekal (naglasen Uli (1% nenaglasen), imperativ ce biti na -i, ime, -éte, npr: INFINITIV 3.L.MN.PREZENTA IMPERATIV prodavati prodaju preda) gaiiti gaje blejati bieje Imperatiy nai, -ima, -ite imaju i svi ostali glagol INFINITIV)3.L.MN.PREZENTA. IMPERATIV krenuti krenu kreni, krenime kkrenite tresti tres tresi, tresime, tresite brigu brigi, Brisimo, britite skacu skadi, skadimo, skadite dizati dizu dizi, diimo, dizite drzati drée drti, drzimo, govoriti govore govoriteV2 9.5.1.1. U glagolima kao peci, vice, seci, koji u 3.1. mn. Prezenta imaju peku, vaukn, sek, alas & Ce usted sibi- Tarizacije (35.5) preci uc : peci (pecimo, pecite), vuei (vucimo, vucite).sect (seciro, secite). U glagolima sesti (3, L mn. sedan), Jedi (3. 1 mn. fegyiu); pornect (3. L. mn. pomogn), pared oblika impe- rativa sedi, legni, pomagni Ee¥éi su oblici bez ~ sedi (sedimo, sedite), lezi (sa sibilarizacijom), pomozi (takade}, 9.5.1.2. Samo u imperativa. upotrebljava se defe- ktni glagol hajdle (dajelemo, hajdete). Sa odredbom ra pravac kretanja on znaci 'podi, npr. Hajdemo u park. S veenikam da i glagolomu prezentu sluki za iznosenie predloga (apr. Hajde da gledamo televiciju). Hajde (aide, ajd) upoteedljava se i samostalno, kao uzvik, sa znavenjem podsticanja, umirivanja i druge, © éemu se iscrpniji padaci mogu naéi wrecniku. 9.5.1.3. Za odretni imperativ najéeiée se koristi de- fektni glagol nemoj (wemojmo, nemojte), Kaji ide sa infinitivom, npr, Netto} msi smetati, ili s vernikom da i prezentom, npr. Nemoj da mi smretad, Nemojte da ka- snite. Upotrebljava se i samostalno kad se drugi glagol podrazumeva, npr. Da ti da dodemi? — Newop! ( = nem doci). Imperativ moze biti negiran tedcom ne, kao i drugi glagolski oblici, ali to vaii pre svega za glagole nesvrsenog vida, npr. Ne cekaji Ne bojte se. Negira surieni imperativ javija se simo u adredenim ustalj nim konstrukeijama, kaa Ne zaboravi da... ili Ne al (biblijska zapovest): ali nije moguce npr. ‘Ne naps to pismo, nego samo Nemoj napisati (Neeoy da napises) to pisino. 9.5.2. Patencijal (kondicional), koji se nsziva i pogod- beni nagin ili moguét naéin, gradi se ad radnog prideva i kraceg oblika aorista glagola biti (v. 13.1.3). Zavisno Suplasniche promene ‘Nevmu) ‘od rada subjekta, u dragon | tregem lieu postoje pa tri oblika, a u prvem po dva (buduei da niko ne govori o sebi u srednjem rodu): MNOZINA |. radili/radile bismo 2. radili/radilesradita biste 3. radili/radiile/radila bi®* JEDNINA 1, radio/radila bib, 2. radio/radiladt 3, radio/radila/radilo bi Za moguénu radnju u prostosti katkad se upatre- bljava prosli potencijal, sastavijen od potenctjata glago- la biti | radnog prideva, npr. Bie) bih closao- der ste me vali, On nije mnogo uobigajen i najéesée se zamen|ufe obignim kandicionalom (Dosao bik da ste me zvali). 9.5.2.1, Upotreba patencijala, ~ Osnoyna upotreba je u pogodbenim retenicama, a demu ¥. 21.3,13 i dalje. Pored toga, slitno kondicionalu u drugim jezicima ovaj natin izrazava moguénu, pretpostavijenu radnju, kaou Ka bi pomtisiio da e nas tako prevaritit Nema dokaza koji bi to potvrdili. SluZi{ za ublazavanje tvrdnje, npr. Rekaw bih da to nije taene, Projekat hi mogan da uspe. Ne dik znao, (Odgovor na pitanje, uétiviji i manje odseéan nego Ne znam). U prvom licu éesto se potencijalom izrigu elie, npr: Htela bik da pogledam radniu Molio bilt €a8u vode, Umesto glagola hited moze se u poveneifal stavitt i sam glagol koji iskazuje 2eljenu radnju, npr: Buduéi da st oblici pomoénog plagela enkliuke, onl 4 doe {speed participaak prethdi sibjekt sh nels eeu ed bir race, ‘amo bib radia, Zee bi rade U gnvomem jezik postoji tendenclia da se oblik bi prodici na sth dest lca (lle & fa radio i i rail, vi i rai) le taki ‘oblci ne spadajuu standard! jeath 113 Potencilal w prostints lutazavange blie114 Mi Bisa malo odspavali ( = Hiteli bismo malo da odspavamo}, U dijalogu se u ovom znagenju mote upotrebiti | sam pamoéni glagol, wz izostavifanje radnog prideva: — Biste li (= Biste Ii htelt) malo torte? — Hvala, ne bih, 9.5.2.2, jedna specifi¢na upotreba srpskog potencijala je zaradnju koja se ponavijala u proslosti: Sto bi zaradio, to bi oxtmal i potresia, i zate nikad nista nije stekao, 9.6. VREMENA Glagolskiby vremena ima ukupno sedam, Prosta vreme- ra su prezent, avrist | imperfekt, Slozena vremena, t). onasastavijenaod dveilitri reci, esuperfekt, pluskvam- perfekt, futur [ (koji je detimiéno i prosto yreme, ¥. ide) futur UL Kao Sto smo vee napomenull govoreci 0 potenci- jalu, radna pridev u slozenim vremenima maze imati tei roda, asim u prvom licu gde ima dva. Polozaj enklitika sam, si itd, prema radnom pridevu zavisi od toga da li im prethodi neka druga red; video san, ali ja saat video, ‘odnalt sam videos bila je videla, ali gospoda je bila vi- dela ish Kad se dva ili vige slazenih vremena niéu jednoza drugim sa istitn subjektom, pomoéni glagol se obiéna ne ponavija Bezduini kodijaé ih je psovao, grdio f udarae bigom, Usledecim odelicima opisujenio sama natin obra- ovanja vremena, dok se o njihovom mnagenju i upotre- bi govori kasnije, o« 9.7 nada, Peosta | slozena 9.6.1. Prezent (sadadnje vreme). — Litni nastayei za prezent su: UJEDNINI UMNOZINI Lem L.-ma ae 2ate 3, a (ulti nastavak) Bee, teil jee Prvo lice prezenta navodi se uz infinitiv u svakom boljem retniku, Treba obratiti paznju na glagole nrocé i hteti, éije je prvo lice jednine na -1; mogu, odnasno hogu (v. 9.12,9.13.2), Sto se tide treveg liea mnovine, treba voditi raéuna o sledecim pravilima: = Ako se 1. lice jednine zaveSava na iin, nastavale 3. Limn. je -e i dedaje se na okrnjenu osnava (bez zavrinog “A, npr. viden — vide, deion — adrde, mostin ~ nose ~ Ako se 1. lice jednine zavréava tia -em, nastavak 3. Lmn, je -1 i dodaje se na okrnjenu osnovu (bez zavrinog -¢), npr katem — kagu, padnem — padne, pijera — piju, kupujent — kupuju, prospem — prospu; izuzetak su glagoli navedeni u slededem: pravile. ~ Ako se I. lice jednine zavriava na am, nastavak 3.1. mn. je-ju, npe dam — dajy, Cita ~ citaje, spavern — spavaje. [sti je nastavak i kod glagola smeté (smeju), wonteti (wineju), razumeti (razconeyu). cespeti lespeju), dospeti (dospejue), prispeti (prispojt) i snabdeti (snab- deja) Navedime primere prezenta s rad mau 3 im nastavei- vidi viel vidi vidi-te peva-k peva-te vidi vid-e provd —pevafu ‘prerent Ws116 Gsnova tregeg lica mnodine razlikuje se-od ostali omens licasamo w glagolima na é. koja delule Isped nastavks -em, 23 ostal al ie ispeed -. Analagna ralika Jovja set cea danas rele gyal, sri — serie (3. lice mnie 'strga) inrd?~ wren (3. ice mnaiine vr). a? Peimeri: (pojest®) (sresti) pojed-oh pojed-osma stet-ali sret-osnto pojed-e —pojed-oste sete sret-oste pojed-e —pojed-o%e svete sret-oke Ispred nastavka -e dolaei do palatalizaciie & > é pet (puci) (podie) puk-oh puk-osnro podig-oh podig-osine puce— pruk-aste podize podig-este puc-e —puuk-ote podiz-e podig-oie 9.6.3. Imperfekt pastoji sama od nesvrsenih glagola Nastavci, donekle sli¢ni onima za aorist, uvek sadrée dugo a i glase: -ah -asma ase ste ~dée oahu uz retku varijantu -iial, ide itel. Kod glagola na itt t na -nuti dolazi do jotevanja osnove, Buduci da je ovo vreme danas krajnje retko u upotrebi (umesto njega upotrebljava se perfokt nesvrsenag vida), dajemo samo obrasce za pevati i za nositi (ovaj drugi s jotovanjem): pevah — pevasrao nosah — nosasme cpevade pewaste nosaie nolaste pevase pevaliu nosase naka 9.6.4, Perfekt. ~ Danas daleko najéeiée proslo vreme, ada pxidev perfekt je sastavijen od radnog prideva glagola koji se > sw menja i enklitiekih oblika prezenta glagola biti (v, 9.13); videoAvidela sam videlirvietete soo videowvidela/videla si videlirvidete/videla ste videoMidela/videlo je videli/videle/videla sw118 Ultregem licu jedaine powratnih glagola pomocni glagol je gotovo se uvek izostavlja, jer se stapa s pret. hodnom zamenicom se: Ou se radio 1797. godine (obienije nego On se je vodio..), 9.6.4.1. Upitni oblik perfekta se gradi s duzim (nagla- Senim) oblicima prezenta nd bidi (esa jest jester fe- sino, jeste, jes) i upitniom reéeom dé, npr: Jesam li dabro video? este lividele ovo? ili pomoéu konstrukeije dali, npr: «am dobro video? te videle ovo? 9.6.4.2, Odreéni oblik se gradi 5 negiranim prezentom, glagola biti (risatn, nisi, mje, nism, miste, nisu), dakle nnisamn video, wisi video itd. 9.6.5, Pluskvamperfekt (davno proslo vreme} tvari se na dva naéina. Ispred radnog prideva glagola koji se menja moze deci perfekt glagola biti, kom slucaju ceo blk ima tri rei bio sain video/bila sami videla bili smo vidolisbile sito videde ‘hia si vidleorbilasi videla/ bili ste videli/bile ste ilo si videlo videledbila ste videta ‘bioje video/bila je videla/ bili su videtibite sux ilo je videlo wideledtrila sia videla U starijem jeziku, pre svega u knjijevnosti, ume sto perfekta maze se upotrebiti imperfekt od biti, koji i sam ima dve varijante ~ dudu bejah, bejase, bejase, dujasmo, bejaste, bejaku i kraéu bely bese, Bede, besa, beste, bhi iw same ‘ena pridew eis adn peices belja}hr video/videla heljalsme videlidvidele helja}se video/videla/videlo _belja)ste videlt/vielele/ viola belja)ie video/videta/videlo —beljayhu videli/videle/ widela Samo na ovaj nagin obrazuje se pluskvamperfekt glagola biti (bejah bia}, jer ne posto|i “bio saan bio. 9.6.6, Futurl (buduce vreme).—Slozenjeod enktitiekih oblika plagola /ted (v. 9.13.2) | infinitiva glagola koji se menja. Ako mu prethodi subjekt ili neka druga reé, en- Idlitika dolaat ispred infinitiva | pise se edvojeno- ami Genno wieeti vi-éete videti oni (one, ona, drugo- Vio} de vidett ja cu videti 1 Se videts nt (ana, ono, Petar.) ce videti LU nidu od dva ili vige futura sa istim subjektom pomogni glago! se ne ponavlja: Jednog dana on ée zavesite studije, oéemiti se i potraZiti stan. 9.6.6.1. Ako nema prethodne redi, enktitika dolazi iza infinitiva i spaja se s njim, pri éeme otpada infinitivn’ nastavak -ti, taka da futur gubi osobine slozenog wre mena: videcu videcemo videces widecete videce videce Kod glagola na -sti, § ispred ¢ prelari u £ usled jednagenja po mestu izgovara (35:2), Tako od rasti imamo asi, od trestd ~ éreséu, od prevesti ~ prevescu ita Glagoli sa infinitivom na 2) rt > 3) ali tw je cet ‘danas rethira glagoliona hav doc, pee. ZeZemi — fen, sti, strizemn -strifen, wn, wrser—veien Neki ad ovals gligals imaju trpmi pride na ven, demu Vrped pridtest aver 9.8.2.3. Nastavak -vem, vena, tivnuasnovu, i Lo: (a) kod glagola na -it, -jexr ukoliko naspram njth pastoji nesvréeni na -fvati:takvi su paligi, prezent poli- Jein — poliven (i drugi na -Lith skriti, skrijere — skriven (i deugi na -Ariti)s waniti, uemifem ~ waiver; site, Sern = Aiven itd." (b) kod glagola na -ati (ali ne onih na -nuti, © ko~ jima v, nize): naduti — naduven, obuti — obuven, izuti ~ teaver {c) kod nekib, uglavnom nepravilnih, glagola na oti, mnteti — mufoven, posijett — posrfevers, odenuti — odeven, snabdeti — snabdeven, vena dolazi na infini- 9.8.2.4, Nastavak vu, ito {a) kod glagola ma -nuti: prekimutt — prekinut, nat dadnuti — nadahnut, ufasmuti ~ adasnut, zabrinuti — sabrinut, trgnacti ~ trgraet, zarnrzonti ~ camnrenut itd." (b) Kod glagela na -etf s nepravilnim prezentom u Kome se javija nazal m ili n: izeti, uzimem — uzet; otett, olmem ~ otet; sadeti, saimem —sadet; profeti, protmem ~ prozet; poéeti, poénem — poéet; nateti, naénem ~ nacet; zapett, zapnem — zapel; napeti, napnem — napet; prokleti, prokurens — proklet itd, (€) kod nekih glagola na -ati, naroéito ako prethod glas n: poznati — poznat, priznati ~ priznat, poravnati ~ poravnet, provagunati ~ provatunat ite. Tu spada i glagol dati — dat i njegove prefiksalne izvedenice: iz- dati ~ izdat, predati ~ predat, prodati ~ prodat, do- , sta, to dolai na infin wnt osnio- © Naspram syidenog dabei nesvrseni je dob i (danas rede) dobivati-otwda fe | njegay trpal prider dobiée, ede dobiven, " Qwake je sastala | Zuvem oe wlagols én, ali se danas upotre- bljava samo kao praut pridey, u anacenjs “dobro poznat, slavat * Pojediniglayoltimaju varijantu iafinitiva na cf, haja fe danas Sesto obignija neg ona na mat: paaci/ponakunti, dataci/data- ovat, szcici/azdigmuti 1 sl. Tepo priv je 1 tom shucaju samo poration fotki, zrdignart. epad pretend Trpni pridesi 129130 dati — dodat i dr. Kod njih postoje, mada rede, i trpnt pridevi na -n: dan, izdan, predaut itd, (d) Trpni pridev na -t imaju i neki glagoli sa slo- gotvornim ru osnovi, medu kojima su najéesei atrti = utre i zastrti ~ zasirt, kao i ghagoli na -suth, -spem {osnova svrienih prefiksalnih glagola koji adgovaraiu nesvenom sipati), Wo jest prosuti — prosut i deugi za koje vidi 9.12, 9.8.2.5, Sto se tide prefiksalnih glagola na -neti (prezent nese), koje smo pomenuli u. 9.45.3, oni imaju dva podjednako wobiéajena oblika trpnog prideva, na “nesen (donesen, ponesen. zaiieselh, unesen, prenesert, ignesen itd.) ina -net (donet, poret, cadet, ancl, prenels ienet itd.) 98.2.6. Upotreba trpnog prideva.— Trpni pricey studi 2a gradenje pasiva (v. 9.10). Pored toga, principu svaki trpni pridey mode se upotrebiti f atvibutivna, uz imenicu, npr Ravasto meso, pazajinijen movac, sdecta dena ish. 9.8.3. Glagolskiprilog sadainji. — Oblikanalogan ono~ me Sto sew nekim jezicitia gave gerund (gerundij), ‘glagolski prilog sadaénji postoji samo od nesvrsenih glagola. Gradi se dodavanjem nastavka -¢i na treée lee mnoiine prezenta, npr, citajw-tl (od éitati), skacwe-ct (od skakati), vickae-ét (ad vuci}, govare-ci (od govoriti), idu-€i {od i¢i) itd. Upotrebljava se sa vrednadéu prilotke odredbe i ima uvek isti subjekt, kao i glagal u predikatu. Oznatava istovremenu radnju, pri emu moze znafiti t nagin, wz rok, sredstva itd, Primeti © Niu praviint jorovani oblici donee, prenesci i mada. esta sted u prakss, Cn) su nastall pugresnom analogijom prema tdomoicre ext domositi, prenaden wd gremasitt | ab, ge je jorowarnie ‘upravdano, jer ie piezent na tne pote; 9.2.2. pod (dh Hepa peulevi Tia not Prilotha Twadose iz. kafane viduél | pevajucé 131 Sedeci na terasi, mogla je sve da vidi Kuvajte osam minuta na umereno| vate sta no meknjuci, 9.8.3.1. Kao i svi prilazi, glagolski prilog je neprome- Piey ban niljiv. Poslednjih decenija, medutim, sve éei e se oblicl orth ip upotrebljavaju kao pridevi koji se menjaju po: rodu, brojul i padedu, sa vrednoséu participa prezenta. Ovakvi participi postoje samo ad ponekih glagola | oanatavaju stalnu osobinu. Ne magu se (kao u ruskom uvedini zapadnoeveapskih jezika) upotrebili umesto relative recenice: vidi primere u 15.3.1 9.8.4. Glagolski prilog proili gradi se od svrsenih gla- gola, samo izuzetno-od nesyréent u radnom pridevu, Nastavak gla za glagole {danas retko -av} za glagole na -st ih. Osnova je ista ka -vii (danas retko -y) 9.8.1 pod 1}, a- ‘Tepnog prideva nems, potto gligol nije peelaran. Glayotske prilog pros glasio bi Avis, alise danas ne upatrebbjava wtoj funk: ‘lis nego kao pridey (bil -a,-eb wznateny ‘nekadaayit 149 Slates eermena wl bith150 9.13.2. Glagol itteti ima puni i enklitieki oblik pre- zenta. Prvo lice jednine se zavrSava na -u, kao i Kod glagola modi (v, 9.6.1, 9.12): oda hadesmo ce demo hotet hacete ces ete: hote —hioée we & ‘Oblik éu, deste, slual iskljucive za gradenje futura. Oblik hoéu, haces itd. upotrebljava s¢ w Znadenju “el 4 kao pomoéni samo u upitnom futura (Hod li te vi- desit, Hocete {i doct?, v.9.6.6. 9.13.2.1, Nogirani prezent inta pasebne alike: nega neéemo neges necete neée Weds Ovi oblic! ispred infinitiva slude za negirani futue (Sutra ecu raduti. Ispred konstrukeije da + prezent imaju znagenje htenja (Neéw da radi = Ne delim da tadim}, mada se u govornom jeriku i ta konstrukeiia éuje sa znacenjem Futura. [sta semanti¢ka razlika, a za- visnosti od prethodne recenice, mode se javiti i za sa- mostalno upotrebljen glagol hteti: ~ Hodes li raditi sutra? — Necw ( = Neéu ra- iti) Metni igracke na mesto! ~ edu! ( = Ne im). 9.13.2.2, Od ostalih prostil vremena donekle se upo. trebljava samo aorist, sa po dva oblika: ttedah, tel htedosmo, hiesmo ntede, hte Iitedoste, iteste cede, hte htedose, hiese Radni pride: hieo, jrtefa, tele, mn. Iteli, htele, shteta ‘Trpni pridey: nema GL. prilog sadaanji: hotedi Gl. prilog prosli: htewst ui beac bth presents Negirant prezent od dtees Aorist oa htetd 151 9.13.2.3. Slozeni oblici od fiteté: FUTUR dtecn hteéomo teded hitecete htece htece PERFEKT. hiteodhtela sean ‘neli/ltete smo hteoshteta/etelo si Titeli/htele/tela ste hteositetasltelo je Jiteli/hitelesitela su POTENCIAL iteo/isteta bib, hielidhtele bisnra inteo/hteta/hteto bi Aieli/tele/htela biste Iteo/hteta/hteto bi Itelishtele/huela bi FUTUR IT bucem hteoftela buacterio htelifitete budes hteorfiela/htelo —buclete htelishecte/itela bude hteashtela/htele ——budu hteli/htelerftela Ukoliko prethodi subjekt ili neka druga nagiagena fli) cobs red enklitika de doct ispted radnog prideva: futur ja-€u late, ite; perfekt svi soma etefi, ite; potencijal necdda iste heli, itd. Negirani futur je necw ite, ic, negicani pecfekt nisarn beo, itl, negtrani poteneijal ne bili fideo, ie.153 10. PRILOZI 10.1, FUNKCIJA PRILOGA Prilozt su nepromentjive reéi fosim sto se neki od njih, orede, ¥ nize, 10.6) koje odreduju(medifikuju) pojecinu reéili celu redenicu, Recenigne priloge imamo npr — Peon vt Ukratko, cil} e postignut. Biles Stedont niko nije poveeden. Vi ste verowatio negde pogredili* Prilog najgesce adreduje glagol, kao w Svedok je govorio thot ubedfjivo a mode takode da adreduje pridey, kao uw Zakljucak je potpana jasan ili dragi prilog, kao uz Veatia se vrlo rano, Pored toga, priloxi a kolidimu mogu stajsti_ uz imenicu ili imenicku zamenicu, o ceme vidi slededi odetjak, 10.2. ZNACENJE PRILOGA Po znagenju prilozi xe obiéno dele na Podeta po: — priloge za mesta, npr. ovde, timo, bles, gore, os dole, avis, napred, naokolo, mestimiémo itd. uz upitne priloge kao gee; Auda), oda ita; © Ovakve petioge neki gramatigart sestavaj medu retce by 19.1) alitime reéce pont meirazimern vllabateyoria. Razlog, za svestivanfe tied prlloge vidirws iw tome Sto mop) secenkind poet rasta od srednjog toda prideva, dale kao # oni hej Clea poking rei 12k take verovating ign dene mean, Heospatna, Nave, jedanstonns, banana | Ae fi Cesta jedan int prilg, saviana od honteksta, moe odeedivats revenic (npr Ta feduostavme rie taco i payed et lp Za hats ra jecrstavno)154 — priloge za vreme, npr sialei), nekard(a), sutra, digo, daveo, éesto, odmah, veéeras, 2irmt, moésr, lane, porremeno itd., ux upitne priloge kao kuct(a), ofedta), idole tts — priloge za matin, npr tiko, eekaka, tspresin, pasljivo, lako, neprimesna, jrusaéki, stojeckt itd, wz-api- tni datkos — priloge za Kolidinn, npr, snale, nenoga, pomialo, ekolidiy sucvide, dosta, sasvin, nedavoljn itd., 2 api- ini katiko: priloge za warok, npr cato, atucta, toga, we upi- tn sat, Neodredena (neodbrojana} koliéina yew stp- skom, mnogo Cesce nego pridevima, iskazuje prilorima 24 kaliginu uz koje stoft imenica ili imenicka came: nica w genitiviy, Apr. mimoge (judi, malo vode, previse tcbudenja, nekoliko pisarua, mnogo toga, dosta svege isligno, 10.3. PRILOZI PO POSTANKU Najveéi deo piiloga postaa je od drugih vrsta reel. Oni koji su nastali od prideva naitesée amaju oblik srednjeg, ¢ prideva, npr: PRILOG dbrzo lett Jepa si gavoria codlazim daleko sedi rnirne mirna dete ‘Taka postaju i od glagolskih trpnih prideva, npr. opravdano (se buni), preterane (glasan), uvreddeno, codissevifeno ish ‘Od prideva na -&i (éki= ki) prilog je jednak muskom redu jednine (s kratkim krajnjim -f namesto digoga u pridevul, npr, (borio se) favovsks, (on ivi) carski, matematicki (tatan), wad (tezko)- Weibel it 10.4, PRILOSKI SISTEMI Monogt prilozi imaju zajednicke osnove sa zamenicama. Trojni sistem koji smo videli kod pokaznih zameniea, sa osnevama ov- (2a blizinu gevorniku), t (za blizinu sagovorniku} j oz (za udaljenost od ebojice), ja lia se i uprilozima za mesto: (onde), taro | ovde | tu (kamo?kudlay? | ovamo | camo | onamo anda)? (= kojira patem?) evude | tuda | omeda Kao sto se vidi ix upitnih priloga u prvoj koloni, prilozt w pram horizontalnom redu iskazuju mesto, lu prostoru: (npr. fa samt avde), ani u dtrugom redu sil) eetanja (npr Dadi ovadia}, oni w tregem redu put Kojim treba pro€i (npr Prodi ovuda). Pravilniast siste- ma naruiena je u dye taeke. Prvo, ablike fama vibe ne oznacava samo cilj kretanja nego i (udaljeno) mesto, namesto priloga onde kojise danas aseéa kao zastareo- ilk ksyski.® Drogo, upitni prilog kuda? vige ne znaci sama kojim putem? nego: ‘prema kom cilju! namesto priloga amo, koji je danas pretezno hrvatski, 10.4.1, Iste tri osove srecemo u prilozima za naéin ¢ onima za kolicinu; kako? owako tako ‘onakia kotiko? | evoluko | oli onoliko Ova cal dla se ui i kod upitnih prog (peva hoon) # koe oniK 0 bliztnu (drug Kolona), pa sa povoru Gest ‘ble kao Gide fei? ii Ow je doluo onde, Gramatike, medution piriznala Kao prailne some oli 23 ei hretanja, dakle Kuda [kamo} det | Osc jeclasan ovama. 155 Cnuinvenn rida sa mento elle! at adhe156 Primers radi, nastavnik ¢e vedi Ovake se pide 0 redima kaje je sam napisad na tabli, Takase pisegledajuei cone Sto ueenik pise u svesci, Qnetke se pike pokaxujued na svesku nekog drugog. daljeg uéenika. Ovotiko novea ‘ednosilo bi se na novae koji dréim u rac, tafike novea na novac mog sagovornika, ovrofike novea na nevae koji je daleko: od obsjice, ii koga se se¢amo iz prodlosti, Kada prastorn odnosi isu precivirani, upotrebice se priloai taka | toliko, npr: Kako je Zeleo, tako mu se i dogodlito, Primers imia foliko da ih je tetko nabroj 10.4.2. Sa istim prvim delovima koje sme videli uw neodredenim zamenicama u 7.6 imame i nekolikts prilogs za mest, vreme i nacin: [der | Keudiay? kad(a)? kako? | megde | “nekudla)_ | _nekadla) | _nekake atta | Santa” | Gvaatahwvek | sxakako nigde cud(ay nilcadta) igdte | thudfa) ikad(a) Priloziuprvo) koloni pakazujumesto,a udrugo}. kxetanja, Umesto sistenaskih oblika seagde i svickuelet) danas se mnago ee upotrebljava prilog cunda). U treéoj koloni, svagde je uglavnom zastarela, ustupajuci este prilogu veg. Prifoziuéetvrtom redlu upatrebljavajuse sdvostru- kom negacijom: Ne vidim ga nigde. Ne iceem nikuda, hada ja misam video. nikako ne zelim, 1 u petom rede javljaju se uw pitanjima ili u pogodbenim recenicama: Jest li ga igde video? Ako iktida pades... Westar na (aterél print Hoe li se to ikad zawrsiti? ‘Da sam ikako mogao, dosao bib, 10.5. SLOZENI PRILOZL Slozeni prilozi uglaynom nastajt spajanjem predloga s nekom drugem vestom rei, To mace biti predlog + imenica, npr. dogodine, izjutra, smesta, zaduco, pobogat, vis, nizbrdo, preetvede, usput (ad nz put) itd; predlog + pricey, npr. naveliko, izaaleka, achudude, ckrutko, do~ skora itd predlog + prilog, npr samalo, unazad, odva- nije, naovame, olad (0 ed tada): predlog + zamenica, kao u 2ativn, potom, stoga, nadasve te Neki prilozi za mesto u spoju.s predlogor menjaju oblik. Tako, UMESTO KAZE SE ‘do ude dokle tind gear odatle ‘ido ovde dovde ad ovde odavede do tu dole vod te odatle “od etole adozda .cne tome, mada je mogue spaj do-tama, cesee se hae donde; umesto rethog od lanao bolle je odande, a pored adgore imamo oblik odazeo. 10,6, POREDENIE PRILOGA Moga se porediti svi prilozi koji sw nastalj od opisnih prideva, Komparatiy je uvek jednak komparative. sre- dnieg nada prideva, a superlativ superlative srednjeg roda (dakle s dodatkom prefiksa maj- komparati- vu}, Primera radi, od priloga koje smo naveli u 10.3. 157 Pritoat's predligoin158 komparativ | superlativ bi glasil it Atativ | superlativ bi glasili brdoymajbree, teple/ a dalje/najdalje. nsiraije/aajminye, = Promenjenom osnavem su kompatativ {sue Nvposiloa petlativ od dobro (bolje/majbolje), lose il rave (gare/ bm esr \is najgore), manoga (vise/nayvise), mato (amanje/najmanje) Od priloga bliztr stepeni poredenja su bléEe i najbtise 11. PREDLOZI Predloai stoje ispred imenice Ill zamenice | iarxzavaju razlidite (prostarne, ali i vremenske 4 druge) odnose prema njoj. Ughvnom su nenaglaseni (proklitike), jer ine akeonatsku celinu sa slededom reéju. Jedine pred. log adi (@ ponekad uprkos) mode doc i poste imenice ili zamenice, npr. sebe radi ( = radi sebe). Prediozi u sepskom ne mog dod ispred glagola.* 11,1, PRAVIT NEPRAVI PREDLOZI Pravin! predicizima nazivamo one rect koje se upotre- bljavaju iskljucivo w funkeiji predloga. Nepravi su oni koji su sekundarno stekii funkeiju predloga, a inave pri- padaju neko) drugo vest rei. Njih mozemo podeli éetiri geupe: {a) Prilozi koji su istovremeno i predlazi, npe. pre, ‘poste, blizty preko”, Sirom i dr. Uporedime ih w jedne} 1 drugo) funk: PRILOG PREDLOG Posle smo-otisli na veéeru. _Naci demo se poste Casa Dark je tu Blizw Pack je blizu moje kude. Predi proko, molim te ‘Ona se nagla preko stola, (b) Imenice koje mogu postati predlozi, npr. esto, Kvaj dud, put ide. Primer: Unadicu (0 ja resto: debe (= umesto tebe); Sedeli sae kraj puta { = paced puta)s Podase did reke ts. = Ne spadayu standard jeatk spoper za infiniti, bak se moga data poor ape cree (pears is.) Nt edo racekivat (pravilns tose mot nteRevat), Sduotlazninwkcenian [rého) kao pri, henaagene ka pred Invewlors seen relloge 159(€) Imenicea instrumental, kak us Takoan vertnje su razgovarell, Krug se erta-pemiodia Sestar Poveda stogodignjice objavljeno je dosta tanaka, tako éprilikom, pute, posredstvony ide {d) Slozeni predlo2i, u kojima je sa prvom mestu Pravi prediog, a na drugom prediog ili imenica, npr. tzmedu, ispred, nave, nakraj, mamesto, amesto, woti. posredt itd, 11.2. IZBOR PADEZA. Za svaki predlog nuino je znati koji paded, zahteva, t) u kom padesu mora stajati imenica ili zamenica poste hjega. Poneki predlori uzimaj po dva ili tri padeza, w zavisnosti od znaéenja Velika vecina predloga ide s genitivem, To sur bus, hice, van, do, dud, zhog. iz, ica, tcvan, iemedu, izuad, ipod, ispred, kod, kriej, mesto, mimo, naveh, neskont, a ra}. nasred, od, oko, sins (sem}, pokeaj, poput. poved, poste, pre, preko, protiy, radi, wvrh, umesto, wad i jos nekoléko redih, Svi nepravi idtt s genitivom, osim dgerkos ¢ naesugprot, koji idu s dativem=tokativem {ali katkad ioné s genitivom). Samo s dativom—lokativom idu k(a), prvi preninas Samos akuzativems ie uz, mlz Krez, 11.2.1, Predlozi s dva padeda: ~ Predlog s{a) ide si instrumentalom kad odgo- vara na pitanjes kim, séim,npr.dosaa je sa acem, sepa s rezancinia, sukobio se 5 ninogine teskocama. Ides geni- tivom kad odgovara na pitanje edakle, npr. dolacin » puta, cropav paitaju s krova, ~ Predlozi na, 0, per idus lokativom kad 2nace mnesto gde se neSto nalazi, npr. Case fe na sents, bic ma Sait prodlng eal ¢ Joslin pez Sa tystrnments, ts | yeti Slobatioam & akwzanwom aerodrome, dugme visi o Roncu, ili kretanje unutar ne- og prostora, npr, hadao je po sobi, Idu sa akewzativom, kad znaée cilj kretanja, npr. astavi aise mat sto, jeder nn aerodrom, okacici torbu 0 ekser; idem po vodu. — Predlozi nad, pod, pred, medi ida sa instre- mentalom kad znace mirovanie npr. oblate! wad gra dom, pas spava pod stolom, sedelt su pred kuconn, imrecls optacienima je i jedlna Zena, 1du sa akwzativom, kad znade cil) kretanja, npr. sagua se nad robas, maéka, se zavirkia pod sto, i2asli su pred Kucn, idem medu dh vljeke, 11.2.2, Predlozi sa tri padeta: Predlog ze ide sa instrumentalom kad znaéi lea, npr. Grad mi je bio ca ledima, ili kad ocnacava pradenje, kretanje nedijins tragom, mpe. On ice waprect ja 3a njim, le s9 akuuzativom kad oznaéava cil kre- tania, npr. Gledaa sain ih dok nisu zasli za gaa. Ide s genitivom kad ornacava vreme trajanja, kao w iztazu 21 Hivola ( = dok je (neko bio Ziv) ~ Predlog.u ide ¢ lokativom kad znadi mesto-gde se negte nalazi, npr. zee ar Lunn, poglavtje # knjizi. Ide 1 akuzativom kad zna¢i cilj kretanja, npr Zee pobede 1 Sumy, Ide § genitive u znagen pripadnosti, npr, svadlbem obicaji ue Sha. (\U ovom pasledajem cnacenju danas je-obitniji predlog hoe:) 11.2.3, Primetimo jod da pastoji korelacija, izmedu predioga wi ts, odnosno aa isa (+ genttiv). U aba sluéaja prvi predlog (5 lokativem) aznacava prististve u hielo) taeki i (6a akwzativom) kretanje ka Uo) tae; dew ge prediog (s genitivam) znaéi udaljavanje od te taéke ili ukazuje na porekla iz nje, Primeri: 161 ‘Ss toteumentat caleeniooe Sa truteiament ‘om, akiezacivann | goniinsum Stokativom, skswzativena | jenitienme Upon i=, va yeoman162 Jodemo a restoranu, 4d restorana, Idemo w restoran, Mo) poznanik i restorana. Igramo a stadionu. —Dalazim sa stadiona. demo via stadia Mo} poznanik sa stadiona, 12, VEZNICI Veznici sluée za ognagavanje vere medi revenicama, kao i medu receniénim delovina. Pored nih koft su iskljuciva veenici, npr. & a ili, da, ako, dok, éism, jer mada itd..neki funkcioniéu i kao prileri, pa ih nazivamo nepravim veznicima. Takvisu kara), kako, vee, posto, samo, zate-i jo% nekalike redih, Primera radi, kare) je prilog u Kad se vracas? a vernik u Razgovaracero kad se tauclerm vrei, U funkeiii veenita javijaiu se i skupowi od dye, tr ili vise reti, npr, kao Sta, dek ito, cate $0, kaw da, dt, buduéi da, nua kako, me kotiko, kak god, koliko god, osint ak, pa pak, pa makan, a Karol, og toga Sto, pored toge Sto, © obzirom (nat to) da, bes obsira (1a to) Haid, 12.1, VRSTE VEZNIKA Proma yrsti reéenica koje povezuju, veznict mogu biti naporedni (koordinativni, konjunktori)il:zavismi (sub- ordinativni, subjunktori). Prve prema znaéenju delimo as ~sastayme (kopulativne), npr 4 pu de, niéniti: ovaj poslednji dolazi u odreénim regenicamo. uw para s fos jednim mi/niti ili nekom dragom negacijorn; — rastavne (digjunktivne), npr Hr (éesto u paru ili.ilt),bita, .bito (uvek w paru), odfisesiny ~ suprotne fadverzativne), npr. a, i, nego, vec: ~zakljuene (konkluzivne), npr, dakle, stoga, zat. Zavisni veznict dele se na osnova. viste zavisnih reéenica koje uvode na vremenske, uzredne, namerne, dopusne i druge, o Genu Ge biti vige reti u poglaviiu 21 163164 12.2. VEZNIK DA Vernik s najsirom ¢ najraznovrsnijom upotrebom bee ssunninje je zavisni veznik da. On se prvenstvene java w izrignim (abjckat skim j subjekatskim) recenicama, npr: Tavio mi je da ce vakasniti Vidi se da'nemas iskustva namernim recenicama kao: Pridite da vas pogledam. U pasledianim ko: Toliko je vruce da se-astalt topi. u pogedbenim irealniim xa prosfost Lu jednoj varipanti pogodbenih za sadainjost, npr. Da se nije bxmakao, poginuo bi igao bih vam da mogu ( = kad hil mo ali gw), u ponekim vremenskim kao: Ima tei nedelje da nisam izasao iz ude ukonstrukcijama koje icrazavaju zelju, predlog, ilkener: gidmu naredbus Da se odmorima malo, Da se nisi makao! uz upitne reci kao izraz nedoumi Sta dar se radi? Kako dee mu pomognemo? pt uktura da + prezent ux modalne glago- le je ekvivalentna infinitivu, npr Mezemio da sudemo moierno wei}; Nis} smo to dat sau ( « nisi to smeo raditi), U mnogim sluéajevima, bar u ekavskim govori- ma, ona jedalcke obignija, npr. Hod de spavarn: Boje se dec préznaju istinus Nie stigla da se odimoré:infieitiv bi ovde zvngaw arhaiéno ili kao kroatizam, * Kao { widina jednoslednih wean, oa je nenaglacene (astm 1 speyu ea i} pe Come se eadliuye OM potvrdne reece it ea (133), Pra» peecem 12.2.2. U upotrebi katkad je tothe razgranititi veznib da od vernika Sto. LF prineipu, reCenica uvedena sa da jetzriéna (iskazna) a ona sa Sto uzreéna, jer da_prven. stveno uvedi twrdnju ii neste Ato tek troba da se astvar, afta gotovu 2injenie Cujem da se Petar veatio. Dobro je ste se Petar vratio. Katkad se oba veenika mogu naéi w ister konte kstu,s minimalnom razlikom u znaéenju, npr Zali xe-rla su ga zaboravili ( = om tvedi, sa Zaljenjem, da su ga-zaboravili). Zali se Sto. su ga zoborawili ( = on se-2ali zato kaw Steta je da niste dosti ili Oveaj metoa ne samo da je faksi mego je i rijacniji, 2a koje bi vedina gramatigara rekla da su pra vilhiji s veenikom Sto, 12.3. OSTALI VEZNICI Sto, i rede ca, 1 kombinacijé + pakaznom zamenicom srednjeg roda go-u odgovarajuéem padefu slade kao no alizatori, kada treba zavisnu recenicu imeni¢koj funkeiji isubjekta, objekta, dopune) uvesti u upravinns, Primeri: Ta Sto vali da erta j08 ne eaiadi da ce biti slikat. Petlici se raspaenajes po tome sto se take Nije bilo reéi o tome da kandidati sami sebe predlaiu, 12.3.1, Vernici kao i nego povezuju reti, dok im se 2a uvodenje regenica dadaje 40, odnosno da, zavisni od. ‘anacenja. Primeri za jednu idrupu funkeiju: {a) Zapostio se kao prodavac. {b) Biosao sam Arto Sto sam obedao, Veje kao dar nikada nee prestat Aa) Imas vige sree nego pameti. 165 es 6 aa= zr me 5) Plato ai ade azerpe tral: nga it analogno nemackom olme dass, francuskom sas gare Bole je da se vratimo nega der wzalud ee la sh", ali ux negirani glagol: éckamo. Preae je geanicu ¢ ela nau. nist tea2ile pasot. Predlog. asin postaje vernik u spojiisa So: e uradila nista, oséor ie je obrisala praines 12.34. Veni ai ima dual oblik wit, koji nije mnogo 9)" I vezniku te& dodgje so sto kada uvodt reconicy, ali fel 80 wobieajen w spajanju reéi uz proment:znacenja. Simo fef upucujena radnju koja Nisu saduvani njegovi portreti aildd) fotogra- kasni, nps.: fije. Mogu da dodem tek idude nedelje, al je obavezan u spajanfu reeenicas Tek sam danas saznaa xa nesretu. Nemam zaititnika mifi mi je patreban. dok jefok frockvivalentno sacio, f, ukazajena kratkodu ‘wremenskog razmaka: 12.3.5. Veznik a oznaéavaredosled (npr. Operi prediife Yow ps Tek éto sam zaspan, probudio me je telelon ‘pa cadnje staklo) ili wzro€no- posledicnit odnos (Raid sa pa se wanoriiyi shuZi w nabrajanju (Najble2d Surrcu fe 12.3.2, Vernik i ima osnavne znagenje spajania, kako Merkrer, pa Vewera, pa Zemlja..); 6esta se kombinuje medu reéima (juce (danas) take i medu reéenicama ss predlogom do (od petka pa do ponedelika; Vodio je (Ukljudio sae pot i seda je tople), Treba ga razlikovati doptu od centra pa [svef do gol-tenije). Za upotrebu pa od recee i sa znacenjem ‘takode’, kao uw: kao reéve vidi nize, 13.44, J danas Ce padati kita Slicno dejstvo inna #azotna kisélina, 12.3.3, Kad god postoji semanticka razlika tzmedu dve regenice, makar i bez iarigitog suprotstavlianja, umesto, Jupotrebi¢e se adverzativni veznik., npr. U Nowom Sadu je pet stepeni, au Beograd seelam, ‘MaliSan recituje a njegeva sestra peva, A €e se takodle upotrebiti kad spajame dye potwt- die teCenice od Kojih druga sadrai regeu i( = takode), ili dve odregne ad kajih druga sadrdi veenike ni: Juée je padala kia, a i danas ée (a padace i danas) Juge nije padala kiga, @ ni danas neée (a nece nit danas), Spo} @ da upotrebljava se za iskliucne reéenice, * Poduticajemstranih obiikapaljase warps hes (Pea Jesnieu Bex da sac ma tui peso alt ye ak obkk nedopasen ‘tandardnom jek13. RECCE 13.1, DEFINICIA Recee (partikule, éestice} weoma sui heterogena gra pa reéi, sastavljena ugiownom od reéi koje se ne dajtt svrstati u ostalih devet vesta, ili od onih koje su u stari- jim gramatikama uklju¢ivane medu priloge ili medi vernike, U ovaj gramatict prisnali smo. prilozima mogucnast da odredujs i cele regeniee (v. 10.1), cime, se bro} partikula danekle simanjiije. Po znatenju, reéce mozemo podeliti na stedeée podvrste: reece za potvrdivanie ili odricanje, upitne reece i ostale regce, 13.2, RECCE ZA POTVRDIVANIE TLE ODRICANTE Za potvedivanje odnasna odricanje sluie reéce da odnosne ne, Ova druga ima isti oblik bilo da stojt za sebe (npr, Hvala, ne, u odgovoru na ponudu) ili da shuti za negiranje glagola (npr. Ne putin) 13.3, UPITNE RECCE Za gridenje upitnih regenica sluti retea fi, poste jagola (Mogu lida udem?) ili ispred njega, u spoju da. Hi (Da ti mogu da ude?) Poste upitno reéi izrakava neizvesnost, np Kolikur li plate Lia ministar? (= Pitamy se ko- Wika plate ima...) ‘Gde li sam ostavio kljuceve? Upitiia reéca zar izrafava éudenje (Zar je ved podner), sluii xa pitanja na koja se ogekuje odretan Rete Resear 169170 odgovor (Zar Zeli8 der nastradai?), odnasno potvrdan ‘odgovor ako je pitanje u odreénom obliku (Zar misam lep? 13.4. OSTALE RECCE Revoa nek{ad, s glagolom u 3. licu jednine ili mnod taratava telju (Moka mart nove goelina nace srech codnosno shizi zz ckvivalent imperat (95, fa), wu treéem li 134.1, Za pakazivanje. ednosna privlaceaje padnje, slude resce evo, et0, ena. One obrazuju sistem vezan 2a blizinu prvom, drugom, odnosno trecem lick, anal gan onom koji sma videli kod pokaznih zameniea (7.3) kod priloga (104.1). Imenica ih zamenica poste njih abiéno stoji u penitivu. Primen Evo me, stigaa sam to Sta sh ara Fara tog, aut tamo na kraju: parkinga. 134.2. Znacenjeneograniéenog bora ilikoncesivnosti imaju partikule koje smo videli ut spoju sa zamenicama (7.6.4) ili s prilozima: ispred zamenice tli pritoga dolazi sma (ma koji, wer ede), ita zamenice odnosno prilega god (haji god, kako god), u oba polozaja bile (lilo ka- Kay = kakav bilo, bile herko = kako bite), Takvo znedenjc made imati i maker (makar Koji, makar kako}, pored toga Sto je kencesivmi veznik. u recenicama kao Ne povlaéion se makar me ubidt 13.4.3, Razlicite vrste stava prema radnj, potvedivan) isticanja, netzvesnosti,sumnje, suprotnosti it, iskas reéce stadne § prilozinta, kao Sto su had, upravo, taman (opt, Bas saun tebe tredto}, motca, valjda (npr. Mosda se varam). ipak, medutin, doduse (adverzativne, npr, Ipak se okreée = ital. Eppa si mucave), éak, Stavive (npr. neki en, ete Ma at ie dine Reefer sami ethacliee Popen se ak ma Hirmailajes Nije htaciio, Savige vruce mi Jc har ili barem (npr. Trebace ti ber pola seta heda), ionako (npr. Ne smeta Sto je rasprodato, Jonake nesana para), zhilia (osnovne znatenie “zaista, ali Cetera uvodenje nove teme, npr. Zbilia, Sta je bilo s wojon diptomom?), nine (2a blize objaénjenje prethodno, reéenag, npr: Lekove trcba uzimati uz jelo. Naine, fekari kag... it). costalom, najzad i druge, 13.4.4. Uzvicima sliéne. afektivna obojene jesu regce ‘ama, ta (pre svega u funkciji emfatiénog oslevljavanja, npt. Amadovece, sluiaj mre! Ta visealitelh, maa (najéedce wizrazu Ma nemo){ie/?kojiznaci inenadenje.ajoséetee ironiénw nevericu}, ala (2a divienje, npr, Ala je feparova shasta! pa, 5 vibe Znacenja: éudenje, negadevanje (Pa ar sawn jat za to kriv? Pa dokle ti mislis da eekamo?), ‘energiéno. potvrdivanje (Pa naravio’) popustanje (Pa dlobro, eka huale po tvame}, neadluénost, zbunjenost (w odgovorima na pitanja: ~ ako si pocepao kos = Pa... ne snam} i drugo. Za vernik pa v. gore, 12:35. 134.5. Medu regce se mogu uvestitl | postapalice — rei dija je funkcija samo da popune patze uw govort, Najéedéa je ovaj (od pokarne camenice, ali uvek atom oblika), apr: Heo sim, ovaj, da_pitam da Ii je danas, ova}, bilo nekih poruka 2a mene... Sliéno se upotrebljavaja i neki glagolski oblict kaw snas, zaaét, kage (u preprigavanju tudes govera) | drugi Ww ‘Ataalie eee14, UZVICL Unvici ne ulazeu sintakticke vezes drugin retima, nego ilistoje za sebe il se prema astatkurecenice odnose kao dve naporedne regenice jedna prema drug) (npr, Jao, pogretia sam), katkad praceni receam pra (Oho, pra ove je wkiesno). Moga se podeliti na tri grape: uzviei ko izradava)te oseéanja, uaviei za dozivanje i onamatope)e. 14.1, UZVICE KOJI IZRAZAVAJU OSECANIA Smeh omnacavaju hal, ho-ko, hi-hi, hehe tdvaput ii triput ponovleni, odvojent crticama il zapetama), Zalost ili bol jaa (s varijantama jan), joj, ajaoj. ajo). ja- dikovanje avai, kukis | danas uglanem regionalno lele, fenenadenje (ji Ostali, kao a, «, 0 (sva tri § dugim: vokalom), alt, alia, eh, il, ol, ob, tlh, af Hvis ape itd mogu izradavati rarlidite emocije, ravisno od konteksta i situacije. Treba zapaziti da se wa, ef, te, ols, ch plas Je uvek izgavara, a da a, 0, u nisu njihove varijante, nego posebni waviel, 14.2. UZVICI ZA DOZIVANIE. ‘Unvici 2a dozivanje, skretanje painje ili podsticanje:ato (halo: uobiesjeno t kao pocetak telefonskug razgovora), 2) (le), ef@(po postanku skracen oblik od gledaj), na(pri prutanju necega, sa znacenjem ‘wami’), pst (upozorenie da treba Cutath li tiho dozivanije dé itd, HA-rik je was za uskladivanje pokreta pri podizanju tereta {hk nekamn drugom kolektivnom radu. Zivotinjama se upueu) wz 3| 174 viet ais (pri gonjeniu: stoke), p-pi-pi (ponevijeno vise puta, pri hranjenju divine), mac-inac-mac (dozivanje imadke), fic (teranje madkel, # (teranje tivine { drugih ptica)} itd, 14.3. ONOMATOPEJE Cisse, wae fais thane wat oe TVORBA RECI (elektriéno zvonce ii tlefon), gesto jednake osno- vi odgovarajuceg onomatopejskog, glagola, kaa tres, plins, kvre, skijoc, figu (vidi w recriku dresmuei, phi snieti, Kvrcructi jocuit, fpukati). Zivotiniske glasove podrazavaju av{-av) (lajanje), grrr (redanieh. milijiaw ili mlijjaa (maukanje), dZiv-dziv (evrkutanje). Bee ili ‘beve-e (blejanie), Aukurrtkw (kukurikanje) i erugi. Kao i drugt shovenski jezici, srpski se 1 znatnoj meri koristi tyorbom radi nbogacenja reénika. Najplodniji twor- beni postupak je sufiksacija, u mano) meri se koriste prefiksacija i slaganie (kompozicija}, a samo izuzetno se javija -konverzija (pretvaranje, preobrazba),Fp VW 15. SUFIKSACHA Termin sufiksacija obiéno shyatamo kao sinonim x iavedenje (derivaciju), mada uw girem-smislu t pref ksacija predstavlja. izvodenje. Suliksacijom, tj, doda- vanjem sufiksa osnovi, vista nei se mode proment pe, kad od imenice rat dobijemo-pridey rit-wi, glagot rat-ovati, ali moze | stati ista, kao w raleko, relek-ar, smlekara (sve tri su imenice), ‘Nema mnogo sufiksa s sumo jednim, specifigniiny Wisenatnost anadenjem. Cedi su oni videxnacni, Kao tecimo stu sufihow fiks -tca, kojt mote slu2iti za izvodenje zenskog roda od muskog (Kral) — Kraljica), moze biti deminutivni thieéa — kucied), mote venacavati Hudsko bice muskog ili denskag roda (pajarice), predimet (dojaaica = tojana sveéa), apstraktan pojam (olaksica od glagola ofaksati), broj (petica) i mnoge ata drugo, 15.1, FONETSKE ALTERNACHE Na spoju izmedu osnove i suftksa moze doci do tazli- Zitih glasovnib promena, kakve smo videli tu prvam, sdefu (3.5), koje menjaju oblik osnove, a katkada | samoy, sufiksa, To su sledece promene: — jednagenje pozvudnosti: golub + ce golupéc, Englez + -Kinja —+ Engleskinja, Belezise) + ka —+ hetesha; top + -élja > tobrdsija, primettiti) + Pt — primedbas — jednacenje po mestu izgowora: leit } beni — stansbent, pas + te — pate, danas + -nji—+ danas — gubljenjesuglasnilka Kost + ka ~» koska, tut{ka) 4 de — hide, Kst + 1d —+ Krstis178 — prelarak J wo: sella) —+ + -¢e — seoee, sefle) + ski» seoski, deli) + -bet + deobay, erantitt) + lac hearilac, genitin brantoea: palatalizacije k—é,g-03,h +8, e+ Gs 8, rug + old — ketedié, greh +n ec 4 vlean —» zedice, ukrastiti) + -avage + ukrasavati, izraz(iti) + -avati —+ eragaeveli: ~ jotovanje t+ 6d + dy 1+ Ij. nj. p > ple b+ bj. v9 vim — alls prude + Je + priate, medvedt + oli — medvedi, scilal + -Wflak —+ seliak, kamer + -je — kanienjes sno + -fe—+r suoplie. Zabla) + «ji —> Zablji, eva) + -je + drvije, Rion + -G)anio —> Rimlianin Dve ili vie fonetskih alternacija mogu se kom. binovati u iste) evedenici. Tako na primer imamo: list 4 je—+ “lice (jotovanje) + dike (jednacenie po mesttrizgovaray; drug stv —+ “ereéstvia (palatalizacija) —* “dew: Jstyy fiednagenie po zvuenosti) —> erasive (gubljenje suuglasnika) ak: 15.1.1. Rumolikoséu fonetskih. promena narodito s¢ istiée uju steded primer sport + ski sportski tenis + ski foniski Francis | ski ("franctzskt ‘Trumeusshi} feareteskt ski ymrnistit waaraské stale: + ski (staleiski) wtabeski Anjigla) +-sbi Wely+ ski (*vuliki) eh + oski —_(*éeiski) Niajork + -skt (mpujoreshi njujorsski) njnjorski Skanidské)—kanjiSAi Bed + shi ("betshty beiki jievak + ski (ynunaéski) jumaeci lovac+-ski — (“lowacshey lavacki mnlaclié +-ski (ondedieski) ntladticki Succ ski {Psuecske) sweet Vitontt he alternate Vartjaute Pajedini nepostajano ct, Takvo « je a gramatici pezelhino oznaditi na poseban naéin, npr. stivijanjem u ragradu, jer ako like je a stalno, posredi je sasvim drugi suiks, druk¢ije promene | znagenja, Primera radi, nije isti sufiks tek uw iddinak, gen, Aicinka (od glagola niwiti) 4 sutiks -ak u zemlje, gen. zem[jida (ox. zenulja, nije isti pridev ski sufiks -(a)ii 1 plodant, plocina, plodue 1 sufiks -an a swecdam, zvezdand, evecdania. 15.2. IMENICKI SUFIKSI (Od nekoliko statina imenie&ih sufiksa, avele cero uka- zati samo na nekoliko desetina najgeseib 1 najraspro- stranjenijih, Shodno onome #4 smo gore rekll 0 vase- uliksa, primetige se da se pojedint sufiksi javljaju u vige raznih geupa po-znaenju. Medu sufiksima za Ijudska biea, velika vedina se adnosi na muskarce, Odgovarajuéi izraai za fene ug Javnom s¢ prave Od muskily, dodavanjem sufiksa koje 2ovemo mocionima (¥. nide 15.26), Poneke imenice ‘vate jednako za oba toda (pre svega one na -éea i Lica, v. 15.2.3), dok 2a neke (npr. borac, debeliko, glavanja) wopéte nema denskog oblika Slovom au zagradi aznaCavamo nepostajane a. 15.2.1, Sufiksi za vrdiaca radnje (nomina agentis) -a}e, npr, pisac(G pisca), horas, treovac, pradavac itd. Mae: nostlac (G nasioca, mn. nesieci, G mn. rosi- taca), prevoeitac, ditetac ind. ~é (duigo a): vozaé, pevad, resard itd. -telj: necitedj, [jubitel, sniraatel) itd. nik: putuik, savetnik, predsednik itd, (v. 1 slededt codeljak). 179 nicki | peidevuki swfiksi: magu inmati . Nepostojanose180 -ar kun fuavan; sidan itd, (v, Pstededi deljak), Dya sutiksa, ogranigena na mali broj reéi, ndnose se samb na zene kao visioce vadnje: ja, pr: predic, thal, eof Fa, Me. vracara, gatave. 15.2.2, Swfiksi za 2animanja ar: dujizay, anesar, krémay gaserniear, Mazerati Far ite racer, tastavinth, privreetntk itd & (hugo sa): darmmonikas, onguljad itd; Kasarkad, rukonnetas, skijas itd. -ddsja: cesivd2ta, Camdzifa, jorganeldipa itd. -ist(a)": ekononst{a), masiniséla) itd: violinistia), Heaitist(a) ita eagbist(ad, efSuclistla) itd. 15. Sufiksi za osobine ljudi abe: elac (G belea), starae, ctrunac, brbtjivac itd k (duo a): medeak, éuddak, divkjak, ghepak itl -ar, Kockay, spletkar, besposticar itd. oink: jedrik, ofpadinik, Gathawrs -deija: havgudiija, galametija. sited Zia itd. ja: glavonje, nosnja, wleckoujea ite Za muse i Tenske asobe podjedrake shuze: sica: tvndica, gladnica, ulizica itd, ica: svadalice, savalica, propalica itd \ njuskate, blebetale, trékaralo 15.24, Sufiksi sa znacenjem pripadno: fae: omiadinac (G omladinca), artifjerac, aad mae itd, -ay(a)e/-evtaje: esesovae (G esesovee, tofstopevec, frangevac itd, “5 (dugo ak foguvas, sektas, robljasitd, ~ U jedinl je able zavedetak vite neyo ist alone imenioe st shiny rod armetina i jo mate 15.2.5, Etniéki sufikei! -{jjanin: Beogradanin, Auinjanin, Svedanin, Evo: plpani it Je: Grnogarate (CG Crngore), Berlinac, Danae, Brazitac ite. -anfalc: Vianjauec (G Veatjanea), Austeijanac Amoritanac itd. slija: Nilija, Sanajlija (od Siereyevo), Bedlija ita Et i)aniny: dpeavijanin, graatansin, astrvdjanin, pata eatin itd 15.2.6, Macioni-sutilest ica: pevatica, Madarica, lavca itd: (uéen-ik ~ ) denica, (svet-ac —+ ) svetica itd. dobrotverka, frizerka, mustiomartke ites (Bugar-in — } Bugarka, (lapan-ac —* ) Japanka itd. ~inja: baginja, robiruty pessi kina itd ckinja: slavisekinia, vojvothineec itd; (ern-ac + ) ernkinria, (Sth ia —+ ) Srpkine itl cuda: divijakucéa, prostakecka itd. 15.2.7, Zhieni (kolektivni) sufikst sje: Alasie, perfe, grate, bie, cvece ite -stvo: gradanstvo, seliastva, suestenstv itd -ad: turds, huraed, dugirad itd, ici: adi, pic, jaric? itd. Pod etnicima se pednuzimevajy ne samo exnake nipnal nasth neg i tevedenice te imsena gradosa. dr2ava, pokajina, Kh inert | sh avedenige ua ten sufiksuses tx zayednichih imenica parivajas etmobd (9. de). Bude dasove | soi we sisal | nastavelma 2a rand: «5023 rece wameninjsminelna, sued nl iE ‘181182 15.2.8, Deminutivné (# hipokoristiéni) sufiksi “AE: mav3id, ervie, papirié, brodie tte Sind, trbuséie, eksercte te 1, bic Surnica ite, graitidica, stvarcica, cevéica itd. Je: Arevetae (C3 kreveca), hrartac itd. tak (Gi cvetka), dawolak itd ince, ostrvce, pexagnce itd sence (G -caceta) detenes, patence, Burence itd -e (G -deta): mome, evofce, prozorce itd Hake 15.2.9. Augmentativ sina: vojni¢éna, volina, Komadioa itd. tina: lazovdina, kaiancinee itd -#tina: babotina, ribetina, magketina itd. -ura: kozwva, seljantira, devoscura ite. irda (dugo u): eecueda, noturda, ¢levurda itd 15.2.10. Sufiksi za sprave i oruda “AE (dugo a): prekidaé, hriseré, upaljd itd -lica: grejalica, prskalica, busca ita, lo; brnjito, voile, pajacato itd, ~aljka (dugo a} stipalika, pisaljkee, pecaljka itd ~iljka (chuge #: cedilika, nosiljke itd, 15.2.1. Sufikesi 22 mesta i prostorije -iste: lovisee, agnstile, stepeniéte; sajmiste, bojiste itd, liste: Jetaliste, Ktizatiste, leciléste itd. a: Federated, Kretanay elektran ite -ata: pivarc, gvotdara, dunjizara itd. © Pasta job neko agmentationo-pejorativnih cufiks kof fu dobro oznali, ali se upetrebliavaiw samo za po fede ai dve mentee, wpe Ruy + hued ne Tobia + ait, tren —» la fina. Carek —+ Yudeskare fod exsene plural di, samo w at entativnen enacenia) -niea: pivnica, mesnica, kovacniéd, ludiica itd. -onica: spavaonica, éekaontca, ucranica itd, ionica: perionicst, predionricay steclionice itd, -arnica: infekarnica, biletarnica, peceniariica ile, ~injake 2verinjak, mravinjak itd (clu 1): sjevth, borik, van it 12, Razni sufiksi za nezive pojmove ca wlecnica, uplanica. propusniea, dopismica itd -ka: petroleska (= potrolejska lampa}, asinka (= masinska pasha), nuehiearka ( = nuklearna centeala) ind 15. : gavedina, teletina, piletina itd, (veste mesa). cetina: siinjetina, avéctiria itd, (veste mesa) ovina: hvastovina, boreviner jelovina itd, (vrste drvene grade), rina; pyetarina, mostarina itd, (naplata za prota. ‘evade; lozovata, jabukovata, visniewadce “ov itd. (pea), 15.2,13, Sufiksi sapst znaéenjem ‘Od imenicas -stvo: junaitye, prijatelstvo, siromastvo itd. stika- nitvo, péclarstvo, stvaralastve ite kinim i mopstenim: dd prideva: -ast: starast, Jrabrost, luctast, praviluost, upornost lta “ota: dobruta, lepota, sramota ite ~ivéa: hladwaca, skupodes, sethota i. cima: brziver, vredina, eorcina, veligina, praoinia itd, silo: ludile, ruicuita, mivtvito itd, rence Ud pre pepe onacanspu osnbine: 9m ix drage al tuvust, Za jot jc, Kolektionn zhuabrnje suka #0 wie pore pod 2b 183.184 (Od glagola: “a tua, ossdas, zat, adele, upotreba it mje, grid, moray ie. -ba: horha, Zaha, pogodra itd. vidba: Zeniabe, veridisa, plavidha itd, ava; torfaver, zvonjava itd, njava; huuknjaiva. juicerievea, devnjaver id. “Aiak: trea, dogadaj, zagrliaj. nprostay ite lols adlazak(G olasha), bork, potapak ma staal ~ek dreniet, grahed, ertez it -© (lt stats): plas, vast, preps oda: aed ie (5.2.14, Sufiksi -nje i -Ce ~ Sufiks-nje sludi za gradenje glagolskih imenica. 2a razliku od sufiksa nabrojanih U prethodnom odeliku, od kojilt se svaki vezuje tek 2a ‘mali bro} glagolskih osnova, ime nije postoje go tovo od svi nesvrsenih glagola, kao i od znatnog broja svréenth. Po tome su one uporedive sa imenicama na -tg U ehgleskam, ili s nemackim poimeniéenim infin tivitna tipa das Lesen, Osnova ovih imenica je kao uw trpnom pridewis (amo. gde on postojif, tako da glagoll na -at imaju glagolsku imenicu na -anje (npr. citauje, disanje, gle- danje, eapazanje, priblitavanje), a svi ostali na -erie. Akcent je isti 1 na istom slogu kao u infinitivu, Kod imenica na -enve dolazi do jotovanja wuda gde ono pestoji u trpnom pridevu, npr. pamititi — pamncenjo, cistiti — céicenje, suditi — sudenje, paliti — paljenje, goniti ~ gonjenje, kvastti — kvasenje, gaziti — gagenje, topisi — toplienje itd, Be jotovanja su plesti — ple nije, bosst — haclense, tresti — treseie, grésti ~ grizenic Isconiski, ave imenice su rustle dodavanjem sullksa ~fe na tepni prides, pri Gem je doklo de jotrwania- 4 je —+ mje, Da nas ih pune modems kzvesfil\ rat adn, bude da pemtne Vo mnepeelszaih glagola, kot nema tape pradev; Glagolske Ane | eof itd, jer ga nema ni w trpnam pridewu (pleten. boden dresen, grizen), Od tit, iti, miler imenica glasi livenje, even, milevenje. prema trpnom pridevu fiven, siven, unleven. Za neprelwzne i povtaine glagele-oblik glago!- ske imenice mora se paschnio-nauciti, Ohiéna se i kod ii javija jatovanie, po analogifi. npr: ronitd ~ ronjenre, Kasniut ~ kaSijenje, trutiti — truljeaje, trubiti — trublie inje,eivitt se —altvtjenje itd..ali poncki su ber jotavania, kao igt ~ ietenje, sedeti — sectenpe, desi ~ bdenje, leteti ~ letenje, rasti— rastenjei de 15.2.14.1. U principu, imenica na -nje izeatava sama poimenigenu glagolsku radnju, Poneke ipak dobijaj | specificnaznacenja: takvaje isama et znaéenje, takye su Tetaveinje( = godiénjiodmor),2vasre(=titula) alugonarje (=duig), bodovanjed =odsustvo zbogbolesti) idruge. Neke od iil pri promeni-znagenja menjaju.i akeent, pa tako ord imanije postaje imdnje( — posed), od pacenje ~ peéeanje peteno meso}, od fecinjenje — fedinjesie (henniski sspoj dva ill vise elemenata) 15.2.14.2. Glagolske imenice od svrdenih glagola wvek. imaju dugouziazni akcent na sloga ispred -nje- One postoje same za pajedine glagole, i to uglavnam za one prelarnes prefiksima, Mogu oznaéavati svrsenu rd kao rodenje, tcvrsenje, ilecenje, aslaboetenpe, sspunfenie, razoruzanje ite, ili stonje, kao wzbudenie, pawizenje, ‘zngadenje, zapalienje, zasi¢enje itd., odnosno promenu stanja, kao poboljsanje, pogortanje, uvecanje, senanie- je, pojacasres ubreanye ie, Jos dekde nego one od resvesenih phigola, ove te vedenice mogu ste¢i puno imeni¢ke zacenje. Tako imamo predskazanje ( = prognoza), dopustenie ( = do- -avola), naredenje ( = natedba), uterdenje { = twedava), adeljenje ( » deo, odsek), obolfenje { = bolest), izdanje, tudubljenie | mnoge druge Specifier pmcenya Taienitens Spieeitition anavenja 185,186 15.2143. | ni oufiks -€e gracke se glagolske in ali ih ima daleko: mange nego onih na -nje. Vecinom se zavefavaju na -neiée (od glagola na -onitd).a rede na» Fee (od glagola na -1) ili na -é¢e (glagolt na ~eti). Sve imaju clugauzlazni akeent-na pretpostednjem slogu. Tacna pravila 7a-obrazovanje glagalskih imenica teska je dati, pat ih je bolje potraditi u recnikin ‘Od neswrsenih glagola vrla je male émenica ha ~ to su uglevnom samo hie, pide tsa dva zmadenja: ‘pi- jenje’ ili ‘ono ato se pije, napitak'), umeide i deznice!™ Ostale su izvedene od sursenih glagola i znave poimenigenu svréeny radnjua, npr. 2a¢éée, prispéce (= dolazak), zarizéce, iSeemice, fskiiznice, uginice, haskrsnice, svaniice ( —svitanje) itd, a isto take t rezul- tat radnje odnosne stanjes kao u atkrie ( = ono ste je. otkriveno, pronalazak}, rlegmice ( = uleglo, udubliena mesto}, agarnide (= iRakenje nage li rake), dastigatice, nadahintice, oévrsmice itd. Razviee danas znati isto to. i raze} ili razvitak, Cisto imeni¢ka anaéenja stekli su. raspéce ( = raspelo, krucifiks) 1 preuzéée ( = firma, kompanijah ice 15.3. PRIDEVSKI SUFIKSI Peidevi se po matenju priblidno mogu poddliti na dve velike grupo: opisne, koji iskazuju neku osobinu (npr ‘itactar), i odtosne ili relacione, koji znage vez § niekimy drugim pojmem (npr. dréavaé = koji se odno- © Analogne oniima na iy hove imenice postales codayanjemn suliksa je trpmom pridevu ma zaveiethom nat inpe. distant + 40. lastignuce). Mio glagol pi prides {ope athrité— othr ives, umesto vastave: To thrid ok fe imenica na cr otal (other. Us ty dest je i neprelaenih glagila, Koj su imenscu na ce-dobik paanalogsl © Reema dagousdnent akcent na pretpastednjem toga ‘wih imenica zato sto ke pits fednako hao | 3 lice jednine Futura ‘odgewarsiucih glagals (ie ad bugs, iomece ost unit td) Ammenice Opies eadnogni prideot si na drdavu), Ova podela ima-dosta dodirnih taéaka: » pridevskint vido (v; 6.2). Opisni pridevi po pravihu imaju i adredeni i neodredeni vid. Medu ednosnima, pridevi na sufikse ski (-€hi, AB, Ai) jhyajt Et imaju, samo odredeni wid, doleoni prisvoini na sufikse -ov ili i, umaju samo neadredeni. U aledeéem pregledu sufikse navodimo onako kaa to se Gini 5. pridevima w reéniku: dajemo ih uw neodredenom vidi (sa zavrsetkam na suglasnik), pri emu se ~ osim za pridleve na -ai' | -b1 — podrarameva da postoji i odredeni (sa zavrsetkeny na -i). Akt je st~ fiks naveden « obliku na of, to znaéi da postoji sarno U. odredenom vidu. Za pojedine prideve, ipak, nije izvesno da Hi imaju neodredeni vid, to jest da li su odnosn’ ili opismi, pa se neretko cledava da isti pridev u jednom regniku nadema sa zavrictkom na suglasnik, au drugom uf abliku na. Stavige, jedan isti pridey maze nekim enagenjima spa- dati w opisne, a drugima u odnosne: taka zrucan anaci ‘koji jako avuti, éujan, a zvuén? (samo -u ode. vide) ‘koji se odnosi na gyuk'; borber je spreman za borbt, rato- horan’ a forhen! (samo wade. vidu) "koji se odnosi na borbul, Ovakve parove prideva neki leksikografi daju pod istom odrednicom, dok ih drugi tretiraju kao eve zasebne redi 15.3.1. Odnosni pridevi, — Najéeéée upotrebljavan ‘adnosni sufiks je -ski (sa svojim alomorfima koje smo videli gore pod 15.1.1). On oznaéava razne viste vere i pripadnosti, w odnosis na Hudlska btéa (2evrski, earsht, kaluiderski, bogataski, jrenacké), tka mesta 1 ustanave (norski, brdski, seoski, Skalskt, fabrichi, reetaksiishi na aktivnosti (zanatski, flozofski, ummetnieki, politicht hioloski) | drugo, Njime se izvode geagrafski t etnidki pridevi: evropski, dunavski, alpski, rumunski, ¢ei heagractski, pariski itd. bth wrest188 Umesto samy hove such cki.maraditeakobi sexavrsetakos sa suglasniékom grupom sk, mnogi pridevi se iavode pomocu slozenil sufiksa, koji sadrae jos Jed. numartemu ispred -shi :-auske(pastantskt, proradasski, aroblianskt, venecijanskt), -inski (ehajcinski, sestrisnskd, -gostinski), -avskt, poste palatalnog suuglasnika -evsks (ti= snvski, taperskis orlavski, kraljevski, marie vski) 1524.1.1. Sufiks «ji prete?no sludi za tavodenje prideva iz naziva divatinja, rede Hudskih ili natprirodnih bigs. Dstaje neiamenjen w pasfi, Kozih enact, Hist, Covecy, legit, bod, vrai it, dok izaziva jotovanje xavesnog suglasnika osnhove w nedvedi, rill, Rrevthi, devo, je senjritd, Javkja se iu obliku -ijt npe-deciji, hod), ali se 9a smatra manje pravilnim, osim u izvedenicama kao veifi. uritiji, wrapeije, ade je zbog suglasniche erupe Inkst za tzgavor nego yi 15.3.1.2. Sufiks -fif je zapravo adredeni vid sufiksa 4) koji obradujeme nize pod apisnim pridevi- ma, U mvnogim reéima, medutim, -ni se javija bez neodredenog vida | ima odnasno znagenje, npr, rend (od ruka), noni (od noga), erbusni, ledini, kucnt, sob- ni, krovni, zidni, ulién, detavnd, severai (tako | judti, ‘stodni, zapadni), noén, podwevai, meseeni itd. Zastrane imenice na -ija, poreklam odd latinskih na “ii) tunis, ovaj sufiks dobsija ablile -Gni odnosno -féni organizactoni, koncentraciont, arijemtaciomi, tuvazioni diskusioné itd. $ morfemam -ov- {-ev- poste palatalnih suglasnika) gradi slozeni sufiks -ovmi/-2vmi, kao upo- Soumi, kudevai. dhisevni itl 15.3.1.3, Sufiks ai, 5 postojanim a (ponekad se java samo adredenom vidu na -ani), sludl preteino za gra- ivne prideve kao zenlian, pesdan (od pesak), kostani (od dost), woitare fod vasak}, uijanditd., uz jox neke kao Sto su zvezdani, womiani, davtCani (od danac) i de. 15.3.1.4, Sligan prethadnom je safiks «em (vend), I nje- ga nalazime-u gradivnim pridevima kao diver, woder, staklen. grozden, platnen, vidhen, we dusta. drugth kao ni. crkveni, slucheni, jedtustven, zdravstveni itd Oni kao vatren, leden, meer, 708 ee'ce nego kao ‘adnosni (‘koji se odnasi na vatru' i sl.) upotrebliavaju se wopisivanju karaktera ilt ponadanje. 15.3.1.5. Sufiks-afi se javiia u manjem broju izvedentca od imenica kaw kraft futarnji, vecerai, subatnfi, re ternyi, katkad i od prilga kaa u darcisijis Hocasnt (od danas, noéas), Obiil i a od priloga, sedainyji, sutn juderasnji, skorasipi, kan iu godiSnji (nepeavilnos prema godina). 15.3.1.6. Suifks -€6b w pale, select, jerect, praseés itd nastaje od sufiksa ji koji je dodat na osnovu genitiva (pilet-a itd,), ali se javlja i ux imenice koje takvu osnavu, fhemajuy kao u kerect( = paedi) ili srneci. 15.9.7. Pridevt na -adé, al glagolski osnova, znaée da je nesto namenjeno radnji koju glagol iskazuje, npr, pisaci pisaci sto), Siva (Sivaea madina),jahadi lahece ‘deto}, 15.3,1.8. U noxije vreme, pod uticajem stranih jezika, javlia se mnostvo prideva na -é/ od plagolskih osnova, ‘Oni Suu nominativu jednine muskog roda jednaki splagolskam prilogu sadasniem (\. 98.3) ali se menjaju kao pridevi i imayu znacenje pacticipa prezenta: vase, vadeci, nosedi, leteéi, postojet, tekuch rastach, puatujil, wadejuci, adgovarajuci, 2adivijujuci, odlucujerci, za- steasujudi, wmirujuti, iznenadujaé! + sl."To pak nisu peavi participl, jer oznaéavaju stalnu asobina, « ne moga zameniti odnasna reéenicu, Tako se npr, kaze eteca riha, letede hube, netdentifikowan leteei objekt, ati nije moguce " ledecent avioau (roa se edi H avtOM Pradustn cijems brie 189Hi Akoft letPh: pasto ali nije mogude wisi ne Zi Neki od ovih prideva se upotrebljavaju samo sdatom, imenicom, u ustaljenim izrazima kao ole Savajaece ake Inosti, asiguraviajuct saved, wvetidavajuce stetklo, drececa dboja, stojoe (sedee,ledect) stv slicn, iL rise ehast kao naziv za vrstu mosta, tka veseca na ziclue umesto slika kojer 15.3.1.9. Priwojni sufiks -ov (peste palatalnih sug. lasnika -ev) gradi prideve od imenica prve i deuge deklinacije, | 10 pre svega onih koje oanaéavaju ljude: piediednikoy, detctov, mladiéey, kraljer, uditelo itd Za imenice na -r sufiks oscilira lamedu -ev | -ev: dine Atoroy, carey, pasterov i pastirev itd, (Od nezivih imenica peisvojni pridey mogu imati na- ivi nebeskih tela (Sieicer, Meseéex, Mausar}, kan inena preduzeca, organizaciia, Klubova 1 sh (Fjatov, Partiza- ov), Sovim sufiksomse tvorei prideviod naziva drveea, {tonne samo od naziva muskog reda (boray, rastow, ara Jrov) nego i Fenske Gabber, brezov, tres) Uz imenice sa zavrsetkom -\ sufiks dobija ablik -ifev: kakavijen, Cehovijex, Mirostaviiex Tri imenice ‘ca oznaku bliskog srodstva, sit, brat ine, danas ug Javniom dobijaju slozeni sufiks-ovtew/-euljer: sinovfjen, Bratavljev, mugevljev. 15.3.1.10. Drugi prisvojni sufiky, ir, dolazi naimenice sa zavrethon na -@, kako Zenskog roda (ert, sestrin, muarjcin, bakin, dobtorkiu, uditeliciy Macijiabtako i one misting toda (latin, sulin, iojobadln, koleghs, Nikolin) 1 ovde nezivi poimovi obuhvataju nebeska tela (Zomijin, Venerin) 4 irnena organizacija (Akademiji, Maticin, Zveadian), Od zajedni¢kih imenica prisvojni pridey mogu dobiti virda { —+ viadin, fer nema prideva § drugim suliksam) i jo nekolike njih ue ustajenin ty ezima, kao Sto su ciggtie boxe ( = boje spektra), regina tuljes sofia lraina itd, Prisgnjet Prater is ae Beiewnin, ited in 15.3.2. Opisni pridevi, — Najeesei od evil sufikea, ta}eh, vee sme pomenul medts odnosnim pridevima, ude ima samo. odredeni wid -ni, Ponnoew njega 4 tavo- de pridevi od imenica, npr. plodan (pladesd, plodia), uzoran, stobodan, radostan, tutan, strakan, mracan itd,,od glagola (prolacan, ugoclan, zavisan, éscrpan, ra -soran itd}, Katkad | od drugih vest rec (npr suv ‘od priloga suite) Pridevi stranog porekla Ciji sutiks potice od grékog odnasne od latinskog -afis ili -irws zadr2avaji strani sufiks, ali mu dodaju (a) ime se-dobiiaju slozen| sufiket ela) (édilican, fartastican, simbotican, hromiéan, drastiéan, ekonomiéan itd), «allan (eentra- Lan, formate, maksimalan, mazikalan, senzacionalan ite), -ivlain (edsplozivan, agresivan, aktivan, seigest- vain itd.) 15.3.2.1, Sufiks -av sluéi za opisivanie tipiénih asobi- na, Boduie se na imenitke osnove, kao u cela, eneja miti¢av, pegav, bodljikav, éadav itd., iki na glagolske, kaw-u driv, blistay, Klizav, goticay, hvabisay itd .2, Sufiks -at oziaiava upadijiy ili pasebno raz «! vijen deo tela: glavet ( = koji ima velikat glavu), nosat, hrkat, brad, zwbat, xa Zivotinje regat, repat itd. Spa Janjem tog prefikss s pridevima na -ai dobija se sufiks. nat, kao U mesnat, pernat, lsat, oxvnat itd 15, ‘Suliks #66 oznagava slicnost sa imenicom: ti Koja je wsnovi, po-ablikt (Kickast, Kacketst jajast, dep. tast itd), po boii (oaslinast, nerandzast, Gubacast lod Yubica = Wjubitica. rugicast [od riéken po drugim osobinama, kao u vazdugast, svilast, pre dast, budalast itd, Uizvedenicama od prideva irratawa pribliznu osobinu, npr. ekriglast (pretezno okrugao), slatkast (delimicno-siadak), voveeast (koji sade2i desta ‘vode) ish92 15.3.2, Sufiks -it izeadava razliéite vere, xa imenica- ma ili s glagalima, kao w sakondt, waztilit, redit, éstiott, Kamat, ponosit, izrwzit itd. U spoju s marfemam -av ‘odnosno -ev nastaje slozeni suliks -ovit/-cvit: tek vetravit,umavit, diovit, slojevit, Quljevie itd 15.3.2.5. Sufike «iv javlja se tu obliku -fjv: isprid -iv najéesce ealazé do jorovanja, kaw u zapativ od zapuatild iii manjiv od ravisa, Ima. dva osnovna znagenja. fedno je anadenie Lipiéne asobine ili penaganja, gotove uvck u obliku -ffv, koji dolazi na osnovu glagola, npr. stidfi Jadljtv, govortin, cutljey, étedffiv. zaninnliu, promentfi verti, Fade2hity, lephjix, sanvaljiv ie. Rede dota na osne vuimenice kao w cudljix; brizljv, mitostiv, vesijiv ite, Drugo znacenie je ene koje odgovara latinskom -eibilis/-ibitis, engl. fe. -ables-thle, nemackom bar, Yi. znagenje mwegucnesti ievesenja tadnje koju oznacava glagol wasnovi. Nekeod tih tzvedenica imaju -iv a neke -ffiv, a katkad su oba moguca u isto) reéi, kaow oxtuariv = ostvartiiv (oba: koji se moze ostvaciti). Primeri su dopustiv, oprostiv, uporedis; islediv, kadnjt\s upatreblfiy, razumijiv, citthv, opipipiv i jo8 mnogo arugih, Narocite se Gesto avakvi pridevi javljaiu Ui negiranam obf neuporedii, neiclecix, neostvarhiv, neshwathiv, zuthabjivi sl (widi i 15.5.2, 16.2) 15.3.2.6. Nekoliko suftksa sludi za obrazovanje price. va subjektivie acene, i to pre svega deminutiva, sliéne onima uz imenice (¥, 15.2.8), U pridevima kao sajusan (od mali), sicusan (od sitan), tarusan fod tanak), slabaian i slabaéak (oba od stab) sulks istice ‘znaéenje samog prideva. U drugima pokazuje da je0x0- bina delimigno izradena, kao u depuskast ( = prilkéno lep), dedreljatkast (= debeo ali ne previte}, slabunjeev (= priliéno slab), btediayjav ( = pomalo bled) ite. Priblignu nijanse boje iskazui sufikst Kast, kao u crvenikast, zelenkast, sivkast, Zuckast (od 2ut), | -téast, kao u belféast (od bea} | plaviciast ie aj) Demin ‘Za energicno naglasavanje sluze fewedenice sa su- fiksima cat | -cit, koje se gotovo uvek upateebljavaju naporedo sa asnavnim oblikom prideva. Tako imamo, sdim suncat ( = patpuno sam), tov noveat ( nov), go gofcat, zarav cefravedtt, i sa istim znacenjem san sameit, zara eadravedt it. 15.4. GLAGOLSKI SUFIKSI © sufiksima 24 promenu plagolskog vida bilo je eet Favedene glagole aije lako caspoznatl, Jer mnogi ju isti oblik kao i prosti: apr. fietdi, od imenice lato, menja se jednako kao i klatit? i welatiti, prosti slagoli, Oude mozemo navesti samo nekolike sufikesa kojt grade veei broj tzvedenica, & to samo w njibovim ‘osnovnim znacenjima. 154.1, Sufiksom -ati irvode se glagoli od imenica, npr. gornilati (ad ovaries), cveteti (ord evet), orvezati (acl orué-je), koracéati (od korak} itd, Lzvedeni od pridevske osnove, najéeéée od komparativa, rhade postepeno sti- canje one osobine koju oznagava pridev, kao u jaca, debljati (od dobea, komp. debit), meksati ish 154.2. Sufiksomn itt, of Imeniékih osnova, faved se glagoli koji znaée radnju svajstvenu toj imenici, npe; svedtociti od sveclok), provjaciti (od prosjak), streZariti gospodariti isl, Magu zna¢iti i punjenje ili pokrivanje materijom koju oanacava imenica, kaa w bfatit, ena tit, bot, soit, deceritet sh § pridevskim osnavama isti sufiks iskazaje prida: Vane osobine oznagene pridevom, kao puumili aitridt hhrabriti, veselté itd, 15.4.3. Sufiks -ovati, posle palatalnog suglasnika -ever- Hi, uz. osnovu koja znaci ljudsko. biée, pokamyje nacin, in ae iti 193194 Hivotakarakteristi¢an za to bie, npr. rabovati, kraljova ti, carevati. Sa asnavama od imenica nezivog enacenja ivode se glagoli kao natwvati, skolovati, imenevati hééovatt ide Retke su izvedenice od pridevskih osnova, pe. fudavati ili od prilaskih, kav mapredovet. Sufiksom -ovati se ievode. 1 mnagi playoli od stra nih asnava, obiéno primljeni preko nemachos (mua -ie resi) ill franeuskog (na ver), kao diskavtowati, trijeunfi vati, apelovati, énteresovatt (se) itd. 15.4.4. Jo8 diva sufiksa koja se javijaiu w pozajmljeni cama te veste jest drat] (npn proweanstrati, drogireti asfaltirati, filozofirati) i -isati (prezent na -Ser, np risati, informisati, koncentrivat, olugrafisati). Svi ‘vi glagoli su nesvréenog. vida ilt dvovidski, Sufikes -isat/ se favlja Lu manjem brofu glagola od domaéih ii davno adamacenth oxnova, kao ugijeniseti, resterisautt, hatlelrmnisatic 15.4.5, Frekventativnim, desninotivniny il iterativain udestalo { isprekidano. Najrasprostranienif kao u piphati ( = pomala, wise puta pipati), gaurkatt, knp- hati, govorkati itd, -meati kao u svethucats, kuiljucati, atchati kav u sviruckati, picket, dremnickatt itd. De: minutivne znacenje nakizime i u vise drugih sufiksa hao Sto su -karati (techarati, piskaraté), -aBatl (vt. faketi), utati (skakudati) -eati (jnrcati) itd, 15.5. PREFIKSALNO-SUFIKSALNA TVORBA Ur starijim gramatikama ovaj tip tvorbe predstavijan je kaa izvodenje sufiksom ix sintagme (npt. beyposlica od diez posta plus sutiks-écu). Ato iz istorifskogaspekta ijeste znacin na kojisuminoge od ovih redi nastale.Ipak, ima reéi koje se ne magu izvaditi tz sintagme (npe: po-netar-ae Siti stranog, ina-ree je, kao i gotovo sve glagalske tvorenice), pa je na sinhronijskom plana apravelanije nazvati ih prefiksa- Ino-sufiksalnim, Sto znaci da na osnove dolaze istovre- meno iprefiksisufiks, U daljent telgstu upotrebljavaceme skraéenicu PST = prefiksalno-sufiksalna tvoreniva, 15.5.1, Imenitke PST najéesde se grade sa sledecim, sufiksima je npt. bespuce (od Bez + put + je), marae, predvecerje, Podunavtie ( = oblast wz Bunay), podbie- ie, eazdoblje, sazveEde Wd. ica, npt. bespostica, dokoleniea, prikolica, posla- Sticay, potpetiea, susmetica “nik, npr. navelutk, beskuénik, sagovornik, dosetitk, prirucnik itd. “iva, Nps a ites -fajk, npr. ponedeljak (G ponedeljka)y prikriajak, naprstak, podbrastak, dovratick itd, fale, npr: vanzemaljae (G_vanzenaljed), poveta- ac ite. U redimia kao nema nepavrat, mecogted, we prefiks ne-iosnovu glagola mariti, pevratiti oxinosne dogle- dati, imamo ulti sufiks -O)- saveteina, poledina, pokrasina, omlacdi- 15.5.2. Pridevske PS’ prvenstveno imoju suitks (ale, radnosna oni, kao u heskrijan (bez + kraj + Cahn, espamnésis, necaboravanr, prekobrojan, pristrastan, pathoint, predishorni, vanbraini, medunarodni, za grab’ itd Basta ih je i sa sufikyom -ské: bescariaski, poror- ski. nadmorski, prigradski. prekookeanshi. ranevropski, 's prefiksom stranog porekla prostaiplomskt itd ‘Ovde moemo svestati i prideve kao sezajejiv (od ne + zajazitti) +H), neopisiv, monnditin, mere Krotiv; sesaloenljiv, poste se javljaju. sarno s prefiksom ‘ sufiksam istovremena, Napcotiy, oni kao neasteartjiv Imenice Prides) Prideri tipi necajetiiv196, (v. 16.2) spa negactie ve ju U presiksalnu tvorby gotovil: pridova astvertrvitel 15.5.3. Najbrojniie PST su glagolske, Sufiks jet njiina obiétie itt, retko -aéilt-eti, Osnave su. od imenica ili ond prideva, iznzetno ad zameniea ili beojeva. 15.5.3.1. Prefiks a-, imeni¢ke-osnove: astoboditi (o- + sila +t, ostvariti, ozakomiti, epametitise, okoneaté it Prideyske asneve: mdobriti ameguciti, osvediti, utopliet, olakiati, otezadi, osigurati itd, Sa sufiksom -et! su prvabitno gradeni samo nepre- lazni glagoli oad pridewskih osnova, kao. anemoti, ogo: leti, osedet? ( = postati sed), dak prolazni imaju sufiks -iti, Otuda i danas raslikujemo osiepet! ‘izgubiti vid ‘oct aslepiti (Koga) ‘eduzett (kkome} viel, otupieti ‘postal Sup’ od ettepati“udiniti (Ste) tupiny: Danas se ova razlika, dobrim delom jzgubila, pa se tako azivedi upotrebliava iw neprelaznom cnaéenju ‘pastati Ziv’ i u peelaznom ‘vratiti (koga) u divot, dok mnogi neprelazni glago, Hi imaju suliks -ixz, kao vzdravisi, ostarits, oonsseviti (pored omrsaveti,sa istim znagenjem), 15.5.4.2. Prefiky a, imenicke osnover wobligiti (w+ + oblik + iti), wvestiti, uskladiti, amakaziti, uobidajit se), udserbati (sch itd Pridevske osnove: uprostiti, umaryiti, woxbifsti (be), ubrzat, uéestars, ulepacs ite Zamenicks osnava: wsvojit, Brojevne osnove: udvojiti utrojit itd, 15.5.3.3. Profiks por, imenicke oshove: posindt, patti Imiti, poztatiti, pagospaditi (se), posted itd Pridevske osnove: ponoviti, povisiti, ponizitt, pojef: tiniti itd poskupett, porwzneti, poxeteneti itd. (sa suli- -ksom oti 841 same neprelazns glagali), Zamenicka osnova: poaistiti. Glagath Protaend i avpretaent 15.5.3.4. Prefiks iz-, imenidke-osnove: ézoblieat, ive stiti, iskorent itd. Pridevske osove: ipwiavit, clednaciti, zeweatitiseitd 15.5.3.5. Preliks of, imenicke osnove: abdarits, obs dati opseniti itd Pridevske osnove: olnovitis objasnili, abril itd, ‘15.5. Prefiks s-, imeni¢ke osnove: caruditt (s- + drug &-itf),smestiti, sprijateljitt sed Dridevske osnowe: 0 ci, smmanjit, ligit, mola. 15,5.3.7. Prefiks’ raz-, imenitke osnover raznrestiti nazglasiti, raspariti (od par), rezvestati itd Pridevske osnave: razjasiiti, razne$ili, rasprrestia- iti ite, 15.5.3.8. Prefiks pri-, imeni¢ke osnave: prikfestin, prizernbjiti (se) itd, Pridevske osnovespridvestiti rites priitanit it, 15.5.8.9. Prefiks za-, imenitke asnove: saratité, cesta: iti, zakadedeviti, zasentti ita, Pridevske osnover zaslepaty (Ceti), sneemiti, cau: riage itd, 15.5. 10. Prefiks: wa-, imenitke asnaye: mastantti, rivragariti ite 15.6, SLOZENO-SUFIKSALNA TVORBA, Reé moze biti sastavljena od dveju povezanih asnova sufiksa,haouslakio-rez-ac, pobedo-rios-an,stadher-ree-i. Takve red nazivamo sloteno-sufiksalnim. Bitno je unéiti da se njihove osnove ne javljaja-zajedno bez su fiksa, U tome je razlika u adnosw na reéi kao kratke vid-ost ih conjoradnié-k, Koje nisu slozeno-sufiksalne pi 197198 veé obicne sufiksalne, jer je na vee postojedu slodenieu: Fees ‘zemffo}radnik) dodat sufiks (-03t, odposne __,Pojedinaéne primere slozeno-sufiksalnih slozeniea (SST) navodino u poglaviu o slaganju, kako 2a imenice take { za prideye (uw drugim vestama reéi praktieno ih nemal. 16. PREFIKSACHA Prefiksa ima znatno manje nego sufiksa. Reds adre- denim prefiksammotemo naci grupisane po azbucnom redi ul redniku, a veci + bolt reénici daju i posebne odrednice 2a prefikse, 0 kojima objasnjavajy osnoyna znacenia, Vedi deo prefiksa nastaa je ad predloga i, mada ne sinemo izjednatavati jedne s drugima, na osnovu pred Joga obiéno je moguce nastutiti bar neka od gnaéenja prefiksa; primera radi, podgrukavnik je oficir Kopi je pod pukovnikonr, ti xa jedan ein niZi od pukownike 16.1. IMENICE § PREFIKSIMA Medu imenicama ima vige prefiksalno-sufiksslnih tyorenica (PST: v. gore, 15.5.1) nego Cisto prefiksalm Pojedini prefikesi — medu njima prva dva i postednjadva tia sledecem spisku — javljajurse samo u PST. Prefiks bez~ pokazuje odsustyo onoga sto venatava osnova imenice, kao u PST dezenijas (bee + zetia 4a), beskuewik, bezakonje, bezelasée Ita, Profiks.2a- ima prvenstvena znacenie én, kao « PST -zavetriona {mesto wza vetrome = niza vetras, §. zaklonjeno: od vetra), zapecak, alistak, cagorje (oblast (za pora, ttt planinna), aaidtke (zapaljenje Hezda (za usija, paratitis) itd. Prefiks mredu- ima enacenje predlloga (fz)edin, w prostornom smisly kao u reeetustirat, meduprostor i w vremenskom Kao u meduigra ( = intermeco). Prefiks a- delazi samo u PST, sa znacenjem pred- Joga na kao wnaradje, naramenica, nakovaa] (od glago~ ‘ia Kovati), macednik fona} ko je na elu neke ustanove), ili bez odredenog znagenja kao u narecye (= dijalekat), nasifje mesh 199ee Prefiks: nad-izrazava vige avanje ili vigu_ vee Host, kao u nadvujveda, nadbiskup, natdovek; sliéno Va Potekoj PST kao nadstresnien (ad streha), Prefiks me-negira osiound imenicu, kaou nepnsiad, ee neshanje, neuspeh, nemoral, ii znaéi njenu suptotnost. hao ueprijated), nesreda; moze imati iznacenjezla, kao u nedaved, wedele sei umnogirn PST’ kao vtescunt €a, nezeunja (sa sufiksom -ja), nedomoéce (dete koje nije donesenos, tj, prerann je rodena), nekvetmina itd, Profiks muz- oznacava neste sporedno ili dopun- snus sk0, kio u musprostorsia, muspajavir, sezaracdi itd Profiks o- dolazi samo u PST; sa znadenjem oko. « (cega), kau ogrliea, okucnica, ili ben odredenog racenja kau okrilie, agranak, opusak itd. Prefiks po- mote imati xnacenje ‘posle, kao u 0 pogovor ili w PST ponedelak ( = dan poste nedele) Adoptivno, maknicdno stoteno sredstvo aznaéava w pomajka, pod\éerka, u PST pobyatin, pasixak i dru- ima. Sa raaheitim znagenjinsa javlja se. mnogobro- nim PST, kao ato su poglavlfe (= glava, odeljak knjige), Poprsies Pasavije ili Pasavina ( = kraj oko reke Save), estastica, poredak, poglavar, pomorae, povetirae itd Prefiks pad- mate znaciti ispod! u prostoru, kaw wp pednastoy ili potkosudja, igurativnn, kaw u potpredsed: nik, podstanar, podsvest, podtekst, ili znadi udi deo neke celine, kao u padvsta, podgrupa, patpitanje, Proe storno znaéenje ispod! ima ia mnogobrojnim PST, kao podzemije, potkraviie ( = mansarda), podnodje, pope: tica, podinarnica, podoénjak itd. Prefiks pra ornatava. srodstvo wy treéem kolem po w recima pradedta). prababer, praumis, pretrnuta. Ynagenje davne proslosti {kaa nemacko ur-) ima u reéima kao pracovek ( = preistotijski covek), praotac (= najstariji predak), prastanovucik itd Profiks pred oznacava. ono Sa se nalazi ispred pot Pojma oznagenog imenicom u asnovi (predstmaza) tlh Ato mu yremenski prethodi (precede, predigra, pretpro- dtaja itd). Ista znacenja ima u PST, kao predgrade (od grad), predsoblje, predvecerje itd, 1- rte eg i Prefiks pri-.sa znagenjem predloga pri, java se wprt PST. kao primorie, prikotica, prikrijak, prietccek itd. Prefiks protiv- znaéi suprotno dejstve, kao u pra= Wt" uzvracanje, ko u sivnapad, protivoivoy, protivmera prativteza, protiveesluga, Prefiks raz-, sa osnovnim anacenjem deljenja, jas roe vba se uglynom u PST, kao Sto su razvade (od veda: granica tzmedu recnih sliveva}, razdobije ( = period), raskrice ( = raskrsniea) itd. Prefiks sa-, sliéno predlogu s(a), ima znadenje ow zajednistva u sapuinik, saborac, sadefstvo'i u poneko} PST kao serzvmdje, Profiks su- je istoy znadenja i porckla kao j sa-,tako 9 dau ponekim redima alternira s njime, npr. suosmivae = saasntvad ; ipak, samo su- se javlja o recima kao sugreidcarin, suvlasnik, sevozad iu PST kao sneglesith (prevod latinizma kononand).swnaraduik ( = zemljak), susnezica izmesan s kisom) itd. U mnogim hovijim pazajmijenicama gamenjuje ga latinski sufiks ko- (kopilot, koqurtor, koprodukerja), kojtse vee javlja is ponekom domacom osnavem, kao U kopredsediik. Prefiks w- se javlja samo u poneko) PST, kao» ukucanin (onaj ko jeu keeci, tj, lan domacinstva) uke. Profiks uz, sa dnaenjem stitnim predloga uz, javlja se w-manjem broju PST, kao srcrecien, ezglavife, uadarje lar, poklon kojim se uzvraca dabyeni dar), 16.2. PRIDEVIS PREFIKSIMA U izuzetno velikom broju PST javlia se prefiks bez, = koji zavisno od pocetnog suglasnilea osnove mode dobiti i oblike bes-, bes, ili samo be- (vidi primere u 35.1, 352, 35.3}, u pridevu bezaslem (ad bus + zo + -en) pradiruje se glasom -a-, Primer: bezbojats, hesvazdidan, hezuslovan, beskrajan, heiastart, bsp slen, bestetinski, bezglav (s nultim sufiksom), sa stranimI a2 ssnovama bezaikoholan, bezreze Koji nema skrupula) it Prefiks vad inta znasenje predloga var ili éeveen u PST vancedan ( = koji je teva reda, tj, izuxetan), vatnbracsti, varrevropski, varzemaljski itd. Prefiks do- ima vremensko znacenje u donedavii, doskoraényi, dozivotni (= koji traje des kraj fivota) it Profiks sa-nalazimw W malors broju PST, ha 2a~ arobni (= Koji ie npt abtci, obuzeti, obleteti, obigrati, obrezati td. U neki glagolima dobija alomor! oba-, npr, obavezati, obasjati, obasut! (abaspem). § drukctlim znacenjinna dolazi u PST, 2a koje vidi 15,5.3.5. 16.3.9. Prefiks @d-” uzima od predloga cnacenje uda- Hiavanja ili razetvajanja, kao 0 adveci, odburciti, odseci, oduceti, athinutt itd, iu neprelaznim odjurits, adietati, odlucati, ofpastt itd, Cesta glagali na od- zmace rad- njut suprotnu anima na zA-, kao u zavezadi — odvezat, zaktjucati — otkifucati, zakaiti — othaditi, zavrmuti — Ok feo sonore at, ined beeviacoil suphasnika (np otpasti, | ade, uglavnor ispred dvs suglasriks, kao W adabti, adagvetl. adasut!fadaspem). lped osmova td pabi se 3 Blasi tho da ga sane pe smisla maemo rxelkevati od prefs emp: eacelti (+ ode), tent {sae tera. bs ovrriiti itd, Samo svréenu raelnjurozmaéava od u poje- dinim glagalima kao ofpeveth edigrati, dlgajaet te 16.3.10. Prefiks po prosto Eomu), pastti, poprskat fio mnacenje’ u pralll (por nou pogeziti, pokriti td. Distributivna anagenje (up. gore x iz-) mode imati kad radnju obavlja vise subjekata, npr. poustajati, po- Tegati, pomreti ial, ili se visi na vige objekata, kau popisati, poubliati, pakratati, pobacali, poksepovart itd, U mnogim glagolima aznacava pocetal radlnie (ih gresivno znacenje), npr. paresti, potreati, pokrenutis poéi, ponadati se itd. Mode unaditi da je ractnja trajala invesno vreme (kontinuativno macenje), apr. potrajati, pagivett, poprigati itd. Samo svrsenu. radnju oanacava ‘u mnagim glgolima, kao pajesti, pozvati, pogtedati, poslati, porasti, pabetl. pokajati se itd. Za PST vid 155.33, 16.3.11. Prefiks pod-: prostorno znagenje upoderietiti {pod neko), podvuci, potpasti, sliéna i potkopati, potpi- sati, podvezati itd, 1z konkretnag znaéenja ‘ispad’ proi- lace mnoga figueativna, kao u pacer, podrazumevati, potkupiti, potceniti, potyrosuagat, podiedt ia 16.3.12. Profiks pre-- prost nacenje uw preue i (proko ceya), prevuci, preskociti, preplivati, preci, profeteti ite, Radnja koja se vr8i x kraja na kraj nekog Dpreddmeta: preritt, prekopeeti, pregledats, preznositt se itd, Radia koja se vrsi do kraja nekog pevioda, dokle god je potrebno: prediveté pretrpeti, prebeth, prelezeti itd. Znagenjo promene, adnosno radnje ponavijene nia deugi naéin, imaju preraditi, prekrofith prewredlit preudati se itd. Kao i kod prideva (v. 16:2), mote imati mnacenje ‘previte, npk, prepuniti, pretrpati, preceniti, presoliti, prejesti se ite 16.3.13. Pieliks pred- retko ima prostorno znagenje, | pre to uglivnom figurativno, kao w predstavith, rretpeister 207 x|a 208 viti, predeedavati itd. Ceaée je vremensko znadenie: predosetiti, predvideti, prethedite, predstopati, yrret- pllatite seit. 16.3.14, Profiks pri-prostomo znatenje u pertbtiZiti primact, priv, priéi (pri- + idi) itd, Sliéno je znacenje spajanja u prilepizi, privezati, pisiti, prikucati itd, Zeagenje nepotpune ill vremenski ogranigene radnje Pati, pritvorith prigekati, pridivati, pritect 163.15. Prefiks pro-: prostorne znaéenie odgovara predlogu kroz, kao u provi (kroz nesto), prone. prock (pro- + et), protreadé, proviriti itd, Otuds se javija t glagulima koji znage prayljenie rupe, otvora, kao prbt 11, probuasitt, prakest, provezalé itd. Ingresivno znacenje (pedetak radnje) ima uw mnogim glagolima, kaa prore- diti, prohodati, progovoniti. propevati, progledati itd. Znavenje patpuneg, iserpnog izvrsenja tadnje jaja se UL prowciti, procétati, prosiveli, propatiti, promrzmuts itd: Ciste-perfeksiveraciian je uprubudiill produditl. pre iti, proklett i drugim glagelinia, 16.3.16. Prefiks rtz-: prvobitno prostorno znacenje bilo bi kretanje u raznim praveima od contra, kao u razeudl, razdati, rasterati, raziéd se, razheatl se itd., onakle 1 deljenje, komadanje neke veling, kao u razbiti rasuerith rastevith, razavojith rastegnuts, vaskinett itd. leazivanje nekog raspologenja kod Iiudi aznacavaju plagali kao razveseliti, radalastii, razbesiteti, racietite itd, a izazivanjenekog stanja u ivim i nedivim abjekti ma glagoli kao raspaliti, rashladit), razbuditi, radéistits isl Ponigtavanje neke radnje ili njenu suprotnost znace * Raz: je podte#ai isa. glisovati pronienama kas ote), dable ima alamorte zc kao u rastopih 6: kan w mk C at. fe ko see, ruta, rdlosn, nace u rapogten glagolia 5 va suplasuiks na pocethe omnwve, Kae esicnal, paseo 1 oat el glagoli kao razuveriti (naspram.uveriti), razacareti (naspram aéarati}, razgraditi (= sagraditi), eazresiti (= samsiti) tru. Vidi 155.37 16.3.17. Prefiks s(@)'': osnovno je znagenje spaja nia, svojstveno prudiegu sa) sa instrumentalom, kao u shpriti, sabrati, svezad, sleti, srasti, sastati se ite. 1x upotrebe predioga sfa) s genitivom proiziaei enacenje odvajanja (ablativno), kao u sruéé, sXloniti, chac smaknuti. sjrhatt itd. Razne vaste destruktivnih radnii ‘oanaéavaju glagols kan sdosrits, smarviti, zdrobits, sarale fi, zenjeciti, spaliti itd. Samo za perfektivizaciju studi u SUPSiti, sacuvati, sakriti, seiriti, zgrejaté i dragim glago- lima, Vidii 15.5.3.6 163.18. Prefiks ae prostorno snadenje w glagolims neti (u# neato), ubaciti, umesti, titi, velit itd,, kao | noprelaznim glagolima uci (> + icf). upasti, uskocits, tteeati ite. Drukéijeg porekls (ad starostovenskog predloga cy) iesu. glagoli Koji znaée agresivnu akeiju, kao wbidé, ukloniti, edawite, agnsits, ugasiti itd, \ ponekt nepredazni koji znaée nestajanje, kao aareti, aeginecti twnaci, uvenuti. Mnoitvo jeglagolau kojima u- oznagava samo zavrtenu radinju: waditi, uéinis, upitati, amniriti, ugrejati, ustedité itd, Mnogobrojne su i PST, xa koje vidi 16.319, Prefiks 12-" prostorno znaéenje je kretanje nagore, kao u rdiei, rcjahtti, ustréati, ueletetis us- pucati se itd. Dodat glagolima koji znage neku fivu, nemirnu radnju, uz- pokazuje potetak radnje; nzbentti, "Sse orvutava idpeed evn oblk 54 dolaek abavezno ispred #4 5. 4 mpe sei, aii, ati, sazivet se, a Cesta ispred asnioxa “drukdlhim potethin, kao seiokati, sayoreti,suinaeiti, sacpette. Bench glagolt se jaa dea obliks, spe hip sain, evade ePlatan. Us. postaje de- ised bexvucnih suplisniks, dak prodadent ‘blk za iena sano x-dva obigniio gla ~ azebrati saiglasnifka, np sith, Dub et. a 209srrekjuée ‘pre dva dana, dan pre juceraanjep, prek(a)sitra ‘kravelvadana, danposlesutrainjegtelanasretke nak(o)- Ue makjuce ‘pre tes dana’, naklo}euti kro tri aia jasno da Ii ih treba pisati kao jedna red ili kao dye. Hn t mn uevitlati, uskoneesali, wzdrorati, shodati se, cmuvatt 17. SLAGANJE (KOMPOZICIJA) se ltd. Glagoli ustretati i ucmoci, u jexiku knjidevnostl, tupotrebljavaju se samo u prezentu, sa znaéenjem fatura deugog (y. 9.7.6): ada wstreba ( = ako buele tebalo), kat ucnvognem ( = kad budem mogao} i st 164.20. Glagoli stva prefiksa, ~ Glagolu koji vec ima Svaika Glsdenitca (jlokin’ et) dzatuaticia je oe Gakic prefiks moze se dodati jo8 jedan, npe. trpaeti + matrpati dveju regi, Ukolike im je ma kraju dodat i sufiks, taka » prenatepati, Najéesée to biva s prefiksinta i=: & po- u al Radivging futons ecalicalsoen trenton (S51! distributivnom ‘znagenju, npr: is-0-pijass se (0 vecom vidi | 15.6). broju fiudi koji su se opili) ili po-se-Arivads (sakeiti wise temedu prvog idrugog dela, vetina slazenica ima- Spajalvatat svari jednu za drugom). Pored avih, postoji dosta spain vokal, kao enak medunabne veze. Taj vokal je glagola Koji su oba prefiksa dabillistavremeno, a dije se obiéno-e-;kaousibelay, paljoprivreda, spasottosary Ht- -mnacenje mor nauéiti posebne za svaki od njih, Tak! Rovoditi, rede -e- kao u acewhica, a¢evidan, swojeruéan su orf-e-stath, pret-po-staviti, o-pre-deliti,s-po-taknutt, Ukoliko be prva reé'u lodentcl aawéava'na 0 (kao w as-pucrediti i draagh devored, dobrotvor, stonoga, wmatokrvan) ili wa ¢ (kao zuzetno,.iglagolimadistributivnoganacenjamogy U moreplavac, videglasan), sam taj zavréetak preuzima se javiti i tri uzastapna prefiksa, apr. is-po-raz-bolevati ullogu spojnog vokala, se (pojacanje od porasholevati xe ~ razboleti se jedan Slozenice bez spojnog vokala su npr, bula|svata, 2a deugim), paliliiaca, oijgledan, hifjadulgodisnje, dvaleteset (ver- tukalnom crtom oznaéavamo graniew izmedu prvog. i drugog dela). U njima se prvi deo obiéno zavrsava na 16-4. PRILOZES PREFIKSIMA wean por a kartomant, kao w slcelan inten|dan, Prilazt najéesée tmaju prefiks samo akolike su postali od prideva 5 prefiksom, npr. bez-dusno od drez-dueéan, Pravu prilosku. prefiksacija srecemo santo u malom 17.1. SRASLICE broju teéi, obiéno sa istim prefiksima koje smo vieeli kod prideva, Srasticama nazivamo ane slodenice u kojima prvi i Somlice we- negacija u nerado, wemalo, neretho, nedugo, —« drugl deo eadclavaja Yeti obi | iat! tiechmolead odiaod o-: ublazava znacenje priloga ut poosta, pomalo, kakay su imal usintagmi od dve redi,a jedini znak spa Gesto s komparativem (povise, pobitze, podalie) ilk sa janja je jedinstven akcent. Takve su npr. kudévlasnit superlative (ponajvise), ice vlasnik), cerdeéZehan ( = gnatizeljan), tako-zvani Pre-: sa-enacenjem Suvise’ w premato, preemoge, pre take zvani), jeddsupit ( = jedan put) i sl. Srastice prewise, preblice itd. mogu radavati tekode w pravopisn, poste nije uvek Specifidna enagenje imajaprefiksi prekfol uw wvd\o)| 212 17.2, POLUSLOZENICE Poluslatenice su iaraaé od dve roéa kojé éine jedinstven pojam, ali svaka zadrdava svoj akeent, au pisaniu se odvajaju crticom: spmen.pléiga, Teptir-stabto, vik-rana, nainfé ‘Medu njima je { dosta izeaza stra hog poteklas ndtrijurt-lddriel, décet-motor, clmer-kokéya ist U pregled koji sted! mabrojaemo najéeite tipowe slozenica po vrstama reci. Drugi deo slazenice obicno pripada isto) vrsti neéi kao 4 cela slozenica, npr imeni- a duc u imenick) slotenict palijkiia, pridev nee i Prides ykoj slozeicl gelitent | slitno. Lo ipak ne vai za slozere-sufiksalne tvarenice,ieru njimawrsta retiodreduje sufiks: npr: u kriva| klet-nik drugi hea je osnova glagola kle- {icali sufiks -ruk daje slodenict imenigkue vrecnost 17.3, IMENICKE SLOZENICE Slozenice od dveju imenicaabitno imaja spejni vokal, kao u paro|bred, grado|nacetuik, puctko|imitradier. Ber, spojnog vokala su slozenice (Jos cede: poluslozenice) stranog porekla, ix turskog kao safuat-kule, iz nemackog, kan gas|ymaska, vizid hart, gemeral-merjor, w novije veeme éesto s prvim delom iz engleskog kan éarter-fet, vide o-igra i sh Slozenice od imenice i glagola uvek su stozeno: sufiksalne (SST), Najéek¢e imajur nulti suliks, kato beo- do lorn (bvod +-0- + lonliti) +-@), rukalpis, fuedo}2der, Kiso|bras itd; javijaju se i sufikesi (aye (staklojrez-cec, zakonoldav-ac ite), -a (muskog toda: iteto|éin-a, Krvolpii-a, drvoldelj-a) | deugi, Od prideva i imenice retko su nesufiksatne (prnolmoe. Beolgrad), a ede SST (crveno|koz-ac, malo\gracd-anin, belo}ti-ka inl). Zamenica + imenica: ovde spadlaju mnogobro} ne sloZenice s pevim delom sanro-, od zamenice sim Potusinienice Dynimenivke Stodenicws SSeeimenicam {samojobmara, xama| vol scarra|canistenjeite.}i por ka na sve. (sve| mot, svo|znanje) Broj + imenica: dvolbroy, tro|fist, Cetvoro|agiio SST: deo|kol-ica, trajnoz-ae, tro]mesec-je itd. Sliene ‘ovima su slnzenice 3 prvim elementam pohi-", npr polulkrug, paturirak, polelpraizead 13h, Glagal + imenica: ove slozenice uglavnont zn: vvaju fjudska biéa, npe palilkuda, derifkeza, vrtilrep, ve ‘ko predmete (npr. vadiféep). Nazivaju f slodenice, jerje prvi deo nastan odimper jednine nai (pa, deri Vrti}, nekt put i vel imperative na sige se ghas j gubi. kao uw reeebilbriga, tse | tur. ‘Prilog + glagol + sufiks: 5 nultin sufiksam kaa u pravolpis, daleka|ved, ili x drugim sufiksima, kao krivolAlet-nik, pravolsud-e (prava + suckiti) +-je) itd. 17.4. PRIDEVSKE SLOZENICE Imenica + pridev: krve)zedan, vatro)stalay itd, Imenica + imenica + nulti sufiks: éoncko|fit, svélo| rer itd, Imenica + glagol + sufiks: spaso|aas-ar, dobro} Itoar-au, odileloe-an ity mnivollinb-in, zimolgroz-djie itd Pride + imenica + sufiks: raziro|pest-aie, ostro) juun-an, prostolduian itd; dovialgrad-skt, spoljao| |poling-ké itd.; mnlado|lik, sedo|kus, prazorolglay, basa] [nag itd. (ult sufiks). Pridev «pride: gluvo| mem, svetlo|pl cro- nt, kalturno-uumetaiéke itd Zamenica | pridey: sama|zaiovoljan, samo|po- seca itd ‘Zamenica + imenica + sufikes: svofe| rst-an, svi} [rud-an, svefstovesr-ski, ovo|zemadp-ski itd. {poluslo- "Od abuzotiva nekadasnje tavenle pala (~ padovina, kok $0 danaseupateebljava nepramenena, kan pelos (np Zen clase prota plate) Neki gramatifarisvistavaju oblik pali- med peels, Steen lagotom S pesto later 23| 214 = Braj+imenica +sufiks:jedio|snrer-an,dvo|seb-ar, trodel-an, stolprocent-an itd: jednolpartit-si, exo [ceturti-ski itd :trolcifi-en, dvo|sinist-en itd.; (srednim beojem:) prva)Ales-an, trecerazred- a it Polu- + pridey: polulenriay, patulprazan itd. Prilog 4 pridev: punolmastan, opstelnarodtit ites (s slagolskim radnim pridevam:) dobro|desea, navo|iras tai itd (§ glagolskim trpnim pridevom:) takalzvaat, vine.go|pestovani td Prilog. + imenica + sufiks: smogoltjud-an, smalo| lkrescin, vike)stod-ain ite Prilog + glago! + sufiks: spore 0=-ni,lako|ntsl-en 17.8. GLAGOLSKE SLOZENICE Sloéenih glagola ima znatno manje nego stogenity ime- nica i prideva. Neito Cesée se javljaju samo Uri tverbena tipa imenica + glagok rulo|voditi, begolhuliti, dan} Lewbae ita, zamenica + glagok sno|upravijati, samolfinan- strat se ite; prilog + glagol: 2lo|upotrebiti, krivoltvorite itd, Us to, pojedini glagolt sastavijeni su od pretiksa 6-8 priloskam | glagolskor osnovom, kao o-2lejedit. o-mala|vasiti, o-dtegol vlaciti, Od jib treba raclikeovati one kao o-clovalj-iti, u-dvastrac-it, oo-jedmostav-ith, koji takode sadrée po dve leksiéke osnove, ali nist slazeni nego prefikyalno-sufiksalni, ivedeni iz slobenih prideva.zlo|vedj-am, dvalstruk, jedio|sterv-cie sl 17.6. SLOZENICE U OSTALIM VRSTAMA RECI Kompoziciia postoji i kod zamenica, brojeva i had ne- promentjivih vrsta reéi, ali tu je ona tesno poveeana sa anagenjem, usted éega smo na njernaisli yee pr upeznavanja § tim yestama redi uv marfolog sina. kod neodredenih zamenica videli-dar keom formante &, jib, Me sva- $a upitnem zamenicom, kao w ifhekav, ales, neldiié sealho 4 sh (V. 7.6, 746.1). Brojevi su gotove svi slozene roti, pa na printer bro} sedamsto pedeset. osant (758) saclr2i pet osnova ~ se dam, sto, pet, eset‘ asm, Za priloge smo wideli (10.5), da mogu biti slozeni od predloga s drugom reéju, npr, jcliutas, nalvelita, zalmalo i sl; mogu sadrdatl iste formante kao i neodvedene zameniee, pr. m[Rreda, syakako. Znagenje neodredenosti imaju prilozi sredu plikacijom degete { = poreegde) i katkact { = pamekad), kao | paluslodenice od dva sliéna priloga Aako-tako, mansje.vike, kad-tad ish Medu nepravim predlozima mozeme razlikovati dye grupe slozenica. Jedni, kao iz)nad, és|pod, islpred, iclmedc i dr. sastavijeni si od po- dva prava predloga: po znaéenja su jednaki prostiny predlazina sad, pod, pred, medu, ali, dok avi id sa instrumentalom, slozent predlog tradi genitiv (nad zemsljonr = isnad zens), Drugu vrstu sloZenica cine spoievi predloga sa imeni- com, kao nalvrh, polurh, a|kraj, ulynesto, sralynesto. polput itd, takade 5 genitivarn. 215 dameniee Deojersn pride Slostemtgroilors18. KONVERZIJA Konverzijom {pretvacanjem, peeabrazbom) nazivamo prolazak redt iz jedne kategorije u drugu bez chedavanja hilo kakvih afikea, Tsj natin tvorbe, uabiajen na pri mer wengleskom, u srpskom je daleko manje zastu- plier nego ostala tr Na osnovu toga u koje wrstu ree prelazi raalikuje~ mo. poimenitenje (supstantivizaciiu), popridevijenje (adjektivizactju), prelazak w priloge (adverbijalizaciju) iprelazak-u predloge (prepozicionalieaciiu). 18.1, POIMENICENJE UJ imenice prelaze pojedini pridev), zadréavajuci samo jedan od tri roda. Promena pe padedima walavnom i dalje astaje pridevska, uz neke inuzetke koje Gemo wir oti nize. U mugkam rodu poimenizeno je dragi (gen. dra gogla): naziv 28 volienog muskarca, up. nem. der Lieb ste, ft chéri; odatle je i musko ime Dragi), dezurni, biiznjé (rcligiozni termin), pancka tituls kao preswetli, veledassi itd, Poimeni¢avaju se i glagolski pridevi, kao optuieni, pretpostavijend, patéinjeni, predsedavajuct, _glavnokomandujuct itd. [prezimena kao Crajanski, Rack, Masicki, wk éujuci ana i¢ drugih slovenskihy jezika (Cajkovski, Stravinski, Paderevskt itd), po postanku su pridevi i zadriavaju pridevsku promenu: gen. Crnfanskogta), dat. Cenjanskome) itd, Prerimena sa prisvojnim pridevskim sufiksom ‘avi-ev, npt. Miljanay, Markov, Deléev, dekliniraju se ‘kao imenice, dakle Miljariovea, Mibjanavs ite. Ipaky in Gani vr Samyuesite Mii tot 217strumental, bar kod domacih, prezimena, obiéne: pridevski nastavak -1m (Méjanovio), dok se za ruska prezimena javlia i imeniéki 1 pridevski instramental (Korsakovor i Korsakovim) 18.1.1. U denskom rodu poimenicena je draga, ana logne gore pomenutom dragi (up. nem. die Lichste, fi: cherie: adatle je 2ensko ime Draga), xatim: snldida (= nevestab, geometrijski termini prava i fava (= pra va linija, kriva linija) itd. Promena ovde oseilira tzmvedue pridevske i imenicke, éo se viet pe obliteu dativaloka tiva: veram svojof drago}, alt vera gospadi Dragi {inne}, miaddof i meat, tacka ne grave) alii nee pravi, 2a ime ha dréava i pokrajina, kao Engleske, Cetka, Nemacha, Backa, promena je iskliucivo pridewska (u Nenradkap itd.). Zenskog roda je i poneko ime grada, kao Makar- ska (te Makarskoj), Grocka, Bijele id. 18.1.2. U stednjem rodu najvaznija su poimenitenja dobro | sto. Promena je uglaynam imeni¢ka, kaa sta vi dimo po abliku instrumentala (npr. fa to soatracnn vel ‘tra sland) i penitiva mnottine, koji glasi debi, zeila (s Aepostojanim 4, kao za imenice tipa ebro, v. 54.2.1) 18.2. POPRIDEVLIENIE © popridevijenju mozere govoriti hada glagolski pei- levi (lj. participi) postarnn pravi pridevi, sto se vidi po moguénosti da stoje uz imenicu kaoatributi. Za typni pridev (pasivni particip) takva upatreba je u principu uvek moguéa, pa imamo bezbro} primera, kao pobedeni neprijatelj, izmenjeni ustovi. otvoren precor, kuvamo meso, prodata roba itd. Nekl pridevi, kao razuzclan, sabacen, usidjen, wklet | sl, danas su mnogo ol nego glagoli od kojibt su postal Deak cand 18.2.1, Od radnog prideva (aktivnog participa) atri butivna upotreba je moguéa samo uw manjem broju slucajeva, obicna tamo gde se iztadava vidljive prome- njeno stanje ii esobina, npr. ovsrsavele reske, promakti las. advasle Sena, zaspalo dete, postelo lisce, cardall not | sh, Katkad pridevska upotreba povladi 2a sobom. suienje macenja, Kaze se npr, ali harac u smistu bor: a koji je poginuo w ratu, ali nije mogude ‘pale covek namesto Caves koji je pao (npr. na stepenicama), Svi ovakyi pridevi su u boljim recnicima zabeleFeni pod posebninn odrednicama. 18.2.2, Pridevi na ci -c, -€e (kag u suetledi aarpis, svetleéa reklama, odgovarajuci smesta}, adgovarajuce izmene i 41.) takode spadaju pod konverziju ukoliko se smatra da su postali od glagélskog priloga sadainjeg na ‘Ako pak trotirama -ci kao suits (up. rusko out wast, 1420), Kojt se o muskom rodu jednine slaéajno podudara 5 glgalskim prilegom, onda cema takve prideve svestati medu sufiksalne (v. 15:3.1.8), 18.3, PRELAZAK U PRILOGE Prelazak u priloge (¢ redovna i Siroko rasprostranjena pojava, Kao sto smo videli t 10-3, prilozi mogu postati ‘od stednjeg roda jednine opisnih prideva (npr. One tiho govori), ukljuéujuci i glagolske trpne prideve (npr Gledao jus je zaljublfeno). ili od pojedinih prideva na ki (-éki, -Ski), gde kao prilog shuai muski rod jednine, sama bez dudine na krajnjem -i npr: Drugarské rie je posavetovan; politicki neprikindan}. ride nag Pellet od pielovn18.4. PRELAZAK U PREDLOGE Prefazak w predioge vieeli sme kod nepravih predloga 111-1 a6), koji su po pastanku prilozi ili imenice. SINTAKSABr 19. SINTAGMA, Sintaksa izudava povezivanje reel u reéenicu i njihove medusobne adnose, Manja jedinica od reee simtaygia, koje. definiéeane: kao spo} dveju ili povezanih po smisli | po gramatickim funkeijama Jedna ree w sintagrni je upravna (ili glavna, ili cen- tar'sintagme), dok druge od nj-zavise, Tako um) veri pas 2amenica moj pride vern zavise od imenice pets i ‘onati wspohaimenica u genitivs zavisi od ylagola imati 19.1, VRSTE SINTAGMI Na osnovu toga kojoj vesti vedi pripada upravna red, sintagme delimo na nekoliko tipova. Dva najyaeiija sx imenicke sintagme (ka w navedenam soy verni ras, ile izlozbu stika, ili Gar) sa lomarom) & glagolske sin- tagme, npr. mati uspela ii glasna vikatl. Mode se po- voriti (0 prisfovskim sintagmama (npr. sasbin logican) 0 priloskim (npe. esto spariie), Imenitka sintagma obavlja u reéeniei iste funkeije kao imenica (uporedt Mo) verni pas je zalajae | Pas je zatajco), glagolskea sin tagma jé predikat kao i pojedinaéni glayol, pridevska sintagma odreduje imenica kao i pride, prilotka sin tagma ima funkeije pritoga. U literaturi se srege i termin prediadica sintagma, xa spojeve kao 5 welikine zadovaljstven Il rgli sobe- Buduéi da takva sintagma sadréi predlog, a pe funkeljh nije jednaka predlogu nego prilogu, balji izray bi bio predlosko-padeina sintagma ili predlosko-padeina Konstrukeija. Uprzen ree 22319.2. SLOZENE SINTAGME Sintagme se u regenicl nadovemiju jediia na drug, all se rlo esto i uklapaje jedna tt drugu. U tom sluéaja govorimo a slozenoj sintagmi. Primera radi, lorena #lagalska sintagma otvoriti fabriku plasti¢nog posuda sklopliena je od glayolske sintajme orvurit fabrike (upra- vna ree: otvoréti), imeniéke sintagme fabréka posi (upravna ree: fabrika) | imenicke sintagme plascicna poside (upravna ted: poste), Pi eS 20. PROSTA RECENICA 20.1, DELOVI RECENICE. Regenicu je lakse prepoznati nego je teorijski defini- satt (uobiéajena leksikografska definicija, wmisae isa zana recimas, nedovalina je precizma zi potrebe gramati¢ara). Bitna osobina recenice, po ker) se razli Kuje-od sintagme, jeste da iskazuje veru predikata (koji je uvek glagol ili glagolska sintagma) sa subjektom {regu il sintagmom:o kojo} predikat gover). Subjekt i predikat su dva osnoyna elementa recenice. Recenica koja sadréi samo njih, mpe, Vox Aasnis w Shalskiin ge3- matikama se naziva prostom recenicom, dok je prosta progirena ona koja sadr?i i druge rei (dodatke sub- jektu, predikatu ilii jednom i drugora), npe. Vox iz Nida danas prii(na kasni. Za avin drugim terminom nema stvamne potrebe, posto 1 praksi velika wecina reéenica sadrti i druge reci osim subjekta | predikata, Gime se bitna ne menja korakter recenice. U tom smislu, svi iskaz s po jednim subjektom j jednim predikatom nazi- amo prostom recenicom, za razlikwod slodene (v, 21.1 i dalje). koja jespoj vise prostih recenica Pored subjeleta i predikata, u regenict raztikujeme i dopune, priloske vdredbe, @ kaw posebnu vrstu do datake-atribut { apaziciju 20,2, SUBJEKT Gramatichi subjekt (20 raztiken Od logizkag. 22 koji nize, 20.2.2) uvek jew nominativu, Ulogusubiekta moze imati imenica (Voz kasni), imemigka sintagma (Sedni ca upravuog odbora je w toku; Te godine je poten Pred swetski rat) ili imeniéka camenica (ai ée & pomact: Ovo je poklos: a vas; Stat se logodtilu?),a ponckad | bro} (Od cele etruzine ustao je sano feclan). Prastitat isk 225226 . 20.2.1, U mnogim reéenicamn subjekt nije iskazan. Tis s¢ ne protivi malopredanjem rakijucku da su subjekt | peedikat dva osnovne clementa regenice, jer subjekt postoji i tada, samo sta nije tzgovoren ili mapisan nego se npodrazumevas (prema aobi¢ajenom skolskarn ter: mini), Te biva u dva sluéaja: {3)-Aka je predikat u prvom ilideugoo lieu jednine ili mnodine, sam glagolski oblike pokazuyje da je subjekt jiu te, mi, oclnosno vi, pa liénazamenica nije nue, npr= Cokacw te pred kucom Varaé s Poenajete It oven éoveka? ‘Zamenicabiseupotrebilasamoakose naglasavavisilac radaje-tpe: Ovde ja odlacuen) a Cesto i uz enkliticke ob like wagola ft, budués da oni ne mogu doei na potetak reenice (npr. Mi sro zie opozictjc; Tx genie (b) Subjekt u treéem licu moze se nalaziti u neko} od prethodnih recenica i w recenici sapovornika, npr! (Neén vige da gajim Ramelije.) Zahtevaju previge vede, (— Je li tu vlastik nadnje) — Naan je. Subjekt potpuno izostaje at berli¢ninn (besubjekat- skim) regenicama, gee vrtilac radnje nije odreden, npr: Svide; Hladno je, Dobro se Sivi (v9.9.3) 20.2.2, Logi¢kim subjektom nazivame onu imenicu, zamentcu ill imenichu sintagmu koja oenacava taver rad- nje il nosio« a situaci, ali koja nije nominative nego us nekom dragem padedu. To mogu biti sledeci padeti (a) Genitiv, uz bit ii toad, w:znagenja postojanja ili nepostojanja, npr Billo je desta jd na Setaliste Bice velikil izmenadenpa. Ima dirane za sve, Nema tikakvili probtcinad™ MU putvatin|retemie, ea bre ee nmmtnativg mp: fa estan poder imeniee w jedning, uponsebice Retenkee bee subickus 227 (b) Dativ; wx bezliene glagole ili glagolbke izraze samagavaju.neke subjektivno oseéanje, npr. — Kako vam je oxde? ~ Lepo ante Vojnicima je hladno. Detetu se spava, (e) Akuzativ, w2 ditt sa imenicom ali ux neke gla itole koji izrazavaju subjektivno (najéese negativno) ose€anje, npr: Sve ma je strab. Sram neka dr bude ~ Zaite nije dogao? — Mezelo ga je, 20.3, PREDIKAT Obavemi sastojak prédikata je glagol. Ukoliko ne sad rita osim glagola, u prostom ili skazenom oblikes, nazi~ vamo go glagolski predikat, kao u primerina: Zveni wlefon. Jutros snra se okrpadé w rec 20.3.1. Imenski predikat se sastojé od glagolo iti, nenh! za koji kazemo da obavija funkciju kepule (spone), i prot druge ree) koju nazivamo imenski deo predikata, Ts druga ree mode biti imenica: Moj brat jeirzenien pridey: Predavanie je bilo Ariatho, prilog: Moja leuéa je bli, zamenica, imeniéka ili pridevsks: Janisam fi Sve su Zene takves brok Cetiei {tei su sede Kaoimenski deo predikata mo/ese javitiisintogoua ‘ad pricteva § imenicom u, genitive Deda je uvek bio dobre vole228 ili predlogka sintagma: Narukvica je od sredra Podaci su ar Awmpjieteri. 20.3.1.1. Pridev kao imenski deo predikata mora biti U neodtedenon vidu (¥, 6.2), npe: Vas predlog je cani- inijiv. To, naraxno, ne vazi va prideve kojt imaju. samo ‘odredent vid (npr Ova avion nije mlazné ), medu koje spadaju i svi komparativi i superlativ: Drugi repih je vec: Vas predtog jo metjzanimljivigt). 20.3.2. 1 glagolski | imenski predihat slazu se sa subje- ‘tom u rodu i broju: Avion/Ptica leti Avioni/Ptice lete “Avion je leteo Avioni su leceli Prica je letela Ptice su fetole Avion je bra Avioni su brai Ptica je brza Ptice su bree leuzetak su recenice § pokscnom Zann ilagolom biti, ipa Qeo je mujer derka (v. 7.3.2) icom i 20.3.3. Imenskom predikatu je slidan predikat s ka- pulativnim glagolima, ( glagolima nepotpunog za

You might also like

• Glasnik BR 37

  

  Document31 pages

  Glasnik BR 37

  Milenko

  No ratings yet
• Brochure Geotextile

  

  Document2 pages

  Brochure Geotextile

  Milenko

  No ratings yet
• Rad Lokalnih Samouprava Prema OSCE-u

  

  Document114 pages

  Rad Lokalnih Samouprava Prema OSCE-u

  Milenko

  No ratings yet
• • Magazines
  • Podcasts
  • Sheet music
• Uputstvo Instalacije

  

  Document1 page

  Uputstvo Instalacije

  Milenko

  No ratings yet
• Lokacijski Uslovi Saobracajni Prikljuci

  

  Document1 page

  Lokacijski Uslovi Saobracajni Prikljuci

  Milenko

  No ratings yet
• TL-Sika Screed Rapid

  

  Document2 pages

  TL-Sika Screed Rapid

  Milenko

  No ratings yet
• Stopa Rasta 07 08 2014 15 PDF

  

  Document1 page

  Stopa Rasta 07 08 2014 15 PDF

  Milenko

  No ratings yet
• Rad Lokalnih Samouprava Prema OSCE-u

  

  Document114 pages

  Rad Lokalnih Samouprava Prema OSCE-u

  Milenko

  No ratings yet
• 1547-Obrazac PPI-4 PDF

  

  Document4 pages

  1547-Obrazac PPI-4 PDF

  majap270694

  No ratings yet
• Popravke Kolovoznih Konstrukcija

  

  Document232 pages

  Popravke Kolovoznih Konstrukcija

  Anonymous dK9Qi2Xj

  No ratings yet
• Novo U Matematici

  

  Document25 pages

  Novo U Matematici

  Milenko

  No ratings yet
• Rad MR

  

  Document7 pages

  Rad MR

  Milenko

  No ratings yet