dr B. Dimitrijevic1 dr N.

Fabris 2

Kljucni faktori uspesne tranzicije

Rezime

Sa raspadom SEV-a nestale su centralnoplanske privrede i zemlje istocne Evrope krenule su u tranziciju ka novom sistemu. Uprkos slicnim privrednim strukturama i sistemskim karakteristikama bivsih centralnoplanskih privreda i siroko prihvacenoj saglasnosti o glavnim ciljevima transformacije, postojali su razliciti pristupi kako u pogledu reenja koja su preduslov za izvodjenje transformacije, tako i u pogledu redosleda poteza. Grupa PUT je kompletirala reforme, uspeno prevazila tranzicionu krizu i dosla na korak od clanstva u EU. Medjutim, postoji veliki broj PUT koje su danas u mnogo tezem polozaju nego na pocetku procesa tranzicije. Pitanje koje se samo po sebi postavlja je da li su takvi rezultati posledica loe vodjenje ekonomske politike? Postoji mnogo razloga koji ukazuju na to da su eksterni faktori (finansijska pomoc i otvaranje zapadnih trzista) imali kljucan uticaj zasto su neke privrede u tranziciji (PUT) uspeno prevazile tranzicionu krizu, a neke se nalaze u mnogo tezoj situaciji nego na pocetku procesa tranzicije. Cilj ovoga rada je da odgovori na pitanje do kog stepena je ekonomska politika delovala kao faktor ubrzanja privrednog razvoja, a do kog stepena je to rezultat eksternih faktora.

Kljucne reci: tranzicija, ekonomska politika, strane direktne investicije, platni bilans.

Abstract

By disintegration of COMECON centrally planned economies seized to exist and moved into transition towards a new system. Besides certain similarities in structure of

1 2

EKOHOMCKII cpaKyJITeT, EeOrpa,!. EKOHOMCKII cpaKyJITeT, EeOrpa,!.

former centrally planned economies and a broadly accepted agreement on the main goals on transition, there are different approaches and different solutions of the transition and, consequently, after almost a decade of transition, individual countries are on various levels of economic development. A group of countries have successfully overcome transitional crisis and came close to the membership to the European Union, but there is also other group of countries which are in much worse position than at beginning of the process of transition. The question that arises by itself is whether such results are the consequence of unsuccessful economic policy? There are many facts that show that external factors (financial aid and opening of western markets) was one of main reasons for some economies in transition to successfully overcome transitional crisis, and some others are in much worse situation than they were in the beginning of process of transition. This work aims to establish to what an extent economic policy acted as a factor of accelerated development and to what an extent it was the result of external factors.

Key words: Transition, Economic policy, Foreign Direct Investment, Balance of Payment.

Uvod

Sa raspadom SEV-a nestale su centralnoplanske privrede i zemlje istocne Evrope krenule su u tranziciju ka novom sistemu. Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je definisala tranziciju kao proces izgradnje triisnih ekonomija koji zahteva stvaranje

triista, triisno orjentisanih preduzeca i finansijskih institucija tako da se konkurentskim interakcijama izmedju proizvodjaca i potrosaca usmeravaju proizvodnja i investicione odluke. Tranzicija, takodje, zahteva veliko preorjentisanje uloge vlade od komandne i kontrolne funkcije u ekonomiji ka stvaranju triista i povecanju njegove efektivnosti kao arbitra uspeha i neuspeha u ekonomiji3. Svetska banka smatra da proces tranzicije obuhvata: privatizaciju, prestrukturiranje preduzeca, cenovnu liberalizaciju,

EBRD Transition Report, 1997.

spoljnotrgovinsku liberalizaciju, liberalizaciju kamatnih stopa, vodjenje antimonopolske politike, reformu bankarstva i stvaranje finansijskih trzista i finansijskih institucija4. Sa zapocinjanjem tranzicije nastao je period euforije i ocekivanja da ce doci do brzog privrednog rasta i poboljsanja zivotnog standarda. Medjutim, pojavila se tranziciona kriza koja je po svojoj duzini i dubini nadmasila ocekivanja i najvecih pesimista. Pokazalo se da centralnoplanski sistem koji je u Zajednici nezavisnih drzava (ZND) funkcionisao 70 godina, a u drugim privredama 45 godina ne moze biti uspesno zamenjen u toku noci. Danas, nakon jedne decenije tranzicije samo tri zemlje su uspele da dostignu nivo proizvodnje pre tranzicije: Slovenija, Slovacka i Poljska. Zbirno posmatrano PUT su u 1998. godini ostvarili samo 65% GDP-a iz 1989. godine. Otvoreno pitanje je da li je ovoliki gubitak drutvenog proizvoda neminovna posledica tranzicione krize ili predlozene terapije za njeno prevazilazenje. Medjutim, poslednjih godina jedna grupa PUT je pocela da ostvaruje impresivne stope rasta, kompletirala je reforme i priblizila se na korak od clanstva u EU, dok se velika grupa PUT i dalje nalazi u zoni negativnih stopa rasta i u situaciji mnogo tezoj nego na pocetku tranzicije5. Imajuci u vidu da su zemlje sa slicnim reformskim merama ostvarile bitno razlicite rezultate, autori ovog rada smatraju da ekonomska politika ima ogranicene mogucnosti, odnosno da nije kljucni faktor uspesne tranzicije. Ekonomska politika ima znacajnu ulogu u makroekonomskoj stabilizaciji i kreiranju trzisnog ambijenta, ali u svim uspenim primerima tranzicije ona je bila pomognuta sa spoljnom finansijskom

injekcijom (pre svega u vidu stranih direktnih investicija) i otvaranjem zapadnih trzista.

Izbor strategije tranzicije Uprkos slicnim privrednim strukturama i sistemskim karakteristikama bivih centralnoplanskih privreda i siroko prihvacenoj saglasnosti o glavnim ciljevima

World Bank - World Development Report: From Plan to Market, 1996. Taoe1a or. ) u aneKsu i1ustruJe naJvazniJe naKroeKononsKe inaiKatore izaoranin 1:'L1.

transformacije, postojali su razliciti pristupi kako u pogledu resenja koja su preduslov za izvodjenje transformacije, tako i u pogledu redosleda poteza koji se moraju vremenski rasporediti po fazama. Jasno je da mere moraju biti osmiljeno planirane po fazama jer su njihov intenzitet i redosled izuzetno znacajni za uspesnost procesa tranzicije. O kontraverzi ok terapija versus gradualizam se vode politicke i intelektualne debate vec duzi niz godina. Medjutim, treba imati u vidu i sledece: a) ne postoji precizna definicija ta je ok terapija, a ta gradualizam, kao i koje instrumente podrazumevaju, b) nijedna zemlja ne zeli da prihvati sok terapiju (zbog verovanja da postepeni prelaz bar u prvom trenutku ima manje socijalne i ekonomske troskove), ali sve zemlje zele da budu tretirane kao da primenjuju ok terapiju, c) podelu procesa tranzicije na etape sa stanovita primenjene strategije; na pocetku procesa tranzicije Madjarska je smatrana kao primer gradualistickog pristupa, a Poljska kao primer sok terapije, medjutim danas ne postoje neke bitnije razlike izmedju ove dve zemlje6. Gradualisti obicno isticu da se strukturne reforme ne mogu sprovesti preko noci (privatizacija, bankarski sistem i finansijska trzista) i da ukupni troskovi tranzicije u procesu sok terapije mogu biti veci. sok terapija predstavlja intelektualnu i politicku privrzenost monetaristickoj, neoklasicnoj viziji, zajedno sa spremnoscu za radikalni raskid sa prosloscu7. Zagovornici sok terapije isticu da je tacno da strukturna reforma zahteva vreme, ali da je njena efikasnost pojacana brzo sprovedenom stabilizacijom, kao i to da dok je koncept ok terapije teoretski objanjen, jo uvek ne postoji teorijsko objasnjenje gradualizma. Neke zemlje primenjuju razlicite strategije u razlicitim fazama promena8. Krupne debate su se vodile i o redosledu poteza u tranziciji sledeca tabela ilustruje predlog pojedinih autora o redosledu poteza na pocetku procesa tranzicije. Tabela 1. Redosled poteza u procesu tranzicije
Autor Stabilizaciona politika Cenovna Privatizacija Spoljno trgovinska Finansijska

Dabrowski M. - "Different Strategies of Transition to a Market Economy: How Do They Work in Practice? - 1996. 7 M. Lavigne - "The Economics of Transition: From Socialist Economy to Market Economy" - 1995. 8 Na primer Rusija je krenula ok terapijom. Postavljen je stabilizacioni program, ekspresno je sprovedena privatizacija, a zatim je iz straha od prevelikih socijalnih trokova dolo do usporavanja reformskog procesa.

liberalizacija Dornbusch Fischer Gelb Sachs Mckinnon Nuti Hinds Roland Rybczynski 1 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 1 1/2 3 1 1 2 3 3 3 3 3 2 3 1 3

liberalizacija 4 2 2 1/2 3 3 1 2/3 3

tr21tc:

5 4 4 4 2 3 1/3 1

Izvor: Overcoming Obstacles to Succesful Reforms in Economics in Transition, 1994.

Kakvu su stvarnu strategiju pojedine PUT izabrale (ok teraprija versus gradualizam i redosled poteza u procesu tranzicije) pokazuje tabela br. 6 u aneksu. Danas sa izvesne vremenske distance mozemo zakljuciti da izbor redosleda poteza (podrazumeva se da makroekonomska stabilizacija mora biti prvi korak) nije od presudnog znacaja za uspeh tranzicije vec je mnogo vaznije biti dosledan u sprovodjenju izabrane strategije i to pre je sprovesti. Glavna makroekonomska opasnost je povezana sa sistemskim vakumom; naime sistem rigidne komandne ekonomije vie ne funkcionie, a trzisni mehanizam je nedovoljno razvijen da bi bitnije uticao na ponasanje preduzeca. Ovakav sistem poluplanske-polutrzisne ekonomije, ili ni planska ni trzisna ekonomija nema koordinacione mehanizme tako da kontraverznim rezultatima. Empirijski podaci potvrdjuju da su zemlje koje su imale odlucniji prilaz procesu tranzicije blize nivou drustvenog proizvoda koji su imali pre pocetka tranzicije, da imaju manju nezaposlenost i nizu stopu inflacije9. Rezultati koji su postignuti u privredama koje su koristile pristup spore tranzicije su prilicno obeshrabrujuci. U zemljama koje su koristile ovaj pristup (Rusija, Ukrajina, Belorusija i dr) i dalje su prisutne nestaice (zbog delimicne liberalizacije cena), visok nivo inflacije, odnosno hiperinflacije, opadanje proizvodnje, platnobilansni deficit i dr. problemi. Samo Slovenija i Madjarska, od svih privreda koje su koristile gradualisticki pristup, su izbegle ove negativne konsekvence zato sto su krenule iz bitno drugacije makroekonomske situacije (liberalniji sistem na pokuaje regulacije rezultira sa

De Melo M. i drugi From plan to Market: Patterns of Transition - 1996

spoljne trgovine, delimicna liberalizacija domacih cena, razdvojenost poslovnog i centralnog bankarstva i dr).

Makroekonomska stabilizacija

Pitanje koje se postavlja je da li je makroekonomska stabilizacija bila moguca u centralnoplanskim privredama. Teorijski odgovor je da jeste jer cvrsta fiskalna i kreditna politika smanjuju inflaciju i deficit platnog bilansa. Medjutim, izmedju trzisne i centralnoplanske privrede postoje krupne razlike u domenu mikroekonomske inicijative, pre svega, zbog postojanja mekog budzetskog ogranicenja. Monetarna restrikcija sprovedena bez drugih komplementarnih mera ni u jednoj centralnoplanskoj privredi nije dala zeljene rezultate, tako da je praktican odgovor na prethodno pitanje negativan. Sa zapocinjanjem procesa tranzicije nestala je prikrivena inflacija i ona je dobila otvoreni oblik. Osnovni uzroci inflacije su: 1. znacajan budzetski deficit tokom 80-ih godina i pocektom tranzicije, 2. monetarna prezasicenost ispoljena nestasicom roba i viskom novca, 3. proces liberalizacije koji je cene oslobodio kontrole, pa je dolo do njihovog rasta u tranziciji, 4. ok ponude pad proizvodnje tokom tranzicije, 5. eksterni okovi, 6. porast trokova proizvodnje (rast nadnica, visoke kamate, rast uvoznih cena, rast cena inputa oslobodjenih kontrole), 7. neefikasna privredna struktura, 8. politicki faktori (politicka nestabilnost, nestabilne vlade i prevremeni izbori, trajkovi i pritisci i dr.)10. Prvi primer makroekonomske stabilizacije je sprovela Poljska 1990. godine (ovaj primer su kasnije kopirale druge zemlje). Sutina projekta je bila okretanje ka delovanju trzisnih zakonitosti u vidu sok terapije kojom bi se zaustavila hiperinflacija, smanjio budzetski deficit i inicirale strukturne reforme. Ocekivalo se da ce reforme obnoviti

interna i privuci eksterna sredstva i da ce recesija kao posledica toga biti prevazidjena u roku od jedne do dve godine. Stabilizacioni programi i u najuspenijim primerima su dali rezultate daleko ispod ocekivanja: proizvodnja je opala mnogo vise nego sto se ocekivalo, strukturne promene su kasnile, a zivotni standard se pogorsao.U zemljama (na primer biveg SSSR-a) u kojima reforme nisu u potpunosti sprovedene jer se ocekivalo da se time delimicno amortizuje tranziciona kriza ostvareni su jo gori rezultati. Stabilizacioni paketi su u osnovi bili heterodkoskni sa nekoliko sidara, a najcesce su se sastojali od sledecih elemenata: 1. Cenovne liberalizacije preko ukidanja subvencija proizvodjacima i deregulacije odredjivanja cena; 2. Uravnotezenja budzeta preko eliminisanja mekog budzetskog ogranicenja i reforme poreskog sistema; 3. Restriktivne monetarne politike koja bi dovela do pozitivne realne kamatne stope i sprecila preterani rast cena nakon sprovedene liberalizacije; 4. Spoljnotrgovinske liberalizacije koja sa jedne strane deluje kao faktor povecanja konkurentnosti domace privrede, a sa druge strane kao sredstvo demonopolizacije; 5. Politika dohodaka koja je imala za cilj da spreci inflacionu inerciju preko spirale plate cene; 6. Strukturne reforme koje su se ogledale kroz deregulaciju privredne aktivnosti, privatizaciju i prestrukturiranje preduzeca, reformu pravnog sistema. Rezultate ostvarenih stabilizacionih programa ilustruje tabela br. 8 u aneksu11. Kada su u pitanju "napredne PUT" (advanced countries in transition) mogu se izvuci sledeci zakljucci:

10

Kada je u pitanju ZND ovim uzrocima treba dodati jo: neadekvatnu monetarnu politiku u zoni rublje,
rerorni, popu1isticKu po1itiKu visoKin naanica, rast sive

JaK uticaJ Konzervativnin snaga protivniKa

ekonomije, korupcije i kriminalizacije privrede i drutva. 11 U radu se pominju tri grupe PUT u skladu sa klasifikacijom EBRD. rNapredne PUT r su dostigle nivo proizvodnje iz 1989. godine (konkretno nalaze se na nivou od 95% do 118% nivoa drutvenog proizvoda iz 1989. godine). rPUT sa umerenim progresom u tranzicijir karakterie da su jo uvek dosta daleko od nivoa proizvodnje iz 1989. godine (konkretno nalaze se na nivou od 65% do 78% drutvenog proizvoda iz 1989. godine). Bive Sovjetske repub1iKe, KoJe su u izuzetno tesKon po1ozaJu Jer Je vecina na nivou ispoa )U/ drutvenog proizvoda iz 1989. godine. Za vie detalja videti Transition Report 1999.

1. Stabilizacioni programi su se pokazali uspenim u obaranju stope inflacije i ozivljavanju proizvodnje; 2. Broj nezaposlenih je povecan u svim zemljama kao posledica smanjenja prikrivene nezaposlenosti iz perioda socijalizma; 3. Devizne rezerve su visestruko povecane u svim zemljama; 4. Trgovinski bilans se pogorao u svim zemljama; 5. Stabilizacioni programi nisu bili uspesni u smanjivanju budzetskog deficita, osim u slucaju Poljske. Kada su u pitanju PUT sa umerenim progresom u tranziciji (countries in transition with moderate progress) vaze slicni zakljucci. Medjutim, osnovna razlika izmedju ove dve grupacije je u cinjenici sto su "napredne PUT" mnogo ranije zapocele proces tranzicije i one su dostigle (Poljska i Slovenija prevazile) nivo drutvenog proizvoda iz 1989. godine ili su ostvarile najmanje 95% njegovog nivoa, dok su PUT sa umerenim napretkom jo uvek dosta daleko od nivoa drutvenog proizvoda iz 1989. godine. Za ZND se mogu izvuci sledeci zakljucci: 1. Nije doslo do ozivljavanja proizvodnje (osim u Uzbekistanu), tako da je vecina zemalja iz ove grupacije na nivou manjem od 50% drutvenog proizvoda iz 1989. godine; 2. Nezaposlenost je povecana u svim zemljama; 3. Stabilizacioni programi su se pokazali uspeni u obaranju stope inflacije; 4. U vecini zemalja budzetski deficit je i dalje prisutan, ali je smanjen; 5. Povecane su devizne rezerve; 6. Teret spoljnog duga (external debt/GDP) se povecao u svim zemljama osim Rusije. Ukoliko posmatramo ostale reformske mere (privatizaciju, liberalizaciju domacih cena, spoljnotrgovinsku liberalizaciju i razvoj finansijskih trzista tabela br. 2) mozemo uociti veliko zastojanje ZND u svim posmatranim varijablama. "PUT sa umerenim napretkom za naprednim PUT zaostaju u razvoju finansijski institucija, dok su ostale reformske mere sprovedene na slicnom nivou.

Tabela 2. Progres u tranziciji

Zemlja
LesKa 1ovacKa

Slovenija Poljska Madjarska Prosek za napredne PUT Bugarska Hrvatska Makedonija Rumunija Estonija Letonija Litvanija Prosek PUT sa umerenim progresom Prosek ZND12

Udeo privatnog sektora u GDP-u u % 80 75 55 65 80 60 60 55 60 75 65 70 -

Cenovna liberalizacija 3 3 3 3.3 3.3 3.12 3 3 3 3 3 3 3 3

Spoljno-trgovinska liberalizacija 4.3 4.3 4.3 4.3 4.3 4.3 4.3 4 4 4 4 4.3 4 4.09

Finansijske institucije 3.15 2.5 3.15 3.5 3.65 3.19 2.35 2.65 2.35 2.35 3.35 2.65 2.85 2.65

2.67

2.67

1.64

Izvor: Transition report, 1999. Da li je postojao Maralov13 plan za Istocnu Evropu Imajuci u vidu da se sadrzaj tranzicije nije mnogo razlikovao izmedju naprednih privreda u tranziciji i ostalih privreda, narocito PUT sa umerenim napretkom, postavlja se pitanje da li su postojali i neki drugi eksterni faktor koji su uticali na ubrzanje privrednog rasta u naprednim PUT. Ukoliko pogledamo priliv stranih direktnih investicija (SDI) uocicemo ogromnu razliku u prilivu prema grupama (tabela br. 7 aneks). Iz tabele se vidi da su napredne PUT14 privukle daleko najvie SDI preko 55 milijardi USD, PUT koje su ostvarile umereni napredak su privukle neto preko 10 milijardi, a ZND neto preko 30 milijardi USD. Medjutim, da prikaz ne bi bio zamagljen razlicitim brojem i razlicitom velicinom posmatranih grupa, kao indikator se moze koristiti ukupan priliv SDI per capita.

12

3H,IJ yKJIjyJyje: ApMeHIIjy, A3ep6ej,!JaH, EeJIOpyCIIjy, Ka3aKCTaH, KIIprIICTaH, NOJI,!asIIjy, PyCIIjy, Ta,!JIIKIICTaH, TypKMeHIICTaH, YKpajIIHy II Y36eKIICTaH. 13
1:'onoc KoJa Je aoae1Jena neKin 1:'L1 ina s1icnosti sa \arsa1ovin p1anon

pre svega teznJa aa se grupa

evropsKin zena1Ja privuce zapaanoJ PnericKoJJ interesnoJ sreri, a1i i aosta raz1iKa. 14 Slovenija je iskljucena iz ana1ize Jer Je po svon nivou privreane razviJenosti vise 1ici1a na nanJe razviJene c1anice t:L nego na 1:'L1.

Napredne PUT su privukle u posmatranom periodu 857 USD SDI per capita, PUT sa umerenim napretkom 504, a ZND 107. Sledeci interesantan pokazatelj moze biti kretanje spoljnotrgovinskog deficita. Tabela 3 Spoljni dug PUT15
Zemlja Poljska Madjarska
Ceska i Slovacka

Spoljni dug u 1989. 40.2 19.2 8.5 67.9 9.0 4.0* 2.0* 0.830 0.015 15.845

Spoljni dug u 1998. 45.0 26.7 35.5 107.2 10.101 8.197 9.611 1.4 0.874 30.183

Razlika 4.8 7.5 27 39.3 1.101 4.197 7.11 0.828 0.859 14.733

Napredne PUT (ukupno)

Bugarska Hrvatska Rumunija Makedonija Albanija
Jugoistocne Pt1 (ukupno)

* - Procena Izvor: Kalkulacija autora bazirana na statistickim podatcima EBRD. Iz tabele se jasno vidi da se u naprednim PUT drasticno povecala zaduzenost u odnosu na period pre zapocinjanja procesa tranzicije, mnogo vise nego u PUT jugoistocne Evrope16. Imajuci u vidu da se spoljni dugovi po pravilu otplacuju dugi niz godina, reprogramiraju, deo otpisuje, deo otkupljuje na sekundarnom trzistu kapitala po znatno nizoj ceni (narocito ukoliko postoji podrska najmocnijih zemalja, a napredne PUT to nesumnjivo imaju) onda je spoljnotrgovinski finansijsku injekciju ubrzanom razvoju ove grupe zemalja. dug u osnovi predstavljao

15

L ana1izi nisu uK1Jucene oivse ovJetsKe repuo1iKe zoog nepreciznosti statistiKe oKo spo1Jnog auga pre 1aKoaJe u Jugoistocne 1:'L1 niJe uK1Jucena Jugos1aviJa zoog nepostoJanJa veroaostoJnin

raspada SSSR-a. podataka.

16

YKOJIIIKO IIOCMaTpaMO IIO CTaHOsHIIKy 3a,!yJeHOCT Ce y IIOCMaTpaHOM IIepIIO,!y IIOseJaJIa 3a OKO 600 $ IIO CTaHOsHIIKy y BHaIIpe,!HIIM nYTr, a y nYT jyrOIICTOJHe EspOIIe 3a OKO 360 $ IIO CTaHOsHIIKy.

Sa druge strane, pored finansijske injekcije naprednim PUT je obezbedjen

pristup zapadnim trzistima. Evropskim sporazum 1991. godine EU je otvorila trziste za Poljsku, Madjarsku i Cehoslovacku. Ovom Sporazumu su nesto kasnije prikljucene Rumunija (1993) i Bugarska (1994). Od sredine 1994. godine ovaj Sporazum je otvoren i za bivse Sovjetske republike, ali EU je za njih vise simbolicno nego stvarno otvorila svoje trziste. Dalje, kao kljucan uslov nediskriminatornog nastupa na stranim trzistima je clanstvo u STO. U punopravno clanstvo STO su primljene sve napredne PUT i njima je stavljeno u izgled clanstvo u EU, a od ostalih Bugarska, Rumunija, Kirgistan i Letonija. U punopravno clanstvo OECD-a su primljene Ceska, Madjarska i Poljska, a u clanstvo EFTE koja je bila pred gaenjem su primljene sve napredne i PUT sa umerenim napretkom. Tabela br. 4 organizacijama17. Tabela br. 4 - Clanstvo PUT u WTO, OECD i EFTA
Zemlja
Ceska

ilustruje clanstvo PUT u pomenutim medjunarodnim

EFTA * * * * * * * * *

WTO * * * * * * * * *

OECD * * *

Poljska Madjarska Slovenija

Slovacka

Bugarska Rumunija Kirgistan Letonija Lithvanija

Evidentno je da su napredne PUT imale veliku eksternu podrku u procesu tranzicije. Dilema moze biti zasto su bas ove zemlje izabrane za podrku18. Po naem miljenju postoje dva osnovna razloga:

17

0CTaJIe nYT HIICy JJIaHIIJ;e IIOCMaTpaHIIX OpraHII3aJ;IIja.

18

Takodje, ai1ena

noze oiti zasto su izaorane L1 i povecanJe spo1JnotrgovinsKog aericita Kao sreastvo, a

ne aireKtna ponoc Kao u s1ucaJu \arsa1ovog p1ana. 1:'ostoJe nis1JenJa KoJa isticu aa Je to uraaJeno ouaucnosti e1ininisa1a nogucnost povratKa na stari sisten. 1:'reKo L1

da bi se u

aeo privreae Je postao poa

 ekonomski - ove zemlje su prve krenule u odlucan proces tranzicije, prve su kompletirale reforme tako da je stvorena povoljna investiciona klima; politicko-kulturoloki - neposredno posle raspada SEV-a, PUT su se nale pred dilemom izbora modela privrednog razvoja. Zapadne privrede reene da eliminisu mogucnost povratka na stari sistem odlucile su se za pomoc onoj grupi zemalja koja je prva krenula u reforme ka trzisnom sistemu19. Sa druge strane ova grupacija zemalja je geografski bliza EU, kao i kulturoloski imajuci u vidu da je vecina ovih zemalja u proslosti bila deo Austro-ugarske, ili Nemacke. Takodje, ova grupa zemalja potpada pod Nemacku interesnu sferu, koja je izvrsila snazan pritisak na EU i SAD, da pomognu privredni razvoj ove grupe zemalja. Takodje, dilema moze biti zasto su izabrane SDI i povecanje spoljnotrgovinskog deficita kao sredstvo, a ne direktna pomoc kao u slucaju Marsalovog plana. Postoje misljenja koja isticu da je to uradjeno da bi se u buducnosti eliminisala mogucnost povratka na stari sistem. Preko SDI deo privrede je postao pod kontrolom zapadnih multinacionalnih kompanija, a preko visoke spoljne zaduzenosti zemlja dolazi u zavisnost od kreditora (zapadnih privreda). Zemlje sa umerenim napretkom u tranziciji su gotovo potpuno kompletirale reforme (sa zakanjenjem od nekoliko godina u odnosu na napredne PUT), ali nisu dobile ni pribliznu finansijsku pomoc kao napredne PUT. U tom kontekstu smatramo da bi bilo vrlo korisno formulisanje nekog novog Maralovog plana (ili osnivanje razvojne banke) narocito za zemlje jugoistocne Evrope koje su bile suocene sa velikim gubitcima zbog ratova i ekonomskih sankcija u okruzenju20.

Zakljucak

Nakon jedne decenije tranzicije mogu se izvuci sledeci zakljucci:

Kontro1on zapaanin nu1tinaciona1nin KonpaniJa, a preKo visoKe spo1Jne zaauzenosti zen1Ja ao1azi u

zavisnost od kreditora (zapadnih privreda).

19 'eci pri1iv L1, Kao i c1anstvo u 1l_, su Krenu1i teK oa 1'J'J). goaine, Kaaa Je oi1o nesunnJivo aa Je ova grupa zena1Ja na oa1ucnon putu Ka tranziciJi.

1. Sa raspadom SEV-a nestale su centralno planske privrede i zemlje istocne Evrope su krenule u tranziciju ka novom sistemu. 2. Pojedine zemlje su koristile razlicite puteve (sok terapija versus gradualizam) i razlicitim redosledom su sprovodile reforme. Pokazalo se da je gradualisticki pristup moguc samo u zemljama koje su u prethodnom sistemu imale liberalniji sistem, kao to su Madjarska i bive jugoslovenske republike. Kada je u pitanju redosled poteza, neophodno je da makroekonomska stabilizacija predstavlja prvi korak. 3. Za uspenu tranziciju neophodno je da reformski paket bude brzo sproveden, kao i eksterna pomoc. 4. Zapadne privrede u zelji da onemoguce povratak na stari sistem finansijski su pomogle one privrede koje su prve odlucno krenule u proces tranzicije i koje su prve kompletirale neophodne reforme. U ovu grupaciju zemalja u vidu finansijske injekcije ulozeno je oko 95 milijardi USD21 i za njih su otvorena zapadna trzista. Ova grupacija zemalja je ostvarila daleko najbolje ekonomske performanse. 5. Ostalim zemljama je data simbolicna pomoc tako da su one sada u mnogo tezoj situaciji nego na pocetku procesa tranzicije i ovo je bila za njih decenija izgubljenog privrednog razvoja. Imajuci u vidu da su PUT sa umerenim napretkom kompletirale gotovo u potpunosti sve reforme neophodna im je eksterna finansijska pomoc. Bilo bi vrlo korisno kada bi bila sprovedena neka vrsta Maralovog plana za ove zemlje.

Literatura 1. Berry C. R. - The Global Economy in Transition - Prentice Hall, USA 1997. 2. Blejer I.M. and kreb M., editors - "Macroeconomic Stabilization in Transition Economies" - Cambridge University Press,1997. 3. Buch C. and others - Overcoming Obstacles to Successful Reforms in Economies in Transition - Institut fur Weltewirtscaft, Kiel 1995.
20

Lapaa ina i nora1nu ooavezu aa ponogne ovin zen1Jana zato sto in Je prisi1Javao aa ucestvuJu u

sankcijama bez adekvatne kompenzacije gubitaka i zato to bi bez meanja stranih sila u regionalnim krizama njihova dubina i trajanje sigurno bili manji.
21 Loir u1ozenin L1 i povecanJa p1atnooi1ansnog aericita.

4. EBRD Transition report, 1999. 5. EBRD Transition report, 1997. 6. Dabrowski M. - "Different Strategies of Transition to a Market Economy: How do they work in Practice? - 1996. 7. De Melo M. aHA oTxepc - "<I>poM IlnaH To MapKeT" - IIo.!uqu Peceapqx lhopuni IIaiiep 1564, InopnA EaHK, InacxMHrToH ;IU 1996. 8. ;Ipa6eK 3. - "Txe CTa6MnMTH o TpaAe IlonMIJH MH Txe UoyHTpMec MH TpaHcMTMoH aHA TxeMp llHTerpaTMoH MHTo Txe MynTMnaTepan TpaAMHr CHcTeM" - Txe lhop.!iJ Eqono.Mu - EnaIJKlbenn Ily6nMcxepc, 0I)opA 1996. 9. Lavigne Marie - "The Economics of Transition: From Socialist Economy to Market Economy", St. Martin's Press, New York 1995. 10. World Bank - World Development Report: From Plan to Market, 1996.