• Embed Doc
  • Copy Link
  • Readcast
  • Collections
  • CommentGo Back
Download
 
Sloboda ili kapitalizam u skvotovima na Zapadu?
Stvaranje skvota u Beogradu je počelo jula 2003. Tada nisam imao iskustva saskvotovima na Zapadu pa se može reći da sam bio čist od uticaja sa strane.Krenuli smo da radimo na projektu, mada sam ja tu stvarao probleme sa principijelnošću na koju drugi nisu bili spremni (generalno, ne samo okoskvotiranja). To je bila moja glupost (jer saučesnici nisu ni bili simpatizerianarhizma), ali meni je bitno ponašanje a ne samo teorija. Sada, 2006, imamublažene stavove povodom razlika koje postoje izmedju nečije teorije i ponašanja, ali ni sada nemogu da prihvatim da ni neke bazične stvari ljudi ne sprovode u svojim životima. Tako marxisti ianarhisti na Zapadu i dalje jedno pričaju a totalno drugo rade, imaju praxu koja je po meni suprotnaod teorijskih zalaganja: kapitalističku praksu. Shvatam da ljudi ne mogu da žive totalno po principima anarhizma u postojećem sistemu, ali smatram da neke bazične stvari mogu da realizuju(ukidanje hijerarhije u skvotu, na primer) u okviru svojih komuna u postojećem sistemu.Da bih bolje istakao razlike, mogu reći da sam sa skvotiranjem počeo sa idejom da skvotiram i zadruge a ne samo za sebe i ne samo za neku grupu sa kojom radim na tome. Jednostavno, nikad sebenisam video kao novog vlasnika već kao korisnika neke imovine. Samim tim nisam težio vlasništvuveć korišćenju. Vlasničko ponašanje stvara hijerarhiju, veća prava za jedne u odnosu na druge, akad se tome doda i prijateljski aktivizam (pristrasno podržavanje prijatelja pri bilo kakvom ponašanju i pri donošenju odluka) onda takva komuna nema veze sa slobodom i slobodarskimodlučivanjem već sa kapitalizmom.Struktura ljudi u skvotovima je različita ali se većinom radi o ljudima koji su levičari a ne anarhisti.Samim tim je ponašanje dosta otvoreno za kritiku jer mnogi nemaju političku svest da je neko ponašanje loše a i oni koji imaju tu svest mogu sve to svesti samo na teoriju. Ja sam posetio berlinske i švajcarske skvotove, i jednom jedan u Zagrebu i jedan u Budimpešti. Jedino u swissskvotovima sam bio po više meseci, u ostalima sam bio svega par dana. Ali da krenem redom saopisivanjem:-vlasničkog ponašanja u odnosu na imovinu (samim tim je to i stvaranje hijerarhije),-odlučivanje o životima obespravljenih umesto o životima elita,-kao i o načinu donošenja odluka.Smatram da su to vladajuće tendencije u skvoterskom pokretu na Zapadu a ne samo izolovanislučajevi. Pokret je pomodarski, bez razmišljanja i kritike. Radi se na stvaranju fotokopija drugihskvotova, što znači da ako je uobičajeno da se ponašaju vlasnički, i novi skvoteri će tako uraditi jer  je to postao običaj (ustaljeno ponašanje) kod određene grupacije, u ovom slučaju: skvoterskegrupacije. Bilo bi sjajno da su slobodarski principi postali običaj, ali na žalost, kapitalistički principisu (p)ostali običaj.U leto 2004 došao sam na Zapad prvi put kao anarhista, i posetio sam Berlin. Bio sam veoma srećan jer sam mislio da je pokret tu mnogo veći i samim tim ima više akcija, više protesta, dnevnihaktivnosti i događaja. Nisam znao da je pokret postao pomodarstvo i da ću se veoma razočarati.Smatrao sam da ću bez problema dobiti mesto za spavanje, ali nije bilo tako. Tri zgrade u jednojulici (Rigaerstrasse), gomila pankera ispred i unutra, ali gde god sam pitao za spavanje bio samodbijen. Totalno sam bio iznenađen i zatečen takvim ponašanjem, tako da sam tri dana spavao uobližnjem parku (što je opasno za ljude kojima treba viza za Zapad). Nakon toga sam bio tolikoumoran, da sam se pozvao na neke preporuke i dobio mesto za spavanje pored Kopi skvota (u jednom od vagona u kojima spavaju poljski pankeri). Za mene je sistem preporuka kapitalističkisistem, ali ponekad čovek ne može više da izdrži pa upotrebi i ono što smatra kapitalističkimsistemom funkcionisanja. Kad vidiš da ljudi ne funkcionišu drugačije, moraš da se poslužiš
 
njihovim shvatanjima da bi se odmorio. Nakon tri dana sam otišao na deset dana na anarho-kamp, akad sam se vratio, ušao sam u napuštenu zgradu preko puta Kopi skvota i tamo proveo mesec i podana. Imao sam sreće da vlasnik nije poslao policiju kada je video da je neko provalio vrata i daspava unutra (samo je namestio novu bravu, ali sam ja ulazio kroz prozor na prvom spratu). Poštosam se umivao u dvorištu Kopi, jednom sam pomogao nekom dečku da očisti dvorište nakonkoncerta pa je rekao da ja čistim iako sam prvi put tamo a da oni koji žive unutra neće da čiste. To je samo dokaz kako unutra mogu biti oni kojima to nije moranje a napolju ostanu oni kojima skvotzaista treba ali nisu u poziciji da skvotiraju. Osim toga kad sam bio odbijen u Rigaerstrasse, prošaosam u blizini pored beskućnika koji je na trotoaru stojao sa koferom, ne znajući gde da ide, dok ispred skvotova leže pijani pankeri kojima uopšte nije frka za spavanje. Ali, takvi produktikapitalizma, egoisti, žive po skvotovima da me ne iznenađuje da sve prigrabe samo za sebe. Takav je Zapad u suštini, kapitalizam je razvio takav mentalitet. Takvom mentalitetu je doprinelo istvaranje socijalne države - više ne pomaže čovek čoveku nego se osoba obraća državi za socijalnu pomoć. Samim tim je iščezla međusobna pomoć, sve je preuzela država. Ako se i desi da nekonekom pomogne to je na individualnoj (simpatijskoj, seksualnoj) osnovi a ne na političkoj (šta će biti sa osobom koja nije simpatična ili nije imala seks sa nekim?). Materijalizam je takođe na nivou,tako da kad neko sa Istoka dodje i uzme nešto ljudima sa Zapada, odmah brane svoj materijalizamnekom glupom tvrdnjom da su ljudi koji uzimaju od drugih egoisti. Tako bi i bogati mogli da kažusiromašnima, generalno, ne uzimajte od nas, "to je egoizam". Činjenica je da su zapadni aktivistidosta bogatiji od ovih sa Istoka pa brane svoj materijalizam na tupave načine (sa tim sam se susreou Swiss; a i u Budimpešti gde nisu bili srećni kad sam pretraživao stvari po njihovom free shopu).Jednostavno, aktivisti su većinom srednja klasa ili bogata klasa, tako da oni nikad neće imatiosećaja za siromašne niti će moći da shvate ponašanje siromašnih. Samo onaj ko je i sam biosiromašan može to da shvati.Decembra 2005 sam došao u Swiss gde sam za 5 minuta dobio mesto za spavanje. To me jeobradovalo, ne zbog mene lično nego zato što sam mislio da sam konačno našao drugačije ljude.Problem je bio što sam došao bez love i dokumenata tako da nisam bio samostalan već sam zavisiood drugih ljudi (povodom hrane, na primer). U tom skvotu Villa Rosenau, problem je bio što imaju pravilo da zaključavaju svoja vrata koja vode na sprat (prizemlje je za goste) a hrana je bila naspratu. Meni naravno nije prijatno da lupam da bi neko sišao i omogućio mi da doprem do hrane,tako da sam se snalazio po gradu za to. Nisam protiv pravila ali sam protiv primene jednog pravilaza sve slučajeve (jer ilegalac nije u istoj poziciji kao gost iz Švajcarske, pa samim tim ne može da sesamoorganizuje tako lako kao Švajcarac). Svidelo mi se to da skvot ima političke aktivnosti, da jeotvoren za spavanje za goste (nisam znao da nisu otvoreni za goste na duže vreme), da su ljudi politički obrazovani koliko sam primetio za to kratko vreme, itd. Međusobne odnose nisam mogaoda primetim za dve nedelje koliko sam bio tamo. Tada sam se, zbog blizine granice, pomerio udrugi skvot koji je bliži gradu. Taj drugi skvot, Hagi, je pak bio sastavljen od ljudi koji kuću koristeza privatan život i neke od njih uopšte ne zanima politika već zajednički život sa drugima. Tako danemaju političke aktivnosti, imaju svest o bojkotu, antifašizmu, čini mi se i o anarhofeminizmu, posećuju takve manifestacije ali ponašanje u praksi im je isto kao kod onih protiv kojih su i sami.Tamo sam ostao mesec i po, pa sam to mogao da primetim. Međutim, problem nije ako je jedanskvot ovakav ili onakav, problem je kad je to vladajuće ponašanje u skvotovima: grade pristrasne ane slobodne zajednice. Tako da je i hipi pokret imao veću svest od njih i realizovao veću slobodu usvom ponašanju nego današnje skvoterske komune. U ovoj kući su mene dobro primili jer samimao preporuke iz Villa Rosenau, i jer su me videli kao aktivistu sa Istoka. Međutim ja sam ikrenuo u Swiss sa ciljem da se osvetim nekim idiotima a ne sa ciljem da nadjem neku komunu ukojoj ću živeti, tako da se nisam ni trudio da provodim mnogo vremena sa njima. Dovoljna su mi
 
 bila iskustva sa Berlinom, tako da sam odlučio da ne gledam kako se ponašaju aktivisti sa Zapada.Ipak, kad živim negde nije baš moguće da ništa ne vidim. Ono što sam ipak primetio, jeste daMuslimani koji dobiju pomoć od Swiss aktivista, moraju celog života da im budu zahvalni, a toznači da gube slobodu da kritikuju, da imaju svoj stav koji je drugačiji, itd. Iako žive i po godinudana sa aktivistima koji su im pomogli, Muslimani ostaju totalno apolitični, i sve se svodi na bezrezervnu podršku aktivistima. Međutim, to se ne zaustavlja tu, nego se ide dalje. Pošto im je policija za strance dala vizu (a i bolji standard nego ranije), sad oni podržavaju i vladu Swiss. Takosu pomenuti Muslimani postali veći Švajcarci od samih Švajcaraca (jer i sami dolaze iznetolerantnog društva gde je opasno biti drugačiji). Nema diskusije među njima, jednostavno Swissočekuju podršku i Muslimani (ili bilo ko ko je dobio pomoć od njih) im je uvek pružaju. Tako nemakrize, svi se savršeno slažu, samo što stranci izgube svoju slobodu u svemu tome. Teško je sadopisivati svaku situaciju, ali je očigledno da stranci ostaju dole odnosno samo se uklapaju u stavoveŠvajcaraca. To se vidi na gomili primera iz svakodnevnog života. To je po meni ideja Blochera,tamošnji Šešelj, da stranci postanu kao Švajcarci, da se totalno promene, da samo hvale Swissvladu, da hvale kvalitet života u toj zemlji. Drugi Muslimani (i drugi), koji drže do sebe, automatskiodlaze u geto, ili u ovaj ili onaj zatvor. Nema pomoći za nekog iz arapskog sveta, ili Turske, ako ne postane kao Švajcarci. Takav je stav vlade, takvo je ponašanje aktivista. Nakon mesec i po dana, zbog neispunjenja mojih razloga za dolazak u Swiss, i zbog shvatanja danema političke pomoći od Švajcaraca, otišao sam na put po Evropi koji je trajao oko dva meseca. UBriselu sam odbijen za spavanje u crkvi koju su zauzeli imigranti kao i u bivšoj somalijskojambasadi (univerzalna ambasada). Tada sam shvatio da ne treba da podržavam bilo kakve skvotove, pa ni imigrantske, već samo one koji su bazirani na ideji slobode, anarhizma. Stvar je pak u tomešto anarhisti najmanje skvotiraju, tako da su po skvotovima uglavnom apolitični ljudi, levičari i/ilimarxisti. Tako sam u Briselu spavao pored metroa i na gradilištu (bilo je zaista hladno i kišovito).Ostalih 5 noći sam spavao na nekom mestu za beskućnike kao i u bivšoj NATO bazi (!), bezdokumenata. Shvatio sam da je to skvotiranje sa ciljem stvaranja novog vlasnika a ne sa ciljemstvaranja komuna zasnovanih na slobodarskim principima. Samim tim su to za mene kapitalističkiskvotovi. Ako se ne promeni odnos prema svojini, odnos među ljudima, već se samo živi zajednoi/ili izvode akcije, onda je pitanje koliko oni koji imaju teoretsko znanje to sprovode u praksi? Nakon dva meseca putovanja (Brisel, Hamburg, Aarhus, Malmo) vratio sam se u Swiss jer su tunajbolji zatvori ako me uhvate (mada su u Danskoj možda bolji, ali u Swiss je toplije na slobodi).Karakteristično je da su me u Hamburgu primili u državnoj instituciji (!) da spavam, 3 nedelje, iakosam bio bez dokumenata. To je samo primer da je bitno kakvi ljudi sprovode nešto: ljudi koji rade udržavnim institucijama su zaobišli pravila da bi nekom pomogli dok po skvotovima gde su navodnoljudi sa levičarskim moralom sve i svašta izmišljaju da bi nekog odbili. Ja sam marxiste uvek smatrao ljudima sa prljavim metodama a to mi se vremenom samo potvrđivalo. Kad sam se vratio uSwiss, otišao sam u Bern. U Reithalle su rekli da nema mesta za spavanje ali su me primili uParadizli. Tu se radi o nekom spoju Denk:mal-a i Paradizlija, tako da mi nije jasno ko je ko. Znamsamo da je jedan idiot bio tamo (živi tamo, ostali dolaze). Predložio je (sa još jednim, na sastanku)da treba namestiti nov krov, a sledeća dva dana sam ja to radio sa još jednim dečkom. Predlagači sucelo vreme sedeli i pili pivce, što im je i ovaj dečko zamerio ali su oni tu zamerku shvatilineozbiljno. Na osnovu njegovih kasnijih komentara na sastanku, mogu reći da on ima takav stav: daonaj ko dođe mora da radi inače je parazit. Klasičan marxista. Stvar je u tome, da je to spoj dvaskvota, stim što je to kuća u kojoj on živi već par godina pa "mu to daje za pravo". Na primer, kadnešto neko hoće da promeni, treba prvo njega da pitaju (očigledno ih je pozvao na ujedinjenje kad jegradska uprava htela da ga izbaci iz kuće). Takva izjava je za mene nebulozna ako se pozovu drugida učestvuju u stvaranju skvota. Čak je i plakao na tom sastanku, jer je "toliko vezan za kuću pa nemože da shvati da je neko nešto promenio a nije njega pitao". Katastrofa od čoveka. Stekao sam
of 00

Leave a Comment

You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...
You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...