Mile Savi6

Institutzafilozofiju i druitvenuteoriju Beograd

UDKlll.l:165.62 rad Originalninaudni

I DEKONSTRUKCIJA HAJDEGER METAFIZIKE

| . H ajdegerova interpr etacii a metaftzike
je za Hajdegera izrazitr> evropska pojavai to pojava Filozofr.la znadaja. SafilozofijomseradaEvropai safilozofijom od sudbinskog jedanpovesni projektkoji nosiime,,Evropa." DovrSenje sedovr5ava filozofijeje, sajednestrane, kraj filozofijekao metafiili ispunjenje to je podetak civilizacijekoja je potpuno a sa drugestrane, z1ke, zasnovana. MoZeseodekivati, misli on, da ie onatrametafizidki jati duZeod dosada5nje pretpostavke povesti. ne No, metafizibke Evrope.U Evropi sere5ava sudbina zemlje samosudbinu odreduju projekta.Da bi se dominacijuevropskog s obziromna planetarnu je vratiti se korak novi povesnipodetakneophodno nagovestio nazadizostvarene metafizike u njen izvor kako bi se,na osnovu onog Stose dosada mislilo, otkrilo ono Stoje u metafiziciostalo je odredivalo je onaizriditcl nemiSljeno, a Sto ono Sto mislila.Jedan je povesnipreokret mogudemisliti samoukoliko mi5ljenjeima isto poreklokao i ono diji preokretzahteva. Na taj nadinsezatvara krug evropske metafizidkepredajekoga trebasagledati u novom svetlu. Filozofijaje za Hajdegera oduvekbila metafizika, odnosno, onto-teologija. je ne samoteo-logika, ve6 i onto,,Jermetafizika logika.Ona,pre svega, jedno,a ni samodrugo.Stavi5e nije ni samo onaje teo-logika zato 5toje ontologika."'- kaZeHajdeger. Ovo jedinstvoodreduje, specifidno premanjentu,osobenost zapadne kultureu celokupnoj tradiciji.Metafizikaoduvekmisli bivstvujuie kao kao takvo u celini, kako u smisluosnovnog tazloga,tako iu smisiukrajnjegosnova. je bite (Sein). mi5ljenja Stvarmetafizidkog Mada je bi6e najizvornijastvarmi5ljenja, ono u metafizicinije
t Hu.jdeg... M.: Miiljenje i pevanje ,Nolit, Beograd, 1982. s. 7l .

= : = '2 6 l E U ;

'9
q J

izvornomi5ljeno. Onaje zaboravilapravi smisao bi6aponi5tavaju6i razliku izmedunjegai bivst vuju6eg (Seiende). Zbog togaje porrebno obnoviti smisao ove ontolo5ke razllke. Polaze(iod jednog tumadenja grdkogodredenja biia ontolo5karazlikaje u metafiziciizbrisana. je potom Ova indiferencija samorazumljivo prenotenakroz predaju.Tako su se oblikovale razli(ite predrasude jednoj biie je najop5tiji o smislubiia.2 Prema pojam.Medutim,op5tost biia nije isto Stoi logidkaop5tost roda. Bi6e ne odreduje, niti ogranidava, najvi5uregrlubivstvuju6eg ukoliko je ovo pojmovnoartikulisano premarodui vrsti.U nemogudnosti tradicionalne logike da defini5ebi6eHajdegerne vidi prigovor protivnjegovog smisla, vei nedostatak same logike.pitanjeo smislu bi6a nije Skolskopitanje, vei pitanje od sudbonosnog znadajas obziromda je filozofskaistina,,suStinska istinaljudskogtu-bi6a (Da-Sein)."' Ono, dakle,nije razumljivopo sebi.Samorazumljivostje uvelasmisao biia u zaborav. Cak i vile: do zaborava daje bi(e zaboravljeno. Tako je na najdosledniji nadinutvrdenonerazlikovanjeizmedubi6ai bivstvujuieg. S obzirom na zna(ajkoji ima pitanjeo biiu, neophodno je da se to ,,po poloZajuprvo, najprekao naj5ire,zatim najdublje,i najzadkao najizvornrjepitanje"a najozbiljnije ponovo postavi. Ono je, premaHajdegeru, jer obuhvata najSire, sve ito jeste,jer jednostavno ima granicuu onom Sto nije, t niita. No, i samoni5ta spadau ovo pitanje. Ono je najdubljezaro Sroispitujuii ono Sro jeste traZi njegovu najdublju osnovu u smislu horizontau kome sva pitanja dobijaju smisao.Na kraju, ono je najizvornije,jer se jer samodovekmoZeda preduzme tide samogdoveka, takvo ispitivanje,i stogaStotakvoispitivanje konstitui5e doveka. Kako je moglo do6i do toga da se zaboraviizvomi smisao ovako sudbonosnog pitanja?Razlogje u njegovojdvosmislenosti. Metafizikagovori o bivstvujuiemkao bivstvujudem u celini. ,,Bivstvuju6eznadikod Grka m, a ono Stobivstvujuie dini bivstvujuiim jeste suitina bivstvujuieg i njegovobiie. Ovo Grci oznadavaju sa ousia!" Bivstvenosr je dvosmisbivstvuju(,eg, ousia (Seinheit)
I Heidegger, M.: SeinundZeit, M. Niemeyer, Ttibingen,1986.s. 2. 3 H"id"gg"., M.: Die Grunbegrife der Methaphysik, G. A.Bd.Z9l30.y. Klosterman, Frankfuftam M. 1982. s. 28. a Ha.ldeger, M.: IJvodu metafiziku, Y . Karadli(.Beograd,197 6. s. 20. 5 Heidegger, M .: G.A .8d.29/30.s.59.

10

lena:jednom se odnosina bivstvujuieu smislunajvi5eop5tosti, Metafizika gubi iz vida drugi put u smislunajvi5egbivstvujudeg. koja joj leLi u osnovi.U stvari,Grcima se biie ovu dvoznadnost kao bivstvujudeu otvarakao phisis.'No, phlsrsje dvosmisleno: (ousia ovih celini i kao bivstvenost ). Kod Grka nemarazdvajanja pruu u jedinstvenu vei su,kao kod Aristotela,ukljudena zna(enja, filozffiu. ,,Nemadvaju razliditih disciplina,negopitanje o bivstje bi6e bivstvujudeg, njegova vuju6emu celini i pitanjeo tome Sta (Natur), (Aristotel) kao prvu on oznadava njegovapriroda su5tina, filozofiju...Prvafilozofijaje pitanjeo phisis u njenomdvostrukom_ pitanje o bivstvujuiem kao celini i pitanje o biiu."' znadenju: je, premaHajdegeru, tokom ostalanerazludena Ova dvosmislenost povesti.Govore6io bivstvujuiemu celini metaficelemetafizidke sveukupno bivstvuju6ei pri tom zadrlazika transcendira,nadilazi pojedinadnog kao posebnog, bivstvujuva dvojstvobivstvuju6eg jeste.Grdko da nekobivstvujuieuop5te ieg, i onogStoomogu6ava to on tako moZeda ozna(avaistovremenoi entia (ta onta) i esse (to eitwi). parousia. Grci su razumelismisaobiia kao ousia,odnosno Latinski prevod kao substantiqne pogadanjen izvorni smisao. prisustvo. Hajdeger tumabiousia kao An-wesen, ,,Bi6epo Grcima u osnovi prikazujeprisustvo,"kaZeon.oPolaze1iod toga vidi se kao physis.Na osnovu kako je bilo moguie da Grci bi6e shvataju physis Hajdeger dolazi do zakljudka ispitivanja porekla redi biie i da ono Sto se imenuje redju ,bi6e' odgovarazna(,enjt,physis'. Zbog togaje tok raMeclutimu Grdkoj je to ostalo neizredeno. preobrazi. kasnije da se zumevanja biia mogao se,,podetni i Aristotelom SaPlatonom ,kaLeHajdeger,zbira je kao podetka." Bi6e sada shvaieno kraj velikog ,,ideja"- idea, je biia. Hajdeve6 tok kasnijeg razumevanja omoguien eidos.Time ger tumadi idea kao ono Sto se opaZakod nedegvidljivog, kao t prizor (Anblick), izgled, eidos.lzgled neke stvarije ono u demuse F ono Stoona jeste. U izgledanjuonog kako i Sta >a ona predstavlja, f ousia:kao prisunekastvarjeste,u njemupodinjenjenoprisr-rstvo, ili kao prisustvo nekogizgleda.Ovorazstvonekogbivstvujudeg, ; tr u
Ha.ldeger, M:. I|vod u metafiziku,s. 114. ,,Mi znamo:bi6e se otvara vladanjeje u sebi u isti mah sijaju6e Grcima kao physis. Izrastajuie-prebivaju6e pojavljivanje." 7 s. 5o. M .: G. A.8d.29130. Heidegger, 8 M.: Uvodu metafiziku,s.75. Hajdeger,
N 'l

1l

likovanje se nalazi u osnovi razlikovanja existentia- essentia.Ako se idea (izgledanje) shvati kao prisustvo, onda ono moLe dazna(.i stalnost, postojanost (Stlindigkeit). Onda je to santo izdvajanje iz neke neskrivenosti(ednostavno estin), ili ne5to 5to se izdvaja - a estin.'Prisustvo tad oznadava da-bit i ita-bit. Po5to nadvladava shvatanle bi6a kao ideje u smislu ita-biri, bi6e dobija smisao onog Sto uistinu jeste (ontos on) nasuprot pojedinadnog bivstvujuieg koje istinski ne bivstvuje. Da-bit nestaje iz vidokruga miSljenja. Ideja postaje paradigma, uzor prema kome se kasnryerazvijarazlikovanje ideje (suitine) i pojave. Ujedno to je koren premetanja istine kao neskrivenosti u istinu kao tadnost videnja. Menja se izvorni smisao logos-a. ktgos kao iskaz postaje mesto istine kao tadnosti.Kao kazivanje nedegao nedemu on se vezuje za ono o demu govori , hypokeimenon,subjectnru.Tako se potvrduje zna(enje ousia kao prisutnosti,postojanosti. Pravo bivstvujuie je uvek-bivstvujuie. Ono Stoje najpostojanrje u prisustvujesteideja, uzor, kao ono na Sto se uvek vraiamo, ono Stoje predleZeie,lq,pokeinrcnon, subjectum,kasnije predmet.Tako je otvorena moguinost (mada ne i jedina) da se biie u razliditim formama tumadi kao stalna prisutnost - substantia, ego cogito . subject , ja , r.on. duh , volja , bog ... Pomenuta razlika koja proizilazt iz dvoznadnosti biia, izgradena, ali ne izredenajo5 kod Aristotela, doz-voljavada se celina bivstvujuie,q predodi u smislu najop5tijeg roda, najviSeg, boZanskogbivstvujuieg ili krajnjeg uzroka. Na osnovu toga je mogu6e razumeti kako je metafizika istovremenoontologija i teologija. Teoloiki karakter metafizike bio je mogui, ne zato Sto se grdka filozofija preoblikovala u hriSiansku teologiju, nego zato Sto je bivstvuju6e otkriveno na taj nadin da je to otkri6e u sebi dozvoljavalo i odredivalo nadin na koji ie hriSianska teologija da preuzme griku filozofiju. Ono Stoje kod Aristotela bilo prisutno kao jedna neizridita mogu6nostHajdeger otkriva eksplicitno razvijeno u sholastidkoj filozofiji kao ,,...spoznaju krajnjeg (u smislu prouzrokovanja (Verursachung)),najop5tijeg (u smislu apstrakcije) i najviSeg bivstvujuieg (u smislunadinabi6a (Seinsart))."r0 Uopite, postaristotelovska metafizika ne zasnivasvoj razvoj na preuzimanju i nastavljanju Aristotelovog filozofskog sistema,nego na ,,nerae isto,s. i 92. r" H"id"gg"r, M.: G. A. Bd. 29130.s.'17.

'O
O J

I2

u kojimaPlatoni Aristotel ostavupitnostii otvorenosti zumevanju " probleme." ljaju centralne pojavljivanje izvomog smisla uskraduju dva momenta Odsad prema kojoj sveta secelinabivstkoncepcija filozofije: hriS6anska spoznaja. prirodu i doveka; i matematidka vujuieg deli na boga, preko vidi da teologija dinjenice Njihov spoj Hajdegerobja5njava je prethodno racionalno miSljeno kao da tako celinubivstvujuieg izmeclu tvorcai umu. Merlutim,dim oslabipovczanost u boZijem prevlast. moZe misliti se brvstvujude a ljudskium stekne stvorenog, je proradunljivo. tu se postalo Ujedno, u smisluda matematidki jedina nriSljenje postavlja kao kroz koju se tehnika radamoderna osnova biia. merodavna izmakao Hajdegeru, Prema u ovakvomtoku ispuSteno? Stu.le je smisao biia koji je u svojojistini otkrivenu Grdkojrazumevanjem (An-wesenheit). prisutnosti Tumadenje bi6akao ousia- prisutnosti je, doduSe, na spomen oduvalo parousia(ousia)kao postojanosti, prevodenju ali u oblikukoji je odgovarao pravismisao bi(a- vrente, v-remena u oblikuu komeu razumevanju odnosno u substantia, ortsis jednanjegovadimenzija- sadainjost. Vremeje preovladava samo bi6a,madanije uvek tumadeno oduvekbilo u temeljuodredivanja je vremena sada5njosti u razum^evanju na izvomi nadin.Prevlast o zaboravu biia.'' Smisaobiia, kao svedodanstvo za Hajdegera karakruumevanja.Hajdeger nalaziu ekstatidkom temeljnjegovog Potvrdavremenakao smislabi6a trebada se pokaZe teru vremena. diji je smisaovreanaliticitu-biia (Da-Sein) i u egzistencijalnoj (Zeitlichkeit;13. momenatpreoMedutim,ovaj ekstatidki menost braiava sam smisaotemelja.Temelj se pokazujekao bez-temelj,
1977 . s.16. netafizike,ldeje, Beograd, Hujd"g.r,M.-.Kanti problem rt H.id"gg"r, M.'. Zw'Sachecles Denkens,M. NiemeyrVerlag,Tiibingen. imenujuvremeibiie? Od podetka 1969.s.2.,,Sta daje povodada se zajedno (Anwesen). bi6eoznadava isto Stoi prisustvo mi5ljenja do danas zapadnoevropskog (Anwesenheit) govori sadainjost. Prcmavaie1oj predstavi prisutnosti lz prisustva, Bi6e kao prisutdini karakteristiku vremena. saproSloiiui buduino56u ova zajedno vremenom." nostseodreduje 13 s. 37l.,,Vra6ajuii se sebibuduinosno, H"idegg"r.M.: .!err uttclZeit, izvirei osadalnjavaju6i se.Bilostiz buduinosti u situaciju dovodisebe odludnost Taj fenomen, iz sebesadainjost. to tako Stobivia (bolje:bijuia) buduinostotpu5ta vremenost. jedinstven zovemo kaobijuii - osadalnjavajuia buduinost na ovajnadin kao vremenost ono samomsebiomoguiavanazSamoukolikoje tubideodredeno kao odludnosti. serazotkriva Vremenost pravomoii-biti-celimistrdavaju6e nadeno pravebrige(Sorge)." smisao t'

L ,q

N r,i I

l3

bezdan(Abgrund).Razumevanje bez,temelja u privativnomsmislu, kao nemoguinost racionalnog utemeljenja smislabi6a,jesteposle_ dica metafizidkog odredenja. Nemoguinostracionalnog utemelje_ nja,ne znadi,medutim,daje smisao bilabez porekla,daje smisao i stinski bezzav1E aj an.B ez-zavi(ajnosti nemogudno st raiionalnog utemeljenja su teikoie samou horizontumetafizidkog mi5ljenjai je odredeno njihovo vaLenje vaZenjem metafizike.,,teStoeateii u jezlkt, kaZeHajdeger. NaSizapadnijezicisu, svaki na svoj nadin, jezici metafizidkogmi5ljenja.Da li je suitina zapadnihjezikasamo metafizidkai stogatrajno proZera onto-teo-logikom ili ovi jezici pruZajudruge mogudnosti kazivanja,a Stou isti mah znadii ka- to pitanjemorada ostane zuju1,eg nekazivanja otvoreno...ra U demuje teSkoiasajezikom? Vreme i biie se uzajamno odreduju. Ako kaZemo:biiejeste,vremejeste,mogli bismo-,zavedeni metafizidkom jezlka,rei;-da iz njihovoguzjamnog strukturom odredenja proizllazidaje vremebivstvujuie i daje biie ur"*"no. Medutim, upozorava Hajdeger,vreme i biie nisu unutar-svetske stvari. Samo za bivstvuju6e ima smislare6i da ono jeste. ,,Ne kaZemo: biie jeste, vremejeste, nego ima (es gibD biea i ima vremena."rs Iz ovog Es gibt (i*u, ono Oule) HajdegerizdvajaEs i nalaziu njemu das Ereignis, dogadaj.,,prematome Ono koje daje u ,,onodaje bi6e", ,,onodaje vreme" pokazujese kao dogadaj.,a16 Pri tome trebabiti oprezan'. dogaclaj nrje neko bivstvujuie, pamu ne pristaje pojam Stastva, tradicionalnoprotumadene suitine i op5tosti roda.Stogasepod njegane mogupodvestipojmovi biia i vremena.Ishod je: ,,Zeit und Sein ereignetim Ereignis,,tl . Za dogaclaj sene moZe jeste*,ili ,,imadogadaja,,. reii: ,,dogadaj MoZe se samore(i: ,,DasEreignisereignet".l8 S obziromna metafizidku strukturu jezika,Hajdeger zahteva da se smisaoovog iskazane procenjuje premanjegovompozitivnomsadrZaju, vei premaonom Stoon pokazujei naslu6uje. Njegovanemultost nebi proiztlazila iz nekenjegovemanjkavosti metafizidkog ,veCiz manjkavosti horizontai jezlka u kome se on iskazuje.postojeii jezik-mi5ljenje zalvN a ono Stoiz njegagovori. Zbog togaHajdegerzahteva,,novu
Q q J

ra Haideger, M. : Miiljenje i pevanje,s.81. 15 Heidegger, M .: Zur Sache desDenkens ,s.4-5 16 isto,s. 23. 17 isto,r.20 18 isto,s.25.

t4

novih termina kao Sto briZnostpremagovoru, nikakvo iznalaLenje sam nekad mislio, ve( vra1anjenazadna izvorni sadrZajna5eg '' govora." u zamiranjuzahvaienog vlastitog, ali neprestano Ono Stoova redoznadava re6i o dogadaju? Stase,pak,moZe jednini, puta,ve6 samojedvi5e nikako ne, samo u se ,,dogada nom."2n Dogadajje dakle neka vrsta podetka,onog Sto svoJom velidinom nadilaziono Sto sledi iza njega. ,,Taj podetakje osvit grdke filozofije. U njemu se po prvi put dovek zapadapodlLeiz jednognarodstva svogjezika sprambi6au celini."" Nakon snagom povestzapadajepovestkdvotvorenja.Posmatrano ovog podetka, grdkogmi5ljenjaprevoclenjem istorijski ona seogledau preobraZaju tumadenju sveta,u u hri56ansko-teolo5kom na rimsko-latinski, mi5ljenjunovog veka, u vladavini dematematidko-tehnidkom dodajei fa5izam). komunizma(kasnijeHajdeger mokratije, egzistencije iz neautentidne evropske Kako,dakle,iskoraditi podetka? autentidnog Ovo je, premaHajdei ponovodoii u svetlost jer seu Evropi odlqdujesudbinazemlje. geru,najzna(ajniji zadatak, kaZeon, joS uvek traje, stoji isprednaskao daleki poziv Podetak, njegovuvelidinu.To je iskljudivoevropski da ponovodostignemo jo5 ne moZeozbiljno da otpobne. jer dijalog sa ,,istokom" zadatak, je mestana kaZe on, da se samosa istog svetskog uverenje, ,,Moje komeje nastaomodernitehnidkisvetrnoZeprirediti i jedan obrat, da se taj obrat ne *o7s dogoditi preuzimanjemzen-budizmaili je potrebna pomoi premiSljanje sveta.Za drugihistodnihiskustava Mi5ljenje se preoevropskepredajei njenog novog usvajanja. bralava samo mi5ljenjem koje ima isto poreklo i odredenje."" moZeda budejezik shvaien u poetsko-mitskom Mesto preokreta uverenost u najdubljusrodnost smislu.S obziromna Hajdegerovu nemadkogjezika sa grdkim jezikom-mi5ljenjem,(za razllku, na svojomraciokoji, premanjemu,ne uspevaju primer,od Francuza zada shvatesu5tinusveta),Nemcimapripadaposeban nalno5du datak.U onom smislu u kome je grdki jezik bio provincijalanu antici u tom smisluje nemadkiu modernomsvetu.Dakle, vode6i. Evropeu kojoj se smo pitanjeo bi6u povezalisasudbinom ,,Stoga
le s. 164. " , Gtediita5-6189. saR. Wisserom M. Heideggera ,,Razgovor 20 pevanje i s. 52. M.: Miilienje Ha.ldeger, , . 21 " ,Theorial-2. 1988.s. 138. njemadkog univerziteta ,,samopotvrilivanje 22 " od 23.rujna 1966., Sutli6,V.: Kako iitati ru Heideggerom ,,Rurgouor iz Der Spiegel Zagreb,s. 327. (preneto Heideggera , Hamburg,3l . 5. , A. Cesarec, r976.)

F rA D

N O 'j

15

\r)
q J

zemlje,pridemuseza samuEvropunaSe sudbina odluduje istonjsko kao sredi5te" pokazuje opstajanje ,kaLeHajdeger."U ovomporetku koncentridnihkrugova: biie - zemlja- Evropa - Nemadkakao sredi5te, otkriva sepod okriljem izuzetne nemadke jedan pozvanosti zahtevza prevrednovanjem odnosalogocentridke paradigme kao metafizikei evropskog, u ovom sludajuna nemadkinadinrazum_ ljenog, duhovno-povesnog sveta.Ovaj zahtevide dotle da dosacl upornoisticaniidentitetEvropeu sklopukoji obrazujufilozofija, hriSianstvo i modernanauka zameniduhovno-povesnim identiietom koji posebno nagla5ava njen pagansko-mitsko-poetski sklop. Taj poku5aj podrazumeva novo tumadenje odnosa, na primer,teh_ nidko-kibernetske civilizacr.le i evropskog politidkog projekta prema duhovno-povesnoj tradiciji. Autentidnost duhovno-povesne egzistencijetrebapremaHajdegeruda stekneprvenstvou odnosuna tehnolo5kiprojekt koji odlikuje modernu evropsku situaciju. Drugadije govore6i, trebausaglasiti planetarni tehnidko-politi8ki projekt sa njegovim rodnim mestomtako da strudnost kao nadin ispoljavanja naudno-tehnidkog projektabude u sluZbiduhovno-povesne egzistencije. U svom Rektorskont govoru Hajdegerus_ postavljaanalogiju izmedu grdke kulture u kojoj nauka pristaje njenojduhovno-povesnoj egzistenciji i nemadke kultureu kojoj on vidi moguinostobnavljanja ovog povesnog poietka.,,Ovajizvorni poJam znanosti, kaZeon, ne obavezuje samona,,strudnost,., nego pre svegana su5tinskost i jednostavnost pitanjausredpovesno_ -duhovnogsvetanaroda.Da - tek se ovde strudnost moZeistinski utemeljiti, tj. na1i svoj karakteri granicu.',21 Na taj nadin bi se strudnosti kao obliku bez-zavrtajnosti na5loporeklo,odnosnona taj nadinbi strudnost ponovo steklazavidaj.Ovo shvatanje seni u demubitnom ne menjani u kasnijemHajdegerovom milljenju. Tako u intrvjuu u Der Spiegel-u1976.godineon pita: .,I ko bi od nas smio odludivatio tome - neie li sejednog danau Rusiji i u Kini probuditi prastarepredajejednog ,,mi5ljenja,, koje ie por pomoii-da se dovekuomoguii slobodanodnos spramtehnidkog sveta."5 Prizivanje,,prastare predaje,,milljenja,,, odnosno oslal njanjena duhovno-povesnu egzistenciju, svedodi o sporuu okviru evropsketradicije koji se odvija izmedu pitanja: da li naudno23 Ha3deger, M. : lLvotlu ntetaf;.ziku , s. 58. 2 - 4^ " . s. l4l . .,Samopotvrdrvan.;e n;emadkog univerziteta ",,Razgovor saHeideggerom " od 23.rujna 1966.s.326

l6

-tehnoloikiprojektmoZesavladati duhovno-povesnu egzistenciju, ili duhovnopovesna egzistencija drZi u svojoj moii planetarnu tehniku? Ovaj spor unutarevropskog identiteta nemaisti smisaou okviru samogzapada i na njegovim marginama. Za zapadniduhovno-povesni krug razre5enje ovog sporaima strate5ki znadajod koga zavisi moguinost okupljanja oko ,,zajedni5tva sudbine" evropskogsveta.Ali od razre5enja tog spora u okviru evropske situacije ne zavisi sve.Planetarni je na ekspanzionizam zapada marginama njegovogsvetaporodio iskustvosukobarazliditih duhovno-povesnih egzistencija. planetarne Obrazlaganje dominacije ikrize te dominacije pozivanjem na prevlast racionalnog momenta u okviru zapadnogsvetana marginamaima znadenjezapadnog alibija za planetarnusituaciju. No, s druge strane, organtzacija marginalnihdruStava kroz neku vrstu sinteze tehnidkecivilizacrje i njihoveduhovno-povesne egzistencije ponovoaktualizuje Hajdegerovozanimanje za odnosizmedu,,strudnosti" i ,,zavidajnosti". Sadase ta napetost odigravana ,,drugojsceni" koja joi uvek nije ni blizu togada sagleda sve moguinostii posledice ove sinteze. Njoj su5tinski nedostaje moguinostjasnesamorefleksije. Faktidka sinteza i nedostatak samorefleksije su bremenitinesagledivim posledicama. Upravoova nesaglediva bremenitost ukazujeda seplanetarna situacija neie razre5iti re5avanjem sporao tome Stajeautentidna evropska egzistencija. To govori da sedak ni sam taj spor ne moZere5itipolaze6i samood mesta na komeje zapodenut. On 6e pre biti zamenjen, ili nerazreSen prenetu novu problemskusituaciju koja zahteva odgovorna pitanje:kako odgovoriti na nove izazovedrugadijihsvetovaLivota?Pri tom, ovi drugadiji svetovi Livota ukljuduju i evropskeodlomke. Ugradeni u novi kontekst oni dobijaju novi smisaotako da se u ponovnomsusretusa Evropom pojavljujukao novina.
s
'q

2. Haj deg er ova destr ukcij a metafi zike Kraj filozofije kao metafizikejeste, prema Hajdegeru,istovremenoi kraj metafizidkizasnovane povesti.U ovom sludaju kraj ne podrazumeva da metafizikeviSenema,niti da je metafizi! jednostavno ka epoha nestala. Naprotiv,kraj metafizikeznadikraj

N J

nzvoja unutra5njih mo8uinostpgyqffikepo5to suseoneispunile

'irff6A
l9 I1

napetost moNa kraju se nalaziunutraSnja do krajnjih posledica. i dije je trajanje gudnostimetafizikekoje su sepretvorileu stvarnost je zavodljiva,jer vezujeraMedutim, ova stvarnost neodredeno. To je prevlast za ono Stoje u njoj pozitivno izloLeno. zumevanje prevlastbivstvuju6eg predmetnosti, u kome se ustolidilametafipravestvarnosti zidkastvarnost. Su5tina ostaje,premaHajdegeru, zatajena u prevlastimetafizike.Onase,ipak,jednom istinskiotvorila - u podetkugrdkefilozofije. Krivotvorenjegrdkog podetka, koje je potom nastupilo, postajemerodavno do dana5njeg dana.Potrebno je stogaraskrditinaslage tradicijei otkriti prvobitni sjaj. Tek kad se tradicija razloLii kad se domisli ono o demu se nije mislilo, a je najaviti novi mi5ljenjemi5ljenog,mogude Stoje omogu6avalo podetakkao izvornije zapodinjanje povesti. U skladu sa Hajdegerovimodreilenjem vremena, trenutak,u kome se uzsavremeni diZupitanjapodetkai kraja, mogaobi da se protumadina sledeii preuzirna nadin:dogadanje koje iz buduinosti(novi podetak) ono (kraj metafizike).U tom Stoje bilo (prvi podetak)u savremenosti jednog smislu bi kraj metafizike bio mesto susreta dva podetka: koji gasnei drugog koji ponovo budi sjaj. No, Hajdegerovo odreclenje kraja metafizikeje dvosmisleno.U jednom trenutku se radi o podetkuneskrivene vladavinemetafizike,a u drugomo najavi nedegsavimnovog i nepoznatog za Stoi ne postojipripremfeno miSljenje. Prvobitni i obnovljenipodetaksu u jednom bitnom smislu - aletheia.'Savremeni isti, u smisludogadanja neskrivenosti oblik neskrivenosti biia trebatraZiti u tehnidkomodnosupremasvetu, jer je dana5nji oblik pojavljivanjametafizike- tehnika.Zbogtoga je dovr5enjemetafizike podetak svetsketehnidke civilizacije.' Destrukcija metafizikese,onda,moZeizvestikao analitikatehnike. porekOva analitikaima zadatak da otkrije povesno i egzistencijalno (Vollendung)metafizike lo tehnike.Razumevanje su5tine dovr5enja je razumevanje su5tinetehnike. Danasse tehnikarazumeinstrumentalno. U nerazdvojnom jedinstvu sa modernomnaukom ona se predstavljakao najvi5a
\r)
q ql

I H"i.lcgg"r, M.: Wegmarken, G. A. Bd. 9. V. Klostcmann, Frnklult am gdcsc bivstvu.juic svojski ncskrivcnM.19'16. s. 190.,,Tamo izdiTc i odrZava u svojo.j osti, tck tamo gdc se to oduvanjcshvataiz pitanja o bivstvuju(cm kao takvom podinjepovcst." 2 ja", temu.ioi.fiktzofija, H"i,lcgg"r, M.: ,,Kra.l lllozofije i t,adaAa mi5l.jcn 2..1 8 0 . C . K . D . Z a g r e b , 1 9 8s

t8

prekojednooforma racionalnosti. Ona seodnosipremastvamosti pretpostavljena planiranjau komeje stvarnost braznogradunajudeg kao izradunljiv skup sila. Na prvi pogled se dini da je moderna tehnikaomogu6ilarazvol modernihnauka,mada su u stvari one omoguiile modernutehniku.StanjemodernenaukeHajdegerobja5njavana slededinadin:,,Naudne veoma oblasti su medusobno je u osnovi razll(it. njihovog predmeta udaljene.Nadinrazmatranja mnoStvenost disciplinadanasse odrZava Ova raspr5ena skupai u jednom znadenju samokroz tehnidkuorganizaciju fakultetai kroz praktidnopostavljanjezadataka odredenimstrukama.Nasuprot naukau njihovomtemelju."''Pojam tome odumrlaje ukorenjenost predmetnosti povezujenaukei stoji u srediStu odnosapremastvarpojammenosti.Upuiujuii na Dekartakoji utvrdujenovovekovni tode,Hajdegeruvodi analizutehnikeu njenopovesno-metafizidko poreklo.Predmet postojitamo gde dovekpostojikao subjekt.Propredstavljajuiu tumaden kao egocogitoon oznadava Za nju svest. je sve, ukljudujuii i doveka,istovetanpredmetistraZivanja. IstraZivanjei strog naudnipostupakodlikuju nauku kao proizvodnu podrudjuistraZivanja, snagu. U egzaktnom i ogranidenom u kome grada,sadovekomsepostupa se stvarnost uzimakao proradunska kao sa predmetom.Celovit ishod svegatoga se pokazujeu liku humanizma,antropologijei metodskogsubjektivizma- metafizidkih oblika interpretacijestvarnosti.Konadno,Hajdegerzakljuduje,naukesu metafizidkiutemeljene i to je ono Stose nalaziu temeljunjihovogjedinstva."S obzirom na metafizidko,odnosno filozofsko poreklo,one jo5 uvek noseu sebi spomenna istinsko poreklo. Grdko razumevanja znanjakao theoria ne odnosi se na znanjekoje je samosebi svrha,vei na znanjeo onom Stoje egzina prisustvoegzistencije u nestencijalnonajvrednijemiSljenja, skrivenosti. Zbog togaHajdegertumaditheoria kao najvi5ioblik (am-Werke-Sein). ljudskogbi6a-na-delu Grci nisu hteli, t energeia, misli on, da praksuprilagodeteoriji, vei su teoriju shvatili kao c F Prematome:,,Grcimaznanost nije ,,kul- ) najvi5eozbiljenjeprakse. odrecluju6a sredina cele narodturno dobro",negonajunutra5njije no-drZavne egzistencije."'Ona je horizont delovanja usred
>q lI"

'Hcidcggcr, M .'.Wegnwrken ,G. A.Bd.9. s. 104 o s. 48. ,,Naukcsu vrstc i natini fikrzoH"i.l.gg"., M.: G. A. Bd.29130. liranja,nc obrnuto..." s Hcicleggcr, s. 139. M.: ,,Samopotvrdivanjc njcmalkogunivcrzitcta",

r:
N J

r9

prikrivajuie celine bivstvujuieg. U tom horizontu dovek deluje preko techneda bi odoleo izazovtmaopstanka. vid pojavljivanjatehnike- postav(Ge-Stel)stvara Savremeni privid daje tehnikaljudski din ili sredstvo. Po-srcrkao bit tehnike je jedanod povesnih oblikapojavljivanjabiia. On je nadinizazivanja i otkrivanjabivstvujuieg u celini. Tumadenje tehnikekao pro-izvodenja(Her-vor-bringen), (Entbergen) razotkrivanja dovodije u sredi5te razumevanja bi6ai istinekao neskrivenosti.o Medutim,metafizidkiutemeljena tehnikasvedodi o bez-zavidajnostidoveka.,,Bezzavllajnost postajesvetska suclbina. Zbog togaje neophodno da se ta sudbina misli u smislupovestibiia... Ona proizilaziiz sudbinebi6au liku metafizike, ona ie udvr5iuiei istovremeno kao bez-zavidajnost prikriva."T Ponovnoobnavljanje podetkazahteva miSljenjekoje nije ni filozofija ni nauka.Jer, nikakva metafizika,bilo materijalistidka, idealistidka ili hridianska, ne moZeni da obnovi podetak,niti da iskaZesavremenu povest biia. PonovnonalaZenjezavrlajatehnikeje vezanoza evropsko poreklo.Dodu5e, Hajdegeru Pismuo humaniz.mu nagla5ava da je ponovnomnalaZenju jer je on zavid.aja stransvaki nacionalizam, antropologizam." Ali isto vaZii za internacionalizam, ,,metafizidki individualizami kolektivizam.PremaHajdegeru, prvi preclstavlja nacionalizampodignut do sistema,dok druga dva predstavljaju subjektivizamdovekau totalitetu.Ni jedan, dakle, ne daju pravi odgovorna pitanje dovekovepraktidnepripadnosti. Zbogtoga je zanjega,,danas pitanje: odludno kakosetehnidkom razdoblju uop5te moZepridodatineki - i koji politidki sistem?"Na to pitanjeHajdeger nema odgovor,ali nije uverenda je to demokratija.n Postojeii politidkimodeli,kapitalizam ili komunizam, Amerikaili Rusija, nisu zadovoljavaju6a vrsta odgovorana izazov kraja metafizike. Obrasci drugihkulturatakode. ,,OvaEvropa,kaieon, u opakom zaslepljenjuuvek spremnada samasebepotajcemudari u srce, leZidanas u velikim kleStima izmeduRusije,s jednestrane, i Amerike, s drugestrane. I Rusijai Amerikasu,metafizidkiposmatrano, isto; isto neuteinobeSnjenje razobrudene tehnike i organizacije.U

;
q

M.: Uber den Huntuti;;tnrrs, Frankl'urtam M. 1949. s.28, suitini jcdna bitno-povcsnasudbrnabiia ko.jaboravi u zaboravu_ ,,Tehnikajc u svo.jo.j Naimc ona sc nc vraia samo po imcnu na grtk<> techne, ncgo ona bitno-povcsno potidc izjcdnog na(,inaaletheitt, to jest pokazivanja biia." 7 iskl, s. 27. I ,,Rrrg,ruu, sa Heidcggcrom" rvJ23.ru.jna1966.

nHcidcggcr,

20

-bez-tlaza normalnogdoveka."''Ovaj stav Hajdegernikad nije i iu Pi.smu o humaniz,mut" rrrenjao, tako da seon mozep.repoznati je jednadenju " Jedin-o komunizmai u intervjuu u Der Spiegel-u. je, Ali, nacional-socijalizam dodatfa5izam.'' demokratije svetske prematehnici, pravi.odnos premaHa3.legeru, bio na putu da stekne mi5ljenja.'' Dakle,on je nagomadanije uspeozbogneiskusnog porekloi da dovek veStavao moguinostda tehnikaobnovipodetno u njoj nade zavi(aj. Postoji, u stvari, u Hajdegerovommi5ljenju jo5 od Bita i vremenrl. jednaprincipijelna Naime,on uspeva te5ko6a do ontolo5ke misaoniput od faktidnostiegzistencije da konstrui5e da se vrati od eksplicirane ravni, ali ne moZesa istim pouzdanjem ontoloike ravni do faktidnostiegzistiranja. ,,ZaEtase tu-biie fakanalizaprincipijelnone moZeda egzistencijalna tidno odluduje, prati i kasnijeHajdegerovo razmatral -kaie on.'oOvaj raskorak miSljenje. Ostavljajuiipo stranipolitidkeimplikacijeHajdegerovih misli stoji faktidkih odluka, ipak se moZereii da u Hajdegerovoj bar u onoj meri u kojoj u otvorenput premanacional-socijalizmu, u pravcumetafizike. grdkojfilozofiji stoji otvorenput preobraZaja premaHajdegeru, metafizidko mi5ljenjenije u stanju Po5to, glavnecrte i bit zapodinjuiegtehnidkograzdoblja(er da sagleda je ovo razdoblje ne moZesagledati a ona sebe metafizika, ostvarena se pitanje:ko moZe? okvira),postavlja u celini izvan sopstvenog tradicija U okviru drugihduhovno-povesnih No, prvo: ko ne moZe? jer poreklo. Pored toga, ovo se pitanje ne moZere5iti, tamo nema je na onog mesta prema samo sa Hajdegeru, razre5enje moguie, metafizika, ni zapadna Ne moZe za(ela. kom semetafizika/tehnika Upravoonezastiru ni kao nauka,ni kao filozofija,ni kao teologija.
'Ha.jdcgcr, s. 53-54. M.: Uwtttu metaliziku, t')Hci.l"ggaa. tlen Huntunisnttrs,s.2SM.: 0her tt I 966,s. 3 I 7. od 23.ru.ina tu Hcitlcggcrom" ,,Rr,rg,,u,,, 't Tluoriu F t933/-14. einicnicc i napomcnc", H"i,l"ggrr, M. ,.Rcktorat '6 s. 1.17. ) l-2ll98tt.Bcogratl, f3,,Rr,rg.ru,r, o 1966. s. 326.,,Poloi,a.i 23. rujna od sa M. Hcitlcggcmm" i ncizbcZnu sutlbinu, tchnikcnc vidim kao ncrazmrsivu iovcka u svctuplanetarnc pripomognc kako ncgo zadaiumi(ljcnja vidirn bai u tomc da u svoiim granicama bi iovck uopitc tck stekaodovoljanodnosprcma suitini tchnikc.Nacional- N u nciskusni su bili suviic pravcu. ti liudi ali tloduic iiao u tom socijalizam.ic zbivai Sttr r odnosprcmaonomcito sc danas dobili cksplicitan miil jcniuda bi zaista .icna putuod prc tri vcka." to M.: .!einunttkit ,s.3t12. H"i,.lcgg".,

21

doveka izvori5teevropskepovesti i duhovnostii dine zapadnog bez-zavidajnim. Metafizidkomi5ljenjeje odrodenomi5ljenje.ViSe niko ne govori misle6iu izvornomsmislu,kaZeHajdeger. Izvorno mi5ljeod metafizidkog, ali zbog svojejednonje je dalekojednostavnije dalekote\e u izvodenju.Ono je privilegija malog broja stavnosti ve6initako da veiina mislilaca.Zbog togaje onojo5 nerazumljivo vodstvuonih koji su najdubokoumniji. trebada seprepusti Razliditeduhovno-povesne tradicije su nesamerljive, kao na primer zapadnai istodna.Zato ozbiljan razgovor medu njima joS ne moZeda otpodne.Ipak, to ne-znadi potpununemoguinost razgovora koji bi mogaoda sepovedeo samojstvari,smislubi6a, ukoliko je on otvoren.Za sadtaj razgovorspredava samoprevodenje na drugoj strani.,,Takomalo kako se moguprevestipesme, moZe seprevestijedno mi5ljenje.Ono se svakakomoZeopisati.eim se '' podnesa doslovnim prevodima,sve biva preobraZeno." Sto se jezika, je tidetehnidko-naudnog on prevodivna svejezike. Medutim, tu se i ne radi o prevoilenju,smatraHajdeger,ve6 o jednom te govoru. Prema tome prave istom matematidkom/metafizidkom komunikacijeili nema,ili je krivotvorena.Pravi razgovorje mogui, ne na osnovu autoritativnih iskaza, vei na osnovu merila koje dolazi iz samestvari.Istinski razgovorse moZezapodeti samona mestuna kome seotkriva biie i gde seotvarajedansvet.To mesto otvaranjajeste jezik shvaien kao jedinstvo mi5ljenja i pevanja, Koje je to mestou istorijskojravni? izvornefilozofije i poezije. Rodno mesto evropskeplanetarne dominacijeutemeljene metafizidkijeste grdki jezik/miSljenje.U jednom smislu ono je izgubljeno,jer je nestaonjegovpovesnisvet.No, ne nepovratno radi se o tome da se faktidki povesnooZivi dogadajpodetka- osvitanjazapadnog vedo tome da seobnovi smisao sveta, tog osvitanja u grdkomjeziku/miSljenju. Ako neki jeziklmi5ljenjedopu5taotpodetka. varanje izvornogsmislabi6a,ondaje on mestoobnavljanja kaNa osnovuunutra5nje srodnosti sagrdkimjezikom/miSljenjem, ko veruje Hajdeger,to mestojeste nemadkijezik/mi5ljenje.Na osnovu toga nije te5ko izvesti izuzetnu nemadkupozvanostu vodstvuEvrope. Iz Tehnikaje na taj nadinnaila zavlhj u jeziku/mi5ljenju. jezidkepredaje bit izvedena bit tehnike,i na osnovutogaizvedena
't s. 32ti. <;d23. rujna 1966. saM. Heideggerom" ,.Razgovor

22

projekt ,,velikepolipodrazumeva politike koja tehniciodgovara, politidka i neposredna svakodnevna tike" u kome se zanemaruje faktiike razlike popraksa.Kao Stoontolodkarazltkaporavnava - Se(dasMan) egzistencije, tako i ,,bitno moiu pojmaneautentidne koraka" u kojima se odvija zna(a1,,malih miSljenje"zanemaruje - nadolaska bi6a. velikog dogadaja i i5dekivanje egzistencija U pitanje o kraju metafizike u obliku vladavine tehnike tradiciju poredmetafizidke, ukljudujei duhovno-povesnu Hajdeger, pevanje/miSljenje. U okviru takvogpoetskoi njenomitsko-poetsko -misaonogiskustvatehnikatrebada nadesvoj zavilaj. Oba toka su evrocentridki. evropsketradicije,metafizidkii mitsko-poetski posledice zakoje nisu evropske tradicijama U duhovno-povesnim padnogprojekta su slidne, ukoliko se on razume kao teinja za zasnovano dominacijom ,bez obzirada li je njegovoopravdavanje na wiverzalnim ili iskonskimvrednostima.Zbog toga se i zna(aj pitanjao vlaali se zanadaj pitanjao kraju metafizikerelativizuje, Moglo bi seredi da seova dva aspekta, davini tehnijeprodubljuje. miSljenjuistog pitanja,morajurazluditi.Pitanje u Hajdegerovom je vezano tradiciju duhovno-povesnu za odredenu o kraju metafizike Pitanjeo vladavinitehnikeje od op5tegzna(aja. kao 5toje evropska. tepitanje:,,kakvavrstapolitike odgovara Zbog togaodgovorna_ nije u osnovi svog bitnog porekla samo hnidkom razdoblju?"'o evropskiodredena.

3. Jezik kao uporiite destrukciie metafizike Hajdegernalazi upori5teza destrukcijumetafizike u povesti nije shvaienokao nekavrstadvrstogoslonca, biia. Ovde upori5te Hajdeger se izridito temelja.Onoje vi5eokvir, negotadkaoslonca. predna destrukcijupojmovakao Stosu subjektivnost, usmerava je razumljivoda bi traZenje upoum itd. Stoga supstanca, metnost, razlikuje trebalo da se filozofije tradicionalne za razlaganje ri5ta jednog miSljenja. To miSljenjeprema utemeljenja od racionalnog Ono tezi metafizidkog. od drugadije hode da bude redi sopstvenoj pri demu mi5ljenja, od utemeljujudeg ,,stroZije" da bude stroZije Po znadiprimerenijestvarimi5ljenjai u tom smislujednostavnije. radikakrajnje bude da bi trebalo misao Hajdegerova svojoj nameri
t6 H"id"gg"., M: Uber tlen Hmnanismus,s.28.

F 'ah

N J

23

9
o J

lan zahvat.On dak ne misli da je njegov projekt fundamentalne ontologijeu potpunostiistrajaou tom pravcu.Tako u predgovoru on kaZe:,,Takodugo dok se ovo zapredavanje Staie metaftzika jo5 ontologija,ono kao mi5ljenjei samo oznadava fundamentalna naslov put. Naime, prepreduje i zakrduje samosebi ,,fundamentalna ontologija" izaziva uverenjeda je mi5ljenje kao fundamentalna da misli istinu biia, a ne kao ontologija ontologija,koje poku5ava je onjo5 Po5to uvek nekavrstaontologije." istinubivstvuju6eg, bila stvar uvek i metafiziku za filozofiju tologija kao drugo ime pomisao iracionalo na navodi uma, svakonjihovo ogranidavanje nosti.Hajdegerna ovaj prigovor odgovaratako Stoistideda setu i iracionalnosti ne radi o izboru izmeduracionalnosti , vei o pretje pojmovnu oprednost. razviti ovu postavkama na kojima moguie je logos-ai izvorne su5tine napu5tanja Ovakvapodela posledica (u nad bi6em. uma i razuma) kao ratio-a smislu vladavine mi5ljenja je pobuduje neopravvrsta racionalizma,jer ,lracionalizam neka moguie prevazi(i pukim poricadanu nadu da je racionalizam njem."t2 Treba,dakle,i6i dubljeod ove pojmovnepodele. metafizikeje jezik/mi5ljenjeu kom Upori5teza razlaganje se poziva na grdko ime za Hajdeger odvija. se samo razlaganje jezik, mi5ljenje, nije neposredan logos-tt Pristup na logos. um njegovih u okviru nalazimo kad mislimo se uvek zbog toga Sto meta-jezauzeti neko moguie pretpostavki. Po5to nije skrivenih jedini nadinda seotkrije njegova stajali5te, zidko,ili meta-logidko jesteistrajavanje krugu.U dinjenicida u hermeneutidkom su5tina logike tradicionalne zahtevima krug ne podleZe hermeneutidki s obziromna izvomost negoprednost ne vidi nedostatak, Hajdeger U tom svetlulogika bi bila mi5ljenjekoje nije u stanju miSljenja. da shvatibiie, jer je i samanajizrazitijivid metafizike. upuiuje i bi6aHajdeger izvomu vezumiSljenja Da bi pokazao i /ogos su physis. kaZe: On .,Phvsis na grdki odnosizmedu logosi physis bgos . jedno te isto."a3 i kao Grci su razumevalibi6e i kao jezika (...) i porekloforme ditavog i su5tinsko lJzto ,,LogossadrZi smisu Sirem kao logidkogkazivanja nadinkazivanja time odreduje * je i za preosmislabi6a stogamerodavan lu." PovesnipreobraZaj potide iz razumevanje btaLaj smisla logos-a.Njegovo dana5nje
a2 Haideger,M. : Uvod u metafiziku , s. 189 a3 isto,s. 143. 4 Hajdeger, M.: Miiljenje i pevanje ,s.78.

24

njegovog zna(enja u odnosu na i.zvorni dalekog preobrai,aja svaguobidajen, sa njim pretpostavlja susret poEetak. Savremeni razumevanadin Svagda5nji razumevanja. nadin da5njii prosedan Faktidki mi se odnosimoprema nja Hajdegernazivafaktrcitetom. Pre izriditog razumevanja predrasudom. logos-usa metafizidkom I pred-razumevanju. razumevanju, mi se kreiemo u implicitnom je, razmatHajdeger koje fenomeni kao i ostali pred-razumevanje o padu izvornograsvedodi Ono s jedne strane ra, dvosmisleno. na plan, ali i o sedanju metafiziiki na nekogfenomena zumevanja oznalogos izvornom-smislu U nekogfenomena. izvorni smisao pojavljivanje bi6au',te se na taj nadin dopultanje, davadavanje, (aletlrcia). Po5tomisliti spajasa istinombiia kao neskriveno5(u jezije poezija kao su5tina mi5ljenja, zna(ikazivati to Sto vredno njeno mi5i zajedno. ka i filozofija kao miSljenjeidu ,,Filozofija pevanje i poezijom."* Mi5ljenje ljenje su u istom redu samosa jedno drugom.Njihov susretstoji u temelju svanuia pripadaju u miSljenju sveta.Stvarijesu i postojekroz jezik. Obnavljanje biia. jeste izvornog smisla raclanja obnavljanje sa svetom susreta jer naitn odrecluje povesne sudbine, Zbog togajezik ima karakter je, premaHajdesamomdogadajusveta.Po5to na koji pripadamo jednog suStinujezlka povesnog naroda, prajezik geru, poezija je temelj poezija poezije. U tom smislu iz moramoshvatiti suStine jezika odnoSenju u svagda5njem temelji sudbina se povesti. ,,Po5to bi6a sepitanje to 6e.nam Hajdeger. premabiiu, kaZe nekognaroda jezlka.""' pri tom Hajdeger pitanjem preplitati sa najunutra5njrje jezikom. kao odreden Jezik ne raspolaZe ,,kuia da dovek nagla5ava u tom smisluStostvara .Iezrkje dogaclaj bi6a"jestesam,,dogadaj" povesnihorizontu otvara svet. On rada sa njim Sto se svet,ili pojaviti. U tom pogledu ne5to uopSte moZe narod za kome se ledan jezik je podetak, nacrtkoji u sebi nosi moguinostpojavljivanja horizonta.* On je svegapotonjeg,ali i moguinost zatvaranja jedne razumevanja paradigme ustanovljavanja u smislu dogadaj
a5H"id.gg.t, M.: SeinunclZeit ,s.217. ,s. 33. TakodeMiilienje i pevanje da se bivstvujuie pojavi u svome pokazuju6i dopu5ta (este): saga koja, ,,logos jeste." 6 Hojd"g"r,M.: I|vod u ntetafiziku,s. 43. a7 isto,s.66. * s. 74. ,,Pravi Zagreb, dela, Mladost, H"id.gg.., M.: Porekloumetuitkog u komeje sve dolaze6e poietakje kao skok (Sprung)uvek preskok(Versprung) svrSetak." vei sadrZi skriveno Podetak premda kao prikriveno. ve6prekoradeno,

,6

N I

t(

on je monolog.Kao monologon je sveta,i stoga,kaZeHajdeger, unurazgovorsa samimsobom,razgovoru sebi.Po5tove6 sadrZi tra5njeustrojstvovladavineu iskazivom, logos kao ,,zbiranjei je razgovoru smislu (Sammlungund Gesammelheit) sabranost" granice i unutra5nje sporaizmeduonog Stoje u njemu imenovano koja tom imenovanomuskraiuje ili dozvoljavapojavljivanje.U koja omoguiavasvet,ali koja ga tom pogledujezik je paradigma na odreilenojgranici sputavai sadrZinjegov svr5etakkao granicu iskazivosti. u celini desila bivstvuju6eg biia kao neskrivenost Ofvorenost prvi put kod Grka. Zbog togaje premaHajdegeru, se na zapadu, postalomerodavanobtazac,uzorza celu njihovo miSljenje/pevanje ZapadsejoS uvek nalazi u prostoruhorikasniju povest zapada. dozontakoji su Grci otvorili. Meclutim,u okviru ove paradigme Svaki put je to bilo stvaranje godile su znadajne transformacije. nove paradigme,ili kako HajdegerkaZe: ,,Svakije put niknuo izvornegrdkeparajedan novi i bitan svet."4e Ova transformacija grdkogmi5ljenja/jezisarimskim prevodenjem digmeje zapodela je ovom prevodenju izvomo iskustvomi5ljenedostajalo ka. Po5to To je tadkagde zapodinje neautentidno. nja, ono je zaHajdegera Medutim,ni ova,ni kasnijetranssveta. zapadnog bez-zavl(ajnost i kao Stosu srednjovekovna formacije grdke izvorne paradigme, poniStile izvomo iskustnisuu potpunosti transformacija, moderna situacijinalazimosepred istovremenim vo mi5ljenja. U savremenoj nove ili obi nagove5tajem povladenjem ove izvorne paradigme novljene paradigmekoja bi zapadumogla da povrati sigurnost. Horizont svetaotvorengrbkim logos-ommoZese,dakle,tumaditi Ono Stosedanasnazivalogocentrizmom i neautentidno. autentidno logos-a.Potvid izvomegrbkeparadigme predstavlja neautentidan oblika Hajdegernaziva,,natpunu prevlastnjenogneautentidnog zapada. sveta",duhovnompropaS6u murivanjem(zamradivanjem) dovezemlje,po-masenje bogova,razarunje Nju odlikuje,,bekstvo i slobodnopremasvemustvaraladkome ka,mrLnja i podozrenje
'L)

O J

aeisto,s.75.,,Uvekkadabivstvujuieu celini kao bivstvuju6e samozahteva utemeljivanjeu otvorenost,dospevaumetnostu svoju povesnubit kao zadinjanje. prvi put zbila kod Grka. ono sto se ubuduie nazivabiie, bese ona se na zapadu zatim merodavnopostavljenou delo. Tako otvorenobivstvuju6eu celini_bese veku. To sezbilo u srednjem pretvofeno u bivstvujuieu smislubogomstvorenog. bvo bivstvuju6ebe5eponovnopromenjenou podetkui tokom Novog veka. Bivstvuju6epostadepredmet,kojim semoZeradunskigospodaritii pregledatiga"'

26

poduha,njegovorasturanje, iscrpljivanje, me", ili ,,onemodavanje tiskivanjei pogrelnotumadenje."s bogova" u tehnidkom razdoblju? Kakavje smisao,,bekstva jezika u pesniStvu su5tina koje je ,,nose6i ZaHajdegeraje_.izvoma bogova" koje svetemeljistorije"''. On zapodinje,,imenovanjem jednog narodai njegovogsveta,o jednostavnoj dodi o odgovaranju bogovatrebatumaditikao povladesigurnosti u svetu.Nedostatak horizontajednogsveta.Tako njejedne paradigme, kao sklapanje vi5e u sebine sabire i jednoznadno ljude i stvari,i niSta,,vidljivo iz takvog_ sabiranjau sebi sastavljasvetskupovesti ljudsko prebivanje."" Prematome, svetje izgubio svoj temelj, a duh snagu jedinstvau odludnosti. modernog dobasvedodi Ovakvotumadenje pokusaju da savremeni tehnidkisvetprotumadiu o Hajdegerovom i filozofsko-natradicije,nasuprot teolo5koj svetlumitsko-poetske tradicijapostaje nit koje seHajdeger udnojtradiciji.Mitsko-poetska svetu. drZiutral.enjuponovnezavidajnosti u tehnidkom Destrukcija metafizike teLi za rasplitanjemmetafizidkih dvorovakako bi dospelau horizont pobetka.Put ka njemu je jer onanosi u sebispomen na podvostruk:kroz samumetafiziku, poetsko-mitskog mi5ljenjau komeje svetlodetak,i kroz horizont je, rekaobi podetka Zllja, ali i nenametljivija. Snaga st podetka jedne,,nenasilne moii". Razgovor o destrukciji Hajdeger, snaga parakao razgovoro logocentridkoj metafizikemoZese sagledati je grdkog paradigme logos-a. Tek ova druga digmi unutarizvornije paradigmagranica samoj sebi. Sav razgovor u jeziku se dogada kao isku5avanjeove granice.U skladu sa tim moZe se re6i da physis i logos imaju istovetnu strukturuonog Stose od sebe fig:.lre No, raste, vlada samosobomi dovodi sebeu neskrivenost. rada, jegovor smestiti u okvir izvorne su5tine moZemo metafizidki ako jezi(ke iz koju Hajdeger odrecluje moZemo istupiti su5tine zika, ne Y,n sag.u(Sage).On kaZe:,,Su5tinajezikajeste sagakao pokada se ne5topojavi, duje, vidi. znica."" Nju odlikuje dopu5tanje i prispojavljivanje pokazivanje stvari",onaoznadava i Kao ,,same je Po5to vrste. bi6a. Ona samopokazivanje ustvo i odsustvosvake jezik je je jezik otkrivenost govore6i kome biia, onda dovekmestou
s M. : Uvodu metafiziku,s. 54.i 60. Hajdeger, 5r Ha.ldeger, M.: Miiljenje i pevanje,s. 140. 52 s. 83 Zagreb, Heidegger, M .: eemupesnici,Mladost, s3 M.: Miiljenje i pevanje,s.233. Ha.ldeger,

a)
>q f

N J

2'7

doveku, negoobratno: slu5a sanrsebe. Zbog togajezikne pripada govori iznjega.Ono Stojezikpokre6e dovekpripadajeziku,jer u njegovompokazivanju dogadaj. On skupljai prisi kazivanjujeste pokavaja horizont jezika u jedinstvnu strukturumnogostrukog - iz sage, porekluredi- to jestljudskoggovora poreklu zivanja.,,Na jeziku."* podivaono Stoje svojstveno koje ima odliku dogadaja, jezik, Po5tospadamo mi nismo u moii da ih u dogadaj, saguili predmetno obuhvatimo kao celinu.Jezikkoji kroz ioveka govori je monolog.Hajdeger kasamsa sobom o tome kaZe:,,Monolo5ki jezidke jer jezik rakter su-itine ima svojustrukturu u nacrtusage... jestemonolog."" Jezikje monolog, jer jedino on istinskigovori aficirajuii sam sebepreko dovekakoji mu celovito pripada.U toj razgovora celovitostipripadanja nalazise moguinostunutra5njeg pokaJezikje istovremeno kao samopokazivanla i samoskrivanja. zivanjei skrivanje.Tako se na osnovuonog Stoje mi5ljenomoZe je odredivaloono o demuse izridito otkriti ono o demunije, ali Sto je mislilo.To moguiena osnovu togaSto miSljeno/kazano, dovedeno granicemiSljenja/kado krajnjih moguinosti,dopiredo unutra5nje zivanja.U sporuizmedugranicei pozitivno iskazanog otkriva se neiskazano. No, ono vi5e nemasmisao temelja,osnovakao supgraniceili strukturehurizonta stance, nego temlja kao unutra5nje je koja imanentnajednom svetu. je sme5tena paradigma Logocentridka u hori.zont izvorne je grbkog logos-a paradigme dija struktura monololka.Dogadaj kao dovr5enje ili obnovaparadigme nagove5tava svoju objavu u jeziku, jer nemadki jezik ima najveiu nemadkom smatra Hajdeger, snaguse6anja na izvornu su5tinujezika.Meclutim,i za Hajdegera je to neizvesan takoda preostaje dogadaj, samodekanje-oslu5kivapreostaje tom i5dekivanju nje ,,nadolaska biia". U samonadada se pove6anjem opasnosti poveiavai moguinostdolaska spasonosnog. ishodom Medutim, opasnost saneizvesnim sene radasamcl najednommestu. a odekivanja,.spasonosnog" su razlidita.Zapadno ne moZebiti dovoljnosamomsebis obzii5dekivanje spasonosnog podrudje rom na policentridnost monoloikihprojekata i na globalno jo5 njihovog interesa. uvek ne moZezapoieti razgovorsa Ako se istokom, kako smatra Hajdeger, zbogmonolo5ke strukture njihovih jednog mi5ljenj akoje prevodenj a/govorenja svetova, e i skustva u
s isto,s. 245. 55 s.246. isto,

2.8

razlidrtih time nije odloZeno sudeljavanje drugouvekkrivotvorenje, na Insistiranje Ono sefaktidkiodvrjai sve vi5eubrzava. svetova. problem,nego sve ne odlaZe strukturama njihovim monoloSkim ja(e zahteva odgovorna pitanjekakodolazido ukrStanja ba5monoZbog toga u situacijinjihovogneizbeZnog susreta. lo5kihstruktura podetka"mora ostati nedovr5en projekt. U sudelja,,obnavljanje se marginalivanju razliditihsvetova obnavljanje ma kog podetka novihpovesno-praktidnih zadataka. zujespram

Mile Savii
HEIDEGGER AND THE DECONSTRUCTION Suttmmt\ In this article author presentsfundamental comprehensions of Heidegger's s u r p a s s i n gm e t a p h y s i c s ,m o d e o f h i s d e s t r u c t i o n o f m e t a p h y s i c sa n d p o i n t s o u t language as the base of such enterprise. In Heidegger's relation towards the metap h y s i c s h e d i s c e r n st w o c o u r s e s o f E u r o p e a n t r a d i t i o n t h a t H e i d e g g e r c o n t r a s t s each other. On one hand is metaphysical (onto-theoJogical) course rvhich includes p h i l o s o p h y ,s c i e n c ea n d t h e o l o g y ,a n d o n t h e o t h e r h a n d i s m y t h - p o e t i c a lt r a d i t i o n . of the I n t h e m y t h - p o e t i c a lt r a d i t i o n . w h i e h e x i s t e n c e si n a u t h e n t i cu n d e r s t a n d i n g l a n g u a g e ,H e i d e g g e r s e e s t h e p o s s i b i l i t y o f a n e w p a t t e r n o f t h e f o u n d a t i o n o f technical world. The author seesthe dispute betrveenlogocentrism,which Heidegger lo interpretsasareducedunderstandingoftheCree kg o s , a n d m y t h - p o e t i c a l t r a d i t i o n , which keeps authentic senseof logos, as an expression of one limited - Western life-rvorld. His thesis is that apan from this dispute practical-existential problems intrude themselvesin the impact West with marginal life-rvorlds, so that the importance of this dispute becomes less relevant in conditions new world-historical situation. OF METAPHYSICS

=
F 'q

o
IL N J

29