Raunarske mree i komunikacije Beine mree: IEEE 802.

11 standard

IEEE 802.11 Beine mree

Prvi eksperiment beinog povezivanja raunara realizovan je 1970. godine u laboratorijama IBM-a u vajcarskoj. Ta raunarska mrea zasnivala se na prenosu u infracrvenom delu spektra. Iste godine i HewlettPackard oformio je svoju beinu raunarsku mreu koristei radio-talase. Brzine koje su dostignute bile su 100 kb/s, ali nijedan od tih proizvoda nije doiveo komercijalnu primenu. Razvoj beinih mrea nastavlja se 1985. godine poto je FCC odobrio korienje opsega radio-frekvencijskog spektra bez posebnih dozvola za potrebe industrije, naunih istraivanja i medicine (ISM- Industrial Scientific Medical). Ovaj frekvencijski opseg obuhvata tri grupe frekvencija: 902 - 928MHz; 2,4 - 2,4835GHz 5,725 - 5,875GHz.

Spektar ISM Modularnost i fleksibilnost beinih lokalnih raunarskih mrea ini ih dobrim reenjem za pojedine objekte kao na primer: povezivanje raunara na sajmovima, u bolnicama, bibliotekama, povezivanje zgrada koje su razdvojene prometnim saobraajnicama ili rekom, u zgradama od istorijske vrednosti u kojima nije dozvoljena promena izgleda zgrade, ali i kao dopuna ili proirenje kablovskih mrea. Beine mree pruaju veliku fleksibilnost i mogunost kombinovanja razliitih naina povezivanj a. Iskristalisale su se sledee topologije: samo za ovu priliku(ad hoc), infrastrukturna i taka-taka. Topologije beinih lokalnih raunarskih mrea Ad hok lokalne raunarske mree omoguavaju korisnicima uspostavljanje veze svako sa svakim bez ureaja za pristup (AP) . Kao takve pogodne su za komunikaciju izmeu manjih grupa korisnika na malom rastojanju i uglavnom se primenjuju tamo gde je potrebno brzo uspostaviti privremenu mreu (sajmovi, skupovi). Da bi mogla da se ostvari meusobna komunikacija potrebno je da svaki raunar bude u dometu svih ostalih raunara, to ograniava pokretljivost korisnika na relativno mali prostor.

Raunarske mree i komunikacije

IEEE 802.11 Beine mree

Ukoliko stanice nisu u stanju da komuniciraju bez posredstva ureaja za pristup AP onda se primenjuje nain rada koji zahteva odgovarajuu infrastrukturu. Sve stanice koje se nalaze u zoni pokrivanja ureaja za pristup meusobno komuniciraju preko njega.

Infrastrukturni nain povezivanja Domet jednog ureaja za pristup zavisi od primene i kree se od 100m u zatvorenim prostorima do 300m na otvorenom. Broj korisnika koje moe da opslui jedan ureaj za pristup zavisi od proizvoaa i kree se od 15 do 50. U sluaju da se eli poveati pokrivenost moe se instalirati vie ureaja za pristup i formirati elijska (celularna) mrea.

elijski nain povezivanja U takvoj mrei stanice ne mogu da komuniciraju direktno meu sobom ve iskljuivo posredstvom ureaja za pristup, meusobno povezanih kablovima u raunarsku mreu. Odreenim brojem pristupnih stanica moe se pokriti odreeno podruje, pri emu se zone pokrivanja pojedinih stanica, tzv. elije, mogu meusobno delimino i preklapati. U sluaju da je u odreenoj eliji velika gustina saobraaja mogue je istu povrinu pokriti sa vie pristupnih stanica, koje meusobno dele mreni saobraaj i na taj nain omoguavaju opsluivanje veeg broja korisnika.Karakteristika elijskih mrea je da korisnici mogu biti pokretljivi u toku rada, menjajui pristupne stanice preko kojih komuniciraju sa ostatkom mree. Ureaji za pristup AP vezuju se na oienu mreu. Takoe se po potrebi mogu i beinim putem povezati na ostatak mree. U odreenim situacijama pogodne su i mree tipa taka-taka, na primer za povezivanj e dve udaljene lokalne mree. Najee se izvode korienj em usmerenih radio-veza ako su van objekata, ili upotrebom infracrvene tehnologije ako su veze unutar jedne prostorije. Ove veze najee su fiksnog karaktera, odnosno njihovi korisnici ne mogu biti mobilni.

Raunarske mree i komunikacije Tehnologije beinih lokalnih raunarskih mrea

IEEE 802.11 Beine mree

Beine lokalne raunarske mree WLAN prema tehnici prenosa generalno se mogu podeliti na sledee kategorije: tehnike prenosa u infracrvenom delu spektra (IR), tehnike proirenog spektra (SS) i uskopojasne mikrotalasne tehnike Infracrveni i radio talasi su deo elektromagnetnog talasnog spektra. Infracrveni ureaji su opremljeni sa LED i laserskim diodama koje emituju infracrvene svetlosne talase. Ovi talasi mogu da se usmere direktno ka prijemniku (point-to-point) ili mogu da se reflektuju od zidova ili tavanice (difuzno). Implementiranje point-to point infracrvenog LAN-a je mnogo tee, jer predajni i prijemni ureaji moraju da budu poravnati. Postoje neke prednosti infracrvenih sistema. Infracrvene signale nije regulisao FCC kao to je to sluaj sa sa radio signalima. To znai da za opremu koja se zasniva na infracrvenim talasima nisu neophodne licence. Sledea prednost je to infracrveni talasi ne prodiru kroz vrste objekte, tako da su sigurniji od neovlaenog prislukivanja spolja. Na infracrvene talase ne utie radio interferenca. Korienje radio talasa je neto sloenije i razlikuje se od konvencijalnog radija kod koga se signal emituje na datoj noseoj frekvenciji i vi podeavate radio aparat za njegov prijem. Javlja se problem interference od drugih ureaja, prislukivanje signala, ometanje prenosa. Da bi se reili ovi problemi , 802.11 standard koristi iroki sprektar (spread spectrum), tehnologiju koja se koristi ne samo za beine LAN mree, ve i za beine i mobilne telefone. Umesto da koristi uski frekventni opseg, prenosi u irokom spektru emituju energiju signala preko ireg opsega frekvencija (tj veeg propusnog opsega). To ih ini manje sklonim interferencama i obezbeena je bolja zatita. 802.11 standard definie dva tipa tehnologija irokog spektra za WLAN fiziki sloj: directe-sequence sread spectrum i frequency-hopping spread spectrum. Principi na kojima se zasniva FHSS (frequency-hopping spread spectrum) je sledei: ureaj koji koristi FHSS definie niz frekvencija f1, f2, f3, ..fn koje se nalaze u emisionom opsegu. Ureaj za prenos u odreenom periodu koristi frekvenciju f1, pa prelazi na frekvenciju f2. I na toj drugoj frekvenciji vri prenos za odreeni vremenski period i onda prelazi na f3. Ovaj ablon se nastavlja sve dok ureaj vri prenos preko frekvencija u fiksnom periodu. Kada zavri prenos preko frekvencije fn, ponovo poinje od f1. Svako ko pokua da prislukuje na konkretnoj frekvenciji ue periodine nailaske signala koji se razlikuju od uma. Ureaj utvruje ove frekvencije pomou pseudonasuminog generatora brojeva. Prijemni ureaj koristi isti algoritam i generie isti set frekvencija. FHSS komunikacije za beine LAN mree obino funkcioniu izmeu 2,4 i 2,483 GHz i koriste do 79 zasebnih kanala, ime su obezbeena 22 razliita ablona (redosled frekvencija). Uestalost sa kojom ureaj menja frekvencije menja se u skladu sa komunikacionim polisama uspostavljenim u konkretnoj zemlji. DSSS (direct-sequence spread spectrum) tehnologija funkcionie na neto drugaiji nain. U kraim periodima FHSS koristi uskopojasne prenose, ali u duim periodima koristi iroki propusni opseg. DSSS proiruje jedan bit podataka na vie njih. Sledei koraci ilustruju kako ovo funkcionie: Predajni ureaj startuje sa stringom podataka Za svaki bit podataka generie pseudonasumino izabrani niz bitova, nazvan chipping sekvenca, sa n bitova Kombinuje svaki bit podataka i odgovarajuu chipping sekvencu za kreiranje chip koda duine n bitova Proces izvodi operaciju iskljuivo ILI izmeu bitova podataka i svakog bita u chipping sekvenci. Rezultat je sekvenca 4-bitnih chip kodova (ako se izvodi primer sa 4 bita u sekvenci), po jedan za svaki bit 3

Raunarske mree i komunikacije 0 0010 0010 1 1101 0010 0 1000 1000 1 1101 0010 niz podataka chipping sekvenca rezultat

IEEE 802.11 Beine mree

(802.11 standard koristi 11-bitnu chipping sekvencu koja se naziva Barkerov kod za generisanje chip kodova.) Ovde predajnik mora da prenese n bitova za svaki bit podatka. Npr da bi se postigla brzina od 1 Mbps, ureaj mora da ima mogunost prenosa n Mbps. Sa druge strane, vea bitska brzina zahteva signale iz veeg propusnog opsega. Tu se deava rasipanje signala preko ireg opsega. 802.11 standard primenjuje binarni metod faznog pomeranja za chip kod kako bi se postigla bitska brzina od 1 Mbps i kvadraturni metod faznog pomeranja za postizanje bitske brzine od 2 Mbps. Nakon toga se signal modulie na noseoj frekvenciji od 2,4 do 2,483 GHz pre prenosa. Uskopojasni radio-sistemi koriste se za prenos podataka od ranih 80-ih. Korisnicima se dodeljuju uski frekvencijski opsezi, o emu vode rauna posebna tela na nivou drave. Korisnici alju i primaju podatke na tano odreenoj uestanosti. irina frekvencijskog opsega je to je mogue ua. Neeljena presluavanja izmeu kanala izbegavaju se frekvencijskim planiranjem, a sigurnost i izbegavanje interferencije postiu se upotrebom posebnih radio- frekvencija. Filter na prijemniku odstranjuje sve signale osim eljenog. Prvi proizvoa koji je napravio uskopojasnu beinu raunarsku mreu u nelicenciranom frekvencijskom opsegu je RadioLAN 1995. godine. Adresiranje 802.11 protokol definie 4 razliita adresna polja za svaki okvir.

Skup beinih ureaja sa jednim AP ureajem oznaen je kao BSS (basic service set osnovni servisni skup tanije, to su svi ureaji koji se nadmeu za pristup istom medijumu tj. koriste istu frekvenciju). Poto je mogue da postoji vie AP ureaja, mogue je da postoji vie BSS-ova. Osim toga, vie BSS-ova moe da se povee preko sistema distribucije (DS-distribution system). Kada ureaj poalje, postoje etiri razliite mogunosti. Opis Adresa1 Adresa2 Adresa3 Adresa4 (prijemnik) (predajnik) 1. X alje okvir do Z (okvir ostaje u BSS1) Z X BSS1 2. X alje okvir do Z (okvir ide do AP1) AP1 X Y 3. AP1 alje okvir do AP2 preko DS AP2 AP1 Y X 4. AP2 alje okvir koji potie od X do Y Y AP2 X 4

Raunarske mree i komunikacije 1. sluaj

IEEE 802.11 Beine mree

X alje okvir do Z. Oba se nalaze u istom BSS-u i AP nije ukljuen u prenos. Adresa1 oznaava odredite okvira, a Adresa2 oznaava izvor. Ovde nismo napravili razliku izmeu izvora i predajnika (oba su X), niti izmeu prijemnika i odredita (oba su Z) . Adresa3 predstavlja ID BSS-a, a Adresa4 se ne koristi. 2. sluaj X alje okvir namenjen ureaju Y. Poto se X i Y nalaze u razliitim BSS-ovima, protokol je sloeniji. U ovom sluaju Adresa1 definie AP1, a Adresa2 oznaava izvor. Razlika je u tome to ovde prijemnik (AP1) nije i eventualno odredite. Polje Adresa3 definie Y kao odredite. Ovo je neophodno kako bi AP1 rutirao okvir. 3. sluaj Trei sluaj se primenjuje ako sistem distribucije sledi i beini standard. U tom sluaju, AP1 (polje Adresa2) prenosi okvir, a AP2 (polje Adrese1) treba da primi taj okvir. Meutim, ni jedan njih nije niti originalni izvor, niti eventualno odredite. Polja Adresa3 i Adresa4 naznaavaju X i Y, respektivno. 4. sluaj Poslednji sluaj se primenjuje kada okvir naputa DS dok ga AP2 prenosi do Y. U tom sluaju, odredite i prijemnik su isti (Y), ali su predajnik (AP2) i izvor (X) razliiti. Sva etiri sluaja imaju neto zajedniko. Adresa1 uvek definie ureaj koji treba da primi okvir. Dakle, dok ureaj prati radio signale od kojih se okvir sastoji, dovoljno je samo da proveri polje Adresa1 kako bi video da li treba da reaguje. Drugo, polje Adrese2 uvek definie ureaj koji prenosi okvir. Ovo je neophodno zbog ACK okvira koji treba da se poalje nakon uspenog prijema. Prijemni ureaj mora da zna gde da poalje ACK okvir. Glavne razlike se ogledaju u sadraju polja Adresa3 i Adresa4. Format okvira Standard IEEE 802.11 definie 3 razliite klase ramova: podatak, upravljanje i nadzor. Za svaki od ovih ramova definisana su polja unutar MAC podsloja. Prvo polje za upravljanje ramom (FC frame control) sadri 11 potpolja: 1. Ver verzija protokola definie tekuu verziju protokola 2. T (type field) tip ukazuje da li je ram podataka, upravljanja, ili nadzora.(upravljaki okviri se koriste za konfigurisanje mree, kontrolni okviri se koriste za pristup medijumu) 3. ST (Subtype) podtip ukazuje da li je ram RTS ili CTS ili ACK 4. TDS (To DS) ka DS ukazuje da ram ide ka distribucionom sistemu. (1 u sluajevima 2 i 3) 5. FDS (From DS) - od DS ukazuje da ram ide od distribucionog sistema (1 u sluajevima 3 i 4) 6. MF (More Fragment) ukazuje da postoji vie fragmenata 7. R (Retry) oznaava retransmisiju ramova koji su ve ranije poslati (npr, nije stigla potvrda o prijemu) 8. Pw (Power management) koristi bazna stanica za postavljanje mobilne stanice u mirno ili aktivno stanje 9. M (More) ukazuje da poiljalac planira da poalje jo ramova primaocu 10. W (Wired Equivalent Privacy) ukazuje da je sadraj rama ifrovan koristei WEP algoritme 11. O (Order) ukazuje primaocu da ramovi sa postavljenim bitom na 1 treba da budu obraeni redosledom kojim su primljeni

Raunarske mree i komunikacije

IEEE 802.11 Beine mree

Format rama 802.11 Primeri korienja upravljakih okvira: Konfiguracija BSS-a Sluaj kada se dva BSS-a preklapaju. To znai da ureaj mora da se pridrui AP ureaju ako mu je neophodan pristup sistemu distribucije. Da bi se to izvelo, ureaj alje Association Request okvir do naznaenog AP ureaja. Ako AP prihvati pridruivanje, reaguje slanjem okvira Association Response. Pronalaenje AP ureaja Kako ureaj zna koji AP postoje? Da bi detektovao i identifikovao AP ureaje, svaki ureaj alje Probe Request okvir. Svaki AP detektuje okvir i reaguje slanjem Probe Response okvira. Ureaj koji je inicirao ispitivanje, nakon toga moe da selektuje AP (moda onaj sa najjaim signalom) i moe da mu se pridrui, kao to je objanjeno u prethodnom koraku. Roaming Ureaji su mobilni, to znai da mogu da prelaze iz jednog BSS-a u drugi. Kada se to desi, ureaj moe da poalje Reassociate Request okvir do novog AP ureaja. AP moe da reaguje sa Reassociate Response okvirom. Disassociation okvir razdruuje ureaj od prethodno pridruenog AP-a. Meutim, mobilni ureaj se moda vie ne nalazi u domenu starog AP-a. Zato je novi AP odgovoran za slanje Disassociation okvira do starog AP-a u ime mobilnog ureaja. Ponovo pridruivanje treba da se izvri automatski. Ako se ureaj pomeri i detektuje oslabljeni signal iz postojeeg AP-a, mora da pronae AP sa jaim signalom i da mu se pridrui. Ovo je analogno funkcionisanju mobilnih telefona kada korisnik prelazi iz jedne elije u drugu, osim to je ovde re o mnogo manjim razmerama. Bezbedne komunikacije Ureaj moe da se ukljui u bezbednu slanjem Authenticate okvira. Nakon toga, dva ureaja mogu da razmenjuju informacije u skladu sa pravilima bezbednih komunikacija. Kada se bezbedna komunikacija zavri, okonava se slanjem Deauthentication okvira. Polje (D/I Duration/Connection ID) ukazuje na to koliko e dugo (izraeno u milisekundama) ram i njegova potvrda zauzeti kanal. Ovo polje postoji i u upravljakim ramovima tako da na osnovu njega stanice mogu da postave svoje indikatore NAV. Duration polje ukazuje na period u kome se odvija razmena RTS/CTS. Zaglavlje rama sadri etiri adrese (A1-A4). Sve adrese su standardnog IEEE802 formata. Dve adrese su izvorina i odredina adresa mobilnih stanica. Preostale dve adrese su izvorina i odredina adresa baznih stanica kada se saobraaj odvija izmeu elija. Polje za sekvencne brojeve (SC sequence control) koristi se za obeleavanje fragmenata. Od 16 bitova koji su na raspolaganju 12 bitova se koristi za obeleavanje ramova a 4 bita za obeleavanje delova ramova (fragmenata). Polje podataka (DF Data Field) sadri korisne podatke od 0 do 2312 bajtova Polje kontrolnog zbira (CRC Cyclic Redundancy Check) ima uobiajenu namenu da otkrije greke u prenosu. 6

Raunarske mree i komunikacije

IEEE 802.11 Beine mree

Ramovi za nadzor imaju format slian formatu ramova podataka osim broja adresa. Poto se ramovi nadzora razmenjuju iskljuivo unutar jedne elije adresa bazne stanice nije potrebna. Upravljaki ramovi su krai i imaju samo jednu ili dve adrese. Ne sadre polje za podatke ni polje za sekvencne brojeve. Kljune informacije u ovim ramovima nalaze se u podpolju podtip koje ukazuje da li je ram zahtev za uspostavom veze (RST), potvrda o uspostavi veze (CST) ili potvrda o uspenom prijemu rama podataka (ACK). Arhitektura IEEE 802.11 Protokoli koji se koriste u seriji IEEE 802.11 imaju zajedniku strukturu. Standard se odnosi na prva dva sloja OSI arhitekture: fiziki sloj i sloj veze. Podsloj MAC (sloja veze) odreuje nain dodele kanala. A podsloj LLC (sloj veze) ima zadatak da zatiti vie slojeve od razliitih tehnika IEEE 802.11 serije.

Slojevita arhitektura protokola u beinim lokalnim raunarskim mreama U optem sluaju mrea IEEE 802.11 sastoji se od jedne ili vie celina sa osnovnom (baznom) uslugom (BSS Basic Service Set), koje su povezane sa distribucionim sistemom (DS). Obino je distribucioni sistem oiena lokalna raunarska mrea koja ima funkciju okosnice ali moe da bude i bilo koja druga komunikaciona mrea. Celina sa baznom uslugom (BSS) je osnovna gradivna celina arhitekture IEEE 802.11. Grupa stanica koja je pod direktnim upravljanjem jedne koordinacione funkcije formira celinu sa osnovnom uslugom (BSS). Ad-hok mrea predstavlja grupisanje stanica u jednu celinu sa osnovnom uslugom (BSS). Standard IEEE 802.11 koristi naziv nezavisna BSS celina (IBSS). Bilo koja stanica u celini sa osnovnom uslugom moe da komunicira sa bilo kojom drugom stanicom bez ureaja za pristup (AP). Kada se za komunikaciju izmeu stanica koristi ureaj za pristup (AP) onda standard IEEE 802.11 za takvu mreu koristi termin infrastrukturna mrea. Ureaj za pristup omoguava proirenje opsega i mogunost komunikacije vie celina sa osnovnom uslugom. Proirena usluga (ESS) sastoji se od dve ili vie celina sa osnovnom uslugom, meusobno povezanih distribucionim sistemom. Za integraciju IEEE 802.11 arhitekture sa tradicionalnim lokalnim raunarskim mreama sa ianim transmisionim medijumima, ili povezivanje na internet, koristi se portal. Logika portala se ugrauje u ureaje kao to su mostovi ili ruteri koji su deo kablovske raunarske mree i koji su prikljueni na distribucioni sistem.

Arhitektura 802.11 7

Raunarske mree i komunikacije Protokol MAC podsloja IEEE802.11

IEEE 802.11 Beine mree

Protokol na MAC podsloju standarda IEEE 802.11 znaajno se razlikuje od protokola na MAC podsloju standarda IEEE 802.3, zbog vee sloenosti beinih u odnosu na kablovske sisteme. Kod IEEE 802.3 sistema stanica eka dok se transmisioni medijum ne oslobodi i tek onda poinje sa slanjem. Ukoliko ne primi signal koji ukazuje da je dolo do kolizije skoro je sigurno da je ram uspeno isporuen. Kod beinih sistema situacija je drugaija.Postoji problem nevidljive stanice: sve stanice nisu jedna drugoj u radio-dometu pa se moe desiti da se predaja u jednom delu elije ne moe detektovati u drugom delu iste elije. Broj mobilnih korisnika koji koriste i telefone i raunare u stalnom je porastu. Da bi se postigla potpuna mobilnost pokretni raunari treba da koriste radio ili infracrveni signal za komunikaciju. Sistem sa pokretnim raunarom koji komunicira radio-putem smatra se beinom lokalnom raunarskom mreom. Ove lokalne raunarske mree imaju razliite osobine u odnosu na standardne lokalne mree i zahtevaju specijalan podsloj (MAC) Standardna konfiguracija za beine mree je sa baznim stanicama (pristupna taka, AP) rasporeenim po zgradi. Sve bazne stanice su povezane meusobno optikim vlaknima ili bakarnim kablovima. Ukoliko je predajna snaga bazne stanice predviena da pokriva razdaljinu od 3 do 4m, svaka soba postaje jedna elija. Zgrada postaje veliki elijski sistem, kao to je standardni sistem mobilne telefonske mree. Viestruki pristup sa izbegavanjem kolizije (MACA Multiple Access with Collision Avoidance) prvi je protokol projektovan za beine lokalne raunarske mree. Osnovna ideja je da poiljalac alje primaocu kratak ram, tako da ga stanice koje su u blizini mogu da detektuju i izbegnu slanje za vreme slanja dolazeeg, velikog rama podataka. Wired Equivalent Privacy (WEP) protokol Bezbednost je problem beinih okruenja, posebno kada se koriste niskofrekventni radio talasi. 802.11 standard ukljuuje bezbednosni protokol poznat pod nazivom Wired Equivalent Privacy(WEP). WEP obezbeuje autentifikaciju i ifrovanje komunikacije izmeu ureaja i AP-a. Algoritam za ifrovanje koristi 40-bitni tajni klju i dodaje 24-bitni vektor inicijalizacije kako bi se kreirao 64-bitni klju. Za svaki okvir se koristi drugaiji vektor inicijalizacije, tako da se dobijaju razliiti kljuevi ifrovanja svakog okvira. Novija oprema omoguava ifrovanje i sa 128-bitnim kljuem. Protokol ne definie algoritam koji se koristi za razmenu kljueva. Pretpostavlja se da su kljuevi ugovoreni pre bilo kakve razmene. Skoro polovina WLAN mrea koja implementira WEP koristi podrazumevani klju za ifrovanje. Metod za ifrovanje koristi algoritam poznat kao RC4. 40-bitni klju i 24-bitni vektor inicijalizacije su ulazne vrednosti za algoritam koji generie sekvencu pseudonasuminih kljueva. Svaki od tih kljueva se proputa kroz operacije EXILI sa sekcijom obinog teksta iz okvira. Svaki vektor inicijalizacije je poslat u sklopu okvira. Prijemni ureaj koristi vektor inicijalizacije i 40-bitni klju za generisanje iste sekvence kljueva i izvodi se operacija EXILI sa dolazeim ifrovanim tekstom za ponovno kreiranje originalnog teksta Varijacije standarda 802.11 Originalni 802.11 standard koristi jedan od tri fizika sloja: infracrveni, DSSS, FHSS. Svi mogu da se izvravaju brzinom od 1 Mbps ili 2 Mbps, to je veoma sporo u poreenju sa dananjim protokolima za kablirana LAN okruenja. Postoji nekoliko verzija standarda 802.11 kako bi se obezbedile bre komunikacije. To su 802.11a, 802.11b i 802.11g. Sve su zasnovane na CSMA/CA i imaju velike razlike u fizikim slojevima. Npr. 802.11b, koji je poznat kao Wi-Fi (wireless fidelity) koristi radio talase iz opsega od 2,4GH i postie brzine od 11 Mbps. Koristi samo DSSS, jer vee brzine ne mogu da se postignu sa FHSS. 802.11a funkcionie u opsegu od 5 GHz i teorijski moe da postigne bitske brzine od 54 Mbps. 802.11g funkcionie u opsegu od 2.4 GHz i postie bitske brzine od 54 Mbps. 8

Raunarske mree i komunikacije Standard IEEE 802.11a

IEEE 802.11 Beine mree

Prvi u nizu standarda veih brzina u beinim sistemima je IEEE 802.11a. Koristi se ISM frekvencijski opseg 5,4GHz i ortogonalni frekvencijski multipleks OFDM1. Ne koristi se tehnika proirivanja spektra ve potkanali sa nosiocima na razliitim meusobno ortogonalnim uestanostima. Podaci se dele u vie tokova a svaki se prenosi pomou svog podnosioca, kroz svoj potkanal. Mogue brzine su: 6, 9, 12, 18, 24, 36, 48 i 54Mb/s. Koriste se do 52 nosioca koji su modulisani sa BPSK, QPSK, 16QAM, 64QAM u zavisnosti od brzine koja se zahteva. Standard IEEE 802.11b Cilj je bio ponuditi standard IEEE 802.11b koji podrava brzine prenosa podataka kao i (tadanji) IEEE 802.3 standard. Ponuene su brzine 5,52 Mb/s i 11 Mb/s i rad u ISM frekvencijskom opsegu od 2,4 GHz do 2,4835 GHz. Samo poveanje brzine prenosa na 11Mb/s omogueno je upotrebom CCK (complementary code keying) modulacije, ili takozvane modulacije sa komplementarnim kodovima. CCK se koriste kao kodna sekvenca pri procesu irenja spektra DSSS tehnikom. Ulazni podaci se posmatraju kao blokovi od po 8 (odnosno 4 bita) brzine1,375 MHz. est od osam bitova povezuje se jednom od 64 kodne sekvence i modulie sa QPSK. Da li e protok biti 11 Mb/s ili 5,5 Mb/s zavisi od stanja u kanalu, a ureaj se sam tome prilagoava. Standard IEEE 802.11g Standard IEEE 802.11g je poboljana verzija 802.11b. Koristi OFDM modulaciju ali radi u 2,4GHz frekvencijskom opsegu. Teoretski moe da dostigne brzine od 54Mb/s. Standard IEEE 802.11e U standardu IEEE 802.11e unapreene su koordinacione funkcije MAC podsloja (distribuirane DCF i centralizovane PCF) uvoenjem nove hibridne koordinacione funkcije (HCF). U okviru hibridne koordinacione funkcije definisana su dva metoda za pristup kanalu (slina originalnom IEEE 802.11 MAC standardu): poboljani distribuirani pristup (EDCA) i kontrolisani pristup (HCCA). Oba metoda definiu klase saobraaja, tako da se na primer e-poti moe dodeliti najnii prioritet, a govoru najvii. Kod metoda sa poboljanim distribuiranim pristupom (EDCA) stanica sa veim prioritetom u proseku eka malo manje, pre nego to poalj e svoj ram, od stanice nieg prioriteta. Svakom od nivoa prioriteta dodeljen je period vremena (TXOP) u kome stanica ili ureaj za pristup mogu da poalj u odjednom vie ramova. Ureaji za pristup sa WMM sertifikatom moraju da imaju ovu opciju (ostale ne moraju). Kod naina rada sa kontrolisanim pristupom (HCCA) interval izmeu ramova- farova, koje PCF alje stanicama, podeljen je u dva dela. U prvom delu koriste se centralizovane koordinacione funkcije. U drugom delu moe se koristiti poboljani distribuirani pristup (EDCA). U zavisnosti od prioriteta nekim stanicama moe se dodeliti ei pristup medijumu. Stanicama se u zavisnosti od klase usluga dodeljuje i razliita duina njihovog pristupa. Kvalitet usluga (QoS) moe se podeavati prema zahtevima korisnika. Na taj nain su obezbeeni uslovi za kvalitetan prenos govora i videa. Standard IEEE 802.11i IEEE 802.11i (poznat i kao WPA2) je proirenje IEEE 802.11 standarda koji specificira sigurnost u Wi-Fi mreama. Prethodna specifikacija (WEP) pokazala se nedovoljno sigurnom. Specifikacija WPA2 primenjuje AES standard za ifrirawe. Pored toga mogua je i primena drugih metoda zatite kao to su provera pristupa na osnovu portova, RADIUS ili virtuelne privatne mree.

Raunarske mree i komunikacije Standard IEEE 802.11n

IEEE 802.11 Beine mree

U januaru 2005. godine IEEE je formirao radnu grupu 802.11TG iji je zadatak da razvije proirenje IEEE 802.11 standarda za beine lokalne raunarske mree. Oekuje se da e se dostii brzine ve e od 100Mb/s. Predvia se korienje OFDM i MIMO prenosa. Tehnologija MIMO koristi vie antena (prostorno rasporeenih) i multiputno prostiranje signala. Koristi QAM sa 64 i 256 konstelacionih taaka. Potkanali su irine 40MHz u odnosu na sadanjih 20MHz (u dravama u kojima regulatorska tela to dozvoljavaju). Standard IEEE 802.11p Standard IEEE 802.11p oznaava se i kao standard za beini pristup pokretnih vozila WAVE. Namena mu je da obezbedi beinu vezu izmeu vozila u pokretu i ureaja na putevima. Vozila mogu dobiti informacije o uslovima na drumu (meteoroloki pregled, saobraaj) ili neku od naprednih usluga npr. inteligentno navoenje vozila. Domet je oko 300m i radi u licenciranom frekvencijskom opsegu od 5,96GHz, a brzine je 6Mb/s. Realizacija je sloena poto se vozila brzo kreu. Standard IEEE 802.11s Meusobno povezane mree postaju sve popularnije u velikim gradovima poto je mogue povezati lokalne raunarske mree bez postavljanja dodatnih kablova. Da bi se isporuio saobraaj koji je na drugom kraju mree predlae se rutiranje i na MAC i na IP sloju.

Meusobno povezane mree

10