SVEUILITE/UNIVERZITET VITEZ VITEZ FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE STUDIJ I CIKLUSA; GODINA STUDIJA: PRVI/ IV SMJER: MENADMENT BANKARSTVA, FINANCIJA I

OSIGURANJA

BORIS FRLJI DUGORONO FINANSIJSKO PLANIRANJE PRISTUPNI RAD

Vitez, 2014.god

SVEUILITE/UNIVERZITET VITEZ VITEZ FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE STUDIJ I CIKLUSA; GODINA STUDIJA: PRVI/ IV SMJER: MENADMENT BANKARSTVA, FINANCIJA I

OSIGURANJA

DUGORONO FINANSIJSKO PLANIRANJE PRISTUPNI RAD

IZJAVA: Ja, Boris Frlji student Sveuilita/Univerziteta Vitez, Vitez, Indeks

broj: 0402-13/REFBO odgovorno i uz moralnu i akademsku odgovornost izjavljujem da sam ovaj rad izradio potpuno samostalno uz koritenje citirane literature i pomo mentora.
Potpis studenta: _______________________

Potpis studenta:________________ STUDENT: Boris Frlji PREDMET: Upravljanje vanjskotrgovinskim poslovanjem MENTOR: doc.dr.Edin Arnaut SEMESTAR: VII SMJER STUDIJA: Bankarstvo, finansije i osiguranje

Vitez, 2014.god

SADRAJ

PREDGOVOR ............................................................................................................. 4 SAETAK ................................................................................................................... 5 1.UVOD ....................................................................................................................... 6 1.1.Problem, predmet i objekt istraivanja................................................................... 6 1.2.Radna i pomone hipoteze ..................................................................................... 6 1.3.Svrha i ciljevi istraivanja ...................................................................................... 7 1.4.Znanstvene metode................................................................................................. 7 1.5.Struktura rada ......................................................................................................... 8 2. POJAM FINANCIJSKOG SISTEMA ..................................................................... 9 2.1.Pojam financijskog planiranja .............................................................................. 12 2.2.Osnovni pristupi u financijskom planiranju ......................................................... 15 2.3.Ffunkcije finansijskog planiranja .......................................................................... 19 3. DUGORONI FINANSIJSKI PLAN.................................................................... 24 3.1. Kreditiranje ......................................................................................................... 26 3.1.1. RazIozi za koritenje dugoronih kredita ......................................................... 27 3.2. Osnovna podruja primjene dugorocnog financiranja ........................................ 29 4. DUGORONO FINANSIJSKO PLANIRANJE U PREDUZEU-SVRHA, ODLUKE I METODE ............................................................................................... 30 4.1.Metode dugoronog finansiranja finansiranja ...................................................... 32 4.2. Odluka o dugoronom finansiranju finansiranju................................................. 35 5.ZAKLJUAK ......................................................................................................... 38 6.LITERATURA ........................................................................................................ 39

PREDGOVOR

Finansijsko planiranje predstavlja dinamiku aktivnostu okviru provoenja financijske politike poduzea ija je svrha i kontrola poslovanja. Poslovno planiranje - racionalni postupak usmjeravanja poslovnih aktivnosti (poslovnog procesa) prema realizaciji postavljenih ciljeva. Financijski plan prua adekvatne informacije za kontrolu tekueg poslovanja i dugorona ulaganja. Potreba ralanjivanja dugoronog planskog perioda u vie planskih perioda. U naem sluaju emogovoriti o dugoronom planskom periodu financiranja poslovanja. To je proces odluivanja o tome koji rizik preuzeti te koji rizik nije neophodan ili vrijedan preuzimanja. Drutvo mora planirati kako kratkorono tako i dugorono. Kratkorono planiranje rijetko je usmjereno na razdoblje due od 12 mjeseci. To je najee nain da se osigura da drutvo ima dovoljno novanih sredstava za plaanje rauna te da kratkoroni dani i primljeni zajmovi svojim uvjetima odgovaraju najboljim interesima drutva. S druge strane, dugorono planiranje obuhvaa razdoblje od 5 godina (iako neka drutva izrauju planove i za 10 ili vie godina).

SAETAK

Dugorono finansiranje je sloen postupak to je pokazano u radu, jer financijsko planiranje je proces koji se sastoji od: a) analiziranja ulaganja i financijskih mogunosti otvorenih poduzeu; b) predvianja buduih posljedica dananjih odluka; c) odluivanja o alternativama i d) vrednovanja poslovanja u odnosu na ciljeve postavljene u financijskom planu. Financijsko planiranje nije osmiljeno radi minimiziranja rizika. To je proces odluivanja o tome koji rizik preuzeti te koji rizik nije neophodan ili vrijedan preuzimanja.

Zatim osvrtom na vrste financijskog planiranja i njihovih procesa kroz pojedine faze izrade ili sprovoenja pokazat emo ili ukazat na sve mogue kombinacije financiranja. Ukratko moemo rei o financijskom planiranju da je ono kada su objekt planiranja financije (pribavljanje financijskih sredstava, financiranje investicija i tekueg poslovanja).

1.UVOD

Tema ovog pristupnog rada je ''Dugorono financijsko planiranje u preduzeu'', kako sam naslov govori radi se o financijskom planiranju u preduzeu samo to emo se mi vie bazirati dugorono planiranje financiranja.

1.1.Problem, predmet i objekt istraivanja

Problem istraivanja proistjee iz samog pojavljivanja finansiranja nekog preduzea a to je neizostavna cjelina i tijek bilo kojeg preduzea. Kada doe do toga postavljaju se razna pitanja, kako i na koji nain finansirati poslovanje, visina ulaganja finansiranja, u koji dio finansirati itd.. zatim kad finasiramo na koji vremenski period emo to raditi i hoe li nam se ti isplatiti. Predmet i objekt istraivanja su usko vezani zbog toga to predmet istraivanja proisjtee iz problema tj. Iz samog pojma finasiranja jednog preduzea, dok objekt je taj da on predstavlja to finasiranje tj ulog koji e biti izvren pri finansiranju i u naem sluaju na dugoroni vremenski period.

1.2.Radna i pomone hipoteze

Iz svega moemo za radnu ili glavnu hipotezu ovoga rada uzeti da osnovni problem koji treba rijeiti dugoronim finansijskim planom predstavlja pronalaenje pogodnih izvora finansiranja uz odgovarajue vremenske dispozicije pri ulaganju (investiranju) i vraanju tuih sredstava. Zatim iz navedene radne hipoteze proteu se jo dvije pomone hipoteze koje takoer poblie oznauju sam rad.

H1. Pod finansijskim tritem treba imati u vidu kompleks ekonomskih odnosa koji se formiraju na relaciji ponude finansijskih sredstava i tranje za finansijskim sredstvima. H2. Finansijsko planiranje nije svako vrijednosno planiranje, ve samo planiranje odreenih finansijskih ciljeva preduzea, ime ono postaje dio cjeline tj. deo integralnog poslovnog planiranja u preduzeu kao poslovnom sistemu.

1.3.Svrha i ciljevi istraivanja

Svrha i ciljevi ovog istraivanja su prostekli iz samog problema, a kako je problem u biti kako najbolje finansirati poslovanje ili preduzee, iz toga dolazimo do cilja da uspjeno to odradimo oi nastavimo neki kontinuitet u finansiranju jker od dobrog finansiranja i usklaenog ovisi nam poslovanje i razvoj preduzea.

1.4.Znanstvene metode

Od naunih metoda u ovom radu u odgovarajuim kombinacijama koritene su sljedee metode: metoda deskripcije opisna metoda koja ne tumai i ne propisuje; metoda analize analiza je misaono, teorijsko i praktino rastavljanje svake sloene spoznaje na njene faktore, sastavne dijelove; metoda sinteze povezivanje analizom dobijenih elemenata; metoda kompilacije sastavljanje novog rada koristei druge radove; komparativna metoda uporeivanje; istorijska metoda uzimanje podataka iz prolosti.

1.5.Struktura rada

Rezultati istraivanja u ovom diplomskom radu su predstavljeni u meusobno povezanih dijelova.

pet

Prvi dio, odnosi se na problem istraivanja, predmet i objekta istraivanja, radnu hipotezu, svrhu i ciljeve istraivanja, znanstvene metode koritene tijekom istraivanja te strukturu diplomskog rada zbog lakeg praenja materije. U drugom dijelu, prezentiran je pojam financijskog sistema.to on nosi i kakav utjecaj ima na poslovno finansiranje. Trei dio je pokazan kao metodologija ili nain izrade finasijkog dugoronog plana. etvrti dio odnosi se na pojam dugoronog finansiranja u preduzeu te na metode dugoronog finasiranja i odluke samog.. U posljednjem dijelu, peto dijelu dani su sistematizirani rezultati istraivanja provedenog u radu, u njemu se opravdavaju navedene hipoteze, u skladu sa izvrenom analizom. Na kraju se daje popis literature, prilozi, popis slika, grafikona i tabela to ini posljednji segment ovog rada.

2. POJAM FINANCIJSKOG SISTEMA

Finansijski sistem predstavlja jedinstvo trita, posrednika i institucija za pruanje finansijskih usluga koji donose odluke o nainu upravljanja finansijama na nivou preduzea i drave. U okviru finansijskog sistema obavljaju se transakcije izmeu uesnika koji imaju viak novanih sredstava i onih kojima ta sredstva nedostaju. Kretanje ovih transakcija definiemo kao finansijske tokove. Oni mogu da se obavljaju direktno, izmeu pravnih i fizikih lica, kao i putem finansijskih posrednika. Pod finansijskim posrednicima podrazumijevamo razliite vrste organizacija koje su registrovane za obavljanje svih oblika novanih transakcija. Finansijski sistem prema miljenju veine teoretiara treba da obezbijedi nekoliko vanih funkcija, kao to su:1 Kretanje novanih sredstava izmeu privrede, stanovnitva, drave u datom vremenu i mjestu. Funkcija platnog sistema. Nesmetan protok informacija o cijenama i vrijednosti imovine preduzea i transakcijama na finansijskom tritu. Pristup informacijama o vrsti postojeih rizika. Tehniko-tehnoloke promjene dovele su do unapreenja rada infor-

Z. Bodie, R. Merton, Finance, d. franaise dirige par C.Thibiergie, Pearson ducation, France, 2001 str. 27-28

macionih sistema i savremenih finansija. Na taj nain pomjerene su geografske granice finansijskih transakcija i dolo je do stvaranja velikih meunarodnih finansijskih trita. Na finansijskim tritima trguje se finansijskom aktivom, koja uopteno gledano, prije svega, obuhvata sve oblike emisije zajmova, akcija i finansijskih derivata. Osnovne karakteristike ove finansijske aktive su sljedee: Finansijski zajam predstavlja zaduenje koje nastaje kao dunikopovjerilaki odnos po osnovu emisije novca, hartija od vrijednosti (preduzea, dravnog trezora, banaka i svih emitenata u skladu sa odgovarajuom zakonskom regulativom), gdje se kao dunici javljaju pravna i fizika lica. Akcije su vrste hartija od vrijednosti koje emituju pravna lica prema odgovarajuem zakonskom propisu. Najvee uee imaju vlasnike. Finansijski derivati su razliiti oblici hartija od vrijednosti koje se emituju na osnovu odgovarajue zakonske regulative, najpoznatije su obveznice, opcije, fjuersi. Opcije i fjuersi se emituju u obliku terminskih ugovora. Najvaniji pokazatelj uspjenosti poslovanja pravnih subjekata predstavlja stopa prinosa ili rentabilnosti. Ona zavisi, prije svega, od uspjenog naina organizovanja proizvodnje, odnosno odnosa korienja sopstvenih i tuih sredstava. Visina realne stope po kojoj se zaduuju preduzea utie na stopu rentabilnosti. Odrednice realne stope, izmeu ostalih faktora, su neizvjesnost promjenljive stope na finansijskom tritu i visina fiksnih trokova uzetih prema stepenu rizika. Postoje etiri grupe faktora u ekonomskoj teoriji koji utiu na trinu stopu rentabilnosti:2

Idem 1

10

 Stopa produktivnosti od buduih ulaganja Stepen rizika prinosa buduih investicija Odnos izmeu trenutne i budue potronje Stepen averzije prema riziku.

Ove pokazatelje sainjavaju najee finansijski posrednici, odnosno specijalizovane finansijske institucije savjetodavnog tipa. Danas su to banke, razni organizacioni oblici finansijskih savjetnika i osiguravajuih kompanija. Sve one imaju jednu zajedniku obavezu, a to je da njihov rad bude potpuno jasan i transparentan, na ta ih obavezuju prihvaeni kodeksi o poslovanju, zasnovani na principima profesionalne etike. Pravna regulativa u svakoj zemlji ima svoje specifinosti, ali su one, usljed integralnog prihvatanja regulative sa meunarodnim finansijskim institucijama, uglavnom sline. Centralne banke kao vrhovne monetarne institucije tee da harmonizuju regulativu i kreditno-monetarnu politiku. Na primjer, da bi se uestvovalo u finansijskim transakcijama na meunarodnim finansijskim tritima, uvjek mora da se zadovolje kriterijumi meunarodnih raunovodstvenih standarda (IFAS). Tako da je potpuno jasno da su propisi iz ovog domena ujednaeni u pogledu kriterijuma. Naravno, oni se uvek razlikuju prema ekonomskom potencijalu, nainu organizovanja proizvodnje i ostvarenim ekonomskim rezultatima.3

LJ.Jeremi: Osnovi finansija; Beograd 2008. str 13.

11

2.1.Pojam financijskog planiranja

U vaenju i upravljanju poduzeem prema ostvarenju maksimalno mogudeg neto dobitka, poslovodstvo se takoder koristi raznim standardima. mjerilima i vodiima. Analitika mjerila usmjerena su na objanjavanje prolog poslovanja i na upoznavanje menadmenta s uspjenou poslovanja poduzeda. Informacije o tome vrijedne su ako menadmenta stimuliraju i usmjeravaju na poslovne poduhvate za ostvarenje postavljenoga cilja. Menader je, kao voza automobila, vie zaokupirane buduim nego prolim djelovanjem. ali mu poznavanje prologa djelovanja moe biti od pomodi pri usmjeravanju poslovnih poduhvata i u mijenjanju postojeeg djelovanja. sve u svrhu postizanja krajnjega poslovnoga cilja. Uzmimo na primjer analizu bilance. Jedna od osnovnih njezinih toaka je kratkorona likvidnost ili solventnost izraena u tekuim stavkama. Meutim. kratkorone financijske pozicije nisu toliko zanimijive. jer neznatno utjeu na bliu budunost. Sadanja pozicija zasniva se na injenicama iz prolosti i utjee na budue poslovne dogaaje. Slino je i s dugoronim financijskim pozicijama interes je u odredivanju financijskog poloaja na osnovi prologa poslovanja koje e se odraziti na budue pos lovne aktivnosti poduzea.4 Informacije sadrane u stavkama rauna dobitka ili gubitka koriste se na slian nain. Nestrunjak. ako svoja novana sredstva namjerava uloiti u program nekoga poduzea. prije toga e analizirati prethodno poslovanje toga poduzea. iz ega e vidjeti to moe oekivati u budunosti. Menadment. pored toga, istrauje odredene poslovne slabosti i prednosti poduzea, kako bi na osnovi dobivenih podataka mogao poduzeti razumne poslovne poteze za osiguranje profitabilnijeg poslovanja poduzea.

Frane Z. Negro; Financijski menadment; ibenik 2001. Str 121.

12

Da bi se osigurala solventnost i profitabilnost poslovanja, mora se pristupiti predvianju buduih financijskih potreba poznatom kao planiranje toka novanih primitaka i izdataka ("cash flow"). Formalna prezentacija toga "predvianja" u pisanom obliku naziva se financijskim planom. koji predstavlja instrument financijskog predvidanja i omoguuje: a) planiranje buduih novanih tokova i financijskih izvora, te b) uspostavljanje poslovnih standarda za kontrolu tekuih financijskih aktivnosti. a) Planirajui budude novane tokove. menadment sazuje prostor za donoenje odluka zasnovanih na intuiciji i omoguuje donoenje racionalnih odluka utemeljenih na financijskom planu. svodei tako i eventualni financijski hendikep preniskog ili previsokog financijskog investiranja - na minimum. Planiranje u preduzeu predstavlja proces koji poinje sa ciljevima, zatim denie strategije, politike i detaljne planove da bi se ostvarili ciljevi, konstituie organizaciju da bi se sprovele planske odluke, ukljuuje rezultate poslovanja i povratnu spregu da bi se uveo novi ciklus planiranja. Meutim, treba praviti razliku izmeu planiranja i predvianja. Naime, predvianje se odnosi na projekcije ili procjene nekog budueg dogaaja ili stanja. Otuda, u savremenoj poslovnoj praksi rezultati predvianja su od sutinskog znaaja za planiranje jer ine polaznu premisu koju planiranje dalje sljedi. Takoe, treba imati u vidu injenicu da se planiranje ne odnosi na budue ve na tekue odluke, ali u svjetlu njihove budunosti. To znai da osnovni problem planiranja nije ta bi trebalo da se uradi u buduem periodu, ve ta bi trebalo da se uradi sada da bi se uticalo na tokove deavanja eljenih dogaaja i stanja u neizvjesnoj budunosti. Mada su pojmovi planiranje i plan meusobno povezani, izmeu njih postoji ipak fundamentalna razlika. U tom smislu, planiranje je bazina aktivnost upravljanja koja podrazumijeva svojevrstan mentalni proces u smislu razmiljanja ta je poeljno i kako bi to trebalo ostvariti. S druge strane, plan je konkretan rezultat planiranja koji predstavlja opipljivi dokaz5 razmiljanja. Drugim rijeima, plan je kvalitativno i

Milicevic V.: STRATEGIJSKO POSLOVNO PLANIRANJE, Fakultet organizacionih nauka Beograd, Beograd, 2001, str. 31

13

kvantitativno izraen zadatak preduzea koji bi trebalo da se ostvari, pri emu se planom detaljno preciziraju ciljevi preduzea. Na osnovu reenog proizlazi da je osnovna karakteristika planiranja upravo doprinos ostvarivanju ciljeva preduzea. Shodno tome, upravljanje pomou ciljeva prihvaeno je danas svuda u svijetu jer predstavlja upravljanje koje integrie razliite kljune aktivnosti u upravljanju na nain koji je svjesno usmjeren na efikasno ostvarenje ciljeva preduzea. U ovakvom sistemu, planiranje predstavlja polaznu osnovu itavog upravljakog procesa, s obzirom na to da ono doprinosi ostvarivanju ciljeva preduzea na najefikasniji nain. Za planiranje kao primarnu i ujedno poetnu aktivnost upravljakog procesa u preduzeu i plan kao finalni produkt ove aktivnosti, bitno je da budu efikasni, to znai da svojom primjenom treba da dovedu do realizacije ciljeva sa minimumom nepredvienih okolnosti (rizika) i sa pozitivnim finansijskim rezultatom. Planiranje omoguava da se preduzee usmjeri na one oblasti poslovanja gdje je mogue ostvariti najpovoljnije rezultate poslovanja. Pri tome, planiranje pretpostavlja temeljne analize i usklaivanje dugoronih ciljeva sa korisnou u kratkom vremenskom periodu. U samom procesu planiranja donose se odluke o ciljevima, politikama i planovima djelatnosti preduzea. Analogno tome, proizlazi da je sutina planiranja u stvari izbor racionalnih ciljeva, politika i planova. Pri tome, u procesu planiranja se odluivanje koristi na svakom koraku i to kao akt izbora meu alternativnim ciljevima, politikama i planovima. Meutim, odluivanje ne treba poistovjeivati sa planiranjem jer planiranje i odluivanje predstavljaju dva potpuno razliita procesa. Pri tome, planiranje u velikoj mjeri zavisi od dobrog odluivanja. Takoe, treba imati u vidu injenicu da se ukupan proces planiranja ne sm ije obavljati mehaniki, ve ga treba ralaniti na pojedine faze i povremeno obavezno vriti reviziju postupaka planiranja. Nakon izvrene revizije, ako je potrebno treba vriti odgovarajue korekcije u planovima.6

Idem 4

14

2.2.Osnovni pristupi u financijskom planiranju

Planiranjem novanih tokova se, osim toga, omoguava lake pribavljanje i koritenje novanih sredstava, te vraanje tih novanih sredstava njihovim izvorima. Ako se radi o potrebama tekueg i operativnog tipa one se najee rjeavaju iz tekuih novanih primitaka. U tom se sluaju moe izbjei dodatno financiranje poduzea iz tudih izvora. Kratkorono financiranje je esto puta vrlo potrebno da bi se pokrio vremenski razmak izmeu tekuih primitaka i tekuih izdataka u krunom toku imovine, a najee je uzrokovano sezonskim fluktuacijama u proizvodnji i prodaji. No, velike dospjele obveze ponekad mogu biti rijeene samo dodatnim dugoronim financiranjem ili nekom formom srednjoronog ili kratkoronog financiranja. Poduzee moe, dakako, imati potrebu za dodatnim novanim sredstvima i radi financiranja planirane poslovne ekspanzije ili zbog drugih poslovnih situacija koje zahtijevaju dodatna novana sred stva. Nemogunost da se podmire dospjele obveze moe proizi,i iz privremene oskudice novanih sredstava koja opet moe uzrokovati smanjenje profitabilnosti ili ak likvidaciju poduzea .Planiranjem buduih financijskih potreba mogu se izbjei i prenagli i panini potezi financijskog menadmenta i izabrati najbolje metode financiranja. K tome, i kreditori favoriziraju financijske menadere koji imaju ideju o onome to ele postii, i pokazat e podrku njihovim financijskim zahtjevima, a boje se gubitaa koji zapadaju u neoekivane financijske krize i zahtijevaju hitnu financijsku intervenciju. Zato je od izuzetne vanosti planiranje bududh financijskih potreba.7 Novana sredstva ine najlikvidniji oblik i dio tekue imovine pa se u planiranju financijskih potreba i tijekom poslovanja mora izbjegavati zadr'avanje vee koliine gotovog novca na raunima poduzeta, jer mu se u uvjetima visoke inflacije smanjuje realna vtijednost. Ako se potrebe za novanim sredstvima paijivo ne predvide i paijivo ne odravaju neto iznad normalnih poslovnih potreba, moe

Van Home; financijsko planiranje i politika; zagreb 1993.

15

doi do nelikvidnosti i do insolventnosti poduzea. Predvidanje buduih novanih primitaka i izdataka toliko je bitno za svaki uspjeni financijski menadment da se plan toka novanih sredstava moe smatrati okosnicom procesa za sastavijanje financijskog plana . Konaan cilj financijskog plana je u uspostavljanju financijskih standarda i limita na osnovi kojih se moe kontrolirati tekute financijsko poslovanje. Svrha je toga postupka da se utvrdi da li su novani primici poveani a izdaci smanjeni ili odiani na razini planiranog minimuma. Rezultat e se izraziti u zadovoljavajuem prometu i poslovnom dobitku ostvarenom iz angairanih kapitala, jer e se tekue poslovanje stalno usporedivati s financijskim planom to e omogudti i poduzimanje odgovarajuih mjera za uklanjanje eventualnog odstupanja od financijskog plana. No, nezadovoljavajud rezultati tekuega poslovanja ne moraju biti posljedicom odstupanja od financijskog plana. Greka moe biti i u krivim procjenama poslovanja ili u pogrenom odabiru pravaca razvoja poduzea. Postoje razliiti alternativni pristupi u planiranju koji se mogu sresti u iroj literaturi. Meutim, imajui u vidu relevantne empirijske analize u vezi sa praksom savremenog planiranja u veini zemalja, moglo bi se rei da je ipak najprihvatljivija kategorizacija ona koja polazi od etiri osnovna pristupa u planiranju, to su: 8 Neaktivistiki pristup Reaktivistiki pristup Preaktivistiki pristup Interaktivistiki pristup

Neaktivistiki pristup u planiranju znai da se preduzee miri sa postojeim razvojem poslovnih dogaaja i da donosi planove na osnovu svojih mogunosti, izbegavajui pri tome svaki osetljiviji rizik. Preduzee ne trai

arkic-Joksimovic N: UPRAVLJACKO RACUNOVODSTVO, Fakultet organizacionih nauka Beograd, Beograd, 1995, str. 34

16

optimalna rijeenja, ve se zadovoljava sa tzv. drugim najboljim rijeenjima (second best solutions). Pri tome, zadovoljavajui rezultati ili drugo najbolje rijeenje, imaju razliito znaenje u razliitim situacijama u kojima se preduzee nalazi, ili bi se moglo nai. Dakle, ovde se ciljevi preduzea prilagoavaju njegovim konkretnim mogunostima. Reaktivistiki pristup u planiranju znai da preduzee nastoji da izbjegava probleme i da se problemi de facto reavaju kao i ranije. Pri tome, postoji izraena nostalgija za ranijim stanjem stvari. Analogno tome, moglo bi se rei da za razliku od neaktivista koji plivaju sa strujom, reaktivisti plivaju protiv struje, jer nastoje da se postojee stanje stvari zadri. c. Preaktivistiki pristup u planiranju znai da preduzee prihvata orijentaciju na budunost, s tim to se na promjene u sredini gde se obavlja poslovna aktivnost gleda pozitivno. Naime, preduzee je orijentisano na predvianje budueg toka dogaaja u poslovnom okruenju, pri emu nastoji da stvori planove i programe akcija kojima e se prilagoditi predvienim promjenama u okruenju. Dakle, pri donoenju planskih odluka preduzee trai optimalno rijeenje problema nastojei pri tome da obezbjedi ujedno rast i razvoj preduzea. Analogno tome, proizlazi da preaktivistiki pristup u planiranju stavlja akcenat na prilagoavanje preduzea (adaptiranje), budui dapolazi od teze da se budunost ne moe bitnije mjenjati jer je determinisana prolou i sadanjou. d. Interaktivistiki pristup u planiranju znai da je preduzee orijentisano na budunost i to ne samo u smislu da joj se prilagodi, ve i da je mjenja. Pri tome, polazi se od osnovne pretpostavke da se budunost teko moe apsolutno kontrolisati, ili da se ne moe potpuno mjenjati. Analogno tome, preduzee nastoji da kreira i stvara mogunosti za sopstveni rast i razvoj, a ne samo da koristi one mogunosti koje mu se spontano javljaju. Naravno, to podrazumjeva da postoji i sklonost preduzea da preuzme rizik i da svoje probleme ne rjeava samo na osnovu prethodnog (prolog) iskustva ve da ide i na eksperimente. Pri tome, akcentira se i sposobnost preduzea da sagledava dugorone posljedice svojih sadanjih poslovnih odluka. 17

U kontekstu navedenog, namee se da e razliita preduzea imati i razliite orijentacije u planiranju. Pri tome, vai pravilo da ona preduzea koja su totalno zavisna od sredine u kojoj obavljaju svoju poslovnu aktivnost, uglavnom tee da budu reaktivno orijentisana u poslovnom planiranju, dok preduzea koja uivaju apsolutnu nezavisnost od sredine, tee da u poslovnom planiranju budu orijentisana preaktivno. Meutim, najvei broj preduzea ipak se nalazi negdje izmeu ovdje pomenutih krajnosti.9 Neaktivistiko planiranje zasniva se na pretpostavci da svaka intervencija koja mjenja tok dogaaja ne poboljava ve pogorava trenutnu poziciju preduzea. Zbog toga, preduzee koje primjenjuje ovaj pristup u planiranju veoma je ranjivo kada doe do bilo kakvih promjena u poslovnoj sredini (okruenju). Reaktivistiko planiranje zasniva se na pretpostavci da je eljena budunost veoma slina postojeoj situaciji u kojoj se preduzee ve nalazi. Zbog toga, na svaku promjenu gleda sa totalnom odbojnou. Drugim rijeima, ovde umjesto da se sredstva prilagoavaju ciljevima biraju se ciljevi koji odgovaraju raspoloivim sredstvima. Iz navedenog proizlazi stav da neaktivistiki i reaktivistiki pristup u planiranju treba apsolutno izbegavati i postepeno prevazilaziti, budui da oni ne samo da ograniavaju rast i razvoj preduzea, ve na dugi rok dovode u pitanje ak i njegov opstanak. Preaktivistiko i interaktivistiko planiranje zahtijevaju da se problemi i mogunosti defniu i da se analiziraju sposobnosti i ogranienja, kao i tendencije svih relevantnih faktora koji determiniu rezultate poslovanja preduzea. Oba pristupa u planiranju zahtijevaju da se sagledaju i analiziraju atraktivni pravci akcije i njihov efekat na interese preduzea, pri emu se koristi tzv. prospektivni, a ne retrospektivni pristup budunosti. Pri tome, preaktivisti insistiraju na adaptiranju na budunost, dok interaktivisti zagovaraju uticaj na budunost. Meutim, preduzee ne treba da na preaktivistiki i interaktivistiki pristup u planiranju gleda kao na

Idem 6

18

apsolutno nespojive kategorije, ve treba da koristi oba pristupa, iako je injenica da je interaktivistiko planiranje znatno progresivnije. U vezi s tim, treba istai injenicu da interaktivistiki pristup u planiranju ne znai ujedno da e se eljeno stanje budunosti i ostvariti, ali zato sigurno poveava izvjesnost i skrauje vrijeme da se ono u perspektivi realizuje.10

2.3.Ffunkcije finansijskog planiranja

Finansijsko planiranje znai predvianje, usmjeravanje, usklaivanje i unaprijed proraunato rasporeivanje elemenata finansijske funkcije u preduzeu. Zbog toga, finansijsko planiranje se razlikuje od pojmova raunovodstvenog planiranja, budetiranja i poslovnog prvenstveno odnosi na planiranje finansijskih tokova i finansijskih struktura. To ujedno znai da finansijsko planiranje nije svako vrijednosno planiranje, ve samo planiranje odreenih finansijskih ciljeva preduzea, ime ono postaje dio cjeline tj. deo integralnog poslovnog planiranja u preduzeu kao poslovnom sistemu. Otuda, nije pretjerano rei da finansijski plan preduzea predstavlja jednu vrstu finansijskog kompasa bez kojeg nosioci funansijske funkcije preduzea i finansijskog upravljanja ne bi mogli uspjeno i efikasno da izvravaju svoje zadatke. To je posebno prisutno kada je u pitanju definisanje finansijskog planiranja.11 Naime, ono se moe definisati kao dispozitivna djelatnost rukovodstva preduzea, usmjerena na pravljenje reda, a obuhvata razmatranje ciljeva kojima preduzee tei, i svih mjera kako bi se ovi ciljevi mogli ispuniti. Isto tako, finansijsko planiranje se definie i kao konkretizacija finansijske politike kroz finansijske poslove kojima se cilj finansijske politike finansijska snaga u vrijednosnom izrazu stavlja u vrijeme i prostor. Takoe, finansijsko planiranje ima zadatak da izrazi i prezentuje organima upravljanja sveobuhvatan i koordiniran plan aktivnosti preduzea i njegovih potreba

10 11

Idem 6 arkic-Joksimovic N: UPRAVLJANJE FINANSIJAMA, Grafoslog, Beograd, 2003, str. 351

19

za poslovnim sredstvima i izvorima finansiranja za odreeni period vremena koji je izraen u monetarnoj formi. Polazei od ovih i drugih definicija koje se mogu sresti u literaturi a imajui pri tome u vidu, prije svega, osnov, sadraj i metodologiju finansijskog planiranja, proizlazi da bi se finansijsko planiranje moglo definisati i na sljedei nain: Finansijsko planiranje obuhvata monetarno izraenu ukupnu aktivnost preduzea, potreban obim i strukturu sred-tava, izvore finansiranja i finansijske tokove za odreeni vremenski period. Respektujui prethodno navedenu defniciju finansijskog planiranja uz njeno adekvatno ralanjavanje i analizu, dolazi se do tri veoma znaajna zakljuka: 12 (1) finansijski plan de facto predstavlja plan ukupne aktivnosti preduzea u odreenom periodu koji je preveden na novani izraz, (2) u vezi sa poslovnom aktivnou preduzea predviaju se odreena sredstva i izvori sredstava, i (3) postoji potreba za projektovanjem novanih tokova.

Iz ovako definisanog finansijskog planiranja vide se i njegova cjelina i njegovi dijelovi, a namee se i odgovarajua podjela finansijskog planiranja u njegovom sutinskom i metodolokom smislu. Globalno posmatrano, prema ovom kriterijumu finansijski plan preduzea se sastoji iz tri, odnosno etiri plana (ako se doda i kapitalno ulaganje), to su:

a) planirani bilans uspjeha, (b) planirani bilans stanja, (c) plan novanih tokova, i (d) plan kapitalnih ulaganja.

12

Krasulja D: POSLOVNE FINAN-SIJE, Ekonomski fakultet Beograd, Beograd, 1998, str. 145

20

Planirani bilans uspjeha ima za osnovu planirani finansijski rezultat koji nastaje kao razlika izmeu prihoda i rashoda. Planirani bilans stanja predstavlja projekciju obima i strukture sredstava i njihovih izvora potrebnih za ostvarivanje finansijskog rezultata i obezbjeenja likvidnosti. Planom novanih tokova projektuju se prilivi i odlivi sredstava kao i odreena rezerva likvidnosti u gotovini za odreeni period u kraim vremenskim razmacima. Pored ova tri osnovna plana, globalni finansijski plan sadri i plan kapitalnih ulaganja. Meutim, on nije vrsto ukomponovan sa meusobnom povezanou planova, kao to je sluaj sa planskim bilansom uspeha, planskim bilansom stanja i planom novanih tokova, osim to je lociran u istom preduzeu i istom vremenskom periodu. Budui da se radi o veoma znaajnoj aktivnosti preduzea koja se karakterie velikim kapitalnim ulaganjima, logino je da se ona posebno planira i obuhvata ukupnim finansijskim planom.

U vezi s tim, osnovna svrha finansijskog planiranja jeste da se obezbjedi optimalizicija strukture sredstava, likvidnosti i izvora sredstava, da se osigura racionalno finansiranje uz odgovarajuu likvidnost i da se ostvari rentabilnost koja e sluiti poveanju imovine tj. jaanju finansijske snage preduzea. Takoe, finansijsko planiranje omoguava da se sa priblinom sigurnou unaprijed utvrdi i kontrolie odvijanje procesa poslovanja preduzea. Finansijskim planiranjem preduzee se povezuje u odreeni sistem. To omoguava svakoj poslovnoj funkciji preduzea da se snabdijeva finansijskim sredstvima potrebnim za njen rad. S druge strane, finansijskim planiranjem se ujedno sprijeava svako neracionalno angaovanje finansijskih sredstava i istovremeno se ukazuje na ona mjesta u preduzeu u kojima su sredstva neracionalno angaovana. Najzad, treba imati u vidu i injenicu da se finansijskim planiranjem vri i znaajna finansijska kontrola preduzea, s obzirom na to da se finansijskim planiranjem prvenstveno akcentiraju dva osnovna principa poslovanja, a to su likvidnost i rentabilnost. Osim navedenog, finansijsko planiranje ima i druge znaajne ciljeve i zadatke u preduzeu, meu kojima su od posebnog znaaja odravanje trajne finansijske

21

stabilnosti i dugorone ekonomske solventnosti i nezavisnosti poslovnog subjekta. U skladu sa navedenim, proizlazi i sledee:13

Da je finansijsko planiranje svjesna delatnost usmjerena na stvaranje reda u domenu djelovanja finansijske funkcije preduzea; Da finansijsko planiranje predstavlja u stvari finansijske prognoze u smislu utvrivanja oekivanih finansijskih primanja i izdavanja, a koje treba da proisteknu iz ukupnih poslovnih tokova u preduzeu za odreeni poslovni period;14 Da finansijsko planiranje izraava optimalne budue odluke vezano za naine pribavljanja i upotrebu finansijskih sredstava. Prema tome, nema sumnje da je finansijsko planiranje jedan od najznaajnijih instrumenata finansijskog upravljanja u preduzeu. Struno i objektivno konstruisan finansijski plan treba da predstavlja sigurnu polaznu osnovu za odvijanje svih projektovanih finansijskih aktivnosti u preduzeu. Te aktivnosti su veoma sloene, to se moe vidjeti sa slike 1.

Slika 1.: Ativnosti poslovnog finansiranja

13 14

Idem 10 Idem 10

22

(Izvor: Kanjevac M: POSLOVNE FINANSIJE, Ekonomika, Beograd, 1992, str. 36.)

itav niz faktora determinie konkretne potrebe za finansijskim planiranjem u preduzeu. Meu njima, predominantan znaaj imaju privredne okolnosti u kojima se nalazi odgovarajue preduzee. U vezi s tim, preduzee se moe posmatrati sa razliitih aspekata. Drugim rijeima, preduzee se posmatra u razliitom okruenju i to: 15 (a) trinom okruenju, (b) finansijskom okruenju, i (c) drutvenom okruenju. Trino okruenje podrazumjeva svojstva koja se odnose na ponudu i tranju, konkurenciju i rizike. Otuda, opte trine performanse u velikoj mjeri utiu na finansijsko ponaanje preduzea i na predvianje tog ponaanja. Finansijsko okruenje podrazumijeva finansijsko trite koje moe biti razvijeno i nerazvijeno. Pri tome, pod finansijskim tritem treba imati u vidu kompleks ekonomskih odnosa koji se formiraju na relaciji ponude finansijskih sredstava i tranje za finansijskim sredstvima. U vezi s tim, kao znaajna determinanta finansijskog trita pojavljuje se i cijena u obliku kamatne stope. Otuda, logino proizlazi da im postoji finansijsko trite, postoji i potreba za konkretnim finansijskim planiranjem. Drutveno okruenje uglavnom se odnosi na drutveno ureenje, ekonomsku politiku zemlje i pravnofinansijski poloaj preduzea.

15

Kanjevac M: POSLOVNE FINANSIJE, Ekonomika, Beograd, 1992, str. 36

23

3. DUGORONI FINANSIJSKI PLAN

Znaaj, sloenost i obimnost poslova koji u procesu pripreme i donoenja finansijskog plana moraju da se obave, zahtjevaju da svako preduzee polazei od svojih specifinosti i od principa planiranja utvrdi i odgovarajuu metodologiju kojom e se obezbjediti kvalitetna i blagovremena izrada i donoenje finansijskog plana. Respektujui injenicu da finansijski plan zajedno sa finansijskom politikom preduzea treba da bude rezultat jedinstvenog sistema poslovnog planiranja u preduzeu, proizlazi da priprema odgovarajue metodologije predstavlja veoma ozbiljan, sloen i visokostruan posao koji treba da obavi struna planska sluba u preduzeu, kako bi se obezbjedila potrebna realnost i kvalitet finansijskog plana. S obzirom na neophodnu strunost pri sastavljanju odgovarajue metodologije, mnoga preduzea u svijetu esto koriste usluge renomiranih istraivako-konsultantskih firmi u procesu izrade ili modifikovanja postojee metodologije, a sve u cilju korienja savremenih metoda i postupaka za izradu finansi-skog plana. U postupku izrade finansijskog plana uglavnom se primjenjuju klasini i ekonometrijski metodi planiranja. Od klasinih metoda najvie su u upotrebi metode indukcije i dedukcije. Induktivni metod polazi od analitikih predrauna pojedinih kategorija finansijskog plana, gdje se na osnovu optimalnih ciljeva vri izrada i donoenje finansijskih planova od pojedinanog ka optem. Deduktivni metod planiranja polazi od opteg ka pojedinanom definisanju finansijskih tokova i transakcija. Za ovaj metod je karakteristino da polazi od jednostavnih ka sloenijim tokovima, odnosno od poznatih ka nepoznatim tokovima. S druge strane, od ekonometrijskih metoda najvie su u upotrebi sljedee metode: 16 (a) bilansni metod, (b) metod trenda, (c) metod viestruke korelacije i regresije,

16

Nenad Vunjak: FINANSIJSKI MENADMENT,, str. 44

24

(d)mreno planiranje, i (e) komparativni metod. Meu pomenutim metodama, bilansni metod predstavlja osnovni metod finansijskog planiranja, s obzirom na to da se zasniva na injenicama da se svi prihodi i rashodi, primanja i izdavanja, investiciona sredstva i kreditni poslovi moraju meusobno usaglaavati i bilansirati. Zbog toga, bilansni metod se primejnjuje pri izradi svih vrsta finansijskih planova. Takoe, u praksi je esto prisutan i metod procjene prihoda, odnosno prodaje. Ovim metodom se na bazi proteklih odnosa izmeu pojedinih kategorija u bilansu stanja i obima prodaje planiraju potrebe za finansijskim sredstvima.17 Kod predvianja dugoronih i srednjoronih finansijskih tokova i finansijskih transakcija, primjenjuje se metod ekstrapolacije trenda. Sutina ovog metoda jeste u tome da se na osnovu finansijskih promjena i tokova u prethodnom periodu determiniu budua kretanja. Meutim, osnovne slabosti ovog metoda ogledaju se u tome to se pretpostavlja da u narednom periodu nee doi do promjena u finansijskim tokovima. Stoga, kod primjene ovog metoda potrebno je kvalitativno izuavanje svih pojava i promjena u prolosti radi eliminisanja svih inilaca koji mogu dovesti do greaka u planiranju novanih tokova, a po toj logici i do pogrenog upravljanja finansijama. U uslovima kada su bilansne pozicije meusobno zavisne onda se u finansijskom planu najee primjenjuje metod viestruke regresije i korelacije. Naime, na osnovu kvalitativnog izbora meuzavisnih varijabli vri se utvrivanje parcijalnog i viestrukog koeficijenta ime se omoguava uspjeno predvianje oekivanih finansijskih tokova. Za uporedno sagledavanje ostvarenih i planiranih rezultata dobijenih na osnovu prethodnih metoda, primjenjuje se komparativni metod za koji je karakteristino vrenje odgovarajuih komparacija meu srodnim preduzeima. Osim do sada navedenog, treba imati u vidu i metod predrauna primanja i izdavanja koji polazi od toga da se na osnovu planirane prodaje vri utvrivanje ukupnih primanja. Isto tako, ukupna izdavanja utvruju se na osnovu

17

Jovan Rankovi: UPRAVLJANJE FINANSIJAMA PREDUZEA, str. 76

25

predvienih rashoda, dok se na osnovu predrauna primanja i izdavanja utvruju stvarne potrebe za finansijskim sredstvima, odnosno viak finansijskih sredstava.

3.1. Kreditiranje

Razmatrajui dugorono financiranje (iong-term financing"), ulazimo i u podruje velikih poduzea sa sloenom organizacijskom strukturom neophodnom za trajno djelovanje poduzea. Kapital potreban za financiranje investicijskih mogunosti, poduzee moe pribaviti od financijskih institucija putem investicijskih kredita ili emisijom vrijednosnih papira. Sutina dugoronoga kredita je u posredovanju banke izmedu onih koji ostvaruju akumulaciju ne troe u cijelosti, ve njegovu potronju odlau za kasniji period, i onih subjekata kojima za financiranje investicija nedostaju novana sredstva, koja u obliku kredita dobivaju od banke. Banka u ovome sluaju akumulira novana sredstva i prenosi kupovnu mo prvih odnosno suficitarnih subjekata, pojavljujui se prema njima kao dunik, na druge odnosno deficitarne subjekte, prema kojima se pojavljuje kao vjerovnik.18 Tako akumulirana novana sredstva namjenjuju se, pored ostalog, za nove investicije na period od preko pet godina. Prije donoenja odluke o plasmanu dugoronoga kapitala u neku investiciju, banka ccjenjuje ekonomskofinancijsku efikasnost investicijskog programa, kojeg je dostavio investitor, odnosno utvrduju sposobnost investicija i potencijalnoga dunika da u predvideno vrijeme vrati oekivana kreditna sredstva. U veini sluajeva vjerovnici provode kontrolu dotinog ulaganja sve dok se kredit, odobren za to ulaganje, u potpunosti ne otplati. Ponekad se ugovorom predvida i mogunost konverzije kredita u vrijednosne papire prikladnih iznosa koji bi se mogli prodati na organiziranim tiitima kapitala. na taj nain poduzee

18

Frane Z. Negro; Financijski menadment; ibenik 2001. Str.226

26

zamjenjuje klasini kreditni odnos s vjerovnicima, pa na pasivnoj strani bilance ne iskazuje obvezu prema vjerovnicima nego prema izdanim obveznicama ili dioniarima.

3.1.1. RazIozi za koritenje dugoronih kredita

Financiranje putem dugoronih kredita, u odnosu na vlastiti kapital, financijskom menadmentu nudi mnoge prednosti, o kojima smo govorili u drugom poglavlju. Osim toga, pojedini oblici dugoronih kredita imaju odredene specifine karakteristike iz kojih proizlaze i neke njihove prednosti spram kredita s kradm rokom dospijea ili spram naina njihove upotrebe. Tako npr. kod dugoronog kreditiranja nema one opasnosti to proizlaze iz rokova dospijea glavnice kod kratkoronih kredita, ni one prijetnje to kod kratkoronog kreditiranja stalno stoji nad solventnou dunika. No, kad se govori o upotrebi dugoronih kredita, treba spomenuti i mogue prednosti takvih spram kratkoronih kredita s pojedinih drugih financijskih aspekata. Ako se fiksna ili trajna tekua imovina poveava na osnovi kratkoronog financiranja te imovine, u bilanci e dod do negativnog prelijevanja jer nije podrana adekvatnim vlastitim kapitalom ili dugorcnim kreditima. Sa stajalita normalnih poslovnih operacija dugoroni je kredit prirodni konkurent vlastitom kapitalu, ako se radi o financiranju potreba poduzea za fiksnom i trajnom tekuom imovinom. S druge strane, postoje dvije opasnosti u vezi s upotrebom dugoronih kredita, na koje financijski menadment nastoji uvijek obratiti panju. Prvo od tih opasnosti proizlazi iz injenice da se dugoronost obveza moe efektuirati kao teret u poslovanju poduzea, jer kamata na takav kredit predstavija tipinu fiksnu obvezu koja se mora podmiriti bez obzira na ekonomsko i financijsko stanje poduzea.19 Visoka kamatna stopa esto puta ini takav teret da, ako ne dode do uravnoteenja poremeenih novanih tokova, moe doi do pogoranja financijskoga poloaja poduzea. Medutim, ako je kamatna stopa nia, poduzee e ostvariti pozitivne financijske efekte koje uvjetuju djelovanje Financijske poluge u odnosu na profitabilnost vlastitoga kapitala. Ima i sluajeva da poduzee preuzme dugoroni

19

Idem 18. Str 227

27

kredit uz fiksnu kamatnu stopu a da nakon nekoliko godina dode do opeg pada trine kamatne stope ili do bitnog pobolianja vlastitog financijskog poloaja, to bi omoguilo i financiranje uz puno povoljnije uvjete. Zbog rariteta takve mogunosti, menadment poduzea nastoji se ve kod ugovaranja kredita zatiti ukljuivanjem klauzule koja e mu u tom sluaju omoguiti prijevremenu isplatu preostaloga duga odnosno isplatu staroga kredita novim kreditom, odobrenim po niim kamatnim stopama. Nasuprot tome, ako je kredit ugovoren uz niu kamatnu stopu od stvame trine stope, a poduzee ima slobodnoga kapitala iz kojeg bi mogao podmiriti sveukupne obveze prema vjerovniku, financijski menadment e ipak nastojati zadiati takav svoj kapital ne ulaui ga u promptno vraanje kredita. Druga opasnost to proizlazi iz upotrebe dugoronoga kredita s jednokratnim dospijeem, odnosno iz upotrebe kredita koji se u potpunosti otplauje po isteku ugovorenoga roka, nalazi se u okolnosti da tada nema vremenskoga pritiska na otplatu odnosno na tekue novane tokove s obzirom na pribliavanje dana dospijea anuiteta (kao to je to kod kredita koji se otplauje po amortizacijskom planu, putem anuiteta), pa menadment poduzea moe i zanemariti mogunost prijevremenoga podmirenja obveza. No, ako je poduzee u stanju platiti ili refinancirati svoje dospjele obveze, ni ova opasnost nije tako velika. Veina velikih poduzea npr., ne samo da velik dio svoje imovine pokriva dugoronim kreditima, ve i rijetko kada, fijekom trajanja kredita, pokuava prijevremeno reducirati svoje kreditne obveze. To zato to ta poduzea svoje poslovanje smatraju dovoljno stabilnim, trajnim i sposobnim da svoje dospjele obveze mogu platiti odnosno osigurati nove kredite ili izdati nove obveznice za isplatu starih, na dan njihova dospijea.20 No, bez obzira na to, poslovni je obiaj da se u ugovore o kreditu ukljuuju klauzule koje omoguuju prijevremenu otplatu kredita odnosno povlaenje obveznica prije njihovoga konanoga dospijea. Za izmirenje obveza po izdanim obveznicama koriste se uglavnom opoziv i otkup.

Ukupne obveze po izdanim obveznicama mogu se opozvati uz suglasnost imaoca obveznica i to tako da se opozovu uz odredenu cijenu ili da se razdijele u

20

Idem 18 str 228

28

nekoliko dijelova s kraim rokovima, s tim da se sutina otplate na obroke ne mijenja. Osim toga, ako poduzee ima viak kapitala u odnosu na svoje potrebe, te ako je na bitu kapitala dolo do pada efektivne kamatne stope i ako ima suglasnost imaoca obveznica, poduzee moe otkupiti takve obvezn ice. Financijski menadment mora esto puta dugoronije sagledavati poslovnu situaciju poduzea, kako bi anticipirao mogue budue nestabilnosti, a u tom smislu e, ako to ocijeni profitabilnim, otkupiti i svoja dugovanja dok ima zadovoljavajuu razinu neto novanog toka. Pritom, vlasnici kapitala moraju svoj glavni dobitak sagledavati u povedanoj sigumosti i kvaliteti svojega kapitala, koji proizlazi iz smanjenog neto dobitka zbog podmirenja dugoronih obveza.

3.2. Osnovna podruja primjene dugorocnog financiranja

U vezi s potencijalnim prednostima i nedostacima dugoronog financiranja treba razmotriti i okolnosti pod kojima se takvo financiranje ostvaruje u praksi. Openito uzevi, dugorono se financiranje smatra prikladnim samo za ona poduzea koja su ve dobro poslovno uhodana i koja permanentno posluju. Medutim, praksa zahtijeva da se naela dugoronog financiranja u velikoj mjeri moraju prepoznati kao znaajan izvor novanih sredstava svih poduzea, u svim podrujima poslovnog djelovanja. Veliina pojedinog poduzea znaajno utjee na oblik dugoronog financiranja koji poduzee koristi. Veliina poduzea i trajnost poslovanja dijelom su medusobno uvjetovane kategorije, a znamo da velika poduzea u pravilu lake prebrofuju povremene financijske tekoe nego mala poduzea. Tu, u malim poduzedima, poslovni uspjeh je previe ovisan o sposobnostima i zdravlju pojedinaca. Zbog te ee nestabilnosti malih poduzea, dugorono financiranje nije uobiajen izvor financijske pomoi takvim poduzeima. Postoje i izuzeci, no to je uglavnom pravilo. Osim toga, vea poduzea mogu ponuditi kvalitetnije instrumente osiguranja povrata primljenoga kapitala.

29

Oblik poslovne organizacije drugi je imbenik koji utjee na upotrebu dugoronih izvora financiranja, a to je uvelike povezano i s relativnom stabilnou u poslovanju. U sluaju inokosnog i partnerskog poduzea, individualna odnosno partnerska osnova za otplatu dugoronih financijskih obveza moe nestati smru ili boleu vlasnika odnosno partnera ili uslijed nekog drugog nepredvidivog dogadaja, pri emu se mogu javiti i dodatni problemi s naplatom dospjelih dugoronih financijskih obveza. Kod korporacije se poslovanje, naprotiv, moe nastaviti usprkos svakoj nesrei koja moe zadesiti pojedinane vlasnike ili menadere.

4.

DUGORONO

FINANSIJSKO

PLANIRANJE

PREDUZEU-SVRHA, ODLUKE I METODE

Dugoroni ili perspektivni finansijski plan vezan je za projektovanje dugorone razvojne politike preduzea. Ovim planovima se projektuju dugorono potrebna finansi-ska sredstva tj. daju se modeli njihove dugorone konstrukcije po pojedinim izvorima. Shodno tome, proizlazi da je dugorono finansijsko planiranje neophodno, s jedne strane, radi izvrenja dugoronog plana, a s druge strane, radi optimalizacije finansiranja. Dugoroni finansijski planovi najee se pojavljuju kao:21

Finansijski aspekti razvojnih planova (perspektivnih); Planovi po projektima sa finansijskim konstrukcijama; Dugoroni planovi strukture sredstava i izvora sredstava.Osnovni problem koji treba rijeiti dugoronim finansijskim planom predstavlja pronalaenje pogodnih izvora finansiranja uz odgovarajue vremenske dispozicije pri ulaganju (investiranju) i vraanju tuih sredstava. Ovi problemi se mogu rijeavati samo putem razliitih kombinacija odreenih finansijskih varijanti, od kojih se prihvata najpovoljnija finansijska varijanta i ona ulazi u dugoroni finansijski plan. Meutim, kako poslovanje preduzea ne ostaje u statikoj ravnotei, prije ili kasnije se moraju nuno preduzimati odreene strukturne promjene.

21

Ivani.M.;Nei S.; POSLOVNE FINANCIJE; Beograd 2011. Str 92

30

Analogno tome, sasvim je opravdano i potpuno svrsishodno da preduzee pored kratkoronih finansijskih planova obavezno izrauje i dugorone finansijske planove koji se moraju tokom vremena korigovati i dopunjavati novim saznanjima, novim kombinacijama i novim finansijskim konstrukcijama. Stoga, dugoroni finansijski plan iako se izrauje za dui vremenski period, ipak ini integralni dio kontinuiranog sistema planiranja koje se odvija u savremenom preduzeu.22 Dugorono finansijsko planiranje najee obuhvata period od 5-10 godina. Meutim, s obzirom na raznovrsnost faktora koji utiu na dinaminost poslovanja preduzea, nije mogue precizno kalendarski odrediti domet dugoronih finansijskih planova. Periodizacija vremenskog dometa dugoronog finansijskog plana uslovljena je prvenstveno njegovom sadrinom. U vezi s tim, savremena praksa pokazuje da dugorono finansi-sko planiranje obuhvata projektovanje dugoronih fonansijskih ciljeva podrazumjevajui i promjene u bazinim segmentima poslovanja preduzea. Otuda planski period koji obuhvata dugoroni finansijski plan mora biti dovoljno dug da obezbjedi sledee: Stvaranje uslova za poetak i realizaciju velikih investicionih projekata, kao i obezbjeenje dovoljnog kvantuma vremena za obezbjeivanje potrebnih finansijskih sredstava; Obuhvatanje vremenskog perioda koji je potreban za realizaciju specijalnih projekata; Stalno pomjeranje duine planskog horizonta za svaku godinu izvravanja dugoronog finansijskog plana. Dugoroni fnansijski planovi su prevashodno orijentisani na efektivnost dok se kratkoroni fnansijski planovi baziraju na instrumentima koji treba da opredijele efikasnost u okviru izabranog podruja i utvrenog pravca akcije. Otuda, dugoroni finansijski planovi imaju karakter strategijskih planova

22

Idem 20.

31

4.1.Metode dugoronog finansiranja finansiranja

U svjetskoj praksi poznato je nekoliko naina finansiranja. S obzirom na to da je rije o razvijenim trinim privredama postoje privatne kompanije koje raspolau velikom ekonomskom moi. Tako da se u svjetskim okvirima govori o est oblika finansiranja, kao to su23:

1. Pozajmice od povezanih i bliskih fizikih i pravnih lica, 2. Lizing krediti, 3. Emisija novih akcija (poveanje kapitala), 4. Zajam u obliku varanta (warrants), 5. Eskont i mobilizacija (prikupljanje) novanih sredstava na osnovu hartija od vrijednosti, i 6. Faktoring (factoring). 1. Pozajmice od povezanih i bliskih fizikih i pravnih lica. Ovaj oblik finansiranja karakteristian je za mala preduzea. Obino imaju problem sa obezbjeenjem kontinuiteta proizvodnje, a njihova budunost poiva, obino, na samom znaaju i poznanstvima linosti preduzetnika. To je osnovni kriterijum prema kome dotini preduzetnik moe da se zadui. U tom sluaju ne mora da prui nikakve posebne garancije, dovoljno je samo povjerenje koje ve uiva. Za ovaj oblik zaduivanja moe da se kae da je prihvatljiv, ali ne predstavlja dominantan nain finansiranja, nije tako est. 2. Lizing krediti. Finansiranje putem lizing kredita predstavlja prilino rasprostranjen oblik. Ugovorom o lizingu banka kreditor omoguava korisniku lizing kredita da raspolae (koristi) odreenom vrstom imovine kao to je na primjer zgrada, brod, fabrika postrojenja, vozilo i slini ureaji, po fiksnoj cjeni koju otplauje u vie rata kredita. Korisnik kredita je tokom trajanja lizing kredita samo korisnik, a ne i

23

R. Mertona, Z. Bodie, Finance, par dirigie C. Thibierge, Pearson Educa-tion, Paris, 2001

32

vlasnik dotine imovine, sve dok ne otplati u potpunosti kreditnu obavezu. Za ovaj oblik kredita moe da se kae da predstavlja slian oblik zaduivanja kao da je u pitanju kredit za neku vrstu hipoteke-obezbjeenja otplate duga. U svakoj zemlji postoji detaljna regulativa svih oblika lizing kredita.

3. Emisija novih akcija (poveanje kapitala). Poveanje kapitala putem raspisivanja nove emisije akcija predstavalja veoma rasrostranjen oblik finansiranja.Postoje dva uzroka zbog ega se ovaj oblik finansiranja koristi. Jedan je kada preduzee eli da finansira neku investiciju znaajnijeg obima. Drugi sluaj imamo kada preduzee eli da se ukljui u kotaciju na berzi. Tada mu je potrebna odreena veliina akcijskog kapitala i tada raspisuje emisiju akcija i vri njihovu prodaju.24

4. Zajam u obliku varanta (warrants). Raspisivanje zajma u obliku ugovornog oblika varanta je est oblik finansiranja. Prednost ovakvog finansiranja je to se putem ugovora utvruje pravo na odreen broj akcija po cjeni koja je unaprijed fiksirana. Praktino na ovaj nain preduzee moe odmah da koristi sredstva, a ukoliko ne bude moglo da vrati iznos, na osnovu potpisanog ugovora pretvorie se u akcije. Ovde imamo zamjenu duga u akcijski kapital. Obino je visina kamatne stope neto nia nego na tritu. Preduzee tako ima dobar izvor finansiranja jer dobija kvalitetna sredstva. Troak zaduivanja je nii, a rok vraanja je pogodan. Ukoliko ne mogu da se vrate, sredstva se mogu konvertovati u akcije. Ovaj ugovor slian je opcijama u smislu da se unaprijed dogovara fiksni kurs, ali se u sutini razlikuje, zato to se on automatski ispunjava, konverzijom potraivanja u akcijski kapital. Znai da nema oblik kao opcije.

5. Eskont i mobilizacija (prikupljanje) novanih sredstava na osnovu hartija od vreijdnosti. Ovaj nain finansiranja praktino je najrasprostranjeniji u savremenim

24

Idem 14

33

uslovima. Postoji nekoliko naina korienja hartija od vrujednosti za mobilizaciju ili prikupljanje novanih sredstava. Preduzee koje posjeduje razne hartije od vreijdnosti moe:25 (a) da izvri eskont (da ih proda banci prije roka dospjea), (b) da ih koristi na ime obezbjeenja za povlaenje kreditne linije, ili (c) da ih cedira na ime izvrenja svojih obaveza Ukoliko je re o korienju kredita, obino je re o kreditiranju na kratak rok. Na ime troka plaa se kamata, aio i provizija banci.To su uglavnom hartije od vrijednosti izdate na ime plaanja obaveza za kupljenu robu ili usluge. Ako preduzee koristi kredit, bilo eskontni, bilo kratkoroni sa obezbjeenjem hartija od vreijdnosti, hartije koje daje u depozit na ime obezbjeenja, moe da iskoristi za izmirenje duga, odnosno definitivno da ih proda banci i izmiri dospjele obaveze.

6. Faktoring (factoring). Faktoring u sutini predstavlja jedan oblik refinansiranja. U dananjim savremenim uslovima poslovanja veoma je rasprostranjen. Prema ugovoru o faktoringu, preduzee prodaje potraivanja factoru po dogovorenoj cjeni. Factor preuzima obavezu da nakon to preuzme potraivanja preduzeu isplati odreenu sumu koja je obino nia, najmanje za 20%, od nominalnog iznosa potraivanja. Preduzee vie nije vlasnik niti u bilo kakvoj obavezi prema tom potraivanju. Obavezu u pogledu naplate preuzima factor. Plaanje moe da obavi ili u cjelosti ili kombinovano dio odmah, a dio u vidu kredita, pri emu preduzee koje je prodalo potraivanja snosi cio iznos kamate kao troak kredita. Ono to je korisno za preduzee to je da je naplatilo sopstveno potraivanje, pri emu zna ukupnu cjenu te naplate. Takoe, kvalitet ovog naina finansiranja je taj, to preduzee koristi sredstva koja proistiu iz njegovog poslovanja, i ne mora dalje da vri bilo kakva rezervisanja po osnovu nenaplaenih potraivanja (eliminie rezervisanje odnosno smanjenje kapitala-imovine).

25

Idem 14

34

Osim ovih metoda finansiranja postoji i rasprostranjen oblik pribavljanja sredstava efikasnom naplatom potraivanja, kao to je forfeting. Forfeting je kupovina trgovinskog duga, odnosno potraivanja, uz popust i bez prava na regres, pri emu se dug, odnosno potraivanje potvruju razliitim prenosivim instrumentima (vuena mjenica, vlastita mjenica, akreditiv sa odloenim plaanjem i sl.) koje uvoznik daje izvozniku. Finansijska organizacija koja se bavi forfeter aktivnostima i koja je u mogunosti da, zbog dobrih poslovnih veza, dospjele naplate potraivanja proizvoaa - izvoznika refinansira na domaem i stranom tritu kapitala. Forfeter ostvaruje proviziju na obavljene poslove, a esto refinansira operacije preko sekundarnog trita.26

4.2. Odluka o dugoronom finansiranju finansiranju

U ekonomskoj teoriji usvojen je koncept podele plasmana prema vremenskom kriterijumu, na sljedei nain:27

Plasmane u proizvodnju, koja ima za rezultat gotov, finalni proizvod, a koji se direktno prodaje, nazivamo kratkoronim plasmanima.

Ulaganje za koje je potreban dui vremenski rok, da bi se dolo, bilo do istog prinosa ili do novog proizvoda, naziva se dugoroni plasman.

Sljedstveno ovom usvojenom konceptu razvrstavaju se i oekivanja vlasnika i organizatora proizvodnje. Investitor povodom svakog plasmana ima i oekivanja. Ona takoe mogu da se grupiu prema vremenskoj ronosti plasmana, na kratkorona i dugorona oekivanja.

26 27

Idem 14 Z. Bodie, R. Merton, Finance, Prentice Hall Inc.2000

35

Kratkoroni plasmani obino su odreeni na vremenski rok u trajanju od jedne godine, tako da sva ulaganja u sve vrste trokova (materijala, sirovina, zarada....) donose i prihode nakon prodaje proizvoda. Meutim, u realnom ekonomskom kratkoronih i procesu imamo povezanost (uzrono-posljedinu) dugoronih plasmana i oekivanja, na primjer, putem

ulaganja u sredstva za proizvodnju (kapitalna oprema, proizvodne hale ...).

Ono to je dalje bitno da se razjasni jeste nain odvijanja ove uzrono - posljedine veze. Oekivanja proizvoaa onih proizvoda koja su proizvedena u kratkom roku, zavise od oekivanja dugoronih investitora, zato to se mnogi proizvodi koriste u procesu dugorone proizvodnje.

Za skladan razvoj funkcionisanja privrednog sistema bitan je stepen saglanosti oekivanih ulaganja na kratak rok i onih na dugi rok. Takoe nam je poznato da ostvarenje konanih poslovnih rezultata zavisi od stepena realizacije oekivanja. Naravno samo u onoj mjeri, u kojoj to ostvarenje utie kao faktor formiranja ukupne zaposlenosti svih faktora koji su u funkciji buduih oekivanja. Postaje jasno da je stepen oekivanja, zapravo neizvjesnost, to je sinonim za pojam rizika. Ovo su vane polazne osnove za dalja razmatranja, zato to svaka poslovna odluka zavisi od:28 tekuih oekivanja ostvarenja proizvodnje,

pitanja stanja zaliha uz procjenu ostvarenja prihoda od prodaje. Multiplikovan odnos pojedinanih proizvoda i usluga na optem, makro

nivou mora se korigovati multifunkcionalnim odnosima kako bismo dobili iste

28

Idem 21

36

matematike rezultate ekonomske proizvodnje. Ovom prilikom posmatrae se ekonomska kategorija prihoda, koja nastaje, ne samo kao rezultat materijalne proizvodnje, ve i kao rezultat finansijskog ulaganja (u razne oblike finansijskih instrumenata). Ulaganje ili investiranje u finansijske instrumente u savremnim uslovima postalo je znaajna, finansijski profitabilna djelatnost.

37

5.ZAKLJUAK

Financijskom planiranju je ono kada su objekt planiranja financije (pribavljanje financijskih sredstava, financiranje investicija i tekueg poslovanja). Zatim to se tie finansijksog planiranja pogotovo dugornog da osnovni problem koji treba rijeiti dugoronim finansijskim planom predstavlja pronalaenje pogodnih izvora finansiranja uz odgovarajue vremenske dispozicije pri ulaganju (investiranju) i vraanju tuih sredstava. Ovi problemi se mogu rijeavati samo putem razliitih kombinacija odreenih finansijskih varijanti, od kojih se prihvata najpovoljnija finansijska varijanta i ona ulazi u dugoroni finansijski plan. Meutim, kako poslovanje preduzea ne ostaje u statikoj ravnotei, prije ili kasnije se moraju nuno preduzimati odreene strukturne promjene. prije ili kasnije se moraju nuno preduzimati odreene strukturne promjene. Analogno tome, sasvim je opravdano i potpuno svrsishodno da preduzee pored kratkoronih finansijskih planova obavezno izrauje i dugorone finansijske planove koji se moraju tokom vremena korigovati i dopunjavati novim saznanjima, novim kombinacijama i novim finansijskim konstrukcijama. Dok sa punim pravom moemo takoer rei da pod finansijskim tritem treba imati u vidu kompleks ekonomskih odnosa koji se formiraju na relaciji ponude finansijskih sredstava i tranje za finansijskim sredstvima. A zatim da finansijsko planiranje nije svako vrijednosno planiranje, ve samo planiranje odreenih finansijskih ciljeva preduzea, ime ono postaje dio cjeline tj. deo integralnog poslovnog planiranja u preduzeu kao poslovnom sistemu.

38

6.LITERATURA

Knjige: 1. Frane Z. Negro; Financijski menadment; ibenik 2001. Str 121 2. Ivani.M.;Nei S.; POSLOVNE FINANCIJE; Beograd 2011 3. Kanjevac M: POSLOVNE FINANSIJE, Ekonomika, Beograd, 1992 4. Krasulja D: POSLOVNE FINAN-SIJE, Ekonomski fakultet Beograd, Beograd, 1998, 5. LJ.Jeremi: Osnovi finansija; Beograd 2008. 6. Milicevic V.: STRATEGIJSKO POSLOVNO PLANIRANJE, Fakultet organizacionih nauka Beograd, Beograd, 2001. 7. Nenad Vunjak: FINANSIJSKI MENADMENT 8. Van Home; financijsko planiranje i politika; zagreb 1993. 9. Z. Bodie, R. Merton, Finance, d. franaise dirige par C.Thibiergie, Pearson ducation, France, 2001 10. Z. Bodie, R. Merton, Finance, Prentice Hall Inc.2000 11. arkic-Joksimovic N: UPRAVLJACKO RACUNOVODSTVO, Fakultet organizacionih nauka Beograd, Beograd, 1995 12. arkic-Joksimovic Beograd, 2003 N: UPRAVLJANJE FINANSIJAMA, Grafoslog,

Slike:

1. Ativnosti poslovnog finansiranja

39