U

Mr JADRANKA JOVANOVIC

TUCOSLAVI|A U ORGANIZACIII U|EDINJENIH NACIIA (1945-1955.)

"*H#,t$ft-g

ISI INSTITUT ZA SAVREMENU ISTORIJU Bogmd, 1985.

PREDGOVOR

Aktivnost Jugos),avije u Organizaciji ujedinjenih nacija {OUN) od samih poietaka kJo dlanice-osnivaia i jedne od retkih manjih zemalja diji je uticaj bio i ostao znaiajan, od interesa je ne samo za sagledavani! iriene spoljncpoliiidke koncepcije i orijentacije vei i za proudavanje rizvoja ptuvnog sistema i delatnosti ove svetske organizacije-,-Neiune Cetirl decenije jugoslovenskog udeBdau radu OUN svedoci su odnosa koji je delovao u polratnoj sprezi. Jugoslavija je u -mnog'odala doprinos unapredenju OUN, a1i je i OUN bila brojnim prilikama -razradi njene spoljne politike u teoriji i praksi. Stoga istraZidiniiac u vanje ove veze ukazuje na trenutni ili dugotrajni uticaj koji je ima1a, odnosno moZe da ima OUN na medunarodni poloZaj Jugoslavije kao dlanice. Istowemeno, ako se ovaj odnos sagleda sa stanovi5ta njegovih posledica u samoj OUN, moglo bi se zakljuditi da papredna i principijelna politika drZavi u njoj ne samo da trenutno utide na reSavanje pojedinih iriza nego i u duZeni periodu, transformiSe strukturu medunarodne zajednice odgovarajuiirn odlukama i delatno56u, dime priprema jedan novi sistem uredenja odnosa na svetskom nivou. Opredeljenje za period od 1945. do 1953. godine ( s tim Eto ie ova poslednja godini uzeta kao granidna jer u njoj prestaje pritisak drZava I dlanica-Informbiroa i dolazi do prvih sagledavanja i razmi5ljanja o mestu nezavisnih, antiblokovski opredeljenih drZava nastalih u procesu dekolonizacije), uzeto je zbog toga Sto je red o wemenu koje je najmanje proudeno, pa predstavlja svojewstan izazov, o iztzetno interesantnim,- burnim i prbtin-rreenim, podetnim godinama nove jugoslovenske driave, kada je ona izgradivala svoju politiku miroljubive koegzistencije' U istraZivanju je primenjena istorijsko-pral'na analiza jer ona omoguiuje, sa stanovi5ta istorije, proudavanje uzroka i motiva razvoja druStvenih s.raga i ideja koje rukovode promenama u medunarodnoj zajednict u odredenoj istorijskoi konstelaciii i koje se odnose kako na organizaciju tako i na datu drZavu, a sa stanovista prava takozvanu institucionalnu arnalizu sistema OUN koji je stvoren pravorn i podioZan njegovim pravilima. Ovakva analiza pogodna je za razumevanje kako delatnosti drZave i njenih stavova u pojedinim sporovima ili situacijama tako i same organizacije, koja se neprestano obrada istoriji da bi mogla da nade reienja za probleme na svom dnermom redu i da deluje u kontinuitetu. Politiku Jugoslavije u OUN bilo je moguie odrediti uprkos nepristupadnosti diplomatske arhive Saveznog sekretarijata za jnostrane poslove za perind od 1945. godine pre svega zahvaljujudi oibimnoj doku-

T-..nt"gji organizasijg u kojof srr.rzabeleZena sva istupanja jugoeloven_ -General_ skih delegacija. Pregledani su stenografski zapisnici debata u 1gj__skup5tini i Savtu bezbednosti i odgovarajuie odluke, godi.snjaci OYN Fo i sazeti.pregledi istupanja u E[pnomiko-sociialnorn- savetu i svim glavnim komitetima Generalne skupstine. Znatnu pornoi u rekonstxuisanju tekstova tih saZetih pregleda i govora koji nisu zabeleZeni u celini u dokumentacij.i OUN, pruZila je dnevna itami:a iz tog perioda, u SoloJ su po pravriu, svi oni znadajniji i objavljeni. (Zbirka jugoslovens_ i:txp,rlj. u OUN potela je. da,ie iastavlja u Sstp-rl tek od'tStt. go_ \lh gmeJ 9d izvedtajajugoslovenske delegacjje sa zasedanjaGeneralneskJp_ Stine pisanih od podetka, nedostajah su oni iz 7946,7947. i 194g. godi_rie; medytir.n, izvedtaji sa IV, V i _VI zasedanja koji su na raspolaganlu " nisu pruZe,rraZnije podatke q s obziroin ni njihov *"it "n"t- 1oa i6 T.Cii do. ztj stTana). Izvesni podaci o dilemama jugoslovenskog rukovodstva pri zluzirnanju stavova za zasedanja ongan2a-ciie nadeni su u Arhivu CI(. SKJ i Arhivu Jugoslavije. Sagledanjir ciljeva i asnovjrih momenata aktimosti jug-oslovenske delegacije o pbieOinim pitanjima pomogli su takoale mnogi dlanci u jugoslovenskim iasopisima, dok su sirana Iiteiatura i .perioditka-omoguiile pr.onalaZenje ,,okvira,, ovih prnblema i njihovo sazerc odredivanie. Pored prnbierna izvorA, .te3koie pri izradi ovog rad,a bile su u postojanju niza razliditih predmeta istraZivanja i u savladivanju mnoltva podataka u pojedinirn oblastima delatnosti OUN. posebne pro. leme iza_ zvala je njihova sistematizacija s obzirom na razliditost l nepovezanosr ovih celina. Iz o'"og razloga rad ni1'e koncipiran strogo hronolodki, ve6 poseduje dinamidnu strulh.rru koja omoguduje jasnoiu i izbegavanje ponavljanja u obradi raznorodnih podataka iz desetak obl,asti delatnosti Ju_ goslavije u OUN. Glava I posveiena je udeiiLr Jugoslavije u stvaranju medunarodne organizacije podev5i od doprinosa norodnooslobodiladkog pokreta no_ vom posleratnom uredenju sveta do aktimosti na Konfdeiciji u San rTanclsku s osnovnim stavovima prema osnivadkom dokr.rmentu _ Povelji. Ujed-injenih U Glavi lI obradena su opita obeleZja jugo_ !{ij9. slovenske po)itike u OIJN u godinama od 194b. do 19b'3,podeljena u dva penooa s lednlrn meduperiodom, a sa zadatkom da se objasne jugoslo_ venski stavovi u OUN u kontekstu glavnih spoljnopolitidkih aogidaia. U Glavi III prikazani su kao ilustraciJa ovifr olStifr tikova oni sliOaidvi (oase-studies) sa _dnermog reda OUN u kojima je bilo zapaZeno udeSie jugoslovenske delegacije tako 3to su razwsfoni na one koji su pokrenuti u vezi s politikom . Tpadnoewopskih drZava i SAD prema Jrigoslaviji, na jednoj strani, -i SSSR-u, na drugoj. s tim Sto su iZdvojeni iezavisiri stavovi koje ie Jtrgoslavija za".,imali u istom vremenu, i po pnavilu, izvan neposrednih problema odnosa s blokovima u nastajanju-. Giava IV posvedera je_ prcteZno pravnim prcblemima OUN u veli i oduvanjem _ mira i bezbednosti, a Glava V problemima mirnodopske wste - od pro-problematike. ^Zac.edure do humanitarne, kolonijalne i ekonomske U kljudku su saZeto_prikazani rzultati istraZivanja u vezi s jugoslovenskom ulogom u OUN.

Auts,r ko Zili dragocenu ma i primedbE (J. B. Durosei veru i prod. IV ma Instituta I i priwedu, Sa vije i Arhiva kom pronalaZe

Beograd,1982

rpanja jugoslovendebata u Generalodluke, godiinjaci )cijalnom savetu i u pornoC u rekonnisu zabeleZeni u l iz tog perioda, u hirka jugoslovensu tek od 1951.goa GeneraLneskup47. i 1948.godine; raspolaganj u nisu mali obim (od 16 xkog rukovodstva deni su u Arhivu inovnih momenata njima pomogli su iu strana ]iteratura :oblema i njihovo ada bile su u potadivanju mnoltva bne probleme iza)st i nepovezanost go hronolodki, ve6 i izbegavanje po' hsti delatnosti Juranju medunarodadkog pokreta noonferenciji u San n dokumentu rita obeleZja jugo3, podeljena u dva e objasne jugoslorlitiikih dogatlaja. kova oni sludajevi l zapazeno udeiie koji su pokrenuti pIma Jugoslaviji, zdvo.jeni nezavisni mu, a po pravilu, rtajanju. Glava IV vezi s oduvanjem e wste - od prorblematike. U Zaezi s jugoslovens-

Autor koristi ovu priliku da posebno zahvali svima koji su rnu pruZili dragocenupomoi prilikom pisanja rada svojim savetima, n]illjenj.ima i primedbama:prof. S. Avramov, mentoru rada, prot L B D]rozeru pfo. M.Milojevidu, pro{. M. Mirkovicu, pr9f, V. Jina(J. B.'Duroselle), .Viraliju (Virally), kao i dokumentatorimai bibliotekariveru i prof, M. ma Insiituta za savre-menu isto,riju, tnstituta za medunanodnu politiku i priwedu, Saveznog sekretarijata za inostrane poslove,-Arhiva Jugoslavije i Arhiva CK SkJ na razumevanju i strpljenju koje su imali prilikom pronalaZenja raznowsnih izr,"ora. Beograd,1982.godine

GLAVA PRVA JUGOSLAVIJA I STVABANJE OUN

1. Kratak osvrt na stav narodnooslobodilaikog pokreta Jugoslavije prema posleratnom ureilenju sveta Koalicija Ujedinjeni,tr nacija, stvorena u toku II svetskog rata kao savez demo,kratski opredeljenih driata, a protiv poku5aja nacizma i faSizna da izgrade novi poredak na totalitaristidkim premisama, lmala je poJ,itidko i etiiko opredeljenje prema posleratnom uredenju sveta koje je svojim naprednim sadrZajem Izrai,avalo teZnje ve6ine nanoda u njenim redovima. Jedan od najinspirativnijih pobornika ovih sveobuhvahaih ideja i ideala bio je narodnooslobo.diladki polcet Jugoslavije. U redovirna partizanske vojske i Kornunistiike partije Jugoslavije od podetka se udvrstilo ur."erenje da se radi o odludnorn dasu u kome se zajedno sa sopstvenom strdbinorn re$ava i sudbina celog sveta. Odluka o dizaniu ustanka (4. jula 1941). i njeno spr\ovodenje. jedinstveni po svom zariahu, ali i izolovanosti u ce1o1' Ewopi, govorili su ne samo o hrabnosti njegovih nosilaca vei i o sagledavanju Sansi za sopstveno osloboilenje u sklopu op5tih na.pora. U ovoj bonbi, povezanoj s uspostavljanjem pravidniieg dluitvenog i drZarmog uredenja, stvorene su osnove jugoslovenske spoljne politike i njene koncepcije o uredenju medunarodnih odnosa po okonianjnr II svetskog rata.r Svest o visoki,rn ciljevlma borbe protiv faiizrna na medunarodnom planu izraZena je ved na samorn podetku rata u pojedinim izjavama voda jugoslovenske revolucije. Pr.oglasima CK KPJ od 12. i 25. avgusta 1941. pozvane su sve antifadistidke snage u zemlji da se uldjude u jedinstveni front svih demolcatskih i progresivnih snaga u borbi protiv faSi-zna.' Edvard Kardelj je u leto 1941. godine pisao kako nema sumnje da je rei o dogattajima od ogrnmaog svetskoistorijskog znadaja: ,,Borba koju dovedanstvo vodi protiv faSistidkog varvarsfva treba da bude borba za istinsku slobodu i ravnopravnost naroda, za samoopredeljenje svitr nar.oda, za istinsku nar.odnu demokratiju, za uniitenj rasistidkih, Sovinistidkih i drugih sliinih imperijalistidkih teorija, za bratstw medtr narodi,rna i ljudima, za uni5tenje osno'"nih uzroka koji vode irnperJ, B. Tltoi Jugoslapiia u borbi za nezaltisnost i, nesurstanost, Saraiey') 19??, str. 385. J, B. Tito istakao Je vezu,slededim redima: ,,Miroljubiva $poljna politika Jugoslavije - njeno pootojano i konstruktilmo zalaganje za pravedan i traja.n mir na prirncipima nezavisnosti i ravnopravnosti, njeno opredeljenje za nesvrstanoGt - ima. da,kle, svoje duboke korijene, ona je neraskidivo povezana s nasom narodnooslobodiladkom borbom i socijalistidkom revoh.rcijom, To je u skladu s interesima i stremljenjima rniroljubivog doveiaDstva i Poveljom Ujedinjenih nacija." 2 B, PetranoviC, Lstoiiid, Jugoslaoije 1918-1978, Beograal 1980,221.

rijalistidkim ratovima, za sreiniju buduinost dovedanstva."3Slidno tome, Vladimir Dedijer je u jedno'm uvodniku ratnog izdanja ,,Borbe', pisao: ,,Svest naroda da vode pravedni odbrambeni rat za svoje ognjiSte i pravo da se iivi kako se hoie, pokazala se i u ovom ratu kao faktor od prvenstvenog znadaja... Samo svest o pravednosti ovog rata omogu6ila je na5em narodu da izade na kraj, gotovo goloruk, s modernom hitlerovskom maSinom."a Spremnost naprednih snaga u NOB-u, kao i u svetu, na herojsku borbu i ogromne Zrtve, bila je moguia i usled uverenja da je red o poslednjem od svih svetskih ratova koji ie po svom okondanju doneti novo uredenje Zivota na planetarnom nivou i radikalnu izmenu srrema medunarodnih odncsa. Tome u prilog govorili su svi znaiajnlji dokumenti antihillerovske koalicije. ulogu medu njima imala je Aflantska povelja, deklaracija _Posebn'Lr zajednidkih ciljeva predstavnika SAD i Velike Britanije. iJ weme koje je,zahtevalo isticanje i_postovanje moralnih nadeLa,dometi i uticaj i ovog ooKumenla prevazltazili su njegove realne okvire: mada on niie imao pralrroobavezujuii karakter, njegove ideje su imale veiu snagu od najstrozih norrni. Insistiranjem na progresivnirn demokratskim t6kovinama, Kao r.na univerzalnosti primene (obraiala se ,,svim drZavama, velikim i malim", ,,svim narodima,' i ,,svim nacijamat', ,,svim ljudima i svim zemljama"). Atlantska povelja je postala kamen temeljac Organizacije ujedinjenih. nacija. Ciljevi narodnooslobodiladkog pokre{a u l-ugoslavii i -ove bili su motivisani na slidan nadin, tako da su iz-medu odredaba povelje i osno,lreih ideja jugoslovenske revolucije postojale nesumnjive lqelne paralele. j9lnog malog naroda da odbije put pokornosti i paktira. ,^Hrabrost nja (27. marta 1941), da ne prizna podelu i'raipar8avanje Jugoslavije i "kada da se_digne la ustanak u okupiranoj Ewopi u tienutku s,u svi racionalni razlozi govorili pr"otiv toga- ,,preiu.dicirala,, je odredbu 1. ovog dokumenla._u_kojoj je svim drZavama udesnicamau ratu negiraro pra_ yo.qa.bilo kakvo teritorijalno ili neko dr-ugo poveianje (u sliladu s'do_ tadasnlrm tokovima medunarodnoprawre regulative) uz implicitno ob_ jainjenje da se savezni6ke zemlje u borbi "protiv iaSizma moraju pridrZiv_ali ideoloikih principa iza kojih ne bi smeli da stoje prag:Tesnih. malrcnl drzawli interesj. J. B. Tito je protumadio smisao ove ofuedbe u sklo'p,r.rpogled_a na celu Atlanhsku pove4u kao pravo na ,,slobodno samo_ opredeljenje" s, smatrajuii. da ie ono obezbediti poitovanje prava na nezavisnost i- teritorijalni integritet i prekinuti s praksom pr.odirenja graniea na radun porobljavanja druqilr naroda. Ova koncepciia dosl; jt do rzraiaia u odluci II zasedanja AVNOJ-a o izgradnji Jugoslavije ni federatirmom principu: ,,Narodi Jugoslavije nikada nisu priznali i ne priznaju koladanje Jugoslavije sa strane fasistidkih imperijalista i doka3 E. Kardet j, Put nove Jugoslaaije, Beograd 1946,201. i Borba. 11. decembar 1944. 5 Ndcionalno pitanje u Jugostavi,ji u sDeflosti NOB, p7slB1p7, al,ecenbat 1942. (cit. prema: J. B. T i t o, JugoslaTlija u bo1.bi zd nezaoisiost i, nesDrstatuost", sigltajevo 1977, l0).

zali su u zajednidkoj onui ujedinjeni u Jugoslaviji., ske povelje (zabrana wser slobodnoi volj i zainteresor Najve6i odjek u smir bom naroda Jugoslavije i proklamovano podtovanje jem 6e Ziveti, kao i wada ji su ih bili liSeni.8Ovakr KPJ, koja je. bonbu za os zujuei socijalno s naeiona Odustajanje od upol velje moglo je sarno naii 6e u II svetskom ratu izg miliona mrtvih). Dodatno postaviti siri, stalni sistem pu zajednidkih istupa veli beda delovali jedinstvfi ideolo6ki razliiitih drZava njeno je u nekim izjavafi diladke borbe kao cond,i,ti, nog uIdenja sveta) pa j rata iz saveznidkih dokun na ,,samu saveznidku koalj U tom kontekstu, n' NOP-a kao element spaja lobodilaika borba uzimani roda Balkana i Ewope. I nistiike partije i polceta oloiki uticaj na veiinu p0 internacionalistidke solida je moglo da u tadainjim lobodiladkih pokreta u Ital le, ciljevi NOP-a nisu bil savez progresivnih snaga svesti stvoreno u ovoj bol renje da ie na isti nadin sveta: ,,Mi hoiemo da bu gdje ce se re3avati sudbir i mi iemo pri njemu i osl

6 Slu,,beni ltst, br. 7, l. ' vrq. na prlmer, oottlK iloLumendta i pod.ataka o na.r grad 1953, 1.2, br, 1, str, 13. ' Vid. na p(imer, izjave d.ilddke borbe nd.roila Jugoslau ' Borba, V. Dedi jef,, 'o Vid.i za, Kto A)ri6e i 24. februar 1944. [Vid

rva. '- Jllcno r.ome, rja ,,Borbe" pisao: oje ognji3te i praatu kao faktor od lvog rata omogu, s modernom hit;vetu, na herojsku a da je red o pos.danju doneti novo nnu sFtema mertajniji dokumenti ovelja, deklaracija i.je. U weme koje neti i uticaji ovog ada on nije irnao :6u snagu od najtskim tekovinama, irZavama, velikim n ljudima i svim eljac Organizacije reta u Jugoslaviji odredaba ove Potojale nesumnjive rornosti i paktiraanje Jugoslavije i u kada su svi raodredbu 1. ovog 'atu negtano prae (u skladu s douz implicitno obizma moraju prireli da stoje prageo ove odredbe u r ,,slobodno samoanje prava na nem pro6irenja graepcija doila je do Iugoslavije na fepriznali i ne pri:erijaiista i doka-

zali su u zajednidkoj ofluZanoj borbi svoju ivrstu volju da ostanu i dalje ujedinjeni u Jugoslaviji."6 Ona je takode potwdena u odrodbi 2. Atlantske povelje (zabrana w5enja bilo kakvih teritorijalnih promena suprotnih slobodnoj volji zainteresovanihnaroda).7 Najveii odjek u smislu podudarnosti ciljeva s revolucionarnom bornaroda Jug:slavije imala je odredba 3. Atlantskc povelje. Njom je bom proklamovano podtovanjd prava svih da izaberu oblik vladavine u kojem ie Ziveti, kao i vraianje suverenih i samo'u.pravnih prava onima koii su ih bili liseni.s Ovakva definicija odgovarala je, nesumnjivo, politici ke.l, koia je. bonbu za oslobodenje posmatrala u Sirem kcntekstu, povezujuii socijalno s nacionalnim oslobodenjem. Odustajanje od upotrebe sile iaeieno u 8. odredbi Atlantske povelje moglo je sarno naiii na naj5ire moguie odobravanje naroda ktji 6e u II svetskom ratu izgubiti svakog desetog dlana svoie zajednice (1,? miliona mrtvih). Dodatno oibjainjenje da ie se po zar.'r5etku borbi uspostaviti Si.ri, statni sistem kotektivne bezbednosti, sagledavano je u sklopu zajedniikih isturpa velikih saveznika, koji su sve do prvih velikih pobeda delovali jedinstveno pruZajuii nadu u moguinost koegzistencije ideolodki raztiiitih drZava i dru6tvenih sistema. Njihovo jedinstvo ocenjeno je u nekim izjavarna i dlanicama iz jugoslovenske narodnooslobodiladke borbe kao cond,iti.o si.nequa non borfu protiv faBizma i posleratnog urdenja sveta) pa je svaki nasrtaj na osnovne principe vodenja rata iz savezrr-idkihdokumenata srnatran za ,,udar na milione mrtvih" i na ,,samu saveznidku koaliciju".e U tom kontekstu, nova Jugosl,avija sagledavana je u rukovodstl"u NOP-a kao element spajanja, a ne razdvajanja saveznika.lo Narodnooslobodiladka borba uzimana je za primer buduceg otpora ugnjetenih naroda Balkana i Ewope. Iz till.' razloga, delatnost iugoslovenske Komunistiike partije i pokreta pod njenim rukovodstvom imala je vidan ideoloSki uticaj na veiinu pokreta okupirane Ewope. U skladu s principima internacionalistidke solidarnosti, rukovodstvo NOP-a udinilo je sve Sto je moglo da u tada5njim veorna te5kim uslovima pomogne jadanju oslobodiladkih pokreta u Italiji, Bugarskoj, Grdkoj i nanotito Albaniji. Dakle, ciljevi NOP-a nisu bili usko nacionaiistidki, vei usmereni na Siroki savez progresirmih snaga u okviru saveznidke koalicije.lr Ose6anje samosvesti stvoreno u ovoi borbi uslovilo je kod jugoslovenskih naroda uverenje da 6e ne isti nadin rarmoprarmo udestvovati i u izgradnji novog sveta: ,,Mi hoiemo da budemo zaiedno sa nasim saveznicima za stolom gdje ce se re5avati sudbina Ewop'e, pa i na5e zemJje. To je naie pravo i mi iemo pri njemu i ostati. ., jer su to na5i narodi zasluiili, dokazav6 Stutbenl, Iist, br. 1. 1. mart 1935. 7 vid. na primer, odluke Majskog savetovanja KPJ u zagrcbu 1941, zbonik d"okurnenata i podataka o natod.no$lobod,ilatkon'L tatu Jugoslooenskih nd,roil,o,,Beograd 1953, 1.2, br. 1, str. 13. 'vid. na primer, izjave zAvNOH i SNOO iz jeseni 1943, Hronologiid oslobodilal.ke borbe na,rod,a JTtgoslapiie 1941-1945, Beograd, 1961, 560. " Borba, V. Dedi jer, 11. decembar 1944. 'o Yid.: Za Eto Ear'ee i srddiniie oilnose aa Engleskoln i Atlerikon'|, Bol'ba, 24. februar 1944. 1'vid Jusoslooensko'al'banskioilnosi, Beograd 1949. V. Dedtierai

ete", ilecembdr 7942. neslrrstanost", Sara-

'iol"11llT,i"u*in,"nflii"'
iit ^|JIOJ:"

*h*' *:stili,',:':rll*f *. l:tii**r

:!:'n*:;:l :ilitt*,Wr;ffi [q"":,'lx*:ft '$:,;r?mru+##"#:T
j"'r :off:::f,""';JJt j:;;i:d",u,"'ovenskih""*
od.29. novembra 1943.irnale su pre_

uFfl fts:t*H"l;: jti;i,f":,1F1"?'""ff ui:ff bo'b; p;;i;r;-

o#lj:'f#"l *ijil*_fr,"J,f "', "o:"x"ff Hi"\ #J je jedin nizaci j eniir riait;a i

^U

llin,[tf

.:;*TTll,?i ,?iff t *.ffi Hi:# y ilxl t"m6ljin" ^11T."i",T sam.iizgradenu ,.,o.,irn

l'vjropravnosti naroda,,.ra teiko. postiii ne samo na unutrasnjem ^jtt:,!: orn phnu. Posle okupaci.ie i

razvni .\A _.,Legitimj1et,, predsravljanja - na""a" jrg.!h] verxke izbeg)idke vlade osporen je na II "aJeia]r; o oduzimanju prava vladi u izUujhstvu d";;;d"i; Iunkciju v.lade. kao i zabrarom kralju pehu-ii;; ti u- zemJ ju. SLvaranjem privremen"lh "";;;;# na delu s Nacionahim kohjterom o"lob;8;;r'Jr; grglnom..do5lo je do uporednog postojan.i6 dvai.,i '"jil,.'6jr

j"1;1"g;;i""iri.,i";,ff ir"r.oni""",,"i i:'JHr'JiT netarnog fonda i Metlunarodne banke za

r;l]op;ff nuara 19442r, Sporazum o .za \ry;,i. (uNRRA)', od g. novembraYpravl ruredlnJenihnaci

tnffi: j*i:r 1{*qfp:[l;d,f

ur"kT3y3"je stareJugoslavije i obe;bede_ S.'T-

!trJi'".-ff:'*:ff ,*rHff il:"n,"Xln"*ilf -i"i'ti_: ,rada o nastavljanju borbe p.oti" ""_atte

jffi:'fi -i:?:5H'i Wlruflf $:'q:'"'1' ;*: j' ";h:l ;' #';ffi jlT;# ;:;"'t If?j:l;-".*; I
: i5;f"k"t::L'*ul',TJll"

f.ilil:."i3FT1ililxfu-:,.]s."LJ, j"",1:'J'# je polpisia ona

il:*#ldl;'f#tritlfr#3ff'yffi
; I!il,:"e l?:!#,w:#;#,:Hh;,:: :;:#i:;::r",

[,$?d#tftH"ilili:1T".t"+iig:!$:rui{;,{:'f""iE:
n e dun a ro,r it#fui#ivra7:li :i,,!: 6##, no.,

"1o:9q jr_',or,.. jueburo.,"*XX-,,l"a1.*Btffi:: p,'i?lqn _ l3hi

,.Q r,otutinuitetuilrzaad."s posebnin osottorn nd ^iii"iioaio, tievine Jusosraf ile i nrR.l-, aoatorsk" al"""ilJJi"..-ii"lilj"i

-?T.,.",:-:*Tm",*,?ii,#,3n: ,.o.j3"r3fr staba NOVJ sa sovjetskom korna

UevsKa-tzbeg.licka vlada nastavila je da vodi soolinr nln su bilj uJ<Jonjeni Ijudi nepriiateliskl risr -u. _redova y_lf9ro je od strane NKOJ_a isplmjen ustov E se A-VNOJ proiiri onim dlanovjma- poslednie idp -"" skupsline koji se nisu kompromilovali,"ruaiio# .Konodavni akti AVNOJ_a podnesu na nalsudno or noj skupitini. ._Noriru jugoslovensku vladu, tzv. priwemenu m.arSal Tito 7. marta 1945. godine. Ubrzo je doSlo r nja od. triju velilcih si.la i veiine .ulruot&oif, i ""i prava i d;uZnosti bivSe jugoslovenske vlade predli I " Isto. 3b. ?, Isro: ab. z Isio. 96. 3 Isto, 86, quoasporazuma predstavljale su mesanje u un .-_ _--O_d""9q"raslrodelu i kbntrolu "iJ" prt"-- i-"'r""riCl l_e_l_qY .eregvjda-le oslotodenja Jugo61sy1i. i" ,"to .Oi"'"io a"-2"-r"'ii, llornitet UNRRA Novi usovo!"pod ravnopra ;11"-?rftLlH"*i ;f 'r Isto. 36_

razum Tito-Suba(i6 od 16. juna I Zt. .tt"-U"""'i9 konferenciie od 4. do lt. feinuira i945.-E;;;;, izritito je ".Sf"S"" -"dui";Bi, Jita i dr Suba6ica "u J.ugoslavije i_.o_zakonjen auatitet -"a""""".i".r:ri'

ugovora izbegJiike v1a :]:I:.,1,., d1-,_l ua rv.tr, .preispitivanje usxoro posle toga doilo je do mer -p"vt NoP-a. njegovog prizranja I m",iun""oaniti' Komtrera os.lobodenjaJugoslavije (NKOJ).rs . {u3ne uslovc za priznanje NKOJ_a kao nove a tmprrcltno i svih tckovina narodnooslobodijaeke I

.p*b]:-i I :lu?-*"ju r

priznanja ledne "O

veznidkoj stvari."t2 su okupiranim nau borbu protiv fa/ i PO. U ovoj pomija nosi slobodu rimo da bismo bili t943. irnale su pretovenskih naroda i rferencije na kojoj izacije, one su deo i ostalih zakljupravo da sami, po g drZarmog uredeIugoslavije koji su rju volju i spremnovim temeljima o na unutrainjem rspardavanja Jugolstavliala je legalnu. I mada je njeslavije i obezbetle:o okondanju rata, rta, medu kojima: tiv nemadke i ita. u cilju postizanja , Rezolucije o pri.dkom sastanku od rcija od 1. janlura akode u opseZnim rganizacije, gde je :. Ona je potpisala Lca od 13. januara movine nacistidkoKonferencije Ujeja Prue dd,Imatinske
torbi zq, nezapbnost i. tevala da se iz niega .ih ispravlni nije dozd.i.ieta, Josip, Broz

dinjenih nacija o principima i preporukarna u pogledu posleratne ishrane stanovni6tva i poljoprilrede od 10. maja 1944D, Ustav Stalne organizacije Ujedinjeni.h nacija za ishranu i poljopriwedu (FAO) od 26. jaSporazurn o Upravi Ujedinienih nacija za pomoi i obnovu nuara 19442r, (UNRRA)" od 9. novembra 194323, kao,i Zawini akt monetarne i finansijske konferencije Ujedinjenih nacija je sa statutima Metlunarudnog monetarnog fonda i Medunarodne banke za razvoj od 22. jula 1944.'4 ,,Legitimitet" predstavljanja naroda Jugoslavije od strane jugosloverxke izbeglidke vlade osporen je na II zasedanju AVNOJ-a Odlukom o oduzimanju prava vladi u izbegli5tl'u da predstavlja Jugoslaviju i wii funkciju vlade, kao i zabranom icalju Pebu II Karadortlevidu da se wati u zemlju. Stvaranjem privremenih organa narodne vlasti, AVNOJ-a na delu s Nacionalnim komitetom oslobodenja Jugosiavije kao izvr5nim organom, do3lo je do uporednog postojanja dvaju jugoslovenskih vlada i otvaranja pr.oblema priananja jedne od njih. Odlukama AVNOJ-a pokrnnuto je i preispitivanje ugovora izbeglidke vlade preuzetih posle 6. aprila 1941. Uskom posle tnga do5lo je do medunarodne afirmacije NOP-a, njegovog priznanja i prvih medunarodnih ugovora Nacionalnog komiteta oslobotlenj a Jugoslavije (NKOJ).'s NmZne uslove za priznanje NKOJ-a kao nove jugoslovenske vlade a implicitno i svih tekovirna narodnooslobodiladke bonbe stvorili su sporazum Tito-Subadii od 16. iuna i 21. oktobra 1944. i odluke Krimske konferencije od 4. do 11. febnuara 1945. U drugom sporazurnu izmedu Tita i dr Suba3i6a izridito je nagla3en medunarodno-pravni kontinuitet Jugoslavije i ozakonjen duaDtet u medunarodnom predstavljanju: kraljevska izbeglidka vlada nastavila je da vodi spoljnu politilru, ali iz njenih rsdova su bili uklonjeni ljudi neprijateljski raspoloZeni prema NOB-u. Uskor''o je od shane NKOJ-a ispunjen uslov postavljen na Jalti da se AVNOJ pl'tr5iri onim ilanovima poslednje jugoslovenske Narodne skupitine koji se nisu komprornitovali saradnjom s neprijateljem, a zakonodar"ni akti AVNOJ-a podnesu na nalcradno odobrenje Ustavotvornoj skupitini. Novu jugoslovensku vladu, tzv. Priwemenu vladu, formirao je mar6al Tito 7. marta 1945. godine. Ubrzo je dGlo do zvanidnog priznanX'a od triju velikih siia i veiine saveanidkih i neutralnih drZava. Sva prava i duZnosti biv5e jugoslovenske vlade preSli su na vladu DFJ. U
'o Isto, 35. n Isto- 35. 2Isto.36. ! Isto, 36, predstavljale su melanje u unutrasnje poslove zemlle Odredbe ovog spof,azuma jer Eu predvidale raspodelu i kontrolu robe putem saveznidkogapara'ta.Nacionalnl homiiet oslobodenja JugGlavije je zato objavio da ie se pod tim uslovima Jugo6la\r'ij6 odre6i porno,CiUNRRA. Novd ugovor, pod ravnopravni,rn uslovima. zatrazen je 24. marta 1945, a Isto. 36. ! Sporazum o bekarnatnomzajmu od 2 000000 dolara i 10OO 000 rubalja sa qladom SSSR-a potpisan u Moskvi 16. juna 1944,i Sporazum NKOJ-a i Vrhovnog Staba NOVJ sa sovjetskom konarndom od septembra 1944.kao prvi izraz mealunarodnog priznanja nove jugKrislovenske v1ade.Pnirnere navordi dtr S. Dordevii u: ,,O korrtirutitetu ill'Zaaa," s posebrritn osartotrr nd ,tueAunaroil,nopraoni kontinuitet Kto,ljeotne JTtgoslaoited rNRJ", dohtorska disertacija, Beograd 196?,99.

'oJ.
Lkdts. oil med,urta.rotlad 1968, 2?.

edstarrniitvirna izwiene persosu promen iskljuiivo r. Delegati nove Jugoslavije istupali su na medunarodkao predstar,nici saveznidke vlade s neosporivim puno(kasnije FNRJ) primala je sve vi5estrane akte Kralje. Po pralrr kontinuiteta, Demokratska Federatir.nra Juje osnivad Organizacije ujedinjenih nacija.to Status njeie nijednog henutka doveden u pitanje, naprotiv - julstamik i"fbran je za jednog od Sest dlanova Komisije 'unomodja.27Sledeii taj medunarodnoprarmi kontinuitet, J potpisali su Povelju UN u ime ,,Jugoslavije". posle vembra 1945. na kojima je lista Narodnog fronta dobila na prvorn zasedanju Ustavotvorne skup5tine 29. decemb:na je FNRJ.

predstavnika Demokratske Federativne Jugoslavije na Konferenciji u San Francisku natsko istupanje nove jugoslovenske vlade na multilabilo je simbolidno vezano za Organizaciju ujedinjenih za_o-nu -stvarnost i viziju sveta za koje se samopregorno r. UCeSie delegacije DFJ na Konferenciji u Sin Franpunopravnog dlana i osnivada medunarodne organizaamo prva ne samo po wemenu vei i po znaia.iu spolja rukovodstva Jugoslavije u periodu konstituisanjJ nodana pre obrazovanja Priwemene vlade ameridki Stejt te Depgrtment) ie na osnovu odlul<a iz Jalte28 pozvao polpilalg ili pristupile Deklaraciji Ujedinjenih nicija i radkoj da poialju svoje predstamike na konferenciiu o dnoj organizaciji. Delegaciia Jugoslavije, koja se meuputila u San Francisko, bila je predstavnik novoA dru. i nove polilike koji su samo formalno bili ,.priweme-dr lelegacije bili su ministar inostranih poslova Subamsija general Sreten Zujovii, ambasador u SAD Stamir Dedijer i nekoliko prateiih lica. ro-koalicioni karakter ove delegacije bio je prividan. ;.lnazastupa)a i koji se mogu samo nazxeti iz Siurih izli su identidni sa stavovima NOP-a u odnosu na posle"r sveta. Na osnovu toga, a s obzirorn na nedostatak remata, moglo bi se zakljuEiti da je plan istupanja jugo:ije u San Francisku bio xazraalen samo u pogledu poijelnih pozicija, ali ne i na polj;u pravne i operativne
6. . V, doc.38 - D.D(e) 1. u s Jaltske konfelencije (4-11. februar 1945) saopstena je od:ih sila o sazivanju konferencije u cilju izrade i usvajanja poacija (prema predlozima iz Damberton Ouksa). u San !'rancisku

delatnosti u izradi Povelje UN. Izgleda da da je dogovor velikih sila vei postignut i d voditi u pitanje. Podrika idejama proisteklim iz ratne r goslovenskom sluiaju kao i.yrsta obaveza i u kada je ved postrajalo jasno da izmedu save ganja i razmirice.'e ,,Naii tliki saveznici - I tanija i SAD - dali su i jo5 uvek daju ozbi vojsci i na3im narodima. NaSa ratna zaiedrl ona ie se jo5 vi5e udwrslili j razviti u zivrir ske odnose sa saveznicima vlada ie nastaviti sleratnog mira. Na5im narodima . . . lebdi nr novog Zivota koji ie izgraditi svojim sopstve: mi stvonili i uslove za svoju sreiniju buduir Uspeh osniva6ke konferencije OUN bio vladu, pitanje od izuzetne vaZnosti. Na ovoi udeSca i odludivanja predslavnicima malih stgvnika s ralrrc,pravni,m statusom, Jugoslove: jih aspiracija i pokazatelj nacionalnog-prestii mimoilaZenja u pobednidkoj koaliciji neutral pnonalaZenja novog id,ejnog jedinstva izmed U tom smislu bio je sastavljen Proglas s I Konferenciji u San Francisku na sam dan 1945) nad filistidkom NemaCkom. ,,Uvjeren I naiih naroda kad kaZem da bi se narodi Jup i poslije ove velike pobjede na bojnom pol: nim nacijama isla jednodu5nosti razumijeva dali i u ratu. Zelimo da ovai veliki dan bu svih.. ujedinjenih naroda ka trajnom miru i nru. 'Podr5ka uspe5nom radu Konferencije, Jugoslavije najviSim ciljevirna saveznidkog j javi Sefa jugoslovenske delegacije u San Ft; od 2. maja 1945. godir. Ovaj malo poznati vesnih savremenih konotacija koje svedode c jugoslovenske spoljne politike. Glavna preol

" cAoR, 1946/r, str 200-i204, Govor E. Kardel: ,, Deklaracija vlade DFJ koju je J. B, Tito r ganja za.kletve pred Predsednistvom AVNOJ-a i na ,,Med.unarod,roi odnosi Jugostopile u toku druggg 391-392. 3' Jugoslovenska delegacija kao predstavnik ni nu borbu protiv fagizma dobila je na osnivadkoj I birana je u nekoliko najvaznijih organa. Jugo6lov pqstojeia komiteta: Kontrolni (po prat'u predstav (sastavljen od 14 predsednika delegacija); za puno Doc. 42-P/10 (a) n. 1,4. Poda'tak iz: Lazar Kop I'OUN", t, I, Paris, 194?,36. pored toga, po potpisivar star.nik Stojan Gavlilovid bio je,izabran u Privreme danja Generalne slcupstitre UN u Londonu. t ,"Bor a", 10. mai 1945. ' UNCIO, VIII pl, meeting, doc. 65, 8/16, 2. \

e iskljudivo persosu na medunarodneosporivim punostrane akte Kraljera Federati'"na Junacija.% Status njerje, naprotiv - jut ClanovaKomisije rpral'ni kontinuitet, Jugoslavije". Posle dnog fronta dobila rpltine 29. decemb-

e Jugoslavije vlade na multila.izaaiju ujedinjenih je se samoprgorno :nciji u San Franunarodne organizai po znadaju spoljkonstituisanja nolade ameridki Steit r iz Jaltea pozvao jedinjenih nacija i na konferenciju o rvije, koja se mestavnik novog drulno bili ,,priuemeposlova dr Subasador u SAD Sta: bio je prividan. E'zJeli iz Sturih izu odnosu na posleL na nedostatak retan istupanja jugormo u pogledu poralTre i opelativne

delatnosti u izradi Povelje UN. Izgleda da se polazilo od pretpostavke da je dogovor velikih sila vei postignut i da se kao takav ne srne dol"oditi u pitanje. Podrika idejama proisteklim iz ratne saradnje shvaiena je u jugoslovenskom sludaju kao i!?sta obaveza i u periodu po zawietku rata, kada je vec postajalo jasno da izmedu saveznika postoje znatna neslaganja i razrnirice.'e ,,NaSi rliki saveznici - Sovjetski Savez, Velika Britanlja i SAD - dali su i joi uvek daju ozbi-ljnu podriku i pomod na5oj voJsci i na5im narndima. Naia ratna zajednica s njima nerazoriva je i ona ie se jos viSe udvrstiti i razviti u zavrsnoj fazi tata... te prijateljske odnose sa saveznicima vlada ie nastaviti d.a razvija i u izgradnji posleratnog mira. Na,iim narodima . . . lebdi pred oiima veliki cilj jednog novog iivota koji ce izgraditi svojim sopstvenim rukama, kao Sto su sami stvonili i uslove za svoju srdcniju budu6nost i blagostanje." s Uspeh oiniva6ke konferencije OUN bio je; zato, za jugoslovenskru vladu, pitanje od izuzetne vaZnosti. Na ovoj konferenciji dato je pravo predstavnicima malih naroda. U prisustvu predude3ca i odluiivanja stavnika s ravnoprarmi,rn statusom, Jugosloveni su videii ostvarenje svojih aspiracija i pokazatelj nacionalnog prestiZa,3l Svest o postojanju razmimoilazenja u pobednickoi koaliciji neuhalisana je apelima o potrebi pronalaZenja novog idejnog jedinstva izmedu biviih ratnih saveznika. U tom smislu bio je sastavljen Proglas s Titovim potpisorn i upuden Konferenciji u San FYancisku na sam dan pobede u Ewopi (9, maja 1945) nad fiBistidkom Nemadkom. ,,Uvjeren sam da tumadim lelju svih na5ih naroda kad kaZem da bi se narodi Jugoslavije osjetili sr"e6nim da i poslije ove velike pobjede na bojnorn polju vladaju medu Ujedinjenim nacijama ista jednodu5nost i razumijevanje u mim kao Sto su vladali i u ratu. Zelimo da ovaj veliki dan bude dan nadahnuca i teZnji svih ujedinjenih naroda ka trajnom miru i meclusobnom razumiievanlu. --

PodrSka uspeinom radu Konferencije, priwZenosti uz izaZavanje J,ugoslavije najviiim ciljevirna savemidkog jedinstva, izra,eni su t izjavi Sefa jugocloveaske delegacije u San Francisku33 dr Ivana Suba5iia od 2. maja 1945. godine. Ovaj malo poznati govor zasluZuje painju izvesnih sawemenih konotacija koje svedode o kontinuiletu i dostednosti jugoslovenske spoljne politike. Glavna preokupacija ovog govora jeste " CAOR, 1946/t,srr 200-1204. covor E. Kardelja" Deklaracija vlade DFJ koju je J. B. Tito proditao neposred,noposle potaganja zakletve pred PredsedniStvom AVNOJ-a i namesnicima, Vid. D. plendai ,,Medunafod,ni odnosl Jugosl,aurie u tobu drugog spetskog rata, Beog,rad 1962, 391-392. I Jugoslovenska delegacija kao predstavnik naroda koji je vodio poirtvovanu bolbu plotiv faiizrna dobi.la je na osnlvadkoj konferenciji zapaient podasti i birana je u nekoliko najvarntjih organa. Jugosloveni su izabrant u tli od detiri postojeda komiteta: Koritrohi (po prar,'u predstavnika svih delegaciia); Izvrlni (sarstavljen.od 14 predsednika delegacija); za punomodja (sa jos pet delegaaija). Doc. 42-P/10 (a) h[[1. 1, 4. Podatak iz: Lazar Kopelm aiasi L'organisationd,e I'OUN", t. I, Paris, 194?,36. Pored toga, po potpisivanju Povelje jugqslovenski predstavnik Stojan Gavrilovid bio je i.zabran u Privremeni komitet za pripremu I zasedanja Generalne skupitiare UN u Londonu. ' ,Forba", 10. maj 1945. ! UNCIO, VIII pl. meeting, doc- 65, 8/16, 2. V 1945.

945) saopstena je d,rade i usvajanja Potsa), u Sarr Francisku

klanjanje rata kao sredstva rnetlunarodne politike, .ja sWorena je u borbi Narodnooslobodiladke armije nar5ala Tita tokom ovog rata i zasnovana je upravo rincipirna koji su neophodni minu i bezbednosti u h, njena nova narodna armija i njena sveukupna saraz su nove koncepcije jedinstva... Jugoslavije... o tako dobro znaju kakvu su uZasnu centr morali da eve kqje su ostvarili u sv,ojoj novoj demolcatskoj rve i bratske urutra5nje odnose, narodi Jugoslavije rene slobodu, nezavisnost i mir medu narodima. Isto fii da se bore za mir oni ce takode zrati kako ga u svim raspoloiivim sredstvirna... Mislim da ne pren da Jugoslavija zahvaljujuii dalekovidosti njenih iih prijatelja danas predstavlja deo Ewope u korne :itih gledista i inieresa vladaju harmonija i saradnja j cima Ujedinjenih nacija."s r.edstar,n rorbu, stradanja i Zrtve jugoslovenskih naroda bilo rensko,j delegaciji u San Francusku kao osnova za rove jugoslovenske drZave najkraoe odredenog rexl,avljanjem ..pravednog mLa".3s U ovoi prspektivi, gbslovenslru driavu predstavljale najboiju garanciju, ednost su meduzavisni i nedeljivi, ali se nijedno od iti bez materijaLre snage koja je u stanju, kad god ,ti red i garantuje ispunjenje prcuzetih obaveza. Meorganizaciia treba da s zasniva i na moralnim ideitosti, slobode i demokratije. Jedino spregom moralrijalne snage modi iemo da os'tvarimo uspeino funk,dnog sistema".36 Irstistiranje na nuZnorn jedinstvu, p na etidke l'rednosti, bilo .je u skladu s naporom aja kakvog je preduzela Demokratska Federitivna : Federativna Nar,odna Republil<a Jugoslavija. dr Subaiii je potvrdujudi potrebu oduvanja jedinu velikim silama, naglasio da se ,,solidarrrost medu La moZe... saiuvati samo putem priznavanja i pri.-ene jednakosti svih dlanica kako malih tako i veZrtvovaaje jednog dela prilcipa suvereniteta moZe ao neophodan doprinos... u cilju oduvanja mira i ima".37Njegov moderni prizvuk otituje se posebno :ji o ,,tesnoj metluzavisnooti sveta" kao kamenu teta pojedinaca i naroda, i na ,,medunarodnoj solidarnira i ostvarenju bezbednosti. omske eksplozije koja je pdpremana uporedo s Konancisku, poziv jugoslovenske delegacije na po6tovaima medu namdina zvudao je pomalo dlsonantno u

nizu optimistidkih izjava. Sa stanoviSta buducno nje u kome se oditovao realan pogled na svet rata." I_z Suta5idevog gpvora . .ptoizlazi da je jugos Sla u San Francisko sa sl'eriiu o potrebi iogioian moralnih i materijalnih wednosti kao osnovA za medunarodne organizacije. jedinstva i nedeljivo nosti i oduvanja svetskog mira, s medunarodiom reSavanje sporova, saradnje metlu velikim silama vanje suverene jedlakosti svih dlanica OUN, kao drSke svakoj inicijativi i akciji koje bi imale za dunarnodne saradnje. S obzinom na ovakav stav prema medunaror gbstg.vlji nije bilo dvoumljenja oko potpisivanja I udinila 29. juna 1945. godine, uz Akt o obrazovan Torn prilikom ambasadcn Simid je odrZao govor s1 stavnici Jugoslavije i nova demokratska JuEosla krvavoj .i pozrtvovanoj detvorogodidnjoj borb.-i sv tiv mradnih fa5istidkih sila, stavliaiu danas potr 'doi njnih _ncija. Ova Povelja je noi,i' istorijski vih i sloibodoljubivih naruda sl'eta da se obezbed6 Bravg, Ostvargnje cilja koji su sebi postavile Ujr Povelji zavisiie sada od ddbre volje ivakog pojed pa:opise kao i od gbtovosti da se poput ]hugotlov spredi svaki eventualni novi naoad. Ta dobra vol predstavljaie du5u ovog novog tela Ujedinjenih : 3. Ratifikacija Povelje Ujerlinjenih

Jugoslavija je ratifikovala Povelju UN sa St suda pravde 24. avgwta 1945, i deponovala ratifik oktobra 1945. (pre SSSR-a I Velike Britanije) kao j nog osnivada svetske organizacije.arU poruci Josip nika Ministarskog saveta Zakonodavnom odboru g\upsiine 24. avgusta 1945. o hif,nom ozakonjenju Meduna,rodnog suda pravde kaZe se ,,... ciljevl ujedinjenih nacija teZi jesu ciljevi za koje su i n:

pokusaj njenog preformulisanja sma,trala napadom na teJ n_izacije. (Nd konletenciJt u San FtuncislNu postignut Epo dure gLasanja u Saoetu bezbed,nosti, bez potpisa, Borb4, str. 2). Isto ta.ko, poznato je da je glasala protiv udlda i a za pozivarle Paljske. Politika, ZT, mai 1945, (Mi,nistar Sr Ierenciie u San Ftanci"slau., '" Politrkd,.30. jun 1945. Jli,gosloDenskd, d,elegaclidbila liena pfilikon potpisinanjd. povelie Ujedinjenih nd.cijd. '' Vid. u: Preglettr tazooja rnetl,ult4roilnoptd.otuih oiln. Lja oil 1800. ilo al,o.nas, sv. I1I. 49.

:: Svegatri nedeljepo potpislvanjuPovelje UN, " Nije ostalo zabeleieno da se Jugoslovenska deleg u resavanjubitnih pravnih problemapovelje, Poznatoj podrzavala v ,,jaltsku" foEnulu o princlpu jednoglasnosti

rdularodne politike. oslobo,ililadke armije zasnovana Je upravo iru i bezbednrosti u rjena sveukupna sa'a.., Jugoslavije... )snu ceniu morali da novoj demokratskoj , narodi Jugoslavije netlu narodima. Isto )de zrati kako ga u , Mislim da ne preialekovidosti njenih deo Errrope u korne rgynonija i saradnja venskih nar.oda bilo rsku kao osnova za rate odreclenog reU ovoj perspektivi, najbolju garanciju, zi, ali se nijedno od l u stanju, kad god uzetih obaveza. Mei na moralnim ide.ino spregom moralrrimo uspe3no funknuZnorn jedinstvu, r sldadu s naporom kratska Fede!:atima a Jugoslavija. :bu oduvanja jedin: ,,solidarnost medu t priznavanja i pri:o malih tako i ve] suvelniteta moze ju oduvanja mira i oiituje se posebno b" kao kamenu tertlunarodnoj solidarana uporedo s Konlegacije na poEtovaomalo disonantno u

nizu optimistidkih izjava. Sa stanoviita budu6nosti, bilo je to upozoreO"*. se oditovao realan pogled na svet nilnao iz tek zaq{enog ij;.li Iz Suba5idevog govora pxoizlazi da je jugoslovenska delegacija do51a u San Franci.sko sa svedCu o potrebi podtovanja i oiuvanja jedinstva monalnih i materijalnih wednosti kao osnovA za funkcionisanje budu6e metlunarodne organizacije, jedinstva i nedeljivosti kolektivne bezbednosti i oduvanja svetskog mira, s medunarodnorn procedurom za mirno roiavanje s,pomval saradnj medu velikim silama, uz prizranje i poBtovanje suverene jednakosti svih dlanica OUN, kao i nuZnosti daVanja podr5ke svakoj ini,cijativi i akciji koje bl imale za cilj organizovanje medunarodne saradnje. S obzinom na ovakav stav prema medunarodno,j organizacijl u Jugoslaviji nije bilo dvoumljenja oko potpisivanja Povelje UN. Ona je to udinila 29. juna 1945. godine, uz Akt o obrazovanju Pripremne komisije. Torn prilikom ambasad.on Simii je odrZao govor sledeieg sadrZaja: ,,predstavnici Jugoslavije i nova demokratska Jugoslavija, Imja se rodila u krvavoj i poZrtvov.noj detvorogodi$njo,i borbi svih naroda zemlje protiv mradnih faiistidkih sila, stavljaju danas potpise na Povelju Ujidi-doprinos njenih,nacija. Ova Povelja je no'ii' istorilski teZnji r;rirolj'ubivl.h i slobodoljubivih narpda sveta da se obezbede mir, sloboda i ljudska prava. Ostvanenje cilja-koji su sebi postavile Ujedinl'ene nacije u ovoj Povelji zavisiie sada od dobre volje svakog pojedinca da izlrduje njeni propise kao i od gotovosti da se poput jugoslovenskih i drugih boiaca spredi svaki eventualni novi napad. Ta dobra volja i gotovost za borbu predstavljaie duBu ovog novog tela Ujedinjenih nacija.,,o 3. Ratifikacija Povelje Ujedinjenih nacija Jugoslavija je ratifikovala Povelju UN sa Statutom Medr_rnarodnoq suda pralrle 24. avgusta 1945, i deponovala ratifikacione instr',umente 1gl oktobra 1945. (pre SSSR-a I Velike Britanije) kao jedan od pedeset i iednog osnivada svetske organizacije.arU poruci Josi'pa Broza Tita, Predsednika Ministarskog saveta Zakonodavnom odboru priwemene narodne slrup3tine 24. avgusta 1945. o hibrorn ozakonjenju Povelje UN i Statuta Meduna,nodnog suda ravde kaZe se ,,... ciljevi kojima Organizacija ujedinjenih nacija teZi jesu citjevi za koje su i naii narodi tofiom ov6g :: svega tri nedeljepo potplsivanjuPoveljeuN. " Nije ostalo zabelezeno da se jugoslovenska delegacijaznatnlje angazovala u resavanju.bitnih..pravnlhproblemapovelje. poznato je jedino d; je u deba.ti podrzavala,.jaltsku"for,rnuluo principu jednoglasnosti vel,ikih sila i ila je svakl poKusalnlenqg prerormu[saniasmatrala napadomna temelje mealuna-rodne orga_ (No konf-ercnciii n-iz6oije-. postignut sporazim po pitanju prcleu San Fru.ncisku dure glasalriau Savetubezbednosti., g. x, b;. 130, bez potpisa,Borb;, BO, V 14J45,sfr. 2). Isto tukg pq7".tg je da je gta.sata protiv udeidaArgentineria-konierenciji,
a za pozivan.ie Poljske. Politikd. 2?. maj f945. (Ministat Steter.Zulooit o rad.u koiIerencije u San Fra,nci,sku.) a Polilika,30. jun 1945. JligosloDenska d.elegd.cijd bild ,e oduseotjeno pozd.rd,u. potpisivatujd. Pooel,je U jed,inietuik nacija. ljena pdlikon 't Vld. u: Pregled, tdzooia neAunaroilnop&,otuih od,nosa iugosloDeflskih zenalia od, 1800. il,o ilanas, sv. UI, 49.

i svoje najbolje snage i u kojima oni gldaju najbolju garanZanje mira i bezbednosti i izgradnju boije i sre6nij.e priwed,lne bu.dudnosti, svoje, i cjelokupnog dovedanstva"."' je Zakonodarmi odbor jednoglasno i bez diskusije prihvatio rehte, na IX redormoj sednici Priwemene narodne skup5tine usta 1945. MoBa Pi:jade je objasnio osnorme razloge usvojenja { redima koje su istowemeno predstavljale i opite ciljeve i'unb ito je ona stvorena slobodnom : spo jne politike: ,... zajednidkom borborn, nada nova drZanih naroda i njihovom a primi na sebe sve obaveze w ove Povelje i zato, mogu i sve linjene nacije poldoniti punu veru i pouzdanje da iemo biti a ispunjavamo medunarrodne obaveze koje postavlja Povelja. Sto je DFJ izrasla u borbi protiv fa5istidkih agresora, mogu one puur vera i pouzdanje u naSu zemlju, u nin potpis za redunarodno,g mira i bezbednosti i da ie udestvovati u kolek:ama za spreiavanie svih opasnosti za mir i suzbijanje akata lmo zato 6to je naia zernlja ostvarila bxatstvo i jedinstvo svomoZe se u nju pouzdati ceo svt da ie s pr.rnorn snagorn udeu razvijanju prijateljskih odnosa medu nacijama. Sarno zato :okratska Federati:rma Jugoslavija izgradena na principu ravi i sarnoopredljenja svojih naroda, ona moZe poitovati ta na:dunanodnim odnosiirna. Samo zato Sto u njoj vlada ravnopravbez raztrike na !r!u, rasu i naciju ona moZe osigwati medurradn j'r.r na istim nadelima koja su proklamovana u ovoj Poo 6to srno se kao narod, svestan vrednosti svo;'e nezavisnosti, ne moZemo ni zamisliti Organizaciju ujedinjenih nacija drukito ie tu redeno; to jest da ona podiva na nadelirna suverere swih svojih dlanova.. . narodito podvladimo naielo iz tadke gde se kaZe da ova Povelja ne daje pravo Organizaciji ujelcija da se meia u pitanja koja u su5tini spadaju u unutraSsmo aista nanost svake drZave . . . iz svih tih razloga -jer borbi, mi iemo odgovoriti svima va, rodena u antifaiistidkoj i pruZiti pornod Organizaciji ujedinjenih nacija u svakoj akna preduzme."a3 Sktrrp5tina je istog dana ratifikovala Povelju n, Stav prema Povelji UN lavija se od samog osnivanja OUN strikbro pridrZavala ciljei odredaba Povelje kao nedvosmjslenih obaveza za sve drZave, Ovaj konstitutivni dokument i organizacija stvorena na osr predstavljaii su prerna jugoslovenskoi tadki gledinta os,igurta, garanciju metlunarodnog prava nad prcizvoljnom upotreajedniitva nad sebiino66u i iskljudivoi6u, blagostanja nad sii nepra!'dorn. Uslovi za ostvarenje ovih ciljeva u buduinoza Jugoslavij'u vladavina prava umesto nasilja i demokratsko redunanodnih odnosa.
ogrdtske 13. 2't1bele\ke sa zdse(lania Priorernene Ndtotl'ne skupitine, Beo'

U prvom merodawrom dlanlru{ u ir je iznet jugoslovenski stav prema poveli'i o Zelji i nuinosti svih slobodoljubivih nir n!zuju ,,pravi i pofpuni, trajni" mir. por minologijom stavove jugoslovenske delep istakao: ,,Politidki instrument prlrcg redal ste ostvarenje teksta naiih medunarodni samoopredeljenje svih delova naiih naro svih dlanova naSih narnda, to je. rad kot zajedaica. da ie svi dlanovi Ujedinjenih r sve narode, pa i na nas. U torn uvereniu torijski dc_kument i svesno i radosno irir pr.oistiiu."as Ovo miiljenje u kome se odrj nar.odnoj organizaciji bilo je karakteristib nog mnenja prerna OUN.{ Potwrdujudi jednu drugu definiciiu l za usagladavanje dejstva naroda na putu ciljeva"aT dr Barbod je takode prvi put r vxeme jasno izneo postojanje razmimoil,aZr finlsanju osnova njihorre saradnie. Prema Francisku izazvale su razlike ,,drZavnih s i ,,neiednakosti politi kog uredenja"aE,dal tih ideoloSkih postavki i druitvenih wetle rodne teikode", dr Bartoi ie istakao da j shvatanje metlunarodne pravde u danain osnovica buduieg medunarodnog wedenja' Vrhorme wednosti Povelje, a pre s. upolrebe sile uz obavezu re5avanja sporov movanje principa suvrene jednakosti dr) o.predelienje za sve narode sveta, uz zaitit dunarodnom pravu, predstavljali su za ju5 misao izraz najviseg dometa medunarodr trenutku. U Povelji UN svt je progladen dinatnih dttava - interesima celog doveda Za Jugoslaviju je ovaj cilj izgledao pri potpisivaniu Povelje nisu pretpostavlje medunarodne organizacije i principa medt lja ni1'e proklamovala oduvanje pravde i 1 t"ru..89 ito ie to udinio Pakt Druitva ru 4 PolitiLa.,5 ju . l 1 9 4 5D . r Bartog, M.: l "' Isto. '" Jugoslovenska javnostje veomadobroo _. utanci o svetskojorganizacijizauzimallsu, po I ralne skupitine svakodnevno naalovnestraneno

dinjenim nacijama dozivela je tri izdanja u vil datak kod V. Simi6 I UN", 30 ,,JugoslauiJd. bar 1949. 11) i B o t b a ,U . m a j Zuiovi 1 9 4 5 ,S r e t e n '" Kao nalc- 44. " Isto. s Vid,sti t<od dr M. B a r t o S a. Od.tilie n BtdDu, t)i Nooe tenitencile u tdzttojrt medunoroit

rdaju najbolju garanie i sreinfie priwed'edanstva".a2 z diskusije prihvatio L narodne skupitine ne razloge usvojenja le i op5te ciljeve justvorena slobodnom orn, nada nova drZatje i zato' mogu i sve rzdanje da iemo biti je postavlja Povelja. idkih agresora, mogu ju, u njn potpis za uiestvovati u kolekir i s'uzbijanje akata istvo i jedinstvo svopunom snagorn udenacijama. Sarno zato :na na principu ravooie postovati ta naLjoj vlada ravnopravnoZe osigurati mecluamovana u ovoj Poti svoje nezavisnosti, linjenih nacija drukra naielirna suverene limo naielo iz tadke lvo Organizaciji uiei spadaju u unutras-jer srno zaista namo odgovoriti svima nacija u svakoj akratifikovala Povelju

t
no pridrZavala ciljeEveza za sve dnZavercija sworena na ostaCki gledidta osiguproizvoljnom upotre, blagostanja nad siI ciljeva u bududnorasilja i demokratsko
atroilne skuplt rl4, Beo-

U prvom merodarrnom dlankus u jugoslovenskoj jarmosti u korne je iznet jugoslovenski stav prema Povelji UN, dr Milan'Bartos je pisao o Zelji i nuZnosti svih strobodoljubivih nar,oda sveta da osiguraju i organlzuju ,,pravi i potpuni, trajni" mir, Ponavljajuii neito drukdijom terminologijom stavove jugoslovenske delegacije iz San Franciska, on je istakao: ,,Politidki irnstrument prvog reda, Povelja Ujedinjenih nacija je. ste ostvarenje teksta naSih medunarodnih stremljenja. Mir, pravo na samoopredeljenje svih delova na5ih naroda, podtovanja ljudskih prava wih dlanova nadih naroda, to je rad koji dekamo da ie medunarodna zajednica, da ce svi dlanovi Ujedinjenih narroda sprovoditi u odnosu na sve narode, pa i na nas. U tcrm uverenju treba pozdraviti ovaj veliki ist rijski dokument i svesno i radosno primiti sve obaveze koje iz njega pnoistidu."4sgllo miiljenje u korne se odrZavalo poverenje prema medunaxodnoj organizaciji bilo je karakberistidno za stav jugoslovenskog javnog mnenja prerna OUN.4 Potwtlujudi jednu dlagu definiciiu Ujedinjenih nacija kao ,,centra za usagladavanje dejsf,va nar,oda na putu postizanja op5tih postavlienih ciljeva"aT dr Banto6 je takode prvi put u jugoslovenskoi jal'nosti u tD vreme jasno izneo postojanje razmimoilaZenja izmedu velikih sila u definisanju osnova njihove saradnje. Prema njegovoi oceni, te6koie u San Francisku izazval.e su razlike ,drZavnih struktura", ,,socijahih sjstema', i ,,nejednakosti politidkog uredenja"as, dakle suprotnosti izmedu razliditih ideoloikih postavki i druitvenih u,retlenja. Oznadavajruii ih kao ,,prinodne teikode", dr Barboi je istakao da je ipak postignuto ,,zaiednidko shvatanje medunarodne pravde u danaSniim moguinostima i obavezna osnovica buduieg medunarodnog uredenja".ae Vrhovne vrednosti Povelje, a pre svega pravna norma o zabrani upotrebe sile uz obavezu resavanja sporova mirnim putem kao i proklamcvanje principa suverene jednakosti drZava i prava naroda na samoopredelienje za sve narode sveta, uz zaititu doveka kao poiedinca u medunarodnom pravr.r, pre stavljali su za jugoslovensku politidku i nauinu mitsao Draz najviseg dometa medunarodnog pravnog poretka u datom trenutku. U Povelji UN svet je pnoglaSenjedinstvenim, a interesi poje' dina{nih dfi,ava - interesiirna celog dovedanstva.s0 je Za Jugoslawiju ovaj cilj izgledao utoliko bliZi i potpuniji 5to se pri potpisi'yanju Povelje nisu pretpostavljali sukobi izmetlu osnova nove medunarodne organizacije i prirrcipa medunarodnog prava. Mada Povelja nije proklamovala oduvanje pravde i po5tovanje medunarodnih obaveza Sto je to udinio Pakt Dru5tva naroda, vei samo uspostavljanje -kao 4 Polltiko., 5. jul 1945. Dr Bartos, M; Poueliq TJjed,inlenih nacijd. " Isto. '" Jugoslgvenska javnot je veomadobro obavegtavana o dogadajima u OUN. ^. ul-ancl

0 svetslrot organizaciji zauzimall su, po pravilu, za vreme zasedanja Ceneralne srkupstine svakodnevno naslovne strane novina, a zbirka dokumenat; o Ujedinjenim nacijama dozivela je tli izdarja u vi3e desetina hiljada primeraka (podatak kod V. Simi6 ,,Jugoslaoiia i UN", 30 dono, Beograd, novirnbar-decembar 1949, 11). a 1 - B o t b o ' 3 l ,m a j 1945,Sreten Zujovit,O kotuterenciju i San Francisku. '" Kao nal]. 44. n' Isto. s V,idti llod dr M. Bartosa. Odli,ke no'i,h tendenciicL u meilunaroalnorrt Ittatou, tr Nooe tend,encite u razooju lnedutudroilnog praoa, Beograd 1961, 14.

l. kojima bi to bi-lo moguie, udesnici Konferencije u San Fran_ ili su se obav-eznim da implicitno spomenu_vrednost prirr"rpu lnog prava.sr ebnice OUN irisu se mogle "U*ei -,i"a"""r"a".g pr""rit"*.n"_ u dl. 1, 1.1. kolektivne mere organrzaciie u kojoj ona nije duZna da se rukovo ;_-9"r"To"t i Lnlm pravom.) U tom posledu, odredbe- povelje kao ,.ustavnog nedunar.odnog. prava bilJ bi !r neKu rul(u ne samo na wh hi_ :e lestvice vei i imad celokupnog medunarodnog pravai:' -kao nije povelie .rep,.r_ 1t3,-J^lg"lhyti" .prihvatila odSgdbe -wed-nostkoJa se ne bi mogla usavrdjti. Za nju.-jedna od dra_ lika. Povelje biJa je elastiiriost: u kenulku faaa" su se'meau_ nosi nala-ziliu punoj transformaciji. Uito_;e "epoZelino poLr_ ndit.l evoluciju i6te u dwstim oKvU . prihvatala statlino posmatran;" una. urugtm .riima. Juon_ -oO""r-J?o! M:5;: av: je,livot ono se svakog dana razv.ija i ukoliki ;;;: iu viSe lsrva_ r roverJe da se napo,ri nacija harmoniSu u OUN utoliko viSe postaje sredi5te -razr,,oja ne samo pravne forme nego- i"sadr_ 'v Ili . ... ,.pravo nije samo seUt citi- nego :Tg":C .pravg. 'o za postizanje osnovnih dru5tvenih ciljeva... " il""ii-iog, ;e n: :llemo da zaboravimo da.postoje osnovne ideje, osnovnr o kojih su se sakupiJe Ujedi-njene nacije i zadatail prawrlta ..da se te ideje sputavaju ili Limrtvljujrl p;t"*-;;":;;;'""_ -"iil1?"a"

principima_ lra vde i :.:t_1, :^",,,p:d-wgnu vorcr.*liy'r r.ovetJe lzdvojili su samo

pravnihodtuka,,.s5 j"!r.rl"L".r.il, U iziavama 1ih "ist"p""$ Lksi njihovog medunarodnog i-,"dr""""?i.

irliiJ' "r_ kao instrument obezbedenlja st(Ltusquo vee " kao viritn; eini_ e medunarodnih odncxa-s lvelja je istowemeno saZela u sebi ne samo svest o moii vec medunarodnog prava i .datom istorijsiqom trenutku. ;iZbog po_ gtaj termin nije spomellut. o zelji vtada dlanicaOUN iLbEl"I.-Oi_I:I principi me'lunarodnog ",)ri?8:"r:ffiffu p.u'ri goro"" -""g"*r-;"r La:D.^oJu nited, Nati,ons, London, 19b1. ' ----. ^"]i:",-1h" -t-he1?. " oI ".lT.+ n a s,_Z OUN. J, parjs, 194?, tSr_rg8. ucoKolJica u UI komitetu l, decembra f95l, ztrirka SIF . Gooori pred_ J na I d.elu. vtr zased.anja, Generu.tne "k"tir;;'ouir; ;"j.;;";i;"u. ernu upotrebu,str. l1Z.
3iT.:I3,,g:t:e*jl" nJu voditi ogranidenom tumateni

strane na vII zasedanju predlogo b.oii"*t"-n"tliir.os", :,,J.-"-:..1i.n"

<iapoutiiilf, ""per;i;;;';;";;1iJi:k'"1,:,,1'1k,1,'"ii11",{T j5i,ln

suprotsravtjala se svim pokusajjma koli su po

i.n*'"'i:;",i,:lT::,4:'"':l'"1":'l*i,1*'l'"+"illm;i-:Xi:X?yJ ' etu na_pr.avno jenje mtst

svako pitinie J" rnai"inl fi p"jiiil'rii "i*zi -x"joii" i"iir_ m,enu ceneralne strubstine. """t rr "iirr." .Poslovnika ""

stojanja dubokih politidkih razmirica izmed je posebno istaknuto znatenje politidkog mt menta p.ra'"'nog pravila. Upravo taj elerient, je.u godinama rapidnog zaoitravanja odnosa {aktor gubljenja povermja u pravo i razlog dobio odgovanajuie sankcije. Jedna od okolnosti koja niie iSla u prj bilo je odbijanje SSSR-a i ostalih istodnoe nadleZnost..Medunarodnog suda pravde. Jugc uz obr,azloZenjeda sva pitanja nisu pogodfu -prlvna da je desto veorna teSko razgraniditi Sud, po pravilu, ne bi trebalo da se-bavi. ( utq'diti s obzirom da socijalistidka Jugosla stranka u sporu pred Medularodnim sudon njogovu nadleznost u veiem bnoiu kolekti,,rr oblasli ljudskih prava. ali se nije podwgla nirn ugovorima ili putem komprornisa.t .. - Samo u jednom sludaju Jugoslavija je drrektno. uzela udesia u sporu pred Sudon Albanije (1947 /48) o pitaniir Steti nastale zl kom kanalu. Tom prilikorn je prva shana odgovornost .Jugoslavije za polaganje ovih mi Ieskl brodovi. Naime, pozivajuCi se na izjaw sedovala brodove sposobne za operaciju iola ku (oktobar 1946), Velika Britanlja je- zatraij kojima su iugoslovenski brodovi ..Mljet,, i perrodu iz Sibensnce luke.ss U s)udaju da je Sud postupio po britan bi doSlo do fosbvljanja pitania^ me-dunarod slavije, uprkos dinjenici da Sud nije mogao sporu bez njene saglasnosti.5e Jugoslavjja je kome je odbacila britar:ske ivndnie kao nel niz dokumenala. Po sasl,avlianju izveStaja trr sije Suda od 8. I 19496r t<o;a riiie doSlo do n slovenskoj ulozi, ona se o6ratiL diplomatsk -materija mu. u Zelji da dode do utvrdivanja trebne podatke i ornoguii sasludavanje sved trme. potvrdiJa sl'oju saradnju s ovim orga |ce". to jest kao drZava dlanica OUN koja ir Stiti medunarodnog prava u postupku uiwtt ---;iiriqo"uurlo

il$",,1.?Itio'i;"1"*le"n*i.,-,lu*ili {ittTr"##JTJT},:f
,,t3iofiL11tillig.:l#rxrwi,;t:'f, ,'.";uf :;i:,t'#"s,l"'iti5;
ii:i",'i:,,';i''";;ffJ""u.;i':i',"Jll3. ?XtHi:":'";":ffilXi:: :#; x.: ie- lasao protiv. . oznaCujuij je t<ao Xonzervafivnr.r i *-"i.!r, oi"U"

i oUN, ls3-rs4. " AlJaite du Dettoit de Cotou, AnAt du 9. str.4-38.

'" M. B a r t o !, L'intetDention Aougoslore ila . Iou. - II processo ituternaziono.Ie Stud.i in onore iti raccolta Cofimaniedzionl e stud.i, Milano, l9?5, 44. - Atlaire du Detrcit de CorJou. vol, V, sectio " Isto. ArrAL Annexe sti. 142-150. * Pismo opunomodenog2, predstavnika Jugoslav . _

"" .ol!2!l,"21: V.^str. 253-3b4.

nferencije u San Franrenu vrednost pxincipa Le odreii preuzete obaravde i medunarodnog t, t.1. kolektivne mere r duZna da se rukovodi Povelje kao ,,ustavnog (u ne samo na wh hiunarodnog prava.53 be Povelje kao nepriZa nju, jedna od drattku kada su se medulo je nepoZeljno pokuDr-ugim reiima, Jugorarodnog prava. Medui ukoliko se vi5e ostvaru u OUN utoliko viie ne forme nego i sadramo sebi ci1j, nego je iljeva... u izadi toga osnovne ideje, osnovni ije i zadatak prarmika u putem oduvanja negoslovenskih rukovodinedunarodno pravo ni.o ved kao vitalni dinisamo svest o moci vec rm trenutku. ,Bbog po) Zelji vlada dlanica OUN prava govore mnogobrojni ondon, 1951, 1?. .198. zhirka SIP. Gooori pred:ti,ne OUN, dokumentacija L pokusqiima koji su po uha Povelje UN ili odvaritki nadin, Kao jedan od I o prosirenju nadlezlosti istoimenih organa OUN cstali njeni komiteti upunadajnim pravnim aspek:u odluku kojom se trazi avlja neko pilanje J<omiJugoslovenski delogat u osti spomenutog tela, kao e ova rezolucija usvojena ativnu i usmerenu protiv donesu nalxedfle odluke Yoik, 1953, str 12-15).

stojanja dubokih politidkih razmirica izmedu njeni! sastavljada, u njoj ie bosebno istaknulo znadenje politidkog momenta kao neodvoj ivog ,elementa prarmog pravila. Upravo taj element, element politidnosti, postao je u godinama rapidnog zaoStravanja odnosa izmedu velikih sila osnovni iaktoi gubljenja poverenja u pravo i razlog Sto pral'ni sistern OUN nije dobio odgovar:ajudesankcije. Jedna od okrolnosti koja nije i51a u prilog efikasnosti ovog sistema bilo je odbijanje SSSR-a i ostaiih istodnoewopskih zemalja da_plihvate nadleZnost Medunarodnog suda pravde. Jugoslavija je zauzela blaZi stav uz obrazloZenje da sva pitanja nisu pogodna za reiavanje u ovorn telu i da je desto veorna teBko razgraniditi pravna pitanja od politidkih kojima Sud, po pravilu, ne bi tuebalo da se bavi. Celinu njenog stava te5ko je uhrrditi s obzirom da socijalistidka Jugoslavija nije jod nijednom bila stranka u spom pred Medunarodnim sudom pravde. Ona je prihvatiia njegol'u nadleZnost u veiem broju kolektivnih ugovora, posebno onih iz oblasti ljudskih prava, aIi se nije podr,rgla nadleZnosti Suda u dvostranim ugovorima ili putem kompromisa.sT Samo u jednorn sluiaj'r.r Jugoslavija je na izvestan nadin, i to indirektno, uzela ude5da u sporu pred Sudom izrnedu Velike Britanije i Atrbanije (1947 /48) o pitanju Stete nastale zbog eksplozije mina u Krfskom kanalu. Tom prilikorn je prva strana u sporu spomenula mogudu odgovornost Jugoslavije za polaganje ovih mina od kojih su stradali engleski brodovi. Nairne, pozivajudi se na izjavu albanske vlade da nije posedovala brodove sposobne za operaciju polaganja mina u datom trnutku (olrtobar 1946), Velika Britanija je zatraL,ila istraiivanje okolnosti pod kojima su jugoslovenski i ,,Meljine" otplovili u istom .brodovi ,,Mljet" perlodu 12 Sroen$(e luKe.* U sludaju da je Sud postrrpio po britanskom zahtevu sigurno je da bi doilo do postavljanja pitanja medunarodnopravne odgovornosti Jugoslavije, uprkos dinjenici da Stld nije mogao da je pozove kao stranku u .pot.r l"i njene siglasnosti.se Jugoslaviia je zatim objavila kominike@ u kome je odbacila britanske hrrdnje kao neistinite i podnela kao dokaz niz dokumenata. Po sastavljanju izve3taja trojice dlancva IstraZne komikoja nije doSlo do meritornog zaldjudka o jugosije Suda od 8. I 194961 ulozi, ona se obratila diplomatskim putem Sudu i ponudila slovenskoj mu, u Zelji da dode do utvrdivanja materijalne istine, da pruZi sve potrebne podatke i ornoguei sasluiavanje svedoka na licu mesta.6' Ona je time potvrdila svoju saradnju s ovim organorn OUN kao ami'cus cu' riae63,to jest kao drZava dlanica OUN koja ima obavezu da pomogne zaStiti rnedunarodnog prava u postupku utwdivanja Cinjenica.
51JugoglaDita d OUN, 153-154. st Atfaite d,u Detroit de Cotou, Atftt du I avril 1949. C, L J. Recuell 1949, str.4-38. 5'M. Bartos, L'intetaention Uougosldpe dans l'dltahe du Detroi't de Cor' Il processo i,tuterno,ziondle Stud,l in onore ali Gaetano Morelli, vol. XMella tou, raccolta Cornnurvicazioni e studl, Milano, 19?5, 44. @ Atfoire du Detroit d.e Corlou, vol. V, section II, 6tr. 102. "'lsto. ArrAL Annexe 2. str. 142-150. " Pisriro opui-romoenog predstavniika Jugoslavije u ]f.aglt, A|tal,re d'u Dettoit de Co?fou, vol. v, str. 253-354.
6

e,prihvatio owu ,1:onuduuz saglasnost obeju strana i uputio Jugoslavi.j i da ie u Sibenik pdshti komis{u ;k$;;u;.6r"J sldnog, ni u njegovoj kasnijoi $raksi.h"r.io U-i"" lij9.lT"" 6ud naroqnt pravde stvorio time.jedan presedankoji je omo_ rmo utwdivanje materijalne rsLrnena osnovu saradnie tre_ ,.ec.lzasrrlurnteresa ovih poslcdnjihupravo zahvaliuruiitaeranju_ dinjenidnogslanja.elzvestaj etosie"ata.r "lus';i-; ;;"_ ;a zakljudkomdi jzwiena istragJ niiJ;;;t ;;;;ii ;";_ a.za..kojibi govorili u prilog odlovorirosti jrg.i"r:" ,, Si"_ ;britanskimbrodovima.6 z obzira na donekle rezervisan _stav-prema Sudu, FNR.I ;e okupni mehanizam OUN za vai,an Gtrument -;;;;j; "r'_G" "ll_"" t"_ Drukiije redeno, .,ujedinj""; "i, _!g::t\?. . ati.su sbvoriteokvir oko vei poslojecih or_ :,T:j _,_".p1?*", flure za podwgavanje ponasanjau medunarod.ilm o'sliva__nadefinisanirrn ciljevima i principima,,.ut otnosima . iug;i;;;"_ ""-"f#i; ja trudita se da maksima"tnop"*iii ffi_o;; " tendencijarna medunarodnog prava. Povelji UN i razvoju sistema svetske or5::l?Yii",prema u' Je lzuzeranu -praksi jedne male, nerazvijene i do pocetka clrr.zavtsnezemlje. Raskidaju

" svetskim p.ritidki-":j"3.1XT3:rffiffi"T*: ,?lTll i:'f:: ja "ne.tost',,samostalnost Kaza i svest

o istorij-skom ireiutku. belezja ovog kvalitetno novql odnosa prema metlunarodpravu u ouN u odnosu na orlksu_stare'j"s*ri;U";i]i ;, i zrelost. Soci;a[szrcxa,Jt]goslavija posmat_ .samosrtalnolst i sistem oUN kao stvar od - visokog .ps?"Sl"j*d""il"-i" i rurZno-. podrZav ati ztng sustinske d.g;-;;;*j;;s#-"Ti,_ iskljudivanja pojedinaEnogh!"**fi;"-;it;;lj;;;; .goslavija je istup,ila s millienjem d" u "bl;t;;L;;""" "svjjr, rnblema koji se ne bi Ucalt "fti d; ";-;jf; L*"*';ravo da na osnolu nadmoino"fi -ospooav- L"gucrro"iiota_
d,u Detroit d,e Corfou, AnAt (Fond), 152_162.

)drich & A. Simons. ?he I anl' the Maintcndnce o! Intet' and sec:nitlJ,.washington o". ,nurfl

;#"ai,Jf}.if:i1,:i.#ii"i+'fr .partizarskih :"9'_{:l",i,it}"'iglli

acivanja. tlajanja redovnihzasedanja c"ie;alne sfip6t*", ;;";tU; 'zasedariri :lv3lrll,._jlqo,slov3ns.Fa delegacija izjasnitase na vlI s-arrio

i::tnarx:{:::*';itr::E#l'ifr:E;;it:rffi ":":"'#"
tiX';:ae,""::l"iil** ,{au.#,:{"i,,:{:i"""r:"IJ"iJffi piia"ii,iiii Fiai srpcouort |,:ffi':;y
&:';,i lii?.;":fi':'

daSnjih objekata kakvi su iesto biie male d: na medtrnanodne odnose.?t U skladu s ovakv gosloverxka delegacija se odnosil,a veotna o lateralnim konvencirjama donesenim u okvin vanih ustanova u posmatranorn periodu. VeC ratiJikovala. Jug'oslavija je u priodu od 1945. do I la vise od dvadeset ugovora vezanih za OUN velju UN sa Statutom Medunarodaog suda zatim Privremeni E)orazum zakljuden izmer konferenciji UN o stvaranju medunarodne < Sporazum o gonjenju i kaznjavanju rah:ih z vine sa Statutorn Medunarodnog suda prvad tav Organizacije ujedinjenih nacija za ishra zima (16. oktobra 1945), Zaw5n{ akt [onfert u zadatak da obrazuje s,ganizaciju ujedinje ulru i kulturu (UNESCO), s prirpadajudirn an tanovljenju Organizacije ujedinjenj,h nac.ija r ru i Priwemenim spo{razumom o usbojstvu svetu, nauku i kultuu (31. marta 1950); S tarnog fonda i Statut Meduna,rodne banke j crmbra 1945. i 18. maja 1949), Konvenciju ma Ujedinjenih nacija (30. jtma 1950), Zawi stvene konferencije s Ustavom Svetske zdr razum koji su zakljudile vlade predstavljene venoj konferencij'i i Protokolom koji se odn< jarmu higljenu (19. noyembra 1947), Spora fonda UN za pomod deci i vlade Jugoslavije laviji (20. novemtbra 1947). Konvenciju o I s ecijalizovatrrih us,tanova (15. novernbra 19t nju i kaZnjavanju zlodina genocida (29. av ograniienje proizvodnje i regulisanje raspo{ kol kojim se stavljajrLrpod medunarodnu kon vaiene Kornrencijom od 13. jula 1931. o og gulisanju raspodele opojnih drnga, izmenjen Lejk Saseksu (30. aprila 1949), Sporazum za prometa vizuelnog i auditivnog matedjala pI nog karaktera (30. juna 1950), Sporazum o ( za ribarstvo Sredozemlja, pnihva6en na ko: tembra 1949. i odobren na V konferenciji F

ili.'ff:il.*,ll:i1,'"i"t:J:t""ui;llYi{.:H",gl*.* iT*?iff T#;,llt':Hil*",.',ff1;"1'.1"X"?""S";SX"f

..nl

7r vid. tekst u: Dr M,i I a n 5 ah o vi C, Ju zbirci radova TitoDd rnisao i d,elo, Beogr:.d,L982,34' ,,Istorijskt znadaj Tl,tovog odnosa i delovanjl u spetu i u okvdru Udedinjenirh nacija sastoii se upravo one fu,nkoije svetske organizacije lto naitr koji su iniclrali potrbu da se foffnira jedna dem( ravnopravnih naroda". Prerna tome, iugoslovnski ! verovanja u vrodnosti ciltrjeva i prinsipa antihitleror kratskih tekovina II svetskog rata koje su uveliko vode6.ih sila i na llojim je, a pre svega na borbi pr( i kolonijaliznra, svebka odganizaoija zabelezila svo

obejtr strana i uputio rmisiju eksperata. Ovaj ijoj praksi. Rklo bi se presedan koji je omol osnovu saradnje trepravo zahvaljuiuii tadperata6suSao je u prer mogla dovesti do poosti Jugoslavije za iteprema S'udu, FNRI je rstrument razvoja me:Ie nacije nirsu nametoko vei postojedih oredunarrodnim odnosima nc!pima".67 Jugoslovenovaj okvjr u skladu s ju sistema svetshe or)razvijene i do poietJ<a <so:n pone5anja drugorao', Jugoslavija je ver istorij s&orn trenutku, sa prema metlunar"od:are Jugoslavije bili su r Jugoslavija posmatI op5teg interesa l(oju toge zaj edni5'fva u nokao destabilizacionog la u oblasti delatnosti i da se bilo kome moxava mogunost dota-

-162. lhe Mailtenance oI ltuter-

komandanta partizanskih edania AVNOJ-a, d,unarod.nog pr ao a, oju m,e

dadniih ob-iekata kakvi su desto bile male drZave da utidu kao subJekti odnose.?rUskladu s ovakvim nadelnim stavovima' ju"l ti"a""i*d"" delegacija se odnosdla veoma otvoteno prema svim multi;i;;;kr f.*.t""i"irjama donesenim u okviru OUN i njenih specijalizoi.t"""f"ir" je vanih ustanova u poamatranornperiodu' VeCinu njih orna veoma brm -----J"g,o.1""i1" ratifikovatra. je u periodu od 1945' do 1952' po@isalai1i ratifikova-Url o'd avaiesi,t ugivora vezanih za OUN: kao,so j9 ved reieno' Pl1a vi5e suda pravde (19' oktobra 1945)' r*-dt"tit i Meclunarodaog *fj" izmetlu vlada.. predstavljenih na zakljuden qrorazum Priot"-"ni -tiorganizacije (26' juna- 1945)' medunarodne itvaranju UN o koJerenciji gonjenju i ka#javanju ratnih zlodinacaewo'pskihsila Oso36;;; "t" - *--St"r,itt" Vt"a**odttog iuda prvade (29' septmbra1945)' U;rivrredu, s priloujedinjenih t*iilu ,a ishranu i poljopt"" Org""it".ii. ,fu-416-. ot totiru is+s;i Zawsni ;kt Konferencije UN kojoj je stavljeno ujedinjenlh nacij-a za prosvetu' nau ,aditak da obnazuje organizaciju -s aneksjma: Konvencijom-o -uspripadajuiim ulru i kulturu (UNESCO), i kuitunacija o"d"niaacide'ujedinj'enih G"."r:""j" ? prosvetu, nauku za prokomisije Pripremne ustroistvu o spo{razumom Priviemenim ru i Metlunarodnog "vuiu. nautu i kulturu (31. marta 1950); Statut ^monei"*.L t""a" i st"tut uiart a,rodnebanke za obnovu i razvoi (24' de1949),Konvenciju o privilegijama i imunitetife+S. i 18. maja ."-fi" '(30. juil 1950),Zawini akt Medunarodnezdravma Ujeai"ienitr nacija .tu"tt" kotif""*cije i Ustaitom Svetske zdravstvene organizacije, Spot ":i "u zaili,rdiL vlade predstavljene na Me-dunarodnoj zdravst" ^f."tii"""".iii i Protot<otom'kojise odnosi na Medunarodniured za u""oi i"*rl1 ttieil""" i19. novembra 194i), Sporazum izmedu Metlunarodnog to"da UIi L pomoc deci i vtradeJugoslavije o radu UNICEF-a u Jugoslaviji (20. no?embra 1947). Konvenciju o privil-egijama.i imunitetima speciiaiizovanih ustanova (15. novernbra 1951), Konverrciirl o spredavanlu i kaZniavaniu zlodina genocida (29' avgusta 1950),Konvenciju za o'pojnih. droga i Prot'oograniienje' pro,izvodnje i negulisanje ras-podeledroge koje nis'u obuhkontrolu pod medunarodnu stavtrjajruX6l koiirn se^ vaiene Konvencd,;ni od 13. jula 1931.o ogranidenju,pnoizvodnjei regulisanju raspodele opojnih droga, izmenjene ProJokolorn potpisanim u (30. aprili 1949),Sporazumza olakiavanje medunaxodnog LeSt Siset<suprometa vizuebxogi auditivnog materijala prosvetnog,naudngg i k'ulturjuna 1950),Sporazumo osnivanju Generalnogsaveta nog karaktera (30-. na konferenciji u Rimu 24' sepza-ri'barstvo Sredozemlja, pnihva6en -V konferenciji FAO u Va3ingtonu 1949 (12' tembra 1949. i odobrerrria
?r vid. tekst u: Dr M,ilan Jugoslovila l Utediniene naciie, \ Sahovi6, zbirci radova TitoDa misdo i delo, Beograd, 1982.384 Povelje ,,IstorijEki znadaj Tirtovog odnosa i detovanja nase zemlje na liniji prvi plan nacija sa$toji se u tome Ito stavlja u u s)r'eiu i u okltru tifedinjenih upra.'o one funkoije wetsrlre organizacije sto najp-oft)unije zadovoljavaju zahteve kiji su inicirali poirebu da se forrnira jedna demokratska medim-arodna ?ljednica proizasa{t je iz iiviropravni,n naroaa", prema tdne, iugoslov-enski stav prema.ouN ko-aliciie, odnoEno iz demo.r.rorri"tja u !.rednosti ciljeva i priric.ipa antihitlerovske doinete spo'razuma klatskih tekovina II svefslrog rata koje su uveliko prevazilazile-. sifa i na koji'rn je, a pre svegi na bojbi protiv jr\perijalizma; voaetifr -tof .legemoilizma zabelZij,a svoje najvede r'rspehe " svefo't<e-oiganizacija "*:^tri"tna, i

t/2, r84. da se ustanovepojedine

:ralne ski.rpltine, a u cilju se na VII zasedanju sarno gaciJa, a protiv svake od,ora delegata. (Vid, govor oootd pred,staanika FN RJ i-128.) Ona je zajedno s I (VII) da se osnuje Spda povodorr toga podnese pravo Generalnom komia.tum njsgoyog zavrietka

**r"**rt'*+*effi

GLAVA DRUGJ

,,.39*Y'j.^1"9f tY8f,l

f. pertb dizaclja jugoslovenskog ui

q-'mk'it,*;a'*f*,,,',ffi *A**f

ne granice. S obzirom na to da je predmet ov JYgoslavija u Organizaciji u.iedinjenih naciia. i ":te 1982/DB god.ina.odnosno Vfr'zi :_T"^"::l,J za nJega su vezani opadanje pritjskr :i.1,i".""rn,.. ,"-Tulj3 na.J.ugostavjjuposti Statjinove sm TTtsucnosrlmtrotJubive koegzistencije izmedu soc kog.,svela od srrane soviJtskog piedstavtrika u s prlrrKe rStowemeno. u Organizacijl ujediljenlh pok_reta neswslanih i podeli su oku :9 ,9"d.r""9. maLJa. i njjhove periodidne konsultaciie. Ovai nr ptJe,dlovanje..g)asaike maSine,.,odnbsno grube je gtasala za SAD-i ,,m ,.veiinu, koja l".:lY" sa DDJ-r{-om po pravilu. oprede]jivala protiv. ^,-- spoqna - y ,9r"ko ,9{Jedenom razdobtiu moglo bi sr 6Ka politika delila na dvj perio-da s ied o?"hzju..prvog od njih. kojf je trajao'od i:T? otLo ;e_ opredeJjivanje za SSSR i- diZave narod e. glarlice i izgradnju socijatistidko 1: _lac.ronall za meduperiod. koji je trajao od 1948."do sredi vzano 1ra,g-anje za novim spoljnopolitidkim kon gd ]eae, 99.teb3. godine. d;slo je do or\ lloy i podetnih.ideja i istupanja u p.ravcu s :u poKrta :y"ry se neslTstanih.

l"f,"-iTH" I fiillxl,]Tli?liti,il

:;1"ry.t! oDJavrJtvanJem I'ripartitne deklaracije od stranr c u.ske i SAD kao mere prltist<a sa "ZaoaAa. Tr* losKeprkretnice jugoslovenske leoriie j- pral<se. yd. tog momenta jugoslovenski dristveno .

i9 stojanja su5tinskitr neslagarilaSodin#n ir4li:;j: Jugoslovenske i r I Koncepta razvoja socijalizma. z:jedno s brui dwstih. veza od strane sovjetskog j ".ii:rl,I i'fi.i

*?. "p.jj"lp"Tiu? :y1I., .J pravcima penodu do l*L-1je 195J. odredeno zematja. u tom'pogre"ou ;L;ln4s.'

ideoloSkei praktiine razrade , .,.^_OiT"ij" iu roKog koncepla zahteva razlikovan;e izveiniil" nJgove zrelosti, originalrosti i "d.r".t"i;;'i

rih nacija o progla5eakt Konferencije UN ra 1950), Sporazum o karaktera s prilozima jednakosti nagradivawednosti (30. aprila anju tehnidke pomoii

GLAVA DRUGA

OUN U PROCESU STVABANJA JUGOSLOVENSKE SPOLJNE POLITIKE 1. Perlodizacifu jugoslovenskog ufe5da u OUN Praienje ideolodke i praktidne razrade jugoslovenskog spoljnopolititkog koncepta zahteva razlikovanje izvesnih etapa koie iu-dovele do njegove aelosti, originalnosti i samostalnog kvaliteta. U tom pogledu svako. razmiiJjanje _o pravcima spoljnopolitidke aktivnosti Jugoslarile u periodu do je -1953..odrerteno godinorn 1S+a, q. izlaZenjem ,r"nid.lo p* stojanja suStinskih neslaganja jugoslovenske i sovjetske spoljne polifike i koncepta razvoja socijalizma, zajedno s brutalnim ,askidom do tada dwstih veza od strane sovjelskog i njemu bliskih r"ukovodstava istodnoewopskih zemalia, U torn ogledu mart 1948. godine bio je, zajedno s objavljivanjem_ Tnipartitne deklaracije od strane Velike Britanije, Francuske i SAD kao mere priliska sa Zapada, trenutak druStvene i ideolo3ke prekrehrice jugoslovenske teorije i prakse. jugoslovenski druitveno-politidki razvoj moguie 9d_ tog mo'menta je sagledati u kontinuitetu, kome svaka periodizacija samo moZe da smeta. Medutim, iz praktidnih razloga potrebno je poitavifi pojedine uslovne granice. S obzirom na to da je predmet ovog istrazivanja delatnost Jugoslavija u Organizaciji ujedinienih nacija, jeJna od tak;ih moguiih 9,1tedq31_l"1te 1952/53. godina, odnosno VII zasedanje Generalne s"kupstine OUN.. Za nj_egasu vezani opadanje pritiska SSSR-a i istodnoewo!,:Trljl na.Jugos)aviju posle Slaljinove smrti i p.roklamovanjem-o_ Ytn gucnosti. miroljubive koegzistencije izmedu socijalistiEkog i kapitalistid_ liog..svela od strane sovjetskog predsta.wrika u svetskoj organizaciji. Ot_ priliko jstovremeno. u Organlzaciji ujedinjenih nacija'slvoreno je jezgro nerazvijenili ze_ -buduceg pokreta nesrTstanih i podeli su okupljanja "pratilo malja i njihove periodidne konsultacije. Oval' proces je sve slaolJe-delovanje .,glasadke masine,,, odnosno grube podele medu drZavama r^yr^r^", je glasala za SAD i ,,manjinu,, koja se, na delu : rJbr(-om.,veiinu', koia sa po pravilu. opredeljivala proLiv. u.oval(o -odredenom razdoblju moglo bi se reii da se jugnsloven8Ka spoljna politika delila na dva perioda s jednim medupeiio;om. Os_ "bd"zjq.prvog od njih, koji je trajao'od 194b. do 1948. godine, llT? opredeLjivanje za SSSR i drZave narodne demokratije Ll borbi ::'o*Je. granice i izgradnju socijalistidkog drustvenog uredenja; :: _Tclonalle. koji je trajao od 1948. do srediie 1949. god-ine, bilo"je ,1:_mduperiod., ::?.o ltu-C^1!u -za.l9yim spoljnopolitidkim konceptom; ,, dr,rgom p6_ do_1953. godine, doSto je do otvaranja Jugostaiile p're_ ::o".9d.194Q, s.vetu i podetnih ideja i istupanja u pravcu stvaranja teorije i piak_ 1a pokreta se nestrstanih_

oslovenskih zemalja od oora i d.rugih akata od, 1965. godine", 46-229. ko do nje nije doilo vori orga{ra ili agencije

;#::"fHL fi?:.:ff':,;L' ju

to. weme.a posebno po-

Iugoclavije u medunarodnim odnosima i ;r*rdir"r; na globalnorn yr_edenju nivou. U orrornio"r_,u *Iom diplomatska bitka za nezavir
'rjodu" delat nost

zu b'i *,"",u,i,u,i *Ji1,]1i ]iffjllj i-""d::l;

?"'ollHf i""""T ihTl"##i,""TT-'1"TfrTf

Interesantno je da se poras.t uloge Jugoslavi Jugoslavija sve do V zaser

ob.lika urectenja, i.o neophodnostirnin _drustvenog savanJa sllorova ea derno}

-i# ilffi :*ffffi **,T,,"#.ffHfrff

.Jugosjavije. odnosno njcnc delogaciie

:i;J #1!ii"?.1,'J'Tn f"ff-q'"I*, iumu?J

uria,astui,ilena ; ffi-fi",11',ffl"T,iiL;ti*;

f.H##:'l*t*"_::,:*i lll'J:-!ir',?iT"#tui1?,'i,"ri:** +jl'T"$+h:.3i'TLfi l'iui,"Hil",3"io#::Y;;l,T^.1"1.';.;;;;;;^:,;;:"l;"i.;i.'i",fir,i"f,ii,"ii ffit:.:jffi#ilfl1 ;o*,.j, :*""." a"i'2.-a"" "" yi.";;j :,ii r;'f:hJ'l] "H$:ffi ",",B'"il"H i:t:{x : $::**r*+i.:rnffi":*n %l,lf -n"p*".an"i{ "'q*i:]! :*",'"'ri:l noSotovo o onima od manje ]lf,;f"""''i,ff rruzlio"lT *l.:fift ?ff T:'i,r.lieceYu-r"J
;i:'fu!:fiff;-i poseban't"u"" p'6lG*i; ;ft;i:l

o.;kiv;ra' ; ; ;:;;' ;? j#5"fr["olof*X'i".

ji:iiffi .'#,3*: l"h,#:l,i_Ii:: e:?:t:ii?":;"j"ft

r prrorrtet unutra.Snjepolitidki

,:?[,::

"it,"itu (a'" i;;;ilii,r.fi, iiT'iTJ'i, i:?,Blli" "*,

Bebler. a u'sudu'medunaroa;;"il*

'r.#,:i:?xi,rt,,"x[bifr j",:il::iH""l&,i*ff if.l'.'jl"iili"f ?;"1# H ri+-"+$:*;tiT:ff j?ij#*#;:t#"; ;"i,l"":"i-i'#;"t':9.:_""?',

-._._,T"

II zasedanjuGeneralnesku$tine udeS6e I

,ffi ,:trffliil"$i T.H"lj:"#f;i: ili:*?1fr H,

'sa SSSR-om u toku IV zasedanja G"".rrl".-:k";i La podr6ka od strane ve6ine drZava i pr"d"tu;lj;; rilo malo rar,rr,ih u dotad-aSnjoj, a I t<asni;o; istoriji

;XJffi;'?';#ffi;; iffffi'l'ffi;,tri?lf

ouN (Miso Levi).iJodi,';ji:; il91^z'1sedisi,e ouN jugosroven*i aeiegat JJi ffi:fff;*,t:He

trffijkff;fffi bfr{-f :ff f :"*-:d ilffir*ii",sg?-:Htr

ll^, _!k:"9*"\*socijaLrog ""v!ta, u p"i-;;;

il;

: #f ff$il:l l;f#J

J?,A;' ;ll"m***nru::_i !?.iT.yi

ojedinainim pitanjima kako od nacionalnog tako i psteg_ interesa. ,,Antifasisiidkadelatnost uoeiU ;lobodiladkaborba i udelie u antihiflerovskoj sv"t_ koali_ hob." o o,bezbedenje ito stabilnijeg _"a""j-a-""g

ii5'.1?" f#; l: d;l i"dTl d;ffifI";l"x "e,i:"J"gx.l$":T ;':,rkffiT"tl**-.l1'f

nrvan

,IlI zasedanju, osim postojeiih mandata, Ju novrh Tukovodecih funkcija u organima svetske org

Dedijer). tlnija njenog ude5ia podela -- ,,Uhol ie. kao Sto

tr':dffi,:i}:, ""::ili"S: ; ;mtru;lt

rva i o neophodnosti njihove saradrrje, nezavi,snooJ

-"""'; ?;,y;.t&h:

[:1*ffi ;;iffi'"J"tr-'"T*il:1j"'#Jif:

-cL"ii,"""ir.u j^,*"a",r;; :*,:"1'fl?.Xg*:1n,)i*"^_,1-n?^

,*ff T'".ili,i$",,i""5i**3:it "i:::Li:ii:iffi ftrf i"l

'i o"'o,HJ5",liei.T"*$lT ;:ff,lii"i""ff"i,igi"l";?:"

irtr:

"Jr1 rusosta,iia i Triedinietu x

;o weme a posebno po:ije jugoslovenske spoljnti stvaranja i odbrane dnosima i razratlivanje nivou. U ovom forumu )st, teritorjjalni integ?i,snorme etape poklapale m diplornatskom planu. lnosno njene delegacije rm angaZovanoddu i nedicama kadrovske prointeresovanjem Jugosjima su pre svega, bili u Parizu (1947). Na I, ugoslovenska delegacija ni pitanja od globalnog rje neposredne vaZnosti ' u problemima za koje beleZja udeida Jugoslart delegacije neito smadogadaja u zemlji. Jena opitem politidkom debati na III zasodanju da se ublaZe razlike u :5i na miran nadin. tcija ujedinjenih nacija naiaj - na njenoj tridanja Generalne skup5drZava i predstavljena rgoslovenske delegacije leiia i dinamiCne inicioj, a i kasnijoj istoriji slovenskog doprinosa u la i izjava predstavnika od nacionalaog tako i L deiatnost uoCi II svetL antihitlerovskoj koalirbilnijeg medunarnodnog :oda i narodnosti nove sile i pritjiska, imperisu morali jaeati ulbgu r postojanju metlus,obne saradnje, nezavisno od

oblika druitvenog uredenjq, i o neophodrosti mimog i sporazumnog reSavanja spolo'va na demokratskoj i rarmopravnoj osnovi formirali su jugoslovensko poverenje u OUN i obraianje ovom glavnom forumu visestrane diplomatije".t3 Interesantno je da se porast uloge Jugoslavije u OUN nije poklapao s uieliem njenih predstarrnika u rukovodeiim onganima u svetskoj organizaciji. Posle I zasedanja Generalne skup5tine, na kome je.FNRJ bila zastupljena na relatrirrno zadovoljavajuii nadrn u organima OUN, Jugoslavija sve do V zasedanja nije dobila ona prava i duZnosti koje je odekivala s o,bzirom na njene zasluge u stvari Ujedinjenih nacija.?a Na I zasedanju jugoslovenska delegacija zabeleZila je madajniju aktirmost u Ekonomsko-sc,cijab:rom savetu, u koji je izabrana s jednogodiinjim mandatom, od 12. januara do 12. decembra 1946. godine, po6to se Novi Zeland odrekao mesta u njenu korist. (Jugoslovenski predstavnik dr Andrija Stampar bio je potpredsednik ovog tela.) Pored toga, jugoslovenski deJegati udestvovali su takode u: Komitetu za pnogresirmi razvoj medunar.odnog prava i njegovu kodifikaciju (dr Milan Barto5), u SpecljaLnom koa'nritetu za Palestinu (dr JoZa Brilej), u Komitetu za kontrlbucifu (dr Pavle l-rukin), dok je u V komitetu za predsednika bio izabran dr AleS Bebler, a u Sudu medunarodne pravde za su.diju dr Pavle Zoriti(. Na II zasedanju Generalne skupdtine udeBie FNRJ, pored vei postojeiih mandata, bi1'o je upotpunjeno izborima dr JoZe Brileja za potpredsednika V komjtetq i jugoslovenskih predstavnika u pojedine organe Ekonomsko-socijalnog saveta: u Privremeni komitet za socijalno blagcstanje (preilsednik Krista Eordevie - na 3 godjne), u Kornisiju za ljudska prava (Vladislav Ribnikar - na 4 godine), u Komisiju za narkotike (predsednik Stene KraSovec - na 4 godine), u Komitet za stanormiitvo (Dolfe Vogelnik - na 4 godine), u Komitet za transport i komunikacije (Slavko Pezelj - na 4 godiae), i kcnadno, u Savetodarmi komitet za sediSte OUN (Miio Levi). Takode, na II specijalnom zasedanju Generalne sku,pdtine OUN jug:slovenski delegat JoZe ViUan bio je predsednik V komiteta. Na III zasedanju, osim postojeiih mandata, Jugoslavija nije imala novih rukovodedih funkcija u on'ganima svetske organizacije. Na IV zasedanju jugoslovenska delegacija dobila je samo joS jed(predstavnik no novo mesto -- u Po,tJ<omisiji za slobodu informacija Stevan Dedijer). Ulazna linija njenog udelia podela je, kao Sto je wd spomenuto, na V zasedanju. Jugoslavija je tada izabrana za nestalnog dLana Saveta bezbednosti (rpredstavnik dr AleS Bebler) s mandratom od 1. januara do
'' Dr Milari Sahovie, Jug$Laoi,ia i, Ujedinjene nacije, u zbj,rcj, Titooa nisdo i d,elo, Beogra . 1982. 382, ?4Uplkos ,,direktivama" SSSR-a. da se Jugoslavija ,,forsira" za predsedniiko ili potpredsednidko meLeto u Gene.alnoj skupStlni i Ekonornsko-socijalnom savet'u, kao i Zelji same Jugoslavije da se kandiduje za nestalnog alana Savota bezbednosti, ona na I zased,anju nije dobila podxiku. (Iz rukopisnih belezaka Edvard,a Kardelja o jugoslovenskom ..riesiu ma I zasedanju Generalne skupstine, Artxiv CK SKJ, CK KPJ od 14. Inaia 1946. goctine. IIII14.)

a"usii' d;;i 3HfiL.'H1$H: ::Hi #'52,,;*T*[;i,,:'ffi "t,1:]:]ilktdf:i"ttn%{,#:i;{#'"di;ifl"?;$:.r

bodno wede 2ivor u svojoj zemlji onak

r*":,.'.;ptlt{Jsff
vr.zasedanju. porrd postoiei

'l j.:.ff""t,,",5f j,r",r*,piii"kirii" loq.gil

:"lj:,H
iu- ov.ih tinilaca nalazio s,

;:'[:l,"'.Iy"'::"1iT']"01 j: ns;l;l'i#*:i#,f kit"r*?*',!ffiTiY:'i#,"3::i I"l;X"? :111T,t i'*"id;ji;;"i,'fi ,::'il1"'":1-{:'litffi muion" p'o ;"li1ill*n,Jfl ;6:n:*l iil1"il U'-*ffi 3:;ff.ffi'tr"Tl ., "; k99 r,k""".,,,rj""ujlt:'*;fi ^r'$ HJ,X* f i..? Jff X,T*i Tg:1{liii"",5,H J [f .#i*t:ff "d";; 'i:'i,:x'JJi,1i?,:;*:**"n* ; ;ff:T'ifr*:* tilfll,,iflj'n, j]{.lt:iqlt*:"1';.i"-ffi : ti r"la""j.jii'.p*Lr,f#,fT l\l{ i" j"^.i""p--il"r#.itf bile ewopike dr;"u;;;;, j",to "slr:: :ffii,#*.XXl: :-5oT-"- ogiomnog if ii'd.{n'ff poverenja pogyesno jf;"',*Tii,*"nk"g.h.,tx: ilz_r^,:y:C s $*:,!,":;liif#i"Hii
KazaLe,lJrza-visnosj i j slepog kopir;ja isk;

poredtor Je_, ?:s_Ri ocenjivarH.

i#'f T*1?1""*:ln,U*:,:l,;3fi::Xiltii#'J=XJ,lo" "i "..,dsgHlll'Ail;,il,,,s"i""

2. prvi period od 1945. do 1948,

,;:iifiT:':HftJi".;;:::i::lri,yi"o,:.ridea,izovanom

*=fi,f-",ryirr*e"l;s:i:,*ijx*fu il"iLT:*HI '::i:ulr'

*fu -#; #:ii''i:t ffi " x:'#lx f +f "ll**ll'"#:

iftm'::m-{i""."*, |,','u"udelde Jugoslavije u radu OUN j

It,ln*'f?i,,fd:"ffi5;i:.ff; o*"*o dapotpuno sro-

*;#u*ffi-",w,ug.-#,*ffi
se u sredecirn broikama:

sovjetskog iskustva ilJ sovjeh ll:^u?Tuni: n-rie alternati\,.ei svog puta socijallst ^brIo ":ts", y .sxradu sa sopstvenim shvatanjer : rom ,smlslu breba gledatj na izjal.u J. B. prijaretjstv.u. uzijamnoj por tJ"l_uCou"{3 o lI. aprila 1945. godine: im, :i51-om Klm Savezorn jer je 1o u jnteresu ,,wti nase zen ka." elanom 3. istog ugovora stvorena je nie na spoljnopolitidkom planu, Sto je znai nrh nac.ija. (,,Visoke dlanice ugovornice iz. duhu najiskrenije saradlje u svim medun za cilj o,bezbedenjemira i bezbednosti nar

"H:r '"'i:,ff il!#itr j f ff:T,:* iii"'r

:eira n'-a i" go"to" #lit.'"li$'jiir<;;an naserjenih :il1l'XJil*"ii llrjem.g9ro,a

Jahu i vojnu pomoi, posebnou zavrsnim Ylt"u Ylggu u procesupriznanja nove vl.

,,

Ii'#;ff $ifi;

i;iiiiiii;lrii

;li;!iiiir*lj"'"'aro

tiili

iitvi

L'Mates' Nes.,rsfdnos l er.d r9z;t183:ps'"tiie: Strbac, Jugoslaoiiai od,nosi izn u*O *#Uf

**";*?:,fr ,L,:r?,!,itri:i:',*^io j.",#: !F:l:f :f"":f ll!:",:"X,l,ii'* f ::,,"i"l,#;:lf ", rfJH"i?";"1| fiff",ffiT:::ii",":"lil;:" prema: StaD JugoslaDije na jV zaseilc ?; :.rr,

Le mene (dr AleS Bebdalje: res.l 496(V) o slobodi informacija rlenje i razvoj (dr Riu Kornisiju za ljudska um (Milan Ristii). Jugoslavija je dobila :upStini (Sef delegacije uglarmom samo njeni ine i Ekonornsko-socipredstavnik FNRJ potr - RatJ<o Pleii, a u d, koji je bio i izvesma u Ekonomsko-socikupitine, ali tek posle :hoslovadka, pa se ceo 'Iaime, na ovom zaserva atmosfera sporazuirika. FNRJ mogla da - o m ."

8. jednom ldealizovanom je prisla stvaranju naj) na osnovu predratnih ristidkih veza. Osnovrr-r rbra 1941.godine: ,,Mi bo je nametanje svoje ji od nas odekuju porjihovoj oslobodiladkoj stimo da potpuno slo)gaoija je od poaetka bez smatrala da je potrebno ih zemalja (doc. .4'/185, i 1a predlogu Komiteta za FNRJ, ocenila je kao nena plateznih sposobnosti OUN kao i teikoda pred ila ovom povedanlu. Vid,: rvu SSSR-a i nekih druse u slededim brojkarna: 0,300/o 0,3So/a 0,33o/o 0,330/o 0,36{/0 0,431/o 0,4tFh

bodno urede Zivot u svojoj zemlji onako kako oni hode. Nikakvog meSanja u unutrainje stvari drugih drZava!"?6 Jugoslavija je giedala na SSSR kao na ,,prvu zemlju socijalizma", dije su izjave i dela iili u priIog oilju svih potlaienih naciia i klasa - miru i izgradnji socijalizma.T? Politika SSSR-a ocenjivana je, pored toga, u svetlu tek zavr5enog rata, u kome je ova zemlja podnela ogromne ljudske i matrijalne Zrtve u borbi protiv faiizma i bila odludujuii faktor u pobedi nad njim. U spoju ovih dinilaca nalazio se izvor idealizovanognadina mislienja i entuzijaz;rna u Jugoslaviji pri kraju i po zavrsetku II svetskog rata. ,,Moram priznati da srno mi, poput miliona pr.ogresivnih ljudi u svetu, bili uvereni da se potredom socljalistidkog druStvenog poretka u nekoj zemlji moraiu kod takve zernlje iideznuti i sve hegemonis,tidke tendencije za eksptroatacijom dnlgih manjih, odnosno slabije razvijenih zemalja", rekao je Edvard Kardelj u govoru jugoslovenskim iseljenicima u SAD.78 FNRJ je bila ideoloSki opnedeljena za SSSR i ,,svr-stana" u onom smislu Izu kome su to bile ewopske drZave u ,periodu do stvaranja btrokova.Te razi ovog ogromnog poverenja pogresno su shvaieni na Zapadu kao pokazatelji zavisnosti i siepog kopiranja iskustava SSSR-a. Jugoslaviia je irnala i objektivne razloge da veruje u do,bronarnernost SSSR-a. Sovjetski Savez joj je u toku rata pruZio znatnu materijalnu i vojnu pomo6, posebno u zavr5nim opexacijama, i odigrao veoma vainu ulogu u procesu priznanja nove vlade. Pored toga, on je bio jedina velika sila koja je branila jugoslovenske zahteve zt pravednim razgranidenjem zapadnih nacionalnih teritorija s Italijom i Austrijom i waianjem delova naseljenih slovenadkim i hrvatskim stanormidtvom matici zemlji. U posebnoj motivisanosti rukovodstva KPJ za razvijanje odnosa sa SSSR-o,m bllo je, svakako, i ,,realne istovetnosti intresa", pa je preuzirnanje sovjetskog iskustva ili sovjetskih reienja u prilikama kada nije bilo alternative i svog puta socijalistidkih preobraZaja, dinjeno, pre svega, u skladu sa sop,stvenim shvatanjem revoluci'onarnih ciljeva.8o U tom smislu tre,ba gledati na izjar."u J. B. Tita datu prilikom potpisivanja Ugovora o prijateljstr."u, uzajamnoj pomo6i i posleratnoj saradnji sa SSSR-om 11. aprila 1945. godine: ,,Mi smo dvrsto povezani sa Sovjetsoba saveznikim Sal"ezo'rnjer je tro u interesu nade zemlje i u interesrLr ka." Clanom 3. istog ugovora stvorena je osnova za zajednidko istupanje na spoljnopolitiikom planu, Sto je znadilo i u Organizaciji ujedinjenih nacija. (,,Visoke dlanice ugolornice izjavljuju da 6e udestvovati u duhu najiskrenije saradnje u svim medunarodnim akcijama lloje imaju za cilj obezbedenje mira i bezbednosti naroda i da de uneti svoj puni
16Bela knjiga o o,grcsiDtlitn postupcimc rrladq SSSR, Poljske, CehosloDatke, Madd,rslNe,Rumuni,je, Buga$ke i Albdnije prcma Jugoslo,oili, Beograd 1951, 13. 7 Dr Branko Petranovii \ knji.zr lstotijd, Jugosldoije (Beograd 1980, 335) iznosi pretpostavku da su jugoslovenski komunisti pozdravili raspustanje Kominteme kao potvrdu iinjenice da su njene dlanice, kornunistidke partije izrasle u samostal'ne i nezavisne ainioce boDbe u nacionalnim okvirima. 73Cit. prema: Stao Jugoslaoije nq lV zosed,anju OUN, Beograd 1950, 16. D Vid. opsimije: L.Mates, Nesvrstdnost, teoriia i saorernena preksa. Beograd 1970, 183. i0 Dr C. S !bac, zemalid, BeoJugosl(Lpi,jd,i od,nosi, azneilu sociialistiikih grad 19?5,63.

enja ovih ciljeva."sr) Istina, iugoslovenska strana je la ovo ,,udesie": s njene strane je tokom 1946. i 1947, varanje regi,onalnog sistema bezbednosti u Istodnoj .ra ugovor sa SSSR-om, FNRJ je sklopila slidne ugoehoslovatkorn i Albanijom maja i jula 1946. godine, .ovemrbrai decembra 1947. godine, s Bugarskom, Maorn ftao s biv5im neprijateljskim silama). Ovim ugor konvenciia o kulturnoj, ekonomskoj i tehniikoj saje uspostavila raznovrsne oblike razmene i komuniio on] onijentaciju na V kongresu KPJ sledeii,rn reCK KPJ ,i paSe vlade poslije oslobodenja naie zeme politike bila je bai u tome da se Jugoslavija Sto ekonomski tako i politidki i kulturno sa Sovietskim ra narodne demokratije. Stvaranje paktova o prijaj pomodi, svestrana saradnja i stvaranje raznih ekolovora - bilo je na naiu inicijativu i na to nas niko pravo zalo Sto su ovi ugovori potpisani bez saglasrvo skla4ranje nije znadilo i pr"etvaranje Jugoslavije itaciju sovjetskog iskustva. Jugoslavija je ostala onoitnim pitanjima spoljne i unutra5nje politike koliko la za potre no. Interesantno je da je u Ekspozeu o ;oslavije J. B. Tito istakao u Narodnoj skup5tini ovu dljeva kao 3to su bili udw5ienje mira u svetu (vrhovi obezbedenjeostvarenja jugoslovanskih nacionalnih vanjem pre svega kulturnih, pa tek onda poLitidkih s ,,bratskim nam slovenskim narodima na delu sa r, a i ostalim zemljama"83,dok ved sledeie godine, u :polititkih principa nije bilo eksplicitnog pozivanja ro: ,,Jugoslavija ie ostati dosljedna dana5njoj liniji u tici, vjerna borbi za uivriiivanje mira i tijesne suljama koje tu saradnju prihvataju."& r nezavisnosti, samostalnosti, s.rverenoj jednakosti, {ji za saradnjom sa svim zemljama sveta dinili su le politike u celokupnom posmatranorn periodu, bez i ideoloiko-politiiku vezanost Jugoslavije za SSSR
) o'r'aj ugovor kao ,,akt koji smo potpisali da ibismo se osi;ualnosti u budiudnosti", Vid. govor u Zagrebu od 21. maja Cooori i, alanci, t, l, Zagreb 1959, str. 2?1, a za tekst ugovora FNRJ, Zbirkd. DSIP-o, 1945. br. 6. GoDori zveltaja CK KPJ na V Longresu KPJ, J. B. Tilo, 118. 1946. Ekspoze o spoljnoj politi.i ]i'NnJ od 31. marto, 1947 godine, reb 1959, 28. Lju o periodu ,,vezanosti" za SSSR ne bi se trebalo rukovonacijarna iti pisaniem itampe. Naime. iugoslovenska ltarnpa 1949. godine dzgledala je kao naglaseno vezana za SSSR na om planu. Na prvim stranicama Sta,mpe donosili su se godilaca. pazlj,ivo su beletena zbivanja u SSSR-u, kulturni doe. S druge strane, svi relevantni dokumenti od vedeg znaCK KPJ, Politbiroa) govore o nezavisnom, samostalnom, a

Ovakav politldki istup bio je moguC, kao Sto sebnosti. unutra5njeg razvitka na novirn osnovag)a: zahvaljujuii origina nosti jugoslovenske revolucije. sto je prema marksistidkorn shvatanju spoljna polit proizr.rcd unutra6nje, tako je i ova druga bila uslor riodu do raskida sa SSSR-om, kada su mnogi aspek bili modelirani prema sovjetskom uzorku, borba : prava na spolj nopolitiikorn planu pruZila je mnog porudila da se treba osloniti pre svega na sopstver koju je Jugcslavija pokazala u borbi za priznanje lobodiladke borbe na drZatrnom, nacionalnom i terito guiila joj je da se ioB odl,udnije suprotstavi svakoj pr nositi i samostalnosti. Ili, kao Sto je nekao Kardelj: ,,Uobidajeno je rr litika odraz unutrainje. Medutim, i obrnuto je tai irna odredene posledice i na unutralnji druitveni i sludaju Jugoslavije povezanost s istoinoerrm6rskim sa SSSR-om, nesumnjivo je imala znatnih negatirm untrtrainji razvitak, dok su raskid s jednostranom, ranje prema svetu poziliwro delovali na razvoj den vota i na razradu humanistidkog koncepta socijalizr prwo je odredilo uii, zatvoreniji i nedovoljno elastir litidkog ponadanja, dok je drugi omoguiio rethu i dinstvenu ulogu Jugoslax/ije u procesu stvaxanJa tr i uop5te u medunarodnim odnosima, kreirajuii u tr tiva, dinilaca i tokova koji se zovu ,,dva perioda" sl tacije FNRJ. Josi,p Broz Tiio je viSe puta isticao nezavisn vije, insistirajuii na poselbnosti razvitka pojedinih samostalnost. U govol"u u oslobodenom Beograd,u 2 dine rekao je: ,,Ne6erno viSe da budemo djetja lopl kusurivanje", i ,,Nedemo viie da budemo zavisni ni ' pisalo."8? I dok srl s na ideolodkom, kulturnom i b jedinstvo, i saradnja ivakom prilikom naglaiavali u s t v a r n o s t i .p r i r . ' S a v a n j uu n u t r a s n i i h p r o b l e m a

ponel(ad i krititki intoniranom stavu jugoslovenskog luko ritet izmedu ideja politickog vrha i Slampe u naeinu lruoln celokupnoj istoriji socijalistiake Jugoslavije. Razlog tome-b: SSSR-a prema Jugoslaviji, odnosno razni oblici vrlo ialril ideolo$kog i kultumog povezivanja istoinoevropskih diava SSsR-om. Razne sovjetske sluibe u zemlji, a posebno p!e( torrnativnog biroa nastojau su veoma uporno da nameln! Ito vedi broj ilanaka sovietskih autora ili sovjetskih viden je iugoslove;sko mkovoditvo popustalo sovjetskim pritiscifi o!rcm planu, smatrajudi ga opravdano manje znadainim od. kog pritiska, mada posledice obavestavanja u duhu nagla! v skog prijateljstva niju bile za potcen.iivanje. ove dinJeh vidu kada se, posmatrajuai jugoslovensku Stampu iz tog ! slovenskoi sDolinoi i unur"asnio:i politjci i izvlade pojedini 36E: Ka;d;l j, sociializan' i ror. Beograd 1960. l? " J. B. Tito, Jltgoskloiia u borbi za nezdoisrlost 1 19?7. 13-14.

ugoslovenska strana je je tolrorn 1946.i 1947. :ezbednosti u Istodnoj je sklopila slidne ugoja i jula 1946. godine, ine, s Bugarskom, Maim silama). Ovim ugo,omskoj i tehnidkoj sake razmene i komuniresu KPJ sledeii,rn reoslobodenja nade zemda se Jugoslavija Sto <ultumo sa Sovjetskim anj paktova o prijastvaranje ramiih ekojatir,rr i na to nas niko i potpisani bez saglasrr"eivaranje Jugoslavije pslavija je ostala onotra5nje politike koliko e da je u Ekspozeu o {arodnoj skup5tini ol'u e mira u svetu (vrhovrslov,gnskihnacionalnih pa tek onda poLitidkih narodima na delu sa vei sledeie godine, u eksplicitnog pozivanja :dna danainjoj liniji u Lnje mira i tijesne su^ i,, '!84

suverenoj jednakosti, nliama sveta dinili su natranorn periodu, bez Jugoslavije za SSSR
]otpisali da bismo se osi: u Zagrebu od 21. maja Ir. 271, a za tekst ugovora <PJ, J. B. Ti\o, Gooori

Ovakav potitidki isturp bio je mogu6, kao 5to je reiero, zbog posebnosti unutra5njeg razvitka na novirn osnovama nastalirn u NOR-u i zahvaljuju6i originalnosti jugoslovenske revolucije. Ali isto onako kao 6to je prema marksistidkorn shvatanju spoljna politika u krajnjoj tiniji proizvod unutrainje, tako je i ova druga bila uslovljena prvom. U peiiodu do raskida sa SSSR-om, kada su mnogi aspekti unutrainjeg z.ivota bili modelirani prema sovjetskom uzorku, borba za ostvarenje svojih prava na spol.jnopolitidkorn planu pr-uZi1aje mnogo goa'kog.iskustva i bonudila da- ss treba osloniti pre svega na sopstvene snage.e Odludnost koju ie Jugoslavija pokazaia u borbi za prizrlanje tekovina narodnooslobodiladke bor e na driarmom, nacionalrrom i teritorijalnom planu omoguiila joj je da se ios odlmdnije suprotstavi svakoj piretnji njenoi nezavisnosti i samostalnosti. Ili, kao lto je rckao Kardelj: ,,Uotridajeno je reii da je spoljna politika odraz unutra nje. Medutim, i obrnuto je tadno: spoljna politika ima odredene posledice i na unutra5nji dru5tveni i politidki razvoj." U sluiaju Jugoslavije povezanost s istodnoe"ropskim zemljama, posebno sa SSSR-om, nesumnjivo je imala znatnih negatilarih posledica na njen untrtra5nji rantltak, dok su raskid s jednostranom orijentacijom i otvaranje prema svetu pozitirrno delovali na razvoj demokratskih oblika Zivota i na razradu humanistiikog koncepta socijalizma. I opet, povratno, prvo ie odredilo uZi, zatvoreniji i nedovoljno elastidan nadia spoljnopoiitidko'g ponasanja, dok je d-rugi omoguiio retku i po mnogo demu jedinstvenu ulogu Jugoslavije u procesu stvaranja pokreta neswstanosti i uop3te u medunarodnim odnosima, kreirajuii u tom wemenu niz motiva, dinilaca i tokova koji se zorru ,dva perioda" spoljnopolitidke orjentaci_jeFNRJ. Josi,p Broz Tito je viSe puta isticao nezavisni duh nove Jugoslavije, insistirajufi na posebnosti razvitka pojedinih zemalja i pravu rur samostalnost. U govoru u oslobodenom Beogradu 27. oktobra 1944. godine rekao je: ,,Nedemo vi5e da budemo djeija lopta ili moneta za potkusu,r'ivanje", i ,,Nedemo vi5e da budemo zavisni ni od koga, ma Sta se pisalo."8? I dok stl se na ideolcdkom, kulturnom i propagandnom planu svakorn prilikom nagla6avali jedinstvo, saradnja i bratstvo sa SSSR-om, u stvarnosti, pri redavanju unutradnjih problema sistema u susretu s
poqekad i kritiiki intoniranom stavu jugoslovenskog rukovodstva. Ovakav disparitet izmedu ideja politidkog vrha i itampe u nadinu infornisanja iedilstven ie u celokupnoj istoriji socijalistidke Jugoslavije. Razlog tome bila je, naravno, politika SSSR-a proma Jugoslaviji, odnosno razni oblici vrlo jakih pritisaka u pravcima ideoloskog i kultumog povezivanja istodnoevlopskih drzava s drzavom - maticom SSSR-om. Razne sovjetske sluzbe u zemlji, a posebno pred,stavnjci sovjetskog Informativnog biroa nastojali su veoma uporno da nametnu jr.rrgoslovenskoj ltampi lto vedi bloj dlanaka sovjetskih autora ili sovjetskih videnja problema, Izgleda da ie jugoslovensko rurkovodstvo popustalo sovjetskim pritiscima nesto vise w)ravo na ovom planu, smatrajudi ga opravdano manie znaEajnim od ekonomskog iU politidkog pritiska, mada poisledice obaveBtavanja u d rhu naglaBenog sovjetsko-jugoslovi,-|]skog prijateljstva nGu bile za potcenjivanje. Ove dinienice po,trebno je imati u vidu kada se, posmatrajudi jugoslovensku Stampu iz tog vlemena, govoxi o jugopolitici i izvlade pojedini zakljudct. siovenskoi spoljnoj i utlutrainjoj 36E. Kardel j, Socijd.liza.n i rat, Beogtad, 1960, 1?7. t J. B. Tito, Jugosldbiia u botbi za nezaoisnost i nesotstarTost, saraievo 1977, t3-t4.

)d 31, marta 1947. godine, ne bi se trebalo rukovome. jrlgoslovenska starnpa aseno vezana za SSSR na ta,rnpe donosili su se goa u SSSR-u, kulturni dodokumenti od veieg znazavisnom, samostatlom, a

etnim zadacimaobnove, kolektivizacije, izgradnje priwede, kao i rpanjima na medunarodnomplanu, slzreviia siest o nuznosti 1e canja od sovjetskog modelaiocijaliz".,u " .f.i"a"' ." i,prr.rur,,_ rama. Ta svest je izraZenau Titovom aa"t" dielokratije ,g"m"qi tipa" iz 1946. godine: ,, ,,. put za postignuietog" ""lti"',," ^o" roze biti u svim zemliama isti kak;; j; ffieleli u ver*o; -onakav podtavljari ovo pitanje oog-rLii,--bito ui ,,"_ T:J<:j. Tvoryf U.i., istidki i nediialekiiiki. Ti nute_vtmogu ir""tT ;;;g. Za;eanidhn Lih tadaka i imaju ih, ali specifidni ;ilt-i;;;;&" ,,fr,ro.,.,1"g zem1.li opredjeljuje i specifidnostp";^; I:.1 lllPl fr"rig.,,re" i
ledinstveno istupanje sa_ SSSR_omu spoljnoj politici biio ie od vi_ znataja za jugosloverxke interese zbig *.rn. ,"t"g;iih odnosa -podr.re;, eznicima na Zspadu. Celokupna_sifua"ilu ,r. o.ro_ ao_ je. do zakljudka da r.rpravo ir,?ul1gu h"uri gf.-.." #ltnJa -Mirowroj ",_.. ne_ 'sti i suvpreniteru Jugosravije. Na puriru tofii"r"n""rTi

sruraj^u, kiokod iT:",H"? SHffT$.;'i:"?i;,ll.5i,H,",i"om

" rt vetike sit donele su odluku da znatan deo 1rgolslo;u;ku """io_ teritorije (Gorica, Benedka Slovenija, Kanalskj E ii"",'il?te i p"_ 'ipadne^Italiji., JugosJaviji su ustupljeni .u*o-au"-iJil i a'afmatin_ trvr. Ol ostalog dela sporne teitti:rife ;;;";;; .i"'"sid _ sr._ teritorija Trsta sa dve ione _ ,,A,' I ,,e; ;"J biit#L"_ameri6dnosno jugoslovenskorn vojnom upravom. Tome je potrebno do_ r- su zapadne sile. pored ograniiavanja jrgo"lorru,j*ii;" rreva. v-eoma nepovoljno tretirale problem"i"g*f""""if.ifr to'.irn"iior_ -r,u- r*pri"_ restitucije jugosJovenskog plo*,o! p"rLu -ralnifi O,_ulru ,^i.:i?"k" . rly:nikoq zlata .i odbijale. jzrudivanje ztoeinica. Sva ova suivezana za. borbu jugoslovnskih naroda u tek zawsenom ^ou-anJrhovo. a nezadovoljavanje primljeno u zemlii k o Je G.rr" ,, "su interese 1at<oaepoveti .Jugoslavije. BivSi saveznici ]lL-p-l*.- I ovaj snaZnipsiholoiki priiisak, prueu" ". j""rrr^r'Jduir"ir,r"

g{l i".p Jugostaviju cenjiatno pih;j" bji"';;;s."ni#nju

Ovo odbijanje-, povezano s razbuka. 1u.8e koj i podnikom akcijama komunistidkih r,neispomenuto ude5Cena osnivadkom sa ca - septembra 194?. godines dovelo ie nim zemljama Ewope i sa SAD u kriil Dve razlidjte politike prema Juoos komenlarisane su wlo o6tr.o, odnosno-ve Iateralnih odnosa, ali njihovo postoianie cija retko je isticano u pfvi ptan. S;bzir\ godine.nije imala razloga da povoljno 1 cije koje ryr je se neposredno ticale,'ovai i vizionarsai stav jugoslovenske spoljne I weme kada je Sef sovjetske delesaciie I I'rS.iti opredeljenje iznedu dve ,,f undamt da je ,,svaki neutralan stav dvosmislen i Za Jug-oslaviju Organizacija ujedin. . pe,riodu zao6,Lrav.nja hladnog rata jedin dj.ialoga i saradnje dveju suprotnih str: svel-skog mfa i tuibinu na kojoj je mog doza o jektirmosti i nepristrasnosii u ri m.a. Ne treba zaboraviti da je jugoslover s Informbiroom predlagala <ia se u ovom jaleljski, onda barem normalnie2 odnosi s lo5kog tabora.

j"i,"ilHiJ:*:ilfl ,,:ll,l;:: 1::."?xxx't?TlTLj;i":iliil'r jugoslovenske a'padali osrdelatnrtr" ,iotinaca riiirriii.ril" i st"-

"" m-_gTanicamai krajnje nepovoljnim ekonomskirn p"il?L_" ""1"O ogranleene razJuene s istodnoevropskjm drzavama, krl_,r,rruo aranjern ameridkih voinih aviona na-d Ateaom av!uita'i"d+6. go_ 'ilikom njihovog nedozvoljenog pr"t"-t""j; ;;!;"lii.i"r."" t""ito_ ,os.le njza povreda iugoslovenskogvazduSnog pristora. kT"*9g pogledu iugostovenske opredetjenosrr li:11, .ispi_tau s ^ltu$"io". lediSta Zapada imalo je jugosiovensko odbijanje po_ ptembra J947. godine (povezanos pozivom na KonferenciJu svih ih zemalja u Paa"izu),dime je ona, prema merilima Zapada, der preila na stranu SSSR-a. einjenica da je .jugoslovenska vlaaa dluku da ne udestr,'uje u ovom programu sasvim nezavisno, bez cije sa sovjetskom vladom, tada je shvaiena u doslormorn smjs_
iofttunist, b!:. 2, 1946, 1.

Poljska je Zelela da prlhvafi o\,'u pomod : . mi5ijenja sa sovjets&e srtrane; Cehoslovadka ju zatim "morala da je se odrekne. " Formiranje Informbiroa sledilo je nepos . rovog plana. \ GAOR|1946/rr. str. 841. " Borba 1. 194?, coDor Aleia Beble " potitika, aprili jun 29, 1948. Cooot A, Beblen 1948.i^o: V kongres KpJ. izoestaji i reletati, Beo j. O naioJ spotjnoj polnic _ _" E, Kardel prf_ fl sftom,_-interyju dopisniku Nilrjork To.jnsa od socijolistiELe izgtddnje, Beograd I9b4. 381.

. _U ovom periodu Jugoslavija je glas r uvek. zajedno i u skladu sa SSSR-om,r re,zultat povladivanja ili prethodnog dq SSSR i istotnoewopske zemt5e - l,sav" objasnio ,,vezivanje" FNRJ za SSSR u sv dima: ..U ranijim svojim istupanjima i Jugoslavija je u vedini sludajeva podrZav po.ied-inim pitanjima zbog loga Si,oje b.i vez dnsledno spr.ovoditi politiku rar.'nopra -unutraSnje i_nemesanjau stvari drugiir d vlada se kasnije na sopstvenom iskustvu ne drZi gomjih principa. Time se jedino Jugoslavije po pojedinim konkretrrim pit stoje u glasanju izmeclu nje i istodnog blol t' Polttlkq, 10. Jul 194?.

;gradnje privrede, kao i ala je svest o nuZnosti r skladu sa sops,tvenim <u,,Temeiji demolcratije nuce toga cilja ne mora rv je obiljeien u velikoj dogmatski, bilo bi nemati mnogo zajedlidkih i karakter unutrainjeg ost puta za postignude i :tnom sluiaju, kao kod
83

oj politici bilo je od vimma zategnutih odnosa na ovom podruiju do)lazi glavna pretnja ne:j konferencij i u Parizu lilo razgranidenj e s Itaeo j ugoslovenske nacioLlska dolina, TrZi6 i Deno deo Iske i dalmatinvorena je STT - Slo'' pod britarsko-ameridTome je potnebno dogoslovenskih teritorijaljugoslovenskih reparalrrog parka na Dunavu tnih zlodinaca. Sva ova raroda u tek zawSenom u zemlji kao udarac za /eznici su takode poveli krajnje nepovoljan na'u5tveno-politidke reforl raca Mihajloviia i Ste'ojnom zateghutosdu na rmskim prilikama usled , drZavama, kulminirao :dom avgusta 1946. goa j ugostrovensketeritolg prostora. renske opredeljenosti s dbijanje Mar.ialove pon na Konferenciju svih r merilima Zapada, deie jugoslovenska vlada r sasvim nezavisno, bez ena u doslownorn smis-

lu.s Ovo od,bijanje, povezano s razbuliitavanjem gradarxkog rata u Grtkoj i podnikorn akcijama komunistidkih partija u Zapa noj Ewopi uz v,e6 spomenuto ude56e na osnivadkom sastanku Informbiroa istog meseca - septembra 1947. godines dovelo je jugoslovenske odnose sa zapadnim zemljama Evmpe i sa SAD u krajnje nepovoljnu perspektivu. Dve razlidite politike prema Jugoslaviji, ona Istoka i ona Zapada komentarisane su vr1o o6ho, odnosno veoma blagonaklono na ni."'r:u bilateralnih odnosa, ali njihovo postojanje u Organizaciji ujedinjenih nacija retko je isticano u prvi plan. S obzirom na to da FNRJ sve do 1949. godine nije imala razloga da povolj'no prima odluke svetske organizacije koje su je se neposredno ticale, ovakav stav pokazuje iztizelno neo i vizionarski stav jugoslovenske spoljne politike prema OUN. (Sve to u rreme kada je Sef sovjetske delegacij Molotov govorio da s mora izw3iti opredeljenje izrnedu dve ,,fundamentalne politidke orijentacije" i da ie ,,svaki neutralan stav dvosmislen i neoportun".er Za Jugoslaviju Organizacija ujedinjenih nacija pred,stavljala je u peniodu zaodtravanja hladnog rata jedinu moguinost za uspostavljanje diialoga i saradnje dveju sruprotnih strana, uravnoteZavajuii element svetskog mira i tribinu na kojoj je mogla dodi do izraZaja bar izvesna doza objektir,rrosti i nepristrasnosti u reiavanju medunarodnih proble. m.a. Ne treba zaboraviti da je jugoslovenska delegacija, joB pre raskida s Informbiroom predlagala da s-e u ovom forumu uspostave ako ne prijateljski, _onda barem normalnie2 odnosi sa zemljama iz supnotnog idlolo5kog tabora. U ovom periodu Jugoslavija ie glasala u OUN prete2no, mada ne i uvek, zajedno i u skladu sa SSSR-om, ali ta saglasnost nije bila toliko rezultat povladivanja ili prethodnog dogovora kollko uverenja da su SSSR i istodnoewopske zemlje - ,,savest OUN".ts Edvard Kardelj je objasnio ,,vezivanje" tr'NRJ za SSSR u svetskoj organizaciji slede6im redima: ,,U ranijim svpjim istupanjima i glasanjima na zasedanju OUN Jugoslavija je u vedini slutajeva podrZavala stav Sovjetskog Saveza po Poiedinim pitanjima zbog ioga ito je bila uverena da ie Sovietski Savez dosledno sprnvoditi politilnu ramopravnosti, poitovanja suvereniteta i _nemedanjau unutradnj'e stvari drugih drZava. Medutim, jugoslovenska vlada se kasnije na sopstvenom iskustvu uverila da se soqetska vlada ne drZi gornjih principa. Time se jedino mogu tumaditi lzmenjeni stav Jugosl,avije po pojedinim konkrlefurirn pitnjima kao i razlike koje postoje u glasanju izmetlu nje i istoEnog bloka.,,s e Poli,tl.ks,, 10, jul 194?. Poliska je -Zelela da prihv-atiovu pomoCI odb a ju je tek posle negativlog .,,. misljenja sa sovjetskestrane; Cehoslovadka ju je prim a bez konsultactje, ali j6 zatim morala da ie se odrekne. s Formiranie Informblroa sledilo je neposredno po.sle proklamovanja Margalovog plana, " GAOR/1946/ , str. AAL. l, aprila 194?, Gouor AleEd, Bebtera u Ndrod,noj skupiti,ni,. :qolbq e3 Politika,29, ju! 1948. GoDot A. Beblera na V kongrlesu Xel oa zt. iuna .-.1948,j "ui V kongres KPJ. izDe|Laji i relerari, Beograd 194g. O naqoj spoljnoJ politicl u Dezi sd soojetskiltr dgiesiDnina - _'f E. Kardelj, pritiskon, intervju dopisniku Niuiork Tajn'rsa od 1. oktobra 1949. v, probleiri na\e socijd li sti t ke izgt ad.nj e, Beograd 19b4, Ael.

rajednitkim istupanjima jugoslovenske delegaeije 6a sovjetskom delegacijama zemalja narodne demokratije (Poljska, Cehoslokrajinska i Bjeloruska SSR), posebno krajem 1947. i potetkom ine, bilo je svojevrsne ,,refleksne zakonitosti". Naime, isto onaje sovjetsko-ameridki antagonizam u hladnorn ratu zahvatio ,ekt medunarodnih odnosa, tako ni OUN nisu mogle biti po5terbzirom na to da su se iza svakog sukoba ili spora autornatski : supersile i da je ovo podvajanje imalo tendenciju proiirivanja drZava zavisnih ili prijateljski raspoloZenih prema nekoj od ska organizacija je takode podela da odraZava polarizaciju kod ojedinadnog pr,oiblema na svom dnermorn redu. Red je bila o rem problemu, od tzv. ,,automatske" vedine SAD ili zlourpotre' od strane SSSR-a. OUN su u hladnom ratu postale bstruruzdav,anja" komunizma za SAD, a propagandna triLrina za rko je uspeh ovih razliditih poLitika doveo do slabljenja orga:be 'N. velike sile su se trudi-Ie da ivrtce poveZu svoje sledbenike Osim manjih izuzetaka, medu kojima je jugoslovenski po1ljiv, nezavisne snage u OUN praktidno nisu postojale pre korta.es Ovo je na slidan nadin objasnio JoZe Vilfan u govoru u tu Generalne skup5ti,ne od 11. oktobra 1949. godine: ,,Jugoslorverenje u SSSR bilo je ogrornno i neizrnerno, Jugoslovenska vi odalTro oseiala mnoge te5koie u jugoslovensko-sovjetskim mnoge nepravilnosti SSSR-a u odnosu na Jugoslaviju. Mevenenie Jug,oslavije u sssR bilo je tako veliko da smo mi na pravilnosti gledali kao na priwemeno, prolazno stanje. U duhu enog poverenja Jugoslavije prema SSSR-u, mi srno se nadah sve tSkode u jugoslovensko-sovjetskim odnosima i nepravilnoa re5iti i zato ta pitanja nismo iznosili pred meelunanodni fo(os torne, u veiini bitnih nadel::rih pitanja od dalekoseZnog znaedunarodnu politiku, kao Sto su bili, na primer, problem izbeg;tinsko pitanje, tehnidka pomoi i finansiranje nerazvijenih zeloslovenska delegacija je zauzimala one stavove koje ie Fmatbnim distancturajudise od mGljenja SSSR-a. Tribina OUN bila a ,,laboratorija" za definisanje, razradu i primenu spoljnopolieva i isticanj svesti o polozaju u svetskoj zajednici. U njoj je mka s4roljna politlka ima),a najveii manevarski pr"ostoa:: suoden problemima i jo6 nerazradenim sistemom, ona je bila slobodluje bez unaprod priprernljenih stavova i dvrstih instrukcija. ,rspeini spoljnopolitiiki potezi mogli da neposredno i brzo doraZaja, 6to se i pokazalo u svim pitanjima oko kojih nije bio prethodni dogolor ili unapred zauzet stav driava narodne de:vom od posrnatranih perioda - u weme poverenja u,,prvu cijalirna", svetsl<a organizacija sagledavana je u FNRJ kao s velikim potencijalnim moguinostima, ali i s izvesnim ne_
.: Leom Go!denker, Internati,ono,L Otgd.niza.tion and. tke CoLd, Tational journa,I, ,,Canaalian Institute of International Aflairs", vol. IV, itiko. 12. oktobar 1949.

dostacima. Ova ocena prolzlaziJa je iz uveren. -* sastavu i nadinu odluiivania, neposredn" ratsku manjinu,' i ,dmperiialisti,lku v;tin$ narodne demokrat{e na eelu sa SSSR_om, izr resi',ne struje - tj. koncepcij" o a"rno[.i guranju mlra na osnol,u ravtropravnosti svih ljeg sto moZe da_se ponudi ""- pt""" *"a"o iina, uglar,'nom kapitalistiikih a"Zr*, p""a* ment,,imperijalistidke,, orilentaciie, osriovai nopravnosli slabijih i siromainijili zemalja.'i madenje ove Seme. karakberistitiru "u .o"i"Li vre.i'nena. imalo je daleko blaZi smisao. ".ter je od strane ;'rrgoutov*"i.oe ]1a" yp-otre'b]liy_an legacije u OUN sarno u veo,rna "ut*iprillfi nih napada na nacionalni pono" i .rrr,ru"unjiu su_JugostovenskapolitiJra i Slampa komenta jednog.snaZnog veiinskog bloka. kojj ie pos vtne Zeteo da nametne 1ek oslobodenoi zeml. nasanja. negirajuai njen poZrtvovani d"oorino savaiue_ida spredi pomoi. podrsku i uticai S crma rdeoloskog i praktidTrog cilia _ izeraiLni "s eiti da teo-rijsko obeleZje iugostovenste .oto. u.zacerku -h.ladnograta. nije ukljudivalo idr min u Sirckoj upotrebd kod svih udesnika u svugde u svetu govorilo o blokor,rskom sws1 i ..kom.unjst iikom'' laboru. Jugoslavija je odt hva.ti ideoloSki rascep kao razlog za piOu"i"rri" rilsKa preokupacija njene spoljne politike koiu tekstu skoro svih javnih izjava i strudnih ilana nJe davanja zradaja ideoloSkomiiniocu bil,ne radrje na svetskom nivou i prihvatanje podele mokratski deo. Prema ovom ihvataniri, pilsutn ranom periodu (od 1958.ponegdei do 19b5.god ".i.1$.?\ i !.apad. kapftatisridki i socijalistidti , srrol{e' i ..demokralske, snage.Jedne i druge p koJ driavi. s_[im Sto su. naravno. poslednJe'c fazajq _-u SSSR-u i zemljama narodne demokr re vazrta u ocenjivanju op,SterarmoteZe odnos nrh nacija. Ovakav ,,ublaZeni,, pogled na hladr venskog uverenja u moguinost zajednidkog p( radnle izmedu dr,raju suprotnih grupacija &Za, vao od pojednostavljene podele- sveta kal<vu -I*.,

od

cond, B_eograd 1948/3, str. 15, iLi stededi citat: ,:r.ranas u svijotu postoje dva -[ronta: ia]ro maloL .. ulaiislidkih huskada, i ogrornan Iront naroda svim z prrpadaju... . . Sovjslski savez. .., Jugoslavija, u poljska, gar$<a. Albariija. demokratske snage crdk;. Madarske. na vecina naroda Amerike. Englqske, Francu-ske i lta. sano u .hjvropi vei u iilavom s\rjjetu... (J. B. Tito (ant1B;

na prlmer, A. B e b I e r, Dae linije

delegacije sa sovjetskom rkratije (Poljska, Cehoslokrajem 1947. i podetkom rnitosti". Naime, isto ona.l hladnom ratu zahvatio JN njsu mogle biti po5te.koba ili spora autornatski Llo tendenciju proiirlvalja oloZenih prema nekoj od odraZava polarizaciju kod nom redu. Rei je bila o veiine SAD ili zloupotrelnom ratu postale irstruprr:rpagandna hibina za doveo do slabljenja orga: poveZu svoje sledhenike jima je jugoslovenski pono nisu postojale pre kor Joie Vilfan u govoru u a 1949. godine: ,,Jugosloneizrnerno. Jugoslovenska jugoslovensko-sovjetskim rosu na Jugoslaviju. Meako veliko da smo mi na , prolazno stanje. U duhu SSR-u, mi srno se nadah m odnosima i nepravilnorili pred medunarodni fornja od dalekoseLnag zr:a.ra primer, problem izbegursiranje nerazvijenih zene stavove koje je pmatISSR-a. Tribina OUN bitra Iu i primenu spoljnopolirtskoj zajednici. U njoj je .anevarski prostor: suode3mom, orul je bila slobodova i dvrstih instrukcija. la nepoeredno i brzo domjima oko kojih nije bio stav drZava narodne derreme poverenja u ,,prvu rdavana je u FNRJ kao ma, a1i i s izvesnim neOrga.ni4ation and, the CoId .ternational Aff,airs',, vol IV,

doatacima. Oy.l *li proizlazil,a je iz uverenja da OUN, po samom svom sas$fir i naiinu odludivania, neposredno odraZava podelu na ,,demok_ m:njilu" jatis' idku_ veiinu,,. Manjina. oa"o."o' ,"*1i" i. ,.dmperi Ials\u . narodne demottratij-e na eelu sa SSSR-om, izgledale str kao nosioci pro!_ resi'l,rre struje - tj. konoepcija o demokratJkom ureden;u sveta i osi_ guranju mina na osno\.'u ra.rnopnarmosti svih drZava dakle, onog najbo_ ljeg Sto moZe du,.u.p:lygi na planu medunarodnih odnosa, dof, je"ve_ cma. ugta\.nom kapitalistiikih drZava, predstavljala konzervati i,rri ele_ ment ,,imprijalistidke,, orijentacije, osnovan na nejednakosti i nerav_ nop-rawtosti slabijih i siromaSnijih zemalja. Medutim, jugoslovensko tu_ "i "publicistiku ma enje ove Seme, karakterjstidne za sovjelsku teoriju tog vrmena, imalo je daleko blaZi smisao. Termiin ,,iirperilat:sfieka veell na" upotreb-ljav_an je od strane jt.rgoslovenskogrut<ovoaitva u zemlji de_ i legacije u OUN sarno u veoma rettr<im priliiama, i to povodom direkt_ nih napada na bi se reii da _nacionalni ponos i suverenitet FNRJ. Mogto "svega su- jugosloverxka politika i. Stampa komentarisale pre prisllstvo jednog snaZnog veiinskog bloka, koji je posle pobeie nad iilama Oso_ vine Zeleo da nametne tek oslobodenoj zemlji drugi naiin Zivota po_ i

::i:l.tl; ga,spreei l:gi::l_ff poyroi, .-ljgn.rozrlv-qvani savaluct podriku i uticai SSSR_a u svim bitnim obli_ praktidno citja _ izgnadnje socijatizma. VaZno je uo_ .i :]Tr,lo"^:]:6f:q ctrl (ra ovo teo_rtJsko obelezie lugoslovenske spoljne politiJ<e, nastaio jos svih uiesnika u sukobu. U r,reme i<ada se svugde u . svetu g-ovonilo o blokovskom swstavaniu i ,,demokratskom,; i ,,kom-unistidkom" taborlu, Jugoslavija" je odbiiala'u potpunosti da pri_ hvati ideolo5ki rascep kao razlog za podvaianie iveta. Oaatte glarma i ieo_ rijska prmkupacija njene spollne poiitike'koj" 1u *ogt i; pron"a6i u pod_ tel<sfu skoro svih iavnih izjavi i simdnih. daiaka iz lEj wemena: oObiJ.a_ nje davanja znadaja idmloSkom iiniocu bitne kornpon?nte za prekid sa_ rad,nje, svelskom nivou i prihvalanje pode)en" ir,r. ,""f."ionarnj 1q i de_ m,oKratstlt deo. prema ovom sh_vatanju,pris,utnom u celokupnom posmat_ ranom periodiu(od 1953.,ponogde i do 19b5.godine),svet se niie razdvalao "1_.k19k I ?apad, kapitati,stidlii i socilarisfidEi sis;;;, ;;;" ,,irnrperijati,,demokraiiske', snage. Jedne i d.ruge postojaie "u upo,redo u sva_ 1t]9k.,_f KoJ o1za""Tr' s trirn sto su, naravno, poslednje dolaz e daleko vise do iz:azaj1.,u SSSR-u i zemljama narodlne demokratijelt Ista- podela takode

doprinosu m"inurli borbi i poiu-

"?h nije uk)juiivatoide;losku^konfrontaciiu, tlr_ l.-*i:r}y,l]:dl9e. mm u slmr<oJ upotrebd kod

.pogled n,a hladni rat bio ie iziaz iugosio_ venskog uverenja u moguinosC zaiednidkog postojania i" medusobne sa_ radnje.izmedu dluju suprotnih grupacija d=rZava. Takav stav se razliko_ vao o pojednostavljene podele svita kakvu je zastupao SSSR na os_ ---, ]_ Yid., -n. ^primer, ddnd, tl_eograd r94B/A, str. 15, iU slededi citat:

qdlgsa ri organlzactiiujedinje_ l:""$^t]?,^u:::iJ-'I"'jy,.Iste,raw)oreze nln nacUa. uva.kav .,ublazeni-'

A. Beb_ler, DDe tinije u medunorodnoipolitici, SO

"i;xl#i:sl*:r,':njfi tfi:ii..""yru1:'-i 'i "-Ei6;;; *i:t"t1n:i:.T; Fshq$ie spotirwi iittttict

"t:"t^iiHrltl*n,luf#l1i JrT#RtrI"

^fflHi,"ln: s.,rafr"?""11'.,':il'"i,li:if..F;li.[":Ul,;f,.,j#; dipadaju....

rronta: ali opasan rlont jmpe-iakomalobr\oian,

rm sastanku Informbiroa septembra 1947. godine. (Tom prilikom ie podelio svet na dva,,lagera" - antiimperijalistidki i demokoilnoitto imperijalistiCki i antidemokratski tabor') Moglo bi se ree sve do tat<tlti.og formiranja blokova jugoslovenska spoljna po,dbiiala da prizna-ideologiju kao Cinilac razdvajanja sveta. (Posle " :ije Inforrnbima ova podila je izmenje,na utoliko sto je birokrattitldka praksa SSSR-a swstana medu ,,reakcionarne snage".) stava prerna svetskoj organizaciji u ovom snove iugoelovenskog -pred govoru Generalnom skupStinom na I zasedanju L izneo"jJ u Kardel-i.ioS podetkom 1946. godine. On je rekao da je Povelja redih p;trebno jedinstl'o, a1i i dodao da se u skladu ,,sa jednirn ikim pogledom na medunarodne odnose" moraju ,,nadi,i one trad: mogu da nas ujedine", poEto mir nije zavisan samo od morabrih ih pn"incipa, vei u prvorn redu od ,,... objektilrrih odnosa medu na koii su stvarar,-i istorijom, socijalnim i ekonomskim i politidzvrr,Kom .'agostrovenski realizam u pristupu medunarodnoj organizaciji ogre u shvatanju da samo postojanje OUN ne moie da odstrani sve sti, te da se rankorak ,,izmedu tmrije i prakse u krorbi za mir, izrteti i moii, rnoZe reiiti samo udvrBCenjem svih elemenata od koisi min". Prema midljenju Edvarda Kardelja iznesenom na samom ; rada svetske organizacije, borba za mir imala je da se vodi )ravca - jeidan je bio uniBtavanje ostataka fa3izma, drugi vanje saglasnosti velikih sila i zainteresovanih drZava po svim ma uz napomenu da se mora poiaziti od stvarnih i o,pravdanih r i interesa rpojedinih driava, a re samo sa stanoviSta medusobnog ja snage, i treii - reval,oriz,acija odnosa izmedu malih i velikih . Ovai poslednji element izrazio je rastudu zabrinutost u jugoslom krugovirna za budu6nost i status malih drZava u svetu iza5lom L, a s obzirom na sve vidliive tenrdencije dogovaranja o njihovoj i u okviru uskog kruga velikih sila. ugoslavija je bila jedna od retkih manjih drZava koja je tokom e bonbe i u periodu koji je neposredno sledi,o imala poverenja u velikih sila o pnavednijem uredenju medunarodnih odnosa po pot6izrna i nacizrna. Zato je J. B. Tito u govoru u Ljubljani 27. maja rekao: ,,Ni u jednoj prilici u toku rata protiv fa5istidkih zavojel saveznidke strane ni,je na'rn se dalo povoda ni za najmanju sumta naEa prava i te na6e teZnje mogu dovesti do takve situacije u bi se, u odnosu prema nama kao jednom savezniikom narodu, zaboraviti na taj tako desto i svedano pmklamovani princip pu'Stovanja pralra malih naroda,"et ledutim, veoma brzo, u praksi spoljne politike Jugoslavije do51o :aznanja da mesto i uloga matih naroda irnaju da se izgra uju po rciji uietlenja sveta iz Povelje OUN, koja je u-prkos insistiranju nokratskim principima, zadrzala svoju oligarhijsku strukturu. Ova -G AOr' 46 / 19 / r, str. 200-206. '
radu se neci navoditi poGebno datumi oddavanja svakog radnog zasedanja Lne skup;tine OUN s obzirom na to da ona podinju treieg utorka septembra ,odin podevii od 1946. Botba. 28. mai 1945.

rema postala je druga velika teori.jska p: goslavije i neprestano se provladila kroz pi i publicistici. Nju je posebrio razradi! Pariskoj konferenciji kao Sef jugosloveru kada se s malirn narodima viSe neie mo caja, kao s predmetorn za eksploataciju, nedijom gtrasadkom armijorn na medun: je vreme da se shvati da mali narodi st nezavjsni. Do5lo je weme kada se na pr Se gledali sa stanovGta jedne ili druee permaLiju ugrozva pravo jednog malog lavije su u pro6trosti desto bili igradke u Jugosl,avija vodi samo takvu politiku kojr vije, u interesu utvrSienja demol.catije narodirna . . . MoZda je za sada na mei redak otvoren, strobodan,smeo glas malog izbeZno umnoZavati."l@ Na slidan nadin isticao je j J. B. Tl ogromnu ulogu u spredavanju novog svje' veno borili za ravnopxavne odnose izrnet tu elementi koji obidno prouzrokuju ra rnnogo doprinijeti da se mir oEuva i da r dovjedanstvo Zeli."l0r Govore6i o ,,specifii delj se u OUN zalolio za njihovo pravo one doprinose ravnopravnosti i slobodnot luka, a tirne, posebnq obezbeilmju svets vor sad;rZao je tipitno jurgosloverxko uv ravnoprarmosti izrnedu malih i velikih, s zavisnosti jedne zemlje bez obzira na nje gu. U svojer.,rsnim kontradikcijama koje pomirenja ideje o dogovoru velikih sila s va), oditovala se osno\ma dilema jugoslor rioda: ako je vei potrebno opredeliti se kim uverenfima, kako je onda mogude p neometanim i posebnim korrceptom razv jasnije redeno, kako u odrrosima s jedn obezbediti maksimurn slobode? Ova dilet objavljena je u javnosti tek poito je FI isku5enju u svojoj posleratnoj istor'iji. U skladu s ovakvim shvatanjem mel nije prilvatila podredenu ulogu malih dr nije se smatrala pratiocem bilo koje velitr OUN bila je u onemoguiavanju neravnop jali medu drZavama pr II svetskog rata. ZiLa ostvarivanju politike ral'nopravnosti t mira. Govoredi o udesiu Jugoslavije na tine OUN, J. B. Tito je u Ekspozeu o spo
--.8j. r1.ardelJ, SeCoria, Beoglad 1980, 'o'J. B. Tito, Jugoslaoija u barbi za n

. godine. (Tom prilikom imperijalistidki i demoki tabor.) Moglo bi se rergoslovenska spoljna porazdvajanja sveta, (Posle L utoliko ito je birokrat,,reakcionarne snage",) koj organizacij i u ovom up5tinom na I zasedanju je rekao da je Povelja se u skladu ,,sa jednim moraju ,,naii i one tadavisan samo od moralnih rbjektivnih odnosa medu i ekonomskim i politidLarodnoj organizaciji ogne moZe da odstrani sve rakse u borbi za mir, izn svih elemenata od kolja iznesenom na samom r imala je da se vodi Ltaka faiizma, drtrgi sovanih drZava po svim d stvarnih i orpravdanih a stanoviSta medusobnog izmetlu malih i velikih :u zabria-utost u jugoslor drZava u svetu iza.Blom dogovaranja o njihovoj h drZava koja je tokom sledi,o imala poverenja u unarodnih odnosa po pooru u Ljubljani 27. maja protiv faSistidkih zavojerda ni za najmanju sumresti do takve situacije u rm savezniEkom narodu, nnoklamovani princip punlitike Jugoslavije doBlo rnaju da se izgratluju po ja je uprkos insistiranju garhijsku s'hukturu. Ova
nja svakog radnog zasedanja Lnju treaeg utorka septembra

tema postala je druga velika teorijska preokupacija spoljne politike Juqoslavije i neprestano se provlaEila laoz izjave u spoljnoj politici, Stampi i publicistici. Nju je posebno razradio Edvard Kardelj u govoru na Pariskoj konferenciji kao Sef jugoslovenske delegacijel ,,Doilo je weme kada se s malin'n narodima vi5e neie moii raflurati kao sa sferama uticaja, kao s predmetorn za eksploataciju, kao s nedijirn bazama ili kao s nedijom glasadkom armijorn na medunarodnim konferencijama. DoBlo 'ie l'reme da se shvati da mali narodi stvarno hode da budu slobodni i nezavisni. Do51o je weme kada se na prava malih narroda nede moci vi5 gledati sa stanovidta jedne ili druge imperije, sa stanovi5ta diju supermatiju ugrnZava prar,'o jednog malog naroda" (. . .) ,,Narcdi Jugosiavije su u proilosti desto bili igradke u rukama raa.''ih tudih sila. Nova Jr;,goslavija vodi samo taicrru politiku koja je u interesu nanoda Jugoslaviie, u interesu uivr*ienja demokratije u svetu, mira i saradnje medu narodi.rna... MoZda je za sada na medunarodnim konferencijama joS redak otvoren, slobodan, smeo glas malog naroda, ali ie se ti glasovi neizbeZno umnoZavati."ls Na slidan nadin isticao je i J. B. Tito: ,,Mali narodi mogu odigrati ogromnu ulogu u spredavanju no'vog svjetskog rata ako se budu jedirutr.,eno borili za rawropravne odnose izmedu velikih i malih, Jer, ba5 su tu elementi koji obidno prouz:okuju ratne poiane. Mali narodi mogu rnnogo doprinijeti da se mir oduva i da se donesu rje3enja kakva danas dovjedanstvo Zeli."ror Govore6i o ,,specifidnoj ulozi malih drZava", Kardelj se u OUN zaloiio za njihovo pravo glasa i govora, smatrajuii da one doprinose ravnopravnosti i slobodnom i nezavisnom donodenju odluka, a tirne, posebno, obezbetlenju svetskog mha i saradnje' Ovaj govor sadrZao je tipidno jwo,slovensko uverenie u potrebu potwdivanja ravnoprarmosti izrnedu malih i velikih, slabih i jakih, i poltovanja nezavisnosti jedne zemlje bez o,bzira na njenu politidku i ekonomsku snagu. U svojewsnim kontradikcijama koje su u njemu sadrZane (pokuiaj pomirenja ideje o dogovoru velikih sila s idejom o rar"nopravnosti drZava), oditovala se osnovna dilema jugoslovenske spoljne politike tog perioda: ako je ve6 pohebno opredeliti se i swstati u skladu s ideoloSkim uverenfirna, kako je onda moguie pomiriti taj status sa Zeljom ?a neometanina i posebnim konceptom razvoja socijalistidkog dru3tva? Ili, jasnije redeno, kako u odnosirna s jednom veLikom silom (SSSR-om) obezbediti maksimurn slobode? Ova dilema postojala je jo5 odranije i objavljena je u javnosti tek po3to je FNRJ bila podwgnuta najveiem isku5enju u svojoj posleratueojistoriji, U skladu s ovakvim shvatanjem medunarodnih odnosa, Jugoslavija nije prilvatila podretlenu ulogu malih drZava u svetskoj or,ganizaciji i nije se smatrala pratiocem bilo koje velike sile. Za nju istorijska uloga OUN bila je u onemogudavanju neravnopravnih odnosa kakvi str postojali metlu drZavama pre II svetskog rata. Joi od 1945. godine ona je teZila ostvarivanju politike rarrropravnosti suverenih drZava i nedeljivosti mira. Govoredi o ufuSiu Jugoslavije na I zasedanju Generalne skupStirre OUN, J. B. Tito je u Ekspozeu o spoljnoj politici. Jugoslavije u Nar @E . K a r d e l j , S e C d n i a .B e o g r a d 1 9 8 0 .2 0 8 . rorJ. B. T i t o, Jugoslavita { borbi zd tueaa.ois'r,ost I neslttstdrlost, 27.

rp6tinj 1. aprila 1946. godine rekao: ,,Jugoslavija je dvr.sto odubudude sprovodi miroljubivu politiku u duhu pravila Orgaedinjenih nacija koja baziraju na ravnopravnosti i jednakosti r dlanova. Takva politika Jugoslavije ne rezultira samo iz njeza mirom, za mirnim razvitkorn, za potrebom lijedenja rana m ratom i okupacijom, vei takva njena politika mira i saradira njenoj strukturi, unutrainjem uredenju kao Federativne leputrlike... ona rezultfa iz duboke teZnie nadih naroda za 's1im_ mi-rom k3ji bi im omogutlo nesmelani rad na stvaran.;u buduinosti-"r02

3. Metluperiod 1948-1949. dka samostalnost na spoljnopolitidkom planu koja se posebno : u teZnji jugoslovenskog ru-kovo stva da donosi pojedlne bite odluke bez stalnih konsultacija sa SSSR-om i u skladu s oseve-renja u so.pstvene snage, posebno u smirsl,ustvaranja poliu komunistidkom pokretu (o demu su svedodili bilateraini lposto.dnoewopskim zemljama), i u nizu opitepotitidkih problema rciji ujedinjenih nacija, izazvala ie nezadovol.istvo f nepovera :ukovodstr,'u FNRJ u sovjetskoj vladi. Novi dokaz o' ,,ne'' Jugoslovena pruZio je jugoslovenski stav prema federaciji m. Po5to su odstupanja od sovjetskog modela postojala i na n planu, uz neprihvatanje modela prilr.ednog razvitka po na;-a (Jugoslavija kao agrarno-sirovinska zemlja), ekonomskih :Sovita druEtva, neravnopravni ugovori i cene), ovi -periodu postupci r od strane SSSR-a kao akti ozbiljne nepokornosti u Io potrebno ud\,Tstiti veze i okupiti sve raspoloZive soase ," sukob sa Za,padom. Stoga ie E. Kardelj bio pozvan u Mo"skvu Ugovor o uzajamnom konsultovanju o svim problemima itike sa SSSR-orn, Sto ie uradio 10. februara 1948.103 Na sed.J od 1. m,arta 1948. raspravljalo se o odnosima sa SSSR i kone da su oni dospeli u 6orsokak po5to Sovjetski Savez Zeli da rgoslaviji zavirsanpolozaj. Odludeno je da se Jugoslavi,ja odupre reravnopralTrosti koji joj se pokiu5avaju nametnuti.ts Tin'ne ;e askidanju anticipirana u odnosu na prve korake sa sovjetslie rtu 1948. godine u Jugoslaviju su stigla upozorenja sa obe i 19. marta - dva pisma sovjetske vlade o opozivanju vojih sta'udnjaka, a dan kasnije Tiipartitna deklaricija u vezi ia rsta. Sludajnorn koncidencijom, Jugoslavija se na5la pod dvo)a, 2. april 1946.
,lvrst mir" podrazumeva sistem kolektivne bezbednosti ustanovljen I, O tome vid. pofuobnije u poglavlju rada o jugoslovenskom shvatare bezbedno6ti. ti kod E. Kardelja. Seianjd. Beograd f960, 119. C. Strbac, JugoslaDija i oilnosi izn&du socijal,iatiZkih zemd.Ija,

strukim pritiskom iz supnohrih tabora. Niime nidko da su je oba ,,gurala" prema SSSR-u: kr le za sukob sa sovjetskim rukovodstvom. niih. jedan iinilac pritlska prema Istoku, poiio ie "su kuje.da ie se SSSR. jedina od veliki[ sih, s ltalijom. Pisma CK - SKP(b) od 26. marta, 4. i ZZ. stavljala su dodatna sredstva pritiska bez orr medupartijskom karakteru. bili su io dokume uprlrcena s pozicija siie i hegernonizma. Odme skog r-ukovodslva usmefeni na rEsavanje spo. nisu mogli da zadovolje poslavljeni ci]i sa sor paftijgkog i,{rZin'nog rukovodstva FNIiJ, dovo prl'vrZenih SSSR-u i pr"etvaranje Jugoslavije u Pismima CK SKP(b) je sledila Rezoluciia 1948. godine. Ovim dokumentom, potpisanim liikih.paflija istoinoelTopskih i nekih zapadn srvo rlHJ le otvoreno pozvano da zbaci svoje . leti u Jugoslaviji driarmi udar. S prarme stt meianja u unutraSnje poslove jedne drZave r,gd.noj plaksi Pratila ga je obimna i agresiv qrptomatsl<a vojna kampanja protiv Jugosla, -idine vlade SSSR-a i njoj btis[ih drzavaied ugovora, sporazuma i konvencija s Jugoslavijr nu potpima blokada dobila je vid ekonomske I ovih zemalja i FNRJ, koja je do Rezolucije izr uku.pnog trgovinskog prometa, svedena je na zani, a bilo je i slutajeva otvorene sabotaZe. f zemalja narodne demokratije, a posebno SSSR obzirnu klevetnidku pr,opagandu, koju su prati tercristidke akcije. Obimne vo jne mere i grani rra neprestanu opasnosrt od oruZanog napada ru

'o'Ovde se spominju samo najvazniji dokumel _-_ _ CK KPJ i CK SKp (b), Beograd 1948. '* Dr Bartos je odredio ove oblike pritiska u s - lrrsonje pravila o diplomatskom imunitetu ( slooode diplomatskog i telrnidkog osoblja, proterivanje er,slerttor-ijalnosti.sluzbenih proslorija itd,: - krsenje pravila o nernesanju u unutralnje od _ vanje obavestajne mreze, slrenje leiaka, izdavanj; lah - organizovanje teroristtdke akctje (obudavanje Pa u zemlju); - otvorene pretnje miru (demonstracije vojnim . -oq JU. jula 1949. godine); - sta.lno i sistsmatsko izaziva,n:e granianih inci( - nepriznavanje suverene jednakosti Jugoslavij . nJe prava Jugoslaviji da bude izabrana u Savet bezbe( - zastraiivanje putem jednoGdranih otkazivanja . vanJe ugovora o prijateljstvu . . .. uporedo s istupanji na IV zaseda.nju Geniralne skupltine i pred njen izbor *. BartoS, Medundrodna politiia Jugos ,r_rr_Or

,Jugoslavijh je dwsto odku u duhu praviJa Orgavnoprarmosti i jednakosti ne rezultira samo iz njepotreborn lijedenja rana na potritika mira i saradredenju kao Federativne : teZnje nadih naroda za smetani rad na stvaranju

t9. n planu koja se posebno r da donosi pojedine bitSSR-omiuskladusoseu smirsl'r.l stvaranja polisvedodili bilateralni spoop5tepolitidkih problema nezadovoljstvo i nepoverladi. Novi dokaz o ,,neki stav prema federaciji og modela postojala i na :ivrednog razvitka po naska zemlja), ekonomskih ori i cene), ovi postupci : nepokornosti u periodu sve raspoloZive snage za lelj bio pozvan u Moskvu ju o svim problernima L Na sedfebruara 1948.103 odnosima sa SSSR i kono Sovjetski Savez Zeli da r da se Jugoslavi'ja odupre raju nametnuti.lB Tirne je prve korake sa sovjetske stigla upozorenja sa obe vlade o opozivanju vojitna deJrlaracija u vezi sa slavija se na5la pod dvovne bezbedmosti ustanovljen da o jugoslovenskom shvatad 1960, 119. rcd,u socijalistiakik zemd,Iia,

strukim pritiskom iz suprorLnih tabora. Njima je, medutim, bilo zajednidko da iu je oba ,,gu.rala" prema SSSR-u: kako zapadne sjle nisu znale za s,ukob sa sovjetslrirn rukovodstvom, njihova deklaracija je bila joi iedan dinilac pritiska prema Istoku, poito je Jugoslavija mogla da ode' i<uje da ie se SSSR, jedina od velikih sila, suprotstaviti reviziji ugovora s ltalijom, Pisma CK SKP( ) od 26. marta, 4. i 22, maja 1948. godinels predstavljala su dodatna sredstva pritiska bez presedana: uprkos njihovom medupartijskom karakter''u, bili su to dokumenti medunarodnih odnosa upuiena s pozicija sile i hegemonizma. Odmereni odgovori jugoslovenskog rukovodstva usmereni na re6avanje spora i prevazilaZenje sukoba nisu mogli da zadovolje postavljeni cilj sa sovjetske strane * prornenu partijskog i drZar,rrog rukovodstva FNRJ, dovodenje na vlast ljudi slepo prir.n'Zenih SSSR-u i pr.etvaranje Jugoslavije u posluinog saveznika. Pismima CK SKP(b) je sledila Rezolucija Kominforrna od 28. juna 1948. godine. Ovirn dokumentom, potpisanim od strane svih komunistidkih partija istodnoelrropskih i nekih zapadnoewopskih zemalja, dlanstvo KPJ je otvoreno pozvano da zbaci svoje tada5nje rukovoCstvo i izw.!i u Jugoslaviji drZarmi udar. S prarme strane, bic je to dokument me5anja u unutra5nje poslove jedne drZave bez premca u metlunarodnoj praksi. Pratila ga je obimna i agresivna ideolo3ka, ekonomska, diplomatska i vr:jna kampanja protiv Jugoslavije. U toku naredne godine vlade SSSR-a i njoj bliskih drZava jednostrano su raskinule 46 ugovora, sporazuma i konvencija s Jugoslavijom. Na ekonomskom planu potpuna blokada dobila je vid ekonomske agresije. Razmena izmedu ovih zemalja i FNRJ, koja je do Rezolucije iznosila vi5e od 500/onjenog ukupnog trgovinskog prometa, svedena je na minimum, krediti otkazani, a bilo je i sluiajeva otvorene sabotaZe. Sva informatirma sredstva zemalja nar.odne demokratije, a posebno SSSR-a ukljuiila su se u bezobzirnu klevetnidku prnpagandu, koju sr.r pratile i pojedine Spijunske i tenoristitke akcije. Obimne vojne mere i granidni incidenti ukazivali su na neprestanu opasno,st od oruZanog napada na Jugoslaviju.r6
'o'Ovde se spominj'u sarno najvainiji dokumenti iz prepiske; vid.: Pismd CK KPJ i CK SKP (b), Beograd 1948. 106 Dr Bartoi je odredio ove oblike pritiska u slededim kategorijama: - lrrBonje pravila o di,plomatskom imunitetu (fiziiki napad), povrede lidne povrede diplomatske po$te, slobode diplomatskog i tehnit{<og osoblja, protsivanje, eksteritorijaLnosti, sl'uibenih prostorija ird.i - krsenje pravila o noneSanju u uniu,tralnje odnose jedne d{Zave (organizovanje obaveBtajne mreze, Sirenje letaka, izdavanje laznih pasosa itd.); - organi?,ovanje teroriotldke akcije (obudavanje i ubacivanje naoruranih griupa u zsmlju); - otvorene pretnje miru (demonstracije vojnim snagama, note kao sto je ona od 30. jula 1949. godine); - sta {lo i slstematsko izazivanje granitnih incidenata; - neprizanavanje suverene jednakosti Jugoslavije kao dlanice OUN (odricanje prava Jugoslaviji da bude izabrana u Savet bezbednosti); - zastrasivanje pu ern jednostranih otkazivanja politiikil ugovora (otkazivanje ugovora o prijateljsti'u . . ., uporedo s istupanjima jugoslovenske delegacije na IV zasedan:rjuGeneratrtre skupBtine i pred njen izbor u Savet bezbednosti). Dr M. B a r t o 3, Meil,unarodma politika Jugosl'4Di.ie, 30 itrdna, april 1950,

:goslovensko rukovodstvo, KPJ i 6itav na,rod nisu pr hvatili ucea je irnala za ulog nfihovu te5ko izvojevanu nezavirsnost.Oni s,r.r ldelili za neizvesnu borbu na dva fronta. Svesni velikih nolitidcriwednih teBkoCa,a ne Zeleii ni po koju cenu da se oireknu ih driavnih wednositi, dobrovoljno su prihvatili izolaciju. ,,Takfta, koja je daleko od rutiaske, u stvari pred,stavlja izuietan poi te. wlo rijetko moZe naii u historiji.,,'07-Upravo na spoljnopoli okriajima bez preseda'na s kojima se FNRJ- sr.lodila nekoliko gosle oslobodenja, razvila se na teorijskom i praktidnom planu svest rj ulozi, kao i o ulozi niza malih zemalja tek izadlih ii kolonijallstva i nerazvijenosti u ekonomskirn i neravnopravnosti u pbti_ odnosima. toktr 1948. i prwe polovine 1949. godine osmi5lieni su novo metoga Jugoslavije u medunarodnim odnosima kao iedine elropske na pod-1skujedne velike siie. U Kardalje-tog doba*bez o_slonca teralu s. Petog kongresa KPJ16 jmeseni su osnovnj principi jugore spoljne n9litik9 u meduperiodu konsolidacije, medu- toliira nvom mestu bili: borba za mir i miroljubir,,u saradnju drZavi na ravnoprvnosti, ekonomska saradnja sa svim zemljama na bazi sti i po6tovanja ugovorenih obaveza i potitika podiEke snagama borre za mir, slobodu i nezavisnost, dimokratiiu i sociializam. /e tadke qokgzujy da je sadrZina povelje Ujedinjenih naiija poa'"'rri inspirator jugoslovenskog spoljnopolitilkog programa. ,ti kongres KPJ oznadio je podetak prelaznog periodat@,koji je lo jese.ni 1949, odnosno do jugoslovenskih istip-anja na iV iaseieneralne ,slrupStine OUN. Postojanje meeluperioda'bilo je neopre.samo zbog ra9e u pokuEaj pomirenja sa SSSR-om vei i zbog nJa pnncrprJe.hrh stavova u novoj siluaciji. pa ipak, 1949. go_ u, pry.-*".+u jugosiovensku spoljnu politiku u doslowrom smisl r, rsEvrla nrJe rrnara razloga da preispituje svoje prethodne diplo_ 'tendenciie poteze. Bilo je po'tretrno samo raaaditi one kote su )ile izvorne i zbog kojih je i nastupjo dramat.idni raskld sa"SovsavpTorn. O- postojanju takvih tendencija najbolje svedode brurapada SSSR-a i istodnoewopskih zemalja, s jedne strane, i brzijom je jugoslovensko rukovodstvo uspeio da-ih konceptualizuie. strane. Period traganja bio je pracen, uporedo sa materijalnfi :a, snaZnim intelektualnim naponom bez pnemca u dotada5njoj o,ve drZave. dina 7948/49. pro5la je takode u nadi da se rascep moZe resiti u r prijateljskim i do rosusedskim principima. Jugoslavija je bezpokuiavala da na sve rudine koji nisu- wedali ileno nacionaho stvo postign $porazu,mnoi miroljubivo re5enje.lroEdvard Kandelj zasedanju Generalne skupitine OUN iziavio u ime vlade FNRJ: Jugoslavije bnanili su u pro5losti i braniie u budu6nosti svoju
lfU"t"", Nesutstonost, teotija d saotemena praksa, Beograd 19?0, Z1J. torba,20, avCrst 1948. E. Kardeli, KPJ u borbi za noou Jugoslaoiju, ru olost i soci.jalizam, iel,a lanjiga o dgrcsioLiltu postupcima ltlad,e SSSR, polis,ke, Cehoslooatke, , RumurNi.le, BugLtske i Albaniie prema Jugosldvili, BgT-408. ito.

nezavisnost i integritet svoje zemlje od kuSaja.da -se ugxozi njihovo pravo da u I oni. neie da ueestl'uju u bilo kakvom'ai trajnom miru i miroljubivoj saradnji j svolrm susedrma.U duhu ovog dosledno je spremna Aa sktopi spor! izjavljuje cia_ danju sa svakom od susednih zeriat3j.;ni Kerdelj j: u svoj.im .,Seianji"ma,, . ctm, rectma: ,.Kazume se, u prvom planr. jelskog priliska. Ali i ovde je za nas bilo osuditl sovjelsku politiku protiv Jugoslar va treDa oa bude na6a spoljna politika r takvim uslovima ne moZemo vi6e sledit pojedinostima, ne samo jto se tide odnos i u drugim odnosima u svetu uoglte. U nas je bi.la jod nejasna. Nismo moEli z ito su nas drugi problemj vise okupirali nove spoljne politike u novim uslovima. ,spoljne politifi<e bi,li smo veoma oprezni, 3ta Sto. bi moglo navesti Sovjetsli Save s.nje.gbvih pozicija i-da se prip: :H:ltli r\Aru-pat<tJ sto su nam i onako vei prel Ali bez obzira na taktiku - koj; jr -sa:i praviha - bilo me je sramota kada cije govorio na zasedanju OUN 1949. god mentro sukob sa Sovjetskim Savezom, ia se neito re5i na iednom medunarodnom f, se ponaiala tako kao da Jugoslavija ne sukob s njom. Metlutim. b je bilo l'rem< planu jo5 pokuSavali da Sovjerskom Savt imperijalizam nema razlike iznetlu nas i fpS.a_mu KPJ s V kongresa prvo implir Kth tabora - '-... s jedne -strane imperi ratnohtrikadkog, pod vodstvom ameridfog ne _antiimperijalistiikog, demokralskog i sa bovJeLskim Savezom*.n3 U .vreme koie nog zasedanja Generalne sl<u,pitine Ujelli: srno ve6 izradili svoj koncept spoljne potrit

4. Drugi period: 194

E. Kardet j, Setq.njd,,t4t-142, ^', Od,Iuke V KpJ, Beogrud,, 1948. " ' E . K a r d e l jkongresa . Setanja, t4Z. - EKspoze E, Kard.elja na lV oanteilnom z, od 26. do 30. XII 1948. bod.i.ne. prcbteni no.S 1954. 10.

Krajem 1948. godine sazrelo je u jug. _ govrma uverenje da je red o sporu ,,na 1i ," eo-tnixo,2?. septembar LgEo. Go.orE. N '_"

rarod nisu prihvatili ucevanu nezavisnost. Oni su a. Svesni velikih politidio u cenu da se odreknu crihvatili izolaciju.,,Taki predstavlja izuzetarn poro7Upravo na spoljnopoliNRJ suodila nekoliko goi praktidnom planu svest a tek izadlih iz kolonijalnerarmopravnosti u polie osrniiljeni su novo me;ima kao jedine evropske r velike sile. U Kardeljesu osno'!'ni princi,pi jugonsolidacije, medu kojima abivu saradnju drZava na I svim zemljama na bazi politika podrEke snagama lernokratiju i socijalizam. je Ujedinjenih nacija porolitidkog pr,ograma. :laznog periodalD, koji je :ih istupanja na IV zaseLeduperioda bilo je neopr sa SSSR-om vei i zbog Laoiji. Pa ipak, 1948. gotiku u doslorrrom smisl.u, ie svoje prethodne diploi one tendencije koje su lramatidni raskid sa Sovija najbolje svedode bruija, s jedne strane, i brzirlo da ih konceptualizuje, uporedo sa materijalnim ez lxmca u dotada5njoj la se rascep moze resiti u cima. Jugoslavija je bezwedali njeno nacionalno re5enje.lroEdvard Kardelj javio u ime vlade FNRJ: aniie u buduCnosti svoju
a praks&, Beograd 19?0, 213. r borbi za noltu Jugosl,clDi,ju, 3SSR, Poliske, CehosloDoake, )sLaDiii, 391-403.

nezavisndst i integritet svoje zemlje od svake agresije i od svakog pokusaja da se ugrozi njihovo pr,avo {a u svojoj zemlji. sami odlu6uju. Ali, oni neie da udestwju u bilo kakvom agresivnom ratu i Uele da Zive u ta:ajnom minu i miroljubivoj sa'radnji sa svim narodima, a pogoto\''u, sa svdim sr"sedima. U duhu ovog doslednog miroljubivog stava vlada FNRJ izjavljuje da je spremna da sklopi sporazum o trainom miru i nenapadanju - sa svakom od susednih zemalja.""' Kandelj je u svojim ,,Secanjima" prikazao ove nedoumice sledeiim redima: ,,Razume se, u prvom planu bila nam je borba protiv sovjetskog pritiska. Ali i ovde je za nas bilo otvoreno PiQnje ne samo kako osuditi iovjetsku politiku protiv Jugoslavije, kako se braniti, nego kakva treba da bude naBa spoljna politika ubudude. Bilo je odigledno da u takvim uslovima ne moZemo vide stediti sovjetsku politiku u brojnim pojedinostima, ne samo sto se tide odnosa Jugoslavije prema svetu nego i u aruglm odnosima u svetu uopSte. U tom pogledu, 1948. godina za nas je bila joB nejasna. Nismo mogli za tako kratko vreme, pogotovo 3to su nas drr.rgi problemi viSe okupirali, da formulidemo koncept na5e nove spoljne politike u novim uslovi.ma. Osim toga, u razvoju te na5e spoljne politil<e bili smo veoma oprezni, jer nismo hteli da udinimo niSia 5to bi moglo navesti Sovjetski Savez na pomisao da smo navodno skrenuli s njegpvih pozicija i da se pripremamo da predemo na stranu NATO-pakta, Sto su nam i onako ve6 prebacivali. Ali bez obzira na taktiku - koja je onom trenutku u su5tini bila pravil:ra - bilo me je sramota kada sam kao Sef -iugoslovenske delegacije govorio na zasedanju OUN 1948. godine, Nijednom redju nisam p9mlnuo sulob sa Sovjetskim Savezom, iako je to bila prwa prilika da se neSto re6i na jednom medunarodnom forumu, a i sovjetska delegacija se ponadala tako kao da Jugoslavija ne postoji uopite na svetu, pa ni sukob s njom. Medutim, to je bilo weme kada smc na medunarodnom planu jod pokusavali da Sovjetskom Savezu dokaZemo da u odnosu na in:,peri j-alizim nema razlike izrnetlu nas i Sovjetskog Saveza.'lz (Otuda u Programu KPJ s V kongresa prvo implicitno sporninjanje dvaju svetskih tabora - >... s jedne -shane imperijalistidkog, antidemokratskog i raturohulkadkog, pod vodstvom ameridkog imperijalizma a s druge strane antiimperijalistiikog, dernokratskog i miroljubivog tabora, na delu sa Sovjetskim Savezom*.rl3U r.rreme koje je slediio, odnosno do narednog zasedanja Gener',alnesku,p5tine Ujedinjenih nacija 1949. godine mi s'rno vei izradili svoj koncept spoljne politike."lra 4. Drugi period; 1949-1953. Krajem 1948. godine sazrelo je u jugoslovenskim rukovodedim krugovima uverenje da je red o sporu ,,na finiji socijalistidkog razvitka".lrt
tu Poli'ika,2?. septembar 1950. Copor E. Kdd,elia u getueraLnoi debati. ra E. KardeIj, Setanjd. 141-142. 't' Odluke V kongresa KPJ, Beograd. !948. lt{ E. Kardelj, Setdnja, !42. tts Ekspoze E. Kard,elja tud IV oarLreilnorn zaseilaniu Narodne skup\tine FNRJ ' kgradnje, Beograd oitr 26. ito 30. xII 7948. godine, Probtrefili na1e socijalistitke 1954, 10.

e istakao u Narodnoj skupitiai da su ,,razmimoilaienja" doga oblik pritanja o tome ,,kakvi treba da budu odnosi izmeidkih..zemalja i l<akvim rheiodama treba da se stvara jedintma"t16,i dodao: ,,Samim tim 5to je Socijalistidka JulosbpoloZaju da (se) brani... od hegemonistidkog pritiska vlade ru kojoj je najpre pobedila socijalistidka revolucija, ona ;e postavila na dnelryri red poiititkog razvitka sawemenog sver pitanje o formama i uslovima daljeg kretanja socijalistidnapred- Pojava hegemonistidke politike u jednoj zemlji soevolucije moZe imati, naratato, svoje izvore samo u unutverioj strukturi takve zemlje. Samim tim je sovjetsko-jugokob pred svesnim pr-istalicamasoci.lalizma olvorio pi'tanic " n zakorrima razvitka^socijah zma."n rra 1948. godine Edvard Kardelj je, u dogovoru s najvisim lrn rukovodiocima a pre svega s Titom, predefinisao osv-enskespoljne politike u smjslu isticanja u prvi plan prinUjedinjenih_ nacija. Svetska organizacija- pokizala se tao ielost_za prodixanje istine u svet u situaciji kada su napadi lazili _s orbeju strana. Jugoslovensko n_rkovodstvo ,,otkrilo', e. OUN u smislu d-a je spoznalo kako se ne moZe imati po:dnu stranu, u jednu veliku silu, bez obzira na ideolodku predne politidke parole.ll8 Medunarodni forum, u svojoi uni_ jedinstvu razliditjh ciljeva. teZnji i nacionalnih poliliia i* ledmt rIati'v'no nepristrasni subjekt medunarodnih odnosa razloga. E._Kardelj je definisao jugoslovensku spoljnopol.inu..Kao borbu za uiw$enje OUN i povecanje njene efikas_ odbrane osrovnih principa iz povelje; za udvridenje prin_ pnosJj .vgtikj1r sila u OUN; za ogranidenje naoruZin;i; za LKe orsKnmrnacue u ekonomskoj saradnji i organizovanje omodi na bazi principa Povelje UN i za'postovalie princr_ a u ururbainje odnose drugih zemalja, za poStovlnie nirrosti. raynopra.,'nosti i suvereni1el,a.lre rcdefinicij,i prethodila je analiza deformacija u sovjetskom nistidke epohe. Orjjenti5uii se na razvijanje onih dru5,tvenih u se mogle suprotstaviti tendencijama birokratizaciie, poisbZarmim aparatom i odvajanja od radnih masa, jugosloven;tlno je obnovilo koncept samoupravljanja koji je-nikao u t.
te E_.Kardelja o osrlopnirn zadaci\ua spoLjne politike ulad,e FNRJ rra lsed,q,nju Nuod,ne slaupltine, 30 d,ana, IISO. novembar_decembar. 10, na podeli uticajnih sfera bila je zgrada sazidara na pes-osnovana -iiMorn :ak na pesku. Jer odnos snaga se rnenja, i to i izmedu s"imih i izrnedu njih ili jedne od njih, s jedne strane, i srednjih ili malih u,pravljaju sarne s sobcrm, s druge strane. Ukratko - iltorija se ne m tako sitnim kao Bto je sporazum u Jalti. I istoriia Ce - sve dok vao princip podele na uticajne sfere - biti ispunj;na neprehidnim du velikih sila radi ispravaka, revizija i novih podeta njiiovih sfeS?) B. (Bebler?r, Borbd, za rnir, 30 d,ana, Beogt:ad, j;nuar 19b0, Nkspoze u Narod,noj skupitini 17, br. a7. str. 2. FNRJ, Borba od 30. decembra 1948.,

da je lokalna samoqprava u narodu motorna I ralaek-ih snaga. (D. Bi.landZiC, Historija Socijsli . rugosLa,vije - glaltni procesi, Zagteb t9?9, 167.) '' E. Kardelj, S e C d n i d1 ,36. ''_ Vid. zapisnike CK KpJ {luhopis) od 30. avgu " .. Arhiv cK sKJ, IIII42 i ttl/43). _ Ist;vremeno, odluc duna na SSSR nepotrebno ne preteruje. Drug Tito je qa na dsnovu rnahsizma-lenjinizma napadne JLrgosla nqsa sa SSSR-orn ne lreba nasedati propagandnim l sto ,,(Jno se ne bi svidjelo sorjetekom narodu i naprec rfooa da radimo. niti da se sluzimo njihovim rjelniko od 7. septembra 1949. povodom tadke 2. ;.Nai sl sli III,/43.)

nar"odnooslobodiladkoj borbi, u organizaciji r NOF-a i kasnife u iskustvima op&tenarodne Ce 1949... Titu-smo predloZili da samouprav Stveri sistern i da izwdimo promene u odlede_ a samo irne Partije promenimo u Savez komt Na sednici Politbiroa CK KpJ od 30. 4r varalo se o stavu FNRJ na_s)ededem (IV) zas ne OUN.i donesena je odl uka da se u OiJN delj je predlozio da istupi u generalnoj debat po pitanju polo2aja malih drZava i da u op5t Jugoslaviju. Nesto kasnije. na sledeio.j sedni je linija sarnostalnog istupanja i pullb zaitit kao i interesa stvamog odulranja mira.rz Jugcslavija je izabrala da iznese spor s _ dunarodne javnosti upravo preko tribin; OUI smafr"ala najadekvatnijom organizacijom za r zbog toga Sto je SSSR, ne birajuii metode i s rur nJenu ,nzavnnost, nametnuo ovo pitanje odnosa velil<ih i ma]ih rZava i odrZariX'a niln ljivom delu sveta. Posle ultimatilrre riote so 1949. godine u vezi s hap6enjern bivsih beloE za Spijullku delarnost od strane Jugoslavije pretnja FNRJ, bilo je indicija da se od stran priprema oruzana inten/encija. Jugoslavija je ma odbrane i s intenzi'lrrom preorijentacijoni r o neslanku ameridkog monopola nad nuklean divanju atomske bombe u voini arsenal SSS malcsimalno aktiviranje FNRJ u OUN. Tako se svet p-wi put uverio u ozbi.ljnos . :Jugosl.ovenskqgspora n:r IV zasedanju Gen J\.ardelJ ga je u generalnoj debati oznadio kao lendencija''. objasnjavajuii da on prevazilazi koba. le isl,akao ..zaprepadiu juie razmere', u rei i dela'' knje su obeleZile postupak SSS ovom poznatom govoru on je kao kljuini prob dunarodnih odnoae naveo pitanle ,,mogu ti dr rum odnosima da Zive uporedo i da miroljubi '.1. e rito je jo! 26. novembra1948. na Drug . I lzJ-avio

:,,razmimoilaZenja" doa da budu odnosi izme'eba da se stvara jedin: Socijalistidka Jugoslaonistidkog pritiska vlade stidka revolucija, ona je rzvjtka sawemenog svjeg kretanja socijalistidtike u jednoj zemlji soie izvore samo u unuto tim je sovjetsko-jugoijalizma otvorio pitanje u dogovoru s najvi5im Titom, predefihisao os,canja u prw.i plan prinrciia pokazala se kao jerituaciji kada su napadi o rukovodstvo,,otkrilo" :o se ne moZe imati po:ez obzira na ideolo6ku ini forum, u svojoj uninacionalnih politika iit medunarodnih odnosa goslovensku spoljnopolipoveianje njene efikaslje; za udvrBdenje prinanidenje naarttianjai za aradnji i organizovanje i za po5tovanje princialja, za poitovanje njirformacija u sovjetskom zvijanje onih druitvenih na birokratizacije, poisadnih masa, jugoslovenvljanja koji je nikao u ine poli.tikeulad.eFNRJ na 0, novembar-decembar, 10. je zgradasazidana na pesmenja, i to i iz.medu sarnih strane, i srednjih i1i malih :. Ukratko - istorija se ne Iti. I istorija ie - sve dok bi i ispunjena neprekidnim novih pod,ela njihovih sfeLdna, BeoCrad, j.anuar 1950, rba od 30. decembla 1948.,

nartdnooslobodilad[<oj bonbi, u organizaciji narodne vlasti i delatnosti NOF-a i kasnije u jskustvirna opitenarodne obnove.r2o ,,Negde u prolede 1949... Titu smo predlozili da samoupravljanje oblikujemo kao druStveni sistem i da izwEimo promene u odredenim delovima Statuta KPJ, a samo irne Paftije promenimo u Savez komunista Jugoslavije."r2r Na sednici Politbiroa CK KPJ od 30. avgusta 1949. godine razgovaratro se o stav r FNRJ na sledeCem (IV) zasedanju Generalne skupStine OUN. i doneser:,aje odlu,ka da se u OUN ,istupa samostalno. E. Kardelj je predloZiio da istupi u generalnoj debati sa principijelnim stavom po pitanju poloZaja malih daiava i da u op5toj forml iznese pritisak na Jugoslaviju. Neito kasnije, na slede6oj sednici istog organa, potwdena je linija sarnostalnog istupanja i pune zaBtite jugoslovenskih interesa, kao i interesa stvarnog oiu"u.anja mira.lz Jugoslavija je izabrala da iznese spor sa SSSR-om pred sud medunarodne javnosti upravro preko tribine OUN ne samo zato Stn ju je smatrala najadekvatnil'om organizacijom za suzbjjanje agresora, ve6 i zbog toga Sto je SSSR, ne birajuii metode i sredstva i ciJjajuii direktno na njenu nzavisnost, nametnuro ovo pitanje celom svetu kao problem odnosa velilkih i malih driava i odrZanja mira u jednom izuzetno osetljivom delu sleta. Poele ultimatit'rre note sovjetske vlade od 18, VIII 1949. godine u vezi s hapBenjern bivsih belogandejskih oficina optuzenih za Spijrunslnudelatnxostod sh"ane Jugoslavije u kojoj je iz,nesena odtra preheja FNRJ, bilo je indicija da se od strane istoinoewopskih drZava pfiprema oruZana intervencija. Jugoslavija je morala da podne s merama odbrane i s intenzil'nom preorijentacijom na ratnu privtedu. Uz vest o nestanku ameritkog monopola nad nuklearnim naorulanjem i ukljudivanju ato'rnske bomhe u vojni arsenal SSSR-a nastao je trenutak za maksimalno akhiviranje FNRJ u OUN. Tako se svet prvi put uverio u ozbiljnost i pravi znadaj sovjetsko- jugoslrovenskog spora na IV zasedanju Generalne skupstine OUN. E. Kardelj ga je u generalnoj debati oznadio kao ,,pitanje hegemonistidkih tendencija", objadnjavajufi da on prevazllazi dimenzije ideoloikog sukoba, te istakao ,,zaprepa66ujuderazmere" u ,,razmimoilaZenju izmedu redi i dela" koje su orbeleZile postupak SSSR-a prema Jugoslaviji. U ovom poz1atom govoru on je kao kljudni prob)em svetskog sistema medunarndniih odnose naveo pitanje ,,mogu Ii drZave s razliiitim dru5tvenirn odnosima da Zive uporedo i da mirolju'bivo saraduju obezbedujuii rb J. B. Tito je jos 26.novernbra1948. Dxugom na konglesuKpll u Zagrebu i?javio da j lokatrna sarnoqprava u narodumotorna snagaza razvijanjesvih stvaraladkihsnaga,(D. BilandZiC, Hi,storija. Socijali,stiELe Fed,erqti.one RepubliLe - gtooniprocui, Zagreb1979, Juqoslauie 167.) '' E. Kardelj, Setanja 1,B B . '" Vid. za,pjsnrike CK KPJ (mkopis) od 30, avgusta1949. i ?. septembra1949, Anhiv CK SKJ, III/42 i III/43). - Istovlerneno, je da se u lritici i napaodludeno qr,qra rra SSSR nepotrebno ne preteruje.Drug Tito je istaliaoda SSSRnema privo
da na osnovu maksiarna-len jinizma napadne Jugoslaviju, ali ni da u pogledil..rodnosa sa SSSR-om ne treba nasedati propagandnim provokacijama, te je izjavio: ,'Ono Sto se ne bi svidjelo sovjetskorn narodu i naprednim ljudlma u svijetu mi ne trdba da radimo, niti da se stuzimo njihovim rjednikom i metodama." (Sednica CK KPJ od 7. septernbra 1949. povodom tadke 2...NaS stav u OUN". Arhiv CIi SKJ. III,/43.)

rir medu narrodirna".r'3Razrattujudi teorijra miroljubive koegzismada je. direktno ne imenujuii, Kardelj je dao iledeii odg6vor : poetavljeno pitamje: ,, ... ako polazimd sa stanovi.ita da svaki rra pravo na samoopredeljenje kao i na to da u svojoj drZavt sam e sv_oj nadin Zivota, onda je miroljubiva saradnji'medu drZarazliditim drZavnim sistemom potpuno moguCa. A nasupror !ose napusti taj princip, onda je opasnost za mir odigledni ne saa se radi o drZavama .razliditog druSivenog sistemi nego i kada o odnosima izmedu drZava istog druitrienog sistemi,,.r2a Kao ne uslove za uiwiienje mira u svetu on ie naveo: borbu za avne odlrose medu narodima j drZavama, zi obezbedenieneza_ malih drZava, za stvaranje ekonornsl<ih i dq"uEihrrslova niihove rosti j za odstranjenje mnogobrojnih fomi djskriminaciie I eko_ J i politidkog pritiska u medunarodnim odnosima. a dana posle ovog govora, 28. septernibra 1949. SSSR .ie ofikazao o pr.ijateljst\,'u i saradnji s Jugoslavijorn. Bila je tor neposa:edna na ideje iz teksta govora. Ubrzo zatjm, u ncvbmbru slzvan je rskoj novi sastanak Inforrnbiroa. Uiesnici ovog skupa doneli iu embra isJe godine, na jugoslovenski Oan nepubtit<b, rezoluciju zivom ,,Jugoslovenska komtrnistidka partija u rukama ubica- i uz.zakljudak da je u Jugoslaviji ,,klika,i izvriila prelazak ,,od rog kapitalizma k faSizmu',, te da ,,Informacioni bino komunis,artija smatra, stoga, da borba protiv Titove klike - plaCenih i. u-bica, pred:tavlja internacianalni dug komunistidki&r radnidkih '- O neposrednoj povezanosti druge reznlucije Informbiroa s is:a jugoslovenske delegacije u OUN svedodi sledeii pasus te Re,,Pretvaranje klike Tito-Rankovii u direktnu agenturu irnpel.i pomagaaa polpaljivada rata dosiiglo je svoj wLulac u oiizo)lttlpg ju jugoslovenske vlade imperijalistidk6m bloku u OUN, delji, Dilasi i Beibleri istupaju u jedinstvenom frontu s arneridkcionarima u najvaZnijirn pitanjima svetske po1itike,,.1% loslovensko rukovodstvo izl'uklo je iz ovakvih napada odredene e. Na UI plenumu CK KPJ od 29. i 80. decembri 1949. sodine Kardelj je u referatu iz oblasti spoljne politike FNRJ oceiio da .no. oibeleZje medunarodnog poloZaja Jugoslavije ,,politika hlad'.kolu prema njoj _vodi SSSR, a Sto opredeljuje njenu spoljnoliniju. On se posebno oswnuo na aktivnost- Sovjeiskog Sai.eza -i matskom planu, posebno na IV zasedanju OUN, nav6o da se Leravala na pridobijanje zapadnih drZava na osnovu sporazuma velikih sila. Takva politika, napomenuo je Kardelj, bi6 je StetiSR jer ga je, zajedno sa zemljama narodne demoiiratije,'navela rluje od ostalog sveta i izgubi uticaj koji bi mogao irnati, naronale i kolonijalne drZave. r drugi dinilac od uticaja na spoljnopolitidki poloZaj FNRJ KarLaveostav SAD u smislu izjave predsednika Trumana da ie agiovor_ Edvarda Kardelja u ceneralnoj skupStini OUN od 26. septenbra td.oD. JugosldDiie no IV zdseilavj OUN. Beograd 1950. 3_5. ela knjiga. . ., 159. tto.

resiju.na FNRJ smatrati agresijom kao (negacija^politidko-geografskog foloZaia . 6"reresssri-a), a kao treii faktor spomen -i uticaja na narodne mase u svetu por ima..,. u tzv. progresivnom pot retu i., sama-.

-.Jugoslovenske Stampe koja je sve vreme d. se izrazio, ..na sektaski nadin,. i zauz I..--y...raro s prlhcipijelnil. pozicjja i na dobronameran nadi truornstajn (4. Rubjnstein) navodi rei . rr. je u celom periodu izmedu 1949. 1951 oa llYll i ,r6:6^d1? ! povrggrgno zaje^dno sa SSSR_om u Zetji ( podiegna-k odnos sa SSSR_om i zapadr +:.,,:9:71 ' vugostdutlt and, the Nor&lignei! Wortd- princ-eton

. rd v

U kombinaciji tih tri.iu faklora _ or - SSSR_a. noq saveznika. sticanja izvesfi paonoewopst{lh drZava iz razloga jugoslovenskog ulicaia u -".g.b;;';i;' ,.parira: ; ntsu nalazlle u cenlru slvaranja meduna linisao kao poLaznu odrednicu jugostov.rS na-. ucw5divanje medunarodno! loloZaja politika def inisana je. kao ..principijelni',, I Ka. ,.KoJa vodi raa'una o konkretnim r ,,koja ie znati da iskoristi te .Orr."u i ".rn u.,ci)ju otklanjanja neposredne op"*n*ii I tt.rrr _suto u tzvesnom smislu ne samo real tistidki principi istupanja na spolinom nla euna o_principijelnim poziciiama I who^lrr -pohtiekog poretka - borbi za socijalizar "objai: spoljne politike qovezeo je Kerdelj nezavisnost Jugoslavije ba6 ona najvaZriija qanas I cla Je zato prva naia duZnost baS razvitak da se Jugoslavija saduva i uivrst oo:I:glo. na tim principjma dalje razvijar pocell'. i. naglasio da iz ovih razloga ona r ko, u.diplomat_skoj tako i u ekonoi.rsko; al lednako i s jakima i sa slabima da bi sL o nenadenja'. (..Da se ne desi joS jedna 194 ;e. u pogledu preleranog poverenja i osla tstom prilikom Kardeli se zaloiio da se stav" koji je Jugos)aviji doneo najveie si sv.im demolaalskim pokretima u svetu na r Nova polititka orijentacija FNRJ ose t<o; organizaciji koja je postala glawli mei J,ugoslavije na diplomaiskom polju. U period qelegacija u OUN je podela da glasa u skla I po manje znadajnim problemima: njeno o< uqara.lo sa stavovima SSSR-a. ali samo zat mjslila, a nikako zbog navodnog ,,taktizira .,-.. .'" Arhiv cx sKJ, cK KpJ/rt/?, stt.224_

>riju miroljubive koegzis:lj je dao sledeii odgovor no sa stanovi3ta da svaki to da u svojoj drZavi sam riva saradnja medu driar moguCa. A nasuprot tost za mir oiigledna ne saenog sistema nego i kada udtvenog sistema".r2aKao r on je naveo: bonbu pa ma, za obezbedenje nezar i dnugih uslova njihove )rmi disltriminacij e i ekor odnosima. ra 1949. SSSR je o(kazao rn. Bila je to, neposredna n, u novernbru sazvan je rici ovog skupa doneli su )an Republike, rezoluciju artija u rukama ubica i ika" izvriila prelazak ,,od formacioni bino komunisTitove klihe - plaienih g komunistidki&r radnidkih zolucije Informbiroa s is:do8i slededi pasus te Redirektrur agentunr imper je svoj whunac u otvoialistidkom bloku u OUN, stvenom frontu s arnerid/etske politike".lz ovakvih napada odrealene i0. decembra 1949. godlne politike FNRJ ocenio da ugoslavije,,politika hladrpredeijuje njenu spoljno:imost Sovjetskog Saveza mju OUN, i naveo da se .\ra na osnot'll spotazuma r je Kardelj, bila je Stetnodne demokratij e, navela oji bi mogao imati, narotitidki poloZaj FNRJ Kardnika Trumana da Ce agStini OUN od 26. septembra rad 1950, 3-5.

resiju na FNRJ smatrati agresijom kao na bilo koju drial"u na svetu (negacija poUtidko-geografslrcg poloZaja Jugoslavije kao del,a interesne s,fere SSSR-a), a kao tredi faktor spomenuo je ,,... stalni porast na3eg uticaja na narodne mase u svetu i porast simpatija koje Jugoslavija ima.,. u tzv. progresivnom pokretu i... demokratskim nar,odnim masama". U kornbinaciji tih triju faktora * gubljenja svog dotadainjeg moinog saveznika * SSSR-a, sticanja izvesne podr5ke od ,strane SAD i zapadnoevropskih driava iz razloga ,,pariranja" SSSR-u, kao i u porastu jugoslovenskog uticaja u mnogobrojnim drZavama sveta koie se dotada nisu nalaaile u centru stvaranja medunarodne politike, Kardelj je definisao kao polaznu odrednicu jugoslovenske sLpoljne politike usmerenost na udn'Siivanje medlrnarodnog poloZaja FNRJ. Jugoslovenska spoljna politika definisana je kao ,,principijelr:,a", a1i istowemeno i ,,realna" poLitika, ,,koja vodi raduaa o konkretnim uslovima u danaSnjem svetu',, ,,koja ie znati da iskoristi te odnose i suprotnosti koje postoje u svetu,, u cilju otklanjanja neposredne opasnosti - pritiska od strane SSSR-a. Bili su to u izvesnorn smislu ne samo realistidki. vei ponekad i pragmatistidki principi isturpanja na spoljnom planu, koje je ujedno vodilo raduna o principijelnim pozicijama i who'"nom cilju izgradnje druStveno-politidkog poretka - bonbi za socijalizam. Ove osobine jugoslovenske spoljne politike povezao je Kardelj objainjenjem da je ,,... borba za nezavisnost Jugoslavije ba6 ona najvaZnija bitka za socijalizam u svetu danas i da je zato prva naia duZnost baS u borbi za takav socijalistidki razvitak da se Jugoslavija sabuva i udlr.sti, da se stvore moguinosti da dostredno na tim principirna dalje razvijamo na5 socijalizarrn kako smo pod.e1i",i naglasi,o da iz ovih razloga ona mora biti ,,gipka, aktima, kako u diplomatskoj tako i u ekonomskoj akciji, na Simkom frontu, podjednako i s jakima i sa siabima da bi se obezbedila od svih moeutih iz-upozorio nenatl,enja". (,,Da se ne desi joi jedna 1948. i 1949. godina" je u pogledu preteranog poverenja i oslanjanja na jednu veliku silu.) Istom prilikom Kardelj se zaToiio d,a se zadrZi ,,konstruktivan miran stav" koji je Jugoslaviji doneo najveie simpatije i pojada saradnja sa svim demolo"atskirn pokretima u svetu na ravnoprarmoj osnovi.r' Nova politiika orijentacija FNRJ osetila se prvenstveno u svetskoj organizaciji koja je postala gla\,'ni medunarodni forum za irstupanje Jugoslavije na diplomahskorn polju. U periodu koji je sledio jugosloverrska delegacija u OUN je poiela da glasa u skladu sa sopstvonim uverenjima i po manje uradjnim problemima: njeno odludivanje powemeno se podudaralo sa stavovima SSSR-a, ali samo zato 5to je i ona sama jedirako mislila, a nikako zbog navodnog ,,taktiziranja"la (npr. za prijem istot'' Arhiv Cl( SKJ, CK KPJ/II/1, str. 224-299.Kardetj je takode kritikovao
slav jugoslovenske Sta.rnpe koja je sve vleme do oslobodenja napadala poJedine drzave, kako se izrazio,,,na sektaski nadin" i zauzeo se ala se o svim zemljama pise s princirpijelnlh pozicija i na dobronameran nadin (vidoti isto, 235-239i. 'e A. &ubinstajn (A. Rubinstein) navodi reii jednog jug;tovenskog rukovodioca da je u celom perioalu izmedu 1948. i 1951. godine jugoslovenska delegacija glasala povremeno zajedno sa SSSR-om u Zelji da ,,prekorr\penzira', nemoguinost da odrzi podjednak odnos sa SSSR-om i zapadnim silarna. (A, Rubinstein, yougoslalJia, and, the Nona,li,gned World., princeton 1g?0, 21.)

,opsklh drZava u OUN, za ukidanje Interimnog komiteta, o grdkom iu itd). Iz ovakvog neposrednog spoljnopolitidkog iskustva i iz ve6 postouslova u jugoslovenskom druitvu, nastalo je osnowro obeleije ju,/enskog dxzanja u medunarodnim odnosima suprotstavljanje vima. Tito je vGe puta izrazio svoje protivljenje stvaranju bloko:enjujuii ih kao,,elemenat opasnosti od rata"l2e i potvrdio priwZeJug,oslavije OUN kao organizaciji koia iedina moZe da reii medune sporove i sporna pitanja. U skladu s time kritika usmenog sovietskog predloga o stvaranju a pet sila" na V zasedaniu od strane jugosloverxke delegacije znae odLranu osnova OUN. Naime, SSSR je Zeleo da stvori svoiewsni rcijum za podelu sveta na sfere interesa, dime bi se omoguiilo doanje u uskorrl krugu i odstranile male zemlje od re5avanja najvaZsvetskih proiblema. Prema jugoslovenskom milljenju, ,,ovakva prakpretrozila bi postojanje i same Organizacije ujedinjenih nacija,,.13o prema sovjetskoj ideji u ,,stahu organizaciju velikih sila za poa sveta na sfere uticaja"t3r, OUN bi oznadila krah sistema kolektir,rre dnosti. Iz tih razioga jr.rgoslovenska delegacija je poku5ala da ne!e neke kornponente ovog predioga pravom pristupa malih drZaPoito njena intervenciia nije naiila na odziv kod sovjetske dele, delegacija FNRJ je glasala pnotiv ,,Pakta pet sila,, u celini (ali neke njegove pozitirme dlanove), ocenjujuii ga suprotnim povelji Isto onako kako je osudila ,,Pakt pet sila,,, Jugoslavija je ocenila Legativne pokuSaje SAD da usmere razvoj svetske or:ganizaciie u u supranacionalizma. Na V zasedanju Generalne skupstine E. Kare osudio kao Stetne tendencije koje teZe da pretvore OUN ,,u neku nadd,riave... u snagu koja bi se sve vi3e meSaLau ulutra5nje pojedinih drZava i ugroZavala njihor,'u nezavisnost... u ursuuza kontnolu drugih zemalja od strane grupa velikih drZava. Jasno bi .PF: tendencije mogle _samo da li5e UN njenog univerzalnog ;era'."' Sef jugoslovenske delegacije suprotstavio je ovim projekjednu nor,r-rideju - uredenje sveta bez blokova i odbranu sopstnadina miSljenja i odludivanja: ,,Narodi Jugoslavije ne mogu da Ze s postavkom da danas doveianstvo ima da bira samo izmedu Lonije olne ili one r"elike sile. Ne, mi smatramo da ima i drugi put, e put naporne, ali neo6rhodne,demokratske borbe za svet slobodnih ropravnih nanod.a,za demokratske odnose medu narodima. protiv .ia stranih sila i njihov unutrasnji Zivot i za ra.r,zropravnost i rnu saradnju narroda u svim oblastima Zivota. Jedino pod uslovom 'anja.-ovih princjrp,ami moZemo da govorimo o uspostavljanju trajrira."r3aTom prililrcm Edvard Kandelj je naveo p6stoianje itedeeifr
; lfiuo ^orsolo Titd pred,staaniciraa stdnpe od 28. apriLa 1gSO, god,ine, BO t950. mai, br. 52. str. 16. o Politikd.,25. oktobar 1950. J. B. T j,to, Na d,an UN. 'Govor Edvarda KandeJia od 30. oktobra 1950. vid. ',t.. Gooori ilonoua noie " zaseaLaniu oUN, Beosrad 1951, 3?. !tL;: I Grupa a'utora, Jugoslaoija i OUIV, Beograd 1955, 30. ' Kao nap. 131.

itetnih tendencija u meclunarodafu svedu na prcsru propagandnuhibinu nr l.r'akter (.. . . . OUN mo2e da sluZ ne\1 vfla okruglog stola ravnopraw malln qrzava u odnosu na nekoliko c nesamosLllneinicijative; 4) ekonom
zapaqnt ulpol.

Ovi principijelni stavovi prilidno je spori proaes normalizovanja odnos raskid sa_sovjetskim lskustvorir. Nesg goslovenske vlade o spr:emnosti za i. istupanja protiv zapadnih sila na Dr:n vora jugosiovn..rkedelegacjje na III z znacaJntJeg dlJat,)ga_ sa zapadne strant Dporazr.rmu o debtoklranju jugoslover JArr. Lrvome su ushoro usledili brojn ni neophodni za priwedni tazv,oi zer Jugoslavlja je dobila zajmove., i"ro"i Medunarod_nogmonetarnog fonda, SA dlne pnmtla je pomoi vlade SAD u t s njom S.porazum o ekonomskoj i vo. saradnji. Takode su sklopljeni ugovori' sl<]m zemlJama s kojima je Jugoslav lKonomsko otvaranje prati-la je zratn matskom polju. Jugoslavija je r.;sposta posle riezotucije Informbiroa diploma rndrJom. uurmom. paragvajem, Hond
v llefnsmom.r$

ldemo."l37 "' kb

Za medunarodni poloZaj Jugosla , qa su svi olIi sporazumi postiignuti bez srre.slrane. FNRJ je bila spremna da : Dr-lmala za cenu krunjen.je -njeneneza goli toliko dugo dok r,. "tuorr-o ,op, polrebno. Jer. dmljedna principijelnolt quJe onog ko se nje neprekidno drZi. S strahovito bi nam se osvetili. To trb koji bi moZda mislili da iemo mi jedr i preci 9 njihov tabor. Mi kaZemo,"a 1 posvadali s Informb.irnom, da ni u kak.

: ^r-_ .'1C 6 i t , -p r e m a : D r M . S t o j k o v i C oanosi,,i spoljna politika J ugoslLDije, Beograd Broz Tito, Jugoslq,pijq L o r -raKocte: ;' {osi-e ,.Dok nije do o do Rezolucije Ko -.r.. Rezolucije, mogla su se rul mnogo :.*","-p.)ts u Medutim. nosle kad je spor -rvrarsalov.plan, r.oepremastiv. niko od Amerikanaca na merr oportuno da Jugoslavija ude u Marsalov -euo ?:9y9$kg- vlada uopste tatio nqito h,tela da d r4rSoslavije (AJ), Fond Save Kosanovida.)

nnog komiteta, o grdkom iskustva i iz vee posto,je osno'"Tlo obeleZje juima suprotstavljanje rivljenje stvaranju blokorta"l's i potvrdio priuZelina moZe da redi medurog predloga o stvaranji.r slovenske delegacije znaleleo da stvori svojewsni dime bi se omoguiilo doolje od reSavanja najvaZmi3ljenju,,,ovakva prakedinj enih nacija".l{ Pretzaciju velikih sila za pokrah sistema kolekti!'ne acija je pokuiala da nerm pristupa malih drZadziv kod sovjetske deleta pet sila" u celini (ali r6i ga suprotnim Povelji .", Jugoslavija je ocenila rj svetske o;rganizacije u eralne skupstine E. Kara pretvore OUN ,,u neku iie meiala u unutraSnje nezavisnost . . . u insfiruLpa velikih drZava. Jasno UN njenog univerzalnog otstavio je ovim projekolokova i odbranu sopstJugoslavije ne mogu da u da bira samo izmedu :amo da ima i drugi put, : borbe za svet slobodnih medu narodima, protiq i za rai'nopra\Trost i 'ota. Jedino pod uslovom no o uspostavljanju trajraveo postojanje sledeiih
128. aprila 1950. god,ine, 30 Ian UN. vid. u: Goooti il,onoDa nale 5,30,

Stetnih tendencija u medunarodnim odno,sime: 1) pokuiaj da se OUN svedu na pnostu pr,opagandnu trirbinu; 2) da OUN dobije supranacionalni karakter (,,... OUN moZe da sluZi miru samo pod uslovom da bude neka lrsta okruglog stola ravnopravnih nacija"r3s); 3) podredeni poloZaj malih driava u odnosu na nekoliko driava, njihovo kopirunje stavova i nesamostal:re inicijative; 4) ekonomsko razdvajanje sveta na istodni i zapad:ri tabor. Ovi principijelni stavovi prilitno sporo su uodavani na Zapadu, pa je spori proces normalizovanja odnosa bio praien sumnjama u stvarni raskid sa sovjetskim iskustvom. Nesporazumi su izbijali posle izjava jugoslovenske vlade o spremnosti za prijateljsko re5enje spora sa SSSR, istupanja protiv zapadnih sila na Dunavskoj konferenciji i povodom govora jugostrovenskedelegacije na III zasedanju OUN. Prvi akt otvaranja znadajnijeg dijaloga sa zapadne strane do5ao je 19. jula 1948. godine u Sporazumu o deblokiranju jugostrovenskog zlata izmedu vlada FNRJ i SAD. Ovome su uskoro usledili brojni trgovinski i finansijski aranZmani neophodni za priwedni razvoj zemlje. U toku 1949. i 1950. godine Jugoslavija je dorbiLazajmove u iznosu od preko 1,5 milijarde dolara od Medunarodnog rnonetarnog fonda, SAD i Velike Britanije. Sledede godine primila je Fomoi vlade SAD u hrani posle velike sude i zakljudila s njom Sporazum o elconomskoj i vojnoj pomo6i, a 1952. o privrednoj saradnji. Takotle su sklopljeni ugovori i s ostalim ewopskim i vanewopski.m zemljama s kojima je Jugoslavija do tada vrlo malo saradivala. Ekonomsko otvamnje pratila je znatna aktivnost Jugoslavije na diplomatskom polju, Jugoslavija je uspostavila u periodu od nekoliko godina posle Rezolucije Informbiroa diplomatske odnose s Kinom, Kanadom, Indijom, Burmom, Paragvajem, Hondurasom, NR Korejom, Austrijom, Vi ietnrmom.r16 Za medunarodni poloZaj Jugoslavije najvainija je bila dinjenica da su swi ovi s'poxazumi postignuti bez politidkih ustupaka s jugoslovenske stfane. FNRJ je bila spremna da se odrekne svake pogodnosti koja bi imala za cenu kn-mjenje njene nezavisnosti: ,,Mi 6emo radije hodati i goli toliko dugo dok ne stvorimo sopstvenim snagama ono ito nam je pottrebno. Jer, dosljed,na principijelnost, prije ili kasnije, bogato nagraduje onog ko se nje nepr.ekidno drzi. Svaki drukdiji na5 postupak i stav sfu'ahovito bi nam se osvetili. To treba da maju u inostranst','u svi oni koji bi moZda mislili da iemo mi jednog dana podleii ovim teikoiama i prdi u njihov tabor. Mi kaZemo, a to govorimo od onda kad smo se posvadali s Info,rmbiroom, da ni u kakav drugi tabor mi ne mislimo da idemo.'{37
'r5 Isto, "'Cit, prerna: Dr M. Metuna,rodni StojkoviC i dr V. cavrano\t, _ odnosi..-t sptoljna politilaa Jugoslauije, Beograd 1972, 212. "'Josip Broz Tito, Jugoslaoi,ia u borbi za neza.Disnos i t nesirstanost, 21. Takode: ,,Dok nije do6lo do Rezolucije Kominforma, a moze biti i nekoliko meseci posle Rezolucije, mogla su se na mnogo mesta sretati pitanja zasto nismo utrli u MarSalov pla.n. Medutirn, polgle kad je spor sa Kominformom pos-tao sasvim odit i nepremostiv, niko od.dmerikanaca na merodavnom polozaju ne srmatra ni da bi bilo oportuno da Ju,goslavija uale {.r Malsalov plan, a jos manje miGlim da bi jugoslovenska vlada uopite tako neSto hteta da diskutuje." (Dokument 83-7-281, Arhiv (AJ), Eond Save Kosanoviea.) Jugoslavije

Ovakva jugoslovenska medunarodna orijmtacija bila je povezana inisanjem samoupravljanja i unutrainjom politidkom reformorn druDecentralizacija privrede, osnivanje i organizovanje radnidkih sai upravnih odboru u priwednim preduzeiima predstavljali su pooslvarivanja Marksovog koncepta socijalistidkog dr"uitva kao asoje slobodnih prroizvodada. Sesti kongres KPJ (SKJ) od 2. do ?. I definisao je ulogu Partije u uslovirna samoupravljanja, odredio ru procesa decentralizacije i demokrutizacije, analizirao osnove suizmedu Jugroslavije i SSSR-a i potwdio nol-u spoljnu polirtiku. Posledica raskida sa sovjetskim modelom birokratskog socijalizma a iskusiva prirnenjena u rrvolucionarnim ,,radnidkim zakonima" ;u sledili posle 1950. godjne postavili su u srediSbe paZnje pitanje a izmedu socijalistidkih zemalja. Ako je ranije postojala tadna diza sustine sukoiba sa zemljama Informbiroa, nekoliko godina kas:smi5ljeni su teorijska osnova za izbegavanje takve prakse r nov . socijalistiikog uredenja. Kardelj je prvi. istakao da se sudbina so* rma redava na njegovom ,,sopstvenom tiu", tj. ,,preko specifidnih bnosti koje su karakteristidne za prelaznu fazu socijalistidkog drur38 On je pobio tadnost teze po kojoj se ,,sudbina socilalizma I liudnaprelka... odigrava u sukobu izmetlu dvaju savremenih blokova r, tzv. socijalistidkog i kapitalistidkog", teze koju jugoslovenska testvarno nikada nije ni prihvatila. Umesto toga, on ju je na5ao ,,u rj borbi, odnosno u bortbi protiv elemenata pro3losti u okviru svajedine zemlje, a na medunarodnom planu u borbi progresirmih snaotiv svih vidova hegemonizma ili nasilnog nametanja reakcionar. zaostahh politidkih i ekonomskih formi ili imperi jalistidke eksplo: malih ili slabijih naroda, ma kakav dru5tveni poredak vladao kod .I sklopu toga, uloga socijalizma i Jugoslavije kao socijalistidke : shvaiena je u smislu dilioca op5te borbe za mix i koegzistenciju, natorra, a ne diktatora, irxpjratora, a ne naredbodavca, prlmera, modela. ,,Mod socijalizma nije u njegovom formalnom jedinstl"u, tome da svojom praksom ubedi dovedanstvo u svoje prednosti pred listidkirn slnetom i da na taj nadin ostvaruje jedinstvo progresivaga. A da bi socijalistidki svet zaista imao takw moi u.bedivanja, t unukainji odnosi moraju biti stvarno socijalistiEki i demokratiriti se sa uvodenjem antisocijalistidkih i antidemokratskih odnosa ialistidki svet znadi potkopavati moi socijalizma i slabiti progresivrtu.postavk! potvfduje Sava Kosanovii, ambasador FNRJ u SAD, u poverepeii br. 4068 od 4. lDarta 1950. u kojoj kaze; ,,U tcku svih tih razgovo;a bilo . dnjacirna, bilo s politidkirn faktorima u Vasingtonu, niko u nikaivoj prilici i naj,manjom aiuzijom hije pokusao da proba aa tla;i neke politidke koqlcenajmanje da trazi ulazak u Ma.ria]-plan . , . Sve ovo zato jer smo u svakoj ,d dasa kada je Marialov plan stupio u Zivot, a jos vise od Afla,ntstog patta, nisleno jasno iznosili nas stav kao princip koji neiemo ni za Sta Zrtvovati,,. -7-2a0 i A3-7-2A\ Fond Save l(osanovi6a.) 'Poli,tikaj 30. deceirlrbar 1950. Ekspoze ii, Kard,elia u No,toilnoj slNupitini.

;:f'"1 :ffJ;;*Ti"#if .*.*r,i'pi"tiffiTilf li:;i"",,f

i)'f i,ii"[i*il;';;" j'l "'"1fr':,:# i :i:.r lFl::,H":S*i"iLtljl "nr{";i* ;'g

plimen-aovakve spoljnopolitidke ., . Sto.je Jugoslavija pred ipomenutim r isk

il?"Tii:f{,."6T,'T * d"*;'d ;'L:ffi:"*ffi

"ffii;,ill5*

il !r'i:"' il,TX j:";l:,:T:.ST'ff TJ

. j ?fl;BL"/T, ;"';:'J:n, ;ry:il i JetrL

:,;::. iug

i#ia;iTJ,i,l::?"x:
nos1i. Osrova buduilh .rrezD.ed

:-'"Brr'*:1"" fr:ili:l-i:'ffi

a:;:,;,,1,:iXlf,lli"ulX "*H?il" li'1!,;;'ii,:'f;'!1"ffi pre_dlog Arapske tige za primirje u hladnom xatu, uz inicijatilu- oa,lo < za sasta j,3l n::-il-,1#:,"1*:J:,iE

Pl9ma nojedr3im miiljenjima, prvr , zematja bila je vezana za 195 :."^.:^?."if

t , ^ ot rnte;nati n-.'-" i" n?"i'ol "iI i;rr\#:i:f: sitei. nerdzaiien o,- -n*riJ. "{"iu"i#.

-*ry**$
l1t - -'t4^ui rtu oec-embar 7950. Ekspoze

iHlH[t-"]],tr,*l

rtacija bila je povezana olitidkom reformorn druanizovanje radnidkih saima predstavljali su Porttdkog drultva kao aso:PJ (SKJ) od 2. do 7. I ;amoupravljanja, odredio je, analizirao osnove suor,'u spoljnu poli'tiku. birokratskog socijalizma zakonima" ,,radni[kim r sredi3te paZnje pitanje anije postojala tadna dira, nekoliko godina kasmje takve prakse i nov stakao da se sudbina so.", tj. ,,preko specifiinih fazu socijalistidkog drurdbina socijalizma i ljudraju savremenih blokova :e koju jugoslovenska tetoga, on ju je na5ao ,,u a proSlosti u okvilu svau borbi progresivnih snag nametanja reakcionarti imperijalistidke ekspLobveni poredak vladao kod slavije' kao socijalistidke = za mtr i koegzistenciju, : naredbodavca, primera, lm formalnorn jedinstru, lo u svoje prednosti pred ruje jedinstvo progresivro takvu mod ubedivanja, socijalistidki i demokratantidemokratskih odnosa rlizma i slabiti progtresivtdor FNRJ u SAD, u poverI toku svih tih razgovora bilo bonu, niko u nikakvoj Prilici a trazi neke Politidke koncee ovct zalo jer srno u svakoj :ioi vide od Atlantskog pakta, _nedemo ni za sta irtvovati"'d,el,ld u Nd.rod,lr,o j skupiti,ni-

uyseor.ne samo otvorsne agresivne namjele nego dak takve i elemente kao Sto au ucvrscivanie I stabitizovanje ostatka prollosti Gto je nespojivo i d"titm tiua"ttm proglesom), mor neminovno da postine medunarodni p"oUie* i aa izazoie reak_ srobodotjubivo (Vid.a K.'fi"i-"ii rovjedanstva.,. r, Ne5fo o osn oD:i.iu 9-431'9.q. "-, pI,T:?,y!- ndse spotine poli.tike._Medund.rodnt prcbtemi, Beograd 1952/2,9. '- r'orNnKa, 30, decembar 1950. "' E. B. Haas, Dinamics -Ekspoze E, Kardelja u Narod,noj stufiil,nl, o! tnt"r"oitoiat'iiliti;"";, _ ;;8, citirano plema R. St_ojanovi6i Potiti,Lo, si,Iei, nerazyijeneiemtle"i- iioireiikirn meaunarod,_ nim oilnositna, Beograd 196?. "' Isto. yugoslaaia and,the Nonaligned, World,, lB, Treba rla_ -, ..."',A. Ru-b.instein. s ovim_zemljama. posebnosa Indijom, nije jo< poticala jz za_ ilTtl],1a saradnJa Jeonlckrn pogleda na medunarodneodnose.vei pre iz jedinstvenih stavova po pojedinim probtremirna. (Vid. Kardeljev komentar ,, "j.govo- izvestaiu sa V fa_ sedania eeneralne slnuDBti,ne

ne snge 6ovedanstva."l3e U tom smislu Kardelj je korigovao nekada5nju jugoslovenslru tezu o sukobu reakcionarnih i demolcatskih snaga u smislu podele 1a fron!,,snag.a demokratije i socijalizma u svakoj zemlji i u medunarodnom okviru".la {imen_a ovakve spoljnopolitidke orijentacije postala je moguia po5to je Jugoslavija pred spomenutim iskuBenjima angaZovala do krajnosti svoje priwedne, vojne i nacionalne potencijale, inicirajuii teorijsku misao i inovatoruki duh. Pretrpostavke ovog novog opredeljenja saslojale su se u uverenju o pohebi odricanja od politike sile, blokovskog swstavanja i svakog pribegavanja agresiji; u ol'u koncepciju ulazilo j; i insistiraljg ng svestranoj medunanodnoj saradnji, pravednoj ekonomskoj raspodefi bogatstva u svetu, dekoLonizaciji i pravu naroda na samoopredeljenje kao osnovnim pretpostavkama kasnije osnormog pokreta neswsLanosli. Prema pojedinim miiljenjima, prwa organizovana manifestaciia neswstanih zemalja bila je vezana za 7950. godinu, kada su u toku iata u Koreji _Jug-oslavija,Indija, Libaa, Saudijska Arabija i Jemen glasali u Generalnoj sku,p5tini protiv prelaska trupa OUN 38. paralele, Jlndonezila se uzdrZala.lar Tome su ubrzo sledili Apel kinaest zemalja Bliskog i Srednjeg istoka, Kini dn ne upufuje svoje trupe u juZnu Koieju, kao'i predlog Arapske Lige za primirje od 30 dana u korejikom i od 5 meseca u hladnom rafrs,, uz inicijativu za sastanak Trumani i Staljina,ra2 je korejski rat doneo znadajnu promenu u jugoslo- Sigurno-_je da venskim - spoljnopolitidkim koncepcijama. Saradujuii- u Savetu beZUed_ nosti s dr Benegalom Rauorn (Rau) i Mahmod Favzijem (Favzi), preds_ tavnicima Indije i Egipta, delegacija FNRJ podela je da obiaca veeu paZ_ nju na stavove bivSih kolonijalnih zemalja, posebno u pitanjima anti_ kolonijalne politike, ekonomskih problema, razortianja i'sistema kolek_ tivne bezbednosti. Osnova buduiih jugoslovenskih frijateljskih odnosa s Indijom i Egiptom stvorena je dok iulve tri zemlje bile dlanice Saveta bezbednosti (1950/1951): po isteku mandata u savetu bezbednosti kon_ iz-rygdu.trijr1 predstai,nika nastavile su se i o drugim pitanji_ :"te."!u ma.'*'Leo Mates je pisao da se u toku rata u Koreji i u dugo*alnim prL_ ----iG-. x""a etj, o dktuelnin'L po,liti1khn problejnina, ilanak od IB. B. 1950, ,":"2r:::-rZl,'.-socjjarisridrre izsra.dnje, knjicalri iii. iij.' j""'cii;r" reieno: ,.Bor_ snagamira sve vise dovode do stijedeieg zaktiuika:'dau ;:-::.1991 J]lgosiavtje-i potitfta roju tiit" :":.::iJ:T -:YlJett' vise nego dkadaranije. svaka nacionalna

ma oho njegovog okondanja poCela u OUN da formira ,,stal.na suL jednog jezgra delegacija koje su kasnije postale prve udesnice ;a neswtanih. Ta prva isk'ttstva bila su ,,ujedno prvi znak otpoja pretvaranja svijeta u popri5te iskljudive akcije najveCih sila"r{ i zalaganje avljala su veliko ohrabrenje i podsticaj za joB aktilnije avije na ovom planu. Prve kontakte i najveiu usaglaienost u ovom periodu priprema pokreta nesrastavanja imala je FNRJ pre svega jom.tas (Ameriiki ietoriiar A. Rubinitajn (Rubinstein), naveo je da jem marta 1951. indijski delegat u OUN Benegal Rau rekao Aleiu "u kako je predsednik indijske vlade Neru (Nehru) u govoru u inm parlamentu predloZio politiku neswstavanja, koja ne bi bila ni r.'na ni pasivna politika.r6 J meduwemerru sovjetski pritisak se smanjio, mada zapravo nije o sve do Staljinove smrti. Opasnost od vojne agresije nije viie iza neposredna. Jugoslavija je podela da se okreie zemljama koje e izvan neposrednog fronta hladnog rata. Od 1951/1952. godine u ovenskoj itampi podelo je dosta da se pi5e o pmblemima azijskih kih zemalja - biviih kolonija, na nadin kofi je odudarao od dogog i uprosdenog koncepta ,,imperijalistidkih privesaka". Josip Derllao prvi ambasador u Indiji pisao u proleie 1952. o realnoj osnovi itog ekonornskog sistema u Indiji koji je zadrZao mnoge kapitae elemente i upo@unio ih socijalistidkim duhom; on je ocenio sa. Jugoslavije s ovim drZavama kao ..moguiu".ra7 lontakti i saradnja s novim nacijama u OUN uverili su JugosloCa, nasuprot sovjetskim twdenjima, vedinu ovih drZava ne kontzapadne kolonijalne sile i da one takotle teZe nacionalnoj nezati, samoopredeljenju i jednakosti. Zajedniika akcija s drugim neim zemljama otvoarila je nove vidokruge u Jugoslaviji. ,,Korejski neo je na svetlo zajednidke interese izmedu nesvrstanih zemalja ivaZnijim temama rata, mira i medunaa:odnih odnosa u bipolarnom u. Diskusije u Ujedinjenim nacijama istakle su evidentnu potrebu nskog razvoja ovih nacija. Ovo sazrevanje svesti o zajednidkim kim, bezbednosnim i ekonornskim intersima intenzivii:alo je njikomunikaciju."r{ Prvi sastanak koji je bio sazvan na toj osnovi r je u jugoslovenskoj ambasadi u Parizu u weme VI zasedanja Gee skup5tine radi dogovona o ekonomskoj problematici. Ova iniciubrzo se pretvorila u periodidne sastanke u toku zasedania OUN. J jugoslovenskoj spoljnopolitiikoj praksi veoma brzo su se ispo've nove tendencije. Krajem 1952, godine jugosl,ovenski diplomati su instrukcije da pojadaju kontakte s predstamicima zemalja Azi.frike sa slidnign spoljnopottidkim shvatanjima.raeBili su to prvi
;-f, " o ttl.tur, Mehunarod,ni odnosi, soc'jd'sfi,eke Jugosla,l,,,je, Beolrad t3. tsto. ,A. Rubinstein, 34. l Borba, 18. maj 1952. Dortte (psoudoni.m Josipa Eerde): O Jerkovid .irtu problertuirtua sa.trernenog razooja u Aziji. 'A. R,ubinstein. u d..38. ' Leo Mates, Mettunaroilni, od,nosi sociial,istidke Jugosla,oiie, Beograd

s obzirrom na to da on" -z opasnost _od ratnih sukoba i t<atastrofa da je jedino sredstvo za uev*eenje i-ofri nacija i shpljivo traZenje nadina" za rei prtah ta. "" "U, periodu neposredno pred poietak , srovenst<a spoljna politika borila se pre sv, ,.l1ftll3: za razvijanje demol<ratskiir odnr crJalrstleki razvitak i borba za nezavisnos orroom madili su dva vida jedne iste tezni goslovensko rukovodstvo imato realistidko i :lalle u medunarodnom Zivotu u skloDu druslvenim uredenjem i razliditom spoljno u, u generalnoj debati na .^-_ ^govoru I vbz. Set jugoslovenske delegacije Veljko . jugoslovenskog z.naeaj otpora kao i"tu"iu, je ako ,,... kompaktna i jedinstve ?rzava, pre agre_si\nrompritisku,'. On je -posebno . socrJalrstidkadrZava moZe uspeEno-da sara drusbvenim uretlenjima i da je takva saradr .rugostavija nerna nikakvih osvajadkih pret ma.. Sto se ne meia u urutrainje sfuari d za ja.ganje politidke i ekonomsk6 ""oa"i"-zete"' Ova teza o,,koegzistenciji,' razlikdva Koegzrstencijejznetog prvi put u OUN u d mesec dana po.sle Staliinove smrti. Dosto t" ^ zapadnih.drzava na delu sa SAD.!53' o jednom novom konceptu _^.-,_^T",orlg...u rarsto;- bazi". ..uz udedCe svih zainteresivar pa medunarcldne saradnje na kojima je izg

znaci napuitanja iskljudivo ewopske polir nju na globalnom,vanblokovskom nivo-u. _. Osnovle smernice iusost vensle-lpo je Tito u Ekspozeu u Nirodaoi skup5tiiri dujuii spremnost FNRJ na et6nornstu i ..s onim zernljamakoje su spremnena tak rat'nopravnosti i nezavisnosti,,. sLovanJa l kom polju sa svim onim "u-ti"-, toi" L. j pravitno -reiavanje -eA,.r,rmarritr diiJrr'i vezi s proillm ratom ili bi ubuauce rnol nameru jugoslovenske vlade aa pr.o UiJE ..pravamalih iti kolonijalnih **a" ", "i o svoJoj pored tqg fj-::]iTl, .sudbini,,. 1 lnleresnlh sfera,

,*l5rr"#ri.",,r",ffHi!,0{""';T:
c'ilii"k;-"#:#:je.l

^,mL,;,:,Jy.f ,,*" ""H;;;;;;'li YJ;X^V;f F

A/cr /5s4-604' - ;1'*t""I"'""Yi':"'"*oe:)

B rebruar 7e52 GoDorit'rusa7

lN da formira ,,stalna suLije postale prve udesnice ,,ujedno prvi znak otpo:a e akcije najveiih sila"ts i za jos aktivnije zalaganje iveCu usaglaienost u ovom imala je FNRJ pre svega (Rubirstein), naveo je da Benegal Rau rekao Aleiu u (Nehru) u govoru u inrvanja, koja ne bi bila ni ranjio, mada zapravo nije 'ojne agresije nije viie izse olaede zemljama koje L. Od 1951/1952.godine u i5e o prnblemima azijskih koji je odudarao od dog<ih privesaka". Josip Derteie 1952. o realnoj osnovi je zadrZao mnoge kapitarduhoml on je oceniosardu".14? OUN uverili su Jugosloinu ovih drZava ne kontde teZe nacionalnoj nezariika akcija s dr-ugim ne: u Jugoslaviji. ,,Korejski nedu nesl'rstanih zemalja dnih odnosa u bipolarnom rkle su evidentnu potrebu rnje svesti o zajedniikim :sima intenzivb:alo je njibio sazvan na toj osnovi u lrreme VI zasedanja Gerj problematici. Ova iniciie u toku zasedanja OUN. i veoma brzo su se ispo.e jugoslovenski diplomati edsta',n icima z.emalja Azianjima.laeBili su to prvi
tll'ti,tke Jugoslarije, Beograd

(pseudoni.m Josipa Derde): O tlisti(ke JugoslaDire, Beograd

znaci napuitanja iskljudivo ewopske politike i razmiiljanja o povezivanju na globalnom, vanblokovskom nivou. Osnovne smernice jtrgoslovenske spoljne politike tog perioda izneo je Tito u Ekspozeq_u_ Narodnoj skueltini 2?. aprila 1950. godine, potwdujuii spremnost FNRJ na ekonomsku i svaku drugu moguiu saradnju ,,s onim zemljama koje str sprernne na takvu saradnju na bizi punog pbstovanja ravnopravnosti i nezavisnosti", kao i na saradnju ,,na poliiifkom polju sa svim onim zemljama koje se zaista bore za udvriienji mira i pravilno re5avanje medunarodnih pitanja koja joS postoje ner*ena u vezi s prodlim ratom ili bi ubuduie mogla iskrsnuti,,, poiebno istiiuii nameru jugoslovenSke vlade da pred Ujedinjenim nacjiama dvrsto brani ,,prava malih ili kolonijal-:rih naroda na slobodu i nezavisnost, ti. da sami odluduju o slrojoj su bini". Pored to,ga, osudio je stvaranje' blokova i interesnih sfera, s obzilom ry t" da oni ,,zaista predstavljaju latentnu opasnost od ratnih sukoba i lcatastrofa za dovedanstvo,'. On- ie istakao da je jedino sredstvo za uivridenje i oduvanje mira sistem Ujedinjenih nacija .i^ strpljivo traZenje nadina za re5avanje spornih medunarodnih oitania.'" "U. periodu neposnedno pred podetak okupljanja neswstanih jugo, slovens.kaspoljna politika borjla se pre svega ia mir, protiv hegem-on-ije za razviianje dgmokratskih odnosa medu narodima. fri"n "6i . flillg, cijalistidki razvitak i orba za nezavisnost u periodu sukoba s inform_ biroom madili su dv.a vida jedne iste teZnje za slobodom. pri tom je ju_ goslovensko rukovodstvo imalo realistidko shvatanjc mesta i udela iu!o_ slav-ije u medunarodnom Zivotu u sklopu sistema driava s razlidit-im druitvenim r.rredenjem i razliditom spoljnom politikom.rsr govoru u generahoj debati na VII'zasedanju, 11. decembra _^_- U 1952 jugoslovenske delegacije Veljko Vlahovii izireo -Sef ie specifidan znadaj jugoslovenskog otpora kao iskustva koje pokazuje da svjka mala dlzava, ,,... ako je kompaktr:a i jedinsf,vena, moZe uspeino da se o u. pre. agresir,rrom pritjsku". On je posebno naglasio da Jugoslavija kao sccijalistidka drZava moLe rxpeSno da saraduje s drZavama s razliiitim $ruStrJenjp uredenjima_ i da je takva saradnja'moguia pre svega zato Sto Jugoslavija nema nikakvih osvajadkih pretenziia premi drugim zemlja_ ma, Sto se ne me5a u unutrainje stvari drugih i Sto je zainteresovana politidke. i ekonomske. saradnje sa-svim drZivama koje je to 3, ^j?j^:je o ,,koegzistenciji,, razlikovala se od sovjetskog shvaiania f,:r-": 9"".1*? Kogzistencije iznetog prvi put u OUN u drugoj -nije poioviiri VIi zasedanji, mesec dan_aposle Staljinove smrti, poito ta ieza ukljudivala osuiu capadnih drZava na delu sa SAD.rs . Radilo se o jednom novom konceptu sporazumevanjia ,,na demokratskoj bazi". .,uz'uCeSCesvih zainteresivanlfi ;;;;d"';,-..i" bazi nrinci_ _ pa medunarodne saradnje na kojima 1e izgradena Fovelj; UN;ft'---'. tTtr*" nd,,zdsied,anju ,lo.n ]l. .Natodne skupltine d,rugog sazioaod 27, aprila '""". ! r r o, . Jugostaotja u borbl,za nezaoisnost i, nesofstanost, 28. ii.-i;,_j. xoiii;enctit ""rurir"["!oi]"!"ij".1B. fobruar 19s2.cooor d.rusaTita na rr po.rtaisrloi
vrd. Vislnskog ! A/C.1/594_604, "'A. Rubinstein

",h.h:;ry,:"';.ffi ",*""""f; 9'lly#inv,'f t#h"i::y"7'i,E""v;k,pr.edst.,o " govor

prvi put upotrebio izraz ,aktivna c je iste godine, 18. II 1052rs5, )st" govoreii o specifidnom poloZaju Jugoslavije u svetu i time spomenuo jedan poiam veza\ za neswstanost. Tom priiikom, .eo i sledeia natela: borbu protiv svakog agresivnog rata i politike interesnih sfera; svim oblicima me5anja u unutra3nje poslove suprotstavljanje r zemalja 1 fretvaran ju pojedinih prcgresivnih oslobod.iladkih u irstrumente velikih sjla; oiuvanje doibrosusedskih odnosa; svestrano razvijanje miroljubive ekonomske, politiike i kulturnje i demokratskih medularodnih odnosa na osnovu ravnopravaiumevanja. Ovim je drugim rei'ima naveo detiri od pet nadela ive koegzistencije iz Ugovora NR Kine i Indi je iz 1954' godine pod naslovom Panch-shila, naime - neintervencije, postovanja lnog integriteta i suvereniteta, nemeianja u unutraBnje poslove remalja, rarmopravnosti i uzajamne dobrobiti. Peto nadelo delo miroljubive koegzistencije spomenuo je ne imenujuii ga u Jugoslavija ne moZe biti dlan ni jednog ni drugog bloka" i teii bivoj saradnji sa svim drugim zemljama, bez obzira na njihov o-politidki poredak ako Zele da saraduju na rarmoprarmoj ba)vome je dodao spremnost Jugoslavije da potpomaze davanie ke pornoii nerazvijenim zemljama bez postavljanja politidkih adanje OUN i reBavanje svih medunarodnih sporova mixnim puI i sporazumevanje velikih sila, a1i na osnovi po5tovanja Povelje :ava svakog nar.oda na samoopredeljenje, podr5ku nacionalnim .a wih naroda i saradnju sa svim miroljubivi.rn snagama u svei;ltlt"o, fi. diDizije. februar 1952. Gonor druga Tita na Il partiiskoi konletenciii

Iz svih_ spomenutih izjava i istuDanj politidkom planu u periodu od 1945.dd iibl ganizaciji ujedinjenih nacija, pnoizlazi da ir idejama i praksom aktivne'r lgn" 'Ilto :r"oyrlT godine kasnije i sam rekao nerollko Je politici rukovodila nadelima aktivne miroliui prlje nego Sto je sam taj izraz, da tako kal;e delq, nairng,.Lr skladu s opitim i stafurim pos spoljna- politika zasnivala u svim promeilli, imala da dejstlrrje."l5e Sam termin upotreblie prvi put krajem 1954.godine.lo

rtoliini prinoipi izreteni su nesto !nije, nezvanitno, na skupu ,,Za mft i dnu saradnju", kojl je u zagrebu od 23. do 27. oktobra 1951.okupio i5ulturne, politidke d naiudne radnlke iz celog sveta. Niega ie organizovao oski nacionalni komitet za odbranu mira u Zelji d,a inic,ira raspra','u o kiirn problernima i izmdd politiiku osnovu za oduvanje ove who\,"ne vred na skupu su usvojeni prinoipi iz govora jugoslo,venskog ovu platfotru l! Vridrnara [<oji su predstavlja]i ptravi akc:ioni program iednog novog nalnarodnih odno6a: uajalnno poStovanje nezavbnosti i suverenosti; )riznanje plava na 6amoopredeljenje; skljuCenje sile iz medunarodnih odnosa; LnapredenjeOUN; eSenje kolonljalnog pitanja t uklanjanje ekonomskih neravnoplavnosti; 's'udablokova; rnanjenje naof,uzanja. r prilikom jedan od komentatora skupa, Fric Kif (I'ritz Liph) istakao llje kao lto zu ,,Indiia, Indonezija, Izrael i Jugoslavija, a takode i Kina" aju ,rpotencijalnu snagu itrede sile". Mada se on izrazio malo nevesto ve zemlje koje je na,brojao nisu postale dlanice pokreta, osnovna ideja [a ved tada, i njoj je ovaj skup u Jugoslaviji pruiio izvesnu podriku. q, 24, nti" i rmellunaToilnusa.16. oktobar 1951. (Vid.: Treti itan raild, sk1atr

"' ,,Celokupnu vanjsku politiku JugoslaviJe T * . bolje obiljeiiti no ako ie nazovemo pdutik :r.t9.zem9 zrsJencije;time ne za.nemamjrno nt ostale nalbitnjj{ tosrovenske vanjske politike _ antikolonijalizam, an .Jer su-one naltjesnje vezane s Dalom politikom ko rltoi aktlona nircllubilta koegztstenclj;, Zbornik 1 br. 2-3, 1981, 261.) '" J. B. str. Tito: Ekspozeu Saoeznojnarodtio -,-_ jITJ:7. 3. 1955u: J. B. Tito, Jugosldoiia u bo nost, 12. 21.n( ,_. ."" i_. B. Td t o. couor nd zboru u Koprl:f, rugoslADiio u borbi zo nezoaisnosti nesorctanost.4g

trt upotrbio izraz ,,aktivna Jugoslavije u svetu i time Tom prilikom, .eswstanost. i politike interesnih sfera; Lnja u unutra3nje poslove rrogresirmih oslobodilaikih

trz svih spomennrtihizjava i istupanja Jugoslavije na spoljnonolitiikom planu u periodu od 1945.do 1953.godine, a posebnou Or ona od podetka bila vo'miroliubive ianizaciii riiedinjenih nacija, proizlazi da je koegzistencije.r$ Eon" o.ilot-it" iitejama i lralisorn aktivne zemlja se u svojoj rekao,: je godina sam kasnije i nekoliko ,,NaEa Tito i to jos koegzistencije, aktivne miroljubive nadelima rLrkovodila nofitili iriie neAo Sto je sam t:i imaz, da t:ko kaZem,ulao u modu. Ta su nat'eti, nairne. .., ikla.du s op6tim i stalnim postavkamana kojima se naia spolina politika zasnilralau svim promenlji.vim uslovima u kojima je Sam termin upotrebljen je u Titovim istupanjima irirala aa dejstvuje."rse p1'viput krajem 1954.godine,re

:romske,politidke i kulturnosa na osnovu ravnopravnaveo ietiri od pet nadela ne i Indije iz 1954. godine neintervencije, poBtovanja e poslove ianja u r.urutra3nj dobrobiti. Peto nadelo rnuo je ne imenujuii ga u rog ni drugog bloka" i teZi ama, bez obzira na njihov tluju na rarmopravnoj baije da potpomaZedavanje cez postavljanja polititrkih rodnih sporova mirnim puPovelje osnovi p,ostovanja enje, podriku nacionalnim roljubivirn snagama u sve, ns, II partijskoj konterenciii, zvanidno, na skupu ,,Za mir i lo 2?, oktobra 1951.okupio is,g sveta. Njega je organizovao u Zelji da inisira raspravu o za oduva.nje ove vrho\,ne vred rcipi iz govora jugo8lovenskog .oni program jednog novog nanoslr; sr ,,Clokupnu vanjsku poti iku Jugoslavije Titova vremena vierojatno ne mozennobolje obiljeriti no ako ie nazovemo politikom aktivne rniroliubive koegzistencije; tirne ne zamenr.arujemo ni ostatrenajbitnije ltomponente posl,ijeratne jugoslovenskevanjsNrepolitike - antikolonijalizam, antiinperijallzam i neswstanost - je! su one najtjelnje vezanes naSompotitikom koegzistencije". (Dr B. vukas, Tito i aktiona mirotjubioa lNoegzi,stetucija, zbornilN Propnog fqkul.teta u Zagrebu, br, 2-3. 1981. str. 26t.) 15'J. B. Tito: Ehspoze u saoeznoj narodno! skupitini o spolinoi politici FNRJ, 7. 3, 1955u: J. B. Tito, Jugostaoijdu borbi za nezavisnost i, nesarsta' nost,72. 'o J. B. Td'to, Gooor na zboru u Koptu,21. novembra 1954, u: J. B. Tito, JugoslouiJa u botbi za nezaoislwst i nesofitc"nost,4S-

ekonomskih neravnopravnosti; I'ric Kif (Fritz Kiph) istakao Jugioslavija, a takode i Klna" a se on izrazio malo neveito dlanice pokreta, osnovna ideja rlaviji pruzio izvesnu podrsku. Lpa za rmir i rnelrunaroilnu sa-

GLAVA

POLITICKI PROBLEMI POSTA ZNACAJA ZA SPOLJNOPi JUGOS

l. Odnosi ! a) problem pravr

Pripajanje jugoslovenskih nacir vizija nepravednih mirovnih usovor ostavili van granica jugoslovenJke d venadko,g i hrvatskog naroda bilo je ne NOP-a tao jer{an od najl'aZnijit slovenske drzave. Jugosloveni su s rata njihov poloZaj u oblastima Trsi reguiisan na pravedan nadin u pos drZavama. Ovaj zahtev se postavlja prinos borbama za oslobotlenje) takr goslovenskih naroda na ujedinjenje Prvi koraci u torn smislu biii 9. juna 1946. godiner6l zakljuden iz: kao okupacionih vlasti, i Sporazum i: danta za Sredozemlje i \,Thomog k 20. juna 1945. godine.ln Medutim, krajine kao ,,poslednje utwdc" pren velike sile da bi ga ostavile izvan sl nje buduinosti sporne teritorije, izm dogovora preuzeo je u jesen 1945. g slova detiri velike si1e. Do proleda I za dogovon pobednidke koalicije istr pr.edloZio razgranidenj po tzv. fran dio je da se, pored toga, formira Slo last pod meduaarodnim reZirnom i : za njenu upravu preuzme Savet bezl Prenoienje ovog pitanja koje j Miror,rrim uEovorom u nadleZnost Ol likim silamtda u bliZern wemenskol voljavaju6e re3enje bez njihovog n< cija Trsta rezultirala je iz nuznog I{ nije ZeIeIa da preda drugoj,,strani" diite na Jadranu, kao i vaZnu stra

t6t Zbirka DSIP-a, sveska L 16,I6to. ro Jugostravijl: Istra, Italiji: Kanalskl i okolina. Time bi Sloveniia ostala bez iz

GLAVA

TRECA

POLITICKI FROBLEMI POSTAWJENI U OTIN OD POSEBNOG ZNACAJA ZA SPOLJNOPOLNICKU ORIJENTACIJU 1. Odnosi sa Zapadom a) Problem pravnog statusa Trsta Pripajanje jugoslovenskih nacionalnih teritorija zemlji matici. i revizija nepravednih mirormih ugovora i diplomatskih sporazuma koji su ostavili van granica jugoslovenske drZave stotine hiljada pripadnika slovenadko,g i hrvatskog narroda bilo je nekoliko puta proklamovano od strane NOP-a kao jedan od najvaZnijih ciljeva spoljne politike nove jugoslovenske drZave. Jugosloveni su s pravom verovali da ie po zawietku rata njihov poloZaj u oblastima Trsta, Julijske kraiine i u Koruikoj biti regulisan na pravedan naiin u posleratnim sporazumima s pobedenim drZavarna. Ovaj zahtev se postavljao kako iz subjektivnih razloga (doprinos borbama za oslobodenje) tako i iz objektivnih razloga (pravo julostrovenskih naroda na ujedinjenje i nacionalno samoopredeljenje). Prwi koraci u torn srnislu bili su Sporazum o Julijskoj krajini od juna 9. 1946, godinel6r zakljuden izmedu DFJ, Velike Britanije -i SAD kao okupacionih vlasti, i Sporazum izrnetlu saveznidkog vrhovnog komandanta za Sredozemlje i whovnog komandanta Jugoslovenske armije od 20. juna 1945. godine.r6' Medutim, strategijski poloiaj Trsta i Julijske krajine kao ,,poslednje utwde" prema Istoku imao je suviie vaZnosti za velike sile da bi ga ostavile izvan svojih dogovora. Neposredno regulisanje buduinosti sporne teritonije, izmetlu ostalog, na osnovu Potsdamskih dogovora preuzeo je u jesen 1945. godine Savet miniistara inostranih poslova detiri velike sile. Do prole6a 1946. godine ovaj ,,produZeni" organ za dogovon pobednidke koalicije istraZio je stanje u ']ulijskoj krajini i pr.ecltroZio razgranidenje po tzv. francuskom predlogu.'t Isti organ odlu-io ie da se, pored toga, formira Slobodna teritorija Trsta (STT) kao obtast pod medunanodnim reZimom i za5titom, a da direktnu odgovornost za njenu upravu preuzme Savet bezbednosti. PrenoSenje ovog pitanja koje je imalo sve uslove da bude re6eno Mirorrnim ugovorom u nadleZnost OUN hilo je izraz ur"errenja medu velikim silama da u bliZern wemenskorn periodu nije moguCe postidi zadovoljavajuie re5enje bez njihovog neposrednog udeida. Internacionalizacija Tnsta rezultirala je iz nuinog kompromisa: nijedna od velikih sila nije Zele1ada preda drugoj ,,strani" ovu vaznu luku i industrijsko srediite na Jadranu, kao i vaZnu strategijsku tadku. Medunarodni status
t6t Zbitka DSIP-o, sveska I. ro Isto. td Jugoslaviji: lstra, Italiji: Kanalska dolina, Beneska Slovenija, Gorica. Trst i okolina. Time bi Slovenija ostala bez izlaza na more.

: najvile izgleda da se ovi interesi uravnoteZe i, 5to je jo3

dnhiio rr

iru dogovora na ministarskom sastanku precizirano je da teritnrijalna pitanja, kao i nacrti administrativnih odredannormih zakona imaju podnositi na odobrenie Savetu bez:neralnoj skup5tini. kao i da Savet bezbednoiti, posle kon;alijom i Jugoslavijom, imenuje Guvernera STT.l;a Jugoslau, svaka.sa svoie strrane, bile nezadovoljne ovim resenjem. enska drZava nije smatrala za potrebno da se medunaioda bavi problemima pra\,Tog slalusa i drZal'ne pripadnosti e krajine. Ovo pilanje ocenjeno je u FNRJ kao-neprlkladu u najSirem svetskom forumu poito se nije ticalo Sirih interesa, ved pre svega, bilateralnih odnosa izmedu Itaije, za koje je smatrala da ih je adekvatnije uredivati dipem. :nska vladq se saglasila s odlukama Saveta ministara jnoa samo zbog vi5ih interesa saveznidke saradnje. Na Mi:nclji u Parizu (7946/1947), gde je ovo reienji imalo da o miru s ltalijorn, jugoslovenska delegacija je udinila sve rguie da izmeni osnovne crte dogovora velikih sila u poreZima Trsta. Ona nije mogla da se pomiri. nep""vldprema f-taliji, nepovoljnim razgranidenjem sa STT-i onim rtuta STT koje su davale Guvernenu Trsta veoma Siroka qriqgr, d:,,qo potrebi poziva strane hupe u cilju usposPredlozi FNRJ kretali su se od davanja Tlstu statusa-pore jedinicers do nezavisnosti ovog gradi u rcalnoj uniji s 6 Po5to nijedan od njih nije bio usvojen. Jugosiavila je vni ugo\,"or uz izjavu da ie ga po5tovati, ali da se ne moZe rspiracija na teritoriju na koju irna pravo.l6?Sve do presrja STT. ona se pridrZavala spomenulih odredaba Slituta 1og ugovoxa s Italijom u skladu sa svojim stavom da pridogovore velikih saveznika u vezi s posleratnim wedeto je istakao u Ekspozeu na IV vanrednom zasedaniu Nare FNRJ da se .,jugoslovenska vlada, stojeii dw;to na rmom Trsla !i]o je lor'"rano pitanje prjsustvapoljskearmije u Krn snaga pod
komandom generala Andersa u Italijj, u blizjnj ju_ rice. Kako je raspolozenje ove armiie prema novom drustvenorn avije bilo neprijateljsko, a u njenom sastavu bilo dosta bivsih kog i detnidkog pokreta, jugoslovenska viada je zamolila SSSR d,a rzbednosti s ovom situacijom, 15. februara 1946. godine, posto je tanije dala zadovoljavajudi odgovor Generalnom +kretaru i sm;jugoslovensku aeverozapadnu granicu, ovo pitanje nije stavljeno 'avela. 3 e b I e r, Jtrgosro?rensko-it6li,tansLi, od,nosl, i, Tt st, N aia stodrnost. ' d. e1j, Se'anja,20B. (Prilozi). potpisivanja ovog ugovora 10. februara 194?. ministar spolinih ao je izjavu u ime svoje vlade da se Jugoslavija potpjsivanlem ie odreii teritorije koju smatra svojom prema etnidkom principu da trazi svoja prava bez obzira na etnidke promene koje bi narsilnim putem. Vid.: Janko TrZaSko apraSanie po alrugi Jeti, :ri taze d,iplonl,atsheSa boja, LjubTiana 1961, 183-18b.

principu poStovanja mirowrih ugovora. dinila s gudnostima - ".vot,,.t6Eda se Statut Slobodne teritorije Ti

Odredbe Ugovora o mir-u s Italijom predr kao internacionalizovane teritorije prvenstvenu bednosti u re5avanju svih najvaZnijlh pitanja i tive. Savet bezbednosti preuzeo je iiuZnost tia i visnost STT. kao j poStovanjeodredaba Stalnop pogledu zaltile prava ioveka. pored roga, on ] zava red i bezbednostu ovoj zoni i bira, o.poziva Guvernera kao meduna.rodnog sluZbenika. Prihvatanjem ovih prava i duznosti od st januara 1947. godine (pre potpisivanja Mirormol lanje otvoreno je u OUN. Sl"etska organizaci ia i mo sporadidno. overavajuii ili odobrlva.i uii' re: vora velikih sila. U iom s.rnistruSavet bezbedr statut STT_i njegov Prilremeni rezim (Aneks VJ voru). i prihvatio ga u potpunosti. Prema nekim miiljenjimar6e, OUN su ovir: _ PovlJu prodirivanjem nadleZnosti svetske organ va KoJa ona, po svom slovu, nije imal.a. Spomen wsena je ne njeno_m formalnom revizijoni ili a vorom velilrih sila.1?o Medutim, Savet bezbednosti nikada niie za Guvernera STT. predl,oleni kandidati po irar noj od strana ovlaSienih za izbor. Izbof Guve pre sveg Italija nepr.ihvalanjem pojedinih predl da spreai osnivanje uprave jedne nezavisne dr nadko stanor,ni5tr,"o dobilo jed,naka prava s italija Prvi pokuSaj sivarania internacionalizova vodstvom OUN doziveo je ireuspeh. Za Jugoslal zaoStr.ila kada je na II zasedaniju Generalire sI dana po zal<ljuienju Miror,mog ugovora s Italijo se -taj revidira (A/357, A/A5g i A/S6t) pod izg, moze. smatrati u potpunosti neprijateljskom d sKupstine traieno je da preporudi drZavama kojr mrr_ davanje novih prirnedaba i stavova u cilju su Italiji bile nameinute ugovolom. Ovome si,. savila Jugoslavija. Nju je lodrZao SSSR, navoi rovelJa osnovana na principu poitovanja ugovo protivpravna. Kako nu s i nek druge deleqa predlogu, on je por,r-rden 21. novembra Ig47.nt v_id.: Jo dana,

br. 3? Beograd 1948, 20. ::: ^ 'Halderman. T h e U N d t r . dt,l @ R u t e o ! L a I '0 vid. dl. 24. Povelie, U Memorandumu General str. 4,1-45) istaknuto je da se joE u San Francisku podra nosli ne moze biti ograniien pojedinim odrodbama po. vanju.mira i bezbednosti. Gsim osnovnim ciljevima i pr "'Vid. opsirnije u: yedrbook o! IJnitad, Ndtiois ,1948,93-94.

iuravnoteZe i, ito je joB tanku precizirano je da administrativnih odredaa odobrenje Savetu bezt bezbednosti, posle konrvernera STT.l@Jugosla.dovoljne ovim reSenjem. rebno da se medr.marodsa i drZarme pripadnosti : u FNRJ kao neprikladnSto se nije ticalo Sirih lnih odnosa izmedu Itadekvatnije uredivati dipra Saveta mipistara inoznidke saradnje. Na Mije ovo re5enje imalo da delegacija je udinila sve lovora velikih sila u poa se pomiri s nepravednidenjem sa STT i onim reru Trsta veoma Siroka ane trupe u cilju usposlavanja Trstu statusa pograda u realnoj uniji s usvojen, Jugoslavija je tovati, aIi da se ne moZe la pravo.16? Sve do presrenutih odredaba Statuta a svojim stavom da pri:zi s posleratnim uredeantednom zasedanju Navlada, stojeii dwsto na
.dersa u ltaliji, u blizini ju) prema novom drustvenorn I sastavu bilo dosta bivsih . vlada je zamol,ila SSSR da :uara 1946. godine. Posto je 'eberalnom sekretaru i sma., ovo pitanje nije stavljeno nos' i, Trst, Na.Sa stDarnost,

prisustva poljske arrnije u

principu po3lovanja miror,'nih ugovora, dinila sve Sto je u njenim moLuonoitima da se Statut Slobodne teritorije Trsta. . . 3to pre sprovede ; uivot".ft8 Odredbe Ugovora o miru s Italijom predvidele su u pogledu STT kao internacionalizwane teritorije. prvenstvenu nadleZnost Saveta bezbednosti u re3avanju svih najvaZnijih pitanja njegove zakonske regulative. Savet bezibednosti preuzeo je duznost da obezbeduje celinu i nezavlsnost STT, kao i poitovanje odredaba Stalnog statuta STT, posebno u pogledu zastite prava coveka. Pored toga. on jc imao obavezu da odriava red i bezbeclnostu ovoj zoni i bira, opoziva ili suspenduje tniianskog Guvernera kao medunarodnog sluZbenlka. Prihvatanjem ovih prava i duZnosti od stra,ne Saveta bezbodnosti ianuara 194?. godine (pre potpisivanja Mirol'nog ugovora), trifansko piianje otvoreno je u OUN. Sr"etska organ:izacija bavila se njimq, tp+, *mo sporadiino, overavajuii ili odobravajuii rezlJlate prethodnih dogovora velikih sila. U tom smjslu Savet bezbednosti je razmotrio Stalni statut STT i njegav Priwemeni reZim (Aneks VI i VII u Mirovnom ugovoru), i prihvati,o ga u potpunosti, Prema nekim miiljenjimal@, OUN su ovim prvi put modi{ikovale Povelju pro6irivanjem nadleZnosti svetske organizacije, dodaju6i joj prava koja ona, po svom slolrr, nije imala. Spomenuta promena Povelje iawsena je ne njenom forrnalnom xevizijom ili amandmanima, ve6 dogol"orom velilcih sila.l7o Medutim, Savet bezbednosti nikada nije uspeo da odredi liinost za Guvernera STT. PredloZeni kandidati po pravilu nisu odgovarali jednoi od strana ovlaSienih za izbor. Izbor Guvernera onemoguiavala je pre svega Italija nepri'trvatanjem pojedinih predloZenih lidnosti radi toga da spredi osnivanje uprave jedne nezavisne drZavice u kojoj bi slovenadko stanormj6tvo dobilo jednaka prava s italijanskim. Prvi pokusaj stvaranja inte.rnacionalizovane teritorije pod rukovodstvorn OUN do,Ziveo je neuspeh. Za Jugoslaviju situacija se posebno zao5tri.la kada je na II zasedanju Generahe skupitine, svega nekoliko dana po zakljudenju Mirol'nog ugovora s Italijom, podnesen predlog da se taj revidira (A/257, A/358 i A/361) pod izgovorom da se Italija ne moie smatrati u po@unosrti neprijateljskom drZavom. Od Generalne skupstine traZeno je da preporuii drzavama koje su s Italiiom potpisale mir davanje novih prirnedaba i stavova u cilju olakdanja obaveza koje su Italiji bile nametnute ugovor,om. Ovome se, . naravno, dl'Istro suprotstavila Jugosl,avija. Nju je podrZao SSSR, navodeii, sasvi,rn taEno da je Povelja os,novana na principu podtovanja ugovora i da je ova revizija protil'pravna. Kako su se i neke druge delegacije suprotstavile ovom pr.edlogu, on je por,'uden 21. novembra 1947.1?1
r" Vid,r 30 d,ana, br. 37 Beograd 1948, 20, 16'Halderman, The UN and, the Rule of Lorr, New York, 1966, 2?-31. n0 Vid. dl. 24. Povelje. U Memorandumu Generalnog sekretara (SCoR/I947, str. 44-45) istakn'uto je da se jo6 u San Francisku podrazurlevalo da Savet bezbednosti ne mote biti ograniien pojedinim odredbama Povelje kada je red o odrzavanju mira i bezbednosti. osim osnovnim ciljevima i principirna Povelje iz glave I. t" Vid. opsirnije ir Yearbook of United, Natinns (YUN) 1947/48, New York 1948,93-94.

rara 1947. ministar spoljnih ie Jugoglavija potpisivanjem m prema etnidkom principu -'tnidke promene koje bi naTrZatko apraEanie po il,rugi 1961, 183-185.

rvi radog nemodi Savela bezbednosti da reguli5e pitanje STT u formalnim nedostacima Statuta, vei u sukobima velikih sila cm hladnoratovsko,m preglasavanju, posebno posle proklamovananove doktrine i Mar5alovog plana u proleie 1947. godine. Nirana nije bila spremna ili nije mogla da prihvati kandidata one nsistirajuii na suprotnim stavovima, stalni dlanovi Saveta bezdoveli su u pitanje i sam reZim STT. rpremnost Saveta bezbednosti da sprovede u delo sopstvenu odrkao je u diskusiji o nadelu jednoglasnosti stalnih dlanova juski predstarmik u OUN dr AleE Bebler. Paralizu istog organa ocenio je kao,,rezultat nepostojanja volje za saradnjom, nePokuSavajuii da izbegne primenu nadela miroljubivog duha".172 rnosti u ovom pitanju i prenese raspral'u u Siri forum, jugoslorredsta'rnik je predloZio prenoienje trStanskog pitanja na dnev]eneralne sk'up3tirne.Tom prilikorn Bebler je naglasio kako je :litidkih pro,blema na tribini OUN zajednidka osnova - m,:todi :rimenjuju u cilju ostajanja stranih trupa na teritorijama u piIto inicijativa jugoslovenske delegacije nije bila prihvaiena, okrenu.la klasiinim diplomatskim sredstvima. Ohrabrenje u tom tao joj je sam Savet bezbednosti. Preporukom ovog orgala od rnbra 1947. godine vladama ltalije i Jugoslavije savetovano je me dogovore o lidnosti guvernera STT. Medutim, uprkos pokuugoslovenske vlade da se postigne ovakav sporazum, inicijativa nzbednosti doiivela je neuspeh. Ukuzujuii na nespremnost itavlade da saraduje, delegacija FNRJ je 15. I1948. godine prenetu bezbednosti notu (5/646) u kojoj je istakla nameru Italije rvladenjem pregovora onemoguii izbor Guvernera STT. Direktni 'i dveju susednih zemalja doZiveli su sudbinu opiteg pogo$asa na liniji Istok-Zapad, diju su g:ranicu dinili. nje se bitno izmenilo objavljivanjem Tri,partitne dekl,aracije 20. 148, u kojoj su okupacione vlasti STT (SAD, Francuska i Velika .) obeiale ltaliji wacanje STT i podr5ku u Savetu bezbednosti u ;1u. Ma koliko ova dekl,aracija znadila obeianje iije se ispunjenje za buduinost, odnosno predizborni argument u korist desnice, r teZak udarac za Jugoslaviju u situaciji tr kojoj se na5la u weanja suloba sa SSSR-om i istoinoevnopskim drZavama. Raskid -om oznadio je gubljenje sigurnosti u podrSku jedne od velikih avetu bezbednosti i otvaranje moguinosti da ona odobri ovaZman. .egacija FNRJ u Ujedinjenim nacijama reagovala je brzo i odn vise sto se na jugoslovenskim granicama pojadavao vojni pritiu zoni,,A" STT pristupilo ekonomskoj integraciji s italijanskim Protestujuii protiv odiglednog kr5enja Ugovora o im sistemom.r?s
in"oZO. novembar 1941. Gonor A. Beblera u I konLitetu. ito. olitika, 15. aprila 1948. Viil. Notc FNRJ olatli, SAD od, 15, aprita 1948, prko izriditoi odredbi Mirovnog ugovora da je ,,svaka ekonom$ka udija r'anje isklj'udivog karaktera .sa ma kojom drzavom u suprotnosti sa Sta1". Vid, MeAunaroilni ugooori FNRJ, DSIP, (1946), 194?/IV, str. 114

miru s ltalijom, ona je uputila notu Saveh s podacima o seriji finansijskih, ekonomsk 1948, stupiJi rxl snagu izmedu su u pro^lec_ uprave (b/vz7)."".Na osnol'll ovrn akata, pgt finansijska granica izneclu STT i Italije i p regraciju zone u italijansku drZavu u skbd; iom. Jugoslovenska vlada zatrazila je pomen bednosti da kvalifikuje spomenute akte leo ru, kao i da preduzrne mere za njihovo ponist DjskLrsija o jugoslovenskoj noti tuaiala dine. Mnogobrojni demarSi jugoslovenske'de l menti 5/598, 5/600, 5/944) nisrr.r naiiti na Iika Britahija ostale su pr-i izjavama iz Trjp Jugoslaviji davao je samo SSSR jer je su}ob preglasavanja o jugoslovenskim predlozima, raadum FNRJ od 15. avgusta 1948.12 u kome ,,Savet bezbednosti, razmotriv.ii optuZbu ju1 pred Savet bezbednosti u vezi s nizom ugov 1948. godine, i u vezi s Po6tanskim spora Savemiike vojne uprave i Italije - odludui potpunoj suprotnosti sa obavezama koje su i Italija przuzeli na osnol'u dlana 21. Ugovor no!'u propisa iz priloga koji su sastavni deo r bednosti proglaSava da su ugovori od 9. ms veznidke vojne uprarne i ltalije, kao i ugovor koji se odnose na ispunjenje ugovora od g. razum, u suprotnosti sa Statutom Slobodne I oglaSavaju nevaZeiim. Savet bezbednosti poz nog Kraljevslva da prime k znanju ow rezo vaj u svaki poetupak koii se kosi s odredba jom."trs

U situaciji kakva je vladala u OUN, bio venske delegacije. Ipak. odredbe ove rezolu t'rotiryravno vezivanje zrne za jj"alijansku ku struktur-u je naslavljeno. STT je septem u dlanstvo Organizacije'za ewopskl ekonom bila od nje zajam od 18 miliona dolara, ifn narodnoprarmi subjektivitet. Istog mesecalil ;om uiinio je kraj slobodnoj monetarnoj i
d?ZaVe.

Protestujudi protiv ovakve prakse, jugo toibra 1948. uputila joi jedan MemorandunrT nlu medunarodnoj organizaciji na ove povre

.*tt g"g*"l?tJ;r!je.rd,nienih naciia.)

t13Politikla, 16. avgust rezolucije. t?' Doc. 5/1054.

'i6 Doc.

S/92?, (Svi dokumenti

bez posebne oz

1948. Dr Joze vltld.r p

da reguli3e pitanje STT 6 u sukobima velikih si.la rsebno posle proklamovaproleCe 1947. godiae. Niila prihvati kandidata one ;talni ilanovi Saveta bez,ede u delo sopstvenu odsnosti stalnih dlanova juler. Paralizu istog organa volje za saradnjom, nea izbegne primenu nadela rvu u Siri forum, jugosloianskog pitanja na dnevsbler je naglasio kako je ednidka osnova - metodi upa na teritorijama u pie nije bila prihvaiena, stvima. Ohrabrenje u tom rporlkom ovog organa od Jugoslavije savetovano je l. Medutim, uprkos pokurkav spor:azum, inicijativa rjuii na nespremnost itae 15. I 1948. godine preje istakla nameru Italije Guvernera STT. Direktni sudbinu opSteg pogor5acu dinili. lrirpartitne deklaracije 20. (SAD, Francuska i Velika :u u Savetu bezbednosti u fue6anje dje 3e ispunjenje :gument u korist desnice, ji u kojoj se na5la u weopskim drZavama. Raskid podr3ku jedne od velikih losti da ona odobri ovar reagovala je brzo i odrma pojadavao vojni pritii integraciji s italijanskim llednog krBenja Ugovora o
'd u I kortuitetu. tdi SAD od 15, apfiLa 1948, r je ,,svaka ekonomska u4ija rzavom u suprotnosti sa Sta(1946), 194?/IV, str. 114.

miru s ltalijom, oha je uputila notu Savetu bezbednosti 28. jula 1948. s podacima o seriji finansijskih, ekonomskih i po5tanskih ugovora kojj su u pnoie6e 1948. stupili na snagu izmedu Italije i Saveznidke vojne Na osnol'lt ovih akata, potpuno se brisala monetarna i uprave (5/927).176 finansijska granica izrnedu STT i Italije i pripremlieni su uslovi za inteqraci.ju zone u italijansku driavu u skladu sa Tripartitnom deklaracivlada zaftaLila je pomenutom notom od Saveta bezioir. Jtrgoslover:"ska irednosti da kvalif ikuje spomenute akte kao suprotne Mi.rormom ugovoru, kao i da preduzrne mere za njihovo poni5tavanje. Diskr;slja o j,ugoslovenskoj noti trajala je tokom avgusta iste gocllne. MnogoLrrojni demarsi jugoslovenske delegacije u irstom smislu (dokmenti 5/598, 5/600, 5/944) nis'u naiili na povoljan odjek. SAD i Velika Bri'tah:ija ostale su pri izjavama iz Tripartitne deklaracije. Podrsku Jugoslaviji davao je samo SSSR jer je sukob tek bio otpodeo. Posle vi6e preglasavanja o jugoslovenskim predlozima, usvojen je konaino Memou kome je, izmedu ostalog, redeno: randum FNRJ od 15. avgusta 1948.177 ,,Savet bezbednosti, razrnotrivdi optuZbu jugosloverxke vlade iznesenu pred Savet bezbednosti u vezi s nizom ugovora od 9. marta i 16. aprila 1948. godine, i u vezi s Po'dtanskim sporazumom zakljuienim izmedu Saveznidke vojne uprave i ltalije - odluduje da su navedeni ugovori u prqtpunoj suprotnosti sa obavezama koje su saveznici Ujedinjene nacije i Italija preuzeli na osnovu dlana 21. Ugovora o miru s Italijom i na osnol'u propisa iz priloga koji su sastavni deo Ugovora o miru. Savet bezbednosti progla6ava da su ugovori od 9, marta, zakljudeni izmetlu Saveznidke vojne upral',e i Italije, kao i ugovori od 16. aprila 1948. godine koji se odnose na ispmnjenje ugovora od g. marta kao i Po5tanski sporazum, u suprotnosti sa Statutom Slobodne Teritorije Trsta i da se zato ogLa5avaiu nevaZedim. Savet bezbednosti poziva vlade SAD i Ujedinienog Kraljevstva da prime k manju ovu rezoluciju i da ubuduce izbegavaju svaki postupak koji se kosi s odredbama Ugovora o miru s Italijom."tzt U situaciji kakva je vladala u OUN, bio je to lcupan uspeh jugoslovenske delegacije. Ipak, odredbe ove rezolucije ubrzo su zaboravljene. Protirprarrro vezivanje zone za italijansku zapadnoewopsku ekonomsku struktur'u je nastavljeno. STT je septembra 1948. godine primljena u dlanstvo Organizacije za ewopsku ekonomsku saradnju (OEEC) i dobiLa od nje zajam od 18 miliona dolara, dime je potwden njen medunarodnopravni subjektivitet. Istog meseca finansijski sponazum s ltalijom udinio je kraj slobodnoj monetarnoj i robnoj razmeni hdCanske drZave. Protestujuii protiv ovakve prakse, jugoslovenska vlada je 24. oktobra 1948. uputila joB jedan MemorandumlTe u kome je skrenula paZnju medunarodnoj .organizaciji na ove povtede teritori,jalne cetrine i net16Doc, 3/921, (Svi dokumenti bez posebne oznake u tekstu pripadaju delatnosti Orga'nizacije ujedinjenih nacija.) r'7 Doc. 5/968. nB Politika, 16. avC[st 1948. Dr JoZe Vll'tan poneo ie predlog iugosloDenske Tezolaciie, '?' Doc. 5/1054.

Mlrovnog ugo\/ora, Tom prilikom jugoslovenska vlada nidku vojnu upravu za sledede protiluprame radnje: rnje Ukaza br. 345 o sastavu biradkih spiskova za up. osnovu ovog akta dato je, suprotno odredbarna Stal,pravo glasanja licirna naknadno doseljenim u Trst. Jur iznela je da su vedinu lica iz ove kategorije dinih ]Sistidkih i tedentistidkih pokreta i istakla da bi daprava ovoj kategoriji lica znadilo ugrozavanje mira i nje medunarodnih obaveza. STT u Savet Organizacije za ewopsk'u eko,nornsku sarema dl. 24. Statuta STT mogao da potpiie samo Guije, a nikako priwemeni poverenik savezniikih okuparzaju6i na odredbu po kojoj zona STT moZe da prene okraveze do izbora narodnog predstavniitva samo uz bezbednosti. vlada FNRJ je obavesbila medunarodni :m, jedinstva STT jedna zona preuzima obaveze koje ftda ne i.eli da prihvati. ie E)orazutne s Italijom odredila je kao,pretekst za upnom trdianskom paradriavnom imovinorn na slobodl suprotno izriditoj odredbi dl. 1. Aneksa 10. Mirovnog r, posto je raspol,aganjem ovom inlovinom koja je bila rne teritorije STT, bila osteCena i jugoslovenska zona n zone ,,A" u zavisnu ekonomsku oblast posredno je ranje nezavisnog drZavnog mehanizma STT. a vlada je u Memorandumu zatraZila: poni5tavanje ;astar,r.r biradkih spiskova i izdavanje novog ukaza koprav_o glasa svim trSdanskim drZavljanima koji su do i italijanski, drZavljani i imali stalno rnesto boravka u <ao_i uklj;Lrdivanje predstavnika dernokratskih politiiu biradke komisije; poni5tavanje odluka Saveznidke ristupanju STT Marialovom planu, kao i finansijskih t zone ,,A" i italijanske viade od g. marta i 22. seprvanje uputstva saveznidkim vojnim vlastima da ol:avu nad drZar.nom i poludrZavnom imovinorn za koove imovine preko me5ovite komisije u koju bi uili pslovenske zone vojne uprave. Pnedlog jugoilovenske na. odjek u Savetu bezbednosti. Usled unrutrainje pag bojkota njegovih stalnih dlanova ovaj organ- OUN xti da sprovede svoje odluke u delo. lanje preSlo je zatim iz okvira OUN na reiavanje klalm sredstvima. Posle prekida sa SSSR-om i zernljama ije _jugoslovenska vlada je izmenila svoju politiku usbodnoj teritoriji Trsta kio drZavi pod larincijom Sanemajuii razloga da u tada3njoj politidkoj konstelannost i sposobnost ovog organa da Stiti njene interese, Siu ko5'a je u krajnjoj liniji vodila podeli STTJ@ Jl:la
ke je dostro tokom 1949, godine, kada je SSSR trestao da poplanu. pa je postojala moguinost tjnopolitidko,m da se sagtasi racijorn.

1949. godine Jugoslavija je. sa svoje stuane, u zoni -.i monetarno sredstvo, a marta sledeie goaine zon goslovensku ekononiju. Na istoj teriioriji oO"lini-aj" prvi izbori. tako da je faktidka granica jz-uAu sti uskoro postala i drZavna jugoslovensko_italijarisi "wen Svgtska, organizacija je korisiena oa tog , no Kao Kanal za oltat-rarne pregovore i diplomatsJ kljudenja sporazuna od b. oktobra t95a. godin; ; d FNRJ i Italije, a uz udeiie aveiu zemJ 11 1z1r99"

1 (b) pi,tanje odbijanja povradaja jugoslover . i monetarnih rezervi, dunavske ttoti, tao- i naknr iz ovih postupaka vlade i vlasti SI

Protivpravno zadrZavanje jugoslovenskog zlata .i brodovlja u ameridkim okupacionim ,*"io rr-, bili su predmet uZe oblasti iugastovensko-ameniirld,fr-imita da-jne epizode vezane za OUN. Oba probterna tidkih.i ekonomskih obeteZja i zajednidki isn ai posf slrog Jav_nogmnenja sa stvamim tokom i okolnisti; lrcs za Jugoslaviju nepovoljnim odlukama svetske sKa llota i zlatne i monetarne rezerve bivse Kraliev iene su u FNRJ po izwsenom p.ubiju"j; d;to;;nj;; ..._ Oba sludaja poslavljena su na medunarpdnom obl,rku: na izgled. radilo se o pitanjima vezanim z vtade. odnosno za reguJisanie nove pravne situaciie nom i pra!.nim aktima (vezivan.le resiitr -aktir.':rodcr.r ciorralare imo-vine). U su5tini, bila je red o jedaostav racijama koje je trebalo sprovesti u saghjnosti s rodnorn praksorn i saveznidkim odnosirna dveiu drZai1 U pogledu dunavske flote (16g brodova) zapte . okupatora od strane ameridke vojne uprave u lor do5lo je od strane pomenute uprlve do osporaiao ^,^.- -'ll .Nouq-b"q s,towenski ambasador u OUN Bebler i italijanski

1951.u Njujorku su o Lrslovi.rna podele

i;;;1,!uji"o""u

iz knjise Boedana

No".ia

posmatrad

i"iJir

iffff '.H;""..,i%"3 i:i,llt"b"itr:'.ff#;51,,fr

razum

pitanje postavilo se ponovo u OUN na -,_- _,trz,Trsdansko u_,-or,g posle promene vtade u Italiji u jesen 1958.godine :,:: vog"zaoStravanja -odnosa izmedu dveju zemalja. fWnJ je f uputl/a..memorandum generalnom selretaru OUW i zatiaZit urJe cellrl zainteresovane sile. (,.New l,ork Times", oct. 18 otnavljanje diskdsije o Trstu u Sav;tu bezbe :i-1. ^*$lo:i", rvreouum, odlulra je odlozenadva puta jer ostale llli rdre ij.: oa Je to oportuno: u decembru 195J. on; je odlozeno a crva nreseca u Londolnu imali da poanu p".co.r6ii iiieau zt

kom jugoslovenska vlada ie protivupravne radnje: biradkih spiskova za upuprotno odredbarna Stalro doseljenim u Trst. Ju. iz ove kategorije 6inilr rreta i istakla da bi daadilo ugrozavanje mira i elrops,ku ekonomsku sagao da potpi5e sarno Gu:renik savezrridkih okupazona STT moZe da preg predstamiStva samo uz obavestila medunarodni r preuzima obaveze koje edila je kao pretekst za Lom imovinom na slobod. 1, Aneksa 10, lVlirovnog m imovinom koja je bila :na i jugoslovenska zona msku o last posredno je ehaniarna STT. t zatraLila: ponidtavanje davanje novog ukaza kodriavljanima koji su do i stalno rnesto boravka u ika demokratskih politiiuanje odluka Saveznidke planu, kao i finansijskih e od 9. marta i 22. spvojnim vlastirna da odiavnom imovinorn za ko: komisije u koju bi uili 'e. Pnedlog jugoslovenske sti. Usled unutra3nje pailanova ovaj organ OUN u delo. a OUN na re3avanje klasa SSSR-om i zemljama menila svoju politiku usrZavi pod garancijom SaSnjoj politidkoj konstelaoa da Stiti njne interese, vodila podeli STT.18o Jnla
rada je SSSR prestao da po,j"ata mogudnost da se saglasi

1949. godine Jugoslavija je, sa svoje strane, u zoni ,,B" uvela dinar kao monetarno uedstvo, a marta sledeie go'dine zona,8" je ukljudena u jugoslovensku ekonomiju. Na istoj teritoriji odrZani su 16, aprila 1950. i irvi izbori, tako da ie faktidka granica izmedu dveju okupacl.onih vlaiti uskoro postala i drZavna jugoslovensko-italijanska graniina linlja Svetska organizacija je kori5iena od tog wemena sarno povrem' no kao kanal za bilaterarne pregovore i diptomatske kontakter8r do zakljudenja sporaz;uma od 5. oktobra 1954. godine o definitivnoj podeli zona izmedu FNRJ i Italije, a uz ude5ie dveju zemalja i Velike Britanije i sAD.r8'

1 (b) Pitanje odbijanja povra6aja jugoslovenskih zlatnih i monetarnih rezervi, dunavske flote, kao i naknade Stete nastale iz ovih postupaka vlade i vlasti SAD Proti'r.'pravno zadrL,avanje jugoslovenskog zlata i d.eviza u SAD, kao i brodovlja u ameri6kirn okupacionim zonama u Austriji i Nemadkol, bili su predmet uZe oblasti jugoslovensko-ameridhih odnosa dije su znadajne epizode vezane za OUN. Oba problema imala su niz slidnih politidkih i ekonomskih oibeleZja i zajednidki ishod: posle upoznavanja svetskog javnog mnenja sa stvarnim tokom i okolnostima dogatlaja, i uprkos za Jugoslaviju nepovoljnim odLukama svetske organizacije, dunavska flota i zlabne i monetarne rezerve biv3e Kraljevine Jugoslavije waiene su u FNRJ po izvrienom prebijanj,u dugovanja sa SAD. Oba sludaja postavljena su na medunar"odnornplanu u dvostrukorn obliku: na izgled, radilo se o pitanjima vezanim za prizravanje nove vlade, odnos'no za regulisanje nove pravne situacije koja je nastala njeno'm aktirmodiu i pral'nim aktima (vezivanje restituc,ija za napLatu nacional,:re irnovine). U suStini, bila je red o jednostarmim tehnidkim operacijama koje je hebalo sprovesti u saglasnosti s postojeiom medunarodnorn praksorn i saveznidkim odnosima dveju drZava. U pogledu duravske flote (168 brodova) zaplenjene od nemaikog okupatona od strane ameridke vojne uprave u gornjem toku Dunava doSlo je od strane pomenute uprave do osporavanja powaiaja novoj
[rNovernbra 1951. u Njujorki.r su o uslovima podele STT pregovarali jugoslovenski ambasadod. u OUN Bebler i italijanski posmatrad Gastone Gvidoti (Guidotti). (Podatak iz knjige Bogdana Trieste 1941-1954.Chicago, Novaka l9?0.362,) rs TrSCansko pita,rrje postavilo se ponovo u OUN na iniciiativu jugoilovenske vlade posle promene vlade u ltaliji u jesen 1953. godine, kada je doslo do novog zaogtravanja odnosa izmedu dveju zemalja. FNRJ je 12. oktobra iste godine uputila mernorandum generalnom sekretaru OUN i zatrazila sazivarije konferonciie detiri zaintelesovane sile. (,,New York Times,,, oct. 13, 1953.) SSSR je istoe dana predlozio obnavljanie diskusije o Trstu u Savetu bezbednosti na osnovu Statuta STT. Medutirn, odluka je odtroiena dva puta jer ostale velike sile nisu smaitrale da je to oportuno; 'u decernbru 19bS. ono je odlozeno od antinitun'L je! su za dva meseca u Londonu irnali da podnu pregovori izmeaiu zainteresovanih zemalja koji su zavrSeni potpisivanjom Sporazuma od b. oktobra 19s4. posto nijedan od zema ia u OUN nije za'lrrazila obnovu rasprave. Organizacija je priznala ovaj sporazum kao i potpisnici svih ugovora o miru.

;koj vladi, uprkos nesumnjivo dokazanom identitetu i vlasr plovnih objekata. Posle neuspesnih pregovora s ameritkorn :ijom. Jugoslavija se u jesen 1946. obratila Ekonomsko-soci:tu OUNr83s predlogom da se vladi SAD preporudi vxadanje ilote Jugoslaviji. Ameridki delegat suprotstavio se ovom predanjem na nepostojanje slobode prometa na Dunavu izmedu ostalih o[<upacionih zona, kao i na nameru SAD da ovo brorZi kao zalog za isplatu nacionalizovane imovine. Postavlia)m ameridko-jugoslovenskih odnosa u Siri politidki i pravni :Zima slobodne plovidbe na Dunavu, ameridka delegacija je a inicira sazivanje jedne medunarodne konferencije o Dunaom udeiia svih zainteresovanih drZava po ugledu na predja6:e o ovom pitanju na kojima su, po pravilu, glavnu red imale Prema ovom predlogu, zahtev FNRJ imao bi da se raspravi pu.tto Lovenska delegacija suprotstavila se svim raspoloZivim arguazivaniu ovakve l<onferencije koja bi ukljudivala pregovore rpravnoj osnovi, olrazlaluti svoie protivlienje stavom da ;e rava stvar podunavskih zemalja.r8s Ipak, veiina u Ekonornskosavetu podrZala je ameridku inicijativu. Prvi jugoslovenski vom organu re5en je odlukom koja je u FNRJ ocenjena kao ka i ekonomskog slablienja razorene i postradale saveznidke imljena s velikim razodarenjemu moralni prestiZ i nepristra: organizaciie.le idne situaciie do5lo je 1948. godine prilikom zahteva FNRJ j iugoslovenskog zlata i deviznih rezervi pohranienih u Fezervnoj banci u Niujorku. Naime, jugoslovenska Narodna ncila je ovaj depozit u SAD pred opasnoiiu od nemadkog :etkom 1941. on je blokiran od strane vlade SAD prema Zalovini sa neprijateljem u cilju onemogu6avanja kvislinikih
E/57 i E/121. book of rJN 1946/47, str. SO4. leln povraiaja Dunavske flote pokrenut je u OUN istovremeno s rasom pitanju na Pariskoj mirovnoj konferenciji. Ovde su zapadne sile Jprovedu internacionalizaciju reke i nlenih pritoka. Jugoslovenska deila je stav da se pitanje Dunava moie resiti samo sporazumom pri/a i to na osnovu njihove jednakosti i ravnopravnosti, uz osiguranje orociteta. Ona je izjavila da Ce princip slobodne plovidbe prihvatiti lu odluka konferencije pribreznih zemalja, te da ie negirati svake :ke i odlul<e donesene bez udesia neposredno zainteresovanih zemal.ia mirovnoj l<onferenciji nisu udestvovale Rumunija. Bugarska i MadarZene u ratu, dok su se Cehoslovadka, Poljska i SSSR - takode prir, slozile s jugoslovenskim stavom). U tom smislu. jugoslovenska dea izjavu u Parizu da ,,ne moie da primi nikakvu obavezu koja bi te o miriu i koja bi nametala ma kakve i delimidne obaveze ko:iima ravala sloboda odluiivanja u ovom veoina va/nom pitanju za Jugo. n Borbi od 2. oktobra 1946.) Sef jugoslovenske delegacije Edvard io ie dopisniku ,,Frans-p!esa" da se Jugoslavija ,,neie moii da sarvim zakljudcima koji bi bili doneseni bez njenog udesia, i to utoliko rC postavljaiu izvesni predlozi koji u konadnoj liniji idu za ogranidaenitefa podunavskih zemalja i ogranidavanjem njihove ekonomske ne)orba, 1. oklobar 1946.\ Pi.tanje Dunaua je stDar poilundltskik zemaltja, lko, 8. oktobar 1946.

vlada u saveznidkirn zemljama pod okuoaciio kim i neutralnim zemljama da raspohlu nov nim u SAD nauStrb saveznjckih napora.Izno Jugoslavije radunao se na 77524 ?bT,20dinara u valuti i u zlatur87,medutim, do kraia rata od 800/0,jer je ameridka vlada dozvoiila iuE ljitvu da nesmetano raspolaie ovim novcem] ma stanjl{9q 15. XI 1945,od toga je ostato1 'uk'upno i 23 393972,08 u devizama, dakle, B Pt pravilima medunarodnog pravi i m, Jugoslaviji kao saveznidkoj zemlji, po zawiet) znaniu nove jugoslovenske vlade SAD nisu it uskraiuju povra6aj ovog novca. (Svojewemeno njena je svojevrsna usluga saveznidkoi stvari nosli da njjm raspolaZe.)Dcs,lo s: upravo su p n a e r k o m1 9 4 7 .g o d i n e p o s l e p r v i h r e l a r i v n o u dveju drZar,'nih banaka, podela da odgada prr doslo ie uprkos dinjenici da su slidne transikc sa svim ostalim zemljama, pa i s onima koje s v.ine. Osnovni razlog ovakve politike ameridke u zao5travanju hladnog rata u kome je Jugo no svrstana uz SSSR, Zadriavanie zlata i dev biianje da se oni deblokiraju, biio je izuzetn zaustave privredni razvitak i soci.jalni preobra du kadr jo prestala pomoi UNRRA. (UnitedN tifalion Adminislral i o n ) . a p r e d s l o j a l iz a d a c i Bilateralni pregovori na nivou vlada pot< godine na in.icijativu jugoslovenskeslrane.loo To oa vezala je ovo pitan.je za isplatu ameriikih p ljudila nacionalizoia:rrri konliskovanu imovin Zakonu o zajm'u i najmu i odStetu za oboron proceniujuii ukupnu svotu na 42 300000 dolar Je postojeie monetatne rezerve Jugoslavije u I procene po prvom osnovu (nacionalna imovina su se zaustavljale na brojci od 5167000 dola ntevana ie u ovoj prilici uprkos dinjenici da jr ngm prjlikom niie dala povoda za zakljuiak d p l a t u o d i r e t e .K a s n i . i e v l a d a S A D s m l n i i ) ap ie ootara, ali je i dalie insistirala na isplati celok

flau"i iz telepramazamehika ministra finan .---; bahci za obnovu C :'lnTdtol -'' o,uJ1"tn"""Kosanovica. i razvoj u Vaiingtonu.

'tu .lLlgoslovpnska slrana nije odgovorila do iLlna 1946 wcovora. - '-+du.-AJ.Vid.: Memoranilu.tn o naiem, zlatli kod Fed tond '" Polifika. S. Kosanoviia). podaci 7. ianuar 1948. iz Note jugosl ".^, "uuom^.protiDuzakon ja ju eosloDenskoga i1 og zailrZaDan '' Isto. Zaito

"t Progovori izmecluNarodnn bitnkp JuAoslavij .^,. -'.crr.stlaprila 1r45. Novembra 1945. amerial{abanka.

zanom identitetu i vlaspregovora s ameritkorn obratila Ekonomsko-sosiSAD preporudi \ra6anje protstavio se ovom predneta na Dunarrr izmedu ramer-u SAD da ovo brovane imovine. Postavljau Siri politidki i prar.'ni , ameridka delegacija je ne konferencije o Dunara po ugledu na predja5pravilu, glarmu red imale I imao bi da se raspravi svim raspoloZivim argubi ukljuiivala pregovore rotivljenie stavom da je ak, veiina u Ekonornsko]tivu. Prvi jugoslovenski je u FNRJ ocenjena kao l i postradale saveznidke )ralni prestiz i nepristraprilikom zahteva FNRJ zervi pohranjenih u Fejugoslovenska Narodna opasnoBirr od nemadkog re vlade SAD prema Za,moguiavanja kvislinSkih

s ras) u OUN istovremeno

)nciji. Ovde s'u zapadle sile 1 pritoka. Jugoslovenska deesiti samo spolazumom prinlnopravnosti, uz osigulanje slobodne plovidbe prihvatiti ja, 1e da Ce neglrati svake dno zainteresovanih zemalja umunija, Bugarska i Madarljska i SSSR - takode prim smislu, jugoslovenska deni nikakvu obavezu koja bi i delimidne obaveze kojirna .a vaZnom pitanju za Jugoslovenske delegacije Edvard ioslavija ,,nede moii da saz nienog ulesda, i to utoliko aanoj liniji idu za ogranida:ljem njihove ekonomske neI staar poATrnaltski.k zemalia,

vlada u saveznidkirn zemljama pod okupacijom, ili vlasti u neprijateljskim i neutralnim zemljama da raspolaZu novdanirn izvorima pohranjenim u SAD nauStrb savezniikih napora. Iznos oyog depozita Kraljevine radunao se na 71524 ?57,20 dinara i na 109284 121,82dolara Juqoslaviie -valuti i u zlaturs?,medutim, do kraja rata od toga je potroieno vi5e u od 800/0,jer je ameridka vlada dozvolila jugoslovenskoj vladi u izbeglj.Stvu da nesmetano raspolaZe ovim novcem. Po zavrietku rata, a prema stanju _od 15. XI 1945,od toga je ostalo 14 073 819,97dolara u zlatu i 23 393-97),08 u devizama, dakle, ukupno 37 367 792,05 do1ara.188 Po pravilima medunarodnog prava i moralnim obavezama prema Jugoslaviji kao saveznidkoj zemlji, po zavrietku ratnih operacija i priznanju nove j'ugoslovenske vlade SAD nisu imale n-ikakvog razloga da uskre6uju powaiaj ovog novca. (Svojewemeno, prenosom ovog novca uiinjena je svojewsna usluga saveznidkoj stvad i neprijatelj liSen moguinosti da niirn raspolaZe.) Desilo se upravo suprotno: ameridka vlada ie podetkom 1947. godine posle prvih relativno uspe6nih pregovora izmedu dveju drZar,nih banaka, podela da odgada prenos.l8eDo ovog postt:.pka doBlo ie uprkos dinjenici da su slidne transakcije obavljene bez te5koia sa svim ostalim zemljama, pa j. s onima koje su se borile na strani Osovine, Osnovni razlog ovakve politike ameridke vlade bio je nesumnjivo u zao5travanju hladnog rata u kome je Jugoslavija izgledala definitivno svrstana uz SSSR, ZadrL,avanje zlata i deviznih rezervi odnosno odbiianie da se oni dsblokiraju, bilo ie izuzetno efikasno sredstvo da se zaustave privredni razvi'tak i socijalni preobraZaj u Jugoslaviji u peri'odu kada ie prestala pomod UNRRA, (United Nations Relief and Rehabilitation Administration), a predstojali zadaci socijalistidke obnove. Bilaterahi pregovori na nivou vlada podeli su u Vaiingtonu 194?. godine na inicijatil'u jugoslovenske strane.lmTom prilikom ameridka vlada vezala je ovo pitanje za isplatu ameridkih potraZivanja u koje je ukljudila naeionalizovanu i konfiskovam.r imovinu svojih gradana, dug po Zakonru o zajmu i najmu i odgtetu za oborene avione u avgustu 1946, procenjuju6i ukupnu svotu na 42 300 000 dolara. Ovaj iznos prevazll^zio je postojeee monetarne rezerve Jugoslavije u SAD i zvanidne arneriike procene po prvoln osnovu (nacio'nalna imovina i investicija SAD), koje su se zaustavljale na brojci od 5 167 000 dolara.ler Spomenuta suma zahtevana ie u ovoi prilici uprkos dinjenici da jugoslovenska vlada nijednom prilikom nije dala povoda za zakljudak da bi mogla da odbije isplatu od5tete. Kasnije je vlada SAD smanjila potraZivanja na 20 000 000 dolara, ali je i dalje insistirala na isplati celokupne ameridke nacionalirrt Podaci iz telograma zamenika ministra finansija Obrena Blagojevida Medunarodnoi banci za obnovu i razvoi u Vasingtonu, CFM 28 (A) (2), dok. 83-?-408, AJ. Fond Save Kosanovida. "' Isto. rrt Pregovori izmealu Narodne banke Jugoslavije i Federal Reserve Bank poaeli su aprila 1945. Novembra 1945. ameriEka banka je prihvatila deblokiranie. na sto jugoslovenska strana nije odgovorila do iuna 1946. Na ovu inicijativu nije bilo odgovora. Vid: Memorandurn, o nd,\efit zlatu kod, Fed,erol Resetoe Bdnk (doc. 83-?-4BB AJ. fond S. Ko6anovida). \e Politika, 1, jEr..uar 1948. Podaci iz Note jugoslooenske pladle alad.i, SAD poood,om protiltuzakorritog zdilrZoDanid. jugoslooenskog zla.ta u SAD. at I6tro. za\to sAD ne oratd.ju zlato?

r - ukljudujiuii i onu koja je bila konfiskovana od nerodne investicije, pa i naknadu za preduzeia koja uopBte racionalizovana - sve to u raskoraku s medunarodnom bonvudskim sporazumima, Jugoslovenska strana saglasila me odmah isplati iznos od 5 000 000 dolara, gto je bilo u idnirn ameridkim procenama. Ova ponuda bila je odbi; vlade FNRJ da nastavi pregovore o ovom pitanju, ali ja sporazuma prethodnim deblokiranjem jugoslovenskog je u noti vlade Jugoslavije upuienoj vladi SAD neposrranjem pr.oblema u Ekonomsko-socijalnom savetu.le2 Odra,nja jir.rgoslovenskihmonetarnih rezervi oznadeno je u tu kao izraz namere da se spreti ekonomska obnova iuwede i udeSceFNRJ u ekonomsko i razmenj i obnovi m poslavkama. pokrenula je sa strane delegacije FNRJ . na VI zasedanju Ekonomsko-socijahog saveta diskusija jz protiwakonitog zadrZavanja jugos)ovenskogzlata od Lski predstavnik (dr JoZe Vilfan), kome je dozvoljeno da Lu Ekonomsko-socijalnog saveta, podneo je ovom organu snije memorandum pod naslovom ,,Pitanje Stete prouzzadrZavanjem njenih zlatnih rezervi od strane SAD.,,re3 . fsbruara 1948. godine on je ocenio da postupak SAD diskriminatorski smisao, tj. nepovoljno utide na jugoslor i razvoj sistema u celini. Kao iznos direktne Stete od ;oslovenskog zlata odredio je 15 000 000 dolara (zbog innuo da je indirektna Steta daleko veia s obzirom na neljanja uvoza, industriializacije i podizanja Zivotnog stanovim sredstvima. Sprovodenje spomenutih ekonomskih je u tom smislu kao nadin pritiska u okviru Mar5alovoq ' pomoii u skladu s nacionalnim jntcresima SAD. sun-jedinienih nac)ja. posebno n.jenim osnol,nim naaeljma i goslovenski predstavnik je zakljuiio da ovo pitanje ima : s pokusajima obnove Evrope u celini, posto se radilo :iminacionih mera-.prema zemlji koja je dala ogromne dku stvar pobede.lea goslovenske rezolucijeles pozivao se, pre svega na i1. bb. Iivanja nadleZnosti Ekor,romsko-soci jalnog saveta da razeporuke dlanovima OUN po pitanjima koja proistidu iz dbe Povelje,l'" Savetu je preatoZeio da oiudi stav SAD r. novembra1947. Nagovestaj o odluci iugoslovenske vlade da ceo 1r OUN primeCujese u primedbi dr JoZeVilfana u II komitetu t.
.8. februar 1948. Plenarna, sedni,cd, Ekonom,sko-sociialnog saDetd. c/6/21. )velje glasi: ,,U cilju stvaranja ustova stabilnosti i blagostanjr odrzavanje mirnih i prijateljskih odnosa mettj nacijama zasnoju nadela lavnoprar,'nosti i samoopredeljenja naroda. UN 6e poanie Zivotnih uslova. puno zaposlenje i uslove za privredni i cliLlrazvoj . . ." itd.

' --- r'\ s eventualnim. potraZivanjima od FNRJ, veclna deleEaciia osnorila je jugoslovensku nadelnog pitanja; poi.".ntitog u prvom delu, u nosti Ekonomsko-socijalnog slvetj da up"Zrii J". l1ama. Freovladato je mi5l jenje da Savet nlma . dmacnlm sporovlma i usvojen je predlog ameridl plranle progtasr za pralno. a Ekonomsko_soci ialn za njegovo razrnatranje.tt Ovakav ishod niiu da-[ legacije, jer je smatrala aa ie f mnomst<o_'sociia njegovo re5avanje. Siidan presedan u aeUtno'sii se u, gore spomenutoj diskusiji i zakljudcima o navsKe [o1e, gde se ovaj organ .izjasnio u iednon izmedu drZava. Za slidnu nadleZnost iziasnio se njega zatraZenore8 i Generalni serkretar OUW, t"_, -socijahi savet moZe baviti ,,kako ovim tat<o i.b n.iima iz oblasti medunarrcdne ekonomjje u njeAo dak.i-kad je red o sporu, ali .u-o o.ro- ulioroo nadleznost Je negirana u siudaju jugoslovenske dir:le pre svega SAD da onemoguid i-"rp""v, o o odgovaralo prestiZu ove zemlje na svetskbm forum R.ezolucija 111, (VD Ekonornsko-socijalnog se . janje dono5enja suda po o\,iom za Jugoslavijri izr na ekonornsl-orn planu amandmanoo., i ko-6 iu i spor izmedu SAD i FNRJ re5ili ito ie moguil r vraien. na bilateralni nivo. gde ie usi<oro r:e5en i sanJa Jugoslovensko-ameriikihodnosa posle raskic bi.room. .Tribina OUN posluZila je ovde, kao i prilik caju jugoslovenskog brodovlja na Dunavu, kao wst za upravtjanje moralno-politidkog pritiska na drZa nog prava. Faktidka nemo6 svetske organizacije p kom, kao i u mnogim drugim sludaje-vjmau" bu< rednog uticaja od izuzetnog znadaja s ne61okasnij

Iffd:'# lil ;'I""'iin fli i"lil""ifr f ""01

1 (c) Griko pitanje

. _ Problem odnosa izmedu Grdke i njenih balkanr ,1e.Bugarske i Jugoslavije u prvim goiinama po z sopatverru istoriju u O,rlanizacili uj&injenih iacijr natme, veStadki stvoreno, a diplomatska aktivnol :9 skgro iskljuiivo preko i puiem medunarodnog crn njegov rasplet i konadno reienie bili su vez guinosti OUN.
"1 Doc. E/148. Is Doc. E/AC.6/25. 't Isto

bila konfiskovana od neza preduzeia koja uopBte ;koraku s medunarodnom ;lovenska strana saglasila 1000 dolara, Fto je bilo u rva ponuda bila je odbivore o ovom pitanju, ali okiranjem jugoslovenskog udenoj vladi SAD neposr-socijalnom savetu.le2 Odh rezervi oznadeno je u di ekonomska obnova junskoj razmeni i obnovi r strane delegacije FNRJ ocijatrnog saveta diskusija jugoslovenskog zlata od .), kome je dozvoljeno da podneo je ovom organu rm ,,Pitanje Stete prouzezervi od sh'arle SAD."re3 ocenio da postupak SAD ovoljno utide na jugosloo iznos direktne Stete od t 000 000 dolara (zbog in<o veia s obzirom na nepodizanja Zivotnog stanspomenutih ekonomskih iska u okviru Mar5alovog :m interesirna SAD, suprim osnovnim nadelima i judio da ovo pitanje ima u celini, poBto se radilo ji koja je dala ogromne I se, pre svega na dl. 55. socijalnog saveta da raztanjima koja proistidu iz rZeno da osudi stav SAD
:i jugoslovenske vlade da ceo r JoZe Vilfana u 11 komitetu Ekonotuslao- soci,ialno g sd.a etd. ova stabilnosti i blagostanja lnosa metlu nacijama zasnoedeljenja naroda, UN ie po: i uslove za pri'/r-^dni i dru-

kao suprotan ciljevima UN i uputi im predlog da sto pre podnu s povra6ajem imovine Narodne banke FNRJ, bez povezivanja ovog pitanja s eventualnirn potrazivanjima od FNRJ. Veiina delegacija osp,orila je jugoslovensku rezoluciju upravo zbog nadelnog pitanja, pokrenutog u prvom de1u, u pogledu obirna nadleZnosti Ekonornsko-socijalnog saveta da upuiuje preporuke pojedinim zemljama. Preovladalo je mi5ljenje da Savet nema pravo da se bavi pojedinadnim sporovima i usvojen je predlog ameridke delegacije da se celo pitanje proglasi za pravno, a Ekonomsko-socijalni savet kao nenadleZan za njegovo razrnatranje.le Ovakav ishod nije odekivala jugoslovenske delegacije, jer je smatrala da je Ekonomsko-socijalni savet imao pravo na njegovo resavanje. Slidan presedan u delatnosti ovog organa dogodilo se u gore srpomenutoj diskusiji i zakljudcima o pitanju powaiaja dunavske flote, gde se ovaj ongan izjasnio u jednorn medunarodnom spor'u izmedu drfuva. Za slidnu nadleZnost izjasnio se u miSijenju koje je od njega zatraZenote8 i Generalni sekretar OUN, tumade6i da se Ekonomsko-socijalni savet moZe baviti ,,kako ovim tako i bilo kojim drugim pitanjima iz oblasti medunarodne eko'nornije u njegovorn ekonomskom vidu, dak i kad je red o sporu, ali samo onom ekonomske prirode".re Takva nadleZnost je negirana u sludaju jugoslovenske Zalbe usled teZnje vedine pre svega SAD da onemoguie raspravu o ovom pitanju koje nije odgovaralo prestiiu ove zemlje na svetskom forumu. Rozolucija 111 (VD Ekonomsko-socijalnog saveta ublaZila je odbijanje dono3enja suda po ovom za Jugoslaviju izuzetno vainom pitanJu na ekonomskorn planu amandmanom u kome je izralena nada da Ce se spor izmedu SAD i FNRJ reSiti 3to je moguie pne. Time je problem vraien na bilateralni nivo, gde je uskoro reien prilikom opiteg poboljSanja jugo,slovensko-ameridkih odnosa posle raskidanja FNRJ s Informbiroom. TYibina OUN posluZila je ovde, kao i prilikom diskusije o povra6aju jugoslovenskog brodovlja na Dunalru, kao vrsta diplornatskog foruma za upravljanje moralno-politidkog pritiska na drZavu-kr5ioca medunarodnog prava. FaktiiJ<a nemo6 svetske organizacije pretvorila se tom prilikom, kao i u mnogirn drugim sludajevima u bududnosti, u oblik posrednog uticaja od izuzetnog znadaja s nesto kasnijim neposrednim rezultatom. 1 (c) Grdko pitanje Pro lem odnosa izrnedtr Grdke i nienih balkanskih sused,a- Albanije, Bugarske i Jugostavije u prvim godinama po zavr6etku rata imao je sopstvenu istoriju u Organizaciji ujedinjenih nacija. Ovo pitanje bilo j.e naiYne, ve5tadki stvoreno, a diplornatska aktivnost oko njega vodila se skoro iskljudivo preko i putern medunarodnog foruma. Na isti naain njegov rasplet i konaino resenie bili su vezani za domete i moguinosti OUN.
t'? Doc. E/?43. 1nrDoc. E/AC.6/25. le l6to.

grdkim pitanjem razmatran je u OUN niz problemaa, dija je Iitidka fasada bila samo pretekst za skrivanje kritidkog stanja Ono je u.stvari, bilo rezultat nametnutih reienja: pojam sfera ikada nije bio spomenut, Medutim, upravo je taj pojarn stajao skog izraza ,,zajedni:dka politika" iz pisama voda koalicije Ujenacija u proleie 1944. godine. U njirna je eerdil (Churchill) poljinu dogovor u vidu podele odgovornosti prema kome je SSSR, r za britansko vodstvo u grikim poslovima, dobio odreiene rununiji. Radnim sporazumom utvrdenim septembra 1944. godine , Velika Brittanija dobila je u Grdkoj 900/outicaja, Sto je potvra1ti. S 6ravne sfu:ane, prema \oyrr'i ,,pacta tertiis nec nocent, tnt", ovi sporazurni nisu obavezivali drZave o dijoj sudbini se r na nadin dilektno suprotan odredbama Atlantske povelje i ie Ujedinjenih nacija. Medutim, podto su sponazumi velikih fteleZeni sudtinskirn neskladorn izmedu donesenih i po5tovanih za sudbinu malih naroda u pitanju bio je daleko vaZniji fakr ovakvim re5enjima. U sludaju Grdke, koja je za weme rata Zan oslobodiladki pokret pod rukovodstvom demokratskih snaLuistidke pantije4l, on je mogao da bude presudan. Poraz njekratskih snatga u weme kada je ideolo3ka granica joB mogla nera, odludio je supnotno.m2 Tribina Ujedirnjenih nacija bila je ih dogadaja. anju u ovoj mediteranskoj zemlji s jzuzetno vaZnim strategijrZajem rasprav$alo se u svetskoj organizaciji u tri nawata. rprv-i put otvorena pismorn Sefa sovjetske delegacije od 21. I ine, kojim je, u smislu dl. 34. Povelie UN, zatraZeno od Saveta ti da razrnof i situaciju u Grdkoj s obzirom na prisustvo brirupa. DrZanje vojnih jedinica u ovoj zemlji okvalifikovano je nje u unutfasnje stvari Grtke i opasno po oiuvanje s,vetskog t bednosti. U prvi mah problem je jedino postavljen u pravom kao predmet razmimoilaZenja velikih sila i razgranidenja sferajudi diskusiju u Savetu bezbednosti SSSR ie moZda u izri raiunao s mogutnosiu promene druStveno-politidkog slstekoj, kao i sa svojirn strategijskirn interesima. Ali je jo6 veroI je u, weme kada su odluke Krimske konferencije poBtovane ,,gentleman agreement" i htadni rat bio tek u poietnoi fazi, -u zahtev predstavljao pre svega wstu proti!'rnere odnosu na jranskog pitanja u istom organu svega dva dana ranije, a poo Sto je izjaiviopredstat'nikFNRJ Sava Kosanovidu govoru u Savetru 20. 10.1947.godine: ,,Grdkopitanje nije novo. Ono je samonastavak se dogadalou ovoj zemlji u poslednjih 30-40 godina. Borba izmedu i republike, brojnl drzavni udari i promene,menjanje jedne dik ature
anje kraljeva - to je bila atmosfera koja je nametana grdkom narodu i njegov normalnl razvitak". (AJ, Fond S. Kosanovida, dok. B3-8-bb?.) uspehu partizanskog ustanka i grdke revolucije doprineli su na unutidkom planu neuspeian polititki sporazum s ostalim snagama u zemlji lletkom 1945. godine u Varkizi i greske rukovodstva KP GrEke. 'tizanski pokreti u Jugoslaviji i Grdkoj bili su u vezi i pomagali su se noguchostima. Borbmn u Grdkoj rukovodile su organizacija EAM (oko judi, politiEka koalicija demokratskih stranaka tipa Narodnog fronta) i ina komanda ELA.S (100000 boraca).

vodom prisustva sovietAkih vojnih jedinic: y, ob1 s]udqja radilo o prisusrvu stranih tr Klm reritorllama, moze se pretpostaviti ji

suzdrZ grcKom usmnl<u navodi na isti zakljudak. OlH" etapu rasprave o stanju u Gri . , oelegaclJa, podrstakaoje ustaxtak JrnsKaEr6k leie 1946. godj.nenezadovot;rif, opSti* s?"il iivanjem poLitidkih slobodi za tevrcu. Vec -s odreda s vladidrn snagama razbuktall'su sposoorut da se ponese sa svim unutrasntjn da prem ijera Cal.{ar_isa pokudala i. Aa na'Ju moc u spoLJ nopotrtiikim u?ocima. u lom c odbranu grikih nacionalni,tr interesa i frvi vekor.rnih,,nacionalnih teinji grdkog n'aroj ,t9 y agniracl.jarna slovenskog stanor,nl5tva da Makedoniii.2os

pods-eJi *1. uiisJ 9: l"_-..::q,,::l nadin Je",1 zaJednrctre Cogo,vore. Kasniji

.A,spiracije tadainje grtke vlade i5ie s lova Albanije, Epira, Vardanske i pirinske stojalo gndko stano\r'nistvo. Identidna kampr ucnoj publicistici i Stampi.r$ Istowemeno, vI slrcljanjem i maso!'nom odmazdom nad de

i uhapdeno preko 4000. -' tvtarta 1946. Ca_ldaris je napisao u listu .. . . noKol$o reii navedem grdke nacionalne cil.ieve. ne rTazi strane teritorjje. Ono ito ona Zeli jeste s ul Je postigla, zahteva ispravku svojih granlca, p. vraliri malici . Njegovi zakljuici bili sL'; ,zemLji -1.-rzmeelu zaUva Eptelije i Jonskog mora ! z. Izmeatu Florine i Vardara sigurnostj uol 3. -Izmedu Vardara i Strumice praktjdno ni 4. lzmedu Strumice i Mesta sigumost nije 5. Izmedu Strumice i Marice je potpuni ne pr9ha: :^r:_ .Izjava qelegaciie FNRJ, AJ, F;nd s. reono _je^prirnetiti da su se od pei citiranih tafa *Sava Kosanovid je u govoru pred Savet llileq oa le jos septembra 1944. grdki mjnlstar ir *.e_9slov9Fko_C kotegu da 6e njegova zemtja zal .,ugoslflvili.. (Borbq., 18. decembai i946.) Atinski profesor Stratos predlozio je u jr -,^__...'' kao nadoknada :cy.Ur oalu bugar$ke teritorlje gr6ki mintsta,r Aigiroputos pisao je 2 :-rqIoi.^Biysi :_:.uuqno ie da nijedan od zvanianth predstavr ::} nrJe 1941.,gol'orio o potrebi preispitivanja nallh gr

-:0j.lrema podacimalrancuske konzervativn vtade (od 31. marr,a1946) ubijen :::.i_:"lq?"*.ry9 rovano-.v_ise hiljada

ono sa Srbijorn joS vaznije,,, kao i ,,sadasnja gral yrrJnu opasnost" 3. juna 1946: .,crtka nede toler su-anJe.Krajnje,je vreme za naieg jugoslovenskog I sadasnja granica izrnidu nasih dveju :S .pg:t9li p_rrJateljskilli.iskreni'. (Sve citirano prema izjavi rz qoKumenta br. 83-81-308-

V niz problemaa, dija je krivanje kritidkog stanja rtih resenja: pojam sfera ravo je taj pojam stajao sama voda koalicije Ujeje Cerdil (Churchill) posti prema kome je SSSR, vima, dobio odre5ene ruL septembra 1944. godine 0o/outicaja, sto je potvrpacta tertii,s nec nocent, lrZave o dijoj sudbini se rma Atlantske povelje i ,o su sporazumi velikih r donesenih i poitovanih io je daleko vaZnij i fak:, koja je za vreme tata rtvom demokratskih snarde presudan. Poraz njerloSka granica jo$ mogla rjedinjenih nacija bila je ruzetno vaZnim strategijganizaciji u tri nawata. etske delegacije od 21. I UN, zatraieno od Saveta bzirom na prisustvo brizemlji okvalifikovano je no po oduvanje svetskog iino postavljen u pravom sila i razgranidenja sfe:i SSSR je moZda u izruStveno-politiikog sisteeresirna. Ali je jod veroe konferencije po6tovane bio tek u potetnoj fazi', protivmere u odnosu na a dva dana ranije, a poosanovidu govoru u Savetu oovo.Ono je samonastavak 0-40 godina. Borba izmedu
Le, menianie jedne diktature je nametana grdkom narodu KosanoviCa, dok. 83-8-557.) lucije doprineli su na unus ostalirn snagama u zemlji Lkovodstva KP Grlke. i su u vezi i pomagali su se le su organizacija EAM (oko aka tipa Narodnog fronta) i

vodom prisustva sovjetskih vojnih jedinica na teritoriji trrana. po5to se u oba sludaj.a radilo o prisustvu stranih trupa na odredenim strategijskim teritorijama, moZe se pretpostaviti da je SSSR jednosta,"no Zeleo da na energidan naiin podseti svoje biv5e saveznike na slidnost situaciie i zajednidke dogovore. Kasnija suzdrZanost sovietske vlade prema grdkom ustanku navodi na isti zakljudak. Drugu etapu rasprave o stanju u Grdkoj, koju je pokrenula ukraiinska- delegacija, podstakao je ustanak grdkih demokratskih snaga u proleie 1946. godine nezadovoljnih opStirn stanjem u zemlji, a posebno uskradivanjem politidkih sloboda za levicu. Veorna brzo sukotri partizanskih odreda s vladinim snagama razbuktali su se u pravi gradanslii rat.4r Nesposobna da se ponese sa svim unutra3njim politidkim problemima, vlada premijera Caldarisa pokuiala je da nade opravdanje za sopstvenu nemoi u spoljnqpolititkim uaocima. U tom cilju ona je izbacila slogan za odbranu grdkih ,nacionahih interesa i poveLa kampanju za zadovolenje vekovnih ,,nacionalnih teznji grdkog nanoda"e, nalazeii opravdanie za slovenskog stanormi5tva da se prikljudi Jugoslaviii ir NR 19 y 1upili""t^t""o
NlaKeOOnltl-'""

A,spiracije tadainje grdke vlade iSje su za ukljudivanjem onih de_ lova A1banije, Epira, Vardarske i Pirinske Makedonije u kojima je postojalo grdko stano\rni5t'"o. Identidna kampanja razvila se u grdkoj naucnoj publicistici i 5tarnpi.26trstowdmeno, vlada je nastavila s progonrma, streljanjem i maso'"rrom odmazdom nad demokratski orijenti:sanim stapodacimafrancuske konzervativneStampe,samo u plva !u me]?"qt" secaCaldarisove vlade (od 31. marta 1946) ubijeno je b?bij rdi, mudenoili depoi_

tovano, vise hiljada i uhapdeno preko 4000. . _'"'Marta 1946. Caldaris je napjsao u listu ..Eneksitisia": ,,Dozvolije mi da u neKollko reei navedem grike nacionalne ciljeve. crdka ih ima ios dosta. Grika ne trazi strane teritorije. Ono Sto ona Zeli jeste sigumost za njenu teritoriju i da oi Je postigla, zahteva ispravku svojih granica, I)a se. naravno, severni Epir mora vraliti zemlji matici . Njegovi zakljudci bili su sledeci: -1. Izmedu zaliva Xptelije i Jonskog mora sigurnost je dvosmislona. 2. Izmedu Florine i Vardara sigurnosti uopste nemj. 3. Izmedu Valdara I Strurnice prakliEno nema sigurnosti. 4. Izrneciu Strurnice i Mesta sigumost nije izvesna ve6 dvosmislena. 5. Izmealu Strumice i Marice je potpuni nedostatak sigurnosti,,. urt. prema: Izjava delegacije FNRJ, AJ, Fond S, Kosanoviia, dok. gg-81-308. potreDno -je tr)rirnetiti da su se od pet citiranih tadaka ietiri ticate teritorije FNRJ. '05Sava Kocansvid je u govoru pred Savetom bezbednosti 14. marta 1946. laveo da je jos- septerrirbra 1944. grdki ministar inostranih poslova obavestio svog kolegu da Ce njegova zemlja zahtevati ispravku granrce prema {l_g_9slov9l.rsk9! .iugoslaviji. (Borbd, lb. decembar 1946.) prqfesor Straros predlorio je u jednoj svojoj knjizi da se Jugo_ _,-.,.-Attnski kao nadoknada za njene eventualne ustupke :llltJr. taJr:. bugarske teritorije grdki rninistar Argiropulos pisao je 29. aprila 1946.,u tistu .,Ethnikis_ :-rqfoJ.^Bi]/si je n99':_ -Cudno da nijedan od zvanidnih predstavnika vlade ili zvanidnih krugova nrle 1941. potrebi preispitivanja nasih granica sa Srbijom (tj. s Jugosla_ -govorio o le novo povlaienje naiih granica s Bugarskom neophodno, onda je ::Jo-) lT9. ono sa srtrijom_ jos vaznije,. kao i ..sadasnja granica sa rsbijom pre{tstavlja oz_ juna 1946: ..crika neie tolerisati u buduinosii tako opasno :]lllt ,"!"".nTt'.je 3. sna.nJe. 6.rajnje v,reme zr naieg jugoslovenskog suseda da shvafi kako sve do e do.T p$t_oji sadainja granica izmedu nasih dveju drzava odnosi ne mogu biti ni prijafeljsd{i ni iskrenJi". (Sve ci'titrano prema izjavi jugoslovenske detegaci-je u OUN iz dokumenta br. 83-81-308, AJ, Fond S. Kosa;ovid;.)-

riStvom&7, a posebno onim makedonske nacionalnosti gde je uticaj iunistidke partije bio najve6i.a8 Britanske, a zatim arneridke vojne i adminisfoatime vlasti pruiile rreiutnu, ali snaZnu podniku ovakvoj politiei grdke vlade, Sto je svar dalo povoda za zabrinutost u SSSR-u. Nije poznato da li je ,,druotvaranje grikog pitanja u OUN od strane ukrajinske delegacije ava 1946. gcdine bilo r.ezultat nekog prethodnog dogovora izrnedu ju:venske i sovjetske strane. Nesumnjivo je, ipak, da je ukrajinska :vencija naiBla na podrtku u Jugoslaviji. O torne svedodi zakljudak , Gligorova u dlanku objavljenom u,,Borbi" tri dana posle wutepisma ukrajinskog predstal'nika u OUN sa zahtevom da se obnovi rava o Grdko,j po dl. 34. Povelje UND: ,,Nova Jugoslavija ne moZe nemi posmatrad svega 5to se de5ava s na5om bra6om, koja su svoborbom stekla pravo na samoopredeljenje i prikljudenje svojoj braJugoslaviji, niti moZe da kao graditelj bratskih odnosa medu balkim narodima ra'i'nodu5no posmatra kako se upornorn politikorn :anja i provociranje'm ratnih sukoba tezi za remeienjem mirne iznje demokratskih drZava na Balkanu . . . Zato je korak predstawrika rjinske SSR Manuilskog... doiao da drZavama koje su zaintereso' u-.izgradnji Sto tvrsdeg mira ukaZe na neodgovornu politiku grdke e.''rc Ovai govor bio je koncipiran s teZnjom da se veoma o5tro odri na grdke zahteve prema jugoslovenskoj teritoriji i postavi probpoloiaja nacionalnih manjina jugoslovenskog porekla na grdkoj teij i. Vei u ovom stadijumu u okosnici rasprave izdvojila su se tri asa pitanja - incjdenti na granici, tretman nacionalnih manjina i pri/o stranih trupa. U veoma zaoStrenoj medunarodnoj situaciji u je1946. godine grdka vlada je iskoristila sukob interesa i ideoloike surosti biviih saveznika da bi istakla svoje nacionalistidko-teritorijalrretenzije i doibil,a skoro bezezervnu podrik;tr antikornunistiiki ori- Jugoslovensko izaslanstvo u Atini bllo je prinudeno da 22. ji a 1945. uputi (n Mini,starstvu inostra,nih pos,lova notu u kojoj se energidno protestovalo ,,proganjaija Makedonaca u Egejskoj Makedoniji od nerodo\,nih bandi koje ju podriku driavnih organa i u kojima desto utestvuju jedinice regularne e." Ista nota poslata je i vladi SAD \z zahtev da se forrnira istrazna kornisija /Ijena od ilanova saveznidkih vojnih misija u Atini. Odito, jugoslovenska bila je vei tada spremna da problem reSava na mealunarodnom planu, uz uvid u eventualnu sqpstvenu odgovornost. (Dok, 83-21,96 iz Arhiva JugoslaFond Save Kosa,noviia, pod nazivom,,Grike optuzbe".) '03Jugoslovenska vlad6 reagovala je pre svih na nagoveltaje zategnurog s ara svojoj juZnoj granici, poku,lavajuii da diplomatskim putem blagovremeno :sti svet o situaciji u Grdkoj: 10. jula 1945. izdala je sluzbeni kominike o poIju preko 20 000 izbeglica iz Grdke samo u FNRJ, a noXom od 18, juna 1945 ta apel vladama Velike Britarije, SSSR-a t SAD da se okondaju kfvavi promakedonske manjine u G{dkoj koji su uzeli oblik masovnih progona, iseljei paljenja celokupnih sela i zatxarila garantovanje nacionalnih prava make. og nar\}da. (Prema podacirna iz govora Save Kosanovida u Generalnoj skupod 20. okiobra 7947, P^J, Fond S. Kosanoviia, dok, B3-B-450 i govola JoZe ra u Savetu bezbednosti - SCOR/'q, str. 1364.) a'el. 34. Povelje odrrcsi se na: ,,Spor ili situaciju koja je u stanju da dodo mealunarodnog sukoba." '10Borba, 27. avgust 1946. ,,Od.goaortui krugoDi dLanaSnje grtke Dlatl.e Doal,e W istrebljenj& brate u Maked,oni,ji."

.jentisane veiine u OUN.2rrRezoluciie nr" ia bile su izrazi razli,iitih pogtedi ria govog reSavanja: sovjetski nacrt-_je prl mera prema tl. 2, t. 4. Povelje UN, arils komisije. a holandski bilateratne er nije mogao biti usvojen usled ,,veta,,'i Savet bezbedncsti je presao na sledeie n nutku nije jos posl,,ojaloraspoloZen.ied'a na osnot'll tuZbe jedne socijalistidde ze c priori_u nepovoljan poloZaj. sravJjala. Debata o ukraj inskoj p""a"Auci bi rasprave jer su je odlikovali ton i rednil dotad nisu bili uobitajeni u di,plomatsk u svetskoj organizaciii. Grdko pitanje vamice hladnog rata212 u Uledinjeniir r barem s verbalne strane, bile poitedene. nije bl1a dir.ektno o,ptuZena, niti neposn nosioci teritorijalnih aspiracija i neprjja oznadene su pre svega Bugarska i Albin u Savetu bezbednosti, spomenuo je Jue pagandne delatnosfi i optuZio za kamp' urcKe. Izuzede Jugoslavije kao neposredn moglo_dugo da traje. Logika hladnog rr arsenala insinuacija i kleveta, stavljenih goslavija toga nije mogla biti podtede uvererja na Zapadu da ona predstavlja veznika j wlo opasnog idejnog inspirato . Nepoverljiv stav"zapadni-h siti pre ra2aja naro{ilo prilikom priprema i u fo rizu, diji je osnovni zadatak bio zakljudi saveznicima Nemadkog Rajha. Poito je < cama odnosno o teritorijama, ovaj aspek l-414o"q diskusije o ugovort-. s eugarikor

'tt yearbook oI llnited" No,tiotus, 1946/194 Odnosi Grtke i FNRJ bili su tada ved ! lugoslovenski pcalanik i opunomodeni minishl zavajuCi time negodovanje jugoslovenske vlade matske karnpanje lazi. kleveta i grubih uvreda opstenia sveden je na konzularne poslove. U kratkom periodu od svega nekoliko me rJok Je Stampa pronoslla glasove o povezanos srvom. grdki premiier izjavio je 12. avgusta 19 akti grdkih anarhistidkih bandi tskljudivo grd gerilske akti\,'nosti ne mogu gledati kao pred lPodaci iz govora Stanoia Simida na II zaseda bra 194?. - GAOR, t94Z/1, stt. IOZ) n' Predsednik vlade Caldaris izjavio je t946: ,,Ne smemo zaboraviti iednu stvarnu Cinj nrca - njene gr,nlce u ovoj oblasti predstavlja Jednog pogleda na wet i shvar,anja pojma denro linije l,raze. pravedni zahtevj koje je poshvila mirlistru Sifxi6u ,iz Atine, dok. 83-21-245, AJ, F, S

cionalnosti gde je uticai inistrativne vlasti PruZile i grdke vlade, Sto je svaie poznato da li je,,druukrajinske delegacije avnog dogovora izmetlu ju, ipak, da je ulcajinska ) torne svedoii zakljudak ri" tri dana posle uruder zahtevorn da se obnovi fova Jugoslavija ne moze om bra6om, koja su svoi prikljudenje svojoj braatskih odnosa medu balr se upornorn politikom ua reme6enjem mirne izrto je korak predstarmika rzama koje su zainteresorodgovornu politiJ<u grdke m da se veoma o3tro odteritoriji i postavi prob:og porekla na gr6koj teve izdvojila su s tri asracionalnih manjina i pritunarodaoj situaciji u jeb interesa i ideolo5ke sunacionalistidko-teritori j alikl,r antil<ornunistiiki orirudeno da 22. jula 1945. uputi oj se enelgidno protestovalo ji od neredovnih bandi koie udestvuju jedinice regularne I se formtua istrazna komisija . Atini. Odito, iugoslovenska na meilunarodnom planu, uz . 83-21-96 iz Arhiva Jugosla-

ientisane veiine u OUN.2rrRezolucije predloZene u OUN u ovoj fazi spora bile su iwazi razlipil n pogleda na sultinu problema i nadine njegovog re5avanja: sovjetski nacrt je preporudivao preduzimanje vojnih mera prema El. 2, t, 4. Povelje UN, ameridki - stvaranje jedne istraZne bilateralne pregovore. Poito nijedan od njih konrisije. a holandski nije mogao biti usvojen usled ,,veta" ili nepostojanja potrebne veiine, Savet bezbednosti je pre5ao na sledeie pitanje dnevnog reda. U tom trenutku nije joi postojalo raspoloZenje da se debata zaodtri, pogotovo ne na o.snovu tu-Zibejedne socijalistiike zemlje koja bi Caldarisovu vladu stavljala a'yriori u nepovoljan poloZaj. Debata o ukrajinskoj predstavci bila je ipak znadajna za dalji tok rasprave jer su je odlikovali ton i rednik medusobnog optuZivanja ka&vi dotad nisu bili uobidajeni u di,plomatskom redniku supersila, barem ne u svetskoj organizaciji. Grdko pitanje dobilo je time nesl,avnu ulogu rt Ujedinjenim nacijama, koga su ove do tada, varnice hladnog rata212 barem s verbalne strane, bile poStetlene. Jugoslavija u tom trenutku joS nije bila direktno orptuZena,niti neposredno angaZovana u debati. Kao nosioci terltorijalnih aspiracija i neprijateljske delatnosti prema Grdkoj oznadene su pre svega Bugarska i Albanija. Grdki predstavnik, saslu5an u Savetu bezbednoeti, spomenuo je Jugosiaviju samo kao nosioca propagandne delatnosti i optuZio za kampanju protiv nacionalnih teZnJi Grdke. Izuzede Jugoslavije kao neposredno optuZene strane u sporu nije moglo dugo da traje. Logika hladnog rata zahtevala je stalnu obnor,'u arsenala insinuacija i kleveta, stavljenih u sluzbu vitalnih intersa. Jugoslavija toga nije mogLa biti podtedena, pogotovo zbog narastajuCeg uverenja na Zapadu da ona predstavlja najpouzdanijeg sovjetskog saveznika i wlo opasnog idejnog inspiratora komunizma na Balkanu. Nepoverljiv stav zapadnih sila prema Jugoslaviji doiao je do izraZaja narodito prilikom priprema i u toku Mirovne konferencije u Parizu, diji je osnormri zadatak bio zakljudivanje ugovora o miru s biviim savemicima Nemadkog Rajha. Poito je ovde najviSe bilo reii o granicama odnosno o teritorijama, ovaj aspekt grikog pitanja nije zaobiden. lrilikom diskusije o ugovoru s Bugarskom grika delegacija je postavila
oI l|nited Nations, 1946/1947,str. 354. Odnosi Grdke i FNRJ bili su tada ved vrlo zaostreni. Krajem avgusta 1946. jugoslovenski poslanik i opi.mornoieni ministar u Atini napustio je Grtku, izratavajudi time negodova-nje jugoslovenske vlade zbog postupka grdke vlade i sistematske kampanje lazi, kleveta i grubih uvreda protiv Jugoslavije. Diplomatski nivo opstenja sveden je na konzularme poslove. U kratkom periodu od svega nekoliko meseci nizale su se protivredne izjave, _ Dok je Stampa pronoslla glasove o povezanosti ,,anarhistidkih bandi" 6 inoskanstvom, gldki prernijer izjavlo je 12. avgusta 1948. dopisniku Tojms@ (Times) da su akti Crdkih anarhlstidkih bandi iskljudivo grdko unutraBnje pitAnje i da se ove gerilske aktivnosti ne mogu gledati kao predmet spora izmedu Grdke i FNRJ. (Podaci iz govora Stanoia Simida na II zasedanju Generalne skupstine 22. septembra 194?. - GAOR, 194?/1, str. 102;) ft Predsednik vlade Caldaris izjavio ie na zboru u Solunu 25. septsmbra t946: ,,Ne smemo zaboraviti jednu stvarnu dinjenicu - Grdka nema severnih granica - njene gra,lllce u ovoj oblasti pxedstavljaju granrice ditave iedne civilizaciie, jednog pogleda na s\ret i shvaoanja pojrna demokratije -.. Ulvrseenje ove ideoloBke li lije traze, pravedni zjhtoxi koj je postavila Grtka". (lz telegraErra V. Velebita ministru Stni6u ,iz Aiine. dok. a3-2I-245. AJ. F. S. Kqsanoviia.) ,t'yearbook

tuzbe".) a nagovegtaje zategnutog $taoatskim putem blagovrerneno a je sluzbeni kominike o Po' J, a noiom od 18. juna 1945 ) da se okonlaju krvavi Prolik masovnih progona, isellerje nacionalnih prava rnake' )sanovida u Generalnoj skup_ dok. 83-8-450 i govora JoZe ciju koja je u stantju da dod,anaEnjegrike alaale oode

lne zahteve- p-rema jugoslovenskorn delu Makedonije u predelu U neformalnim ona je dak predloZila jugosloven_razgor,"orima, -u gaciji podelu Albanije.,ra Bio je to presudan momenit pro"e)l'r?..nagore odnosima Jugoslavije i Grdke. O ozbiljnostl ovih _u toliko osetljivih s obzirom na prijateljstvo i podr5ku koje je rkazivala prema Atbaniji, svedo8e ilnolobrojni- izvori.2ls R*ukoprincipima poStovanja aezavisnosti svih balkanskih zemalja i log -razumevanja, prijateljstva i saveza, jugoslor,nenskavlada je la Siri sistern medunarcdnih odnosa koji-ie nekoliko godiria rzv.irj u svetsku leoriju i praksu.2r6
ida grd'ki '.htevi nisu bili ekspljcitno upereni prema Jugoslavijj. Sto je Uce posto je FNRJ bila ilan pobedniike koalicije. kamparja u c.rkoj pariske konferencije imala je- srnisao takvqi _Stampi u presudnoj fazi Posebno su utestale optuzbe o separatistiikom makedolskom porreru jugoslovenske i bugarske vojske u borbe_ I yoinqP mesanju albanske. KoJ rerrtrorrJr. u ceffru ovih napi"sa bila je Jegejska Makedonija i na_ makedonske arnbicije triju spomenutih zematla. ia,l, l. S. xosinoviir, 280.) je o torne pisao u svojim memoarima: _Kadelj ,,. . . iednog dana posetio laris. koji ,ie tada bio predsednik vlade ili ministar inostranih poslova e. mnogo okoli!-ao nego je odrnah, na samom podet&u. jasno iznio svoj ]ime..,da Jug.os-lavija i crika podele Albaniju. po njegovom misljenjru, rJe,nrKaKva qrzava. nego_su je stvorile velike sile kada irn je bila pot_ njthovih medusobnih odnosa. Bio je Cak i velikodusan i ponudio nam Uhanije nego lto je trazio za Grdku. Sam po sebi, taj piedlog me je rprepastioj Nisam ni mogao pomisliri da neko ozbiljno i:rivi takve pta_ oanrJr. uogovorro sam mu ostro i direktno. Rekao sam mu da m,l na i. ne pravirrlo iakve pazare nego lrazimo samo ono sto je nase p.ravo... iima, rekao sarn mu da mi ne samo da nismo spremni da udeitvuJerno .lbanije nego da iemo brariti njen integritet,,. iseidnjo, Beograd 1980, o Sto se navodi u dokumentu iz Fonda S. Kosanoviia (AJ, dok. 83-21r.ris je na. pripremrni,m razgovorima 1. avgusta 1946. predloiio jugoslo_ rlegalu.Cubrilovicu da delegacija FNRJ podrzi grike zahleve u pogLedu pira ,,ako hoie da ova konferencija talo vazna po sve nas nade Grdku -pitanjima na strani Jugoslavije". Slidan razgovor vodio je i sa dr Beb_ l-ka i9..-.. spremna da podrzi Jugosiaviju u trsianskom pitanju 'bi pod usIugoslavija natera Tira.nu da popusti po pitanju Epira.- Grdka se u I slozi-la s tim da Jugoslavija otkine od Albanije njene severne terltoo Jugoslaviia Zeli" (dok. 83-21-356 AJ). :lan nas delegacije u Parizu Moia pijade je uputi,o pismo predsedniL.u )nferencije i javno napao grdkog premijer; zbog ovikvitr iredloga na orije..jedn-e- nezvisne zemlje. (Izabratui gouori i itdnci MoEe pi,jad,e, 5-8, na plenarnoj sednici pariske konferencije 10. -14?-4j9]. _U je_ .govoru jzjavio: ..Krajnje je vreme da gr6ke vtade postanu .6...MoSa .Pi]ade reoino po[rrka medusobnog postovan.ia nezavisnosti svih balkanskih ze_ samo politika dobrog medusobnog razumevanja, prijatelistva i saveza emollratskorn poli,!i[<om lu]novodi se vlada Jug;;hvij;. mode da postuti lresirn svih balkanskih naroda i da im samo ta politika moZe omogu_ dno sluie stvffi svetskog rnira. Na argumente koji ie g. Caldaris danas ovio, ia mogu da odgovorim samo ovo; nezavisna Alb;nija. daleko od edstavlia pretnju za Grdku i Jugoslaviju, ieste, naprotiv, neophodan nezavisnost naroda Jugoslavije i crlke.. (Tsto.) )A dana, 10. avgusta 1946. jugoslovenska vlada je bila primolana d4 itnu nolu vladi SAD zbog preletanja amerifkih vojnih aviona nad jum teritorijom. Bio je to period izuzetno zaostrenih odnosa izmeitu SAD kome je situacija u Grtkoj sluzila kao jos jedan od oblika pritiska. U lnostima izjava MoSe Pijade jos vise je mogla da sluzi na dast jugoslojnopolitidkoj 11 ori jerltaci ji.

S_jugoslovenske strane nije bilo nike riskoj konferenciji postavi nrobiem Jegffi vidu. Tito je 17. oktobra 1v*o. godrne sr rciavanja pred Organizacijom ujelinienih' rzJavl, Jugoslovensko rukovodstvo je iazmi ngse ovaj _problem pred svetsku onlanizaci; 33. i dl. 34. Inicijatilrr je u meduvnerrenu preuze begne poloZaj op-tuZenog,ona je, pi,smorn g . 3. decembra 1946. godine inicirala ponovn6 juii se na dl. 34. i 35. povelje UN, grdki p veta bezbednoslida preispila situaciju koJ severnoj granici zemlje i koja bi, prema nj, zi otuvanje mira i bezbednosti.2r8 Ovoga put nela je Jugoslavija. U pismu grdkog deleg propaganda u ciljir..rukljudivanja grdke Ma} deralnu drZavu Makedoniju i aktimo pom; koje koriste jugoslovensku, albansku i bug na grdkoj teritoriji", a svi ovi akti okarakte U Memorandumu grdke vlade pri,loZenom I navodi bez presedana prema jednoj zemlji naciija i ouN, koja je u dugom periodu 1 dokaze prijateljskih veza i odnosa. Caldaris slaviju za nepoitovanje osnovnih principa m ga sto je prihvatila desetine hiijada grdkih tim istim nadelima. Okrivljavanje Jugoslavijr bilo je, s druge strane, sindrom straha od k

, .'r7,,Ka[<ve korake Como mi pxeduzeti pred C oa odgovorim, ali da iemo izvjesne korakJ predl se ne moze dozvoliti da se u isto vrijeme kad; se naroda, kada se vode razgovori i istiie briga o yYaJy. svolq puna prava. da se u isto vrijeme u u Egejskoj Makedoniji. vrSe najgrublji neiovledni p nazumije se da odbijam sve one klevete koje s Jugoslavije, da Jugoslavija tuna neki udio u iome !o nije tadno... Jugoslavija u pogledu toga pitanja mJere osim onih koje su u duhu principa Ujec ,tse cani.a. nisu nista drugo nego samo priaanja koja ir zemlJi.' (Borbd, 1?. oktobar tg4'. Odgouori ?ll,a's noainqrd.l

da ,,gerilski rat kojt ^ ,. -lj* \'rcRe uziva zvanldnu jugoslovensku podrlku', (iz c zalor ,grdkog gradanskog rata i snabdevad gerils {roart}, a jugoslovenske vlar ,u\arodnooslobodiladki logoru Buljkes sprovode obuku i regrutaciju za parl henuta je i navedena kam,toania u iugoilovenlko; JNRJ_ _nq Pan"iskoj konfereici:;, Lo.:i ji oznaien kao lova Makedonije u okvirl NRM. (Vlit. tat<ode u S(

':; o,!./'Jil.,tt.*.,?. 0, 1 str Hz f ::;;, x? I je naglaleno U

u Makedonije u pr.edelu rk predtroZila jugoslovenrudan momenat u proce]rdke. O ozbiljnosti ovih ljstvo i podrEku koje ie rgobrojni izvori.2rs Rukoizih balkanskih zemalja i ,, j ugoslovenska vlada je koji ie nekoliko godina
)ni ptema Jr.r,goslaviii, Sto je loalicije, kampa.nja u Grdkoj cije imala je srnisao takvag pokretu lkom makedonskom i bugarske vojske u borbaJegejska Makedonija i na.alja. (AJ, F. S. Kosanoviic, na: ,,... jednog dana posetio ministar inostranih poslova m podetku. jasno izneo svoj Liju. Po njegovom mislieniu, ke sile kada im ie bila Potvelikodusan i ponudio nam po sebi, taj predlog me je ko ozbiljno pravi takve Pla). Rekao sam mu da m'i na rno ono Sto je nase Pravo... rmo spremni da uaestvujemo tet". (Setanja, Beoglad 1980, Kosanoviia (AJ. dok. 83-21usta 1946. predlozio jugoslolrii grdke zahteve u pogledu azna po sve nas nade Grdku zgovor vodio je i sa dr Bebtriianskom pitanju pod u6'itanju Epira. Grdka bi se u lbanije njene severne teritoje uputio plsmo predsedniku a zbog ovakvih predloga na ooori i tlo,nci Moie Piidde, nici Pariske konferencije 10. eme da gxdke vlade pos,tanu avisnosti svih balkanskih 2ei saveza vanja, prijatelisiva Jugoslaviie. moLzeda posluzi rmo ta Politika moze omogunte koje je g. Caldaris danas ezavisna Albanija, daleko od , jeste, naprotiv, neophodan :Tsto.) vlada je bila primorana da riEkih vojnih aviona nad juLoBtrenih odnosa izmedu SAD l jedan od oblika pritiska. U )gla da sluzi na ia.st jugoslo-

S jugoslovenske strane nije bilo nikakvih pokuBaja da se na Pariskoj konferenciji postavi problem Jegejske Makedonije u bilo kakvom vj,du. Tito je 17, oktobra 1946. godine spomenuo moguinost njegovog re6avanja p-red Organizacljom ujedinjenih nacija.2r?Sudedi po niegovoj izjavi, jugoslovensko rukovodstvo je razmi5ljalo da s-amoinicijativno iznese ovaj problern pred svetsku organizaciju prerna dl. 2, 1.3. i t. 4, dI. 33. i dl. 34. Inicijativu je u meduvremenu preuzela grdka vlada. Zele(i da izbegne poloZaj optuZenog, ona je pj,smom generalnom sekretaru OUN od 3. iecembra 1946. godine inicirala ponovno otvaranje problema. Pozivajuii. se na dl. 34. i 35. Povelje UN, grdki predstarmik je za'traZio od Saveta bezbednosti da preispita situaciju koja vodi pogorBanju odnosa na severnoj granici zemlje i koja bi, prema njegovoj oceni, mogla da ugroOvoga puta najveiu teZinu optuZbe pozi oduvanje mira i bezbednosti.2l8 nela je Jugoslavija. U pismu grdkog delegata navedena je ,,intenzivna propaganda u ciljrr.rukljudivanja grdke Makedonije u jugoslovensku federalnu drZavu Makedoniju i aktirmo pomaganje revolucionarnih bandi koje koriste jugoslovensku, albansku i bugarsku teritoriju za operacije na grikoj teritoriji", a svi ovi akti okarakterisani su kao delo agresije.2re U Memorandumu grdke vlade priloZenom pismu upotrebljeni su reei i navodi bez presedana prema jednoj zemlji dianici koalicije Ujedinjenih nacijja i OUN, koja je u dugom periodu pruZala Grdkoj mnogobrojne dokaze prijateljskih veza i odnosa. Caldarisova vlada optuZila je Jugoslaviju za nepostovanje osnovnih principa medunarodnog prava zbog toga Sno je prihvatila desetine hiljada grdkih izbeglica upravo u sklad'u s tim istim nadelima. Okrivljavanje Jugoslavije za grailanski rat u Grdkoj' bilo je, s druge strane, sindrom straha od komuni,stidke ideologije i po1'7,,Kat<ve korake Cemo mi pxeduzeti pred OUN, na to pitanje jos ne mogu da odgovorim, a1i da 6orno izvjesne korake preduzeti io ie iasno, jer mislim da se ne moze dozvoliti da se u isto vrijeme kada se od,rZava zasijedanje Ujedinjenih naxoda, kada se vode razgovori i istide briga o tome da mali narodi i manjine uZivaju svoja puna prava, da se u isto vriieme u jednoj zemlii kao sto ie Graka. u Egejskoj Makedoniji. vrse najgrublji nedovjeEni postupci prema jednoi manjini .. Razumije se da odbiiarn sve one klevete koje se s izvjesnih strana Sire protiv Jugoslavije, da Jugosiavija irna ne.Li udio u tome 5to se u Grdkoj dogada - jet to nije tadio,,. Jugoslavija u pogledu toga pitanja nede preduzimati nikakve d!uge miere osirn onih koie su u duhu principa Ujedinjenih naroda. Sva ostala pritania nisu niSta drugo nego samo pri.anja koja imaju za cili da se naskodi naloi -okto6ar zemlii," (Borbo. 1?. 1s46,- Od,gdpori rtuqrlala Titq na pitqnJa qrneri'lkih nootnara.) "f Doc. 5/203, SSOR/1946. srpp. r. I0, 6tr. 169. z" SCOR/1946, n. 25. str. 586. U njenru je naglaseJro da ,,gerllski rat koji se vodi na severnim granlcama Grdke uziva zvanlcnu jugoslovensku podrsku" (iz dok. pod 1). Kao glavni organizator gi:ikog gradtanskog rata i snabdevat gerilskog pokrata naveden je NOF (Narodnooslobodiladki fro(lt). a jugoslovenske vlasti optuzone da u izbeglidkom logoru Buljkes splovode obuku i regrutaciju za partizanske jedinice u Grdkoj. Spomenuta je i navedona kampanja u jugoslovenskoj Btampi, kao i stav delegacije FNRJ na Pariskoj korltere,nciji, koji je oznaden kao zahtev za uiedinienje triju delova Makedonije u okviru NRM. (vid. takode u SCOR/I, n. 25, str. 566.)

sinpatizeri prekvalifikuju u aktere.2a (Ne treba zaboraviti vlasti podrZavale balistidke i druge tenoristi6ke organizacije .kodner,rro prelazile njene severne granice, kao i aktivnost :rika okupatora.2'1) rvenska delegacija pri OUN objavila je kao odgovor na spolorandum ,,Izjavu o dinjenicama povodom grdkih svedodetgoslavije", u kojoj je istraZila i opowgla sve grdke izvore dodokaze. 5a svoje strane, ona je navela mnogobrojne podatjima, hapsenji,rna, deportaciji, prisilnom radu i s]i8nim- aktir na zatiralje makedonskog nacionalnog duha i samog makeoda, kao i o gusenjima demokratskih sloboda i osnovnih ra. U komentaru na posebno osetljlve optuzbe u vezi s naemontskorn" ulogom Jugostavije kao ujedinitelja Makedoe na diskreditovanje celokupne jugoslovenske politike, u ie istaknuto da su se jugoslovenski rukovodioci govoreii o ovenskog naroda na ujedinjenje pozivali na pravo na samosvedano utwdeno potpisima dlanova Ujedinjenih naroda, na parolu ,,koju treba__-odmah sprovesti u delq vei kao pa'avu i propagandu..."4 ja_^u Savetu bezbednosti po optuZbama grdke vlade bajala 19. decembra 1946. godine. Predstavnici Albaniie, BusirsIugoslavije pozvani su da udestvuju u diskusiji, ali bez-pra/ei na p:vom sastanku posvedenom ovoj iadki dnerincg redrsta\Trik spomenuo je ,,dva aspekta sistenratskog -jugosloplana ,ro.pagandu ukljudivanje Egejske Makedonije u .zaralnl Republitku Makedoniju i aktivno pomagan;e p-obunlekoje su se koristile teritorijom severnih suseda-kab opeian" za vodelje akata agresije i za stanje ,,nedeklarisanog raoj replici jugoslovenski delegat Sava Kosanovii odrekao ie lbama svaki dinjenidni osnov. On je napomenuo da razvol 'dkoj nije iiao nor.malnim putem slobodnog opredeljenja i
Lvo,. socijalistidka Jugoslavija je bila jedina zemlja koja ne samo !o _i neprestano pomagala griki narod ved je i organizovala sklp_ u.-druginr zemljama istoine Evrope',. (S v e to z a r Vu k rn a n o v i c. the -Peortle's Liberatiotu StrugglA of Grcece rnet ultn Oaeliii,- Lon_ E4rgleslni istoridar S. M. Vudhaus (C. M. Woodhouse) kojl se dueo Grdke i sarrn je bio svedok gradanskog rata. Disao je ai le porea modi, Jugoslavija jedino obezbedivata $mestaj za izbeglice i-slala ktore, (Vid.: The.Struggle for Greece 1941-1i49, t ondo,-n t|li, 1Ct,l Ii jelostojao Makedqnski od.bor koji je radio na tome da cela Matne Grdkqi a na delu su mu bili bivBi srpski politidari i dinovnici, deintct. (Vid. telegram Velebita Simi6u, AJ, F, S, KosanoviCa. dok: rzavnici iz progresivnih zemalja ins,pirisani su ovirn princlpom kao na samooeredeljenje makedo,nskog i ostalih naroda u SAD, EDFranc,uskoj i drugim zemljama,'. (AJ, tr'. S. Kosanovida, dok. {il-21_ varnje na Italne dlanove Saveta bezbednosti koii su u ratnirn dohuputa lsticati ovo pravo. sigurno nije bilo sluiajno. prve dve od srpomenutih drzava nisu bile dlanice OUN. Savet bezdozvouo udelde pod ustrovom da prihvate obavezu mirnog resavaghvi \rd, sto su one i udinile. ok of VN, 1946/1942, str z60.

demokratske odluke .grtkog naroda, vei da ie lom -_po cenu izazivanja gradanskog rata,-i,i protiv slovenske maniine u

bednosti jer nema Sta da krije I slgur;-'le-A"; kela .koja .ima pred oiima interese"mi.; -rutu i6iil naroda, pokazati da uzroci gruAun.l*% ,;"6 neka puSka koja se uporrebliu"u u u-oJi _izi ka..,enqleska ili nemaiia, vei u daleko l;;l;; po{n:Illn .pog^reskamakoje su se od svrsetki r, u uTcKoJ. *" Sp0remnoslJugoslavije da primi -;tJ"an osrala je usamljena. Abaniia i fj"err"fu razmalranje.grdkih optuzbi j saradnlu s Uilo tioi spor. malgre lui, postavio na JrJ;i";i;i .liniji spremnost vlade FNRJ da prihvati odluku ;, i5la u prilog njenoj politi6koj hrabrosti i p"i""ipil rrva odluka o ovom pitanju donisena. ii SAD\ Radilo se o nacrtu "e'rolu""iju ;r;;;-l"i; bez .qonosenja konadne odtuke, trilbajo da ust"a granrcnrm rncidenatima izmedu Grdke i njenih komisiju za sprovodenje istrage na teritoriji sDo noscu da po zavr,Senom zadatku podneseizveS ove komisije prihvaCeno je u Savetu I :TyTl" ra rv46. godine. Ustanovljena premd dl. 84. pove istragu u cilju utwdivanja uzroka i ::.-.L-ygd" I ntcnrn polr.eda i nemira. kao i oviasienie da ispi Jo1 ;e auloril.el-da ,,pozove vlade, sluZbenikei 1 .y.+J intormaciju u vezi s istragom ukolii llu,r". Pored toga, dobila je privo da pr :i:b:]im.'."' mogla. da spreie ponavljanle grairleri;n .incidena oDiastimaGrike. Clanovi Anketne komisije bili su predstav vela bezbednoMi, uz ude6ie dllegata zainieresova z.a,vezu (jugoslovenski ofi-cir je bio Josip : :ll:rra -ogranidavaju ot_lapreteZno u zatvorenom sastalr_r crdenata po predlozima grike vlade -vodila i isire

-C"litr"i'i ketu Savetabezbednosti b stanju ,f i,'j cama:,,Jugoslovenska vladan.ma ""rtogaia .!

''-'T;;-p",il.'.i^'1,'"''i;ll?:-:'r

vlada vei viie od godinuI po "^.-,11--J-uc*touunska

se ne_ nasedne na provokacije koje s ,:.i":g$. ]i.da qudr uJedinjenim narodima,.. opravda,nje i tumadeirle sa shane vrlo je detinjasto i slab je znalr za reZim koli se gradanski ratovi -u pojedinirn zemljama mogli izaziva

f"?; ili*i-":"ffi ,'til"l"E*iiTilJ:"11'i..,"?J

l":i-,r!-_!!.1#,9'"ili,ii??id,i',]:K ;Jfl l_*:11,26-.9 1942.nosila je naziv'Ko pr.tt n"ziii"noTU C !1."r[:;eiil,ui_[!,:t_;]"1"T'ffi:?iff ;":,"x'jJ_'" dol(. a3-B-143. i dok.B3- Sdtfiiri;r1ff.li\4c4

2 (Ne treba zaboraviti teroristidke organizacije ranice, kao i aktivnost je kao odgovor na spovodom grdkih svedode'gla sve gldke izvore doela mnogobrojne podat:m radu i slidnim aktirog duha i samog makeih sloboda i osnovnih re optuZbe u vezi s nao ujediniielja MakedoSoslovenske politike, u rukovodioci govoreii o vali na pravo na samova Ujedinjenih naroda, 3sti u delo, vei kao Parma grdke vlade bajala rvnici A1banije, Bugarsu diskusiji, a1i bez pram ovoj tadki dnevnog ;a sistematskog plana * Makedonije u jugoslo.no pomaganje pobunjeernih suseda kao operaanje,,nedeklarisanogtaa Kosanovid odrekao je e napomenuo da razvoj lobodnog opredeljenja i
dina zemlja koja ne samo 'ed je i orga.nizovala skup'etozar Vukrnanovie. 2ece n'ret LD,th Deieat, LorlI. Woodhouse) koji 6e dugo rata, pisao je da je pored meltaj za izbegJj,ce i slala 41-1949, London 1972, 181.) radio na torne da cela Masrpski polittdari i tinovnici, AJ, F. S. Kosanovi6a, dok. iani su ovim princiPom kaotal,ih naroda u SAD, En, S, Kosanovida, dok. 83-21osti koji su u ratnim dokuilo sludaino. le alanice OUN, Save-t bezate obavezu mirnog resava-

dernokrabske odluke gmdkog naroda, vei da je spreden i nametnut silom - po cenu izazivanja gradanskog rata i da je bio posebno uperen pnotiv slovenske manjine u Egejskoj Makedoniji."s ' Tom prilikom on je izneo spremnost vlade FNRJ da pximi anketu Saveta bezbednosti o stanju u Grdkoj i na njenim severnirn granicarna: ,,Jugoslovenska vlada nema razloga da se boji ankete Saveta bezbednosti jer nema 5ta da krije i sigurna je da ie svaka objektivna anketa koja ima pred odima interese mira i ostvarenje cilja Ujedinjenih naroda, pokazati da uzroci gradanskog rata u Grdkoj nisu u tome da je neka puSka koja se upotrebljava u borbi moZda jugosLovenska,ameridka, engleska ili nemadka, vei u daleko dubljim psiholoSkim uzrocima i politidkim pogreskama koje su se od swietka rata s Osovinom dogatlalt u Grdkol.''tu Spremnost Jugostavije da prj.rni anketu Saveta bezbednosti ostala je usamljena. Albaarija i Bugarska potpuno su odbile bilo kakvo razmatranje gdkih optuzbi i saradnju s bilo kojim telom OUN. Time se pri demu Je spor, malgr1 lri, postavio na liniji Jugoslavija-Grdka, spremnost vlade FNRJ da prihvati odluku medunarodne organizacije i5la u prilog njenoj politidkoj hrabrosti i principijelnosti. Prva odluka ,o ovom pitanj,u donesena je na predlog delegacije SADI Radilo se o nacrtu rezolucije prema kojoj je Savet bezbednosti, bez dono5enja konadne odluke, trebalo da ustanovi dinjenicu u vezi s granidnim incidernatima izmedu Grdke i njenih suseda i oformi jednu komisij'u za sprovodenje iatrage na teritoriji spomenutih drZava, sa duZnosiu da po zalrienom zadatku podnese izvestaj Savetu bezbednosti. Osnivanje ove komisije prihvaieno je u Savetu bezbednosti 19. decembra 1946. godine. Ustanovljena prema dl. 34. Poveije, imala je za dulnost da sprovede istragu u cilju utwtlivanja uzroka i prirode spomenutih granidnih poweda i nemira, kao i ovlaiienje da ispita stanje u Grdkoj. Dat joj je autoritet da ,,4:ozovevlade, sluZbenike i pojedince iz ovih zemaIja za svaku informaciju u vezi s istragom ukoliko to bude smatrala potrebnim".z? Pored toga, dobila je pravo da .predlaZe reienje koja bi mogla da sprede ponavljanje granidnih incidenata i nemira u sevei:nim oblastima Grdke. Clanovi Anketne komisije bili su predstamici fuZava-dlanica Saveta bezbednos,ti,uz udedie delegata zainteresovanih zemalja u svojstvu oficira za vezu (jugoslovenski oficir je bio Josip Derda). Komisija je radila preteZno u zatvorenom sastaur ogranidavajuii se na ispitivanje incidenata po pa:edlozimagrdke vlade i vodila istragu s predubeclenjem u
'E ,,Jugoslovenska vlada veC vige od godinu i po dana s brigom posmatra' dogadaje na luznoj gra,nici. Trebalo je vrlo mnogo Sirokogrudosti, strpljivosti i autodiscipline kod Jugoslovena da ti dogadaji ne izazovu postu,pke koji se ne mogu pop,ra\.1itj, da se ne nasedne na plovokacije koje su mogle da dornesu tezak udar Ujedirijenim narodima,.. opravdanje i turnadenje gradanskog ra.ta uplivima sa strane vllo je detinjasto i slab je znak za rerim koji vlada u toj zemlji. Kad bi se gradanski ratovi u pojedinim zemljarna mogli izazivati samo uplivima sa st!ane, sigurno ne bi trilo nijedmog stabilnog reilrna". (AJ, F. S. Kosanoviia, dok. lr3-B-143 i 84-8-144.) Brosura odeljenja za Stampu jugoslovenske delegracije u OUN, rzoata 26. 9. 194?. nosila je naziv Ko preti neza,Disnosti GrtLe, i sad,rZala je izvode Lz grake Stampe koji su ddkazivali povezanost britansko-ameridkih vojnih vlasti i grdkih polirtidkih kruova i njihol'u krivicu za graalanski rat u Gr6koj. s AJ, f'. S. Kosanovida. doh, B3-B-143. dok. 83-8-144. i e SCOR/1946, n. 27, str. 630-631,

iou ostalih zemalja.2a Usled takvih postupaka prema juredlozima, predstavnik FNRJ je bio prinutlen da uputi protesta. U ekspozeu pred Anketnom komisijom on je 'gan za neobjektivnost i dodao: ,,Jugoslavija je verovala grdki unutrainji problemi stvar samih Grka, i Jugoslaviu da se meia u grdke unutra5nje poslove."ze Jugoslovenrije sloZila s pristupom Anketne komisije i prihvatita ga oga ,,vi6eg interesa".4 U nastojanju da se rad Komisije ga na unutrasnje prilike u Grdkoj i na intervenciju brirna je bezuspeino pokuiavala da nizom predloga utide na ) rezultate istrage. Konadno, jugoslovenski predstavnik da uloZi pro'tiv Grdke formalnu optuZbu u pet tadaka.al .omisije (5/360) koji je sadinjen po zavr5etku njenog ra;odine, predstavljao je rezultat znadajne delatnosti (33 is, rka i 91 radni sastanak) i imao je viSe od 700 stranica uz rana dokaznog materj.jala. Medutim, ovaj obiman posao direktno angaZovane strane, a zaklj,udci istrage podelili 'e.!2 Osam delegacija medu kojima su bile one Ausftaiije, , Kine, Koiumbije, Sirije, Velike Britanije i SAD potpi:e diji je o,snovni smisao bila osuda trii'r.r euseda Grdke za 0te. Jugoslavija pre svega, a zatim Aibanija i Bugarska, ne da su podsticale i pomagale grdki partizanski pokret, re i snaMevale ga i vojnim materj,jalom u njegovoj delrdke vlade. Delegacije Poljske i SSSR-a sastavile su po, i iznele suprotan stav, proglaEavaju6i tadaBnji grdki rekrivca. Pored toga, delegacija Francuske uzdrZala se pri) lzvestaju veiine, smatrajuii da istraga nije mogla da dozakljuiaka koji bi bili zasnovani na prarmim principima L os,uda ne bi smela doneti bez sagledavanja ditave situ: od 1940.godine. :6ine bio je vrlo nepovoljan po FNRJ. Medu preporukalte zemlje udine sve da bi uspostavile normalne dobro!(r je u Savetubezbednosti t. jula 1947.diskutuju6i o izvestaju
naveo da je od 57 insidenata koje je spomenu"lagrtka vlada u ugoGlavije Iiornisija iqpitala samo 4. Od 79 incideData kojima je da teretila grdku nije ispitan nijedan, uprkos trazenjlma jugoza ve.zu.Zanimljivo je, medutim, da u izveltaju o ovim posledstranica, dok o onima koji su istrazeni skoro da nema pomena.

KosanoviCa, dok. 83-21-433. 6ipa Eerde na sednici Anketne komisije, prema dokurnEntaciji rruala 194?,AJ, F. S. Kosahovida, dok. 83-21-278. 1?. februar 1947, Grike Dlasti organizuju izdajnike susednih zeod niih naprape $ed,stlto 2a oytvqrenle soojih imperijq,listitki.h u. organa OUN postao je posebno optereden naglim zaostrava.njem iAD - SSSR u martu 1947,kada je u jeku istrragena Balka,nu rmanova ddktrina i najugrozenijim zemljama od ,,komulistidke :s SAD odobrio pomoC od 400000000 dolara. za tekst Truvnanove intea!, Paragraph in'Irunlatu Message, Pittsburg, Post-Gazette, KongD'esrnen Ovelr (Ou'en), izjavio je torm pril,ikorn: ,,OUN su irirn govo.rom" - AJ, F. S. Kosanoviia, dok.83-21-531.

susedskeodnose i da se uzdrZe od bilo kakve akci nja_prewatnidkih snagq u Grdkoj. bila j" i prup"rr'l 'S"ri"t"mesanje ili sliini incidenti razmatraju" oa -- i' nja mjru i bezbednostiprema Glavi VII povelie. Savet bezbednosti usvojio ie ovaj izveitai I osnovu za prcnala2nje reSenja, mada ..i" on-",rr": van na iskaz.imalaZnih svedoka^-ihna ivedoeeniiri i na nepouzdanim iinjenicama.", .fugostovenJa' i" se izveStaj ,,veiine,, razmalra u svim-poledinosii,nia kutuje na knitidki nadin, ali bez usp6hl. eit;v;-; lolikoj .meri u znaku podrSke grikom reZimu a, il graka delegaci.ja pokuSalada promeni pralnu kval,i p::i:..^ grdko pitanje jz domena rasprave o Glavi vrr.- wna Je poslavrta ovakav predlog priZeljkujui tervenciju na Balkanu, iako se mesecimj niie"deJio bi opravdao ovakav radikalan zahtev. Savet..bezbednosti ipak nije bio spreman da t( . , ronaKo _-osellllvudlskusiju o unutrasnjoi i spolinoi u .pred-togu rezolucije SAD85, koja se i<retaia L ti vecrne, preporuieno je uspostavljanje dobrosuseds nosa izmedu Gr6ke i njenih susedai zakliudivanie : v,encija u smislu bugarsko-grikog sporazuma iz igZl sravrJu ova rezoJ.ucija bila ie neprihvatljiva zbog tr jedne stalne Komisije (od dianovi Saveti bezbedioi Eompentencijama: pravom vr.senja dobrih usluga j vom nadzora nad izvrsenjem ^Sporazuma o izbesfican nJLna(iime je direktno zadirala u unutraSn ie iadle pravom istrage na teritorijama dotiinih drZava j dirr I,lnu i pravom pozivanja drZavjjana ovih drZava da nije mogla da se sloZi s ustanovljenjem 1y,Co:lquij?. ".ko roie izbeglica i predlogom o transferu maniina sarkcrorrisanjedenacionalizacijei istrebljenia makr va u Grdkoj kao i potvrdu grikih nacionali"iieklh t" prvi put b.ila prinudena da da izjavu l:g":{?^IryRJ t I o postolaniu glasadke maSine, od kakve ;:l"Yi Relglucij.a SAD, toliko nepovoljna za optuze:; ^,,ntle predlozi os .proSla zahvaljujuii ,,vetu..-SSSR_a. nailazili na negativan glas jedne od veliJ :,1o:uu...u_ .orskxsija bila sve oslrija. narodilo posle upoznavanj: Izve5tajem tzv. Pomoine grupe Anketne liomisije, k traznu delatnost u Grdkoj po prestanku rada kom

"*;it't:#i"i!,';"Y)l;i'#o,Y,iu,'to'oil
b Doc. S/p.V/320. '" SCOR/LI ?, n. ?4, s.ta. 1900.

-"*";J:'Slfi#:J," ":l'1,X.'i'.1rg3lilJlTi" ;:'l,J,gi:"

vih postupaka Prema jue bio prinuden da uPuti ketnom komisijom on je ,,Jugoslavija je verovala samih Grka, i Jugoslaviie poslove."2e Jugoslovenr komisije i prihvatila ga ianju da se rad Komisije <oj i na intervencj.ju brir nizom predloga utide na iugoslovenski predstavnik u optuzbu u pet tadaka.al . po zavr3etku nienog raznadajne delatnosti (33 isje viSe od 700 stranica uz utim, ovaj obiman posao zaktj,udci istrage podelili ma su bile one Australije, :e Britanije i SAD potPiuda triju euseda Grdke za rtim Albanija i Bugarska, r grdki partizanski pokret, aterijalom u njegovoi dei SSSR-a sastavile su Poavajuii tadadnji grdki relrancuske uzdrZala se PriI istraga nije mogla da doni na prarmim principima ; sagledavanj a ditave situr FNRJ. Metlu preporukapostavile normalne dobro) je spomenula grdka vlada u t. Od ?9 incidenata koiima ie dan. uprkos trazenilma iugoda u izvestaiu o ovim Posledazeni skoro da nema Pomena. omisije, prema dokurnsntaciii dok.83-21-2?8. ,nizuiu izd'ainake sused'ni'h ze' oretuie suoiih}-inperi'ialistiaknh )tereien naglim zaoStravaniem je u jeku istrage na Balkanu r zemljama od ,,komunistiake )0 dolara. Za tekst Trumanove sage, Pittsburg, Post-Gazette, su ) je to,m pril,ikom:,,OUN vi(a, dok, 83-21-531.

194?.diskutujuil o izvestaiu

All'ketuaf kortislji Saoeta bezbednosti, s0 d,ana, tg41/1i, Be;grad 43-b3, 'r' Doc. 5/451. !' Doc. s/F.v/g?o. 'r' Jr.rgostavij je prihvatila a obnavljanje ovih pogranidnih konvencija. (Vid. Sovor JoZe Viffa,na u Savetu bezbednosti od 25. avgusta 1947, (Borbo,, 26. avgust 194?.) '31 SCOR/1947, n. ?4, str, 1900.

susedske odnose i da se uzd,rZeod bilo kakve akcije meSanja i pomagania prevrahxi6kih snaga u Grdkoj, bila je i preporuka da se svako buduie rie5anje i1i slidni incidenti razmatraju od Saveta bezbednosti kao pretnja miru i bezbednostiprema Glavi VII Povelje. Savet bezbednosti u,svojio je ovaj izvestai Ankebne kornisije kao osnovu za pronalaZenje resenja, mada je on u velikoj meri bio zasnovan na iskazima laznih svedoka ili na svedodenjima pod prinudom, kao i na nepouzdanim dinjenicama.r3 Jugoslovenska delegacija je traZila da se izvestai ,,veiine" razmatra u svim pojedinostirna i da se o njemu diskutuje na kritidki natin, all bez uspeha. eitava diskusija kretala se u tolikoj meri u znaku podrske grdkorn reZimu da je avgusta iste godine grdka delegacirja poku5ala da pr.omeni pravnu kvalifikaciju siiuacije i da prenese grdko pitanje 2 domena rasprave o Glavi VI u domenu Glave VILra Ona je postavila ovakav predlog priZeljkujuii o5triju zapadnu intervenciju na Balkanu, iako se mesecima nije desio nijedan incident koji bi opravdao ovakav radikalan zahtev. Savet bezbednosti ipak nije bio spreman da to mere zaostr:ava vei ionako oseUji!'u diskusiju o unuhasnjoj i spoljnoj politici na Balkanu. U predlogu rezoiucije SAD235, koja se kretala u terminima iz rzveitaja veiine, preporudeno je uspostavljanje dobrosusedskih i normalnih odnosa izmedu Grdke i njenih suseda i zakljudivanje novih granidnih konvencija u smislu bugarsko-grdkog sporazuma iz 1931. godine.e Za Jugoslaviju ova rezolucija bila je neprihvatljiva zbog predloga o osnivanju jedne stahe Komisije (od dlanova Saveta bezbednosti) sa suvi3e Sirokim kompentencijama: pravom wsenja dobrih usluga i posredovanja, pravom nadzora nad izvrSenjem qporazuma o izbeglicama i o transfefll manjina (dime je direktno zadirala u unutra5nje nadleZnosti ovih zemal.ja), pravom istrage na teri'torijama dotiinih drZava i dlrektnog pristupa vlast1m"ai pravom pozivanja drZavljana ovih drZava da svedode. Pored toga, Jugoslavija nije mogla da se sloZi s ustanovljenjem medunarodne kontrole izbeglica i predlogom o transferu manjina koji bi znadili direktno salkciordsanje denacionalizacije i istrebijenja makedonskog stanovnistva u Grdkoj kao i potv.rdu grdkih naci.onalistidkih teza. Zbog toga je deiegacija FNRJ prvi put bila prinudena da da izjavu o podeli snaga unutar O-UN i o postojanju glasadke ma5ine, od kakve se do tada uzdrZavala.-, .. Rezolucija SAD, toliko nepovoljna za opttsiene balkanske drZave, nt;e prosla zahvaljuiuii ,,vetu,, SSSR-a. Predlozi ostalih drZava-dlaniea takode su nailazili na negativan glas jedne od velikih si1a, tako da je -naroditJ diskusija bila sve o5triia, posli upoznavanja s wlo pristrasnim Izvestajem tzv. Pomoine grupe Anketne komisije, koja je nastavila istraZnu delatnost u Grdkoj po prestanku rada Komisije. Jugoslovensko "'Dgk. 5/391.Vid, dlanakM. lnaneoriu S. PetroviCa, AngtoameritLi, .

o sia.vorn Saveta bezbednosti prema optuZbama Grdke i drlkom. koju je ona_ imala kod vecine njegovih Olanica,dos_ nac.kada je ovo telo prihvatilo ameridiri-predtog aa iu po ]a Anketne komisije njene kompetencije prenesu na vii omocnu grupu,," prema dl. 29. povelje. Time bi ovo novo pomoini organ Saveta bezbednosti.Za Jugoslaviiu ovakvo o je nelegalnoi suprorno povelji UN. ie, zapravo, o veoma vaZnom prarmom i politidkom proble_ ogao^d.astvo_rineZeljeni presedan u praksi UN. Odluliom na )ga :iAU dala bi se Anketnoj komisiji nadleh.rost da sama kornpetencije, tj. otvarala bi- se prakia da iedan d;;d-;;_ nenadleZno i ne0adno lumadi odluke Saveta bezbe;;o;fi. pojedine. zemlje mo,glesu biti bez njihove sagtasnosti iiav_ rJu kola bi predslavljala meSanjeu njihove unutraSnje stva_ suprofno jednom od osnovnjh naiela povelje. S druee stra_ delegacija je zelela da nametne shvatan.ie'da j";;k;';;_ n polkomisijom obavezna s obzirom n, iru"a'Sa""ia U"r_ 'ovelji -UN da vr5i anketiranje. Ovim Oi ie " suStini-ovfuS_ Dezbednosti prema Glavi VII prenela na sludaieve iz ma_ .poTy_t: preporuke Saveta bezbednosri postJe -""i:."11j" 'sporoa sve alanove OUN i u oblasti mirohog resavania '.po"il lan moao bi donositi obavezne odluke u- svakom oo iudujuii i sporove u koje bi bilo umeian jedan .t"i"i &in .nostt, -bez ogranieenosti.,vetom',. DonoSenjemniza daleko_ po Glavi VI faktidki bi se stvorio teren La *"irii" "J""_ glasnosti stahih dlanova Saveta bezbednorti p"il;' GI;;, riila bitna izmena Pove1je. enska.delegacija se veoma ostro suprotstavila ovakvim po_ Lozvoljavajuii da se preporukama iz Glave 'terU"a"".tr^ VI da bi kaiav Predstavnik FNRJ niglisio ;e u Saveiu j" .cije SAD (kao i Velike Brirarrije,l na U.25. povelie il_ n'lie r s obzirom na to da Savet bezlednosfi -*" a" aJf"i.'" )vima i principima OUN. posebna ovlaSienja aafa Saietu lozena. su--u spomenutim glavama, i on moZe samo u ovim oonosl odluke koie su ..dlarovi OUN sporazumni da prih_ i koje su time za niih pravno ....u skladu s Poveljom"23e Kvrm pozrvanjem na . 24. i 2b. jugoslovenski deleEat za_ povelje UN. meAutiir, on :tno time "ii" %f.fi"_ .tumadenje r darleg razvitka prakse OUN, Sto se vidi iz sleileie pii_ e takode prilikom diskusije o istom problem;; S;";t" Ljrnr mi se da bi. za UN. u sadainjem stadijumu njihove le ledva dve godine postojanja bilo bolie ako bi se ogra_ rozu intenpretaciju Povelje UN. Ako bilmo se pozvali na luha ilanova Povelje, postojala bi opasnost da ie nademc, laienjima, a ne jedinstvom medu zemljama kroje su ovde Ovaj stav bio je zapravo onaj koji je preovladao u San
25. avgust 1947, Gooor Joie Vitfdnd, u SaDetu bezbednosti.

*..;,**;;i11rtr;T

Francisku. O ov'om oseii

-".,'.ii"11Tif
," Isto.

ri,'h:',.:*'f ;x1.d"d#dx*, '5 jLTi'i:ffi

:fi ;iT'-,'fr l-ff';l#*"*xt

tr**:f ;f'iliiil'{,f,F$ 'trH:s

i;lf C$;t-i*:"fu f-it,:ftfrHld

j:,.-f i,qFq f5,.$rid':F,*i*

ff{*fii+'lt-ittkx" P**,*;',ru,*,*# ;infl 1", [*:t*"ltt',v;*j]Li]: .tH$ il,i{tr$",ry#ffi'

"i&ffi J",i#J.

i,i "t'"1" u saveru bezbe ,"r, J,i-!ry*:1!,,1;i"r;, no

*l$*q:"{y1eij::d:.".d

*""s#i**F"ff*?],"..i{il[{dt,f

ma optuZbama Grike i ne njegovih 6lanica, dosneridki predlog da se Po 3tenci:ie Prenesu na vec rrelje. Tirne bi ovo novo . Za Jugoslaviju ovakvo N. nom i politidkom Probler praksi UN. Odlukom na risiji nadleZnost da sama raksa da jeden drugi orluke Saveta bezbednosti. njihove saglasnosti stav. njihove unutralnje stva:la Povelje. S druge strahvatanje da je svaka sa)m na prrava Saveta bez/i.m bi se u suitini ovlaSnela na sludajeve iz marveta bezberdnosti Postale ri-ro!'rrog resavanja sPorodiuke u svakom sporu Po umeian jedan stalni dlan Dono5eniem niza dalekoio teren 2a reviziju odrebezbednosti prema Glavi supnotstavila ovakvim Poiz G]ave VI da bi kakav Savetu bezbedirosti da Poe) na dl. 25. Povelje nije )ednosti mora da deluje u ra ovlaiienja data Savetu r, i on moze samo u ovim )UN sporazumni da Prihe su time za njih Pravno jugoslovenski delegat zatutim, on time nije iskljulto se vidi iz sledeie Priisbom problemu u Savetu a5njem stadijumu njihove bilo bolje ako bi se ogra.dko bismo se pozvali na bi opasnost da se nademo tu zemljama koje su ovde koji je preovladao u San
x u Saaetu bezb ed,nosti,

reb 1947. na javno mnenje u SAD vrsen je svojevrstan pritisak i Sirene su informacrJe o orgamizovanju nekakve internacionalne brigade koja bi. navodno, imala cta napa.dne Grdku iz Jugoslavije i Albanije. Cat< je J predsednik Odbora za spoljne poslove .sAD Iton (Eton) progtasio ovu dezinlormaciju kao valjanu. (podatak 12 govora Save Kosanoviia u Geheralnoj skupltini, GAOR, 1947, 98, pt. sess, str. 415 ) '{ S vremenom se u Jugoslaviji menjao stav proma kompetencijama Pomoine -grupe. Vlada FNRJ je prvo odobrila (jedina od severnih suseda crdke) sprovodenje isirage u zemlji, da bi ubrzo zatim podela saradmju s polnoinorn grupom.

Francisku. O ovom oseianju za realno svedodila je ranija odluka jugoslovenske delegacije da ie se, bez obzfta na kompetencije Anketne komisije, ,,Jugoslavija, kao lojalni dtranUN, pokoriti odluci Saveta bezbednosti osnovanoj na Povelji UN".24r Insistirainje Jugoslavije na striktnom tumadenju Povelje nije donelo rezultata. Prihvaien je ameridki predlog i u Solunu je ostala da deluje spomenuta Pomoina grupa. Zanimljivo je da je SSSR bio spreman da dozvoli njeno osnivanje, samo s unekoliko ogranidenim nadleZnostima, i u tom smislu je podnm rezoluciju. Jugoslovenski predstavnik Stane Kradovec izjavio je tom prilikom da jugoslovenski zathev nije bio identidan sa sovjetskim: ,,Mi smo traZili interpretaciju i obja5njenje... Zao mi je Sto ih nismo dobi[. eini mi se da je ovde red o situaciji koju FranIzgleda da je ovakav stav formiralo uvecuzi. zovtt ,dini d,e justi.ce".2a2 renje o preteZno politidkoj ulozi Pomoine grupe, za koju se smatralo da sluZi Trumanowoj adrn-inistraciji kao svedok i izgovor za njenu politiku prema Grikoj24, a najmanje kao nepristrasni islednik u sluZbi mira i medunanodne saradnje.2a Zeleii da izbegne ,,veto", koji je SSSR ipak uloZio na ameridki predlog, delegacija SAD poku5ala je da postigne saglasnost Saveta bezbednosti o preno5enju grdkog problema u Generalnu skup5tinu (prema dl. 51. Povelje), ili da sazove specijalno zasedanje Generalne skup3tine o istorn pitanju. Podto u tome nije uspela, ona je predloZila rezoluciju proced.uralne prirode koja nije bila pbdloZna ,,vetu". Njenim usvajanjem 19. VIII 1947,rgodine grdko pitanje je skinuto s dnevnog reda Saveta bezbednosti, a sarnim tim prekinut je rad Pomoine grupe. Ubrzo se pokazalo da je red samo o taktidkom potezu. Sef ameridke delegacije u OUN podneo je zahtev vlade SAD da se problem ,,Pretnii politidkom i teritorijalnorn lntegritetu Grdke" stavi na dnevni red II redovnog zasedanja Generalne skup5tine. Uprkos suprotstavljanju sovjetskog delegata u Generalnom komitetu, veiina se sloZila s inicijativom SAD. O problemu ,.Pretnji politickoj nezavisnosti i teritofiialnom integritetu Grdke,, diskutovalo se krajem sep,tembra i podetkom oktobra 1947. godine na trinaest sastanaka I komiteta u vei spomenutim okvirima. Zbog stalnog insistirania ameridkog prodstavnika na posebnosti situacije koja je nastala blokiranjem Saveta bezbednosti i isticanjem prvenstvene uloge Generalne skup5tine u odrZanju medunarodnog mira i bezbednosti moglo bi se reii da je utrt put za dono5enje rezolucije ,,Ujedinjeni za mft". Predstarmik Jugoslavije pronovoje odbacio optuZbu da je promaZuii gerilski pokret u akciji protiv legalne vlade jugoslovenska strana prekr_,', ,*' a' SCOR/1947, n. 42. str. 941. "'U toku odtruaujudih debatau Savetubezbednosti oko grdkogpitanja u .

re medunarodnog prava. Postupke svoje vlade (posebno u ponja azila grokim izbeglicama) on je ocenio kao uskladene s medunarodnog prava i jugoslovenskog Ustava, a simpatije t,a teZnji grdkog naroda za nezavisnoiiu i siobodom, s duhom
I 21s

sija u I komitetu kretala se uglavnom oko amerldkog pru"dloga enju Specijalne komisije (A/C. 1/79I) kao stalnog posmatradsporu izmedu Grdke i njenih suseda.Jugoslavija se najo5trije I osnivanju ovog organa. U izjavi jugoslovenske delegacije la ,,inventar pojmova Specijalne komisije i njegovi zadaci dieljski akt {.r odnosu na Jugoslaviju. Sediste Specijalne komino je da bude u Solunu, blizu jugoslovenske granice. Jugosla/ojena kao krivac za meSanje u Grdkoj, dok isto\,Temeno nisu velike sile".'e Jugoslavija je zato ocenila osnivanje Specijal-' kao akt uperen protiv suvereniteta Jugoslavije, potpjsnjce '.207 Insisriranje delegacije SAD24s da se obiazuje"ova komisija telo na Balkanu i31o je iak do spremnosti da se iz predloga zostavi direktna osuda triju zemalja. Odito je da je postoja:gana imalo daleko vaZniju ulogu od one na papiru. SpecijalL je imala da posluZi kao predstraia na granici prema socijacLavama i simbol podr5ke veiine sveta (OUN) grdkoj vladi. io je tom prilikom podr5ku Jugoslaviji, bojkotujuii dlanstvo r jalnoj komisiji.'a' 's ptotivljenju zemalja narodne demokratije, ameridki pred. je i u I komitetu i u Generalnoj skup5tini. Ovim je osnojalna komisija u cilju kontrole izvrienja preporuka ameridke nere koncilijacije od strane detiri vlade u pitrju), dat mu je Loritet, kao i pravo da predlaZe sazivanje vanrednog zasedane skupStine (res. 109(II). l/SR.5B/116, str. 90-91.
stavnik Kube izjavio je da pravi razlog ozbiljne situacije na Balkanu ainjepolitiikoj situaciji u crtkoj, niti u pomaganju njenih severnih n partiza,nima, vei ,{r pojadanom aitagonizmu izmedu SSSR-a i SAD. UN, 1947 /48, slr. 69.) mislhrl da je ja.sno za"lto je jugoslovenska delegacija bila protiv Surbmi se protivimo tome rc i zasto se danas plotivi stalnoj komisiji... Iitidkih irnplikacija koje nosi takva komisija. Mi joj se protivimo I ' nosi u sebi velik'u rnoguinost izazivania nemira i sumnji. Jerr joJ le prravda prisustvo stranih ttrupa, stranih savetnika i komesara u Grdla se oslobode odgovornosti u odima grdkog naloda i javftog misljenja i mqraju da snose odgovornost. To je pokuiaj da se baci odgovornost se spredi konsolid,aoija mirne kolaboracije balkanskih naroda." UnteroLnoviia Nju Yolik Tajmsu od 20, oktobra 194?, AJ, F. S. Kosanoviia, ienska vla.da pokuiala je da pokare svoju spremnost na saradni'u na e bi dovodio u pitanje njen nacionalni ponos i nezavisnost: ona je uglednih Amerikanaca, metlu kojima i Henri Morgentaua (Morgentt u FNRJ i uvere se u pravo stanje stvari povodom navodnog me!aunutrasnje poslove Girike. Svi pozva.ni Amerikanci odbili su p92iy. S. Iiosanoviia. drok. B3-B-480.) ra u I komitetu General,noj skupstini ignorisala je dfrjenicu da su u ju SAD bile zainrteresovana strana. , je sa svoje strane predlagao osnivanje Specijalne komisije za vrsenad strarorn ekonomskom pomo6i u crdkoj.

;5":i:l:;";""i"j'H;:,;,PJT"::':mo'atn '. r.o n "c,.' r,e,u rr ai,",|*''i.i rirl"gT#" iJi i.1;"f jX*'ff ::i:''"Hi*"j.*::i'dlirJ',,enira 3^:li

:"Jj,""TIr',?*"*[i :' -lL' "f j::E:?:ff ff Io:1, l";:;::"".n ;, xjtli 'U Iiili: h::T;'?' :'rul:T,,fJ';f *1.,1;

' j:;.o'.f i3li"^';in:'n*,5;"12x",'i"i u ok,i ;il ;;;',u yii5nis

"' g.",*;1" Hl + uzu##4H' -i:n'i go sl ovenska. garska bu t "rl, J:'if ri"*j:T:r*J

-;::n:: Bjl\*. (qrsco "","#,:'iiJl? i1

u zak.lludcima je konstatovanoda su moralna i n gerilcima davane od strane ovih zematla, i 1o u' vlada, i ponovtjeno je pos ::lll*"o:l nezavlsnosti i.njihovih teritodjalnom integritetu Gr8ke:rr5 kvalifikacija implicira)a je pono\,Tlur: , 9uu remu. koja je vodena u jesen 1g4g. godine po. u stalrrici socijalistidkih drZava istupali su joS ur ideoloSkom rascepu izmedu Jugoslavije I ostalitr su bili sloZni u tvrdnji da je UNSCOB ilegalnc svojih ovlaSienja, naklonjeno grdkoj vladi i ame OvoCa puta tipidno politidko pitanje kak. :T1., Je ioi jednu dimenziju humamtarne prirode: l

",offiHnn ":.. *h}A; "f Filtr',1""4 #ii,i"' vladi Jugoslavij;, AldJft :yiq?,lTq odbjiania

Naredni izveitaj Specijalne komisiie , UN j mer lazmatranJa na III zasedanju Generalne s

iff .""^;Yg{i!iui,Li'"?;;#l"'t';;1x ji,"di,5gif,'J"J::f T:::ii.trl'#i?3*H is,

4t Doc. A/t?,4, doc. A/684 i A/652.

ILl# i,y;l'-[: ?t, :fr$'p;'J,ii# #j ;,*#, J", "i.f#"'"

'illH"T""l':),",i:;"X]", :j#:X,i.-,1,11T11ff
if?uffi"TJ tt'i:':rrYffiA'",,I. !;oi"u i

k",,,"";.DifJ'iH.J'.AfSJ*fi l:X'J'i*.f ,?*"i., *i. ".zot,'"i e-c

rje vlade (Posebno u Poocenio kao uskladene s koA Ustave, a simPatije Siri i slobodom, s duhorn r oko ameridkog Predloga .) kao staLnog PosmatradJugoslavija se naioStriie jugoslovenske delegaciie risiie i njegovr zadacl clSediSte Specijalne komiovenske granice. Jugosla(oi, dok istovremeno nrsu ceniia osnivanje SPecijalta Jugoslavije, PotPisnice se obrazuje ova komisija :mnosti da se iz Predloga r. Odito je da je Postoia. one na papiru. Specijalna -(OUN) sranici -grdkoj Prema socijavladi. veta 'iji, bojkotujuii dlanstvo r nokratije, ameridki Predskup5tini. Ovim je osnoSenja prePoruka amerlcKe Ladeu pitanju), dat mu. je ,ivanie vanrednog zaseda-

ozbiline siiuaciie na Balkanu r pomaganju nlenih sevemih niz-mu izmedu SSSR-a i SAD. ra detegaclja bila Protiv Subisiji... mi se Protivirno toine misija. Mi ioj se Protivimo i a nemjra i sumnji. Jetr ioj Je savetnika i kome6ara u Grt_ koe naroda i javnog misljenia okusai da se aci odgovomost ie balkanskih fiatoda;' (lnterD' :a 194?, AJ, F. S. Kosanovida, oju spremnost na saradnj'u na i ponos i nezavisnostl ona Je Iienri Morgentaua (Mongent,/ari povodom navodnog meSai Amerikanci odbili su Poziv. gnorisala je dirtjenicu da su u e Specijalne komisije .tkoj. za vrse_

Specijalna komisija za Balkan (UNSCOB) podela je da radi krajem novernbra 1947. godine. Do maja 1948, kaCa se povukla iz Soluna da bi sastavila izvestaj za sledeie zasedanje Generalne skupstine, ona je u saradnji s grdkom vladom vriila uglavnom posmatra6ku delatnost. Jugoslovenska, bugarska i albanska vlada ostale su dosledne u star,'u odbijanja svake saradnje. IzveStaj ovog tela bio je ipak malo blaZi od izve6U njegovim zakljudcima severni susedi Grdke taja Anketne komisije.25o vise nisu okrivljivani za separatistidke teznje i intervencionistidki rat. Zakljudci su izneseni 1rcd rezervom - upotrebljene su reii ,,iini se" da su Albanija, Bugarska i Jugoslavija (dakle bez isticanja prvenstva u krivici) pomagale grdkim gerilcima, snabdevajuii ih materijalom, lekc vima, hranom i ornoguiivale im da koriste njihove teritoriie za taktidke operacije. Posebno su spomenute moralna podrikarl ovih zemalja preko sredstava informisanja i organizacija za prihvat i pomoi. M:dutirn, konadl'ri rezultat ovakve politike bio je pojava sumnje u svetsku organizaciju u jugoslovenskoj jar.mosti, trenutak najveie krize poverenja FNRJ u ciljeve, nadela i efikasnost OUN.252 Naredni izve5taj Specijalne komisije UN za Balkan2srbio ie predmet lazmatranja na III zasedanju Generalne skupStine. U ovom dokumentu konstatovan je neuspeh u pokusaju implementacije spomenute rezolucije Generalne skup6tine res. 109(II) od 21. oktobra 194?2sa, pre svega zbog odbijanja vlada Jugoslavije, Albanije i Bugarske da saraduju. U zakljudcima je konstatovano da su moralna i materijalna pomoi grdkim gerilcima davane od strane ovih zemalja, i to u meri koja je iskliudivala neupuienost njihovih vlada, i ponovljeno ie postojanie pretnje politidkoi nezavisnosti i teritorjjalnom inlegritetu Grike.a5 Ova kvalifikacija implicirala je ponormu raspravu o grdkom problemu, koja je vodena u jesen 1948. godine u Politidkorn komitetu. predstararici socijalistidkih drZava istupali su jo5 uvek jednoglasno, uprkos ideolo5kom rascepu izmedu Jugoslavije i ostalih zemalja ove grupe. Oni su bili sloZni u twdnji da je UNSCOB ilegalno telo koje d:luje izvan svojih ovlasienja, naklonjeno grdkoj vladi i ameriiko,britanskim interesima. Ovoga puta tipidno politidko pitanje kakvo je bilo grdko dobilo ie joi jednu dimenziju humanitarne prirode: rasprava o repatrijaciji
xi Doc. A/5?4. "'Vlada SAD i Velike Britanije uputile su ?. januara 1948. demars j.ugosloi 9-u.C-ars!ojvladi da bi spredile njihovo p{iznanje Markesove vlad; iEAM Iulgk:]. , ELAI). (vtcl,: t{u.sso, Ijroit irLternational public, t. Il, pari6, 192?, 5?4.) , .-"- uclgovaraluci na pitanja dopisnika franc'uskog programa Radio-stanice UN, or A-lel Bebler ie prokomentarisao usvajanje ameriCke rezolucije kao odluku kou susret moralnom banl<rotstvu Ujedinjenih nacija,', (Borba, 19. 11, 1d" ,,!gpk o{toba! 194?.) at. Doc. A/r14, doc. 4/664 i '4/692. '' Ova rezoluciia preporutivala je: a) ustanovljenje norrnalnih diplomatskih oo.rlosa, b) gra,nianih ,lnornvencija, c) vraianje polititklh izbeglica i d) dbbrovoljnu razmenu manjina. ?55 Dominikanska REpubljka predtozila je dak da dtanovi OUN razmotre sva_ , Ku preporuku Saveta bezbedmosti da se F1JRJ izbaci iz ilanstva OUN ukoliko na_ slavi_ da_ boi4otgje UNSCOB i ne postuje rezotucije ceileratne skupstine. (Vid.: v eatbook ol UN. t948/ 1949, slr. 24O.)

a su pobegla pred progonima iz severnih oblasti Grdke na : suseda,s nska delegacija, istiduii da nijedno dete nije odvodeno je da je spremna da vrati ovu decu njihovim roditeljima irNRJ uveri da su stvoreni uslovi za nesmetan Zivot dece jihovih roditelja da se vrate biti izraZena potpuno slobodOna je glasala za belgijsku rezoluciju (A/C.7/378) ka".2s7 humanitarno pitanje izdvojeno iz veoma zaogtrenog polita. Osvriuii se na izveStaj UNSCOB-a, jugoslovenski de)ebler je rekao da Komisija nije navela osnor.mirazlog kovu decu da beZe, a njihove roditelje da ih Salju u izbeglii su policijske snage i oruZane bande vr5ile nad nebora6vom, pa i decom.58Navodeii dokaze o udestvovanju same risije u stvaxanju napetog stanja na Balkanu2e, dr Bebler . dast Ujedinjenih nacija koju je Komisija zloupotrebila i Ovom prilikom o,n je privur osuCu i hihro raspu5tanje.2@ postojanje plana o reorganizaciji etske organizacije na 16. oktobra iste godine, izradenog u sarrroj Komisiji, koeno ukianjanje osoblja OUN iz njenih redova i reorganiosmatrada u jedno posebno telo vojnog karaktera pod rurda Velike Britanije i SAD, ukazujudi na dinjenicu da v1aia da saratluje s takvom komisijom.26rIz ovih razloga je u zatim i u Generalnoj skup5tini, jugoslovenska delegacija 'lucije o repatrijaciji grdke dece i o uspostavljanju diploa izmedu detiri balkanske zemlje, a protiv r.Evajanja iz)B i produZavanja njenog rada.'6'
lku rada I korniteta jugoslovenska delegacija donela je dokumen,tu grdke dece u Jugoslaviji koja su, bezedi od progona, presla u utim, generalni sekretar OUN Trigve Li zabranio je plikazivanje 1ito ka,s,nije, isbu zabxanu je izglasao i I komj,tet. (Vid.: Politika :1948.) 11, novembar 1 8. GoDor jugosloDenskog d,elegata Beblera u PoL.

Jugpslovenska vlada je u pril . je osnovanKomitei za-_meduwemenu kojom_ koncilijacij;-;""i; " nika Generalne skup5tine.263 Na sastaiicirira Lv.," su sve detiri batkanskezemlje i do5lo j- A-."-ni, Dogovorenisu_ obnova diplomatskih oairor". "'J"-i crJa r uspostav.rJanje zajednidkih granidnih komisil denata.No poito je_grdkavlada_ o-dbilad; p;;;'d prema .Albaniji. stalni delegat Jugoslaviie-pri OUi 4. jula

njavanju res. 794/IU/ Generalne skupitine s g"rdiie vlada i.posle Sest meseci pregovo,ra u pariru "nastsloje. granice prema AJbanijirq t "o ton"e"J"j ljg

rio ie

pi.-"- C"n"1""ri.ei; 1919:-ggdine

l;Tnl

.r nece snositiodgovornost za stanie na

. .Decembra 1949. godine m.inistar inostranih letegfam-, predsedniku General.ne Je skupstine OU govora, u kome ie -precizirao stav lugoslovenske vla spremnost FNRJ da udestvuje " irlima up"kos .rJ s.tvu u lJjedinienim nacjjama, gde je stavi.ienau i atunarodnihprava i povelje UN na osnovu iskons sraJucr na ove pregovore u nametnutoj joj ulozi c dobru volju, miroljubi"ost i poStovinie prii I*z.ala u1\. zalazucl se za mirno resavanje sporova. Juq, Zelela_daprihvati re3enje koje ne bi bilo celovito, -p ma Albaniji, i to uprkos izuzetrlo neprijateljskoj prema FNRJ u periodu informbirovskog pritGka.,toiNa IV zasedanju Generalne skup5tine debata na oStrini i znaiaju.2oT ViSe njje bilo iedi o odrediv vije, Albanije i Bugarske, ve6 o unutrainjim probl
"'i11".1949. , -.

r* iedandokazo odtucnosti da sprecisvak l,,jlll"oX3lt.

godine jugoslovenska vlada je zalvorjli

rii Komisij'u za Ba1kan za neobjektivnost i nekritidno raanatra.a predlozenih od strane ati,nske vlade, dr Bebler je izjavio da je Duku neozbiljan", i dodao: ,,Prirnoran sam da ovde konstatujem ja nije rirnala moguanosti da vidi ni jedno jedirno ime svedoka, ni li,nalno svedoda,nstvo na osnovu koga je ovde Komi.sija iznela tako otiv moje zemlje i protiv drugih severnih suseda Grdke. Sama ta 'vlja skandarl za Ujedinjene \acije", (PolitilNa ?. novembar 1948.) e o incidentu na Kajmakdalanu od 7. septembra 1947, kada su rle na jiugoslovensku teritoriju, zauzele borbene polozaje, napra\/ile anidnim snagama FNRJ i povukle se tek posle oruzane borbe. :a iz Komisije UN, kao Sto to Eroizlazi iz samog izvestaja ovog sa isturenim jedinicama grdke armije na licu mesta dan ranijo, :.1/368. 10. oktobar 1947. ReorganizoDana Specijd,l,na. kortuistja ne bi biLo, i alneriika ooino. mi.siia na seaerninl granicamd. Gtake. Vid. i I od 26. novemrbxa 1948, GAOR/1948, str. 611-627. meseci bilo manje do:ezoluciji naznaeeno je kako je,,postedniih nju gerilaca iz Jugoslavije" (res. 103(IU).

i.injenioi da je C{Cka potpisala Mirovni ut ,- ^,,* Yqtor Je Atbaniji dat status Saveznicima prjdruzene sile, i gporz -grd kome je Albanija dobila sl,atus saveznice, ii,t-t]9-" Korererciji 3. da je crdka od 1989. godine u ratu s Aibaai atoansl<o-grdlnu granicu, a ni bugarsko_grdku granicu defir -' t'oLtt|.ka II. decembar 1948. Telegran Edua lo Kc netalne skupi)tine OIJN, N"q"gi- na Jugoslaviju od strane Albanije, pored ) .. u, ^..-: \JUl\, sasloJali su se i od 192 povrede jugoslovenske tellt vazdusnog prostora. (Vid. pisiit dr Vilfana gen ft,ov_ens\og od 4. j_ula L949, Pol ,ika,6. jula 1949.).'"'Prema _nekim misljenjima, bilo je to usled praktii pokreta - rezultarta pogresne polttike SSSR-a i spre;rosti ne zaostrava problem sfere uticajs u GrdLoi, U amertckom . \onstanhn Pilos pirsao je ka}o je u leto 1948, u vreme p partizanskog pokreta, SSSR bio daleko viie zainteresovani pokoravanje Jugostavije nego za de I9n*og. "u\gyoa"tva ^e.,JvaJ pr.roltclsta izneo je da su plan o tzv, autonomnoj lV ounu i uvlademje- grikog narodnoosjobodilackog pokreta iiij z4ro nezoructJu rnlosrlbiroa) u kampanji protiv Jugoslavi revlce i unisteoje stvarne riarodne baze grtkog gerilskog

revernih oblasti Grike na rdno dete nije odvedeno tecu niihovi.m roditeljima 'i za nismetan Zivot dece izralena Potpuno slobod(u rezoluciju (A/C.1i 37.8) z veoma zao5trenog PollCOB-a, jugoslovenski denavela osnovni razlog koelie da ih 5a1ju u izbeglirande vr3ile nad neborat<aze o udestvovanju same na Balkanu6e, dr Beb1er : Komisija zlouPotrebila i 'om prilikom on je Privue plana o reorganizaciil og u samoj Komisiji, konjenih redova i reorganrvojnog karaktera Pod ru:ujuii na dinjenicu da vlaom.uL7z ovih razloga je u , jugoslovenska delegacija i o uspostavljanju diPloje, a protiv usvaianja izLelegacija donela ie dokumenL. beZeii od Progona, Pnesla u e Li zabranio je Prikazivanje ro i I komitet. (Vid.: Po?ttiko nskog delegata Beblera u Po' tivnost i nekritidno raz[Iatrarde, d! Beblet je izjavio da ie ran sam da ovde konstatuJem iedno iedino ime svedoka. ni r ie ovae Korrilisiia iznela tako vernih suseda Grlke. Sama ta '. (Potitika ?. novembar 1948) d ?. septembra 194?. kada su ele borbene Polozaje, napravile se tek Posle oruzane borbe. izlazi iz samog izvestaja ovog rije na licu mesta dan ranijo, Specijalna komisija ne bi bild rninl granicamd Grtke Vid. i 9, st!. 611-627. slednjih meseci bilo manje do-

Jugoslovenskavlada je u meduvremenu prihvatila res. A/C.1/363, koiom je osnovan Komitet za koncilijaciju pod rukovodstvom predsedNa sastancima ovog Komiteta udestvovale nika Generalne skupstine.263 su sve detiri balkanske zemlje i do3lo je do saglasnosti u nizu pitanja. Dogovoreni su obnova diptromatskih odnosa, revizija granidnih konvencija i uspostavljanje zajednidkih granidnih komisija za istraZivanje incidenata. No posto je grdka vlada odbila da prizna kao definitivnu granicu prema Albaniji, stalni delegat Jugoslavije pri OUN JoZe Vilfan obavesilo je +. jula 1949. godine pismom Generalnog sekretara OUN o neispunjavanju rcs. 194/II1/ Generalne skup5tine s grdke strane. Po3to je grdka vlada i posle iest meseci pxegovora u Parizu nastavila da odbija priznanie svoje granice prema Albaniji'e kao konadne, jugoslovenska vlada je izjtavila da neie snositi odgovornost za stanje na njenoj granici prema
GICKOI,

Decembra 1948. godine ministar inostranih poslova FNRJ uputio je telegram26 predsedniku Generab:reskup5tine OUN povodom istih pregovora, u kome je precizirao stav jugoslovenske vlade. Ovde je nagla5ena spremnost FNRJ da udestvuje u njima uprkos veoma negati\,Tlom iskustvu u Ujedinjenim nacijama, gde je stavljena u poloZaj prekr3ioca medunarodnih prava i Povelje UN na osnol'u iskonstruisanih dokaza. Pristaiuii na ove pregovore u nametnutoj ioi ulozi optuzenog, ona je pokazala dobru vo1ju, miroljubivost i poitovanje principa i naiela Povelje IIN, zalaZuii se za mirno reEavanje sporova. Jugoslovenska vlada nije Zelela da prihvati re5enje koje ne bl bilo celovito, posebno u odnosu prema Albaniii, i to uprkos izuzetno neprijateljskoj politici albanske vlade prema FNRJ u periodu informbirovskog pritiska.'G Na IV zasedanju Generalne skupltine debata o Grdkoj izgubila je na oitrini i zna(aj,,t.2nViSe nije bilo redi o odredivanju krivice Jugoslavije, Albanije i Bugarske, vei o unutrasnjim problemima Grdke - pre'6' Jula 1949. godine jugoslovenska vlada je zatvolila graniou prema Grdkoj i time dala joi jedan dokaz o odludnosti da spredi svako meianie u unutraSnie stvari Grdhe. 2s Upnkos dhjenioi da ie Grdka potpisala Mirovni ugovor s Italiiom u kome je Atrbarriji dat status Saveznicirla pridruzene sile, i Sporazum o nemadkim reparacijama u kome je Albanija dobila status saveznice, griki delega je iziavio na konlelenclji da je Grdka od 1939. godine u ratu s Alibaniiom i da nede smatrati albansko-gldlnu granicu, a ni bugarsko-grdku granicu definirtivnom. '65Politika 11. decenbar 1948. TelegrunL Ed'Datd'a Kard,elia pred,sedtuiku Genetalne skup!,tine OU N, '6 Napadi na Jugoslaviju od strane Albanije, pored nepriiatell8kih istupanja u OUN, sastojali su se i od 192 povlede jugoslovenske teritorlie i 24 povfede jugostrovensirog vazdugnog prostora. (Vid. pismo dr Villana generalnom sekretaru OUN od 4. iula 1949, PolitilN1,, 6, ji.rla 1949.) 67 Prema nekim misljeniima, bilo je to usled praktidnog uniitenia gerilskqg pohreta - rezultata pogreine politike SSSR-a i spremnosti sovjetske vlade da vise ne zaostrava problem sfere uticaja u Grdkoi. U ameridkom dasopisu Neiia (N4tion), Konstantin Pilos pi6ao je kako je u leto 1948, u vreme presudnih poraza grdkog partizanskog pokrota, SSSR bio daleko vige zaintelesovan za smenjivanie iugoslovenskog rukqeodstva i poJioravarnje Jugoslavije nego za demokratsku armiju Grdke, Ovaj publicista ianeo je da su plan o tzv. autonomnoj Makedoniji, poziv na pobunu i uvladenie grdkog narodnoos,lobodiladkog pokreta (dije je rukovodstvo pod!Zalo Rezoluciju Infonaibiroa) u karrnpanji protiv Jugoslavije znadili izdaju grdke Ievice i uniBtenie stvaFne nal.odne baze grdkog gerilskog pokreta. Ovi planovi,

93(rrr).

ma i smrtnim kaznama, kao i moguiirn metodima koncilijas torne, ponovo je izglasana rezotrucija u kojoJ je odobren prola KomGije za Balkan A/C,l/513), rnada su sve istodnoevropi Jugostavija bile protiv toga. Ovakav tok glasanja ponovljen eralnoj skupstini, jugoslovenska delegacija podriala je sovjetiu kome su traZeni obustavljanje rada Balkanske komisije, opste amnestije, odrZanje slobodnih izbora, dajuii negativan a njen poslednji dlan u vezi s obtazovanjem komisije velikih or severnih granica Grdke. rcija veiine (288/IV)C) nije vi3e spominjala Jugoslaviju kao radanski rat u Grdkoj, niti kao pomagada partizanskog pokredredba u kojoj je naveden naziv FNRJ bila je preponuka za ;vih spornih pltanja mirnim sredstvima. Metlutim, ovom resmpetencije UNSCOB su bitno proiirene ovla5ienjem za pro:azorutanja grdkih partizana u susednim zemljama, a one sa: da saraduju s Kornitetom. Ovakve nadleinosti UNSCOB juL vlada je s prgvom ocenila kao atak na nezavisnost i suverei energiino odbila. Jugoslovenska delegacija je samo glasala ,,8" i ,,C" iste rezolucije u kojima su predloZeni ponistenje zni za politidke osutlenike i repatrijacija preostale grdke dece. je na IV zasedanju Generalne skupstine za Jugoslaviju praklan problern GrEke, koji je jednog trenutka, prilikom njenog se ,,prekvalifikuje" u problematiku Glave VII Povelje UN, 'etnju nacionalnom integritetu i suverenitetu Jugoslavije a u ra rasprave OUN njenom metlunarodnom prestiZu. Ve6 slee odnosi s Grdkom su 6e popravili, a sporni problemi podeli u na bilateralnom diplomatskom koloseku.m Izmetlu dveju gnut je 21. V 1950. sporazum o razmeni poslanika i date obo/e o uspostavljanju normalrih odnosa. Jugoslovenska vlada je lloZila i ponudila svu moguiu pomo6 Medularodnoim orvenom ;led'u sprovodenja res. 288/IV o rpatrijaciji g?dke dece. ialna komisija za Balkan nastavila je u meduvremenu s raovog orr VI zasedanje Generalne skup5tine. U izveitajima26e rdeno je da na jugoslovensko-grdkoj granici postoji mirno staorganizovanje ustankau RepubliciMakedoniji,kojt bi zatirn bili poIkih partizana,bili su nametnuti Komunistidkojpartiji Grtke i oznaEtanka u ovoj zemlji. Pilos je ovom dlanku izneomi3ljenjeda je genezbog pokuiaja suprotstavljanja rklonjen januara 1949, ovim planovima (Podaciiz PolitiLe, od, tane po strani sukobaizmeduFNRJ i SSSR-a. pokretq u Lg4g,Sovlel,rkiplatu o uoladeniu grtlNogoslobod.ila|kog grtkih nopred,nlh tottp Jug$LaDUe zna' o ie l,zd,alu snaga,) razlozllz kojih je vlada FNRJ odluiila da preuzmepotrobnemerd za r odnosa s Grdkom mogli bi se okarakterlsati iednom redju: mir, je uvek smatralada su korektni odnori sa susednim zemljarna- gde ielja i potrebni o jektivni uslo\ri ogude, tj. gde god postojeobostrana
najvaznijih faktoxa mi,!a i bezbednorsti nase zomlje. Razumliivo je, da je vtada u duhu te svoje politike smatrala neophodnirn normalia sa susednom Grdkom, tim joj se ukazala takva mqgucnost. Samo u odtreba traziti smisao poslednjitt promena u grdho'iugoslovenskim Notmalizaciia oitnosa s GrttPotitlkd., 17. maj 1950. E. Kardelj, pititue FNRJ.); so seilnice Oitrboro 2d, inostrane posloDe Natoilne ek A/r307, A/L423 & Add. 1 i 4/1438 & Add. 1.

nje, dok su. Albanija i Bugarska ponovo ootul tarnu pomoc grckrm partizanima kao i za nek i inicijatori vise nisu bili glavni preamet ovitr govori i o posledicama stanja u poceto da__se "foiitiis Ioga. na V zasedanju prelazilo se p"eLo sistjralo na njegovom humanitarnom ".pifiiu.' grdke dece koja su se naiazila u "aznim'zemti, .. Na poziv -Generalnog sekretara da se svl i re5e ovaj _problem, pozitivno je odgovorila, sa ona pokazala dobru volju i spremnoit za sarai pila.sporazum j grdkom vladom 23..;una 195 komitetu jugoslovenski predstarmik ii izneo ove dece. od_kojih je iak 8/9 poteglo u "iueos najvedi problem vradanje Oece niihoUm r6ai bilo grdkog ili jugoslovenskog porelila.n Na V zasedanju Generalne skqpStine soi, slrqracija s prethodnog, IV zasedanja: glasal-o s (A/1536).koji je imao tri deia: nacit rezoluciie vojnih zarob)jenika, nacrt rezolucije ,,B" o rjrc nacrl rezolucije ,.C" o repatrijacijl grdke dice od glasanja po delu ,,A,, izjavljujuii istovreme plcma pravilima medunarodnog prava i Dred zarobllenika. glasala protiv deli,"B,,, ati zi der je usvojena 1. decembra 19b0. godine u Gene ovai politidki probiem postepeno iskljudio sve tarne. Ista.taika dnewrog reda razmatrana je i r . ne.skupS_tine, ali je bilo odito da problem gubi c sedanje bavilo se skoro identidniir aspekt-ima n '(A/ vestaj. Specjjalne komisije za Balkan IBE7)': u vezr repatrijacije grdke dece. prvi od spomen izmene u_ kvalifikaciji postojanja opasnolti, ni vodn_o.odgovornih drZava. Jugoslavija je pome smislu, a naroiiio u pogledu-poboljian;a bdno dece njihovim roditeljimi. Zakljudak ovog izvei Grdkoi promenila svoj karakter u odnosu na st: le prestanka krupnih akcija grdkog partizansl L'reke postojala je od tada samo u kontekstu ner broja istodnoerrmpskih i srednioe llollleslloe

oa.ovu decu uputi direktno roditeljima j, zataZio da , leliima. polalje potvrdu o prijemu, potpisanu od strE vlasti- Medutim. or nije dobjo'nijedan odgovor jz zen polit Jugoslovenske dece. Vid,: Dr p. Gregorit, clece, Metlutla,tod,ni probtemL B@Ctad, 26. septembar t u I komi'tetu od 14. nove,Inbra 19b0. - doc. A/C.t/396.

crveni krat W)utto je Medunar . - -n Jugoslovenski od 2512 imena grdke dece koja su se naiazila u zeln povratak 8u trazilt nji,hovi roditeljt u FNRJ (podat srr. p. Bzb). 2'Pri repalrijacijig,rake deceJugoslavija se po .. un rezolucijaouN, s fim lto je crvenl krst Jugoslavi

uiirn metodima koncilijaa u kojoJ je odobren Pronada su sve istodnoevroprv tok glasanja ponovljen gacija podriala je sovietrada Balkan-ske komisije, L izbora, dajuei negativan rovanjem komisije velikih rominjala Jugoslaviju kao agada partizanskog PokreNRJ bila je prerpo,ruka za dma. Medutim, ovom reirene ovla5denjem za Prolnim zemljama, a one sanadleZnosti UNSCOB ju< na nezavisnost i suveredelegacija je sarno glasala su predloZeni poni5tenje rcija preostale grdke dece. Stine za Jugoslaviju praktrenutka, prilikom njenog u Glave VII Povelje UN, /erenitetu Jugoslavije a u 'odnom prestiZu. Vei slea sporni problemi Podeii Izmedu dveju koloseku.268 neni poslanika i date obosa. Jugoslovenska vlada je i Medularodnorn crvenom trijaciji grdke dce. ieumeduvremenusraovog or.-U izvelta jima26e granici postoji miraro staedoniji, koji bi zatim biLi Popartili Grtke i oznaljstiikoj ku izneo misljenie da je geneOrotstavljanja ovim Planovima ;SSR-a, (Podaci iz Politike' & taog ostobod,ilaikog Pokreta u na,prcdnik snaga) da preuzme potrebne mere za akterisati iednom reajul mir. sa susednirn zemljama - gde ia i potrebni obiektivni uslovi i nase zemlje. Razumljivo je' lmatrala neophodnim normalirala takva mogudnost. Samo u La u grdko-jugoslovenskirn odoilnosa s Gra' Normalizaciia oe Noroilne skupitine FNRJ,); dd. 1.

nje, dok su Albanija i Bugarska ponovo optuZene za moralnu i materijalnu pomoi grdkim partizanj,ma kao i za neke subverzirryreakte. Krivci i inicijatori vise nisu bili glavni predmet ovih izvestaja, vei je u njima poielo da se govori i o posledicama stanja u samoj Grdkoj. Iz ovih razIoga, na V zasedanju prelazilo se preko politidke strane problema i insistiralo na njegovom humanitarnom aspektu - problemu repatrijacije grdke dece koja su se nalazila u raznim zemljama Istodne Evrope.27o Na poziv Generalnog sek'etara da se sve zernlje u pitanju sastanu i reie ovaj problem, pozitivno je odgovorila samo Jugoslavija. Jedino je ona pokazala dobru volju i spremnost za saradnju i u tom smislu sklopila sporazum s grdkom vladom 23. juna 1950. godine. U diskusiji u I komitetu jugoslovenski predstavnik je izneo teikoie pri repatrijaciji ove dece, od kofih je dak 8/9 poibeglo u J,L.lgoslaviju. On je naveo da je najvedi problem vraianje dece njihovim roditeljima izvan Jugoslavije porekla.u' bilo grekog lli jugos)ovenskog Na V zasedanju Generalne skqp5tine gotovo se doslovce ponovila situacija s prethodnog, IV zasedanja: glasalo se o izveitaju I komiteta (,{/1536),koji je irnao tri dela: nacrt rezolucije,,A" o repatrijaciji grdkih vojnih zar,obljenika, nacrt rezolucije ,,8" o produZetku rada UNSCOB i nacrt rezolucije ,,C" o repatrijaciji grdke dece, Jugoslavija se uzdrZala od glasanja po delu,,A" izjavljujuii istovremeno spremnost da postupi plema pravilima medunarodnog prava i preda spiskove grikih ratnih zarobl;enika,glasala protiv dela ,,8", ali za deo ,,C" ove rezolucije koja ie usvojena 1. decembra 1950. godine u Generalnoj skup6tini. Tako ie ovai politidki problem postepeno iskljudio sve dimenzije osim humanltarne. Ista tadka dnevnog reda razmatrana je i na VI zasedanju Generalne_skupitine, ali je bilo odito da problem gubi od svog znadaja. I ovo zasedanje bavitro se skoro identidnim aspektima problema, razmatrajuii izve5taj Specijalne komisije za Balkan (A/1857) i izve5taje Crvenog krsta u vezi repatrijacije grdke dece. Prvi od spomenutih izvestaja nije doneo rzmene u kvalifikaciji postojanja opasnosti, niti u imenima nekih navodno, odgovornih drZava. Jugoslavija je pomenuta samo u pozitivnom smislu, a narodito u pogledu pobotj5anja odnosa s Grdkom I vraiania de. njihovim roditeljima. Zakljudak ovog izve5taja bio je da je pretnja Grekoj promenila svoj karakter u odnosu na stanje iz 1949. godine, posle prestanka krupnih akcija grdkog partizanskog pokreta. UgroZenosb trrcke postojala ie od tada sa.rnou kontekstu neprijateljskog stava prema ,r"".nog broja istodnoevropskih i srednjoevropskih drZava, a naro1o, Jugoslovenski crveni klst u,putioje Medunarodnom crvenomkrstu $pisak ^_. ^ od 2 _n512 imena grcke dece koia su se naiazila u zer jama istoaneEvrope, ; diji -Ut/lgib, iz yedrbookoI 9ovrataksu trezilt njihovi roditetji u FNRJ (podatak str. p.375).
:?t-Pri repatrijaciii grdke dece Jugoslaviia se potpuno pridrzavala spomenu. , r'rn rezolucija oUN, s tim sto ie Crveni krst Jugoslatije-postavio uslov erdkoj vladi dec-u-uputi direktno roditeljima i zatraZio da za svako dete, predato rodi:^1.9iu t-elJima, _posalje potvrdu o prijemu, potpisan{r od strane roditelja i overenu kod v_rasu' a4eoutim, on nije dobio nijedan odgovor iz zemalja Inlormbiroa u pogledu Jutsosrovenskedece. vid.: Dr p. Gregorif, polititka igtd sualbinanra grtke aece, Meilunaroijni problenxi, Beograd, 26. septembar 1951, str. 11, kao i disku,siju u I Komitetu od 14. novembra 1950. - doc, A/C.1/856.

r, Sto je uzrokovalo stalnu napetost u odnosima na Balkanu. ie midljenje da grdki problem vi5e nije potrebno isticati r ie dalje razrnatrati u okviru sistema kolektivne bezbednosii .jegovo relavanje koristiti usluge Mirovne posmatradke kor bi se izbegle zamerke o meianju u unutrasnje poslove polu s tim grdki predstavnik podneo je predlog rezolucije ) u kome se izraZavala zahvalnost UNSCOB na njegovim adu i predlagalo raspu5tanje ovog organa u noku od dva idu zamene za ovu komisiju, predloZeno je organizovanje lirola1e posmatradke komisije (res. A/AC.53/L.3) sa sediB'ku, a po potrebi i po pozit'u odretlenih drzava na teritorj.ih drZava uz njihovu izriditu saglasnost. Jugoslavija je glamu posmatradku komisiju (res.508 B/VI) zato Sto je njena uslovljena saglasno5iu drZave teritorije u pitanju.'73 Osni;ne posmatradke komisije grdko pitanje je zapravo skinuto Ca kao politidki problem prve vrste i opasno Zari5te meduoba. r, jedan njegov vid - repatrijacija grdke dece podeo je da olitidke swhe. Izve5taj Crvenog krsta pokazivao je nespremrropskih drZava i SSSR-a da pomognu waianje ove dece jihovo sistematsko odbijanje da priznaju repatrijaciju mavar njihove slobodne volje i izvuku ovih nekoliko hiljada skog rata iz politidke igre ideologije i prestiia. U Ad hoc kora i februara 1952. godine jugoslovenski predstavnik je izrrgani FNRJ vratili u Grdku 385 dece i jo5 60 njih u razrveta u kojima su se nalazili njihovi roditelji. On je naveo 1000 dece Zivi u domovima za sirodad u Jugoslaviji, dok se lji nalaze u istodnoevropskim zemljama, koie, opet, odbli ne upuduju nikakve podatke u cilju utvrdivania identi3avanja zajednidkog Zivota dece i njihovih roditelja. Mada . dinila sve sto je bilo u njenoj moii da pomogne ovu akKominforma su stavljale prepreke, koristeii problem dalje r dece kao osnorru za politidkn propagandu protiv FNRJ. dki komitet, a neito kasnije i General.na skupStina usvojili (A/AC.53/L.51) kojom je konstatovana i odobrena aktivL repatrijaciji grdke dece i upuien apel za saradnju ostalirn ojima su se deca i dalje nalazila, i produiene f,unkcije Stala repatrijaciju grike dece. Bila je to detvrta rezolucija Getine OUN (res. 517(VI) usvojena o ovom pitanju pnotiv kodelegacija nije usudila da glasa; uzdrZani glasovi sovjetske odeljku B res. 3??A(V) - ,,Ujedinjeniza mir" (Uni ing for Peace).
ija FNRJ glasala je protiv sovjetskih predloga da se osudi polit oj (A/AC. 53/L.6). taju Medunarodnog cxvenog krsta (4/1932) navedeno je da je sepoloveDrski crveni krst poslao liste 2 512 imena grdke dece koja su Albaniji, eehoslovadlroi, Poljskoj, Madarskoj, Rumuniji, Grdkoj I Lsu trazili njihovi roditelji u Jugoslaviji,

nije. Bugarske, eehoslovadke, wi"A"r!f.", poiiJtl omoguie dobrovo.tjni povratak ."i." iii,i_u rii.'rl zemlJe po spomenutom osnovu. Radilo se svak" osno!'nih ljudskih prava_ od shane istocloer.rl . ma KoJesu rmale dosta slidnosti s posLupcima pr( danima tokom kamFanje Informbiroa. Z'"t" ;" l" mLretu podrzao greki predlog, istiduii da se ova vnl-samo pod uslovom da bude dobrovolina. J rezoluciju A/C.I/L.28 Danske, Novog Zehnf;j ;, t"l, je na human;hrn;j ;;;n'i lT,:lilj. .insistiran od korrscenja te rezolucije u propagande svihe.

I'X;U'ii+" i",#ii.ijff Tt t'&".i9::11"","

ovaj asp l:,.11i-:" ledlnacnlm- sluaajevima, uprkos angazmand 06. r\a vrr zasedantu.delesacija. Grdke je zatra vojnika koji_su_bili zaroblje-nrod partizanskih s Kog r,ara..lodvedeni pojedine istodnoevropske ! :

i njoj briskih drzava zna |:l:ci:tr:^ ir l:t:F.11'i1 postupi.po nioj..tako da je

2. Odnosi s Istokom

2, a) lzbot Jugoslavijeu Savet bez

Kandidatura FNRJ za izbor u Savet bezbe gan OUN na izmaku ierrdesetih eodina, bila j jugoslovenskogudeSia u ivetskoj orgj .trelulak
Perlodu.

je odluiila da se ukljudi u rad I , ,Jug-oslavija nestalni dlan iz dvostrukih razloga. prvi i najvah ne. Zelje da se Sto vi5e aktivira fri re5avanju sve viSem rngguiem_nivou, a drugi j-e poticao iz potrei zemalja Informbiroa, sudeluji ir oalueivanid vefi mlcno ravnop-ravan partner. U osnovi oba iazloga se u ,oba sludaja upravo u ovom organu najbrZ-e miStjenje povodom sv:akog aita ug ltl8lslovgnsko nog nacionalnog i teritoriialnog integriteta. Ona i najbolje zastiiena u krajnjem it"e"il, a"t Ui u d dooro- vocenoj akciji njenih predstavnika, dc .{lcr, medunarodnom prestiiukomiteta Crvenog doc pol ud Je .Jugostavjja uainila sve dto je krsta u ad postupi mogude da

predstavnikna VII zasedanju nav *"-. :j J.ugoslovenski sraju Mealunarodhog vratila ie 1bB dececiii ui'r

:e iiain ioaitJi l,'",19.1r !1liy u_ stucaJevima _gde su se roditelji nalazili u nekim od is bili u FNRJ.' r _suse rarto natazila deca diji su roditelji "ill:zio; "'"^"rJE'j;.

"^7;?fk oJuN. 1ss2,. str.

t u odnosima na Balkanu. ie nije potrebno isticati i na kolektlvne bezbednosti Minovne posmatradke kou unutra5nje poslove poreo je predlog rezolucije st UNSCOB na njegovim g organa u noku od dva :dloZeno je organizovanie ;. A/AC.53/L.3) sa sediSeelenih drZava na teritoriasnost. Jugoslavija je glal B/VI) zato Bto je njena ritorlje u pitanju.'3 Osni)itanje je zapravo skinuto te i opasno Zari5te meduja grdke dece podeo je da 'sta pokazivao je nespremmognu waianje ove dece priznaju repatrijaciju marku ovih nekoliko hiljada ie i prestiZa. U Ad hoc ko:venski predstavnik je izdece i jo3 60 njih u razLovi roditelji. On je naveo odad u Jugoslaviji, dok se mljama, koje, opet, odbir cilju utvrdivanja identii njihovih roditelja. Mada nodi da pomogne ovu ake, koriste6i problem dalje propagandu protiv FNRJ. neralna skupitina usvojili rtovana i odobrena aktivr apel za saradnju ostalirn i produzene funkcije Stal) to detvrta rezolucija Geo ovom pitanju protiv kouzdriani glasovi sovj etske
i za mlr" (Uniting for Peace). h predloga da se osudi poli/1932) navedeno je da je sep512 imena grtke dece koja su Grdkoj i Albaniji, Rumuniji, viji.

delegacije i delegacija i njoj bliskih drZava znadili su u stvari nespremnost da se i postupi po njoj, tako da je ovaj aspekt problema osim u pojedinadnim sludajevima, uprkos angaZmanu OUN, ostao nereien.'s Na VII zasedanju, delegacija Grdke je za1raLilan'repatrijaciju grdkih vojnika koji su bili zarobljeni od partizanskih snaga za vreme gradanskog rata i odvedeni u pojedine istoiyroevropske zemlje. Istiduii da nijedna od njih - osim Jugoslavije - nije odgovorila na ovaj zahtev, predstamik Grdke u OUN zatraZio je izglasavanje preporuke vladama AlbaMadarske, Poljske, Rumunije i SSSR-a da nije, Bugarske, Cehostrovadke, omoguie dobrovoljni povratak svim licima koja su dospela u njihove zemlje po spomenutom osnovu. Radilo se svakako o te5kim powedama osnormih ljudskih prava od strane istodnoewopskih drZava, povredama koje su imale dosta slidnosti s postupcima prema jugosiovenskim gradanima tokom kampanje Informbiroa. Zato je predstavnik FNRJ u I komitetu podrzao grdki predlog, istiduci da se ova repatrijacija moZe obaviti samo pod uslovom da bude dobrovoljna. Jugoslavija je glasala za rezoluciju A/C.1/L.23 Danske, Novog Zelanda i Perua, s obzirom na njen umereni ton, insistiranje na humanitarnoj strani problema i izuzimanje od kori5denja te rezolucije u propagande svrhe.

2. Odnosi s Istokom 2, a) lzbot Jugoslavije u Savet bezbednosti Kandidatura FNRJ za izbor u Savet bezbednosti, najuticajniji organ OUN na izmaku detrde,setih godina, bila je svakako, dramatidan trenutak jugoslovenskog ude56a u svetskoj organizaciji u posmatranom periodu. Jugoslavija je odludila da se ukljudi u rad Saveta bezbednosti kao nestalni dlan iz dvostrukih razloga. Prvi i najvazniji bio je rezultat njene Zelje da se Sto vGe aktivira pri re5avanju svetskih problema na najviSem rnoguiem nivou, a drugi je poticao iz potrebe da, izloZena pritisku zemalja Informbiroa, sudeluje u odludivanju velikih sila bar kao delimieno ravnopravan partner. U osnovi oba razloga bilo je saznanje da bi se u oba sludaja upravo u ovom organu najbrZe i najneposrednije dulo ;ugoslovensko miSljenje povodom svakog akta ugroZavanja mira i njenog nacionalnog i teritorijalnog integriteta. Ona je ovde mogla da bude najbolje zastidena u krajniern sludaju, dok bi u svakoj prilici, zahvalju"njenih juii dbbro vodenoj akciji pieilstavnika, dobila" vioma rnnogo na medunarodnomprestizu. ---li prodstavnikna VII zasedanj.r *tor"*ki naveo je u diskusiji o izve-

s_taju Medunarodnog komiteta Crvjnog krsta u Ad hoc poli,tidkom komitetu (A/2236) da je Jugoslavija uiinila sve Bto je moguce aa postubi po spomenutoj rezoluciji r u tom ciliu vratila je 153 dece diji je bar jedan roditelj otao u Grdkoj. Medutim, u slueajevima gde su se roditelji nalazili u nekim od istodnoevropskih drrava, ili su se tarno nalazila deca eiji su roditelji bili u FNRJ. nista nije moglo biti udinJeno, (Vid. yea.rbook oJ UN, 1952, str. 285-290.) no Doc. A/n04.

rija je, dakle, postavila kandidaturu kako iz nzrcionalnih tah razloga. Svoj doprinos stvari svetskog mira u ratnom r periodu smatrala je dovoljnim zalogom uspeha. Ovaj spoljrtez nije sugerisan FNRJ ni od jedne druge drZave: spomelonesena je samostalno, na sednici Politbiroa od 30. avgusta n Edvard Kardelj je takode spomenuo da je ovo oclhideno na3e.delegacije iz Beograda".2?8 Ltura FNRJ postavljena je takotle iz razloga koji bi se fnogli !kim. Jugoslovensko rukovodstvo odludilo je da na ovaj naspor sa dlanovima Informbiroa i izazove sovjetsku reakcrorganizaciji kao i da parira njenim poku5ajima izolovanja h istupanja u OUN (uvrede, netaine izjave, propagandnr ijanje glasanja o jugoslovenskim predlozima samo zato Sto ski, menjanje stavova posle pojedinih izjava jugoslovenskih idno). Ova odiuka bila je uperena takode protiv pokuiaja egacije da odrZava spor u internoj oblasti jugoslovenskolnosare i da onemoguiava nSegovod;'ek u OUN- (izostavljasvetskoj tribini, insceniranje procesa u istodnoevropskim renih na zavaravanje svetske jarmosti itd.). renska inicijativa predstavljala je veliko iznenadenje za vea posebno za SSSR. Istupanja sovjetske delegacije bila su rijateljski intonirana prema jugoslovenskoj kandidaturi, a n u spretavanju ovog izbora tako uodljiv da je Generalni re Li ocenio krizu u jugoslovensko-sovjetskim odnosima kao rlokade Berlina i vr3io pritisak na SAD da ne prula pomoc og opasnosti da SSSR istupi iz Organizacije ujedinjenih nalka delegacija sluZila se svim moguiim sredstvj.ma'u pokuredi jugoslovensku kandidaturu, posebno posle objavljivaneridke vlade da podrZi Jugoslaviju.2st,,Mjesec dant koli je sanju o kandidaturi prosao je u znaku neprekidnih konsullomatskih kontakata veiine zemalja putem tajnih i jarmih i konferencija, putem ditave svietske Stampe i radija, pu)agande i po kuloarima OUN."'u ri da osujeti izbor FNRJ, sovjetska delegacija je upotrepolitidkih i pravnih argumenata. Pre svega, iznela je tvrdrju FNRJ za Zapad, a posebno za SAD. S obzirom na dipodr5ka s ameridke strane doSla bez prethodnog konsulto3J i bez zahteva za politidkim ustupcima s jugoslovenske goslovenske delegacije E. Kardelj je mogao da odgovori da iza Savet bezbednosti i eventualnom ude5iu u njegovom I Politbiroa od 30, avgusta1949,zapisnik voden rukopisom (Arhiv irdelJ, Ekspoze u Narodnojskupstdnt FN17J, od 26. novembra ni na'e soci,ialistilke i.zgradnte, t. III, 77.
Povoitronl izbora Jugosl,auije u Saoet bezbeil,ir.sti, \a Stal) tlas, IV zasedanju OUIV, Beograd 1950, 24. polititkq, d,okunwntaeiid, Beograd, septenbar 1949, 1088. objavio Ni?rjork Tajlns (Ne7D York Tines) od 17- oktobra 1949. /an Dila6,22.

radu, kao i uopste u spoljnoj politici, optuzbe Ia ' SAD.ne mobu imati^niii Lir"lu il."iuu'riili,, Neistina izredena sa soviltske .d;;;;: efekat: u medunarodnoj organizaciji i""rf"-i"'il medu Jugoslavije i SSSR-a kao iziaza f,eE.,inoi jetskoj spoljnoj politici. Spor ie otvorio if,t-e'rir mata nezavEna drzava moze opstati i igTati va 'nim odnosima bez podrSkeneke velike .fi"iPo5to.politidki argumenti nisu dili rezul Je-upoircbrla pralne argumente. Njen Sef Vi5ir izbor FNRJ u Savel beibedno.ti piri"*]"_^ ,,, raznm (gentlemdns, agreernent) tri;u vetikin sita kriterijum.iz iI. 23. povelje o ravnopravnoj g, otoaur rreba dopunili-.prethodnim politiikinJ oogovaraJuceg regiona..* Medutim, ovo rezonov cdjeka. Jer u tom praksa u OUN nir pn rzooru u liavet _pogledu bezbednosti svakako se vodii

za legalizovanjem jednog takv sa sovJetslte strane znadio je onembguCa-vanie "S;p""iji drZavi f(_oja pripada jednoj botitiekoi organ OUN. Sve.to imala je n& umu jugoslovenskadek no pred izbor dala izjav-u u kojoj je, izmedu < lava gospodina Vi5inskogras da bi imairao izbor bednosti nezakonitim samo otkriva dinjenicu da -z ji na slanovislu - prvo, da jedna nezavisna xola ne pristaje _da podredi svoju politiku sovjet! relnom sludaju Jugoslavija, ne-moze biti izabrar clruqo.da_Ujedinjene nacije treba da preiutno s trsak na Jugoslaviju kao nezavisnu i suverenu z reBtrskog stav _izl?zi d,a bi izbori u Ujedinjenim I rorualnost i da bi dlanice Ujedinjenih nacila tre rede ovorn ili onom zahtevu'neke velike siie. OI ma sovjehskorn stavu, faktidki morala biti pocep _ bi karakter znadajnog savremenog faktorf u 6r bezbednosrti u svetu, za razvijanje miroljrubive Tumadenje principa geografske raslodele punoJ suprotnosti je s duhom i slovom povelje r tilo sovjetsko stan6viSte, to bi znadito da Jug6sle pravo za kandidaciju za Savet bezbednosti sve do! j!fj9 vlade SSSR-a. Razume se da bi prihvatan uJedinjene nacije na prvostepene i drugostepen lo _bi ravnopravne odnose medu drzavama, a nar( redeljivanje drZava u svojim stavovima, dok bi, zovalo tendenciju ka podeli sveta u interesne I *"*'Zl;:r::l:
e Beta kniiga, . . .. L61. a

dlanova, a)i bilo je i drZavat"il *'i t?q19..]i KacrJe.Zahtev

Eitl)arda Kataetia Nlulork ra!n'.su, 1

ru kako iz nacionalnih tamira u ratnom- r rvetskog -usPeha. Ovai spollloeom ,die druge drZave: sPomei Poliibiioa od 30 avgusia nenuo da je ovo odluceno iz razloga koji bi se Pnogli odluiilo ie da na oval .nai izazo\e sovjetsku reaKcrlnim Pokusajima izolovanla etadne izjave, Propagandnl nredlozima samo zato sto :dinlh izlava jugoslovenskrh rna takode Protiv Pokusala rnoi oblasti jugoslovensRov odiek u OUN (izostavrlaproc"iu u istotnoevropsklm r,'nosti itd L vee veliko iznenadenje -z-a su bIIa sovietske delegacije

j,Ii:''33lli'"1 lii; :;*"ff

pruza Pomoc naujedinienih iils;i"u"i:" u Po.Kusredstvima nos-.rii* -posebno
VaPosle obiavl Lr. dana eviiu.28r ,,Miesec -Ko1r;e Konsutneprekjrdnjh u inaku l . Jdvul' t a J m n malia Putem rvletlke StamPe i radila' Pul2

*Tjstl'n"jmru*::

vietska delegacija ie upotreje tvrdrta. Pre svega, iznela diro za SAD S obzirom na konsulto:31a bez Prethodnog m ustupcima s jugoslovenske oa deli ie mogao da odgovon ntuainom udesiu u njegovom zapisnik voden rutopisorn
kupEtini FNF-J, od 26 bezbed'nasti' |orf,rl117;ou"1

(Arhiv

novembra 11" stal)

radu, kao i uop5te u spoljnoj politici, optutbe da se Jugoslavija ,,prodala" SAD ne mogu imati niti imaju ikakvu ulogu.2s Neistina izredena sa sovjetske strane postigla je upravo suprotan efekat: u metlunarodnoj organizaciji izasla je na videlo priroda spora izmedu Jugoslavije i SSSR-a kao izraza hegemonistidkih tendencija u sovjetskoj sp,oljnoj politici. Spor je otvorio interesantno pitanje: da li jedna mala nezavj,sna drZava moZe opstati i igrati vaZnu ulogu u medunarodnim odnosima bez podrSke neke velike sile? Po5to politidki argumenti nisu dali rezullaLa, sovjetska delegacija je upotrebila pravne argumente. Njen Sef Vi5inski pokuSao je da ospori izbor FNRJ u Savet bezbednosti pozivanjem na tzv. dZenUamenski sporazum (gentlemans' agreement) triju velikih sila iz 1946. godine po kome kriterijum iz dl. 23. Povelje o ravnopravnoj geografskoj raspodeli kandidata treba dop'uniti prethodnim politidkim sporazumom zem4lja iz odgovaraj'uieg regiona.2&Medutim, ovo rezonovanje nije irnalo snaZnijeg odjeka, jer u tom pogledu praksa u OUN nije bila sasvim ustaljena: pri izboru u Savet bezbednosti svakako se vodilo raduna o politidkoj pripadnosti dlanova, aii bilo je i drZava koje su izabrane bez takve kt'alifikacije. Zahtev za legalizovanjem jednog takvog sporazuma postavljen sa sovjetske strane znadio je onemoguCavanje jednom zasvagda svakoj drZavi koja pripada jednoj politidkoj grupaciji da bude izabrana u ovaj organ OUN. Sve to imala je na umu jugoslovenska delegacija kada je neposredno pred izbor dala izjavu u kojoj je, izmedu ostalog, bilo redeno: ,,Izjava gospodina Vi5inskog'Es da bi smatrao izbor Jugoslavije u Savet bezbednosti nezakonitim samo otkriva dinjenicu da sovjetska delegacija stoji na stanovistu - prvo, da jedna nezavisna zemlja u Istodnoj Evropi koja ne pristaje da podredi svoju politiku sovjetskoj vladi, u ovom konkretnom sludaju Jugoslavija, ne moZe biti izabrana u Savet bezbednosti i, drugo, da Ujedinjene nacije treba da preiutno sankcioniBu sovjetski pritisak na Jugoslaviju kao nezavisnu i suverenu zemlju. Dalje iz tog sovjetskog stava izlazi da bi izbori u Ujedinjenim nacijama bili samo puka formalnost i da bi dlanice Ujedinjenih nacija trebalo da se unapred podrede ovom ili onom zahtevu neke velike sile. OUN bi na taj nadin, prema sovjetskorn stavu, fa,ktidki rnorala biti pocepana u blokove i izgubila bi karakter znadajnog savremenog faktora u borbi. za oduvanje mira i bezbednosti u svtu, za razvijanie miroljubive medunarodne saradnje. Tumadenje principa geografske raspodele od strane Vi5inskog u punoj suprotnosti je s duhorn i slovom Povelje OUN. Kad bi se-prihvatilo sovjetsko stanovi5te, to bi znadilo da Jugoslavija uoplte ne bi imala ptavo za kandidaciju za Savet bezbednosti sve dok za to ne bi imala odobrenje vlade SSSR-a. Razume se da bi prihvatanje takvog stava podelilo Ujedinjene nacije na prvostepene i drugostepene drZave, onemoguiavalo bi _ravnoprarme odnose medu driavama, a narodito svako slobodno opredeljivanje drZava u svojim stavovima, dok bi, s druge strane, favorizovalo tendenciju ka podeli sveta u interesne sfere. U krajnjoj liniji,
'n Inten)ju Edpard,a Karatrelia Ntulork danju OUN, 12. 4 Beld, knjiga , . ., laL E Prezime tufa sovietske delegacije. Tatnsl\ ui Jugoslaoiia nd lv zase-

1#ei?1oli.tob"" 1e4e f"iitt*,*i

og stava bi znadilo prosirivanje prava veta i na kandie zemlje za Savet bezbednosti. . . znadilo bi automatsku :nih nacija politici iznudivanja prema manjim zemljama. >Ca izlazi da izbor FNRJ u Savet bezbednosti u ovom a ne bi znadio podrivanje jedinstva OUN ili slabljenje lvaranje miroljulive atmosfere u svetu, nego bi, ndsui:alni autoritet Ujedinjenih nacija, doprineo-bi spredaviitike lznudivanja i pretnji u odnosima medu diZavama bezbednosti za sve narode "286 dgovor na postavljeno pitanje dat je 20. oktobra 1949. rnoj sednici Generalne skupstine, kada je Jugoslavija, kvatora, izabran u Savet bezbednosti sa dvotrEiinskom lasovazs?. s mandatom od 1. januara 1gb0. do 3l decemb'd Za. samu Jugoslaviju bila je to. pored toga, nova porganizacije ujedinjenih nacija njenom suvereniletu, indkom opredeljenju.28e Ovaj izbor znadio ie izuzetno lenje medunarodnog poloZaja Jugoslavije: u sluiaju da rne intervencije od strane SSSR-a, Jugoslavija je mogla utide na rad Saveta bezbednosti i okupi veiinu u tiaGlavi VII- Povelje protiv Sovjetskog Sar"eza,koji u tom rao _podrBku nijednog ne samo stalnog vei i riestalnog kvaiifikacije spora po Glavi VI Povelje, kao angaZovani rcgla- da glasa, ali to ne bi mogao da udini ni SSSR, pa r da bi dobila jednoglasnu podr5ku ovog organa. Na ml.u ulazak Jugoslevije u Savet bezbednosti nasuprot volji znadio je pobedu principa o po5tovanju ra','noprat nosti resavanja sporova mirnim putem, nemesania u unutgih drZava i prava svih subjekata medunarodnih odnozraZavajlr svoju volju i svoja videnja egzistencijalnih i sveta. :delj je u govoru po zavr5etku glasanja izjavio kako lavije u sadainjem trenutku predstavlja ozbiijan dopriljeg poitovanja onih demokratskih i miroljubivih prin{ bez kojih se trajni mir ne moZe zamisiiti,,.m FNRJ je postala nestahi dlan Saveta bezbednosti upraada se osnova njene spoljne politike decidirano priitoUN i aktivnoidu medunarodne organizacije kao pravnim rim inFpiratororn i osloncem u njenoj borbi za sprovo:i|ka d,okumentq,cija, Lg1 L
lasanju Jugoslat'ija nije bila izabrana jer joj je nedostajao je6:nsku vedjnu. Njen sukandidar, Cehoslovadka, dobita je svega ie prilikom drugog glasanja obezbedena potrebna vedina. : FNRJ u Saveru bezbednosti bio je dr AleS Bebler, a zamenik r Bebler predsedavao je u Savetu u dva maha - novembra 951. eakciia bila je, naravno, veoma burna. Visinski je iz.iavio da moze smatrati predstavnikom istodnoevropskih zemalja, te da ,tan dl. 23. Povelje i predstavlja ,,potkopavanje lemelja sarad,Lji,ga . . ., 163). oktobar 1949. Iziaoa Ee.ta jugosloDenske delega,cije E- Ka,rd,elja.

u";";,ru porititui"ij. ;:n::xff"1?lll?ll?,,i!ff

denje u de)o islih tih principa, nadela i pravhih

2. b) TuZba Jugoslavije protiv ncprijateljskih l i ostalih istoinoevropskih zeiai

Uprkos izboru Jugoslavije u Savet bezbedn , preo Javno mnenJe sve[a. pritisak od strane zema biro.a nije se srnanjivao. Naproliv. on je postolaJ' pa je jugoslovenskavlada odludjla da ga iinese" n^ zasedanjuCeneralne skupiline OUN. u(JqtuKa -t'NKJ da zatrazi javnu osudu postur bliskih zemalja od najsireg orgu"u .vot.t " oinlnt detiri. godine. nevidenog po ob"lmu, .p"tiiie*i-.t samoJ.granrcragres.ijekoji su vodile istodnoeiroo goslavtle svrm sredstvima politjckog. ekonomskog, pritiska, i to-.posro je Jugoslavija iscrpla sva sredii senle spora..', set jugoslovenske delegaciie E. Kar vemoxa tvb-l. godine pjsmo Generalnom sekretanu c ga le rzvestto o nameri Jugoslavije da zatraZi uktiu dnevnog reda za VI zasedanje Generalne skuostir{e tupci vlade SSSR-a i vlada Bugarske. ttlaAarske. t kao i vlada Cehoslovadke i poljs-ke protiv .fueo;iavi: .iugoslovenska delegacija je pritoZlli M"-orinau.r.' predloga. U niemu su agresivni postupci SS :enlem tJa odredenj u sledeijh nekoliko kategorija: - potpuna ekonomska blokada, - gruba propaganda i klevetniika kampanja, - organizovanje Ipijunskih, subverzivnih i protiv Jugoslavije, kao i centra za obuku tih - nasilno raseljavanje pripadnika jugosiovens njina u B,ugarskoj, Madarskoj i Rumuniji, - povrede diplomatskih komunikacija i osnov skog prava, - neopravdano i jednostrano raskidanje 46 s crJa, - kr5enje ugovora o miru od strane biv3ih no garske, Matlarske, Rumunije) i poveianje r tencijala, *O *llJtd ":

u ovoj knjizi posebnokorejsko pitanje i r

jhi:.i'.'ilii":lL'"'" ;lm,S:"*'"",,:ll,*5;X#l da imperijalistiike sn ovaj spor. (Arhiv cK

"'PolitilNa,

Na,. -^,_ iednic_i CK SKJ od A0. avgusta 1949. dakte pr( ratne sktrpStine OUN. ra$rravlial

"*r, ,irlorTtt 10. novenilbar :'tjSl prema tekstu Memora

,je prava veta i na kandii. . . znaditro bi a'utomatsku L prema manjim zemljama, Javet bezbednosti u ovom linstva OUN ili slabljenje l u svetu, nego bi, nasup:ija, doprineo bi spredavaodnosima medu drZavama : dat je 20. oktobra 1949. itine, kada je Jugoslavija, bednosti sa dvotreiinskom ruara 1950. do 31 decemb: to, pored toga, nova ponjenom suverenitetu, inizbor znadio je ia)zetno Jugoslavije: u sludaju da JR-a, Jugoslavija je mogla :sti i okupi veiinu u traetskog Salza, kojd u tom .o stalnog vei i nestalnog 'I Povelje, kao angaZovana ogao da udini ni SSSR, pa Lr5ku ovog organa. Na mebezbednosti nasuprot volji poStovanju ravnopra\Trosti rutem, nemesanja u unutrkata medunarodnih odnovidenja egzistencijalnih i tku glasanja izjavio kako predstavlja ozbiljan dopriLtskih i miroljubivih prinnoZe zamisliti".2s r Saveta bezbednosti uprapolitike decidirano pristoi organizacije kao pral'nim u njenoj borbi za sprovoradra jer joj je nedostajao jeCehoslovadka, dobjla je svega bedena potrebna vedina. je dr AleS Bebler, a zamenik ;u u dva maha novembra burna. Visinski je izjavio da )dnoevropskih zemalja, te da ,,potkopavanje temelja saradDenske d,etregacije E. Kdrdeljd,.

denje u delo istih tih principa, nadela i prar,nih normi. Rezultati ovakvog osamostaljivanjajugoslovenske politike i njenog vodenja na svetskom nivou nisu izostali.2er

2. b) TuZba Jugoslavije protiv neprijateljskih postupaka SSSR-a i ostalih istoinoevropskih zemalja Uprkos izboru Jugoslavije u Savet bezbednosti i izno5enju spora pred javno mnenje sveta, pritisak od strane zemalja - dlanica Informbiroa nije se smanjivao. Naprotiv, on je postojao sve jadi i agresivniji, pa je jugoslovenska vlada odludila da ga iznese na formalan nadin na V zasedanju Generalne strrup5ti:reOUN. Odluka FNRJ da zatraLi jar,rru osudu postupaka SSSR-a i njemu bliskih zemalja od najiireg organa svetske organizacije doneta je posle detiri godine nevidenog po obimu, spedifidnog oblika hladnog rata na samoj granici agresije kojl su vodile istodnoevropske zemlje protiv Jugoslavije svim sredstvima politidkog, ekonomskog, a ponekad i vojnog pritiska, i to poBto je Jugoslavija iscrpla sva sredstva za miroljubivo reSenje spora,2e2 Sef jugoslovenske delegacije E. Kardelj uputio je 9. novembra 1951. god ne pismo General:nom sekretarru OUN (4'/1946) u kome ga je izvestio o nameri Jugoslavije d.a zafiaLi ukljudivanje sledeie tadke dnevnog reda za VI zasedanje Generalne skup5tine: ,,Neprijateljski postupci vlade SSSR-a i vlada Bugarske, Madarske, Rumunije i Albanije, kao i vlada Cehoslovadke i Poljske protiv Jugoslavi je"zet;uz ovaj zahtev, jugoslovenska deiegacija je priloZila Memorandum s detaljnim obrazloZenjem predloga. U njemu su agresivni postupci SSSR-a i ostalih zemalja odredeni u sledeiih nekoliko kategorija: - potpuna ekonomska blokada, - gruba propaganda i klevetnidka kampanja, - organizovanje Spijunskih, subverzirryrih i teroristidkih akcija protiv Jugoslavije, kao i centra za obuku tih trupa, - nasilno raseljavanje pripadnika jugoslovenskih nacionalnih ma6:i-^ " D"d--^1.^j uJ, n/r^J^-^I-^.; rva4u4r o^uJ ; T),,*,,-; :l

povrede diplomatskih komunikacija i omolrrih normi diplomatskog prava, neopravdano i jednostrano raskidanje 46 sporazuma i konvencija, kr5enje ugovora o miru od strane biv3ih pobedenih drZava (Bugarske, Madarske, Rumunije) i poveianje njihovog vojnog potencijala,
u ovoj knjizi posebno korejsko

pitanje i problem predstavnistva '1 Nu sednici CK SKJ od 30. avgusta 1949. dakle pred IV zasedanje ceneralne sk\rpstine OUN, raspravljalo se o iznolenju spo.a i istodnoev.opskim drZavarna pred svetsku organizaciju. Tito je tada smatrao da bi iznosenje spora bilo prera,no. pre svega zbog moguCnosti da snage,, iskoriste za sebe ,,imperijalistiike ovaj s-por. (Arhiv CK SKJ, IIII42.) "3 Polili,ka, 10. prem,a noverir,bar 'Dd!. tekstu Melnoranilulno. _

'"' Vid.

rroj granidnih incidenata i provokacija, kao i ubistava enskih granidara.2s obraianje Generalnoj skupitini jtrgoslovenska vlada je )ovelje UN; ona je zatraiila da skup5tina stavi ove posi red, raspravi o njima i udini potrebne preporuke. Pri na dlan 14. Povelje UN o preporukama za mirno reBajasno dala na znanje da u osudi politike istodnoevropskih la ide dalje od metoda iz Glave VI Povelje UN. komitet Ceneralne skuptstine usvojio je, prema svojoJ slovenski zahtev. Njegovo ukljudivanje u dnermi red VI rli su svi delegati oslm poljskog i sovjetskog. Delegat je da spredi diskusiju o jugoslovenskoj Zalbi ocenom da raciji"2es; sovjetska delegacija nastavila je da ometa juijativu i u Generalnoj skupStini prilikom glasanja o izrog komitela.a6 Tom prilikom. jugoslovenski zahtev je o ,,rutinski din provokacije" od strane ,,potkupljenih juIa", koji su odarmo stupili u ,,duboko neprijateljsku i vnost protiv SSSR-a i zemalja narodne demokratije".'e? 3otpunjene su slededom grubom i uvredljivom izjavom: n Tita, RankoviCa i Kardelja, jugoslovenska vlada je, zaimperijali:stickih krugova, odavno postala sredstvo u aganglo-ameridkog bloka. PomaZuii svakoj vrsti ogovarah izmi5ljotina protiv SSSR-a i zemalja narodne demokka se nada da maskira svoju sopstvenu politiku pretvar u koloniju ameridkog imperijalizma, u teznji da pre'2%Iz izjave je odito da je prilikom proceduralnog glalelegat upotrebio argumente iz sustinske debate, postupravilima procedure u Generalnoj skupStini. Ovim je : od,bacivanje odluke Generalnog komiteta i izja5njavanizacije u prilog sovjetskim tvrdnjama kako je politika ugoslaviji,,miroljubiva i potpuno u skladu s principima , grubi rednik i istuparje na poziciji sile delegacije rrvoj instancl samo su potvrdili uverenje u opravdanost slovenskog zahteva. Za njega je glasalo 44 dlanova OUN, glasovi pripali samo drZavama bliskim SSSR-u. Jugoposlat je zatim na razmatranje Ad hoc politidkom koe odmah postavio u sam vrh dnevnog reda kao priorinteresa za svetski mir i bezbednost. l . n o v e m b a1 r 9 5 1I.z j a v ad r A l e g a B e b l e r a , C i t a us p e tt e
prill,ska na Jug$I$piju, rovietskog delegaia u Generalnom komitetu 13 puta je upotrebOvaj a jugoslovensko rukovodstvo i 1B pu,ta red,,provokacija". r A. Bebler u gor/oru u Generalnom komitetu. (Politika, 11, no,. novenrrbar 1951. JuAoslooenska Zal,bd,protlr) neprilatellskih bloka staoljena na dneDni real, '. II. str. 193. tka Zalba i red, L, protio nepri,jateljskih postupaka soajetukog po-

U tokg diskusije u Ad hoc politidkom komj do 1. decembra1951)jugoslovenskadelegaciiaie ni (u konainoj verziji, doc. A/ AC.53 /L.10/Rei,.Zj. t, je sastavljen s ciljem da se na najbezbolniii nadin guraju mir i bezbednost na celom podrudju Istod njem ove rezolucije, u kojoj je zatraZeno od svih mo da izvr5avaju svoje obaveze u skladu sa dlar cjipilta Povelje, nije poweden nidiji prestii. (,,Tirn implicitno osudivanje i umjesto toga postaviti.na situacije i ukidanje spora i sukoba.,,)m Insistiranie 'p je moguinost svim zemljama da usklade svo-ie isprave politiku u odnosu na Jugoslaviju. posiavli ja5njavanje o jugoslovenskoj rezoluciji usmereno vanja za osnivadki dokumenat OUN, Sto niiedna -prem gdbljg g da ne dovede u pitanje svoj odnos U skladu s duhom Povelje UN, od zainteresovani regulisu svoje odnose, reiavaju svoje nesuglasice matske opBtenje s pravilima i praksom koji su uo nim odnosima, kao i da re5avaju svoje granidne sredstvima.sr Pozivajuii se na druh Povelje UN, lalba FNF ljala i njenu primenu u smistru pokazatelja mog zetno zao5trenih i spornih pitanja medunarodnih ne bi doveo u pitanje svetski mir i bezbednost. N. umeren ton pruzio je jos jedan dokaz o spremnos sve Sto je potrebno za normalizovanje odnosa sa rope. Sovjetska delegacija nije mogla da suprotst nijedan valjani argumenat. Uprkos traienju mn ona nije uspela da pruii bilo kakve dokaze o m politike prema Jugoslaviji, Sto je bila njena teza,

bl,oka

3e Leo Mates, Medunatod,ni, od,nosi socijalistii 19?6, 111. s Geoeralna ckurpstina, posrto je Zalbu k razrnotrila gacija Fedoratit'rre Narodoe Repurbli}e Jugoslavije u vez veza Socijalist-idkih Republika i vtada Madaxske, Bugarsl kao i ylada Cehoslovatke i Poljske protiv Jugoslavjje. i zaorinul,oscu zategnutost izrned,u Jugoslavije, na jednoi. lja, ru drugoj stra,ni, svesrna cilje Ujedrinjenih nacije ds, nose metlu nacijarna, zasnovalre na postovarju naCela r redenja narda i da preduzimaju druge potlebne mere Z gog mira', svesna pmva Generalne skupatine da,,pretr)on s_enje bilo koje situacije. bez obzita na njeno poreklo. za da Skodi opitm dobru, odnosno prijateljGkim odnosirna na "namje izjavu ju,gosl,oven8ke delegacije da je vlada Ju! oprernna da ulini sve lto je potrebno za izvrsenje prepoi Poruauje da zakrteresovame vlade: Prvo. odrzavaju s\,'oje odnose i resavaju svoje spo _ t'ovelje Ujedin jen\ih naciia. Drugo. usklade svoje dilplomatsko opltenje s pravi uobidajena u meatunal-odnim odnositrna. ?re6e, relavaju svoje grarnidoe sporove putem mesr iti d,ru8irn mi,roljubivirn sredstqi,rta koje sama dza,beru

/okacija, kao i ubistava jugoslovenska vlada je skupitina stavi ove Pospotrebne preporuke. Pri orukama za mirno resapolitike istodnoevroPskih : VI Povelje UN. Lsvojio je, Prema sv_ojoJ divanje u dnevni red vl og i sovjetskog. Delegat rvenskoj Zalbi ocenom da astavila je da ometa jui prilikom glasania o iziugoslovenski zahtev je itrine,,potkuptjenih iu,,duboko neprijateljsku --i narodne demokratije"."' r i uvredljivom izjavom: rgoslovenska vlada je, zano postala sredstvo u agr6i svakoj vrsti ogovarazemalja narodne demokJpstvenu politiku Pretvaializma, u teznji da Prelikom proceduralnog g1asustinske debate, Postunoj skupstini. Ovim je og komiteta i izjasnjavardnjama kako je politika nouskladusprinciPima poziciji sile delegacije i uverenje u opravdanost : glasalo 44 ilanova OUN' La bliskim SSSR-u. Jugoe Ad hoc politidkom kodnevnog reda kao Priori10st, a B e b l e r a , C i t a a$ e t i e komitetu 13 Puta je upotrebpu,ta ret ,,Provokacija" Ovaj m komjtetu. (Politikd, 11. nolba protio nepriidtel iskih Po-

U toku diskusije u Ad hoc politidkom komitetu (od 26. novembra do 1. decembra1951)jugoslovenskadelegacijaje podnela res. A/C.53/L.10 (u konadnoj verziji, doc. A/AC.53/L.10/Rev.2). Tekst ovog predloga bio 'ie sastavljen s ciljem da se na najbezbolniji nadin otkloni napetost i osiguraju mir i bezbednost na celom podrudju Istodne Evrope. Formulisanjem ove rezolucije, u kojoj je zatraLeno od svih pomenutih zemalja samo da izvr5avaju svoje obaveze u skladu sa dlanstvom u OUN i principima Povelje, nije poweden nieiji prestii. (,,Time se htjelo izbieii dak implicitno osudivanje i umjesto toga postaviti na prvo mjesto' rjesavanie situacije i ukidanje spora i sukoba.")m Insistiranjem na Povelji UN data je moguinost svim zemljama da usklade svoje ponaianje prema njoi i isprave politlku u odnosu na Jugoslaviju. Postavljeno na ovaj nadin, izja5njavanje o jugoslovenskoj rezoluciji usmereno je u pravcu izja5njavanja za osnivadki dokumenat OUN, sto nijedna drZava nije mogla da odbije a da ne dovede u pitanje svoj odnos prema svetskoi organizaciji. U skladu s duhom Povelie UN, od zainteresovanih strana je traZeno da reguli5u svoje odnose, re5avaju svoje nesuglasice i usklade svoje diplomatske op5tenje s pravilima i praksom koji su uobidajeni u medunarodnim odnosima, kao i da re5avaju svoje granidne sporove miroijubivim sredstvima.sl Pozivaju6i se na duh Povelje UN, Zalba FNRJ je ujedno predstavljala i njenu pnimenu u smislu pokazatelja moguinosti reBavanja izuzetno zaoitrenih i spornih pitanja medunarodnih odnosa na nadin koji ne bi doveo u pitanje svetski mir i bezbednost. Njen pomirljiv i krajnje umeren ton pruZio je joi jedan dokaz o spremnosti Jugoslavije da udini sve 5to je potrebno za normalizovanje odnosa sa zemljama Istodne Evrope. Sovjetska delegacija nije mogla da suprotstavi ovakvom zahtevu nijedan valjani argumenat. Uprkos traZenju mnogobrojnih delegacija, ona nije uspela da pruZi bitro kakve dokaze o miroljubivosti sovjetske politike prema Jugoslaviji, Sto je bila njena teza, i da istakne protivarr@Leo Mates, Medunarod,ni od,nosi soci.jali,sti,ike JugoslaDi,je, BeoErad, 1 9 ? 6 ,1 1 1 . @rGenoralna skup!tstina, po$to je razmotrila ialbu koju joj je podnela deiegacija Federativne Narodn-re Republike Jugoslavije u vezi s delatnosiu vlade Saveza Soci ja,listidkih Repubtrika i vlada Madarske, Bugarske, Rurnunije i Albanije, kao i vlada eehoslovaike i Poljske protiv Jugcslavije, posmatrajuCi s ozbiljnom zabrinutoiiu zatognutost izmedu Jugoslavije, na jednoj, i gore pomenutih zemalja. na drugoj stlani, sves,na cilja Ujeddnjenrih nacija da. razvijaju prijateljske odnose medlu na,cijama, zasnovaine na postovarju nadela ravnop,ravrlosti i samoodredenja naroda i da pred'uzimaju druge poirebne mere za uavrsionje medunarodrrog mira', svesna prava Gecreralne skupstine da,,preporu6uje mere za mimo resenje bil,o koje situacije. bez obzira na njeno poreklo, za koju smatra da bi mogla da Skodi opstem dobru, odnoGno prijateljekim odnosima,rnedu nacijama", uzima na znanje izjali.r jugo$lovenske delegacije da je vlada Jugoslavije, sa svoje strane, spremna da uiini sve Sto je potrebno za izvr3onje preporuka ove rezolucije, preporuduje da zairteresovame vlarde: Prvo, odrzavaju svoje odnose i resavaju svoje sporove u skladu s duhom Povelje Ujedinjen\ih naciia. Drugo, usklade svoje di,plomatsko opstenje s pravilima i praksom koja je uobidajena u metluna,rodnirn odnosima. Treie, reiavaju svoje efa,'ni8ne sporove putem me3ovitih granidnih komisija (Politika, Ui drugif,n rnriroljubivim s!:edatvima koje sama izaberri". 15. decem-

postupaka

sooietskog

bloka

ri broj granidnih incidenata i provokacija, kao i ubistava slovenskih granidara.2q za obraianje Generalnoj skup5tini jugoslovenska vlada je 0, Povelje UN; ona je zatralila da skup5tina stavi ove posermi red, raspravi o njima i udini potrebne preporuke, Pri a na dtran 14. Povelje UN o preporukama za mirno reBa) i jasno dala na znanje da u osudi politike istodnoevropskih eli da ide dalje od metoda iz Glave VI Povelje UN. ni komitet Generalne skupitine usvojio je, prema svojol ugoslovonski zahtev. Njegovo ukljudivanje u dnemi red VI drZali su svi delegati osim poljskog i sovjetskog. Delegat Sao je da spredi diskusiju o jugoslovenskoj Zalbi ocenom da :vokaciji"a5; sovjetska detegacija nastavila je da ometa juinicijativu i u Generalnoj skupStini prilikom glasanja o j.zrralnog komiteta.2% Tom prilikorn, jugoslovenski zahtev je kao ,,rutinski din provokacije" od strane ,,potkupljenih juvoda", koji su odavno stupili u ,,duboko neprijateljsku i aktivnost protiv SSSR-a i zemalja narodne demokratije".2ei r upotpunjene su sledeCom grubom i uvredljivom izjavom: ikom Tita, RankoviCa i Kardelja, jugoslovenska vlada je, zanih irnperijalistidkih krugova, odavno postala sredstvo u ag;ici anglo-ameridkog bloka. Pomazudi svakoj vrsti ogovararrnih izmiBljotina protiv SSSR-a i zemalja narodne demokklika se nada da maskira svoju sopstvenu politiku pretva.vije--u koloniju ameritkog irnperijalizma, u teinji da preod.""o Iz izjave je oiito da je prilikorn proced,uralnog glari delegat upotrebio argumente iz sustinske debate, postu;no pravilima procedure u Generalnoj $kup5tini. Ovim je ,igne od,bacivanje odluke Generalnog komiteta i izja5njavarganizacije u prilog sovjetskim tvrdnjama kako je politika a Jugoslaviji ,,miroljubiva i potpuno u skladu s principima tim, grubi rednik i istupanje na poziciji sile delegacije ra prvoj instancl samo su potvrdili uverenje u opravdanost ugoslovenskog zahteva. Za njega je glasalo 44 dlanova OUN, ivni glasovi pripali samo drZavama bliskim SSSR-u. Jugotev poslat je zatim na razmatranje Ad hoc politidkom ko1a je odmah postavio u sam vrh dnevnog reda kao priorird interesa za svetski mir i bezbednost. t , 1 4 ,n o v e m b a1 r 9 5 1I,z j a v ad r A l e g a B e b l e r a , C i t a us p e ti e Dg priti,slNs na Jug$Iaoi.tu, ru sovjetskog delegata komitetu 13 puta je upotrebu Generalnom r" za jugoslovensko rukovodstvoi 16 puta red,,provokacija",Ovaj
je dr A, Bebler u govoiru u Generalnom komitetu. (Polltika, 11. \opo,, 14. novembar 1951. Jugosloaenska Zal,ba proti.a neprijateliskih kog bloka slalrljena na il,neDni real,, 'J95r. lI. str. 193. oenskd, 'alba reoni, reil. L. protio neprijateljsklh postupaks, sootetskog

U toku diskusije u Ad hoc politidkom I do 1. decembra1951)jugoslovenskadelegaciiaI (u konadnoj verziji, doc. A/AC.bBlL.107Re;.2 je sastavljen s ciljem da se na najbezbolniii nr guraju mir i bezbednost na celom podrudju I njem ove rezolucije, u kojoj je zatraZenodd s mo da izvrsavaju svoje obaveze u skladu sa cipima Povelje- nije poweden nidiji Festiz. (,, implicitno osudivanje i umjesto tola po.turriti" situacije i ukidanje spora i sukoba.,,)tu Insistirr je moguinost svim zemljama da usklade svoi isprave politiku u odnosu na Jugoslaviju. posi jasnjavanje o jugoslovenskoj rezoluciii' usmerr vanja za osnivadki dokumenat OUN,-ito njiet g_dbiigg da ne_dovede u pifanje svoj odnos pr U skladu s duhom Povelje UN, od iainteres6v reguli5u svoje odnose, re5avaju svoje nesuglas matske_op5tenje s pravilima i prakJom koji su nim odnosima, kao i da reSavaju svoje gTani sredstvima.sl Pozivaju6i se na druh povelje UN, lalba I . Ijala i njenu p_rimenu u smisl,u'pokazatelja r zetno zao5trenih i spornih pitanja metlunarod: ne bi doveo u pitanie svetski mir i bezbednos umeren ton pruzio je jos jedan dokaz o sprem sve Sto je potrebno za normalizovanje odnosa rope. Sovjetska delegacija nije mogla da supr nijcdan valjani argumenat. Uprkos traZenju ona nije uapela da pruZi bilo kakve dokaze r politike prema Jugoslaviji, Sto je bila njena te

bloka

3mLeo Mates, Medunarod,ni od,nosi socijal 1976,111. 'r Geoeralna qliuQ$l,iDa, potiita je Zalt razrnotrila gacija Fedoratihe Narodme Republike Jugoslavije u veza SocijaliMidkih RepubUka i vlada Madarske, But kao i vlada Cehoslovadke i Poljske protiv Jugoslavi. zabrjnutodiu zategnuboGt ianedu Jugoslavije, na jedr lia, na drugol strani, svesna cilja Ujeddnjenih nacija nose medu nacijarna, zacnovEme na poitovariu nadel redenia na,roda i da preduzimaju druge potrebne mer nog mira. svesna pmva Generalne skupstine da ,,pre s_enje bilo koje situacije, bez obzira na njeno poreklo. aa skodi ops4m dobru, odnosno prljateliskim odno6 na znadrje izjav'u jugosirovenske delegacije da je vlads oprernna da udinl sve Sto je poirebno za izvrgenje pr poruduje da zainteresovaoe vlade: Frvo, odriavaju svoje odnose i relavdu svoje Povelje Ujedjnjenih nacija, Drugo, usklade svoje diplomatsko opStenje s p uobiEajena u m ealu,n arodriim odnosima. Trede. rosavaju svoje gnanidne sporove putem r _ rli drugim lniroljubivirn s8edstvilna koje sama izat

irokacija, kao i ubistava i jugoslovenska vlada je skupitina stavi ove pospotrebne preporuke. Pri ,orukama za mirno reSapolitike istodnoevroPskih : VI Povelje UN. rsvojio je, prema svolol Ldivanje u dnerryri red VI og i sovjetskog. Delegab rvenskoj Zalbi ocenom da astavila je da ometa jui prilikom glasanja o izjugoslovenski zahtev ie strane,,potkupljenih ju,,duboko neprijatelisku ^^i narodne demokratije"."' r i uvredljivom iziavom: rgoslovenska vlada je, zano postala sxedstvo u agrii svakoj vrsti ogovarazemalja narodne demoklpstvenu politiku Pretvaializma, u teznji da PreLikom procedurahog glasustinske debate, posturlnoj skupstini. Ovim je og komiteta i izjasnjavardnjama kako je politika nouskladusprincipima poziciji sile delegacije i uverenje u opravdanost : glasalo 44 dlanova OUN, .a bliskim SSSR-u. Jugoe Ad hoc politidkom kodnevnog reda kao Priorirost. a B e b l e r a , C i t a us l e t i e komitetu 13 puta je .rpotrebOvai puta red ,,provokacija".
n kornitetu. (Politika, tba ptotio ll. 'lone?riiateti skih Po-

U toku diskusije u Ad hoc politidkom komitetu (od 26. novembra do 1. decembra1951)jugoslovenskadelegacijaje podnela res. A/C.53/L.10 (u konadnoj verziji, doc. A/ AC.53/L.I0 /Rev.2). Tekst ovog predloga bio ic sastavljen s ciljem da se na najbezbolniji nadin otkloni napetost i osl"guraiu mir i bezbednostna celom podrudju Istodne Evrope, Formulisaiiem ove rezolucije, u kojoj je zatrai,enood svih pomenutih zemalja samo da izvr5avaju svoje obaveze u skladu sa dlanstvom u OUN i princi,pima Povelje, nije poweden nidiji prestiZ. (,,Time se htjelo izbjeii dak implicitno osudivanje i umjesto toga postaviti na prvo mjesto' rjesavanie situacije i ukidanje spora i sukoba.")3QInsistiranjem na Povelji UN data je moguinost svim zemljama da usklade svoje ponasanje prema njoj i isprave politiku u odnosu na Jugoslaviju. Postavljeno na ovaj naiin, izjasnjavanje o jugoslovenskoj rezoluciji usmereno je u pravcu izjaSnjavania za osnivadki dokumenat OUN, Sto nijedna drZava nije mogla da odbije a da ne dovede u pitanje svoj odnos prema svetskoj organizaciii. U skladu s duhom Povelje UN, od zainteresovanih strana je traZeno da reguli5u svoje odnose, re5avaju svoje nesuglasicei usklade svoje diplomatske op5tenje s pravilima i praksom koji su uobidajeni u medunarodnim odnosima, kao i da re5avaju svoje granidne sporove miroljubivim sredstvima.3ol Pozivajudi se na druh Povelje UN, Zalba FNRJ je ujedno predstavliala i njenu primenu u smislu pokazatelja moguinosti reiavanja izuzetno zao5trenih i spornih pitanja metlunarodnih odnosa na nadin koji ne bi doveo u pitanje svetski mir i bezbednost. Njen pomirljiv i krajnje umeren ton pruZio je joi jedan dokaz o spremnosti Jugoslavije da udini sve Sto je potrebno za normalizovanje odnosa sa zemljama Istodne Evfope. Sovjetska delegacija nije mogla da suprotstavi ovakvom zahtevu nijedan valjani argumenat. Uprkos traZenju mnogobrojnih delegacija, ona nije uspela da pruZi bilo kakve dokaze o miroljubivosti sovjetske politike prema Jugoslaviji, Sto je bila njena teza, i da istakne protivar''Leo Medundrod,ni od,rlosi,socijaListitke Jugoslo,bije, Beogtad, Mates, 1 9 ? 6 ,1 1 1 . - Generalna skupitjna. poito je raanotrila Zalbu koju joj je podnela delegacija Federati'LTre Narodoe Republike Jugoslavije u vezi s delatnos6u vlade Saveza Socijalistidkih RepubLika i vtrada Madarske, Bugarske, Rurnunije i Albanije, kao i vlada eehoslovatke i PoljFke protiv Jugoslavije, posrnatrajudi s ozbiljnom zabrimttosdu zategnuioGt izmedu Jugoslavije, na jednoj, i gore pomenutih zemalja, na drugoj strami, svesrnE cilja Ujed,injenrih nacija da. razvijaju prijateljske odnose metlu nacijama, zasnovarne na postovanju nadela ravnopravnosti i samoodredenja naroda i da pledruzimaju druge potlebne mere za udvrlienje mealunalodnog mira" svesna pmva Generalne sk rpstine da ,,preporuduje mere za mirno resenie bjlo koje situacije, bez obzira na njeno porekio, za koju smatra da bi mogla da lkodi opste0n dobru, odnosno prijateliskim odnosima rnedu nacijama", uzima na znalnje izja\,"u jugoslovenske delegacije da je vlada Jugoslavije, sa svoje s rane, sprerura da udini sve sto je potrebno za izvrsenje plepo,ruka ove rezolucije, prepotluiuje da zainteresova,ne vlade: Prvo, odrzavaju svoje odnose i resavdu svoje sporove u skladu s duhom Povelje Ujedin jenjih nacija. Drugo, usklade svoje diiplornratsko opstenje s pravi,lima i praksom koja je uobidajena u mettunarodnitrn odnosirna. Treie, resavaj\r svoje lrarnidne s,porove putein mesovitih granidnih komisija (Politi.ka, ili drueim 15. decernmirrolj,ubivirn sredqtnirna Loje sama izabetlt".

postupa.ka

sooietskog

bloka

su na dinjenice iz jugoslovenskog Memoranduma. Posle govora jugoslovenskog predstavnika Milovana E:ilasa u m komitetu3o2 o ditavom nizu povreda principa medunaroserbno Povelje UN od strane SSSR-a, prisutne delegaLnu Generalne skup3tine imale su dovoljno elemenata da oslovenskom predlogu. (A/1997) usvojena je, a na traZenju jugoslovenske deJe prvo po paragrafima, a zatim u celini, sa sledeiim

glasanje kao u Ad ho_ckomitetu ponov I*9 skupstini 14. decembra 1951. godine, gae ie jugos jen kao res. 509(VI). Ovakav njegov prijeni bio-ie jedne velike sile, ilanice OUN3tu,i "uro.l."t.,o,-luh]o s tako velikom veiinom. U vreme t"a" .e ,,i"!el's dinjala. okllpljati, bio je to dogadaj bez p*.'"a"." i nu praksu svetskeorganizacjje.

48 51 , 52 52 47 ,

6 s

hr^+i!' PrvLrv

4 uzdrLana 1 7 1 7 , , , , , , , ,

2. c) Predlog o stavljanju pitanja kodifikacije d i imuniteta na dnevni red Komisije za meitr

glasova sovjetskog bloka (koji se, praktiino, izjasnio pro/elje UN), uzdrZali su se jo5 samo Iran i Avganistan, eposredno granide sa SSSR-om. S izuzetkom ovih dvelu se oseiale ugrozene eventualnim sovjetskim nezadosvet je osudio sovjetsku politiku i njoj bliske politike zemalja prema Jugoslaviji. instveno istupanje u prilidno delikatnom politidkom izgnuto je upravo zbog miroljubivog i umerenog tona juucije. Njeni autori dobro su odmerili sadrZaj i ton koji znajudi da u veoma zao5trenoj svetskoj situaciji samo e ujediniti vedinu zemalja u podr5ci pravedne stvari odLve od hegemonistidkih tendencija velike sile. S tadke anica OUN skoro jednoglasno prihvatanje jugoslovensIstavljalo je izrazit primer kolektivne politidke akcije u anja agresi\,'nim planovima jedne drZave prema maloj, lsa za dlanice svetske organizacije i primer preventivne ianja kolektivne bezbednosti.3@ U jugoslovenskoj jarmoprotumaeena je kao spremnost metlunarodne zajednice (vatne akcije u cilju za5tite Jugoslavije.s decembar1951. Gooor M, Dil,asa. navodi da 6u se delegatiAvganistarai Irana u privatnirn razdelegatimapozivau na dugalke granice sa SSSR I ogkudna lIeAunarodni odnosisociialistl(keJugoslauije, Beograd19?6, 111.)
/rdLi Kenneth W. Thomspon, CollectioeSecuri,tA Rera,arus, ed. - From Colleclioe SecuritA to Preaentipe Diploondon, Sidney, 285. ie rezolucije predstavlja upozorenje sovjetskom agresoru da razvijanja avo,g agresivnog pi:itirka protiv Jugoslavije, morati a ie Jugo6laviji p|uziti pomoi sve zemlje, dlanice OUN van ta slican nadin kako su to uiinite u Koreji. (Vid. u: R. J., e Zalbe u OUN, MedunarotLni probleni, Beograd 1952, 5.)

. . qsqF.i istodnoevropske driave nisu pokazalr riodu koji je sledio izvrSe preporuku Ceniratne's zasedanja o normalizovanju odnosa s Jugoslaviion posrednog -prtttska {vojne vezbe. granidni incide;ti le su uolazerl. medulim, neki drugi dobili su ozb grupi najveii teret pogorsanja podneli su diolom diptomatske sluZbe FNRJ u drZavama Istodne-Evr d.iplomalskih komunikacija i imuniteta u odnosu srflh poslanika ueestale i dobijale sve teZe vidove, c lozila je na VII zasedanj'u Gmeralle skupstine r postavi pitanje davanja prioriteta u smisLr dl. 1g. medunarodno pravo, kodifikaciji pitanja diplomatsl niteta. Ova inicijativa3o prihvaiena je i upuCena (Pravni) komitet. - Memorandumu - jugoslo - U obrazloZenju vedeno je kako je FNRJ prinudena da otvoriova, svrlog pritiska koji se na nju vrsi od strane istod 5 obzirom na pojadavanjepovreda diplomatskih im zaosfravanja odnosa medu drZavama i ozbiljnog u goslovenskadelegacija je smatrala za potre6no-da za medunarodno pravo da kodifikuje ova pravila svetlosti potreba medunarodne zaiednice i u skl: stepenom razvoja medunarodnogpiava kao pitanje daja. Pokretanje ovog rpredmeti bilo je olak5an; Komjsija za medunaiodno pravo slavila na listu budutu kodifikaciju joS na svom prvom zasedan mu. medutim, nije daia prioritet. govoru jugoslovenskog predstavnika Veljka . U.^mitetuu istaknuta ie poveza"noit izmedu postovan vltegija i imuniteta i medunarodnog mira i bezbedn *
ta1 Doc. A/2144 i A/2144/Add.t. '."'Veotbook oJ Aniled Nations, 1952, slr. 800_80J. ''" GoDof Vetikd Vlahopiia u VI komitetu 31. oktobr aot'.i i izjaDe tlanoDd, naie delegacije nq, VII zased,anju Ge

- aar$i*

NR Kine, ox,ruZena u koreiskom ratu. iol

iog Memoranduma. Posle vnika Milovana Dilasa u ovreda principa medunaSSSR-a, prisutne delegasu dovoljno elemenata da rienju jugoslovenske deim u celini, sa slededim v 4 uzdriana , 1 , , T 7 1 ,. 2 , , , , , , , ,

Isto glasanje kao u Ad hoc komitetu ponovljeno je u Generalnoj skup5tini 14. decembra 1951. godine, gde je jugoslovenski predlog usvojen kao res. 509(VI). Ovakav njegov prijem bio je prva eksplicitna osuda jedne velike sile, 6lanice OUN306, i verovatno, jedina do danas postignuta s tako velikom veiinom. U vreme kada se ,,treia snaga" u OUN tek podinjala okupljati, bio je to dogadaj bez presedana za diplomatsku i pravnu praksu svetskeorganizacije.

2. c) Predlog o stavljanju pitanja kodifikacije diplomatskih odnosa i imuniteta na dnevni red Komisije za rnedunarodno pravo _ SSSR i istodnoevropske drZave nisu pokazale spremnost da u periodu koji je sledio izvr5e preporuku Generalne skupStine s njenog VI zaseda,njao normalizovanju odnosa s Jugoslavijorn. pojedini oblici neposrednog pritiska (vojne veZbe, granidni incidenti, propaganda) donekle su ublaZeni, medutim, neki drugi dobili su ozbiljnije oblike. U ovoi grupi najveii teret pogor5anja podneli su diplomatski odnosi, odnosno diplomatske sluZbe FNRJ u drZavama Istodne Evrope. Po5to su povrede diplomatskih komunikacija i imuniteta u odnosu na prava jugoslovenskih poslanika udestale i dobijale sve teZe vidove, delegacija FNhJ predIoZila je na VII zasodanju Generalne skupStine da se na dne\,Tli red postavi pitanje davanja prioriteta u smislu il. 18. Statuta Komisiie za medunarodno pravo, kodifikaciji pitanja diplomatskih privilegija i'imuniteta. Ova inicijativa3oTprihvaiena je i upuiena na razmatianie u VI (Pravni) komitet. U obrazloZenju - Memorandumu - jugoslovenskog predloga navedeno je kako je FNRJ prinudena da otvori ovaj problem zbog agresivnog pritiska koji se na nju vrSi od strane istodnoevropskih drZava.3o8 S obzirom na pojadavanje povreda diplomatskih imuniteta u situaciiama zaostravanja odnosa medu drZavama i ozbiljnog ugrozavanja mira. jugoslovenska delegacija je smatrala za potrebno da zatraii od Komisiie za medunarodno pravo da kodifikuje ova pravila o njihovoj zaStiti u svettrosti potreba medunar.odne zajednice i u skladu s odgovarajuiim stepenom razvoja medunarodnog prava kao pitanje od prioritetnog znadaja. Ptkretanje ovog predmeta bilo je olakiano dinjenicom da ga je Komisija za medunarodno pravo stavila na listu pitinja izabranlh ia buduiu kodifikaciju jo5 na svom prvom zasedanju, 1gi8. godine; ona mu, medutim, nije dala prioritet. govoru iugoslovenskog predstavnika Veljka VlahoviCa u VI koU_mitetu* istaknuta je povezanost izmedu postovanja diplomatskih privilegija i imuniteta i medunarodnog mira i bezbednosti. Kao takav, ovaj -NR Kine, opiuZenau korejskom ratu, jos nije bita predstavlje]lyl"*
na u OUN 3r1Doc. A/2\44 A/2144/Ad.d.1. 43 Yearbook of i Tlni,ted,Nations, 1952. str. g00_803. 3D' Gorlor Veljka VlakoDi,fa u Vt komitetu 31, ol(tobra 1952. zbirka SIp co.i oori tzjaDe tlanoaa na\e delegacije nd, Vll zaseil,anju GenerdLne skupstine OLIN, 105.

e, praktidno, izjasnio prosamo lran i Avganistan, r. S izuzetkom ovih dvetlnim sovjetskim nezadoik'u i njoj bliske politike lelikatnom politidkom izivog i umerenog tona julmerili sadrZaj i ton koji j svetskoj situaciji samo dr5ci pravedne stvari od.cija velike sile. S tadke prihvatanje jugoslovensrktilTre politidke akcije u lne drZave prema maloj, rije i prime'r preventivne U jugoslovenskoj javno: medunarodne zajednice goslavije.s5 na i Irana u privatnim razaranice sa SSSR I okudna tgoslaoije, Beograd1976, 111.)
\ Collectioe SecuritA RerazcuritA to Preoentive Diploje sovjetskom agrresoru da :a protiv Jugoslavije, morati 'e zenlje, ilanice OUN van : u KDreji. (Vid. ui n,. J., )Lemi, Beograd. 1952, 5,,

sredstvo u mkama onih drZava koje su bile spremne da rimenjuju. Navodeii sve de5iu praksu krSenja ovih pras zaoitravanjem hladnog rata u kome je, prvi put posle Sisiidkirn silama, doilo do povreda medunarodnog diplo, Vlahovii je istakao da je svako narulavanje ovih prai, u veiini sludajeva dobijalo resenje u potvrdi njiihove r razloga on je izneo shvatanje jugoslovenske delegacije anje postojeiih pravila medunarodnog opitenja u ovom adajan doprinos eliminisanju takve prakse. Iskustvo Jurlomatskom op5tenju s drZavama Istodne Evrope ubrojlo ndencije koje odlikuju ,,produZene i konstantne povrede la diplomatskog prava".310Medu njihovim brojnim oblipreduzimanje nekurtoaznih mera protiv zvanidnih predibenika FNRJ, maltretlranje i fizidke napade, hapienja, rnidenje kretanja, uskradivanje lekarskih, zanatskih i drurZavanje ili uskraiivanje snabdevanja, neizdavanje izlaznatskim predstavnicima, powede neprikosnovenosti prosnistava ili stanova diplomatskih predstavnika, oteZavanje rkata, cenzuru, uskraiivanje prijema po5te i Stampe i slidle svrstao je u nekoliko kategorija: powede prava predN,metano opitenje sa sopstvenom vladom, powede prava diplomatskih predstavnika i povrede prava nepowedivoliplomatskih prodstavni5tava, Radilo se, dakle, o nizu su ukazivali na dinjenicu da SSSR i njemu bliske drZacrincipe i norme medunarodnog prava u svojim odnosima rski predstavnik je izrazio spremnost da dostavi Komrrodno pravo obimnu dokumentaciju za sve ove sludajeve. :etpostavke da se radi o pojedinadnim powedama nastanavm praksu ovih drZava da svaki akt ove vrste podvoblmtLrtrur.'ra6a-nja note pod izgovorom da se radi o ,,k1eja svake rasprave. Iz svega toga, s jugoslovenske strane juiak da se radi o sistematskim ozbiljnim povredama os:ta diplomatskih predstavnika, o kr3enju medunarodnog :sa za medunarodnu zajednicu i Organizaciju ujedinjenih ga osnovnih ciljeva iz Povelje UN - odrZanja svetskog iosti i izbegavanja situacija koje bi dovele do naru3avat. 1) odnosno razvijanja prijateljskih odnosa medu nacijednakosti (d1.1, t. 2). uloga, delegacija FNRJ je predloZila da OUN preduzmu vne mere koje bi spredile sistematsku powedu ovih praja je ocenjena kao jedna od takvih mera s obzihom na najmanju ruku imala dejstvo opomene za nezanemarljin deistvom. Time bi se istovremeno dao doprinos ublautosti u svetu i sredivanju odnosa medu drZavama na r iz Povelje i progresivnih tekovina medunarodnog pra'ezolucije ( /C.6/L, 248) jugoslovenska delegacija je zarcd,stclonika FNRJ u VI komitetu oi|, 29. oktobrd 1952, zbirka

traZila da drZave postuju ova pravila i pozvala no pravo da pristupi ovoj kodi{ikaciji Lio p"io" tim ona je istakla priw2enost Jugoslavi.ia hprava i udinila joS jedan ,rupo" ar ro._"iiru.iu evropskim zemljama i dopr.inese smlr:vanlu-siir.r

-l

-^.,^.'l^::j,:1't, gos.lovensKuinicrjativu burno. mada nepripr-em traZenja odlaganja diskusije, orr" .u upot""bii"prirode Neg.irajuii p.avnr. osnbvu g:li]tl: lugor zvale su se na zastarelosl pilanja ko.ie ie rieE s Komisije. pa se zato. nar,.odno, n" -Jz""lonruo strane, napale su FNRJ kao ,,slugu amerittiog, irrli Ovakvi argumenti nisu mogli da naidu'na __; u komiretu podrZala r'e ,iugo-stovenst, lnlJii, ,VIda se predtog o kodifikaciji cliplomai 39iy:?J, konzularno pravo (SAD). kao i da .u', ,ri"gu ,ro ve. na primer pravo azila. Jugoslovenska O"i"pu"i v i m d o p u n m aj e r j e s m a t r a - - ld ar . " ; " ; - ; ? i ; ; , imuniteta bitno razlikuiu i. zahtevaju pou"["ri kodiJikaciju. Njeno miSlien.te 3e ugravnom uvaZ saslavl,tanJ.e nacrta rezoJucije.u koji ,je usla i Jt o-lrantpredlog,,,gde.s_ jedina bima izmena, unese vol.le.odnosjla na ukidanje ..poziva.,drZavama da lomatsktm rmunitelima iz njene preambule i pr veze u termin ,,Zelje,,. Ovo. ublaZavan.ie ipak niie pogodilo prararu rog poJ{retanJa _ pozjv Komisiji inic.ijative -o_ve da pristupi kodifikaciji diplomatskih odnosa i im cLnom rezolucija je prihvaiena u VI komitetu ( rsloinoewopske dr2ave. a uzdrZale su se neke a zelete da zbog bliskoisjodne krize ostanu u dobri i"+9 da ie ovo glasanje predstavlja)o veUki r .oT oetegaciju."'. Inieresantno ie da su te poiedine kodilikaciju ovih pravi)a i pored loga itb su se r \ke argumenlacije. vezane }a powido diplomats , stuZbenika u SSSR-u i ostalirrr drZavama Islodne p^olitidki znadaj predloga potvrdeni su kao izra, p "o."og slanja, ].resumnjivo zrelijeg u odnos ll!?og^ qJl'e. )voJom sadrzinom rezolucija je zapravo ,,. s,1-vremenog stanja u ovc.rj obJastimedunaiodnogp: llcki momenat s pravnim, shvaienim u tehniEko Lnleresantan_ primer otvorenog povezivania opst y"l) s_"zadacima koje ona ima na polju meduna kacija kao postupak lioji rreba da dovede do udvr qunarodnopra!'n ih pravila i poveirnja njenog pos no; praksi postala je s ovakvim obriztoZ"en ieir'ied

qi]:gi"ij,, i njoj biiskeierega

"*nge n ;t*lnf*'"t H"::ui#r*i

koie su bile spremne da ratsu krsenja- ovih Prakome je, prvi Put Posle la medunarodnog diPloo naruSavanje ovih Pra'Benje u potvrdi njihove jugoslovenske delegacije ,odnog opstenja u ovom ve prakse. Iskustvo JuIstodne Evrope ubrojlo ne i konstantne Povrede njihovim brojnim oblia protiv zvanidnih Predizidke napade, hapienja, karskih, zanatskih i dru,zanja, neizdavanje izlazneprikosnovenosti prospredstavnika, oteZavanie ma po5te i Stampe i slidija: powede prava Predr vladom, powede prava rede prava nepowedivodilo se, dakle, o nizu iSR i njemu bliske drZaprava u svojim odnosima mnost da dostavi Komrriju za sve ove sludajeve. radnim povredama nastaaki akt ove vrste Podvo'or.om da se radi o ,,kler, s jugoslovenske strane ozbiljnim povredama osr kr5enju medunarodnog Organizaciju ujedinjenih JN - odrZanja svetskog : bi dovele do naru5avaljskih odnosa medu naciloZila da OUN Preduzmu ratsku povredu ovih Pra.kvih mera s obziiom na ,pomene za nezanemarljimeno dao doprinos ublanosa medu drZavama na rvina medunarodnog prarvenska delegacija je zaod,29. oktobra 1952, zbinka

traZila da drZave po3tuju ova pravila i pozvala Komisiju za medunarodno pravo da pristupi ovoj kodifikaciji kao prioritetnom zadatku. Samim tim ona je istakla priwZenost Jugoslavije principima medunarodnog prava i udinila jo5 jedan napor da normalizuje svoje odnose s istodnoevropskim zemljama i doprinese smirivanju situacije u tom delu sveta.3Jr lSovjetska delegacija i njoj bliske delegacije odgovorile su na jugoslovensku inicijativu burno, mada nepripremljeno. Posle neuspe5nog traZenja odlaganja diskusije, one su upotrebile argumentaciiu pravne i politidke prirode. Negirajuii prarmu osnovu jugoslovenskog predloga, pozvale su se na zastarelost pitanja koje je vei stavljeno na dnevni red Komisije, pa se zato, navodno, ne moZe ponovo pokretati, a s politidke strane, napale su FNRJ kao ,,slugu ameriikog iqperj.jalizma". Ovakvi argumenti nisu mogli da naidu na povoljan prijem. Vetina u VI komitetu podrZala je jugostrovensku inicijativu. Medutim, bilo ie pokuiaja da se predlog o kodifikaciji diplomatskog prava prosiri i na konzularno pravo (SAD), kao i da se u njega unesu neke druge ustanove, na primer pravo azila. Jugoslovenska deiegacija nije se sloZila s ovakvim dopunama jer je smatrala da se ove materije po sadrZini i obliku imuniteta bitno razlikuiu i zahtevaju posebno razmatranie i odvoienu kodifikaciiu. Njeno miSljenje je uglavnom uvaZeno, pa je Komitet za sastavljanie nacrta rezolucije, u koji je usla i Jugoslavija, podneo revigde se jedina bitna izmena, unesena protiv jugoslovenske dirani predlog3l2 volje, odnosila na ukidanje ,,poziva" drZavama da poituju pravila o diplomatskim imunitetima iz njene preambule i preformulisanie ove obarrozo l f*min iali-1'

----llElro,

Ovo ublaZavanje ipak niie pogodilo pravnu stranu i osnovni razlog pokretanja ove inicijative - poziv Komisiji za medunarodno pravo da pristupi kodifikaciji diplomatskih odnosa i imuniteta. S velikom veiinom rezolucija je prihvaiena u VI komitetu (protiv su glasale samo istodnoewopske drZave, a uzdrZale su se neke arapske zemlje koje su Zelele da zbog biiskoistodne krize ostanu u dobrim odnosima sa SSSR-om tako 4? je ovo glasanje predstavlialo veliki uspeh za jugoslovensku delegaciju.313 Interesantno ie da su te pojedine delegacije izjasnile za kodifikaciju ovih pravila i pored toga Sto su se ogradile od jugoslovenske _angumentacije, vezane za powode diplomatskih imuniteta n jenih sluZbenika u SSSR-u i ostalim drZavama Istodne Evlope. Aktuehbst i politidki znadaj predloga potvrdeni su kao izraz potrebe za regulisanjem j-ednognovog stania, nesumniivo zrelijeg u odnosu na ono iz 1g48.'godine. Svojom sadrZinom rezolucija je zapravo ,,.. . dala karakteristiku savremenogstanja u ovoj oblasti medunarodnogprava, i povezujuii faktidki momenat s pravnim, shvaienirn u tehniikom smisiu retii postala interesantan primer otvorenog povezivania opitih politidkih zadataka OUN sa zadacima koie ona ima na polju medunarodnog prava. Kodifikacija kao postupak lioji treba da ctovededo udvr5ienjalve oblasti medunarodnoprar,rrih pravila i poveianja njenog poBtovanja u medunarodnoj praksi postala je s ovakvim obrazloZenjem iedan od faktora na koji
J{eljka Vlahovica oal 31. oktobra 1952. zblrka SIP, 6tr. 105. ".'Doc. A/C.6/L.250 & Corr 1. kasnije res. A/C.6/L.252. 3'3U VI komitetu prihvaena k.o rcs. A/2252:.

je bio sredstvo u rukama onih drZava koje su bile spremne da ju i primenjuju. Navodeii sve deiiu praksu kr5enja ovih pra'ezanu s zaoitravanjem hladnog rata u kome je, prvi put posle rad faiistidkirn silama, doslo do povreda medunarodnog diploprava, Vlahovii je istakao da je svako naru5avanje ovih praroSlosti, u veiini sludajeva dobijalo reienje u potvrdi njitrrove Iz tih raztroga on je izneo shvatanje jugoslovenske delegacije )tvrdivanje postojeiih pravila medunarodnog opStenja u ovom ilo znadajan doprinos eliminisanju takve prakse. Iskustvo Juu diplomatskom opdtenju s drZavama Istodne Evrope ubrojio 'sne tendencije koje odlikuju ,,produZene i konstantne powede pravila diplomatskog prava".310Medu njihovim brojnim obli'eo je: preduzimanje nekurtoaznih mera protlv zvanidnih predi sluZbenika FNRJ, maltretiranje i fizidke napade, hapSenja, a, ogranidenje kretanja, uskra6ivanje lekarskih, zanatskih i druga, oteZavanje ili uskraiivanje snabdevanja, neizdavanje izlazdiplomatskim predstarmicima, powede neprikosnovenosti prosedstavni3tava ili stanova diplomatskih predstavnika, oteZavanje . kontakata, cenzuruJ uskraiivanje prijema poste i Stampe i slidpovrede svrstao je u nekoliko kategorija: powede prava predna nesmetano op5tenje sa sopstvenom vladom, powede prava ivosti diplomatskih predstavnika i povrede prava nepowedivocrija diplomatskih predstai,'niBtava. Radilo se, dakle, o nizu a koji su ukazivali na dinjenicu da SSSR i njemu bliske drZaStuju principe i norme medunarodnogprava u svojim odnosima .viiom. oslovenski predstavnik je izrazio spremnost da dostavi Komr.edunarodno pravo obimnu dokumentaciju za sve ove sludaieve. lbio pretpostavke da se radi o pojedinaenim powedama nastaiom i navm praksu ovih drZava da svaki akt ove vrste podvoryitu forrnulu waianja note pod izgovornm da se radi o ,,kledbijanja svake rasprave. Iz svega to,ga, s jugoslovenske strane e zakljutak da se radi o sistematskim ozbiljnim povredama osmuniteta diplomatskih predstavnika, o kr5enju medunarodnog interesa za medunarodnu zajednicu i Organizaciju ujedinjenih re svega osnovnih ciljeva iz Povelje UN - odrZanja svetskog ezbednosti i izbegavanja situacija koje bi dovele do naruSava(d1. 1, t. 1) odnosno razvijanja prijateljskih odnosa medu naci:snovu jednakosti (d1.1, t.2). rvih razloga, delegacija FNRJ je predloZila da OUN preduzmu 'eventivne mere koje bi spredile sistematsku povredu ovih pralifikacija je ocenjena kao jedna od takvih mera s obzihom na ona u najmanju ruku imala dejstvo opomene za nezanemarljioloSkim dejstvom. Time bi se istovremeno dao doprinos ublazategnutosti u svetu i sredivanju odnosa medu drZavama na 'rincipa iz Povelje i progresivnih tekovina medunarodnog pralcrtu rezolucije (A/C.6/L, 248) jugoslovenska delegacija je zait:or 02. pred.staunika FNRJ u VI komitetu o.l. zg. oktobra 1952, zbirka

strane. napale su FNRJk"" .."irg" ;;;i;f#

:1T ffi {; t:b,-ili, a.",!l'",1:;:.f

{$irf#il:ff f*#r x.l:{ iaa:6 ?

j;, n1o iske iei I j br s."r.;:l:'k"J'\;, i,"li,u"X"t

tsli:":',"f .*? lhl#;f ;t?ffi i jli:l: x;i"T.i, Jul,:',li jllj, iH,

.1i##

traZilada drZavepostuiu

c Xl]:.eresantan -met .," zadaclma ona ima na poliu -":1) _koie KacrJakao postupak koji treba da doved'e do u ounarodnopravrih pravila i poveiania nienoe noJ praRsr postala je s ovakvim obrizlo2enieir

izri .Tg:iil:,;'i:'j r::::i#;?f :::x]ilff ":iff "j,fl* g"'#?,0 [ ;;,"* ::"t iftll"?:T primer" otvorenog povezivania

iti"?9ffi T't"r'r"i-XT i:,i?.t'oH:i:-:' lli: politidki znadaj predloga potvrdeni su kao

t ;.,1i i:sj"s,pJi:d 5:0"1.!::ii,ovihpravila

ve g?[tffi # i;,:J*Hil':'i: predstavr;a

J:', illliy,J, ",,ll!"Gi} #{t+:{ir,l"ftl ' oir?: i i,rebrog";;;" F"j;"iff bl#L*""*:,l ilH;i.;i;":'l""li"i,H:tll";,::'; p,.ry?i:,,X:'i:;.J;1,i,i'f ,1":,,:?:',? JJ ". ;'"'i#"if j;"i,. .ii'-Xl:t J,' J?#t J* ?ffi:"
sastavljanje nacrta rezoluci veze u termin 'Zelje',.

q"fi #JXH f *l; Y;,;.*l.r* r: T: jer je smatra"ta d" ;;;";-; :T-.1:p"","T"

* ;trt:t; J"ui:t,t"rl:Xi n3:ll: .0"-

mog)j danaid , utou""*l,i,i,'tiil:::1"'""

da pristupi,kodilikacijj diplomalskih odnosa qnom rezolucija je prihvacena u VI komite

,,,' f+vH{,-Tr{"{ "i:nih'n*i

koje su bile spremne da praksu kr5enja ovih prar kome je, prvi put posle eda medunarodnog diploko naruiavanje ovih pra:edenje u potvxdi njihove : jugoslovenske delegacije rrodnog op5tenja u ovom kve prakse. Iskustvo Jura Istoine Evrope ubrojio ene i konstantne povrede r njihovim brojnim oblira protiv zvanidnih predfizidke napade, hap5enja, ekarskih, zanatskih i drurvanja, neizdavanie izlaze neprikosnovenosti prospredstar,nika, otezavanje ema poite i Stampe i slidrija: powede prava predn vladom, povrede prava vrede prava nepowedivoadilo se, dakle, o nizu SSR i njemu bliske drZaprava u svojim odnosima :mnost da dostavi Komrciju za sve ove sludajeve. nadnim powedama nasta,zaki akt ove vrste podvovorom da se radi o ,,kle|a, s jugoslovenske strane . ozbiljnim povredama oso krienju medunarodnog . Organizaciju ujedinjenih UN - odrZanja svetskog e bi dovele do naru5ava:ljskih odnosa medu naciLloiila da OUN preduzmu natsku povredu ovih prarkvih mera s obzihom na )pomene za nezanemarljirmeno dao doprinos ublalnosa medu drZavama na cvina medunarodnog praovenska delegacija je zaod,29. oktobra 1952, zbinka

traZila da drZave poituju ova pravila i pozvala Komisiiu za medunarod_ no pravo da pristupi ovoj kodifikaciji kao prioritetnom zadatku. Samim iim ona je istakla priwZenost Jugoslavije principima medunarodnog prava joB jedan napor da normalizuje svoje odnose s istodnol -i. udinilaevropskim zemljama i doprinese smirivanju situacije" u tom delu sveta.3" lSovjetska delegacija i njoj bliske delegacije odgovorile su na ju_ . goslovensky_inicijativ,r.l Lrurno, mada nepripiemileno." posle neuspe5iog traZenja odlaganja diskusije, one su upotrebile irgumentacij, pri,r.r" I _ pnrode. I\egtraJuci pravnu osnovu jugoslovenskog predloga, po!:11,]"o" na zastarelost pitanja koie je vei stavljeno ni Onevni ieO se 3_t"r". :y Komisije, pa se zato, aavodno, ne moZe ponovo pokretati, a s politidke strane, napale s,u FNRJ kao ,,slugu ameridkog irnperilalizma,,. Ovakvi argumenti nisu mogli da naidu na povoljan prijem. Veiina ___ podr.zala j e . j u . g o s l o v e n s kiu n i c i j a t . i v u .M e d u i i m . b : l o , 1 e tetu I J f , \ o - l da pokusala se pred.log o kodifikaciji diplomaiskog pra.," p.osiri i n" konzu.lar"nopravo (SAD), kao i da se u njega unesu neke druge ustano_ ve, na primer pravo azila. Jugoslovenska delegacija niie se sloZila ovak_ s vim dopunama jer je smatrila da se ove -it"rii" po sadrZini i obliku i. zahievaiu poscbno razmrrranjc i odvoienu j:Y,iiF]:,..|tq,.. -I-llkyjy Ko_q!KacrJu. l\Jeno mis-ljen.ie ie uglavnom uvazeno. pa je Komitei za nacrta rezo.lucjje..u koji ie usla i Jugoslavija, poCneo revi_ :?rluyllrnJ,: ' gde,se jedina bitna.jzmena. unesenaprotiv jugoslovcnskc :"llilt !l_:11-",q na utrdanie ..poziva, drZ_avama da postuju pravila o dip_ I-Tl;9_9t"ii,1 loma*klm lmuniteljma iz njene preambuJc i preformulisanie ove obi_ veze u termin ,,Zelje". ,9ro ublaZavanje ipak niie pogodilo pravnu stranu i osnovni raz_ . inicijative -_n9ri" g?ti:t:ij" K;nisiji za medunarodno pravo lie ,:"y,. da pristupi- ko.difikaciji diplomatskih odnosa i imuniteta. S velikom ve_ crnom rezotucija je prihvaiena u VI komitetu (proliv su glasale samo istodnoewopske drZave, a uzdrlale su se neke iiapsk. ,erilie koie su Zelele da zbog bliskoistodne krize ostanu u dobrim'odrrosi-a sa SSSR_ hfg q? glasanje predstavljalo veliki uspeh za jugoslovensku TI ie.ovo oer-e-gaclJu."'lnteresantno je da- su te poiedine delegacije -ba izjasnile za kodifikaciju ovih. pravila i pored toga Sto su se ngr"alte jrigosloven_ vszane, z.a po.vrede diptomarskih imuniteti njenih :f :,"1qy:lt1"lje, sluzDenlxa u bssH-u i ostalim drZavama Istodne Evrope. Aktuehbst i potvrdeni su kao izraz potr ebe'ia regulisanjem fE:t:*r- T:rl,lredloga stania, nesumnjivo. zrelijeg u odnosu na ono ii tS+A. "go_ l::1"e"-T,"^-.9 qrne. JvoJom sadrzinom rezolucija je zapravo ,,. . . dala karakteristiku r-t""ia u ovoi oblasti.medunarodnogprava. i povezujuii fak_ :,"J,j"T1Tq ucKl momenat s pravnim. shvaienim u tehnidkom smisfu redi. postala qr_tTesantan-primer otvorenog povezivania opstih politidkih zadataka 'medunarodnog prava. Kodifi_ 9UJI .." zadacima _koje ona ima na polju kacija kao postupak koji treba da dovede do udvriienia"ove obtasti me_ dunarodnopra'"'nih pravila i poveianja njenog poStovai-riau medunarod_ noJ praksr posta.laie s ovakvim obrazloienjem jeCan od faktora na koji SIp, srr. 10b. : g""-, Fljilca Vla.hoviCaod 81. oktobra 1gLz, zbitka ---' 3." Dot. A/C.6/L.2'0 & Corr l. kasnije ,*. etC;tl.ni. r', U Vl komileiu prihvaeena kao res. A/22b2.

f, organlzacija diji je gla\Tli zadatak rad na udvriienju nira i bezbednosti, kao na sredstvo koje moZe da dopri'om razvijanju medunarodnih odnosa i uop5te uzev5i, r".314 S istim rezultatom glasatrose o rezoluciji u Genertavljanju na dnevnj. red Komisije za medunarodno prafikacije diplomatskih privilegija i imuniteta bila je posinih politiikih konfrontacija izmedu SSSR-a i njem'u ra jednoj, i Jugoslavije, na drugoj strani, u Organizaciji ia. Kao i prethodne konfrontacije, i ova se zavrSila nehom jugoslovenske delegacije. Dobro vodenom akcijom, gumentima i originalnim predlozima, jugoslovenska desno ponela inicijativu i odolela jakim pritiscj.ma velike rganizaciji, rvisni stavovi izvan domena neposrednih odnosa s blokovima u formiranju 3. a) Izbeglice i raseljena lica lbeglica i raseljenih lica, jedno od tragidnih nasleda II 'ostavio se neposrednopo n.jegovom zavr5etku kao ozbilasica izmedu drZava upraviteljki trogora u koiima su ona zemalja njihovog porekla. Dalja sudbina iednog miliona ostalo u logorima podetkom 1946. godine posle repatriiine izbeglica i raseljenih lica (od oko 11 miliona ljudi) a zato 5to s;u se medu njima naSli, pored ratnih zarobraca kao i ostalih Zrtava nacistidke agresije, i bivii ratni zi i saradnici marionetskih reZima koje je stvorio Ner pre svega iz SSSR-a, Poliske i Jugoslavije. r nije Zelela ili nije smela da se vrati u svoju domovinu zne. Zapadnoevropske okupacione vlasti dale su im pouii problem njihovog daljeg statusa i drZavljanstva kanih tako i vojno-psiholo5kih razloga, a u skladu s loialjodinim reZimima iz predratnog doba. Brinuii se o ovoj smeitenoi po logorima Ewope, saveznidke okupacione u u praksi dva kriterijuma: problem sopstvenih drzav; uzajamnirn sporazumima prema kojima su sva lica innadkoj rnorala da se vrate u domovinu bez moguinosti rge strane, pojedinim kategorijama izbeglica i raseljene i Srednje Evrope pruZena je za3tita i obeiano novo ra bi se legalizovao ovaj postupak, najpogodnije je bilo OUN, tim vi5e Sto je isti problem oznadenu izveStaju si.je UN kao hitno medunarodno pi f anje.r15
rn Sahovii, ) d.iplomatski,m atoS{ii, Dandinii aspekt kodiliko,ciie r|eilundroalnoMedunarodni problenTi, Beogxad,, imunitetirna,

Inicijaiivu u tom smislu preuzela je Velika J stavnik podneo je u III komiLetu C".,u"itrru .kuisi godine. predlog o osn.ivanju ,rouu T.'e pomodi izbeglicama i raseljenim -rnoarrr"roariu 1icima, Blo ie iol da se ceo prootem predrmenzionira i dramatlzuie. posto se njim do tada veoma uspeSno t a"ita Ufihh ljao.stvaranje posebnog reZima za5tite ovih tica oJ nosti pred vlastima zemlje njihovog po."t tu.-' tJ, aspekta problema od sjrane biitansk"e O"f"g""jl"-i, podrsku SAD. velike veiine ewopskih i bffi;k6;m; sravnici ovjh drzava u OUN isticali .u du;;-;;; jenl m..licima mcra priznali status poliliikiir raseJ i az a.,.u nJrnovrm rzJavamarepatrjjacija lako reii v na: o$Kutova.lose uglavnom o preseljavanju i slica StrVA. JugoslovenskadeJegacijau OUN prva ie rei ,, preolog vec poste dva dana. Suprotsiavlia iuii se otva 'Xo u svetskoj-organizacjji. ocenila ga je Lio"plianle povoljno da deluje na odnose irmeitu UivSifrrafiiifr i clUeve posleratnogsveta. Bilo je jasno da postoianie osooa. uslovno nazvanih izbeglicama i raselieriim - I FNRJ. predstavJja potencijaln-u pretrlu za nllen sui srveno-ekonomski poredak. posto se medu k-vislinzi racioristima nalazio veliki broj i onih koii su bili raspolo_Zeni prema socijalistidkim drZavam"a, iueoslo u uu.t\.u svom predlogu (A/C.II/1\ postavila frobl vom vidu - kao humanilarno, ali i kao politidko piler Nagoveslaji ovakvog stava oselili su se vei u.i vora predslar,rrika FNRJ dr AleSa Beblera u TII koi g^1qineTom prilikom on je israkao Aa ;.e reSe";e-; lema - statusa ratnih zlodinaca, kolaboracionisla i za pronalaZenje pravednog socijalrog i humanjtarn cleo njegovog govora bio je poseUnJ indikaUvan za nopo.lrtrekog stava jugostovenskevlade. koja je i u pre svega udvrSienju saradnje medu vodeiim drZal koalicije: ,,Mi ne imemo, ako Zelimo da odrZimo narodima, da dopustimo da nas neko navede na to d sti oprostaj i legalni status izbeglicama i da odobri moi onima koji su saradivali s neprijateljem, koji s podinili zlodine. Samim tim mi bismo dali nasu pod

br. 16, Kome sluZe raseljena Lica, 30 al,ana,BeogD:ad,

!6 Samo u prvim istupanjima o ovo,rn pilanju jugos. _ spomjnjala neslo vise polirinki aspekt problenia, u- skiadu naJverovatnije zbog Gseoanja ugroZenosti od emigranal,a r cteoa zaboravjli da se !e iste zime 1946. godine, poljska a puu .l<omandcNn Seneraia Andersa u sasta\ru saveznidkih sn nenaklonjeeih socijalisiiikom dlrustvenom u,redeniu, a posel na jugoslovenskoj grarici oko Trsta. povordom poleanih s anmije s kvislinskjm jedinicama bivsih jugosl;venskjh v( rr\nJ uputila .ie memorandum Savetu bezbedno61,i. (Vid. opsi ni status Thsta,'.)

latak rad na udvr6ienju ;tvo koje moZe da doPriodnosa i uopite uzevsi, seorezolucijiuGeneiie za medunarodno Prai imuniteta bila ie Pos:medu SSSR-a i niem'u goj strani, u Organj.zaciit riie. i ova se zavrslla neDobro vodenom akcijom, ozi.ma, jugoslovenska del jakim pdtiscima velike

msrednih odnosa

iu
lica ) od tragidnih nasleda II rvom zavrietku kao ozbiki logora u kojima su ona a sudbina jednog miliona 946. godine posle rePatri(od oko 11 miliona liudi) na5li, pored ratnih zarobidke agresije, i bivii ratni Zima koje je stvorio Ne) j. Jugoslavije. re vrati u svoju domovinu rne vlasti dale su ina Potatusa i drzavljanstva kavloga, a u skladu s loialg doba. Brinuii se o ovoj pe, saveznidkeokuPaclone )roblem sopstvenih drZavma kojima su sva lica indomovinu bez moguinostr 'iiama izbeglica i raseljeie za5tita i obeiano novo rpak, najpogodnije je bilo oblem oznadenu lzvestaiu dno pitanje.3r5
t kodiJikd,ciie medunarodnoprobLeini, Beoctad,, lunarodni ica, 30 d.ana, Beograd, br. 16,

Inicijativu u tom smislu preuzela je Velika Britanija. Njen predstavnik podneo je u III komitetu Generalne skupstine 23. ianuara 1946. godine predlog o osnivanju nove medunarodne organizacije za pruzanje lomodi izbeglicama i raseljenim licima. Bio ie tol nesumnjivo,'pokuBij -smislul ba se ceo problem predimenzionira i dramatizuje u politidkom proito se njim do tada veoma uspe5nobavila UNRRA. On je pretpostavljao stvaranje posebnog reZima za5tite ovih lica od eventualne odgovornosti pred vlastima zemlje njihovog porekla. Isticanie humanitarnog aspekta problema od sirane britanske de.legacije naiSlo je na vr)o jaki podriku SAD, velike ve6ine ewopskih i latinskoameridkih zemalia. predstavnici ovih drZava u OUN isticali su da se preostalim izbeglicama i raselje_lirn .licima mor:a pfizrati status politidkih disedenata si pravom azila. U njihovim izjavama repatrijacija tako reii viSe nije ni spominjana; disk'utovalo se uglavnorn o pxeseljavanju i sticanju novog diZavljanstva. Jugoslovenska delegacija u OUN prva je reagovala na britanski predlog ved posle dva dana. Suprotstavtjajuii se otvaranju ovog problema u svetskoj organizaciji, ocenila ga je kao pitanje koie moZe izuietno nepovoljno da deluje na o nose izmedu bivSih ratnih saveznika i na visoke ciljeve posleratnog sveta. Bilo je jasno da postojanje vi5e des.^tinahiljada globa, uslovno nazvanih izbeglicama i raseljeriirn iicima, izvan gra"nica FNRJ, predstavlja potencijalnu pretnju za njen suverenitet i novi druStveno-ekonomski poredak. PoSto se medu kvislinzima i bil,sim kolaboracionistima nalazio veliki broj i onih koji su bili veoma neprijateljski ra.slolo_Zeni prema socijalistidkim drZavama, jugoslovenska deieglcila je u OUN u svom predlogu (A/CllI/1) posiavila problem u niego,iom"privom vidil - kao humanitamo, ali i kao politiiko pitanje.316 Nagovestaji ovakvog stava osetili su se vei u jednom od prvih govora predstarmila FNRJ dr AleSa Beblera u III komitetu poietku 1946. godine. Tom prilikom on je istakao da je resenje potitidkog vida probLema - statusa ratnih zlodinaca, kolaboracionisia I krrisli.r]Eu - irslov za pronalaZenje pravednog socijahog i humanitarnog reSerija. ZawSni deo njegovog govora bio je posebno indikativan za sagledavanje spolj_ nopolititkog stava jugoslovenske vlade, koja je i u ovom pitanju teZiia pre svega udvr5ienju saradnje medu vodeiim drZavama antihiflerovske koalicije: ,,Mi ne smemo, ako Zelirno da odrZimo dobre odnose medu narodiima, da dopustimo da nas neko navede na to da dajemo jedan opsti oprostaj i legalni status izbeglicama i da odobrimo materijalnu pomoi onima koji su sarailivali s neprijateljem, koji su u njegovoj sluZbi podinili zlodine. Samim tim mi bismo dali nasu podrsku za5titi nemira,
Sarno,u prvim istupanjima o ovo.rn pitanju jugoslovenska delegaciia je .316 spominjala nesto vise politibki aspekrt problerna, u skiadtr sa sovjetskirn siavorir, najverovatnije zbog osecanja ugroZenosti od emignanata na vojnom planu. Ne treDa zaboraviti da se te iste zime 1946. godine, poliska alrnija od 120 000 ljudi pod koma,ndom generala Andersa u sasta\,.u savezniekih sna4a, ugle,rmom veoma nenaklonjsnih socijalisti6kom drustvenom urealenju, a posebn-o SSSTR-u, skuplja,la na jugoslovenskoj granici oko Trsta. povodom pojedinih sludajeva saradnj; ove jedir,icarna bivlih jugoslovenskih vojnih formacija vlada gryrrije s kvislinikim FNRJ upudila je memorand'u,m Savetu bezbednosti. (Vid. opsi,rnije u odeljku,,pravhi status T!:sta".)

" rata medu narodima, Zari5tu razaranja demokratije I dariramo: treba se baviti humanitarnom stranom ovog prob!'remeno treba naii pravedno i demokratsko resenje, reposluZio mirnim i dobrim odnosima medu narodima."3r7 rnutom predlogu jugoslovenska delegacija je podrZala su6inicijative u smislu potvrdivanja potrebe za stvaranjem edunarodne maiinerije koja bi se bavila ovim problemom, 6to ie mandat UNRRA isticao, a Meduvladin komitet za nizacija osnovana na privremenoj osnovi 1938. godine) ni:dgovori novim zahtevima. Za razliku od britanskog, jugottrogje predvidao stvaranje jedne mesovite komisije za rea bi se bavila izdvajanjem ratnih zlodinaca i kvisli.nga od nih lica na paritetnoj osnovi, uz udesie okupacionih vlasti zemalja porekla. Svim izbeglicama i raseljenim licima pok od 4 mesecaza opredeljenje o powatku u domovinu, po'i5e ne bi mogli da uZivaju pomoi medunarodne organizauzetak u tom pogledu bile bi izbeglice iz redova Spanske vojske, ii da je ovaj jugoslovenski prcdlog bio jedinstven u OUN i od drugog nadina miiljenja u pogledu sudbine preostaraseljenih lica. Jer, stav SSSR-a je, slicno britanskom stam na zaoitravanje problema, samo u suprotnom smlslu. iSSR-a, Poljske, Ukrajinske i Bjeloruske SSR zalagali su ;anima OUN za Sto hitniju prinudnu repatrijaciju svih izjenih lica bez razlike, i to na osnovu bilateralnih ugovora, rja medunarodnog tela. Predlog SSSR-a u III komiteturrE samo neodredenu kategorizaciju ovih lica na Zrtve faSisi na sve one koji su se iz bilo kojih drugih razloga protiiji; samo za prvu od njih predvideni su pravo na zaititu .marodnih tela. Ovakva kategorizacija nije uzimala u obiholo6ke, sociolo5ke i politidke motive opredeljenja lica u je posebno neprihvatljiva zbog zabrane naseljavanja drurutih kategorija lica u emigracione zemlje. (Od ovoga se utim drZavama distancirala samo Poljska smatrajuii da se nici koji su se borili protiv Nemadke a ostali izvan svojih rgu smatrati izbeglicama.) ; tome, ideja o Sto brZoj dobrovoljnoj repatrijaciji nalasnici jugoslovenskog stava. BlaZe od sovjetskog i ne tako ameridko-englesko, bilo je to samostalno i izdvojeno gleje odnosno vlade ,FNRJ. Iz cele aktivnosti jugoslovenskih u OUN proizlazi da je interesovanje FNRJ za ovo pitabilo vodeno nekim pragmatidnim razlozima po5to se 950/o :nika vei bilo vratilo u zemlju. Pravi razlog njenog izuzetra (viSe desetina govora u raznim organima OUN, stotine rekoliko predloga rezolucija) bio je u politidkom znadaju je FNRJ trila direktno prozvana, a koji je mnogo uticao na
,31. januar L946. Govor iugoslooenskog d'elegata dr Takode u doc. A/C.3/SR. 1-48, p. 44. 'c.3/r9. Bebleto, u

"","H"*'ii:h l.JJi$ffi a;i*$ifl"i;f

l-*ht#$;i+t

r:r++trrut

xI' " ;'3 f"i?t5fiil#;$iiltl'ii -'"r, r";,,ih* .u*,*U#*+'i Hn:";x'-##"'.if "ll+i'l{:q

medusaveznidke odnose i

ir:aii,rurrry*f i::', T I'eia*rl#;i,i::rn'-sg:

""* ;::.i:?icj";:*";;:i?;;*

fil:',ai": {ff;:,{:$,-'# i*#lil,}it

"t" JJ," ffjlfjli*ll#;.l;5:: i o,?,,?S

ql**r*l'ruh,fi
3:' Doc. E/161. Rev.

lrld+rl*s+"*

u rrr komteru od B. no

tl*$:;.3nfi*ii

rranja demokratije." I da' rnom stranom ovog ProPdemokratsko re5enje, reosima medu narodima."3r7 je podrZala suSLelegacija ia potrebe za stvaranlem e bivila ovim Problemom, a Meduvladin komitet za ,i osnovi 1938. godine) ni.zliku od britanskog, jugor me5ovite komisije za re.h zlodinaca i kvislinga od udeSie okupacionih vlasti ma i raseljenim licima Popovratku u domovinu, Poo6 medunarodne organizarbeglice iz redova SPanske .1ogbio jedinstven u OUN r pogledu sudbine PreostaL je, slidno britanskom .staamo u supr,otnom sm6lu. iieloruske SSR zaiagali su udnu repatrijaciju svih iz;novu bilateralnih ugovora, SSSR-a u III komiteturrs L ovih lica na Zrtve fa5iskojih drugih razloga Protivideni su pravo na zastitu izacija nije uzimala u obmotive opredeljenja lica u zabrane naseljavania druone zemlje. (Od ovoga se o Poljska smatrajuii da se nadke a ostali izvan svojih ovoljnoj repatrijaciji nalaie od sovietskog i ne tako iamostalno i izdvojeno gler aktivnostj. jugoslovenskih lvanie FNRJ za ovo Pitam razlozima Po to se 950/o Pravi razlog njenog izuzetim organima OUN, stotine o je u politidkom znadaju , a koji je mnogo uticao na
,,nskog d,eLegatd dr Bebler@ u

metlusaveznidke odnose i politiku OUN: ,,Ono Sto nas daleko viBe interesuje jesu kriterijumi na kojima se osniva pristup problemu i nadin na koji se odraZavaju gre5ke na lica u pitanju, i Sto je jo5 vaZnije, kako se odraZavaiu na opBte stanje u svetu, na odnose medu saveznicima, na politiku UN i opasnost od novih sukoiba."3re U skladu s ovakvim stavom, Jugoslaviji je bio prihvatljiv kompromisan stav ameridke rezolucijelm, koji je s hinjim izmenama prihvaeena od velike veiine u IU komitetu. Ovde je kao osnovni cilj pomoii izbeglicama navedena dobrovoljna repatrijacija (Sto je odgovaralo jugoslovenskom gledi5tu), uz pravo primanja potpunih informacija o stanju u zemlji porel<la, i potreba pravljenja razlike izrnedu pravih izbeglica i oslalih kalegorija odgovornih po medunarodnom krividnom prar.n_r (sovjetsko glediste). Spomenuta rezolucija nije govorila o stvaraniu medunarodne organizacije za izbeglice, a1i nije iskljudivala ni dmgaiije regulisanje njihovog pravnog statusa. Njom je problem prenesen u nadleZnost Ekonomsko-socijalnog saveta s preporukom da ovaj organ imenuje specijalni komitet za razmatranje ovog pitanja i podnese izvestai Generalnoi skup5tini. Medutim, potvrdan glas jugoslovenske delegaciie nije znadio njeno -zadovoljstvo ovakvim potrovidnim re5enjem. Dr Atei Bebler iznm je neslaganje s izostavljanjem sovjetskog amandmana o zabrani propagande protiv OUN i zemlje porekla u izbeglidkim logorima i zaStiti kvislinga, izdajnika, ratnih zlodinaca od strane OUN. Niz zamenki koje je pri tom naveo predstavljalo je kritidko videnje s iugoslovenske strine. Izmedu ostalog, spomenuo je nepostojanje logi6ne distinkciie izmedu izbeglica - Lrtava faSizma i onih kvislinSkih vojnika koji su amnest irani. ili osoba koje su poznate po svojirn demokralskim aktimostima, a ne iele da se vrate u domovinu. Bio je to ozbiljan pokuiaj klasifikac-ije_izbeglicai raseljenih lica koii je uzimao u obzir i problem politidke disidencije. Elastiinoiiu i Sirinom, on se bitno razlikovao od nepreciznih i uopstenih delova sovjetrskogpredloga, kao i politidki obojenog ameridkog insistiranja na ljudskirn pravima.321 Rasprava o ovom pitanju nastavljena je proleia 194?. godine u Ekonomsko-sociialnom savetu i njegovom Specijahom komitetiu, kao i u Generalnoj skupitini na I zasedanju. Ovde je preovladalo mi5ijenie o potrebi osnivnia jednog medunarodnog te1a, medunarodne organizaciie za izbeglice (IRO) nestalnog karaktera, sa statusom specij-alizovine agencije, u cilju reSavanja problema izbegtica i raseljenih [ca. U iscrpnim diskusijama u je udestvovala jugosloven-slia delegacija kao^dlan .kojima rKonomsfto-soctJatnog saveta tazmaLrani su principi i odredbe Statuta (ustava)'" ove organizacije i problemi njenog odnosa prema OUN. Ve_ -----,u'
c*o". s"ve_ Kosanoviaa u III komiteiu od B. novefllbra 1946, AJ, Fond Save Kosanoviia. dok. BB-B-105. u: ,,Resoiutions od,opted, b! the General Assem,blA, 1946", ,. Yid_^Sssssssssssssssss-8(I) New -r:0 York 1949, 2. Jugoslovenska delegacija distaniirala se od ovih delova iz sov_ jetskog predloga-. kao i od politidki oboj;nog ameridhog insistiranja na ljudskim pravrrrra, iznoseci niz pdmera lazne i zlonamerne propagande, pritiska i lizitko _ovih napada na jugoslovenske graalane u logorima i zatraZiL zatnitir llca od p,rol pagande i zloitavljanja. (\1id. govor dr AleBa Beblera, GAOR/1946, 415.) 321 Doc. E/161. Rev. 2.

drlavala je stvaranje ovog medunarodnog organa smat) zaw5ene dobrovoljne repatrijacije na teretu medunartati veoma veliki broj izbeglica, :a delegacija ponovo se izdvojila mi5ljenjem da najIikatniji aspekt ovog problema predstavlja pokuiaj da odnopravna zastita licima odgovornim za zlodine prexI pravu. Smatrajudi da bi se time legalizovala parar, suprotna ciljevima i nadelima Povelje UN, ona je tmesto specijalizovane agencije obrazuje jedna anketna ena od predstavnika svih zainteresovanih strana, mer i drZava porekla, ova komisija bi u izbeglidkim logovanje osoba koje podleZu odgovornosti po medunarodLtim, jugoslovenski predlog (E/SR,15-29, doc. E/70) odskom arg{.rmentacije delegacije Velike Britanije da je u m dovoljan rad UNRRA. izrazenim misljenjem, jugoslovenska delegacija glasala socijalnom savetu protiv Nacrta ustava medunarodne lbeglice ostajuii dosledna svom stavu i lrasnije u Gei. Ovde je jugoslovenski delegat Sava Kosanovi6 izjateres koji smo mi Jugosloveni pokazali u odnosu na lovljen ni brojem ni wstom Jugoslovena koji ulaze u nih lica. Naii interesi nisu u tome - 950/ona5ih ratr Nemadkoj watilo se u Jugoslaviju * ono Bto nas inide jeste kriterijum na kome je osnovan problern i nareike utidu na lica u pitanju i, Sto je jod va2nije, kako L svetu uop3te, odnose izmedu Saveznika, politiku Ujeopasnost od novih konflikata. Od samog podetka tvrdi)lem imao dvostruku prirodu: poLitidku i humanitarnu. crjstup nepravidan, to ne bi smelo da utiie na humaMnogo puta su nam prebacivali da se svetimo ili da alih politidkih protivnika i da zbog toga smetamo radu la se obavi insistirajuii na politiikoj strani problema. ta je jedva i potrebno istadi da je upravo red o humase pomogne onima kojima je to potrebno i koji pate itidkog pdstupa problemu. Humanitarni aspekt sam po lstavan i ukljuduje samo dobru organizaciju i finansije ito ovde moram reii da se principi ovde utvrdeni r tricu mesta, u logorima za izbeglice i raseljena lica. I potpuno pogresno pripisivati to dinjenici da jos uvek [izovana organizacija. Jugoslovenska delegacija smatra e}:o, sistematsko pitanje: duZnost vlada u pitanje je da dne korake..."3a rgumenti kojima se Jugoslavija rukovodj.la u spomenuIebati u III komitetu. Clan delegacije FNRJ Leo Mates likom nezvanidnu titulu eksperta za problem izbeglica. krajnjim angaZmanom i naporom u teznji da usavrEl,
o6anovi6a, dok. 83-8-105.

..medunarodni znadaj problema". Fudlcije nove medunaro dene su kao ..repatrijacija, identifikacija, registracija. klasl pravna i poliiidka zasti'ta, prevoz, pono\rno naeljenje", a u anate definicije izbeglica i raseljeriih lica. uz uslove pod koj rati podloznim kompetencijarna organizacije. (Doc. E/161, n r! Doc. A/C. 3/b9. str. 1. 1'6Doc. A/C. 3/59, str. 1. v Doq A/C. 3/59. str. 2. ", Doc. A/C, B/59, str. 2 i str. g. 3, Doc. A/C. g,/59, snr. t.

dopuni i udini prihvatljivim Nacrt ustava IRO3a s glediita. Delegacija FNRJ u III komitetu Generalne boliko angaiovana u pitanju izbeglica da skoro nii tanka bez njene intervencije ili predloga amandmand Od vaZnijih predloga delegacije FNRJ takode nuti dopunu Preambule Ustava IRO u paragiafu 3. prosirenje kompetmcije Organizacije na borCe bivse ske -vojske. Ova dopuna usvojena je i uila ie u I 1RO.36Osim toga, na jqgoslovensku intervenciiu. iz za izbeglice izbadenaje odredba po kojoi su sva'licz moi IRO ako ne bi mogla da se l'rate u svoie zemlir liste. Ovom bitnom isprarrkom onemoguieno-ie da se nedefinisanoj klegoriji lica koja bi Je po bilo koic zemlje porekla.36 U nekoliko izmenjenoj formi, kao fusnota Us je predlog jugosLovenske delegacije3rT koji se odnosir a povodom status-a osoba koje su dobrovoljno pomi snagama u toku II svetskog rata u operacijami pr, cija. U prvobi4om Nacrtu Ustava predvitleno je n kompetencije IRO s izuzetkom lica koja su ukaziv manitarnog ili nevojnog porekla. Jugoslovenska del se ovakvom izuzeiu smatrajuii da bi se time pod: stavile mnogobrojne kvislin ke jedinice. Da bi jos kategoriju lica, ona je podnela i odgovarajuii predl ga" podrazumevajtr ne samo votle ovih pokreta, v nici i propagatori.3a Nijedan od ovih predloga nije Istu sudbinu doZiveo je i poku5aj proBirenja3a Iica iz dl. 2, par. 7, Ustava IRO na ewopske Jevrejr oni sami bili Zrtve progona u toku rata, kao i na of kojim drugim izuzetnim slueajevima kad je repatr ia". Ovim bi se bitno pro5irio pojam izbeglica pod Teinja jugoslovenske delegacije za preciziranjem i jom osoba kojom bi iz medunarodnopravne zaBtite I radnici okupatora i njegovih marionetskih reZima u predlogu o ustanovljenj,u dodatnog, hronolo$kog kome bi lica u pitanju mogla doCi pod zaltitu IRO , tila sl'oje zemlje pr zavlr5etka neprijateljstva s nelr !'Ustav IRO prqklarrlovao je kao princlp tretma,na lz ,,ohrabriv,nje i pomod u cilju njihovog povratka u zeml

:dunarodnog organa smatijacije na teretu meduna'ojila mi5ljenjem da nalra predstavlja poku3aj da .govornim za zlodine prere time legalizovala paraima Povelje UN, ona je e obrazuje jedna anketna interesovanih strana, merija bi u izbeglidkim logogovornosti po medunarodl/SR,15-29,doc. E/70) ode Velike Britanije da je u ovenska delegacija glasala crta ustava medunarodne rm stavu i kasnije u Gergat Sava Kosanovic izja:ni pokazali u odnosu na Jugoslovena koji ulaze u r tome - 950/ona5ih ratrslaviju - ono Sto nas inje osnovan problern i nai, ito je jod vaZrrije, kako u Saveznika, politiku Uje. Od samog poietka tvrdi: politidku i humanitarnu. smelo da utide na huma:ivali da se svetimo i]i da a zbog toga smetamo radu golitidkoj strani problema. da je upravo red o humae to potrebno i koji pate umanitarni aspekt sam po bru organizaciju i finansise principi ovde utvrdeni izbeglice i raseljena iica. :i to dinjenici da jo5 uvek ovenska delegacija smatra lnost vlada u pitanje je da ija rukovodila u spomenuielegacije FNRJ Leo Mates rerta za problem izbeglica. porom u teznji da usavrl'l'

dopuni i udini prihvatljivim Nacrt ustava IRO3U s jugoslovenske tadke gledista. Delegacija FNRJ u III komitetu Generalne skupstine bila je totoliko angaZovana u pitanju izbeglica da skoro nije bilo nijednog sastanka bez njene intervencije ili predloga amandmana. Od vaZnijih predloga deiegacije FNRJ takode je potrebno spomenuti dopunu Preambule Ustava IRO u paragiafu 3, koja se odnosila na pro5irenje kompetencije Organizacije na borce biv5e Spanske republikanske vojske. Ova dopuna usvojena je i u3la je u konadni tekst Ustava IRO.3a Osirn toga, na jugoslovensku intervenciju, iz Ustava Organizacije za izbeglice izbadena je odredba po kojoj su sva lica imala pravo na pomo6 IRO ako ne bi mogla da se wate u svoje zemlje ili u biv5e prebivaliste. Ovom bitnom isprar,rkomonemoguieno je da se pomoi ukazuje wlo nedefinisanoj kategodji lica koja bi se po bilo kojoj osnovi naSla izvan zemlje porekla.36 U nekoliko izmenjenoj formi, kao fusnota Ustavu IRO prihva6en je predlog jugoslovenske delegacije3'T koji se odnosio na Aneks I deo II, a povodom statusa osoiba koje su dobrovoljno pomagale nepnijateljskim snagama u toku II svetskog rata u operacijama protiv Ujedinjenih nacija. U prvobitnom Nacrtu Ustava predvideno je njihovo iskijudenje iz kompetencije IRO s izuzetkom lica koja su ukazivala pomoi disto humanitarnog ili nevojnog porekla. Jugoslovenska delegacija supnotstavila se ovakvom izuzeCu smatraju6i da bi se time pod metlunarodnu zadtitu stavile mnogobrojne kvislin5ke jedinice. Da bi jo5 vi5e ogranidila ovu kategoriju 1ica, ona je podnela i odgovarajuii predlog pojmom ,,kvislinga" podrazumevaju ne samo votle ovih pokreta, ve6 i njihovi saudesnici i propagatori.3'sNijedan od ovih predloga nije prihvaden. Istu sudbinu doZiveo je i pokusaj proiirenja32ekategorizacije izbegIica iz dl. 2, par. 7, Ustava IRO na ewopske Jevreje dije su porodice ili oni sami bili Zrtve progona u toku rata, kao i na ostala lica ,,... u bilo kojim drugim izuzetnim sludajevima kad je repatrijacija bila nemoguia". Ovim bi se bitno pro5irio pojam izbeglica pod kompetencijom IRO. TeZnja jugostrovenske delegacije za preciziranjem i boljom kategorizacijom osoba kojom bi iz medunarodnoprarme zaStite bili iskljudeni svi saradnici okupatora i njegovih marionetskih reZima do31a je do izrai,aja u predlogu o ustanovljenju dodatnog, hronoloikog kriterijuma prema kome bi lica u pitanju mogla doii pod zastitu IRO ,,samo ako su napustila svoje zemlje pre zavrietka neprijateljstva s nemadkim i1i japanskim 3'{Ustav IRO proklamovao je kao princip tretmanaizbeglicaI raseljenihlica ,,ohr,brivanje i pomrod u cilju njihovog povratka u zemlje porekla" i proglasi! znaaaj problema". Funkoije nove medunarodne organlzaciieodre.,mealunarodni
dene su kao .,repatrijacija, identifikacija, registracija, klasifikacija, pomoo i nega, pravna i poUrtidka zasti'ta, prevoz, pono!'no naseljenje", a u Aneksu I date su poznate definicije izbeglica i raseljenih lica. uz uslove pod kojirna se oni mogu smatrati podloznim kornpetenoiiama organizacije. (Do,c. E/161, Rev. 2.) tt Doc. A/C.3/59, s r. 1. r'6 Doc. A/C.3/59. str. 1. i" Doc. A/c. 3/s9, str.2. "n Doc. A/c. 3/59, str.2 i str.3. !" Doc. A/C.3/59, sir. 1.

:ritorijama svojih zemalja, uz izuzetak Jevreja koji su zemlje pod nemadkom okupacijom".3'0 Ova wlo precizna r plihvatljiva za SAD i Veliku Britaniju, r o predloZenim amandmanima nesumnjivo su postojali ;ava delegacija zemalja ,,narodnih demokratija" i njihova ika. Medutim, bilo je izuzetaka (kod Poljske i Jugoslanera saradnje sa zapadnim zemljama u uskladivanju sta:goslavija, Danska, Egipat, Panama), ali i razmimoilaZen. Jugoslovenska delegacija se, na primer, suprotstavila rke delegacije o likvidaciji dotadasnje organlzacije za izMedunarodni vladin komitet) u cilju izbegavanja deloLati\,'no nezavisne organizacije pored IRO; Leo Mates leko elastidnije reienje: da se potpi5e odvojeni protokoi Zave-dlanice IRO obavezale da ne pripadaju nijednoi druPoseban stav jugoslovenska delegacija imala je u disjskim aranZmanima Ustava kada je sovjetska delegacija ida se tro5kovi repatrijacije naplate od Nemadke i Jaodbijao kao neustavno svako re5enje koje bi finansiralo na dugotrajniiu osnolrr s obzirom na to da ie kao osiena repalrijacija spomenutih lica.) Delegacija FNRJ je r visina dlanskog udela zemalja opustoienih u ratu preom doprinosu tih zema1ja.331 najvatnijih predloga jugoslovenske delegacije, usvojen inicijativa delegacija Danske, Egi,pta, Paname, SAD i Ju: se na Aneks I, paragraf 1/g, u kome je redeno da ,,Orda ispunjava svoje funkcije poitujuii preseljavanje likoji ne ugroZava prijateljske odnose medu drZavama,,.332 .o: ,,U ispunjavanju ovog cilja, Organizacija ie posebno eve u kojima moZe do6i do razmatranja ovog stanja u se granide s drZavama porekla ili nesarnoupravnim tenizacija ie morati da vodi raiuna, pored ostalog, o svaji bi ukazao na neku stvarnu uznemirenost ili boiazan : porekla lica u pitanju ili stano\,nistva nesarnoupravnih ie to zapravo unekoliko izmenjen amandman jrigoslovena kome je ona veoma mnogo insistiralas3, predlog da se Lica ne prihvati u jednoj zemlji iti teritoriji ukoliko suoZi formalni protest na osnovu Zelie da odrZi dobrosu3/59.str. 2.
3h4, slt, 1. Oba predloga su odLlijena i prihvaien je stav SAD. 'e one zemlje koje ne bi izvrgavale svoje obaveze g'ubile pravo ,noj skupStini IRO. t/102 tri A/c.3/w.8. ovembra 1946. jugostrovenska delegacija dostavila je svim delrom sekretaru OUN i novinarima [a zasedanju isct'par memo60 strana, u kome je predodila neprijateljsku delatnost kvislinlogorirna koji su, s dozvolom okupacionih vlasti, osnovali voifasistidkcg tlpa u cilju pripremanja teroristidkih akcija protiv kao i spr:edava,nja repatrijacije zastrasivanjern. t/54.

_ Veii deo predloZenih amandmana ipak je bir goslovenskadelegacija (koja .je prihvatii #;ff nog saveta, dok se SSSR uzd,rlao) glasala zajedii skom,^ukrajinskom i bjeloruskom Eelegaciio'moi ..za Aneks I r .t1),smatrajuii ga nesavrsenim i- r Ali kada je u skladu s izvestajem Ekonomsk _ dnevrri,red Komireta stayljena Rezolucija o pri;;;; mana,do^ustanovljenja IRO. ona se izdvojili od z n-lLne. (Uvom Rezolucijom rreba)o je da se usta slla KoJa bl lma.la zadatak da preduzme sve potr, finansiranja IRO, kao i da obavi sve formabeisti slova s postojeiih medunarodnih tela na IRO l\L ) cija suprotstavila se 1om predlogu traZeii pon6vni sKo-socrJahomsavetu i prenoSenje spomenutih z Sekrerarijata OUN. Predlbzi iugostovenst<e ti'nltil daleko konslruktivniji. Jugoslivensta Oeteg"I:;i-j'e Sporazum o privremenim merama omoguiuie pril (predloTeni naziv tog tela) da preuzmJ tunkciie.' oostojeiih or ganizacija koje se bave izbeglicamj i losno duznosti i prava rezervisanaza IRO. Samon va komisija ne bi bila vezana o avezama iz Ustave Zeljenog prosirenje nadleZnosti i mogu6nosti da ov Zato je jugoslovenski predstavnik predlozio da se privremenim merama izostavi. Treii komitet ga je Po zavrSetku glasanja o Nacrtu ustava IRO logu delegacija podne)a je projekt r -jugosl.ovenska poKusata da pronade izvesno resenie u wlo zaoStr oilro podvojile zemlje porekla i iemlje preseljen n.ih lica. Ovaj dokumenal nosio je naziv ,,itezohicii mima i merama koje dlanovi UN treba da preduzm lice i raseljena 1ica, ratne zaroblienike i iica slidnc nja IRO' i preporuiivao je svim zainteresovanimc tlma raspuste vojne i slidne organizacije i izdvo koji primenjuju prinudu ili nagovaraju druge da r prema Jogoraiima kako bi ih naterali da rade proti L.ie. Generaina skupitina je pozvana da preporudi s n;u pregled lica u logorima da bi se izvr5ila identi nlh po medunarodnom pravu. Na kraju Rezolucije sclvanje veza izmedu zemalja porekla i zemalja or slraciju logora preko bilateralnih ad hoc komisija : noSenjesv.ihpotrebnih podataka. Predlogom za osnivanje ovih bilateralnih ko d_elegacijase mozda najvise izdvojila od izolovane ali je ipak morala da odustane od ove ideie usled I zemalja. UsavrSeninacrt rezoluciie u koml se viSe lareralne komisije prihvaien je bez opozicije u III k
S rezultatom 22 : 3 (SSSR, USSR, BSSR) FNRJ)': 336 Doc. A/C.3/113.

: 9 (m(

izuzetak Jevreja koji su jom".3roOva wlo precizna iritaniju. r nesumnjivo su postojali Lih demokratija" i njihova a (kod Poljske i Jugosla.ljama u uskladivanju starama), ali i razmimoilaZena primer, suprotstavila Lda5njeorganizacije za izu cilju izbegavanja delopored IRO; Leo Mates potpi5e odvojeni protokol re pripadaju nijednoj drulelegacija imala je u disla je sovjetska delegacija .aplate od Nemadke i Jare5enje koje bi finansirazir.om na to da je kao oslica.) Delegacija FNRJ je r opustosenihu ratu preenske delegacije, usvojen gipta, Paname, SAD i Juu kome je redeno da ,,Or)ostujuii preseljavanje Iirdnose medu drZavama".r32 , Organizacija 6e posebno rzmatranja ovog stanja u r ili nesarnoupraurim terna, pored ostalog, o svauznemirenost ili bojazan rorrriStva nesarnoupravnih 3n amandman jugoslovennsistirala333, predlog da se i ili teritoriji ukoliko sur Zelje da odrZi dobrosu-

ena i prihvaien je stav SAD. l svoje obaveze gubile pravo rcija dostavila je svim delena zasedanju iscrpan memocrijateljsku delatnost kvislin)acionih vlasti, osnovali voija teroristidkih akcija p.otiv l!aSiva,njem.

Veii deo predloZenih amandmana ipak je bio odbaden Zato je jugoslovenska delegacija (koja je prihvatila izveStaj Ekonornskog-specijaliog saveta, dok se SSSR uzdrLao) glasala zajedno sa sovietskom, poljssko-m, ukrajinskom i bjeloruskom delegacijom protiv Ustava iRO (alt ,,2a" Aneks I i II), smatrajuii ga nesavrienim i nezadovoljavaiuiim. A1i kada je u skladu s izve3tajem Ekonomsko-socijalnog saveta na dnevni red Komiteta stavljena Rezolucija o privremenim merama aranzmana do ustanovljenja IRO, ona se izdvojila od zajednidkog stava ,,manjine". (Ovom Rezolucijom trebalo je da se ustanovi pripremna komisiia koi" bi imala zadatak da preduzme sve potrebne mere za podetak finansiranja IRO, kao i da obavi sve formalnosti vezane za prenos poslova s postojeiih medunarodnih tela na IRO.) Naime, sovjetska delegacija suprotstavila se tom predlogu traZeii ponovnu diskusiju u Ekcnomsko-socijalnom savetu i preno3enje spomenutih zadataka u nadleZnost Sekretarijata OUN. Predlozi jugoslovenske (i poljske) delegacije bili su daleko konstruktivniji. Jugoslovenska delegacija je s pravom isticala da Sporazum o privremenim merama omoguiuje Pripremnoi komisiji IRO (predloZeni niziv tog tela) da preuzme funkcije, aktilTlosti i personal po.toleein organizacija koje se bave izbeg]icama i rasljenirn licima, od.rosn. drrZtto.-l,i i prava relervisana za IRO. Samom dinjenicom da ovakva komisiia ne bi bila vezana obavezama iz Ustava IRO doElo bi do neZelienog drosirenie nadleZnosti i mogudnosti da ovo telo postane stalno. zaio iJ jugoslovenski predstavnik predloZio da se taj deo Spora.zuma o privremeni"m merama izostavi. Treai komitet ga je ipak usvojio.ss Po zavrsetku glasanja o Nacrtu ustava IRO u spomenutom predIogu jugoslovenska delegaci;a podnela je projekt rezolucije3s u kojoj je potuSili da pronade izvesno re3enje u wlo zao3trenoj debati, gde su- se oStro podvojile zemlje porekla i zemlje preseljenja izbeglica i raseljenih lica. Ovaj dokumenat nosio je naziv ,,Rezolucija o izvesnim sporazumima i meraha koje dlanovi UN treba da preduzmu u odnosu na izbeglice i raseljena lj.ca, ratne zarobljenike i lica slidnog statusa, do osnivanja IRO" i preporudivao je svim zainteresovanim drZavama da po logori-u t*prr"i" iojne i sliine organizacije i izdvoje sve- one pojedlnce koii primeniuiu irinudu iti nagovaraju druge da upotrebljavaju nasilje pr*-i logorisima kat<o bi jh naterali da rade protiv intersa svoje zemije. Geneialna skup5tina je pozvana da preporudi svim vladama u pitanju pregled tica u-logorima da bi se izvriila identifikacija lica odgovornih po iredunarodnom pravu. Na kraju Rezolucije preporudeno je udvrBiivanje veza izmedu zemalja porekla i zemalja odgovornih za administraciju logora preko bilateralnih ad hoc komisija za sakupljanje i prenosenje svih potrebnih podataka. Frodlogom za osnivanje ovih bilateralnih kornisija iugoslovenska delegacija se moZda najvi5d izdvojila od izolovane konc-epcije SSSR-.a, ali ji ipak morala da odustane od-ove ideje usled protivljenja zap-adnih zernalja-.Usavrieni nacrt rezolucije u kome se vi6e nisu spominjale bi lateralne komisije prihvaien je bez opozicije u III komitetu, a malo kas3'5S rezultatom 22 :3 FNRJ). ri6 Doc. A/c.3/113. (SSSR, USSR, BSSR) : I (medu uzdrzanima bila je

i u Generabroj skup5tini. Ovim izmenama dat je naglasak na pri_ -a vo.ratnih zlodinaca, kvislinga i izdajnika u logoiima, njihovo iz_ anje isjgknuto je kao hitan i nuZan uslov za re5avanje c6lokupnog rlema...Usvajanjem ovog predloga (res. 11(I) jugosloveriska delelacil pos_tlgJa m-edunarodnu potvrdu svojih glediSti za koje se bori-ia u :. Lti o Ustavu IRO. Generalna skupBtina je 15. decembra 1946. godine prihvatila pred_ l usvajanju- nacrta or,,ogUstava, kao i Sporazuma o prdwemenim me_ r.i R-ezolucije o izvesnim sporazumima i merama u pogledu re5avaizbeglidkog pr.oblema (j,ugoslovenski predlog) i pr.por,rdl" drZavama_ ricama.njih_ovoito_hitnije usvajanje.sTJugoslovenskadelegacija je "ovarla protiv Ustava IRO i u Generalnoj skup5tini. Objainjavajuii stav. predstavn.ik FNRJ dr Milan BartoS istakao je'da je nadjn nje_ g reSavanjai razmatranja u medunarodnoj organizaciji" bio nepojin_ ne samo za jugoslovensku vladu ve6 i za jugoslovenslie narode; 6i1o r prv_o razoiarenje, prvi nesporazum koji Je zaoltrio oddnose rzme_ ugosl,avije i njenih saveznika po zawsefku II svehkoq rata.338 Jugoslovenski amandman (doc.A/C.B/L02, Aneks 1, par. t/g) na y..IRO.ponovlien je_u joS jednoj rezoluciji usvojenoj na Geneiatnoi Stini skoro godinu dana kasnije (l?. novembra 1-9421. Naime, na ini_ ivu Egipta, Iraka i Libana na II redovnom zasedanju General:re Stine otvoreno je pitanje ,,medunanodne saradnje u ciiju spredava_ imigracije koja bi mogla da ugrozi prijateljske odnose'medu naci_ "."" Obnavljanje diskusije o izbeglicama bilo je uslovljeno neza_ ljstvom zemalja radom Medunarodne organizacije za izbeglice, _niza i preprekama_koje su se pojavile pri pokudajima reiatrijacije veli_ broja preostali,h raseljenih lica i izbeglica.ffi Iz raziiditih piedloga su podneseni posle inicijative triju arapskih zemalja nastala je kom!] yrrtav IT9 pred$uoio je na snagu 1. juna 194?,kada su ga potpisati ^ga'bezuslovno.
ici .19 zernalja. Medutim, samo ? od ovih zemalja usvojitre lu ravrJa rnu nrJe odmah pristupila. No, uprkos tome, Jugoslavija je prizna.la )rganizacjju. de -faclo. u zelji da pomogne najveiem bioju i;beglica da se Rucr. Hrobleffl rasetjonih lica i izbeglica jugoslovenskog porekla bio je u i..":111 oq 680 000. rabnjh zarobljenit<a i gradana u Nemaikol oslalo je nesto lo uuuu, svi ostati jugoslovenski gradani. njih 21 000. dsim izvesnog broja 3.009 pobeeli posle okondanj; neprijateljstava, bili ,l-,i.'-l:cf"" ,. 9k9 Soji PJrlslinzi i ratni l<riminalci,. podloT,ni repatrijaciji. Jugoslovenska vlada je ipak rla da medu njima ima lica k6ia ni",r potinila ratne zlotine i s proleia tlt+2. s a je,amnestiju. (Podacl jz govora V. Dedijera u III komitetu od 8, novem_ t49, A/C.3/5R.230-269. shr. LlB.\ xr Navodedi izvesne nagovestaje o nepoltovanju ljudskih prava i sloboda u je_ naveo postojanje prava na azil u Srbiji jot 1848. godine aY.r.Jt, ,1r .u?rto.s rsuDucrJe koja Je oduvek postovana, i dodao: ,.Ako mi postujemo pravo azila, se onda prqtivirno potpunorn regavanju izbeglica i raseljenilr lica? Za to svaj postoji. razlog. Jugo6lovenska delegacija ga je objasnila ne samo pred Gener sLu,pstinqrn 'u London.r veC i u memorbndumu-koji je podnela vladama... & sdlo smatrali i smatramo da je najpreai i najprirodniji oblik pomodi daganj,u raseljenim licirlra da se vrate !r svoju zemlju. Dobrovoljno, a ne o. Molda ste iznenadeni, jet, postavlja se pitanje zaBto se oni ond.i ne vraZato, i to tvrdlmo i mnogo puta smo to dokazali, lto su oni u tome spre(Govor M. Bartosa od 15. decembra 1546, GAOR, 1946/II, sLt. fn+S-rla8.) s Doc. A/Burr. 90. k Doc. E/816 & Add. 1.

promisna rezolucijas{l, u dijem stvarar Ovim je ilanovima OUN preporudeno watak izbeglica i raseljenih lica, sara nom_komisijom uz obavezu da podnes neralnom sekretaru OUN. Bilo je to z jugoslovenskom videnju, naime' da .ie problem, problem volje, i da od samii vodenje i izvr5enjera2, te da je prvens. denje repatrijacije uz obavezu saradnie I Medutl,rn, ni ova j dokument niie Senje sudbine vi6e stotina hiljada liia kom 1948. godine nalazila u izbeElidki 11Ldanju Generahe skupitine d6lega SSR i Jugoslavije podrZale poljsku r&c dosletllost i nee-[ikasnost rada na snrc njihove strane prvi put jasno istaknuOUN rukovode u svojoj politici prema teZnjom da repatrijaciju zamene emigra( S obzirom na ovakav obrt stvari ju ratnih zlodinaca da u statusu izber svim saveznidkim izjavama i novoj mi goslovenska delegacija se odludila da p( jem avgusta 1947. godine ona je u I k zivom ,,Preporuke koje treba udiniti d zlodinaca, izdajnika i kvislinga driavan ni" (doc.A/360). Metlutim, Generalni k, u VI komitet uprkos protivljenju jugos cala da je red o politidkom, a ne pravr Zelela da prizna ovakav karakter tom jaSnjavanje u prilog osude implement Genenalne skr.rp6tine kakve je sadrZao mitetu (doc.A/C.6/76q.3q Ovde su podr du izrudivanja i kaZnjavanja ratnih zlr vrSile svoje medunarodne obaveze u to: pojedine mere.

'a' Doc. res. 136(II). sr Osmog aprila 194?. jugostroveneka vla vlada SAD i Velike Britanije, kao i jedru r saopsteno da su ove vlasti prepustile ltslija na,psenja i izrudtvanja izdaiica i saradnika o divanje izbeglica aija saradnja s neprijateljel naigori utisak [a ja\rno rnisljenje u Velikoj lica iz logora pod bri,ta,nskom uFravorn presel Nemadlnoj, a da prd lom nije izvrieno izdvaja patora, urprkos notama obej'u spomenutih vlad su one izrazile svoju sprernrnost da to udile, nje amnestije (kao da arnnestija vlade tr'NRJ Jugdslovenrska strana,brila je primrdena da odluka, !{o je posluzilo kao norri povod za I cionarnim krugovirrna. (Politika, 26. april 194?. r1r Doc. A/C.3/513. !* Prihvaiedta je britanska rezotrucija A/ opsti prlncipi.

L dat je naglasak na prir logorima, a njihovo izza reiavanje celokupnog ) jugoslovenska delegacidi5ta za koje se borila u i. godine prihvatila predzuma o priwemenim mererama u pogledu reSava) i preporudila drZavamagoslovenska delegacija je Stini. Obja5njavaju6i ovatakao je da je nadin njeorganizaciji bio nepojmnarode; bilo ugostrovenske je zaostrio oddnose izmeTr ^-.^+^r,^^ rr nvebAuts --+^ 338 r4Ld.

Aneks 1, par. 1/g) na usvojenoj na Generalnoj bra 1947).Naime, na iniom zasedanju Generalne aradnje u cilju spredava:ljske odnose medu nacibilo ie uslovljeno nezaorganizacije za izbeglice, r5ajima repatrijacije velir.3e Iz razliditih predloga r zemalja nastala je komja usvojile su ga bezustrovno. ome, Jugoslavija je priznala /eiem broju izbeglica da se sloverNkog porekla bio je u I u Nemadkoj ostalo je neSto 21 000, osim izvsnog broja ronaanja neprijatellstava, bili Jugoslovenska vlada je ipak 'atne zloiine i s proleia 194?. u III komitetu od 8. novemljudskih prava i sloboda u zil u Srbiji joi 1848. godine ko mi poStujemo pravo azila, i raseljenih lica? za to svabjasnila ne sarno pred GeneI koji je podnela vladama... oblik pomoci Ejprirodniji r zemlju. Dobrovoljno, a ne je zasto se oni onda ne vrarali, Sto su oni u tome gpreOR, 1946 /II, str. 144s-1448.)

kada su ga potpisali pred-

promisna rezolucijavr, u dijem stvaranju je udestvovala i Jugoslaviia. Ovim je dlanovima OUN preporudeno da preduzmu hitne mere za powatak izbeglica i raseljenih iica, saradnja s IRO i njenom Privremenom kbmisijom uz obavezu da podnesu izveitaj o svojoj akti\,nosti generalnom sekretaru OUN. Bilo je to zapravo stanoviite veoma bliskom jugoslovenskom videnju, naime da je izbeglidki problem jednostavan problem, problem volje, i da od samih dlanica OUN zavisi njegovo sprovotlenje i izvrienje3a2,te da je prvenstvena duZnost drZava - sprovodenje repatrijacije uz obavezu saradnje s IRO. Medutirn, ni ovaj dokument nije bitno pobotjSao niti pribliZio reSenje sudbine vi3e stotina hiljada lica koja su se krajem 1947. i podethom 1948. godine nalazila u izbeglidkim logorima. Zbog toga su na II zasedanju Generalne skupBtine delegacije Bjeloruske SSR, Ukrajinske SSR i Jugoslavije podrZale poljsku rezoluciju3a3, u kojoj su istaknute nedoslednost i neefikasnost rada na sprovodenju repatrijacije. Tada je s nji.hove strane prvi put jasno istaknuto da se pojedine zemlje-dlanice OUN rukovode u svojoj politici prema izbeglicama i raseljenim licima teznjom da repatrijaciju zamene emigracijom. S obzirom na ovakav obrt stvari koji je omoguiavao velikom broju ratnih zlodinaca da u statusu izbeglica ostanu nekaznjeni nasuprot 6vim saveznidkim izjavama i novoj mealunarodnoj krvidnoj praksi, jugoslovenska delegacija se odtrtrdila da pokrene novu akciju u OUN. Krajem avgusta 194?. godine ona je u I komitetu podnela predlog pod nazivom ,,Preporuke koje treba ueiniti da bi se osigurala predaja ratnih zlotinaca, izdajnika i kvislinga drZavama u kojima su ti ztrodini udinjeni" (doc.A/360). Medutim, Generalni komitet preneo je ovu inicijativu u VI komitet uprkos protivljenju jugoslovenske delegacije, koja je isticala da je red o politidkom, a ne pravnom pitanju. Veiina u OUN nije Zelela da prizna ovakav karakter tom pitanju, pa je spredila svako izja5njavanje u prilog osude implementacije vei postojeiih zakljudaka Genenalne skupStine kakve je sadrZao jugoslovenstlli predlog -princili u VI komitetu (doc.A/C.6/1$).44 Ovde su podvudeni osnovni u pogledu izrudivanja i kainjavanja ratnih zloiinaca i konstatovano je da izvrsile svoje medunarodne obaveze u tom smislu, pa su im preporudene pojedine mere.
"r Doc. nes. 136(II). 'r Osmog aprila 194?. jugostrovenska vlada dobila je dve zajednidke note od vlada SAD i Velike Britanije, kao i jednu notu Velike Britanij;, u kojoj joj je saopsteno cla su ove vlasti prepustile italijanskoj vladi brigu oko identifikacije, hapsenia i iznudivanja izdajica i saradnika okupatora, uz napornenu,da Ce izructyanJe izboglica dija saladnja s neprijateljem nije neposredno dokazana izazvati naigori utisak na javno misljenje u Velikoj Britaniji i SAD", Istovremeno, sva lrca jz logora pod bri,tanskom upravom preseljena su iz Italije u britansku zonu u Nemaokoj, a da pfi tom nije izvrseno izdvajanje ratnih zlod,inaca i saradnika okupatora, uprkos notama obeju spomeni.rtih vlada od 9. i 19. oktobra 1945, u kojirna su one izrazile svoju spremnost da to udine. Ovim notama preporuaeno je davanie atrnnestije (kao da ernnestija vlade FNRJ data negto ranije nije - ni postojala). Judslovenska strarna tlila je prinualena da inati oltar protest protiv ovaivih odluka, Sto je posluzilo kao novi povod za kar4panju protiv Jugoslavije u reakcionarnim krugovima. (Politaka,26. aprit 194?. i 14. m;j i94?.) r'3 Doc. A/C.3/51s. 3{ Prihvaiena je britanska rezolucija A/C.6/L11 u kojoj su sarno ponovljeni qplti principi,

;ar inostranih poslova Stanoje Simii, kao 5ef jugoslovenske odrZao je tom prilikom govor u kome je istakao da narodi ne traze kaZnjavanje ratnih zlodinaca iz osvete: ,,Ni najostne mogu nadoknaditi Stetu i patnje koje su im bile naneseslo'enska delegacija smatra da se ne radi samo o kainjava:a nego i o tome da se taj zlodin osudi i Zigo5e stvarnim kazedicama, a ne samo svedanim deklaracijama koje bi ostale :a. Radi se o tome da se preduzmu mere za3tite buduteg mi:ratskog poretka od onih koji su vei jednom poremetitri mir .. . . Odgovornost za ratne zloiine i kaZnjavanje ratnih zlo: veliki princip medunarodnog morala i pravde. Za vreme rao stavljen medu visoke ciljeve pobede. Narodi koji su svojim ivojim naporirla ), Lrtvama, svojom verno5iu i hrabro5iu zarojevali pobedu, imaju sveto pravo da vide ostvarenje ovih [o je duZnost koju je jugoslovenska de]egacija imala na umu lvu rezoluciju,"3a5 a sledeiem zasedanju ceo izbeglidki probiem okvalifikovan 3e lelegacija socijalistidkih zemalja kao ve5tadki, stvoren u cilju eftine radne snage.3s Poljska delegacija predloZila je nacrt r diskriminaciji radne snage od strane nekih drZava, a poJ\rgoslovenski predstavnik odvojio se od iz redova izbeglica-34? zentacije i glasao protiv, mada se saglasio s njenim duhom. FNRJ izrazila je neslaganje zbog nedovoljnog isticanja razr radnika migranata, s jedne strane, i izbeglica i raseljenih ie strane, medu koiima je bilo veoma mnogo kvislinikih elera nije mogla da prihvati uspostavljanje podjednakog reZima
ifa z, iadnp i zr drrroe

sija o ovom problemu trajala je i dalje, mada on vi5e nije u paZnje. Jugoslavija je ponovo uzela u njemu aktivnije udeSr je problem obnovljen s pojavom novih kategorija izbeglica ona bila direktno zainteresovana. Bilo je to povodom kampaL-dlanica Informbiroa protiv njenog drZavnog integriteta. momenat posebno ie istaknut u disktxiji o izvestaju Geneetara OUN u vezi s delatno3iu IROv8 novembra i decembra e. Tom prilikom postavilo se pitanje osnivanja ustanove Vilsara za izbeglice i njegove Kancelarije u cilju pobolj3anja ite i.zbeglica i raseijenih lica. Veiina u III komitetu podrZala pu osnivanje ovih institucija, a neki su bili spremni da prosznosti Komesara na socijalna i materijalna pitanja. Manjisu spadale istodnoelropske zemlje, smatrala je da bilo kakva L slidna IRO ne moZe biti sposobna da re5i ovaj problem di.. smisaooduvek bila repatrijacija. ;arrrik Jugoslavije u III komitetu sloZio se s mi3ljenjem da : bi popravilo osnivanje jednog medunarodnog centra za zaica. On je dodao da je daleko vaZnije sioZiti se u nekim os)r mi,nistra spoljlLih posloba FNRJ Stanojd, SimiCa, Politika, ili GAOR. 1947. str. 475. na primer, GAOR, 1949, A/C.3/SR.230-269 (E), str' 109. A/888, A/C.3/524. A/c.3/521. 2. n\\

r/ r,I.zr-u-ztjy (lr), str. 112_113. - Na primedbu sovjetskog delogata da . oornovruu_. jugoslovenski delegat je odgovorio rlm pre Sto su se SSSR u sludaju kanadske sectao stvoren je u OUN u ogledu gr6ke dece

jri niihovo n^r no\,Trim princip.ima i obezbed legat Srevan Dedijer nag)asio je pbtreUu -zi" vila. medunarodnih prava od jtraire s"if, alf smislu navco Sesttakvih principa: -,,svaka drzava mora posrovati poiam Iini5e medunarodno pravo i ne sme du^"il;; cima; - mora se praviti razlika izmedu izbeg ko raseljeno lice koje izrazi Zelju da bude ? vratiti u svoju zemlju porekla; - nijedna drZava ne sme da koristi iz u sopstvene politidke svrhe, niti u cilju ugra va porekla tih izbeglica; - zemlje koje ovim izbeglicama i ras( azila ne bi smele da ih eksploatiiu kao ieftir menjuju prema njima mere diskriminacijel - nijedna drZava ne bi smela da odbiie ljana s teritorije drZave koja odbija da im i - nijedna drZava nema pravo da zadri vreme mira drZavljane druge drZave koii su rani bilo liino ili preko njihovih legalnih pre Kritikujuii nepoitovanje prva detiri sp , primere njihovog krSenja u sluSaju izbeglica- i Je.u vezi s petim i Sestim pravilom spomenuo crJe le postojanje ugroZavalo bezbednost FNI dejskih jzbeglica koie ie SSSR vrbovao kao je krivica bfla sudslii dokazana. Vlada SSSR oni oslobode, ali nije prjhvatila njiholrr repz pokusala da je zatriii ia 6000 drujih sovjetik lazili u-Jugostaviji. S druge strane, sovjetike riraju 90 jugoslovenskedece na Skolovaniu u ! iakt s domovinom i podele s politikorn odn predstavnik je zatralio podlednak tretman o\ trca s vei postojeiim, dakle - protezanje Ust iaj i Sto brZi povratak jugoslovlnske dLce u ovakva situacija Sto pre razjasni. on je predlo cije.u kojoj bi se pr-eciznijedefinisao piriam redrte obaveze drzava. Za primenu ove konvenr Larijat OUN, a za re5avanje sporova Ekonoms avaj predlog nije bio prihvaien, jr . _Posto glasala u skladu s vei izredenim mislieniem komesara i njegove Kancelarije 1951. godine 0 Ir- -e-o"g1" V. Dedijerau III komiletuod 8. .,^^ ^i"^

deca nL( da to F dece dri (doc. A/

i, kao 5ef jugoslovensk-e me je istakao da narodl :a ii osvete: ,,Ni najo5tkoie su im bile nanesee radi samo o kaZnjava.di i Zigo5e stvarnim kazaraciiama koje bi ostale mere za5tite buduieg mii iednom Poremetitri mir kaZniavanie ratnih zloa i pravde. Za vreme rale. Narodi kojl su svoiim verno5iu i hrabro5cu zada vide ostvarenie ovih delegacija imala na umu oroblem okvalifikovan 1e ve6tadki, stvoren u cilju lacjja predloZila je nacrt 'ane nekih drZava' a Popredstavnik odvojio se od saglasio s njenim duhom. redovoljnog isticania. raze. i izbeglica i raselJenrn oa mnoq; kvislinskih elejanje p6djednakog rezima dalie. mada on vise niie .u ,r".tj"-r, aktivnije udesnovih kategorija izbeglica ilo je to povodom kamPadrZavnog integriteta. iskusiii o izvestaju Geneo18 nbvembra i decembra ie osnivania ustanove Vi'.lariie u cilju Pobolj6anja ra u III komitetu PodrZala <i su bili sPremni da Prorateriialna Pitanja. Manjismatiala ie da bilo kakva r da re3 ovai Problem Ei" sloZio se s mislieniem da :dunarodnog cer|lra za zanije sloziti se u nekim osLnojd, Sartliid, Politi'ko ' 2, n\\ 0-269 (E), str' 109

nolTlim principima i obezbediti njihovo postovanje. Jugoslovenski delegat Stevan Dedijer naglasio je potrebu za po5tovanjem izvesnih pravila medunarodnih prava od stxane svih drZava-dlanica OUN i u tom smislu naveo Sesttakvih principa: -,,svaka drZava mora po5tovati poiam ,izbeglice' kakvim ga defi.niSe medunarodno pravo i ne sme da meia izbeglice s ratnim zlodincima; - mora se praviti razlika izmedu izbeglica i raseljenih 1ica, i svako raseljeno lice koje izrazi Zelju da bude repatrirano mora se odmah watiti u svoju zemlju porekla, - nijedna drZava ne sme da koristi izbeglice na svojoj teritoriii u sopstvene polititke svrhe, niti u cilju ugroZavanja nezavisnosti drZava porekla tih izbeglica; - zemlje koje ovim izbeglicama i raseljenim licima daju pravo azila ne bi smele da ih eksploatiEu kao jeltinu radnu snagu ili da primenjuju prema njima mere diskriminacije; - nijedna drZava ne bi smela da odbije repatrijaciju svojih driavIjana s teritorije drZave koja odbija da im i dalje pruZa gostoprimstvo; - nijedna drZava nema pnavo da zadrtava na svojoj teritoriji u vreme mira drZavljane druge drZave koji su zatrazili da budu repatrirani bilo lidno i1i preko njihovih legalnih predstavnika".3ae Kritikujuii nepostovanje prva detiri spomenuta pravila i dajuci primere njihovog krsenja u sludaju izbeglica iz Istodne Ewope, Dedijer je u vezi s petim i Sestim pravilom spomenuo novu kategoriju izbeglica dije je postojanje ugroZavalo bezbednost FNRJ: grupu bivBih belogardejskih izbeglica koje je SSSR vrbovao kao sabotere i teroriste i dija je krivica blla sudski dokazana. Vlada SSSR-a uloZila je zahtev da se oni oslobode, ali nije prihvatila njihovu repatrijaciju, kao Sto nije ni poku6ala d.a je zataZi za 6000 drugih sovjetskih gradana koji su se nalazili u Jugoslaviji. S druge strane, sovjetske vlasti su odbile da repatriraju 90 jugoslovenske dece na Skolovanju u SSSR-u, zabranile im kontakt s domovinorn i podele s politikom odnarodavanja. Jugostrovenski predstavnik je zatrazio podjednak tretman ove nove kategorije izbeglica s vei postojeiim, dakle - protezanje Ustava IRO i na njihov siu, iaj i Sto brZi povratak jugoslovenske dece u domovinu.3$ Zeleii da se ovakva situacija Sto pre razjasni, on je predloZio zakljudivanje konvencije u kojoj bi se pxeciznije definisao pojam izbeglice i time bolje odredile obaveze drLav,a.Za primenu ove konvencije bio bi zaduZen Sekretarijat OUN, a za re5avanje sporova Ekonomsko-socijalni savet. Po5to ovaj prdlog nije bio prihvaien, jugoslovenska delegacija je . glasala u skladu s vei izredenim milljenjem protiv osnivanja Visokog komesara i njegove Kancelarije 1951. godine (res. A/319r. U; primedbu
govora V. Dedijera u III komitetu od B. novembra 1949; vid. u: A/C. -,-,'^'1" 3/5R.230-269 (O). str. 112-113. s0 Na primed,bu sovjetskog delogata da deca nisu u s,tanju da izaberu svoju do(rrovinu, jugo's,lqeonski delegat je odgovofio da to pravo irnaju njihovi roditelji, tixn pre lto su se SS'SR u sludaju kanadske dece drialo toga pravila. Slidan presedan stvoren je u OUN u pogledu grdke dece (d,oc. A/C.l/310r.

oblem izbeglica ne moZe re3iti organizovanjem jo5 jednog tela goslavija. Nacrt konvencije (doc.A/Conf.2) RO, ona je iznela predlog da se proklamuju principi i utvrde rlo Je kategorrlu .lica pod medunarodnonrav, rdne obaveze pri reSavanju ovih problema,35r ja su, osim iz ekonomskih ili privatnih r; rlreme do sledeiog zasedanja Generalne skupitine OUN FNRJ porekla. lggr.lje _(Jugoslavija je potpisala sJ ila svoj stav o ovim pitaniu3s2poudena sve ioSijem iskustvom i godine.) Medutim, na konierdnciji 19.51_ nii :m svake saradnje od strane SSSR-a i njemu bliskih zemalja. tokola o statusu lica bez drZavljanstvi uz', godine ona je sa izvesnim rezervama uglavnom podriavala rad hteva dalje proudavanje. isokog komesarijata, oddduii izbeglidkom problemu u ovoj fazi t{u..Vl zasedanju Generalne skupStine u politidku dimenziju i sagledavajuii ga prvenstveno na humanju izveStaja Visokog komesara OUli za iz planu. Godine koje su delile svetsku organizaciju od II svetsIRO (4'/1948). Vecina je odobrila rad ovih i davale su joj za pravo: problem izbeglica nije bio vise isti kao "jTn" bliske driave u principu odbijale i Medunanodna orgaaizacija imala je da se bavi novim kategoI zastuge. ueregat Jugostavije istakao je po ca koja su pristizala iz novih kriza. Kod ovih se vi6e nije pou pravcu repatrijacije s tim da ona ne bi sr problem krivice po medunarodnom pravu. Politidki momentl predloZib da Visoki komesar OUN zarraZi su i dalje, pogotovo u korenima njihovog statusa, ali resenje porekla izbeglica u pogledu okolnosti pod k a1o humanitarnom aspektu. se vrate u svoju domovinu. Ovo istupan.ie -se V zasedanju Generalna skup5tina imala je da razmotri res. 319 j9. kontinuitel lemje FNRJ da izb |a,zalo(XI) Ekonomsko-socijalnog saveta uz memorandum Generalnog 1 covecntJe, uz punu zainteresovanost za su( (-4/1385) s odredbama o funkcionisanju Kancelarije Visokog Protiveii se predlozima socijalistidkih z . i izmenu definicije izbeglica koje je trebalo ukljuditi u Koni Visokog kome-sara,jugoslovensk! delegacij _ r izbeglicama. Pri tom su se oformila dva shvatanja pojma izHrcIandijom. Velikom Britanijom i Urugvaji Predstavnici SAD, Francuske i nekih arapskih i latinskoamerila izve5taj Visokog komesira, pozval-a dr nalja smatrali s,u da je potrebno dati poimenidnu definiciju koja ovim sluZbenikom OUN i ukazala na potrel l]a br?oj i tadnoj identifikaciji izbeglica. Zastupnici tzv. iiroke, Konvencije o statusu izbeglica. Ona ie podnr linicije pojma izbeglice, medu kojima su bile veiina ostalih evna rezoluciju Velike Britanije (A/C.S/L.tt5' zemalja i Jugoslavija, bili su ubedeni da ie ta definicija najkome je predloZila da se izraz ,,izbeglica,' n, uniti humanitarne ciljeve zaitite nezbrinutih i neza5tiienih Iisu podinile zlodin protiv medunarodnog prav ^kao ;tavnici socijalistidkih drZava izjasnili su se protiv oba predloMedunarodnog vojnog suda u Londoni, r se miSljenja razdvojila oko nadehog pristupa. Formirana je vanJe u suprotnosti s pdncipima i ciljevima vpa za razmatranje podnetih amandmana. Tokom njenih sasspomenutih predloga prihvaden je u Genera dbijena su dva aman'dmana jugoslovenske delegacije - jedan (res.A/2084& Cori.t /ht. Sve ove odluke bil u svih odredaba koje bi spominjale osnivanje nekog savetodavpnoblem izbeglica dugotrajne prirode i da se: nasuprot strobodnoj akciji Visokog komesara (doc.A/C.3/L.132), zlvaniem materijalne pomoii. U tom kontekr r odredivanju rada Visokog komesara kao ,,humanitarnog i sovenciia o statusu izbeglica predstavljati odlu po karakteru (A/C.3/L.118) u cilju odricanja politidkog aspekranja pravn za5tite izbeglica. Bilo je to i jul )vog organtr. Na isrtom zasedanju od-ludeno je da IRO nastavi s Na sledeiem zasedaniu, jugoslovenska r ) kraja septembra 1951. godine, iime joj je produZen mandat 638(VII) i res. 639(VII) kojjmd j; pruZena pr lnu godinu. sara UN za izbeglice i pozvane vlade-dlanice oku iste godine odludeno je da se sazove konferencija opunogucim sredstvirna reienje izbeglidkog problen u cllju razmatranja Nacrta konvencije o statusu izbeglica i z]. nr_rncip dobr.ovoljne repatrijacije izraZava rotokola u vezi sa statusom lica bez drZavlianstva. Na ovom vrJu biti vraiena sva lica koja lo zaZele, s je odrZan u Zenevi od 2-25. jula 1951, uEestvovala je i Ju>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>ji Fo-red toga, ona je skrenula'paZnju sveiske velikog broja novlh izbeglica u FNRJ priaoS I rezolucijaizridito je naglaiavalada rad VisokogkomeFara nedeimatri zo.lucije Informbirca (oko 4300) i rezervisala )olitidkogkaraktera,ali izgledada su se llanice OUN bojale upravo to2i mealunarodnu pomo6 za niihovo izdrZavar leznost ovog organa ulla bi i Siroka kategorija lica kojqr kao takvu od'alna skupstina u skladu s meCtunarodnim konvencijama i sporazumima sala da medunarodne -tinansilskeorganizaci od nje (Vid. Yearbook of UN, 1948-1949, str. 599., vanja pomoii pojedinim drzavama u cilju sti isto vreme on je izrazio spremnost jugoslovenske vlade da i na svojoj a.ivanje izbeglica u privredu na njihovoj terit 'u grdkih na 35 odnosu 000 osiupi u Skladu sa spomenutim no(nama. i to
oko 5 000 burga,r.skih, albanskih, i madarskih r'umunskih iz svojih zemalia posle podet&a karnpanje hformbiroa. grada,na koji l..'-*u goDot F,

Kosa o izbeglicartua od, 70. a

izovanjem jo5 jednog tela klamuju principi i utvrde 3ma,3sl ine skupStine OUN FNRJ ra sve losijem iskustvom i i njemu bliskih zemalja. . uglavnom podrZaval.arad <om problemu u ovoj fazi ga prvenstveno na humar organizaciju od II svetsglica nije bio vise isti kao la se bavi novim kategoKod ovih se vi5e nije popravu. Politidki momenti ihovog statusa, ali resenje rla je da razmotri res. 319 memorandum Generalnog ianju Kancelarije Visokog : trebalo ukljuditi u KonI dva shvatanja pojma izr arapskih i latinskoamepoimenidnu definiciju koja ica. Zastupnici tzv. Siroke, su bile veiina ostalih evi da ie ta definicija najbrinutih i neza5tiienih Iisu se protiv oba predlo:g pristupa. Formirana je mana. Tokom njenih sasenske delegacije - jedan snivanje nekog savetodav:mesara (doc.A/C.3/L. 132), kao ,,humanitarnog i sordricanja politidkog aspekrdeno je da IRO nastavi s e joj je produzen mandat azove konferencija opunorcije o statusu izbeglica i z driavljanstva. Na ovom 1951. udestvovalaje i JuVisokog komesara nede imati lanice OUN bojale upravo toiorija lica koju kao takvu odkonvencijama i sporazumima tr.599.) Lovenske vlade da i na svojoj i to u odnosu na 35 000 grdkih .ih i rnada'rs,kih gradana koji Inlormbiroa.

goslavija. Nacrt konvencije (doc.A/Conf.2), jednoglasno usvojen, proli_ rio je kategoriju lica pod medunarodnopravnom za5titom na sva ona ko_ ia su, osim iz ekonomskih ili privatnih razloga, odbila da se vrate u zemlje porekla. (Jugoslavija je potpisala spomenutu Konvenciju krajem 1951, godine.) Medutim, na konferenciji nije _diskutovano o Nacrtu iro_ tokola o statusu lica bez drZavljanstva uz obrazloZenje da predmet za_ hteva dalje proudavanje. Na VI zasedanju Generalne skup3tine doSlo je do debate po pita_ ilyg:t:jL Visokog komesal? OU]\ za izbeglice (A/20111 i izveSr ala lll IRO (4/1948). Vecina je odobrila rad ovih organa OUN; sarno su SSSR i nje_mu bliske drZave u principu. odbijale da- mu priznaju nadleZnost i zasluge. Delegat Jugoslavije-istakao je potrebu za pojaianjem napora u pravcu repatrijacije s tim da ona ne bi smela da bude prisilna. On 3e predloZllo da Visoki komesar OIJN zatraii mjSljenje oa vtaaa ,em.lja . porekla izbeglic.a u pogledu okolnosti pod kojima bi izbeglice mogle da se vrate u svoju domovinu. _O_ istupanje jugoslovenskog delegaia po_v_o_ kazalo je kontinuitet teZnje FNRJ da se izbeglidko pitanie reSi lto tiZu i dovednije, uz punu zainteresovanost za sudbinu svojih biviih gradana. Protiveii se predlozima socijalistidkih zemalja da se osudi iad IRO i Visokog komesara, jugoslovenska delegacija je zajedno s Kolumbi.jom. Holandijom, Velikom Britanijom i Urugvajem u res.A/C.A/L.199 oiobl rila izveBtaj Visokog -komesla, pozvala drZave-dlanice da saraduju s ovim sluZbenikom OUN i ukazala na potrebu 5to hitniieg potpisivanja Konvericije,.o statusu izbeglica. Ona je podnela amandmjn-,A/C.l/t.tiZl na rezoluciju Velike Britanije (A/C.3/L.tti) i Belgjje (A/C.BIL Llq ; kome je predloZila da se izraz ,,izbeglica" ne primenluie na osobe koie su poiinile zlodin protiv medunarodnog prava ili zloiin iz dl. 6 Statuia Medunarodnog vojnog suda u Londonu, kao i na osobe krive za delo_ vanje u suprotnosti s principima i ciljevima Ujedinjenih naciia. prvi oC spomenutih predloga prihvaien je u Generalnoj skupStini 2. U 195i. (res..A/2084& Corr.l/A). Sve ove odluke bile su izriz miSljenja da je pnoblem izbeglica dugotrajne prirode i da se ne moZe re5avatr samo uka_ zrvaniem materijalne pomoii. U tom kontekstu smatralo se da ie Kon_ venciia o statusu izbeglica predstavljati odludan korak u pravcu osrgu_ ranja pra\Tle zaStite izbeglica. Bilo je to i jugoslovensko gledi5te. Na slededem zasedanju, jugoslovenska delegacija je glasala za res.

938(VIl_ sar.q UN za izbeglice i pozvane vlade-dlanice UN da pomognu svlm mo_ gucim sredstvirna reienje izbeglidlog pr.o-blema.Ona se ponovo izjasnila prjl:ie dobrovoljne. repatrijacije iz-raZavajuii nadu di ie u Jtigosia_ :.1. vrlu biti vraiena sva lica koja to zalele, s izuzetkom ratnih zlodinaca. -paZn-ju ona ie skrenula sveiske organiazcije na postoianje 3,::1,,."":,. novih izbegtica Ri_ l^",111?g ^,u.FNRJ prido5lih poste objavljivanja' "zatra_ zorucrJe?I9i" rnlombiroa (oko 4300) L rezervisala pravo da eventualno pomoi-. za njihovo izdrZavanje. Istowemeno le sugerl::,::,1".""o-d"" sala. da medunarodne finansijske organizaciie razmotre mogudnost" da_ van1a.pomoi.i pojedinim drZavama.u ciiju sfvaranj-aprojekaG za ukllu_ eivanje izbeglica u privredu na njihovoj leritoriji.is3 beligacija FNRJ"je

i res..639(VII)t<ojtiraF pruZena podri"ka i"ai rTmtogL-"-

,**""t';to*r'l

,la za podr3ku Nacrtu protokola o statusu lica bez drZavljanu meduvremenu sastavio Ad hoc komitet za lica bez dri.avcnomsko-socijalnogsaveta, kao i za njegovo upudivanje na drZavama-udesnicima Konferencije UN o statusu izbegenih lica (1951. godine) u res. 629(VII) Generalne skup5tine, lnoevropske drZave glasale protiv, a neke se druge, prete2no lve, uzdrZale. Ovakvim glasanjem za projekte u okviru svetrcije i za njenu iskljudivu delatnost na ovorn planu, Jugosiamoralnu podrSku naporima OUN da se ponese s problemom ica bez drZavljanstva, problemom koji je stalno dobijao no-

4. b) Palestinsko pitanje na samoopredeljenje etnidki razliditog stanovniStva palessudbina ove teritorije zaokupijali su medunarodnu organizalodina njenog postojanja. Po svojoj prirodi neosporno poli3, ono je objedinjavalo ditav niz problema u kome je ovaj rmo najuodljiviji.3s
. svetskog rata Palestiria je bila sastavni deo Otomanske imperrJe ije, Njeno stanor. isitvo bilo je pretezno arapsko. U zajedndci i reraZivela je i jewejska manjina, koja je predstavljala 6-?0/0 sta,revanje arapske nacionalne svesti na Bliskom istoku zapodeto kra)aetkom XX veka, pratila je teznja za osnivanjem nacionalnih drzaLspiracijama Arape je posebno podrzavala Velika Britanija, koristecl nalnooslobodila6ke pokrete za svoje ratne ciljeve i raaunajuil na tnim kombinacijama. U skladu s ovakvom politikom. na pregovorima Huseina od ltredjara stvoren je 1915. godine projekat arapske drZatrobalo da ude i Palestina. Ova teritolija postala je sporna tek posle Listidkog pokreta, koji ju je proglasio za svoju istorijs,ku ..obeianu ovljenu ,,bozjim" pravom. Sve uticajniji i glasniji, cionisti su zagosanje jevrejskog naroda u Palestini i u tom smislu 1917. izdeistvo, odobrenje u tzv. Balfurovoj dcl(laraciji. Pokusaj da se zadovolje posebno jevrejska. s obzirom na ogroman uticaj koji je imao jevreJlitici SAD pri odobravanju mtnih kredita Velikoj Britaniii), doneo samo nezeljene probleme i veljki otpor Arapa. Kada je palestina Drustva naroda (mandat po dl.22 Pakta) progtaiena mandainom oesio nezavisnom drzavom. a u tekst mandata povrh svega ukljua deklaracija, dollo je do velikih nemira i krvoproliia. Drustvo nato da odigra znada,inii'r.r ulogu u poboljganju sve goreg i goreg stanja riji. Po zavrletku rada ove organizacije, Velika Britanija ni,je dala ales;tini. Palestinci su, naravnoj smatrali da Ce samo putem naciotroci da ostvare svoja vekovna, neotudiva prava, Cionisti su opet, sa lona Jevreja posle dolaska Hitlela na vlast. eledali na Palestinu kao r i moguCu domovinu. Olaksavanje daljeg naseljavanja Jevreja. koje Veli,ka Britanija samo je pojadavalo nacionalnu mri-nju i podvojeda stvori ivllgto uporiste u jevrejskom delu stanovnistva. admini] Britanije podrzavala je stvaranje a'utonomnih i samoupravnih or'd Jevreja, oruzame sile u vidu organizacije,,Hagana" i raznih teror. Suodena s pretnjom gaaatanskog rata u Palestini. dve godine poalicije UN, Velika Britanija je iznela plan o stvaranju dveju autoi u okvi,ru palestinske ditave. Ovo reBenje odbili siu i -Arapi i Jevreji. rtanje do premogenja problema na resavanje u OUN.

Palestina je bila jedina od bivBih * . teritr DruStva nanoda koja, prema odluci oa tg "..r ove. organizacije i prenoSenju nienih fuatcii'; "" zavisnost.I to ne zbog nedovoljnog steDena vijenosti, Sto je bio uslov za r"X"J o."^_o.l"i i potiliikog taktiri.ania biriiJ'. :pl:j1.i"tTu:i L9.velfe brltanrJe s nacionalnim aspiraciiam delu .Bliskog irstoka. palestinski p""biu;-;;; nju dvaju naroda i dveiu verskih i dii;r;fr"; uoe. su potagate na nju podjednako i ekskluz rmata.sa svoJetaike gledista: arapsko stanovn Lzg.radnJem svog drustvenog, kulturnog i ekon - zbog dugotrajne parnje dve h ,lgJska:kana lrcKog,stalusa i nacistidkogpogfoma. je . .Sve _to dava)o poliiicf,oj dimenziii pro cionalno obele2je, narotilo pojaiano u toku'iPodrSka sile mandatorke sve'obimnilem nase d9 l<rajnje netrpeljivosti, praiene izrazitim nl nlstlcitlm emocijama kod dveju nacija i kuhur zajednidko.. U. situaciji koia je pretila graAan nrJa prrznala Je sopstvenu nemoi da pronade r petost u Pa-lestini i zatraZila intervenciju OUI delegacije u OUN od februara fS4Z. go&lne ze lestinskog problema na dnevni red deneralne Povelje. kao_i sazivanje Specjjalnog zasedanja Jem roku.-, potpuna saglasnostdlanova OUN r svcti prvo u istoriji OUN Specijalno zasedanj voljno*je govorlla o ozbiljnosti i znaiaju situic Pry-" Specijalno zasedanjeGeneraine skup . jem aprila 1947. godine u FIiSilg Medou. Na gani-aciona i proceduralna pitanja.3s6 Jedno od ri poJitidki znaiaj, bilo je pitanje osnivanja i o nog..komilela za reiavanje palestinskogpitanja u. crrJu pripremanja izvestaja o ovom problem nje Generaln_e skupitine za koje su ostairllena r arapske zemlje su u Generalnom komiteiu na pokuSale da otvore suStinsku debatu (Egipat, I -nad dijska Arabija) traZeii ukidanie mandati njcne nezavisnosti, , .. .Izmedu dva razlidila pristupa - britans Kolr Je pre svega vodio raiuna o zaititi sopstve canla obema stranama. i zahteva arapskog sta ---

-eif o -," ro prvo politiCko pilanje posleralnoE s noj skupStini. Niegovi inici.iatorj odluaiu su se da ov poqobnosti Savela bozbednosti da donosi jednoglasne o l.lJski sav("t nije bj Drikladan po svojim tunkci,iama oullm. brilanski predstavnik jF u Generalnom komite nJu .Llslnvio podrSku svore vlade odlukama OUN tjm za orre strane i za britanske irrterese. Time je nago! strukciju odl.rka OUN. 156
JuEoslaviia

rtatusu lica bez drZavljankomitet za lica bez drZavra njegovo upudivanje na je UN o stabusu izbeg|VII) Generalne skupitine, a neke se druge, preteZno ra projekte u okviru sveti na ovom planu, J,ugoslala se ponese s problemom koji je stalno dobijao no-

ie ieitog stano\.nistva Pales;u medunarodnu organiza)j prirodi neosporno poliproblema u kome je ovaj rvni deo Oiomanske imperije
) arapsko. U zajednici i !elaje predsta-vljala 6-7 o/o staBliskom istoku zapoieto kraosnivanjem nacionalnih drzaala Velika Britanija, koristeii na atne ciljeve i radunajuil om politlkom. na pregovorima godine projekat arapske drzaja postala je sporna tek posle za svoj'u istorijsku ,,obeaa-nu ji i glasniji, cionisti su zagou tom smislu 191?. izdejstvoriji. Pokuiaj da se zadovolje an uticaj koji je jmao jevreidita Velikoi Britaniji), doneo or Arapa. Kada je Palestina )akta) proglasena mandatnom mandata povrh svega ukljuira i krvoproliia. Drustvo naianju sve goreg i goreg stania je, Velika Britanija nije dala lli da Ce samo putem nacioiva prava, Cionisti su opet, sa /last. gledali na Palesiinu kao jeg naseljavanja Jevreja, koje racionalnu mrinju i podvoiem delu stabovnistva, adminitonomnih i samoupravnih or,acije .,!{agana" i raznih teror u Palestini. dve godine poplan o stvaranju dveju autonje odbili s,u i At api i Jevreji. je u OUN.

noj skupttili. Njegovi inicijatori odludlli su se da ovaj foium. pod utiskoh nspqsobnosti Saveta bezbednosti da donosi jednoglasne odiuke i z6o9 toga Sto Starateljski savet nije bi-prikladan po svojlm lunkcijam5 da o tome_ raspravlja. Me_ outrm..Drrtanski predstavnik je u Generalnom komitetu na I specijalnom zaseda_ nju xslovio podrsku svoje vlade odlukama OUN time da one budu prihva jive za obe strane i za bri a.rrske interese. Time je nagovestio kasniju britansku op_ st!,ukciiu odl,urka OUN. 35d Jugoslavija bila izabrana za dlana

Palestina je bila jedina od biviih teritorija pod mandatom ,,A', Dru5tva naroda koja, prema odluci od 18, aprila 1946.godine o ukidanju ove organizacije i preno5enju njenih funkcija na OUN, ni.ie stekla nL_ zavisnost. I to ne zbog nedovoljnog stepena ekonomske i politiike raz_ vijenosti, sto ie bio uslov za takvo osafflostaljivanje, vei uiled slozenog spleta interesa i politidkog taktiziranja biv5e kolonijaLre i mandabne sil t_eVelile Britanije s nacionalnim aspiracijama Arapa i Jevreja u ovom delu -Bliskog istoka. Pale,stinski problem sastojao se zapravo u po6rolanju dvaju naroda i dveju verskih i kulturnih zaiednica na istoj teritoriji. Obe- su polagale na nju podjednako i ekskluzilno pravo; svata ga ;e i imala sa svoje tadke gledista: arapsko stanovnistvo usled stvarnog Zivota. izgradnjem svog dru5tvenog, kulturnog i ekonomskog integritetal a jevrejska strana - zbog dugotrajne patnj e dve hiljade godina dugog ,iz6eglidkog statr-Bai naclstidkog pogroma. Sve je to davalo politidkoj dimenziji problema vrlo intenzi\,rro nacionalno obeleZje, narotito pojadano u toku i na kraiu II svetskoE rata. PodrSka sile mandatorke sve obimnijem nasetjavaniu Jeweia dovela Jc do krajnje netrpeljivosti, praiene izrazitim nacionalistidkim. pa i Sovinistidkim emocijama kod dveju nacija i kultura, kojima je malo Sto bilo -ratom, zajednidko. U situaciji koja je pretila gradanskim Velika Britanija priznala je sopstvenu nemoi da pronade reienje za narastajuiu napetost u Palestini i zatraZila intervenciiu OUN. pismom iefa britanske delegacije u OUN od febru.ara 1947. godine zamoljeno je stavljanje palestinskog problema na dnevni red Generalne skupstine prema El. tO. Povelje, k^aoi sazivanje Specijalnog zasedanjaovog organi u Sro hjtniJem roku.'D Potpuna saglasnostdlanova OUN da se ovom problemu oo_ sveti prvo u istoriji OUN Specijalno zasedanje Generalne ikupStine iovoljno je govorila o ozbiljnosti i znadaju situacije na Bliskom lstoku. Prvg Specijalno zasedanje Generalne skupstine OUN podelo je kra_ . jem aprila 1947. godine u FIaSing Medou. Na niemu su razmaffana orgrniTaciona i proceduralna pitanja.35o Jedno od niitr. toie je imalo li Siri polititki znadaj, bilo je pitanje osnivanja i obima punomonja Specijalnog..komiteta za resavanje palestinskogpiianja. (Ovaj organ'osnovan ie u cilju priprernanja izve5taja o ovom problemu za iI redor,rro zasedinje Generaln_eskupstine za koje su ostavljena suitinska reienja.) Naime, araps\e zemlje su u Generalnom komiteiu na I specijalnom- zasedanlu pokuBale da otvore suitinsku debatu (Egipat, Irak, Sirija, Liban i Sairdijska Arabija) traZeii ukidanje mandata nad Palestinom i progla5en;e n;ene nezavisnosti, - britanskog kompromrsnog srava, . .. .Izmedu dva razliiita pristupa l(oJr Je pre svega vodio raduna o za5titi sopstvenih interesa i davao obe_ ianja obema stranama, i zahteva arapskog stanovni5tva za hitnom impitahje posieratnog sveta postavljenou ceneral_ . .'tsjlg j" to prvo poli,tiatro

lcijorn odredaba Povelje UN i progla3enjem prava na samoopje, veiina u svetskoj organizaciji opredelila se za prvo.3s7 U dispravu na sasluBanje pred forumima OUN data je prednost jevoxganizacijarna u odnosu na arapske organizacije. Kako zapadje tako i SSSR i driave narodne demokratije pose no su podrrrava Jevrejske agencije kao predstavnika palestinskog stanovloslovenska delegacija prva je iznela drukdiji predlog. U amandr izve5taj Generalnog komiteta ona se zaloZila za to da se prala Jewejske agencije u debati prosiri i ,,na druge predstavnike ka Palestine"3s8i. s delegacijama Cilea, Urugvaja, Argentine i ke SSR unela ovaj predlog u novu rezoluciju. Vei ovde se narvatanje delegacije FNRJ da pri reSavanju palestinskog pitanja biti sasluiane i zadovoljene obe strane, mada je SSSR tada vijao podrici Jevrejima. Bio je to principijelan stav po strani od .pnih interesa. Generalna skup3tina OUN glasala je za ovu inijugoslovenske delegacije, a protiv predlog SSSR-a, Poljske i eeke, opredeljiujudi se time za re5enje koje je vodilo raduna i o r interesima. Ito je pitanje udesia dveju najzainteresovanijih strana u debati ldeno, Politidki komitet je na svojim sednicama u proleCe 1947, 12. maja, razmatrao njihova glediBta.U diskusiji arapskih i jevrredstavnika dolazili su, mada u razliditoj meri, do izrai,aja nest i razliditi pristupi resenju problema. Jedini zajednidki cilj i ake dalje saradnje s drugom stranom bila je nezavisnost Palesnezavisnost samo jewejske ili samo arapske Palestine. Pri tom e arapske strane bilo je daleko umerenije. Predstarmici arapsovniStva isticali su da njihovo protivljenje jevrejskoj imigraciji osnovano na rasnim predrasudama. Njihov poloZaj oteZavali su l priznavanja mandata Dru5tva naroda j. r,rlo oStra osuda polimandatorke. ok su se u prilog razliditih stavova u I komitetu nizali istorijski alni argumenti, predstal'nik jugoslovenske delegacije postavio )itanja koja su pokazala da je ona podela da priprema poseban esenju palestinskog problema, Ta pitanja su glasila: ,,Kakvi 6e :si izmedu raznih nacionalnih grupa i izmedu Arapa i Jeweja r stvaranja suverene palestinske drZave? Da li postoji neki plan roj organizaciji buduie suverene palestinske drzave?"3seOdito,
loma sumnje da su na podriku aspiracijama svetskog cionistidkog poedne strane, veoma mnogo uticale drama jevrejskih manjina u toku II :ata, a s druge strane, sDaina aktivnost cionistidkog lo ija u razvijenim iim dlzavanna. earbook of UN, 1946-1947, str. 283. Prvobitni jugoslovenEki predtog zmenjen formulom da se na dlskusiju u Politiaki kornitet pozove Jevrejija, a da zatiin sa,rn ko,mitet donese odluku o pozivanju ostalih organi,litidki komitet je iskoristio ov'u odluku i pozvao na sasluianje Visoki )mitet. earbook oI UN, 1946-1947, str. 293. Odgovor Visokog arapskog komiteta ko,nski: ,,Ustavna orgarizacija nezavisne i suverene palestinske drzave uana na demokra,tskim idejama u skladu s principima i ciljevima Poi biie slid,na usta\,'nio:n organizacijama u demokaatskirn drzavama".

imajuii u vidu izvesnu slidnost palestinsk -rrova miricama u staroj Jugoslaviji i usi, venska delegacija je razmi5ijal" o p"iirie lsxustva u ovom posebnom sludaiu. - U obrazloZenju stava u ialestinskc predstavnik FNRJ Sava fosano"ie ist"tai strane posmatra u duhu visokih principa pretirala odnose mandata u smislil dui; zovane,zemldeda savetuje i pomaZe zen clJem da. slo le moguce pre, ova zemlia r preko koga ie biti postignuti usldvi _voja. tazuci resenje_kojebi dovelo do uspostav tine, on je dodao da je Jugoslavija u prinr priznavanje njene nezavisnosti, ali di ie objektiulog i nepristrasnog istraZivanii pre svega sposobnost vjade da u ovoi ierr stvenim snagama.,.Jugoslavija, duboko nacija, iskreno razume i slaZe se sa Zelja skorijom slobodom i nezavisno56u. AIi"n problem od Palestine. postoje duboke istor ge strane, nemoguie je odvojiti palestinu s tim,. neophodno je da narodi palestine, nczav.isnost, pojaeaju u tom cilju svoje nrom' --

U istom umerenom tonu jmgoslover delegacije o pitanju sastava dlanova Spec o demu je I komitet raspravljao na mar 1947. godine. Naime. Velika Britanija, SA ludile su se da ovoga puta ne pristupe uol koJa su po pravilu ukljudivala predstavni. Saveta bezbednosti, jer su one bile nepo vanju palestinskog problema. Stav SSSRJe suprotan, posto su one nastojale da obr nju svih vaZnijih odluka. FNRJ je u tom I vez obrazlazu(i svoj stav potrebom stval ko,ie ie naii zadovoljavajuie i prihvatljivr ne strane u ovom problemu. Prema shvat izostavljanje svih velikih sila u radu ovog kovalo diskusiju u Generalnoj skup5tini i i momenta usagla5enja izmealu velikih sila. legacija je zafta'ila iire udesde ewopskih neposrednu zainteresovanost za resenje ov datak rada ovog komiteta ona je oznadil kritidko vrednovanje svih onih dinjenica k Palestine da bude nezavisna".s2

M AJ, E. S. Kosanovida, dok. BB-g-328,gov( -'AJ. F. S. Kosanovifa, dok. 03-8-829, s str.94-95. h AJ, F. S. Kosaiavida, dok. B3-B-B?8.

njem prava na samoopprvo.357 U dislila 'N se za data je prednost jev'ganizacije. Kako zapadratije posebno su podrika palestinskog stanovLkdiji predlog. U amand:alolila za to da se pra,,na druge predstar,nike Urugvaja, Argentine i rluciju. Vei ovde se nanju palestinskog pitanja mada je SSSR tada virijelan stav po strani od !I glasala je za ovu inig SSSR-a, Poljske i Ceie je vodilo ratuna i o rvanijih strana u debati inicama u proleie 1947, diskusiji arapskih i jevoj meri, do izraZaja neJedini zajednidki cilj i ila je nezavisnostPalesrpske Palestine. Pri tom rije. Predsta\.'rrici arapsnje jevrejskoj imigraciji hov poloZaj oteZavali su i wlo o6tra osuda polikomitetu nizali istorijski lke delegacije postavio la da pripreirna poseban a su glasila: ,,Kakvi ie izmetlu Arapa i Jeweja Da ]i postoji neki plan ;inske drzave?"3seOdito,
I svetskog cionistiakog po/rejskih manjina u toku II -stidkog lobija u razvijenim )itni jugoslovenGki predtrog idki komitet pozove Jevrejo pozivanju ostalih organiozvao na saslusanje Visoki Visokog arapskog komiteta uverene palestinske drzave principima i ciljevima Podemokratskirn drzavarrra".

n-om."361

imajuCi u vidu izvesnu slidnost palestinskog problema s nacionalnim razmiricama u staroj Jugoslaviji j nova ustavna reienja u FNRJ, jugoslovenska delegacija je _razmi5ljala o primeni jugoslovenskog feaeiatlvnog iskustva u ovom posebnom sludaiu. " U obrazlolenju stava u palestinskom pitanju pred I komitetom predstavnik FNRJ Sava Kosanovii istakao je da s6 onb s jugoslovenske strane posmatra u duhu visokih principa UN: ,,FNRJ je odivek inter_ pretirala odnose mandata u srnislu duZnosti sile mandjtorke kao civili_ zovane -zemlt'e da savetuje i pomaZe zemlju pod mandatom, s jedinim ciljem da, Sto je rnoguie pre, ova zemtja dostigne takav stepen svog raz_ voja preko koga ie biti postigluti uslovi za njenu nezavisiost.,,m !red_ laZuii reienje,koje- bi dovelo_ do uspostavljanja pune nezavisnosti pales_ tine, on je dodao da je Jugoslavija u principu podrZavala kao neophodno plizlayanie njene nezavisnosti, ali da je takotle uvidela i neophodnost objektivnog i nepristrasnog, istraZivanji uslova za ovu nezavisnost, a pre svega sposobnost vlade da u o_vojzemlji odrZi red i mir svojim sopstvenim. snagama.,,Jugoslavija, duboko odana principima U;e"ain;enitr nacija, iskreno razume i slaZe se sa Zeljama naroda palestine. . . za Sto skorijom slobodom i nezavisnoiiu. Ali nemoguie je odvojiti jevreiski problem od Palestine.Postoje duboke istorijskt i moialne veze..-. S ciru_ ge .strane,nemoguie je odvoiiti Palestinu od arapske sudbine... U vezi je da narodi palestine, u krainloj fazi svoje borbe za s tim,. neophodno.. nezavisnost.pojadaju u tom cilju svoje napore za uzaiamnom sarad_

U istom umerenom tonu jugoslovenski predstalrrik izneo je stav del-egacijeo_ pitanju sastava dlanova Specijahbg komiteta za paiestinu, 9^:_"-" j." I _komitet raspravljao na maraionskim sednicama u proleie 1947. godine. Naime, Velika Britanija, SAD i veiina ostalih zemajja ;e_ ludile su se da ovoga puta ne pristupe uobidajenom sastavu ovakvih tela koja su-po- pravilu ukljuiivala predstavnike velikih si1a, stalnih dlanica baveta bezbednosti. jer su one bile neposredno zainteresovane u resa_ vanju palestinskog problema. Stav SSSR-a i njemu bliskih zemalja bio le suprotan, po6to su one nastojale da obezbede svoie ude3ie u donoie_ nju svih vaZnijih odluka. FNRJ je u tom pogledu podrZata Sovjetski Savez obrazla./uti stav potrebom stvaiaiia kjmpetentnog iela, tela -svoj. KoJe.cenaii zadovoljavajuie i prihvaUjivo resenje za sve zalnteresova_ oug- p:.g!Ju-.y. Prema shvatanju jugostovenske delegacije, l^^:!:il" I svih velikih sila. u. radu ovog komiteta veoma bi tkJmpii_ lt:l?"t1.?",t: Kovalo dlskusiju u Generalnoj skupstini i svakako bi ie produZilo sve do momenta usaglaienja izmedu velikih sila. pored togai jrigoslovenska de_ lcgacija je zatraLila iire udeSie ewopskih drZava s" otllrlm na niitrovu neposrednu zainteresovanost za re3enje ovog problema. Kao osnovnr za_ datak rada ovog komiteta ona je oznadilaanaliziranje i ,iakupljanje, "doi<azati kritidko vrednovanje svih onih dinjenica tole mogu sposobnost Palestineda bude nezavisna,'.w
l:4.], Ej Sl Kosanoviia, dok. BS-8-3?8.govor od 10. maja 1947. Lr I koimitetu. +s_sz/8.F. ^.- +J. F. S. Kosanovica. dok. e3-B-a?t, skraieno u [Jc]/pv. str. 94-95 30 AJ, F. S. KosairoviCa, dok.83-g-3?8.

smislu insistiranje jugoslovenske delegacije na sticanju neiestinske drZave kao celine bilo je jedinstveno u General, Ne pominjujudi broj eventual:rih drZava u Palestini, niti rilo dija prava, jugoslovenska delegacija je umela da ostane I debate koja se pre svega usmeravala prema pojedinadnim rteresima koji testo nisu bili i interesi stanovniStva Palesiao je ipak predlog veiine da se izbegne ukljudivanje nelteresovanih strana u rad Specijalnog komiteta, pogotovo ta ibezbednosti. U Komitet je izabrano 11 drZava dlanica <ojirna i FNRJ, mada je ona giasala protiv veiinskog pred\/C.L/150 ovom Komitetu data siu najiira prava u pronaZivanju i registrovanju svih dinjenica i predlaganju odluka r reSavanje palestinskog problema. ni komitet za Palestinu radio je od 26. V 1947. godine u od 10. juna iste godine u Palestini. Njegova delatnost najkot arapske zajednice. Visoki arapski komitet odbio je da ''im organom Generalne skupstine usled nespremnosti OUN :zavisnost Palestine i odvoji ovo pitanje od jevrejskog probra verskih interesa. Uprkos tome, Komitet je od 26. maja ;a 1947. godine istraZio stanje u Palestini i arapskim drZalo predstavnike raznih grupa i organizacija i time obavio ro u prilidno kratkom roku. U cilju efikasnijeg delovanja, edova osnovane su Podgrupa za posetu izbeglidkim logorikim zemljama i Podgrupa za prouiavanje problema religia i svetih mesta u Palestini, Po zawsetku rata Specijalni mtavio izvedtaj i uputio ga Ad hoc komitetu%a Generalne .aj dokument (A/36a), kao i celokupan rad Specijalnog koLrju poseban osvrt jer svedoie o originalnim stavovima i izrosti jugoslovenskih predstarmika. $pecijalnog komiteta sadrZao je dva plana za re3enje og subjektiviteta Palestine: ,,Plan o podeli s ekonomskom tloZila je wedina predstal'nika drZava (Kanade. Cehoslovad. e, Perua, Holandije, Svedske i Urugvaja), a ,,PIan o federar- manjina (Indija, Iran i Jugoslavija), dok se predstawrik drZao od oba predloga. Svi dlanovi Komiteta jednoglasno jedanaest preporuka, metlu kojima su bile osnorme sledeje okonianje mandata nad Palestinom i proglasenje niene a u tom sklopu oduvanje ekonomskog jedinstva zemlje, orirZave po demokratskim principima, resenje jevrejskog izrblema i prestanak reZima kapitulacija.ss U pogledu spo.ova prvo re5enje predvitlalo je osnivanje dveju drZava rejske, uz autonomni status Jexusalima pod medunarodnim
Svedlka i Urugvaj. Jugoslovenski predstavnioi u komitetu bili su . Stanoje Sirnii. komltet oGnovan je na II zasedanju Generalne s,lnupgtine u cilju lebnih polifidkth pitanja. anaeste plqporuke da se relenje palestinskog pitanja moze smat_ r jevrejsl.og problerna neke detegacije su 6e uzdrzale. vid. .{/364,

nje izabrani su Australija, Kanada,Cehoslovatira, Indija, Iran, Ho-

starateljstvom OUN. Prema tome, obe drZave posle prelaznog perioda od dve godine, do kad Iestine nastavila da vodi Velika Britanija. Istim videni slobodni izibod uz izvesne ustarine obai drZave do priznanja nezavisnosli donesu svoje u komiteta i da potpisu ugovor o ekonomskoi un dao je i granice ovih drZavakao i za5titu svetih m, Dmgo re6enje, pozrrato pod nazivom plar vidu osnivanje nezavisne federativne drlave pa ono je bilo rezultat aktit"nosti jugoslovenskoe Simii je vec u pismu predsedniku Speciialnopk 31. avgusta 1947. godine izneo razloge ,i foriri, Komitetu. On je navm postojanje suStinskih raz: razliiitim istorijskim, potitidkim, nacionalnim i problema. Jugoslovenski predstavnik izneo ie ot njima istorijske pozadine palestinskog pitanja, r lestinom i njegovog funkcionisanja, tadalnie siiur nih principa i pretpostavki za reienje prob16ma. U oceni istorijske strane problema Stano.ie po kome je palestinski problem nastao kao rezu datnog sistbma Drultva naroda i politike Velike : Palestini okrivljena je mandatna sila koja po ov svojim- obavezama ni u prarmom, ekonomskom, nistrati',Tlom pogledu. U pregledu istorijske poza je da su ovak!'u politiku Velike Britanije svistrr pokret i jevrejsko stanovniitvo i da je arapska protiv mandata i teZila nezavisnosti. Umesto da potencira razlike i postojede ner je to udinjeno u Planu veiine, manjinski predlt stvarne uzroke rascepa, insistirao na zajednidki tinjenicama koje su govorile o moguenosti upore( dveju nacija. U kritidko-istorijskoj oceni mnogot skog problema, sastavljadi Plana manjine umeli sagledavanja fakata sa stanoviSta evropskih zem situaciju ne favorizujuii nijednu stranu. U vrelr stupale upravo obrnuto, podriavajudi pre svega i nja, bilo je to jedinstveno misljenje. Deo ,,8" spomenutog Simiievog pisma pod r cjpi i premise za reSenje problema" sadrzao je slovensko gledi5te, koje je moZda moglo, da je meni istorijski tok bliskoistodnog sukoba. Ovo pi citj:rano u pojedinim najinteresantnijim delovima : ,,Analizirajudi razne moguCe predloge povoi vlade, srnatram da je, pored razmahanja teorij takve budu6e vlade, potrebno obratiti posebnu 1 se stEnovnistvo Palestine sastoji od dvaju narodr ,,NajvaZniji zadatak koji nam predstoji svakako izmedu arapskog i jewejskog naroda u Palestini, 1
36A/A.c.l/sR.t3, i u Ns64, Add.t, App. 5, 49-62.

elegacije na sticanju neiedinstveno u GeneraldrZava u Palestini, niti aciia ie umela da ostane vata piema Poiedinadnim ^ eresi stanovniitva Palesizbegne ukljudivanje neLlnog komiteta, Pogotovo brano 11 drZava dlanica La protiv veiinskog Predr naiSira Prava u Prona,ica i predlaganju odluka od 26. V 194?. godine u ri. Niegova 'kJmitei delatnost napski odbio je da usled nespremnosti OUN .tanje od jevrejskog ProbKomitet je od 26. maja 'alestini i araPskim drZarganizacija i time obavio lju efikasnijeg delovan;a, pbsetu izbeglitkim logoriuiavanje problema religizawsetku rata SPecijalni 'roc komitetuw Generalne upan rad Specijalnog koriginalnim stavovima i iz: dva plana za reSenje Lopodelisekonomskom ava (Kanade, Cehoslovadlgvaja). a ,,Plan o federalrviia), dok se Predsta\atik ovi Komiteta jednoglasno :ra' su biie osnorme slede;inom i proglasenje niene .skog jedinstva zemlje, orna, resenje jevrejskog izU pogledu sPou1acija.36s >snivanje dveju drZava salima pod medunarodnj.m
ehoslovadka, Indiia, Iran, Hoedstarmioi u komitetu bili su Ceneraloe skupstine u ciliu

estinskog Pitanja noze smate su se uzdrzale. Vid. A/364,

staratetrjstvom OUN. Prema tome, obe drzave ostvarile bi nezavjsnost posle prelaznog perioda od dve godine, do kada bi administraciiu Palestine nastavila da vodi Velika Britanija. Istim re5enjem su bili predvideni slobodni izbori uz izvesne ustavne obaveze, pre svega da obe drZave do Eriznanja nezavisnosti donesu svoie ustave u duhu p;reporuka komiteta i da potpiSu ugovor o ekonomskoj uniji. Plan veCine fredvidao je i granice ovih drZava kao i za3titu svetih mesta. Drugo re6enje, poznato pod nazivom Plan rnanjine36 imalo ie u vidu osnivanje nezavisne federatirme drZave Palestine. U velikoi meri ono je bilo rezultat aktivnosti jugoslovenskog dlana komiteta. Stanoje Simii je vei u pismu predsedniku Specijalnog komiteta za Palestinu od 31. avgusta 1947. godine izneo razloge za formtanje sopstvenog stava u Komltetu. On je navm postojanje suitinskih razmimoilazenja u pristupu razllditim istorijskim, politiekim, nacionalnim i ekonomskim vidovima problema. Jugoslovenski predstavnik izneo je odvojena glediita o pitanjima istorijske pozadine palestinskog pitanja, ocene mandata nad Palestinom i njegovog funkcionisanja, tadasnje situacije u Palestini, osnovnih principa i pretpostavki za resenje problema. U oceni istorijske strane problema Stanoje Simi6 je izneo glediSte po kome je palestinski problem nastao kao rezultat nesavrsenosti mandatnog sistbma Drustva naroda i politike Velike Britanije. Za situaciju u Palestini okrivljena je mandatna sila koja po ovoj oceni nije udovoljila svojim obavezama ni u pramom, ekonomskom, poreskom niti u administrativnom pogledu. U pregledu istorijske pozadine problema istaknuo je da su ovaklrr politiku Velike Britanije svestrano pomagali cionistidk.i pokret i jevrejsko stanovnistvo i da je arapska strana od poietka bila protiv mandata i teZila nezavisnosti. Umesto da potencira razlike i postojeie nemire u Palestini kao Sto je to udinjeno u Planu veiine, manjinski predlog je, ne zaboravljajuii stvarne uzroke rascepa, insistirao na zajednidkim akcijama, saradnji i dinjenicama koje su govorile o moguinosti uporednog postojanja i Zivota dveju nacija. U kritidko-istorijskoj oceni mnogobrojnih uzroka palestinskog problema, sastavljadi Plana manjine umeli su da izbegnu obrazac sagledavanja fakata sa stanovi5ta evropskih zemalja i objektirzro ocene situaciju ne favorizujudi nijednu stranu. U vreme kada su sve sile postupale upravo obrnuto, podrZavajuii pre svega resenje jewejskog pitanja, biio je to jedinstveno mi5ljenje. Deo ,,E" spomenutog Simidevog pisma pod nazivom ,,Osnormi principi i premise za reienje problema" sadrZao je precizno izloZeno jugoslovensko glediste, koje je moZda moglo, da je bilo prihvaieno, da izmeni istorijski tok bliskoistodnog sukoba. Ovo pismo zasluZuje da bude ci tirano u pojsdinim najinteresantni jim delovima : ,,Analizirajuii razne mogu6e predloge povodom buduie palestinske vlade, srnatram da je, pored raamatranja teorijskih obllka i suStine takve buduie vlade, potrebno obratiti posebnu paZnju na dinjenicu da se stqnonistvo Palestine sastoji od dvaju naroda, Arapa i Je\,Teja" . . . ,,Najvainiji zadatak koji nam predstoji svakako je regulisanje odnosa izmedu arapskogi jevrejskog naroda u Palestini, gde oni Zive zajedno...
36 A/A.C.1/5P".13, i u A,/384, Add.l, Arrp. 5, 49-62.

rlem re3avanja odnosa izmedu Arapa i Jevreja u Palestini, pitanje je dobilo medunarodni znadaj, jeste najvaZniji aspekt palestinskog rlema, kao i problem sudbine Jevreja u logorima za raseljena lica . zajedno sa onim licima drugih nacionalnosti sa slidnim statusom, ja metlunarodno znadenje). Ova dva problema stoje u izvesnoj me'bnoj zavisnosti, kao 5to je sludaj sa svim medunarodnim pitanjima te. Eto za5to se objektivni kriterijum mora naii u toj meri meduza3sti, na razumevanju da osnovni zadatak ostaje regulisanje odnosa du Arapa i Jevreja koji Zive u Palestini koja je njihova zajednidka S obzirom na ove dinjenice i na postojeie uslove u Palestini i me:rjenim'stanbvnistvom, najsigurniji naiin ostvarivanja tog osnovnog , tj. regulisanja odnosa izmedu arapskog i jewejskog naroda koji u zerfllii - jeste postizanje njihovog medusobnog dogovora. .. Zarazmatranju razliditih principa i premisa na kojima osnivati reiepalestinskog problema, ja odbacujem milljenje da se samouprava r visnost Palestine mogu ostvariti iskljudivo medunarodnim merama su sada preduzete. Naprotiv, ja smatlam da su one mogle biti porute kroz svest koje je arapski narod pokazao u borbi tokom mnogo tleia i kroz svest i borbu jelrejskog naroda nedar.mo; ja smatram e aktuelna medunarodna akcija samo sredstvo pomoiu koga se po)Ce stanje moze saznati, te da se mo;e naii resenje pre svega mirsredstvima. Ovakvo stanoviste iskljuduje svaku mogudnost nastavljanja manu svakom obliku ili ustanovljenja bilo kakvog starateljstva. Ovo )viSte traZi od Generalne skup5tihe UN da postavi, prema odreda Povelje, jedno telo ad hoc, odgovorno OUN, kome ie biti poveren spomenuti zadatak. Garancija jednakih, individualnih prava - gradanskih, potitidkih, ioznih i kulturnih svim stanovnicima Palestine dinide dalji korak u Leni dernokratskih principa prema predlozima za resenje palestinsproblema. S obzirom na posebne aspekte problema spomenute u paragrafu 1, o demu se ovde radi nije samo stvar jednakosti stanor,rrika Palestine dom njihovih pojedinadnih prava, ve6 i jednakosti prava Arapa i eja na njihovu zajednidku drZavu, 5to je osnovano na poznavanju ijskih i sawemenih iinjenica. S obzirom na to da oba naroda imaju ijske korene u istoj zemlji, o pravima veiine ili za5titi maniine ne : biti ni redi. , . Osnovna pretpostavka za ovakav zakljudak jeste istorijski i dinan razvoj svake nacionalne zajednice u sferama drZavnog, poliiidkog, alnog i ekonomskog Zivota. Pa ipak, nasuprot tim pretpostavkama ne treba dokazivati, moZemo Ii se opravdavati oEekivanjem da ie ) drugo, izuzetno, dogoditi u Palestini - da ie neka wsta nepokretuslova prevagnuti, da ie razvai u buduinosti biti obeleZen stagnar umesto normalnim procesima politidke diferencijacije u svakom ru ekonornskog napretka - onda, takav bi iznzetan sludai bio sri ris, ne6to d.emu doprinose neki drugi faktori suprotni ljudskom istru. Takvi izuzetni uslovi zahtevali bi izuzetno reienje..." ,,Osnov-

T qluprp na kojoj se na5e razmaha nivati jeste -neoforiva dinjenica da-Fii nicama, predstavtia eLonorir"Lu urilu . l Pred.log koji iznosim i reienje ,, p1 uopSteno i u detalji,rna, takve je fririd, tanovLjmj.u mirnog Zivota I razvoja u sveta diji je deo palestina i svetsko!-mir, S - , ,obzirom.na )storijsku dinie-nicu ,. lJa. u oaima m.iUo,nau svetu vis'otu lu nalaze sveta _mesta, potrebno je ustan tu:m-1 s medunanodnbm tontrofornpre pitanju. Na osnol.u ovih zakljudaka, osnor na umu posjojece stanje u palestjni iv pr-avedno i tajno resenje proble .:ug,n1 nosr.. Arapa i Jeweja u n.iihovoj zajedr predloZim federatiwru drilvu, osnovanr rejskih..raroda u slobodnoj i nezavisno orzavl. *,.plan manjine ili plan o fede preosratauci lndije, Irana i Jugoslavije r gusia 1947. godinei68,bio je samo razrar venskog predloga (pisma). planorn predloZeno je stvarr ,..OuiT oo Trr godine po -okonianju mandata pod mlnlstracijom nekog organa General]r-es oro br Jerusalim, a ona sama sastojalabi nj.m drZavljanslvom. U pogledu oiganizi ragao Je opste izbore za llslavotvornu s mila federatilrri ustav. pri ovakvol oiga rene sve nadleZaosti u dornenu odbran.. pravne regxlative. poreza, monetarne po va. Federalne jedinice imale bi sva oiti ukljudujuii prava iz sisLema obrazova krividnog. obligacionog i administrativno derac.ije bili bi predsednik vlade, dvodo ustavom Palestine garantovala bi se osno man manjina, slobodan pristup svetim n teresa. U_pogledu jevrejske imigracije pr, qu s rea.lntm moguinostima prijema u; eemu b_i zajednidki a:rapsko-j _odludivala cima OUN Bio je_to razraden plan jedne mode su se^nazira.lajugoslovenika videnja. Bio cronalnog pitanja u skladu s jugoilovensl nici isticati su ga kao ,,demokritsko resr i dejstvo, s obzir 3eA\fflementaciju ',"1,9AOF, Suppl.n.lt, A. 364,str. 62_64. *
,^ !a. d,etalje vid. doc. A/364, chapter (j,reporuke) IILI. str. E9_65\

levreia u Palestini, Pitanje jvaZniji aspekt palestinskog logorima za rase.llena llca ilnosti sa slidnim statusom, rlema stoje u izvesnoj men medunarodnim Pitaniima r naii u toj meri mealuzak ostaje regulisanje odnosa koja je njihova zajednidka :6e uslove u Palestini i meostvarivanja tog osnovnog g i jewejskog naroda koji edusobnog dogovora . . . Zasa na kojima osnivati reseSljenje da se samouprava i ivo medunarodnim merama n da su one mogle biti Pokazao u borbi tokom mnogo aroda nedavno; ja smatram edstvo pomoiu koga se PonaCi re6enje pre svega mirogu6nost nastavljanja manr kakvog starateljstva. Ovo I da postavi, prema odredOUN, kome 6e biti poveren a - gradanskih, politidkih, rlestine diniie dalji korak u lozima za re5enje palestins.a spomenute u paragrafu l, Lnakosti stanormika Palestine i jednakosti prava AraPa. i je osnovano na poznavanlu r na to da oba naroda imaju veiine ili zastiti manjine ne udak ieste istorijski i dina;ferami drzavnog, Politidkog' asuprot tim Pretpostavkama 'avdavati odekivaniem da ce - da ie neka wsta nepokret.rinosti biti obeleien stagnake diferencijaci.je u svakom v bi izuzetan sluda'i bio stti alitori suprotni ljudskom iszuzetno reienie. -."

na premisa na kojoj se na5e razmatranje problema i re5enja mora osnivati jeste neoboriva dinjenica da Palestina, s njenirn dana5njim granicama, predstavlja ekonomsku uniju . . . Predlog koji iznosim i re5enje problema koje se na njemu osniva, uop5teno i u detalji,rna, takve je prirode da je nammjeno pre svega ustanovljenju mirnog Zivota i razvoja u Palestini i mira - mira u delu sveta diji je deo Palestina i svetskog mira. S obzirorn na istonijsku dinjenicu da Palestina kao celina predstavlja u odima miliona u svetu visoku duhovnu vrednost pa{to se u njoj nalaze sveta mesta, potr.ebno je ustanoviti neku 'rrstu corpus sep&ratum-a s medunarrodnom kontrolorn predstavnika UN i svih religija u pitanju. Na osnovu ovih zakljudaka, osnor,'nih principa i premisa, imaju6i na umu postojeie stanje u Palestini i voden iskrenom Zeljom da se .postigne pravedno i trajno re5enje problema i da se pravedno urede odnosi A-rapa i Jeweja u njihovoj zajednidkoj domovini, odludio sam da predloZim federativnu drZavu, osnovanu na jednakosti arapskih i jevrejskih naroda u slobodnoj i nezavisnoj Palestini, njihovoj zajednidkoj drZavi."sT Plan manji,ne i1i plan o federalnoj drZavi koji su formuLisali predstarmici Indije, Irana i Jugoslavije na 47, sastanku Komiteta 27. avgusta 194?. godine368, bio je samo razratlena verzija prvobitrxog jugoslovenskog predloga (pisrna). Ovim planorn predloZeno je stvaranje federativne drZave u roku od tri godine po okondanju mandata pod rukovodstvorn, kontnolom i adminl,stracijom nekog organa Generalne skupstine. Prestonica ove drZave bio bi Jerusalim) a ona sama sastojala bi se od dve jedinice s jedinstvenirn drZavljanstvom. U pogledu organizacije vlasti, Plan manjine predlagao je op5te izbore za Ustavotvornu skupStinu, koja bi zatim pripremila federati!''ni ustav. Pri ovakvoj organizaciji federaciji bi bile poverene sve nadlebrosti u dornenu odbrane, inostranih poslova, transporta, pravne regulative, poreza, monetarne politike i regulacije vodnih puteva. Federalne jedinice irnale bi sva ostala lokalno-samoupravna prava, ukijudujuii prava iz sistema obrazovanja, zdravstva, taksa, stvarnog, krividnog, obligacionog i administrativnog prava. Zajednitki organi federacije bili bi predsednik vlade, dvodomni parlament i federalni sud. Ustavom Palestine gararrtovala i se osno,ynaljudska prava i jednak tretman manjina, siobodan pristup svetim mestima i zaltita religioznih interesa. U pogledu jevrejske imigracije predvltleno je ogranidenje u skladu s realnim mogudnostima prijema u jewejsku federalnu jedinicu, o demu bi odludivala zajednidka arapsko-jewejska komisija s predstavnicima OUN. Bio je to razraden plan jedne modeme federatirme driave u kome su se-nazirala jugoslovenska videnja. Bio je to takode i plan resenja nacionalnog pitanja u skladu s jugoslovenskim pristupom. Njegovi potpisnici isticali su ga kao ,,demokratsko resenje, kako u pogledu mera za ju i dejstvo, s obzirom na to da ono ne traii ninjegovu imiplernentaci
'7 GAOR, Suppl.n.l7, A. 364, str. 62-64. s3 Za detalje vid. doc. A/364, Chapter (Preporu,ke) II,I, str. 59-65. VII (clava VII), Recoirnrnendations

:atsktr kontrolu, izbegava stvaranje nacionalnih maomoguiava potpuno i Stvarno ude3ie svakog gradanina rvnidkoj vladi.. .36e", tako i po saglasnostii osnovnim ie UN. Komitetu bila je svesna da od pravibeog reienja pales.avisi mir na Bliskorn istoku. Predsta',rrici triiu snomecvali su da bi federativna drZava, koja po definiciii nai jedinstvo, ,,izbegla porast separatizma koji karaktelu Arapa i Jevreja na Bliskom istoku i izbegla polagagasni iredentizarn na tom podr,udju, Sto je nizbeZna u bi.lo kom obliku".370Ovo realno i dalekovido sapledarije naiSlo na podrSku u diskusijama u Ad hoc p-oliti6ienenalnoj skupitini u jesen 1947. godine. ra zemalja, rnedu kojima su se na jadnoj strani nasle rada kao i ostale istoEnoevropske i zapadnoevropske .a je podelu palestinske teritorije ocenjujuii je kao nuNjima su se izridito suprotstavile arapske zemlje pota dobiju savetodavno mi5ljenje Medunarodnog- suda pitanju, ali bez uspeha. Delegacije Egipta, Iraka, Liba'abije i Sirije izjasnile su se za jedinstvenu drZar'u u rantovana prava manjina. Prema redima predstavnika komiteta, ,,podela Palestine znaiila bi samo stvaranje .. " -t\asuprot tome, za cionistitki pokret Plan manjine Leprihvatljiv, dok je Plan vedine samo delimidno zddonacionalne interese. je jedina o'd ewopskih i ameridkih drZava izrazila porlestinskog naroda i nastojala da obezbedi uporedno reg i arapskog pitanja u Palestini u saglasnosti s osnovn nadelima samouprave, slobode i nezavisnosti. Tek neasanje o predlozima Specijalnog komiteta arapske zemstav i izrazile spremnost da prihvate resenje slidno .anu. Medutim, prilikom prebrojavanja u Generalnoj ernbra 1947. godine, Plan vedine dobio je BB,,za', pre70 ,,uzdrlanih" glasova, medu kojima je bio i glas julacije. Jugoslavija je ovu odluku Generalne skup5tine obzirom na autoritet OUN. nadajuii se da ie ona biti ena. JoZe Vilfan je 23. aprila 1948. godine izjavio u I )slavija smatra ovu rezoluciju odlukom u punom, a ne
lmlslu-"'

druge"-3?7

ovoj teritoriji. Umesto da se diskutuje o nesposdb zima, sva je usmerena .paznja ."" ."Iin.to_"io'ni.fiiii Zajednipki stav SSSR_a i SAD po ovom Dit .. njihovog_ zajedniikog interesa aa se titviairaiu Uiiti --.i zicije_. Uzdr2ani glas Velike Britanije p.!*" (181(II-.A)-oznaiavao_ je njenu n"sprum.rost'da sar# Kam?.:JUi\ I nastavlJanjezastite svojih interesa u I lrm brla Je i njcna odluka da se kao mandatna sila znatno ranije nego Sto je bilo predvideno, 14. maii ry+6. godlne I trme oslavi zemlju na ivici gradansl stracije i oruZane sile, pl_epu5taju6ije uzaiairnorn ob nosti teroristiikih g.npr.rtn Suoden s takvom situacijom, Savet bezbednos ristio pravo iz il. 20. povelje UN i preuzeo iniciiaiir gog spe-crJalnog zasedanjaOUN o palestinskom prot godrne.''JJugoslovenskadelegacija smatrala je ovak reban, ali nije istupila protiv njega. Na orrorri raseJa da su pojedinadne udesnice Oogovora o patestinst<o svoja p_rvobitna glediSta iz veiinskog plana. U gen eacija SAD istupila je s predlogom o formiranju pr skog re ma u Palestini do sazrevania uslova 2a'pr deli Palestine s ekonomskom uniiom. , ,Iugogloy.gnskadelegacija iijavila je da ie glasa loga -i zatrazill umesto toga sprovod6nje u d6lo r skupStine 181(II) A: .,Narodi Jugoslavije koji su se svoJu sopstvenu slobodu, zalaiu se za nezavisnost i predstarmik FNRJ iziavi nija i nezavisnih naroda.,,376 vanje u adminislrativnom upravljanju palestinom r nog.naroda. Kritikujuii ovaj predlog, on je skrenuo racrju vtasti u rukama guverllera za palestinu pre Slarateljskog saveta i od6io svaku pomisao na bilo sla-rateljstva s obzirom na potrebu Bto skorijeg prog Palestin-e.u kojoj bj ,.slobo-dajedne srrane Uiii ""ri

eienje o podeli koje je prihvaieno nije predstavljalo bude stvaran doprinos pravednom relenju problema: deobi samo su podvudene rasne i religi'ozne razlike na agral L
' UN, 1947 /1948, sfi. 233. a su dve velike sile p651ig1" spolazurn na kotrne se mogao zaL UN, bez s,urnnje predstavlja faktor koji je rezoluciji od 29. :rallrter odlo,ulkeOUN... Iz taE Eaaloga je danas sav autoritet 'tetrovljerr u toj odluci" (Politika, 24. april 1948.)

t\, u,,,ponnque Qtrd,ngere, dec. 1949, n, 5_6, parts, 403_409. _" Jugoslovenski predstavni,k Simt6 uputio je apel Ve oGtavlia OUN svoje ,.telko naslede,' razresu.i se odgovornost tYolttrkd, 17. novembar 194?) "] N. predlog delegacije SA.D. Prvo speciialno zaseds . ralna srl<upstirna na predlog Generalnog sekretara. ''" covor JoZe Vilf,ana u I komitetu na II specijalnom skupstine, 4y'C.1/SRrl35, Ss/py'1s4g, str. 199. " (S, u Savetu bezbednostt _ ._ Rezolucija,rna usrvojenirn skup$tini (res. 186(5/2,). za,medijatora OUN irnenovan je grof predsedni,k nadotte), SvedBhqg crvenog krsta. Jugo6lavija- je

Ameridki predlog je ipak usvojen, ali u znatno umesto starateljskog reZima odludeno je da se ustar jatora OUN u Palestini kao visokog dinovnika organi luge, za reSavanje spornih pitanja, Taititu svetih ires misijom za koncilijaciju (res. 194(III).37E ---liiln-u a Azmi. Ld eues on prattltinienrleite

tvaranje nacionabrih mao ude5ie svakog gradanina po saglasnosti s osnovnim rd pravilnog re5enja palesPredstavnici triju spomeiava, koja po definiciji naseparatizma koji karakterm istoku i izbegla polagardrudju, Sto je neizbezna :alno i dalekovido sagledaiusijama u Ad hoc politii)47.godine. se na jednoj strani nasle :opske i zapadnoevropske rrije ocenjujuii je kao nuitavile arapske zemlje poenje Medunarodnog suda rgacije Egipta, Iraka, Liba) za jedinstvenu drtavu u rema redima predstavnika znadila bi sarno stvaranje ;idki pokret Plan manjine iine samo delimidno zadoeridkih drZava izrazlla poda obezbedi uporedno reitini u saglasnosti s osnovrde i nezavisnosti. Tek nerog komiteta arapske zema prihvate reSenje slidno ebrojavanja u Generalnoj iine dobio je 33 ,,2a" preu kojima je bio i glas julluku Generalne skupdtine nadajudi se da ie ona biti a 1948. godine izjavio u I u odlukom u punom, a ne hvaieno nije predstavljalo vednom reSenju problema: .sne i religiozne razlike na

orroj teritorlji. Umesto da se diskutuje o nesposobnosti mandalskog reZima, sva piZn;a ie usmerena na arapsko-cionistidke sporove.373 Zajednipki stav SSSR-a i SAD po ovom pitanju proizlazio ie iz njihovog zajednidkog interesa da se likvidiraju britanske kolonijalne pozicije. UzdrZani glas Velike Britanije prema spomenutoj rezoluciji (181(II A) oznadavao je njenu nespremnost da sa'raduje u skladu s odlukama OUN i nastavljanje za5tiLe svojih interesa u Palestini. U skladu s tim bila je i njena odluka da se kao mandatna sila polrrde iz Palestine znatno ranije nego Sto je bitro predvideno, 14. maja umesto 1. avgusta 1948. godine i time ostavi zemlju na ivici gradanskog rata, bez administracije i oruZane si1e,prepuitajuii je uzajamnom oibradunavanju i delatnosti teroristidkih grupa.3?a Suoden s takvom situacijom, Savet bezbednosti je prvi put iskoristio pravo u aI. 20. Povelje UN i preuzm inicijativu za sazivanje Drugog specijalnog zasedanja OUN o palestinskom problemu za april 1948. godine.3Ts Jugoslovenska delegaclja smatrala je ovakav potez za nepot'reban, ali nije istupila protiv njega. Na ovom zasedanju postalo je jasno da su pojedinadne udesnice dogovora o palest nskom pitanju napustile svoja prvobitna glediSta iz veiinskog plana. U generalnoj debati delegacija SAD lstupila je s predlogom o formiranju priwemenog starateljskog reZdma u Palestini do sazrevanja uslova za primenu Plana o podeli Palestine s ekonomskom unijom. Jugoslovenska delegacija izjavila je da ie glasati protiv ovog predloga i zatra;ila umesto toga sprovodenje u delo rezolucije Genera).:re skupBtine 181(II) A: ,,Narodi Jugoslavije koji su se toliko irtvovali za svoiu sopstvenu slobodu. zalaZu se za nezavisnost i slobodu svih koloPredstavnik FNRJ izjavio je da je udestvonij; i n;avisnih naroda:"3?6 vanje u administratllrrom upravljanju Palestinom osnovno pravo njenog naroda. Kritikujudi ovaj predlog, on je skrenuo paZnju na koncentraciju vlasti u rukama guvernera za Palestinu predloZenog od strane Starateljskog saveta i odbio svaku pomisao na bilo koji oblik ustanove starateljstva s obzirom na potrebu sto skorijeg proglaienja nezavisnostl Palestine, u kojoj bl ,,sloboda jedne strane bila nerazdvojna od slobode druge".3?7 Ameridki predlog je ipak usvojen, ali u znatno izmenjenom obliku: umesto starateljskog reZima odludeno je da se ustanovi funkcija Medijatora OUN u Palestini kao visokog dinomika organizacije za dobre usluge, za re5avanje spornih pitanja, za5titu svetih mesta i saradnju s Komisijom za koncilijaciju (res. 194(III).378
37rM a h m u d Azml, La, question paldstinienne ileDo,nt I'As,r'AnbI6e des N, U,, Politique ttrangere. dec. 1948, n, 5-6, Parjs. 403-408. 37'Jugos,lovenski predstavnik SimIC uputio je apel velikoj Britaniji da ne ostavlja OUN svoje ,,teSko naslede" razresuii se odgovornosti jos 14. oktobra 194?, tPolitika. 11. novembar 194?.) "'Na pred'log delegacije sAD, Prvo specijalno zasedanje sazvala je General,na skupsiina na predlog Gene,ralnog sekreiala. 376 Govqr JoZe Villana u I komitetu na IT specijalnom zasedanj{r Generalne skupstine, A/C.1/SR1135, SSy'2/1949, str. 199. 31tIsto. 3" Rezolucija.rna usvojenirn u Savetu bezbednosti (5/723) i u Generalnoi skupgtini (res. laa(S/2r, za medijatora OUN irnenovan je grof Folke Bernadot (Bernadotte), predsednik Svedskog crvenog krsta. Jugo6lavija je bila protiv ove futrk-

)razum na kome se mogao zarktor koji je rezoluciji od 29. 'azloga je danas sav autoritet r, 24. a,pril 1948.)

ka_ . . Napore-koje su uiagale OUN onemoguiila je Velika Britanija "plana 11--tu L"uyth svoje trupe 14. maja 1948. godine, dakle mirno OUN. Cjonistidki krugovi su istog dana,proglisili stvaranje drZavekoja j.g gaqan zatim bila priznata od svih vodeiili dlanicabiv3e koalicije Uj!_
dinienih neai ir

Sutradan-posle-proglasenja poio je,,sveti rat,' protiv lzraela. Egi_ pat, Sirija, Liban, Irak i Transjordanija uSle su u'palpstinu, spredlle 'jevrejske sprovodenje odluke OUN o podili ove teritorije. U podetku trupe nalazile su se u veoma te5kom poloZalu, i uz jiroku medu_ plodnu podrsku, akcija. arapske vojske u pallsilnl okvali ikovana je kao ,,prva oJuZana agresija,' s kojom se suodio svet po zavr5etku II svei_ -bezbednosti, a naro_ :5"9 ^tgtj. Uz_ z:rlaganje veiine zemalja u Savetu dito SAD i,SSSR-a. kr-ajem maja doneta je rezolucjja (S/84i) kojom je trazena obustava vatre. Ova odluka, koja-je stupila na snagu tek'lI. jula 1948. godine, omoguiila je jewejskoj' stiani da se dobro -rraoruZa i prrpremr za dalje ratovanje. U protivofanzivi nove jevrejske drZave su potisnute, a granice Izraela pro5irene La joi jednu tre_ ll1p.f: :nrg9 clnu _terrtorlle u odnosu na onu predvidene odlukom OUN. Ostatak su podelili Jordan, Sirija i Egipat. Fodetkom januara 1949. godine stupila Je na snagu od.luka o obustavi vatre na svim frontovima a rr n.nta6e r leto iste godine na Konferenciji u Lo?ani p"ipl.rri".r',Ji"lri "'p'ri-i"i -Izrael ju.s. arapskim drZavama_ (11 maja 1949). je pririljen u dianstvo yelikom vecinom (protiv _su bile samo arapske zemlje). Time je :l11...............f,, raxlrckt sama -svetska organizacija dezavuisala prvo palestinskog naroda na samoopredeljenje. P,o.l" glasanja za delegacija FNRJ skoro da nije ., ucestvova_ta .prijem fzraela3Te vrse u _akutnoj tazi reSavanja palestinskog problema i ui_ orzavala se od pred.laganja novih reienja.re Bio je to per.iod sukoba s Inlormbiroorn, kada FNRJ nije Zelela da zaostrava raziike na spoljno_ politidkom planu u pitanjima u kojima je SSSR imao neopozive stavove.
cije, smatrajiudi da kGrcentFiie u ied_noj liinosti suvise vlasti. Kada je medijator 'aetegat plan.o res_avanju palesiinskog pitanja, jueo;lovlnsti LjuP-U{ _irlp_ iIgj oa_ ttaoovanovic dao je u I komitetu sledeiu izjavu: ,,... osnovna karakteristika problema. sa,stsji se u tinjenici da itrani iaftoii imalu veceg uticaja 9il.:liT-\"c na..resenJe. ovog probtema nego faktori u samoj palestini. Iako je kvatilikovana prthvatila vcrna rezoluciju Generalne skupstite od 29. novembra, ni mandatorska sila,- ni. orgami Ujedinjenih nacija dija je duZnost bila da tonirotise prtmenu ive rezoh.rcije, ni vedina Ujedinjenih naiila, niko niie ridio u smislu sprovode_ oja u delo ove rezolucije,'. Za Bernadotov pian jugosiovenski delegat ;e rexao Oa rnosi izmene u ovu rezoluciju. napu5ta princip slobodne arapske drZave u palei_ :rnr_r preporucruje prtkljuaenje arapske teriitorije Transjordaniji, (politiLa,2E. rrc/embar 1948.) (Politika,28, novemtb,r 1949.) covor jugoslovenskog delegata Save Kosa..'7' lovida_ u Politiikom korritetu 2?. novembra 1949. Bito je tJ prizninje de facto. U )rea-qrbuli dve rezolucije izrilito je navedena izjava liraela-o prih;atanju dvaju rljuanih dokumenata Generalne skupstine, res, iet1tI.1 i fst(ftf), Ovim jL odluka ) prijemu lzraela u OUN po.stala prihvafljiva za one drZave koje su se, kio FNRJ. :alagale za postovanje predjasnjih odluka OUN. * NijS bilo rnogude utvrditt ka&o je iugoslovenska delegacija glasala povolom_ res. 302(IV) o ustaroovljenju Agencije za pomo6 palestinskin iz6eglicama na lliskom- istoku, -koja i danas deluje, a,li je glasala na V zasedanju pd rezoluciji lnancuske, Turske i Velike Britanije, kojom su se pozivale arapske iemlje i Iz_ ael da pomognu Komisiji OUN u resavanju pitanja izbeeilica.

sasvim tadno qucu. utogu u otvaranju eventualnr de.legacija je gjasala protiv ,v^enska senJe problema Jerusalima za slede inicijati\,'u SAD po promeni njihovol Kada je Starateljski savet us ,. corpus separotum_a pod i:l^-.u.,5u9

da. bude :.1T..*-i .izvor novih tpa sveJu. Sagtedavajuii

lnter vencije jugoslovenskih delega _ palestine. lucij.i Glaffi .o .podeti koji je predvidao int""iilil 3nog corpus Kao separatufll,_a, poa ona Je isticala suverno pr"uo*"if nalazenjanekog modus_oitr"iail n" se..na iskustvo ju "-^^,..19_r1u"j"ii. )p,eclJatnom polit.iikom komiteh.r I rn"Jy sta znaee tudi uticajj ll:I? o l r s K r hn a c j o n a l n o s t i : , , Z b o g togi J e\,'reja j Arapa da Oode Oo" refiJg variti s Sro,manje gordine i kffi da s,uskladi Zivot naroda koji.iar t<e., delegacije, plan o internacional p{ava na samoopreOelien Lj]_lo"og san;e u njihove stvari i ia priiisai da znadi ... .. unoienje I l: T?S"9

Ad hoc poliiidki komit, "d.t"lu koju su odbi jali i Arapi ,o^"j, rozlla Je tom prilikoms da se terit ma pretvori u funkcionainu _ u.pra cija..{NRJ podrZala je ovai preilol protivljenje internacionalizaciji grac a odbijena je i njegova alteinaTiva3 Je samo res. 512(VI) o obavezi Kom: neralnoj skupitini periodidneizvestaj Jugoslovenska delegaciia bavil . skim probtemom u Sav6tu bezbedn blokade Sueckog kanala, uperene pr pporazumu o primirju izmedu dveju orokade, jugoslovenski predstarmik jr Senje situacije na Bliskom istoku u vanih strana.3e On je podrZao pred.

je F_11, ?'11 fv_eTada njegovospro rsle godine

Goro, iusostobenskog d.elegata Sa ,o rc4:;. i8zIsto. r3r Doc. A/AC.BBlr_.6g. ".' poc. A/AC.3BA,.?r.

:; l"x, j i",ii,H!:"I#: ;Ti:E ffi -*"

r je Velika Britanija kardine, dakle mimo plana ;i1i stvaranje drZave koja anica bivBe koalicije Ujei rat" protiv Izraela. Egisu u Palpstinu, spredile ije. U podetku jevrejske ai), i tz Siroku meduLlestini okvalifikovana je rvet po zavrsetku II svet'etu bezbednosti, a narorezolucija (S/841) kojom stupila na snagu tek 11. ri da se dobro naoruZa i nove jevrejske drZave :o5irene za jo5 jednu treilukom OUN. Ostatak su rara 1949. godine stupila frontovima, a u proleie r sani su ugovori o primird je primljen u dlanstvo rrapske zemlje). Time je prvo palestinskog naroda cija FNRJ skoro da nije estinskog problema i uzio je to period sukoba s trava razlike na spol.jnoI imao neopozive stavove.
.Se vlasti. Kada je medijator a, jugoslovenski delegat Lju,,... osnovna kalakteristika i faktori imaju veieg uticaja estini. Iako je kvalifikovana 29. novembra, ni mandator_ t bila da kontrolise primenu sprovode.je i:adio u smislu 'je rekao da dovenski delegat dne arapske drtave u Palesnsjordaniji. (Politilxa., 25. no/enskog delgata Save Kosa) Je to priznanje de facto. U Izraela o prihvatanju dvaiu ) j 194(III). Ovim. je odluka orzave Kole su se, Kao ll\rLr. rska delegacija glasala povopalestinskirn izbeglicama no la v zasedanju po rezoluciji ,o@ivale arapske zemlje i 1zceglica.

Intervencije jugoslovenskih delegata bile su usmerene na podrsku rezo_ lucij,i o podeli Palestine. Glasajuii protiv svakog drugo! plana, pa i onog koji je predvidao internacionalizaciju Jeru;lima- i svetih mesta kao corpus sepa,ratuln-a pod medunarodnom upravorn (plan Bernadot), ona je isticala suvereno pravo naroda na tom podrudju i pofuebu pro_ _ naElazenla neKog rnod.us-a Dtuendi. Pozivajuii se na iskustvo jugoslovenskih naroda, delegat FNRJ u , Specijalnom politidkom komitetu Sava Kosanovii iziavio ie da oni vrlo dobr"o znaju S1aznaie tudi uticaji kod etiikih razlieilih. a lerltorijalno bliskih nacionalnosti: ,,Zbog toga mislimo da je u najveiem interesu Jelreja i Anapa da dode do nekog spoo:azumnogreSenja koje ie se ostvariti s ito,manje gordine i kojim ie se uspeti, kolikb je god moguie, da se uskladi Zivot naroda koji tamo 2io.".,,ru po mi5ljenju jugosloiens_ ke..delegacije, plan o internacionalizaciji Jerusalima li5io'bi'o6a naroda nJrhovog prava na samoopredeljenje i pruzio Siroke moguinosti za me_ sanJe u nJrhove stvari i za pritisak spolja u ovom i Sirem regionu: on je mg-gaoda znadi ,,... unosenje stranog tela u ionako osetljilv organi_ -istoku" zam"w i da bude izvor novih bpasnosti"za mir na Bliskom i u wetu. Sagledavajuii sarsvim tadno vainost ovog podruija i njegovu bu_ duiu, ulogu u otvaranj_u eventualnog sukoba siveiskih iazmer"a,-;ugoslo_ venska delegacija je glasala protiv ies. B0B(IV) u kojoj se odialaio re_ senje problema Jerusalima za sledeie zasedanje Geneiajne skupitine na inicijativu SAD po promeni njihovog stava. Kada je Starateljst<i savet usvojio Statut Jerusalima aprila 19bO. .. godine..kao corpus separatum-a pod. administracijom OUN, veiina dele_ g?ta bil,1 je 9v5s5radu 119,e.9"9 sprovodenje neie"i6i tako. Vet pri t<ra;u iste godjne Ad hoc politiiki komitet bavio se nadinima jnplemenlaciie ove, odluke koju..su odbijali i Arapi i Jevreji. Delegacila Svedske prej_ lozila je tom prilikom383da se teritorijalna internacionilizacija Jerirsali_ ma pretvori u funkcionalnu - urylavo pristupa svetim rnestirna. Delega_ podrZala.je ovaj predlog pbnavljijuii svoje ranije izraZjno :iir.. {TR{ protrvtJenje internacionalizaciji grada..Ovaj nacrt rezolucije je odbijen. a odbijena je i njegova alteinitivaw u Generalnoj skupSilni. UsvojLna je samo rs. 512(VI) o obavezi Komisije za koncilijaciju -da podnosi "Ge_ neralnoj skupstini periodidne izveitaje. Jugoslovenska delegacija bavila se. takode. islovremeno palestin_ skim problemom u Savetu bezbednosti; bilo je to prilikom egipatske btrokade Sueckog kanala, uperene protiv dovoza robe u lzrael, suprotno Sporazumu o primirju izmedu dveju zemalja.3ss ZalaZuti se za obustavu blokade, jugoslovenski predstalrrik je apelovao za Sto hitnije mirno reSenje situacije na Bliskom istoku u najboljem interesu svih zainteresovanih strana.3e On je podrZao predtog Fiancuske, Velike Britanije i
,o Gouo, iugosrooenskog d,elegata Sd,oe Kosanouiia u I koinitetu 2?. nouenLbfi4';. 3t, Istor3r Doc. A/AC.3B/L.63. "" Doc. A/AC.BB/L.713s Vid. izvestaj Sefa Mirovne posmatradke komisije (5/2194). 3t6yearbook oi uN/19s1. stu. Esz.

r kome je traZeno prekidanje svih oblika neprijateljstava izmedu i Izraela uz poziv obema stranama da Sto hitnije sklope spora.3$ skladu s priricipima ,,pravde, realizma i uzajamnih ustupaka" r VII zasedanju, povodom izveStaia Komisije za koncilijaciju iz .e38e, do5lo je do zaoitrene debate izmedu arapskih dtLava i Iz' prilikom su ponovo izneseni razlidibi stavovi u pogledu poom lestinske teritorije. Naime, Komisija za koncilijaciju nije {rspela Sl svoi gla\,'ni zadatak, tj. da doprinese prerastanju primiria u r.ir na ovom podrudju. Bilo je to, pre svega, zbog nastojanja Izl odrzi sistem koji ie za njega bio daleko povoljniji u teritorijalgledu u odnosu na razgranidenje prema rezolucj.jama Generalne re. Arapske drzave nastojale su, s druge strane, da obezbede ostovih dokumenata, a posebno rezolucije o repatrijaciji izbegl.iAd hoc politidkom komitetu predloZena su dva nactta koja su, a sebe, odrZavali dva stava: u rezoluciji ,,Osam drZava" (A/AC. ) zaftaZeni su neposredni pregovori izmedu arapskih driava i Izro i smanjenje uloge Komisije za koncilijaciju u ovom procesu i rktiviranje samo po izriditom zahtevu zainteresovanih strana; u ji ,,eetiri drZave" (A/AC.61lL.25) potvrdeni su ranije odluke ne skupBtine o ovom pitanju i nastavljanje rada Komisije s isrdatom, ali u prosirenom sastavu. 3legacija FNRJ opredelila se za kompromisno resenje u tom da se osnol'ne ideje iz rezolucije ,,Cetiri drZava" unesu u onu od drZava" i time dobije tskst koji bi nai5ao na opdtu podr3ku. U u Ad hoc polititkom kornitetu jugoslovenski prdstarrrik je izSl;bnije da bi napor za redavanje problema trebalo pre svega da nu zainteresovane strane, i to putem direktnih pregovora u sklail. 33. Po,l"elje UN. Istowemeno, on je napornenuo kako ovakav Lgoslovenske delegacije ukljuduje p etpostavkiu da Organizacija :nih nacilja,ne bi srnela da napusti svoju odgovorinost u ovotrn ru. . . koji je bio i ostaje znatnim delom problem OUN.. ." Zavetske organizacije u datorn trenutku odredio je u srnislu pruiastrane pornodi u ortpodinjanju pregovora izmedu dvej,u strana. tom prilikom predstavnik FNRJ izneo je razlog iz kojih je Jugobila za,interesovana za ovaj problem. On je ocenio da je red o i osetljivorn podrudju sveta na korne su ozbiljno naru6eni mir i rost. Pored tinjenice da se radilo o regiorru koji se nepoeredno s Mediteranorn, jugosJovensko interesovanje je oznadeno i redi.emogutnosti ostajanja rarnodu5nim r,... prema znatnoj Steti koreiu nereieni odnosi celokupno,m politidkorn, priwednom i sociZivotu kako arapskog slta tako i lzraela, prema strahovit'orn r njihovih ljudskih i materijalnih sredstava", Sto predstavlja veetniu za razvoi ovih dtfava,3et
Res. S/2298. Yedtbooh of UN/195I, str. 309. Doc. A/2121 i, A/2216. Jugoslovenrska delegacija podrZala je na sredstava ornoii palestinskirn izbeglicama Goaor Dure Ninti\d u Ad hoc polititkom SIP Gooori pred.staonika, FNRJ na I d'elu

lcno-dugo razmahanje palesti nju Ceneralne skup5tine zawseno bez dor kakvog napretka stanja srvari na Bliskom is

koje su r.rspetl da l: ryp Tup.\il- drZava. I aKo^Je pr

Jugoslovenska delegacija izjasnila se .. r nuti predlog ,,Osam drZava', poito je ;;; lju pribliZavanja stavu arapskih,eriratia' i, pregovori izmedu zainteresovanih straia ii uklanjanje suprotnosti, Ona se uzdrZala p uverenjem da on ne moZe doneti brzo reiel sala je protiv teksta sirijske rezotucij;tt-i mogucnosti pjegjvar-anja o pravu palestin: domovinu zatrazi savetodavno mi5ljinje Mr tiduci- da se_ radi o politiikom, a ne o prar nadleZan. Medur.im, izveSlaj Ad t oc kofiilt drzava'.-. nije usvojena u Generalnoj skupi

B. c) Korejsko pita

Sticanje prava na nezavianost i samoo bilo je..jedno od o.setljivih pitanja koja su na. ozbiljnu probu.3es Bilo je to tai<otle, lednc dele_gacija FNRJ svestrano angaZovala, po razdvojene zemlje da se ujedini i nastavi s kmejskog problema ostala je d( . .SuSLina nekorrlro godlna po njegovom izbijanju u pr . dala on Je ukltuiivao dve razlidite faze. Dok sustvu savezniekih trupa i problemu moda drugoj je do5lo do ratnih operacija s ishodc na dve drZave sa razliditirn druStveno-politid; Problem,,nezavisnosti" Koreie otvoren dine na zahtev ameridke delegacile.s% Rasp

vII zasedanju rezoluoiju o po(res. 614(vII). kamitetu od' 14. decembra 1952, VII zased'ania , 29.

'l" gr R* A/AC.61/L.83. Doc. 4/2310. s Vid. Yearbook oI UN, 1952, stt.24L-284, s Korejski problern stvoren je prisustvom s liditog druBtveno-politiakog uredenja, SaO t SSSn sta 1945. godine i ostale u njoj, stvaraludi faktilkj dene 38. paralelom. Obe saveznidke vojske prlmlj reji. Medutim. odredbe qjihovog q)orazuma, sklop nije pnistupila naoionalistidka Kina 2? decembra ski narod veliko rezodaxenje. Ovi,m je predviden lju s viso{<om Inul'turom i vekovnim nacionalnim razumom stvorena je rnesovita arneriako-sovjetskr rezu.ltale zbog uzajamnog neGlaganja: predstavnici samo s onim potititkim grupacijama koje $u pril a to je bila komunistidka ,partija i njoj bli,ski kru lirali na Sirem udesiu. po6le neusDeinih bilatere SqSR-a. SAD su prenele ovo pitanj; u nadleZnost tivio. '" Doc. A/tsiU'RR./8s.

<a neprijatelistava izmedu Sto hitnije skloPe sPora-i uzajamnih ustupaka".'* rmisije za koncilijaciju iz drduarapskih drlava i Iziti stavovi u Pogledu Por koncilijaciju nije uspeia se prerastanju primirja u svega, zkrog nastojanja Izko povoljniji u tedtorijalra rezolucijama Generalne e strane, da obezbede ostije o repatrijaciji izbeglira su dva nacrta koja su, iji ,,Osam dti:ava" (A/AC. redu arapskih dri'ava i Izitijaciju u ovom Procesu i zainteresovanih strana; u rtvrdeni su ranije odluke ljanje rada Komisije s islromisno resenje u tom :i driava" unesu u onu od podriku. U ri5ao na opr,Stu je izpredstarmik ovenski lema trebalo pre svega da irektnih pregovora u skla) napornenuo kako ovakav postavku da Organizacija voju odgovornost u ovotrn cm problem OUN . . ." Zaodredio je u srnislu PruZaa izmedu dveju strana. je razlog iz kojih je JugoOn je ocenio da je red o su ozbiljno narudeni mf i egionu koji se nePosredno ovanie ie oznadeno i redi. . pi"rn. matnoi steti ko;idkorn, priwednom i socizraela, prema stxahrovito,m lstava", sto predstavlja ve-

Jugo-slovenskadelegacija izjasnila se na ovom zasedanja za spome. nuti predlog ,,Osam drZava" po5to je on izmenjen amandmanima'u ci_ lju prlbliZavanja stavu arapskih zemaija jer je smatraia da su direktni progovori izmedu zainteresovanih strana najbolje i na.ibrze sredstvo za uklanjanje suprotnosti. Ona se uzdrZala po'predlogu ;,Cetiri drZave', s uverenjem da on ne moze doneti brzo rglenjJ problema. pored toga, gla_ sala je protiv teksta sirijske rezolucije3z sa zahtevom aa se o iiiaiiu -u mogucnosti pregovaranja o pravu palestinskih izbeglica na povritak domovinu zafraZi savetodavno misljenje Medunar.odnog suda pravde, is_ tituci. da se radi o politidkom, ne o pravnom pitanju, te Oa SuO niie _a_ nad1e2a.n. Medutim,- izvestaj Ad hoc komiteta odnosno rezolucija ,,Osairr goTu Tup.\ilr" drZava, koje su uspele da onemogu6e njeno izglasavinje. IaKo,le pr rcno dugo razmatranje palestinskog pitanja na VII zaseda_ nju Generalne skupStine zawseno bez dono5enji rezblucije i bez bilo kakvog napretka stanja stvari na Bliskom jstoku.tq

B. c) Korejsko pitanje

Uid. yearbook of UN, 1gS2,6tr,241_2b4, "' Korejski problern stvoren je -SeO prisustvom stranib trupa dveJu drzava raz_ .. li ditog itidkog uredenja. i SSSR_{ fi"i"- "ll:" osrobodile avgu_ ._drusrveno-pol sta 1945.godine i ostale u njoj, stvdraiudi fattitki <ivJ -""--J-ia,iJ"ur;*ium dtupacio-ne zone razgrani_ tene 38. para,lelom, Obe savijnitke ";js[e p"i;lJe"u -skroilieno! u Ko_ odr:c!b9. n.{l}-rovgg y:qlql, sporazurna, "- y;;ut, koine je kas_ -predstavljale ::il nrJe pristupila naoionalistidka Kina 2?. decembra i945. su za korej_ ski narod. veliko ""ii," *r, ,"--razocarenje.Ovim je predviden st"arlli"Li rJu s vNiou{omKulturom i vekolnnim .nacionalnim pretenzijama. Moskovskim spo_ razumom stvorena je rnesovita arneritko_sdvjetskakomisija, diii rad rezu"ltate zbog .{lJ.gp"og neclaganja: predstavnicl SSSR-J prifri,atifl nile doneo su laradnju grupacijarna koje su prihvatale Mbskovski sporazum I :.a.: :1,*-p"]ltidkim SSs-a, SAD 6u trneneteovo pitanje u ""at"i"*i
3'6 Doc. A/iBURR./85.

to takocle. pmbu,,,, od onih pitanja ,rJ komu ie qeregacrJa .!NKJ svestrano angaZovala, pomaZuii napore ove vestadki razdvojene zemlje da se ujedini i nastavi svoju jedinitvenu istoriju. Suslina.koTejskogproblema ostala je do danjs isla; pa ipak. u prvih , , r,Ielrolrko god,l?3 po njegovom izbijaaju u prvi plan medunarbdnih doga_ . oaJaon Je uktJueivaodve razlidil.efaze. Dok se u prvoj lazi radilo o pri_ -ujed"inlenja sustvu savezniikih trupa i prob)emu modaUteta zemlje, u drugoj j-e.doSlo do ratnih operacija s ishodom podeie korelike teriiorije na dve driave sa razliditim dr,uitveno-politidkirn urederqfem. Problem ,,nezavisnosti,,J(oreje oivoren je u OUN 17. IX 1947. go_ ". dine na zahtev ameridke delegacije.3s Raspriva ie vodena u relatitrro Fno A/Ac.61/L.s3. "r Doc.A/2t10. 'q.

pitanjai(oja su-stavitaivetsku lib _r,"., i.:tu: gd ?":elliivil na ozbiljnu Bilo je jedno

Sticanje prava na nezavisnost i samoopredeljenje korejskog naroda "orginizaciju

'Itr zasedanju rezoluoiju o Po:es.614(VII). @tniletu oil, 14. decembta, 1952, lII zNedanja. . . ,, 29.

ixii',iJ^"i3:tr-lli::'i:i&1l"f.,iJj3l,f"*;,:"":f,l,t, f$j":#i,H":t""iB"; --u1.1"* ciiN, sssn to-" p"o_

rtrnosferi sve do 25. juna 1950. godine, odnosno do intervencije :oreiskih trupa u juznoj polovini zemlje. U tom trenutku, prvi e II svetskog rata, pred svetskom zajednicom pojavio se probvne definicije agresije i nadina pokretanja sistema kolektivne )sti prema Glavi VII Povelje UN. Situacija je postala joS sloZea se na korejskom rati5tu kao treii faktor pojavila NR Kina, jeika sila koja nije biia zastupljena u OUN. Vidovi u kojima se pitanje postavljalo posle spomenutih dogadaja prouzrokovali jugoslovenske delegacije razlidit odnos i nadin reagovanja. ,ri tperiod bio je vezan za veoma uodljivu ideolosku intonirarblema kada su se reakcije jugoslovenske delegacije usmerapravilu, protiv delovanja ,,veiine" u OUN. Naime, granica rveznidkih okupacionlh snaga u Koreji bila ,je i granica dvaju :r druBtveno-politidkih sistema.3e IJ severnom delu vlast je Radnidka, odaosno komunistidka partija Koreje pod utiSSR-a, dok je.u juZnom delu ameridka vojna uprava podrZaItidke struje na delu s generalom Rijem (Rhee) za koje se pret.1oda neie dopustiti radikalniji drustveni prmbrazaj. Zbog ovakr osetljivih politidkih paralela s jedva izbegnutom podelom Juna sfere uticaja delegacija FNRJ protivila se i samom postav, :oblema ,,nezavisnosti" Koreje u OUN kako ga je definisala deSAD. Sve do znatne promene situacije u samoj Koreji kao i merog poloiaja FNRJ, jugoslovenska delegacija je uz manja odpodrZavala sovjetsko gledi5te po kome je osno\,Triuslov za ujekorejskog naroda i sprovodenje slobodnih izbora bilo, barem u iodu, istovremeno povladenje svih stranih trupa iz svih delova ' Sovjetski Savez je, raime, u principu osporio nadleZnost i prava se upuStaju u bilo koje pitanje iz kategorije dl. 107. Pcvelje vom odredbom su iz kompetencije OUN iskljudena pitanja za bilo predvideno da se imaju regulisati ugovorima o miru.o Izuii se u skladm s tim, predstar,nik Jugoslavije u I komitetu ,izda bi najbolje mogudnosti za reSavanje problema pruZila postodnidka sovjetsko-ameridka komisija i podnZao je predlog o skiog pitanja s dner.'nog reda svetske organizacije. Pored toga, na'je kako I komitet ne bi smeo da ulazi u su3tinsku diskusiju se ne obezbedi ude5ie svih zainteresovanih strana. Tek po od)vog predloga, jugoslovenska delegacija je glasala za sovjetski razliku od jugoslovenskih i sovjetskih predloga, ameridka rezopredvidala Sto skorije sprovodenje slobodnih izbora u Koreji xodstvom tzv. Pri{rlemene komisije OUN za Koreju, Ova koilan Markov i,C, Nelce crte n'te(lunaroitrno-praorlogqspektq, korejsd, MeAunarod,ni prcblemi, 1951/4, Beograd, 10b. es. A/C.1/232. id.: P. B. Potte\ Legal Aspect oJ the Situatintu in Kored,, Alnerican Internatiolril Ld1D, va1.44, n.4, 1950, ?10. ledutim, ostala je opBta nadleinost Povelie za sve slutajeve koji prediifuacijiu opasnu za svetski mir i bezbednost (dl. 11, t. 2). Izuzeci i stroLe dl. 107. Poveije bili su vei tada brojni: situaciia oko Berlina, Trsta, :ava doveka u Bugahs&oj, Madarskoj i Rumuniji. /C.l/SR, 58-116, str. 255,

yil'Ll,:,.J" j:i!ii? [j1'', i.l,J:' f r."o *,?'#*uon. ul *ei" j iiHi"ji

ilfl i"-X';.*i

::_

; % ,n " t"i,tilttT,tl-:'S::l} "j,[:,.P]"";il1_ ji;; rJ" g.:rdii ;

-;;

m-isija bila je osnovana radi kontroie povl dnja izbora, a rro koml

;ffi 'J' li,#"i:iii$X:.Tg-,Xil;:-* i

Lisanerarodnelfi;;;,;'.,;iJlil""".t&*

itlgtrffil iln!,,t}"ti,.::; 5:rTi ffi:"i:""9. i*i*"fJ :L ,",::"?"ldii#

. lu. pri tom je prednost im u. svomperspekti*;;;;di,?*,t"tj:i ;X"?:"

:H il_ii*. :",-",,-l-,*:r{.:?};:T;;l &

snase ui 1X"11il*#;tfT"j3,,:5,f?"'"1"

jfm.. 1,.ynravn4 aparatom.razgraniiene 38

j;;**"l$:Tff gi,1!*i #:",r* "T1"". :*il

i niena detegacija u oUN rnogi" . ff.,Yli:." Its_frcnrJi slav.
,^ .-,1:

obnavljanju debate o Koreji u jese

;,T' 9.1,,1 ls5"urt.li*;

srje za Koreju. odnosno njene izborne politik kor,nj:ije koja je pod n"rirro_ Komisije za _ trebalo da rukovodi sprovodenjem cilj; im;I nazlvu.

j :,r""t.* ilT1$iilr::ii"J,H?,ff

Za sobom su jmale izuz^1no L zolucijom Informbiroa kao i smirivanje napt svetlu korejskog ,rrroj" _og. Y^^o* .drama Kao sopstveno iskuSenje. Oda e izjava jugJr

rvrarkovii' koba. ro# .B A/C.1/SR. 5 ^ Doc. A/c I t4a4

Suprotstavljajuci se delatnosti i sastav orle pretezno zastupljene zapadne drZave, j. A/c.1/22s. ,, * '; !.!c:1/ s\ 58_r/6. srr. 266.

Neke crte medunaroilrlo-tr

ne, odnosno do intervencije nlje. U tom trenutku, prvi aiednicom pojavio se plobiretanja sistema koleklivne tuacija je postala jo6 sloZeaktor pojavila NR Kina, jeOUN. Vidovi u kojima se tih dogadaja prouzrokovali )s i nadin reagovanja. rcdljivu ideoloSku intoniravenske delegacije usmerau OUN. Naime, granica eji bila 'je i granica dvaju severnom delu vlast je partija Koreje pod utiidka vojna uprava podrZaem (Rhee) za koje se pretveni preobrazaj. Zbog ovak'a izbegnutom podelom Jurotivila se i samom postav$ kako ga.je definisala dee u samoj Koreji kao i melelegacija je uz manja odne je osnovni uslov za uje,odnih izbora bilo, barem u ranih trupa iz svih delova u osporio nadleznosti prava kategorije dl. 10?. Povelje OUN iskljudena pitanja za lti ugovorima o miru.am Izfugoslavije u I komitetu iznje problema pruZila postoi podrZao je predlog o skirganizacije. Pored toga, naulazi u su5tinsku diskusiju sovanih strana. Tek po od:ija je glasala za sovjetski ih predloga, ameridka rezoslobodnih izbora u Koreji OUN za Koreju. Ova korod,no-pra.onog dspektd. korejs105. Situati.on in Korea, Anertcan je za sve sludaieve koji predost (d1. 11, t. 2). Izuzeci i strori: situacija oko Berlina, Trsta, runiji.

Markovi(, UrOo. i#. 4' A/C.1/SR. 235. & Doc. A/C.1/4p,4.

misija bila je osnova.naradi kontrole povladenja stranih trupa i sprovodbnia izbora, a po kompetencijama i politidkbj pozadini bita ie-slidna onoj na Balkanu. Njen karakter, kao i dvrsto stanovi5te vecine'u OUN da se na svetsku tribinu ne pozivaju predstavnici korejskog naroda bili su presudni za odluku jugoslovenske delegacije da bojkotuie ameridki predloge', koji je malo kasnije usvojen u Generalnoj skupitini kao res. 112(II). U intervenciji u I komitetu predstavnik FNRJ Vladimir popovic izneo je miSljenje jugoslovenske delegacije da se u obe Koreie mogu sprovesti demokratski izbori, po5to u obema postoje demokratski orijen_ tisane narodne organizacije. Udestvovanjekomisiie OUN u izborima koji su iskljudivo pravo koreiskog naroda predstavlialo bi, prema istom shvatanju, opasan presedant.a Izboti u Koreii sprovedeni su ipak u roku predvideaom spomenu_ tom rezolucijom od 25. avgusta 1948. godine s tim Sto su se ogranidili na njen juzni deo. Priwemenoj komisiji OUN uskraieno je pravo pris_ tupa u severni deo ove zemlje, gde su poslanici za Narodnu skup8tinu izabrani jo5 10. maja 1948-godine. Tako su na teritoriji korejskog'poluostrva zapravo stvorene dve drZave sa svojom teritoriiom, stanovnist_ vom i upravnim aparatom, razgranidene38. uporednikom koji je neka_ da delio sav,eznidke okupacione snage. Ujedinjenje Koreje iloi" vjie se iskomplikovalo s obzirom na to da su obe vlade nastale jbile nriznati" u svom perspektivnom vidue, ti. s pretenziiam; ;;;;l"kr;;; i;;il;;j: ju. Pri tom je prednost imala iuZna Republika Koreia, koju.i<l priznalo 40 drZava, s obzirom na odluku Generalne skupitinc Oa ,jegitni vlaOa Republike Koreje. .. ustanovljena juZno od 38, paralele, okupirana od strane_SAD,jeste jedina korejska vlada,,.4s Severnu - Narodnu Repub_ liku Koreju priznalo je svega Sest drZava. medu kojima i FNRJ. Po obnavljanju debate o Koreji u jesen 194g. godine jugoslovens_ ka vlada i njena delegacija u OUN mogle su zauzeti objektivniii i rea_ listidniji stav. Za sobom su imale izuzetno tesko iskustvo sa prvom Re_ zolucijom Informbiroa kao i smirivanje napetosti na granici s Grdkom. U ovom svetlu drama korejskog naroda mogla ie da se shvati i razume kao sopstveno iskuSenje. Odatle izjava jugoslovenske delegaciie o n.ie_ nom protivljenju stranoj intervenciji bilo koje vrste data u debati o ameridkom predloguaft za odobrenje dotada5njeg rada privremene komi_ sije za Koreju, odnosno niene izborne politike, kao i za osnrvante nove komisije koja je pod nazivom Komisije za mirno ujedinjenje Koreje trcbalo da rukovodi sprovodenjem cilja impliciranog u samom njcnom nazivu. Suprotstavljajuii se delatnosti i sastavu ove komisije u kojoi su bile preteZno zastupljene zapadne drZave, jugoslovenska delegacija u "\ Doc.A/C.1/22s. ".".' A/c,r /sR. 58-tJ6, str,.26ri.
Neke a.te medunaroalno-prdonog dspekta koreiskog Bu-

dila ju je kao s1;ranu ieljama i eiljevima korejskog naroda.{7 tenju negativnog glasanja o ovom predlogu jugoslovenski delei Bebler istakao je neslaganje i zabrinutost Jugoslavije zbog )tske organizacije koja se posle Grdke ponoviia i u Koreji.e8 ledeiem zasedanjujugoslovenskadelegacija je u debati o upuomisije UN za ujedinjenje Koreje izrazila svoje protivljenje upku sledeiim redima: ,,. .. pri razmatranju korejskog probse zaboravlja ono Sto je osnovno u celom pitanju, tj. ostavlja ri fakat da se korejsko pitanje moZe re5iti jedino ako se korejdu prepusti puna sloboda da sam, svojim snagama i po svom bez idije strane intervencije i meSanja, re5i svoj nacionalan rkljrLrdujudLi tu i pitanje ujedinjenja".a@ Istiduci principiielan ke pravima svakog naroda na samoopredeljenje i zabrane merutra5nje stvard svake zemlje, glasala je za sovjetslni predlog{to nju Komisije UN za Koreju, a protiv ameridke rezolucije ko"avala njenu aktirmost.all uii se za to da se ova osnovna prava priznaju korejskom naslovenski delegat Josip Derda izjavio je 23. oktobra 1949. gohoc komitetu: ,,Ovo tim viSe Sto je narod Koreje u borbi prokog okuoatora pokazao da poseduje visoku politidku svest i en borrbenosti za svoja nacionalna i socijalna prava. Polazeii tdelnog stava, jugoslovenskadelegacija smatra da se ne moZe s kakvim maianjem i uticajem sa strane u unutrasnje stvari naroda, narodito u vreme kada on ulaie velike napore za reih krupnih pitanja nacionalnog ujedinjenia i demokratizacrre I narodnog Zivota. Dosledna tome, jugoslovenska delegaciia l.tpucivanje neke komisije u Koreju u sadasnjim uslovima, ko drugo me5anje, ma s koje strane ono dolazilo, moie samo rore korejskog naroda u reSavanju njegovih Zivotnih pitanja )no ne moze iii u prilog jadanju mira u tom delu sveta", doo ,,dinjenica da neki demokratski rukovodioci kako juZne, tane Koreje bezrazloZnoi neosnovanozauzimaju prema mojoj ' koii se ne bi rnogao nazvati dobronamernim i prijat ljskim ne rnoZe pokolebati jugoslovensku delegaciju u njenom doso ito se na.rna poGtavlja kao ipitalrje'nije ameridka intervencija i priiikih trupa - Sto u svari jeste pitanje - vei otpor profiv te inter)ogledu grikog pitanja u koine je po.stavljeno, postavljeno je tako da kog naroda prikaZe kao negrdki, kao poEledica upliva suseda, i da se li oklevetaju kao agenti inostranstva i peta kolona. Nelto sliano de'pitanju Koreje. Komisija koja se stvara ima za cilj prema paragrafa da prosiri vlast juzne Koreje, tj. ameridke poziclje, na severrtu KoroSiri vLast parlamen arne vl,ade juzne Koreje na sever... Ovaj naCin pitanja naopaake, ovaj obidai da se diskutuju "pitanja' koja uopste r pitanja, nanosi q/eliku ltetu Ujedinjenim nacijama u odima svetske Jlitdka, 13. decenbar 1948. Gooot d.r A, Bebletu.) fika, 3. oktobar 1949. @oDor iugoslooenskog d,elegato, Josipa Derd,e u itetu. A/C"\/427, Corr.1. )ridki predlog usvojen je u Generalnoj skupstini kao res. 293(IV). tika,24. oiKttcljJcelf; 1949. GoDor Josi,pa Detae u Ail hoc komitetu 23. no-

- ..priliku da potvrdi i dalje brani svoie r slavija. je dobila posle izbora za n"st"n#"ti "ii,l je efektivno udestvovala u raau oA iri ,piu poloZaj delegacije FNRJ, oano.rro -.ri"rrog ljiv.jer su SAD u Savetu bezbednosti lmal predloga, koji su uglavnom i u."u1ini."fif,, utoliko vi6e .do izra2aja posro se SdSn O",ii ovig organa',. na samom podetku jugoslove ootuKa bavela bczbednostinosila kvali-fikac SAD. U situaciji kada, {ormalno gleO;",- ;' sl,ojal.a. ,,manjina", bjjo je veoma teSko izb< lvledutim. sve-tska zajednica i bez sovjelsk( Jeonodusna, U Savetu bezbednostj stvore koju su dinile. delegacije FNzu, Indije i osnovnih potiti,dkih problema u koie ie ulazio nego ameridko, a svakako objektivni".je u odr na u sukobu. Situacija se pose no komplikovala s u. ro.dne Republike Koreje Zb. juna 1980. god Koreje u nekoliko mesta duZ granice (Bg. upc mah zatraZila sazivanje Saveta bezbednosti r dilo o aktu agresije. Savet bezbednosti sastao se istog dana , SAD i o kraLkom izvestaju Komisije IiN za . sltrm putem potvrdeni navodi predstavnika delegacija u Savetu bzbednosti pokusavala j( snosti,_imirgljubivog arbitra. Vec pri glasan luciji'rs u kojoj je konstatovanapoweda"mira -obe ne Narodne Repu,blike Koreje, strane p jateljstava, a Narodna Republika Koreja na Jugoslavija se uzdr2ala (osim po laikj a, lj. JatetJstava.za Sta je glasala potvrdno). Deleg goslovnskislav nemoguinoscu da se izjasni ku relevantnih podataka. povodom jugoslove ie iltalkao da se pravo sasludanja, omoguienc nosti juznoj Koreji odnosi i na severnu i napo nema_pravo prekoradenja svoje nadleznosti r d.aka_ koji bi prevazi)aziii dokazni materijal u da donosi rezolucije o odretlivanju krivice ui morao da zatraZi prekid neprijateljstava i po meno nastavljanje ankete o celom problemu, se izjasnila u prilog jugoslovenske rezolucije.

"'SSSR nije udestvdvao u radu Saveta bezbed a!6ta 1950. u znak protesta protiv prisustva predt ovom otganu. je to podetak diploanatske saradnje k ."{ Bio ,POkreta nesvnstsxih. " Doc. s/15o1. '!o Savet bezbednosti oalibio je jugosloverlski j

vima korejskog naroda.47 'edlogu jugoslovenski derrinutost Jugoslavije zbog ie ponovila i u Koreji.*o gacija je u debati o uPuzrazila svoje protivlienje natranju korejskog probrelom pitanju, tj. ostavlja :esiti jedino ako se korej'ojim snagama i po svom rnja, re5i svoj nacionalan ".{e Is;hid.uii principijelan :redeljenje i zabrane meje za sovjetski predlogato y ameridke rezolucije koa priznaju korejskom na, j e 2 3 . o k t o b r a 1 9 4 9 .g o rarod Koreje u borbi Provisoku politiiku svest i socijalna prava. Polazeii ja smatra da se ne moZe trane u uni.rtrainje stvari laZe velike napore za re.injenja i demokratizacije jugoslovenska delegacija u u sadainjim uslovima, ono dolazil.o, moZe samo njegovih Zivotnih pitanja :a u tom delu sveta", dokovodioci kako juZne, tar zauzimaju prema mojoj rnamernim i prijateljskim Celegacijuu njenom dos) ameridka intervencija i Pri- vea otpor profiv te inte!ljeno, postavljeno je tako da dedica upliva suseda, i da se )eta kolqna. Neito slitno deima za cilj prema paraglaJa ake poziciie, na sevemu Kooreje na sever... Ovaj naain koja uoplte skutuju,pitania' m nacijama u oaima svetske bletu.) kog detregdta Josipa. Derile tr ikupstini kao res. 293(IV). te u Ad hoc koilitetu 23. lto-

Priliku da potvrdi i dalje brani svoje principijetne miiljenje Jugoslavija_je dobila posle izbora za nestalnog dlana Saveta bezbedn;sti, 6de je_ efektivno udestvovala u radu od 10. januara 1950. godine. OvaJie poloZaj delegacije FNRJ, odnosno njenog predstavnika bio tzuzerno oserljiv jer su SAD u Savetu bezbednosti imale glavnu red s celim nizom predloga, koji su uglavnom i usvajani, Vodeii uloga SAD dolazila je utoliko vi$e .do nraLaja poSto se SSSR demonstratirmo povukao iz rala na samom podetlru jugostovenskog mandita, pa je svaka ov_ogorganaar3 odluka Saveta bezbednosti nosila kvali-fikaciju spoljnopolitiike direktive SAD. U situaciji kada, formalno gledano, u Savetu betbednosti niie Do_ stojala ,,manjina", bilo je veoma tesko izbeii takvu ideoloSku eiiketu. Medutim, svetska zajednica, i bez sovjetskog bloka vei tad nije bila jednodudna. U Savetu bezb_ednosti stvorena je kompaktna manjina koju sy iinile _ delegacije FNzu, Indije i Egipta.ala Njihovo videnie osnor.rrih po-lititkih proiblema u,koje je ulazio i lioiejski biio je umerenije nego ameridko, a svakako objektir,'nije u odnosu ni interese obeiu stri_ na u sukobu. Situacija se posebno komplikovala s ulaskom oruZanih shaga Narodne Republike Koreje 25. juna 1950. godine na teritoriju Republike Koreje u nekoliko mesta duZ granice (88. uporednika), Vlada SAD je od_ mah zatralila sazivanje Saveta bezbednosti jer se, po njenoj oceni, ra_ dilo o aktu agresije. Savet bezbednosti sastao se istog dana raspravljajuii po zahtevu SAD i o kratkom izvestaju Komisije UN za Koreju u k6me ju telegraf_ skim putem potvrdeni navodi predstavnika vlade SAD. Jugoslove;ska delegacija u Savefu bezbednosti poku5avala ie da zauzme stari nepristra_ snosti,.i mirpljubivog arbirra. Vei pri glasa;ju o prvoj amcriikol ,"ro_ rucrJ]" u koJoJ Je konstatovana poweda mira oruzanim napadom od stla_ ne Narodne Repu,blike Koreje, obe strane pozvane na o-bustavu nepn_ jateljstava, a Narodna Republika Koreja na povladenje iza 3g. para1e1e, Jugoslavija se uzdrzala_(oqim po iaiki a, tj. pozivu za obwtar,,u nepri_ JatelJstava, za Sta je glasala lotvrdno). Delegat Nindii obrazloZio je ju_ goslovenski stav nemoguinosiu da se izjasni o su5tini stvari u nedbstil_ ku rel.cvantrlih podataka. jugoslovenskog predloga S/1b00 on fgvodom Je rsldkao da se pravo saalGanja, omoguieno od strane Saveta bezbed_ nosti juZnoj Koreji odnosi i na severnu i napomenuo da ovaj organ OUN pll".g prekoradenja svoje nadleznosti u smislu donoSenji zaklju?-:-u, caj(a,koji bi prevaTilazili_ dokazni materijat u njegovom posedu; umesto oa donosi rezolucije o odredivanju krivice uiesnika u sukobu, Savet bi morao da zatraZi prekid neprijateljstava i povladenje trupa, uz istovre_ meno nastavljanj ankete o celom problernu.ar6Nijedna delegaoija nije se izjasnila u prilog jugoslovenske rezolucije.
'']^$SR 'nije uiestvovao u radu Saveta bezbednosti od lB. januara do 1. av_ ,,,._.- 1950 tsusta u znak protesta protiv prisustva preastavnit<a Luoi.i.rtust " xirr" o uvom organu, "'Bio je to podetak diptomatske saradnje koja je rezultirata osnivanjem 'Pokreta nesvrstanih aE Doc. 5/1501. "'Savet bezbednosti odrbjo je jugoslovenski i prihvatio a,rneridki predtog.

:nu sudbinu doZiveo je drugi jugoslovenski nacrt rezolucije do'S zao3trenijoj situaciji. Naime, dva dana kasnije, odnosno 2?. i0. godine usled veoma brzog napredovanja snaga NR Koreje eulu, vlada Republike Koreje obratila se za pomoi Organizaciii rih nacija. Delegat SAD predloiio je povodom toga rezolucijualT anju pomoii Republici Koreji od strane svih dlanica OUN pod .vkom oduvanja medunarodnog mira i bezbednosti. Jugoslovengacija je jedina gtrasala protiv predloga te rezotrucije, smatralavet bezbednosti upravo u interesu medunarodnog mira i bezne moZe napustiti sve pokuBaje posredovanja svega dva dana letka borbi. Jugoslovenski delegat u Savetu bezbednosti dr AleS odneo je naqt rezolucijeai8,koji se osnivao na sazranju da je (oreji direkhra posledica opste napetosti u posleratnom svetu, koja je poslednjih godina dobila takve oblike da je postala p r ,hladni rat' . . . " izvor ove konstantne teZnje je ,, u praktikoL5iroko upotrebljavanog posle II svetskog rata deljenja izvesnih rih area u sfere uticaja".ar"Prema njegovom miSljenju, Savet sti je morao da nastupi upravo suprotno ovoj pojavi i da poorejskom narodu da obezbedi svoje jedinstvo. U tom ciiju ova r je pozvala obe strane da obustave nepriiateljstva i ustanove praktidnu proceduru za pregovore, uz omoguiavanje opunomoredstavniku NR Koreje da udestvuje u pripremama za medijar spomenuta predloga jugoslovenske delegacije, jedan od 25. rd 27. iuna 1950. godine predstavljali su solidnu osnovu za stilamog spora i smanjenje opste napetosti u svetu. Medutim, atu OUN nije bila naktronjenaovakvim resenjima. SAD u Savetu sti, oslobodene scvjetskog ,,veta", nastojale su da daju OUN ulokog policajca" koju su predlagale jos u Damberton Ouksu i San \ Zatn je usvojen arneridki prodlog, produslov za kasniiu rezolu. jula iste godinea2l na osnovu koje su u Koreju upucene oruZane IN s Ujodinjenom komandom pod rukovodstvom SAD i s preteZdkim vojnjm kontingentom. J{.rgoslavijase uzdrZa-lapri glasarju inicijativia' smatrajuii da je problem potrebno resiti sporazumrihvatanje i poStovanje privremene demarkacione linije na 38. i dvrsto se drZala ovog stava bez obzira na drastidne promene situaciji. Ovakvo njeno stanovi5te nije znadilo prihvatanje ili nje status qu,o-a: FNRJ se od kraja II svetskog rata zalagala rjenje korejskog naroda. Ona je prihvatila efektimo postojanje rejskih drZava (ne negirajuii i postojanje gradanskog rata) sa:rivremeno reSenie koje je i5lo u prilog oduvanju regionalnog i mtra. *. s/roog/n",r.r.
rc. S/1t09. ,d.. SCOR/474. stt. 1. ,id. Jiugoslavija je takode glasala za sliine sovjetske predloge u jesen komitetu (res.A/C.1/562) I n Savetu bezbednosti (doc. 5/1668). )c. 5/1588. rjedno s Indijom i Egiptom.

"f:ii1?"{""ffifiH,J" fr'J:,', f 3;"',f ,t'"iTtl"i"i|to,;,t"tjl,.,l,p'

tet i unutra{n'rt ;i;;i'#lY',.':ako

;::tff

-$J,"'ri:i }i :itrrjtra*tT ',|'HII

osnovne postavke 'z

*i.fi fi *?:" ff;dq:-;,,"":ff .i'p"in lJil;XXj:'?i-ffi,l'"",i,Sij"'3'

uplit

$!li?.r, Jffj#J"T

rg raspleta dogada

govu nezavisnost.. . OdigJedno ie, prema t# ne mogu solidarisati s takvom politikom koia Tesa svetskog mira, a u islo weme nanosi sa kom narodu. pored toga, oni ne mogu ispustit *.:jt u krajnjoj liniji posledica-stranog r ,u rove l(oreje i faktidke podele te zemlie u dve s ovakvim dinjenicama vlada FNRJ ie zauze Jugostovenska delelacija je le_tu .:ezbedio:ti. Koreji nastojala da se operacije obustav;, aa oa_se forma posredovanja koja bi sp _pronade oct njegovog prosirivanja.. :l]:"'r1" :oi"r"st naJbotJe koristi stvari mira ako se i dalje str litike, dosledno odbijajuii da dd podrSku ma d dencijama u Koreji i nastojedi

iili'lli,i:"":ix; ilHtr T:i,'j":;? #1,;: ll

;1,'* ili t: f.t 1TlT, lx*' dH -U.1. "HL"":r,i ;.,.i" ffiI

ffi d'l::," TJa ;,f

;ir*i:nffri;'rx'&h:x

i"".?:f

jg:i,i" if:i"::!it"l:''T#Ji#:;* naroda. za ."_oob"".aur;lij, lllu:^:yrkoc nJe.poslove. nezavisnih drZava.^p"i"""E^i i ti jii'""'i',".X'ru.5;1":, fi i'; '"H.;o:li

pri svakoj akciji rukovodilo prvenstveno ir

"?iir,T:*#"## ift,ti1ft

0i",, gq "t"-ni Li;5H"ff

nski nacrt rezolucije doana kasnije, odnosno 27. )vanja snaga NR Koreje se za pomoi Organizacili rovodom toga rezoluciju-" re svih dlanica OUN Pod bezbednosti. Jugoslovenga te rezolucije, smatraiedunarodnog mira i bez:dovanja svega dva dana rvetu bezbednosti dr AIeS inivao na saznanju da je )sti u posleratnom svetu, e oblike da je Postala P ,e teZnje je,, u praktikorog rata deijenja izvesnih jegovom miSljenju, Savet rtno ovoj pojavi i da Po)dinstvo. U tom cilju ova neprijateljstva i ustanove omoguiavarije opunolrrou pripremama za meotJadelegacije, jedan od 25. su solidnu osnovu za sttrsti u svetu. Medutirn, atregenjima. SAD u Savetu oiale su da daju OUN ulou Damberton Ouksu i San :eduslov za kasniju rezoluu Koreju qpuiene oruzane rvodstvom SAD I s PreteZja se uzdrZala Pri gla,saniu potrebno resiti sporazumIemarkacione tinije na 38. zira na drastidne Promene rije znadilo prihvatanje ili II svetskog rata zalagala vatila efektivno PostojanJe janje gradanskog rata) salog oduvanju regionainog i

ne sovietske Predloge u jesen ednosti (doc. S/1668).

Stav vlade FNRJ u or,rcrn problemu najbolje je objasnio Edvard Ka'rdelj, tada dninistar inostranih poslova, u izjavi redakciji potitike od 6. septembra 1950. godine. Bilo je_to obrazloienje iedne pdlitike koia ;e osudivala svaku intervenciju, svako uplitanje u nezavisnost, suveienitet i unutrainje stvari pojedinih zemalja kao i svaku akciju koja bi -realmog_la. d_augrozi svetski mir i bezbednost. U toj izjavi sadrZana je na kritika i jedne i druge strane, ali i velikih sila koie su staiale iza njih. uz razlikovanje agresora i napadnutng i zalaganji za svako reSenje koje bi vodilo likvidaciji sukoba u interesu korejskog naroda. Iz ove izjave moZe se zakljuditi da vlada FNRJ nije odobravala oruZanu akriju snag-aOUN pod vojnim rukovodstvom SAi), ati i da je nije direktno osudivala, smatrajudi da suprotna strana snosi svoj deo odgovor_ nosti sto je doslo do ovakvog raspleta dogadaja. Osnoute postavke iz Kardeljevog obja5njenja jugoslovenskog sta_ va_pxema, ratu u Koreji primer su posebnog misljenja distanciranog od politike blokova i zao5travanja medunarodne situaiiie, miBljenja koji se -i pri svakoj akciji rukovodilo prvenstveno interesimi mira irincifima prava svakog naroda na samoopredeljenje, na nezavisni i neometani na_ cionalni i drustveni razvitak: ,,Jugoslavija je u principu i u prpksi za pravo wakog naroda za samoopredeljenje i protiv metanja u-rinutra3_ nje poslove nezavisnih drZava. Polazeii s toga stanovista, onal naravno, gaji simpatije, prema prirodnim i istorijskim sazrelim teinjama azijskih naroda da budu slobodni i nezavisni, Otud socijalistidka Jrigoslavija da_ je moralnu i politifku pod$ku ugnjetenim narodima ako njihova "borba vodi stvarnom oslobotlenju i stvarnoj nezavisnosti. To se odnosi i na ko_ re-lski narod. Poznato je da je Jugoslavija u svojoj medunarodnoj politidkoj aktivnosti uvek podrZavala pravo korejskog' naroda na u;eain;enje, na nezavisnost i na to da sam, bez meiania stranih sila. bir"a svrjiu vladu i nadin Zivota. Na Zalost,_to se u Koreji niye dogodilo. Ta je zem_ lja postala objekt borbe stranih uticaja, boibe ia prevlast u svetu. . . oslobodilbdke nade narodnih masa su i ovde, kao i u mnogim drugim delovima sveta, zloupotrebljene za ciljeve tude hegemonistiEke poliiike koja se krije na laLnih prida o.pomoii korejskom narodu u borbi za njegovu nezavisnost... Oiigledno je, prema tome, da se narodi Jugostavije ne mogu solidarisati s takvom politikom koja je upravljena protiv inte_ resa svetskog mira, a u isto vreme nanosi samo itetu i nesreiu korejs_ kom nar"odu. Pored toga, oni ne mogu ispustiti iz vida da je sada5nji rat u Koreji u krajnjoj liniji posledica stranog me5anja u unutralnje poslove Koreje i faktidke podele te zemlje u dve interesne sfere. U skladu s ovakvim dinjenicama vlada FNRJ je zauzela odgovarajuCi stav u Savetu bezbednosti. Jugoslovenska delegacija je odmah na podetku rata u Koreji nastojala da se operacije obustave, da se obe strane saslu5aju i da se pronade forma posredovanja koja bi spreiila produZavanje rata i. uklonila opasnost od njegovog pro5irivanja... vlada FNRJ smatra da najbolje koristi stvari mira ako se i dalje striktno pridrZava takve politike, dosledno odbijajuii da dA podrsku ma dijim hegernonistidkim tendencijama u Koreji i nastoje6i da se naale put ka ogranieenju i ito brZoj

korejskog rata. Samo po sebi se tazume da 6e vlada FNRJ daije ukazivati moralnu i politidku podriku korejskom narouoj borbi za ujedinjenje i stvarnu nezavisnost."a! :ija u kojoj je data ova izjava bila je izuzetno sloiena, Na rat gledano je kao na realnost. Problem prelaZenja 38. upolnosno oporunitet intervencije snaga OUN u NR Koreji posmi predmet diplomatskih rasprava u svetskoj organizaciji. SAD bio je formulisan u predlogu rezolucije ,,Osam nacirjoj je jednom wlo uop5tenom odredbom o ciljevima ujedireje data carta blanche amer.idkim vojnim snagama da pretlu u. Za svaki sludaj, malo ranije, SAD su podnela tzv. ,,Aiesoon) plan" pod nazivom ,,Ujedinjeni za mir" kao nacrt za jedjedinjene nacije koje bi u sludaju izbijanja svetskog sukoba :agovale bez moguinosti da budu zaustavljene ,,vetorn". ucijom ,,Osam nacija" predlagalo se, naime, da vojne snage ;vuju u svirn merama re5avanja korejskog problema i udw5lne situacije u ovoj zernlji. Komentari5uii njene eventualne u go'voru u Generalnoj skup5tini Edvard Kardelj je izjavio J ne moZe sloZiti s pokuiajima nasilnog mmjanja sta.tus quo-a :ao sa presedanom koji bi svrstao OUN u intervencionistidke vorio moguCnost mesanja svetske organizacije u unutnaBnje orbe neke zemlje. Navodeii da je jedini konkretan cilj, spollukama Saveta bezbednosti, bilo obezbetlenje povladenja sna:eje iza 38. uporednika, on je osudio predlog o prelasku snaLrodne organizacije severno od demarkacione linije i eventuenje vlasti juZnokorejske vlade na severni deo. (,,Akcija prediaveta bezbednosti ima za cilj da spredi da se jedna data sireni sitrom, a ne da se koristi sila u cilju izmene podetne sibi znadilo precedent kojim bi mogla da se opravda bilo kakrcija u unutra3nje stvari jedne drZave."a) Razvoj dogadaja u u okvalifikovao je kao potencijalni udarac autoritetu OUN, i sasvim tadno da se u odgovoru na ovo pitanje nalazi i reSenje )ravu svetske organizacije da, interveni$uii prilikom agresije rugim narodima i odredeni politidki sistem: ,,Prosirivanje vlali druge vlade u Koreji na drugi deo te zemlje silom oluZja avljalo bi politidko nametanje odretlene vlade i odredenog i socijalnog sistema jednom narodu Bto bi bilo u istinskoj opldajem i zadacima UN."ab Komentari5uii zatim predlog relegacija socijalistiCkih zemalja u kome se traZila hitna obusiateljstva i povladenje svih stranih trupa uz izbore za jedinlu ujedinjene Koreje, Kardelj je istakao da je njena osnovna rzimanje u obzir konkretnih uslova kao posledica greiaka i r prilika za mirno reSenje spora. ,,Potrebno je pruZiti dokaze
tiko, 6. septmbar 1950. Izjaad druga Ed,aardd Kardelia o staDu FNRJ , Koreji, podneta od strane Austrije, Brazila, Kube, Holandiie, A/C.l/558, <istana. Velike Britanije i Filipina. .I/SR.35'. 6tr, 43. tilra, 5. olrtobra. 1e50.

inicijative Indlje povodom sltua toga sto je zarrZim.ia vrl<i dvrst stav povo( lt3d" ove_zeq[je imala je ulogu fa*ttdkog posret _zapadnih . zsmalja i l(ine. Ambasador Indije p-re-neo J vencrJe lrineskih,,dobrvoljaca.', predloge kinest<e vlad vlacenju svih_-trupa iz obiju dilovs Korele i izborim, Patronatom OUN '.".A/c.l/sR, 3i0, str. 38 i str. 4i. se llzdrtala zajedno sa Indijom, Egipk .,,_, -.: {NT{. olJsKom Arabijom i Jemenom. "'Toan prilikorn SSSR je prvi put izneo leo,riju . ..bralske. pomodi" na 319. plerarnom sastanku u Gene dok-trinu". Amerltkj delegat. reagovao je opaskom da I oruZie za rroravdanie asresile l-91 t-l,jt -o:it]

"'"t"Tii"".r'r""h."'r?ili"rlff jma' .*0""t'rokov Diplomatske

Kompetencjje ove komisije bile bi ograniden - " msa u^postojeii dr.uStueno-ekonomskipored;k bilo organizacija uN obavezala bi se da po obraa T:lJet svloJe pomogne ekonornsku ObnOVu KOreje i ot _organe,

dobre volje i realizma i udinifi. ozbiljne napor razuma, kome ne mogu pomoei istu'pi-ie'#J. Jugoslovenski ministar irrost"anit posiov resenje ^korejskog pitanja: neodloZno "bil;;;i znanje 39. paralele kao priwemene g"""n"ii" ju Koreja_i preduzimanje m""" ,a St tiit iii ratskih izbora za jedinstveno ""*ar""p"ij.: vladrtr-Koreje. pored toga, "ponn"ormoju ropl sa zadatkom da obezbedi i sprovede iri;;;, ritoriji, povladenje svih sluZbenik" i ;;;"': r: povladenje svin stranin iruiio :::l:. ll?.r uz I preduzimanje canJu borbl, _""a ra "f,ono, jugoslovenskedelegacije bio je, prr Stly . sledan..Njegove osnowre postivk" Uil" "."'"t-"j Kao puwemene granice i pronalaZenje sredsi koba Taj 6tav je bio utoliko teZe odjbranitls Jagvu s promenom ratnih dogadaja, prihvatic ne lavodeoi. ,naravno. niegovo porei<to. "prona'de Detee dijskom@ i;;p;;j:; .pokuiala ,ie da nijedno od suprotnih gledi5ta (SAD i Sb-SR;; smanJenJe napetosti u svetu i re5enie koreisk ,no ona je. predloZila stvaranje potkomisiie za bi. razmotrila. razlidite predlbge re'zo l]li fl" . Kompromisni predlog.sr Metlutim, ove-inicijat sana Je spomenuta rezolucija .,Osam naciia;.e daDa-osnovana je nova Komisija za ujediir.ieni podel.a zemije na dve drZave preiutno ie leed Kalom Je ustanovljena Agencija UN za -rekois .[oreJe. . . Noyo poglavlje u razmatranju druge fazr no le uhzak u rat kineskih ,,dobrovoljadkih,, dine na shani NR Koreje.as UirutraSnia" foaJa a. A/C.1/SR.Jst, slr. 48. -

zume da ie vlada FNRJ podriku korejskom narorvisnost."ats L je izuzetno sloZena. Na 'biem prelaZenja 38. upoOUN u NR Koreji Posu svetskoj organizaciji. u rezolucije ,,Osam naci:dbom o ciljevima ujedi'ojrrim snagama da Predu ) su podnela tzv. ,,Adesoza mir" kao nacrt za jedizbijanja svetskog sukoba jene,,vetom". :austavl :, naime, da vojne snage :ejskog problema i udvrS.tari5uii njene elnentualne ldvard Kardelj je izjavio rog menjanja status quo-a )UN u intervencionistidke organizacije u unutrasnie edini konkretan cilj, sPoezbedenje povladenja snao predlog o prelasku snaarkacione linije i eventueverni deo. (,,Akcija predrredi da se jedna data sir cilju izmene podetne sia da se opravda bilo kakrve."g Razvoj dogatlaja u i udarac autoritetu OUN, rvo pitanje nalazi i reienje 'veniduii prilikom agresije sistem:,,Pro3iri.vanjevlaLeo te zemlje silom of,uZja :dene vlade i odredenog sto bi bilo u istinskoi oPrrisudi zatim prodlog rerme se traiila hitna obustrupa uz izbore za jed ntakao da je njena osnovna a kao posledica grelaka i Potrebno je pruziti dokaze
:oarde Kard.elia o staou FNR'J je, Brazila, Kube, Itrolandiie,

jesvihstratlfq;Tiiri$""f;ii"THH[x,*']K:"]*;:,"'ouezueJipovtaden
e Diplomatske iniciiative Ind.ije _povodom situaclje u Koleji -p."r".U bile su broj_ OqiT toga sto je zauiimata vrlo cvrst stav po"odo:m in"l ll: ';-;;;ovorima 38. pararele. jmala je utogu rattierro! p;4";d;ik-. -vlada ove zemlje izmenu zapadnih . zemalja i Kine, Ambasado! Indije pireneo j",--n"t"fit" dana pre lnter_ venciie kineskih .,dobro,voliaca'.. predto-gekinJste uLi" o-,liae""iu -":ffi,:u";p"i_i":a, po-

Kompetencije ove komjsije bile bi ogranidene i ona ne * " bi xnogla da se rmesa u postojedi dr.uitveno-ekonomstit poredik delova ove zemlie. Organizacija UN obavezara Dr se cla po -tiio-toi-Ja"a"uju obrazovanju ove vlade povude sve

-iniciiaqive ' i foimulisala- iedan .rezolucija kompromisni predlog.a3lMedutim, ove su- Jtii"rr", a izgla_ ."111 rpomu"uta rezolucija ,psam nacija,;.432 Na osnovu njenih od're_ i" oaoa osnovana ie nova Komisija za. ujedinjenje i obnovu Koreje. Daija podela zemlje na dve drZave. pre_:ylnti 410 A & B, ;e rtg;rir;";;;;r. "rekoisirukcllu, kojom je ustanovljena Agencija UN za pomoe i obnovu Koreie. N:yo goglavlle, ri razmatranju druge faze korejskog pitanja orvo-,^ rro Je u.razak u rai kineskih_,,dobrovoljadkih-, oOredi, Zoi. kI t'SsO. go_ dine na strani NR Koreje.as Unutrainja podet" ,""gu L OUN joi vlse se 4zA/C.1/Sa. JsJ.str. 43. 4

kompronisno resenje uvidajuii da :li"^ilT od :,ry.Is1ll,,J" 9u..ppn(sAD ld.u_ nuedno gtedista suprornlh i ssSR)ne pruZa dobruosnovu -problema. za smanjenje_lapetosti u svetui.TeSenje korejskog U tom citJu stvaranje.potkomisije za posti-zinie zajednidkog GL_ :-T,l:.tr:9!:ili nJa Kola br razmotrila razlidite predloge

dobre volje i realizma i udiniti ozbiljne napore kako bi se do5lo do -'spo_ razuma, kome ne mogu pomoii istupi jedne rastu6e propaganJc.i;* J.ugoslovenski mini,star inostranih poslova naveo ie kao osnolnu za re5enje ^korejskog.pitanja: neodloZno obustavljanje neprijateljstava, priznanje 38.. paralele kao privremene garancije- adminisirai:iia vlada'cive_ ju. Koreja,i preduzimanje mera za Sto hitnij; sprovodenje 6p5tih demok_ ratsklh lzbora za jedinstveno narodno predstavniitvo koje bi izabralo Pored, to.ga.sporneTruo je uspostavJjanjeKomisije UNd I]"9". {9i"1", da zadalkom sa obezbedi i sprovede izbore na celokupnoj kore;ikoj te_ 'iedinstrruiu ritoriji, povladenje svih sluZbenika i aparata UN dim vluda stupi na vlast i povladenje svjh stranih lrupa o odredendm roku po okon_ danju borbi, uz preduzimanje mera za elionomsku obnovu zenilje.,, Stly jugoslovenske delegacije_bio je, prema tome, od podeika _ do_ sledan.. Njegove osnovne postavke bile su uipostavljanje 3g.'uporednika kao priwemene granice i pronalaZenje sredsiava ," ,iri_o resenje su_ koba. Taj stav je bio utoiiko teZe.odbraniti Sto je SSSR, gubeil'inici_ jativu s promenom ratnih dogatlaja, prihvatio jugoslovenski stanoviite ne navodeoi.,,naravno. njegovo p_oreklo.Delegacij; FNRJ zajedno s in_

#?f;lli"#'3",$ira '.:"'"

iz obiiu airovax-oreie I izuorimJ ,a

drzaiu. iod

A/c.t/sR. i5o. str. 3s i sur. 4!. "'FNRJ se uzdrza,la zaiedno sa Indijom, Egiptom, Sirijom, Libanom, Sau_ oijskom Arabijom i Jemenom. doktrinu". Ameriiki deleaai. reasovaoje;t;k; oruzje za opravdanie asresiie_

j:"}i; g:,#l.J,'%:ll"li,i;ii?1,;.,gi ff";;il'lT,fff, .1"."9:"; il:' ,0""*i" d;';i;;d"'i! oo"r.r,. op..r,o

Kineska intervencija dovela je, naime, do pomeranja odnosa r su zapadne zemlje u prvim akcijama OUN istupale sloZno, na njihova eventualna neslaganja s politikom SAD, onda Je ra Kine u sukob do5lo do diferencijacije stavova. Pojavile su rmpromisne tendencije, pre svega kod azijskih zemalja, Sto je rodljivije po3to su glalrra pitanja oko bududnosti Koreje vei
t.

l reii da vojno angaZovanje kineskih trupa nije bilo pokreu cilju zastite svog suseda kao socijalistidke zemlje. Ono 1e o izraz razodatenja NR Kine u akcije i delatnost OUN. Naku godine 1950/1951. na dnermom redu svetske organizaciJe niz pnoblema u vezi s kojima je NR Kina bila direklno prozr njima bilo je i za NR Kinu najozbiljnije pitanje, jedino koneposredno inicirala - pitanje Tajvana (Formoze). Ono je na SSSR-aas stavljeno na dnevni red V zasedanja pod oznakom agresije" s obzirom na vojne operacije armije SAD u vezi s i napadom na teritorijalni integritet i politidku nezavisnost ;ajuii protiv prioritetnog razmatranja ovog problema nau5trb Korejias, jugoslovenska delegacija nije Zelela da u veoma zaituaciji podrZi po svaku cenu stavljanje na dnevni red probbi joi vise onemoguiio postizanje sporazuma, Ona je zato u zbednosti predloZila otvaranje pregovora izmedu glavnih zadh strana i izrazila spremnost da u tom smislu podnese predrmitetu.r3T Povodom tuZbe odnosno ,,Deklaracije Centralne vlare o powedi kineskih granica od strane vazdusnih snaga SAD .ma bombama i mitraljezima na naselja, L,eleznice,aerodrome, ice kao i na stano!'ni5tvo"{s, Jugoslavija nije glasala ni o jed:dloZenih rezolucija smatrajufi da, po svemu sudeii, ne sadrZe tdi pristurp problemu niti re5enje za pomenute incidente. dorn glarnog od ovih problema - intervencije kineskih voinih loreji, jugoslovenska delegacija je imala od podetka negativan reska intervencija u Koreji mnogo je doprinela produbljivanju metlunarodne krize i znatno pove6ala opasnost pro3irenja rapo mir u svetu uopitese... Medutim, usvajanje i oparsnost
dnevnolm redlr ili su: Zalba NR Kine povodom amelidkog bombardunarodnih ,,otvorenih" gradova; Zalba vlade NR Kine povodom ameje na Forrnozi s obzirom na prisustvo VIII flote; rezdlucija SAD, Veje, FranouEke, Norveske, Ekvadora i Kube u kojoj su se kineske snana povladenje iz 'Koreje; optuiba Salvadora protiv NR Kine povodom 3 u Tibetu; tuzba lacionalistidke Kine da je SSSR izvrlio akt agreKine, pomazudl komunistidki pokret; pitanje kineskog predstavnistva dtrog Kanade). t. A/1375. i 2?. novembra, ?. 12. 1950. u I ko,mitetu. itikd, 9. decembar 1950. Govor dr A. Beblera u I komitetu. )R/493, stt, 1. Rezolucija SAD predlagala je upucivanje jedne anketu Mandzuriju, a rezolucija SSSF,-a, pored zadovoljavajuieg sadrzaja, je ostre politiake -Beblera asude SAD koie su anticipirale resenje spora 'u Savetu bezbedno.sti od 30. novembra 1950; SCOR/ irirr dr A.

predloga koji ogla5ava NR Kinu krivom zbop bi stvorila telkoie. . . i olak5ala nastojanja 3n pravi karakter rata u Koreji.' C)vakvo jugoslovensko glediste bilo ie ve to sto je jugoslovenski predstavnik dr Ale! t sednika Saveta bezbednosti u novembru l9b0kada se postavilo pitanje kineske intervenciie ski predsednik Saveta bezbednosti udinio jd s moii da s proceduralne strane olakia podZai je,,pozvana. da udestvuje u debati o izv-eStaiu ren', tako je, na prjmer, zakazao sastanakSav dan po dolasku kineske delegacije u Njujork. vom, jugoslovenska delegacija je glasali i u I skupstir'i za,,Rezoluciju Sestorice,,(S/1994), zvane da se uzdrZe od pomoii NR Koreji i da ne teritorije, a OUN su proglasene garantom Ona je takode podrZaia rezoluciju ,,Trinaest z cijativu za mirno reSenje problema u koioi i ne prelazi 38. paralelu{2, a-predsednik GeidrdJ datak da sastavi predlog o prekidu oruZanih br Medutim, prioritet pri izglasavanju ,nije rezoluciji SAD$, u kojoj je Kina okvalifikovr venska delegacija je bila protiv ove ocene, sa nTzam za pokretanje sankcija protiv NF, Kine ove rezolucije, ona ju je oznadila kao pokula Koreji i njegovog pravog karaktera, kao resen nosi interesima svetskog mira uop3te. Po nj prama kvalifikacija je potpmo vezivala ruke Tom prilikom jugoslovenska delegacija je eaj oeuvanja mira u Aziji i u svetu i duZnost ( se ovaj sukob lokalizovao. ,,U pitanju rata u I ler, ,,... treba da se pokaZe koliko je volja z postojana. Koreja je probna tadka gde ie se biti saiuvan i ko je stvarno za mir, a ko za ra upozorenje svima onima koji se igraju mirom nog rata, a da svaka ratna provokacija moZe di ski rat. Krajnji napori koje Ujedinjene nacije t prosirenje rata u Koreji pokazaie volju ove org ra, dime se neie propustiti da se podvude od razumeli upozorenje sadrZano u korejskom rat u agresivnoj politici vodi pravo u opiti rat."4

e A. Kolendid, Problem Koreie u soetlu pl 1951/1-2. str. 9-10. {" Marc Frankeistein. L'ONll ileDantle 86. a' .I.eto,183. si Doc. A/C.l/641, a u ceneratnoj skup,ltini res. : * Politiko, 1. februar 1951. covor dr A. Beblera.

me, do pomeranja odnosa ama OUN istupale sloZno, s politikom SAD, onda ;e jacije stavova, Pojavile su od azijskih zemalja, Sto je ko buduinosti Koreje vei <ih trupa nije bilo pokrercijalistidke zemlje. Ono ;e cije i delatnost OUN. Naredu svetske organizacile R Kina bila direktno prozbiljnije pitanje, jedino korana (Formoze). Ono je na V zasedanja pod oznakorn acije armije SAD u vezi s tet i politidku nezavisnost rja ovog problema nau5trb nije Zelela da u veoma zajanje na dnevni red probsporazuma. Ona je zato u lovora izmedu glar,'nih zatom smislu podnese pred,Deklaracije Centralne v1arane vazdu5nih snaga SAD selja, Zeleznice, aerodrome, avija nije glasala ni o jed]o svemu sudeii, ne sadrZe a pomenute incidente. ntervencije kineskih vojnih mala od podetka negativan je doprinela produbljivanju iala opasnost pro5irenja raMedutim, usvajanie ea3e...
I poaodom aneriakog bornbarvlade NR Kine povodom amevIIr flote; rezolucija sAD' veLbe u koioj su se kineske sna,dora protiv NR Kine Povodom da je SSSR izvrsio akt agre)itanie l<ineskog predstavniStva

predloga koji oglaBava NR Kinu krivom zbog agresije bila bi mera koja bi stvorila teikoie.. . i olak6ala nastojanja onih koji Zele da maskiraju pravi karakter rata u Koreji."@ Ovakvo jugoslovensko gledi5te bilo je veoma zapaZeno posebno zato 5to je jugoslovenski predstavnik dr AleS Bebler vriio duZnost predsednika Saveta bezbednosti u novembru 1950, dakle upravo u trenutku kada se postavilo pitanje kineske intervencije (8. XI 19b0).Jugoslovenski predsednik Saveta bezbednosti udinio je sve Sto je bilo u njegovoj moii da s proceduralne strane olaksa poloZaj delegacije NR Kine koja je..pozvana da utestvuje u debati o izve5taju Grupe UN za prekid valre*l, tako je, na primer, zakazao sastanak Saveta bezbednosti vei sutradan po dolasku kineske delegacije u Njujork. U skladu s ovakvim stavom, jugoslovenska delegacija je glasala i u I komitetu i u Generalnoj skupitini za ,,Rezoluciju Sestorice" (5/1994), kojom su sve drZave pozvane da se uzdrZe od pomoii NR Koreji i da povuku svoje snage s njene teritorije, a OUN su proglasene garantom kinesko-korejske granice. Ona je takode podrZala rezoluciju ,,Trinaest azijskih zemalja,, kao inrcljativu za mirno re6enje problema u kojoj je NR Kina zimoljena da ne prel.azi 38. paralelua2, a predsednik Generalne skupStine dobi6 je zadatak da sastavi predlog o prekidu oruZanih borbi u Koreji. Medutim, prioritet pri izglasavanju nije dat ovom predlogu, vei rezoluciji SADa{, u kojoj je Kina okvalifikovana kao agresor. Jugoslovenska delegacija je bila protiv ove ocene, sagledavajuii je kao mehanlzam za pokretanje sankcija protiv NR Kine. Opredeljujuii se protiv ove rezolucije, ona ju je oznaiila kao poku5aj izvrtanja smisla rata u Koreji i njegovog pravog karaktera, kao resenje koje nimalo ne doprinosi interesima svetskog mira uopste. Po njenom miSljenju, ovakva prarma kvalifikacija je potpuno vezivala ruke za mirno resenje spora, Tom prilikom jugoslovenska delegacija je istakla prvenstveni znadaj oduvanja mira u Aziji i u svetu i duZnost OUN da udini sve kako bi se ovaj sukob lokalizovao. ,,U pitanju rata u Koreji", rekao je dr Bebler, ,, ... treba da se pokaZe koliko je volja za oduvanje mira dvrsta i postojana. Koreja je probna tadka gde ie se pokazati da li mir moZe biti saduvan i ko je stvamo za mir, a ko za rat. Koreja je u isto weme upozorenje svima onima koji se igraju mirom da danas nema izolovanog rata, a da svaka ratna provokacija moZe da se pretvori u novi svetski rat. Krajnji napori koje Ujedinjene nacije treba da udine da izbegnu proSirenjerata u Koreji pokazaie volju ove organizaciie za oduvanje mira, dimc se neie propustiti da se podvude odgovornost onih koji nisu razumeli upozorenje sadrZanou korejskom ratu da svaki korak napred u agresivnoj politici vodi pravo u op5ti rat.,,e
ioA Ko1endi6, Problem Koreje u soefiu posled,njih d,ogad,o,ja, S0 d.ana, -- , 1961/1-2. str. 9-10r" Marc Frankeistein, L ' O N T I d , e o a n t I e c o n l l i , t C o r A e t u ,p a r i s t g ' t , 86. a a ' I s t o .1 8 3 . {' Doc. A/C.1/641. a u Ce.neralnoj skupstini res. 3g4(V). a' Politikd, I, februar 1951.Govor dr A. Beblera.

]eblera u I komitetu. rla ie u,puiivanie jedne anketcred zadovoliavajuieg sadrzaja' anticiDirale reSenie sPola. od 30. novembra 1950; SCOE/

im, u Generahoj skup3tini do51aje do izraZaia volia veiine osuda kineske intervencije u Koreji ne isklji.rei svaku mornog reienja spora, Stoga je prvobitni tekst ove rezolucije aZen amandmanom. Jugoslavija se pri glasanju uzArL.aia. dbama iz ove rezolucije, uz Komitet za kolektitrre mere os_ bmitet za dodatne mere sa zadatkorn da proudi sredstva za je i_ ogranidenje kineske intervencije. U njegov sastav izaje ona odbila da udestvuje u'radu ovog te1a.#5 lq9$1vij1 ali INRJ takode se uzdrZala po uvodnom delu res. b00[) oil 19. Iine u kome su sve drZave pozvale da zabrane izvoz oruzijskog materijala u NR Kint i NR Koreju, ne Zeledi da na tide pitanje krivice i imenuje agresora u ionako krajnje zardunarodnoj situaciji. Ipak, ona je glasala za ostali deo reo-brazloZenje da jugoslovenska vlada, viie nego ikada uve_ rphodnost ogranidenja konflikta i re5enja korijskog pitanja -.m, ne rnoZe a da ne vidi dinjenicu da NR Kina i daiie po_ sora i ignorise napore koji bi doveli do novog re5enia.oo' rr.r, jgq. 1951. godjne podeli pregovori vojnih formacija rnokorejskih i kineskih oruZanih snaga, na VI zasedanju ovo (tidno,nije ni razmatrano, mada se naLaziio na dnevnom re_ p9:i.ed"9 pre sktapanja primirja (od 1b. I t9E2), Z. I 1952, Velika Britanija i SAD predloiitea? su odlaganie -ka6 rasprave o emu,do. okondanja bilateralnih pregovora i sizivanie zasedanja_Generalne skupstine u cilju ponolrro g razmatra_ ) u 6._ore-Jr. Jugoslavija je glasala za ovu rezoluciju zbog toga m odredbama zatraZeno izbegavanje daljeg zaoSiravanJa d-epodrika diplomatskim naporima zi postizirle spo.ur,rrrru rr"

ragrafqeo potpunom prekidu svih vojnih oor mirja.. Jugoslovenskidelegat ver:r<o iiaii"irri ovom.komitetu uzroke korljskog i,"t" i p".lf'"l istiduii da njegove korene treba traZiti'rr-.-, Jalti, Moskvi i Berlinu. Or

p"9!11T"_jos u roku rr svetskog l;;;'";

ru.

im, na VII- zasedanju korejsko pitanje postalo je jos jednom oDrem medunarodne zajednice i to u tolikoj meri da je tra_ Laka u Generahoj sncqpstini produZeno arugi i treei put oa IV i od 18. do 27.'VIII 1954.godine. pode.9^ debatom o izvestaju Komisije UN za P.."?r"qa"F 1e jedinjenje -Koreje.#8 U centru paZnje naSla se, zafravo, diu dobrovoljne ili prisilne repatiiiacile ratnih iarotlienika s ;-prvu su- traZile zapadne drZave, a drugu SSSR. Iiasprava blemu ul<ljudila je razmatranje svih aspEkata koreiskog pi:bno zakljudenje primirja i dali stav SSSR-a i NR Kine"prenju dveju Koreja posto je povratak zaroblienih voinih ina_ lavna prepreka u daljem napretku k reSenjir sukoba. 'mitetu razgovaxalo se najviSe o dva glavna predloga - res. ,,Dvadeset i jedne drZave", u kojoj-je bil6 prok-lamovano volJne repatrijacije, i res. A/C.7/729 SSSR sa zahtevom da komisija za mirno re5enje korejskog problema na osnovu Koreje. Ovoj poslednjoj re2oluciji- kasiiji ie dodat jealan pano s Burmom. /5R.444, p. sqr. ioz(vr). prd108 Alc-t/7L3. i A/C.2 & 3/r04. \/IBBL, A/2L82.

.,,Dok trrala.na lakvoj politici, dok se o sudbini inr pez prmnJa zainteresovanih strana, postoiaie rye.9fa.va-nja postojeiih sukoba i oa iroiaiifiiva zarrsra koJa postaju stalna pretnja za mii u svet je iakode ocenio da je vlada Narodr dinjavajuii svoju politiku potiti"i i"tere.nin si odgovoran_potez kako prema interesima svog r uopsre: ,,Na primeru Koreje potvrdila se isiine lednog progresi!'nog pokreta odvoje od borbe lY 9a. s.proyodg turlx politiku, oni postaju ins. l_prestaju da sluze borbi sopstvenog nar6da za Nagla5avajuii jo5 jednom "'tog OIIN ; ""S"o r,odreduluci je u smislu ve6 izreEenog principij -uiedeniad.io je da: ,,.. . pitanje unutra5nieg korejsko_g naroda i da niie doioljno poiti ::og Koreje, vet -da to ujedinjenje mora pireiviti n zavisnosti i demokratskog uradenja,'.trl2. .. Opredeljujuii se za dobrovoljnu repatrijar Juci protiv rezolucije SSSR_a zato Sto bna ni doprings _reienju problema, jugoslovenska dele rog ,.uvadeset i jedne drZave.,,smakajuii da bi . ustove za ,,... podetak resavanja ditivog koml tanja, uvod u normaliz,ovanje stinja koje" danai toku i omoguiava Kiri da pode putem'mirolju r drugim narodima,,.s Iz insistiranja na Sirem posmatranju prol -je , le uloge Kine u regionu, odito interes;va;je razvoj spoljne politike NR Kine i podriavali uzme priJ'adajuie joj mesto u Organizaciji uje stoga, delegacija fNn; se izjasnila- za rez;lucijr nim resenjem i teznjom da ie NR Kini omogrit
' r1'.]912, sIP Go?rat, predstaintka FNRJ ng

tom pritikom: Cat,dodao,jg

d.iti politiku intereinih sfera metti: ;dtkiIi sli malih naroda, i druga, da samo velike sile iir ruJ.,m "Te9.y."arodnim problemima . . ..,, Sto . nalznaeajnijih problema, medu kojima' i iol

izraiaja pos;Ls,: ,,...au" ffi#"Tj,iJ i?fi":

gtt il il;

i;

I .;:76t*'txw,li;:::1,?*,:t;i:l
.e leto 'sr Isto, srtr. 14. e Doc. A/c1hs4-zbirk^

je do izraZajavolja veiine reji ne iskljudi svaku moobitni tekst ove rezolucije se pri glasanju uzdtaala, itet za kolektirme mere oskorn da proudi sredstva za .cije. U njegov sastav izaestvuje u radu ovog tela.aas rom delu res. 500(V)od 19.
rne da zabrale izvoz ortLIR Koreju, ne Zeleii da na :esora u ionako krajnje zae glasala za ostali deo relada, viie nego ikada uvereBenja korejskog pitanja icu da NR Kina i dalje poveli do novog reienja.ft pregovori vojnih formacija snaga, na VI zasedanju ovo se nalazilo na dnevnom re(od 15. i 7952), 2.7 t952, :a? su odlaganje rasprave o pregovora kao i sazivanje r cilju ponovnog razmalraza ovu rezoluciju zbog toga Lnje daljeg zaostravanja deza postizanje sporazuma na .tanje postalo je jo5 jednom to u tolikoj meri da je traluZeno drugi i treii put od c izveitaju Komisije UN za #nje na31a se, zapravo, diijacije ratnih zarobijenika s e, a drugu SSSR. Rasprava svih aspekata korejskog Pistav SSSR-a i NR Kine Pre: itak zarobljenih vojnih sna:u k re5enju sukoba. dva glama predloga - res. koioi ie bilo proklamovano ./729 SSSR sa zahtevom da ejskog problema na osnovll i kasnije je dodat jedan Pas/Lo4.

GoDor Veljka Vlahovita, |eld, jugoslooensie delegaciJe, u I komitelu od _ f. 11. 1952, zbirka SIP Gooort Ftred,staunikaFNRJ na I delu VII zased,anja,.,8. '5r Isto. str. 12"' Isto '5r Isto, str. 14. 1- Doc. A/C.I/754.

ragraf{'o potpunom prekidu svih vojnih operacija i ustanovljenju primirja. Jugoslovenski delegat Veljko Vlahovid analizirao je u govoru u ovom komitetu uzroke korejskog rata i problern agresije u juinoj Koreji, istiduii da njegove korene treba traZiti u nadinu reiavanja posleratnih problema jo6 u toku II svetskog rata na konferencijama u Teheranu, Jalti, Moskvi i Berlinu. On je posebno naglasio da su na njima doSle do izrai,aja ,,... dve pogreine koncepcije i to: prva, da je moguCesprovodlti politiku interesnih sfera medu velikim silama bez pristanka i volje malih naroda, i druga, da samo velike sile mogu da odluduju o najvainijim metlunarodniirn proiblernirna . . .", ,Sto je ostavilo neredenim niz najznadajnijih problema, medu kojima i korejski. Jugoslovenski delegat dodao je tom prilikom: ,,Dok god ma i jedna velika sila bude insistirala na takvoj politici, dok se o sudbini malih naroda bude re5avalo bez pitanja zainteresovanih strana, postojade uvek stalna opasnost od pogoriavanja postojedih sukoba i od pojavljivanja novih sukoba i novih ZariStakoja postaju stalna pretnja za mir u svetu."ae On je takode ocenio da je vlada Narodne Republike Koreje potdinjavajudi svoju politiku politici interesnih sfera, udinila pre svega neodgovoran potez kako prema interesima svog naroda tako i prema miru uop5te: ,,Na primeru Koreje potvrdila se istina da, kada se rukovodiocr jednog progresiwog pokreta odvoje od borbe sopstvenog naroda i podnu da sprovode tudu politiku, oni postaju instrument u tudim rukama i prestaju da siuZe borbi sopstve.nognaroda za nezavisnost i slobodu."sr Nagla3avajuCi joi jednom ulogu OUN u re5avanju korejskog problema i odredujuii je u smislu ve6 izredenog principijelnog stava FNRJ, potvrdio je da: ,,. . . pitanje unutra5njeg uredenja Koreje [jeste] stvar samog korejskog naroda i da nije dovoijno postiii bilo kakvo ujedinjenje Koreje, veC da to ujedinjenje mora podivati na principima stvarne nezavisnosti i demokratskog uredenja".asz Opredeljuju6i se za dobrovoljnu repatrijaciju zarobljenika i glasaju6i protiv rezolucije SSSR-a zato Sto ona nije predstavljala ozbiljan doprings reienju problema, jugoslovenska delegacija je podrZala predlog,,Dvadeset i jedne drZave", smatrajuii da bi on mogao da stvori preduslove za ,,... podetak resavanja ditavog kompleksa dalekoistodnogpitanja, uvod u normalizovanje stanja koje danas postoji na Dalekom istoku i ornoguiava Kini da pode prutern mirrc1j'ubive saradnje s azijskim i drugim narodima".a5r Iz insistiranja na Sirem posmatranju problema, posebno dimenzije uloge Kine u regionu, odito je interesovanje s kojim je FNRJ pratila razvoj spoljne politike NR Kine i podrZavala njeno nastojanje da zauzme pripadajude joj mesto u Organizaciji ujedinjenih nacija. Upravo stoga, delegacija FNRJ se izjasnila za rezoluciju Italijeas s kompromisnim resenjem i teznjom da se NR Kini omogu6i nova inicijativa u naa' Dcx. A/ Ac.l h29lRev.1/Corr.li Rev.l/Corr.l/Add.l. ao

rlledutim, u Generainoj skupitini doSla _ie do izralaja volia veiine a da osuda kineske intervencije u Koieji ne iskljuei svaku mort Trlngg re5enja spora, Stoga je prvobitni tekst ove rezolucije ) ublaZen amandmanom. Jugoslavija se pri gtrasanju uzdrL,aIa, odredbama iz ove rezolucije, uz Komitet ia kolektii.ie mere osje Komitet za dodatne mere sa zadatkorn da proudi sredstva za 1lja1je i_ ograni6enje kineske intervencije. U njegov sastav iza_ je Jugoslavija, ali je ona odbila da udestvuje u radu ovog tela.aa5 .cija FNRJ takode se uzdriaJa po uvodnom delu res. b00ff) od 19. 1. godine u kome su sve drZave pozvane da zabrane jzvoz oruz_ ;rategijskog. materijala u NR Kinu i NR Koreju, ne Zele6i da na din istide pitanje krivice i imenuje agresora u- ionako krajnje za_ rj medunarodnoj situaciji. Ipak, ona je glasala za ostali deo re_ e uz obrazloZenje da jugoslovenska vlada, vise nego ikada uve_ r neo,phodnost ogranidenja kollflikta i resenja korEjskog pitanja 1 putem, ne rnoZe a da ne vidi dinjenicu aa t'ln Xina i aaile po_ agresora i ignorise napore koji bi doveli do novog re.ien5a.+o)osto su." jlll. 1951, godine podeli pregovori vojnih formacija severnokorejskih i kineskih oru2anih snaga, na Vl-zasedan;u ovo :_praktidno nije ni razmatrano, mada se riaiazilo na dnevnom re_

o"f::1."d"9pre.9kl1ng1r! primjrja (od 15.r 1s'2i, 2,.r ts'z, l\ FIra,,vetrka.IJritanija SA? predloZileaT

i su odlaganje -ka6 rasprave o do. okondanja bilateralnih pregovora i sazivanie ,l-t-o_bt:-u, hj'nogzasedanja Generalne skupstine u cilju ponovnog tazmalra_ r=Bclje u K{reji. Jugoslavija je glasala za ovu iezotucilir zbog toga njenim odredbama zatraZeno izbegavanje dalieg zao5iravanJa d-e_ data..podr5ka diplomatskim naporiina zi postizinie sporazuma na ratistu. na VII zasedanju korejsko pitanje postalo je joS jednom l-".dlllt nr problem medunarodne zajednice i to u tolikoi miri-da ie rra_ iastanaka u Generalnoj skupstini produZeno a*'g I il":i irr'.a lo 23. IV i od 18. do 27.'VrII j953. g;dine. rvi deo,.zasedanF pgtg" ie debatom o izvestaju Komisije UN za I i uJedmjenje . ](ore1e.48 U centru paZnje na5la se, zafravo, di_ zmedu do,brovoljne..ili prisilne repatrijacije ratnih zarobljenika s aTrsra; su. traZile zapadne drZave, a drugu SSSR. Iiasprava .prvu o problemu ukljudila je razmatranje svih aspikata korejskog pi_ r,posebno zakljudenje. primirja i dalji stav SSSR_a i NR liinjp;e_ :drnJenlu dveJu Koreja posto je povratak zaroblienih voinih sna_ lao glavna prepreka u daljem napretku k reSenju sukoba. ' I-komitetu razgovaralo se najvi3e o dva glarma predloga - res. r7o. ,,r,vadeset i jedne drzave,', u kojoj je bilo proklamovano qoorovollne repatrijacije, i res. A/C.I/729 SSSR sa zahtevom da lnovi _komisija za mirno resenje korejskog problema na osnovu enja Koreje. Ovoj poslednjoj rezoluciji- kasnije je dodat jedan paZajedno s Burmom. A/C.1/5R.444. o. 68r. Res. 5.03!-vrl, pJedloc A/C.1/?13. i A/C.2 & s/L04. Doc. All8a\ A/2182.

diti politiku interesnih stera meair i.etiiii malih naroda, i druga, da samo velike sii -l nijim _medunarodnim probternima . . .,,, naJznacalnrJrh.proble,ma, metlu kojima i gal,dodao.Je tom prilikom: ,,Dok gbd ma ttrala.na .takvoj polilici, dok se o sudbin Dez prranJa zamteresovanih strana, posto pogo$avanja postojecih sukoba i oi 'polar Zarista koja postaju stalna pretnja za mir u je takode ocenio da je vlada Nr dinjavajuii svoju politiku politici interesni odgovoran_potez kako prema interesima sr uopste: ,,-t\a primeru Koreje potvrdila se: Jednog progresi'"Ttog pokreta odvoje od bc da. 1u 1nro.vod9 tudu politiku, oni postaju i-prestaju da sluZe borbi sopstvenog nar6d Naglasavajudi joi jednom utogu OIW u i i,,odreilujuii je u smislu ve6 iiredenog prin qro le da:_,,... pitanje unutrainjeg ured mog korejskog naroda i da nije rioioljno Koreje, ve6 da to ujedinjenje mora p6divz zavisnosti i demokratikog-ur;denja".1s2. ,. Opredeljujuii se za dobrovoljnu repa Jxcr protiv rezolucije SSSR_a zato Sto or doprifrgs re5enju problema, jugoslovenska log ,.Dvadeset i jedne drZav'e,i Jmatrajudi d, ustove za 1.. . . podelak resavanja ditavog tanja, uvod u normalizovanje stinja kojd t Toku i omoguiava Kini da pode putem mi. l drugim narodima',.s3 . . Iz insistiranja na Sirem posmatranju je uloge Kine u iegionu, odim le interesirv: razvoj spoljne politike NR Kine i podrZar uzme p-ripadajude joj mesto u Organizaciji stoga, delegacija f:i[RJ se izjasnili za rei nrm resenjem i teznjom da se NR Kini on

y1?z^i?. ,:.....dve pogresne i.ori."tci1eil

ragrafseo potpunom prekidu svih v.|ihiL mirja.. Jugoslovenskidelegat Vet:to tiai ovom Romltetu uzroke korejskog rata i Dr -tret"a isriduii da njegove korene iraZiti', problema.jo! u toku ff svetstog-raia'n Jalti, Moskvi i Berlinu. On ie polebno na

A l A c . r / 1 2 g / R e v . r / c oir rR . re v . l / c o *;^go"Vetjka VldhoatCd, Sela jugoslooe . -:-q!uo! t. 11 i912, .zbirka2SIP Goltori ireditat;viko, FNn, "' Isto
{s fsto, str. 14. * Doc. A/C.t/784.

je do iztai,aja volja veiine )reji ne iskljudi svaku mozobitni tekst ove rezolucije se pri gtrasanju uzdrtala. Litet za kolektivne mere oslkom da proudi sredstva za rcije. U njegov sastav iza:estvuje u radu ovog tela.aas nom delu res. 500(V) od 19. ane da zabrane izvoz oruL{R Koreju, ne ie1e6i da na resora u ionako krajnje zaje glasala za ostali deo relada, vi5e nego ikada uvei resenja korejskog pitanja icu da NR Kina i dalje porveli do novog re6enja.ffi pregovori vojnih formacija snaga, na VI zasedanju ovo se nalazilo na dnevnom re(od 15. I 7952), 2. I 1952, es7 su odlaganje rasprave o pregovora kao i sazivanje r cilju ponolTrog razmatraza ovu rezoluciju zbog toga Lnje daljeg zao5travanja deza postizanje sporazuma na .tanje postalo je jo5 jednom to u tolikoj meri da je traluZeno drugi i treii put od
te.

r izvestaju Komisije UN za #nje na5la se, zapravo, diijacije ratnih zarobljenika s e, a drugu SSSR. Rasprava svih aspekata korejskog pirtav SSSR-a i NR Kine prertak zarobljenih vojnih snau k reienju sukoba. dva glawra predloga - res. kojoj je bilo proklamovano /729 SSSR sa zahtevom da ejskog problema na osnovtl i kasnije je dodat jedan pa-

ragraf{e o potpunom prekidu svih vojnih operacija i ustanovljenju primirja. Jugoslovenski delegat Veljko Vlahovic analizirao je u govoru u ovom ko'mitetu uzroke korejskog rata i problem agresije u juZnoj Koreji, istiiuii da njegove korene treba traiiti u nadinu reiavanja posleratnih problema jo3 u toku II svetskog rata na konferenciiama u Teheranu, Jalti, Moslivi i Berlinu. On je posebno naglasio da su na njima doBle do izrai,aja ,,... dve pogreBnekoncepcije i to: prva, da je moguie sprovoditi politiku interesnih sfera medu velikim silama bez pristanka i voije malih naroda, i druga, da samo velike sile mogu da odluduju o najvaZnijim medunarodndrn proiblemima . . .", 5to je ostaviio neredeni.rn niz najznadajnijih problema, medu kojima i korejski. Jugoslovenski delegai dodao je tom prilikom: ,,Dok god ma i jedna velika sila bude insisiirala na takvoj politici, dok se o sudbini malih naroda bude re5avalo bez pitanja zainteresovanih strana, postojaie uvek stalna opasnost od pogorSavanja postojecih sukoba i od pojavljivanja-- novih sukoba i novih Zarlsta kola postaju stalna pretnja za mir u svetu."ae On je takoale ocenio da je vlada Narodne Republike Koreie potdinjavajuii svoju politiku politici interesnih sfera, udinila pre svega neodgovoran potez kako prema interesima svog naroda tako'i prema miru uop6te: ,,Ni primeru Koreje potvrdila se istina da, kada se rukovodioci podlednog progresirmog pokreta odvoje od borbe sopstvenog naroda i. iru di sprovode tudu politiku, oni postaju instrument u tualim rukama i prestaju da sluZe borbi sopstvenoi nar6da za nezavisnost i slobodu."{l Niglaiai,ajuii joi jednom ulogu OUN u reiavanju korejskoq problema i odredujuii je u smislu ve6 izredenog principijelnog stava FNRJ, potvrdio je di: ,,-... pitanje unutra5njeg uredenja Koreje [jeste] stvar samog korejskog naroda i da nije dovoljno postiii bilo kakvo ujedinjenje Koreje, vei da to ujedinjenje mora podivati na principima stvarne nezavisnosti i demokratskog uredenja".as2 Opredeljuju6i se za dobrovoljnu repatrijaciju zarobljenika i glasaju6i protiv rezblucije SSSR-a zato Sto ona nije predstavljala ozbiljan doprings re5enju pioblema, jugoslovenska delegacija je podrZala predlog,,Dvadeset i jedne drZave", smatrajuii da bi on mogao da stvori preduslove za ,,. . . podetak resavanja ditavog kompleksa dalekoistoinog pitanja, uvod u normalizovanje stanja koje danas postoji na Dalekom istoku i omoguiava Kini da pode prutern mirnljubive saradnje s azijskim i drugim narodima".a$ Iz insistiranja na 6irem posmatranju problema, posebno dimenzije uloge Kine u regionu, odito je interesovanje s kojim je FNRJ pratila razvoj spoljne poiitike NR Kine i podrzavala njeno nastojanje da zauzme pripadajuie joj mesto u Organizaciji ujedinjenih-.nacija. Upravo stoga, deiegacija FNRJ se izjasnila za rezoluciju Italijeaa s kompromisnim reienjem i teZnjom da se NR Kini omoguii nova inicijativa u naI Doa. Al AC.l/729lRev.1/Corr.1 i Rev.1/Corr.1/Add.1. ao Gooor velika Vldhoui&, ieJo, iugoslooenske d'elegaciie,u 1 komitetu oil '.' B. 7. 11, 1952,zbirka SIP GoDori predstavniko I'NRJ na I delu vII zo'sealttllo 'sr Isto, str. 12.
e IEto as3 lsto. str. 14. e Doc. A/C.r/734.

3/L04.

izolacionistidkog stava. U ovom predlogu potvrtlen je princip .e repatrijacije ratnih zarobljenika u skladu sa Zenevskim koniz 1949. godine i zatraLeno je od Generalne skupitine da vlaKine i NR Koreje prenese listu od sedamnaest predloga iz iskao osnolu za sporazumevanje i obusta!'u vatre. OvJ rezoluena je velikom veiinom u Generalnoj skupitini kao res. :rotiv su glasale samo SSSR i drZave narodne demokratiie, a e nacionalistiika Kina. Tekst te r.ezolucije predstavljao ie poiji OUN u Koreji i izrazio uslov za samosialnije spot;riopoti anje NR Kine, koja je ovde, de lacto trrlznata od strane svetske e kao strana u pregovorima. Od znadaja je bila dinjenica da je svajanja ovog dokumenta dosla do izraZaia saglasnostniza dtl,a_emuu kome je implicitno sadrZana osuda agresije, a podrZana I u njenom spredavanju. janjem res. 610(VII) stvoreni su, zapravo, uslovi za otklanranjeg spornog pitanja u pogledu zakljuienja primirja. Sovjet_ je, meduJim, pred sam kraj zasedanja zatraZio hitrio ukljudinvni red pitanja ,,Masovnog istrebijenja korejskih i kineskih rbljenika od- s!:11e vojnih vlasti SAD na ostrvu pongamu,'1a5! rdlog o osudi SAD je odbaden, za Sto je glasala i fNn.f. pou SAD je doiio do predsednidkih izbor-a na koiima ie A.izenenhower) nasledio Trumana, pa je odlueeno da se iz oba" raz;ebno poslednjeg,diskusija odloZi jer je novoj vladi SAD bilo zvesno weme da zauzme stav, posto su odgovori NR Koreje o pitanju implementacije res. 610(VII) bili negativni. Lflrgom delu zasedanja istupanje ameridkog delegata u OU,ITT ma ostro po tonu i nagoveitavalo je eventualno pojaianje voj_ a SAD u Koreji. Jugoslovenski delegat zaloZio sle,Zato,"za nakonstruktimih napora u skladu s pomirljivim duhom spome_ rcije,. utoliko pre Sto su vojni ciljevi u Koreji vei bili postig_ -' podvukao odgovornost SSSR-a Sto ie odbacivaniem indiislie onemoguiio reSenje problema zarobljenika i prei<id nepiiia_ Koreji i q]"sa9 za i-zvestaj Generalnog agenta Komisije IiN-za ehabilitaciju Koreje]s, usvojen u Generai-roi skupStini kao res. -promlene meduvremenu do5lo je do prvih znakova stava NR i Aorele, pre- svega s otpodinjanjem razmene zarobljenika, a zavanJemsag.lasnosti o potpisivanju primiria. Sam sporazum -?O5(VII) zakljuten je 27. YI 1953.godine, pa je na oinovu res. spravljano na treiem delu VII zasedanja. ;aj Ujedinjene komande o sprovodenju primiria u Kore.ii. kao tekst Sporazuma o primirjuat bili sir poslednji predmeii'rasrrejskorn sukobu u Generalnoi skup5tini OUN. Oaredbama o primirju bilo je predvitleno da vlade koje su udestvovale v_ojnih kontigenata na raspolaganje Ujedinjei-roj komandi UN, 'konferenci;u od .3 meseca od njegovog potpisivanja sazovu o svih trupa iz Koreje i mirnom reBavanju celog problema.'poA/2355. A/2222 i,$dd.L i 2. i A/2zgB. A/2431 i S/3079.

sle debate o ovim dokumentima, u I komite od nekoliko delova, A-C, t<o1aje obufrvalil: uvom rezo.lucrJomrzraZeno je zadovoljstvo le.takode istaknuto da je prvenstveni cili ( IeJe. fored toga, u istom tekstu je podrz;n rencije o Koreji 28. X 1953. godine, uz prl drZava- koje _su udestvovale vojnim' kon;i;; OUN, kao i SSSR-a. Takode je ito""ru*-oa,i te.na razmatranje NR Kini i NR Koreji. Koi priznanje borcima iz sastava snaga Otjn toj ._.. zadovoljstvo Sto su prva nastol :3.r"li .,, Ujedinjenih nacija u suzbijanju ioj"" u!rl.' DlLaetrkasna' i .. . . . dvrsto uverenje da ie o tivne bezbednosti pod poveljo- Ulf aop"io mira i bezbednoslj '.as8 Jugoslovenst<aOeGlai lucrJe, .-izrazavajuii time uverenje u isprain< dinjenih nacija i podrsku sistemu ,,kol6ktivnr upotrebljen u Koreji.tse

{5r Res. ?12(VII) B Vid.i yeal'book ol UN/1953, str. 121-12B.

ovom predlogu potvrtlen je princip rljenika u skladu sa Zenevskimkono je od Generalneskup5tineda vlar listu od sedamnaest predloga iz is)vanje i obustaul vatre. Ova rezol

u Generalnoj skupstini kao res. SR i drZave narodne demokratiie. a kst te rezolucije predstavljao je poo uslov za samostalnijespoljnopoli?, d,eJacto primata od strane svetske
La. Od znaiaja je bila iinjenica da j loSla lsla do do izrazaia izraZaja saglasnost saglasnost niza dria

sadrZana osuda agresije, a eni su, zapravo, uslovi za otklan :gledu zakljudenja primirja. Sovjet:aj zasedanja zatra2io hitno uklj rog istrebljenja korejskih i kine vlasti SAD na ostrvu Pongamu',;4 v.tasti Ponqamu aden, za lto je glasala i FNRJ. po rdnidkih izbora na kojima je Ajzen a, pa je odludeno da se iz oba . odloZi jer je novoj vladi SAD

s1s debate o ovim dokumentima, u I komitetu usvojena je res. 711(VII) od nekoliko delova, A-C, koja je obuhvatila veiinu podnetih predioga. Ovom rezolucijom izraLeno je zadovoljstvo zbog sklapanja primirja, all .je takode istaknuto da je prvenstveni cilj OUN mirno ujedinjenje Koi.eje. Pored toga, u istom tekstu je podrZan predlog o sazivanju konferencije o Koreji 28. X 1953. godine, uz prisustvo angaZovanih strana i drZava koje su udestvovale vojnim kontingentima u sastavu jedinica OUN, kao i SSSR-a. Takode je donesena odluka da se svi predlozi upute na razmatranje NR Kini i NR Koreji. Konadno, res. 712(VII) odato je priznanje borcima iz sastava snaga OUN koji su poginuli u Koreji i izraZeni ,,. .. zadovoljstvo sto su prva nastojanja da se odazove pozivu Ujedinjenih nacija u suzbija,nju vojne agresije putem kolektivnih mera bila efikasna" i ,,... dvrsto uverenje da 6e ovaj dokaz efikasnosti kolektivne bezbednosti pod Poveljom UN doprineti odrZanju medunarodnog mira i bezbednosti".a$ Jugoslovenska delegacija glasala je za obe rezolucije, izraZavajuii time uverenje u ispralrrost akcije Onganizacije ujedinjenih nacija i podrlku sistemu ,,kolektivne akcije" kakav je prvi put upotrebljen u Koreji.as

stav, posto su odgovori NR res. 610(VII) bili negativni.

upanje ameridkog delegata u OU,ll 'Stavalo je eventualno pojadanje vojenski deiegat zaloZio se, 2ato, za na;kladu s pomirljivim duhom cjni ciljevi u Koreji vei bili SSR-a Sto tisK-a Sto je odbacivanjem odbacivanjem it
ema zarobljenika i prekid n

Generalnog agenta Kornisije U. :jen u Generalnoj skupstini kao o prvih znakova promene stava odinjanjem razmene zarobljenika, rtpisivanju primirja. Sam sporazr godine, pa je na osnovu res. VII zasedanja.

sprovotlenj u primirja u Koreji, '1u'' bili su poslednji predmeti alnoj skupstini OUN, Odredl
itleno da vlade koje su udestvo polaganje Ujedinjenoj komandi potpisivanja sazovu konferenciju rnom re5avanju celog problema.
'5' Res. ?12(VII) '5'Vid., Yearbook of VN/1953, str. 121*128.

GLAVA CETV]

JUCOSLOVENSKIDOPN,INOS U( I BEZBDDNOSTIPRIITTENOM iI PRAVNOG SISTEMA

1. Oiuvanje svetskogmira i 1. a) Stav Jugoslavijeprema kolel

I bezbednosti(tl. 1, t. l. povelje UN) imao rv{o. gocrrne dvosfruki smisao. Na politiik identifikaciju Ujedinjenih nacija s irdruZe lJlnovol borbj protiv fasizma kao izraza d,e ku5aja- porobljavanja sveta u prodlosti i u nom planu trebalo je da posluZi za5titi ive Je prona.lazak atomske bombe oznadio mos Iz,ovih razloga, odredbe povelje o imper"tj I{rhkog mira. o sredstvima mirnog resivanil -i ciji, uz prokiamovano smanjenje eliminili 3u 1_r{.!.t kao vrhunski ciljevi kojima treb Ku. u ro.llko vise Sto su: ,.U prvoj lazi izgrad seono u lazi konstifuisanja koicktirme bez individualne i kolektivne samoodbrane i po u jedinstveno1' projekciji. u funkcij,i wisih ln sKog mrra na bazi poitovan.ia teritorijalnog
nica".@

,Prvenstvenicilj nove medunarodneor

Neposredno pred konferenciju u San F; . stoje svi objektirmi uslovi za stvaranje jedn ma: univerzainost, erkonomskojedirxtvo ivet" strxmenti- i program za razoru2anje.6l Jugos mo navedene objektirme elemente vei i iul vanje veiine drZava na odredene opste vred nija je bila svest o nedeljivosti mira pod koj. razumevalo Zrtvovanje d'ela nacionaliog suv dobra. Prihvatajuii nedeljivost mira u pove. tlTung. odrekla iskljudivog prava raspolag cijalomd uz obavezu da brini- napadnutu stir obzira na nacionalne interese.

'' Trlij,eset godlna posle -. ^ 9" S. Avxamov, u tteogtaitu, hr. 544/1574. 'u'Inis Claude Jr.. ..Sdrords into plo:'l'sh . ^-* GoDor E. Kard,elja na I zaseilanju Gener str.201. novog 6iste! . 16 :fedan -od karnenova-te,neljaca J. organizovanje vojnil snga OUN prema tl. 43.

saverubzbd0ro

GLAVA

CETVRTA

JUGOSLOVENSKI DOPRINOS UEVRSCENJU MIRA I BEZBEDNOSTI PRIMENOM I UNAPREDENJEM PRAVNOG SISTEMA OUN 1. Oiuvanje svetskog mira i bezbednosti 1. a) Stav Jugoslavije prema kolektivnoj bezbednosti Prvenstveni cilj nove medunarodne organizacije * oiuvanje mira i bezbednosti (el. 1, t. 1. Povelje UN) imao je u svetu kakav je izilao iz 1945. godine dvostruki smisao. Na politidkom planu, on je ukljudivao idqntifikaciju Ujedinjenih nacija s udruZenim snagama demokrafi.je u njihovoj borbi protiv fa5izma kao izraza despotskog, totalitatistiikog poku5aja porobljavanja sveta u proSlosti i u buducnosti. Na bezbednosnom planlr trebalo je da posh.rZizaStiti svetskog mira u trenutku kada je pronalazak atomske bombe oznadio mogu6nost samouni3tenja sveta. Iz ovih razloga, odredbe Povelje o imperativu odrZanja te5ko stedenog, krhkog mira, o sredstvima mirnog reSavanja sporova i o prinudnoj aliciji, uz proklamovano smanjenje i eliminisanje naoruZanja, prihviiene su u SNRJ kao vrhunski ciljevi kojima treba dati svaku moguiu podr!ku. Utoliko viSe Sto su: ,,U prvoj fazi izgradnje svelske organizacije, posebno u fazi konstituisania kolektir,ne bezbednosti.. . pojam odbrane, individualne i kolektivne samoodbrane i pojam bezbednosti postavljeni u jedinstvenoj projekcij i, u funkcij,i viiih interesa, tj. obezbedenja svetskog mira na bazi po5tovania teritorijabrog integritata svih drZiva dlanica-".s Neposredno pred konferenciju u San Francisku izgledalo je da postoje svi objektivni uslovi za stvaranje jednog takvog efekti!'nog siste, ma: univerzalnost, ed<onomsko jedinstvo sveta, pravni i organizacioni instrumenti i program za r.azoruL,anje.4t Jugoslavija je prihvatitra42 ne samo navedene objektime elemente vei i subjektivni osnov - obavezivanje veiine drZava na odredene op5te vrednosti. Medu njima; najvaZ-ostalog, nija je bila svest o nedeljivosti mira pod kojom se, izmedu podrazurnevalo Zrtvovanje dela nacionalnog suvereniteta u kodst op5teg -Povelji -istol dobra. Prihvatajuii nedeljivost mira u UN, Jugoslavija se v_l1men9.odrekla iskljudivog prava raspolaganja svojim vojnlm potencrJa.lom* uz obavezu da brani napadnutu stranu u svakom sludaju i bez obzira na nacionalne interese.
'' Trideset goilina posle Jalte, Anali praltnog takuhetq, P" S, Avxarnov, u Beogrdd,u, hr. 544h914. Jr.. ..Sworils into ptowshdrcs.,, 256_M?77. ::: l-nds Cl aude . ^^: Gouo, E. Kardetja na I zased,anju Generalne sk*pitine, 1AOR/ 1946, t, str. 201{3 Jedan od kamenova-terne,ljaca novog sistema kotel<tivne bezt ednosti bilo je organizovanje voinih snaga OUN trema tl. 43. povelje. Komitet vojflih 6trudllaka Podneo je s\,"oj izvestj Savetu bezbed,nosti povodrom ovog pifarnja (5/336),

1
Otuda bi se moglo reii da se Jugoslavija neposrednoposle II svetskog rata zalagala za jedan ivrst sistem kolektivne bezbednosti.a6a Ona jc bila jedna od retkih manjih drZava koja je usvojila koncepcije velikih sila o ovom p:itanju svesna da ie joj takav sistem nam3Lati izvcsne Zrtve. Pod rpoimom kolektivre bezbednosti OUN za,snovanom na jednogLasnosti stalnih dlanica Saveta bezbednosti,podrazumevalisu sc,,sporazumno reBavanje svih vaZnijih pitanja od strane velikih drZava", njihova ,,najveia odgovornost, ali i najveie duZnosti", ,,odgovarajuia prava, medu kojima je nezavisnost maiih drZava potisnuta u izvesne granice".fts Ovakve osnove jugostrovenskogstava prema kolektimoi bez6ednosti u OUN izneo je u govoru pred Generalnom skupitinom na I zasedanju E. Kardelj 19. I 1946. godine. On je ocenio da je ,,konstruktivna saradnja drZava" omoguiila donoSenje izvesnih ,,osnovnih nadela', na kojima se sve miroljubive snage u svetu mogu ujediniti u odbrani mira, kao i ito je sbvorila uslove za uspostavljanje ,,organizacionog sistema koji je pogodan za ostvarenje takvog zadatka". Osnovni razlog postojanja svetske organizacije definisan je, dakle, u zajednidkim principima kojih bi se trebalo pridrzavati u oduvanju vrhorme vrednosti - m.ira, kao 1u potrebi stvaranja mehanizma za njegovo ostvarenje. Poseban akcenat je stavljen na potrebu razrade tog mehanizma poito,,i najplemenitiji cilj postaje bez sadrZajnafraza ili samo obmana ako se ne nadu odgovaraju6asredstva,'.6
Senja. SAD bile su za veoma snaZne vojne snage Saveta bezbednosti sastavtjene od kontingenata trupa njegovih stalnih dlanova; SSSR se zalagao za manju, internacionalnu armiju, a manje zemlje za princip jednakog udesia ,., njihor,.rr., formiranju po sistemu uporednih tontribucija svih ilanica ilUN. Ostala neslaga_ nja bila su vezana za nadin i razloge upotrabe tih snaga, njihovu vojn,u pripriv_ nost. smeStaj,.pravo prolaza i, pre svega, za problem kontribuci;a: SSi,Snje i:rea_ laBT!a svata zomlja daje srazmerni doprinos u raznim rodovima vojske; dok su.SAD smatrale da je princip uporednosti bolji i prikladniji s obzirom na raz_ liiit sastav snaga stalnih Ilanica Saveta bezbednostl. Usvajanje ameriikog pred_ je loga impliciralo moguiu prednost pojodinih rodova vojske u odredenim situa_ cijama i na odredenim ratiitima, SSSR je bio protiv jmeitaja ili zadrzavanja snaga OUN na nedijoj teritoriji s obzirom na njihov eventualni intervencionistid_ ki ka(akter. Nejasna su u suitini bila pitanja vojno-politiike prirode kao i neki su!tinskLi pravni pr.oblemi: delinicija agresoi., pokr"i^nje mehanizma prema dl. 41. i 42. Povelje i, iznad svega, bitno plenoienje drzavnih kompetencija na me_ dulargqnu organizaciju, Sto bi predstavtjalo jednu od najopseznijih druBtveno_ politidkih i meilunarodnopravnih revolucija u litavoj istoliji dovedanstva. Bjo bi to odludujuii korak ka svetshoj vladi na lioji niko ni.je bio spreman osim SAD koje su u neposrednom posleratnom periodu imale materijalnu snagu i moi da postanu voaia sveta. Polto Komitet vojnih ,strulnjaka nije mogao da se sloii oko osnovnih principa o snazi, sastavu i principu kontribucija za snage OUN, ovi pregovori su praktidno obustavljeni u leto 194B. godine. Iako su sastanci obnovlieni 1950. godine, nikakav napredak nije postignut, pogotovo zato !to se pred6tavnik SSSR-a povukao iz ovog tela prilikom debate o kineskom predstavnistvu. Jugoslavija je nastojala da podrzi nastavak ovih pregovora, i u tom smislu glas;la za memorandum Generalnog sekretara (.4/1304), poznat pod nazivom .,Dvadesetogodisnji program mira" i bila jedan od sponzora res. 4/1514 u kojoj ie odobrena l]va inicijativa i pred.lozeno obnavljanje sastanaka stalnih dlanova Saveta bezbednosti po ovom pitanju. 4a Borba, 17, april 1945. B, ZiherL, DDe spoljne lJolitike. a6s eoooi. E. Kudelja na 7 zosealanju Genero,Lne skupEtine, str. 200-206. '* Gouor E. Kd,rd.elja na zaseildnju Generdlne skup\tine oaL 75. alecembra 1951, zbirka SIP, str. 19?,

S iim je bilo pove nosti nije sam po sebi s1 na buduiem agresoru di pogazi principe na kojin rodna saradnja. Prvenst delufe u smislu re5avan na u sporu, putem konc tirme bezbednosti ne srn vanju tih zadataka, ni r mo onaj ko ne Zeli da agresije nmoZe se postav zato sto ono pod izvesnir reb1jeno".4? U ovim okvirima j nije izmedu dveju konce velju. U FNRJ nije bilo lu Zelje SAD da se stvo bedenje mira; medutim, taci Druitva naroda su na podr5ku. S druge SSSR-a na obezbedenju makal samo za velike si uticaja ideolo5ke manjin sugestije o pretvaranju predloZio SSSR u Paktu Problem dometa u sti bio je u srediitu jug nog problema od nadeln svetske organizacije. Ra 5to je izgledalo na Prvi SAD opredelj ivalo se za nosa, za ideju o svetsko skomorganizmuioiir nienu buduiu u1ogu. Ju koja je smatrala da je SAD s obzirom na znaaa leratnog sveta, kao i na ie dok su SSSR i mnot SAD mislili suProtno; { 1og koncepta ra!'noteze ]e SAD, iugoslovenski FNR,t proizlazilo. je iz, r( nost i na Promenlenodn(

'67Isto lrao Pod 465. *l Pod ,,Paktom velil .,Osude priprema za novi ri ienja mira" (doc. A/996 od : rd Delegat Jugoslavije te OI,N, osnovane na I zas( pe Internog ko,miteta za P 1946/1. stt.543.

I neposredno Posle II svet:ktivne bezbednosti.so Ona e usvojila koncspcije velirv sistem nametati izvesne )UN zasnovanom na jedpodrazumevali su se ,Jspotrane velikih drZava", njinosti",,,odgovarajuia prar potisnuta u izvesne graprema kolektivnoj bezbedrom skupStinom na I zase:enio da je ,,konstruktivna eih ,,osnovnih naiela" na .r ujediniti u odbrani mira, e,,oxganizacionog si,stema ". Osnormi razlog postojau zajednidkim principima rhorme vredlosti - mira, egovo ostvarenje. Poseban rehanizma po5to ,,i najpleao obmana ako se ne nadu Savetabezbednosti sastavljene
lR se zalagao za manju, interjednakog ude36a u njihovdm dlanica OUN. Ostala neslagasnae, njihdvu vojnu pripravn kontritrucijar SSSR je predrazni,m rodovima vojske, dok prikladniji s obzirom na razli. Usvajanje ameridkog predva vojske u odrealenim situa'otiv smestaja ili zadrzavanja v eventualni intervencionistito-politidke prirode kao i neki retanje mehanizma proma dl. trzavnih kompetencija na me, od najopseznilih drustvenooj istoriji dovetanstva. Bio bi rnije bio spxeinan osim SAD materijalnu snagu i moiC da a nije mogao da se sloZi oko )ucija za snage OUN, ovi pree. Iako su sastanci obnovljenl otovo zato Sto se predctavnik ineskom predstavnistvu. Jugo)vofa, i u tom smislu glasala znat pod nazivom .,Dvadesetos. A/1514 u kojoj je odobrena stalnih dlano'va Saveta bezoline politlke, ne skupatine, str. 200-206. e skup'tine otl 75. ilecembra

S tim je bilo povezano i upozorenje da sistem kolektivne bezbednosti nije sam po sebi stvaralac mira: ,,. .. on je u prvom redu opomena buduiem agresoru da ie naiii na kolektivan otpor svih nacija ako pogazi principe na kojima jedino more da podiva miroljubiva medunarodna saradnia. Prvenstveni zadatak OUN, medutim, treba da bude da deluie u smiilu re5avanja sporova djrektnim pregovorima izmedu strana u sporu, putem koncilijacije i medijacije. Rad na mehanizmu kolektir:ne bezibednosti ne srne mi u kom sluiaju da oslabi OUN ni u re5avanju tih zadataka, ni u njenim naporima da bude univerzalna. . . Samo onaj ko ne Zeli da dovedanstvo raspolaZe oruZjem za borbu protiv agresije rnoZe se postavljati aa stanovi5te da to oruZje treba odbaciti zato Sto ono pod izvesnim okolnostima moZe da bude i nepravi,lno upotreb)jeno".67 U ovim okvirima jugoslovensko shvatanje bilo je izraz srednie linije izmedu dveju koncepcija - ameridke i sovjetske koja je u5la u Povelju. U FNRJ nije bilo istupanja koie bi se mogla protumaditi u smislu Zelje SAD da s stvori nesto viSe od organizovanog dru5tva za obezbedenje mira; medutim, napori SAD da se 5to pre nadoknade nedostaci DruStva naroda - univerzalnost i efikasna oruZana sila, nailazili su na podr5ku. S druge strane, Jugoslaviji je bilo blisko insistiranje SSSR-a na obezbedenju jednoglasnosti u akciji u oblasti oduvanja mira, makar samo za velike sile, s obzirom na to da su ono znatilo mogu6nost uticaja ideoloBke manjine, Ali FNRJ je odbijala da prihvati bilo kakve sugestije o pretvaranju organizacije u konzorcijum velikih sila, Sto ie predloZio SSSR u Paktu pet sila.ffi Problem dometa uticaja svetske organizacije na planu bezbednosti bio je u srediitu jugoslovenskog angaZovanja oko prvog medunarodnog problema od nadelnog karaktera na I zasedanju - opcije za sedi6te svetske organizacije. Radilo se o pitanju od daleko Sireg znadaja nego Sto je izgledalo na prvi pogled: u izboru izmedu lokacije u Evropi ili u SAD opredeljivalo se za stari odnosno novi koncept medunarodnih odnosa, za ideju o svetskoj organizaciji kao pretezno evropskom ili atlantskom organizmu i o Sirem, naprednijem, univerzalistidkom gledanju na njenu budu6u ulogu. Jugoslavija je biia jedna od retkih drZava u OUN koja je smatrala da je odredivanje sediSta najbolje vezati za teritoriiu SAD s obzirom na znadaj ude5ia ove drZave u vitalnim problemima posleratnog sveta, kao i na novu ulogu regiona Pacifika. Ovaj stav branila je dok su SSSR i mnogobrojne evropske drZave, kao i neki krugovi u SAD mislili suprotno; ocenjujuii ovakve tendencije kao odraz zastare1og koncepta rarmoteie snaga, optirajuii izmedu zapadne i istodne oba. le SAD, jugoslovmski delegat zaloZio se za Njujonk.{e Opredeljenje FNRJ proizlazilo je iz realistidkog gledanja na novu medunarodnu sivainost i na promenjen odnos snaga u posleratnom svetu.
a? Isto kao pod 465. @ Pod ,,Paktom veljkih srila', misli se na sovjetski predlog pod nazivom ,_.osude priprema za novi rat i zakljudivanje pakta pet vetikih sila u cilju udvrsc e n j a m i r a " ( d o c .A / 9 9 6 o d 2 6 . 9 . 1 9 4 9 ) . '@Delegat J'ugoslavije dr cavrilovii bio je ilan Komisije za stalno sediste OUN, osnovane na I zasedanju, da bi zatim postao predsednik Inspekcione grup9 Internog komiteta za pronalazenje sedista na teritoriji SAD. Vid.: GAOR, 1946/1. str. 54A-

nruhr;.:*:5 j*i,:i:.!iif iH"".",T.:Jd..:tT: J*"U?"t-r"""""ff H&|3,{i'J$iti.$surno

H;:;i;, ffiff :ilil:il?,' ;:,*t .#:i'":ffi ':f j::: ,?::" ;'ffifff ;';"i**fiXil -:ff I
ffi ::.* j*'# t; ff ,*l*.::: il"'.iI,H:
5. novemJbar 7gdl, Jatq,nje UN

tlti ;:1"'Tffi i*r'g$trm*i{+"*"'ffi

HT.ll"{::i

Koletti osnovna,G;"3:,HTjfi"jjJ":i

1. b)

ggm$fige l*#,-**w-:*+,*."m:r*#*' ruetb*ttrlm**$Nt*r

ffffru*Hf#

n*,ffi$* rowf
'
rsto. X^v Beoarad

ffi:ffi$;*y,S ; ;i't *piLz:nty1y"

465.

r'...'-ana f;':g*t-!: !"so*, br.t7-.1 1 ,,,",,,i f ", !.1f'Lfi e ll|:,!oli, " i! #" X "ii. Jii,*TT,Bii,u:#."9 il;lk " i ; ;11;:Lioio"oiilirr",,,,ondidte. u" i;.

La stalnu podr5ku ostvarera7o, a odredbe ovog dokuva da saraduju pri suzbtsije i njenog podinioca, o vrstama sankcija ocenjene < u stvaranju efikasne odINRJ originalnom koncePr se u za to doba sasvim rima kolektir'ne bezbednoe uporedo s opstim sisteovoljna i nepoZeljna Pojajeditui put za obezbedenie

va.{2 FNRJ je smatrala da je njena sigu_rnost,,najbolje obezbedena u si_ stemu kolektivne bezbednosti OUN".473

1. b) Kolektivna bezbednost prema povelii OUN: osnovna uloga Saveta bezbednosti i problem ,,veta" Davanje prvenstvene odgovornosti i operativne moii u oblasti odu_ vanja svetskog mira u nadleZnost Saveta bezbednosti uz pravo ulaganja "moil pojedinadnog ,,veta" madilo je podwgavanje ovog organi volji I nekoliko_ vlada, pre svega stalnih dlanica ovog organa. Tako j; faktidki univerzalan sistem kolektiwre bezbednosti ukljudio jedno o[ranidenje: sve zemlje su postale obavezne da se pokoravaju odluci jednog usktg operatil'nog organa pod suprematijom velikih si]a. One su'dobile klludl nu ulogrl u odludivanju o svakoj, akciji i njenom sprovodenju, jer je os_ no'rni uslov za to b1la njihova jednoglasnost. Sistem ne s"mo danijl mo_ gao da dejstlr-rje bez ovog uslova nego nije mogao ni da bude primenjen protiv bilo koje od stalnih dlanica Saveta bezbednosti: ,,Ustinovliavajuii pravo ,,veta" osnivadi OUN su izrazili svoj izbor: u niihovim otima bilo je bolje da sistem kolektivne bezbednosti ne funkcioniie pa da organizacija, prema tome, ne rteluje u jednom odredenom sukobu, nego da preduzme_ mere. s_.kojima bi rizikovala da prouzrokuie krizu odnoia izmedu velikih sila."a7a Ovo ogranidenje je po jednima ,,sihranilo,, kolek_ tirmu bezb_ednost, a po druima znadilo realistidan pogled na svet: u situaciji kada je ostvarena koncentracija ognomne vblne moii u rukama pojedinih drZava, sukob izmetlu njih ne bi znadio oduvanje bezbednosti, vei joS jedan svetski rat. ju subordinacija sistema kolektivne bezbednosti pravu ..,_.?^P ,ve.gleta')'75kod svih onih drZava koje su zastupale spomenuto realistidko danje nai5la na podrSku. I mada je osnovni razlog za propast sistema kolektirrre bezbednosti iz Povelje UN bio u nezatt"iudivinlu specijalnih sporazuma prema dL. 43 (sto je kasnije ocenjeno kao osnomi n.doitatak efikasnosti Povelje)a?6, pravo ,,veta', postato je njegova najvidljivija manifestacija. Ne ulazii _u istorijat i mnogobrojne razloge uvodenja princi,pa jednoglasnosti velikih sila u Savetu bez ednostiauf potrebno ;e za lugoslovensku tadku glediEta istadi slede6e: sistem koiektivne bezbednoiti, Gsnovan na.posebnim pravima stalnih dlanica Saveta bezbednosti prihvaoen je guis custod.et, custod.esu Jugoslaviji kao odraz istog onog po_ gleda na svgt k91i j prvi put spomenuo Edvard Kardelj na I" zasedanl'u ueneralne sllurpstine.
Simii. J u g o s t a D i j di O U N , . ? 0 d , a n d b r . t 1 _ 1 2 , 1 g 4 g , 4 6 _ 4 7 . .'1' Politika, tz. oecernuar t}sl. cid.gooori s"1i iigo"i6'r"iii" detegacije no_ Dina ri m a akretl it o Danirr,, Ijr i O U N. t " t t t u, Liorsaltisation mondidle, 46b. lll ff;t ft l_ni6 Claude , s. J r . , . S L o o r d i n t o p l o l u . s h d r c s ,z. 6 '': V,id..!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!B. Praoo Deta u SaDetu bezbed,nosti, Na,ia stoarnost, JankoviC, _ Beograd, br. 7, 1953. 84. '!V.

osti iz Povelie Poticala je iz iistemu u odnosu na Predhodje pokusala da osigura ,,beznalazile su se u zamisljenom ) o mirnom tesavaniu sporova rsidni metod smirivan ja situan u lzvesnom smislu, u drugi :mu sudeii, glavni uzrol<. Od:nosti drzava OUN (d1. 2. t. 7) ,acije; Povelja je u dl. 37. odneposrednim plegovorima iztem mealunarodne organizacije. rjoj instanci, ukoljho PokuSaji lgrozio meilunarodni mir i si34, 35. i 36) znaiilo Povecanje ko,nflikte vei i njihove uzroreta bezbednosti ili Generalne e, rnoguinost eventualnog Propravcu obavezne jurisdikcije omoguteno odredbama 61- 36, goslaviji. jrozio ili narusio mir kao i u a utvrdi ovakve Povrede i uaio uspostavili mealunarodni mi! da primene Privremene mere ivnim merama OUN raznog inrog. komandnog aparata na osaJ operatjvne snage zaiedniake ' sile (cl. 43. 45. 46. i 4?) Svaih dlanica OUN. Pa je jedina vidu individualne ili kolel<tivtvo Saveta bezbednosti (dl 51) rnie predvjdela Glava VIII Poakciia driava-dlanica. Uz obaeta bezbednosti u skladu s Po'venstvena odgovornost za odrljen u Povelii OUN Podvrgnut na. Niegova kasniia tazrada 1 ovla!ienia Generalne skupstine pio od osnovnog tumaaenjs os-

rmjivo je da je u periodu neposredno pri zavr5etku II svet)ostojalo uverenje da se novi svet mora izgraditi na principioalicije u kojoj su, kao ito je poznato, najve6u ulogru u poLBizmomimale tri velike sile, Formalna jednakost drZava kaklamovana u Paktu Druitva naroda pokazala se potpuno neI zadtiti svet u situacijama kada se u pitanje dovodio svetski m objektivnom posmarradu medunarodne situacije bilo je jar svakom eventualnom ratu velike sile imati dominantnri uior njihove duZnosti u zaititi mira kompenzovane odgovarajua: u,tom sklopu, ..veto" je bilo- priznanje poscbnog poloZaja. rocedu-ralne stTane onemoguiavalo svaku sankciju protiv jedile, a s faktidke strane - kaZnjavanje bilo kog saveznika za ka supersila bila stvarno zainteresovana. Ova modifikaciia u -biti lektir.ne bezbednosti, koji bi u idealnom obliku morao i automatski po dclovanju u odnosu prema svakome, bila je rg sagledavanja odnosa u svetu. Medutim, ista dinienica niie )otencirana u obliku koji bi opravdao njeno kasnije mesto u '_Svetska orgarnizacija osnovana je vi5e kao legislativni nego ti.rni organ u tom smislu da je ona pre svega bila okrenuta rju jednog novog nadina Zivota na sociialnom i ekonomskom re IX, X, XI i XII Povelje)aD,ler se diirilo da na bezbednosizmedu velikih sila neie biti razmimoilaZenja. su u meduwemenu dobile drukdiji tok; ,,iranski,, sludaj u bednosti (prisustvo sovjetskih trupa u ovoj drZavi) iznet je h:-e rasprave_o ljegovoj suitini, odnosno bez prarme kvalifiede mira i bezbednosti. Tako se ovaj organ OUN prerano i rotrebno pozabavio jednim tipidnim hladnoratovskim sludarog porekla koji nije mogao ni da re5i. Slidna praksa nastadkim pitanjem, tako da su svi medunarodni kon_flikti u ovom z obzira na njihov znadaj, iznoieni pred Savet bezbednosu. ,rozapadnom veiinom, SSSR je branjo svoje interese najjan koje mu je dato - ..vetom". Tako je pogreSna,prerana i rrimena bezbednosnih odredaba osnivadkoq dokumenta OUN podetku blokirala jedinstvo veiikih sila. Id-eie iz San Francisr zaboravljene ili doslormo tumaiene: veiini u OUN utwdila rrmi razlog nesposobnosti organizacije da re5i sporove i situa glasanja u Savetu bezbednosti. stanje stvari dovelo je do stvarania tzv. Male skupstine ili komiteta Generalne skupitine$, djme se Zelelo oduzeti Cirpetencija Savetu bezbednosti, posebno u domenu mirnog rerova. U ovom komitetu Generalne skup5tine koncentrisan ie debate o ukidanju prava ,,veta" i o slzivanju op5te konf6la delegata na ovoj konferenciji izrazila je uverenje da Savet bez) imati prilike da interveniSe, sem u izuzetnim sludajevima, ukoliko )cijalni savot dorbije ouZne preduslove i igpuni svoJe zadatke. U toku cojedini detregati su tak izrazili miSljenje d"a bi ovaj organ, zaduzen u i socijalnu problematit<u, trebalo da postane najvaznije telo OUN. I e 1m an as. 451, A/BU,RR/Es, odnosno res. 114(II), stalan orgaq d .res. gOb(I\7).

nil";.r. *l *i:r"..,{#ilT *::!,. ;ii:'t$'.T$ff.f"::H:il",::i;"iili."ui.,""iu;'-'nil;'il;,i,'i#ili,?i fi I I ::*

pove lillll; SiU:,'l?ix";Jl'i' ;..:iziie.

'eva sporazuma i medusobnih ustupaka...a8?

":""',,";";;;"1ffi:"33fJ:;i"'J

fitq? itfl " "iiri: iHl" ia 111;'*', l+lT'l 5 :x"&!fl j "1,"9j;i.;g "i:, :"J,$::iffi 3 i$!.lT'T'

"n",". *lH:i*"it",n **," :#; ;;*3f :Ir iq,:^'*ir;:;H#Hrl"r :,?::H-?"*i:'T;t?

nost i nas zadatak da usn

",1::ff ?,1;; iiir:i: _*x' i.",#;ritu ## Is" """ ii:TJi'#:' "y',1'i-.!

iiff i|""TT:t

f"llilif 11H ::tryil ol#i,;;ilci'":i,1'iii i .ry :i"H?'i:f&;" ;iitil':i:,?r.Jt1::,1 i#$,*i3.i;T#l' ,ti.ll; H,, i,1'*i'';i;' ;

jskup ,""iJ1s""r:1"J""ff"1:ut"to""u,l-1,g*

o p e l m a n a 6 : L ' A u o f u t l ,d oe nt , O U . { 5 0 .

iul'J' ?'*ffi:T't' i,:Xf ri;i. u"s'*, ;"i;,il: l,l, n u, u ^ " n, o " -]ffiffi',',t"l Y'!;i:
43 Borba.

iffi T," ;;; ; ..H:ll .,|::liilffiJ,: Jllfl ""?

;t i'i3,rdff;hTt'ft TJX1T*'* %"il:::$,, ir"$:t iisffil:f,

zbi :,r*il- rooktobrd's4 $E*H4tr!fr

no pri zavrsetku II svetLora izgraditi na principito, najveiu ulogu u polna jednakost drZava kakpokazala se potpuno neu pitanje dovodio svetski :odne situacije bilo je jai1e imati dominantnu uloompenzovane odgovarajuznanje posebnog poloZaja. vaku sankciju protiv jednje bilo kog saveznika za vana. Ova modifikacija u :alnom obliku morao biti !r prema svakome, bila je )tlutim, ista dinjenica nije ao njeno kasnije mesto u vise kao legislativni nego r pre svega bila okrenuta socijalnom i ekonomskom e dinilo da na bezbednosimoilaienja. ji tok: ,,iranski" sludaj u r u ovoj drZavi) iznet je nosno bez pravne kvalifiyaj organ OUN prerano i n hladnoratovskim sludaresi. Slidna praksa nastarnarodni konJlikti u ovom i pred Savet bezbednosti. lnio svoje interese najja.ko je pogreina, prerana i rivadkog dokumenta OUN sila. Ideje iz San Francise: veiina u OUN utwdila ije da re5i sporove i situLja tzv. MaIe skupitine ili rime se Zelelo oduzeti dibno u domenu mirnog xeskup5tine koncentrisan je o sazivanju opste konfei0.
La je uverenje da Savet bezzuzetnim slutajevima, ukoliko ispuni svoje zadatke. U toku rje da bi ovaj organ, zaduien postane najvatnije telo OUN. an orCi.an od res. 995(IV).

rencije drZava dlanica u cilju revizije Povelje prema dl. 109, i to vei u drugoj polovini II zasedanja.Tom prilikom su Australiia i Kuba stavile na dnevni red diskusiju o aL 27. Povelje trazeii podrSku od niza malih Sovjetska delegacija se energidno suprolstavila sravovrma vezemalja,asr iine u Interimnom komitetu i izjavila da bi diranje u pravo ,,veta,' znaiilo propast svetskeorganizacije. Jugoslovenski delegat u Generalnoj skup5tini Stanoje Simii podr_ Zao je Sefa sovjetske delegacije potvrdujuii da je i po jugoslovenikom mi5ljenju princip jednrglasnosti velikih sila ,,kamen temetiac,, OUN, jedini nadin da se,,lolalizuju medunarodni sporovi i u krajnjoj liniji spie_ di ,,rat izmedu velikih sila".a8,Pravo ,,veta,, sagledavano'je u jugo:slovenskoj optici_ kao ,,pozitiuti element" jedinstva velikih sjla i gaianc! ja njihove saglasnosti, bez kojih bi mir u svetu bio nemogui.as jL. ,rpotreba ,,veta" nije morala uvek biti n.iti je u principu bilinepovoljna za interese malih zemalja. Simii je naveo konkretan primer kada su predstavnici ove kategorije drZava glasali protiv pravednih jugoslovenskih stavova povodom zakljuienja Mirovnog ugovora s ltalijom. U tom smis_ lu, ve,iinsko glasanje se pokazalo kao nepovoljnije od jednogtasnosti.a& Svoju podr5ku princlpu jednoglasnosti vetilih siti jugostovenska delegacija je davala na aktivan naiin,,Mi smatramo da ie naia duZnost i nas zadatak da usmerimo napore ka ostvarivanju najviseg ste_ pena saglasnosti izmedu velikih sila i da odbacimo, koliko je io mloguee putem sporazuma, izvore nesporazuma medu velikim silama.,,a8s Drugim redima, ju_gos)ovenskadelegac-ija je smatrala da ,,neumereno kori6de-nje metoda odludivanja putem obidne veiine obavezno ie stvoriti izmedu velikih sila takvu napetost da^. ce samo postojanje naSe organizacije dovesti u pitanje svetski mir".a86U istom govoru Stanoje Slmii izneo ie stav FNRJ da_je jedini razlog suprotstavljanja ,,vetu,,' njegova -dok, zloupoi_ reba koja vodi zaoitravanju odnosa izmedu'velikih si1a, s druge strane, ,,. ., upotreba prava ,veta, predstavlja samo wemensko odlagi_ nje izvesne odluke do sazrevanja novih uslova i do nalaZenja novih pu_ teva sporazuma i medusobnih ustupaka,,.47 mi6ljenje je bilo: ,,... da bez jednodu5nostivelikih . - Jugoslove,nsko drZava. bez njihove Zelje i dvrste namer-e da se iuprotstave eventual_ It?i agresiji, male drZave nisu u stanju da same saduvaju svoju slobodu i. bezbednost-.. . Nadelo jednoduSnosti-velikih drZava vaian je"osnov ko_ li je.omoguiio izgradnju Organizacije ujedinjenih nacija kio sposobne organizacije medunarodne bezbednosti,,.as prema ne5to kasnijoj oceni, radilo se o ,,... pravnom formulisanju onog shvatanja medunarodne sa_ radnje na kome se zasnivala antihiilerovs[a koalicila .. ),, ,,... izrazu " da razliditi ekonomski i drustveni sistemi mogu postojati je1!1a1anja, dan pored drugog i saradivati u interesu mira. Ono ie o-kvii u kbme'se --TiIra-t o! UN, 1s46/4,str. J0-34. "".'. cAoR, 1946/2, sft. BBO. 'j'Y,.Yele!it, L'ONU peut-Atre I'instrument d,eId pai:x, Tribuned,esNa_ txo4s, 3.
q, oktobar lg4?. str 4. GAOR, 1946/2. str. BB3. 4.3'. GoDor Stanojd, Simiid od 30. oktobra J946, zbirka STp. 46 GAOR, 1946/2. sl'x. AAJe Isto. au Borbo, 13. novenba.r 1946. G{wor V. popovida u I

marodna pitanja mogu resavati sporazumno,razumnim <a delegacija isticala je dinjenicu da pravo ,,veta", osim dnu veliku silu da pritekne u pomoc zemlji ugroZeno; ;iie, moZe takode da spredi njihovu desto ekspanzionistom smislu, jugosiovenska delegacija se prilikom dis>.2a/4, o odredivanju vrste pitanja koja bi se pritikom u bezbednosti imala smatrati proceduralnim, dme bi ba ,,veta" po ovim problemima. na I zasedanju suprorokuiaJima, u'perenim na suviSe Siroko tumadenje ove kujuii ih kao prikrivenu reviziju Pove1je.aeo Ona je tom sovjetsku rezolucijuael u kojoj je predloZeno da se piizmedu velikih sila ureduje proiirivanjem medunarodrtodom konsultacija u cilju postizanja saglasnosti. (Me3danju Generalne skupdtine prihvaiena je prva od spo'a (res. 267(IID u Generalnoj skupStini, pa je na osno:imnog komiteta sastavljena lista tzv. proceduralnih pispiskom problema koji inade spadaiu u meritorne. nterimnog komiteta trebalo je da odigra glavnu ulogu eta" s obzirom na stalni karakter ovog organa i zadatsu bili: proudavanje svih pitanja koja mu uputi Genesvakog spora ili situacije na dnevnom redu Generalne ndnoienje izve3taja njoj o tome, preporudivanje metoivanja op5tih principa saradnje na polju oduvania mei bezbednosti (dl. 1. t. 11), razvoj medunarodne poli1, t. 13), razmatranje potrebe sazivanja vanrednog za* 3 skupStine uz formiranje anketnih komisija i vriente r, osnovna funkcija ovog tela, koJe nije sludaino nazvartinom", bila je u tome da bude alternativa u mirnom l u Savetu bezbednosti u kome ne moZe da se priInterimni komitet dobio je ulogu da pruudava, istra]eneralnu skupstinu o pitanjima u vezi s odl'iavanjem ;i dak i kada se radilo o problemima koji se nisu mogli bezbednosti. : zemlje, medu kojima i Jugoslavija,odbile su da udesipripremi ovog predloga (res. A/C.1/196) vei i u buduiana kvalifikujuii ga neustavnim u odnosu na Povelju. rvih drZava nastavio i po osnivanju ,,Male skupStine" io nije zabeleiilo u svom radu znadajnije rezulLate. Za egaciiu njegov rad je znadio potkopavanje ratne i potriju velikih sila i stvaranje organa za sprovodenje po.edunarodnom nivou ,,uperenog protiv UN".aq Kvalifikornitet kao ,,suparnidko teloaes Savetu bezbednosti, juFNRJ ustaje protip s dh onih predlogd, koji teZe uklanjd.ilju sti pet oeli.Lih sila", Politika 16. april 1949. UN. 1948/49, str. 427. 24-34. ovle, Mirna te'dDanje sporoaa 7t okairu oUN, Medund,roahti r. 3-4. 1955.51-85. r, The Tnterim Connnitee of the Getuerat AssemblA: at Af'T)OradhTza*ian.

,**ilil'J;T.T#'J#h#J#i:
zami5ljen u San Francisku.

' fl;iT:.#"1"T$":1x.,#, ddx'" E,S** :H*,t

f;i$r:i :;'".'ft :5,initu**:;":fft'*:

l*l'"'*tl"::*"ilil:1#il'3i'x,i deregacija se na ""0""j; ::,j;x"tl?fli. lliff:L-TT.la ,fu trt'.i.r; x''T3;"1r '*lllltt,to,tffi t*:1

#,#Hi:'ru'[Li::': i"-,i.1

goslovenski predsta\.Trici r

i;;;'i-"ffi il::,f,'.l:#,',i'"rri
Deklaraoija o duZnostima driava u sluiaju izbijanja

ftt#p,lfr "tii#";.:,:".:#

1. c) Razrada sistemskog elementa _ automatizma u pogledu kolektivne be odrertivanja aj

i sa naiero; ",' *i"";{i}i' ii' i2,,ii'1,,1"?-,1; .bezbed'nost

.,",,:;1:";i,i,.:J,;;r,inl"^,# "jlrl
^::;';. j??:I

""t"T L:+"+1i'"tl#iffi r"f;* ;,," UiT+ :li#,,,i:kiyi: d{,#:!;;l:1)ffi

;1. :*::i:ffi i""*',".,TT::":3:il:ff i,":,*r':f il'J.ll"JJJR'i"'e,E.1,':;:i:;;:H ;;t;j'.ff :1i""'1T""".Tffi io.lllih,i!jil.#

:i;::';1

"i:,n zu !i i,#!,1 "o f"!,ii i,to

ti sporazumno, razumnlm .cu da pravo ,,veta", osim L pomoi zemlji ugroZeno; ihovu desto ekspanzionis:legaclja se prilikom distania koja bi se Pritrillom proceduralnim, cime bi a, na I zasedanju suprot5e diroko tumatenje ove Ona je tom :iju Povelje.a'o ,j je predlozeno d_ase Plrro5irivanjem medunarod)stizania saglasnosti. (Merihvaiena je Prva od sPoskupBtini, pa je na osnorsta tzv. proceduralnih PiI spadaju u merltorne. : da odigra glavnu ulogu ,kter ovog organa i zadatrnia koia mu uPuti Genednevnom redu Generalne rme, preporudivanie metoje na polju oduvanja meiazvoj medunarodne Polire sazivanja vanrednog zanketnih komisija i vrsenle koJe nije sludajno nazvaude alternativa u mirnom me ne moZe da se Priulogu da pnoudave, istraimauvezisodrZavanjem )lemima koji se nisu mogli slavija, odbile su da udestAlCl/1'96)veiiubudu'nim u odnosu na Povelju. snivaniu,,Male skuPitine" du znadainiie rezultate. Za I potkopavanje ratne i Poot4ana za sProvodenJePorog protiv UN".sa Kvalifirae5 Savetu bezbednosti, iupredloga koii april 1949. u okairu teZe ukLdniantlt

goslovenski predstalTrici s,u ocenili da takva politika vodi OUN u pravcu prakse Dru5tva naroda: ,,Svako zaobilaienje Saveta bezbednosti,svaki pokuSaj .da mu se stvori paralelan organ, znadi pretnju i njernu i bezbednosti."a%Istiduii da je ovaj predlog u direktnoj protivrednosti s principima OUN, jugoslovenska delegacija je smatrala da on rnoZe dovesti do krize organizacije.at Iz istih razloga, jugoslovenska delegacija se na drugom delu III zasedanja suprotstavila trirna rezolucijama Ad hoc politidkog komiteta pod nazivom ,,Metodi razvijanja medunarodne politidke saradnje" zato Sto su nastali na osnovu rada spomenutog korn-iteta. Takode, jugoslovenska delegacija je veoma nepovoljno ocenila inicijativu Interimnog komiteta za obnavljanje Generalnog akta o mirnom re5avanju sporova iz 1948. godine kao poku5aja ,da se ud\,"rsti praksa reSavanja politidkih sporova izvan Saveta bezbednosti i OUN kao celine".aes Na IV zasedanju jugoslovenska delegacija je, ostajuii i dalie na izredenirn primedbama na osnivanje i kompetencije Interimnog komiteta, podrZala predloge nekih drugih zemalja da se umesto njega osnuie jedan pomoini organ Generalne skup5tine za w5enje zadataka iz dl. 13. Povelje OUN u skladu s principima ovog dokumenta.aee Ona je i dalje smatrala da je potrebno menjati odnose izmedu velikih sila i nj'ima bliskih zemalja, a ne ustaw)e osnove sistema OUN, koj,i zbog neslpganja njegovih glavnih osnivada nikada nije stupio na snagu onakav kakav je zamiSljenu San Francisku. 1. c) Bazrada sistemskog elementa kolektivne bezbednosti - automatizma u pogledu odretlivanja agresora Deklaraoija o duZnostima drZava u sluiaju izbijanja neprrijateljstva U teznji da doprinese sprovodenju u delo sistema kolektivne bezbednosti OUN u smislu usavrsavanja jednog od njegovih elemenata ko,p su najspornij,i i najtezi za pravno norniranje - odredivanja agresora, jugoslovenska delegacija je 26. IX 1950. godine predloZila nacrt Deklaracije o duZnostima driava u sluiaju izbijanja neprijateljstava.sm Njen sadrZaj odnosio se na jedan od uslova efikasnog delovanja sistema i<olektivne bezbednosti, posebno osetljiv s obzirom na njegolu povezanost s konkretnom politidkom praksom drZava. Odredivanje agresora bilo je, naime, u Povel.ji i ostalim dokumentima iz ove oblasti na granici izme13, novembar 194?. JoS jedan ameridki manevar protiv OUN, 18, oktobar 1947. Potrebno le sprcpod,it, politiki koia se bazira -a,'Politika, na naci,onalnih l,rlteresa svih zematii i narcd,q,'rekd,o ie -d,ubokon1, ,poltopaniu nmbasador Vladimir pooouii. "6 Borba. r|.d. JoS iedan ome tki maneoar prctiD OuN. e Borba, 8. novernrbar 1941. Ameri,iki pred,Lolj o stoara,nju praaremenog ko_ mikta Dodi ptod,ubl)iDaniu jaza medu OUN, """ -,- _. jed.an .Politika-, 30. april 1949. Satet bezbednosti sd, noielom jed,noglasnosti pred,staDlja od. gla\nih sinbold OUN. 1* Polttika, 20. oktobar 1g4g, JugostoDenska d,elegacija podrZala pteillog o ^_ .cnos orsana Generatne skupEtine u ciliu unapreitenia ,neitunai:;::"::::1"02?
''

4^tBorbat

OIJN, MeClurLo'rodnd ai APIP'

e Cenerat Assembla:

rva i prava mirasr, podwgnuto prvenstveno subjektiynim matranjima, koja su najdesie imala suprotan efekat, tj. utvrdivanje i pokretanje aparata sankcija u OUN. :nski predlog bio je pokuBaj pronalaZenja jednog objekSavebubezbeduma na osnovu koga bi po dl. 39. Poveljeso' k5ano da ubrza dono5enje odgovarajuiih odluka. Podnel, kusaj,ima formulisanja pravila o osudi agresivnog rata u na prDtiv mira i bezbednosti doveianstva, taj predlog je Lrlogu animatora rada Komisije za medunarodno pravo u )lnosti izmedu raznih koncepcija sve vi5e zaustavljale vazPored toga, a s obzirom na trenutnu potritidku sibuaciju rm u Koreji (7. oktobar 1950. godine Generalna skup5tina rk'u o prelasku 38. paralele za snage UN, a 26. decembar itupila u rat na strani NR Koreje), jugosl'ovenski predlog lan pok'usaj suzbitjanja neprijateljstava primenom jednog ijuma na osnovu afirmacije medunarodnog prava izvedenog on je predrGlave VI Povelje OUN. Po svojim otreleZiima, jan doprinos medunarodnoj politidkoj tmriji i praksi u obzibednostikoie su njime obogaienenovim, originalnim inslasti mirnog resavanja sporova i ratnog prava,s] Inicijativa delegacije mogla je, u skladu sa Sirokim moguinostima a da, primenjena u praksi, pruZi pouzdanu polaznu osnovu 3 agresora i pokretanie sistema kolektivne bezbednostt bo ,,primer u kome praksa ide ispred teorije, gde se prakdonose i namedu reienja u oblasti u kojoj ih teorija ios premiti i oformiti".s laracije o duZnostima drZava u sludaju izbijanja neprijaden je u uvodnom delu isticanjem njene svrhe kao ,,prejanje i prosirenje rata i kao momenta koii ,,olaksava prestava od strane samih strana u sukobu".s5 Time je odmah . od osnovnih elemenata - inicijativa samih drZava u sulanje spoljnih elemenata u sludaju postojanja Zelje za usmira. Naglaiavanjem prava na legitimnu samooCbranu i odtedenog kodeksa ponaSanja kao merila za pouzdano rpadada, istaknuto je favorizovanje napadnute strane u sue e r: 'a P r c d , l . o z iF N R J n d V z a s e i l d n j u G e Markovii. u: Milan OUN, Medwl&rodni problemi, br. 6, 1950,76-79. da Ii postoii ugroiavanje rnira ,,Savetbez ednosti utvrduje ili napad i dini preporuke kakve Ce se mere preduzeti u skladu . i 42, da bi se saduvali ili uspostavili medunarodni mir i bezbed-

sf i!", :"fi.ia; H:,i:*' fT ii,J"i:xiii' :nli:

spomenuti kodeks ponasanja, r, ^.,^. sp.remnost drzava u sukobu da r+^ ^l I'uJ Del

ffi,;ffi"J X?"',:li ?iul;" : vezama sa svojer"r,snim,"i:*lltfrHj*"::l:"J;

#'1'[",".xH"f," ".-,iy:Hil:l E:'tr, t,l il;i"? ,;:"' * k; b;"iiil:'ii

j.'" t&f; li*x ffi n:ft',,*""",if, | .'r"'*t: #Tii ;l]rj fil:?,ln',lt Sr..m f"Il'l;H:tF,'"",ltf ."f:"dk'?:

:lil':.'li*:"3J.i"i,T:3::,#iill"

;*l**,rru*:,*;i"g
tine ouN,jugosrovenska ."[Hlt
Odredujuii ovakav autc u pogledrr ^h" vlaienia trupa kuo i ob".r"slt"tJzam

il ;i"l'"^, ruh,nfff r.:::{l{'$':l;1

iiT:*:yJ"

*ti*li*i.'q*iif** $1"$iii*l,i"',l:il"il,'f

u":"fl ,i'"1,'"''"iJ,ff f :"Jr'#*"tl:d1"c'b;

;;";5";;'iiu,ii'it,il

r k ov i 6, n.d. 85. ](V) B. Veiina delegacija veo'rna povoljno je prihvatila ovaj predredstavnici pojedinih dri-ava ipal< izrazili sumnju u go'rnje obrazlii cla agresor rnoze da zloupotrebi soremnost napadnute strane na ijstava i nastavi ratne operacije upnkos davanju suprotne izjave. rprimedbe, jugoslovenska delegacija je upotpunila plvobitni pred), (b), (d) i (e). Takode, na inicijativu egipatske delegacije, ona je u naglasila da se oruzana sila neie koristiti protiv teritorijalnog olitidke nezavisnosti bilo koje drzave, i samo u opStem interesu.

medunarodna situacija odmah jasno i #;;;:: :^: kretanja maiine savera bezbednosti ,. ;"r;;;rl:.-.!":

3?$ fiiHlr f;,jj,Ti:ili,;",1u :*i::,. ;:#'::lTr ;':;,1H.:T:ll,*"j. ^::$;:

da je spomenura Deklaracija,,nuzn;,,;-;"*.,":lllek u sukobuhitne mere za prekid ""pri:.tJIi","""1,1" daje joS jcdnu priliku da p.l"trp" ,:rnorri-;;;irI i,
so6 M. Markovii, n.d,,,84_ab.

ffi,;Tl};:; "'"*.i ;:",'n?,1XT. I

rrvenstveno subjektimim rala suprotan efekat, tj. sankcija u OUN rnalaZenjajednog objekPovelje$2Savetu bezbed'arajuiih odluka. Podnet osudi agresivnog rata u redanstva, taj Predlog je a medunarodno Pravo u ive vise zaustavljale vaZnutnu politidku situacilu line Generalna skupstina .age UN, a 26. decembar e), iugoslovenski Predlog .jstava primenom jednog rarodnog prava izvedenog r c,beleZjirna,on je Pred:koi teoriji i praksi u obe novim, originalnim ins'atnog prava.s3 Inicijativa ra Sirokim moguinostima polaznu osnovu pouzdanu ' kolektivne bezbednosti rred teorije, gde se Praksti u kojoj ih teorija jos sludaju izbijanja nepriiam njene swhe kao ,,Prenenta koji ,,olaksava Preukobu".sosTime je odmah ativa samih drZava u suu postojanja Zelje za uslegitimnu samoodbranu i kao merila za pouzdano e napadnute strane u suFNP-J na V zasedanju Ge1950,76-79. lj postoji ugrozavanje mira e se mere preduzeti u skladu i medunarodni mit i bezbed-

Spomenuti kodeks ponasanja . u ovoj Deklaraciji ukljudivao je spremnost drZava u sukobu da Sto pre, a najkasnije u roku od 24 dasa, daju ja"||nu izjarm o prekidu neprijateljstava i povladenju svojih vojnih snaga, uz uslov da to isto udini i druga strana. Ova izjava morala bi biti notifikovana Generalnoj skup3tini, Savetu bezbednosti i dlanovima OUN, uz istovremenu izjavu o spremnosti prihvatanja Mirovne komisije UN kao anketnog tela za texitoriju sukoba. Time je pravni mehanizam za suzbijanje agresije OUN bio upotpunjen odredenim opStevaZeiim oibavzama sa svojewsnirn automatjzmorn. Ovai automa'l;izam lri imao da stupi na snagu neposredno izmedu drZava, a ne tek nakon odgovarajuiih odluka OUN. Navedeni,m obavezama postizala su se dva praktidna rezultata: 1. ona strana koja ne bi htela da postupi u skladu s njirna, preuzela bi odgovornost za agresiju i smatrala bi se kao njen podinilac, i 2. bilo bi omoguieno brzo i relatirmo nepogre5ivo opredeljenje Saveta bezbednosti u pogledu krivca za rat. Spomenuti mehanizam nije uticao na duZnosti i obaveze drZava prema Povelji UN, niti na njene odredbe iz Glave VI i Glave VII, ve6 je stvarao jednu wstu paralelnog koloseka za njihovo sprovodenje. Nekoliko kratkih odredaba teksta Deklaracije predstavljale su jednostavan, praktidan i ingeniozan mehanizam. U osnovi jugoslovenskog predloga bila je ideja da je svaka drZava koja dospeva u sulnob duZna da se u najkraiem moguiem roku izjasni c spremnosti za obustavu neprijateljstava i da preduzme u tom smislu stvarne mere primirja povlaienjem svojih snaga. Dakle, ovde se radilo o spredavanju,a ne o definisanju agresije: svesna da zabrana rata nije dovoljna da bi on stvarno prestao ili bio ukinut, Dektraracija je pokuiala da razotkrije njegovog inicijatora (i1i inicijatore), pogotovo u sifuaciji kada se agresor sve vLisepode,oda koristi argumentom nuZne samoodbrane ili preventivne intervencije za opravdanje svog dina pred medunarodnim javnim mnenjem. U tom smislu, ova Deklaracija je predstavljala praktjdnu dopunu prarmog sistema OUN, mada nije dovodila u pitanje nijedan od njegovih osnovnih postulata.. Odredujuii ovakav automatizam u pogledu obustavljanja rata i povladenja trupa kao i obave5tavanja jalrrosti, posebno Generalne skup5tine OUN, jugoslove,nska delegacija je zamislila .pouzdan kriterijum za aciju medunanodne organizacije. Ovim, naravno, nije izmenjena uloga OUN u sludaju izbijanja konflikata: samo je udinjen poku5aj da se njena intervencija izostavi. Osnovna uloga u sistemu data je samim drZavama.,,U tom konkreb:om prakhdnom doprinosu i omoguiavanju da se medunarodna situacija odmah jasno i objektivno postavi dak i pre pokretanja maiine Saveta bezbednosti za utvrdivatje a,gresora i preduzimanje sankcija, i leZi sav znataj jugoslovenskog predloga."s Iz ovih razloga Edvard Kardelj je u svom govoru u Politidkom komitetu ocenio da je spomenuta Deklaracija ,,nuZna"w jer stavlja u duznost drZavama u sukobu hitne mere za prekid neprijateljstava, da je ,,korisna" jer im daje jo5 jednu priliku da pristupe mixnom re5avanju sporova, pored to506 M. M arko vii, ni,., A4-A5.

)ljno je prihvatila ovaj Predazili sumniu u gornje obraz_ ,remnost napadnute strane na .kos davanju suprotne izjave. je upotpunila Prvobitni Predu eeipatske delegacije, ona je koristiti Protiv teritorijalnog ), i samo u opstem interesu.

,olakiava" rad organa OUN na oceni situacije i ,,otklanja jednu r u sistemu kolektivne odbrane mira", ,,oteZavajuoi moguinost nja rata izgovorom sarnoodbrane". pledoajeu za ovu Deklaraciju, koji je naisao na veliki odjek u :f jugoslovenske delegacije predvideo je razne situacije do kojrh o doii prillkom (ne)sprovodenja tog predLoga: u prvom sludaju :etpostaviomoguinost da se nijedna strana ne posluzi ovim in6trm (Sto je matro verovatno s obzirom na to da je vrlo povoljan dnutu stranu) reiavajuii ga stupanjem u dejstvo postojeieg meOUN. U drugoj varijanti, predvideo je moguinost da obe straodgovarajuiu izjavu i stvarno prekinu neprijateljstva. Tim bi ija neposredno lokalizovala s tim sto medunarodna odgovornost edu mira ne bi bila automatski zaboravljena. U treioj pretposreo je situaciju u kojoj jedna strana daje izjavtt bez reclprodnog ja druge strane. Za ovaj sludaj on je predvideo momentanu ak'eta bezbednosti, koji bi mogao efikasno da deluje poito bi imao i kr,iterij;Llm za utvrdivanie odgovornosti. I konaino, kao detwlinost naveo je neispunjavanje obaveza s obeju strana u slutaju uate Deklaraciju, a zalim izi.graju svoje obaveze. Za ovu situadvideo je da inicijativa bude takode potpuno na strani meduorganizacije. klaracija o duZnostima drZava u sludaju izbijanja neprijatelj)Zivela je najveie kritike od sovjetske i njoj bliskih delegacija. Ladelnih primedaba o njenoj navodnoj neusagla5enosti s Povevjetska delegacija ju je proglasila za ,,nesavrsenu" i ,,nepdmenOdgovarajuii na ove sovjetske, kao neke druge, pre svega brikritike j prirnedbe upuiene jugoslovenskom predlogu, Kardelj delio na dve grupe - one povodom procesa obustavljanja noprira i povladenja trupa, i one povodom oportuniteta davanja uzaobaveza u roku od 24 dasa. U pogledu prvih, Sef jugoslovenske e je izjavio da prigovor kako nepostovanje datih izjava pod rr,'kom bona Jides i njihovo kreSenje moZe da stavi napadniutog oloZaj pod uslovom da napadad izi,gra datu obavezu nije razlog anje smisla Deklaracije: problem izvrsenia Jormulisanih obaveedlog za sebe. a iz celog teksta proislide da ove obaveze imaju lvostranih, jednowemenih i efekti!'no preuzetih obaveza. U slu, upotrebe ipak ostaje jedan pouzdan rezultat, naime Savet bezdobija najbrZi mogudi kriterijum za utvrdivanje ko je agresor ;uaciji, daleko brZi od svake, pa i najkrate .diskusije o postojeeduri. (Prirnena Povelje s vremenom za saziv i moguiu diskusila bi donoSenje ove kvalifikacije za najmanje 3 dana.s) S obr to da jugoslovensrka delegacija skraiuje ovaj postupak na jelva dana, ona samim tim neposredno odmaZe agresoru. Naravno, slovenske delegacije nije mislio da je predloZeni kriterijum najOUN; medutim, on nije proi jedini koji stoji na raspotraganju r istakne njegove stvarne mogudnosti i domete.
a detalje videti govor E. Kardelja u Polititkom od 4. 11. 1950 (Politika, 5. novembar 1950). 'earbook ol UN, 1950,str. 208-209. ito, komitetu ceneralne

t}ffi"n nilur-*};;oi#;,:"Jij il'-19 Je agresije. Naime, sovietr

Jugoslovenska iniciir

upravo-zbog"noiidil;il j" lti",l1o"u" .

je z: ".-iiu-'i"),ril",j^' u."o]*r ii#'l?T'l zetno povoljnog prijema, ,^'' glas ^,y."lik".,rg"ina (Dr ,,2a", b ,,protiv,,

zemal ja^glasala

samo u. pogledu utvrdivanja onog, L oi rat kvalifikuje kao delo .n.g J.; p*i i!: punlava u tom pogledu odred6nu ni_""ri.' Dakle, u jugoslovenskom sludaju, r( . vec o_operatitrrom predlogu. Edvard Kart sredst!,u,, pomoiu koga bi se u lorlocnom oenlm obavezama koje se teze mogu da i za_medunarodnu javnost mnogo odiglednijt Stih definicija koje obldno agresor moZe d Iz navedenih razloga, jugoslovenska deleg predlog moZe da ima smisao samo kao san tr\,'ni doku.ment u odnosu na jugoslovenskr kos ovakvoj njegovoj nameni, delegacija F. clie za donoienje definicije agresije.srl

"J:l,H::,']: ffiff.;:,'"ff i,-il f.",1

i ooiiJ ill'_.!i"d3gr ranlna obeleZja u odnosu ni to"tr"t"." J,

pol.rebi,diskusije o deliniciji g.r.C ;;l;; kontelnstu jugoslovenskogpreotoga imalo n1ega. Jer, lugoslovenski pr.af"g "tj;-t* za, sisjema preventjVnih -utv-rd.ivanjem m( samom njegovom ,aeettu. Sovl I:1..."1 ,"

;i;,,:,?;" ;:,:?"# F::ly:;ilt';;;;i,, I

opsri pojamagresij"

i;'%'5'l*"toffil;$1irfi'"

ii:Flrff;,,,i;.i,?'?[,:E::::? J l;i1 "-iru, ei nr' pret''iu

;;"',"'.";"'i'"iffi";1:1:',:i''-S:ij' iil, (enoenclJrl cta ne vodi dovoljno raduna o

';1"1i,""",,1fr""""ji"-?ft.,'T:" ;a !:;"ri:;;*_. """",:j

5r0 Pnema odredbi iz politis-Litvinove definic t olttka 9. novembar 1950, EdDad, Kaft ,,-.^-uLtn)ene sa jugosloDenskim prcdlogom re Iuo.uezi " ^-.-, ]q:iom da.se defi,nicija agresrje ukljudi I ua5flJa srsrematizacija) bavio se jos I San iranc vr uusao.oo pesrmistidkog zakljueka: .,... pretho{

svim Ck

,","0"f ,",ii*'ii*if.,l"tiit*{"1"g,,;tf,!.

tuacije i ,,otklanja jednu ,,oteZavajuii moguinost rai5ao na vel:iki odjek u razne situacije do kojth :dloga: u prvom sludaju na ne posluZi ovim inslr to da je vrlo povoljan u dejstvo posbojetegmemoguinost da obe strar neprijateljstva. Tim bi redunanodna odgovornost ,'ljena. U treioj pretposie izjavu bez reciprodnog redvideo momentanu akda deluje po6to bi imao :i. I konadno, kao detws obeju strana u sludaju r obaveze. Za ovu situsotpuno na strani medurju izbijanja neprijatelji njoj bliskih delegacija. neusaglasenosti s PoveLesaw5enu"i,,neprimenke druge, pre svega brir.skom predlogu, Kardelj cesa obustavljanja nepriportuniteta davanja uzaprvih, sef jugoslovenske rvanje datih izjava pod oZe da stavi na,padnutog latu obavezu nije razlog :nja formulisanih obaveie da ove obaveze imaju ,reuzetih obaveza. U sluzultat, naime Savet beztvrdivanje ko je agresor raie diskusije o postojesaziv i moguiu diskusirjmanje3dana.s)Soblje ovaj postupak na jelmaZe agresoru, Nararrno, redloZeni kriterijum najI; medutim, on nije proomete,
lidkom komitetu Generalne

Velika veiina zemalja glasala je za ovu Deklaraciju u I komitetu (51 glas ,,2a", 5 ,,protiv" i 2 ,,uzdrL,ana").U Generalnoj skup5tini ona le usvojena s irstirn rezultatom kao de A res. 378(IV). Ali posle ovog izuzetno povoljnog prijema, ona nikada nije primenjena, najverovatnije upravo zbog novina koje ie donela. Jugostrovenska inicijativa imala je takode posredne posledice poSto je prilikom rasprave o njoj otvorena diskusija o donoienju definicije agresije. Naime, sovjetska delegacija je, upored s primedbarna na jugoslovenska nacrt, pokuSala da omete njegovo usvajanje predtrogom o potrebi dis<usije o definiciji ovog pojma.510 Postavljanje ovog pitanja u kontel{stu jugoslovenskog predtroga imalo je propagandni smisao protiv njega. Jer, jugostrovenski predlog nije i5ao za definicijom agresije, vei za utvrdivanjem sisterna preventiwrih mera ili obaveza koje bi zaustavile rat u samom njogovom zadetku. Sovjetska inicijativa imala je drukdiji predmet. Opsti pojam agresije i opsta obeleZja agresora bili su apstraktna obeleZja u odnos'u na konkretne odredbe o funkcionisaniu mehani.zma za primenu pravila iz ove definicije na odredenu drZavu. Tako ;e jugostrovenska Deklaracija imala veze s predmetom definisanja agresjje samo u pogledu utwdivanja onoga ko prvi napadaslr po5to se agresi\.'ni rat kvalj,fikuje kao dei.o onog ko prvi udini napad (pod uslovom da ispunjava u tom pogledu odredenu nameru), Dakle, u jugoslovenskom sludaju, red nije bilo o terminolo5kom, vei o operativnom predlogu. Edvard Kardelj je govorio o ,,praktidnom pomoinom sredstvu" pomo6u koga bi se ubrzala akcija OUN i ,,o odredenim obavezama koje se teZe mogu da izigrajru", dije ie ,,kr5enje biti za medunarodnu javnost mnogo odiglednije nego naruSavanje nekih opStih definicija koje obidno agresor moZe da tumadi i u svojitr korist".sr? Iz navedenih razloga, jugoslovenska delegacija je ocenila da sovjetskl predlog moZe d.a ima smisao samo kao samostal.:ri,ali ne i kao alternatimi dokument u odnosu na jugoslovensku Deklaraciju. Medutim, uprkos ovakvoj njegovoj nameni, delegacija FNRJ se izjasnila u pdlog akcije za donoienje definicije agrasije.sll
5'0Prcma odredbi iz Politls-Litvinove delinicije agresije. 5tt Politika 9. novernbar 1950, Ed,Dard, Kard,elj je od,gooorio na prim,edbe ueitujene u oezi, sa iugosloDenskim prcd,Iogom rezolucije o d,uinostimo. d*aDa. sl' lsto. "'Idejom da se defi,nicija agresije ukljudi u deo B Glave VIU povelje (tadasnja sistematizacija) bavio se joi u San Francisku III komitet III komisije da bi dosao do pesimistickog zakljudka: ,,... prethod,na definicija aglesije prevazilazi mogucnosti komisije i ciljeve Povelje',. Ovo iz razlaga gto je napredak tehnike modernog rata (Konferencija u San Francisku odrzavala se neposredno u senci atomske bombe) omemogudio odredivanje svih sludajeva agresivnog rata, ,,posto bi li"sta tih sliudajeva uvek morala biti nekomDletna. Savet bezbednosti bi imao tendenciju da ne vodi dovoljno ratLlna o svim ainovima kojj tu ne bi spada1,i,pa bi ti nedostaci ohrabrivali agresora da iskoristi tu deliniciju ili bi otezali intervenciju Saveta." Iz tih fazloga, ostavljeno le Savetu bezbednosti da sam odluauje o kvalifikaciji.dela koje iini ,,pretnju miru, povredu mira ili akt agresije,'. (U NCIo / xll, sir. 519-520). Za ranija nastojanja vid.: Clyde Eagleton, Tke Attempt to Detine Agtession, Intenr4ti,onal Organization, br. 1 1950, str. 264.

Definici j a agresije Saveta bezbednosti da ostvari potrebno jodinstvo u porzbedenja sisiema kolektivne bezbednosti i da efikasno deraru6avanja ili povrede svetskog mira5radoveo je do uve)trebno postaviti pravne okvire jednoj takvoj arbitralnoj ra skupstina je zato podrZala napred spomenutu sovjetsku delu B res. 378(V) istog dokumenta u koji je u6ao predske delegacije ,,O duZnostima drZava u sludaju lzbijanja i' dala u zadatak Komisiji za medunarodno pravo da proniciju agresije. Cinjenica da se raCilo o osetljivom p.uun.re je pofitidka pozadina imala veoma uodljivu ulogu, b zo misiju.sr5 Slidne razlike u pristupu ovom problemu poja'I (Pramom) komitetu prilikom razmatranja izvestaja ove Lici drZava dlanica OUN podelili su se pre svega oko pisti, odnosno nemoguinosti definisanja pojma agresije kao Ljegovogpolitidkog oportuniteta5lTu savremenom trenutku. jedne takve definicije, makar nesa!'r.Sene, preovladao je goslovenska delegacija smatrala je da je takva definicija oliko bila samo pomoino sredstvo u uklanjanju uzroka agianja; ona je podvukla povezanost politidkog i pravnog pojmu izjasnjavajuii se za njegovo donosenje uporedo s :klaracije o pravima i duZnostima drZava.sl8 Ocernjujuii iive tvrdnje da se radi o uzaludnom poslu samo iz razpr'o5losti nije dao rezultata, jugoslovenski predstamik je )ra,vno moguie, a politicki oportuno definisati agresik Komisije za medunarodno pravo ocenio je kao ne,prihda ie svetska orgarizacija biti mnogo jada u borbi prooliko ,,politidki subjektirmi kriteriji ustupe mesto precizlravilima koja bi sve drZave imale da poStuju.sro iiuii podnesene projekte, jugoslovenska delegacija je zastav prema sovjetskom predlogu (A/C.6/1.208), uprkos L bio. podnesen u vei spomenutirn okollostima nepovoljvensku akciju. Ona je izjavila da 6e glasati za svaki piog predloga koji u osnovi sadrZi politis-Litvinovu dafiLna Konferenciji u Londonu (1932-1988), koja je postar pojedinih ugovora (npr. Pakta o bal,kanskom savez'r.r rz rotpisnik bila Kraljevina Jugoslavija. postujuii pravilo u korejskom!atu.
zabrnu mellu njenim dlanovima izazvala je analiza isiog pojma a zloaina protiv mira i sigurnosti dovedanstva na XomJ ji kord.la. kao i zakljuaak izvesl,ioca Spiropolusa da ovaj pojam njje isanje pa da eveniualna delinicija ne bi imala praktiinog smis4). ,.19 & Corr.1. ve triju grupa zemalja videti dlanak A. Boioviia Detinicija V, Medunarodni probleltui, br. 3-4. 1952, 109-110. )aor dr M. Bottoia u VI konitetu otl, 79. januata 1952, zbirka me ilanoDa jugoslovenske delegacije nd VI zasedanju, 7129.

*l*"tij ;l; i;"i, .,J fffff;r I J;lffi$ J"u?_,T ::*ffi.

glTiq j,xi*ilr"s+*d;}i ;i :r# ffi[i'",*,:j:q!"..1.Ti,1"*,ltm

i,?:ff ;,HH*'ffill".i:,lr

:::il;r,,rf:,t",ff"liirffi .f::t iT"" TtiJTii"rfi

{";tu"i?j ?, ;$

"i::::"i:,',il? 'x'ir-#il:ffI'if ii:;ffiT ff " Ii'T. :i"li;?.:':ii"1+$ i+"rtlt:

f ii"#"iT"ff #Ijll :nru;m:m'm;;"j"ffi

*ltp$+n*-+t i ffFTlj i,,:r i#6ii,4p;9,**

g'l i* *:Tdj,ru*:ffi *i+;;* fi:[":ITjr;'"*':#"bi,,# ^#:l^;f i?iJ"

J:il:j lft :,",,*ti";i "d"#"i+: +lTil

r",."rj" isprar,zrims&,ali ipak je glasaja ,,2a,,5 :_:., rsteku jedne godine doii u svetskoj organizaciji c nijeg i zrelijeg resenja.

i,?""::JH;;ru* iii",t":"J:1,'f

Medutirn, nijedan od tih predloga nije usvc

jil #'ifrrit #"Jdt fi:4+i*i:;:bn'ii#{i#{r:#,'f

",*d, f,i;lii,ieJ"ii,,-"""j,11"";l'j"it

e otrebno iedinsbvo u Poednosti i da efikasno demirasla doveo je do uvejednoj takvoj arbitralnoj red spome'nutusovletsKu nta u koii je u5ao Pred'Zava u sludaju izbijanja dunarodno Pravo da Prolilo o osebljivom Pravnom oma uodljivu ulogu, brzo )u ovom problemu Poia:azmatranja izvestaja ove su se pre svega oko Pisanja pojma agresije kao u savremsnom trenutKu. xesawsene, Preovladao je je da je takva definieija r u uklanjanju uzroka agrost politidkog i Pravnog lovo donosenje uporedo s ima drZava.srsOcenjujuii dnom poslu samo iz tazrik je oslovenski PredstarT ,ortuno detinisati agresirvo ocenio je kao nePrihmnogo jada u borbi Pro:rlii ustupe mesto Precrztto ral"e da po5tuiu lovenska delegacija je zargu (A/C.6/1.208), uPrkos :irn okolnostima nepovollla ie glasati za svaki _Parzi Politis-Litvinovu dell932-1933), koja je Postar o batrkanskom saveziJ rz slavija. Po5tuju6i Pravilo
azvala je analiza istog Pojrna aovecanstva na kome ie l|o_ riropolusa da ovai Poiam nlre ne bi imala Praktidnog smlsDeliniciJa rak A. BoZovi6a 952. 109-110. t, oal 79. ianu.lra 1952, zbitka e na VI zasedaniu, l2g.

ftacta sunt seruonda, ona nije Zelela da istupi protiv ovog sovjetskog nacrta, mada je on izost_avljaoodredbu o indirektnoj agresiji iz spomenute usvojene definicijes2r i da dovede u pitanje vei postilnute rezultate. Meduti,rn, ona se uzdrZala prilikom glasanja o celini predLoga smatrajuii da je on nekompletan jer sadrZi jednu enumerativnu i limitativnu definiciju. Ocenjujuii da je metod nabrajanja prevaziden istorijskim momentima, delegacija FNRJ se izjasnila da se odredivanje aglesije mora ostaviti organima OUN prema jednom elastidnom kriterijumu zasnovanom na odbrani nadetrai ciljeva organizacije kakvi su izloZeni u Povelji. S daleko vi5e simrpatija ona je pdmila predlog bolivijske rezolucije (A/C.6/L.211) koji je sadrZaoznadajne novine: pojam ekonomske agresije i pojam javnog i]i tajnog podsticanja naroda jedne drZave na ustanak u cilju otraranja legalne vlade i to u interesu jedne strane sile kao kriterijum za odredivanje agresivne aktivnosti. Ovaj drugi pojam imao je poseban znadaj s obzirorn na situaciju na jugoslovenskim severoistodnim granicama. Jugoslovenska delegacija zalagala se zapravo za jednu Siroku, enumerati!'nu definiciju, koja, po redima dr Bartosa, ne bi bila limitaiivna, vec egzemplarna: ,,. .. takva definicija po mi5ljenju jugoslovenske delegacije ne bi u sebi sadrZala opasnost vezivanja ruku nadleinog orgala UN, na nju s^ene bi mogli primeniti prigovori koji se dine op5toj definiciji agresije"s2z, ,,. . . safilo kombinovanjem jedne'sintetidke definicije i slobodnog delanja tih organa u sludaju definicijom nepredvirlene agresije rnoze se osigurati pravilna akcija UN u borbi protiv agresije ma s koje strane ona dolazila i ma protiv koga ona bila uperena,,.a2l Takvorn konceptu odgovarao je spomenuti bolivijski predlog, upotpunjen arnandmanima Kolurnbije i Egiptata, kojim je predvideno da se vrsenje samo jednog od nabrojanih akata neie smatrati aktorn agresije ukollko je uiinjen pri obavljanju zadataka OUN. Jugoslavija je ledino smatrala da je ovo,me bilo potrebno dodati odredbu po kojoj se i dodatni akti mogu da -\valifikuju kao agresivni ukoliko to odlude odgovarajuii organi OUN.5$ Time bi kruta enumerativna sovietska rezoluiiia bila upotpunjena jednim prjlagodljivim i dalekoseznimkriterijumom. Me<luti;n, nijedan od tih predloga nije usvojen. Umesto konkretnog projekta dsfinicije agresije donesena je odluka da se reSavanje ovog pitanja ostavi za VII zasedaLnje. Jugoslovenska delegacija nije smahala ovo reSenje ispravnimsa, ali ipak je glasala ,,2a,'n7smatrajuii da ie po isteku jedne godine dodi u svetskoj organizaciji do usvajanja adekvatnijeg i zrelijeg rede{nja.
5?'Ostajuii verna Politis-Litvinovoj definiciji, ona je zatlaZila postovanje njsnog-_ intgralnog oblika i naisla na vrlo ostru klitiku zemalja Informbiroa, "'Vid. gooor d.r M. Bartosa u VI laomi,tetu od. 19. januq.ro, 1952, zbirka SIF, ^ ('iouori.^ i izjove tlanavd jugoslooenske deleAacije na, VI zaseddnju, I29. '" Isto, 132. Dr Mila,n Bartos je naglasio da je isti metod primenjen prili. lcom definisanja zlod,lna genocjda i roda.kcije Statuta medunarodlog suaa u Nirnoergu u dl. 0b. vt Doc. Ay'C.6/L.210 doc. A/C.6/L_218. 58 Ye@tbooL ol UN, i 1951, str. 886. '\ Vid,. Batta{eo gooor u VI komitetu. 5' 7 Yeatbo.tk of UN, 1951,837,

I zasedanjruu govoru dr Milana Bartosa u VI komitetus'8 pot:razloZeno jugoslovensko shvatanje ove definicije : sastavljena korrbinovanog metoda, ona bi ukljutivala opitu, s:intetidku z kojiu bi bila dodata i jedna enumaratirma u vidu liste prir poslednjom bi se ukazivalo na sludajeve koje bi, ukoliko gani OUN morali da uvrste u pojarn agresije. Ovakvu defila bi napolnena da lista nije limitativna, pa bi se nadleZni ovlastili da podvedu pod agresiju i druge situacije koje ularrpsti pojam. (Jugoslovenska delegacija je prihvatila definiciju sije za medunarodno pravo Jepesa: ,,U smislu dl. 39. Povernih nacija akt agresije predstavlja svaka neposredna ili poreba sile (snage)od strane jedne drZave ili jedne grupe drZa:ritorijalnog integriteta ili politidke nezavisnosti jed'ne druge yr.rpe drZava."5a) Ovakva definicija pruZila bi ,, .. . teorijsko pojrna; ona bi olak3ala njegovu primenu nabrajanjem opSona bi, pored svega toga, bila elastiina jer bi ostavila punu lleZnim organima OUN... da pod definiciju podvedu i drukad to zahtevaju interesi mira".5s rvensko opredeljenje sadrZalo je istovremeno kritiku sbanorowropskih drZava i SAD, koje su prihvatale sintetidki obe negirale potrebu dono5enje biio kakve definicije i SSSR-a rkih drZava koje su podrZavale enumeratirmu definiciju. Prerenskom stanovisbu, insistiranje na opstoj definiciji znadilo rje postojanja eventualne agresije prema misljenju veiine u li ono, vezano za enumerativnu definiciju, otvaralo moguia agresije u novim oblicima i omoguiilo porobljavanje druupotre,bom sredstava stvarne agresije koja nisu nabrojana
3l

sro ntJedna veltka si.lanije smatrala da ie ori, za nlene interese. Slavovi FNRJ primljeiii iu, no kod veiine dlanica Komiteta, i" l"'p."t"ii u zvanidan stav ovog tela.

spomenutojrezolucijis,T, medutim, Jugoslarija je, bita.inicijator ove id61e. Biio :Tt1yl Tudu

iXi:,j"iT",I;i,1, ,,:1,i'""?1

r#J#,,".;ri.x*j"i# ,:;* j?,ol'jiHf; fi

':* "i;:!'tt,i:f:'i j]i, ::.f fr:,,i i,:ff # tux?,:'T ili;"*", -1H:1* _* iil"i"!;lif
na definicija ne bi bila kona

1. d) Kolektivna bezbednost izveden Rezolucija,,Ujedinjeni za

o glediste o definiciji ovog pojma islo je u korist prvensbdriava. Njegov praktiini znadaj sastojao se u pojadavanju ti sveta protiv agresije, potvrdivanju rnedunarodnog prava, ?ovelj,e UN, ,u upozoravanju, ako ne spredavaju eventualnih L pomoii nadleZnim organima OUN da preciznije odrede ove usiji o ollortunosti i oblicima donodenja definicijes32agre) vsorna brzo dospela u bezizlazan poloZaj, jugoslovenska r bila jedan od inicijatora rezolucijd33 na osno\.'u koje je poodlaganje izjaSnjavanja o problemu. U ovoj rezoluciji isLidl<o postojeie teikoie, kao i povezanost pitanja s odrZavanjem rednosti i razvojem medunarodnog krividnog prava. Predlolosenje cele stvari u nadleZnost jednog specijalnog komiteta va sa zadatkom da za dve godine, to jest do IX zasedanja ku,pstine, razmotri sve komponente i podnese izvestaj Ge' rp5tini. Jugosloverxka delegacija uspela je takode da spredi / sR. s29-346.
A/2211, str. 83, par. 4?6. /sR.329-346. sija u VI komitetu trajala je od 19. novembra do 10. decembra 1952. \/C.6/L. 5, kasnije A/C.6/L.265lRov.1.

Nesposobnost Saveta bezbednosti da odl VII !l:T?.,cl"."i _povelje -prvenstveno zbog n nJegovih stalnih. ilanova, kao i izbijanje vion u Koreji uslovili su razmisliania o pronalaZen ovog tzv. izvr5nog organa OUiri. Kio nalpogo Kazala se po svojim kompetenciiama iz poveile clunarodnirn odnosima Generalna skupstina Ol ,,veto" postalo instrument nadmetanji, ali i u persila, u Generalnoj skupStini nadeni'ie moeu oepta ,,fleksibiJ:nogodgovora,'s8, koli bi sprJv, , .Svegapet godina po osnivanju OUN do6lc toga koli su se ticali oduvania mira i bezbedn novih modal.itela sprovodenji ef.ikasnogsister zamiBljenog u osnivadkom dokumentu OUN. M nazivom ,,UjedLinjeni za mir,, doneta na predl sa SAD' bila je najznadajniji pristup novoj

rI A/C,6/L.26glRev.r/i Corx.L '" A/C.6/L.274. '.'.''' Yearbak oJ uN, 1952, slt. 7Bg. Rezoluci.ia je u VI komitetu prihvadena kao I , s nl kao res.6BB(VII). ''' A. S a k s e n a, The tJN and the Collectiae , sus,Delpl,i,364_365. !' ,.Ujedinjeni za mir". ..Mi! kroz dela.., ,,osud ^" -lviernc.and{.rm Generalnog sekretara o razvoju dvad postizanje mira preko OUN.. ,,Duznosti drZava u sl -....Uspostavljanje lava Stalne komisije za dobre usluge. ^ /^.'-_Kan-ada. Irancuska. Filipini. Turska, Velik; . t\/w.L/rr9, doc. A/c.1/580. Jugoslovenska delegacija glasala .prol iv sovjelske rezolucije-protivpredlog; rr oc (lJu seoa-m zemalja. pod nazivom ,.Deklaracija o otkl r o ucvrscenju mi-ra i bezbednosti izmedu (d

Pobto5a u VI komitetus28 :ve definicije: sastavliena iudivala oPStu, sintetidku arativna u vidu liste Priludaieve kole bi, ukoliko Ovakvu .deJim agresije.ativna. Pa br se nadteznr druge iituacije koje uLa.ia je pr:ihvatila definiciju : ,,U smislu il. 39. Povesvaka nePosredna iii PoZave i1i jodne gruPe drZanezavisnosti iedne druge pruZila bi. ,,.... .teorijsko rrimenu nabratanJem oPS;tidna jer bi ostavila Punu definiciiu podvedu i drustovremeno kritiku stano: r prihvatale sintetitki obkakve definicije i SSSR-a Lmeratirrytudefiniciiu. Pre1 opstoj definiciji znaiilo prema misljenju vecine u ,efiniciju, otvaralo moguccgucilo porobliavanje druesije koja nisu nabrolane . islo ie u korist Prvenstsastoiao se u Poiadavanju niu rnedunatodnog Prava; ne spredavaju eventualnih { da preciznije odrede ove :noienja definicije53' agrean poloZaj, jugoslovensKa koje je Po' id33 na osnor.nu isrezoluciji U ovoi blemu. ost pitania s odrzavaniem r krividn6g prava Predlo: ednog sPeciialnog korniteta e. to ie;t db Ix zasedania rte i podnese izvestaj Ge-

usvajanje sovjetskog koncepta o definiciji agresije kakav je mogao da ude u uputstva o r,adm ovog komiteta naznadena u amandmanu Kolumbije, Meksika i Sirije o nadinu donoienja definicije.s Ona je u tom ciu kome je naznadila da takva enumerativlju podnela podamandmans3s na definicija ne bi bila konadna niti bi smeia da se ograniii na ,,tvrdenja" o sludajevima agresije. Ovim je neutralisan smisao podnesenog amandmana triju drzava i njegova sadriina udinjena dvosmislenom r protiwednom, pa je prilikom glasanja o celoj rezoluciji i odbaden.536 Specijahi komitet za forrnulisanje deflnicije agresije osnovan je prema spomenutoj rezoluciji53?,medutim, Jugoslavija nije predloZena u njegov sastav, mada je bila inicijator ove ideje. Bilo je to verovatno zibog toga ito nijedna velika sila nije smatrala da je prisustvo Jugoslavije pogodno za njene interese. Stavovi FNRJ primljeni su, pored toga, veoma povoljno kod veiine dlanica Komiteta, pa je postojala bojazan da oni prerastu u zvanidanslav ovog tela. 1. d) Kolektivna bezbednost izvedena iz Povelje UN Rezolucija ,,Ujedinjeni za mir" Nesposobnost Saveta bezbednosti da odgovori svojim duZnostima prema Glavi VII Povelje prvenstveno zbog nepostojanja jednoglasnosti nrjegovih stalnih dlanova, kao i izbijanje veoma opasnog ratnog Zari3ta u Koreji uslovili su razmiSljanja o pronalaZenju alternative za delatnost ovog tzv. izvr5nog ongana OUN. Kao najpogodnija za takvu ulogu pokazala se po svojim kompetencijama iz Povelje i po stvarnoj ulozi u medtrnarodnirn odnosima Generalna skupStina OUN. Isto onako kao Sto je ,,veto" postalo instnument nadmetanja, ali i ura\ryroteZavanja dveju supersila, u Generalnoj skupStini nadena je moguinost za sprovodenje konoepta ,,fleksibiJreogodgovora"s38, koji bi sprovodila veiina drZava. Svega pet godina po osnivanju OUN dodlo je do prodora niza predloga koji su se ticali oduvanja mira i bezbednostis3e u pravcu otvaranja novih modaliteta sprol,odenja efikasnog sistema kolektilrre bezbednosti zamiBljenog u osnivadkom dokumentu OUN. Medu njima, remlucija pod nazivom ,,Ujedrinjeni za mir" doneta na predlog sedarn drZava na delu sa SAD5{ bila je najznadajniji pristup novoj primeni Povelje UN.
511 A I C.6/L.269 / P'e.v.1 / Corx.t. '3sA/C.6/.L.274. '-.'Yearbook o/ UN. t952, str. ?B9. '" Rezolucija je u VI komitetu prihvadena kao A/2322, a u Generalnoj skupsltni kao res.688{VII) The UN and, the Collecti\e Secu tU-A Historical AnalU-srl A Saksena, sgs, Derphi, 364-36b. "' ..Ujedinjeni za rnir", ,,Mir kroz dela,', ,,Osuda propagande protiv mira", ".,rvlemcoandum Generalnog selnretara o razvoju dvadesetogodiSIrjeg progra:rna za trqstizanje mira preko OUN", ,,DuZnosti driava u sludaju izbijanja neprijateljstava ', avl ja nje Slalne komisije za dobre usluge itd. ...Uspost '"'Kanada, Francuska, Fitipini, Turska, Velika Britanija i Ulugvaj doc. ^ ,^ !a/c.l/579, doc. A/C.f/580. Jugcslovenska delegacija je na istom (V) zasedanju tsrasala protiv sovjetske rezolucije-protivpredloga u odnos,Lr na spomenutu lezoluSlJu sedam zemalja, pod nazivom,,Deklaracija o otklanjanju pretnje novog ra,ta I o udvrSdenju mira i bezbednosti izmeatu nacija" (doc. A/C.l/595), zbog nedo6-

;;i"'j;lakotle

da iPredi

U osnovi ovog predloga bio je pokudaj da se obezbedi akcija svetske organizacije preko Generalne skupdtine u sludaju da Savet bezbednosti nije sposoban da izvr5ava svoje funkcije u skladu sa njegovom prvenstvenom odgovornoSiu za mir i bezbednost. Tim je otvorena mogucnost usmeravanja kolektivne akcije protiv agresora koji bi uZivao podr5ku jedne velike sile, a potencijalno i protiv same velike sile, 5ro je pr8ma Povelji bilo nemoguie. U tom smislu, ova rezolucija je posluZila svetskoj organizaciji u korejskom ratu. MaCa je bila stvorena kao odgovor na ovu posebnu situaciju o njoj je raspravljano od 9. do 21. X 1950.i od 1 do 3. XII 1950,neposrednoposle prclaska trupa OUN 38. paralele, rezolucija ,,Ujedinjeni za mir" imala je ambiciju da bude presedan koji bi funkcionisao svaki put u slidnim okolnostima. Pod nazivorn ,,Ujedinjeni za mir" obuhvaieno je zapravo nekoliko predloga: predlog sedam zemaija koji je dinio deo ,,A',, zalim sovjetski prodlog o sprovodenju u detro sistema kolektivne bezbednosti kao deo ,,8" i deo ,,C" sa pozivom stalnih dlanicama Saveta bezbednosti da ispitaju sve probleme koji bi mogli ugroziti mir i bezbednost i da uklone bitne medusobne nesporazume. Svakako najvaZniji od tih predloga bio je prvi predlog donesensa ciljem da se stvore ,,efektivne kolektivne mere za prevenciju ili otklanjanje napada na mir ili akta agresije i ostalih poweda mira", ,,kao i da se mirnirn sredstvima" re5avaju sporovi i situacije koji bi ,mogl,ida doved,udo naru5avanja mira". Suitinska odredba ovog projekta sastojala se u proiirenju nadleZnosti Generalne skurpstine na oblast oduvanja mira i bezbednosti iz prvenstvene nadleznosti Savetasr, i to izridito u sludajtr agresije. U ovoj ' rezoluciji redeno je da u s}udaju ukoliko Savet bezbodnosti, usled nepostojanja jedno,glasnosti svojih stalnih ilanova, ne udovolji prirnarnoj odgovornosti za odrZavanje mira, Generalna skupStina moZe'odmah razmotriti situaoiju i udiniti izve.sne preporuke drZivama-tlanicama u vezi s kolektil'nim merama ukljudujuii i upotrebu voine sile ako se raCi o powedi mira ili a,ktima agresije. U sluiaju da Generalna sklrpStina ne zaseda, ona se moZe okupiti na hitno vanredno zasedanje u roku od 24 dasa (bilo na zahtev dlanova Saveta bezbednosti po proceduralnom glasanju bilo na zahtev veiine u njoj), u sklaCu s unekoliko izmenjenom procedurom. U cilju efikasnijeg delovanja Generalne skupiitne i boljeg uvida u situaciju povodom odredenog predmeta, istom rezolucijom osnovana je stalna posmatradka komisija pod nazivom ,,patrola mira'. sa zadatkom da posmatra svaki sludaj gde bi do5lo do naruiavanja i1i povrede
tatka poverenja u njene odredbe koje je SSSR svakodnevno krlio u svom ponaSanju_.prema FNRJ. Pored toga, ona se uzdrza,la pri glasanju o rezoluciji osam zsmalja ,,Mk pntem dela,, (doc. AlC.t/591/P'ev.2), najverovatnije zbog sadri;ja koji je ukljudivao zabranjivanje upotrebe sile ,,u svakom sludaju', (videti tekst u yeatbook of United Nations, 1950, str. 200). Mem,orandum generalnog seLretara Trigve L i j a ( q o c .A / 1 3 0 4 i l i r e s , 4 9 4 t V ) p r i m i l a j e p o v o l j n o . -' O ovlaSienjima Generatr[e skupstine da preporuauje kolektivne mere raspravljalo se jos priliko,rr debate o,,3panskofir', pitanju. Medutim, res.39(I) mirnoideno je qpominjanje ovakvi,h nadleznosti Generalne skupstine. (Vid.: V. Benko, Probletni. meilunnroilne bezbeitrnosti posle 17 sDetskog rata, JugosloDenska reDija za tueAunaroitno praDo, Beograd, br. Z-2, 1972, 279.,

u c e lj n i , i u g o s l o v e n , ...Gledano nvatrla predlog.rezolucije,,UieAinie merute primedbe koje iu imale zi .Sjfru , sela jugoslovenake delegaci rslaknuto je da je jugoslovenski de ou sa svojim doslednim slavom o ci Ij aklivnosii delegac Plu:""ly9li cenje OUN u pravcu suprorslavlia prema njegovoj ocenj. svakj prcdlo pasilrro posmatranje zaoStravania r Prjmene sistema iz povelje UN, ili narodne bezbednosti s nedostacima tem".s Oswfudi se na iauzetno te2
, --,.. l*1'tY

Oviin 3u . -ogrinost proizvolind l1lll1" zlggporrebe , za ciljeve pre ll:Cc/ve Medutim, prvi siav vec 9991"19: (A/C.l/58.2) kome'je zaiazeno -u -mera d primenu kolektimih u smjslu rz unuLrasnje nadleZnostj dr2avabio

.ll:" Vrr pov;lj;koja jl;..a^l: ;e. zoLu_cr;e sedam zemalja.

:lp_ara1a ove akcije. preporuccno " saslar,u svojih oruzanih :1I]:: nrzaclJl na prepoluku Saveta bez je dala znaeajan * ^-,^Jugoslav]ja menla. Amandm anom A/C.t/idl,' jednakih prava i samoo/pred c-ip-a r<ode. amandmar orr' A/C.t /;g2 p; mera..Ceneralne skup,siine moze m.'r rlr akta aqresiic ^.. i prjljk(

drZaveu pitar _saglasnost. f9leknlne mere kao zamena za ?"9n9,ltitzaduZenda u najkrac sku-pstini o melodamakoje"bi medunarodnogmrra i s :i1!:lj, br

g:;,"L F.::ly,y,L""iil:." qvorrecrnskuodluku Generalne s

zncitu

"lfux} ik; :?Gfi d:,".:*.#,i #: m iii"i"fffi,?ff*jlrekriyne bezbed;Eii

i#i";'Jil"q
lJ#;"j 'T,"i, j

-'.,,Primeduludi. s jedne strane, d. u p*lo.,u koji ulaze uglavnom r

ptec .r,, ^^I^9o:?i.. _r. Karderja poooclom

;ljL"jii ,'i,""!13'a-r n:"- moluciosti" Ja#;""';$;";: iJ,r":

r50 b; 1

r<op

ia se obezbedi akcija svetsludaju da Savet bezbed.je u skladu s,s.njegovom Lost.Tim je otvorens mo/ agresora koji bi uiivao rotiv same velike sile, 3uo u, ova rezolucija je poslulaCa je bila stvorena kao rspravljano od 9. do 21. X rrclaskatrupa OUN 38. par ambj.ciju da bude prese. olnostima. aieno je zapravo nekoliko r deo ,,A", zatim sovjetski ;ir.'ne bezbednosti kao deo Saveta bezbednosti da is: i bezbednost i da uklone aZniji od tih predloga bio ektivne kolektivne mere ,,ef akta agresije i ostalih po' resavaju sporovi i situaia se u pro5irenju nadleZrja mira i bezbednosti iz u sludaju agresije. U ovoj vet bezbednosti, usled neva, ne udovolji prirnarnoj kup5tina moZe odmah razlrZavama-ilanicama u vezl I vojne sile ako se radi o [a Generalna sLlrpstina ne ro zasedanje u rolm od 24 rsti po proceduralnom glar s unekoliko izmenjenom skup5itne i boljeg uvida tom rezolucijorn osnovana ,,Patrola mira" sa zadatlo naruiavanja ili povrede kodnevnokrsio u svom pona,ri gla6anju o rezoluciji osam iverovatnije zbog sadrzaja lrojt sludaju" (videti tekst u Yeorn generalnog sekretara Trigve rporuiuje kolektivne mere ra:anju. Medutim, res. 39(I) milne sku,pstine. (Vid.: V. B e o.tskog ra.ta., JugosloDenska te' 19.)

mira i bezbednosti i da o njemu izve5tava. Ova komisija delovala bi takode u sludajm ako Savet bezbednosti ne ispunjava svoje funkcije uz dvotreCinsku odtruktu Generalne skupstine ili Interimnog komiteta, a uz izniiitu saglasnostdrZave u pitanju. Pored toga, stvoren je Komitet za kolektime mere kao zarnena za Komitet Vrholrrog Staba Saveta bezbednosti, zaduZen da u najkraiem roku sastavlja irzveStaj Generalnoj skupstini o metodama koje bi se mogle upotrebiti u cilju oduvanja i ojadanja medunarodnog mira i bezbednosti. Konadno, u pogledu vojnog da odrede ieaparata ove akcije, preporudeno ie drZavama-dlanicama dinice u sastal'u svojih oruZanih snaga i stave ih na raspclaganie organizaciji na prepo:ruku Saveta bezbednosti ili Generalne skupstine. Jugoslavija je dala znadajan doprinos finalnom teksLu ovog dokumenta. Amandm anorrrA/C.1/582, p.1. ona je postigla ukliutivanje principa jednakih prava i sarnoorpredeljenjanaroda u njenu Preambulu. Takode, amandmanorn A/C.1/582 precizirala je da se sistem kolekti\,'nih mera Generalne skupstine moZe upotrebiti samo u sludaju napada na mir ili akta agresiie, a ne i prilikom pretnje miru, prema formulaciii iz dl. 39. Giave VII Povelje koja je u tom obliku ukljudena u predlog rezolucije sedam zema1j6. Ovim jugoslovenskim amandmanom znatno je smanjena moguinost proizvoljne upotrebe ovog mehanizma, odnosno njegove zloupotrebe za ciljeve preventivnog rata ili laZne n;uZne samoodbrane, Medutim, prvi stav vei spromenutog iugoslovenskog predloga -se (AlC.1/582) u kome je zatralena da u Preimbu--lu ukliudi lzuzeiak za primenu kolekti\aiih mera u smislu tl.2, x.7. Povelie u'svim Ditaniima iz unutraSnjenadleZnostidrZava bio je odbijen.e, Gledano u celini, jugoslovenska deiegacija je veoma povoljno pri. hvalila predlog rezolucije .,Ujedlnjeni za mir". ograniiavajuii se na spomerute primedbe koje su imale za cilj da joj daju preciznije okvire. U govom Sefa jugoslovenske delegacije Edvarda Kardelia na V zasedaniu istakn'uto je da je jugoslovenska delegacija odobrila ovaj predlog u sklidu sa svojim doslednim stavom o suprotstavljanju svakoj agresiji. Kao prvenstveni cilj aktit'nosti delegacije FNRJ KarCeli ie definisao utvricenje OUN u pravcu suproLstavtjanja svakom napadu, Iz ovih razloga, prema njegovoj oceni, svaki preClog ie znadio korak dalje u odnosu na pasivno lnsmatranje zaostravanja medunarodne situacije u nedostatku primene sistema iz Povelje UN, ili drugim redima, ,,jedan sistem medunarodne bezbednosti s nedostacima" bio je bolji ,,nego nikakav sistem".s Oswduii se na izuzetno teZak poloZaj Jugoslavije u odnosima s
'' ,.Primedujudi, s jedne strane, da povelja ne dozvoljava OUN da irrter, ,.venlsu r.r poslove koji ulaze uglavnom u nacionalne kornpetenoije jedne drlave, cla svarka -aktivnost UN mora biti osnovana na pogtovanju princj,pa :^,"- -Yt"g.", prava JconaKostl na,roda i njiJweog prava na samoopredeljenje i da u skladu s rnera ltolektivne bezbednosti mora biti u skladu s ovim principima...,' ;i^',',^:".*a rreKst amandrna,ha). Ccolo-l oalaitenja Generalne ",-- -,,1' .9 Kard"elja poDodom pred,togd, o prolirenj voLLt.iKa, 11. oktobar 19b0, br. 13681, str. 1. Jugoslavija je prihvatila ovu ::_T:_rlin, .poserrno-.zato Sto je ista u njenom tadasnjem poloiaju znaiila proBire::1.51J," ',,,J,:_ ^ogl9l$tr. odbrane - sopstvene bezbednosti uz pomoi svetske orga;izacije. \vlo-. u izvegtaju E Kardelja - rukopis sa sednice politbiroa CX fp.f oa S. ae_ cembra 1950.Arhiv CK SKJ Ilb4.)

n lstodnoevro,pskim susedima, on je istakao da ie FNRJ kao i vevanblokol'skih zemalja podrZavati onaj sistem kolektivne bezbedkoji ie ,,zaista moii efikasno da se suprotstavi agresiji".5a Mehanizam koji bi se oslanjao na jadanje uloge Generalne skupgde se inade najbolje mogla osetiti volja za mirom velike veiine anstva, najrsao je na simpatije u FNRJ. U formiranju pozitivnog ta o ovom preClogu nista manje znaiainu ulogu nije lgralo shvada 6e ,,oseianjeveie odgovornosti pred skupstinom doprineti kon;ivnom radu Saveta bezbednosti".vtU Jugoslaviji je prosirenje nad;ti Generalne skupitine dodekano s interesovanjem koje je prevao neposredneodredbe rezolucije sedam zemalja. Stav jugoslovenske teorije prema ovom pitanju izneo je dr Jural rssy u ilanku pod nazivom ,,Zajednidka akcija za mir,,.* On ie r da se ova rezolucija ne udaljuje od okvira Povelje jer respektuje stvo Saveta bezbednosti u delatnosti usmerenoj na oduvanje mira Lra jedan supsidijaran sistem u kome Generalna skupStina dobiia idnu konkurentnu nadleZnost u odnosu na Savet bezbednosti.a4? :anje f,unkcija do koga dolazi prilikom pokretanja mehanizma prezoluciji ,,Ujedinjeni za mir" bilo je osnovano na Povelji, konkretil. 10. u kome je Generalnoj skupitini data veoma siroka naCleZtadnije - pravo davanja preporuka o svim pitanjima medunarodivota s izuzetkom onih iz il. 12 (sporovi i situacije kojim:r se trebavi Savebbezbednosti). ?o Andrassyjer,.om miSljenju, ovaj dlan nije bio doslor,no primenjen N u odnosu na opsti stav o nadleznosti Generalne skupStine i Sarezbednosti(d1.35), jer je u praksi doSlo do njegovog iaob:ilaZenia u pitanjima iz oblasti Glave VII Povelje. (Na pri;mer, res.36(I) o ranju po$lanika iz S,panije - prema dI.41 - i u preponrkama l da se uzdrZe od svake akcije direktne ili indirektne pomoii I paftizanskirm trupa,mas8 - res. 139(III). Povezujuei tumadenje sa dl. 11, t. 2. u kojima je naglaiena razlika izmetlu preporulia alne skupStine koje su neobavezne i pitanja u kojlma se zahteva a" - dakle donosenje obaveznih proporuka Saveta bezbednosti, drassy je izveo zakljuiak da bi Generalna skupSitna rnogla dono:oibaveznepreporuke koje bi zatim po svojoj votji izvrsavale drzani.ce; u svakom sludaju ona bi imala to pravo ukoliko bi prethodutiLa spor ili situaciju Savetu bezbednosti i onda ie na neki nadin L (rnpr. ako Savet bezbednosti ne bude u mogutnosii da detruje zbog ;atka jednoglasnostl). Prema tome, nadleZnost Generalne skupitine ':r''" 'Isto.
5,Med,unarodni problenL Beograd, br. 4, 1951, st!. 24-54. ' ,,Nema zapreke da oni rade paralelno,.. Opia skupStina u obliku rezoi preporuka, upuienih Vijeiu sigurnosti, a VijeCe sigurnosti u obliku goi specijalnih izveltaja kako to odreduje dL 15. Povelje. U il. 11. nema )E iztzetka koji bi... prijedio Opeu skupstinu da o predmeiu svojih rasnja stvara rezolucije i upuduje prepoluke alamovi,ma organizacije i Vjjeiu sti." (Isto 33.) I Bio je to sludaj kada se sovjetski delegat, koji se inade suprotstavljao prosirenju nadieinosti Sku,pstine, saglasio da Gebera-lna skupsiina moze da Glave VII. !6i mere

u odnosu na nadleinost .saveta raspravi). a delom supsidijarna bezbe u (pr{

--

sasvim"u :Ilpt,n1o, "^".9!:k" organizacije.s4" 8", "b;;;; ; i* rem OUN. mir u poveijt ni;e bi" poi u, ment stvoren kao zaitiia ",i ,f.up5t*L, noslj i njpgovog pretvaranja , "r:rd;;; tome, stavljen u sluZbu istom tom mi1lj: delegacija detila je ovo- r ,, ,yq"inu ..uJ.eornJenr za mir'. res. BZZ(Vj,B. novc ,.za*. 5..,protiv- I tt ,,uzArZaniir.,pnotji p[ske drzave, primedbe koje je izneo S nKrlvnog tumaeenja povelje u kome je njivana kao revizija.$t . .. Argumenti sovjetske delegacije da mir'' donela faktidku reviziju Fovelie r nu, li.y mogli da se smatraju taOnim,Ui Klnuu.otrvrri ustavnog sistema OUN. Bez je. donela, ova rezotucija nije ::l-tJ1-{".1, " i detovanja koji sr . i"tqatskog ^"lll::tl ellKasni sistem kolektir,ne bezbldnosii. p govrm pozititlri n elementima, bio je sa guinosti ostvarenja idealnog sistemi kol zamislila Povelja UN. U rezotuciii .Uleai srrnt Je odredeno ne toliko da deluie"ka nosli. vei viSe kao ,.agenci.ja za kolektivn srle u odr-edenimsludajevima koji ro zah 1r\,'nebezbednosli pocinjao odre-divanje zafrm prelazio na sankciie, sistem kojekt u\tavtiao; -Generalna skupStina mogla je a-li ne da diriguje. odnosno da obave"zujd r le, o svojevnsnoj ,,usta\,,nojdopuni,,5s3 pove.
"t tr-

slova i du.ha i"iJfi:' lili'j.1 n'1'sr; ovom ofganu bilo

ukazaluci na wednost cltleva . hovim_ sprovodenjern, J. anar"l.y-iu i-na bezbednostikome su d"2"""_dd;i";',,;:"! u p-ogledumira i bezbednost.i s AuZni

"" ."?g:^_1\otil.o se ispunerzvesni usto

;tsXlX". ti T f;,1: ls :,:.:! :;:,1,::itr'3",!ilJ:

l:"u.,.jqt il;rri.:'r prema: Noue tendenciie u razooj

I Jv o d . t L e l.azmatrqnje , ,^, ."'-!i,,4.gi.. ovit. ur! u,.,sletj9sli. teotije medunarodnog prooa (1 yearbook ui ol UN/t950, str. l ,;; _ ypirrn!9 rn-ts utaude. Jr, ,Suordsinto plowsh

*",t ffiiriyor:u't' fi"Ji'.l"Ji"Ti"l}"i ;;

*.i11;,i..,13 {illi,liil''l1i;"lil'J9,lJ,i,,i ustanove koje je on uspostavio ima

ao da ie FNRJ kao i ve;istem kolektivne bezbed^+^+^,,; uuora vr ^ d-^^;i rI 45r q.rJr J44

je uloge Generalne skupa za mirom velike veiine U formiranju pozitivnog u ulogu nije igralo shva;kupStinom doprineti konioslaviji je prosirenje nadesovanjem koje je prevamalja. pitanju izneo je dr Juraj akcija za mir".* On je 'ira Povelje jer respektuje nerenoj na oduvanje mira eneralna skup5tina dobija na Savet bezbeCnosti..sa'l :kretanja mehanizma prevano na Povelji, konkretlata veoma Siroka nadleZdm pitanjima medunerodi situacije kojima se treje bio doslo'"no primen je4 Generalne sk'u'pstine i Sado njegovog zaobilaienja :. (Na pri'rner, res. 36(I) 41 - i u preporukama re ili indirektne pomoCi tI). Povezujuii tumadenje razlika izmedu preporuka anja u kojirna se zahterrd )ruka Saveta bezbednosti, na skup5itna rnogla donol ojoj volji izvr6avale drZe; pravo nravo ukoliko bi prethodnrethodi i onda je na neki nadin: moguinosti da deluje zbog Znost Generalne skupstine

u odnosu na nadleZnost Saveta bezbednosti delom ie konkurentna (u raspravi), a delom zupsidijarna u (preporukama za akciju) i stupala bi na snagu ukoliko se ispune izvesni uslovi. Ukazajuii na vrednost ciljeva i nadela Povelje i na potrebu za njihovim sprovodenjerrn,J. Andrassy je zakijudir: da bi neaktivnost Saveta bezbednostikorne su drZave-dlanice,,poverile" prvetnstvenuodgovornost u pogledu mira i bezbednosti s duZno5iu da postupa ,,u njihovo ime,' znadila prekr5aj slova I duha Povelje, te da bi supsidiranje Gen:ralne skupBtilne ov'om otgaru bilo sasvim u skladu s osnivadkim dokumenBez obzira na vaZnost Jaltske lormule za sistorn svetske organizaciie.sae tem OUN, mir u Povelji nije bio podvrgnut ,,vetu", vei je ovaj instrument stvoren kao za5tita od zloupotrebe mehanizma kolektir,ne bezbednosti i njegovog pretvaranja u orude jedne grupe velikih sila i, prema tome, stavljen u sluzbu istom tom mir,u.so Veiina delegacija delila je ovo misljenje i prihvatila rezoluciiu ,,Ujedinjeni za mir" res. 377(V), 3. novembra 1950. godine s 39 glasova ,,za", 5 ,,protiv" i 11 ,,uzdrZanih".Protiv su glasale samo SSSR i niemu bliske drZave. Pnimedbe koje je izneo SSSR predstavljale su izraz restriktivnog tumadenja__Povelje u kome je svaka nova interpretacija ocenjivana kao revizija.5sr . Ar$rmenti sovjetske delegacije da je rezolucija ,,Ujedinjeni za mir" donela faktidku reviziju Povelje prema jugoslovenskim mistjenjima, nisu mogli da se smatraju tadnim. Usvajanjem te rezolucije nisu raskinuti okviri ustavnog sistema OUN. Bez obzira na znatna inovatorska reSenjakoja je donela, ova rezolucija nije uspela da obezbedi elernent stabilnosti i automatskog delovanja koji su se zahtevali za svaki stvarno eiikasni sistem kolektime bezbednosti. Put koii je otvorila, uprkos niegovim pozitimirn elementima, bio je samo jos jedan pokazatelj nemoguino:ti ojtvarenll- idg4nog sistema kolektirme bezbednosti kalio ga je zamislila Povelja UN. U rezoluciji ,,Ujedinjeni za mir" Generalnol fuuiStini je odredeno ne toliko da deluje kao rukovodilac operacije bezbeinosti. vei viSe kao ,.agencijaza kolektivnu legitimizaciju upotrebe vojne slle u odrdenim sludajevirna koji to zahtevaju,,.ss2 Ako ie sistem kolek_ trvne bezbednosti podinjao odredivanjem agresora i agresil,nog dina i zatim_.prelazio na sankcije, sistem kolektime jegibimizacije se ovde zaustavljao; _Generalna skupstina mogla je samo da presuii i preporudi, ali ne da d,iriguje, odnosno da obavezuje na vojnu atcilu. naailb se, aakle. o svojevrsnoj ..us1avno.i povelie OUN. dopunj"s53 Aiirnovic, Ilaod,ne tazno,tro"hie u zbirci Razpoj pro,Dnog sxsterna ,,^, tr ui! metlunarodnog pra)o (1955_1958). Beograd. ''l suetlosti leoriie 1959-,25. ' u: yearbook ol UNj:r;so, slr. 184-..186. - ' I Opsirnije nis Claude. Jr. Sirords into plowshircs,269. - I aKvo,m ju je nazvao dr M. Bartos D: prcd, reoizi,jonl, pooelle UN, n,,politjko, Beograd, br. 6, 1953, 1B-19. Takode, ,,postoji jedna druga i:i:""]"j:gl" nevidliiva i mocna, to je ona koja proistide iz upornog delovanla :^::.u,-l::'til",. crnJenrca; se ustav svakog dana revidira kroz sa,m'u svodu pri;:::l'"li ustanove .Jedanje on_ uspostavio imaju za elemente Sto se neprestano j,li'-,-l,,1!i .koje. rtude koji misle i koji deluiu u odnosu na jednu stvarno,st koja sc il',:u.,:at" ean C,ruet. La Die.dl, aroit er i.impuisso"n"" aoi fol". parts'igie, fll"f; ! " , 1 d:prema: I lvooe tenclenciie u tdzvoiu tuedunaroalnog praoa, Beograd idii]'iu,"tt "'Irfo. "'f-j._

ttr. 24-54. pia skupstina u obliku !ezoijede sigurnosti u obliku go15. Povelje. U dl. 11. nems u da o predmetu svojih ras_ nrovima organizacije i ViieCU koji se inaCe suprotstavljao Genera-lna skupgtina moze

*bzira na to, sigunno je da je dono5enje rezoluoije ,,Ujedinjeirnalo izuzetan politidki znadaj. Tom prilikom dovedene su u (e osnove sistema zamisljenog u Pov."lii - nemogucnost da lanizacija deluje prilikom sukoba dveju supersi.la i rukovodeijama preko Komiteta vojnog Staba _(il. 46 i dl. 4T), Time je ra svojewsna ,,defanzivna alijansa,,sq nego prava koleklivna ovana na automatizmu delova ja. Medutim, u pravnom smis_ Povelje nisu bitno izmenjenei one su u toi iezoluciii samo rl r"y nadin.5s5 Rezolucija ,,Ujedinjen.i za mir" predsiavljala . juii primer interpretacije Povelje u smislu nienih osnovnih raoiona-lnu evoluciju" ovog dokumenta sasvim u skladu s renu da odgovori novim zahtevima.ss Ovim dokumenbom is_ u stvari slobodan prostor u Ustavu OUN. Njena primena do_ promene prava Ujedinjenih nacija u onom smislu u kome sa svaka znadajnija odluka Generalne skup5tine ili Savet bei_ no, najveia vrednost ove rezolucije ostala je i do danas u to_ rna pokrenula pomeranje ravnoteZu izmedu Saveta bezbedno_ alne skr-rpdtineu korist Generalne skupStine. Zahvaljuiuci re_ jedinjeni za mir" donete su kasnije odluke takve" vaznostr organizovanje ,,Operacijaza oduvanje mira,,i osnivanje ,,pla_ a. a ueneratna skupstina je postala, dak i u problemima iz uh mera, gravitacioni politiiki centar OUN. Takvom ie smat_ rom pedesetih godina I u jugoslovenkoj spoljnopol,itidkoj teo_

*Ti,#r?,;".ffi

;#$ffi

i,#H';f

(tivnost Komit eta za kolektivne mere rci.kao jedan..od-osnormih pretpostavki akcije prema rezo_ I,mleni za mir", Komitet za kolektivne mere, diii-;e dlan, p<_r_ 13 drZava, bila i J-ugoslavija, pripremio ie t ralai, 19b1. go_ lrvi izveStaj _o sred,stvirna koja bi trebalo preduzeti u ci'iju nja sistema kolokti.rryre bezbednosti OUN. Namera ovog oLr_ e da predloZi .sistem mera kojirna bi se OUN u tadainjim rogle suprotstaviti agresiji. Na izve5taju su radila ini pomoi_ - Potkomisije za politidka, vojna lg i ekon'omsko_ .komiteia prtanJa. hi!'rre mere pol.itidkog kara.ktera ukliudivale su obavezu mirrja sporova, uzdxZavanje od akcija i<oje bi mogle da dovedu miru, osr.ldu agresora, preduzimanje kolektivnih di,plomatskih vim fazarna spora, prekid diplomatskih odnosa u sludaju po3nziju v.rSenja prava i privilegija u OUN i specijalizovanim isklj,udenje iz ovih tela, kao i nepiiznavanje pro$l*o rrijalnog integn:iteta ili politidke nezavisnosti jedne'zemlje
1r ally, L'orgdnisation monil,iale, 476. {o znaaajnija minijaturna revizija Povelje izvrSeta je prilikom us_ )rakse da se odlurke Saveta bezbednosti smatraju meritornirn ukovelika sila uzdrzi od glasania_ aksena. The UN an41 tie Collectibe Sec rotu, 271.

-*o o.f J'";; ,'n;rf " " t ' i (' Kotetrtianemerc rJN, Me

l:;lt;;Jr;1-j'i1i"r;'il,$H'*if i'iti:sru:
la cornn'ission chtrg,e d,es rmesurcs

ru;,tt#*

ffiffi *,ru{**x*

"ion.

,, u"",.',1#*'J3l i;t.&1,t"?;1, ;?i;.,fl?,'i? r f; t* RoPo't ile

u*J':,:ifl,*g1i?1:,";-?t*x.

Brazira, Kanade, Fra

nje rezoluoije,,Ujedinje* prilikom dovedene su u velji - nemoguinost da :ju supersila i rukovode(i1. 46 i di. 47). Time je ' nego prava kolekfivna :dutim, u pravnom sm!ssu u toj rezoluciji samo eni za mir" predstavljala smislu njenih osnovnih nta sasvim u skladu s e Ovim dokumentom isOUN. Njena primena doonom smislu u kome ga skup5tine ili Savet bez)stala je i do danas u toizmedu Saveta bezbedno' :up5tine. Zahvaljujuii ree odluke takve vainosti e mira" i osnivanje ,,Plar, dak i u problomima iz : OUN. Takvom je smatkoj spoljnopol,itidkoj teo-

ktivne mere ;avki akcije prema rezone mere, diji je dlan, po:mio je krajem 1951. gotrebalo preduzeti u cilju OUN. Namera ovog orrbi se OUN u tadasnjim laju su radila tni pomo6.dka, vojna i ekonomskojudivale su obavezu mirkoje bi mogle da dovedu kolektivnih di,plomatskih kih odnosa u sludaju poOUN i speoijalizovanim kao i nepriznavanje proezavisnosti jedne zemlje
ije izvrsena je prilikom ussmatraju meritornirn ukoSecurotA,27l.

55'Jugoslavija je zatrazila da se ekonomske mere primenjuju prema drza,,. , u slucaju kada ne posroji neposredna vo:na ug"esiji, a s oozrrom na :-r;agresoru-.i rezlnu ostalih mera pritisaka. , . ."' Vjd.: J. Kral j it, KoLektiane rnere rJN, Med.unatod,ni,problerni, Beo_ Crad br. A-4, 1955. _"'Izvestilac Poti<omiteta za vojne mere bio je dr AleS Bebter. (Vid.: polr_

nastalih -ryetnjom ili_ upotreb,om.sile i na bilo koji nadin suprotan pove_ jskih mera predvitlene su ne samo lji UN. U pogledu ekono-_msko-finansi sankcije prema. agresoru5t (eT.bargo, prekid zajmova, krodita, transtor_ rr. ,pomoii, i_ slidno) vei i piruzanje ekonomske i finansijske pomoii'na_ drzavr preko agencija i tela.OUN. pored toga, ovaj izvestaj padnuDoJ ukljudivao je razrad,u vojli!. -mera u cilju pruZanja ne[osredne pomoii Zrtvi ,agresije i njeloj politidkoj i .teritorijilnom nezavisnosti. OvOe ie razraden sistem dobrovoljne pornoii drZav!-dlanica kole bi po potretr stavljale na raspolagaLnjeorganizaciji svoje vojne kontingentJ za kolek_ tivnu aklriju. Takotle, istaknut je niz problema u vezi s pokretanjem ovog meJeanizmakao-i povodom odnosl nadleZnosti u ciliu efikasnosti s,rsrema."*t,omoc Zrtvi agresije prosirena je sa dlanica OUN i na ostale drzave na principu bezrezervnog pomagania nastradale strane. U pog_ ledu. sastava organa za vodenje ovit_r operacila s vojno_izwsnom vliiii, odludeno je da se on razmotri pojedinadno u sktadu s konkretnim okol_ nostima. Jugoslovenski delegat$e anq-aZovaose u izradi ovog izvestaja . "odisti_ canjem da sistem kolektivne bezbednosti predstavlja sario -bezbednosti as_ iedan pekta delatnosti OUN za odrZanje mira i i spredavanja ag_ resije. te. da..ne iskljuduje i druge nadine kao Sto su mirno resavan.ie spo.ry_ya ! slicrlor za uklanjanje svega Sto bi nagovestavalo preventivriu mobilizaciju snaga OUN. Poreo toga, on se suprotstavio trajnorn odno_ su povezi\rahja regionalnih organizacija s OUN, Sto.ie bila tlza SAD, a za definisanj ovog odnosa u smislu povelje OUN.$d po5to su ouu ,rju_ gove- pnimedbe na radun prvobitnog nacrta jzveStaia usvoiene. iuEosio_ venska.delega-cua je postala jedan od predlagadares. A/C.1/6?b.$f Ova rezolucija je bila pokuiaj da se doprinese m-oralno_politiekom i lehnid_ kom usawSavaniu predvidene rezolucijom ..Ujedinjenje za mir,, i -akcije pokuSajima SSSR_ada negira neutralnosi z;jednieke akcj_ l-a.se qalTa protiv rada Komiteta za kolektir,ne mere po_ le^-,1--op?u.zbarna.uperenim vodom njegove tzv. vezanosti za SAD. U spornenutom dokumentu istak_ nuto je da agresija prldstavlja najveii zlodin protiv dovedanstva te da ]e osnor.'ni zadatak OUN da je kolektivno suzbile, kao i da se sistem "CjUN:kro kolektir,me bezbednosti treba da primenjuie kro, univerzalnu wetsku organizaciju u skladu s Foveljom.UN i principom ravnopravnostl _drzava.Takode je primeieno da sistem jednoglasnosti velikih sila ne moZe uvek obezbediti interese malih zemaija, pa da odludivanje o rea_ goveaju ili o nereagovanju na jedan rat koje iavisi sarno od ;."edneve_ "ij" pouzdana garancija za mir i bezbednost drZave u pitanju. 5$.!:

;Xl;".t
,ron.

"""*0""

rs . cili kotektiv;ik ^"r:i iw :

eiitiiiii"-i

ponot zrtai as_

tooRoport

al,e la Commission charg^e d,es mesures collectil)es, Septidme ses_

F'irpina' rurske' "*,"J:r:'"r;3.,otg"",1"Ili" ?'41',3: Brazila' Kanade'Francuske'

Izvedtaj Korniteta i spomenuta rezolucija prihvaieni su u Generalskup5tini 12. I1952. godine (res. 503(VI). Ovim je potwdena nuZ; osnivanja efektivnog sistema kolektime bezbednosti i date su smerrza organizovanje vojnih jedinica u sastavu oruianih snaga drZavanica koje bi bile stavljene na raspolaganje OUN do zakljudenja sporma iz dl. 43. Povelje UN. Takocle je utvrdeno da se nijedna od spoLutih mera neie predtrzimati bez jasne i izridite saglasnosti odnosdrZave. Rad Komiteta za kolektivne mere produZen je za jos jednu Lnu. Usvojeni zakljudoi bili su rezultat studijskog rada koje organi OUN L bili duZni da primenjuju; medutim, na osnovu ideja koje su u njeiznesene, udinjen je korak dalje u razradi mera kolektivne bezbed;i i potwdena dinjenica da veiina elanica organizacije prihvata novu cepciju kolektir.,ne akcije iz rezolucije ,,Ujedinjeni za mir".$2 S obm na ogranideni domet njihovih obaveza po ovoj odluci, postalo ;e )de jasno da veiina drZava nije spremna da primi znatnije obaveze :glodu udeSdau jednoj takvoj akciji, Sto je iniciralo druktiji, realni;i n razmi5ljan a u pogledu njene primene u buduinosti. U novom iz've5taju (A/22L5) podnesenom u Generalnoj skupitini VII zasedanju, Kornitet je razradio odrednice iz prethodnog izve5taja, la u skromnijem obimu. Posebna paZnja posveiena je ekonomskim ama kao odgovoru na embargo, podeli ekonomskih i finansijs,kih tej'u u kolektivnim merama kao i udeliu specijalizovapri uie,st\,rovan agencija u ovim merama. Prva dva aspekta razradma su zahvaljuudeSiu i zalaganju jugoslovenske delegacije, koja ie insistirala na toda se o u,potrebi kolektivnih ekonomskih mera razmi5lja u sludaju nomske, a ne samo vojne agresiie. Jugoslovenski predstami[< predc je da se u takve mere ubrcje, kada je red o drLuvt Lrtvi agresije, nje trgovine, davanje kredita, ukla,njanje trgovinskih barijera, olakie nabavke sirovina, pomoi u ishrani i slidno. Od njega je potekao :edlog da se pri raspodeli troskova na dlaaice OUN, napadnutoj ili rZenoj drzavi uradunavaju gubici koje je podnela u boku davanja otr agresoru. U ovom izve5taju razmatran je i predlog generalnog sekra o organizovanju ,,Dobrovoijadke rezerve Ujedinjenih nacija", osane od dobrovoljnih vojnih jedinica raznih nacija za eventualnu prinu akciju svetske organizacije. O ovom izvestaju raspravljalo se na drugom delu VII zasedanla komitetu marta 1953. godine. Tom priJikom izrai,ena je podr5ka zaridkoj rezoluciji Australije, Beigije, Brazila, Turske, Velike BritaniFrancuske, Filipina, Turske, SAD i FNRJ (A/C.1/L.27), diji je smibio u torne da se odobri i nastavi rad Komiteta za koiektirme mere rlaste Savet bezbednosti i GeneraLra skup5tina da pozovu driave da Ze podr6ku priwemenim trnerama u istom pravcu. Jugoslovenski deLt Leo Mates istakao je jod jednom jugostrovenski stav ,prema kolekLoj bezbednosti kao osnovnorn zadatku OUN i poku5ao da prikaZe :o6e s kojirna se sukobljavao Komitet pri njogovom suodavanju s nom medunarodnom stvarno5du. Kao jedno od moguoih reSenja, on naveo povezivanje sietema koiekti!'nih mera s mirniim reiavanjem
w yeatbook of United, N4tio/rs, 1951, str. 189.

J:ti"T"iligt,,tffi :i:i, Ju",,iTilo i":H ,r, * ^i:i!i!!l{; * produZen sa zadatko ;..H:Tr,r*.t

predl.og

l': "; ?l'tri#f Lf t':*iff: "'llan"-',f fi fl'*;3.*"+x "#:"*.'"li"

tttr 5;"*,",X*"fi,m""*ft

i#iiff; ff,H:ijn b;3u"kuu n"ru

komisij";l;:

za

usp0sta

o. urazi u po ;;,H: l:i:,,lJ]osucnosri

oblasti nije btto dato u :,J^"*: 9*j naOl Y::.o..qh9j. skup5tini: kod prvog, kompe sponove koji bi ugrozili med, ;tjY::i:..,]t

iilll:1

".ilif}xHltr fi,"",,t #'l l$3i: { *qelffi:l'.?H".5:,.

::f:l"griT

$t'lniijix":tifl'e=f -,x# "i"".ff , J,.ri,1"" x"{lfr iiiiii" ; jr*t ""'lli' oT

,r'" "

td,9ff l;ff noane i'":xndlrxslcija

pregovorima i pr""rr"o ,rio

t-"#;ff T,:"ru"3' ifi

:ilX

; ;l93,;:jl? ,ilffisigtr"T,:i#?,
,,-, z";t\?|-

;: :;jii:" r:}H,;,fff l":,,i *",,-"

-^ - -p,""njujrCi da je jedan od uzroka r.

o! uN/jss3' s*' 276-2

" zadob reus Ir ,","",,.-"i"oL1x'i,i;x?4""T' ]i ',u,;u a;;ii d)il\i "'i"f'$L1u ;; -cjgf. reptembar

.*"*J'ffi'*fl

ti r t " r l i i"Xti,riu ^r' -' _'

19s0 o brazloz en

Drihvaieni su u Generalbvim ie Potwdena nuZ)zbednosti i date su smeru oruZanih snaga drZavaOUN do zakljudenja sPoeno da se nijedna od sPoizridite saglasnosti odnosproduZen je za iof jednu rog rada koje organi OUN rnovu ideja koje su u nje. mera kolektirrne bezbedrrsanizaciie prihvata novu eJinieni ia mir".tr S obpo ovoj odluci, Postalo 1e Ca primi znatnije obaveze ' iniciralo drukdiji, realnili r budu6nosti. n u Generalnoj skuP3tini ce iz prethodnog izvestaja, posveiena ie ekonomskim riromskih i iinansijskih tekao i ude5iu sPecijalizova(ta razr,adena su zahvaljue, koja je insistirala na tome,ra razmi5lia u sludaju .ovenski predstarmik Predred o drZavi Zrtvi agresiie, trgovinskih barijera, olakidno. Od njega je Potekao arLice OUN, naPadnutnj ili rodnela u toku davanja ot: i oredlog generalnog sek," Uluditti"ttitt nacija", osr nacija za eventualnu PnruAom delu VII zasedanja rm izraZena je podrska zala, Turske, Velike Britani| (A/C,11L.27\, diji je smiomiteta za Imlektiv'ne mere rstina da Pozovu drZave da . Dravcu. ]uqoslovenski delovenski stav Prema kolek)UN i pokuiao da PrikaZe rri njegovom suodavaniu I no od moguoih reBenia, on oen:a s mirnirn resavanjen

spor.ova, istiduii da bi ovakav,pristup opasnost po_ "grupa-1ogao_da izbegne kretanja kolektilrrih mera protiv d.rZava i drZava,^ili "ideotoSku _pojedini[ preJl/arania sistema kolektirare bezbednosti u vojnu ili aliian_ su.*' lvlateoov_govor implicil^no je sadrZao zabrinutost zbog su2avinja Komiteta, smanjenja njegove nadleZnosti i moguiinosti da 16_ 9.p..:91l-lg, sl postav-lJenezadatke, odno6no zbog napustanja cele zamisli o razradi sistema kolekti.r.'nebezbednosti-.utvidenog rezoiucijom,,UjeOlnjeni za mir'; bio je to poziv da se odrZi u Zivotri t" samo' L.'Lttt'uarno razradivanje sistema, vei i sam sistem-_kolektivne bezbednosti ustanovljen poveljom i kasnijim dokumentirna.# Reml.ucija, iiji je jeda,n . -od sponzora bila i Jugoslavija, prihvaiena je.u Generalnoj skupstini pod brojem ZOB(VID, pa'ie manOat Komiteta produzen sa zadatkom da podnese novi izvesraj na IX *#h:T,"..".,""" Predl_og za uspostavljanie Stalne komisi j e za dobre usiuge {S3$1v-ensk_a delegacija .podnela je V zasedanju Generalne skup_ Stine OUN jo5 jed_antekst koji s.e ticao unapredenij uslova svakog efi_ kasnog sistema kolektivne bczbednosti _ -irnog ie5avanla sponov"a 1dl. 33 Poveije). Res. A/1401ftsu I komitetu-o"" iu piuatoziiu osnivanie stardetegacija ocenila da tzv. :::JTnl*ly veneralnr ak! o mirnom resavanju sporova (res. 269(III) nije osnovao organ koji bi iskoristio sve mogu6nosii svetskog foruma za pris,tupanje neposrodnim pregovorima i preuzeo ulogu modijatora za direttne- fr!_ govor_eu _pitanjirna rnedunarocl,nogmira I bezbednosti.tu prema jugfuo, venskom konceptu Stalna komisiji za dobre usluge biia br u me bi. se- har.monizovali zajedni-dki napon arZaia_flanic-a ,,centar ko_ na polju ne_ govanja dobrosusedskih odrrosa"56z s obiirom na to - Ja Gnkretno staranje u otoj oblasti nije pilo dato u nadleZnosi "i Su*t'' f"rn"dnosti ni Genera)noj skupStini: kod prvog, kompelencije .o ogr"n:eun" samo na jti sporcve.koji bi-ugrJzilt ."Orrn*o'dni--irilerUeanost,'aot :ilulciie. oruga nije u mog.ronosti da ulazi u pojedinadne situacije ,Uog Sirolog obima delatnosti_ O.cenjujuii da je jedan od uzroka remeienja dobrosu,sodskihodno_ sa neotagowemeno otklanjanje prepreka za njihov powaiaj u normalno stanje i zanernariva,nje obaveza drZava di svojb sporove resavaju pre svega pregovorifila, a onda i ostalim sredstvi-a-,a -dui"g;.ij" ,r,,i"no reSu"anje sporova*t, Sto proizlazi iz povelje, je predloZila iugoslovenska

kao pomoinog o"gi", c-;*rrnu .r."psii"" i,"^[:i:.ti:,1" ove 9:bl".y:Iyg" jnicijative, jugoslovenska je

*u"o,i' ff|;ll"l"

Statne komisije_ z-a.dobre usluge predloieno je urporedo , .""' sa Dek_ '"*"''?"%::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::: -u,:;;.;;;.i"ijdrilil".iJ. ff";f $,:T:f ,nu",i,'i,"'ullt;,?';""u'o,fn?^'-'??:; ""uoJ,"flfif!j.rrl#f".'f:,.ff;f:t":,EXI,Z. _Xr::;. "ffs" j"ilt*#;x:

or uN/1s53' str'276-277 Z",#Loii.* * ..lt' Osnivanje

T,"":j,3f;:lr;;ii*:.;

osnivanje Stalne komisije kao novog pomoinog organa Generalne skup3tine, novog po sastavu i po nadleZnosti. Ovaj organ bi imao da razmatra sve medunarodne sporove i ,sporna pitanja na dnevnom redu GeneraLne skup5tlne i Saveta bezbednosti sa stanovi5ta primene sredstava za iznalaZenje sporazumnih reienja. Komisija bi u svakom pojedinadnom slutaju ispitivala da li se spor odnosno sporno pitanje moze resavati putern neposrednih pregovord izmdu zainteresovanih drZava, pa ako bi naila da ie takvo sredstvo primenljivo, predloZila bi zainteresovanim drZavama da ga primene. Ona bi takode irnala pravo da na inicijativu bilo koje drZave-dlanice OUN razmatra i one medunarodne sporove i pitanja kojd ne bi bili postavljeni na dnevni red Generalne skup5tine ili Saveta bezbednosti, ali bi ulazili u domen nadleZnost Komisije. U postupku mirnog resavanja sporova ova komlsija bi se obraiala zainteresovanim stranama nudeii im sve vrste usluga, kako u pregovorima oko prihvatanja procedure posredovanja, tako i u samom pos,redovanju, i to sarno ako to obe strane u sporu Zele i u meri u koioi se one o torne sporazumeju. Pored toga, Komisija bi imala pravo da primi na znanje, raqrravi i saopsti stranarna u sporu sve sugestije koje bi se odnosile na mimo reiavanje su5tine spora i spornih pitania na dnevnorn redu, it'im da ne tri donosila nikakve zakljudke, odnosno ne b.i se upuStala u su3tinu,spora. Akcija Stalne komi,siie za dobre usluge zaustavljala bi se na ponudi posredovanja, odnosno ogranidavala na dobre u nadusluge i savetovanje pnocedure.pa je jasno da se ne bi _meSala leZnost glarmih organa OUN ili metlunarodne arbitraZe."' Clanovi ove komkije trebalo je da budu 12 predstavnika driava, medu kojima nijedna od stalnih dlanica Saveta bezbednosti (6 nestalnih dlanica Saveta bezbednosti i 6 drugih drZava izabranih u Generalnoj skrupStini). Tirne bi se u njenom radu izbeglo posredovanje drZava koje su inicirale sj.tuaciju ili ,bi prilikom diskusije u ovom organu prejudicirale svoje drZanje prema suitini spora, a najdeiie bile pristrasne u odnmu na njegovo re5enje. Ovakvj,m sastavom dala bi se takode prilika drZavarna koje nemaju ,pravo ,,veta" da doprinesu stvari mira i ukaZu drZavama u sporu na njihovu duZnost da ne remete rnedunarodne odnose. Efikasnost ovog organa potvrdila bi se pogotovo u situacijama koje bi mogle isk$nuti neodekivano, narodito u sludaju kada ne bi bilo moguie sazvati vanredno zasedanje Generalne skup5tine. Njegova posebnost sastojala bi se u stalnosti i Sirokorn dometu delatnosti.sro Vecina delegacija imala je primedaba na tekst jugoslovenske rezolucije. Posebne komentare izazvao je njen dian 1, po kome je spomenuta komisija imala pravo da raspravlja o pitanjima na dnevnom redu Generalne skupstine ili Saveta bezbednosti, istovremeno s njirna ili pre ovih organa. Na znatno protivljenje nailazio je i stal,:ri karakte,r komtsiie. pa je s vi5e strana sugerisano da bi od hoc forma bila daleko pogodnila.t-t Sovjetska i njoj bliske delegacije potpuno su osporile saglas56'Potitika. 11. novernbar 1950. Stbardnie Stalne konrisiie zd ilobre usluge bi naporirnd OUN za lnirno re'avanie sparopa, d,oprinelo ' t0 ill. Mirkovie, Predl.ozi FNRJ nd V zasedaniu Generalne skupitine OTJN, Med,unarodni problelmi' br. 6, Beograd 1950, 8B-89. 57tNe treba posebno isticati da bi se time izgubio osnovni smisao ovog or_ gana.

nost ove komisije sa slovom po koncilijaciju i uspostavljanle d{ ovlm metodima mirnog resavanja ljenjru, u iskljudivoj nadleznosti i verski predlog navodno predstavl bednosti. Usied mnogih primedaba . i r noslt,vecflne ilanova Generalne s rog, donesena je kompromisna od vec uputi -lnterim-nom komittu s nlm prtanlima, s preporukom da 3a T.ylo. -resavanje sporova i or KoncrlllacrJu povede raduna o jug iricijativa_ FNRJ je prakliino skin nlJe. gtasato s negativnim rezultal fezolu_clJe oslala neprimenicna. n Jugbslavije sa zernljama tritormti:

1.e)R

Droblern razoruZanja postavl , , tekst dije su okvire dinili odgova zak novog, po razornosti nesliienr nidkim deklaracijama u toku rata uzrok vei,i ualov oruZanih sukoba prgovl$4o je uverenje da j :tne, nemogq.l6e. Najvide Sto se moElo i umeren.ije raznere. Iz ovih razloga, osnivadi nov razoruZarnju jedno od mesta na lir je spomenula samo uzgred u iL.26. J,tek. trebalo stvoriti. povezivanje l{otektivne .bezbednosti u njoj se h. upotrebu sile putem sistemi kontrc teneijalnim agresorima. Sam sisten razradu u buduinosti, zaprava na Eksplozija prvih atomskih bo , ova meseca posle potpisivanja por n;a u prwi plan. Posle pronalaska nije moglo ra.zgovarati o zaStiti svr ra,nidenju bmja irtava, ve6 o samc za tvorce Povelje, pornalo neodeki sistema kolektivne bezMnosti. nasl problem.

n Yed,tbook o! IJnited Nations, TISO ", Doc. A/1501-

I organa Generalne skuPorgan bi imao da razmatna dnevnom redu Genei3ta primene sredstava za u svakom pojedinadnom pitanje moZe re5avati Puvanih drZava, pa ako bi loZila bi zainteresovanim a pravo da na inicijativu redunarodne sporove i pi.d Generalne skup5tine ili eznost Komisije. lva komisija bi se obrawste usluga, kako u Premja, tako i u samom Porrr-r Zele i \.r meri u ko jo j ija bi imala pravo da Prisoru sve sugestije koje bi spornih pitanja na dnevkljudke, odnosno ne bi se ije za dobre usluge zausna dorbre no oqranidavala -ne bi me,iala u nada se arbitraZe.se r 12 predstavnika drZava, a bezbednosti (6 nestalnih r izabranih u Generalnoj posredovanje drZava koje u ovom organu pf,eludrcl:e5ie bile pristrasne u oddala bi se takode Prilika inesu stvari mira i ukazu remete medunarodne odoEotovo u situaciiama kor iludaiu kada n; bi bilo e skupStine. Njegova Polometu delatnosti."' La tekst jugoslovenske re' llan 1, po kome je spometaniima na dnevnom redu tovremeno s njlrna ili Pre ie i stal,:ri ka,rakte,r komtiroc forma bila daleko Pootpuno su osporile saglaslne kolnisiie za dobrc usluge

no6t ove komisije sa slovom Povelje, u kojoj nije predvitlen organ za koncilijaciju i uspostavljanje dolbrosusedskih odnosa. Raspravljanje o ovim metodima mirnog reiavanja sporova nalazilo se, po sovjetskom mi5ljenj/u, u isklj;r.rdivoj nadleZnosti Saveta bezbednosti, tako da je jugosloverrski predlog navodno rpred,stavljaonapad na Povelju i rad Saveta bezbednosti. Usled mnogih primedaba i neslaganjas?2, a pre svega zbog nespremnosti ve6ine dlanova Generalne skupstine da usvoje jugosl,ovenski pred1,og,donesena je kom,promisna odluka da se rezolucija FNRJ ne odbije, vea uputi Interimnom komitetu s obzirom na to da se on vei bavio slidni,rn pitanji,ma, s prqrorukom da se pri proudavanju sistemskih metoda za mirno reiavanje sporova i organizovanj,u jednog staLnog ol-gana za koncilijaciju ,povede raduna o jugoslovenskom pred1ogu.573 Na ovaj nadin inicijativa FNRJ je praktidno skinuta s dnevnog reda, s tim da se o njo; nije glasalo s negatir,rlim rezultatom. A1i, mada je pravna namena ove rezolucije ostala neprimenjena, njen politidki cilj, povgz:an sa sukobom .I,ugoslavi,jesa zernljama Informbiroa, bio je u punoj meri postignut.

1. e) Razoruianje Problem ramrulanja postavljen je posle II svetskog rata u kontekst dije su okvire dinili odgovarajute odredbe Povelje UN i pronalazak novog, po razornosti neslu6enog nuklearnog oruZja. Nasuprot saveznidkim deklaracijarna u toku rata koje su videle u na.oruZanju ne samo uzrok vei i uslov oruZanih snkoba u svetu kakav ie izaSao 'rz 7945. podine, preovladalo je uverenje da je potpuno odricinje od upotrebe sile nemoguie. NajvGe ito se moglo odekivati bilo je njeno svodenje na umerenije razmere. Iz ovih razloga, osnivadi nove medunarodne organizacije nisu dali runruL,arrju jedno od mesta na listi prioritetnih problema: Povelja ga je spomenula samo uzgred u dl. 26. i dI. 11, kao poseban mehanizam koji je tek trebalo stvoriti. Povezivanjem probtema razoruLanja sa sistemom kolektilare bezbednosti.u njoj se htelo onemog,uiiti hirovih-r i arbitrarnu upotreb.,usile putem sistema kontrole medunarodne organizacije nad poteneijalni,m agre,sorima. Sarn sistem preventivne zaitite ostavljen je za razradu u bududnosti, zapravo na milost i nemilost velikih sila. Eksplozija prvih atomskih bombi u Hiroiimi i Nagasakiju svega _ dva meseca posle potpisivanja Povelje, postavila je problem razoruLanja u prvi plan. Posle pronalaska i upotrebe atomske energije vise se nije moglo razgovara i o zastiti sveta od razorne moii oruzja ili o ogra,nidenju bnoja Zrtava, ved o samom opstanku ljudskog roda. Time se za tvorce Povelje, pornalo neodekivano, razoruZanje, a ne udwsienje sistema kolektivne bezbednosti, naslo na dnemom redu organizacije kao problem.

skugitine seil,anju Generalne -89. ubio osnovni srnisao ovog or-

f, X";::iktl.rtnited.

Nations, 1ss0, stt. 2os-206.

ltivno je da se prva rezolucija koju je uopste usvojila GeneStina bavila problemorn atomske energije.sTa Ona je preporuu upotrebe atonrske energije u agresivne svrhe i lnicirala oslmisije za atomsku energijusT5kao o'sno'"rnogorgana za razrroblema razoruzanja. Ovim je alomsko oruZje na startu izopste pr"oblematike razo,ruzanja. Cinjenica da ga je posedojedna supersila, koja je uz to bila i glavni pokrovitelj OUN, dodatni dinilac skoro momentanog paralisanja svetske orgatmosfera nepoverenja i iskljudivosti koja je, s jedne strane, amouverenosti ,i prepotencije, a s druge - iz oseianja ugroJbojnosti jedne velike sile prema drugoj, dovela je do rasceu velikih sila i izbijanja politidkog i ekonomskog rata, koji je rvan kao ,,hladni". Odatle Savez bezbednosti, Poveljom progradleian za sprovodenje razorui.anja, ostao je u najveioj meri neslaganja izmedu velj,kih si1a, pa je sredi5te svih napora u postala Generalna skupstina s njenim pomoinim organima. i upotreba atornskog oruZja usiovili su i prvi pokusaj revie UN, Adeson (Acheson)-Lilientalov (Liliental) plan, nazvan redlagadu Bernandu Baruhu (Baruch), ameridkom delegatu u atomsku energiju. Osvrt na ovaj predlog, izraz ameridkog priemima naoruZanja uz suprotan stav SSSR-a,neophodan je da rnio odnos jugoslovenske spolinopolirtidke doktrine i prakse lenru razoruZanja. .ov plan podivao je ,,... na izvesnim osnovnim i neoborivlm :a.ma: da je ameridki monopol prolazan fenornen i da osnovr leZi izmedu arneridkog monopola i medunarodne kontrole, rmedunar"odne trke u atomskom naoruzaniu i medunarodne . 'da izbegavanje trrl<e u atomskom naoruZanju zahteva stvacg rnedunarodnog kontrolnog sistema koji bi pmZio obezbe,/arna u postovarrrju ugovornih ogranidenja i zabrana".t6 Plan o veoma Siroke kornpetenciie za Visoku vlast za atornski razliunarodnu organizaciju, osnovu ditavog sistema. Radilo se o upravljanje, razvoj i inspekciju atomske energije sa svojinla nad postoje6irn i buduiim zalihama tehnologije i rudnim rklearnih materijala, s kontrolnim sistemom koji bi delovao parata OUN, ali na osnovu medunarodne konvencije. Uloga vlasti ;u obliku nove medunarodne organizacije bila je kljudvanje eitavog sistema; ona je rnogla da bude ef,ikasna samo m znatnog ogranidenja drZavnih kompetencija i nacionalnog
t,

va."sft

zilaaila krajnje granice i realnosti sporazuma manjih, zemalja pri_ osnivanju .""tjt u o.e"i oval ptan le utemellivao svelsku vladu n-a r povrede un'utraBnje nadleZnosti: ," p."uu ". 6uje o za5titi sopstvene nezavisnosti'i ie;6 na pravu odbrane.ss povo orn toga fu s;ii;; je pred)oZila Komisija za atomsku enersii;', "me ran polez ne sarno u odnosu na kiasidn"o pral'ni sistern stvoren u San Francisku 1g4 remetio tradicionalnu razliku izmedu iavnoq nos izmedu pojedinca, drZave i medunaroin ukinuo, a ono svakako sveo na riajmanju rno dive nadleZnosti, ustanovu koju g.aiantuie Fl, rolna agncija predstavljala 6i nadnaci6natni su dolada smatrana kao osnov ekonomske i

r vlast za atornski razvoj imala je, prema to,me, iskljudiva gledu svih delatnosti vezanih za atornsktr energiju od istranjene eventualne upotrebe kako u vojne tako i u rnirnodops)vako ,Siroke ,kompetencije bile su potvrdene pravorn sankprekrSioca ugovora od ,strane upravnog aparata, iz dijeg bi bilo iskljudeno pral,o ,,veta". Bila je to ideja koja je preva1(I) 1946, od 24. januara 1946. komisiju dinili su stalni dlanovi Saveta bezbednoti i ltanada. r Claude, Jr., S@ords into Plowshares", IV ed., 301-302.

Ameridki stav uJ<ljuiivao je i insisttani jima bi se sprovodi,o ovaj plan, uz pretposti pocne.da deluje kao obezbedenjepre biio ka predaJe postojecih atomskih zaliha. U vrem monopol na ovo naoruZanje, za drZave koje : njihove politike takvo resenje znadilo je iam pola SAD i njegour legalizaiiju pod paravar , .syesnl . implikacija ameridkog predloga sKa detegaciJa je u periodu od I do IV zase imala prema njemu negativan stav. pridrzav caK l resLriktivnog tumadenja povelje UN. ( Iu."J -ll.*,u revizije, pogDtovo u korist prav Je u dlsl sili o izvestaju Komisije za aloms] jugoslovenski delegat di Alei BeLler ocenio . puno nespojiv s Poveljom UN i njenim osno ci se na po6tovanje suverenosti i ra'rnoprarnr unut.raSnja pitanja dr2ava-dlanica, on je izner lih zemalja u odr:os,una sisrtem bezbednosti iz ji je zahtevao Z:tvovanje nacionalnog suvere nom korrtrokrom ,sdstemu okvalifikovao ie k upravom u rukama .,veiine" u medunarodnoj , Razumljivo je da su takve kornpetencije kontrolu bile,potpuno nepr,ihvatljive za FNR. tiaka na spoljnopolitickom planu dolazili su tr Zapada, rpa je svaka organizacija pod njihoi, strhhovanje za teiko stedenu slobodu. Neslag cije s planom OUN proizlazilo je ne samo i razloga: ona nij mogla da prihvati vremensl stavljen u planu u pogledu pdoriteta kontrol,

5t7Baruhov plan usvojen je kao zvanidan pl energiju. i73 Dr Stni I ja AvraInov, M e A u n a r o a l n ak o n slooenskd. reoija za metlunoroalltD prdbo 1960/I, 10. 57'Doc. AEC/18.

r uopite usvojila GeneOna je preporu1ije.57a ne svrhe i ini.cirala oslOVnOg Organa za raz:o oruije na startu iz:nica da ga je posedolarmi pokrovitelj OUN, ralisanja svetske orga.oja je, s jedne strane, le - iz oseianja ugro;oj, dcvela je do rasce<onomskog rata, koji je )dnosti, Poveljom prog. stao je u najveioj meri sredi5te svih napora u n pomodnim organima. su i prvi pokusaj revi(Liliental) plan, nazvan ameridkom delegatu u ag, izraz ameridkog PriiSR-a, neophodan je da idke doktrirne i prakse osnovnim i. neobodvim .n fenornen i da osnovmedunarodne kontrole, ruzanju i medunarodne roruZanju zahteva stvakoji bi pruZio obezbeienia i zabrana".t6 Plan ru vlast za atomski raz:g sistema. Radilo se o rske energije sa svojinna tehnologije i rudnim stemom koji bi delovao odne konvencije. Uloga a.nizacije bila je kljuida bude efikasna samo rpetencija i nacionalnog prema to,me, iskljudiva msku energiju od istrajnetakoiumirnodopsntvrdene pravorn sankrog aparata, iz iijeg bi to ideja koja ie Prevabezbednosti i Kanada. '', IV ed., 301-302.

zilazila krajnje granice i realnosti sporazuma velikih sila i njima bliskih rnanjih zemalja pri osnivanju svetske organizacije. U izvesnom smislu, ovaj pian je utemeljivao svetsku vladu na moZda najosetljivijern planu povrede un'ut:ra5nje nadleZnosti: na pravu svake drZave da sama odlueuje o zaititi sopstvene nezavisnosti i teritorijalnog integriteta, odnosno na pravu odbrane.5T Povodorn toga dr Smilja A!'ramov pise: ,,Plan koji je predloZila Kornisija za atomsku eneirgiju predstavljac je revolucionatan potez, ne saxno u odnosu na klasidno medunarodno pravo nego i na pravni sistem stvoren u San Franci,sku 1945. godine. On je iz temelja remetio tradicionalmr razliku izmedu javnog i privatnog prava kao i odnos izmedu pojedinca, drZave i medunarodne zajednice. On bi ako ne ukinuo, a ono svakako sveo na najmanju ,rnoguiu meru podrutje iskljudive nadleznosti, ustanovu koju garantuje Poveija u dl. 2. tadka ?. Kontrolna agencija 'predstavljala bi nadnacionalni organ s ovlaiienjirna koja su dotada smatrana kao osnov ekcnomske i politidke nezavisnosti drZa.,"578

Ameridki stav ukljudivao je i insjsti.ranje na tzv. ,,etapama" po kojima bi se sprovodio ovaj plan, uz pretpostavku da ceo sistem kontrole podne da deluje kao oibezbetlenjepre bilo kakvog poku5aja uniBtenja ili predaje postojecih atomskih zaliha, U vreme kad su SAD posedovale monopol na ovo naoruZanje, za dtlave koje su se osedale ,ugroienim od njihove po),itike takvo reienje znadilo je samo jedno: udvr5ienje monopola SAD i njego!'u legalizaciju pod paravanom medunarodne agencije. Svesna implikacija ameri6kog predloga o razoruZanju, jugoslovenska delegacija je nr periodu od I do IV zasedanja Generalne skup3tine imala prema njemu negativan stav. PridrZavajuii se striktnog, ponekad dak i restriktir,nog tumadmja Povelje UN, ona je osudivala svaki poku5aj nje{ne revizije, po,grotovou korist prava tadaBnje ,,veiine". Stoga je u disku,sijd o izvedtaj'u Komisije za atomsku energijusTe u I komitetu jugoslovenski delegat dr Alei Bebier ocenio ameridki projekat kao potpuno nespojiv s Poveljom UN i njenim osnol'nim principima. Pozivajuii se na po5tovanje zuverenosti i ratrropra\,nostj. naroda i nemedanje u tmutrasnja pitanja dr2ava-dlanica, on je izneo osedanje ugrcZenosti ma, lih zernalja u odnogu na sistem bezbednosti izgraden na razo'ruZanju koii je zahtevao *rtvovanje nacionalnog suvereniteta. Predlog o nezavisnom korrtrohrom ,siistemu okvali.fikovao je kao ,,medunar.odni tn-lst" s upravom u rukarna ,,ve6ine" u medunarodnoj organizaciji, Razumljivo je da su takve kornpetencije medunarodnog sistema za kontrol,u bile,potpuno nepriihvatljive za FNRJ. Mnogobrojni vidovi pritiska na spoljnopolitidkom plarnr dolazili su tada od .bivsih saveznika sa Zapada, pa je svaka orga'r-izacija pod njihovom dominacijom izazivala strthovanje za tesko stedmu slobodu. Neslaganje jugoslovenske delegacije s planorn OUN proizlazilo je ne samo iz taktidkih vei i nadelnlh razloga: ona ni,je mogla da prihvati vremenski odnos kakav je bio postavljen u ,planu u pogledu prioriteta kontrole proizvodnje. Jugosloven5fl Baruhov plan usvojen je kao zvanidan predlog Komisije za atomsku energiju. 5 ?D 3 r Smil ja Avramov, M e d u n a r o d , n dkontroLa atonske energije, Jugoslooenska reDija za, medunaroil,no praao 1960/I, 10. Y' Doc. AEC/18.

lacija je_ u o!'om periodu bila bliZa sovjetskom stanovistu, u 1da- irna]a vise poverenja. Naime, SSSR se zalagao za porpuno rj-ekoje bi obuhvatalo sve vrste naoruZanja uz uJlov da ie pretriSte sve zalihe atomskog oruZja, Ovim je SSSR pok'u5ao da iz9d.S$D odricanje od monopola atomske energije i predloZio sdosled prioriteta: osnivanje medunarodne kontrolne agenc,ije kidanju atomskog monopola. Prema sovjetskom planu, igencirvala u okvirnl sistema Saveta bezbednosii s istirrr mehaniLmom ja ukljudujuii i pravo ,.ve1a". Ova koncepcija nesumniivo je varala politidkom poloZaju FNRJ u periodu njenog ostinianja :, u_ odnos'u jugoslovenske deiegacije prema problemu razoru_ tuj:t:^1" b_itnarazlika u pogledu vremenskog ,prioriteta za koji 9 S.SSn Jugoslovenska delegacija insistirali je na istovremetenju atomskog oruzja i stupanju na snagu mehanizma xonl_ tutimJ ova vaZna diferencijacija nije isticana u prvi plar.r hiri od _stranedrugih drzava-dlanica zato ito je jugoslovenska de_ llasala zajedno sa SSSR-om i zemljama narodie demokratije. sna mera ,uzdrZanosti u odnosu na oba glarma predloga o ve_ ;anja nazirala.se govoru Stanoja Simiia u I komitetri s kraja ll ine. Navodeei teiko iskustvo malih naroda na jugoistoku Ev_ Zenih swirn wstama agresije, on je istakao ,,oreiririe sigurno_ -. posefiiju. jugoslovenski narodi .,ba6 zbog jednodulnosti kola r od velikih sila po pitanju bezbednosti,', koja je lecinodu5nosti -u Povelju kao nuZni preduslov resenja svai<og bitnog pitanla dnoj zajsdnici: ,,R,at i mir zavise pre svega od rr-etikitr sita. rtramo da efikasna i opdta kontrola razoru{anja moZe biti po_ edino pomo6u sistema Saveta bezbednosti, kao Sto je to izra)vjetskom predlogu i kao ito to iziskuje povelja UN.ssr pozi_ na nade naroda sveta u mirni razvitak 6ovedanslva i bolju bu_ iugosiovemsld predstal'nik spomenuo je tom prilikom $obotj_ tdarrla Sirokih masa na radun izdataka za naoruZan5e liao bi_ op5te ogranidenje naoruzanja i uspostavljanje efikasnog si.za. Ltrole. mljivo je_da podrZavajuii sovjetski stav, jugoslovenska delede nije eksplicitno govorila o potrebi opsteg razoruZania kao gqos5e{1oj. meri kojoj bi morale pristupiti sve drZave (iovjette). Reklo bi se da je ova uzdrZanost oznaiavala realniii stav, poznaja ,,efikasne" i ,,op3te', kontrole razoruL,anja bila, po njeenju, 6tvax buduinosti kojoj treba teZiti kao nedemu Bto se ne vesti ni neposredno nri iskljudivo tehnidkim putem. u jugoslovenske delegacije je u velikoj meri odgovarao tekst sne.rezolucije Generalne skup5tine o op6tem regulsanju i smaoruZanja od 19. XII 1946. godine. U njoj je bila istaknuta porg smanjenja nivoa naoruzanja i onuZanih snaga i data je prervetu bezbednosti da proudi i preporudi praktidne mere koie opSteg sma.njenja i regulisarja naoruZanja i vojnih snaga -do
,a, 3. decemrbra 1946.

"*i9[::l :rn:S,":':ff',t1d+r l*"{+E[1.?_T"[.iT j * da ubrza"""m"t"u.r;u li,,^r_1T9f " ,,"".iJ

f[ll-1"

"'JH#xxT#'##",rHT ; j;"iHj

i irffi': itr.:lli.#i"l i.#1,'*;ii"**;

energtjom. dok je za klasii

KoJrmasu se one nalazile

i::t:"lj n "#H.,t"iil: hi ilff*l,ffi:tij:fi

tx*x,r*H ffill i_-it_n:i; 1,i Hrtrffi#:f*"ffiiJ,,"?

j: p.,'=dt;;'i,,"J;;l;j1'ttt !T_..

sis tqnak';;;1" il;il?'i',"n"XTmdno8o

U"f"oudeno da organizuje oruiane

"ff ,*.'"f# *,Bv,i, &:##T:,f;"i iril lflf-11i,.yJ.x1xT,,i' #:::run: imnf

o lretho'r

*'tr ffiif?g,;H:ezati

ii "o'*"fi ;,X";ilil':##Ti,T.,,":L?t t:il ,'HT '"TTJ :,ffi ilHi'i;1ff :,fft,ft ff drzave dadozvole p

olugom izveStaju5s nekoliko prirr"ipu r" "ad ^;r: Konrrolo/ra prqizvodnje, distnibuciit :1{:

:ilJ:I"""fi l,'li# :::r1:"i:;4j,T;'""Pfi dine Komisija ,d r.o""Ln"i",li#f,#i:U" " ""-r?"lt#:'*h#",'k;Jr.;

i prernaistom sistemu ,g3,v:T La uz :ryr* vec spomenutu pretposiavku ltasanl:

oezoednosti s veoma Sfuuhirn ovlasienjima." pr

^'*ffi#i'i:ilrm t:!1,iiHr$,11i: r*Jfl""ii *i",,'!fi ,tK:% r W;,:f. { *"- o

85 AEC/24.

:fHi:{i':,"";;;x;i**x$,

;ovjetskom stanovistu, u R se zalagao za potpuno rnja uz uslov da se pretje SSSR pokuiao da izrske dnergije i predloZio odne kontrolne agencije )vjetskom planu, agencixti s istim rnehanizrnorn oncepcija nesumnjivo je -.riodu njenog oslanjan;a prema problemu razoruenskog prioriteta za koji istirala je na istovremesnagu mehanizma kont.sticana u prvi plan niti ito je jugoslovenska dena narodne demokratije. a glar,na predloga o veriiaulkomitetuskraja rroda na jugoistoku Evtakao,,oseianje sigurnozbog jednodu5nosti kola ;i", jednodu3nosti koja je svakog bitnog pitanja u e svega od velikih sila. tzorui.anja moZe biti porosti, kao Sto je to izrauje Povelja UN.s81Pozir dovedanstva i bolju buje tom prilikom pobolja za naoruZanje kao brlostavljanje efikasnog sirtav, jugoslovenska delei opiteg ,razoruzanja kao .upiti sve drZave (sovjetoznadavala realn'iji stav, razoruzanla bila, po njeiti kao nedemu 5to se ne
,i;Iz;ft hrr+ah

za sve drZave dlanice UN u vidu medunarodne konvencije. Kategorija klasidnog -naoruzanja time je izdvojena na poseban kolosdk, a pri- nie_ nom regulisanitr potwdene su prvenstvene liompetenci.je S"""t" i*UdJ_ nosti. Kao. odl'udujuii korak u labranjivanju -enerlije oruZia ,i masovno uniste_ nje predvideni su kontxola_ atomske i formiranje medunarodnog sirstema.kontrole i na.dzora. Ovom rezolucijom Saveta bezbednosti je zamoljen da ubrza razmatranje nacrta konvencija ili konvencije o "i garancija, ulilju_ :1:i.1?tJ"_^T:dtnarydno,C sjsterna .konrrole, nadzora 'unisre"ie. ,.1a o.i1l,l, atoJns|oF i drugih oruzja za masovno :ll":t^ _wsta (ro re bto rezultat insisti_ranja SSSR_a na iskljudivim kompetencijama al,i nije-spornenuto veoma bitno pitanje wu-""'rt og l"Tll l-bdl"sti. prtort[eta u odnosu na rniStenje ,alomskogoruZja i njegovu kontroluj Veoma pozidil'no i, reklo bi se, iealno, bilo"je isticanje iovezanosti pr.ob_ 'razoruiaiia-: lema kolekti.v.ne bezbednosti s problemom Savetu be'zbed_ da organizuje or.uZanesnage iz Ct. +a. ,eovelje. ere_ lr"p.pdeno :T_1i_i" polllKl_ o postepenom i raiTrornernom povladenju svih oruZanih snaga s biv5ih neprijateljskih teritonija (kao i teritorlil drZava_ttanlca UN ia Kotrrna su se one nalazile bez njihovog prisianlia) naisla je na -komplikacije izlzetno povoljan^ odjek u FNRJ s obzirom na oto .l"tii.te trujirr" i Trsta.w - . U:yajanjem ove rezolucije potvrclena je podela problema razo,ru_ Zanja:. Kornrisija za atornsku eirerlliu nastavila le aa s'e-Uavi atomskom za klasidno razoiuZanje os.,ouuna podetkom 1947. goje .,"l:S::f .g:,k olne KomtsiJa za konvencionalnooruZie-583 Detrujuii r,r skladtr s rezolucijom Generalne skupStine od 14. de_ _ KTlisija za alomsku energiju p."dtoZita je u svom !g-Tlr1 i946:.gldine, izvestaju,s nekoli,ko principa za rad buduie -meduna,rodne drugom agen_ cjle k-a_o -kontublora proizvodnje, aistribucije i upotrebe atomske ener_ nJima je bilo princip da produkcija i uporreba Fill'. luliur. .naivaznii! srry)nla i proizvoda ne smeju biti ostavljene poludinim na"r_ l-,:^.Fl Jama I da politika produkcije i upotrebe atomske energiie mora biti vo_ et9-". p"Tcipirna utv;denim na osttovu ugolro.ri i .konvencija ko_ l:1 * obavezati drZave da dozvole pravo inspekcije na bilo kom i^?j". lli celu svoie ter-itori.ie. je pokuSao da u jesen 194?. supr.crtstavi tome al.^ ,sovjetski.savez lernativni predlogsss,,Osnovni principi ria koiima ie se osndvati medu_ nar.odni sporazum ili konvencija o atomskoj energiji',; ovaj predlog je -r.1io*artuom ukijuiivao osnivanje Medunarodne komisijJ ,poa Saveta . oezbednosti s veoma Sfunki,movlaiienlima.- posto bi ona delovala u lrie_ i prema istom sistemu gtasanja, uktjudujuii i pravo F:y:::fItT ,,ve_ spomenutu pretpostavku o prethodnom unisienju celokupnog :i^*11- -"-* predtognije doneonista novo. Drugi izvesl i:T::q-f1iJr, ;ovjgtstri -skupstirdJ AornlsrJe za atornsku e'nergiju prihvaden je i ,u Generalnoj ni 4. novernb,ra 1948. godine, ufrkos principij;1";; i;;_" ogordenom pnotivljenju SSSR-a. Ambiciir-ru Sum", nit iu" " p"-"ioa"-ieposredno po_ ---liRl"auran" ad,opteij "" bu tl rat As se mbtu' NewYork'1 e4e' 66'

.0j meri odgovarao tekst pltem regulisanj'u I smarjoj je bila istalnnuta pornih snaga i data je preudi praktidne mexe koje roruZanja i vojnih snaga

X lii: /i;;i ;1" ii" *i,"'J!fi"fjle s3s

AEc/24.

sle rata, dospela je,u ionsokak iz koga ni do danas, zapravo, nije uspe_ 1a_da izide. SSSR se ,Lrperiodu najZeSieg razbuktavanja ,,hladnog,, rita nalazio u takvoj manjini da njegDvi predlozi ,u stvani nis,u ni bili razmatrani. Pokuiaji -sovjetske ,-deleg-acijeda postavi pnoblem razoruZanja na Siru osno'"u (SC/3, SC/3/9) i S.246lRev.1)nisu imali uspeha. 'istupanju SSSR-a bila je rezolucija A/6bS na III . Novi momenat u zasedanju Generalne skup5tine u kojoj je sovjetska del6gacija kao prvi 'snaga^voi_ k91ak u smanjenju na,oruZanja i vojnih predloZila-redlkcilu nih snaga staln'ih dlanova Saveta bezbednostl ni Sednu treiinru i zabra_ nu atoms{rog oruZja u ofanzivne svrhe. predlog je ukljudivao i osniva_ nje- rrnedunarodnog tela u okviru Saveta bezbednosti z"a kontrolu spro_ vodenja_ ovlh mera. Jugoslovenska deiegacija ga je podrZala i ocenila kao ,,ozbiljan -doprinos miru". Njen stav imao le ivoje opravdanje sve dok. je izgledalo da,ie Sovjetski Savez u svojoj-spoljnoj politici dosled_ " no braniti liniju borbe z,a m)r, za rar,tropravne odnose medu narodima i za demokratske principe u medunarodnim odnos,ima uopste. Medutim, sve odiglednije ispoljavanje hegemonistidkih tendencija dSSR_a up"".ro u odnosu p,rema narodima koji su sami krenuli putem socijalizmi po_ "nova kazalo_.je da se ,,za udwdienje mira u svetu raAi ,opas_ ioS iedna nost".s& je poku5ala da prevazide rezolucija Kanade od 1b. no. Z*_Fl vembra 1948-(nes. 191(I!) kojom je predloZeno lostizanje internog spo_ razuma zemalja-dlanica Kornis,ije za atomsku energiju. Konsultacll.e Lo_ je su se odniavale tokom 1948. I 1949. godine ostali-su bez rezultata ier su obe strane ostale na svojim starim stavovima. IJzajamna nepopustljivost po^jadalase joS vi6e posle izjave predsednika SaO oa dt.'rep_ ^o tembra 1949..godine kojorn je objavljena- podrSka vlade SAD planr.r KonFtro.lr zabranj atomskog dnLj? prema rezoluciji Generalne skupS_ _i . tine od. 19. novembra 1948 (,res.192/III) kao potvrdi Barunovog plana r posle ekslplozije. pffS sovjedske atomske bombe. poito je Komisija za , ato.msku energiju dtrustavila rad zbog odtaska sovjetskbg delegaia iz -tV u kojirna je zas6dan5u, l"i,l -zasedaokuomintaniki delegit na jedini9tqu.l". oblici pregovora od\djali s,u se u samoj Geneialnoj skup5tinri. napretka nije dodlo ni u drugoj Komisij,i koja se bavila razoru_ zanlem u nJegor/im klasitni,rn oblicima. povodom izve5taja Kornjsije za konvencionalno naonuiarnje, amerioka i sovjetska delegaciia sarmosu po_ novile svoje stavove: sovjetski predlog (A7AC.B1/f.851 zihtevao 1e fovezivanje qrgbleml dveju lrsta naoruZanja i njihovo zajednidko raz_ matranje, dok je franousko-,kanadski predtog (Ai A.C.SI /L3Z /Rev.2) iz_ raZavao podriku stavovirna Konnlsije. U dkkuslji u Ad hoc kornitetu jugoslovenski predstar,nik Sava Kosanovi6,izloijo je samostalni stav FNRJ, zapravo nov pristup problemu razoruzanja koji je jugoslovenska spoljna politika zauzela poile iskustva la svojim bivSirrnsaveznrikornSSSR-om. Bio je to i podetaf stvarnog akbiviranja jtrgoslovenske delegacije u pitanju razot:vianja, ali u skladu
"' R"kuo je Edvard Kardelj u 6vorn obrazlozenju jugos ovenske podrske sta,'ovi,ma sovjetske delegacije u pitanjima razotnZanja, zabrane i kontrole atodls<og oruzja na \/ zaseda,oju Generalne skupltine OUN. GoDori ilarwda naie aleleta.ctje na V zdsealanju OAN, Beograd. 1981.52.

s. iznosenirn miSljenjdma. 'pofi _vei 01 tegaoija podela ju Aa -1"ffTu".,

goi r-_ _bpomenuti tem atomskog naoruZanja ne trr da.je rat s kiasicnirn l":li1k" : ruegovo.T humanitarnoh asrpe u, f 9f n-roblerna atornske exergij( naJteSnja ve.za: ,,primer moJe ze vednu sl var protiv sgtesor.s;est, To dokazuje ispr :il^t-".?:rzj"".r orl" savremeno, ne moZe da _r_I? svrn n_JegoyihuZasa. Iz toga sled j, spreiavanje_ rata i nasrilnih met or9T sveflu moramo proueava _" no unishvanje ljudskog Zivota.,,$7 Dlralucj izmedu dve koncel tek po poderku svog rada ;Koj:.:: ;^*^ii: __. .o, se ova zabrana pre Ka qelegaoila je zastupala tezu o mgrat je ona zapravo nasta !?\aim izrnetlu redblu r ne izr .mla, irstina_, strane podr3ke pogledirna SSSR_ :trr,,J: 991p, prema pitanjru sast

zemaljao" -imaju.*Xosanoviiev

ilarnova sa zadal"ko ne skupsti,ne pripreni nacrt medu skog oruzja. (Ova rezoluciia krasa 9.1:ll: ,rrd'?^J" se pa.j glasanju o ob cusko-kanadskom) obrazlaZuh svoj lstovremenosli po pitanju uvodenli Je I nuznosti uvodenia kontrole u; te-se razlikovalo od bba veiinska I prob.le0naatomske ene,rgiie u konte ova pro-blema bilo je jedi;d put s i: he rezultate. Ohrazlainq jugoslo venski star Je lxokomentarisao q.pomenut su! l(orlsne i prihvafljive, a nirihor,rukn kat kao Stetne za postizanje re5en t',{?1" Kosanoviiau spec ..^*.'jl -:.l "'^o,TF g;9tt1",5 til-8

y"r. r*-_" i-li1l-1. Komlsrle od 12

resenje. 11_ J^aveta bezbednosli s njegovrm pra ranacionalnost, jugoslovenska dele meren na,posf,izanje hilo kakvog a-i podrsku predlogu Flaitijasoi i _a _

da,se ovaj prouiem po l:"11i11;1j p:oTsa: sto . skorije

s usposiavilan

rasj zapravo, nIJe uspet a v a n i a , , h l a d n o g "r a t a stvari nisu ni bili razri problem razoruianja u imali uspeha, rezolucija A/658 na III ska delegacija kao Prvi redloZila redukcij r r"ojjednu treCin'u i zabra' ie ukliudivao i osnivanosti za kontrol'u spror je podrZala i ocenila e svoje oPravdanje sve spoljnoj politici dosledodlose medu namdima osima uop6te. Metlutim' denoija SSSR-a uPravo pu.tem socijalizma Pola joS jedna nova 'opa6ja Kanade od 15. nooostizanie internog spoergiju. i(onsultaciie kotale su bez rezultata ier ra. Uzajamna nepopustdnika SAD od 21. sePrka vlade SAD Plan'u o ,luciji General.'ne sk'uP5vrdi Barunovog Plana r r. Poito je Konr-isija za sovjets.kog delegata 1z' lelegat na IV zasedanj'u' ieneralnoj skurPstini. i,i koia se bavi.Ia razorum izveStaia Kornisije za r delegacija samo su Po11/1.35) zahtevao ie Poniihovo zaiedniiko raz$,1A.C.31 /L:33/R ev.2) tz' ki predstarnnik Sava Koro nov pristuP Problemu <a zauzela Posle iskustva :o i poietak stvam:rogarali u skiadu a"orilartia, star jugoslovenske x}odrske
zabrane i kontrole atom6. GoDori tlav)oa naie dele'

s vei iztnesenirn miSljenjirna. Od jeseni 1949. godine jugoslovenska delegaoija podela je da pokazuje svojim primerom da i predetavnici mahh zemalja imaju 5ta da kaiu o tome u svetskom forumu. Spomenurti Kosanoviiev govor bio je zasnovan na premisi da problem atomskog naoruZanja ne treba viie posmatrafi izolovano, uz pretpostavhu da je rat s klasidnirn naoriuZanjem neizbeZan: dakle ne iamo u njegovom humaa:ritarnomaspektu, niti kao palijativnu meru, po6to izmedu problerna atornske energije i opsteg pnoblema rata I mina postoji najteinja veza: ,,Porirnerr moje zemlje pokazuje da dovek koji brani pri-slavednu stvar protiv agrersorajesrte u stanju da ga zausta\ai iak i sa bijim oruZjem. To do,kaauje iExat'rrost teze d,a nijedno oruZje, ma koIiko bilo savremeno, ne moZe da reSi problem rata ili da ono dini izvor svih njegoMtr uZasa. Iz toga sledi da je na-i prvenstveni zadatak osuda i spredavanje nata i nasilnih metoda uopste kao izvora svih gtrozota. . . U ovogr svetlu moramo pro/uiavati problem atomskog oruZja 7a masovj e ljudskog Zivota.',$7 no r.rn iStavan Binajuii izrnedu dve koncepcije - one o supranacionalnom telu koje ie tek po ,podetku svog rada obezbediti .unisternjeatomskog oruzja, * da se ova zabrana prethodno utwdi i spiovede, jug6slovensi dryqg ka delegaoija.je zastu,pala tezu o potrebi istowemenog dono5dnja obeiu mera. Oraim je ona zapravo nastavila da zastupa miiljenje koje je br;nila, istina, iarnedru redova i ne iznoseii ga suvi5e glasno, r u vreme sve'strane podr3ke pogledirna SSSR-a. U periodu od-IV zasedanja prome"ilr,,jg gl"F prema pitanjm sastava i kompetencija konarolnbg organa predrazuc,rda se ovaj problem poveri specijabrorn organu UN koji bi za p pronaiao ito,skorije reienje. Ne dirajuii time ni u kompetencije Saveta bezbednosti s njegovim pravom ,,veia,,, kao ni u eventualnu supranacionalnost, jugoslovenska delegacija je zuuzela pomirljiv stav, r,rimeren na.postizanj,e bilo kakvog prihvatljdvog sporazuma. Tirne je ona dala podr$ku predlogu Ha,itrijasffo istowemenom stavljanju ato'mskog . _ oruZja van. zakone s ustpostavljanjem medunarodne kontrole i osnivanji . lromisije od 12 ilanova sa zadatkom da do sledeieg zasedania Generalne sk'upSljnepniprernrinacrt medunarodne konvencjie o zabrani atomskog oruZja. (Ova rezolucija kasnije je po\.,uiena.) Jugoslrovenskadele_ gacija uzdrZala se pri glasanju o oba glarma predloga (sovje,tskom i francusko-kanadskom) obrazlaZud svoj slav principiria'poSiovanja nadela lstovremenostd po _pitanjru uvodenja kontrole i iabrane atomske energi_ le i nuZnosti u_vode_nj1 kontrole u Sto efikasnijem vidu. Njeno stanovls_ te,se razlikoval,o od oba veiinska predloga po5to sagledavalo re3enje "povezivanje prnblerna ato,mske gne,rqije u kontekstu oiduvania ie mira. ova tiva problema bilo je jedind put s izgledima da'donese pozitivne d.'stvar_ he rezultate. O}r.razlainli jugoslovenski stav u Ad hoc komi'tetu, Josirp Eerda . prokomentarisao ;e spomenute suprotne stavove samo kao delimidnro korisne i prihvatljjve, a njtihoyu krutost, iskljudivost i propagandni efekat kao Stetne za postizanje resenja. ObjaSnjavajuii da je francusko"' Iz]aya Save Kosanoviia u Specijalnom politidkom . vemb.r^a 1949.AJ, F. Kosanoviia, dok. gJ-8-10?6 cto l0?9. "" Politiko., 13. novernbar 1949. komitetu od 11. no_

lnadska rezolucija bila neprihvatljiva za deiegaoiju FNRJ zbog vrernshog odnosa u pogledu kontrole i zabrane, on je izjavio da ne moZe Lsati ni za rezoluciju SSSR-a: ,,Cinjenica da su dotada6nja razrnatrar tog pitarnja na nekoliko zasedanja dovela samo do toga da se zE)adu iorsokak, da se stigne na mrtvu tadku, prinuduje jugoslovensku Legaciju da se proned navedenih razloga pnikloni potlebi pnistupanja anju atornske energije rra nadin koji je viSe u saglasnosti sa stvarnim )gu6nostirna postiza,nja potrebnog sporazurna kako izmedu glal'nih za;eresovanih strana tako i suih ostalih zemalja u OUN."s3e Jugoslovenska delegaoija ttzdri.ala se od glasanja o predl'ogu Komre za konvencionalno naoruZanje (4./1151) koji je prihvaien u Genenoj skup5tini kao res. 300(IV). Ovim je traZeno r.rstanovljenje obavepodno5enja potpunrih informacija od strane drZava-ilanica o njihom kiasidnorn naoruZ.anju i oruZanim snagama u cilj[r inplementacije r. 192(III). Sovjetski pnedlog u istoj Komisifism razlikovao se u pitama nadina verifikacije tih iinforrnacija kao i u definiaiji sarnog predrta kontrole, obuhvatajuii uz klasidno i atomsko naoruZanje. UzdrZast jrugoslovernskedelegaoije znadila je procenu neadekvatnosti obaju rdloga i nespremnosti da se pristupi resavanju problema, sto se potwo i kada se SSSR u apniJu 1950. godine porukao iz sarstavaKomisije klasidno naoruZavahje iz istog rMloga kao i iz ostalih organa UN. U izwsnoj analizi 5erstavova velikih sila prema razortrZanju ameki teoretidar Inis Klod (Claude) okvalifikovao je bezuspe.ino traga] svetske organizacije za resenjem kao rezuLtat suprotnosti koje su rvazilazile kategoriju ideoloskih razlika. On je za ilustraciju promene lrova i nedoslednostl ,politike sile naveo da je sovjetska sumnja u mena,rodnrukontlrlu bila replika izjava ameridke vlade iz 1919, 1926. i 27. goaline, a poziv na smanjenje jedne treiine or,Lrzanih snaga velir sila identidan predlogu SAD na konferenciji o razoruZanju Druitva roda. Nernoguinost ,us,postavljanjauzajamnog poverenja ocendo je kao rormu prepreku za postizanje resenja.,,Adeson*Lilijental-Baruhov rn bio ie u skladu sa zahtevima tehnidke reah,osti, ali nije zapravo raZavao uslove politidke realnosti. DrZave nisu verovale jdna drugoj :azlogom ili bez njega, i plan nije nudio solidarnu osnovu za odbaci1je strahovanja nastalih od uzajamnih bojazni."5e2 Kriza poverenja bije posebno osetljiva u siuiaju SSSR-a, koji je morao da se osloni na iavnu dast SAD i njenu izjavu da ie po3tovati obaveze i unidtiti. sve ihe atomskog naorruzanja po ustanovljenJ'u Visoke vlasti. Cak i pod :m pretposta'l'rlom, SAD bi ostale u posedu najrrazvijenijih tehnoloS-istraZivadkih podataka za proizvodnju atomskog oruZja. S druge stra, SAD su insistirale na prioritetu kontrole smatrajuii da SSSR nila neie dozvolriti ovaj sistern kad se jednom postigne unistenje atomh stokova. Ukratko, nijedan od predloZenih planova nije ornoguiio :anje totriko potrebnog poverenja. Ma koLiko revol'ucionaran, Baruhov plan nije oznadavao potpuno guranje od atomskog rata. Poito nije postojalo nikakvo obezbedenje
5s Politika, 16. novembar 1949. s Doc. A/u69. 5" lnis Claude, n.it,,305, 5e Isto.

od -agresirrne drZave koja bi upotrebj podjed,nakom raspodelom atomshog p feirencijafu:i tretrnan mogtrieg ag"lv weopsteg oseianja bezbednosii fiosta skih, pravnih, ru.krajnjoj liniji i polii poverenja; nijedan kontrolni sist&n n venlo- i rlijedna Sema za unidtenje i da iskljuii jnggrr6nolt njegovog pono parrui5tvo. PoSto polirtidke iedinlie rr stigle taj stepen sreie, nj,ibbva naiv raz\,aojapfijateljskih odnosa koii ne r podelom moci @noSljivo starie.,{s govoru u Ceneralnroj skupdtini Edva: jugoslovenske delegacije, stvoriti pr udvr3ienje demokratskih odrnosamed Stovanja njihove nezavisnosti i ravnof U ovom smislu, kj aj V zaseda malu prekretnicu u zastoju oko deba tanija i Franouska, prodrZaneod Aus i Tunske predloiile sm5es koordinaciir bavile razoruZanjem i njihovo spaj# znale relati\,'nost nagl,aSivania kvalit naoruZanja, pribl,i*iv$i se stavovrma ietskom stavu. Res. a96/V), usvojent ma pnedlogu spormenrutihdriava, os: cilju spxovotlenja ovih odl,uke (u nje nosti. izabrani 1. I 1951). Ovim dok. zabrana atornske bombe i predv,itlen razonuZanju. P6glazak iz viBe u niZu snaga postavljen je na osnovm admin mada je ceo proces utwden u o <virirn: Sovjetski kontuapredlog (A/1944 naslol"om ,.Me,re za spredavanje novc i prijateljstva medu narodima" zasn mada je takode prdklamovan zabu:an si6x0g za jednu tue6inu i predlagao naime, prelazak iz faze u fazu popise na admi'nistrati'"ndrn osnovarna, dok j uzet spsrazum Pet velikih sitra. Ovaj jem kod izvesnih manjih zemalja, koj stanak ugroZenosti od atomske pretnje, Aktivnost jtrgoslo\nemskedelega( nje ovih iluzija.s$ U govoru u Gener

5'r Isto, 310. 5 " fE . K a r d e l j , probletrli noie soc r"! Doc. A/1688. '',,Mi smo uv6k bili protlv te idej, koncepcija islr.ljudivog sporazumevanja veli ratsklm natelima naSe Povelje i da predsl rodne zajednice." Goaor il,r A. Beblerd u . 22.

:egaciju FNRJ zbog vreon je izjavio da ne moZe su dotadasnja razrnatra,mo do toga da se zapadprinuduje jugoslovensku rloni pobebi pnistupanja u saglasnosti sa stvaxnim kako izmedu glalrrih zaI U ouN.'Js8e o predlogu KomiLasa,nja rji je prihvaien u Geneeno ustanovlj enje obavedrZava-dlanica o njihoLa u ciljttt irnplementaciJe iss razlikovao se u pitau definiciji samog prednsko naoruZanje. UzdrZanu neadekvatnosti obaju u problema, Sto se potwukao iz sastava Komisiie iz ostalih orngana UN, prema razonrlanju ame'ao je bezuspeino tragaItat suprotnosti koje su je za ilustraciju pr0mene r sovjetska $mnja u meke vlade iz 1919, 1926. i iine oruZanih snaga veli.ji o razoruZanju Druitva i poverenja ocenio je kao eson-Lili j ental-Baruhov ealnosti, ali nije zapravo su verovale jedna drugoj idarnu osnol'u za odbaci1i."e2 Kriza poverenja bije morao da se osloni na 'ati obaveze i unidtiti sve Visoke vlasti. Cak i Pod na jnazvij enijih tehnoloSkog oruZja. S druge strasmatrajuii da SSSR nipostigne unistetrlje abom1 planova nije ornoguCio njje oznadavao potpuno jalo nikakvo obezbedenje

od.agresilrre drZave_koja bi u,potrebita svoj deo atomskog znanJa, on Je podjednakom raspodelom atomskog potencijala samo onemoguiavao preferencijabli tretrnan moguieg agresora. ,,Osnovni uslov za postizanje sveop5teg oseianja bezbedniosti postao je razvoj mnogobrojnih- ekononi_ skih, prarmih, ru_ krajnjoj triniji i politidkih uslova za oieianje uzajamnog poverenja; nijedan kontrol,r:i sistem ne moze pronaii sve on-o ito ie skril verxo i nijedna Sema za uni5tenje i zabranu atomskog o,ruZja nL moZe da iskljuii moguinost njegovog ponovnog uvodenja u medunar.odnosu_ pa,rlistvo. Posto politidke jedinke medunarodnog drustva jos nisu do_ stigle. taj stepe_n _sne6e,njihova najveia nada jeite u krajnjem dometu razvoja prijateljskih od,nosakoji ie u6initi od nesigurnosti u vezi s ras_ p,odelom moc,i podnoiljiw' stanje."se3,,To poverenje,,, rekao je u svom qovo+r u Qenqa]ncrj sku,pdtini Edvard Kardelj, ,,moZe se, po mi5ljenju jugoslovenske delegacije, stvoniti pre svega iajednridkim naporima ia udvr5imje dernokratskih odnosa medu narodima, odnosa uza;arnnog poStovanja njihove nezavisnosti i rat'nopr:awrosti',.5ea U o-vom.smislu, krraj V zasedanja Generalne skup5tine oznadio . ;e malu prekretnicu u zastoju oko debate o razoruZanju, SaO, Vellka erl_ 'Ekvadora, tanija i Franouskq, podrzane od Austrije, Kanade, Holandije .koje i Turs re predloiile s'uses Inoordinaciju rada dveju Komisija su se bavile raaoruZanjem i njiholo spajanje u jedno telo. Tirne su bne pri_ znale .relatiwrost- nagla5avanja kvalitativne razlike izmedu dveiu v,rsta naoruZanja, plriblifivKi se stavovima malih zc,malja, pa donekle i sov_ jetskom ..stavru. Res. 496_/V), usvojenoj 13. decembra 19b0. godirne prem-a predlogu spormennrtihdrZava, osnovan je Komitet dvarriaestorice u cilju sprolotlenja ovih odlu,ka (u njega su u5li dlanovi Saveta bezbed_ nosti izabrani _1. I 1951). Ovim dokumentom proklarnovana je izridita zabran-a atoirnske_ bombe i predv,itleno odrZavanje opSte konferencije o raz,nnlu:n).iAnju. Frelazak iz viSe u niL,u fans popisa sveg onuZja i oruZinih snaga postavljen je na osnov'u adminisfratitnog, a ne polifiikog nadela, mada je ceo proces utr,rden u okvirjma Baruhovog -na plana. Sovjetski (A/1944), kontoapredlog podnesen VI zasedanju pod nas]ol"om,,Mere za spredavanje novog svetskog rata i udvdienje mina i prijateljstva medu narodima" zasnivao se na suprotnim premisama, mada je takode prdklamovao zabranu atomskog oruila i smanjen;e kla_ sidnog za jednu h'eoinu i predlagao opstu konferenciju o razoruZanjru, naime, prelazak iz faze u fazu popisa predviden je na politidkim, a ne na admi'nistrativnirn osrrovama. dok je kao polazna osnova za omrZanje uzet sporazum Pet velikih sila. Ovaj predlog naisao je na poraoljan pri_ jem kod izvesnih marrjih zemalja, kol'e su u nSemu videle iradu "za 1ire_ stanak ugroZenosti od atomske pretnje. Aktivrrost j,ugoslovenlske delegacije bila je usmerrena na razbijanje ovih iluzija.ss U govoru u Generalnoj skup5tini Edvard Kandelj'je
5,r Isto, 310. problemi nale socijatistitke izsradnje, *9tg-Cli, knj. IIr, 254. .l I ''' Doc- A/1688 uvok bili protiv te ideje zato Sto smo duboko ubedeni da je L^-^^]l,:Mi KoncqpcrJa "smo_. .'sLKrJuaivog sporazumevanja velikih sila u oditoj suprotnosti s demoiratskim natelima nase Porelje I q4 predstavtja toraf< nazaa ; razvoju meclunaroone za:rednice. Gooor alr A. Bebtera u I konitetu oal, 76. jd,nuafir lSSt, zbirka

srP.22.

)stavio pitanje pozadine i wednosti ovog plana ocenjujuii da je nertreban ukolirkn je predloZen samo zato da potvrdi vernost velikih si.la 'incirpimaPovelje: ,,... sannaOUN sa svojom Generalnom skup5tinom u tom smisl,tr mno'go autoratjvni,ji i demokratskijl. organizam nego sto to bi'o nelli poseban pakt velikih sila.. . svaka,ko Sezdesetnacija znaviie nego pet. To, dakako, ne znadi da mi ne smatramo potrebnim r rrisnim da se vetrke sile posebno savetuju u c'ilju udw5ienja mira. Na 'aj,u krajeva, sudbina mira i xata zavisi u prvom redu od njih . . . Meltim, akb pakt pe,to,ricene bi siuZio istom cilju kao i Povelja Ujed,ienih nacija, onda on samo moZe da bude kratkotrajan pokuiaj da se Ntojeee surprotnosti izmedu velikih drZava privremeno zaobidu utwvanjern interesnih sferra, to jest da se postigne privremena ,stabilizaja" u medunafodnim odnosirna na bazi nove podele uticaja u svetu".sq . . u tom sm,islu pakt veliX<ih sila rnogao bi da znadi diirektno potkorvarnje sistem,a kolektiune bezbednosti ostvarenog u OUN. U odretlem uslovirna takav b'i pakt dak mogao posluZiti i kao ohrabrenje za agsil'nu akcijiu protiv jedne ili druge manje odnosno slabije nacije. Mi ramo pakt m,ira.To je Povelja Ujedinjenib nacijr".508 Okvir jednog realnog plana za razoruLanje bila je upravo Povelja, ; postovanje i jadanje prinoirpa koji su u njoj proklamovani. Za\aluti za prrimentr sadrZaja Povelje u vezi sa svim problernima medunarod)g mira i bezbodnosti, jngostrovenski delegat Nindii u Komi'tetu dvarestorice predloiio je razrnatranje problema razorulanja u ovom konkrstu. Prema shvata,nju jtrgoslovenske delegacije ova Komisiia imala vrlo elastidne funkcij,e i Siroko definisane principe, a medu njima pre ega: 1. sastavljanje obuhvatnog i koordinisanog plana za regulisanie, randdenje i srnanjenje celokupnog naoruZanja i oruZanih s'naga uz efi.san sistem kontrole i garancija, i 2. urarmoteZeno smanjenje naoruZaa koje ne bi ornogmiavalo pr.ednosti jednoj sili ili dr,ugim silama na Josip Broz Tito je povodom toga izjav,io: ,,Tredrin drugih zernalja.see . naj,pu:ijenijeSiti u rrriru ona pitanja koja stvaraju napetost u svijetu. 'eba dtklonitri uzr-otkekoji mogu dovesti do rata - ja sam uvjeron da onda biti lako rije3iti i pitanje kontrole atomske energije. Tlreba hitr ukloniti sve elemente u odnosima medu drZavama koii stalno dovo:do sve veie medrusobne zatgnutosti. Medu te elemente ulrrajam u vom redu neravnopxavme odnose veiikih sila prema mali,rn drZavama, )Iitanje u unulna5nje poslove maiih driava, tondenciie ka politi6kom :konornskorn potdinjavanju ekonomski slabijih i manje razviienih dria., spredavanje nezavisnog razvitka naroda koji u pro5losti iz bilo kor razloga nisu imali sopstvenu drZavu. Ja mislim da se ,u ovorn naelektrisanom vxemenu ne smije postavrti pi'tanje mina ili rata, vei samo rnira. Vjelujem da je atomsko otuZnajstnainije od svih sr,edstavaratnog razaranja j. unj,Stavanja koja su rsad pronadena, ali pnoSli rat je pokazao da se moZe i bez atomskog uZja,uniititi rnrilione ljudi i razoriti svijet. Prema tome, ne postavlja
5'7E. KardeIj, Problemi naie socijaListiike i.zgrad,nie,knj. III, govor od novembra 1951,254. 5e3 GoDori itanoDd, na'e delegacije na V zasedaniu Generalne skupStine, stt. 5'eBorba,2. jul 1951.Gooor Dure NinEita.

TesKoce,.,uelTstiti meaunaioanlusa pltanja medunarcdne konti ,senJe kog oruZja razoruZanjauopie.,,66 .i rada Komiteta dvan ,^*, j":",Sl f l:",.rrancuske i Velike Brita amandr l,_ lfotpuajena..sovjeh,kirrn ruotlom razor-u ianj e je -ko.rniSja postavljeno dove oru2ja..Rad dvej,r.r po ciji su osnovni citjevi' b :,tlzTj9,. .,.r1_ garancija u sprcvoden .:11u I nrh snaga i oruZia.

li r;ir, Tff _ylrnim nasbjanje ujeain :1,,,i. , Kroz.urganizaciju

se samo-pitanje zabrane a6r561sg

ove rezolr su mere postupno EL"d"l" .osnovne rrtl.kacija svih podataka o vojnim s cutuci atomsko, zat{im on-r izovanj( . garancija kao i otvonenosi ugovora slovenska glasala Je za ce _delegacija ragratu 3(c) operativnog deli, koji lJe spominiao Baruhov olan. , Jugosiovenski siav prema ram; zaisedanju Generalne skup5tine. Osn -jugoslo y pojedjnirn istupanjima verr ll9\,'om go\rru u Generalinoj debati (1951/52) de.tinisaneslr jasnije, i rek 9u dil.tlg je sagledavanje ovog proble r socrJalni napredak. ktalinura re o nja, ne njegovih simptoma, od"koji sl{a ,a bomba. U tom srnislu. real,:ri pii je rklanjanje glavnog uzrcka rata _ restvne swhe, svako oruZje bdlo je tome, zabrana abmske bdmbe ili" bi ne bi mogla re3ri'ti dilernu rata i mirr ,*0. "f".1"1!1

snasa i oruzja l_1"1:lrrnill"ugj"ih. tanovama',.-r Usvajanjem

u kome se objasnjavaju duZnosti K metode putem kojih se drZave mo pregoDora pod rukovodstvom Komi i restrikcija u odnosu na po ?r1::? r ostalo- noruZanje _ primedba ir

:r:f i1i?'"H3?F,H.

druso.Ti.ta u r|d,ruzeniud.

@rRes. 502 (VI), . januar 1952. - rsro. juaoGlo\,enski slav lrerna raz ,. ? z^ J\aro^etJa u cene(alnoj skupstini lb. novem relu zu. novembra I951_

ra ocenjujuii da je nevrdi verrrost velikih sila Generalnom skup5tinom ]kij,i o,rganizam nego sto ako Sezdesetnacija zna3 smatramo potrebnim t ilju udwiienja mira. Na rm redu od njih . . . Meju kao i Povelja Ujed,itkotrajan poku5aj da se i\Terneno zaobidu utwLe priwemena,stabilizaodele uticaia u svetu".se la znadi d,irektno potkonoguOUN.Uodredei kao ohrabrenje za agnosno slabije nacije. Mi
:^',598

bila je uprravo Povelja, pr,oklamovani. Zala Zufi problemima medunarodNindii u Komitetu dvarzoruZanja u ovom kon:ije ova Komisija imala ncipe, a medu njima pre g plana za regulisanje, i oruZanih snaga uz efiZeno smanjenje naoruzarili i1i drugim silama na )dom toga izjavio: ,,Treai:aju napetost u svijetu. ta - ja sam uvjeren da :ske energije. Tlreba hitavarna ko j,i stalno dovote elemente ubrajam u prema malirn drZavama, bendencije ka politidkom i manje razvijen'th dtlai u proBlosti iz bilo koremenu ne smije Postavjem da je atomsko oruZrja i uniStavanja koja su se moZe i bez atomskog lema tome, ne postavlja
,gradnie, kni. III, govo'r od stt.

se samo pitanje zabrane alornskog oruZja vei i pitanje razonuZanja uop_ 6e... Jedino uporrn,fun nastojanjem svih drZava, a u prvom reai fUni_ ca.UN, i kroz .Organizaciju ujedinjenih nacija moguie je prevladati sve teikoie, udvrstiti medunarodnu saradnju i tako pripreniiti- teren za rje_ tsenje pitanja medunarodne kontrole atomske eneri,iie, zabrane atoms_ kog oruZja i razoruZanja uopie."6m Rezultat rada Komiteta dvanaestorice bila ie zaiedni6ka rezulucija@r SAD, Francuske i Velike Britanije, usvojena u Generalnoj skup5tini i upotpunjena sovjetskirn arnandmanom na VI zasedani,u. Ovom rezo_ luoijom razomianje je postavljeno na globalni pla"n u odnosu na sve vi_ dove oruZja. Rad dvejru korniSija povezan je u jednu - Komisiju za razoruZanje, diji su osnovni ciljevi bili sakupl;anje informacija," verifikacija i sistem garancija u spnovodenju ogranidenja i smanjenja svih voj_ nih snaga i oruZja. delegacija podnela je amandman na paragraf 6. ove _ .I,ugosl,ove,riska rezolucije (do1e podvuieni delovi pripadaju jugoslovenskom-predtrogu), u korne se objainjavaju duZnosti Komisije za razorruL,anje da ,,razmotrr metode putem kojih se drZave mogur sporazurneti izmedu sebe putera pr egouora pod._rukovodstvom Komisije i pouod.om odrediuanja kiajnjih gratuica i restrikci,ja u odnosu paragrat (a) (mislilo se na vojne snage -na i ostalo- naoruianje - primedba autora), kao i na smeitaj dozvoljenih nacionalnih,^vojnih snaga i oruZja u njihovim nacionalnim voinim ustanovama".*' Usvajanjem ove rezolucije s jugoslovenskim amandmanorn odJedene siu.oshovhe rnere prostupnog razoruZavanja: objavljivanje i veriiikacija svih podataka o vojnim snagama i svih tiporia oruzja ukljudujuai . atornsko, zati,rn omgandzovanjemetlunarodne inspekcije i sisteina garancija kao i otvonenost ugovora o razoruZaniu za sve zemlie. Jupo_ slovenska delegacija glasala je za ceo predlog. ma-.la se uzdr2ali po iarag?afu 3(c) opeq:atirmog dela, koji je kao osnor,rr za razoruZanle i da_ Ije spominjao Baruhov plan. _Jugos]ovnskd stav trxema razoruL.anju konadno je uobLideri na VI zasedanju Generalne skup5tine. Osnorryrepostavke koje su se nazirale y pojedinim irstupanjirna jugoslovenskih delega'ta, a n'arodito u KardejlgnT_ ^ryy"!" " Generabeoj debati na V zasedanju, siede6e godi,ne (I95I /52\ de{inisane su jasnije, i reklo bi se, smel,ijeS3 Njegovu oLosni_ cu ainilo je sagledavernjeovo,g problema u kontekstu op3,te6orbe za mu t .socijalnL napredak. Istaknnrta je potreba uklanjanja uzr.oka naonuZa_ nja, ne njegovih sirnptoma, od kojih ;'e na;vainili Li1a, svakako atom_ ska bornba..U tom smi6lu, reaLni pristup obezbedenju mira predstavljao Je ui(lanjanje glavnog uzloka rata - agresije. Jer, upotrebljemo u ig_ resivne swhe, svako orulje bdlo ie i bi6e iremonalno snedsivo. prern'a torne, zabrana atornske bombe ili bito kog o,ruZja masovnog uni5tenja ne bi mngtra re6fti dilernu rata i mira: pro-blem srnanjenja naor,uZanja" i
@ Govor druga Tita u TJd,ruZenju dotr)i,sni,ka pri OUN, JO d,and., bt. Ets_54, ,^_1950. str- 1--2 'i' Res. 502 (VI), lt. januar 19b2. -' 7sto. jugoslovenski stav prema razoruzanju -, , ? Z^ najmenodavniji govori E. Xard^efja u cen@al-noj skupstini 15. novembra fS"Sf i Su"; K;.;ovica su u I komi_ letu 28. novembra 1951_

ju Generd.lne skup'tine,

lja atornsikog oruzja jedinstven je problem. Izolovana akcjja za u same atomske bornbe mogla bi pre da izazove sumnju i nepo-. ili da mirstifikuie odnos prema stvarnim uzrooima sukoba nego i sru5tinu stva.l:i. U is,tom smislu, linearno razoruZanje (sovjetski g o smnjenju jedne treiine oruzanih snaga stalnih dlanova Saezbednosti) ne samo da ne bi uklonilo moguinost rata i uzroke utnsti u svetu vei Lri poveialo njegovo verovatno6u po'remeiaiem . snaga U pojeditrim klasidnrim rodovima vojske. Osnovni nadi,n mja napetosti koja je trslov razor'uianja, prema tome, bilo bi ,,uke pretnje iz uzajarnnllr odnosa, uklanjanje agresije i sile".@ Upo: politidkb-bezbednosndfn, irstaknut je u istupanjima jugosJ,ovenskih ;a u OUN i ekonomsko-socijalni vid problema. Naveden je obesjuie vlsok procenat izdataka za razoruLanje u priwedama siroL zemalja, koje su pr nmdene da se odrreknu svog rnaterijalnog a u cilju obezbedenja svoje nezavisnosti. agledani iz ,ova dva ugla, konkretni predlozi jugroslovenske deleLrpogledu plana razoruZanja biLi su sledeii: - pr-venstveno obezbedenje procesa demokratizacije odnosa meodi'ma i, u torn smisliu, sekundarnost tehnidkbg aspekta (smanjecja vojn h i onuZanih snaga) u odnosu na obezbedenje odgova.raplitidkih uslova (pravna zabrana agresije); - paralelno rrazmatranje ogranidenja klasidne i atofilske valijante anJ a.; - prihvatanje jedne zajednidke osnove za raspravljanje, zajedzrada principa i inventara pojrnova; - transfer sredstava iz fondova za naonuZanje u fond za pomot ijenim zemljama uz odgovarajuiu dernoknatsku organizaciiu kontd urpotrebom ovih sredstava. alco je ;poned tehnidkih predloga ovaj plan obj.edinjavao i dva ospolitidka cilja na5e delegacije na VI zasedanju OUN: ,Lrtwdiva,nje acije pxava i d,ufoi,ostidrzava u medunarodnim odnosima u kojol en njihovog postovanja ujedno znadio i najsigumiji doprinos uivrmir:a u svetu, i ideju o stvaranju odgovarajuCeg svetskog fonda romsku po'rno6nedovoljno razvijenim zemljama. ovezivanje ovdh prnblema pokazuje moZda najbolje da za jugo;ku elegaciju raz<rntLanje nije bilo problem br. 1, na spoljnopoagendi. Njen prirstup svim diskusijarna u OUN bio je,realistiian i skephidan: od rnomenta samostalnog istupanja, ona ga je povesa Sririm kompleksom osnovnih srretskih problema i uivrsienjem L kolektivne bezbednosti OUN. Uzdrianost u odnosu na debate sil,a koje su projektovale svoje planove za jedan nepostojeii svet I prema njihovim nazorima, karakterisaia je aktivnost jugoslor delegata na prva tri zasedanja, uz podrsku predloga SSSR-a priglasanja. UgroZena pre svega klasidnim vojnim sredstvima, prvo ro sa Zapada, pa onda s Istoka i sa Zapada (godina 1948), a zatirn om onima s Istoka, FNRJ je u svojoj spoljnoj politici i rra sopn i:skustl"u stvorila poseban odnos prema pr,oblem'u razoruZan.;a
61,o" S*.." Kosanoviia u I komitetu od 28. novembra 1951, zbirka SIP.

j,llit*n#fij,_1'*r .," "" uY,l"illlu r zasedanja o

u ovom pltaniu.

stano nirazio r" i;i.;""",#ett jT ri" -2 posebno onemilih i,lii'ffi til]""*"'

fuoji je polazio od postoje

:ii,ri-d.l'"","JiffiT'*m '-'H:,q'J'#i&:l#:#" *::'f :'j3"ii1x';T;i *",:+i"{'i1ffi "1 "'J*i ;ffi:,n'; ":i, il"li::iil'1"xi* g"xl:#trj?"i &:xT",TJj ffff tr iK:*
su 2. predlog deklaracije o pravima

-V;il: osudeni. su stavovi delegata SAD, ::l,l"ut"u.?k rada Komlsije.O", po.iJd

ff+-?lln:'**:i,r gl,;

;?3jil;*"':,j"ilmeau

*"1'li' *; ^"r$ t]ll,:!,;qfll;" .is";"g ls'{J:{sili:'?"*:f j",fl, ::::"::iJJtt"t "rolima [l:rylFti

sao-ii'

"*,-^ l1O I"Tr:,t:

za razoruZanje osno

.u Komi,siji za razorul:i.tie orru_ogrrd

i H#"rH'$,ru.jT if::.'ft *r,n,,,str 1?6XX#:il,i!f#.2!"u

nja uk.raracije o pravima i duznostinia di ji__:1]l potTdu princrpa povetje na medud: urvanja .opSleg nadina ponaiinja drZava na osnivaikoj konferenciji OI ""., .1n"tT9,-

,.ft*g'T "#,T"1* qfi ",T:H ::i&

Jugoslovensko iskustvo iz borbe za , pra .l rezavisdtosti. drZa!,nosti i prava na progresirrr,ih telmvina medunam :PlgJu

m, Izolovana akcija za izazove sumnju i nepo. uz'rocima sukoba nego ) razoruZa,nje (sovjetski rqa stalnih dlanova SarJgu6nost rata i uzroke :rovatnocu tr)o'rernecalem voiske. Osnol'ni nadin rema tome, bilo bi ,,ukUPo: : agresije i si1e".6@ rpa,njima jugoslovenskih Iema. Naveden je obesnje u priwedama siroal,nog knu svog rnateinj.j lozi jugoslovenske delerkratizacije odnosa meaidkog aspekta (smanjeL obezbedonje odgovaradne i atornske varijante a raspravljanje, zajedZanje u fond za Pomo1 atsku organizaciju kontr obj.edinjavao i dva oslanju OUN: utwdiva,nje rdnim odnosima u kojo; jsigurniji doprfurosuivrarajuieg svetskog fonda jama. 1a najbolje da za jugoem br. 1, na spoljnoPor OUN bio je 'realistidan upanja, ona ga je poveproblema i udvr5ieniem rst u odnosu na debate ra jedan nepostojeci svet la je aktivnost jugosloku predloga SSSR-a Priyojnj.m $edstvima, prvo la (godina 1948),a zatirn rcljnoj politici i na soPra problemu razoruZan,;a
novembra 1951, zbirka SIP.

koji je polazio od postojeiih -uslova i moguinosti u svetu koji se nepre^Sire stano nalazio na ivici rata. Bio je to plan koji je uzirnao ir obzir svetske interese, posebno one malih zemalja loie su oduvek bile naj_ ugroZenije. U tom smislu,- jugoslovenski stav prema r,azoruianju, formiran -na V i uobliden u toku VI zasedanja OU}i. bio je kompletari plan akcije u ovom pitanju. Rad Kornisije za razotnttanje osnovane res. b02(VI) Generalne skup_ itine od 11. I 1952. godine odrazio je spomenuto bespuie u odnosiria supersila.@s__Posle dugotrajne debate koja se vodila u n;oj u toku prve polovine VII zasodanja, njeni dlanovi nisu uspeli da se saglase oko bilo kakve odluke. Zato je njen izve5tajffi sadrZao samo zapisnike sa sednica. O njemu se rasqravljalo na drugoj polovini istog zasedanja u I komitetu. Ovde su se delegacije podelile oko dva predloga: res. A/C.1/L.80 detmaest drZava, medu -k-ojirna SAD i Velike Britanije i res. A/C.1/L.31, predloZene od strane SSSR-a, U prvoj rezoluciji odobreni su napori Ko_ misije za. razoruZanje i produ_Zennjen rad na uredenju, ogranidenju i urat'noteZenom smanjenju svih vojnih snaga i razoruZanjal elirninisa_ nju_i uniBtenju svih maso"rnih oruZja, ukljudujuii bakterialosko, i ustanovljena eferktivna medunaro-dna lontrola atolrnske energije; u drugoj, osudeni su stavovi delegata SAD, Velike Britanije i Fraicuske i zairaZen.na'stavak rada Komis,ije.Ova poslednja rezolucija nije ponovila sov_ jetski predlog o smanjonju naoruZanja za jednu tieiinu si VI zaseda_ nja I tirne je izazvala izvesno razodarenie. Jugoslovenski delegat oganidio se tom prilikom na sasvim kratko istupanje, ,u kome je ponovio principijelan stav FNRJ u smislu potrebe posmatranja ovog prcblema u vezi sa svim asperktima mira i betbedno_ sti i,u__njihovoj rnedusobnoj zavisnosti i osr.,rnuose na opite uslove koji su ,u Kornisij! za razotsuianje onemogudili efikasan rad-. On je glasao protiv sovjetskog predloga, a za rezoluciju detmaest drZava, lioji je u Generalnoj skupstini ,usvojena kao res. ?04(VII).@

2. Predlog deklaracije o pravima i duZnostima drZava Jugoslovensko iskustvo iz borbe za pravo na poseban put, za od_ branr.r nezaviso:rosti, drZarmosti i prava na lamooprodellenie kio i za po_ :tgye"j" pro-gresivn,ih tekovina medunarodnog prava- posle raskida sa SSSR-om i otstalim istodnoevrnpskim drZavami, uslovilo je ukljudivanje delegaciie FNRJ u napore Organizacije ujedinienih nacija oko dono e_ nia Deklaracije o pravirna i duZrrostinia diZava. Ovai dollument irnao je za cilj potwdu princitpa Povelje na medudrZavnom nivou u srnistru utvr_ dj.vania opsteg nadina ponaianja drZava u medunarodnim odnosima. na osnivadkoj honferenciji OUN u San Francisku panama, .. , .TriTg, t(uba rirstupili s,u s jednim nacrtom istoimenog dokumenta (di_ I 1v.le5sll(9 ji je tekst poticao od Panarne) i zatrablli da se on uz Seklaraci.iu o bs_ yed.rbook yi+, o! UN/tsst,str. 1?6-127. :*. D/C.z/r i DC/C.2/2. @
A/C.I/577-558.

norrnirn pravima doveka ukljudi u Povelju UN kao sastalrri deo.@ Ova inicijativa bila je odbijena u San Francisku, d,a bi je ponovo pokrenuld Generalne skupstine delegacija Paname.@Res.38(I) oval na I zasedarnju predlog je upuiein Komisij,i za kodifikaciju i progresivni irazvoj metlunarod,nog prava. Medutim, Komisija nije uspela da u toku svog prvog zasedanja 1947. godine sastavi traZeni izveitaj s komentarima panamskog predloga zato Sto je komentare dostavilo svega Sest drZava. Na Il zasedanju Generalna skup5tina je odludila res.178(Il) da izradu Predloga ove deklaracije stavi u zadatak novoosnovanoj Kornisiii za medunarodno pravo. Jugoslovenska delegacija imala je vidno udeiie u pripremnim fazama de ate o ovom pitanju u Generalnoj skupitini jer je njen predsta\,nik u Komisiji dr Milan Bartoi bio potpredsednik Potkomiteta za redakoiiu ovog predloga. U svom izveStaju6lo on je izneo osnol'ne zakljudke Korniteta, naime odluku da se u ovom iptanju ne raspravlja o suStini, ved da ono prede u nadleZnost buduie Komisije za medunarodno pxavo s pxeporiukom da se kao osnova za tzradv ovog dokumenta uzme pana,rnslninaort Deklaracije. Dr Barto3 je takocle sugerisao da se uz panamski nacrt kao osnovu za sastavljanje ovog ambicioznog projelrta uzmu u obzi,r' i ostali izvori medunarodnog prava po5to spomsruti nacrt nije ukljudio moderna dostignuCa medunarodnog prava, a posebno ne njegovu kodifikaciju u Povelji UN. ZahvaliuiuCi intervencijri dr Bartosa, odltrka o takvom proiirenju izvora za Deklaraciju u31a j u izveitaj Kornisije za kodifikaciju i progresit'ni razvoj medunarodnog prava u donekle izrnenjenom obliku.6rr Time je budu6a Deklaracija dobila daleko Siru idejnu i pravn,u osnovu. Medutim, jugoslovensko nastojanje da se s ovog dokumenta o principima pona5anja drZava prede na precizniju prawru regulatil'u s obaveznim vaZenjem u vidu jodrne konvencije, nije usvojeno.612 U svakom sludaj'u, zalaganje jugoslovenske delegacije za dono5enje ovakvog jednog dokumenta, makar i na nivou neobavezne odluke Generalne skupStine, zasnivalo se na uverenju da 6e makar i ovako regulisanje prava i duhrosti driava doprineti udw5iivanju njihovih miroljubivih odnosa i preciziranju nadina njihovog razvijanja, da ie olak5ati osudm agresije kad do nje dode, da ie omoguiiti medunarodnoj organizaciji da kvalifikuje akt agresije i doprineti osudi priprema za agresiju od strane javno,g mnenja u s\,/etu i u sarnoj zemlji u kojoj se agresija priprema.6l3 Donoienje Deklaracije o pravima i duZnostima drZava takode je shvaieino u Jugoslavijri kao p::ilog bonbi malih dri,ava za ravnopravnos[ s velikirn drZavarna, Poseban z,nadajpridavan je njenom politidkom smis60r UNCIO, ool.III, str. 54-188. Siri lstolijat vid.: Milan Rad SahoviC, UN d,o lqa.ja lV zasedanja Generalne slNupitine no, donalenju Deklaro,cije o praDinq. i d,u'rtostima d,rZapa, Beoltad 1950. oq Ooc. 4/285. 610 Doc. A/.AC.l/SR.25, str. 1. "' I6tu intervenciju udinio je jugoslovenski pledstavnik Popovid u I komitetu godinu dana kasnije 5. decornbra 1948. Vid. doc, A/C,1/48, stt. 214. 611 Politika, 8. decembar 1949. Clani.e OUN pozoane ila proute nacrte Deh' Laractje o praDifli,tl i il,uZnostdrtud d,raaoa. 0 3v i d . k o d M i l a n a Organizaciid VN i dorloienie Dektata' Sahoviia: \ciie o prauinla i al.uZnnslirna d,rZaDa, Meatrunarod,lli probletui', Beograd, br. 56, 1951,

lu s obzirom na to da se a&til,na ga na krienje, a ma.hje na sprovc

ciia.6la

""^. ro ::.1:.^ i ,prelasku ovog dunaro_d_no pnavo, Kuba, Ekvadoi nacrte."," latinskoamerr _(Angafona-n nimalo sludajan: neposredno suo( y-rl.r,ar svoJth, teritgrija i s joi ne; pnrrkom Cestih kriza i drZa'vlrih i imale izuzetan interes da se donesd .Uporedo sa i;irenjern krruga , o_tporj. pre svega velikih sila. jer drzava ne samo da je poticala od on-a ;e znadila potwdivanje njiho . lozala u eisternu metlunarodnih od: ralnog aulnriteta ove i,rxicijative c Deklaracije. einile su to ui ditav r nija negirale.su njen politiiki znat no-tehnidko pitanje, dok je SSSR I dovol.Jnosti" projekta, 6tav koj,i se suprotstavljanje. Vel,irkirn sflaina b nie Deklaracije o pravirna i d,ulnr savremenih princl,pa u ciliu odrZav medu drZavama razlidilitr dru5tven poloZaja malih d,rZava. Trctivuredr koje su prihvatile Deklaracjiu na j,oj se na opStem planu, odlbsno , oa ga.rantuJe pr:ava malim drZavar zajednici". Ovo poslednje bilo je o venski predlog deklaracije na IV 6. novembra 1949. godine.

:1.y ll'l.,T3^opstenju u spolj

Idej.a o donoSenju dokuftentu

Jugoslovenska delegacija akti menta upravo zbog spomenute situl ugrnZavala njen sopstveni drZavni nost ditave ljudske zaiednice. Delel tieki smisaobve Dekliraciie za ud OUN.6r6U preambuli ovog nacda rr nosi medu narodirna jedan od glal tovanja tih odnosa u najvecoj meri cenje mira u svetu,,, da ,,jugoslovt renje da bi fikniranje prava i duz sirna u jednoj deklaraciji Ujedinjen

''' M. Sahovii. Rad Ujedinjenih n . nju Deklaracije o pravima i duZnosrima alunarodnu politiku iprivredu, Beograd 1 "'" Doc. AlCN.4/2, p. 147_152. 6t6
^t^dat,.^

kao sastarrni deo.48 Ova . bi je ponovo pokrenulA Res. 38(I) oval Janame.@ j medurrogresivni ,razvo a da u toku svog prvog s kornentarima panamsvega Sest drZava. Na II .178(II) da izradu Predranoj Kornisij,i za meduje vidno ude5ie u prineralnoj skupStini jer je rio potpredsednirk Potkoon je izneo osreStaju6lo u ovom iptanju ne rasbudude Komisije za meva za tztadtl ovog dokuartos je takode suger,isao rljanje ovog ambicioznog rodnog prava polto spometlunarodnog pxava, a [. ZahvaljujuCi intervenvora za Deklaraciju uila rsil'ni razvoj medunarodre je buduCa Deklaracija ovog dokumenta o prin:ravnu regulativu s obaje usvojeno.612 U svakom donoienje ovakvog jedodluke Gmeralne skuPovako regulisanje prava 'ih miroljubivih odnosa i : olaksati o6udu agresiie rj organizaciji da kvalifiI agresiju od strane..jav;e agresija prirprema."" rostima drZava takoale ie dri.ava za favnopravno s! r njenom pol,iti6kom smisSahoviC, Rod d.: Milan Iona\entu Deklaracaie o Pro'

1u s obzirom na to da se a&tivnost velikih dtZava usmeraval,a pre sve_ ga na krienje, a manje na sprovodenjeu Zivot povelje Ujedi rjenih na_
ciia,6la

I9g,t, g dokumenta koji bi oilreclio obaveze i prava drZa_ l9".Sgnju. v?. ., y nJrlo-Tln _opitenju. u spoljnim odnosima naisla je veoma brzo na odJeK u uu-r\. Ho pre.laskuovog pitanja u nadleZnostKomisije za me_ dunaro.dno pruvo, Knrba, Ekvadoi i panameridka unija podneld .l, *rroj" -procesu nacrte.6rs _(Angafonan latinskoameriikih drzava ; ;;; ",rt#j:.i. niie bio nimalo sluiajan: neposredno suodene s veoma ,,estatj'ln.,-Ltil t .- jo5.nepouzdanijim pona5anjem svojih suJeda :"9!il.,t"]"rp"tj? prtrrrKom eestrh kriza i drUavnih prevrata. a uz prisuilvo SAb, one su imale izuzetan interes da se donese ova Deklaracija). Uporedo sa Sirenjern kruga zainteresovanih drZava, javljali su se pre svega velikih sila. Jer, Deklaracija o pravima o_tprorl, i duzrostima drZava ne gggnoda je ,poticala.od maljh drZiva vei ie njlma i sluZila; p.lwdivanje njihove uloge_i udvrsiivinje" njihovog pol l:1.1"..rL1:lt tozata u s,lstemu medunarudnih odnosa. Velike sile nisu mogli zbog mo_ a:tor{gta ove inicijative da se direktno .,rp-trt".r" donosenlu :allgg .uexraracrJe.urnrle su to uz Citav niz obrazlotenja: SAD Velika i Briti_ nija negirale su nien politicki_ znadaj i pokuiavaie aa je sveau r" jr"u_ ^rezurvlsrn no-tehnidko pita'ni!, dik je SSSR iniao ,ifrr'i irti""rr5"* ,,n"_ dovoljnosti'' projekta, 6tav koji se od IV zasedanja fretvorao u orvoreno suprotstavljarrje. Velikim srilarna bdlo je isto t,to j"*o da bi donoie_ nje Deklaracije o pravirna i duZnostirira arzava aobiineto fonmulisaniu savremenih principa u cilju odrZavanja i raz vijanja ;"mt:rtir" ."""a"i" 'sistema," medu driavarna razl,iditih drubtveno_LkonomsLifr X* i j"t""ju poloZaja malih drZava. Trotivurednosti .u ." oaruZ""uii ';il", u stavru SAD koje su prihvatite Deklaraciju na latinskoamerltk; a protirdle

]lf garantuje prava da malim drZavama u sklopu odnosa u ,,sooijalistidkoj zajednici''. Ovo poslednje bilo j_e"IV _oilto po."U'no poStol" poanui jugoslol venski predlog deklaracile na zasjanju G;;r'"I"'" lkup5tine OUN ti. novernbra 1949. sodine.

* "" opstemptanu,odrrosno u OUN, k;-i;"nl'pimnost

sssn_a

delegaci;'a aktivirala se na stvaranju ovog doku*^_.^JyF.fuur.'ska zbog spomenure situacije u svetu koja je,'s jednJ strane, 151:1 1f*"9nJen LrglEzavala sopstveni dq'Zavni razvitak, a s druge'_ _i, i berbud_ nost ditave ljudske zajednice. Delegacija FNRJ pose"bno je isticala poli_ -[""t"i"osri

za uei,rscLnle ^i""-i l]i$, vul."-;:"nr:_::_"-Dekliracije u preamuuli ovog nacrta je

redeno

dstavnik Pqpovid u I koml:. A/C.1/4a. s|r. 214. vani ila prouce nactte Dekia UN i dono|enie Dekldra' oblefiri, Beo9tad, br. 56, 1951,

:::i:li l]l :dnosl l.l najvecoj meri ujedno i stepen doprinosaza udvrs_ ucrrJemlra u svetu". da ,,jugoslovenska delegacija ponavlja svoje uve_ renje da bi fiksiranje prava-i duZnosti drza'7a oanosima u jednoj dektaiaciji Uiedinjenih naffi tif" ri-'mGuna,roanim "*'ri" t":"tan dopri_ nacija do kraja Iv zasedanja na donose"* "':*tn::":t"i"*'f".tl"tTr'*ih (asistentski rad, rnsttut za medunarodnu n"r"uiEn,r i-p",*la,;. ff&"jjlltrfi::f ""
qo

*:l-T"91 ilTgi-"

jedaa.od gtavnihuitova-irJ I iu-'Justpen pos_

da su ,,... demokradki oA_

i jadanje

Doc. A/CN.4/2, p, 147_152.

ata{]Atr,r^

tjadanjLu poverenja u moguc,nostoduvanja mlrai'6r7 ovirn je ona iz. svoiu spremnost da pruZi udm u ,,borbi svih demokrafskih narovoid zerirlie ," -i"".oie Na teorijskom planu, jugoslovenska delegas zalaganjem za dono5enje ovog dokumenta pokuiala da na delu ,. koncepcije o mogudnosti saradnje izrnedu kapitalizma i socijau uslovi,ma trporednog postojanja ovih dvaju sistema. U jugoslovenskom nacntu6lesu potwtlena najvaZnija nadela Orgaie ujedri,njenih nacija, a pre svega minoljubiva saradnja i poStovarvereniteta kao uslovi za odrZavanje mira na osnovu Povelje uje.ih nacija; zatim je irstaknuto da se prijateljski odnosi medu driamoraju razvijati na podtovanju nadela suverene jednakosti drZava ra naroda na samoopredeljenje, te da se sve por,rede olnog prava Lajbitnijeg uslova za oduvanje medunarodnog mdra i bezbednosti nedvosrniislmo kvalifikovati i osuditi. Dalje, iznesena je potreba osnovna prava i d'uZnosti drZava definiSu u duhu Povelje UN r u progresivnog razvoja medunarodnog prava, dakle Sire nego Sto I zarni3ljeno u projektu Komisije za medunarodno pravo kao prokodifikaciie. Iugoslovenski Nacnt deklanacije o pravima i duAlostima drZava saje niz pravno.politidkih odredaba, koje bi se mogle svrstati u nekategorija. Medu njima je u prvi plan istaknuta grupa prava zena samoopredeljenje, i to pre svega u sledeiim ilanovirna: ,1. Svaki narod irna pravo na samoopredeljenje, koje ukljuduje u pravo na sfvaranje sopstvene suverene nacionalne drZave. Svaka r ima pravo na priznanje svoga postojanja. Njeno postojanje ne.o je od prizna,nja drugih drZava. Priznanje mora biti bezuslovno )ozIvo. 3. Svaka drZava je dubra da prizna i po5tuje prava naroda svake : da sama odreduje oblik svog drZavnog i dm5tvenog uredenj,a i 3i slroju suverenu vlast bez ikakvog ekonomskog, politidkog i vojrritiska ili meSanja drug,ih drZava ili metlunarcdnih organizacija. 20. Svaka drZava je duZna da narodu okupiranom od agresora, kopodiigao ustanak za svojiu nezavjsnost na osnotr'u nadela sarnoopre.ja naroda, prizna pral'ro zaraiene strane dim organizuje drZavnu i vojsku."flo ?navo driava na postojanje povezano je s pravom namda na samo-.ljenje u ciljtr isticanja principa rawropravnosti naroda i drZava 'to medunarodnoprarm,i odnosi ne mogu imatj. ravrloprawre subjekr nar.od nije na osnovu prava na samoopredeljenje formirao svolu lnu naci,onalnu driavru. Postojanje takve drZave forrnulisano je kao isno od priznanja druge, po5to taj uslov nije bitan za njeno stvaidJvo" Ddrr."d. Kardelja u Generalnoj skupltini 15 decembra lg52' zbit,, Gooori i izjaDe tlanood jugosLooetuske d'elegacije n& vI zasealanju Getue' kupitine OUN, a. 'Vjd. u preambuli teksta Deklaracije. . obiavlietloj li Arhiou za ptaane oene nauke, bx. 3, 1949, Beograd, 472. '" za tekst-vid. Arhio za prLrne i druitoene na.uke, br' 3 1949, Beograd. 5. o 1sto.

se na sledeCedlanove. .. ..10. Svaka drzava je duZna da bdi rrrorlJl ne ugrozava metlunarodni mi,r i b ll.-Svaka drZava je duZna da . se L ili pomaganja gradr 1J_1 ,,!lffil$.""ania akciJa na tenitorij.i druge drZav To:T.rn orgalizovanje delalnosti uperen 1-TTJr , poclstrekavanje ili pomaganje gradanskih Krn aKcrJa u drugim zernljama. .12.. Svaka drZava je duZna da reS rmr-o.lJubivim sredstvima, tako da ne b narodni mir i bezbednost, kao ni pravda. 13. Agesdtrd_ rat je zabranjen i ^, urzave su duzne da se uzdrze kako od r dru_geupotrebe on:Zane sile kao sredstv; u sludajevima sarnoodbrane. Svaka drZava je duZna da na sv n;ava. svaku ak l4vnost iji propagandu kr olvanle drugih drzava, povredu njihovo5 la.mqSanje u unutrasnje stvari drirgih di nusKania protiv nirih. 15. Svaka drZava ie duZaa da se 9p:eg ili obl,ici mogli predstavljati pretn bedno-st i duZna je da izwli odluke Uj naoruZanja. 16. Svaka drzava ie duZna da se r n,ih blokova drZava ili od pnislupanja takvj 17. Svaka drZava ie duZna da se ur sile ri ekonomskog ili politia<og pritjska nog intgriteta i politirdke ili ekonomske r svake druge mere suprotne poretku usta nih nacija ili medunarrodnim pravom. 19. Svaka d'rZava irna pravo na ind odbranu prnliv svakog z4poietog napada njene naclje ne preduzrnu mere za povli napadnute drZave. 27. Dfiave nernajru pravo da uveiav ta ili pretnjom upotrebe siie ili putem pr Kao re5enje za skladno uredenie m raciji je oznadena, mada ne i pod ovim , koegzistemcije,a poseba.ro u dlanovima kao i
ct Isto.

_ _posebno o z politike u medunarodnim oa"oulniJ joi i kolektilrrnr sa.moodbranru. O"d;F p;;i naciji irok .ujedinjenih 3..-o^lg.1l:l"ji" srupanla blot{ovima i stvaranjublotov;

su razradene odrredbe

m1ra"6!7 ovim je ona iz-

svih demokratdkih narou, jugoslovenska delegarta poku5ala da na delu du kapitalizrna i sociJa.vajiu sistema' najvaZnija nadela Orgabiva saradnja i poitovana osnovu Povelje ujeeljski odnosi rnedu drZaverene jednakosti drZara sve powede ot'rog prava lnog rnira i bezbednosti llje, iznesena je potreba u u duhu Povelje UN r ava, dakle si(e nego sto rnarodno pravo kao Proi duhrostima drZava saise rnogle svrstati u ne;taknuta grupa Prava zesledeiim dlanovirna: eljenje, koje ukljuduje u racionalne drZave. Svaka ja. Njeno postojanje ne' rje rnora biti bezuslormo ituje prava narnda svake i dru5tvenog uredenja i ornskog, politiikog i voirtlunarodnih organizacija. piranom od agresora, koosnor,'u nadela sa,mooPredim organ zuje drZa'rmu pravom naroda na samorarmosti naroda i drzava nati rawloprame subjekredeljenje formirao svolu lrZave formulisano je kao nije bitan za njeno stvatini 15. decembla 1952, 7'bitrcile na VI zdsed"aniu Gefleyljenoj u: ArhiDu zo' Praone

nouke, br, 3 1949, Beograd,

Posebno su razradene odnedbe o zabrani upotrebe sile i agresitne politike u medtrnarndnim odnosirna dopunjene pnavom na individualnu i kolehtivn/u sarnoodbranu. Ovde je prvi put u jednom nacrtu dokumenta Organizacije ujedinjenih nacija proklamovano i uzdriavanje od pristupanja blokovima i stvaranju blokova. Spomenute norme odnosile su se n6 slsdede dlanove. 10. Svaka dr2rava je duhra da bdi nad tim da stanje na njenoj teritorij,i ne ugrozava rnedunarodni mi,r i bezbednost. 11. Svaka drZava je duZna da se uzdrZi od izazivanja, organizovanja, potdsrekavanja ild pomaganja gradanskih ratova i nereda ili teronistidl<ih akoija na tenirtoriji druge drZave, kao i da spredi na svojoj teritoriji _orgarxizovanje delatnosti uperene na izazivanje, organizovanje, pod,strekavanje ili pornaganje gradanskih ratova ili nereda ili teroristiikih akcija u drugirn zemljama. 12. Svaka clrZava je dubra da resava sporove s clrugim drzavama rxiroljubivim sred,stvima, tako da ne budu dovedeni qi pitanje medunarodni rnir i bezbednost, kao ni pravda. 13. Agfes[wxi rat je zabranjen i predstavlja zlodin protiv mira. DrZave su duZne da se uzdrZe kako od agresdvnog rata tako j od svake druge r.rpotrebeorutane sile kao sredstva svoie nacionalne politike. sem u sludajevima samoodbrane. Svaka drZava je duina da rla svojoj teritoriji spredava i kaZnjava svaku aktirmost ili propagandu koje bi bile usrnerene na podredivanje dnu,gih drZava, povredu nj,ihovog suvereniteta i nezarr,isnostiih la mefranje u unutralnje stvari drugih drzava ild na dr,uge oblike ratnog hu5kanja protiv njih. 15. Svaka driava je duitra da se uzdrZava od naoruZanja diji b,i gpleg ili oblici mogli predstavljati prekrju po medunarodni mir i bezbednost i duZna je da izvrsii odluke Ujedinjenih nacija o ogranideniu naoruZanja. . - 16. Svaka dirZava je duZna da se uzdrZava od stvaranja agresivnih blokova drZava ill ocl pristr.apanja takvirn blokovlrna. 17. Svaka drZava je duZna da se uzdrZava od pretnje ri upotrebe sile ri ekonomskog ild politickog pritiska protiv suverenitta, teritorijalnog integriteta i politidke ili ekonomske nezavisnosti drugih drzava i od svake dnuge mere su,pl:otre poretku ustanovljenom Poveljom Ujeclinjenrh nacija ili metlunarrodnim pravom. 19. Svaka dnZava ima pravo na individualnu ili kolektirmu sa.moodbranu protiv svalrcg zatpodetognapada druge drZave i to dok Ujedinjene nacije ne pneduzmu mele za povladenje zavojevada sa teritorije napadnute driave. 27, DrZ,ave nernaju pravo da uvedavaju svoju teritoriju putem rata ili pretnjom u,potrebe sile ili putem pritiska na druge drZave."62r Kao reienje za sklad'no uredenie medunarodnih odnosa u Deklaraciji je oznadena, mada ne i pod ovim terminom, politika miroljubive koegzistencije, a posebno u dlanovima kao sto su:
t'r Isto.

4. Svaka drZava je duZna da po3tuje cuverenu jednakost svih dnZava. Svaki medunarodr:,i akt suprotan nadelima suverene ieddrZava je nistavan. Svaka drZava je obavezna da odrZava rniroljubive i pnijateljske s drrug,irn drZavama i da spredava svaku akti'"'nost koja bi bila a na Sirenje mrienje prema drugim narodima, na vredanje hjiasti i na powedu dostojanstva,i klevetanje drugih drZava. Sve drZave su duZne da se uzdrZe od svake intervenciie ili me3avodenju unutraSnjih ili spoljnih poslova svake druge drZave. Svaka driava ima pravo da diplomatskim putem, umereno i rro, interveni5e kod druge drZave u konist svojih drZavliana, ali moZe traZiti za svoje d,rZavljane veia prava i drukdije postupaonog koje je ustanovljeno zakonima domade drZave, niti moZe izuzimanje od teritordjalLnog sudstva. U sludaju neusrpehasprovediplomatskog koraka, nezadovolina drZava mora se r_rzdrZatiod )retnje i pritiska i moZe se posluZiti samo miroljubivim sredstviresenje spora. Svaka drZava je duina da obezbedi uZivanje prava doveka i ossloboda, da zagarantuje pravo na zaposlenje i socrijalnn os.i,guram licima !a svojoj ter,itoriji, bez diskriminacije po ras[, p,olu, jereligiji."62 pomenute odredbe ukazivale su na efikasno zamislien s,rsrem lenja od raznih obtika intervencije. Suverena jednatriost dobila vom sklopu poseban zradaj i to do te mere da r$su priznavani tprotJd ovom nadeliu. U jugoslovenskom tekstu bila ie odita teZs" ova kategofija ne posmatra sarno u smdslu prarme jednakoojedina prava drZava ostala su i u ovom nacrtu zaga,rantovana, c ona koja, su predstavljala atribute nezavisnosti ili pripadala osnovnih" drZalrnih orava: l. Swala drZava irnJ pravo na postojanje, punu nezavlis,nosti sujedlakost s drugirn drZavama, kao i pravo da Stitri I duva ta svoa, svoju egzistenoiju i teritor,ijalni integri,tet. Svak-a drZava ima pravo da vr5i juris ikciju na svojoj teritoriji sraim licirna d stvarrfrrnakoji se nalaze na toj teritorijri,' drZeci je o irnuxxirtetimabrimatim medunarodnim pravom. Strinci ne motevadi razlidita,ili jriTa prava od o,n,ih koja uZivaj,r_r domaii graoslednja rgru,paprava i obaveza odnosila se na pojedine osnovne e medunarrodnog prava, a posebno na njegovu prirnenu, i pratirjprogresivnije tekovine u ovoj oblasti: 18. Svaka drbava je duZna da se uzdrZi od pruZanja svake vojitidke, ekoinomske, finansijske i saobraiajne pomodi Evakoj drZaL bi radlila protivno prropisima ove deklaracije koji se odnose na r pribegavanju ratu pretnjama ili upotrebu sile protdv dnugih -Svaka drZava je takotle obavezna da postupi na isti nadin preIsto.
M. Sahovi6, Rad, UN do kiaja IV zased.anja..., 42-43 Deklatacija, o praDimd i, aLuZnosti,lma d,rZaoa.

ma drZavi protiv koje su Ujedinjene nr

li.ill

ott"ud"umerezbog n""usl.urn

22. Svaka.drzavaje duZnada , se svakog.tenitorijairxog :::LT..p^1 Tia, posErqr^utgg slpro.tno propisima ove delil: zr. JvaKa drzava ima pravo da _ drugigr driavama i medunar.oinirn Jrla rodne obaveze. 24. DnLava koja je bila dovedena , ooave.zu namettutu prcti!,no nadelima F ove deklaracije, i,ma mirotjubi .T-1?:-" lznudene obaveze.

616 Projekat Komisije bio je izraden u te , qunaroctnog pfava. Deklaracjja je ukljudivala Jeqn_akost i samoodbranu) i l0 duznosti (neint, Dd,11,4a, mirno reSavanje sporova, nepribegavan larnln prosirenja nastalih silom, nemesanje u briga o odrZavanju takvog stanja unutar drza. rodni,mir i sigurnoct. poStovanje ljudskih prai najqpstiji princip po korne se odnos-t prem6 drZ sa m_alunarodnim pravom i njetovom suprem (res.376(I1D.

- 25. Svaka drZava je duZna da savr ne obaveze koje proirstidu iz ugovora dr "na prava da se poziva propis 11 1 l"-" kao na uzroke za neizwSenje rec.eniir oLa, Kao 5to sa,meodredbe najreditije gr se nije rukovodio samo pojedinadnii:r "i Jama drzave - predlagaia, vec je imao moKrat$rom_p.lanu uredenja odnosa u sv vtrafo po_realenjeprinoipa jugoslovenske velikih sila, $foglo bi se taim-de dodati i pogledu istupanja Jugoslavi 9b,eiTje u dol( .Je nlma kandidatura za nestahog dl u tokiu.) O izuzehro naprednom kara.kteru n n-ica da u VI korniletu, gde je podnesen NJegove odredbe dinrile su ga neostvarlji, narodnih odnosa, jer st.r,izrnettu ostalogl ; suprotnosti: nepobitni autoritet svega Sto nom pravu uz neraspoloZenje i otpor or urede svets,ke odnose na pr.iiicipimi sile : mitef,u Generalne skupstine glasalo samc f1t1gr9{no pravo (A/-92S) s dopunama (A/C.6/L.58), koji su veiinom i irrihvaier to je u zadatak drZavama da dostave svo sije i ostalim prediozirna, metlu kojima j Jugoslovenska delegacija, svesna ne no njeno vitlenja medudrZavrdh odnosa k< -.,, kr"

uvertnu jednakost svih L nadel,ima suverene jedrriroljubive i pnijateljske u ,aktrivnost koja bi bila 'odima, na vredanje njirje drugih drZava. ike intervencije ili mesasvake dr'uge drZave. skim putem, umereno i i,st svojih drZavljana, ali ,rava i drukdje postupaomaie drZave, niti moZe lluiaju neuspeha sproveva mora se uzdrZati od ro miroljubivim sredstvivanje prava ioveka i oslenje i sooijalno osigurarinacije po rasi, po1u, jeikasno zami5ljen sistem rverena jednakost dob,ila mere da ndsu priznavani tekstu bila je odita teZsmislu pra.",ne jednakom nacrtu zagarantovanar )ezavi.snosti ili pripadala 3, punu nezauisnost i suvo da Stitri i euva ta svoICI,

ikciju na svojoj teritoriji La toj tenitorijd, drZe6i se L pravom, Stranci ne mo<oja uZivaj,r.rdomaii grar se na pojeditne osnovne rjegovu pr,irnenu, i pratri od pruZanja svake voj' ajne pomoii bvakoj drzaaracije koji 6e odnose na rtrebu sile protiv dnugih rostupi na isti na6.n Prenjd..., 42-43

6'6Projekat Komisije bio je izraden u terminima klasiine kodifikacije mequnarodnog prava. Deklaracija je ukljudivala 4 prava (nezavisnost, jurisdikciju, Jednalrost.i samoodbranu) i 10 duZnosti (neintervelciju, princip pocto sund, sirDc.?rdc, mirno reiavanje sporova, nepribegavanje sili i iepriznavanjem teritorilalnrn prosirenja -nastalih silom, nemeganje u gradanski rat kod drrge zemlje, orrga o .oalrzavaniu takvog stanja unutar driava koje ne bi povredile meduni_ i.sigurnot, postovanje tjudskih prava, iskljudenje pbmoCi agresoru uz IT"i"31" nalqpstiji princip po kome se odnosi prema driavama mortju upravtjati u skladu 'suverenitLtom sa mratunarodnim pravom i njegovom suprematijom nad drZava (res.3?6(Iv).

ma drZavd.pmtiv koje su Ujed,injene nacije preduzele preventivne mere ili prinudne mere zbog naruiavanja medunarodnog mira i bezbednostn. 22. Svaka drZava je duZna da se uzdrZi od neposrcdnog iii posredno,g pnizma,nja svakog tenirtorijalnog prisvajanja neke druge drZave postign'utog sutpfi..otno propisi,rna ove deklaraoije. 23, Svaka drZava ima pravo da sklapa medunarodne ugovore s drugiqr -drzavama i medunar,odnirn organizacijama i da prima medunarodne oDaveze. 24. D,rLava koja je bila dovedena u poloZaj da primi ugovorenu obavezu nametnutu pnotivno nadelima Povelje Ujedinjenih nacija i odredbama ove deklaracije, ima miroljubivrim putem da tra poni5tenje iznudene obaveze. 25. Svaka drZava je duZna da savesno izw5uie svoie medunarodne obaveze koje proislidu iz ugovora drugih izvora medunarodnog prava, i nema prava da 6e poziva na propise svog r.6tava ili zakonodavstva kao na uzroke za neizwdenje redenih obaveza."65 Kao Sto same odredibe najreditije govore, radilo se o predtogu kojr se nije rukovodio sarno pojedinadnim interesima i polititkim aspfacijama drZave - predlagada, vec je imao za cilj da deluje na Sirem, demokratskom planu uredenja odnosa u svetu. Iz njega je neposredno izviralo poretlenje p'indirpa jugoslovenske spoljne politjke s pnincipima velildih sila. (Mogln bi se takode dodati i da je dato svojevrsnro politidko obedanje u pogldu istu,panja Jugoslavije u medunarodnim odnosima, dok je njena kandidatura za nestalnog dlana Saveta bezbednosti bita jos u toku.) O izuzefrro naprednom karakteru nacr;ta kao celtine svedodi dinienjca da u VI lomitetu, gde je podnesen, nije preduzeta nikalrva akcila. Njegorre odredbe dintile su ga neostvarljivim u datoj konstelaciji medunarodnth odlosa, jer zu, izmedu ostalog, irnale iza sebe nepornirljiv spol sLtprotxosti: nepobitni autoritet svega Sto je progresivno u medunarodnom priwu uz nerasrpoloZenjei otpor onih snaga koje su nastojale da urede svbke odnose na principima sile i moii jateg. Zato se u VI kornitet'u ,Generalne skurpstine glarsalo sarno o predlogu Komjsije za me$ylqroclno ,pravo (A/925) s dopurama (A/C.6/L.59) i arnandmanirna (A/C.6/L.58), koj,i su veiinom i prihvaCeni.6ft Mertutirn, res. 3?4(IV) dato je u zadatak drZavama da dostave svoja miSljenja o projektu Komisije i ostalim predlozi'ma, medu kojima ie bio i pr6atog fNnf. .Jtrgosiovmska delegacija, svesna nemoguinosti da ude prihvademedudrZavnih odnosa koje je ona ianela u svorn predaj=:_rid*ja u Isto.

no je ocerlila predlog Komisije za medunarodno pravo, smat: i ovakva ,,povelja" odnosa medu drZavama doku'menat od unapredenje saradnje izmedu njih i udw3Cenje mira. Iz tih l je na VI zasedanju Generalne skup3tine davala podr5ku : i bila medu najaktivnijim udesnicirna debate o istom probpRirl"m jugoslovenski delegat je u VI korntitetu podneo C.6/L.77I) u korne je zatraZerrc da se o pitanju impiemenLracjje o praldrna i duZnostima drZava otvori g.^neralna dezainteresovanim komitetima. Medutim, taj predlog je odbijen, je pitanja od1oZeno.627

GLAVA PET

*,'fffis88J*If $t[{iffi",
RAZVOJEM 1. prijem novih tlanova

p:ijema novih drzava u dlanstv *^ ma ,^1"$" bmo je podela da se razi.laai p""*ii" " , nizaoija bila zasnova,na.Odredbe F.?"IF i;i. na.teznju njenih tvoraca ua nova organizac -vle* dohite. su tumatu,-;e ll]"_u:lh*F, _novo led nasbjanja velikih sila, irniverzalndst OU podjednake zastupljenosti odredenih grupa i toga _je svetska orgamizaoija, aen;.uei1mlnle nu deceniju bila pre ,,t triU e*skluridh;"ir, ,--- ,. fo]ritika, izdvajanja osetila se vei na . r(_andldata pximljena samo 4: Avganistan, Isla led sv.e-veieg neprijateljstva izhedu bivsih su podrZavate SAD i Vetika Brft;ij; ;;;; na so-vjefuildi,,veto,,, dok onri bliski "SSSR_; crnu. Iz god,ine u godrinu cenzus je bio sve oS elvo su dob[li samo pakistan i jemen, na Ii. V Indoneziga, da .bi se od Ig51. goanu pJ, predstojeie detini god,ine. lVa lrrayu Vff zasea didrata povedao se na 2g. Za jugroslovensku delegacij;r.r pitanje prij od znahrog interesa kako iz principijeinih raz odredLbe Povelje, povexenje u svetsku organ razloga {interes da se u OUN poveia broj so drLava). Iz oha razloga, postavljajuii se veor potritidkom planu, FNRJ je posebno podrZava Narcdne RerpubtjrkeAlbaryije, Krajem januara tila pi,smo Savetu bezbednosti preporudujuii 1 sku organizacijrr.r,propradeno nizom dokumena Atrbanije u OUN.de U irstom cilju jugoslovens

96(Vr).

,.od mornenta kada jedna medunarodn 'd1"t KompetencjJama okupi gnlpu velikih sila u Svim p rokupru planetu,..po6tavlja se pitanje uiestvovanja ; str rzvan nJe..onih za koje je to pitanje nepovoiino t a z e u , o p o t o z a js e g r e g a c i j e ' ( M . V i r a l l y , L,Oidnis preporuku bita ie dodata Dolba Nl "nrr." USr"l^

pravo, smat.rnarodno iavama dokumena! od dwBieniemira. lz tih r5tine rdavalapodr5ku debateo istom ProbVI kornliletu Podneo o pitanju irnplemenotvori generalna detaj predlog ie odbijen,

GLAVA PETA

JUGOSLOVENSKI DOPBINOS RESAVANJU OSNOVNIH MIRNODOPSKIII PROBLEMA MEDUNARODNE ZAJEDNICE RAZVOJEM PRAVA I MEIIANIZMA OUN 1. Prijem novih ilanova u OUN Praksa prijema novih drZava u dlanstvo svtske organizaoije veoma brzo je podela da se razilazi s pravnim si,stemorn na kome je organizaqija bila zasno'vana.Odredbe Povelje (dl. 4), koje su jasro ukazivale na teznju njenih tvoraca da nova organizacija dostigne najveii stepen r:niverzalnosti, dobile su novo tumaienje vei na prvirn zasedanj{ma. Usled nastojanja velildih sila, uoliverzalnost OUN zamenjena je pnincipom podjednake zastupljenosti odredenih grupa i p,olitidkih ideolog:lja. Zbog toga je svetska orgamizacij8, detruj,uii smanjenim kapacitetom, celu jednu deceniju bila pre ,,klub ekskluzivnih" nego ,,svetski parlamenat".62E Polliti'ka {zdvajania osetila se vei na I zasedanju kada su od 9 kandidata prirrnljena samo 4: Avganistan, Island, Svedska i Tajland. Us1ed sve vedeg neprijateljsrtva izmetlu bivsih saveznirka, kand'idati kole su podrZavale SAD i Velika Bri.tanija nailazili su u Savetu bezbed'nojh na sov,jet$di ,,veto", dok ond blislni SSSR-u nisu dobijal'i potrebnu veoinu. Iz godine u godinu cenzus je bio Bve oitriji. Na II zasedanjr dlanstvo su dobili samo Pakistan i Jemen, na III Burma, na IV lzrael, na V IndoneziJa, da bi se od 1951. godine pnijem potpuno blokirao za predstojede detiri godine. Na kraju VII zasedanja spisak odlrijenih kandidata poveiao se na 28. Za j rgoslovensku delegacij.u pita,nje prijema novih dlanova bilo je od znatnog interesa kako iz principijelnih razloga (teznja da se poituju odrodibe Povelje, poverenje u svetsku organizaciju) tako i praktidnih razloga (,interes da se u OUN poveia bnoj sooijalistidkih i progresirmih dri.ava\. Iz oba razloga, postavljaju6i se veoma diinam,iiTrona spoljnopolitidkom planu, FNRJ je posebno podrZavala prijem svog suseda Narodne Repu.blike Albarnrije.Krajem januara 1946. godine ona je uputila pisrno Savetu bezbednosti preporudujuii prijem ove drZave u svetsku organdzaciju, propraienro nizom dokumenata mexito{"ndhza dlanstvo Albanije u OUN,5a U istom cilju jugo,slovenska delegacija je zafiaLila
"' J"", ,,od momenta kada jedna mealruarodna organizacija s univerzalnim konpetencijama oku,pi grqpu velikih sila u svim pitanjima koja intereEuju celoku,pnu planetu, porstavlja se pitnje udestvovanja u njonom radu svih onih koji su izvan nje, onih za koje je to ,pitanje nepovoljno reseno i koji samim tirn dolaze u-^poloiaj segregacile' (M. Virally, L'Organisation i,nternationale, 285). ": V? ovu preporuku bila je dodata molba NR Al,banije koju je potpisao _ Enver Hodza.

kanlije@ da pois,ustvuje sastanku Saveta bezbednosti na kome bi tovalo o ovoj molbi; kada je postalo jasno da veiina ,u svetskoj oraqiji neie dozvoiriti prijem u dlanstvo ove zemlje, jugoslovenska acija je uputtla Memorandumar w3iocu duhrosti Generalnog sekreNstldudi svoju podriku ovoj driavi. Uprkos ovakvim i stridnirn inicijativama, Aibanija, kao i ostale sortiike drZave, na jednoj strani, uz niz novih kandidata bliskih Za(Iialija, Portu,gal, Finska itd.) na drugoj strani, nisu uspele ditavo r desetleie da postanu dlanovi svetske organizacije.d2 No iako je o pitanju izredno u Savetu bezbednosti viSe ,,veta" nego i po jeddrugotn, posebno od strane SSSR-a, krivica za bl,okadu OUN bila rdeljena. SAD su se veoma kratko weme zalagale za princip urulnosti (samb u jesen 1946. godine). Kada je Sovjetski Savez izneo dmralnu plirnedbu po kojoj je iz Povelje proizlazilo da se o svakandidafu mora posebno razgovarat,i. SAD su je usvojile nau5trb r prijemu en bloc, tEzE koja je odmah zatim postala lajtmotiv sovh istupanja. U ovom pitanju stavovi velikirtr sila neprestano su se rli, a1i bdlo je oiigledno da je za SSSR bilo najvaZnije da osigura n svojih saveznika, a za SAD da ga u tome spredi, makar i po celbijanja sopstvenih kandidata. Saglasnost dvejn.rsila postojaia je samo u pogledu potrebe za do,jern novih, preciznijih pravila procedure za prijem novih drZava je u nadleZnosti Genenalne skup'itine. U ovoj aktivnosti trazeno je danje za nereBavanje.stvarnog, pol,itidkog problema. Na drugoj poiI zasedanja,res, A/90, osnovan je Komitet za proceduru Ge,neskup5tine u cilju pnipreme pravila za prijem novih d1a,nova, praprihvatljivih za Generalnu skupStinu i Savet bezbednosti. Zanimje da je jygoslovenska delegacija glasala protiv ove rezolucije razise, izmedu ostalih, i sa sovjetskom delegacijom. Delegacija FNRJ obrazloZlTaovaj svoj postupak, ali izgleda da je pr,i tom'bila rulena sumnjo.m u oportunost donoienja spomenutih pravila s obziLa to da je Povelja u torn srr:rislubila veoma jasna. Jugoslovenska dIegaqija glasala je takode profiv izveStaja ovog teta"" koji je uswjen u Generalnoj skupitini kao res. 116(II), ovotta zajedno sa SSSR-om i ostalim zemljama namdne demokratije. rv stav bio je rezultat radikalne izmene odluka Saveta bezbednosPrivremenlh pravila za proceduru od pre godinu dana u pravcu Savanja uloge Generalne skup6trine u pitanju prijema novih dlai poJasnjavanja procedu,re u ovom srnislu. Kompetencije Saveta dnosti nisu, naravno, mogle time biti bitno izmenjene, ali je istiprioriteta Generalne skup3tine pri razmatranju ovog problema valo. na preokret u gledanju veiine na reienje problema prijema drZava kao bitnog uslova za dalji razvoj svetske organizacije, a wame o5tatih napada na prinoip jednoglasnosti velikih sila u porn odlukama u Savetu bezbednosti.
e Prva preporuka upudena je 21. januara, a druga L febluara 1946. J Desetog avgu,sta 1946. i FNRJ je zajedno sa SSSR-orn gla.ala protiv prijema Irske, portugalije, ordanije, Italije, Finske i Au$trjje. rr Doc. A/384.

siveta :1y:1ly nadteZnosr Uuaptavljata novu potftidku *tl,.l^u1111 ot nJeni efanovi pr.euzeli
odgo,,,,ornost.

ova odlula je predstav opsteg pravila o kompeteniUama Ger -UezUed

"" po"utr,"-pi"u" :y:lti,,r1 s obzirom pitanjdma oigrnirr"tlt-.ti :::l"TeiT u San prouiava lljl_o+,le pol.ihiiko _Francjslku pitaqje iz obtas ll.r".- f* p,o.v:reno :11-] s.rru? :ir" , btla je Savetu rezUuan ,,acte_ cond.iti TT, moeh da odluduje. e"i1e" JrI. 19 !t njegoveprimarn" oalovo"no ;:r ,?1"C rztng- razloga,

a ne kao pravosnazrr groslovenska detagaoija bila ;e protiv ve-Ue,.. srnatrajuii da bi to znaeilo m

o..svom evenruar"ola :: ::,-ilif"t radikalnih predror;;.ila l:.'9p11lq pruporuka se siuit"-[. ]_egajljei".!a vanje misljenja,

je sazrevalo ,,_.^ .ly",r'iS" u. rykama veiikih sila, uverenie tu a".j":r_vo

2; jedan dlan koji priznaj , el ,, 4. {du.d l, Povelje usl,oviti svoj potvrdni

oduslo lfi, ?,".'flffi,,:?* zavisnim

l':l]erna

:.1*i,'!-iiri"3fl:,0,1. i st.) doveli iu na Ii ,a.e, ""Ill,otu*" velod?vno^ mj:ljenie Medunarodno!-su . 'iJ":# H"#il*",yT ,|" ::li:i,fi

jedne drZave u dlarxbvo OUN,

H"o}.su,;,*ave

buduPrimtjene ud

le odluka Generalne skupstine uslovlje ';: ol u-nited, Nations. 7s46, p. - ' -Y:::P."?k vroetk i o d : M a r i e S t u a r t K l o z4 : r. ._ Aatnissiono! Membeis, Ameticdn J :gn;: r:{r"

se radi o potiudkorn pitanju 3:A tnlegovom rrema uverenju,povei3.a i pojedinihpotiudiih o"gaia ii bu ll1T"tl. dala prvenstvenu odgJvornos fdT:1i

Sud je osLao podeljen u svotr m 6: Odluka veiirne bila negativa ie l^t"^T.1 l-e_rslh. istup3nja- u pravcu rislovn-og p f,o.Jr:"..9 odvojili od stava veiine b'io^i src..zaJedno sa sudijama iz Cehoslovad

,, trd" rtii;;J: "'

r1.B

a r t o s, Proa tneritotn

ezbednosti na kome bi a vedina u svetskoi orzemlje, jugoslovenska Losti Generalnog sekre:anija, kao i ostale sor kandidata bllskih Za:ani, nisu uspele ditavo No ako je o lizacije.632 nego i po ied,,veta" L za bl,okadu OUN bila alagale za princip unr, Sovjetski Savez izneo rro,izlazilo da se o svasu je usvojile naustrb r postala lajtmotiv sovr sila neprestano su se r najvaZnije da osigura spredi, makar i po cepogledu potrebe za doa prijem novih drZava cj aktivnosti trazeno je roblema. Na drugoj Po;et za pnoceduru Gene' em novih ilanova, Pra'et bezbednosti. ZanimJtiv ove rezolucije razil cijom. Delegacija FNRJ da je pri tom ;bila runenutih pravila s obziasna. ) protiv izve6taja ovog ni kao res. 116(II), ovora narndne dernokratlje. LlmkaSaveta bezbednosqodinu dana u Pravcu nju prijema novih dlar. Kornpetencije Saveta : izmenjene, ali je isti,atranju ovog Problema ienje problerna Prijema svetske organizaciie' I rnosti velikih sila u Pouga 9. februara prije$a 1946.

Irske, Portugauje'

Sve _vise j" !?'rev"tro uverenje da ovo pitanje ne sme bitri isklju. divo u.rukam,a velikih s,ila, te, da je naj$ire telo OUN naikompetentnile da se_i?jgsni o svom eventualnom prosirenju. U tom prav"u fiodrreseno je neko.l.ihoradikal.:nih predl,oga, kao Sro je- bio predlo! argeniinske de_ legacije* da se preporuka Saveta bezbednosti uz,ima iam6 kao izraia_ vanje misljenda-,a ne k99 pravosnaini uslov za prijem novog dlana. Ju_ gosl,ovenska delegasijl bila je protiv ovakvih tumadenja dl. ?, t. 2. po_ velje,.. srnatrajuii da bi to znadilo minijaturnu revizijr.r poveije, nepri_ hv-atljil'u s obzirorn na qrosebnaprava i bdgovornosti velikih siia'u sirim pitanjd,rna organizacije. Jugoslovenska delegacrifa je podse_ ry9tin5t<im CaIa d4-je u San Francjsku proudavanJe kandidature ,rorrog tiarri aufi_ nisano kan politldko pirtarlje iz oblasti medunarodnog mirJ,i bezbedno_ sti i zato povereno Savetu bezbednosti._}ao politidkom organu. prepo_ -koga ruka Saveta b:Ja je ,,acte - conditi.on',63sbez Generaina skrrp5tina ne b-r mogla da odluiuje. Prijem drZava pripadio je Savetu bezbedno_ sti zbog njegove primarne odgovornosti za o&i:anje mira i bezbednosti. Iz tag razlqa, ova odluka je predstavljala jedan od retkih izuzetaka od opsteg pravrta o kompetencijam Generalne skupstine, koja je data u izuzetnu nadleZnost Saveta bezbednosti. Ona bl, po juloslbvenskom miSljenju, predstavljala novu politidku odluku, a ne }ornialirost, za koju bi njeni dlanovi preuzeli odgovornost. Ovakvi i sliini prediozi, kao i isticanje nekih novih argumenata u smislu preprg$.za prijem pojedinih dlanova (neodrZavanje Iiplornat_ skih,odnosa i sl.) doveli su na II zasedanju do odlmke da se zatiaZi sa_ vetodavno_m]Sljenje Medunarodnog suda pravde o stedeiim pitanjima: _ _ 1. ,,D. li je jedan dlan OUN pozvan da glasa na osnolrr'dl. 4. povelje bilo u Savetu bezbednosti bi& 9 Generalnoj skupStini po pitanju prijerna jedne drZave u dlanstvo OUN, pravno ovla5ien da svoj pristipajem za udini zavisnim od uslovalcoji nisu izidito predvideni u 33\ dl. 4, t. 1. Povelje? 2: jedan dlan koji priznaje da su ispunjeni uslovi iz stava , ., {oZ..! cl + I,ove_lle usloviti svoj potvdni glas dodavanjem novog l]slova i .r, to da druge-.. drzave budu primljene u dlanstvo OUN'u isto weme kad i mrve ?'J636 one -Sld jq. o5tao pgdel_jen u svorn miiljenju s rezultatom glasanja g _ prema 6. Odluka vedine bila je negativan odgovor.63? odnosno osuda sovjetskih istupanjl..u _pravc{r rislomlog prijemi en bloc. Medu sudijama odvojili od stava vdine bio je i Jugosloven dr Milovan Zori_ X:.Jt:"."9 !rc. .zaJeqno sa -sudijama iz Cehoslovaike i poljske, on je branio mis_ dr. se radi o politidkorn pitanju za koje-je sud nekornpetentan. il:l]" uve_r.gllu, Povelja je jasno izwsila razgranidehje nad_ i^T,.1,."J"gpr.9T. -ie rearosti pojedinih politidkih organa btiN i to tako Sto Saveiu bez_ lud"-o9tj dala prvenstvenu odgovorno,st u politidkim problemima. Kako Je odlul<a Generalne skupSti,ne uslovljena preporukom Saveta bezbed_ ---IiJ*raoot ol united Nations, 1946, p.42. "- vrdeti kod: Marie Stuart Kloz: The RoL , -ikriotii""t eof the General Assem,b_ A.tmissiono! Memberc, amertcii ioi,lr;- if La@ (ArrL), ;U^;: ;*:
_66._Vid.:Dr M. Bartos, "' ."nlu B:::"i%ft4. . proa lneritorna od.luka Haikog suc,a,B0 ilano, b.,:.

)vaj organ uvek ima pravo da diskreciono ocenjuje politidki moprijerna; u suprotnom, drZave odgovorne za mir i bezbednost blnernoguiene da zaStite ova dobra. Trojica sudija odrekla su torn n pravo Medunarodnorn sudu pravde da tumadi Povelju i potseje u San Francisku odbaden predlog belgijske delegacije da se to >riizna bilo kom organu OUN.633 rajem 1949. godine Generalna skup5tina ponovo je uputila Mefnorn sudu pravde zahtev za novim savetodavnim miSljenjem iz lasti. Ovqg puta pitanje je glasilo: ,,MoZ.e7i se prijem drZava u c OUN prema .4, t.2. Povelje izw5iti odlukorn Generalne ne kada Savet bezbednosti ne da svoju preporuku za prijem zakandidat nije dobio potrebnu ve6inu, ili postoji negativan glas ilana o predlogu koji ga preporuiuje ?"6e Odgovor je takode bio an. U ovom sludaju argumentacija veiine slagala se i s istupajugoslovenskih predstavnika u toku prvih triju zasedanja. Veroe da je jugostrovenskoj delegaciji bilo sigurno blisko i prvo saver m,i5ljenje Suda, mada ga je ona ocenila kao nepot4runo i neusPodrZavajuii pre svega prijem en bloc, delegacija FNRJ zalagal se takav prijem izwsi na osnovu ocene ver-nosti pojedinih drZaelji OUN, mirovnirn ugovorima i medunarodnirn o avezama. U risltr, ona je iznela moguinost da glasa za prijem Italije u svetlanizaciju, mada je s tom drZavom irnala tada veoma zategnute :sle raskida Jugoslavije sa SSSR-om stav jugoslovenske delegae se bio izmenio. Za nju prijem novih driava bio je i ostao popitanje. Ona je zato predlagala postizanje sporazuma o ovom piizrazila spnemnost da glasa za svaki predlog koji bi omogudio lki prijern svih drZava.@ Jugoslovenska delegacija nastavila je rZava prijem Madarske, Rumunije, Bugarske i Albanije uprkos j krajnje neprijatljskoj delatnosti prema FNRJ i njenoj vladi. redstarmik u I kornitetu izjavio je kako jugoslovenska vlada da bi prijem ovih zemalja imao povoljan uticaj na normalizahovih odnosa s FNRJ i ponovo predloZio prijem svih zainteresolrZava u OUN, bez obzira na njihovo politidko lredenje.dl Istije svestan da sve drZave ne ispunjavaju u istoj meri uslove iz . 1. Povelje, niti da njihovo pona5anje ukazuje da ie poitovati
Dr M, BartoE, Prod, nlefitornd, odlukn HaSlaog sudd, Vid,.t yearbook of UN, 1948/49, str. 394. U objasnjenju miSljenja Suda ,,Prva od duznosti suda koji je pozvan da tumadi i pri,menjuje odred.be jeste da po,kula da irn da smisao njihovog prirodnog i obidnog znadenja rstu u kome postoje; samo ako su znadajne redi u njihovom prirodnom neodekivanim posledica,rra, moienom zrlacenju dvosmislene i rezultilaju rristupiti drugadijim rnetodama tumaaenja." Kod ove presude zanimljivo 1nje sudije Alvareza koji se odvojio od vedine. Tadno uvidajudi da su u 'asprave po ovoim pitanju nalazi problem ,,veta", on je pokugao da ga u kontekstu nqvog mettunarodnog prava i izjavio da Generalna skupltiprava da odreduje kada se pravo ,,veta" zlou otreb java, pa, ukoliko po.kva zloupotreba, da primi drzavu u dlanstvo bez preporuke saveta bezIsto,310. Goaor tb Dure Nin'i.ta u PoUtitkom komitetu od 22. januara 1952, zbirrtr- 34. Yearbook of UN, 1948/1949,stt.3S4.

svetsl<i mir i bezbednost. l

ka SIP-, Gooori preilstabnika FNRJ na I delu ,,, Isfo.,: yid. goaor_ L, Matesa u Ad hoc poli _^_^ 1952, zbirka SlP, coooti pred,staunika FNR7 n 3t-32.

Dgz razltkejugoslovenske delegacije ._ -SF" naiJ cije kod predstarmika SSSR_; za"k;;bi la ne samo stvar p.restiZa ""ei- i'-p'of . i po;acanJe unutraSnje po)ltitke discipJin Jeoruce praceno. je insceniranim proces t<l,hprava. Sto je jos viSe oteZavalo do[ jem.Albanije. Bugarske. luaearske i Ru novi5re izgledal,o je bliZe sovjetskom ri delegacija nije pravila r: Jugoslove-nsd<a o.rnrn drzava__zap4jem niti automatski s_rl:te. Na-.Vl zasedanjuona je glasala /r.rb. s vecrnom od jo6 21 drZave. Ovim cedure..prijema novih dlanica u skladu r L.*tu"j3 ,novog savetodawrog miiljen ?," s1o Je svakako madilo realnu podrs]r'u_ organizacije. Takotle. na istom- zasedin f{rje na univerzalnosti sv"etdke organiz bitnih _.ciJjeva Povelje. nalazilo se"u or -]\rJe..tt Jasno da na.pot"ijedne medunaro sa. Dlto da se odnose na miroljubivo r, kolekti'vne bezbednosrti ili na prir,r.edaano omedeni kada im se nameiu suZene e klapao s okvirom rnedunarodne zajednici se meduna-rodna konstelacija promenila, svemu evoluil.ao, ova po'treba za u,niverz ona se probila tako reii kroz sve pore o neko weme postizanje univerzalnosti zn medunarodne zajednice i Organizacije u, VII zasedanju stav jugoslovens takoie insistiranje na doslednoj pri.men prr.lrkorn je jugosloverxka delegacija odr ideJx o ,.paktu" i naglasila odgovornost i do koga je dodlo u OUN u ovom pitanju. ^-;Ef,uo, d,r Dure Nintito, u polititkom k

1no s" i ne zbog toga Sto bismo-ia S:"yl. ,ro sur odlednom, vei stoga Sto veruto_,l odnosai sluZilo stvarilnir" i l;-rl;;',1: je ralno sagledanavaznost n""ii-iLl ? .tT""i" .postojeiih i buguiih ;;;;i sluiaju_ molbe.Rep.ublikeKorcje. id;, jylu: eS,"" jLrgoslovenska 0et-eeacjja

' jtfi .;;ij"; "6;; ?,.,f&f;:"T1 jedna je bila itan OTJ\).,,Mi

ocenjuje politidki moa mir i bezbednost bisudija odrekla su torn ;umadi Povelju i potsejske delegacije da se to ponovo je uputila Me;odarmim mi5ljenjem iz li se prijem drZava u ti odlukom Generalne reporuku za prijem zapostoji negativan glas Odgovor je takode bio r slagala se i s istupatriju zasedanja. Verorno blisko i prvo savekao nepotpuno i neustelegacija FNRJ zalagaver"nosti pojedinih drZaarndnirn obavezama. U l prijem Italije u svettada veoma zategnute r jugoslovenske delega:Zava bio je i ostao posporazuma o ovom Piedlog koji bi omo,gu6io delegacija nastavila je rske i Albanije uPrkos r FNRJ i njenoj vladi: jugoslovenska vlada ln uticaj na normalizanriiem svih zainteresoriitidko uredenje.er Istir u isto j meri uslove iz rkazuje da ie poitovati
ag suil,a. rbjasnjenju misljenia Suda maai i prirnenjuie odred'be irodnog i obidnog znadenia 'edi u njihovom Prirodnom ekivanim posledica,ma,mood ove presude zanimljivo . Tadno uvidaiudi da su u 'ta", on je pokulao da ga rvio da Generalna skupstilotrob java, pa, ukoliko Pobez prepoluke Saveta bez_ oal 22. ianuara 1952, zbir-

svetski mir i bezb{r:,ost, kao i medunarodne obaveze, on je -saipak traZio njihov.prijem_ (pedy ovirn drZavama koje su se granidile I'NR.I sa_ jedna je bila dlan OUN). To _,,Mi se ni suprotsiivljamo prijernu svlh drZava.i,to ne zbog toga.sto bismo na taj nadin celokupno fitanie re_ s l odlednom, vec stoga sto verujemo da bi to pomoqlo normalizaciii odnosa i sluiilo stvari mira j bezbednosti u naSem del,f sveta..'n2 Ovim je realno sagledana va2nost novih diplornatskih kanala u okviiru OUN za _reienje _postoS'e6ih i buduiih sporova. Jedini izuzetak udinjen je u sludaju molbe Reputrlike Koreje. Metlutim, vei na slede6em z'aseOirn;u 1950. godine jugosloverxka delegacija glasala je za prijem svih drZava bez razlike. Stav jugoslovenske delegacije nailazio je na osudu i burne reak_ cije kod predsfar.nika SSSR-a za koje je podrSka odredenirn drZavama bila.ne.sam,o stvar prestiZa veii i politidke siguffiosti. S drr;,ge strane, pojaianje unutrainje politidke discipline u zemljama socijalislidke za_ jedni,ce praieno j ins,ceniranim procesima i krsenjima osrlovnih ljuds_ kih rygva, 1to _1ejo6_viie oteZavalo qobijanje potrebnih glasova za pri_ jern Albanije, Bqgarske, Madarske i Rurrlunije. Ipak, .jugoslovensko stanovidte izgledatl _je bliZe sovjetskom nego ameriikom stavu, s tim Sto jugoslovenska delegacija nije pravila _razlike u oceni podobnosti poje_ dinih drZavb za prijem niti autornatski iskljudivala po,iedine kanaiaate s_Iiste. Na- VI zasedanjq ona je glasala za swjetski predlog res. A/C.l/ /716. s veiinom od j"os ?1 drZave. Ovim se insiitiralo-na pdtovanju'pro_ codure prijema novih dlanica u skladu s poveljom i odiicana je- poire_ F t_"rt*F novog savetodalrrog miBljenja Medunarodnog suda pralde, 5to je svakalm znadilo realnu podriku teZnji ka univerilnosti svetske organizacije. Takode, na istom zasedanju Generalne skrr.rpStine, insisti_ farnje na u,niverzalnosti sve s-ke orgarrizacije kao uslova za ostvarenje bitnih,.ciljeva Povelje, nalazilo se-u osnovi jugoslovenskih istupanjL: jedae medunarodne orginizacije kao Sto je na_ *Nije.fi jasno da -na,po,ri Sa, bilo da se odnose na miroljubivo reSavanje "porova, na pojada,nie kolekti'me bezbednoeti ili na priwedna iii socijaln; pitanja, jesu znal_ no omeden,i kada im se nameiu suZene granice otvira toii se'ne bi po_ klapao s okviro,m rnedunanodne zajednic-e u njenoj celini-... sada, kida se metluna.rodna konstelacija promenila, kada'je tarakter OUN uprkos svernu evolruirao, ova potreba za univerzaLnoiiu ie vaZnija nego ikada, ona se probila tako redi kroz sve pore organizacije; odujovladi"ti jo5 za " postiTnje univerzalnosti znalilo bi produblfi iaz izmedu wele 19kg medunarodn zajednice i Organizacije ujedinjenih naciia...;!fl3 VII zasedanju stav jugoslovnske delegacije imao je u osnovi , -N.. . talrc.de insistlranje na doslednoj prirneni nadela univerzalnosti. Ovom prilikorn je_ jugoslovenska delejacija odredenije kritikovala sovjetsku ideju o,.paktu" i naglasila odgovoinost delegacije SSSR-a za corsokak do koga je dodlo u OUN u ovom pitanju.s U skiadu s ovakvi,rn mislje_

zbir* ",;,8:::,,u;,?;::.,W:'ulo..*h,rl::,;u"uTr*nw;,"::""2i:;.:::""tr: ,is52,

6t!

dl Vid. goDor L. Matesa u Ad, hoc polititkam _^-kotnitetu oal tS. decenbra SrP, Gouoti preatstaonika pwnj na r aeti iiijiSlrrb-O. zasedania..., sti:.

Isto.

__-..-

ona se izjasnila protiv poljske rezolucije65, u kojoj je princip uni_ nosti bio samo prrcklamovan na papiru, po3to spisak kandidata adrZao sve drZave koje su dekale na prijem. Za delegaciju FNRJ bile prihvatljive ni rezolucije latinskoameridkih driava6ft, koje su n tumaeenjern Povelje i3le za ukidanjern prava ,,veta,, u nadleZ_ Saveta bezbednosti u pogledu prijema novih dlanova. Najprihvat_ za nju bila je rezolncija ,,pet drZava,, (takode latinskoameritkih). lj je pre \/ideno formiranje jednog korniteta sa zadatkom da pro_ n problem i podnese o njemu izveitaj generalnorn sekretaru na em zasedanju, pa je i glasala za njtr. U Geineral,:roj skup5tini iz_ r se, porcd tnga, i za prijem novih kandidata Libije, Japana, Vi_ ra, Laosa, Kambod-Zei DR Vijetnama, Bto je pored prethodno spo_ ;e odluke, uSlo u res. 620 A-G(VII) Generalne skupStine.ez

taniu, irroil<o ilJ;;;fr

l:r*^,1

,o* ft191. priznanja oolD\anJe vlade

r, prijem istorrremeno 92,1y" daje od: ,ti o,pl,_T""juintu"r,"w."tu ,=:.i",,:" sa spolJnopoUtidkim priznanjernod stratrrgglor"^ki autor Jjli6 poku5a .^r* ^

ffi

ptanu,insisurai-uliil.

"1.?*
"^,

:;S,"'"X 1"frif;lT: ;ffi T identidnu bojkortui rrp;;;; ;;

U sludaju revolucionarnih pmrnen

predstavlja i;;";;": -_zemlji65r,

:?i#:t;*l

2. Problem predstavljanja NR Kine u OUN ?noblem predstalmiStva NR Kine u OUN inicirao je dugu, veoma i.politid<u..debatu u 6ijoj je osnovi bilo po-i tCt<o pi ]:y,.pravnu (ne)sprem.no-sti _p_ojedinih drZava na delu sa SAD da priznaju re_ onanrur vladu NR Kine i omoguie joj da zauzme "voje *espp u oj organizaciji. Za NR Kinu pri2nanje prava predstavlia'nia u OUN : utoliko vaZnije_ i oset)jivije Sto je bna bi)a jedan od"osiivaia or_ srlJe I velxa sila sa statusom stalnog dlana Saveta bezbednostr. ?re analize istupanja delegacije FNRJ potrebno je ukratko prika_ vid pitanja kineskog predstavnistva u cilju iagledavanji oso_ .a\Tri i jugoslovnskog pristupa tom pitanju i konkretnog dupnnosa ,orn r.edenju. Pre sv_ega, potrebno je istaii da je u pralrrol poza_ lrineskcg" p^t3-lja b,io problem priznavanja piava predstavtjania -dlanice u OUN posle revoluci,onarnih proi,ena kolje su se u-njb; le i koje s'u dovele do paralelnog postoian;a dveirl vlada na raz_ te,ritorijalnirn celinarna. Ova situacija izazivala je nedournicu po_ velja- Ujedinjenih nacija nije, s razlogorn, precizirala orblik druSt_ uredenJa kao uslova za dlanstvo u OUN. Opreznost njenih tvo_ ovorila je o teZnji da se izbegnu teskoce u radu organizaciie kole qle da proizadu iz debate o legitimnosti vlada na "vlasti. pravni priznanja vlade od shane OUN dak je negiran presudom Medurog.suda .prav$e. u..plltaju Bernadot (Iiernadotte) iro pitanju odgoti izraelske vlade.ffi Neospor"no je, medutirn, da s6 u-OUN lavl'jala vrsta priuxarrja od strane organizacije na relaciji drZava_Ehnica lizacije: priznanje drZave (vlade) u sludaju kada'pri prijemu no_ Zava organizacija primenjruje dl. 4. Povelje i sudeii o podobnosti
Doc. A/AC.61/L.35lRev.1. Doc. A/ Ac..al/L.st. i A/AC.6L/L.BO. Vid.t yearbook of UN/1952, str. 332_J45. R o s e n n_e,, Recognititiorl of States bg the .S. :ional LalD (BYIL). 1949. 437

delru_ ostrvu F .na tetl te po.sebno komptikovata dt"j;;j;"', vala i podrzav_ata vlada SAD,;iji-j;-;; Eez ove podrike i angaimana pioniem' f.r"l%-predstavtianja ; OUN ;d;;:;

je preiutnostandvisre lllT, Lu"Ornuo putrrovazno preastavtia i jrZir.i X::TtJd veiina ejlznata. drZava u svetsk 1^lu"J: :"fl ,^T +tn9 nrje u OUN biJoprresed nalveiim aer, Il19_"vlada Igi," ie upravtjata o_w.sa. jednom

"":l"ig'1"*; *:e i!.x:lTi, x""* iillT!:,1"'i,iit":"Lx".i""x rezima. (H. r.a-uterpacrrt. nlcolr L?,nouot
li f h:t{gl Appteton,

.l,,i:"j:J""* ;{,:f$'"i:'i["ff ifJ';,U.f "i-Jit'Jl,.:t

iti{trxi-i'xY:ii;#';"*:dl":J#-

vl9dama. zbog njihovog "i"otu"ionu"noj J':.]: fo, dotazakna vtair, itj zbog niihove :,::^lll"l, n

"..1i,3,. "[,.T". ;lJ#ilJ ,,*ffi illl6,i :ii#",,.#T;i i:'"Js *,1;;,, i":,:,lii,::'. 1 ",#,,l;il;l o, "J,* t;H;l ii;":t+t?TTii
pu^sranJe_zahteva za nacionalnom saglasnosiu

x:i#y::T'il."i"H'X'?S ;"#::"""J"%;i:::Y?ii"3 ",Ili,

"."-r&'";ri#Jl.rir"u,"l;r.r'r,conndis

IJN, Bri,ti,sh yearbook

ot

';"**f:llk'l':;,?:r

T h eE t e m a t

u kojoj je PninciP unipoBto spisak kandidata m. Za delegaciju FNRJ 'idkih drZavaffi, koje su prava ,,veta" u nadleZ'ih dlanova. NajPrihvatkode latinskoarneridkth)' rta sa zadatkorn da Proeneralnorn sekretaru na Generalnoj skuP5tini izdata Libije, Japana, Vije pored Prethodno sPo:alne skuPdtine.dT

oeu ouN
inicirao je dugu, veorna osnovi bilo Politiiko Pi' sa SAD da Priznaiu re). zauzme svoje mesltlo u va predstavljanja u OUN ila 'iedan od osnivada orlana Saveta bezbednosti: ,trebno je uknatko Prika: u cilju sagledavanja osoi ko,nkretnog dd{Prmosa 6i da ie u Pravnoj Pozania niava Predstavljania :o*ena kolje su se u njoj anja dveju vlada na raz;azivaLaie nedou'micu Pooblik -druit' n, preciziraLa 'oot"-r"."t njenih tvofii. .r, "id',-, organlzac'ije koJ ' , i vlada na vl'asti. Pravru negiran Presudom MedunaJotte) po Pitanju od-g.otim. da se u OUN javllana relaeiji drZava-dlanica :aiu kada Pri Prijemu no' elie i sudeii o Podobnosrl

drZave za prijern isto',rerneno daje odnosnoj jedinici drZavni kvalitet.6ae Radilo se o priznanju interne wste koja se ne bi mogla proistove6ivati sa spoljnopolitidkirn priznanjern od strane drZave.6e Jugoslovenski autor Jehi pokuSao je da istakne ovu razliku na jdnom drugom planu, irrslstirajuii na miSljenju jednog dela teo,rije da odtbijanje priananja vlade koja vrii efektivnu vlast nad teritorijom u pitanju, ukoliko ide za tim da utide na unutrasnje politidko stanje i1i politiku u zemljifir, predstavlja intervenciju u njene unutra5nje stvin. Prema tome, pravo predstavljarnja u medunarodnim organizacijama uzrmalo bi se za pravo i duZnost svake driave, a njegovo nepriznavanje za qgru identiinu bojkorbu i napadu na univerzalnost svetske organizaciie.-' U sluiaju revolucionarnih promeha u jednoj drZavi medunarodnr forum zauzirnao je preiutno stanovGte da vlada koja e{efl<tivno vrti vlast u zeml,jriIn$1ovazno predstavlja i drZavu u pitanju, bez obzva na to da li ju je priznala veiina drZava u svetskoj organizaciji.n3 Medutim, za sludaj NR Kine nrije u OUN bilo prresedala: ovde je, pored nove kineske vlade koja je upravljala naiveiim delom driavne teritonije postojala bivia vlada na jednom deLu - ostrvu Formozi (tzv. ,,dve Kine,,). Problem je posebno kornptrikovala dnjenica da je vladu na Formozi priznavala i podnZavala vtrada SAD, diji je uticaj u OUN tada ibio presudan. Bez ove podr5ke i angaimana problem dvovlaiia u sludaju utwdivania prava predstavljanja u OUN mogao se resiti primenom principa efektiviteta. U t<rm smLisluse,izjasnio l General,ni sekretaq:OUN u svom .,Me19ianlumu 9 pravnim aE)ektima problema predstavljanja u OUN (5/1466) uz obrazloZenjeda samo vlada koja vr5i efektivnu'vlast moZ, izw5avati obaveze iz Glave II Povelie.6s
je bila sklona shvatanju prof. Lauterpahta (Lauterpacht) da . .64'Doktrina princip_ efoktiviteta ..uvek treba intelpretirati u smislu da nova vlada, ako Zeli oa bucl priznata, mora irnati podrSku nacije i dokaz nacionalne saglasnosti sa rev-olucionarnom plolrlenot-n, iztaiefi ta zadovoljavajuti nadin. (...) Izgilda da na_ pustanje zahteva za nacionalnom saglashosdu izra;ava jednostavno jednu fazu u praksi priznavarja kada je princip dolaska vlade na viast voljofir naroda pretr_ peo "fokret u mnogim zermljana. (...) pojedine drzave su odbite svoje piizna_ n]e vladama- zbog njihovog revolucionarnog porekla, ili zbog nasilja t<oje pra_ tLro nJrnov- clolazak na vlast, ili zbog njihove nespremnosti da ispune svoje fu mealu_ narodne obaveze. Nijedan od ovih razloga ne moZe se postavlj;ti kao valjan. U Dedo6tatku efektivnih medunarodnih sred.siava za obezbedivanje dobre vlide ra svaku zemlju ne,rrioguie je insirstirati na stalnosti jednog postojeieg relima odbirdntem da se prizna njegov sukcesor nastao iz revoluciie. Na isti nadin, nije praktidno usvojiti na. dugi rok od,bijanje priznanja kao ind,irektan natin za pri_ moravanje novog reiirns da ispuni svoje medunarodne obaveze. Daleko racional_ ji se u davanju priznanja. lnsistirajuii sastoistovremeno na sredstvima lltJJ metqd KoJa pruza mealunarodno pravo za postjzanje priznavanja svojih obaveza od stra_ rre- novog reiima, (H. Lauterpacht, Recogniti,on in Interndtional La1D, 1947, 1 2 7l La r^connd,issance internd,tionale d,ans Id pro"tique ^^--,.'n Jo.u Verhoeven, tonternporaine, parjs t9?5. 455. 6t Isto. 474. d' Shelddn Appleton, The Eternat Trid.ngte, -,iiii7'"" Michnj,gar\ 1961, 24. 6 prii;n
(.:rlarr+io

A. J erit, _ ProDo,_br.
the IlN, BrLtisk Yeatbook L DEv
1oa,

1. 1954 Beograd. ?b. --Videti opBirnije kod: O. Wright:

12,

Kine' u or.tN, ,tugoitiieiiiL

metrunarodno

Interno,ti.ondt LaTD anal,the UN, Bom-

, teh,nidkom planu, problem predstavljanja vlade u OUN posle h revolucrionarnih promena postavljao se po pravilu kao probrre punomoija. Kao proceduralno pitanje, on se re3avao jednoproverom akreditiva. Jugoslovenska, sovjotska . operacijom eke delegacije azijskih zemalja zalagale su se za to d.a se ovartup prirneni i na nol'u ldnesku vladu, smatrajuii da bi njeno .r radu svetrske organizacije pomoglo re5enju vitahih problema rlje. Medutim, veiina ostalih delegacija prenela je ovaj pruceproblem na suStinski ptran. Insistiranjem na procenjivanju micsti, odnosno nemiroliubivosti nove kineske vlade kao uslova Povelje otvorena je dobata o prirodi ututraSnjeg politidkog relnemoguieno dogledno re6enje s obzirom na to da je ono prena uslove prijema drZave u OUN. Upotreba ovih a,rgumehata m,ogu6a usled dinjenice da priznanje vlade predstavlia dj,skreciuo pojedinih drZava u kome one glodaiu prvenstveno sopstveni interes. galnost kinestkog predstavni5tva osporila ie sama NR Kina. Te:n65s od 18. XI 1949. godine Cu En Laj je zatratrio od, predsedneralne skup5tine da ospori pra'"'ni status delegacije nacionalisne i njeno pravo istupanja pred svelskom organizac.iiomu im od 8, I 1951, kineski ministar I nar.oda.U sledeiem te1egramu656 ih poslova zatrazio je is,kljudenjekuomintanskog delegata iz sa-upuiei Lveta bezbednosti, Prvi od sponienutih zahteva General:5tini nije mogao biti ukljuden u dnemi red jer je IV zasedabilo u toku. Zato se podetkom 1950. goddne debata o kineskom mll5tlu ogran'ridila na Savet bezbednosti. Ovde ie odmah doSlo r'ajafnja pdjedinih delegacija po pitanju spremnosti da priznaju R Kire i da joj omoguie da zauzme svoie mesto u OUN. Nosioi\,'nih shvatanja u o!r',ompitanj r bili su pojedini stalni dianovi rezbednosti, tako da je svaka inicijativa jedne strane btTa a przena na ,,p,reglasavanie" (ako je poticala od SAD) ili na ,,velo', iu je predlagao SSSR). dstavrfik SSSR-a u Savetu bezbednosti, kao i os,tali ilanovi sovelegacije u ostalim organima OUN, pruZili su kineskim zahtetstu podrbkm. Januara 1950. SSSR je predloZio niz rezoluciia o ju ,,kuornintan3ke grupe" iz rada OUN657, a po njihovom odbideo s bo'ikotom svetske organizaciie u trajanju od preko sedam so\rjetshi predsta\,atici napustili su sve organe OUN posle izja'emnosti da se vladi NR Kine priznaju prava predstavljanja u rpanja jrugoslovenske delegacije nisu bila tako sprektakularna. , nj,ihov xticaj bio je daleko konstr,,uktivni.ji u smisl,u dugorodnja problema. J'r.rgoslovenska delegacija smatrala je oportunost rg bojtkota658 wlo Jporn'im ,i koristila ji svaku pritii<u da na od*. P,/ttzs.
oc. A/1281. oc. 5/1443. id.t Od.govori ALeSa Beblera na pitanja d,opisni.ka Tanjuga o ute|tu i JugoslaDije u SaTretu bezbed,nosti, od 5_ januara 1952, iz dokumentaci:ie tori i izjdoe preal,stabnl,ka FNRJ na VI teil,oononl "aseild,rlju Generalie u Parizu.

o""n' prava N iT"ft'r;!ffi1fftrf;H.

"f"kti,#g:l?"T"jl#$ p.roizrazio je iz

"ffi 5t$""t 1i IiliF#i'ffiffi;;

, -Dosledrnostjrugoslove

:":I-"_

,J#.,r-, 91q;Un**;n;{rffi 1',fi::,f"ii.Fil,ffi'?r:

nl"ii." koia je _sopstvenrim;;;il.,

ruii!,nfr.F{ #*"sC ilif ,..liliij,l,?ug""liujl.",o"ii"r

l:,fj'*Jif.#tiilj i:d ":::,,.:, l?T. Jusosla\rija iu prrzla aolarl i ::l3.fty?

l;il"'ti;:""'," #FI'il'J,"_EiX'i":ffi

:t,*"""d*.-;"ir";,fixr Y.il:|,"

a"o,ai'xiti','f!'6

.$:".*;:31,1, l;,,*:::$ ":lil'xf .ryt# lT

oktobar ts+g ihaa
@ Isto.

lrtri?F:r'"trr"di'd --H,'N+;:Iil"r}:::

: iffiJH. T:tT H, f'",;:]it""i",ijilF "ftii ".ilii:iL ^,t ; i jT',;" ff H\ft'""" 6". t, il:,:^t""'!Hi&'.',:"*il"i:l' il:#;

jflilr3# l:flqHlt::Li',;,hl

j f{ttidil'!i1,ili"ft'*;',}

"l",TJ'" *id,'iilcffi I iolffi'*

FNRJ pti

,""4irV;"#:'::FI.i#t,

ria vlade u OUN Posle e po pravilu kao Prob' ", on i" re6avao jednoIugoslovenska,. sovjetska .su se za io da se ovasmatrajuii da bi njerio Seniu vitalnih Problema prenela je oval Pxocen na procenjivaniu II\ineske vlade kao uslova nutrasnjeg Politiikog rem na to da je ono Preotreba ovih argurndnati ade predstavlja d j,skreciu prvenstveno sopstveni L ie sama NR Kina Teie zatraLio od Predsed: ius delegacije nacionalis' :om organizacijom u ime I 1951, kinesk;i minista'r intanskog delegata iz sazahteva upucen (ienerar; ni red jef je IV zasedaod'ine debata o kineskom i. Ovde je odmah r sprernnosti da Priznaju oje mestro u OUN. Nosio': ru r:oiedini stalni dlanoVi r i6dne shrane b:Jla a Pri'' a od SAD) ili na ,,veto'i . kao i ostali dlanovi sovj ruZili su kineskim zahtei predloZio niz rezolucija o
N6t, a po niihovom odol' trajanju od Preko sedal4

';;i;t-

u pr"va predstavlianja u

o;ri^;;.r" i,#{

meren i obrazloZerr nadin brani prava NR Ki,ne na njeno mesto u OUN i u medu,narodhorn Zivlotu. Jugosl.ovenski stav proizlazio je iz doslednog postovanja prjncipa efektiviteta kao duhrosti svake drlave d.a prizna vladu koJa stvaino vi5.i vlast na tefi'to,niji u pitahju. (Nova Jugoslavija je i sama vodila te$ku borbu za sopstveno medunar,odno priznanje diji je neposredan ishod ponekad izgledan neizvestan.) Spoljnopolitidki prograrn Jugoslavije uk{udivao je spremnost da svestrano pomogne borbu i ostvarenje svih prava svake nacije koja je sopstvenlirn snagama izvojevala pravo na slobodni Ovakav stav zauzela je Jugosliviia i prema NR 1 nesmetani razVitak.6se Kini, uprkos krajnje__^neprijateljskirr izjavama kineske vlade posle Rezolucije Informbiroa.@ Doslednost jtugoslovenske politike u odnosu na nom kinesku vladu odi,tovala se ved u brzinli davanja zvanidnog prizranja. FNRJ je, naime ptiznala vladu NR l(ine 5. X 1949. godine, svega detiri dana po njenom osnlvanju, a pn:eveiine socijalistidkih zemalja s kolima je NR Kina bila u daleko bliZirn odnosirna. U veoma srdadnom telegrarnu s jugoslovens'ke stra.ne redeno je da: ,,Vlada FNRJ, praZavaju6i teZnje'niroda Jugoslavije za ostvarenjem prijateljskih odnosa s kinneskim narodom, duboko uverena da centralna vlada NR Kine izraZva vol.iu kineskos naroda - donela je odluku o priznanju centralne vlade NR Kine.',d Joi pre podotka suitinske debate u OUN o pitanj.u kineskog precls.tlvniStyq JtigoslaVija je p,ruZila dokaze svoje podnslie noroi kineskoj drZavi.. U disdrusij\ o nehim od mnogobrojnih pitanja62 gde je kineski vlada bila {irgkfno optuZena, delegacija FNRJ je bianila njen teritorijalni i idmlo5lli inrtegritet. Jugoslovenski predsiavnik u I kom,itetu dr A1ei. Bebler skrennro je vei tada paZnju da dogadaji koji su se odigrali u tgi.zer-nlji stavljaju svetsku organizaciju pred pitanje legitimiteta ,,ki'od_ neske" delegacije u OUN. On je osporio kllomintanske aklredritive i !j9 dg. qt".q o bilo kojoj od predloZenih rezolucija uperenih protriv NR Kine.@ Dn Bebler je u ime jugoslovenske delegacije okarakteiisao nove dogadaje u Kini kao ,,ogmman korak napred u istori.ili doveianstva,'d i..dod_ao: ..Suverena volja kineskog narodi oglede se u konstjluisanju ]\ f( l(ine i obrazovanju vlade sa Mao Ce Tungom na delu. Mi Drizna.ie_ mo kineskom narodu, kao 51o priznajemo svakom drugom nr*du. pn rro prar,roda sam raspolaZe svojom sudbinom."fts . Pojadana aktivnost jugoslovenske delegacije u borbr za usposrav.. lJanJe prava autenfidne ldneske delegacije u svetskoj organizaciji veza_ mandat u Savetu bezbednosti (1950-1951).-S tribirie gtavTj1r" lju"
.^, .6".Jueoslaviji i Kini bili su zajednrdki dlugtveno-istori jska pozadina zaos,o,e- r eKSproarrsane zemlje-, medunanodni poloraj bivle ,,sfere u caja,,, velika [a_ .uuna*revorg]]Ja i originalna razrada marksistiakog iskustva, misli i prakse. . poglede - !r Eeoier je rekao u I komitetu: ,,Mi nismo takva vrsta ljudi koja svo_ le na istorijske dogadaje formira na osnovu trenutno!- potitidtofi opor_ runileta. (potirikd, 3. decembar i049.) 6. oktobar lg4g. Vlad,a FNRJ priznalo, narod,nu otaalu Narod,ne -"'_Poiitika, Kepublike Ki,ne. "'Vid. u poglavlju o korejskom pitanju. -' Po-litika, 3. novembar t949. litgoslouenska d,elegacija snatra dd sarno na_ L-., "to"";X*. Mao ce Tunsa ima praaa dd predstaolj; ki;e"it ioroa. 6 Isto-

bila tako sprekiak'ulam;l Itivniii u smistru dugorocT ia smatrala je oportunosr ! svaku Priliku da na od:

opisz,ika Tdniugd o ute\'u. rnuara 1952, iz zasealdniu tlovnoil

no-potritidkog tela OUN ona je uspela da skrene paZnju dita_ jarmog mnenja na dinjenicu povrede legitirnnih priva NR ko_g_ )UN zbog koje se najmnogoljudniji narod sveta nasao izvan rganizacije. Dr Ale6 Bebler israko ie znaiai ovos pitania ka_ vojstvu preds'tavtxi,ka FNRJ, novoizabranog dlana ia- prvom sa/og organa 1950. godine, predloZio odlaganje razmatranja svih .evnog reda dok se ne reSi prioritetni problem ki,nesko! pred_ ..*_ Suprotstavljajuii se tezi o protivljenju veiine priznanju a delegatima NR K!ne, on je primetio da u samom Sivetrr po_ n.odnos snaga, s obzirom na to da polovina priznaie, a polo_ "glas rriznaje nol'u vladu Kine, i dodao da se odlutujuci ,,proi smeo radunati po5to priipada delegaciji vlade Cang kai Seka .odilo da priznaje sopstvenuvladu. rslovenski predstalrlik odvojio je u pral,:roj argumentaoiji )riznanja vlade od pitanja njenog pne stavniBtva u medunarnd_ rizacijama kao kategoriju koja ne bi smela da trpi od isklju_ tidkih interesa i rekao: ,,Mi smo duZni da izrazimo interes slrih li srno zaduZeni da se brinemo o odrZavaniu mira medu svima va egocentr,idnaposrnatranja trebalo bri da'nam budu tutla. Mi Io da nastavimo efikasan rad - po5to nemamo potrebnop err- ako najveii narod sveta ako iedna p"tin" Oori"t.*trJ "i1" zastupljena medu nama i ako ga - Sto je jos jadi raztrog _ a. delegacija jedne vlade koja je sru$ena- voilom naioda, koju ogromna vecina naroda smatra svoiim nep;ij,ateliem.,,66t no u situacijri lcada je sticanjem proceduralnih otolnosti u Sa_ rednosti sednicama rukovodio Sef kuomintanike delegacije u )redsedavajuieg. slovens,ki delega,t pok rSao je da izbegne ovu proceduralnu s ozbiljnim politiekim posledicama briwemenom izmenom )slo-vnliJra. On_je predloZio rezoluciju (S/144S/Rev.1)o ukida_ l. Priwemenih proceduralnih pravila Saveta bezbednostiGsu r vremerrskom perriodu, promenu predsedavajmieg i vraianje h pravila na snag,u po obavljenoj jzmeni. Ni ,ibilrrur, ,r"_ :erzolucija je otvorila ponovo raspravu o kineskom predstavspral'u koja je zamrla posle odbiiania svih sovt'etsliih predutim. pokuSaj jugoslovenske delegacije bio je uzaiudan;'njen odbijen velikom ve6iolom glasova. :Iji-da pomogne novu kineslru vladu jugoslovenska delegacija iak i.za. protivpral'nu odluku sovjetskog delegata, kojile, u rredsednika Saveta bezbednosti, a po powatku u ovaj- oigan, rV 459-493. Posto je ovaj predlog znadio potpunu podrsku sovJe6rJr, mada ne i najavtjenom napuStanju Saveta od strane SSSR_a, ju_ predstavnik je zakljudioi ,,Jasno je da izno6i,m ovaj predlog u duhu vlade... koji je ona ved davno zauzela... da ne piizoaje biv6n vlaa priznaje novu vladu NR Kine.,, iti,ka, 12. jailtat 1950, 18. Pravila Pravilnika Saveta bezbednosti glasi: ,,predsednistvo nad zbednosti prelazi po redosledu dlanovima Saveta, obaveznim abecealnjihovih tmena na engleskotrn jeziku. Sva.ki predsednik o6taie na ciji jedan mesec dana." (Cit. prema: P. Reuter & Andr6 Gros, cunaerLtsaliplomatiqxtes, Paris, IV ed,, 19?6. str.9l.)

,ffi "l**"H* r.x'j#:,".iii#f

"",l',P:'-. je vlada NR Kin

jt"th:"illlf j :"[x" :.1 :r::.1^fl ?-ti!T

itl*:i-ii $fij'i:';"1i"#rTr1f

'*r'r":iil,"i:EnviHl*Tff I

:::.c: 9,

i,[,f,i::;T."r'$.'"'$15ffi:1 se
sa .tribine ouN "kL;" p;;;;;:

F{[,i,r'fii:ili".H,jHry ";ff ;,"i;"T,'i::T f ;:;, ff#,,'::,;;i-k ':X&'J* g .:Ef Ji,:L*ff ;:,fffi?J

*:d,l::i{]Jil:'"*i,"noil.,1:

g:,"',;:"f ;nj:,:,r;,h*" '#iLli#r sij#*iill'fl ,ffi "{ri; jfi ihi:'.",:ffi**YJtr,"i*h j":r s?"dtdfi "#ffi*:,iF#C jfl

afli *:,i, il.; l3i'.5,:iS: I" "s,ii:F

":'::n ; *,*"kFi$ "'t ;"ffi"T; :lm"#:_;ifu,T i,"

i#s,,,,s;x;"i### t::':'i:: il'H$,}i*;,H"fl f j l;li?-S:fi "

::*,fftq#i',4,f$

da skrene paZrnju dtaCe legitinlnih prava NR arod sveta naSao izvan znadaj ovog pitanja kanog dlana na prvom sarganje razmatranja svih problem kirneskog predLjenju vedine priznanju da u samom Savetu polovina priznaje, a polose odlufujruii S-l-as. .rnr.ot] vlade uang Kal )eKa pravnoj argumentaoiji ;tarryriStvau medunarod;mela da trpi od iskljuda izrazimo interes svih .var j,u mira medu svima . da nam budru tuda. Mi nemamo potrebnog aupetina dovedanstva nije ito je jo! ja6i razlog ru5ena voliom naroda. svojim nep;ij,ateliem."6t Curalnih okolnosti u Sarmintanike delegacije u 3gne ovu proceduralnu priwemenom izmenom (S/1aa8lRev.1) o ukidaSaveta bezbednosti6tru dsedavajiuceg i vraianje neni. Na zanbilazan na' : o kineskom precls,tava svih sovjetskih prede bio je uzalu an; njen jugoslovenska delegaciia jkog delegata, koji je, u powatku u ovaj organ, ) potpunu podrSkusovjehjuveta od strane SSSR-a,
noGirn ovaj pledlog u duhu , da ne priznaje bivs.r vla-

iz_ ::j"_T?$tgl:!rt9 nad svoJlh posebnih interesa i da saraduju na ito skoriiem ieSeniu tog pitanja za 5to Memorandum Generalnog sekretara f.lgv; LiSa pr;l" savrSenu ptavr:,u osnot'u',,6?o Postavljajtrii pitanje '{!gl:sa, predstavnistva NR Kine kao problem 'niedunirodriih kate_ gorije viSih jugoslovenska a-"fugr*;" je inter_ prel irala sopstvenu srpor jnoporiLiiku pi'ehisu da se pol&inadni interesi jedne zernlje koji ne zadiru u niene glar,rreatribute,' kLmpetencije. pra_ i dynosli vei :/1 _pripadaju _pre svega reprezentativd:romnivou, moialu Zrtvovali radi op5tih, glotralnih ciljeva-svetsie zajednice. Nepristra.lsnosti doslednost jugoslovenskih istupanja odvajali su ih od ostalih izjava pristalica nove kilneske "1";", S3-dR_;, pa dak i same 1\tr l!me, posebno u praktidnom smislu: dok su one insiitirale na pro_ pagandmom aspekfu pr.oblerna,.jugoslovenska autegacija' je haZila pre svega da se sa trirbine OUN uklone predstavnici Ii,uo.ninianga. Ova{iav nadin. prezertacije problema nije iskijudivao konadno .eSeni"e tineskog predsta\,Tliitva posto nije spominjao nadine pristupa i uteSe" aetegrcll -ni.,o je. NR Kine u OUN. Fostavlianjlm ""og pofiiiiil! proUtu-" "urro na tehnidkog - proceduralnog pitair:ia, sr"'j"- il;ii;i;ti' ' i e.rikasno re5enje, uzirnani su u obzii interesi t<lnesi<e ;i;A-;;k"p"" svetske za_ iednlce. Slidna nastoiania nonovljena su od strane jugoslovenske delega_ .JiJiit""*porus"1 cije na
V zasedanju t<aai;e r<inesta ;"G;j; a" orr j, legitimnaprava" y"li 1"9 preko c;";G;;[r;;iiiu.'i;' ge",u,ur,loi a"_ bati delegaaija FNRi ;e podrzala. p.."dl"t ;"j;;;"ii"'1" ji;"',;;-, t"#"-1" traZenopriznavaniepiava predstdvl;anli;ft%" liit ]i;;u " oUN kao
*-:,g,ry, je vlada NR Kine trazila iskljudenje kuomintanske delegacije iz

osporio pravo predstavljanja i udestvovanja delegata,.kuomintanske -odluka" grupe'. Ova ,,predsednitd<a bila je iuprotna ei. iZ. p"o"uAu"ai nih pravila Saveta bezbednosti prema kome ;i ," ou"i.ru odluku nad_ lglan_,sarno Savet, a ndkarko,jednostrano i ekikluziwo,- niegov predsed_ pdnekad. i neprijateljski intoniranol iiskustlr ::ki,Y za I\.fr :TT".::ry.,:-",14oj, lI.{nu, Jugos.lovenskadelegacija je uspela da postigne simo jedair dlplomatski uspe-h:^^na njen prediog tdtegrarnl kine;kot ministra inost_ .1950. ranrn poslova o_d_ j 20. janua_ra godine priznati _1950. 3. februara su za zvanidne dokumente Ujedinjenih nacija.Ge U skladu. s doslednorn politikom FNI{J prema NR Kini, dr Bebler je proleie 1950. godine u Svetu bezbednoiti dao decidiranu .u. irj";; kojoj je, izmedu,ostalog, naglasio ,,... produZeno onemoguiavaile kr_ I neskom narodu da bude predstavljen u bUN nedopust.iva stvar: to ;e predstavlja por3ed1r jiinu kao stalnu _povelle kola- izrieif,o spominl5cranrflr-bavela bezrrednostj, to_je najteza povreda principa univerzalno_ sti Ujedinjenih nacija i to u.odnosu nu. ,raj n"olrrili ,ruroj ,ru svetu, to je postuqS+ krajnje stran po stvar mira i mldunartdne saradnje I .ipuu"," za sudbinu sv.ih Uiediniehih. n_acija. (...) sve vlade kole spreeavaju ki_

q ujedinjeniT;""tjfi; -.""r"'[i"0" sedignu

i glasi: ,,Predsednistvo nad Saveta, obaveznim abeced_ ;vaki predsednik ostaje na ieute! & And r G!os, tr.93.)

-"-i-""i,"""i'i'"'.iii?'"a.r"eu"rii,, i'"oi: ;:3i "?"d;',""i"ffi;Jl'l;;llt:,;'fiit""i:"

'At.esa Bebrerd o T)itaniu pteitkineskos """"t *""'!|'3t,*?1ui33!"Atfr';riitfr"ri #.

edinog autentidnog predstavnika svog naroda i drZave. Tom prilikom ef jugoslovenske delegacije Mvand Kardelj je istakao da bi pravilno 'eienje ovog pitanja znadilo jedan od prvih znakova spremnosti OUN la nade put k mtnu i smanjenju napetosti u svetu, uz opasku: ,,... poreban znradaj ima dinjenica da bi odlaganje reSenjo ovog pitarija mogl,o ;amo,posluZiti kao oruZje za potkopavanje OUN,i za njeno dalje slablenre.-' Jugoslovenska delegacija branila je legtimna prava predstavnika tIR Kine i na mrnogobrojnirn zasedanjima pojedindh organa i konferenlija OUN. U ovom smislu, j;ttgoslovenski delegat Dura Nindii izjasmo ie na sednici Komisije za klasidno naoruZanje 28. IV 1950. protiv nasavljanja njenog rada dok se ne resi pitanje kineskog predstalrriStva kao rrobleirn koji toliko pogada univerzalnost OUN i njenu sposobnost da rbavlja svoje zadatke.6T Zattm, na zasedanju UNESCO-a u Ftirenci 30. / 1950. jugoslovenski delegat podneo je prediog za iskljuienje kuomintanke delegacije i pozivarje predstarmika NR Kine67a, a na konferenciji OUN :a tehnidku pomoi nerazvijenim zemljama u Lejk Saseksu juna 1950. nicirao donoienje rezolucije slidnog sadrZaja.6Ts Ovakav predlog upuien e s ju,gdslovenske strane i na sastanku lzw5nog odbora Medunarodnog ledjeg fonda u Njujorku istog meseca.676 Medutim, najveii znadaj imao e a.mandman FNRJ o obaveznom ukljudeniu NR K,ine u razgovore ,,veike petorice" prilikorn rasprave o obnavljanju pregovora o glavnim rrcblemima svetskog mira (tzv. Pakt pet sila), u kome ,se za NR Iiinu rapravo tra?ilo priznanje statusa. velike sile i odgovarajuieg ravnopravLogude5(a u pregovorima s ostalima.677 Peto zasedanje Gerrerab:resk'upStine zavrieno je veoma nepovoljro u pogledu izgleda za reienje legitimiteta kineskog predstarmiStva pole intervenoije kv. kineskih dobrovoljaca u Koreji. NR Kina nrije moga prilikom izbijanlja korejskog rata da zaboravi i prevazide oseianie r'giozenosti i podr,edenosti u s;Lrkobus velikim delom sveta, a posebno livsirn lolonijalnifn silama. Stav nepopustanja i reienosti da se istraJe ra sopstvenom star,ru makar i po cenu izolovanosti, osefio se I u ngusrehu deiegacije vlade NR Kine koja u svojstvu str.anke s pravom na aslu5anje u Savelru bezbednosti nije uspela da pokaZe dovoljno spremrosti za kompmomirs. Tok dogadaja u vezi s Korejom uticao je i na pitanja prdznanja rredstarmika vlade NR Kine u svetskoj onganizaciji. Atmosfera ,,nepriateljske uzdrianosfli" rezuitirala je usvajanjem res. 390(V) Generalne kupStine kojom je osrnovan Specijalni komitet sa zadatkom da proudata prar/ne aspekte ovog p'oblema. Jugoslovenska delegacija je glasala
61'Politika, 21. septembar 1950, cooor E, Kardeljq u ceneralnoj sLupltini OUN. 613 Politika, 29. april 1950. Pitdnje smd,nJenja naotu,o,nja ne moZe se rctl,ti e2 re'enja pitd.nja predstaanikd, Kine. 614 Politika, 31. jun 1950. Od,bijen je prcdl,og jugoslopenske d,elegdci,je o lspred,stalrnika so kotule,rencije UNESKA. Ljutenju koumintan'kog 6'5Politi.ka, 14. jun 1950. Jugoslooenska d.elegdcija potlriela preillog rezoluije da se pozoDe preilstaundk NR Kine, d6 Politiktt, 21. jun 1950. Poaelo zosedanje lzDr'nog ottrbora DeEjeg tonda. 6'Politika, 2. oktobar 1950. JugosloDenska, d,etregd.caja f,redloZilo, arnanilt lan ukljuEenju NR Ki,ne u razgooore Delikik sitra,

aalJree o pit :i1':-,3::ljHj"d nog resenla..,,

fi91i" zaklju,eaka.678 govjh Na j6f1 na61 rrebl postavljanja istog pravnog

kf\: prilikom ustanovtje

D5legacijr. FNRJ bkotte ^ ^- se uerera.lne. skupstine u tiojoj je u prav_e o statusu NR Kine u bUN nJe. prava -predsravnistva _ don( vot;na zakljuika: u pogledu teSk lleds.tavlianl?- isrre diZive u razn

polradio Je kao odlui leregaerJa), ne samo onemoguieno r te ,wl]m . Kollrna bj postojala sprernr:ost da Je uenerahoj sku,pstini praktidk: svafog. sliinog stt_riaja. I llvft! oa ce s-e,,pitanJe razmatrati u sv vTaJuctf,l orkolnosti u svakorn slur srl vlada_ da predstavlj: .poJdinih Krlrenlumi, medu kojima i princ P{velje UN pogresno'str povszane Kme, prosirene su u neodredenon ke .trehutnih drZaraih intetresa. Jl tuc4e svesna da ie se na osnol'rl lli"? .drC9. od.laganje resenja prob predsta\,'nika kineskog naroda u ( ovog dotrumenta omoguiilo je del cetvrt veka mesto zakonite vlade d l,upa nili da odgolara za preudmi koj zajednioi.dr

::11:ii:g

ouN (koje irnaju pra

B. Ljuds

Nova dimenzija data zaititi li la je usJ,ovljena njihovom potpunor crzma. U praksi ddugog svetshog ra zultat jedne duge filozofsfi<e,ekono u XVIII veku, kao i pojedirne zaS
.r A/1983. 67'A/n92. 6e Res. 396/V_ "' Na VII zasedanju SsR

Je pono 'Kfl," "# i1 T"B"ii "SH:,^i"'*2"rlff nv-ale punoElotja postojede delegacije ov,

j**](:lq^predBr-avnisr va-odio:i

drZave. Torn Prilikom lstakao da bi Pravil.:ro akova spremnosti OUN lu, uz opasku: ,, . . . Ponja ovog Pitanja moglo | ,i za njeno dalje slabrna prava predstavnika indh organa i konferenrt Dura Nlndii iziasnio 18. IV 1950. prDtiv nasskog predstavu-istva kao i njenu sposobnost da NESCO-a u F'lirenci 30. I i,skljudenje kuomintanr, a na konferenciji OUN ,ejk Saseksu juna 1950. Ovakav predlog uPuien g odbora Metlun arod,nog im, najvedi znadaj imao I K,ine u razgovore ,,vepregovora o glavnim u kome ,se za NR IGnu

protiv kako prih{gm ustarnovljenja ovog tela tako i prilikom ocene njegovih zaklj,uiaka.6?8 Na 'isti nadin reagovala je u toku odludivanja o potrebi postavljanja istng pravnog p[tanja pred Medunarodnri s,ud pravde tadno ocenjujuii da je red o potezima uperenim na odlaganje konkretnog resenia.o" Delegacijh FNRJ takode se supnotstavila donosenju res. 396(V) Generalne skupitine u llojoj je u najveioj meni odreden tok bud,uie rasprave o statusu NR Kine u OUN. Ovaj su3tinski dokument - tumadenje prava pr,rrrs"ra-vnistva - doneo ;e za NR Krinu dva izuzetno nepovoljna zakljudka: u pogldu teSkoia koje bi se mogle pojaviti prilikom predstavljanja iMe drZave u raznim organima i specijalizovanim organizacijama OUN (koje irnaj,u pravo da same odluduiu o sastavu svoiih delegacija), potlrdio je kao odludan stav - stav Generalne skupSline. Ovim je ne sarnb o,nemog'uieno udeSie NR Kine u pojed,inim telima u kojima bi postoJala spretrnnnst da joj se prizna pravo predstavljanja vei je Generainoj sku$tini praktidki data prvenstvena nadleZnost u reSavanj{r svakog stridriog sludaja. Drugo, istom rezoluoiiom je odredeno da ie se ,,pitanje razrnatrati u svetlosti ciljeva i naiela Povelie i odgovarajuoih okolnosti u svakom sludaju".tro Time su iz procene podobnosti pojdinih vlada da predstavljaj,u svoje drZave iskljudeni objektiwri kriterijuq! metlu ko jima i princip efektiviteta: kvalifikacije ia il. 4. Povelje UN pogre$no su povezane s pitanjem predstami5tva vlade NR Kine, paosirene zu u neodredenom smislu i ostavljene razlozima politike trenutnih drZar,rrih interesa. Jugoslavija je glaiaia protiv ove rezolucije svesna da de se na osnovu nje stvoriti moguinost za nepredvidljivo clugo odlaganje re3enja problema uspostavljanja legitimnih prava predstarmika kineskog naroda u OUN. I zaista, pozivanje na odredbe ovog do'lrumenta omogudilo je delegacijri Kuomintanga da zauzirna jos detvrt veka mesto zakonite vtade drZave u dije ime nije mogla ni da istupa niti da odgovara za preuzirnanje i ispunjavanje orbaveza u svetskoj zajednici.sl

lgovarajueegravnopraveno je veoma nepovoljeskog predstavnistva Poje mogreii. NR Kina niie reJr.. Lvi i prevazitle ose6anje delorn sveta, a posebno i reSenosti da se is'traje Losti, osetio se i u ndusru stralke s Pravom na pokaZe dovoljno sPrem: i na pitanja Priznanja era ,,nepnzaciii. Atmosfera,,nepn' zacrll.

3. Ljudska prava

n rls. 390(V) Generalne sa zadatkom da Prouda' ska delegacija je glasala

elja u Genetalno! sl4uqlt'nl toru\anja ne n'Lore se rcElll
,,goslooenske detegaciie o lE' ie UNESKA. 'ija podnela Pred.Iog rezoLn' rsnog oilbora DeEieg londa' gacija prcil'toZila amoniln&1L

Nova dimenzija data zaititi ljudskih prava s osnivanjem OUN bila je uslovljena ndihovorn potpunom negacijom u vreme faiizma i nacizma. U prallsi driugog svetskog rata sam pojam ]j.udskih prava _ rezultat jedne duge filozofsl<e, ekonomske i socijalne revolucije zapodete u XVIII veku, kao i pojedirne zasbitne mere preduzete po okondanju
6?r4'/1988.

SSSR je ponovo otvorio pitanje kioeskog predstavniit-vtade da se. ispitaju punomoija p.*1999". delegat; koumintansk; (doc. Y",: 4/wr1/L.tLl. r\a__to su 5AI) u su,pt\otno intoniranoj rezoluciji predloiile da se pri_ nvate punomofia postoje{e delegacije ove drzave u OUN (doc. A/CP"/L.2). a ceo problem kineo,kog predstavnistva dloii za dalje. Jugostavija se uzdrzala dri glasamju o ovoj poslednioj a.ezoluciii (res

t1, A/r2s2. 6& Res. 396/V. 4rN_a VII zasedanju

tskog rata@, nisu fuspeldda sprede masovne i okrutne povrede etidkih wealnosti. Obim i intenzitet ovih akata uslovio je stavdnemi red novoosnovane organizacije pitanje pravnog obeziudskih prava i -sloboda kao uslova demokratskog uredenja 'a i bezbedhosti,6sOvi pojmovi ukljudivati su takode u svesrl jekata medunarodnog prava - biviih kolonijalnih nanoda, osod tasne, kolon'ijalne i politidke diskriminacije i obogaiivali oncepqiju novirn sadrZajem. ovo proklamovanje izw5eno je u Povelji na vrlo upadljiv na: put u istoriji medunarodnog prava stvorena je osnova za njijtr i kodi{ikaciju. Sf}omenuta nova dirnenzija nnacional,izaci j u Povelj{ vezom izmedu skupa ljudskih prava i jednog nora medunarodnih odnosa zasnovanog na saglasnosti i podtova.ih obaveza. Ovde je ljudska zajednica priznala da je u njemosti oduvanje i poitovanje ljudskih prava i osnovnih slobotoga, u Povelji UN je prvi put implicitno priznato da izmeIj,a mira i oduvanja ljudskih slo oda postoji ilry'sta meduzardnosno ,da se interesri zajednice drZava moraju vezati za osLrava doveka u okviru pojedinih driava",6% fime je otvorena u r.azvoju medunanodne organizacije i med,unarodnog prava: odaosno ljudska lidnost podela je da se posmatra kao subnerndnncr nrrrrr 6fr

Nj Posle dnu-gog :: ,1TS"-" ;; ft.hil."c;i; " stvaranju ::",11^1: pri,nciipa dl,rstih norm_iu ovJi 1z Statuta Mec;";j, ,:lt]*:"rlu kao i stvananja jednog kodeksa ;;;;i d"ugu strane, jo3 . ! Je na Konferen da buduia medunarodna organizacijastvor va 6oveka.6s U radu na donoienju ovih Sti'ta ljrudsdrihprava na ,r.uiveazalnom m pta, Zinu. Tako se rad na kod,if,ikaciji Mrrr;; deksa medunatodnogkrivicnog p."rru odrro o:on:.T po terminologijd koja je preovla s nasbjanjima da se obezibedi zadtiia opitiJ zaStita bila je vezana za rad na Univerzal veka, Konvenciji o spredavanju i kahrjav tovima o ljrldskirn pravima.

stvarno spr.ovedena u dei,o presudorn

dbe o ljudskim pravima u osnivadkom dokumentu OUN predu oshor'll onoga sto bi se moglo nazvati ,,polaznom ideologiN.688Metlutim, u novoj metlunarodnoj organizaciji postavili zadatak razvijanje i zastita ljudskih prava u dvema razlidiima od kojih je jedna pnipadala pro5losti, a druga hud'r.rdnosti. re, spo'rnenuti zlodini, masorme i oklutne powede whunskih dnosti od strane faSistidkih sila postavili su u nqposredan plan mkcionisanje. Namera Saveznika da kazne zlod,ine faiistidkih ih kriminalaca tzraiena je nekoliko puta68e, a p,o zaw3etku rata
.: D, Ruzi6: SouDerainit' d,e l'6tat et protecti,on i,nternationa,Leiles onmq M'Langes Geotges Bouraleau, paris 197?, 963. f. R6n6 Kasen izjavio je kako je ditav svetski rat lTlao u sustini kaog krstaskog pohoda za ljudska prava. R. Cassin, La Declaratir1, et nise en oEuare d,e droits de L'konrme, Recuei,l d,es Cours, Acad,6, t international; Leyde, 1951, II, 241. ?reambuli je najavljsno uspostavljanje ,,vere u osnovna prava doveka, lvo i vrednost ljudske litno$ti, u ravnopravnost ljudi i Zena i nacija, alil", lto je potvrdeno dl. 1, t. 3, dl. 13, dL 55, dl. 62, t. 2. kao i odzadacima pojedinih orgara OUN poput Generalne sku,pltine, Ekonom)g saveta i Komisije za ljudska prava. Les d"roits de L'honrne, Melanges Georges Bourdeau, Hamburger, 404. M. S a h o v i C, Putevi saoremenog raa)oja m.ellunarod,rrog piaaa, Bqj22. V i r a I I y, L'<vrgarLisation mondiale, 302. nera Saveznika da pristupe kaznjavanju ratnih )nt-James deklaraciji od 13. januara 1942, koju je j su drzave-potpisnice konstatovale da nasilja u iena ratna dela ni rpoLitidki zioa,ini, te da se ratni zlodinaca objavljena pot)isala i Jugoslaokupiranim zemljadoeini rnoraju kaz-

3..a) Kodirikacija Nirnber5kih principa _ protiv mira i bezbednosti i.oveianstvaim

Potreba za obzebeclmjemdovedanstv uperenih kako protiv svetskog mira i bezb naca putern rpotvrde p{xlgres,ivnrihpr:incipa lamovanih u Stafutu i presnrdi Metlunaroin,

i koji ce bjti kaznjeni odlukon :99d""^9i::.,T,-?9.oktobra 1943.osnovanaje komisi.la ti}

"0 i_:q?"":f ii i:i:"#;*',',:i'j"litT,'j]*,,?[ mestu

i pogubtjenja, kao i oni koji su u t I.._-T.11*"". gde su, podinili njinova uzasnaaeta aa -:.-"-TlJl,

;,'lin'"t";rtr.":'f .,1"iT"s:ili:." ::",,i*#ffi"3i'?'i,'1',J#,t

ilf i",,:l':ii',"

xa

;;ii"',,",1:";"':'J'|"''"L?#?i"Ji,iil 3:-*:f konferenciji u Meksiko-sitiju

vrnt-eJameridkol skupttini

odredenje. U sktadu ", tr. S. oibi Sp 9T9,"_"J*. oereP{zemalja pristupila i Jugoslavija. eored to1 l.^f.lznlavaniu " ratnih zlotinaca ukljuCenesu u ug

,'.'.,','"',",i";iil$',,:I"#ji#li':it3 sralut."u cilju sudenja ratnim zlocincima tiji zfot

uU,"O%,li,rl:Xt.;t-,

lll ii3,,'5'J:1iii",i.,:",#H",l.i*:rli. :i:,* J

t0 okrob;a I ,.: _g^9eneralnoj \q. i9!9"1tjf: rvua, or-o_oJy,, fosebnu vazno6t medu ovim do ounarodno'g-. vojnog suda, u l..ome su, pored ostalij

tendencijama rnedunarodnogpra

r'ne i ok'rutne povrede akata uslovio je stavpitanje pravnog obez:mokratskog u,redenja ali su tahode u svesti :lonija)nih na'roda, osminacije i obogaiivali i na vrlo uPadljiv narrena je osnova za njinuta nova dimenziia rih prava i jednog nosaglasnosti i PoBtovap,riznala da je u njerava i osno\ ]ih sloboifixo priznato da izme)ostoji tu'sta meduzamora,jru vezati za ost.".6e fime je otvorena medunarodnog Prava: se posrnatra kao sublokumentu OUN Prediti,,polaznom ideologiorganizaciji postavili rrava u dvema razliditi, a druga budtr6no sti. ne powede whunskih i su u neposredan PIan rzne zlod,ine failsti6kih rut', a po zawlet*u rata
tection internationale des

stvarno q)rovedena u delo Presudom Nirnber5kog suda. Cinjenica da su agrssori posle ddugog svetskog rata bil prvi put kainjenri dovela je do ideje o stvaranju dwstih normi u ovoj oblasti, odnosno o potrebi kodifikacije prirncipa 1z Statuta Metlr.marodnog vojnog suda iu Nimibergu, kao i stvaranja jednog kodeksa meduna,rodnog kriv,icnog zakonodavstva. S dfurge stnane, joS je na Konferenoij,i u San Flrar,-ciskuodludeno da brlduia medunarrodna organizacija stvoni Internacionaln'u poveljm prava 5oveka.6s U radu na dono5enju ovih meth.rnarodnih instrumeqlata za6tita ijudskirh prava na univerzalnom planu dobila je kompletnu sadrZinu. Tako se rad na kod.if,ikaciji Nirnbertkih pnincipa i donoSenju Kodeksa med,unatrodnog kriviinog prava odnosno zlodina protiv rnira i bezbednosti ,po terminologijii koja je preovladala, odv,ijao ru OUN uporedo s nastojanjima da se o,bezbedizadtita orpStihaspekata ljudskih prava. Ta zaitita ,bila je vezan.a za rad na Univerzaho.j deklaraciji o pravima ioveka, Konvenciji o spredavanju i kaZnjavanju zlodina genocida i Paktovima o ljudskirn pravima.

3. a) Kodifikacija Nirnberikih principa I rad na Kodeksu zloiina protiv mira i bezbednosti IoveEanstva: medunarodno kriviino pravo Potreba za obzebetlenjem dovedanstva od agresivnog rata i zlodina uperenih kako protiv svetskog mira i bezbednosti tako i protiv pojedinaca putem potvrde pxtgresivnih principa medunarodnog prava proklamovanih u Statutu i Presrudi Meth.rnarodnog vojnog suda u N,irnbergu,
niti, a da pronaiaZenje i kainjavanje potinioca jedan od predstavlja njihovih glavnih ciljeva rata. Dalje, u Deklaraciji objavljenoj na Moskovskoj konferenciji 1. novembra 1943. vlade Velike Britanije, SAD i SSSR-a proklamovale su da ee ,,nemaiki oficiri i vojnici kao i dtanovi nacisti6ke partije, odgovorni za zvetstva, masakre i pogubljenja, kao i oni koji su u tome uzeli uCei6a... biti poGlani u zemlju gde su podinili njihova uzasna dela da bi im tamo bilo sudeno i presutleno prema zakonirna tih oslobodenih zemalja i njihovih vlada',. Pri tom ova uekLaracija nije se odnosila na one,,ztrodince,, liji se zloaini ne mogu pripisati odredenom mestu i koji ie biti kaznjeni odlukom saveznidkih vlada. Istom prixkom, 20. oktobra 1943, osnova,na je Komisija UN za istrazivanje ratnih zlodina. r,osle toga, B. avgusta 1945. vlade SAD, Francuske, SSSR-a i Velike Britanije potpisale su u Londonu Sporazum o osnivanju Meclinarodnog vojnog suda i njegov stafut, u cilju sudenje ratnim zlodincima diji zlodini nisu bili vezani za precizno geoglafsko odrednje. U skladu sa dI.5. ovog Sporazuma, njemu je pored dvadesetak zemalja pristu,pila i Jugoslavija. Pored toga, b.ojne odluke o ekstra-4iciji i kainjavanju ratnih zlodinaca ukljudene su u ugovore o primirju i miru. Cetirj velike sile, delujuci kao upravljadi pobedene Nemaake, proklamovale s,u u posebnom zakonu da Ce poGtovati obaveze iz Moskovske deklalacije. lsto je usvojeno i na konferenciji ,u Meksiko-Sitiju marta 1945. (Podaci iz govola _Interameridkoj l. Kosanovifa u Generalnoj sku,pstini 10 oktobra 1947, AJ, Fond Save Kosanovic-a, (dok. 83-B-539.) Posebnu vaznost mealu ovirn dokumentima imao ie Statut Mecunarodno vojnog sruda, u l<o,rrle su, pored ostalih materijalnih i plocesnih odredaba, definisajri pojrrxovi zloii,na protiv mira, zlodina protiv rata i protiv dovednosti, daiiLrii vrlo Siroke i sveobuhvatne definicije ovih prav,nih kategorija u skladu s najnovijirn tendencijana meatunaroalnog prava. @

kal;,'xl, ,-"" u sustini

u osnovna Prava doveka' nost ljudi i Zena i nacria' 55. dl, 62, t.2, kao i o.t: eraine skupstine, Ekonomilanges Geotges Bourdeon' med,una,rod,lag Ptqoa, Eleo'

La DAcIartLttDn Cassin, Tecueil des Cours, Acode-

atnii oju je itja u ! ratqi

zlotinaca objavljena potpisala i Jugoslaokupiranim zernljazloeini moraju kaz-

za stvaranjem jednog kodeksa medunarodnog krividnog zakonova utwderia je u OUN na samom podetku njenog rada.61 Delegacija SAD predloZila je 15, novembra 1946,6e2 da se perdrnet facrije Nimberillih pdneipa kao sastavnog dela jednog kodeksa mebdnog krividnog prava ili opite kodifikacije zlodina protiv mira rtri kao predmet od najveie vaznosti. Generalna skupstina je 11. rbra 1946. pnihvat la ovaj predlog u res. 95(I), potwdrujuii princiedunarodnog prava iz Statuta Nirrnberr5kogsuda i njegove Presude, uou uoi ih time definitril'no u oblast prarmih pravila: ona je pozKomisiju za kodifikacij,Lr medunarodnog prava da razrnotri i jasnadi rnesto ovih principa u okuiru jedne op5te kodiflkacije zlodina ' rnira i bezbednosti dovedanstva ili kodeksa medularodnog kriJ prava. Ovom rezoLucijom pitanje kodifikacije NirdbenSkih principa i komedunarodnog lo:ividnog prava biio je razdvojeno. Kornisija za kaclJu rnedunarodnog prava uodila je ovu di,stinkcij'r.l iznosedi u potrebu za pripremanjem projekta konvencije Nirnizve5taju6e3 ih pnincipa i deta-ljnog plana op3te kodifikacije zlodina protiv. mi>ez ednosti (termin kodifikacija medunarodnog krividnog prava vinije upotrebljavao). Olrle se radilo o dnjenici da je projekt kone prsdstavljao problem kodifikacije, a opBta kodifikacija zlodina mira i bezbednosti problem razvoja medunarodnog prava. -lnodifikaciju Clan,prvog tela za niedunarodnog pi"rra j,ugoslovensdstavnik dr Banto5 je veoma aktiyno udestvovao u debati o prinadinu rada budu6e Kornisije za medunarodno pravo. J,ugosloven:edrstavnik se zaloZio za sprovodenje dvaju spomenutih zadataka u protiveci se jedino ,preporuci Komisije za kodifikacijiLr i progresiv:voj medunarodnog prava o stvaranju medunarodnog kr,ividnog suIstupaju6i zajedno s delegacijama Egipta, Poljske i SSSR-a, on je r ini4jatrivr,r za osnivanjem medunarodne krividne jurisdikcije kao tnu Povelj,i UN i dl. 34. Statuta Meduaarodnog suda pravde u kor kaZe da samo drZave imaju pravo da budu pamidne stranke. Nai dl. 7. Povelje koji nabraja organe OUN, on je izveo zakljudak da r6ki dokumenat OUN nigde ne spom{nje taklrr mogu6noit, te da mje metlunarodnog krivicnog suda pnevazilazi nadleZnosti Metlunog zuda p,r'avde.6es Medutim, posto je vedina delegata smatrala da fiJ neaeUepo zavrietku sudenjau Nirnbergu (1. oktobra 1946)cenelalpsfina OUN je raspravljala o daljem razvoju o\rih principa. Generalni sel<crganizacije je predloiio da se Nirnbedki principi definitivno ukljude u arodno _pravo, lto bi znaailo nov put u pravcu proglesivnog razvoji i koije medunarodnog prava. (GAOR/1946, II, p. 699t. Iaeja o j;dnom kodek"su protiv mira i bezbedno,sti dovedanstva prvi put je izledena u pismu suirnber3kog suda Bidla (Biddie) predsedniku SAD Tbu,manu od 9. novombra iudija Bidl sugerisao je da se u OUN reafirmisu principi Nirnberskog staokviru jedne generalne kodifikacije zlodina protiv mira i bezbednoGti dobva dime bi se,,urstairovio princip po kome agresivni rat predstavlja vrhundin" i ,,pojadale sankcije u odnosu na manje povrede mealunarodnog prafoc. A/CN.4/25. str. B.) ' D{r. AlC. 6/69. ' Doc- A/AC. 10/52. ' Doc. A/AC. 10/38. CoIr. 1. i Doc. A/AC. 10/SR. 19, st-r. 23.

odh.ldeno je da se Generalnol skup5ii vog.tela.. Delcat FNRJ zajedno s'del malJa glasao le protiv ove odluke.6% I venski stav je donekle izmenjen u to; na kao wedna, ati i ne'izvodtjiva u ta venska delegaciJa odludila di svoX;ekome. se ovo pitanje bude jasnijd pr predstarmik je izabran za dlana kom tanja sa zadatkom da razmotri pro;b ma OUN i nacd Stabula 1res.OeZlVff;. Jugoslovenski predstarmik suoror Sajima da se kodifikaeiia NirnberSkit ueRsa zlocrna protv mira i bezbedno nagla5avanJe jasne razlike izmedu ko s,Lrvee b a fon:rnulisana u Statutu i pl Ka progresrvnog razvoja medlmarodn( sa. Prema mis,ljenju veiine, kojoj je r tos, spomenuti projekat bi iskljudivac i jurisdikciju medunarodnog krivieno, trgovrinu drogom).6e8 Jugoslovenski de Uudivanja u ovaj Kodelns ditave kateg nivou.6F Po osnivanjiu Kormisije za medun godine zapodet je rad na formulisanju sao je dosta sporo napredovao po51,o ll njenom sastavu bila b,rojna, a miSljt lidita. Pored toga, SSSR i njemu blisk gledu Kodeksa zlodina protiv mira i prv m sastancirna Komtsitje siuprotstav obrazloZenje da bi ovaj pravtrii akt o drZava. Kod jugoslovensl<e delegacije u diskusiji u VI kordtetu, predstavnil vim pokuiajima, oce,njujuci iuradu ovr Prema njegot'Lim redima, ovim bi se ,, nJe protiv takvih zlodina u budtrinosti' od zloupotrebe omsl,ane si7e",w Zariml je potrebno ustanoviti nerposrednu kr ne samo za pojedince vet i za drLave. za rnedunarodno pravD, on je povoljn( je ovaj Kodekrs trebalo da se ogranidi

klyl*9s lu4" p".a,t""rj" :11yj: naroqnog Prava r ulazi u nadlezn;st

OUN.

"6 Doc. A/CN. 4/5. 6"?Videti A/c. *3 Doc. A/AC. 6/321-328. IOIS'R. 20. str.2-3. 6" Doc. A/CN. 4/E- str.25. 10"0 yeorbook o! tlnited, Nations, 1948/19 ?o\Pol,itika, 1?. oktobar tg{g.' Rdd, P1 7o,Isto. 76 Yeatbook

lnog krividnog zakononjenog rada.6er da se perdrnet 1946.6e2 e1ajednog kodeksa meije zlodina protiv mi,ra eraha skupitina je 11. i(I), potwdujuii princi;uda i njegove Prestrde, ih pravila: ona je pozava da razrnotri i jas)Ste kodifikaclje zlodjna <sa medunanodnog krirberskih principa i korzdvojeno. Komislja za : distinkciju iznosedi u iekta konvencije Nirnrcije zlodina protiv mirog krividnog prava vinici da je prrojekt konSta kodifikaoija zlodina
.-^l-^n rrvquvS

nog prava jugoslovensrtvovaoudebatiopri,dno pravo. J,ugoslovenspomenutih zadataka u rodifikacijtr i progresivmarodnog kr,ividnog su. ?oljske i SSSR-a, on je nividne j urisdikoije kao lnog zuda pravde u ko"r parnidne stranke. Nan je izveo zakljudak da ;akr,rr mogu6nost, te da ilazd. nadleZnosti Meclura delegata smatrala da
(1. oktobra 1046) Generalrh principa. Generalni sekcipi definitivno ukliude u progresivnog razvo'ia i ko). Ideja o jednom kodeksu t je izredena u pismu suTrumanu od 9. novembra L principi NimberSkog stativ mira i bezbednosti aoivni rat predstavlia vrhunovrede meatunarodnogpra'

^--,'v 4. Pra

stvaranje krvidnog suda preds'tavlja izraz progresirmog razvoja medunarodnog ,prava i ulazi u nadleZnost Komisije za medunarodno Dravo. odludeno je da se Generalnoj skupSrini prepoiuei osnivanje jedno! rakvog tela. Delegat FNRJ zajedno s delegatima prethodno spomenutih zemalja glasao je pnotiv ove odluke.6% Kasnije, na VII zasedarnju,jugoslovenski stav je donekle izmenjen u tom smislu da je sama ldeja ocenjena kao wedna, ali i ne'iavodljiva u tadagnjim uslovima. Zato je jmgoslovenska delegaciJa odludila da svoje opredeljenje ostavi za mornenat u kome se ovo pitanje bude jasnije postavilo. Na .istom zasedanju njen pradstar,nik je iza,bran za dlana Konriteta za prcudavarje tog istog pitanja sa zadatkom da razmotri probleme osnivania suda, odnosa prema OUN i nacrt Stabuta (res. 687(VII).6q Jugosloverxski predstarmik suprotstavio se, takode, izvesnirn pokuSajima da se kodifikacija NlrnberSkih principa veZe za stvaranje Kodeksa zlodina protjv mira j bezbednosti dovedalstva. On se zalaEao za nagla5avarlje jasne razlike izmedu kodifikacije Nimber5kih naieli kola su vei bila fonrnulisana u Statutu i Presudi i,stoimenog zuda, od postupka progresirrrog razvoja medunarodnog prava pri. sastavljanju Kodeksa. Prema m'iiljenju veiine, kojoj je u ovom sludaju pripadao i dr Bartos, spomenudi projekat bi iskljudivao pitanja vezana za sukob zakona i jufisdikciljru medtrnarrodnog lrriviirnog prava (npr, ropstvo, gusarstvo, trgovrinu drogorn).6e8 Jugoslovenski delegat je bio prctiv poku5aja ukIjudivanja u ovaj Kodel<s citave kategorije prokr3aja na medudrZivnom nivou.@ Po osnivanjiu Korrnisije za medunarodno pravo, tokom 1949. i 19b0. godine zapodet je rad na formulisanju ovih dokumenata.m Medutim, posao je dosta spono napredovao posio su neslaganja medu sfi'uenjacima u..njenorn sastavu bila brojna, a rni5ijenja vlada zematja - dlanica razlidita P,ored toga, SSSR i njemu bliske zernlje promenile su stav u poglsdu Kodeksa zlodma protiv rnira i bezbednosii i"ovedunstva i vei na prvim sastancfna Komts'itje supfl:otstavile se njegovom formulisanju uz obraziozenje da bi ovaj prami akt ogranidavao nacionalnri suvereniitet drzava. Kod jugoslove0rske delegacije evolucija stava biia je suprotna: u. diskusiji u VI komitetu. predstararik dr Bartoi suprotstavio se ovakvrm pokrusajima, ocenj,ujudi izradu ovog Kodeksa kao izuzetno ko,risnu. tlrema njegovirn redirna, ovim bi se ,,kristalizovalo svetskolavno mnen3e protiv takvih zlodina u buduinosti',?0r i postjgla .,preventivna zaStita od zloupotrebe ormZane sile,,.7@ Zanjmljivo Ullo njigovo miiljenje da je potrebno ustanoviti nepoarednu krividnu;L medunaridnu odgovornost ne sam.o za pojedince vei i za drlave.1$ podrZavaju6i izveStajkomisije za medunarodnb pr-avo, on je povoljfio ocenio njen zakljudali po konie ;e ovaj Kodeks trebalo da se ogranidi na zlodin6 s preteZno potitieti..._-'' D* A/CN. 4/5. 6", videti A/c. "'" Doc. A/AC. 6/82r_829. "" Doc. A/CN. 10/SR 20, str. 2-3. 4/5. str.2i. 'ooYeo.rbook ol Uilited. Nations, 1948/tg4g, slr. g4g. '"' Polifikd, 17. oktobar 1949, P"ad, pravnog kortuiteta Ceneralne OUN 14,Isto, 143 yearbook ol united, Natio',s.

skltp|tine

.na, a ne da se bavi stliiktno pravnim pitanjima kakva su bila akona, nadleinosti ili sli6no, U tom sklopu on je zahaZio da se r^prbfiv m,ira i bezbednosti ukljudi i samo pripremanje agtesiv_ rijanje srovjetske delegacije i njoj bliskih zemalja da glasaju za rada Komisije za medunarodno pravo na k;difika;iii ovih tzazvalo je o3tru reakciju jugoslovenskih delegata. Dr'BartoS o_da se u zapisnik unese da ovakvo glasanje ima ,.politliki ka_ dodao da g)asanje za podrsku Kornisiii piedstaviji ,,duZnost', nske delegacije;,,Jugoslavija glasa za tveStaj Komisije za me_ o plavo'u5 i za produZetak rada na izradi Zakona o iloeinjma ra i bezbednosti dovedanstva da bi time istakla da miroliubiva rdna saradnja u,kljuduje u sebi i borbu protiv zlodina uperenih ra i bezbednostiljudske zajednice, a da predohrana od iih zlo_ izira njihol'u kodifikaciju putem medunarodnih konvencija.',ru 'ogledu NirnberSkih.. principa jugoslovenski delegat je takoale 1.1]h91u st9 brZu i Sto potpuniju kodifikaciju u skladar s ttaprlnclprma i normama medunarodnog prava uz upotpunjavanle j metodom pro-gresiulog razvoja. On je u VI lomitetu preato_ y ov.u -kodfi.kaciju princrpa nullo poena sine lege koji :y,Tl^". pnnvacen u .lvledunarodnom vojnom sudu zato dto ga je po<i_ -taZiriivosti ana. Pored toga, dr BartoB je-predloZio unodenje "" t koji. pripadaj'r..rjednoj zlodinadkoj organizaciji .-l.i', ao rnarofttog prava. glov_ensJ<idelegat sve$dno se zalagao za kodif ikaci_ju Nirn_ .'incipa uprkos praksi savezniikih tela, posebno amerltkog voj_ u,Nirnbergu u. kome je na krajnje nezadovoljavajuii'naiin proDreman_ka koJa se neposredno odnosila na Juqoslavi.iu. Na_ 'esudr p.rotiv vjsokih nacistidklh vojnih komandinata Lo i: su i.ilavog ni?a. zlodina na teritoriji razrth zerialja, ,, i YT'_t"i ameridk-i vojni sud je utwdioTo da okupal]:-1.,t ravrJ 1..199u1"-Je. nrJe tspunjavala usl,ove E dl. 42. Haske konvencire z ne. te da je nemaiki okupacioni poredak irnao legalna prava dr represlvne mere prema j ugoslovenskom stano.mistr,,u. Na m rzvueen je zakJjudak o nelegalnosti partizanskog pokreta I staknut princip ,kolektil'ne odgovornostl stanovnidt=vaza pov_ rcionog poc.etka".708 Isti ovaj sud zaHjudio je da ne oos|oii oa_ spomenutih nacistidkih voda po medunarodnorn pra-lrr zi zlo_ ne na teritoriji fi.rgoslavije. Ovo grubo krBenje oinovnih prrnrl{om. razrade Nilnberikih principa u izveitaju Kom s..e za meduna_ '-_rlo,r"ul!no, priznat primat medunarodnog prava ntd unutrasnjim .je nacero drrelttne dogovornosti individua po mettunarodnom krividnom A. Y a_j s,, Dtusa zdse(tonje Kon.Li,siie OUN za meauioiiiii-'priuo,', wne i ilruitoene nd,uke, tgSO Beograd, br. S, 4?g.) ti,ka, 4. -maj 7948. Memo"d,rl/lunt TJdru'enja trraonika FNF.J OIIN i , hontrolnom saltetu poDoaLorl presud,e aneiitkog oojnog sud,a i Nirn_ .os eI.50. Ira.ske koovenciie.

yi"':JuH i,:'ffi

;i;, "fll' jr"i"?1^1T,ilf j .i,,1*j.l#ilt'_T; ""'*

:"il:i J ilTtr TtrJi.T:'*$*"".r "il,"ulli.i,r nL r dvej u raz-r'rri"til

;ff H:.,'*ii:itiiu#ffffl:, r*".' ;,

ratu protiv nac ,I,ug.oslavija nije dozvolila da ,^,'-.-tp."f

:&l:ilq! F:Hil*.:,s"
vj.Se postradalihzernaljau

o "ri"1 is *'u" "r.i'"

B. b) Usvajauje Univerzalne deklarr

Fedno npovDljno

Genero"Lne skupstine OUN. .PraunogLornitetT

llfffffi;
., ,,,,," "' ::" ---;*.

od..spomenulih faza bila ie predvidena izra

:'lffi'i"fr:ff :"T'""Xio iiii; -,'ffi jri,"3".5'trT;T"i';.{ }rt"; i?Tijl

""9i. obJasti podeti na nekoliko j:: faza i. ;:,r:arJa, Dtta zainteresovana za Sto skoriiu

ld;i:% ""'## ttsr"*":** #*:Ji """I

fli,ffi"-.

^"*?:u'#1:,"Jf[#";?,"J [1i
s obziiron

.fljfr ;Jiilge"';,"Hgfr ?"jf liJf, ,.ffiX

dorneti ,il"on" i;6t i,^'vio"" :J.e^. njegov rih c."";;i;; ; :::i^: lyloga. -odlur<cm

ovom zadatku. u svetskoj organtzaci.ii veo u.

^r r$"ffiq ;4r,166tfu*#":

opit 'i,0,,ff'-#!ii"t8l,K:?: iednog.

sastlavr;anle konv

od*ti

'"j"if.rit:ltf "i,1 z$itli#, q SJT,"I.r,:",S,:;irf"L"J,#":iJ i1:;ff s":T;l (a/tggssl rp"c"n-li*'"l id"jild':i'T raz,matranje vra(
ll t4",-t9, 1s46.

ouy" p,ostupkuprihvaCenaje tehn dbnosenjedeklaracije bez pravne <

itanjima kakva su bila ru on je zatraLio da se o pripremanje agreslvzemalja da glasaju za na kodifikaciji ovih ih delegata. D,r BartoS nje irna ,,Politldki kai piedstavlja,,duZnost" ve5taj Komislje za me.di Zakona o zlodinima istakla da miroljubiva protiv zlodina uPerenih -oredohrana od tih z1oja."ru konvenci iarodnih :ski delegat je takoale kaciju u skladu .s naPava i.rz utrrctpunlavanl e u VI kornitetu PredloIa poena sine lege kojl d,u zato 6to ga je Podio uno6enje kaZnj vosti 3anizaciji u smislu deza kodif ikaciju Nimposebno arneridkog vojnezadovoljavajuii naiil ;i1a na Jiugoslaviju. Nar komandanata koji su :ritorijd raznih zemalja, ie utvrdioT@ da okuPa). Husk" konvencije iz lak imao legalna Prava skom stanovnGtvu. Na partizanskog Pokreta i lti stanovniistva za Pov,dio je da ne Postoji odnarodnorn Ptatlu 7a zLa' r kr6enje oinovnih Prinll.

cipa i normi medunar,,odnogprava primJjeno je u Jugoslaviji s velikim ogordenjern s obzirom na njen status zemlje_saveznice i jedne od nal_ vi"depostradalih zernalja u rattr protiv nacizma. niie dozvotila da ovakav akr trompromituje sa_ ,^,-.ln:h..i:fslaviia dasnJe I buduce medLmarodno.pravo i nastavila je da u OUN podrzava prgglesi!'rli razloj i kodifikaciju u ovoj oblasti r.r skladu s najiinim mo_ gucim interprc,tacijama. Uprkos avakvim nastoj anjirna, aktivnost OUN na pranu krrvrcn-e.odgovo nosti nije dala odekivane rezurtate. poveziva_ nJe oveJu razlrcrLlh oblasti u. p-ar3l9lnol tretiranju Nirnberskih prin_ ciga,. odnos.19..ljudskih prava i Kodeksa zlodina protiv mira i bezbed-no_ srr -Kao potnttokog dolnumenta koji je pripadao prob]ematici kolektivne bezbednosti i bio vezan za definiciju ig.""i1" "'atmosferi hladnog ra_ 1a. bilo je osudeno,naneuspeh.T@

3. b) Usvajanje Univerzalne deklaracije o pravima ioveka .. . .Fnistrurpajucistvaranju jednog_ opite sisterna jurisdikcije

itaiu Komisije za mellunatog- prava nad unutrasniim mealunarodnom kriviCnom il za rnedunoroalno Ptaao", 473:) ia oraonika FNR.' OUN t ri,iiog Doinog suda u Nitn'

implementacije. o":* postupku prihvaiena je tehnika tzv. ,,rnagidnog prose_ ."rr - dbnoSenje aea,,",Y deklaracije bez pravne obaveznosti, ali ne i bez ve_
oednostj (4/19858) urpuien je na razmatranje

- iastivtlanle t ""r""C;",-; d_rur.r I:incrpima, nJenje mera Za

objedinjenih fod imenom p6_ prava.. AIi. uporedo s ozbiljnim i bdgovonnim prisrupom :-1113 ovom {yg:flh zadatku. _u svetskoj organizaciji veoma brzo poiavile srl au ,,r__ nle u nJegov domet i ,raison d,Atue, kao i izvesne ekskluzivne -i-zrala koncep_ tll raz_J,oge, odtukom, Generatne skup5tine ove eovetje :::l^:"^ upucerul le Ekonomsko-soc jja.lnorn savetu. odnosno njegovoj Komisiji za ljudska pravaTr0 umesl,okomitetima Asambleie. Za Jugosla\rdjru suZavanje foruma za ru.1,.urru na telo od 1g dla_ t<otit<oj,e. izabrano. u Komisiju_ za lludska prava, nlje bito nepos_ 5t3y3 Fsdno nepovoljno s obzinom na to da je-predsta-r,_nrlk'FNitJ izabran za aJenog ctana s mandatom od 4 godjne. Tako ie u perlodu od 1946. do 1950. delegacija FNRJ neposredn"o "t"rt"o""lr' , lrirdii.rolrrin aom_ rnenata o -Ijftrrdskirnpravima. Njena odekivanja donekle ie izneverrila odK-ornisije da se.rad na medunarodnopialrro- regulisa_ :T" "..ryT""".]1," rrJu u. ovol ob.tasti podeli na nekoliko- faza jer je, kao vedina i ianjih zemalja, bi)a zainteresovana za ito skoriju j n61n"ri;* pravnu za5titu (Jrrgoslavija 1e ola prva od svrh sociiatistidkih .prava. zema_ ll:q:kih rJd KtroJa Je u._svol Ustav ulrstila odredbe o ljudskim piavima.) Za prvu oo. spomenutih faza bita je predvidena izradi deklarjcije s generalnim

]j:3"..Itlf:yl lzrda, medunarodnopraj,Trih instrumenata

u oUN, na r zasJdariiu Generatne'.["peti,i" podelaje

u oblasti

;J-ii"*

_ "p"ouo_

j,,;f;fli",#,"0"# ",;iJ3,"ff **:"t;;ql*"td"1",:,,J":,gJ,ffi..;"?f,,i"il#:ffi

vladama 1'.r. Doc. E/27,16. februar 1946. "'Vid.: D. Ruzi6, souterai,netA, M6laees drZava^ lhnica aecimbra

:nadajnog psih,oloikog i rnorabrog uticaja koji je irnala s obzirom da je bila izraz konsenzusa. Tek posle toga, a na osnovu psiholosslova koji je stvorio ovakav dokument, pristupilo se obezbedenju ih prava 'u obliku konvencija (paktova). Ovakav postupak stvarao akd alti sigunrn povoljniju klirnu za operativne metode. zrada Unliverzalne deklaracije pokazala se kao politidki sloZen zaU ovorn dolnu.rnentuljrudska prava imala su da se proklamuju na r planru i s arnbicijom nametanja moralnog imperativa svim drZaCinjenica da je ovakav dokumenat uop5te usvojen bez stvarne ije, predstavljala je izuzetno dostign'uie Organizacije Ujedinjenih ,7r2Raqrrava koja je vodena u Redakcionom ko'rnitetu Komisije dska prava, u samoj Komisiji i u III komitetu povodom njenog bila je dotad najduZa debata o jednom pravnom pitanju u OUN :m je biro u pomirenju dveju razl,iditrih ideoloiki isldiudivih kont ljrudskih prava vezanih za demokratsko-liberaho odnosno marko-socijalistidko shvatanje ljudskih prava i slobode (tzv. stvarne I ne slobode). Zemlje zapadnog tipa demokratije zastupale su makrn stepen obezbedenja poldtidkih i lidnih sloboda, dok su zemije ]e domokratije zahteva-le da se naglase ekonomska i socijalna praniverzalna deklaracija uspela je da ujedini oba koncepta, s izveseralTroteZomnauitrb socijalno-ekonomskih prava.7r3 )braaloZenje stava jtugoslovenske delegacije, koja se zajedno sa cijama Bjeloruske SSSR, Cehoslovadke, Poljske, Saudijske AraJkrajinske SSSR, JuZnoafridke Urxije i SSSR-a uzdrZala prilikom ja o Dekla,raciji, zahteva pregled istupanja njenih predstar,nika r 'ih napora da ,se usvoji odredena koncepcija koja je odgovarala .jem razvoju socijalistidke misli i prakse u FNRJ kao i nadinu glena svet, optere6enom izvesnom neelastidnoidu i iskljudivoiiu u u kada je toebalo braniti svoja vitalna dobra. Naime, ve6 u prvim njirna jugoslovenske delegacije uodavala se izvesna sumnja u moit plonalazenja pl"incipa prihvatljivih za sve s obzirom na razhnivoa razvoja odredenih zemalja i njihor,rr spremnost na impleciju progresivnih med,unarodnih nadela.Tla ioaijalistidke zemlje na delu sa SSSR-om s kojima je zajedno isJugoslavija u ovom pitanju, zastupale su vitlenje ljudskih prava ie razlikovalo od individualistidkih koncepcija karakteristiinih za
'Res. 2l/7 (III), usvoiena 10, decembra 1948. Ovaj datum se slavi kao ava doveka. 3 Univerzalna deklaracija proklar[ovala je sledede kategorije pravat . prava vezana za ilidnost (d,1,3-14) - pravo na iivot, sldbodu, rigurnoet dnost, jednakost pred zakonom i zakonsku zastitu, minimalne odxedbe kriprava, nedqpustivo.st diranja i stan i prepisku, slobodu kretanja, azila, za.opstva i slldno; . plava vezana za lidni status (dl. 15-1?) - pravo na nacionalnost, brak lcu: . javna i potitidka prava (il. 18-21) - pravo na miSljenje, izbore, zbora 'ora, pravo na udestvovanje u javnom Zivotu itd.; . socijalno-ekonomska prava (tl. 22-21, - pravo na rad uz pravidnu nakrra','o na obrazovamje, kulturu, zdravstvslu zastitu, odmor, sindikalna prame sli6no. I Govor jugoElovenskog delegata Lea Matqsa u Ekonomsko'socijalnom saE/SR, 15-25. str. 42.

zrp"drj .demokratije. Oznaditi ga sup tivistidko" ne bi bilo taino, radllo sd rera, tnrere'sa I suverenosti drzave ka interesa. Zemlje narodne demokratiie i laracije na .po.lmahqnju pojedinaca'lzi Ja. lnslsrlralucr na konkretnom socija u drustvu. One posebno misu mogle "d verzalizarn.g lloji,m se Deklaraciji, na, ganima druSlva, a ne samoj arzaii, sm tlonostr (pravo na ernigraciju, pravo n unutra5nje nadlemosti drZave.?BTome kat Deklaracije usao s,amo deo socijal od ovih zemalja, kao i pojedinih ewo Delegacija FNRJ posmatrala je , buduinosti, kao kodifi.kaciju jednog- n
VCKA.

Utoliko vise je bila nezadovolin: malne demokratije'', koji, po njenom obezbedili materijalne rislove za koriS( va i za stvaranje boljih uslova Zivota drugih drustverxih zajednica od dijeg s a s druge strane, svojim formal.::rim e za rczvitak totalitaristidsih oblika vlar ustanova u bonbi protiv demokratije i medurnarodno g ponetka.?16

U pris,lupu ljudskim pravima, ju dnZala marksistidko-lenjinistidke f,ilozofi i bljska u izvorima koji su ta.da najvi odnosiii na prcblematilnu revolucionar nornskog poJoZaja doveka u druStvu d prcV..Janla osuda i,ndividmalistidkog ko smislu koji je zastupala sovjetska de stav isao je dalje od ovog .pojednostav nju da se Deklaraoija mora uskladiti I uslovirna u kojiima se, .u odnosima m( javlja iritav niz novih socijahro-ekonon goslovenske delegacije, projekat Dekla: pitanju, jer je u njemu b4o izostavljen nih odnosa vei prihvaie,nih u nizu m rodnog biroa rada. Ona je nalamla zr politidko-gradanslrih prava, posebno on: dlanu odredene zajednice (sooijalne i ek va i duznosti). U torm smislu, jugoslov razodanana odredbarna ove Deklaraoiie

"r Hamburger, n.d,., B4g-420. "" Obrazlozenje ovog stava dato je u u Generalnoj skupstini od 10. decembra 194 raclld praoa iooekd,, Arhio za praone i dr 126-131.

roji je irnala s obzirom [, a na osnovu psiholoS'istupilo se obezbedenju vakav postupak stvarao ltivne metode. kao politidki sloZen zasu da se proklarnujiu na l imperativa svim drzate usvojen bez stvarne )rganizacije Ujedinjenih rom kornitetu Komisije mitetu povodom njenog ravnom pitanju u OUN .doloiki iskljudivih koniberal,no odnosno markslobode (tzv. stvarne 1 'atije zastupale su maksloboda, dok su zemlje )nomska i s'ocijalna Prai oba koncepta, s izvesprava,7l' je, koja se zajedno sa Poljske, Saudijske AraiSR-a uzdrZala prilikorn a njenih preclstarnika t 'cija koja je odgovarala FNRJ kao i nadinu gleno66u i iskljudivoidu u :ra. Naime, vei u prvim : izvesna sumnja u mosve s obzirom na razhr'u spremnost na imples kojima je zajedno isr vitlenje ljudskih prava pcija karakteristilnih za
Ovaj datum se slavi kao

fgq".qg" .demoknatije.Oznaditi ga suprotnim pojmom kakav je ,,kolektivistidko" ne bi bilo tadnc raqllo se o prlznavanju primarnosti autoriteta, interesa i auu"runoa,tl'
laracije na po.smaffanju_pojedinaca".izvan lstorffi!wemena i poloza_ .mvel ja, lnsistirajuii na konkretnom socljalLno_ekonomsf<"om pofoZalu u dru5tvu. One posebno nisu mogle da prihvate ,,irdivU"uf irtien;; unl] verza\lz,ar::'.skojim se Deklara.ciji, ,ravodrro, oUraiaiapoleOincima i or_ ganima druitva, a ne samoj. drzavi, smatrajuci irvesmu Saieabu o stouodi lidnosti (pravo na ernierraci;u, -drZave _pravo na .f6fra, -i!li""ja) kao povredu 'is Tomg bi unutra.n je nadteZnosti ;J;i"' ;;l;;i o, 1" ., proi"_ kat De-klaraoi3euiao samo d_eo _socijalno-eko"o."r[in pru.,u predloZenih od ovih zemalja, kao i pojedinih e#opskih i l"lir.to!-""iekih drZava. Delegacija FNRJ posmakara je ovaj dokumenat kao instxument buduinosti, kao kodifiiriciju lednog novoj G;;A;;;"r"e za5tite do_ Utgliko_ viSe je bila nezadovoljna p.reovladavanjem . principa ,,for_ malne dernokratiie',. koii. Do njenom mi5ljenju, s jLdne strane, nisu obezbedili materilalne risiove za pra_ -korise"n1"'p.iaiutif,'liiivtduatnth va i za stvaranie boljih uslova i,ivota "lfi pouZ"ii-r"Siitu -i nacionalnih r

j; ;arod;; interesa. z.mr ;l-ilffi iJ?'.Sffi XX.,i]:"*:t:[T*j:kilB:i:

"rr.t"rrorr, ustanova u bonbi protiv demoknatije i protiv osnovnih ,rouog medunarodnog ponitka.ttu

'[tiidLdffi ,'J"ff f':iliii:'i;ff ]?#" "nty: "r:*tiii l":#llfft

. - . U pngtr-lpu ljudskim p.:avir^na,jugoslovenska delegacija se strogo

poSeainaca, I'yctli.9T.-T":-l tiqgtu: od dijesrt"t*i' r"ri*t pravo

.ede kate8orije prava: na ,ivot, sl'dbodu, sig{fnost itu, minimalne odred,be krislobodu kretanja, azil8, za' )ravo na nacionalno,st, brak na miSljenje, izbore, zbora nak_ Prasa-

':tlf U*; ;'fl "lHi"Tf iii",:H"il::,"i1j!;;;\,?Xilf i1;:;::$:.fi razodaranaodredbarna

ove dekliaclle t.iix" r,tiil.,j"_
r r rH a m b u r g e r . nd., B4g_'42U.

"i::.i".#l';X,"','l*,?fi:H:ii'i#.gl,Slgf "'y,Xlln iihfi f^tli"\9,{ld*s$h . p1ava, posebnoonih koja su pripadata toveku kao
llT-u"lYl iz oblasti zaitite rad_ neporpunoscu

D j e .,i; y-"*111 eklaraci "," ao.,,o?i #lt 9 i:_:{ Jut Je,u nj.emu bdo izostavljen niz praira

jednice, jTiij:li"$ffj'ili'r,"*, j""lil:::ff"ff "i1li*at r;':liil'"?"#"iza ff j "Jt "r"s"gti,

lH

najviSe prouiavani,'a uglarhom iu se l,?,]:53 !na prcblematitnu oqnosru jtiikog. druitvcnog i eko_ revolu-cionarn-o_pol nomslog proloZaja doveka u. drust\,"u.dLiktiture pdi"tu"i;ut". Iz* toga je ",, proizlaztla osuda ;indirridmaiistickog koncepta ,iStitu li11ia*tlf, pru?u smislu- koji j- zastupatra sovj.etski delegaicila. U.a"tii", ju,gostovenski _ .-!i_".i5". je^ dalje od ovog poiodnostavlie-nog pristupa' ,,,oorn insjstira_ 'dr-usiveno_politickim D,:flaracija mora_ usktad,iri s- mo-deinim :iY^.g^*

rir<izoriJe tar.va 5o;-'je-iita" prisrupada 9r:lll ^-.11:ltdko-tenjinisridke rzvoruna koji su iad"a

zo na rad uz pravidnu titu, od,rnof,, sindilaha I Ekonomsko-socijalnom

it|\rl.,"""

i3:";:"-eilrj:,ql,:?ff.',i*fi':T:".XT"yi:5:i!: :"S.T.j:jiil'."1:rli":":5 ,r iooeka, Athiv za praone i dr;st^;;e -;;;i;,";." rs+s, eoog"ad,

'anlidenoidu - da,k]e ne toliko onim Sto je uktjudivala kollko onirr. 3 izostavljala (npr. izostavljan-jom odredaba o za3titi manjinskih s1oi o spredavanju faiizrna i fasistidkih organizacija).7r? Jugosiovensko neslaganje s Deklaracijorn bilo je u velikoj meri tat uverenja da ovaj dokumenat zaostaje u odnosu na odredena rodavstva u svetu i da je to zaostajanje tim neprihvatljivije s obr na njegol'u deklarati\,'nu prirodu. U tom pogledu, za Deklaracij,u rsebno bifo nepovoljno poredenje s Ustavom FNRJ iz 1946. godine Llim, tako ,reii, neposredrno iz revotrucije. U njemu je, na primer, ) na jednakos,t iz dl. 1. Univerzal.:re deklaraciie proklamovano u iI. :ao jednakost pred zakonom, bez obzira na privilegije po rodenju, iajru, steperiu obrazovanosti i imovinskom stanju; njirne je zabraL svaka diskri.mtinacija na osnovu razlika u narodnosti, rasi i veroesti kao i svako propovedanje nacionalne, klasne i1i verske mrZrazdora. Dalje, u dl. 13, 24, 25, 27,29. i 31. Ustava Jugoslavije proovarnasu tzv. lidna i klasidna gradanska prava, kao pravo na Zivot, dr: i lidnu bezbednost posebno u odnosu na organe vlasti (d1. 39, 41) kao i slobod.u savesti i veroiapovesti (d1.25), pravo na brak i u porodice, ralaloprav'nost vanbradne i bradne dece (26). Osnolryra 6ka prava po:oklamovana su u jugoslovenskom Ustav r na poseban .: ,istiduii nadelo narbdne suverenosti, on je posao dalje od Dekla* : (videti dl. 7,23. i 27). Isto je vaZilo za sociialna, ekonomska i kul. plava grada'na (d1. 20-37).718Njegove odredbe sadrZale su 5iri niz r, i uz potenciran ideoloSki momenat predstavljale razlog za neslar s Deklaracijorn od koje se mnogo odekivalo, a malo dobilo. Jugostrovernska delegac.ija se nadala da ie tekst Deklaraciie utvrjedan potpLrniji, pnogresir,niji skup ljLrdskih prava u cilju zaStite ra kao integralne lidnosti, nz istovremeno. ostvarivanje izvesne gaje materija-lnih urslova za nji.hovo sprovodenje. 4ele,ei da poboljia tekst Deklaracije, jugosLovenska delegacija je disala nekoliko predloga: podraZavajuii sovjetske inicijative koje I postavljale pire svqga na opitepolitidkom planiu (borba pr.otiv fa., zaStita demokratskih nadela vlasti, materijalnih prava) ona se poangaZovaLana obezbedenju prava nacionalnih zajednica, manjina c'da u kolon jama. U torn smislu, ona je insistirala na osudi diskribr,ske pnarkseu dl. 2. Dekla.racijeTre: ,,Prava proklamovana u ovoj raciji prirnenjuju se podjednako i na svakog pojedinca koji pnipaanovnistvu teritorija pod starateljstvom ili neautonomnih teritori)ored toga, delegacija FNRJ .predloZila je da se u Deklanaoiju unelredbe o ravnopra\,nosti nacija i nacional:rih manjina u skladu s lpcijama sopstvenog federativnog uredenja; ,,Svako lice irna pravo 'ialavanje i zaStitu svoje nacional,nosti na i slobodan razvoj nacije
;jgo"louun"ku delegacija izjavljuje da n.jeno nezadovoljstvo ovlm pror deklaracije nije uprayljeno protiv principa kao takvih, izloienih u pon odredbama, mada bi ona Zele1a da sadrzina tih odredaba bude potpuniavrsenija, vei iprotiv krupnih nedostataka i prsznina koje se nalaze u pro(Isto. str. 131.) t3 Nesto kasnije, Ustavni zako,n iz 1953. godine, proktarnujudi pravo na saavljanje, konrkretizovao je koncept narodnog suvereniteta odredujuii kao 1 radni nanod. '" vlasti govor Vid. V, Dedijera u III kornitetu od 14. oktobra 1948. zbirka SIp

:?:rr,tu, ry"." .ioveka nJeal<oloniialnih naroda u Dekiaraciji

prava.na socijatnu,iStiru fgl"iy 1 .]11n",.1,"y"t" iz predlogao prrmeni j, ter orija. pod sraraletjsiv :,f:"T.tl < :!", i]:tL"l," u skladu s uverenye"m j:lonrJuxl9 zavisnosti,odbijena je ::_ "a p^re^drog usvojen je u III komiietu, tegacrle usmeranih na njegovo izosta 'i

je u_Dekla,racrlu unesen 11 -, gvh reKllvnlh. prava. pored togi, lugosto -d6ce. Jednaienje. bracne i vanbraene ," irnce, izdajnike i kvisl,inge f..ii ." (uz podrSku soqetsrkom imandmanu prcganjana zbog njihove akt:woJi u nove naucne, delalnosrti ili borbe za sli u nije usao nijeda leKrar-3oju ... gacrJe, osim odredbe o ravnopravnos

D"t;;;" ju ::,, Y,f:::ll gvog iez.iki.

Jeqnrca, ima pravo na pun razvoi ", s,

zajednic 5?j:i .prlpfl* .Nacionatne zajednidky drzavu.r"imoprai :i1'.1Y:i: nacion :11,1+]t.pravima",a ,,svaKa

u t .io"i;"-r.

Odredbe o pravima nacionalnih ne iugoslovenskim Ustavom nisu une in-nig"acionih drZava koje su teZjle as su posebnoi komisiii. . ,. Unnlo_svidn)m paralelama j vise JersRom delegacijom. bilo bi pogreSn .3 sovjersk.im i izwi.i zaitluda. IAju nl9govoj povodljivosti. ,slidnosti u sta, u insistiranju na uvodenju soc qlTT dr lasizma. alj bilo je i bitnih rizt.ika. venska-delegacija nikada nije napadala Je najdedie spominjan u sdvjetskim is nJa suverenih prava drLava" i lnSistirala. ,poput sovjetske, aa ,.mesanj ie u ti nl samoopredeljenje, Sro je, pre :loqa

l-""ii delegacija je venska u pojedinim pred-l spomenutom pro5irenj.u prava iz Dekla uDravnrh teritoiija i teritorija pod starat{ dovode u sumnjl ,^ ,^Ill**i-raztozi FNRJ, uzdrzavajuii se pri . l:^l9iegacija racr;'r c pravima doveka, bila' rul<ovoden
* ,":;"".T:"amandmana prema dlanku Lj. "o ,. ;::xt::.rfir.novembar

*:l3C u.dni.avaijasssR_ada gt

1s48.vid. sooa

Lkljudivalakolirko onirn z;stiti manjinskih sIotzacija) .717 )ilo ie u velikoj meri -r odnosu na odredena r neprihvatljivije s obmqledu, za Deklaracij,u Fwn.l i, 1946. godine njemu je, na Primer, :iie proklamovano u dI. privileglie po rodenju, tanju: nji'me ie zabranarodnosti, rasi i veroklasne ili verske mnZUstava Jugoslavije Pro.va, kao pravo na Zivot, .a organe vlasti (d1. 39, !1. 25), pravo na brak i dne dece (26). OsnolTla om Ustavtr na Poseban poSao dalie od Dekla.iii:ra, ekon'omska i kuldbe sadrZale su Sirri niz' ;avlja1e razlog za neslar1o, a malo dobilo. tekst Deklaraciie utvrh prava u cilju zastite )stvariv,anje izvesne gaie. rslovenska delegacija le rvietske iniciiative koje planu (borba Pnctiv fajalnih prava) ona se Poilnih zajednica, manjina ristirala na osrudi diskri'a proklamovana u owi og pojedinca koji PniPaL neautonomnih teritnrtla se u Deklaraciju uneoih maniina u skladu s r .,Svako lice ima Pravo a slobodan razvoj nacije
r nezadovoljstvo ovim Pro' :ao takvih, izlozenih u Po1ih odredaba bude PotPunY ,nina koje se nalaze u Pro_ proklamuiuii Pravo na sakao ;uvereniteta odredujuii 1948. zbirka SIP'

Li(r aoDekq. I22 Politika,.s. novmbar ^" ,1' t ocl 4, troDetubra. 7948.

kojoj pnirpada. Nacionalne zajednice koje sa drugim zajednicama sadinjavaju zajedntdlrnr d,rZavru rarmolxavne su u nacionalno-polLi'tidkim i socijal:rim pravima", a ,,svaka nacionalna manjina, uzeta kao etnitka zajednica, ima pravo na purn razvoj svoje sopstvene kulture i na slobodnu upotrebu svog jezika. Drzava je dulna da obezbedi zastitu ovih prava".m Ovi,rn je u Deklaraciju uneson novi momenat pri definisaniu-kolekiirmih prava. Pored toga, jugoslovenska delegacija je prodloZila izjednadenje bratrre i vanbradne dece, iskljudenje prava azila za ratne zlodince, izdajnike i kvislinge koji su naSli utodi5te u mnogim zemljamaT2l (uz podr5ku soyjetst<orn amandmanu da se ovo pravo suzi samo na llca proganjana zbog njihove aktil'nosti u odbrani interesa demokratiie. niihove naudne delatnosbi ili borbe za slobodu). U Deklaradiju nije uSao nijedan od predloga jugoslovenske delegacije, osim odredbe o rawrcpiravnosti bradne i vanbradne dece i to u pogledu prava na socijalnu za5titu (st. 2. tl. 25). Medutim, antikolonijalna ktrauzula iz predtroga o primeni Deklaraciie na stanovnike nesamouprarmih i teritorija pod starateljstvom koju je jugoslovenska delegacija inicirala u sklad;u s uverenjem o potrebi oslobatlania svih naroda od kolonijabre zavisnosti, odbijena je tek u Generalnoj ikupStini. Ovaj predlog r.rsvojen je u III komitetu, ali posle niza napora britanske del legacije usme'renih na njegovo izostavljanje, ukijudio je ,sarno izvesnu zaStitu pu'ava doveka u kolonijama. Tako ie ovo minirnalno obezbedenje kolonijalnih naroda u Dekla-raciji ostalo zaslugom jrugoslovenskedelegacije. Odredbe o pr.avima nacional:ndh i manjinskih zajednica in$pirisane jugoslovenskim Ustavom nisu unesene pre svega zbog protitljenj: irnigracionih driava koje su teZile asimilaciii nacionaLnrosti.i upuiene su posebnojkomisiji. _ Uprkos vidnirn paralelama i vi5e puta istaknutom slaganjru sa sovjetskom delegacijom, bilo bi pogre5no poistovetiti jugoslovensko istupanje sa sovjtskim i izvuii zakljudak o indentidnosti argumenata ili njegot'oj povodijivosti. ,Slidnosti u stavovima svai<ako su postoiale. na qliggl " insistiranjnr na ur,nodenjusocijalno-ekonomskih priva i , orudi faiizma,, ali bilo ie i bitnih razl,ika. Potrebno je naglasiti da jugoslovenska- delegacija. nikada nije napadala tekst Deklaracije iz razlogi koji je najde5ie spohinjan u sovjetskim istupima, odnosno zbog ,,ig-norisanja_ suverenih pr,ava drZava" i ,,mesanja u umrtrad,nje stvarlJ,. Ona niie insistirala, rpoput sovjetske, da se u Deklaraciiu obivezno ubaci pravo naroda na samoop,redeljenje, S,toje, prema nekim tumadenjima, biL os_ no\,1ri razlog uzdnZavanja SSSR-a da glasa za nju. pored ioga, -u venska delegaoija je u pojedinim predlozima imila prioritet,'kao I,ugoslo_ vei spomenutom pr.osirenju prava iz Deklaracije na stanor,rriStvo nesamo_ ulrawrih teritoiija i teritorija pod staraj,elistvom. po kojoj . _ Naveden[ raz]ozi dovode u sumnju vaZe6u pretpostavku 'o je FNRJ, u:drZavajudi se pii gtasaniu Uiliuurz"t"o] a"f.L: . ^deleacip racrli o pravirna doverka,bila rukrovodenf razlolima nezao5travanja ras_ amandrmana prernaEtankuLj. Radovanov iaa Deklaru,cija pra- ;:-t"gf
1948. Vid. go1)or Lj. RadloT)onopiid, u ttl lconlitetu

cepa sa SSSR-o,m u periodu neposredno posle Rezolucije Informbima. Po svemu sudeoi, red je biia o razlozima koliko objektime toliko i subjekrtirme prirode, o sintezi ideoloSkih uverenja, ali i nacionalnih razloga drZave koja se u toku 1948. godine naila ugroZena i odsedena od celog sveta. 3. c) Izrada Paktova o ljudskim pravima NajveCi doprinos dala je jugoslovenska delegacija u ovoj oblasti pril{kom izrade nacrta Pakta, odnosno Paktova od (VI zasedanja Genlera)rre slrLr,p,itine) u dmgoj fazi iz vet spomenute res. 217 (III) ,Junapredenja prava doveka". Jugoslovenska delegacija b.ila je jedan od izi.rzetno aktivnih komentatora prvog nacnta ovog dokumenta (E/1371) i sigurno najzasluZnija za prodiranje koncepcije o podjednakom tretiranju grupa politidko-gradanstrnjl i lsocijaino-ekonomskih,prava. Nastojeii da Pakt obuhvati obe kategorije ljudskih prava, Jugo-slavija je bianila idejne postavke OUN koje jedino mog'u biti osnova za pra\,'u i potpunu slobodu lidno6ti. Kada je Komisija za lj;r-rdskaprava uputila Generalnoj skup5tini i Ekonomsko-socijalnom savetu definitivnj tekst naorta Pakta uz predloge o merarna irnplernentacije?z i izve5taj o sl',om raduTa jula 1950. godine ukazujuii, istowemenb, na pojedine pravne aspelrte problema kolonija)::ru klauzuluT2a i eventualno pravo dobijanja savetodavnog rniiljenja Komiteta za ljrudska prava?A, doBlo je do razrnimoilaie,nja u ditavom nizu pitan.ja. Medu nj{ma glar,'na su bila: problem odredivania socijalno-ekonornskih prava, obima politidkih prava, kolonijal.:ra i federalna klauzula i nadin implementaciie Pakta. Jugoslovensl<i delegart Veljko Vlahovid izneo ie u III kornrirtetu21. X 1950. .godine op,Sti stav jugoslovenske delegacije o pitanju sadrZaja Pa,4<ta o ljudskirn pravirna sledecim redima: ,,. .. jugoslovenska delegacija ima prema ptredloZentrn dlanovima nacrta niz kritidkih primedbi. Mr ne surrurjarno da bi pri sadasnjem stanju u svetu u ko,me postoje wlo 'veliki i jald dstaci proslosti, pa iak i daleke proslosti koje ditav ci\,.ilizovani svet smatra kao preZivele, ostvarenje prava koja su runesena u pakt a:radilo progres za milione ljrudi. Metlutim, rni ne mroZemosamo s tog stano,yi5ta giedati na ditav problem, nego morarno imati u vidu, s druge stra,ne, najviEa dbstignuia koja je drustr,'o dosad p,ostiglo u oblasti pra\',a doveka. Zbog 0oga je pogre5no mi5ljenje koje je doSlo do izraZaja pr,ilikom izrade nacrta da pakt treba pnilagoditi postojecim sistemima i zakonodarrstvima. Jasno je da treba irod,iti raduna o realnoi situaciji u svetu. ali je uvek bolje'davati prednost progresi','nim lekbvinama dovedanstva i boriti se da zaostala shvatania i zaostala iurisprudenc.ija mesto progresi!'nijem shvatanju i progresivnijbj juris.usturpe Druoencrl .'*
tz Doc. E/cN.4/353 & Addenda. 'B Doc. E/1681 & Corr. 1 & Add.1. 7' Doc. E/172 & Corx.1. 7x D<rc. E/1732. 7a PoUtLka,22. (Jktdbar 1950. Gouor Vel,tka Vla,kooi(a,

""'j,1in"'t ' ie"" j; :'',"r'ij:,tr." ff , t,p.r."r^" p.i,lo,iintiilfj, .li,

ovih Frava u no. uetokupansistern |-udekitip tf11 Ylial"ti karaller u oonos' menulrh ogranidenja.tako da sg dal.i-.neuskladenoifir'"a lutoninu "un"t{:,^",r-11 j9 ona shana-ugovo

iT" jtrgoslovenske o^,_*_U, del rKra, koje su se odnosile ii. g1l*; pl"Y3 azila, harjinskih l_:X_ 1r:k.ij? svakomgradanin svln^ogranidenja

j,ugosJovenske ..steoece n;e.pojma .,demokrat-ije', iz red ne tekovine i. konadno, na poir

! tarko aarle..N ll1.."1Tdhl p""ry i wdnost r :y:ly. prirnedbe -nuZnu

senJa slobode malih narnda, na]

;.,T^l:'ii:.I_"-,!"dtoge" sva.kako proklamovanje Jrn .Je i o rjudBkim pravima postao ::ltprema miiljenju lugoslov&rske < raKTa s duhom povelje UN i pri no-ekslomska prava kao nuzan unesenrh u isti dokurnenat.D Branecj svoje shvatanje iju . je predloZila niz rezolucija i arnar( re.najvaarije :-ef', A/c.s/L.8o i rl uRtJuclvanje socijalxih, ekonomsk nov{ adekvahlo i jasno forrnulisr raclJom o pravima doveka, a d,rul c.lanova pa.kta izvesnim osnovnim l. Jednako pravo glasa, pravo svak upravtjanjlu zemlje (samou ::T:m xrebu sv.og jezika i razviJanle svo toi ruoluciji.se zahtevalo da se c: mplernenfiraj,u i zastite od zloup( l da se osno!'na ]judska prava i sl( Kole Je postiglo doveianstvo u sv( n;e_ i dernokiatske medusobne odr plll"3"etr je u detru koii se odnosio lucl h prava u nacmr i na potret nrh .u prvih osaruraest ilanoya nag stine. Medutim, enumerativna lista ysilqena*r1-_Komitetu. Samo je prih predlog FNRJ i SAD, u kojem je tr
7z Isto. 7a IEto.

zauzivdn

Rezolucije Informbir.oa. objektivne toliko i subali i nacionalnih razlougroZena i odsedena od

pravima elegacija u ovoj oblasti od (VI zasedanja Gene: res. 217 (III) ,,unaprea je jedan od izuzetno renta (E/1371) i sigumo lnakom tretiranju grupa ava. Nastojeii da Pakt avija je branila idejne pravu i potpunu slobodu i.la Generalnoj skupitini t naci:ta Pakta uz predrm raduTajula 1950. gone aspekte problema janja savetodavnog mi.io razrnimoilaZgnja u i'ila: pnoblem odredivanja :ava, kolonijalna i fedeeo je u III kornirtetu 21. acije o pitanju sadrZaja .. jugoslovenska delegaiz kritidkih primedbi. Mr :tu u korne postoje wlo roSlosti koje ditav civilirava koja su unesena u , mi ne mlozemo samo s moramo imati u vidu, s ','o dosad postiglo u obenje koje je do5lo do iznilagoditi postojeiim sisrditi raduna o realnoj siost progresivnim tekovianja i zaostala jurispru: i progresivnijoj juris-

.ii.i;"r_ no-eko,noms,kaprava'kao nuZan uslov ostvarerija svih ostalih prava, unese,nih u isti doktrn enat.?2e B.:ulg"t svoje shvatanje ljudskih prava,. jugoslovenska -na delegacija je predloZila niz rezolucija i p;kio;e, medu ko5ima s"ub"i_ .amandm"la le.najvaZnije rds. A/C.B'IL.80 i res. aUC.SE.ig. pi"i'-pluabg je traZio ukljuoivanje socijalnih, ekonomskih i kuiturn-ih pidr-; pa[t,, uz ;ji_ hov adekvahro i jasno_ foffnulisanje u skladu s Univerzalnom dekla_

no. Celokupansisternljudskih prava proklamovan u paktu trebalo je da ima ur,stamikarakter u odnosu na.-poledinadna zakonodavstva, bez,spo_ menutih ogranidenja,tako da se njiliorio nepoSto";;t;;; Dr mogto prav_ dati neusklatlenodiusa zakonima drZave ufovorni"J ii- oaooafJma't orr_ vencije dija je ona strana-ugo!,romica. natin shvatanJaovih ogra_ ." Jlahgyid je posebno prokomen_tarisao nidenja: .,,Nacrt, primer, ne predvida kako ie uu ,ujtiti ,na Coveif oO ,pojedinih prava u cilju. ratne propaganJelpombliavania,3loupotrebe gu_ senia slobode malih namda, nera-rrriprarmihoaoio"" iol&l_ -nametanja dim narodirna't tako dalje. Na ,taj nadin, pmdipi Fo"ur;" nisu dobiii lvoiru pravu i nuzn'u wednost u samom .ait Zaj,.i i strukturi patta.;,; Sledeie prirnedbe.jugolslovenske. delegagile"t",j*ii" !, "u ,,u uktania_ nje pojma ,,demokratije,, iz redakcije pikta kao,reoireden" dil#;_ ne tekovine i, na po,imanje ,o"i:"f"o_"tonorisf.if. p""v"- f<ao .kona-dn'o, podloge" za uliv,anje t oitvarenl.epolit-ii,kiir-sloboi" ,,materi,jalne f"" ilo_ je $. lva,\ako proklamovanje pra-va ,,apstiakino;;in.o""tno3, b"--6i Pakt o ljrfskim prayima poit"o inrt"u**.t,' Uito je potrebno, -efikasirr' prema mislieniu iusoslovenskedelegacije. usktad,iti'po;eaine. Afanov; Paktas duhom

nih funkcija svakomgiattani",i, iriisii"u"j"ei lu iitrr"u*uno pfotiv svih_ogrnidenja ovih !rava.,u il,tui"su';"#og "uj",*U*Uuarrorti i slid_

U tTu jugoslbvenske delegacije, on je izneo primedbe _ . na nafft Pakta, koje su se odnosile na nepiiznavaije op5teg i pilva -dosiupnost iednakog glasa, prava azila, maxjinskih prava, prava na svih drZav_

eovetle uN-i p"*,"r?iti *isrj""-i9t"J .,i: ,r.r[-e,

usaglasavanja ]iste prava nabro^J.a_ -polreby niih ru prvih osarmaest dlanovi nacrta paita od s'traiie-blnerarne skup_ stine. Medutim, enumerativnalista prava u nacrtu niie usvojena u Komitetu. Samo je prih;aa;; t"iif, "li"'lff. ,.*.'elc.s7l.i0r,'j.i. enj;;l"i, predlog FNRJ i SAD, u fo;ein je p""p"*e5"r'i"*.u ]"i "trr""u"ri., puL_
h Istn. 1o Isto. a

j_: , delukoji.seoanosio "a nJosi"tlr. iri*ltrl osnovnih po_ t:lll,iT truckrn prava u nacrtu i na

pravo svako! nu"oa" a'" ul"s-ti"ujl .u adrninistra_ ],_i:!""ko tttmom upravlj-anjlu zemlje (samoupravna prava), prava fian jine na upo_ trebu sv-ogjezika i razviijanje svoj-ekulture, pravo azila. Tlakotle,u.is_ toj rezoluciii se zahtevaio di se citievi i prin;ipi i, e-Ji"f1" uW iogidt{i 'implementriraju i zaStite od zloupoi,rebep"i.aririr' ,"f..".davstava, kao i da se osnormatjudska prava i ilobode ,;;li;; j;-r;;;;tim principima kole je. postiglo 6ovedanstvo u svojim laporima da .u:iapredi blagista_ nje i demokratske.medusobne odnise. pdsteffi Jufri[veneki preatog

'l,".:Tliff ;i""#.'#3#1x"*ktrL**,:.."Hu'n;':ffiTTj;J,?:*" j pravo glasa,

)iaa.

alno uzimaju u obzir pnincipi i ciljevi Povelje i da se oni nepreprime,nj'ujru. Tom rezolucijorn je zakljudeno da KomisiJa prava treba da uzme u obzir miiljenja izneta u Genera]reoj skupstini, znadilo i ona jrugoslovenskedelegacije, koja su prethodno bila odPo,red toga, III komitet je prihvatio deo spomenutog jugosloven:edloga A/C.3/L.80, gde je traZeno da se socijalno-ekonomsla prain,iiu na nadin na ldoji je to uradeno s politidkim i gfatlanskim a. pogledu tzv. federal::re klauzule (prihvatanje obaveza federalnih za oblasti pod njenom jurisdikcijom i davanje prepotlka drZavi, :ij,i ili kantonalnim vlastima za predmete u njihovoj jurisdikciji), venska delegacija je bila protiv njenog r.moSenja,odnosno dozrla ju je psd izvesnim uslovima, smatrajuii da bi I'otivno reieLalo karakter rezerve.Ts Nieno stanovi5te bilo ie da federatirne treba da garantuj'u prirnenu paktova na cel'oj svrojoj teritoriji, zradilo da prethodno obezbede pristanak svojih fedenalnih jediovodom kolonijalne klauzule, jugoslovenska delegacija se zalar univerzalno vaZenje paktova, smatraj,udi da dije potrebno prazliku iznredru koloni[ainih i slobodnih zemalja kada je red o praloveka. Jugoslovenski predstar.'nik, kritikujuii opravdan je unoiee klaludule na osno\rrr ustalTrih odredaba, odnrosno s obz rom na u atrtonomitji kolonijafu:rih teritorija u poredenju s metrcpolama, ie midljenje da su ,,... s Poveljom sve drZave-Claniceprihvailsklade svol'e ustave s 6clredbama Povelje".tsl iverrr,i, I pogled,u mera i'rnplementacije, FNRJ je zastupala najSire motanoviBte: odobravajuei postojanje i nadleZnost Komiteta za ljudava, ona je srnatrala da njegov delokrug rada ta:ebada se .proSiri : grupe ljuds,kih prava. Nadlefoiost ovog Komiteta ona nije posr u smislu rnedunarodne kontrolne agencije Sto je bilo gledi5te rei u vidu jdnog politidkog organa OUN hoji bi innao da deluje rju otvorenbg J<r5enja Ijnldskih prava i to kada bi ono predstav'retnjru miru. Ovakav stav zastupala je veiina zemalja, dok su i njernu bliske drZave izjavile da je implementacija moguia samo nacionalne regirstrature i da osnivanje olrog Komiteta nije potPri tom mere irnplementacije imale su da se primenjuju u makom obliktr (tuinadenje Pakta 'kao prcgresi\,nog dokumenta), a ne u davanja krajnjih ustupaka od slrane razvijenih zemalja.m ugoslovenpka delegacija je takotle nastojaia da u Palrt o ljudskim ra utle odredba o pravu svih naroda i nacija na samoopredeljen;e g Argentine.i joi 12 zemalja), toliko vainom za oslobodenje miiudi od kolbnijainog rcpstva i zavisnosti. Ona je glasala za res. I Generalne skup5tine, Icoja je, prva posle Fovelje, pliznala svim na sveta pra\mo na samoopredeljenje kao osnovno ljudsko pravo 21 D(V) od 4. decembra 1950). Ovom odlukom okrenuta je nova a u obezbedenju slobode i prava na razvitak kolonritjalnih naroda. slr'.525. nirbootc ol United,Nations,7950,
Doc. A/C.3/SR. 294. Govoti i iziaoe pred,stavnika .a SIP. str. 76, FNRJ na VI zaseild.niu Genetd'lne skuprti-

na samooprdeljenje jugrr "^',^,_f.lA ,daleko sdre. u govonu ni

celina,,.733 Jugbsto vensl<ad( :n*:noT.\" prizna kako pbjedincu _ t" p""uo * nacionalnoj zajednici _ t* p""uo i tom je napomenulada je oslo,ntaenle: zalsnogli aavedenokao jedan od vidov uN. primeni n,imene "vog p, ::::lI sveta, a posebno nma u Ewopi. U tom p^rotiv neprijateljske delatnosu SSSR_a J osnovanana tozi da posdoji pravo je niel sarnostalnii sioboant "arvitu,f. ,ta. halxe drzavebez mesanja spolja. pfihvaieni j:ugbsloveriski ,n,,,,itl arn

";; kao,,predusrov ;#fffu:"tiff

ji:qjrr"+#fl x.r:ti*itutr
zato zatraLio _polvrdu odtuke Ceneratne

.,,lfl :':.: :1*,1!;iTl?-'il",*#,8f preporudenoKomisiji za ,prava e";"k;. j "tl: "k*l gTsr<trir.. p,ra,)ima. .r.ugoitJ f-r',ll " :[1L, l"?: ;i,, +:fl ::li" ifr t,*T:"ffi
odtu,.t(aGeneralne skupStiin

n;#'" ;f i1#;1., " jl",j:,ft fl :"J;..1',

racno nije- bilo razmatrano. fio"o_"t rdo I obtadasnje napore Komisije za

80. '"' GoDor v. Dedijera u III

(F3il"'i ?Ftr'iT*H :":{'{ !q, j," '$:?!1,1#,;i,,il', n ?,i*h *:H# ceneratnom it<upsiinom Ouf lXs-lbn9 .pr$_

jalno_ekonomska soci prava, iM.3l, 1 l..Ui raKrtclru nemoguinost da odredbe ii posle

Y*: od &T:?tr" ovarazricita roi*r fi

.pakla

r!1"[81'""?H'*.ffT" "i;1ff;;5"'-ou ;"o

,*ilt3;$

o_io ljrudsk

lrornitetu od, 1:

-"",;/;i*#';'ffij

!",!, ifil#.tf,lii:3 r;i:i:f l,:i,{?i"

a po pjtaniu sa ./2i.4)a2ania

relje i da se oni nepreno da KomisiJa Prava r Generalnoj skuP5iini, r su prethodno bila odjugosloven)rpomAnutog iiialno-ekonomska Pra>oitidkim i gratlanskirn rnie obavezafederahih ranie prePoruka driavi, " niitr"u'oi jurisdikciji),

unodenia, odnosno dozrii da bi ,rotivno re5ebilo je da federatirme r cel'oi svrojoi teritnriii, svojil federalnih jediska delegacija se zalai da ntje Potrebno Praralja kada je red o Prarjtrii opravdanje uno5e, odnosno s obzirom na rretleniu s metropola,ma' , drZave-dlanice Prihvana Povelje".a! e zastupala najsire - morZnrostKomiteta za lluorada ta:ebada se Pro3iri Komiteta ona niie Posbilo glediite ciie sto ie -i'rnao da deluje I i<oii Ul o kida bi ono Predstavveiina zemalja, dok su ementacija moguCa samo llrog Komiteta nije potla se primenjuiu u maKsivnog dokiumenta)' -1 19 ne razviienih zemaL)a"' rla da u Falrt o ljudskirn Lciia na sarnooPredeljenle biom za oslobotlenje ml;i. Ona je glasala za res' le Povelje, Priznala svi'm ro osnovno fi'udsko Pravo lltrkom okrenn-llta .je noya vitak kolonilj alni.h naroda'
slNufriti'

Pravo na sarnoopredel jsn je jugbslovenska delegacija je shvatila daleko Sdre. U gorroru njenlog delegata u III komitetu ono je ozradeno 'kao ,,pred,uslov za demroknatsko ujed,injenje sveta, Iloji je vei postao 'dkono,rska celina',.733 Jrtrgoslovenska delegacija ;e nastoiala da se ono prizna kako ptojedincu * kao pravo na nacionalno opredeljenje, tako i nacional:roj zajednici kao pravo na samoopredeljenje naroda. pri tom je napomenula da je oslobodenje naroda od kolonijalnog flopstva i zavisnosti navedeno kao jedan od vidova prava na samoopredeljenje jo6 u Povelji UN. Prirneri primene ovog prava nadeni su u mnogim oblas_ tima sveta, a posebno u Ewopi. U tom smislu Zalba jugoslovenske vlade protiv neprijateljske delakrosti SSSR_a i istotnoevrnpskih zemalja bila na teai da postloji pravo jedne nacije na samoopredeljenje, le os0:rovana ha njen sarnostalni i slobodn\ razvitak, na fr:nkcionisanje njene nacio_ halne drZave bez meianja spolja. pdihvaieni ilugoslrovenski amandmani uSIi zu u deo B l.^_-_Ftl res. 421(V) Generalne slrup5tine od.4.- XII 19b0. godine koX.omje odobren K,9m:qije. za ijudska prava i date osnorme-smernice" za jiradu pak_ 1a{,^ ra.'" Kezultati ove aktiwrosti jugbslovenske dejegacije bili su dovedmi u pitanje na XII sednici Dklonornsko-socilalnog sa-vetan<aaa res. O-/fa+' ie prepo.rudeqo Kornisiji za lp{rava ioveka da u pa,ttu izosta,ii odredbe o socijalno-ekonomskim trravima. Jugoslovenski delegat ie ocenio ovu od_ za,.odugortadenjem i izbegavanjem unosenja .teznje ly:l^,:1" ,":^rtar qqy",," Tendencijuda se revidira-principijehia ,r-111]llo;To"oPsi? oo.|tl.Ka(ieneratne s]tupStdm e ,,u situaoiji kada problem .Lonomsii nu_ razvijendh zemalja predstavlja osnor,,nu protiwednost u svetu,nr ozrralio r-nole da,.,rytkopa poverenje dovedanstva u OUN. On je J.:. f":-,:]1.koii zato zatrazto potvrdru odluke G-meral,ne skupStine o ukljudivarrju eki_ nbrnsko-socija-lnih pnava, formutisucli ga zajedno sa predstavnicirna Ci_ lea. Egipla i Palnislana u res. bvaj p"udi;; l" usrolen, aii, .A/C-B/LI182. Generalqra s{rpStina- je_.potyr-dil3_ i suprotnu oa't"lto nfrri"-sto jsoc,ijaij saveta Res_. 543(VI) od 5. II 1952. preporudeno je da se formuiilu .log od kojih bi jedan obuhvatio klasidna gradansko_poli_ flYi_^t*rtftl..,pukta dr,tgi socijal,no-ekonomska prava, poito su izvesn-edrZave PII?:." iznele raKncfiiu nemogucnost da odredbe iz poslednje kategorije odmah prime_ "resenja, qp.r. IndijA). -Usted ovakiog jugoslo_ l:-:_:"_.I__ril-.l"dav-styu prema nacrtu pakta je radjkalno izmenjen: aeiegai FfVn,l :"T^: ,.-r"y ou fzJavr ce grasati protiv n jega u celini, ali je Gtoweme_ :1",j:, l:.da ,ru zaorzao pravo da ovo nitan-je pono_v-o pokrene pred organima OUN, ggsebno pred Generalnom st<upSiinomOUtri. Ua VII^ zasedani,u ono praktidno nije bilo razmartrano ni*rr"*"L*ro"i1"fri ,"*l -' -"' je odobrio ,i-" rad i dbtada5,njenapbre Kornisije za ljmdska b""uuJr;
til Gouot v, Ded'ijera u rrl komitetu od, ll. d,ecenTbra r95I, zbirka slp, str ': a po pitanju paktova sadriaja * , E/2059 {-t^{9:I9t9l9\ .zatr)azanja date su u dokumentu & Add.1/g ai Politiko. 1J. maj 1950. Istupa7,je B- JeDT.emalriia, y: Dedijera u III komitetu, ,.d., 90. l: "' 9ovo! Res. E/2482(A) 80.

'

nf,,seal aniu

Cetueralne

Fosehan znadaj u sistemu ljudskih prava imalo je santavljanje nacrta Konvencije o politickim pravima Zena?$na VI zasedanju koji su Komisija za potroi;a!)j Zma i Ekonomsko.socijalni savet uputil'i na ruzmatbanje III kormitetu u toku VII zasedanja Generalne skup6tine. Veiina delegata ocenila je njegove odredbe kao zadovnljavajuCe, pre svega dispozitive o akti\rylom pravru glasa bez diskriminacije, jeilnakorn izbornom 'pralntt.j pxavu imenova,nja i ude5du u svim javnlm sluZbama i funkctjama, odredenirn nacionalnim zakonodavstvima. Jugoslovenska delega'cija nije imala primedaba na ove su5tinske odredbe. Dajuii podr3ku ovom tekstu, jugtoslovenski delegat ,u III komitetu izjavio je da je dono5enje zakonskih prcpisa u pogledu statusa Zeinai ukJanjanje d,iskniminatorskih mera sastavni dm procesa ostvarivanja jedna,kosti Zena s muskarcima. Osvrduci se na jugoslbvensko iskustvo, on je istakao da se proces vaspitavanja ljudi i Zena wsi istovremeno s njihovim direktnim preueiEnanjern svih drZalnnih funkcija, a ne apstraktnim nivoom podizanja kultune. U torn smislu, donoienje Konvencije moglo bi da doprinese plrocesu ostvarivarnja politidke ravnbpravnosti Zena. Jugoslovenska delegacirjra6"1" je primedbe na unoSenje klauzule o rezelvama ru konvencij'u smatraJuii da su rezeirve nedopustive kada se radi o jednom med'unarodnom instrurnentu koji se bavi za3titom nekog subjekta. Za nju su bile prihvatljive jed,ino rezerve koje sr.rse ticale odredenih detalja i koje su poimenriCnonavedene. Ona se takotle suprotstavila uno6enju kblonijalne klanzule u isti tekstT3e u amandmanu A/C,3/L.332, i zajedno s Avganistanom, trrakom i Indijom predloZila pm5irenje Konvencije na sve teritorije, odnosno obavezu driava-metropola da primenjujru Konvenciju na svim ter,itorijama koje ,zastupaju u medunanodnim odnosi,rna. Ovaj predlog je odbaden. Medutim, pri glasanjru u III komitetu i Generalno; skUpftini FNRJ se opredelila za celokupn{ tekst Konveneije ocenjujudi ga kao l$rirstan korak u ,irnplementaciji Povelje UN, a posebno dl. 55. o sveopStem pb3tovanju prava doveka.T{ Time se ona jo5 jednom od\r'oj,ila od SSSR-a i socijal,ibtidkih drZava koje su se lzdrZale u skladu s vei iznesenim stavom prerna ljudskim pravima.Tal

3. d) Usvajanje Konvencije o spreiavanju i kalnjavanju genocida Jedan od retlcih pravnih akata u OUN koji je donet bez ijednog glasa protiv i dak bez uzdrZanih glasova bila je Konvencija o spredavanju i kaZnjavanju zlodina genocida. Regulisanje ovog medunarodnog krivitnog dela bilo je posledica neposredne pnoSlosti - do tada nezamislivog istrebljenja na rasnoj, nacionalnoj i religioznoj osnovi koje su izw5ile drZave
'30Vid,. goaor Ratkd, Pleiaa u III koni.tetu od, 11. decertubta" t952, zbirka SIP, Gooori preilstaonikd FNBJ nd I delu VII zaseilania , .. , str. 63. ,3' Isto. 1a Isto. 7.t yearbootc o, VN/I9Sz, st!. 429_484.

zatirn zabranarasn or prrprernanlui izt r5ernjuAenoc vencije iz koje su bile -izu-zern vens8l zakon o ".abrah,i izazivanj j" odredbe_ poFunije od :T:y* delegacija Ju.gos.lovenska :s^Trom nog znaeala i naprednogkarairtc Frena jugoslovenslnornmis posebnovu,ana za diskusiju o pit redbama o njiho\,iom statusu hav minacije i za5titu manjina kao o slover:,ska delegacijau OUN rzuz (predtog A/C.B/807) kao predstar rtltrZnbiiu i poltitirdkirn i hrurnanlta !e,ma. Medutirn, III <orniitetGen tanje iuuzrne ,iz dornefia Univerza njegolbg, navodno uieg, odnosn hato, .potkosnisija za zastitu ,rnan per,iodu od usvajanja paktova po tavljajtudi se pre svega na proble Jtrgoslovenstr<to shvatanje me Kadelj u dislrusijt u Odbor.uza FNRJ.744 Ono i danasostaje aktul tanje nacionalnih manjina rni ne (. . .) mi postavljamo pitanje rnan pita,nje demokratskih prava lj'Lrdi sti,ntgde ne toebada budu drZav mi postavljamb tb pitanje kao str mk'guie je i zamriFliu da ta,mo gdr bllo s drmge strane teikim poloZa iitidka atrnosferu u kojoj se mogru vo zato se pitanje manjina posta lsji mogu biti kodnica m,iroljrubi Jugpslavija je takotle glasala zdravstvene i lul't'urne zaidite por

redostait ", t "o :li 1m" izvesne nog genoclda,

Trcjnog pakta.ft2 FNRJ je glasa

ru Pojam ge,neida upotrebljen je mentu u optuznici za Nirnrberiki proci dqprineo je Izveitaj Jugoslovemsrlie drzl patora i njihovitr pomagada Mealunaft Poda,tak navodi dr Altrert Va:is u tla,lt Dilnoln^prsou, Med, rlatodni prbblemi, b '- Narodna skupstina FNRJ ratif '"

Lalo je sa,stavljanje naVI zasedanju koji su rvet uputil{ na razmatalne sk'up3tine. Veiina avajuCe, pre svega disje, jednakom izbornom rlm sluzbama i iunkciJugoslovenska delega'edbe. DaJruii podriku ,u izjavio je da je doje d'iskrtmiL i u'kla.rr-jan jednak'osti Zena s muirn je istakao da se proihovim direktnim preulnim n'ivoom podizarnja ;lo bi da doprinese ProJugoslovenska delegaezervama n konvenciiu adi o jednom medtrnarg subjekta. Za nju su cdretlenih detalja i koje tavila unosenju kblonit1L.332, i zajedno s Avrije Konvencije na sve primenjuju Konvenciju rodnim odnosirna. Ovaj . komitetu i Gerneralnol ; Konvmcije ocenjrujmdi UN, a posebno dl. 55. o rna jo5 jednom odvoj'ila lrZale u sklad,u s ve iz-

ainjavanju geuocida je donet bez ijednog glanvencija o spredavanju i medunarodnog krividnog badanezamjslivog isirebi koje su izw5ile drZave
d,ecefltbta 1952, zbirka SIF str.63.

Trojnog pakta.T{ F\R{ glasala-.za Konvenciju uprkos mi6ljenju da tS ona izveMre ndostatrke, kao Sto su izostavljanle kategoriid kirttur_ ima nog genoctda, zattrn zabTana rasne, naoironalnei verske mrlnje hoja vo_ dll qrpr"lTjy i izwsenju genocida, kao i netrniverzalnosti vaZenjJ Kon_ venciJ i? koje su bile izuzetne teritorije pod starateljstvom. jugoslo_ venski zakon o zabran( rzanivanja nacionalne, rasne i verske mrZn:5"e po_ sedovab je odredbe- poqpunije od same Konvencije. MeduEm, u svemu ostalom lugostovenska delegacija ju je ocenila kao dokument od izuzet_ nog zmaiaja i naprednog karak'tera, posebno s giediSta malih naroda.ra3 Frema jugoslovenskorn misljenju, prloblematika gerrocida bila je posebno vezana za disktrsiju o pitanju nacionalnih manj[na. pravnirn oalredbama o nj{hovom statusu bavio se potkomitet za spredavanje diskr _ minacije i zaStitu manjina kao organ Komisije za ljudska prava. J,ugo_ slbvenka delegacija u OUN izuzetno se angaZoval,a po ovom pitanjm (p,redlog A/C.3/307) keo predstavnik drZave koja je imala iskustva sa niuimbSdui pol[tidkirn i lxumanttarnim znadajem reg,ulisanfa ovog prob_ 'lema. Medutirn, III kornirtet Generalne skupitine odtrudio je da ovo pi_ tanje izuzrne iz domefia Univerzafure deklaracije o pravi,ma doveka zbog njogovtog, navodrno uieg, odnosno posebnog karaktera. Kao Sto je poz_ hatb, Flolkornisija za zastitu ,rnanj,ina (skradent naziv) nije uspela da u per,iodu od usvalanja pakbova postigne neke znadajnije rezultate zaustavljaJlui se pre svega na problernu definisanja pojma manjina. Jttgoslovensko shvatanje manjinskog problema izneo je Edvard Kardelj u dislrusijti u Odboru za inostrane poslove Narodne ski.rpstine FN2.744 Ono i dana6 ostaje aktuelno po svojoj jasnodi i otvorenosti: ,,pitanje nacionalnih mamjina rni ne postavljamo kao teritorijalno pitanle (. . .) mi postavljamo pitanje rnanjina s dve strane. S jedne strarne, kao pita,nje demokratskih prrava lj'r.rdi koji zbog svoje nacionahe pripadnosti 'ntgde ne treba rda budu drZavljani drugog reda (...). S dr:irge strane, mi postavljaxnk) tb pitanje kao stvar dobrih odnosa izmedru suseda, Ner oguie je i zamflsliti da tamo gde su narodi uznemiravani bilo s jedne bilo s druge strane teEkirn ,pololajem manjina, moZe nastati takva polit{dka atrnosferu u kojoj 6e mo,gmrazvijati dobri suseclski odnosi. Upravo zato se pitanje rnanjina postavlja kao pitanje odstranjivanja uzroka lioji mogu hiti kodnica mirolj,r.rbive saradnje medu naroclirna.,' Jnrgoslavija je takode glasala za niz rezolucija iz domena sociJalne, zdravstvene i kul't'urrne zaifite povezanih s ljudskim pravima, ulestv,u---lfii"Izvqitaj Jugoslovonrske drZavne komisije za utvrdivanje zlodina oku)atora- i njihovih pomagada Meatunarodnom vojnom sudu u Nir;bergu iz 194?, ]-o-qalak navolcli dr Albert Vajs u dlamku Zlotin gerwcid,a u med,unaroilnom krfEiarroln-prd,Du. Med,utrarodni ptobleTni, br. 1 1949, Biograd. 1. '' Narodra je ovu konvenciju 19b0. FNRJ ratifikovala '- Arhiv CK sku,pstjna SKJ. dok. I)<. 115-I/8r-

Curro"idaupotrebljen je prvi put u jednom medunarodnomdokumeniu u .optuzniciza Nirnrberskiproces,Njegovorn' rasve javanju i dokazivanju oopnneo je

judi akti',no u speciJal{zovratnim agencijama i pomoinim organima, posebno u Med,unartodnorndedjem fonduTas i UNESCO,?46

u rr 4qgfJ"""ryfi.predtos .. Krevem1cKrn VeSIr KOJe

3. e) Sloboda informacija U sklopu medunarodnopravne kodifikacije ljudskih prava posebno je razrnatrana slobbda inforrnacija. Specificna po svorn znadajiu i povezanosti s tehnidkim sr,edrst\r'ima u odnosu na ostale kategorije ljLrdskih pirav,a, ona je defihisana u res. A/229 i A/261 kaa,,prar,',o skuirliania, prenoienia i publikova,nja novosti, svugde i svagde, bez-prepreka,t. bvim dokumentima preporuino je sazivanje medunarodne konfeiencije o slobodi inforrnacija, a njeno organizovanje povereno je Ekonomsko-socijalnmm savetu, Kornisij,i za ljl]dska prava i njenoj p6tkomisiji za slobod_uinformacija i dtarnpe. Raznada ove kategorije ljudskih prava koncentiirsana^ie prgsm-atrtlom perli,odu ve6inom na konferenciji koja je odr_y_ bana 23. III do 21. M948. godine u Zenevi, gde " 3e aelegaiila" fNR.l dala znadajan doprihos i bila veoma zapaZen udesnik. Zami5ljena veoha Siroko, konferencija se uglavnom bavila dono.. !-enjern Konvncije o sakupljanju i medunarodnom preno3enjrr.r vestl, Konvencije o^ instituciji medunarodnog prava na ispravku i K6nvencije "o o slobodi infonmadija. Pored toga, ovde su donesene i 44 rezolucije problemima marso\,mihmed,ija 'i slobodnog toka info,rrnacija. Svi ovi" dokumenti }puneni su na razmatranje i podnosenje primedaba Ekonomsko-socijalnom savetu i vladarna udesnicima. Direr.ie,i red Konferencije bio je_veoma ip3i"an. U njega au ukljnrdeni razmatranje di. 12. i 18. nicrta Univerzalne dekiaraoije o pravima doveka koji su se bavil{ infor_ macijarnra, zatirn defini,sanje osnot'nih princi,pa sakr.rpljanja, prenoSenja i razno5enja .informacija, sastavljanje nacrta povelje prava i d,uZnosti informativnih medijr.rna, I<,aoi razrada dvejnr prosebnih rezoluclja usr,aojenih u III kromitet'u Generalne slorpitine (res. 110(II) i res. 12?(II).2a7 ---ille*h"ij" ie ektiuno llqqeala ovaj foild i tlila dtan rzvdnog odbora. Opsirnije vid. u dlanrLu: Vlada FNRJ spremnaie d,a se obaaeZe d,a te i sled,eae daostl god,i'nje Me|unaroalnonL d,e'!en tond,u i,znosod Z_S stoti,ne !r1. Sgdi?e-

ma" (A/C.3/I62) bio je upeiren ta i inicjrao je jednu od dva;u r razlaZuii ovaj nacrt, jugbsloven da delegacija FNRJ Zeii da po mere lioj e bi bile od Stete za s nosti sa Poveljbm Ujedin jenth od osnovnih sloboda koju'svi m oa orzavarna rreba preporudival 1iv Stampe,agencija, radiia - i fil tlanaka po lisrjovima. Mi srnatn lo,stavljanje odgovoffiosti za sv Varri na lahrirn i tendendioznrm po dobre odnose medu narbdirna, Po5to je veiina drZava in kom predlogu smatrajuii da on Stampe, j,ugioslovenski delqgat j( 6li&rog teksta francuske rezolur delegacija dala predlog o pozivar za spredavanje takvih vesti i p slrobodi informacija ,sa zadatkom sana je u Generalnoj skupstini kz Jugoslovenska delegacija p \sld, potvrt rrj'uii da diskusiju o pragmatiSntih razloga negb iz uv paganda preds{avlj ajm opasnost ,, ciozne vesti dele danasnji svet n podignu nepremostive barijere i: tatka sveta. Ono sto se zove,,g ..sanitarni kordon".?$

mOEU S

hitjad,a d,olara, ,,Politika',, Z. oktobar 19b0.Do 1950.godine FNRJ je priloZila ovo,m fondu 889000 dolara. Vid.: potitika, s. lebruar 1950:Medunaroiii find, za pomot d,eci prulio ie oeliku polnot. azijskirn zenljama. 7{ U radu UNESCO Jugostavija je udestvovala sve do 19b0. u svojstvu po. smahala, ier -nije bila zadovoljna odredba,maStatuta ove organizacije i odbij;la je da. ga. ratifikuje, mda je 1945.odine uaestvovala na osnivadkoj -konferen"ciji, Jugoslavija se, izgleda, plasila da UNESCO ne postane centralizovana institucija za uticaj za_padnihsila, odnosno ,,medunarodno ministarstvo prosvete,,, -UNSSCO pa odatie I njenl predlozi na sednici organizacije 15. decembra 1946.da se progr"zasniva na principirna punog postovanja osobenosti kultura pojedinih nacija, nezavisnosti i integriteta tih k.rltura, efektivne pomoii prirodnog kulturnog razvitka sva.kog naroda i efektivnog suzbijanja sva,ke akcije uperene protiv mira i saradnje rnalih naroda. Ukljuiivii se u rad V konferencije UNESCO, Jugoslaviia je 23. maja 1950.urputila apel svim organizacijama i znatajnijirn lidnostima koje de!,uju u oblasti prosJete, nauke i kulture da uznu ak ivno udesdeu radu na konsolidaciji medu,narodnogmira i da preduzmu sve mere u cilju sazivanja kongresa intelektualne saradnje za mir. '4'Pordaci EretD,a yearbook of Vniteil, Natiorls, 1947 / 1948,str. 58?.

7a3 da organi i sr ,,Smatrajudi agencije, radio-emisije i filrnski Zun polju sarno ako post metiunarrodnom bez trq{ih namela, ako se povere sli rade na razvoju .prijateljskii odnos njihove nezavisncsti, rav{rqpravnosti i Sirenje laznih i tendencionih ve6ti gorsaju odnosi medu narodima i da stva i medusobnog sporazumevanja , za odrtanJe medunaFod,nog mila i b ja ne mote regilt dok se ne nade ad nosti gtarnpe i drugih sredstava lnfor drzave d,a preduzmu hitne za,konoda no6t vlasnika I sredstava lnformacija paju i gile latne i tendenciozne lzv narodirna. da se izazovu konflikti i u klevetnidkim karnpanjama koje se proliv druge d,riave ili dlugog naro( kako bi se spredili lta,m,parlje i lireD cija izvestaja i vesti koji nisu bile I pismo j ugoslovens&e vlade 4/338,) 7a'Politika, 26. oktobar 1947. C "' A/C.s/sF". s0-82lElconf ., str. '

moinim co.746

organima, po-

ljudskih prava posebpo svo{n znadaju i potale kategorije lju skih kao,,pralno skupljanja, e, bez prepreka". Ovim dne konfer.encije o slono je Ekonomsko-socij Potkomisiji za sloboludskih prava kohcentrnferenciji koja je odrPe je delegacija FNRJ rik. uglavmrom bavila donorom prenosenjru vestt, ispravku i Konvencije ssene i 44 rezolucije o xforrnacija, Svi ovi d,oe primedaba Ekonomsrel'nt red Konferencije atranje dl. 17. i 18. na. koji su se bavi[ ilforsakupljanja, preno5enia rvelje prava i d'uZnosti setrnlh rezolucija usrro110(II) i res. 127(II).747
bil,a ilan lzvrsnog odbora. I obaaei,e da 6e za sledece rd,u iznos od 2-S stotine ne FNRJ je prilozila ovorn ed,unaroilni lonil za pomo( /e do 1950, u svojstvu Po,ove organizacije i odbijala na osnivadkoj kooferenciji. ) centrallzovara institucija rrstvo prosvete", pa odatle 16. da se program UNESCo Itura pojedirrih nacija, ne)rirodnog kulturnog razvituperene protiv mira i sarcije UNESCO, Jugoslavija lidnostima ko je ,naiajnijim vno uleide u radu na kon) u ciljd sazivanja kongre,4r sLr. bB7.

Jggosl,ovenski predlog u III komitetu pod nazivom ,,O spredavanju ktreveturidkih vesti koje mogu Stetno da r-ltidu na odnose medu narodi.rna" (A/C.3/162) bio je uperen protiv propagandne psihoze hladnog raObta i inicirao je jednu od dvaju spomenutih rezolucija (res, 127(II).?aE r'azla1uii ovaj necrt, jnrgpslovenski delegat Vladirslav Ribnikar naveo je d,a delegacija FNRJ Zeli da podi.'ude kako nema nameru ,,da sugerira mere lioje bi bile od Stete,za slobodtr informacija jer smatra, u saglasfiost) sa Poveljbrn U'jedihjenth nacija, da je sloboda informacija jedna od osnol'nih sloboda koju svi mi moramo da postujemo. Mi ne mislimo da drZavanna treba prepon-rdivati preduzirnanje preventivnih merra prctiv itarnpe, agenciia, radi'ja i filma, niti ustanovljavanje cenzure vesti r blanaka po ljstiovima. Mi srnatramo da od drZava h'eba da traZimo us'postavljanje odgovrclrnostiza sve napise, radio-emisije itd. hoji su zasnoVani na laZnirn i tentdenoiozn'imvestima i koji mog! da bud,u od Stete po dobre odnose medu narbdirna".74 Posto je veiina drZava irnala negativan stav prma jugoslovenskonr predlogu smatraj rii da on poziva na mere ogranidenja slobode Stampe, jugbsiovenski delegat je odludio da ga por,mde u konjst veoma sli6:og teksta francnrske rezotrucije A/C.3/780. Zalim je jugoslovenska delegacija dala predlog o pozivanju svih dlanica OUN da r,azmotre mere za spfedavanje takvih vesti i podnesu o to,me izvestaje Konferenciji o slobodi informacija sa zadatkom da ih ona proudi, Ova rezohrcija izglasana je u Generalnoj skup5tini kao res. 127(II). Jrugoslovens,ka delegacija ,postavila je tirne ovaj problem kao sveb\sld, potvrd/ujqrii da diskusiju o slobodi inforrnacija nile voditra samo iz pragmatidnlih razloga negb iz uverenja da laZne ve6ti i klevetnidka propaganda predstavljaju opasnost,za sve drZave - dlanice OUN. ,,Tendenciozne vesti dele danainji svet na nekoliko ,,kampova" u pokusaju da se podignu napremostive barijere izmedu novih narodnih demokratija i ostatka sveta. Ono sto se zove ,,gvozdenom zavesorn" podseda na duveni ..sanitarni kondon".Ts
?$ ,,Slmatrajuii da oogari i sredstva inforrnacija (listovi, dasopisi, noviNke agencije, radio-emisije i fi rnski Zurnali), mogu korisno ispuniti svoju misiju na rnealunarodnompolju samo ako postuj{r istinu bez predrasuda i ako lire znanje bez logih namera, ako se posvete stvari medunarodnog mira i bezbednosti i ako rade ne razvoju prijateljskih odnosa izmeClu naroda zasno\ranih na postovanju njihove nezavisnosti, ravnopra\,'nosti i prava na sarnoopredeljenje; da Stampanie i Sirenje laznih i tendencionih vssti i klevetnidkih napisa s namerorn da se pogoriaju odnosi medu nalodirna i da se hujkaju na rat, kvarl atmosferu plijatelistva i medusobnog sporazumevanja medu narodima i predstavlja pravu opasnost za odrzanje medumarodnogmira i bezbednosti; da se pitanje slobode informacija ne moze reliti dok se ne natte adekvatno regenje za problem stvalne odgovornosti ltarnpe I drugih sredstava lnformaclja - Generalna skupstina, prvo, pozi\ra drzave da preduzmu hitne zakonodavne i druge mere ka,ko bi utvrdile odgovornost vlasnika i sredstava informacija i njihovih direktora i saradnika koji !tampaju i lire lazne i teodenciozne izvestaje sa ciljem da se zaoftre odnosi medu narodima, da se izazovu konflikti i da se huika na rat, ili koji uzimaju udesde u klevetnidkirn kampanjama koje se temelje na lainim ve8tirna i koje 6u uperene protiv drurge drzave ili dru,gog naroda; drugo, pozlva drzave da preduzmu mer kako bi se s,preEili lta,rnparje i Sirenje preko sluibenih i polusluzbenlh organizacija izvestaja i vesti koji nisu bile pazljivo i savesno provereni." (A/C.3h62, uz pismo iugoslovenskevlade 4/338.) 1ae Politika, 26. oktobar 1941. Gaaor V. P"ibnikard,u lll L.orni,tetu. ''t A/C.3/SF". s0-8218/Corlf-,str. L26.

=...ll-

Jugosloven'ski predlog isao je zapravo, na uspo,stavljanje odgovorosti za objavljivanje lainih vesti koje bi mogle da pogor5aju medmnardne odnose u lyetu, i to posteriorne odgovorrrostl. Time se nij usposrvtrjala cenzura?slkao tr sovjetskom predlogu. Veiina u Kiomitetu bila i protriv ovo,g nacrita, najverovatnije zato ito ga je predlagala jedna I zemalja koja se joi uvek smatrala sovjetskim ,,satelitom',. Fri prqgled,u izlaganja u do,kumentima sa ovog skupa (E/Oonf.6) lji 6 odvijaro neposredno posle sukoba jugosiovenske i sovjetske -disparje oko osnovnih pitanja socijalistidkog razvoja, uodava se iivesno Lnciranje odd s,ovjetskih stavova, kojt su inade, kada ie red o liudskim "avima, bili prilidno slidni, mada jugoslovenska delegacija t;da jos i3ta rli'je znala o otv-aranSiu spora.Tt-Na konferenciji, glar,ria debata' je rdena.po pitanju politidko-gradanskih prava. SSSR i njornu bilske rnlle bi.le su po pn'avi-lu,neprijateljski raspoloZene prema prosirenju aih prava, pogotoi,"o u pojedinadnim sludajevima za"ifite izvesn,h liia - disidenata. Istiouii njiihow sek,r.rndarnost u odnosu na ekonomski, sojalni i knlturni vid humanitarne za5tite, sovjetska delegactja je tiaZi- definisanje osnotrrih zpAataka Stampe i dlr_rgih izvoia informacija, fttr5avalnrii da ih time stavi pod svojer,nsnu ru-itvenu, odnosno drZavr kontrolu, ti nastrojala da obezbedi slvaranie medunarodnopravnih ok_ ra za5tite od bi podsticale _objavljivaaja-netadnih ili laz;,ih vesti kojc "vremd rtnu ps.ihozu ili prenbstle fasistidke ideje. Ona je u to bila od_ dno protiv svakog prava da se na informisanje prenesu na -pokuSaja )avezan plan, pravdaiu6i to tezom o zaitltri nacionahoe i,uv-ereniteta.T$ nacionalni suverenitet sovjetska delegacija je odbijala da lltupajyii 'ihvati. bi!,kakvu ko-nvenciju j ogranidavala "e in poarSf,, doioienju zolucija. Odredbe o slobodi Stampe imala je, prema ihvatanju SSSRja, r done,sesvaka drZava sarna za sebe, po svom nahodenjnr. Ilasuprot tome, veii,na zapadnih zomalja, a narodito SAD istupale i9"j9q o obezbedc'nju potpune slobode- Siampe na svetskom planu : oDoda rntormaciJa_kaLr ,,apsolutna llrednost,,), uz ogranieenje nacio_ ]ne juisdikcije Zeleti da na taj nadin regulisu pitanle statusa stranih zemljama iza. Ill1i.., .,,gvozdene zavese,t i obezbedt] sloboalu prijema g-blav.lJrvanja informacija kao i monopol vetikih infor.rnativnih agen_ la. uval koncept potpune slobode uklj,udivao je sve njene prednoiti i e nedostatke.Iugoslovenska detegaciJa zauzela je izmedu dve suprotne koncepe o slobodi ,infonrnacija s.tav koji bi se m,ogaooznaditi kao kompromin. Ne opredeljujlu6i se ni za apsolutnu ni za ogranidenu slobodu ,infor-liE*o^ mog mandata kao ministar informacija nijednom stranom do-

rniku koji je zatraZio vizu bez obzira na njegov neprijateljjki stav, niie bilo u6rdeno da dode u zsmlju. Mislim da je Jugoslavija prva od svih ok'upiranih zetja u Evropi koja je potpuno ukinula sve oblj-ke cenzure prerna jzvestajirna anlh novihara koje su oni slali iz JugGstavije. Bilo je to 5. avgusta 1945. Od ta su svi stlani dopisnici imali pravo da Salju necenzurisane i potpuno slobodizvestaje o svem'u 3to su videli u JugGslaviji. (covor Save KosanoviCa u Satu bezbednosti 18. decenrbra 1946, AJ, F. S. Kosanovida, dok. 83-8-196. r2 Intervju Lea Matesa u Ni/tu, proleie 1980. ?s3 Jacques Kayser, Le ConfArence iles N.IJ. pour ta tibert' aL'i,nJoi'man, Polltique Atrangare, n. 3, jiui.n 1948, paris.

Je b o. ost-rivanje medunirodirih tela rormacija ili formiranje vladinih i n y.odngeu na istupe socija f.e,_r.I]tanse. nl_rma sovjetske delegacije I innogih Rumenata na konferenoiji donese u up"ir:;f:ht'ko' 14. april re4e. c',or v.

.fl ff:T,,:;'$ifrft ;: si:*." *;

i ldevetnidkiir vesti k< narudima.zsT Izuzimajuii :1T",-,"dy o^ve. jrugosloverxka deld;;i .sl'obode,_ U rom cilju ona je fred i1_:..,"3r" xomrteta za intalaaenje za;ealictoj tucr;e o..spredavanjm -S.inenla kievEt preduzeti proiiv rahte propagande i .:lnar,rdmln o oha,abrivanJru nljSire . "tornu oenata ,,boza !ide". (J 1" .t, DssH-a i njemu bliskih zemalja.j -. Medutim, iako je glasala sa SS

mm sadrzajima,' (E/coNFitilspgilit jugoslovens[<e deie -.^* f.iyprliq r*.j9. jg .iskljud{valo d"za;;-: il_",T nodno deffnisanje slobodne Stamp -am povelje, jrugoslovensrki Sr.":rp" noJ razneoli. infoniraiile .predvitla ne obuhiatiiu fasisti l^::Tisliyl:,, ren;e
la?th

.1i."_:-"_ bi s misr lllST Ii"91.,,"' U sktad,u ll3l__i! ?:Hi"e"i;u " po**li- al.,n JeKrl!.no i istinitb
o svitsL

",'J ,l,i'iiri, il'n"#f,lh Hff pt?-.*.h_"_ u tom .pogtedu

z nsle stampu za Sirenje laznih i k prerviranla mrirne ::Jy-f ,:i!.r"

./! : f:;":::ilu|,i'"f:Le'1::ud "*"lffiffX l:q1 1{ M;r*;;; onemogudjmo. onda bar oteZamo

cereeaciji :1+ lrieb:lgvenska t; i

l:,

;uKruelnog problema rr,rliu-.o"og -uj Ji;j;it ;'""'ijTtffi gr?"it: t og pojrna informacjje ,.1n ;_;

iTa11":^*? ra Je _da obEzbedi pbih^

je upotrebils lemnh

,1.EiE\ff;i)t{-rt

l*s Dtskusii a

fl"$,i.'l oxJ: ::t" "1 ::gi!":E/:i,%

uspostavljanje odgovorda pogorsElj'umedtunasti. Time se nije usposIeiina u Komitetu bila ga je predlagala jedna satelitom". ovog slrupa (E/CtonJ.6) vsnske i sovjetske paruodava se izvesno diskada je red o ljLrdskirn <a delegacija tada joB :nciji, glarma debata je SSSR i njemnr bliske rZene prema pro5irenj r na zaStite izvesn'ih lica no6u na ekonomski, soska delegactja je haZi.gih izvora informacija, rstvenu, odnosno driavl redunarodnopravnih okvesti koje bi podsticale je u to vreme bila odnformisanie prenesu na :ionab:og strv-ereniteta.T$ iegacija je odbijaia da r na p,odriku donoBenju :erna shvatanju SSSR-a, nahotlenju. L narodito SAD istupale rlpe na svetskom planu uz ogranidenje nacioL pitanje statusa stranih rezbede slobodu prijema rih i,nformativnih agene sve njene prednosti i r dve suprbtne koncepoznaditi kao kompromilranidenu slobodu infor'
ijateljski stav, niie bilo u6rva od svih okupira'nih zecenzure prema izvestajima ie to 5. avEusta 1945. Od riurisane i potpuno slobodror Sive Kosanovida u Sa,vida, dok, 83-8-196. poln Id liberte d'inlorna-

ija nijednom stranom do-

macija, ona je upotrebiJa terrnin ,,pu.ne"?e slobode informaoija. Nastojala je -da obezbedi pbirnanje ovog problema kao prevashodno politickog, alktuelnog prllblema u dijern razmatranju bi trebalo poii od osnovnih principa Ujedin'jenih naciJa. TraZeci poirebu definisanja slobode Stampe i samog pbjrna infonrnacije u duh,u Povelje, jedina na ovoj konferelciji, jtugtoslovenskadelegacija je bila protiv svodenja ploblema na njegov tehnidki ili p?agmatidki vid i podrZavala je donodenje spomenuiih konvetcija _kao akala od izvzetnog znadaja. ,,Nai zadatak,,, rekao je delegat Leo Mates, ,da koristecj se autoritetom ove konferenciie ako ne onemrogudimo,onda baa: oteZa,mozlonamernim vlasnicirna listova da koriste Starnpu za Sirelje laZnih i klevefnidkih vesti, da je zloupotrebljavaju za ciJjeve pnet /aranja mdnne sarudnje medu narodima u huSkanie na rat. U torn smistru mogu se preduzeti metre samo na osnorru slobodnih odlnrka odgovornih o'ngana i vlasti pojedinih zemalja. Mi se nadamo da ie preriroruke u tom pogledu biti prihvatljive za svaki narod i miroljubivu vladu."7s5U skladu 6 misljenjem jmgoslovenskog delegata objavljena je DeklaraciJa ro potf,ebi da narodi ,,budu informisani pb5teno,'ob'istinito jektivno i o svetskim ,politidkim, vojnim i ekonomsltirn i kulturnim sadrZajima" (E/CONF/6/39). Tjqtupanja jugoslovens{<e delegacije isla su za elastidnijim shvataje iskljr.rdivalo drZavntr kontrolu ili cenzuru: prediaiuii pretlie-m kbjg hodno definisanje slobodne Stamp i samoga pojma inf,onmacija u dutr,u principa Povelje, Jugoslovenski amandman?56 ni Konvenciju'o slobodnoj razrnem,i,informacije predvidlao je da se pod izrazima ,,inf'ormaeija, i ,,mi5ljeorje" ne obruhvataJu fasistidka i ratnohuskaska propaganda i'Sirenje laZnlh i klevetniokih vesti koje mogu da naSkodi doblim odnosima medu naflcdima.757 lzuzimajuii, ili botje reci negativno defini5u6j ove slobode,-jrugoslovenska delegacija je izbegla nepopularno zalaga,nje za cenzunu. U torn cilju ona je predloZila (bez uspeha) osnivanje radnog komiteta za iznalaZenje zajednickog reSenja. U d*kusiji povodorn rezol luclJe o spredavanjtu Sirenja klevehridkih vesti i merarna koje treba prednzeti protiv rahle propagande isto tako je odbijen i jugoilovenski amandrnan o ohrabnivanJru najsire moguie razrnene- stranih- l<orespon'to,rne delflla ,,bona JiQe". (U je Jugdhvija delila sudbinr.r predioga SSSR-a i njemu bliskih zemalja.j Metlutim, iako je glasala sa SSSR-om o skoro svim pitnjima, narodito protliv akata za koje je smatrala da mogu da ugroze drzavni suverenitet FNRJ ili da spadaju u unuhainju nadleZnost drZave, kao sto je bilo os,nivanje metlunarodnih tela za praienje podtovanja slobode intormacija ili formiranje vladinih i nevladinih sluZbi, postojale su znatn nrijanse u odnosu na istupe socijatristiEkih drlava. Nasa.rprot nastojaniirna sovjebke delegaci,je i innogih drugih delegacija da se veciina dokumenata na konferencijl donese u vidu rezolucija, jugoslovenski stav
1Y ._ .Politiltq, 14. aprit 1948. Cooor V. Ribnik'ffa na f,lenumu konf ercnciie 14. april 1948. 13s. Politika, 31. malt 1948. Diskl.lsija u Zeneoi o pritucipina slobod,ne Stalnpe. 156 E/coNF/6/s9. 757 da je i na \rII zasedanju FNRJ gtasala za sliaan sovjet, . predlog -lntresamtno,_je ski (A/C.3/L.2d5/Rev.1), uprkos sukobu s ovom drZavorr\ u skl,add s principljelnim stavom prerna problernu.

=.-

za pravno obavezujudu formu ovih dokumenata kao neophodnu. rslovenske stra'ne takode je izraZena podr5ka praktiinim predlorlgijske i francuske delegacije u cilju izdavanja rnedunarodne no<e karte i ustanovljenja medunarodnog prava na ispravku. Pri iu o ovom poslednjem predlogu, jugoslovenska delegacija je ialelove bitne nedostatke: ogranidenje u odnosu na dopise iz zemlje i rvartanje informac.ija koje se stvaraju u redakcijama. Obja5njava/oj negativni stav, nai delegat je primetio ila bi usled nernoguilokazivanja izvora izve5taja, svaka redakcija mogla negirati njeno c u drZavi koja bi traZila ispravku, i.ime bi se favolizovali tzv. i ,,ifia" Stampa i njeni propagandni napisi. Smatrajuii da isto kao 5to nerna prava bez obaveza, tako nema slobode bez ogranijugostrovonsika delegacija je branila gledGte prema kome se svoobodom ne moZe pnavdati uni5tenje tude strobode,niti aktivnost Sirih interesa u srdislu manifestacije prava jadeg. )vakvim slrojlm istupanjirna jugoslovenska delegacija se naila, zas predstavnlcima joi nekdh malih zomalja, negde izmedu shvatakome StarmpamoZe i treba da radi. bez instrukcija, drZavnih i],i arodnih, tlkoiiko postoje dovolj,na raznolikost i kolidina izvora i teze 6:o kojbj joj je neophodno odrediti ,,oiljeve" (SSSR). U gor delegata FNRJ najveia osuda blla je ipak uperena na zloup,otprivilegije monopolilstidkih preduzeia i novinskih agerncija koji su om prodiranja u rnale zemlje onemoguiivali nj'ihov normalni proZil"ot i dernokraitski razwj sopstvenog javnog rnixenja. PoloZaj zemalja i njihovtu nernoi pred prilivom informacija iz razv'ijenih bih zemalja istalcao je j,ugoslovenski delegat Stevan Dedijer 27. IX ra plenarnoj sednici IV zasedanja Generalne skupriti re, u jeku inrovske kampanj,e kada je pitanje informacija postalo za Jugoslaroblern od trnworaznednogzmaiaja: ,,Nerazvijene zernlje nalaze se bno nepovoljnom ,poloZaju jer nemaju sredstva da diskibuisiu svormaclje i upoznaju svet sa isti.no,mo sebi." Iznoseii pnimere pret:istina i pnitlska kojirna je FNRJ bila izloZena od strane drZavaa Kominionrna, on je potwdio zainteresovanost i Zelju Jugoslal se rezultati Konferencije u Zenevi, na koliko bill nesavrieni, e u zaDorav. ia to je bilo razloga: posle Zenevske konferencije, fui naorta Konr o transmisiji vesti, slobodi inforrnacija i pravu na ispravku sat dva, koja su doZivela razliditu sudbinu. O prvom nacrtu,;:,od naKronvenoija o medunarodnoj trans,rnisiji vesti i prav',u na ispravrevske Konvencije I i III) raspravljalo se u drugoj polovini III zar Generalne skupEtine, dok je Konvencija o slobodi informacija ra za IV zasedanje. Nacrt prve Konvencije bio je neprihvatljiv oslavijfli, i ona je glasala protiv njega. Oviim (res. 277/III) su data Siroka prava s,trandrn dopisnicima u njihovom rad'u, narodito u lu rpristrnpa izvnrirna informacija gde su izjednadeni sa nacional:pisnicima. Dalje, p,redloZenom i usvojenom Konvencijom zabrae je celrzura novinarskih dop.isa osim u doba rata, a svaka mirka cenzura bila je podmgnuta mnogobrojnim ograniderrjima. Pra-

"ouu

j:t#.T"", :t,T::{i-Fii'tr"'
X:y:j:]

"^ obavezna _le Juribdikci

ffif ;f i,.:ffili{_,?i3"r"
1u^{__.l$,onvenciji o slobodi info;;;;

:,i'T::_"."-r.F-ltil:Xil.;,,

il'*';"11i;,:nt,t'i,ff lTii"H;l 'postal-a godine j^.a t_949, staian organi

iT]l^

rduruj\^l,lye1c]le o sjobodi informaiija. ,,^-,--.l,Jr, akti',,rostu vezds rezoluc

"ofi:*:l "m:'i ff-;H #i:19-l"',t ""1 :fr? [.';ffi T:H.a.#;:?'

iiroke drialrusijena nJenim l..ryllt9u . pitanja za metlunamoonu situaciiu ,o.v_o-q stamp uk{,uden je u rad K.rnilF-z,a-

i'l;ffi ,'i,X-,,tr $? **:*1.'#5 :*.l:-1:ijfril-1":I*,: pii"rla ,, ,,.ar" ll"jl$d". j:: ".p"ri.,u -opSta IaeanJrT^^2,:leJ1 res.iti prvo pitl p".dliT"'i,:ili l: ffi ",;ffiHtr l::"rT,*:b'"t*i"*i,$"ll odnosa velikih i malih d"i;;;-; ,izmedu-

;'.i# J:l';.':Lff"% *11ff i,l'i" J& ., j il;uk:#Sj:'lli;,3ffi:f;T

T*:T .p. ii",

j: rffJilli i,f, Il: i_:$"5!xHHfi

rr^t:-to:tlacije. i. bita je sasta-vlje

x,' ija:I,#ii:3 #iuy"i,ii Jf -m, ffi# rq"js o nuznosri resavanja" ::lS"

na ispa.avkuotvori za .po

-T

l::,::*._rlf:*a.ci!a j.y, * tnrormacije izmedu razvijenii je podneo predlog da bkonor fl]"]", ,o" qunarodnu balku, Metlnrnar.o-dni monetar

s ohzir.om na ogr

#*fr#,:'gffi*:l i;.^!.

:nata kao neoPhodnu. a Praktidnim Predlonid rne dunarodne norvi na ioPravku Pri ka delegacija je iznena dopise iz zemlje i rkcijama. Obja5njavala bi usled nernogucmogla negirati nieno ri se favorizovali tzv. si. Smatrajuii da isto La slobode bez ograniprema kome se svo;lobode, niti aktivnost jadeg. lelegacija se na51a,zanegde izrnedu shvatarstiukclja, drZavnih ifi rost i kolldina izvora ciljeve" (SSSR). U go( upefena na zloupo[inskih agencija koji su .i niihov normalni Povnoe m.nenja, PoloZai torniciia iz- razv'ljenih Steval Dedijer 2?. IX : skupitine, u jeku ini.ia postalo za Jugoslaiiene zernlie nalaze se tva da distribui5iu svoIznosedi Primere Pretiena od strane drzava'anost i Zelju Ju,goslakolikD bili nesawieni, :encije, ta:,inactrta Konpravu na i,sPravku saprvom nacrtu, p'od na3sti i Pramr na ispravdrugoj polovini III zaL o slotPdi informaciia je bio je neprihvatljiv m (res. 2??/I1I) su data .ovom radru, narodito u zjednadenl sa nacionalm Konvencijom zabraloba rata, a svaka miroaranideni ima. Pra-

vo na isprav,ku postalo je medunarodno pravo koje je drZava-ugovornica morala da poituje bez obzira na rni5ljenje o datom tkstr.l, a za sporove usvojena je obavezna jtLrribdikcija Medunarodnrog suda pravde. Dok je ova Konvencija, donesena na zalaganje delegacija zemalja zapadne demokratije, rwvojena uprkos protivljenju socijatistidkih drZava, delegacije SAD i Velilke Britanlje podriane od nekih manjih ewopsklh zemalja, iz,rnenrilsu u vremenu do IV zasedanja stav prema drugoj - Konvenciji o slobodi inforrnacija. One s'u zatrazile odlaganje razmartralr-*ja o\,.o9 pitanja za V zasedanje Generalne skupstine i dobrile podriku SSSR-a i njernnr bliskih drZava.758 Ova nagla promena nastupila je pod uticajern d'ubtokih neslaganja izmedu,,vecine" i ,,manjine" oko Pakta o ljudskim pravima. Velike siie nisu Zeletreda ova Konvencija prejudiidira joi spoma pitanja iz nadleZnosti Pakta, pa su se njenim odLaganjer:nZelela reiiti prvo opsta pitanja humanitarnog prava. Jugoslavija je uz latinskoameridke drZave glasala protiv ovakvog postu,pka istiduii da bl splcrmenruta Konvencija mogla da posluZi kao solidna osnova i sredstvo 'u interesu medunarndnog mira i sigurnosti.t5e Tom prilikom ona je postavila pro,blern slobodne informacije na nivo odnosa izrnedu velikih i rnalih d,rZava nagla5avajudi izuzetnu itogu OUN' i potxebu Siroke dddkusije na njenim tribinarna u skladm sa znaiajem ovog pitanja za med'unarodnu s'ituaciju. U res. 313(IV) problern slobode Stampe ukljuden je u nad Komisije za ljudska prava i nacrt teksta bupakta, Time je -zapravo one-moguieno stupanje na snagu dveju dn-rdeg Konvcrcija, rezultata dogolora u Zenevi podto je pn'ma re6. 227(Itl)C Konvendija o transrnisijd vesti i pravu na ispravku mogla bitti otvorena na ,poEgistek kada Genetralna skupstina zauzme definltivan stav u pir tanju Konvencije o slobodi informacija. Dalju aktirrrost u veai s rezoiucijama sa Zenel"ske konferencije i uopSte problema inforrnatit'nih medijuma, preuzela je Potkomisija za slobodm informacija, organ Ekono,rnsko-socijalnog saveta, koja je podetkom- 1949. god,ine .p,obtalastalan organ. Ona se bavila nizom piianja vezanih za informacije i bila je sastavljena od 12 dlanova u svoistvu eksperata. Ova P{tJcordsija predstavljala je sv,ojevrsni otgar:l za produzavanje rada KlonferenCije o slobodi informacija i za sprovotlenje njenih preporuka. Clan ovog organa bio je jugoslovenski predstavnik Stevan Dedijer od 11. apr,ila 1949. do 81. decimirri 19s2.', Na V zasedanjru Generalne skupitine j'ugoslovenski delegat je u ovoj Potrkomisiji prvi formalino predloZio da'se Konvencija o metlunarodnom prav! na ispravldu otvori za ,potrpis.Na IV ,i V zaseda,nju on je aktl\.'no ueestvovao na izradi Medunarodnog kodeksa dasti personala za StarLpu i lnfrcrmac,ije.?6r Takotle, on je bio ledan od najaktivnijih zagoqlrn <a ideje o nutnoGti reiavanja materijalno-ekonornskih aspekata pflcblema inforrnaciija s obzlrom ni ogromne razliike u kvalLitetu-sredstava, za informacije izmedu razvijeni[ i nerazvijenih zemalja. U tom smisl,u, je podneo predlog da hkonomsko-socijakri svet pnzove Me-on dunarodnu bankm, Med'unarodni monetarni fond i UNESCO da form,in' Doc. L/C. "'Vid. gor"or3/ . S. Dedijera v A/C.3 /SR/230/Z6g(E). Potkomisije o slobodi informaciia, it"uSt"i il l1a.

doc, E/1369.

rjtr meibr.dti komitet etlosperatasa zadatkorn da izradi konkne,tne prerruke u ciljm savladivanja te6koia na ekonomskom i finansijlskom planu. Jugoslovenski delegat je zajedno s predstavnicima malih zemalja .oZio znatan napor da se iu ovom telu razmatranje i donoienje suitinrih odluka o pitanju slobode informaoija ne odlaZe do dono5enja Pako ljudskim pravima. Zahvaljujuii ovim naporima, usvojeno je komrcnisno re$enje o stvaranJu Ad hoc komiteta za priprernu i usavriarnje nacrta Konvencije o slo,bodi informacija sa mandadom do 1. mar. 1951. g,oddne.Jedaa od njenih petnaest dlainova poctala je i Jtosla!a. U toku rada u jauuar,u i februaru 1951. Komitet je usvojio Preamrlu i 19 dlanova nacrta Kbnvendije o slobodi inforrnacija '(A/AC.42/7), rji su zatim poslati vladama drZava-dlanica i Generalnom sekretaru UN u cilju davanja prerporuka, posebno radi uvida u razlidil.a glediio organizovanju konferenoiJe opunomoienika, posle iega.bi ova Konrncila bila otvonena za potpis. Izve5taj Komiteta (A/ AC.42/7) kao \ )mentari osamlaest vlada (E/2031 Add.1/10), medu kojirna je bio i koentar jtrgbslovecrskevlade, nisru razmatrani u celini, vei se vodila nalna, polttidki obojena diskn-rsija. Jugoslovenska delegacija predloZila da se u drui plan ovrog dokumenta unese odgovornost za la2re,inmacije i druge vesti Stetne za pfijateljke odnose medu narrodima. omitet je odbdcio jugoslovenske predloge, ali je odludio da sam prinp odgovornosti une6e u novi tekst dlana 2, uprhos nastojanjima degacija SAD i SSSR-a. Delegacija Jugoslavije se uzdrZala od glasanja )Sto je nsizglaFavan{e celokupnog predloga u dl. 2. onemrogtrCilo sazinje medunarrodne konferencije opunomoienika za dono5enje definirnog teksta med,unarodne Konvencije o slobrod,i informacija.T@ Dislnutujuii o istorn pitanj,u jugoslovenska delegac.ija je u Ko,miji za prava doveka, prilikorn razmatranja dl. 17. pnojekta Pakta o prama doveka, podnela amandrnan u kome je predvitleno da se sloboda formaciJa ne sme upotrebljlvati ,,za ii,renje kleveta i dezinformaojja, . Slrenje mrtnje medu narodima, za nametanje neravnoprairnih odnomednr narodirna, za h,udkanje na rat i propagiranje aresije, za ugnovanie nacionalne nezavjsnosti i bezbednosti i za narrusavanje dobrih lnosa medtr narodrima".Ta Govoreii o razliditosti ovog predloga u odlzu na odtale predlbge, j,ugoslovenski delegat je ukazao da: ,,Svi predZenl amand'manl sadnie fonmalne postavke o tome da se sloboda inrrnacija moZe ograniditi u interesu jalzrog reda, drZavne bezbednoi, na osnovni zakona itd. Medutim, ostaju Siroke moguinosti za mnorbrojne zloupotrebe kod tumadenja tako Sirokih neodredenih formulaia... Jugoslovenstrci;predlog ide za tim da se ogranidenjima dA deokratska sadrZina, da se sloboda informacija ne koristi u antiderr:roktske swhe, u propagifanju rata i agresije, za raspirivanje rnrZnje mer narodirna i rarsnu disl<r'irninaciju, da pe sloboda informaoija ne zlorctrebljava za propagiranje nerarnopravnih odnosa med,u narodima
7" Politika, d,i inforntocija 74 Pottikt, o upotrebliaoa 3. februatr 7951. Jugoslooenski zdhl.o do se u Konaencliu unese oatrgooornoat zd Eirenie mrinie rtuedu natoiliira, 22. april 1950. Sl,oboda i,tutornociia ,nore blti ograni(ena u antiilenLokratske sothe. o saojealino

obudenj svi oblici sr<ln prava - prava na informaci, puno- informlsani bez obzira na uzdrZe od ovakvog meianje kan 1 Dlre suprtrlr-re etidkbm kodeksu ta teresu medunaroilne saradnje i d l-.]yTj.. uperrene zapravo prnotiv olts_Irlh zemalja, glasale zu sve z medu n,jima i JugbslaviJa, koje se Na VI zesedanjtr Generalne , ja o slobodi infonrnisania u III kt Ekonom_sko-sooijalnogsiveta (A/l cuska. Indija. Libam, Meksiko i I (A/C.3/L.227 /rev.1) ,i zabaZili hih govo stavljanje na dner,,nj red Vl prioritetnog problema. R{ukovodila iavanjlu zibupotrebe slobode infor,r dane. Predstanznlk FNRJ naveo j -s 387 B(XII) Ekonornsko-socijalnog piJsnika i prirncipliirna alobode infbn rnentovan mater,irjal o metodatrna i i ostalih istodnbev(opsdlih zemalja Zajednidka rezolrucijj FNRJ i spon ralnoj skiupStini, s negatirmlm gias< lja. Tirme ie pitanie il,obode info.n nje za sledeie, VII zasedanie Gener 5lo do znadainog prodora koncepta pekata slobrodeiiformacn'ia. Na VII zasedanju nerazvijene loZile veCintr od usvoienih rezoluc ju..Tj*g podefrrog railoga stavlja: red UUN: umesto rasprave o ideol da se gov'ori o materi:jalntm uaocl: stava. informacija i nj,ihovog razvoj[ s a da podwgru svet svom mDnopo ski delegat VladimCr DediJer istaka
'a

br. _424(v) usvoj i.ll_1J",l*gty"iju snnr. u nJoj su

_ re6ju da slobbda infor se lganorn zroupotrebtlava u antidemokr Poveljo,rn OUN, a u cilj,r.rnarrqia u meduwemenu pobkomisij vesne preporuke o kojima se dii r, vr zasedanju. U njrirna ie bilo -la".laqrma, pri de,m,r: je opiuZen S posl.ovahJaosnolytog prava na is 1e5.0.doStoie do opruz l:I:Tb* zematla narEdne demokrtj ia -. 'Velike nade, B"it_r"ij; i S1;, ;:"

izradi konlcetne pren i finansijlskom planu. r.nicirna malih zemalja le i dorosenje sustinaie do donoienja Pakima, usvojeno je kom:a prilxe,rnu i usavr3amandadom do 1. mara postala je ;i J,tgosiaritet je usvojio Preamforrnacija '( / AC.42/7\, General.:rom sekretaru rrida u razlidita glediS:osle iega .bi o'r'a Koneta, (A/ AC.42/7, kao i :d.u kojirna je bto i ko-'iinri, vei se vodila naI delegacija predloiila Lgovornost za lahre inCnose medu narrodima. l odludio da sam prin:rkos nastoj anj ima dee uzdrZala od glasania 1. 2. onernogudilo sazirza dono5enje defini. informacija.T62 delegacija je u Ko,miprojekta Pakta o padvitleno da se sloboda eveta i dezinfofmaaija, neravnopralTl ih odno:anje aresije, za ugro: za na,rusavanje dobrih ;i ovog predloga u odukazao da: ,,Svi predome da se sloboda inda, drZa',ne bezbednoie moguenosti za m']o' r neodredenih formulaogfanidenjima dd dee koristi u antidemokaspi,rlvanje mrznje merda infor'maoija ne zlodnosa mednr narodima o sl,' fu se rt ,<onoetucailt
,nelhl naroil,itta, ore blti ogratudtetud.jeAino

- jednom redju da sloboda informacija moZe biti ogranidma jedino ako se zlvupotreblj,ava u antidemokratske swhe, protiv p'inoipa utwdenih Poveljo,rn OUN, a u cilLj,unanu5avanja mira u svetu."7( U meduwemenu Potkomisija za slobodu informacija donela je izvesne pneporuke o kojima se di,skutovalo u Generalnoj skupitini na V i VI zasedanj'u. U n$irma je bilo re6i o meianJu u emitovanje na rad'io-talasirna, pri dernnrje optmZen SSSR zbog ometanja radio-signala i nepoitovanja osnovnog prava na ispravku. U IV lnomitetu, od 17. do 18. novernbra 1950. do51o je do optuZivanja u ovom smislu izrneclu SSSR-a, zema$a narodne demoknatije, na jednoj strani, i Jugosi.aviie, Kube, Kanade, Velike Brita.nije i SAD, na drugoj strani. Iz ove diskusije proiza51a je nezoliuciJabr.424N) usvojena malo kasnije i u Generalnoj skupS?ini. U njoj s,u ob,udeni svi oblici nanuiavanja jednog od osnor.'nih ljudskih prava - prava na informaciju i negiranje prava svih da budu potpuno inform-irsani bez obzira na granice. Sve zemlje su pozvane da se uzdrZe od ovakvog meianja kaio i od emitovanj,a radio-emisija koje bi bile suprrrtne etidkbm ktodeksu fadnog i objektivnog izve5tavanja, u interesru medrunarodne ,saradnje i dobrosusedskih odnosa. Protiv ove rezolruoile, uperrene zaprav,o prntiv ideoloike karnpanje SSSR-a i njemu bliskih zemalja, glasale su sve zemlje osim neposredno pogotlenih, a medu nrjlma ,i Jugt'sl,avi5a,ktoje se ovakva praksa najnepos,rednije ticala. Na VI zasedanjtr Generalne skupstlne ponovo, je otvorena diskusiia o slobodi inforrnisan a u III komitetu, a povodom Glave V dzve3taja Ekonomsko-sooirjatulogsaveba (A/1884). Jugoslavija, Cile, Egipat, Francuska, trndija, Lriban, Mekslko i Fil,ipini podneli su zajednitki prodlog (A/C.s /L.227 /rev.l) i zatraZili hitno raz.matranje ovog problema i n jegovo stavljanje na dnerrni red VII zasedanja Generalne skupdtine kao prionitetnog prnblema. R'ukovodila ih ie teZnja da doprinesu onelnoguiavanjlu zlbuportrebe slobode infonrnacija i da za5tite svoje izvore i grad,ane. Predstavnlk FNRJ naveo je sludajeve namBavanja principa res. 387 B(XID Ekonornskro-,socijalnog ,saveta u vezi sa statusom stranih dopisnil<a i prirnclpiima slobtode tnformisanja. On je iznm opBirran i dokrumentovan matenijal o metodarna i radu prnpagandnog apanata SSSR-a i ostalih istodnbeubpsllih zemalja u njihovoj delatnosti prema FNRJ. Zajednidka rezolucifa FNRJ i spomenutih zernalja udvojena je u Generalnoi sldup5tinli,s negati\,.nirn glasovima SSSR-a i niernu bliskih zemalja. Titme ie pitanje slobode informacija oznadeno kao prionitetno pitanje za sledeie, VII zasedanie Generalne skup5tine OUN, na kome je do6lllr:do zna6ainog prodora koncepta manjih zemalia {r pogled,u svih aspekata slobode informaciga. Na VII zasedanJunerazvijene zemlje preuzele su inicijativu i predloiile vedintr od trsvojearih rezoluoija. Njihovim donoienjem izmenjen je smisao podehog razloga stavljanja problema informacija na dnevni red OUN: umesto rasprave o ideolo5kim aspektima problema, poielo je da se gov,ori o materijalnirn uznocima neravnopnavnosti na nivou sredstava informacija i njrihovog razvoja, te su neutralisani poku5aji velikih sila da podr,t'gnu svet svom mronopolu t ideoloskoj prevlasti. Jugoslovenski delegat Vla.dimtr Dedijer istakao je vaZnost otvaranja na inforrna'" Isto.

vnom plantu svestranog izveStavanja, razmene jskustava medu naroma na osno\.'ill uzajamnog dodira nacionalnih kultura. On je naglasio r .ove .tendencije nailaze na ogromne preprake zbog velikog j"ra ,i *a_ rijalnim sredstvinna iniormacija izmedu razvijenih i neraziijenih driar i politike _pryi! d" onernrogucuju razvoj dr,ugih na osnovu- svojih og_ mnih tehnoloSkih preimucstava.T65 Istupanje jnrgroslovenske delegacije zasnivalo se na konstataciii ne_ r.'::roprar.'nosti izmedu nivoa razvijenosti drzava u svetu i postojanju onopola _bogatijih i tehnolo$ki opremljenijih d,rZava kao gtivnlf, uz_ ka nesklada {r razmeni informacija. Tako se delegacija FNRJ su,prot_ lvila pokuSajirna SAD da preko problema zaStite apsolutne slo-bode forrnacija stlrore neogranidea:riprostor za prndiranje svoje, najsawse_ je,-m,reZe informacija. Istoweme,no ona je osuddla i propagandii apa_ t SSSR-a, posebno u njegovom delovanju prema Jugosiav_i1.i.t* _ U tefurji da doprrinese slabljenju obeju tendencija, jugpslovenska legacija je na otiom zasedanju podrZala Sto skoriie donodlnie Konver.r_ e o osnormim principima slobode in-formacija,i bo na,,redistiinim os_ ,valna". .u srnisl,u ukljlrdivanja u nju prnblema mateu.iia}rog razvitka as-medijra i unapredenja akcija_.lehniike pomoci u citj,r.rrazvoja nao! allih informativnih preduzeia.767 Ona se takode znatno aktivii.ala pri edlaganjru pojedinih rezolucija. Njen najzapaZeniji doprinos bio ie lie_ n za glar,"nu inicijatil'u s ovog zasedanla - Re2oluciiu o sredsrvima tormacija u nerazvijenim zemljama. kao i za sponzorstrnou tri od se_ jenih rezoluoija. m usr,lo FNRJ je, ,, ?."]uS3.i6a .zajedno s detegacijama iz joi osam drZava, edtozlla tiezolucjlu o sredstvima informacija u nerazvjienim delovima /L.266/Corr.I) usvojenu u Genera)noj skupSrini pod brojem )Ia.-(A/C.3 3(V_II).. Ovim je Generalni sekretar pozvan da'izradi konkretan pied_ I, akcija u pogledu mera za,rjklanjanje ekonomshih i priwednih tes_ ia na @lju informisanja, mera za oiganizovanje i urr-apredenje raz_ :ne personala iz ove oblasti na medunarodnom po.lj,l i nligovog strudg.uzdizanja. za podizamjestruinjh j iehnidkih norri.rii ,l inabier,,anje rulom, a za splovodenje ovog programa zaduZen je Ekronomsko_socj_ ni.savet. Rezo,luoijom je zapodet rad na uklanjanju materijalnih raz_ a izrnedu sredstava za informisanje u razvijenim i nerazvijenim drZa_ ma Dlltrn rediirna, istakn'uto je da su u osnovi problerna _ razvitak rter'ijalnih sredstava u oblasti inforrniisanja i priraspodeia na svets_ m nivou * ono Sto se danas zove ,,novim informativnim po,reikom,,. Pored toga, jugoslovenska delegacija je predloZita da se potpiie ,nvencija o medunarodnom pravu na ispravku (A/C.Z/L.ZE2\ sa amandnorn o izbacivanju kolonijalne kiauzule iz teksta Konvenciie i uvode_ 1_i?l?v9 o obaveznom vaienj;u ovog dokumenta za sve te,ritorije /C.3/L.264), ito je usvoieno ziledno i res. 680(VII) ceneralne skuioe. Talnode, povodom naorta Medunarodnog kodeksa dasti za novnakoji je u med'uvremerm dostavljen profesionalnim organizacijama na id i evenbualnill indcijati\,ru za pokretanje njegove kodifikacije u obli'05Vid. gor)or V. Dedijera u III kolnitetu od, 28. oktobra 1951, zbirka tori prealstaDnika FNRJ na I delu VII zasealanja, str. 36-3?. 7& Isto,4z.
161Isto.

skupstine, tako d; ;;nj ggbvjh Sponzora. iugoslov6nska del ,^ -^ _.+onu9noj.. rega_c4a zalraZila u III komrretu . nacrta l:j::ti .Konvencije o slo " sprornim stavovima (A, i:_-Ti je da je doprineo.k Jen, - s r g upravct_r lno dijim je donoSe : _:I.,i VIII. stedeiem zase ::"r-"^lri._l_1 (res. n31(vII). ::::i","," .tnoC_lg:ll

f;::T?

preotozilala selj :::.t. dy"y" g1i3ju J<onf erenci ja profesior (A/c.3/L.26s).'

xu. prrarmoobavezu juieg

dokum(

ov'';;

4. DeI

_,_-__Tuhj" naroda u kolonijama mesta u :t::l=J"T_1"*gpravnog ur\ u skladu sa svojom :.".1:{1". t j9 p-rokla.movanopravo d lJol na roda,i stavljeno , "ang d.ugog pc

;ilff"

organizaciie, i raal iaiv

SIp,

starateljskog srsrema grupu. Ovo izdvajanje iivrdeno it nr;e xal egorije nesamostalnih naxo p"d_ktasj dnom kolonijah ::LliT*i , maq19?tiDruStva namda, nek< :r-vsl. :1:,^rl rsvTskog l?J, k_aoi teritorije .9""u- Ijihovih upravrjada :,1T11 vla't tt. roverJe definisao ie zadat ouznosti zemalja_starateljki- u smisl politickog, piiwednog i ,TT?q3"i, n"rur. stanowristva u prrar lj^f:ktf sena Je odredbom (dl. Z9) o nuZno a-veJu srrana podloArog odobrenju ( stanje velike veiine nar.oda u polo regulrsala je s. prawre shane prili{no o samoupra! lT:^T",,Deklara.ciJom movan sistern zaSfite i nadzora me _E!baJ9-.5anaati i dije su se osnove r Kvatttlkacijama u telctu. N1i"T*._ "ovina koj.u je donela _--_-

IX koja ;" poi"nit" pou lr^ 91.1"" pod rmenorn

Medutim, wednost ove med u prvim reienjcama povelje u ve

".;,

skustava med,u naroLltura, On je naglasio cg velikog jaza u mah i nerazvijenih drZana osnorr'u svojih ogse na konstataciji neu svetu i postojanju Zava kao glavnih uz.egacija FNRJ suprotite apsotrutne slcbode mje svoje, najsawsela i propagandni apaa Jugoslaviji.Tft lencija, jugoslovenska .je donodenje Konven:o na ,,realistidnim osmatedij alnog razv'itka u ciljq.r razvoja naoiznatno aktivirala pri ji doprinos bio je verzoluctiju o sredstvima onzorstvo u tri od seL iz jo! osam drZava, rerazvijenim delovima skupstini pod brojem zradi konkretan predskih i priwednih te3je i unapredenje raz)olju i njegovog strudje ormi i za snabder,'ran n je Ekonornsko-socianju materijalnih razn i nerazvijenim drZap,roblema - razvitak >reraspodela na svet{srmatiulrim po,retkom". dloZila da se potpiBe ./C.3/L.252) sa amanda Konvencije i uvotlerntra za sve trritorije (VII) Generalne skupleksa dasti za novinarim organizacijama na ye kodifil<acij e u obli,ktobra 1951, zbirka .36-3?. SIF,

ku prarmoobavezujruieg dokumenta, j.ugoslovenska delegacija je s joi Sest drtava predloiila da se od strane Ekonomsko-soeijalnog saveta organizuje konferenCija profesionabnih preduzeia u cilju usvajanja ovog kodeksa (A/C.3/L.263). Ovaj predlog je bibno izmenjen u res, 635(VII) Generalne sl<rupstine, prvota[<o da se viise nije mogao tumaditi u smis),m bitnog teksta njegovih sponzora. Konadno, jugoslovenska delegacija je zajedno s io3 nekoliko de).egacija zatraZ a u III kornitetu da se sto pre pristupi razmatranju pojedinosti nacrta Konvencije o slobodi infonmacija u cilju postizanja sporazuma o sponnim stavov;ima (A/C.3/L.256). Iako je ovaj predlog odtrijen, sigurno je da je doprineo kasnijoj rezoluciji o buduiem radu OUN u ovorn p,ravclu dijim je donoienjem odludeno da se nacrt Konvenc,iJe razmotri na VIII, sledeiem zasedanju Organizacije ujedinjenih nacija (res.631(VII). 4. Dekolonizacija Teinj'u naroda u kolonijama za nacionalnim oslobodenjem i zauaimanjem ravrnopravnog mesta u medunarodnoj zajednici zabeleZila je Povelja UN u skladu sa svojom demokratskom filozofijom. U dl. 1, t. 2, u njoj je proklamovano pravo na samoopre.Celienjei ra\,atoptavnost naroda i stavljeno u rang dlugog po vainosti cilja delatnosti nove medunarodne organizacije, a radi razvijanja priiateljskih odnosa medu na, ciiama. Medutim, wednost ove medunarodne pravne obaveze spomenute u prvim redenicarna Povelje u velikoj meri ie dezav,uisanaodredibama iz G1ave IX koja je priznala p,ostojanje dvostr,ukog reZima, rezerrvi5uii pod imenorn starateljskrog sistema poseban skup pravila za jednu uiu grupu. Ovo izdvajanje izwEeno je nau5trb daleko veie i mnogoliudnije kategorije nesamostalnih na,roda,pod kojima su se podraz,gmeva.Li stanotrtici p,od klasidnom kolonijalno.m upravom. U p5.'m gngpu su usli biv5i mandati Dr,u5tva naroda, neke tenitorije uzete od sila Osovine posle II svetskog rata kao i teritorije dobrovoljno stavljene pod staratelistvo od strane nj,ihovih upravljada; njihov statu,sodreden ie u Glavi XIL Clan 7?. Povelje definisao je zadatke sistema staratelistva kao ditav niz duZnosti zemalja-starateljki u smislu za5tite, obezbetlenja i neprekidnog pomaganja politidkog, priwednog i dru5tvenog napretka kao i za5tite ljud,skih prava stanovnistva u pitanju. Njegova obavezna snaga naglaiiena je od'redbom (dl. 79) o nuZnosti zakli rdivanje spo'razuma izmidu dvejfll st/ra"napodloh:og odobrenju General.:ne skupE,tine. S druge strane, stanie ve)jke veiine naroda u polozaju klasidne koloni alne iavisnosti regulisala je s pravne shane prilidno neodredena Glava *I Fovetie OUN nazvana ,,Deklaraci5-omo samoupravnim teritorijama,,. Ovde ie proklamovan sistern za,Sfite i nadzora medunarodne organizacije koji je tek tr-ebalo--.razraditii iije su se osnove nazirale samo u pojedinim ieiirna i kvalifikacijarna u tel{stu. Najveia.novta kojru je donela Povelja u ovoj oblasti bila je obaveza svih drZava-dlanlca, vrsilaca vlasti u spomen.utim teritorijama, da posMu ,,;blagpstanjestanovnika" kao ,,svetu duZnost,', uz ptiznanie

Ova,,dekla,racija odgovornosti"Ta a p"venstva [njihovih] interesa".768 xhvatila je kodifikacijrrl metlu,narodnih standarda vodenja kolonijal.ne litike i stavila narrode ovih terttorija u poloZaj ravnopravnog dela do:ansta. I mada u tom sklop,u u Povelj,i nigde nije spomenr.rtared ,,ne/irsnost", analizom njenog teksta i osnovnih ideja-vodilja moZe se iz;ti zakljtldak o prelaznom kara,kter.u ovih odredaba koje su u osnovi ile usp,ostavljanj,u poHtidke slobode i samostalnosti narcda u pitanju. Tlumateii PoveLjtr na ovakav naiin, iugoslovenska delegacija se poala na primennr njenih odredaba o narodima pod sta,rateljskim reZirm i u zavirsnim teritorijarna na nadin koji bi im omog\rcio da Sto pre knu nezavitsnost,drZarmost i mesto koje im pxipada u svetskoj zajedi.m Njen stav razlikovao se u izvesnoj meri od ostaltih istrodnoev,roph drZava koje su podrZavale antikolonijalnu borbu sasvim simbolidpla6eii se da ove drZave ne postar,u ,,rezerva kapitalizma". (Ne brezaboraviti da je u San Francisku sovjetski delegat izjavio kako je rva XI Pbvelje UN odnosno ,,Deklaracija o nesarnouprat'nim teritorma" suvi6na.) .Irugoslovenskadelegacija je podrZavala joS od I zasedanja elastidi ekstenzi!'nD tumadenje Povelje u ovoj oblasti. Ona je smabala da :edbe Glave XI treba posmatrati u duhu Povelje UN u cetrini, a narito njenrih ciljeva i nadela, kao pravne osnove za osposobljavanje nenoupravn-ih teritorija za prunu nezavisnost; u stprohlom, zemlje-upraeljke mogle bi da po@adnu pod udar sankcija iz dl. 6 Povelje.urSponute obaveze (dostavljanje izve3taja Generalnoi skupitini i nien nad'nad politikom na ter:itorijama u pitanju) trajale bi sve do postiizanja ;entiine samo,upreve, o derntu bi odlulru donosila med,lrnarodna o'rgaacija, a ne kolohijalne sile.t2 Time ie iugoslovenska delegaciia ta[ob,raniila miSl5'enjeda se neodredenost Glave XI Povelje ne odnosi na n sadrZaj, ve6 na pra',lnu prirodu ovrih obaveza. Nairne, prema tezi koi'jalnih sila, Giava XI bila ie deklarativni akt (o demrtrje trebalo da rdodi i njel naziv -,,Dekiaracija o nesamoupravnim teritorijama", je za drzave-upraviteljke predstavljala sam,o moralmr obavezu. Prednu,gom g1ediStu, koie je zastupala ve6ina drZava, ovaj dm Povelje balo je turnaditi uz sve ostale odredbe ovog dokumen a kao izvor rrmih obaveza. Jugoslnvenska pratrrra doktrina i praksa delegacije u fN podrZavali s,u o',"o miSlienje, gledaj,uii na Povelju kao na multi:rarni medunarndni ugolror u svim njenim delovirna. Teze o politidn karakteiru prava na samoopredeljenie, kao i o njegovom nejasnom isl,u, odbaqivana je energidno argumentacijom o opstem politidkom rdajn:pravnih pojmova iz Povelje kojima je jedino bilo potrebno utvri sadrZinu i modalitete primene. Ona se zato veorrra argurnentovano nofutavila zahtevima o potrebi pravnog definisanja pojma prava na ooopxedeljenje, potwdujRrii da su odq:edbe Povelje koje ga reguli5u fvnoobavezujuf, te da px,edstavljaju izvor pl.ava za jednu stranu i
76 Glava XI. dl. ?3. Povelje OUN. ' @I n i s C l a u d e , Swotils into Plowskares,36l. m Vid.: JugosloDlja u OUN, I42TrStanoviste Hansa Ketrsena vid. u, Jugoslapijs, u OUN, 1+3. 11' Isto. 144.

:11-1"j:It mlr I dobrobit svetske zajednice, a i uzmru praktidne mere za "inrplementa lueeno. je..da Generalni sekretar uk. olsnJr tzvestaj o aktivnosti OUN.?6 Ova.rezoln]ciia doneta je na osr nrm nar.odima.z Njen telist izraden i r Jugoslavija./id pnedstararik FNRJ b; vodom stvaranja prvih dokumenaE u.,radu f,oLkolniteta, on je pozivao ni odnosno neiixlva;anle:il,lTblerna, na postupak prema diugtm :^||"o"Y va.nJe prioriteta inter$a stanow)ika zaklTrotvanje starateljskih ugovora j sktaclu s politidkim aspiraciiama svih pen samoruprave. D9 prvih neslaganja doSlo je pr * , mntacije. Naime, jo6 tokom priprem srme lzwsni komitet je prealoZio Oa d_irektno, vei- da se, u cil l"_-ppt"pi I rada, strori priwerneni starateliski s9 suprotstavile socijatistioke ze;lj ::. t i predlog neusiavnim i protii 11@ r(o Je umes,to toga spomenuti potkon

p.r.rdurJe zavrsnrrh natoda, kao i p.ra crJe u isprunjavanjfirte oibayszs.m za ostvarenje ovih ,^-,_^fl9Tto" strnoren je rezolucijom ( l?lfr"-rl:. j.lao.9ooine u kojoj je veStaei<a po, n la reZima (starateljske i nesamou ,r :-eiotu9rLl sva kolonijalna pitanja -p iz problemi-

vaznosti.i prvenstienoJ:-19" z va_ drzava, a sna pravnr _obzirom tj,,3^ ." u. OUN uslanovi 1? dbaveza

tgijJf

j;ii,$:,it [T,..'ffi J"ur." .jilLt"SJ,"1

va.,," Ola je odbacila pri;

,3 {ygu, ;uo Fovelja *.* :-o.:^u_o.: savanJa njenih nadela(dl,6)F izrid ,_. _ TkolT_{gOi se ova,kvr.rn shvat OUN, jugoslovequt" yTpt" o"i"

r,"*u" ovih

*,*|:il*r,:l::;,Y' o\f :;i?tr" ; i"o "n*

4

vr.,b555imii. JugosldDija u OIJN, 145 ,g9voru V. Dedijera od tB. nor .: Jrq.,u

; ;:Z:";ik,

uN, 1s46/1e47. sLr.184.

rcija odgovornosti"T@ vodenja kolonijalne vnopravnog dela dospomen'uta red ,,ne-vodilja moze se izba koje su u osnovi ti naroda u pitanji..l. ska delegacija se Pod starateljskim reZiomog'ucio da Sto Pre rda u svetskoj za'jedostalih istDdnoevrop:bu sasvirn simbolidapitalizma". (Ne treegat izjavio kako je amo'upravnim teritoI zasedanja elastidOna je smataala da 3 UN u celini, a naL osposobljavanje nerotnom, zemlje-uPraSPodl. 6 Povelie.?71 nadnjen skup5tini i bt sve do Postrizania a orgar med,lrnarcdn nska delegaciia takoPovelje ne odnosi na Iairne, prema tezi koe demu je trebalo da rarmim teritori j a.ma", oralnu obavezu. PreLva, ovaj dm Povelje lokumenta kao iz!.or i praksa delegacije u ovelj;u kao na mrultivirna. Teze o Politidr njegolrom nejasno,m o opGtem poliiiikom ro bilo protrebno utvr'eorna argurmentovano anja pojma Prava na elje koje ga reguliBu ua za jednu stranu i

medunarodne organi_ zacije ^tudnjom--da ona spada u pitanli iz unutiaSnje nadle2nosti drZa_ va. LIla le odbactta prigovore prema kojima ovo pravo nije u kom_ p:111:lj] svetske.organizacije, istiduii nlegovu prirodu principa od uni_ verzame vaznosti i prvenstvenog znaeaja u odnosu na unutrasnja pra_ va drZava, a s obzirom na pravni karakter povelje. Takode je frealo_ Zila da se u OUN mtanovi obaveza administrativnih sita aa plstrilu as_ piracije zavisniih naroda, kao j_ pravo kontrole medunarodne organiza_ cije u ispunjavanjru te obaveze.z5 P5.edn1lovza ostvarenje. ovih ideja kao i za snaZni pokret deko_ , lo:yacll9 stwren je rezoiucijom Generalne skrupstine od- 9. febmara 1946. godine u kojoj je vestadka podela iz povelle na dve grupe ter,itorija.i reZima (staratelj,qke i nesamoupra\,x1e;praktidno izbriJani. U ovol rez-ol,ugr-j.i. sva kolonijalna pitanja iz glave i*, XI i XiI razmatrara siu zaJeonrckl. problemi nar.oda ovih podrudja tretixani su kao vitalni za zajednice, a drzaveiupravitetjke pozvane da pred_ T_rl"i t_Rl,t:v_erske mere za imptementa-ciju dl. ?9. povetje. Osim toga', od_ ry1*lt*: l]T: luceno Je da Generatni "*19_tg. ukljuiuje dobijene informacije -u Go_ di5nji izvestai o al<tiwtosti OUN.'6 Ova doneta je na osnovu izveitaja IV korniteta o zavis_ . -rezoltyc_ija mm nanodrml'r Nlen tekst ,jl3]Jg"_j" u polkomitetu. u koji je izabrana i Jugoslavija.ro Predstawrik FNRJ b-to je neposredni "t"*,it arf"t" fo_ vodom stvaranja prvih dokumenata OiIN j dekolonizacili. Udestl,,ujudi on je. po,ziv. ao. na jednako tretiranje lvft koloniiat_ :,,**^:,"^g:-iteta, nrn pr'oblema, odnosnn neizdvajanj.e starateljskog reZima kao posebiog u odnosu. na postupak prema diugim kolonijalnlir zemljama, na uvaza_ vanje pr.ioritEta ihteresa 6tano\,rrika na ovim teritorija#ra, na Sto brie jskih ugo\,norai uopite heriran je' ovih problema u 1,11!{".""rj:..:lara,i.el sKladu s potttrokim aspiracijama svjh naroda koji joS nisu dostigli ste_ pen samouprave. P6 fyh neslagamja doslo.je prilikom rasprave o merama implej9s je Generalne shup.tokom.-pliprema za I zas-edan 3,1"^h,?19: -TTe,., je. predlozio da_. se osnivanju jskog saveia Slarate) :r]":_l11ili.f"mitet ne plrBtrupr direktno. vei da se. u cilju pripreme njegOvog-obrizovanja i rada, str.rcri P,riwerneni starateljski kohiiet. Ovoir"preJlogu . odludrio socijalisticke zemtje, medu kojima i iugoslivrija smar ::,_:1";1ry:t"t?yile predlog neustavnim i protivpravnim u odnosu ni pov6tiu. Ta_ i?".1 Ko Je ]1 umesto toga spomenuti potkomjtet IV korniteta doneo odiuku o trl t<Dmitetu78't.ouenbra re52, zbirka sIP, *"*:: flf:;:,:r:' ," zasedo'rLja''', 4s-55. ,,.i,*",33!';*:l vl. simii, Jusoslel)ija : "L#:'i^{"

u njihovirnporusaitma da na osnomdll 2, I?t"--ry^igqTjl,.9:hg.":t:i T. ,. roverJe $kt]ruee deko.Lonizacijuiz jurisdikcije

abavez,a za {ygu,, i."o(tl. .$v-9I{1 izridito predvida sankcije u studaju naru_ Savanjanjenih nadela 6),, Rukol"odedri se ovarkvirnshvatanjem pravne prirode osnivadkogdo_ kumenta OIJN,, jugoelovenskadelegaiija ;e oOUijah Ja pnihvati irgu-

ouN, 14i,.

mb ra Ies 2.4e-b 5. ;: Vii;,*-'f ",&l"X;?#'rrr,T,J.' ; dllve

m Doc. A/94. n' GAoR/1946. *iI- ffi{

anovljenju Ad hoc komiteta za obavljanje, funkcija. vezanih za staeljstrno.Tt Svoje neslaganje s ovirn ,,formalistidkim" re5eniem jugovenski delegat je pokazao uzdrZavanjem pri glasanju u IV komitetu' ,Iikom debaie o'istbm tekstu u Generab:oj skupitini jugoslover,ski deat dr Bartoi odrZao je gorvroru kome je izrazio p'otreb'u za sto ekssivnijim tumadenjem odnedaba Povelje o kolonijalnom pitanj;u.- On ocenio odl'u,ke Povelje o staratelistvu kao,,mdnirnalne garancije koie mogu pruZiti kolonijalnim narodima", a svaku proizvoljni.r izm^en,u net"adnu primenu ovih odluka kao povredu pfeuzetih obaveza.TeU opu takvih pogleda na potencijale medunarodne organizaciie za potjno i brm reSenje kolonijalnog problema, jugoslovenska delegacija e mogla da bude zadovoljna odredbama prvih starateljskih ugovora.T8r rsajui-i protiv njihovog odobravanla u General.noj skup5tini?8' jugovenski predstavnik je izrazio neslaganje svoje zemlje s njihovim uopnim, neodredenim i eskapistidkim odredbama kojima se omoguiavalo nlji-administratbr-u da potpuno i svojevoljno kontroli5e teritorij'u pod ;jdm vhS<ru. Podseiajuii na obaveze drZava-administratora po d1. 76, se osvrnuo na praksu istih zemalja da koriste spomenute teritorije Povelje iz dl. 83. i 85. vojne swhe nasuprot odrredbama Prctivljenje jugoslovenske delegacije izazvala je, takode, vaZna i po uticaju res. 66(I), u kojoj su drZave-d1anice,uprav'iteljke le"koseZna d nesamoupra\,Tlim teritorijama, obavezane da dostavljaju godiSnje 'estaje o stanju u ovirn zemliama (dl. ?3 Povelje). Istom rezolucijorn rneralna skupstina je fonmirala Ad hoc komitet za inforrnacdie (prema 73) sa zadatkorn da proruiava obave5tenja i podnosi o njirna izve5taj s pravom da joj preporuduje mere u cilju koriSGeneralnoj skiLr,p'6tini preko specijalizovanih ustanova. Jugbslopomoii ove zemlje za rje nska delegacija se bom prilikom izuzetno opredelila protiv ustanovnja ovog komiteta smatraiuii da on simbolizuje neadekvatan nadin pristupu reSavanjLuovog pitanja, u demu je, van svake sumnje, bila kornodenaal:gumenti,ma sovje'tske delegacije i svojim sopstvenim ideBkim predubedmjirna. Dalji znadajan napredak u prccesu dekolonizacije iniciral,o je pet zolucija donetih 3. XI 1947. godine na II zasedanju Generalne skup_-ne OUN povodom infor.macija sa zavisnih teritorija. U prvoj od njihTa je ovihvaien je standardni oblik za njihovo dostavljanje, u drr.rgoj?e podatke ukljltduje iz u svoje izve5taje idena Generalna skup5tina da rtistike drZava-adrninista:atora kao i naudnih i med,unal'odnih organije izraZena podr5ka davanju ovih informacija od stracija; u treiojTss autonomnih vlasti u zevisnim teritorijama, u detvrtojTe po,tlTclena
n'Doc. A/251 i A/251, Add, 1. 1& GAOR/ 1946. str. 1284-1285. TttPodneti od strane Austlalije za Novu Gvineju, od Belgiie za Ruandarundi, od Francuske za Kamerun i Togoland, Velike Britanije za Tanganiiku' rmerun i Togoland (pod britanskom upravom) i Nju Zelanda za zapadnll Samou"t GAoR71g46, v. tz, fiqa,61, plenarna sednica, vial. !" Yeerbook oI United tions, 1946 /47, sft. rB7?3 Rs. 142(II). ?& Res. 143(II). ?s Res. 144(II).
t6

L"i^";.llr*,i" q LUAII rir.jo,

d"td;;i l:,:lS1zl""l, jugostovensku 1o jedina

gootne

-prerna 'el. pre -drZava_upraviteljtl .,moralne obligacjje.,. iA. tsucu tz, tumadenja njenog celokupr podrSka kolonijalnim -narodim,

"ai"l su u vile na'wara rrazi H..j:] xCnjel,avanja, s p,e56616 f[' :?trf,l su- obaveze.

u "iie \uf"u..u 11,11kt nJrne,u jednoj zernlji koja u drugo

saradnje specijalizovanih :?1*i r nav_an Specijaln,i.komitlt za prouda spornenutog aO loc komitetai-jrijc podrzata sve ove inicijative i glasali r\a lstom za_sedanjuoJla se sr no$o igxorisanja diskr.uninatomkJ r (e prema crnackom stanor,miStI,u ma sl anorniStyu indijske nacronaln

,rut ."0"

znaiajnila t
svoju

suproletavila se sov r ezlma nad Erihejom, i .starateljstva nacionalne tZxje erihejGkog naroda oecem zasedanju ona ie podrZala res Eritreja prill{ljudi Etiopi.ij 'kao autonc TU .II zasedaniu Generalne sku; .^.,zovanla.. j,ug.oslovenskedelegacije ne i pita.njima, Sto je govorilb o po -ovoi _salm rtog opredeljenja prema problen ----,
1946, ilit ri^u, d_. no{/embar 194?. govor Save Ko

danju, kada je ;ugostoveniti nJu davanja. nezavisnosti Libiji i S"o Eritreie Eriopiji :.^lll::J*d1"iu"?nja "s de_l:gg_cija se sroZirajedin-o ll:nsI?. t(omisija OUN u cilju proudava_nja I lsrom predmefu

ii.,:mijff i" ix:"?i,x,i')'#iHi y oyoT p-ostednjem pjtanju 'aetelai posebn

dima u kolonijama ao-lita ie pose"b sto Je .i -sama morala da olr'upt1" *n", i pllititke slobode. Jugosloveniki de

ooiadala

n*--. r+otrrl. Vid. npr. BovorDimitra Vlahovar ._ .--' ,q^,_ ro. novembar

"fi?n/' Jfl i,Fla.\* i{f. }l?"ff "J: r::;.;

,".," na,ovoj 1; 31,,.,9,
"' Politikd, 11, novernbar

* 3:3;/f#i:J?!rera u cenelarn

1e4e. covor/ ;; f;lli'f#r,tfi.'.\ embar

terjtoriji sprovede pl

rcija vezanih za 6takim" reSenjem jugonnju u IV komitetu. tini iugoslovenski de, pntrebru za Bto oksrijalnom pitanj r. On malne garanciie koje l uroiz\'lolinu izmenu e-uzetih obaveza.ie U 3 organizacije za Pooslovenska delegaoija ;arateljskih ugovora.Tsr noi skupstini?8' jugolm]je s njihovim uop)jima se omoguiavalo ntroli3e teritorij'u Pod ninistratora po dl. 76, I spomenute teritoriie 83. i 85. r je, takode, vaZna i e-ilanice, up'rav,iteljke dostavljaju godiSnje je). Istom rezolucijorn za info,rrnacdie (Prema lnosi o nji,rna izveitaj je mere u cilju korisih ustanova. J'ugoslolelila protiv ustanovie neadekvatan nadin rn svake sumnje, bila rojim sopstvenim idezacije iniciralo je Pet aniu Genea:alle skuPriji. U prvol od njih?s mie, u drugojT& je ovukljl.rduje podatke iz metlunanodnih organih informacij a od strar detvrtojTs6potwtlena

obaveza saradnje _specijaliaovanih agencija u toj dblasti, i u petojTe os_ novan Speci'jalnri kornitet za proudavanje ovih iiformacila kao naitavak spornnutog Ad hoc komiteta. je u potpunosti .Jugoslovenska delegacija podrZalasve ove inicijative i glasala za njih. Nl isqm ?asgd?nju ona se suprotstavila pokusajima odbrrane, od_ nosno ignorisanja diskriminato,rske i eksploatatorske politike Juine Af-bele politiku b,urske rike prema crnatkom stano'"lriStvu.?88 manjine pre_ ma stano\,Tri5t\,ru indijske nacionalnosti okvalifikovala je kao ,,opamost za mir, kakva se uvek rada u sludaju postojanja repreialija protiv ma_ njine u jednoj zernlji koja u druq.ol zemlji predstavija ve;in;,,.78eNjeni p,redsta'i'nici su u viie nawata traZili zaStiiu kolonijalnih naroda od svih oblika ugnjetavanja, a posebno rasne diskriminaciie. Onr su isticali da su obaveze_ -drZava-upraviteljki prema ovim zemiiama definisane kao ,,moralne obligacije", prerna il.-?3. povelje i pravne obaveze koje ' pro_ ^ istidu iz tn]matenja njenog celokupnog dLiha, cilleva i nadela.?{ Podrika kolonijalnim n-arodima u konkretnim prilikama posebno _ je. angaZrovala jugoslovensku delegaciju na III zasedanju Generatn'e sXup_ Stine- Bila je to jedina znadajniia oblast rada OUli u kojoj je oia pojaCala svoju delatnost. pomoi Jugosl-avile naro_ 1.,!oku 1918. .gbdine. i politiike slobode. Jugo,slovenski delegati imali su n"koliko veoma za_ oko g1_1"11n ,t..r#pTta .obrazo.!'ne .i izborne politike na teritoriji naroda rve tlogo)'',. kao i ,u diskusiji o buduCnosti bivsih italijanskih- kolonija. 9 ovoT p-osledniempitanju posebno se raspravlja)o nj sledeiem zase_ danlu, kada je jrugoslovenski delegat glasao protiv rezolucije o odlaga_ niu d.avanja nezavisnosti Libijj. i Somaiiji za l odnosno f O Soaindi ir'; i prisajedinjavanja Eritreie Etiopiji na neodredeno *"-!.2$ J"g";l;_ venska delegacija se sloZila predlogom da se u Erltrelu iipuii *nienog -jedino's komiisija OUN u cilj'u proudivanja pitanla U"O"e.g staiusa.^ po "poudlog, istom predmetu suprotstavila se'sovletskom o u,ipostavljanju reZima _starateljstva nad Eritrejom, imatraiuii da bi ono onemoguiilo -;i;_ teZnje eritrejrskog naroda za priktludenie Etiopiji-tt i{; l1:i:1"1"" oecem zasedanju ona ie podrZala res. i90(V) koiom 'federjira ie odludeno da se Eritreja prikljudi Etiopiji.kao autonomna i"din "u. Generatne sknrpStinedosto je do polaianog anga_ ,^..^_T^u ,l.I- =::111" zovanra.. deregacije ne samo u konkietnirrr vee i u-s.rsirnJugos.lovensrre sto ie golrriio o.postoianju razradenih stavova i jas_ llt:^!]1111r.1: nog opredetlenJa plema ovoj p,roblematici na samom vrhu jugosloven_ .---linl'.
vid. rlpr. govor Dimitra vlahorva u Komitetu . bo. .^"t 16. novembar 1946. ilj: Eovor sa"" koianouitari tikd, 3. no(rembar 1942_ "' covo! Alesa Boblera u Generalnoj skupstini, 1wGAOR/ 1947. o zzt a'GAOR/1942, pl. meeting 15g & 160, od g. i _

je posebno y !:_l9"ii.ma,dbbila. na snazii uvertjiv6stiusiedtoga 9j1n? sto Je i saina morala da okuplja snage za odbranu sopitverre nacionalne

r+e an.

za starateljstvo ouN, a;;;;lri;j skupstini, r:oldtika, 21,.novembar

gofpoti194?.

, od Belgije za RuandaBritanije za Tanganjiku' 'landa za zapadnu Samoud. vt Yea.rbook of Ututted

18. decembra t948. Vtd. ta_ kode Yeorbookuw/tiso. o. zsei .rugostovensti-p"i,a'.tiirri,i"iv ko,rnitetupred_ Res. 289{M. Dt Politika, 11. novsmbar

'"'' 19 res. 441(rlr. i:,,Tu;-",s::'"J:##jjl,"4',:"Jffi"d:6;:,illj;;i'LJ.:'.i" '"'

1949. Izjava A. Beblera.

Iinopolitidke liste prioritete. Bio je to podetak potpunijeg i sarileg delovanla nastalog iz uverenja u moguiu ulogtr vanblokovr pravil'u malih i nerazvijenih zemalja, u odnosu na politiku veLa. Teorijska osnova ovog stava nadena je u isticanju jedne od je svih nah postavki Povelie UN - prava na samoopredeljen 'eti. Istupanja jt.rgoslovenskih delegata koji su podseiali da se ie pune nacionalne nezavisnosti kolonijalnih naroda podudara s rjern medunarodnih odnosa i bezbednosti u svetu odjeknula su iiroko. vorena je svojevrsna maksima: ,,Ukoliko bude manje potdinjerdne nacije d,rugbj nacij' , utoliko ie manja bili opasnost od noGodinu dana kasr, utoliko ie biti dwi6i, solidniji svetski min."7es V zasedanju, ova postavka raztadena je na sledeii nadin: ,,Borrir i podrZavanje svake iskrene akcije u pravcu odrZanja i uiwsrira u svetu sadq'Ziu sebi i borbu za postovanje principa rarnoti medu narodirna i za slobodan unutrasnji nacionalni razvitak rroda. Svaki narod mora imatd pravo na samoopredeljenje, sto je u sebi pravo na stvaranje sopstvene suverene nacionalne drzaavo zb,og toga jiugoslovenska delegacija. . . smatra da pitanje bui i razvitka naroda pod starateljstvom Ujedinjenih nacija i nelnih naroda zahteva od svih dlanica Ujedinjenih nacija posebnu i i.lkreniu pomoi."e Pravo na samoopredeljenje definisano je u .opu kpo jedan od osnormih uslova za ostvarenje mira. Odatle kao 5to str, na prirner: ,,Jugoslovenska delegacija pripisuje nalteres pitanju regulirsanja vrienja prava naroda na samoopredeer smatra da usled powede tog prava dolazi i moZe doii do neih odnosa i remecenja mira i sig,urno6ti. Zato ovo pitanje treba kao jedno od osnormih u medunarodnirn odnosirna i biti svesmu se mora prilaziti kao pitanju koje je od prvorazrednog utirazvoj medrunarodnih odnosa"Tq, ili: ,,Borba za mir i pravidne borba protiv agresije i nametanja hegemonistidkih tendencija nan:rdirna, nerazludivo je povezana s boirbom za po5tovanje pra:og nar:oda na sarnoopredeljenje i samostalno nacionalno postoj., prava svakog naroda da samostalno i bez ikakve strane interre5ava svoja umrtra5nja pitanja. Ukupnost napora rxmjetrenih zanje mira, stvaranje i stalno produbljivanje ravnoprar,nih de;kih odnosa medu svim narodima svijeta, ne moZe, po mi5ljenju 'enske dclegacije, dovesti do krajn jih poziLivnih rezultata ako rodna zajednica uponedo s nastojanl'ima u tom pravou ne bude a odgovarajuiu paZnju i pruZila potrebnu pomo6 narodima koji pravorn traze da im se omoguii ostvarenje njihovih opravdanih lnih aspiracija. Razvitak poslednjih godina pokazuje da samo apori mogu dovesti do medunarodnog razumevanja i stvaranja 'ajuiih pnijateljskih odnosa. Zbog toga bi svaka Politika koja bi, na jednoj strani za cilj stvaranje fronta slobodnih naloda, a na iurir"o, ,. jun 1949, co,vorA. Beblerau I komitetu.
Potitika, 8. oktobar 1950. Govor Sralana Price u Komitetu z3 staratljstvo. Goaor v. Ded,ijera u I7I komitetu oil 78. nooernbra 1952, zbirka SIP, Gotstaotuikd, FNRJ nc, I d,elu vII zasea!,arrld ..., t'd', 6tr. 50-55.

7 ' sG o p o t J o s i p a D e r d , e u Momitetu od, aika FNRJ na I d.elu VII zasedatuja .. . , stt. 64. a Govot Vldd,imira Deitiiera u Il! komit 0 Re6. 5S8(Vl). a Res. 56?(VI). u Res. 536(VI). ro nes. 5S6(VI).

nanela- Stetu osniri --- .miru i,medunarodnoj saradnli.,,zrs ..^--,-",tT-u:"..t" .'n"dajgl.l.oji je p.i :.::::i 1"l:ci:ija.je..predloZita da se p ukotiko on ne ugfoZav :1"!?T.""*dy oa svakl narod moze mdunati na podrs dozvoli da niegova borba postane instru Kojt su progresi\.nim naporim ,s'r^r,protni. prt\,'ukla paznju svej.ske jatnosti u ( ie lKa KrsenJaprava na samooprodeljenje drZava diji druitveni sistenl i ptweai site koja ih uprkos iazvtleni ::T vara 1"d,"", u kotoniJe; u pojave iste lrste iwr .1.91o-..r, podeljene pojedine teritorije i rJavanla-x _odnosimarazvijenih i nerizvi porttlfoTr iugoslovenska delegacija . :,:T trnskim pitanjima kolonijalne problemi nacln kolr Je ostao zabeleZenu naivaZn gom rylc"tsu elaboracije odgova.rajriiih Hredtozi jugtrslovernskedelegacije d .. nijaturnoj .,antikolonijalnol-dokr.rmeati revol-uciji,, I rahe skupSline pokrentrJi od nJe statusa naroda u nesamo.upramim rezimom. Medu nj,ima narrodito ie bila nju nezavinosti i autonomiie na teritori joj. zu da.Zave-upraviteljke Lile po"van" svakru terito iju pod svojom upravom u j raktedsliatim za niru i dobile obavezu d od tih zemalja dobiti punu nezavlsnost, k diniocima) koji odreduju pojmovna obele torija s listom dustih pokazatelja za ost. virsnih nanoda i objektiulim kriteriiumir nezavisnoSiu i samoupravom.et Na iitom oblik politidkog ujedinjavanja, posebno u doll le za kontrolu owkvih za iednica fo tiwre unije. Takode, prvi put i istoriji ( udestvovanja predstavnika zavisnih teritr veta, a posebno SpeciiaL:og komiteta za Sve su to bili dakummti od suStin delegacija svesrdn $"_1"-.iltSo"tovenska

j"alni nespoii j" rosopasniie, ";* :F l"rfr#, .rtt. dnugom_obliku

biio konsakrirala dali bilg,samozarvorita odi n;; ;;# ;:g:1, rKoJeprrotzlaze povelje, iz bita

drlrgoj. strani _

:etak potpuniieg i sa;uiu ulogu vanblo'ltovrdnosu na politiku ve)u isficanju jedne od ropredelienje svih na,ii- su Podseiali da se itr tr"r6d" podudara s u svetu odjeknuJa su bude manje Potdiniea biti opasnost od noGodinu dana kasr."?es ra sledeii nadin: ,,Boravcru odrZanja i udwSovanje p,rincipa ravno'ri i nacionalni razvitak iamoopredeljenje, 5to .erene nacionalne drZasmatr:a da Pitanje buiedinienih nacija i neinienih nacija Posebnu elienje definisano je u stvaienie mira. Odat]e lelegacija p'riPisuie nararoda na samoopredeazi i moZe do6i do neZato ovo Pitanie treba r odnosima i biti svesod prvorazrednog utirrba za mir i Pravidne :monistidkih tendencija )0m za poitovanie Pra[alno nacionalno Postorez ikakve strane interLost naPora usmjerrenih ranie r moprar,nih dene moZe, Po miSljenju ozitivnih rezultata ako u tom pxavou ne bude u pomoi narodima koji rje njihovih oPravdanih Lina pokazuje da samo azumevanja i stvaranja svaka Politika koja bi, slobodnih naroda, a na l"ll*r,nu,,,
ntti lgsz, zbirka sIP, Go-

,drugoj strdri - bilo konsakrirala dalje postojanje neravnoprarmih od,nosa, bilo samo zatvorila odi nad krienjem osnornih prava i duznosti koje prorizlaze iz Poveije, bila nespojiva s duhom i slol,om Povelje, a Sto je jo6 opasnije, njen jedini rerultat bio bi u tome Sto bi u jednom ili drugom oblllgu nanela Stetu osnor.ryrimciljevima Povelje: svetskom ,miau i m edunarrodnoj sanadnji."?e8 U skladu sa znadajem koji je pridavala ovom problemtr, jugoslovenska delegacija je predloZila da se pravo na samoopredeljenje prizna svakom narcdm ukoliko on ne ugroZava slobodu i mir dnrgih, odnosno .da svaki narod moZe rad,unati na podr5ku svetske zajednice ukoliko ne dozvoli da njegova borba postane instrument u tudim rukama za ciljeve koji su su.p(otni p,ro$esiwlim naporima dovedanstva. Delegaoija FNRJ je privukla paZnju svetske jal'nosti u OUN na pojavu nekih novih oblika krSenja prava na samooprodeijenje, a naime na si,stem porobljivanja kontdrzava diji druitveni sistem i pniweda potpadaju pod a"psolutrr,u rolu jedne sile koja ih uprkos razvijenim dxza!'nim institucijama, pretvara u kolonije; u pojave iste vrste swstani su politika interesnih sfera porobkojom su podeljene pojedine teritorije i razni oblici eJ<onornskog ljavan{a u odnosima razvi$enih i nerazvijenih dtlava.ne U skladu s ovakvom politikom, jugoslovenska delegacija se posebno angaZovala u sttStinskim pitanjima kolonijalne problematike, iesto na nov i originalan nadin'koji je ostao zabeleien u najvaZnijim dokumentima OUN, u dugom procesu elabonacije odgovarajuCih odredaba Povelje. Pnedlozi jugoslovenske delegacije dopnineli su, izmedu ostalog, minijat'urnoj ,,antiikolonijalnoj revoluciji" koju su na VI zasedanju Generaine skupitine po <renuli dokummti od izuzetne vaZnosti za poboljsanje statu,sa naroda u nesamoi.l,pramim teritorijama i pod starateljskim reZimorn. Mettru njrima naq'odito je bila znadajna Rerzoiucija o ostvarenjni nezaviEnosti i autonomije na teritorijama pod starateljstvomm u kojoj su drZave-upraviteljke bile pozvane da izrade planove razvitka za svaku teritorijnr pod svojom upravom u skladu s posebnim uslovima karakteristitnirn za njru i dobile obavezu da odrede rok u kome 6e svaka od tih zemalja dobiti punu nezavisnost, kao i Rezolucija o faktorlma (tj. diniocima) koji odretluju pojmor,na obeleZja nezavisnosti pojedinih teritorija s listom ivrstih pokazatelja za ostvarenje politidkih aspiracija zavisnih naroda i objektirmim krite,rijumima za postavljanje zahteva za svaki nezavisno56u i samoupravom.8or Na istom zasedanju zabranjen ies02 oblik politidkog ujedinjavanja, posebno u obliku administrativnih unija, dok je za kimtrolu ovakvih zajednica formiran Komitet za administrati\Tre unije. Takocle, prvi put u istoriji OUN, razmotrena je moguinost udestvovanja predstavnika zavisnih teritorija u radu Starateljskog saveta, a posebno Specijalnog komiteta za informacije.e3 Sve su to bili dok'umenti od sustinskog zna aja za dekolonizaciju koje je jugoslovenska delegacija svesrdno i svestrano podrZavala istu1'r Gouat JosL.pa De te u Mron'Litetu od, 29. oktabrd 7952, Gooorl pred,staorLika FNRI na I delu VII zosed,anja..., str.64. 1e GolJoi Vlad,indra Ded.ijera u lII koltl,itetu od, 18. nooem,bra 1952, e Re6. 558(VI). u Res. 567(VI). @ Les. 536(VI). '6 nes, 556(Vt).

zs Btarateljswo'

t .d,, Btr. 5(F55.

___...-

rii u prilog svih pozitivnih antikolonijalnih tendencija. Ona je ujedbila jedna od retkih delegacija u OUN koje su ume.le da kritidki salaju ove rezultate. Naime, jugoslovenska delegacija ih je ocmila kao tivno ndovoljne u smisltr neprimavanja txenutnog i neposrednog sa na nezavisnost kolonijalnim zemljama i starateljskirn teritorijarna. Nezadovoljstvo ji.rgoslovenske delegacije odnosilo se pre svega na Starateljskog saveta, u kome su zbog njegovog pairitetnog sastava aji velikih kolonijalnih sila bili najsnaZniji. Prilikom diskusije o izaju ovog tela (.4/1856) u IV komitetu predstavnik FNRJs@ie rekao Ie$titke Starateljskog saveta upuiene administratiltrtm silama imaiu, ajmanjiu rn-rktr,neadekvatan smisao s obzirom na to da ,Do svom oDzmu mog'u samo da odgovaraju sluiaju sticanja potp,un; nacionalne litidke nezavisnosti teritorija u pitanju. Oswiuii se na krajnje -oi nezaoljavajude stanje u kolonijama i starateljskirn zemljama, je iof tom naglasio potrebu proudavanja izve5taja sa lica mesta. Navoaeii enicu da je od 140 peticija s ovih teritorija Savet ispitao samo iz;an trroj, i tek u 23 sltrdaja preuzm izvesnu akciju - od iega je sajednom pa"eporrudio adminisfratilTlo j sili izvesne mere - jugosloI ski delegat je ocenio ovakav postupak kao neprihvattjiv. !v.a\va arumntacija i njena dokumentovanost govore u prilog enici da je kritika jugoslovenske delegacije upuionJ radu Staratetll I saveta na VI zasedanju bila uiinjena ,,s potpunom objektilrro5ir.i,' na,iboljim namerama''. Ova kritika bila ie izraz uverenia da cc os_ nu ulogu u socijalnom i poUtidkom oslobo-denju zavisnjh naroda imaa odigra GenEralna skupStina kao naj5iri i najdemokratidniji organ U disl<usiji o administrativnim unijama (teritorijama nastalim od rteljskih- i kolonijalaih podrudja pojedinih drZava)'na istom zsseda_ Lreneralre s,liup,Stine jugoslovenska delegacija osudila ie ovakv,u isu kao suprotnu osnovnorn cilju antikolonijalne politike OUN _ nostaljenju n_aroda pod staratefistvom. p.rema njenorn miiljenju, ranje ovatr<vih administratilrrih unija predstavljato ie at<t potiinja_ ia i.-g'ubljenja svake individuatnosti itaiateljskih teritorija jer bi one p_rilikom gubile sl'oju budZetsku autoncmiiu, sudstvo i abministra_ .Jugoslovenska-delegacija predloZila je Starateljskom savetu da raz_ n pravne pos.tedrcepostojanja ovjh teritoriia i Sto pre donese konk_ e preporuke i mere za regulisanje njihovog posebnog statusa.es Na VII zasedanju Gene,ralne skupitine u diskusiji o istim proble_ n jugoslovenski delegat ie ponovio da pravo stvaranja administrarn unrla utwdeno ugovorima o staratelistvu, ne bi frebalo da bude slovno, odnosno da administratiwre sile ne mogu da nekontrollsalr5e ujedinjenje teritorije s razliiitim medunarodnopra\,rxim i poli,m sta'tusom. Kao uslove za takav akt odredilo je pr;thodno konsulnje stanomiStva, postojanje slobodno rzraiene volje stano!,ni5tva i
w IrJo Vejaod,a, Vid. gooor u Momitetu od, 26. nnoenabrd 1951, Go1)ori i e preilstaonLka FNRJ no, VI zased,anju cenerdlne skup'tine, zbirka SIp, 1O0_ 36 Politikd,2?. oktorbar 1949. covor ieneralne skuDStineS. Fejiia u Momitetu na IV za6eda_

normalan razw :yaKyrT .p1.edtozima,na VII zaset rraTaleustki savet ovlaSien da preg terese stanoulika tih tenitorija -u si vorima. Time je ovo pitanje irraktii takode. da zbog ".^_ :T"lT"iuii. )LaraleUski. savel nije u mogucloii gostovenskadelegacija je traZjla ur nesamou,pra'"nih teritorijr :. lFtill nlz, .inicijativa u OUN povezalih svrn obtlka tzvestavanja s nesamou legaciJa je podrela predlog o revrz c Ju us1novljenja jedne potkomis ronla pod starrateljstvom i sastavlj Dr se prema tome imale preduzeti.i ski prujekat rezolucije o anonimni Cno.Stafateljskom savetu da prih rn oolavtJule i po potrebi obavesta nerahu skupstinu. Ovaj predlog u zemalja (A/C.4/ 188) izsiasanu kao neralnoj skupitini sasv-im izmenten i o informacijama sa staraleliskih ter Slidan projekat o reviziji procr slu osnivanja jednog komiteta (potk novila je jugoslovenska delegacija i 'ruceno da se anonimne peticije ne o nosti i polwdena je garancija Gene ove inicijative u pogledu ozbiljnijel samoupralrnih tefitorija bile su zn; materijala kao dokaznih sredstava : nijalne politike administratiwrih sila vet, usled pretrpanosti poslovima, nt po_fuebnu paZnju. Posie izvmnrih izr u Generalnoj sku,p5tini kao res. b52(\

i drusih veza :!i$ih, .kulrumih ranJe,.unija samoizmedi oblasl teritoriie pod ::1oLt]"_.1" stepen pravo eu"g Inontroliod sh :i9."? unrla. rzmedu teritorija pod starate o.gnr""o je kao nepoZe lllo"lp firn. unr]a i o-meta

a CoDor A, Bo'ooi,ta od. 5, decenbl FNRJ na I delu Vlt zd,seitdnja..., 8?---BB M G o D o rA . B o Z o a i f u . 1 1M o m i t e t Dori pred,stapnika FNRJ na I d,elu VII I '.atyedrbook of tlnited. Natians, 1950, @ Doc A/C.4/L.10 (oktobar 19b0. godi 40 Doc. A/C. 4/]^7l3'1Doc. A/c. 4/L.16s. 3r Doc. A/C. 4/L. 165/Rev.1. Ovaj p , imalja osim SSSR-a i zemalja narodne d bavljenje ovim problernom dovoljna subs

dencija. Ona je ujedumele da kritidki sacija ih je ocenila-kao lubnog i neposrednog rtel jslcim teritorii arna. rsilo se pre svega na og paritetnog sastava il,ikom diskusije o izrnik FNRJW ie rekao atlrTllm sdlama imaju, ra to da,po svorn oPja potrpune nacionalne 6i se na krajnje nezazemljama, on je ioi lica mesta. Navodeii ;avet ispitao samo iz' ciju - od dega je sa3sne mere - jugoslorpnihvatljiv. most govore u prilog ' ruiena radu Starateijpr.rnorn obj ektivno66u" 'az uverenja da ie osr zavisnih naroda imarjdemokratidniji organ 'itorijama nastalim od ?ava) na istom zasedaja osudila je ovakv'u alne politike OUN ra njenorn miSljenju, vljalo je al<t poidinjaih teritorija jer bi one sudstvo i administraeljskom savetu da razi 5to pre donese konkposebnog statusa.s skusiji o istim problestvaranja adminishane bi trebalo da bude mogu da nekontnollsararodnoprarmim i pol'io ie prithodno konsulle volje stanovnistva i
nauermbJo 7951, Gooori i .upEti,ne, zbitk^ SIP, 100f komitetu na IV zased6-

etnid,kih, kulturnih i drugih veza izmedu dveju teritorija, zatim forminanje urnija samo izmedlr oblasti s istim statusom, odnosno podizanje kolonije na stepen teritorije pod starateljstvom u sludaju ujedinjenja, sve juz tr)uno pravo liontrole od shane OUN. Stvaranje administrativnih unija izmeciu teritorije pod starateljstvom i drugih nesamou,pravnih teritorija ocenjeno je kao nepoZeljno poito ono vodi stvaraniu politidkih unija i ometa norrrnalan razvoj teritorija u pitanju.M Zahvaljujuii ovalkvirn predlozima, na VII zasedanju je usvojena res. 649, kojom je Stanateijst<i savet ovlaiien da pregleda ovakve ugovore s uvidom u interese stano\,Trj,ka tih teritorija u skladu s Poveljom i starateljskim ugovorima. Time je ovo pitanje praktiino re5eno.e? Smatrajuii, takode, da zbog politike pojedinih kolonijalnih sila Starateljski savet nije u mog{rinosti da efikasno wii svoje funkcije, jugoslovenska delegacija je traZila utvrdivanje regularnosti podnoienja izvestaja s nesamouprarmih teritorija.e8 Ovim zahtevom ona je nastavila niz inicijativa u OUN povezanih s problemom informacija, peticija i svih oblika izve3tavanja s nesamoupraulih teritorija. Jugoslovenska delegacija je podnela predlog o reviziji procedure Starateljskog saveta u cilju ustanovljenja jedne potkomisije za pr.oudavanje podataka s teritorija pod starrateljstvom i sastavljanja izveitaja i predloga mera koje bi se prema tome irnale preduzeti.ee Takode je bio zapaien jugoslovenski projel<at rszolucije o anonimnim peticijama8ro u kome je preporudeno Sterateljskom savetu da prihvati sve vrste ovih dokumenata, da ih objavlj'uje i po potrebi obave3tava o njima sve dlanice OUN ili Generalnu skup5tinu. Ovaj predlog u5ao je u zajednidku rezolucij,u vide zemalja (A/C.4/ 188) izglasanu kao predlog IV komiteta, dok ie u General'noj skt-rpstini sasvirn izmenjen u rezolucijama (a32ff) o proceduri i o informacijama sa starateljskih teritorija (433(V). Sliian projekat o reviziji procedure u Starateljskom savetu u smislu osnivanja jednog korniteta (potkomisije) za razmatranje peticija, ponovila je jugoslovenska delegacija i na VI zasedanju.81l Ovim je preponudeno da se anonifime peficije ne odbacuju samo zbog njihove anonimnosti i potwdena je garancija Generalne skupStine toj anonimnosti. Sve ove inicijative u pogled,r.rozbiljnijeg pxistupa obilju informacija s nesarnoupraurih teiitorija bile su znadajne zbog dokumentovanosti ovih materijala kao dokaznih sredstava za nei'"zrSenje ili zloupotrebu kolonijalne politike administrativnih sila i zbog dinjenice sto Starateljski savet, usled pretrpanosti poslovima, nije bio u moguinosti da im posveti popebnu paZnju. Posle izvesnih izmsna8l2,ovaj projekat je prihvaien u Generalnoj skupitini kao res. 552(Vi).
t6 Gooor A, Bo'oltita od, 5, d,ecembra 1952, zbirka SIP, Gooof, prcd,stavnikq FJVRJ no I delu VII zaseddnja..., 8?--88. w Gouor A. Bo,ooita u Monritetu od, 5. d,ecembra 1952, zbirka SIP, CoDori pred,staonikd,FNIIJ na I d,elu VII rcdoonog zased,ania,.,, 81. &s Yearbook of Vnited. Nati,ns, 1950, sir. 156. &'Doc A/C.4/L.70 (oktobar 1950. godine). 'to Doc. A/c. 4/1.7r"'t Doc. A/c. 4/L.165. "" Doc. A/C. 4/L. 165y'Rev-1. Ovaj predlog je naisao na podrsku vedine zelrnalja dsim SSSR-a i zemalja narodne demokratije, koje su smatrale da su za bavljenje ovi,rn probleEnotrn dovoljna subsidijarna tela koja vei postoje.

klo i pojedineiz iatjnske emu"it J pr"uret" su inicila_ f1-rl".,t_liltk? pravilu,sopstveni! predtoga i ne uvaZavajuii skoro LT:-1lrll-,1!l.po nueonru rnrcrjativu bilo sa
skane SAD bilo sa strane SSSR_a. Jugoslaigrata ulog,u jednog od giavnih idejnih pokre;da i :if -l-g-]ll:d1.ljima usmenlella, etli je au1,o-ritetbio tim veii Sto je pokazali da inoZe da se .1 uticata obeju supersila.sr3Detegacija FNRJ bila je u ne_ l113l":"1 "::,lil" pojedinih rezolucija ili inicijator prilikom pred_ i.^"_rs^ ,spor.r3or raganla nekrh drugih, u_ dijem sluiaju_ nije istupila kao iormalni pred_ Lagad,na primer amandmana .A/C.4/L.2il na ipomenutu rezolucilu o ii<a kolo,nijalnih teritori5a u ,"A'u SL""lutjskog saveta Td::::, ^o_t^"_1"1"" i preologom da se o\/o udesie proSiri i na rad Komiteta za nesamoup_ ravne teritorije.. J-ugoslovenska dglgqagiia bila. je, isto tako, jedan od iponzora res. A/C.4/L.249 i res. A/-.4/t. z+s/Rev.t. o uiescu stanov_ nika .-starateljskih te itorija u radu Saveta ,'prurro--du.rrnja saveto_ la\a1ih mi5ljenja, mada ni i g"lasanja prif*om' aeUate J- goaiSni"lr_ reStaju Admin j,sfrativnih vlasti8ia, koj.a le delimicno usvojena u spome_ r.utoj res. 653(VII). Ona je takode bila";edan oa spo"ror! res. 646(VII) l-obnavljanju rada Komiteta za neamoupra\me teritorije, glasala -rad,u za rde5_i,9predsta\.rnika nesamoupra\,Trih teritorija " ;j;;;;(res. . i47(VIII kao i za rezolucij,u o ukidanjrr.rrasne- diskrimiiacije u istim ob_ astima res. 644(VJI). u vezi s rezotucijom o faktorima (res. 648(VII), jugo'elerie_ '^-,^_Y, lt*rylj . je iznela njen nedostatak izostavljanje .delegacija :l^o.u*P*" _kao Iata kao I samog p"ava naroda na samoopredel.jenie, posebno" slobodne /olje stano\,TriStva.Ona je predloZila da se pre #ega'oireOe faktori ko_

N, VII zasedanju svi vidovi kotonijalnih problema dobili su prven_ stveni znadaj; njima je posveieno nalvise sednica u pomocnim 6rgani_ ma Ge,nsralne skupitine. Medutim, uprkos dugotrajrrim a"f atama"pri_ likorn kojih.je doilo do svestrane .ra"rnene m-i5ljenja i sukobijavt'nja y9i. postojeiih tendencija za dekolonizaciju i protiv nie (pri iemu se ve_ cr broJ zapadnih drzava pribliZio odbijanju istodnoei,roijskih dr2ava da vecini predloga od dalekoseznog znaiaja) do pravog napretka C19sal.u 9 ^su nije doilo: zabeleZeni su samo manji rezultati. Il takve sJrnogli nabrnjati: donoSenje.res. 648(VII) o faitorima koje je nuZno utwditi da bi leona Ko.lonrJadobila samoupravu, i to Lako da se lista faktora popuni yL. j:g-tt" nadela i prava svakog- naroda na samoopredeljenje, i res. 645(VII) o dLuZnostirna kolonijainlh sila da vode odredinu potititu u oU_ pedagodkog, priwednog i socijatnog ""-iflo", kao i res. lTj)_,5S0yry.g, *:]"* Je potwdeno-.pravo kolonijalnim narodima da upuiuju :-l:!y.ll predstamike svole u Starateljski savet OUN kada se razmatral,r.rprc6lemi s njihovih territotiia. je. znaiajnije- po nizu pilanja koja je otvorilo .bito , -^_ 9l.l 3ledar-r.je razradllo r nego Sto je uspelo.da reii. Na njemu su ojadala-i imala g.lav_ nu ree nastojanja antikolonijalno raspoloZenih drZava da u ito ieioj .,vetsku organizaciju u re,iavanju ovih i da p;;i lxoblema A"li:lg11rJg s]re nJenu konholu nad nesamo.uprawrim teritorijama. Mnoge driave

ugosto.ve.nska delegacrJ -- _.f n^e kolonijalnih iarod. _zahteve

Medu,tim. L..t, j e ;ro;;'-r*"'" pitan iTl?"1,

.9:.rd,]l porrebuza slva ll__li no\mistva.

Uniji. omi je 1 lr^ I komitetu podrzata l 1:Tt-'" zavtsnbsdu u odn,osu ni Fran"u govorima na rawropravnoj osno ".uorg znadajna zi dal. .,^ ^,_,r. jugosrove-nske dere l: Je ?:':::,T1 ja sranra u zadatakKomisi :1"u1"..d" iznadi preporuke za :li:^lerienie i da ih dostavi Ge vurar
ulra Je, zapravo, vgzana

r".danaKomisis.e za ].antq .l-orlrid\oj

p^lTi siqrltl ,i ui"al,ii" "q

raspodetu oduzer fl1_ry^l:p" .ranganJlke, za

uiddiniAhio r

",i,i"j"11',%':| ;.d"1!: a;?. "y:x?':u:,ffi:;:"f "rTr::i:i #,,'""."2:#il?i:. #j;*i;"

't,t yed.tbook o! Uni.ted, Nations, 1952. str. 5bB_748. -.'rosro je Djen smi,sao kasnije.izmenjen,_ jugoslovenska delegacija nije gla-

:fPekt 19 nmogo dobio na zna v-ln nacija dlanica OUN da se i pokusaje :?To:rrl"l ._lg"itak. B(XIV) Ekonornsko_so fju +..i \omlsrJe za prava doveka u k< p""uo na samoopredelj .ffi3ly , ,Kolonualnom upravom ili starate uraze putern plebiscita i pod nac porueeno drzavama_upra;itelikar un-esu u svoje jzvestaje OUII por ntslvo ovih terilorija koristi ovir re da do njega dode. Ovi tekst( u<ao res. 637 A i B(VII). _ Delegacija FNRJ dokazala pluporuka s povetjor l-1"-dlol"nl]r. ya fol:nil{Iih sila u smjstu pr 'l(onh-ole__OuN,kao i Sto Sire ui u vlasti.'6 Ona je glasala za ovr skoro- svim nerazvijenim drzavar firm drzav_ama. p.rotiv su bile naj. zavisne od njih. O istom probleir u tojoj je izraZena podrSlia radu da.lje izrade preporuke za medun: oelJenie.za ito je glasala i FNRJ. . Kroz delatnost FNRJ na VII je poverenje u poveljr l:]rrdelo pravnih uslova u c ju"t :ly_1"u"ju srovenska delegacija uspela je' ve

iiiflyg';.iy g;, "?: ::i!;ffiZX

lema dobili su prvenu pomodnim organj,'ajnim debatama prienja i sukobljavanja nje (pri demu se veoevropskih drZava da ) do pravog napretka ;akve su se rnogli nar nuZno utwditi da bi ) li.sta faktora popuni noopredeljenje, i res. redennr politikru u obg razvitka, kao i res. narod,ima da upuduju r se razmatraj'u Probbanja koja je otvorilo r o,jadala i imala gl.aviava da u 5to veaoj ih problema i da pro'ijama. Mnoge drzave :e preuzele su inicijane uvaZavajuii skoro 'ane SSSR-a. Jugoslaih ldejnih pokretada i rkazala da moZe da se L FNRJ bila je u necijato,r prilikorn predta kao formalni predomenutu rezolucLju o r Starateljskog saveta omitetra za nesamoupr, isto tako, jedan od )v.1. o ueesiu stanovrvorn davanja savetoebate o godisnje,n izro usvojena u spornesponzora res. 646(VII) teritorije, glasala za njegovom rad'u (res. :riminacije u istim ob,a (res. 648(VII), jugok izostavljanje elemernje, posebno slobodne ega odrede faktori kornska delegacija nije glakoltlitetu oit 8. d.ecembra ed,anta.,., slt. 93.

ji bi oznadili potrobu za stvaranjem uslova da bi se odredila volia stano\rni5tva_., Medu'tim, kada je doSlo do izxaZaja raspoloZenje da ie celo pitanje odloZi glasala je ,,2a" ovu rezolueiju.Er5 Jugoslove-nska-delegacija je na istom zasedanju podrZala pojedine zahteve kolonijaleih nanoda, medu kojima zalbr"i pl-emena Vi-Meru z_apono!'rxu raspodel,u odLuzet-e_ im zernije i podizanje ekonomskog nivoa Tanganjike, ujddihjenje Kameruna, za revtziji italijanske folitike -za prema Somaliji, za__ujedinjenje naroda Eve. pored toga,'izabrani je za i{no-g oq 3 dlana Komisije za dobre usluge o pitanju poloZaja Indiiaca u Jubroafridkoj Utiji. Ona je takode prililiom debate o-politiSkim prob_ lemirna u I komitetru pdrtala zahteve Tunisa i Manoki za punom ne_ zavisntrSduu odnosu na Fnancusku sporazumno s nienom vladim u pregovorima na rav-nopravnoj osnovi. - Posebno znadajna za dalju s,udbinu nesamorupr'ar,nihnaroda bila je aktivnost jugosbvenske delegacije na implementaciji res. b45(VI), koja je stavila u zadartak Komisiji za prava doveka Ekonomsko-s6cijiinog saveta da iznadi preporuke za poStovanje prava svih naroda na iamol opredeljenje i da ih dostavi Genoralnoj skllpstini ha VII zasedanju. Ova oblast bila je, zapravo, vuana ..za ljud,ska prava, medutim, kolirnijalni a-spekt je lnogo d94o na znadaju usled nistojanja mnogobrojnih" no_ vih nacija dlanica OUN da se i zavisnom delu iveia obezSedi pravo ,,a samostalan razvitak. Potrouiaje u ovom p,ravcu objedinila je rizoluciJa 1_40A i B(XIV) Ekonomsko-socijalnog saveta, osnovana nd projektinia Ko-misi,je za prava doveka u kojoj su drZave-danice OUN ptzvane da poStuju. pravo na samoopredeljerrje, posebno u sludajar teritorija pod rholonljalnorn upravom ili starateljstvom i da ga pruZe narodirna koji to traZe- putem..plebiscita i pod nadzorom OUN. Istim rezolucijama je pre_ pomdeno drZavama-n4xaviteljkama na nesamouprarvarimteiitori.iam; da unesu u svoje izveitaje OUN podatke o razmerama u koiima se starov_ nistvo ovih teriitorija korristi ovirn pravom i o merama koje su preduze_ te da do-njega dode. Ovi tekstovi usvojeni su u Generalnoj skupstini kao res. 637 A i B(VII). , r)elegacija FNRJ dokazala je pravnim argumentima saglasnost -predloZenih, preporuka s Poveljom OUN, podrZavijudi ograniden-je pra_ va kolonijalnih sila u smislu pro5irenja n5ihovih obaveia i pojadania kontrole ".OUN, kao i Sto Sine udestvov'anJe dornorodadkog stanoimlitva u vlasti.sr6Ona je.gl'sala _za ovu rezoluciju u III komitjtu zajedno sa nerazvijenim :iroro, lvim .drZavarna sveta kao i SSSR_om i njeinu blis, rkim drzavama. Protiv su bile najveie kolonijalne sile kao i neke drZave z-aYisle.oj njih O istom _problem{ usvojena je takode res. 68? C(VII), izratena ]^,I9jfl l: .podrdka radu Komisije za prava doveka u polleili.r 'oalle rzrade_preporuke_za med,trnarodno postovanje p(ava na samoopredeljenje, za Sto je glasala i FNRJ. Kroz delatnost FNRJ na VII zasedanju Generalne slnrpitine OUN potwdeno je poverenje u povelju, odnosnb Sirinu nienih odredaba za stvaranje pranih uslova u cilju oslobadanja kolonijalnih naroda. Jugo_ slovenska delegacija uspela je ve6 19b2. jodine dJ usme,ri antitotoni_
'tt Gooor J, Derate oit 73. nooernbta rg5?, str, ?S. 3t6cooor v. Deitiiera oil 78. nooelnbrd lbii, sti. as_sa.

teritoriveiinu i prirnrde simpatije preilstavnika nesamoupravnih u ulogu izuzeLnu njenu na ro * "ui.oiiLo godina^ kasniie uticati nesvrstanostr' pokreta prakse u stvaranja doktrine i 5. Prva nastojanja ka uspostavljanju novog sistema ekonomskih odnosa u svetu Potreba za razvijanjem siromaSnih i zaostalih zemalja sveta kao poretka .ti- r" :tgt"dtj" i"ditog tto,rog medunarodnog ekonornskog -vee .ta izmalou prve petogodisnjice rada svetske o-rganl,isani su Ovi ugorocni -*"t'iii '*" :"Xao,na1vaznili "poSto et<ottomsttiptobl"- doveianstva"'8r7 deakcije uslovi pravni operati\Tri i 'i su "lde"oei je ideprozela ouN eou"tlu buu, cot'.r-ut'tu ;i;';:;il;.k;il sle I mada -uO"ru"i""o"titts sveta i pdtrebom razvijanja solidarnosti )i termin,,razvoi" niEde nije eksplicitno spomenut, pralnsase veopre svega bLo okrenula iniplicitnom tumadenju ovog dokumenta, saradnja"' navedana je cilj .,medurarodna kao 3. u kojoj ;-;i. i;1. 'i pral4rli dbduinenti vezani za pomaganje ekonormskog razf'uciie postoneiazvij-enih zomalja svetske zajednice prevaziilj su ubrzo medunan-ove..aktil'nosti obriie Povelje, iedne oJ".aU"' -ofuanizacije, -zamahu " stvarajuii osnivadi Ujedinjenih nacija nlsu o diiem e i ni priblih:u predstavu. je ona Povelia OUN uodila je, ipak, sustinu ovih problema ier je da ekonaglaseno SS priiode. U dl. polit;dlie pretezno i ostaia i u mira-i sigurnosti uslov piedstavljaju problemi doved-anstva rki Po(ed totl"" svojewsni podsistem kolektivne bezbednosti .*iitu blai stabilnosti uslova stvaranja je da de OUN ,,'u cilju i"u.a""" rnia koii iu nuZni z.a odii,anie mirnih i prijateljskih odnosa medu iama zasnovanih na postovarrlu naiela rarmopramosii i samooprernia naroda" pomagati: .,a) poboljsanje Zivot-nih uslova' puno za:n'ie i rxlove ia pr]wedni i dnudtveni napredak i razvoi; b) reia"metlunarodnih priwednih, druitvenih, zdravstvenih i srodnih d rlema kao i medur]arodnu saradnju na potju kulture i vaspitania; reopt't" posto""nje i uvaZavanje prava -doveka.kao i, osnovnih slor za sve^bez obzira na rasu, pbl I veru". Znadaj ovih pltanja pq+ r-jl ,r nu"*uuti, kao i i]. i tt. s. i 4), d]. 13, dl. 55. i 62, El' 73-76 88.
z rsso eodi;". Podatak iz (ra\a Problerli,nerazviieni'h .r.o""^"[oj iiiu!"iji -politiko, Beograd.br. 25. 5 decembar 195r,,rmeauiaroana 1iii, 'sr!' agrornnog, neizmerivog jaza izmedv bogatih i siro-l svest o postojinju -"ar"l:"nif, poJtolala je u me'lu-narodnom pravu odavno: ilii"vlii"in ,il,, duunosli" driava da "polnognu usavr-.;;j;; i iv"tt.tl'i. eovorio o ..medunarodnoj moeurnostima. i njihovim potrebama" cj[' i:i" i'''ii;u,]'ai;*i';";il de s.'u t i d i q u e s ' s q e v s l qM m e s . B a s t i d " r " l i " i , ' 6 u v " F " ' ' t i - r , l e s . . o s p e c i i
!r? Takvim ga je nazvao Genelalni sekretar OUN u svo0'n - izvesiaju o sveis-

razvoja i pravi -Juga ,.modernije'' redeno, Severa i ralne skup5tine. Ovirn dokurnenrom nisu dostigle isti nivo razvoia,, te d more. u ciJju njihove ekonomske r oelrnlsanlem posebre ekonomske D samo prema nerazvijenim zemliami. U prvim godinama delahosti odredena u vid,u indirekb:re akciie 52(I) Ekonomsko-socijalni savet i zene su za njeno sprovodelje, a r za. sastavljanje izveStaja.s2! In,iciiati, ralna skup5tina. Medutim, sve do ll la mali obim i nije dala neke znac legacija FNRJ nije se posebno angaZ

organizacije. Svesto g TT-1 lema,ll-"t"k9 kao. s.trate-gije

povelja nije predv - ..Medu1im, -socrJahog saveta.- i to je rjen I mera za sprovodenje u iivot ov. pravnln praznina pokazalo se kao

5. a) UNRRA i Por

Razlozi za irnobilnost sve'tske prvim godinama posle rata bili su sposobnosti da se na poliu ekonorns za UNRRA (organizacij,u stvorenu 1 lov,ne pomoii na liojima je ona bila I Naime, sa zaostravanj em idec kovskih swstavanja, na ekonomsk na izuzetno mo6no sfrategijsko orul pomodi u UNRRA, reSila je da spro

;ifiiJiiaii"ioii
9%

Pa' Eo i-i" "iaii Ei" i'u nt desr;stitutionsspaciatisees"'

rnar:odne akcije za pomo6 zemljanna u razvoJu.

l"",ill"'i,"i11'J','3.'13 ;ni:h'z*:;"*"3;*:i*zu:#i1s:11'#"JJ""ff

je neposr.edno $pomeIld":" o meaiunarodnoj solidarnosti sveta pi-vi put

3' Prema miiljenju prof. Viralija, jedilih drzava u razvoju zato sto njiho vaju razvoj; s druge strane, ovaj problem stavlja ne sarno izrraz ekonomske podele mond,iale.996\. ".,tE/471 & Add. 1, 2, 3. -'Prestanak rada UNRRA, po odlu nijednu zemlju koja je kori,stiLa njene us] iluzija u pogledu dugotrajnosti plemeni svetskog rata. Raspugtanje UN,RRA dode je smatrala ovu agencij,u prvobitnim.mel voljan odnos FNRJ prema UNRRA izrat od 19. aprila 1946. u kor ,,administraciji" pomod od 1380 3?0 tona materijala, ,,koja Soj ratnom dpljaakanoj i razorenoj zemlji rodirna". (Borbd, 20. arDril 1946. Pismo l ndcija za ponoi i obnaiu u Njujotku,) "t Botba, 2L decembar iglA. lj,tagat 20. decernbra 1946.

amoupravnih teritonietnu ulogu u mu izr-tz sti. r'rrstano vog sistema Lih zemalja sveta kao g ekonornskog Poretka rada svetske organiOvi rm dovedanstva"'8r7 tivni uslovi akcije deOUN proZeta je idesolidarnosti.sr' I mada menut, praksa se veodok'umenta, pre svega sa,radnja". Lediunarodna anje ekono,rnskog raz'azisli su ubrzo Postove aktivnosti medunajedinjenih nacija nisu problema jer je ona . naglaSeno je da ekomiraisigumostiiu bezbednosti. Pored totslova stabilnosti i blaiateljskih odnosa medu )pravnosti i samooPreItnih uslova' Piuno za:dak i razvoi; b) re5ai srodnih dralxtvenih r kulture i vasPitanja; ra kao i osnovnih sloradai ovih Pi'tanja Pod, it.-55. i 62, El. 73-76' u svoonizvestaiu o svetsen^ Problemi nerozutienin lI. rembar1951, :a izmeltu bogatih i sirounarodnompravu odavno: usavr_ czavada ,,Pomognu
niihovjm Potrebama"' cll' Les osqects ilttidiques de stitutions sq'cioldsoes" ' Pa'

Meduti,rn, Povelja nije predvidela niti odredila osim Ekonomsko_ -socijahog saveta-*.i to je njen najveii nedostatak _ mreZu organa i mera za sprovodenje u Zivot ovih odluka. popunjavanje ovih bitnih prawrih praznina pokazalo se kao neophodno vei na samom podetku rada wetske organizacije. Svest o globalnom znadaju i karakterufu prob_ lema, kag. strat$ije ra?voja i pravidniie ekonomslie raspodele, odn'osno, ,,modemije" redemo, Seve,ra i Juga, odrazila se vet u res. f21f; Ceneralne skup5tine. Ovirn dokumentom zakliudeno ie da ,,sve dlanice OUN nisu dostigle isti_rlivo razvoja,' 1e da se itoga mbraiu pre weti posebne mere u cilju njihove ekonornske emancipacije i ubeena je poireba za definisanjem posetrne ekonornske politike-OUN koja bi se primenjivala samo prema nerazvijenirn zemljama. . -U prvim godinama delatnosti svetske organizacije ova politika je odredena u vid,u indirekb:re akcije kakva je Sltu t"trrleku pomo6. Res. 52(I) Ekonomsko-socijalni savet i specijali2ovane agencije bUN zadu_ Zene su za njeno spl.ovodenje, a res. b1(I), Generalni sekretar OUN _ za sastavljanje rgyeltaja.srr Inicijatiy] u ovoj oblasti preuzela je Gene_ raLra -skup3tina. Medutim, sve do III zasedanja, tehnidta pomoi ie imala mali obirn i nije dala neke znadajnije rezulfate. U ovom periodu de_ legacija FNRJ nije se posebno angaZ6vaia.

5. a) UNRRA i post-UNRRA-program Razlozi za irnobihost svetske orgalizacije o pitanju razvoja u prvim godjnama posle rata bili su rezultat nespremirosti, odnosno ne_ spo:-r-E Jli da se na polju ekonomske saradnje nade adekvatna zamena za UNRRA .(organizacijru stvorenu 1943) i priiecipe solidarnosti i bezus_ lovne Flomoctna kojima je ona bila zasnovana.822 , ,Naime. sa zaostravanjem ideoloikih suprotnosti i podetkom blo_ Kovskrn swstavanla. na ekonomsku pomoi podelo je da se gleda kao na izLLzetrno_-mo6no strategijsko onrZje. Vlada SAD, kao glar,n-i davalac pomoii u UNRRA, reSila je da sprovede diferencijaciju pii finansinaniu l*-" l.j-" Jeolnln orzava
u razvoju zal,o sio njihove strukture i ekonornski sektori zahtes druge strane, ovaj pfoblem je globalan na svetskom nivou jer pred_ :"1J_u-.laryoj; sravrJa ne san'no izraz ekonom"ske podele vei i geopolitidki poiam. (L,Otdani,{ation mond,id,le. 996\. s,t E/411 & Add. 1. 2. 3. 3': Prestanak rada UNRRA, po odluci vlade SAD, nije ostavio ravnoatusnom .. _ dugotrajnqsii principa savezni3tva iz perioda II Raspustanje UNRRA dodekano je nbzadovoljstvoan u rmn.l, lo;a i:"l*le-^itlti' Je^rs,marrara g!'u-_ag_enciju prvobitnim nnehanizmom dalje, po,sleratne saradnSe. eo-

mistjenjuprof. Viralija. ovaj fenomen je globatan na nivou po-

ustuce.ciu"i"t],iii"aro llliStr-Iu _zemlj,l \oja -je koristiLanjene ruzrra r pogredu plemenitih ":"lr:l-,99:.l..lNlJ

stom i,r svoJevnsni

put je neposred.no spo'rnerezoluciii iz 1944, koia le )tleba Preduzimanja jedne

fii". ."": jJ i od " ,.aomlnrstrac I9. apriLa 1946. u kome je izrazena zahvalnost vlade FNRJ zi ggn9i, od 1380.3?0 tolra materijala, ,,koja je"bita tako nuZna i iaiio drago"ena n._ soJ-.rarnom optJaakanoj i razorenoj zemlji - i nasirn izmudenim i osirom_Senim narodima". (Borba, 20. april 1946. pi,s/r,o mariala Tita edminiitraclji T|ied,injeni,h nacijo -za pomoi i obnoDu u Nlujorku.) "' Borba, 21. decetrnbar 1946. Izlaanje dr Ljube Leorntiia u 1I komitetu od 20. decembra 1946,

p'"-q. uN-RRA izrazen je u pismu .rosipaBroza

rlitidkim osnovama i da pomaZe samo one vlade koje joj se pokaZu naklonjene, Za o!"u vfstu uslovne pomoii daleko efikasnije sredstili su bilaterarni ugovori (t.4. Trumanove posianice).Ona ie zalo nuara 1947. odludila da obustavi davainje pomoii preko ove agenprvo za Evropu, a zatim od 1. aprila 1947. za Daleki istok i time rdno onemoguiila zemlje socij,alistidkog drza\,'nog uredenja da koniena srEdstva za obnovu i privredno jadanje. Odluka o raspu5L UNRRA sprovedena je preko OUN vei 1. januana 1946, uprkos vljenju izversnog broja malih zemalja koje su time bile posebno po'Ie.

Jugoslovenska delegacija narodito se o5tro suprotstavila ovom diraneii rad i principe UNRRA u svim organima OUN, a posebno u omrsko-socijalnom savetu, gde je bila izalrrana za t].ana s jednogoim mandatom. Sa svoje strane ona je, uprkos minimal::im ehonommoguinostirna, izrazila spremnost da potnogne o\,"u organizacij,Lru rm finansi'ranJu, i to preteZno u naturi.8a Ovakav stav bio je izuu OUN. Op5te raspoloZenje i5lo je u prilog prekidanja rada RA, ili se ogrianidavalo na pasi\.'rxo neodobravanje. Odl'udan stav I razllazio se od stava delegacije SSSR-a, koja se nije posobno an'a1a na njcnom odrZavanju, gledajuii na ovu organizaciju s izvespodoz,renjeml<ao na nosioca potenciialnog uticaia SAD. Tako je RA prekinula svoj rad potetkom 1947, a njene funkcije u odnosu ;beglice preile s'u na IRO (Medunarodnu organizaciju za izbeglice), ino savetoda\''nadelatinost u oblasti dru5tvenog standarda, zdrav. obrazovanja- na Generalnogsekretara OUN (rr:s.58(I). Za FNRJ ukidanje UNRRA bilo ie odluka od dalekoseZaog znakoja je uveliko prevazilazila problem nestanka jedne medunarodrganizacije. Radilo se o odricanju od naprednog, nediskriminatorliSenog idmlogizacije sistema pomoii postradalim i zemljama osiSenim u ratu. Zato je jugoslovenski predstavnik u Generalnoj skupoznadio bilateraLne ugovore koji su imali da zamene pomoi UNRRA, a res. 48(I) Generalne skupStine, kao negaciju prlncipa medunarodne ln'je i upozorio da bi ,,usvajanje ovakve prakse koja bi imala tenji-r da putem prej rdicijalnih kompromisa trazi reBenje u ovakvim, idno ose,tljivim pitanjima, moglo poprimiti oblike i dostiii razmere ija skladnih prijateljskih odnosa u tolikoj meri da bi mogli tr,iti uzni i sami temelji na kojima podiva OUN".824 i dalje,8' 5 ,,ne bi smelo 'rikakvog kolebanja izmedu principa medunarodne solidarnosti i birlne akcije" kakva je bila u srediStu teZnii da se ekonomska pojem.8t6Ove tendenciie juubuduie reguli5e dvostranim dogovaran je pokuiala venska delegacija da neutrali3e predlogom rezolucije komitetu 29. oktobra 1947. godinc u kojoj je, izmedu ostalog, re,,Gemeralna skupstina ponovo potwduje nadela . . . da se p'omoi davati kada i gde je potrebna, da se davanje pomoii ni u kom ju ne sme Lrpotrebljavati kao politidko orrude i da se prilikom del pomoii ne sme vriiti nikakva rasna, verska ili politidka diskri3'aGAOR/1946, slr. 1152. tls Borb(L, 14. mart 1936. Gotor 3b Isto. Li. Leonti(a.

matJa s vclrklm defjcitom platnog s ,io5 nekoliko zemalja Frredlo2jla n c o r g a n i z a c i j ck o j a b i n a s t a v i l a : .Ova ideja naiSla je na protl nansijera jednog tak\,'rlgorsana. r ' Posle dugotralne debale !S.SR-a, Juce resenle: spomenutom Tes. 4g( mitet od eksperata iz deset zemal drZava u ncpovoljnom ekonomsko p^omoii. Na osnovu procene ovog 1 9 4 7 .g o d i n u o d r e d e n es u n a 6 g 2 0 srazmerno npr. sumi o.d 143 b00 00 lati\,1]o malo postradall Austrija). . __-?g _lyg9.luviju, praznina Loja da UNRRA bila je nemerliiva. trm va pomoc prema ,,post-UNRRA,,_t ma uslovima koje nije mogia da I D e l a l n o s rE k o n o m s k ek o m i i i i e z a . pribliZan nadomestak.

minacija".82? Novembra 1946.ona povoljnih i?lTovl preko Meduna

5. b) Aktivnost u O
nice

Trpin zescdenic Goncrxlns 5l{ u definisanju novih prjncipa

rarvoja pod okriljem OUN. Iznena vanja ovih proble,ma u OUN bio je c i j e u H a v a n i ( 1 9 4 8 ) :u P o v e l i i s sporazumi unutar kluba razvijenih ma5nih naroda svela oslavljeni su F renih nada" za milione ljudi sveta ( Stina, donele su nekolilro dokumer pomoii i odredivanju mera za njiho naiili prodor novih koncepata. Res. 200(iII) stvoren je progra redovnog budZcr a organizacije (tzv moi") i navedcn jc niz principa u nidkoj saradnji. P'roklamovano je di stv,o za strano ekonomsko i politidl nosnc zcmlje nili sme biti praieno rode, da se pruZa samo vladama ili potrebe odnosne zemlje i da bude d z a d o v o l j a v ez a h i c v c v l a d a - p r i m :

3' Borba, 30. oktobar 194?. SAD su poLiti,tko orud,e. 3'3PoLitika, 1. novemba! 1946. Neob tidkih zemalja al,a SAD iskoraSCaua ekoju

le koje joj se PokaZu rko efikasnije sredstslanice), Ona je zato roii preko ove agenr Daleki istok i time :rog uredmja da koie. Odluka o rasPLuSjanruara 1946, uprkos ime bile posebno Polprotstavila ovom iiLa OUN, a posebno u r za dlana s jednogominimal,:rim ekonomre ovlu organizacij'u u rkav stav bio je izu.log prekidanja rada rvanje, Odludan stav r se nije posebno anorganizaciju s izvesLticaja SAD. Tako je ne funkcije u odnosu nizaciju za izbeglice), Log standanda, zdrav(res.58(I). od dalekoseZinogznaka jedne medunar,odnog, nodiskriminatorIalim i zemliama osiik u Generalnoj skuPrmene pomod UNRRA, pdncipa meduaarodne se koja bi imala ten' ii redenje u ovakvim' like i dostiii razmere :i da bi mogli biti uzdalie,8n,,ne bi smelo ;dne- sotidarnosti i bida se ekonomska Poft Ove tendencije jupredlogom rezolucije e, izmeiltr ostalog, rerde1a,.. da se Pomoc nie pomoii ni u kom , i di r" prilikoim dera ili politieka disrkri-

minacija".sa Novernbra 1946. ona je podrZala grdki predlog o davaniu povoljndh zajmova pretr<oMedunarodne banke za obno'"'u i razvoj zemalja s velikim deficitom platnog bilansa; porod toga, ona je zajedno s jo5 nekoliko zemalja predtroZila (usmeno) osnivanje nove medunarodne olganizacije koja bi nastavila nad UNRRA na slidnim principima.s2E Ova ideja naisla je na protivljenje najmocnijih potencijalnih finansijera jednog takvog organa, posebno dveju velikih sila - SAD i SSSR-a. Posle d\.rgotrajne debate prihvaieno je sasvi.m nezadovoljavajuie reSenje: spomenutom res. 48(I) osnovan je Specijahi tehnidki komitet od eksperata iz deset zemalj.a sa zadatkom da pro,ndi potrebe drZava u nepovoljnom ekonomskom poloZaju i oblike finansi arlja ove pomo6i. Na osno\,lu pr,ocene ovog komiteta, jugoslovenske potrebe za 194?. godiru odredene su na 68 200 000 dolara (Sto je bilo p,otpuno nesrazmerno opr. surni .ord 143 500 000 dolara koliko je dobila u ratu relatirryro malo postradall Austriia). Za J'ttgoslavi'ju, praznina koja se pokazala prilikorn prostanka rada UNR,RA bila je nernerljiva, tim pre Sto joj nije bila ukazana nikakva pomoi pa:ema ,,Post-UNRRA"-prograrnu, i1i joj je predtragana prema uslovima koje nije mogia da pnihvati - Mar5alov (Marchall) p1an. Delatnost Ekonornske kornisije za Ewopu nije mogla da bude tome ni pribtiZan nadomestak.

5. b) Aktivnost u OUN na planu razvoja Treie zasedanje Generalne skupStine OUN dovelo je do prekretnice u definisanju novih principa medunarodne ekonomske saradnie i razvoja pod okriljem OUN. Iznenadni prodor saznanja o potrebi reSavanja ovih problema u OUN bic je vezan takode za neuspeh Konferencije u Havani (1948): u Povelji s ovog sJiupa reguli,sani su iskljmdivo sporazumi unutar kluba razvijenih, a problemi ogr,omfrrevedine siromasnih naroda sveta ostavljeni su potpuno po strani. U okviru ,,izneverenih nada" za milione ljtldi sveta OUN, odnosno njena Generalna skupStina, donele Su nekolirko dokumenata o konl<retizaciji mea:a tehnidke pomodi i odredivanJu mera za njihovo praktidno sprovode,nje koji sru oznaiili prodor novih koncepata. Res. 200(III) stv,oren je program za tehnidku pomoi, finansiran iz redormog budZeta organizacije (tzv. ,,Obidni program za tehnidku pornoi") i naveden je niz principa u obliku svojevrsne ,,povelje" o tehnidkoj saradnji. Proklemovano je da tehnidka pomoi ne sme biti sredst\,,o za strano ekonomsko i politidko mesanje u unutrasnje stvari odnosne zemlje niti sme biti praieno bilo kakvim uslovima politidke prirode, da ,se pruZa samo vladama ili posredstv,om vlada, da zadovoljava potrebe odnosne zemlje i da bude davana u obtrilru koji barem pribliZno zadovoljava zahteve vlada - primalaca. Odredbom da se Generalnom
3n Borba, 30. oktobar 194?. SAD su pretootdl,e alato,nje el@noi'tske pomofi u politid.ko otude. et Poutika, 1. $ove,rllbax 1948. Neoborioo je tardenie prealstaonika socijd,l,istitkih zertualja, da SADi"skori.EAaDa ekonanl,sku pornoe za politidke $r'he-

=....-

r OUN omoguii pravo da neposa"ednoupravlja spr"ovodenjem oii nagove5tena je izvesna instit,ucionalizacija akcije. pslovenska delegacija smatrala je program za tehnidku pomoc vu na kojoj freba izgraditi iitav sistem ekonomske pomoii, s da je tehaidka pomoi po ovoj rezoiuciji polazila od principa jnosti obaveza svih dlanica O-UN da utestvruju u njenom progema swjim moguinostima".82ePrincip medunarodire solidirnoI je od tehnidke pomoii OUN iztzetno vaZan predmet delatnoi poiadao njenu finansijsku osrovu sa 20 na jb miliona dolara re iodu. e dsetina zemalja iskoristilo je m,ogu6nost tehnidke pomoii kotojala u slanjm ekspera,ta,stfl.rdne opreme za istrazivanja i liteavanj'u stipendija i slidno na svim podruijima priwedi, admiI i tehnirke. JrrgoslaviJa je takode dobila traZene ir.lstrumente za strijske_ i Iabonatorijske-^objekte, kao i eksperte koji su joj bili u pojedinim oblastima.s3o a na novim osnovama, tehnidka pomoi od III zasedanja znaotwrdu principa medunarodne solidarnosti kakav je zamiSljen u Lokumentima i postojao u UNRRA. Od ove rezolucije je, ona mogla biti skupo naplaiivana niti davana pod poliiidkim us<ao ito je to ranije uglarmom bio strudaj,UstanovlSenje obrapodle pridx.Zavati pojedine driave i prilikom zakljtid! . su se laterarnih ugolora.s3r Medutim, uskoro je postalo lasno di fiie iz redo!'nog budZeta OUN ne moie biti dovoljno, pogotovo )ile u pitanju Sire operacije. Iz ovih razloga u OUN prisCr;pilo iranju pojodinadnih programa relativno nezavisnim izvorima u r datih na osnovu dobrovoljnih uloga. Po uzoru na UNICEF, rganizovan 1946 (res. 57(i) da bi pruZio pomoi deci nastradaloi nastavio svoje aktivnosti na svim dedjim problemima, na IV r osnovan je res. 304(IV) PnoSireni pnogram za tehnidku pomoi. novina sastnjala se u otvaranju fonda za finansiranje "vih upeecijalizovanih agencija u njihovim sektorima, kao i onih SekOUN.83' O njegovoj j nsijlucjonalizacjii svcdodi j poslojanje - Od,bora za tehnidku pomoi, oko koga su se obji:aparata I )oma Siroke akcije medunarodne organizacije na ovom planu. III zasedanje Generalne sk'LrpstineOUN bilo je, takode, vezano rje niza poflglx u poglodtr nadina pomaganja nerazvijenih zeres. 198(III) potwdena je duinost razmatranja ,,celine p'obazvljenosti" u ,,svim njegovim vidovima,'; pruZanje same tehmoii ocenf,eno je kao nodovoljno, pa je izraZena potreba za ilm jedne Sire akcije u cilju pomaganja ekonomskog razvitka alja. Samim tim javno je naglasena p,otreba za pred,uzimanjem
)vor dx Joie lliuana u I1I homitetu. Sto/.) Jugoslapi,je na lV zased,anju irad, br. 6, 1930,str.77. tarbook of United, Nations, 1950. str.44B. \ i pofitot nerazpi,jenin, zernljarna, MeAunatoilna politikd, Beograd, 23. Lgoslovenski doprinos programu tehnidke pomoii u Cod. 1950/51. izno*. 00 dolara, i ona ga je davala uprkos dinjenici Sto je i sam,a pripadala jama kojirna je ta pomoi pre svega tlebata bitj data. Podatak iz Polin 1950. Konferencijs za tehn tku pomot UN.

i ,",voj--riv llj:"^jl*: :Fo* lKonomsko_soci j savet apetovJo -ie' jaln davan;e zajmov, Xi,:T.qr,ci *.or.a\:ava lvreoulun, proslo je skoru S:'1,_-"*., "u ovom planu koja se teSko flT-*,:, u meduwemenu ukazala ie potreba os za
Na org-d";,;

cfje-1_3., smanlenju vetikog jaza lf iskazivao Kao rsro izm :f^^.,-g:9ifr_" tot rascepau ."utrt o; ,rj"anj. :1Tr,1:koC poseonu, persudnu uiozu. st"a"ai,uei.r stvenog sistema koji i6 usrovro ; '}.t ". orijeartacija u OUN pr;i,;; ,-..*.]r_9", organizacijevee I sistem Br ::I"-ri,

".q

, llilll": !:: ponret negwstanosti. TeZidte ovih" napor ranje apara,ta za finansiranje n"r"#ij, na.ivaZnijih. i po pravilu. nerentabilniir delegacija imala u ovom r Jugoslovenska ga. nemoguie ga je razmatrati bez nie .. Jugoslovenska aktilrrost proizlazi vije prema medunanrc noj saradnji i iz I njem politiikom ptaau. ifuauei &a ie i oset a je u kojoj je meri eknnomskl as nJ_eekonomskog siandarda vei i za poli srva. a u krajnjoj linijj _ za odbranu s n-ren tederali\,'ni drustveno_politiiki siste i . ostalim zakonodamim atkima, bio rez ekonomskog i nacionalnog razvit}a svih vtral< cetokutlne zenrje. Njegovim odred obla.stima FNRJ pruZa di,rektna po L1l1l'rl, jiYlnJuT.jednog dela akumulacije iz raz Ioskom_i l<_adrot skom migracijom. U sk.ladu .sa sopstvinom politidkom
poj"tk?. svogdr2avnog

:ig1J:^ l*giijenih. zlLrJc t,usre rr-r zasedanjaoblikovala se saradnje. pomoii nerazvijen :I:n:-"kq nerazvijenih zemat.ia i l^1,l:il:.il"lj" zemltama sveta. Spomenuti vidovi aktli,nosti OUI ,. , omacllm pnoblemima, ali n.iihova sadr srvaratr pogodan okvir za definisanje i

i za poritidko .r.rp:,i,i"

fl Ke pos.ebno je razradena j slobodno i 6 s rnlorrnbiroom, u okolnostima kada ie F

ind :1T:g povelje lovog pnncrpa,. OUN i za njiho\,,uSto 1.i,1:"lorT zemljama sveta. Ova orijenta

il#.iif,{ii,,li;"'iff

,i?g"J*l",: *;*"" +16 :r f,"Tl

ravlja spravodenjem iia "zaakciie. tehni6ktr pomoi konomske pomoii, s polazila od princiPa ruju u njenom Progtunarodire solidarnoan predmet delatnora 35 miliona dolara tehnidke pomoii kora istrazivanja i litejima priwede, admilzene instrumente za certe koji sLujoj biti d III zasedanja znakakav je zamiiljen u re rezolucije je, ona a pod politidkim usUstanovljen je obrai prilikom zakljttdipostalo jasno da fi;i dovoljno, pogotovo ga u OUN pristn-rPilo :zavisnim izvorima iz ) uzoru na UNICEF, rmoi deci nastradaloj r problemima, na IV n za tehnidku pomoi. iinansiran je svih opema, kao i onih Seksvedodi i postojanie oko koga su se objercije na ovom planu. ilo je, takode, vezano ania nerazvijenih zeatranja ,,celine pmb; pn-rZanje same tehizraZerra potreba za ekonomskog razvitka rba za pred,uzimarl j em )slaoije na Iv zasedaniu
)d,na politiko,, Beograd,

akclje na.smanjenju velikog jaza izmeilu razvijenih i nerazvijenih koji se s godinarna iskazivao kao isto toliko znadajan, dak i znadajniji od ideoloSkog rascelpa u svetskoj zajednici. OUN su odigrale na tom poliu posebnu, persudnu ulogu, stvarajui.i novi operativni aparat unutar sopstvenog sistema koji je uslovio i njihovu sopstvenu promenu. Nova orijentacija u OUN prevazilazila je ne samo osnivadki dokumenat organizacije vei i sistem Bretonvudskih institucija: Medunarodne banke za obnovu i razvoj i Medunarodnog monetarnog fonda. Dkonornsko-socijalni savet apelovao je na ove organe odnosno na Banku da omoguii i olakiava davanje zajmova za razvat (res. 167 E(VII) i 198 (III) G.A.). Medutim, pro5lo je skor.o desetak godina do prvih akcija Banke na ol'om planu koja se teSko oslobadala tradicionalnih metoda.srl U meduwemen'u ukazala se potreba za novim aktrivnostima na poliu pcmaganja nerazvijenih. Na diugorodnom planu, detratnost svetske organizacije posle III zasedanja obllkovala se u pravcima definisania principa ekonomske saradnLje,pomoii nerazvijenim zemljama na tehnidkom planu, finarxiranja nerazvi'jenih zemalja i agrarne reforme u siromainim zemljama sveta. Spomentuti vidovi aktivnrosti OUN bili su podeljeni prema pojedinaini'm problemima, ali njihova sadrZina i smisao bili su isti: svi str stvarali pogodan okvir za definisanje i ustanovlienje novog ekonomskog poretka, kao i za politidko okupljanje zemalja ,,tre6eg sveta" u bud,uii pokret regwstanosti. TeZiSte ovih napora bilo je koncentrisano na stvararnje apara,ta za finansiranje nerazvijenih zemaija, odnosno njihovih naivainijih, i po pravilu, nerentabilnih privrednih proiekata. Poslo ie jugoslovenska delegacija imala u ovom procesu jedntu od presudnih uloga, nemoguie ga je razmatrati bez njenog konknetnog doprinosa. J,ugoslovenska aktirmost ptoizlazi iz principijelnog stava Jugoslavije prema medunarodnoj saradnji i iz sopstvenog iskustva na unutrasnjem politidkorn planu. Buduii da je i sama bila nerazvijena zemlja, osetila je u kojoj je meri okonornski aspekt vazan ne samo za podizanje ekonomskog standarda ve( i za politidko i kulturno uzdizanie druStva, a u krajnjoj liniji * za odbranu sopstvene nezavisnosti. Cak je i nien federativni druitveno-,politidki sistem definisan u Ustavu iz 1946. i ostalim zakonodarmim atkima, bio rezultat saznanja o potrebi punog ekonornskog i nacionalnog razvitka svih republika kao osnove za razvitak celoktlpne zemlje. Njegovim odredbama utwdeno je da se zaostalim oblastima FNRJ pruZa dirrektna pomoi i ekonomska podr5ka prelivanjem jednog dela aktrmulacije iz razvijenih delova zemlje i tehnolo3kom i kadrovskom migracijom. U skladu sa sopstvenorn politidkom koncepcijom, Jugoslavija se od 6amog podetka svog novog drZavtrog indentiteta zalagala za afirmaciju principa Povelie OUN i za niihovu Sto hitniju primenu u siromasnim i zaostalim zemljama sveta. Ova orijentacija j;ugoslovenske spoljne politike posebno je razradena i slobodno i Siroko primenjena posle raskida s Inforrnbiroom, u okolnostima kada je FNRJ morala'da Ffrestrukturira ----lii-p".,ion
godinama rada ona je davala zajmove ind-ustrijsk! razvijenim zemljama zapada, da bi kasnije podela da ih dodeljuje i manje razvijelim zemljarrra Ev16pg. Jugoslavija je dobila 1949. zaiam za eksploataciju rudnih izvora i razvoj trgovine, koji je stupio na snagu 1950.

6i u god. 1950/51. izno.Sto je i sama pripadala ti data. Podatak iz Poli-

di;il".": j r%,il:ja"":" j: #,1Hil",*1ml""f ;:fi l,:3H:ilij:'9"H' Jugosrivi ji

ff ; ffi'*"'1il::"1+:rffiil:"#tt
l#i:**lfl:

ri fravu svetsr,n r poriiiiiu ;"#ti .Y$H*q:",x*,:fffi"y::*,1L*; da-postavtja kadnajsiri p6r"plr.iir""

i
a je karaliteriSe iz,uzltno vel

iedinstvenu'urosu nepristra"ilvazniii pro-u_

. ekon, " cipu postovanl-a*^;;fr"fl"*kt

Medunarodni

"T,tft:t.g5*1fut""#"*i*gi"H *nffi xJ#n**",*::,fl "a"i ju priviJn iffi;'#1ffi

*"#'.'*'rH?iifr-j*#"J.5:::fi HT.r.,'j:"::1,#..::"uperiodu

r$l;"*;m-+##'"lnj1*xrkfl f#f',,#"?i"fjkT"{f
usfriiskih monopola, eks-ploatatorski""it"--i"""rii."rtll" aao i velike snigama ti"uei,,J"a"oliJ"# d,igorodni struJ<_ dekoron'aciiu'. ekonomsku i politidku '""y"i:;l,o?t+i:#5,lii':l

srvatno pravo svake zemlje na lzvota za piuni razvoi hir

n""u ""rt i oai"o.'#it;,23,o , j rett ;;;#rj":t"rffisJ, suveren Jam -rar"ropravnosti". " nitr to"m"ti,opra'#; ;,:;"Yil

""et.t e'friwill

n:**:,1,'"Hll'*il:i D& 'r rrvoQc

iskljudujesvt :::-l1"nop"3yn*ri nadinmogv di ometalu ffj::9,1'

i:i]

flli: .1,:ff :T*jm

,t-:fil1l":,,:mQitiiii,:::"'",a,":i;'iffi f itfi#J,'",*"1#

j"';k;;.;;;ki;"";;fi h' Aiil:?,i:ii?Ti""J";H'jil'iXt jj';iJ:ii.T:

gfu r:*T,.li*ir "s:T:ll't*,n i+ffi ,,a$" - .,1;ri

;:?jffi:'ffi ft iil3i,il:lf;

a,," d'e5iile!;".;. T'i:i,x;.lTf,l''ffi;l; i' 6"r"iT"ii': jil on isan u "*1" ili ;; ;^;" j e-drZe' bro;:"f l':l],fi llll', z"#rlltlti ;an$ci
edstavliatl "n:"f.ir*i*.-"t r;u medunarodno- ou"ritk.r.,*Jma

tendenciie swstavania i ekonomske dire-

mlrno d;." ;;;i j;;';;$,j' d"T.J,x,"1n#":3, g "ffi; iH,RlyJtff t:fl: u kraJnjoj liniji priznati autarhiju * madi se .iednomSiro_ i q"i"i!h}"l"-:ffi "':.H:lH":"j""1.";*: jr:il."osnovipomogu
"*:: mska por*ika ;;. ,ilf iii:ilTJTX'J&.i#:j:'::
Loje da ,,ekonom,ska saradniaizmeduzemalja,'i"lii_ priwednim :emom, rnoguda je i korisna, ir" i oluopiroan" lJ ooufr";i'_i"u,,.", ,, -!ri",ii:'r'': ;lTf;r;rT:""rgf JugostaDijd, u OUN. 89.

svaxa na-cionalnajedinica predst u4 .,. . naclonalna politika ne m. r,J na.ostati svet...83e prema ljilloi:, i." da bude ,,obaveza svake :T1t" xus rr, qoprtnese re3avan.ju probler _:911,"o".razvijenih zemalja bio vec l. uslov buduieg opstaita u rr lJama morala s,u sL dar, ne sa i----------------:m K_ombogalsl\,m i njegovoj raspode rom.smislu, prema nlima-br se mo r erc4arnog. odnosa iii .,prefercijaln pora. koji bi doveli do lrove rnedu sociiatnog, humanistidkog l;;uJ.r*u

"9"o: izmedunacional gl:g-^11

lakvom slanju stvarl, ,.^., I_"i, m ras'H_-poslavljala se pr-ed svetsku : uftranlanje spomenrr_rtih ekonomsk -

saradnja -"0",'u"oai-"-moeuca ."jf ;,,,".X"3ilu#;i:i"t:*Tska -z;t

;uit:.mu, $,,r.f rTj,#*:1'#k*ift{*"iy{* .i*l1:ff 1.di",oge";;t;"' i;1^;#,ffit[::":-j,ff ".T,?ii,"H,mj"r,* xr,llg

nnffi."'lo Ekonotnske koltuisiie rrNzo Eo'
j""'olr?lrtt:I"i:;"1::
r37Isto.

1s50 Govor dr Joze villana, tzi zaseatanie Ekononske ko-

U tom pogJedu OUN je imala . Pftncipi na kojima je osnovanakao zal.i adekvalnu osno!,ll za resavanj, svetske organizacije predstavljalo I I nemelanja jednostranih jnteresa. . qrsku svim naporima svetske organ je.iakode umela da ih oceni kao ne t<o.1e trebalo r ;e es.iti. Zato je ona tr Iale od agrarrle. reforme, tehnidke i qunarodnoprawlih odredaba iz ove c ra 'u oblasti trgovine plaianja. i
8ts J,ugoslaDija i OUN.

; lusostauLiau OuN, 86.

85-__A6

I privredne odnose u problema, ali i putozenu ulogu nepristraona je podela da vo:unarodne ekonomske ivno najvaZniji probr ru svetu u periodu rivao se na uverenju nejednakosti koji je
Lvio se u postojeiem orcija izmetiu nerazdava; ovom jazu dor udinak, pritisak intiranja kao i vefike lan dugorodni strukkonomsku i politidku ;avljali su opravdane ju svoju zaostalost i se pre svega na pornflikata i potencijaldavane su kao i,zvot rt, kao osnomi prob:jedine i svih drZava ja i ekonomske difea samog princi'pa sajnioj liniii gublieniu r veza kloje drZe blona dve polovine moost jedinstva svetske rada se jednom Sirotome je u osnovi poiim sistemima mogu razvrTKu. *" du narodima moguda guii samostalna eko)rzog tazvoJa . , . molzumevanja, a ne povaruju privrednu sare u interesu svakog skladu s time zakljus raznim priwedntn )duvanje mira".e7
ke komisiie Beddnje UN za Eoko-

lede."838

Mettrunaroclni ekonomski odnosi morali su biti zasnovani na prin_ cipu po3tovanja. rauropravnosti i samostalnosti svake zemlje bez oLzira na njen politidki sistem i stepen razvoja. KoriSienje politidi<e si1e, argu_ -iinioci menta ,,interes,a"i ,,vodeie nacije,, uvek su bili destabiiizaJile svetske priwede i mir1a.Zato ,,Jugoslavija je odbijala i oaUila Ja _ fri_ hvati svaki.odnos k'oji bi mogao di poviedi nien ;iohtitki i ikononlski suve,renitet i osuduje sve slidne di,nove nametnute drugim zemljama. po_ jam -ra!'nopral'nosti se ne ogranid,ava samo na ispinjavanje odrede_ nih formalnoprar,nih qxlova u medunarodnom saobriialL. Ori utflueup stvarno pravo. svake zemlje na nesmetano kori56enje svolih priviednih izvora za. puni razvoj njene privrede, ukljuduj'uii i pravo na nacionali_ zaciju priwednih bogatstava i sredstava za proizvodniu. Samim tim, od_ nos ralalopra\,atosti i,skijuduje sve one postupke koii na posredan ili ne_ posrgq*n nadin mogu da omelaju slobodan razvoj j'edne nacionalnepriv_

Pri takvom stanju stvari, medunarodna sa,radnja u ekonomskoj ob_ lasti postavljala se pred svetsku zajednicu kao ,,kategoridki irnperaiiv:,,: uklanianje spornentrtih erkonomskili disproporcija za"htevalo nov po_ gled na odnos izmedu nacionalne i svetski priwede, svest .je o tome da svaka nacjonalnS jedinica predstavlja sastavni deo svelske privrede, a da -,,.-. . nacionalna politi,ke le moZe ostati bez pozitimih ili-negatimih posledica na ostali svet".se Prema tom_e,saradnji na ekonomskoir polju imala je da bude ,,obaveza svake zemlje da u granicama svoiih mogu'e_ nosti, doprinese reBavanjiu problema drugih zemalja,,. U ovom procesur doprinos razvijmih zemalja bio je ne samo njih"ova moralna obavez, vei j. uslov bud-uieg opstanka u medunarodnoj iajednicieo: nerazvijenim zemljama morala sru se dati ne samo jednaka prava na udeiie u svets_ kom bogatstvlu i njegpvoj raspodeli ve6 i Sansa da to pravo ostvare. U tom. smislu, prema n;'ima bi se morala primenjivati dak jedna wsta pre_ fercijalnog od,hosa ili ,,prefercijalne jednakostl,, u vidu zaisclnidkih na_ pora koji bi doveli do nove rnedlrnarodnepodele rada,Lr ikladu sa,a_ htevirna sociJalnog, humanistidkog i kulturnog napretka ljuclskog dru_
SIVA

U tom pogledu OUN je imala poseban zadatak, utoliko viie Sto su principi na kojima je osnovana kao i institucije preko kojih deluje, pru_ Zali adekvatnu osnot'ru za reiavanje ovih prnblema. Svako zaobilaZenje svetske organizacije p,redstavljalo bi u to,m smislu pokusaj dominacije d nemetanja jednostranih interesa. Jugoslavija je davala od podetka po_ drsku svim naporima svetske organizacije u tom pravcu. Medutim, ona je takode umela da ih oceni kao nedovoljne za ogromni raspon potreba koje je trebalo reiiti. Zato je ona predlagala niz akcija koje su se kre_ tale od agrarne . reforme, tehnidke i finansijske pomoii do izmene me_ dunarrodnopravnih odredaba,iz ove oblasti i uvodenja olakiavaju6ih me_ ra u oblasti trgovine i plaianja.
u.t JugosloDija OUN. i 85---6. "'JugoslaDija ?, OUN, 86. "o Isto-

Ekor|ornske

ne lslavija je zahtevala stvaranje ,,jednog stalnog sistema"8al *' Stvavajuii se sarno pojedinadnim, ,,periodidnim akcijama" )g novog sistema med rnarodnih ekonomskih odnosa u tom peoi5ljeno ie s j'ugoslovonske strane u konkretnim obrrisima. Njeove'izraiene su u govoru delegata FNRJ u OUN d'r JoZe Vilkomitetu Generalne skupStine 11. X 1950. godine: ,,Likvidacirnske zavisnosti prodstavija za narode zaostalih zemalja samu pojma ekonomskog razvil.ka. Za narode koji nastoje da likvioju ekonornsktt zaostalost ekonomska neiednakost ne znadi napekb,nomski samo apsolintno nego i relativno, znadi teZiti da se ekonomski napredni narodi, da se sve vi5e i vi5e smanjuju razodukti\,nosti rada i da se sto pre postigne onaj stepen iskorisna danainjem nivou tehxivrednih rnoguinosti koji je mogtLrd koji leZi pred narodima koji nastoje da likvidiraiu ekonomsrost nije Iak. Put ekonomskog razvitka je samo piut velikih ina to, ako je sprove eno izoJ.ovano,samo srodstvima zaostalih . . znadi velike napore i Zrtve generacije koia ie preuzela na likvidira ekonomsku zaostalost. U pogledu puta ekonomskog za narode koji nastoje da likvidiraju svoju ekonomsku zaospostoji nikakav izbor. Moguinost izbora postoji samo za meu zajednicu, i to u tom smislu da li ie ona, nezainleresovana e. . . pred kojima se naiaze pojedini narodi, da posmatra skrS;u . . . ili ie sama uzeti aktirmog ude5ia u tome . . Povelja Ujenaciia principijelno je reSila pitanje tog izvora. Medutim, svetrizacija ne moZe i ne sme da se ne interesuje za napore poieoda za likvidaciju ekonornske zaostalosti".8{ ma miiljenju jugoslovenske delegacije, za postizanje ovih ci: bila dovoljna ustanova tehnidke pomoii ili napori na sprovo;rarne reforme kakvi su poduzimani do tada u nerazviienim L, a pod okriljern OUN. Ekonomski razvoj zahtevao ie finansnor.'reihpriwednih projekata u velikom obimu iz jar,nih fonez oibzira na neposrednu rentabilnost (non-seltliquidating pro:ih razioga, jugoslovenska delegacija je svesrdno podrZala prvi roji je u tom smislu uputio jo3 na III zasedanju Generalne skupijski delegat Rau kao predsednik Potkorniteta za ekonornski razi je izneo ideju o osnivanju novog medunarodnog organrzma za ii razvoj koji bi u nerazvijenim zemljama finansinao velike ka, po pravilu, nerentabilne projekte. Mada je ovaj predlog odbije z-radio zadetak jedne krupne akcije nerazvijenih zemalja u ia je rezultirala desetak godina kasnije osnivanjem Specijalnog { za ekonomsld razvoj.
komitetu, ,tirit"o, A. decembar lg5l, Izldganie Lea Matesa u PoLiti'koil to. )Iitika, 13. novembar 1950. Med'unarcd'na z@iednica ie obaveznd do. po' oituski razaoj slabo razoiienih zernalid. to. zemlie u tazuoiu i kolektiond bezbed"nost,Juid.: R. Sto janovi.t, :a reDija za Tnedutuaroilno praoo, bt. 2-3, Beograd, 1965, 243.

SO^L'_;|: Sek|elarjjat O U"N ooJavro je nt v.lenrm zemJjamai nadinima prevaziJa '.11r. prilTednog razvoja nr -lrlansiranja u l rgovini ir-"Au nulazui ,rll".r_":n? rJa ,.Hregled politike ko.ia utiee na-pr, kreunje kapirara u penodu :l^n1i:d"" nla rsla su u ustanovJjenia iinJr ","" p:::9,1:j" .pra-vcu ekono,nr skog razvoja. ,.Jugosjovenska delegacija je akljw stavtjajufi se u vi5e nawala k; "jiho; noj .skupsiinj 26. seprembra 1949 ddv;r_ da. Je apsu-rdnogovoriti o ravnopra\,no nJ.. ako se polazi sa stanoviStadi ekon. -e-lo nihmora biti samo aoaatat< .zemalja mlj a i jzvor za njihove ekstuaprofite, a nomske snage j blagoslanja svake zem razvLJania n j e n i h p r o i z v o d n i hs n a g a i i a noprr!'nosLj.BaS zalo ie davan;c e-konom yrtiLk i .iaianje drZawre nezavisnosti ner sv( l,u polpuno otvoreno pitanjc. Nema sr b l l a . s t r n n ar a d a u O U N . m a d i b i n l e g o v n;enrm najvaZnijim zadacima... po"tp"un moi moZe doneli jednoj nerazvijongj 7g1 aKo ona nema uz to i sredstva za prime Ul..rut\g- re6eno, finansiru"ju je, p cielegacije,bilo ..kjjud', za razvoi neri: ! Nr{'J upaji su glediste da tezisie oI ".zasl nom trnansiranj,uJ a ne u prjvalnim inv. vr.tu, negativan uticaj. Buduii da se rad ne.isplal ivim invesficijama. ono ie moglo KrorLTr I nrskokamalnjm.odnosno besp d i l o s e o u v o d e n j un o v i h o b l i k a f i n a n s i i a n,)a osnovnim potrebama pojedin.ih zema . c l l a r n r m j n t e r e s i m a .p r i l i k o m p r u Z a n i a ( nja uzimala bi se za osnovu ne .u-d.", iitave ^nacionalne priwede. dakle dugorc snm. (Jsnovna mcl ilc za nicgovu dodelu drzavc-prrmaoca da r) podi2e nivo proiz i n v c i l i r ' i o n pz a d a i k e i c ) v T S i p o i p u n u I rcoa spomenuti da jugoslovenska , .r negatrvan stav prema privatnom finans/ir na dinjenicu da i javno finansiranie sam

Generalne . Na..IV zasedanju nve inicijative izvesnemere.On" skup * T, tJu ekunumskog razvoja.Res. gdoilvi 'iri I nrrnUerazmstran.je ovoe p-Ufo.i,

3t6 podatak kod d r R i k a r d a Langa, Problelna priDredno nerdzDiieni,h zenalja, Med, Beograd, 19. 3 ' 1S l a D JugoslaDije na lV

ry

stalnoq sistema"sal ne im akiii ama".8a' Stvakih odnosa u tom Pe:retnim obrrisima. Njeu OUN dr JoZe Vil0. godine:,,Likvidacilostalih zemalja samu koji nastoj e da likvidnakost ne znaei naprno, znadi teZiti da se e i vise smanjuju razLe onaj stepen iskoriidana5njem nivou tehr likvidiraju ekonomsl samo put velikih ino srodstvima zaostalih e koja je preuzela na du puta ekonomskog yoju ekonomsku zaosI postoji samo za meona, nezatnteresovana odi, da posmatra skr5t o m e . . . P o v e l j aU j e izvora. Medutim, svetresuje za napore poje84.{

za pastizanje ovih cii ili napori na sprovo, tada u nerazviienim ,'oj zahtevao je finanobimu iz jamih fong Pr o,on- selt lictruid,atin svesrdno podrZala Prvi :danju Generalne skuPiteta za ekonomski raznarodnog organizma za a finarxirao velike kar je ovaj pr"edlog odbi:erazvijenih zemalja u osnivanjem Speoijalnog
sa u P olititkofil' kortuitetu

to;u po i"a_ " .a .ne_u _privatnim investicija'ma vrtu, -negativan uticaj. Buduci da se radilo o dugorod'njmi hepbsredno neisplativim investicijama, ono je moglo da se iziedl samo dugorodnim

-i.f;u"lu jugoslovenske ','",u,, .'*t*";il. nrqnT,!,'t :f i":H]ff iiir SJ';r"ar* :lf";::1 -i_"1u, f TTl norrl fitansiranju,.

Uf5at{o redeno, finansiranje je, pru-" delegacije, bilo ,,kljud,, za

;1"'i#::"[1""J%?l&,';Tl]"0,.;jU";:T:g:,i:ru n'"'#:':"*l*1:'1"51r"ffi??r;i;#i';T5;;'p*[*t';;
nienim najvaznijim zadacima. . . potpuno je jasno da sama tehnidka po_ .

nomske.snage i blagostanja.svake zemlje, sa stanovidta maksimalnog razviiania njenih proizvodnih snaga i jaSania n.iene nezavisnosti i rav_ nopraurosli. BaB,zatoie davanje ekonomskepomoii kao sredstva za raz_ vitak i jadanie drZarme nezavisno_sti nerazvijenn ,ematla u dana5njem

:5T*ii, dt.:ili!,T'!,ii3":":n,i;6'i$"::T:if TT,i'#i.1f::

,5r,"'iiTii:"f j:",,".ffi :IT,ff *1lil'iil;:i#i1"J"trff ffi [;ff i:,;; i_

"*,jjiff,':""TY;" i"iffi}iJ; ;iii:T:",""",i11fi"1',fl:"1;i'i, 26. 1e4e. lidva{d r<"ia"1;

::j .*:fllg .septernbra i" ,-uLo, ,,R"r..,-u ."

ivestici..je,, i ,,Medunarodno kreta,nje kapitbh periodu izmedu r;;-v;;iil'-o;; n;J;;;_ .u nja iSla su u pravcu ustanovljenJa finansijske po-oei-t" direktnog rla_ dina pomagnja ekonor-n skog razvo;a.

odnosi. cena y'i"eil;;#?ul"?.'J;#;Jiil',,"?X":;#jX,,,?"il*f *i TI*f lja", ,,P_regled pol,itike koja utide na pi"iuut"u- *i"u".

";:Til :lj"a'::it?j,i,i"".?y{,J"xil:i,T ,,",,Ti:lx"'"'il9:H:f fr Res. i res.iozliriy lruporrrenoje ito ll-:.!"1:y:Tg razvo;'a. ,aooOvi j':l"T;? T"i"ql:':f :d"q:rififl??,533f"1iT#'T1"TH:iff fi vi'jenirn zemljama i nadinima pr""rr az""ia "1irroil'*'i.u" r"o"turosti (,,Metodi
finansiranja priwedno

:iili#:i',T"":i,f":oHfi ,f;#oi,xll;:T"l;;*" ;:.n**,.F*xn:i_ n;a uzimala bi se za osnow

"1:'::w-"xi:l;;il j:'ff ff"*j:Trj:.!,*f,iT:ili-;,!tiTil":sl$

u sposobnosli
Treba spomenuti da ju

[som.Osno\,a]a merila za niegovu dod"elu ."9tffi"'li"r"

j"HJffj;iul;jr*:jft",T;:*'"11,",J:: nluu" oi#"i., alir _,*ion,l,J

d,nica je obaaezna ala Po' iolektiond bezbednost, Juograd, 1965, 243.

i+rj;i:,?;"T:H{"l":''.il#i# ry:lll*"t%yiffi
347StaD JugoslaDije na IV zasealanju OIIN.

*:J,I',iiTT#",i1u,'"i,i,i.i,?ruji;,:j*x;i;$.: :i#H,

"",*L'"t:,H. X:o,::,,:,;kk, Z:^hrt:x,";"1.;:i:t:{'giJo,z#f!,o,io{

a. Istiduii vi$e puta politiku ekonomske eksploatacije kaklm je prenjoj sprovodio SSSR, posebno preko me5ovitih praduzeia, ona- je rzorila: ,,Mi svi idemo putem integracije svetske ekonomike u jednu inu. Meclutirn, treba da smo nadisto da imamo u tom 'pogledu dva iina: s jedne strrane, postoji demokratski nadin integracije na osnovu bodnog usagla6avanja, a s druge strane, nadin nametanja. I sa sta/i5ta mirnog medunarodnog razvitka i sa stanovista ekonomske nezanosti, pozitivan je samo prvi nadin, nadin slobodnog usagla.Savania. rgi nadin, nadin nametanja, pa bilo da se on krije pod maskom ideoije ili pod parolom ekonomske efikasnosti, bilo da ist'upa kao otvoLi imperijalizarn, nepnihvatljiv je za svest naroda koji nastoje da liki.raju svojrn dkonornglru zaostalost."ss Iz ovog razl<>ga. jugoslovenska egaciia je predloZila da se rezol,uciji NR Poljske, koja je traZila isZivanje profita inostranih kompanija u manje razvijenim zemljama, la arnandman o istrazivanju ,pmfita i kod drZarmih preduzeda.Me Poito je za potrebe finansiranja nerazvijenih na IV zasedanju odlena suma od 3--4 milijarde dolara, postajalo je jasno da se ono ne ie sprovecti s postoje6im, nedovoljno razgranatim aparatom. Jugorrenska drelegaciia je zatn vei na V zasedanju istakla potrebtu za osanjem jedne nove, posebne medunanodne organizacije po ugledu na 'RRA koja bi se bavi.la priku,pljanjern javnih kapitala i njihovom podelom.M Ova l<oncepcija naiSla je na wtro oStro protivljenje dveju velikih siSAD i SSSR. Posebno je Sovjetski Savez u ovom periodu imao negaan stav prerna inicijativama malih zemalja na ekonomskom plantr, airajru6i da svaha veia pomoi nerazvijenima od strane industrijalizorih zemalja,predstavlja favorizovanje r.mutrainjih ka.pitalistidkih dlenata i njihovog ulaska u svetsku priwed,u na robno-novdanim odnora. S druge s-trane, SAD su qe, uprkos tadasnjoj naprednoj politici u anju e{<onomske emancipacije bivSih kolonijaLrih zemalja, suprotvljale svim radikalnim rcSenjima koje bi svetski razvoj stavljale pod caj nezavisn organlzacije i dovodile u pitanje ekonormstrnuprvlast D na svebskom triiEtu. S,uodenas ovakvim tenderrcijama, jugoslovenska delegacija je zano s egipatbkom, iradkom, libanskom, siri jskom i jiemeo:rskorn predila8srosnivanje Mednrnarodnog komiteta za proudavanje meeiunarodI investicija prekb kojih bi se jarmi fondovi udinili dostupnijim za ansiranje razvoja, Poito i ovaj prediog nije nai5ao na .podriku najinijih u OUN, osnovan je u II komitetu jedan Potkornitet u cilju rgovog razmatranja. Clan ovog tela postala je i Jugoslavija. Uprkos nim naporima u tom telu da se ofuva smisao zajedl_idkog predloga, ja o medunartdnom komitetu je potpuno izmenjena*' i usvojena u
u'PolitiLa, 12, oktobar 1950,, MeAunq'rod'no' zaied'nlcd le obq'oezna dd po' ,e ekonomski razoitak sldbo razoi,ienih zemalta, govot dr JoZe Vilfana u II ritetu od 11. oktobra 1950. 'a' Podaci iz istog. s0 Politilra, 21. oktobar 1950. Govo,r dr. J. VilfaxE u II komitetu od 20 ok:a 1950. I'r Doc. A/c. 2/L.35, add.l. 3' Do4, A/C. 2/L,46.

Generalnoj sloupitini kao res. 4 obriliu;ovim jt ll:.l3t9yil9* proucl praktien metode, u8lov;

l:l'i_,_:T_1j" prolekata. nrn

putemjahos i p

pomod- OUN, koja je od mnogih poadr nlm octnosii.na. es D@. A/1524.

, f9.:"b"o__^adajni za elabo b.ili su V i Vi zased.anje ( T::,1 qosro db usvajanja dokumelata nosu t_ u_ tom procesru do okupl!?..u ledny novu snagu.6 Nain r^qlt" za period najresiq :_.ilfi prlrrskotrn,eitavog niza malih, pc po polluekim pitanjirna nastavile 9K:nomsk9m i socijalnom planu U.va trefa snaga okupili Trqesg merr oko di,slnusijeo razvoi,tr. To vijenih zemalja da se glariri ter rezervi. i al{umulacije nerazvijieni ptana i mehanizma javmog finan u studiji II komiteta iz 1950, cij ..Jugoslovenslka deJ,egacijabiJ trvnrlih ueesnica. Ona je predloZ drzavama, med,u koiina i nerko je res. A/C.2/L.148 ir merama za nornskoj-situaciji u svetu u koj( eKonomst{e sit'uacije u svetu naj bifurost mnogih zdmalia i povei. standarda radnih slojeva, b) da s svih zemalja od najveceg znadaja l_JamakoJe zvoze i uvoze, i c) d, de6u_akciju: 1) Ekonomsko-socija posebnu pahr ju promerrama u Zil l da u -tom ciljfll preporuduj me oa preduzrnu sve mef e na u,nutn rotstavljanja inflaciji, 3) drZave-i preportlkama Ekonomsko-socijalno koji bi pomogli u njegovim nap ugovore iz oblasti mettunarodnih huta dinjenica da ciljevi raavoja i socijalni smisao. O ovoj rezolrr.rci ji diskutoval mnogobro jnirn amandmahiqna, por ska del'egacija je pristala da izbac nj,u ugovora kao i obavezu usposl "'U Lejk saseksu 2. ie iuna 19

tacije kakvu je Preh preduzeia, ona je ekonomike u jednu u tom pogledu dva xtegracije na osmovu nametanja. I sa staSta ekonornske neza:dnog r.rsaglaBavanja. je pod maskom !deoda istupa kao otvokoji nastoje da likrzloga, jugoslovenska e, koja je traZila is'azviienim zemljama,
-ih --arft rzair s9

Generalnoj slupStini kao res. 400(V) u potpuno drukdijem, bolje redeno, izneverenom oblikru; ovim je Ekonomsko-socijalni savet ovla5ien da proudi praktidne metode, uslove i politiku za Sire finansiran.ie nerazvijenih zematrja putem jaulog i privatnog kapitala, posebno kod dugonodnih projekata. Posebno znadajni za elaboraciju nove koncepcije ekonomskih oalinosa bili su V i VI zasedanje Generalne skupStine bUU. iVa njima je doSlo do usvajanja dokumenata u vezi s reSenjem problema neiazvijinosti i u tom procesiu do ok'upljanja neposnedno zainteresovanih zemalja._u jednu novu snagu.853 Naime, prosta podela na veiinru i manjinu, toiiko izrazita za period najZe5ieg hladaog rata, polako je popu5tala-pod pritiskom_ ditavog niza malih, po pravilu nerazvijenih, zemalla. OnJ su po politidkim pitanjima nastavile da istupaju s delegacijom SAD, ali na ekonomskom i socijalnom planu podele da uvidaiu i brane sopstvene interese. O_lu treia snaga okupila se tokom V i VI zasedanja u veliko.l meri oko di,skrursije o razvoju. Tom prilikom potisn{rto je stanovi5te razvijenih zemalja da se glami teret linansirariia obezbedi iz tlnutra5niih rezervi i akumulacije nerazvijlenih; istaknuta je potreba za donosenjem plana i m'ehanizma javnog finansiranja preko aparata OUNg, posebno u studiji II korniteta iz 1950, diji je izvestilac bio dr JoZe Vilfan. Jnrgoslovenslkadel,egacija bila je na VI zasedanju jedna od najaktirmijih udesnica. Ona je predloZila niz rezolucija, sama ili s pojedinim drZavama, medu kojima i nekoliko izuzetno viinih. Medu njirira bila je res. A/C.2/L.143 o merama za podizanje Zivotnog standarda i o ekongmskoj situaciji u svetu u kojoj je istaknuto ,,a) da ie opsti razvoj ekonomske situacije u 6vetu najverovatnije uticati na ekonomsku stabilnost mnogih zemalja i poveiati opasnost od smanjivanja Zivotnog standarda radnih slojeva, b) da su standardni trgovinski odnosi izmedu svih zemalja od najveieg znaiaja za porast Zivotnog standarda u zemljama koje izvoze i \voze, i c) da je zbog toga potrebno preduzeti slede6u- akciju: 1) Ekonomsko-socijahi savet treba da nastavi da ukazuje posebnru paZrju promenama u Zivotnom standardru radnoE stanormi5tva i da u -tom ciljru preponrfuje mere, 2) apelovati na sve drZave ilanice da preduzmu sve mere na unutrasnjem i spoljnom planu u cilju sup_ rotstavljanja inflaciji, 3) drZave-dlaniceterba da poivete punu'paZnju preporukama Ekonomsko-socijalnog saveta i da mu pruZe sve podatke koji bi pomogli u njegovim napoiima kao i da regish,uj,u u O-UN sve ugovore iz oblasti medunarodnih ekonomskih odnoia,,. iime je istakhuta..diinjenica da ciljevi razvoja nisu samo ekonomski vei da imaju i socijalni smisao. O ovoj rezoluciji diskutovalo se veoma mnogo i upotpr.mjena je mnogobrojnim aman manima. posle konsultacije i debate, jugosloven_ ska detregacija je pristala da izbaci iz nje deo o otraveznom regrslrova_ nJu ugovora kao i obavez'u uspostavljanja trgovinskih odnosa kao nor_
-'U Lejk Saseksu je 2. juna 1950. otvorena prva Konferencija za tehniaku pomoi OUN, koja je od mnogih pozdravljena kao znak nove ere u medunarodnim odnosima, 3stD.Jc. A/1524,

na IV zasedanju odjasno da se ono ne bim aparatom. Jugoitakla potrebu za osizacije po ugledu na kapitala i njihovorn :n je dveju velikih sir periodu imao negaekonomskom planu, stran ind'ustrijalizoh kapitalistidkih ele:bno-novdanim odnonaprednoj politici u 1ih zemalja, suproti razvoj stavljale pod ekonornsk'u prevlast ska delegacija je zar i jiemenskom pred' rdavanje medunarod.dinili dostupnijim za i5ao na podriku najn Potkomitet u cilju i Jugosiavija. Uprkos zajednidkog predloga, i usvojena u niena852
ca je obaaeznd dd Por dr JoZe Vilfana u lI I II komitetu od 20. ok-

iz Povelje. Posle togat II komitet ju ie ,prihvatio 19. I 1952. bez rog glasa protiv (samo sa 6 uzdrZanih od strane soci.ialistidkihzca), a Generalna skupStina s istim rezultatom, keo res 52?(VI). Pored ove, jugoslovenska delegacija je podnela res. AlC.2/L.I62, Cno s Francuskom i Pakistanom (23. XI 1951) u kojoj je pod nasloL ,,Razvoj i koncen'rtracija napora na socijalnom potju OUN i speciovanih agencija", preporuteno Ekonomsko-socijaLnom savetu da ira program praktidne akcije OUN na ekonomskom polju i da ga rese Generalnoj skupitini na sledeiem zaseCaniu. Na VII zasedanju, njena delatnost je bila neSto manje uoeljiva, ;asvim u skladu s vei iznesenim postavkama. Tom prilikom ie iznejugosloveqski stav na sintetidan nadin u zapaL,enomgovoru Lea Ma: ekonomski razvitak nerazvijenjh drZava naznaden je kao ,,... jebaza na kojoj mogu da se razviju svetski privredni stabilitet i biarajer', a njegove osnove nadene su u ,,. . . kombinaciii medunarodnapora na polju finansiranja i tehnidke pomoii s naporima unutar rzvijenih zernalja kako bi se ova pomoi najbolje iskoristila',; opti1e rezultate u ovom pravcu dale bi ,,.. . kombinacija i harmonizamedunar.odne a k c i j e s u n u i r . a s n j i ma k c j j a m a v e i e g b r o j a z e m a l j a ' sebnim osloncem na iskustvo organizacija kakve su UNIiRA i UNI,855

Jugoslovenskadelegacija ponovila je i te jescni u II komitetu Gelne skupstine i u samoj Skupstini svoju podriku programu tehnidke oii, posebno onom iz domena Programa proSirene tehnidke pomoci, sala o s.emogla tumaditi kao poziv za poveianje ovih .rezoluciji koj^a_ stava (res. 6:1(VII).85" Takode, ona je glasala za rezoluciju o uslor za trgovinu ,,Terms of trade" (res.621(VII) o problemu odnosa cerirovina i industrijskih trx.oizvoda u pravcu njihovog uravnotezavakao i za- p:edtrog da se siroma5nim drZavama koje strovode agrarnu :mu odobre zajmovi, ali ne za isplatu nacionalizovanih posedi kako '- najpre zamiS.ljeno. vei za veUke radove u cilju intenzifikacije prolnje (res. 625 A i B(VII), obrazlaluii to tvrdenjem da sama promevojine ne moZe resiti poljo_privredne pr.obleme te da je za to potn i nov nadin proizvodnie.8sT U res A/C.2/i.99 od 7. decembra 19b1. iznesena je najvaznija julvenska inicijartiva - predlog o stvaranju posebnog fojeda ON'za xijsku pomoi nerazvijenim zemljama. Ovim je prepor.,udeno privoe_kraju_ svih priprema za stvaranje organa OiJN koii bi odgovarao sli medunarodne institucije u skladu s opslim iugoilovenskim prirm ovim problemima i koji bi rukovodio skupljailem i rasporidic.m dugorodnih i niskokamatnih zajmova i novdinitr davania ncrazrim zemljama. Ovaj nacrtss s r odmah podrZale joS detiri zemlj,e,pa to res. A/C.2/L.104, prihvaien u II komitetu (i/2082) i u General355 Gouor Lea Matesa u lI komitetu 30. oktobra 1952, zbirka SIP, coooli taDnika FNRJ na I ilelu VII zaseda.nja..., str. 33-34. 3'6Leo Mates izneo je spremnost Jugoslavije da, uprkos ograniienim sreda, kao korisnik ove pomoii i sama doprinese proSirenom programu za tehpomoc. "1 yearbook of United. Nations, 1952,str. 318-393. 9ss Doc. A/r524.

delom B prepo i razvoj da prosiri svoju d;lainc za izradu preci :]l :lvorenr...uslovi Jr- ce KasnrJepostati poznat pod UN za ekonomski razvoiy. Njegove osnove dogovoren , p.reostavnrka nerazvijenih i antib s.tovenskoJ ambasadi u panzu za diskutovalo se o dva moguia cilj: vecrnadrzava.medu koiima i In skih ,slrudnjaka Sekrdtaij iata OU adminislracije za razvoi, bo rrpto za razvoi dollne Tenesii, o'.nofr', slovenska.delegacijasmairala je c uledtnJenrh nacija za pomaganje u nadin organizovania i usmerav ovih sredstava: preko niega bi se zala koordinacija dogovaranienn. ( lJa se saglasila.a medu njima i Ir r.nnjgo v]ie odgovara sirini akcije drzava. Medutim, vei na sledece dencije da se cetropitanje odloZi ni stvovala u sastavljanju jedne rezo plana poverila komitetu od 9 str. vei na sledeiem zabedanju, Sto je Ideja o fondu UN za finansi prinos FNRJ stvari buduieg nov( sedanju. Prema jugoslovenskoj kor n"." q":.ig,* u razvoiu zaos.talih zen reSen;s-'.oou Kao sprovodnik daleko ljao bi vaZan iinilac za resavanj Uz ostale prateie akcije, kao 5to s uslova u medunarodnoj razmeni. fond bi predstavljao osnovu novog

520(Vr). Jugos l-oj,!t1git1l.6es. rezolucrJe,. dok je

Radilo se zapravo o Sirokoj s dinisani razvoj rarmoprarmih nacio lema zaoslalosli na svetskom nivou varenje,,nove mediunarodne1rcde svake zemlje i ujedno opitim oko proistidu iz dana5njih tehniikih i juii ovakvu koncepcijru, jugoslover

ii

35'Vid. deo II. Za podatke u ovor ni oalnosi socijalistiikp Jugoslavije, Beogr "' J. Cvetko v i i, JugosloLrens malja, Meilundrodna politika, br, 13, Beo 'u' lsto. '6' JugoslaDija i OUN, 94.

rtio 19. I 1952. bez Le socijalistidkih zco res 527(Vi). a res. A/C.2/L.162, kojoj ie pod naslopolju OUN i speciijaLnom savetu da ;kom polju i da ga r5to manje uodljiva, m prilikom je izneom govoru Lea Maden je kao ,,. .. jeedni stabilitet i blabinaciji medunarods naporima unutar je iskoristila"; optimacija i harmonizaeieg broja zemalja" su UNRRA i UNIi u II komitetu Ger programu tehnidke ne tehnidke pomoii, iv za poveeanjeovih a rezoluciju o uslo:roblemu odnosa cerovog uravnotezavaje sprovode agrarnu :ovanih poseda kako i intenzifikacije proem da sama promete da je za to pona je najvaznija iuebnog fonda UN za pre,ponrdeno privoN koji bi odgovarao jugoslovenskim Piri]j znjiem i rasporedilanih davanja ncrazjoS detiri zemlje, Pa \/2052) i u General52, zbirka SIP, GoooTt

noj skup5tini (res. 520(VI). Jugoslor,'enski predlog uSao je kao deo A ove rezolucije, dok je detrornB prepo,riudenoMed'unarodnoj banci za obnovu i razvoj da proiiri svoju delatnost na finansiranje nerazvijenih. Time su stvoreni uslcvi za izradu pr,eciznog plana za osnivanje fonda UN, koji ie kasnile postati poznat pod imenom SUNFED-a (Specijalni fond UN za ekonomski razvoj). Njegove osnove dogovorene su na vei spomenutom sastanku predstavmikanerazvijenih i antiblokovski raspoloZenihzemalja u jugoslovenskoj ambasadi u Parizu za weme VI zasedanja.sse Tom pr.ilikom diskutovalo se o dva mog'uia cilja akcj.je na planu ekonomskog razvoja. Veiina drZava, m.edu kojima i Indija, zastupala je koncopciju ekonomskih ,str,utnjaka Sekrdtarijata OUN o potrebi stvaranja jedne svetske administracije za razvoj, po ugledu na R{rzveltovu TVA (Organizaciju za razvoj doline Tenesi), osnolru ameridkog Nju Dila (New Deal). Jugoslovenska delegacija smafu:ala je da je daleko bolje stvoriti jedan fond Ujedinjenih nacija za pomaganje finansiranja razvoja koji ne bi ulazio u nadin organizovanja i usrneravanja razvoja u zemljama-korisnicama ovih sredstava: preko njega bi se samo obezbedivala sredstva i postizala koordinaciia dogovaranjem. Ova teza je prevagnula. Veiina zemalja se saglasila,a medu njima i Indija, shvatajuii da ovakva koncepcija mnogo vi5e odgovara Sirini akcije i politidkoi i ekonomskoj slobodi ovih drZava. Medutirn, vei na sledeiem zasedanju doile su do izrazaja tendencije da se celo pitanje odloZi na duZe vreme. Jugoslavija je zato udestvovala u sastavljanju jedne rezolucije kojom bi se izrada konkretnog plana poveriia komitetu od 9 strudnjaka, sa zadatkom da ga podnese vei na sledeiem zasedanju,Sto je j usvojeno (res. E/L.263 i Corr.l). Ideja o fondu UN za finansiranje nerazvijenih bila je najveii doprinos FNRJ stvari tiuduieg novog ekonomskog poretka na ovom zasedanju. Prema jugoslovenskoj koncepciji, on je imao da ,,otvori jedan nov period u r,azvoju zaostalih zemalja" i da predstavi ,,jedno radikalno reienje".860Kao sprovodnik dalekoseZnog programa za tazvoj, predstavljao bi vaZan dinilac za reiavanje svetskih ekonomskih disproporcija. Uz ostale prateie akcije, kao 5to su bili osiguranje povoljnih i stabilnih uslova u medunarodnoj razrneni, zaposljavanje i politika cena, oval fond bi predstavljao osnovu novog medunarodnog ekonomskog sistema. Radilo se zapravo o Sirokoj skali akcija koje bi omoguiile ,,koordinisani razvoj rar,'noprarrnih nacionalnih priweda"er i nestajanje probIema zaostalostina svehkom nivou. Ovi napori bili su usmereni na oslvarenje ,,nove medunaa'odne podele rada koja bi odgovarala interesima svake zemlje i ujedno opitim ekono.mskimi socijalnim zahtevima koji proi.stidu iz dana5njih tehnidkih i privrednih moguinosti".8d Zastupajuii ovakvu koncepcij'u, jugoslovenska delegacija je imala pred odima
"o Vid. deo I1. Za podatke Meduna.rodu ovom pasusu vid,: Leo Mates, n i o d n o s i s o c i j d l i si!a k e J , J g o s l a D i j e ,F o g r a d l 9 ? 6 , t 2 4 . B ""'J. Cvetkovj (, JugosloDenski preal,Iogza tinansiranje netuzDijenih zemalja, Medutuoroalna poli.tika. br. 13, Beograd 1952. 16. *' Istota Jugosldoija i OUN, 94.

rkos ograniaenim sred_ 'nom programu za ten-

:dno pravednije ekonomskouiedenje sveta, kakvo bi mo{lo biti ostvaeno na o_snovu zajednidkih napora i ciljeva.- Insistirajuii na razvoju ;ao na jednom od presudnih elemenatamirae3,ona je u sWa,ribraniia oncqpt za buduinost.

r GJ . C v e t k o v i C , ,l,ja, 16.

Prvo med,unargdno istupa tetal,norn planru bilo je, sirnbolii nacija - za onu stvarnost i viz gorrno borila. ,Svest o vicokim ciljevima javama votla jugosl,o venslrc revo njive pafalel .postojalesu i,iz i proklamacija iz Atlanbke -dok pov tlenja rata i uralenjanr,ira: yorilg u prilog oduvanja dr*avr zemalja, u. treiem je potwtleno svln naroda da se bore za Bvoio dude dmitvenoplitidrko wedeirj ljanje sistema kolektivne bezbe ljl, odgovaralo je Zeljarna nal'ode podneli ogromne htve i pona3a U narodnooslobodilanl{oJb( svesti jrugoslovenskihnaroda, NJ stvene sna,ge,zahtev za i'awrop sveta, imsisl)iranj e na samostalno iwaz, bile su 6r1esvega odliuke dela sloZena akcija za medtrnaroc s obairom na status i delab:crst I vu kab legatlog predetau:rike &i u-ih ugovora - ternlja ,poelerar ro votlenoj akciji jugoslovensln 5i6 i odl,uke Krimsl<e konferencij NKOJ-a kao norne jrtrgoelovenek NOP-a. U drugom sporazumu Tl narodqlopravni kontinuitet Jugpsl dr.ma.nodnorn predstavlj anju, Po i ti, gtvorena ie nova iugoslovns JosSpomBro2om Tit6ml UbIz,o i savezridkih i neurtralnih drtava. Sene su pnornene iekf,udivo pemi teta, DFJ je postala osnivad OUI Pove{u u ime ,,J:ugoslaviJd' (26,j

bi moglo biti ostvastirajuii na razvoju r je u stvari branila

ZAKLJUCAK

tranje nerazoijeni,h

ze-

Prvo medunarodno istupanje vlade nove Jugoslavi e na m:r.rltilatralrrom planu bilo je, simbolidno, vezano za Organlzaciju ujedinjenih nacija - za onu stvar"nost i viziju sveta za koje se dosledno i samopregorno borila. Svest o visokim ciljevima borbe protiv fa5izma istaknuta je u izjavama voda jugosloverslne revolucije i u dokumentima NOP-a. Nesurnnjive paratretre ,postojal su i izmedu teinji narodnooslobodiladke borbe i proklamacija iz Atlantske povelje, saveznldke izjave o principima vodenja rata i uredenja rnira: dok su prva dva dlana ovog dokumenta go,rrorila u prilog oduvanrja drlamog integriteta i identiteta oku,piranih zemaija, u tredem je potwdeno samoopredeljenje kao neotudivo pravo svih nanoda da se b,ore pa svojnl domovinu i slobod,no b'irajru njeno budude dru5tvno-tpolitidko unedmje. NapuStarje upotrebe,sile i uspostavljanje sistema kolektirme bezbednosti prokl.amovano u Attrantsl<oj pove{i, odgovaralo je Zeljarna naroda Jugoslavije koji su u II svetskom ratu poclneli ogrornne Zritve i pona3.all se na internaciona.listidki nadin. U narodnoosl'o'bodilaikoi borbi do51o ie do narastania nove samosvesti jwoslovmskih nar.oda. Njeni pokazateiji bili su poverenje u sopstvene snage, za}:lev za rat'llopravnrim ude56em u reSavanju sudbine svta, insis$fu:anjena sahostalnosti i izgradnji sopstvenog puta, a njen imaz, bile su pre svega odluke II zasedanja AVNOJ-a. S njima je podela sloZena akcija za rnedunarodno priznanje nove jugoslovenske vlade, s obzjrom na status i delabro,st vlade Kraljevine Jugoslavije u izbegli5tvu kato legalnog predstal'nlka drZave i potpisnika znadajnih metiunarodnih ugovora - temelja posleratne orginizicije s\,'eta. Zahvaljujuii dobro vodenoj akciji jugoslovenskog rukovodstva, sporazumi Tito-SubaSii i odl,u[<eKrimske konferencije stvori]i su nuine uslove za priznanje -tekoviria NKOJ-a kao nove jugoslovenske vlade, a implicitno i svih NOP-a. U drugom sporazumiu Tito-Subaii6 iziidito je nagla3en medunarodnoprarmi kontinuitet Jnrgoslavije i ozakonjeno tzir. dvdvla.sdeu medunarrodnom pnedstavljanju. Fo i,spdnjavanl,u r.rslova postavljenih u JaItr, srtvorena je nova jrugoslovenska vlada - Ministarski savet na delu s Josipom Brozorn Titbm. Ubrzo je doilo do njenog pliznanja od. veiine saveznidkih i nerutralnih drzava. u diplomatsliirn pendsta.mistvima izw_ Sene siu trr.olrrene iskljudivo personalnog karakteri. po praur kontinuiteta, _DFJ je postala osnivad OUN: predstavnici nove vlade potpisali su Pove\u u ime ,,Jugos1avlje" (26. juna 194b).

Za novu J'ugbslaviju uspeh os,nivadke konferencije Organizacije ,dinjenih nacija u ,San Franc,isku bio je od izuzetne vaZnosti. Prvi put njoj s'u mali narodi dobil'i ravnopravno mesto pri stvaranju jednog /og sistema medunarodnih odnosa. Uredenje posleratnog sveta ugo'eno u Povelji UN primljeno je u Jugoslaviji kao tkovina demokrat,g krarktera koalioije UjedinJe,nih naroda, pa je njihov ternelj - salja velikih sila u duhu ratnog savezni5tva smatran za najboljnr ga.cijru ofuvanja mira. Rukovodeii se principima po5tovanja savezniddokumenata i o'baveza medunarodnog prava, nova Jugoslavija je bisprernna da prrihvati i duinosti koje su iz toga pxosticale. Nastala u 'bi protiv faiizrna, ona je bila pouzdan zaititnik svetskog mira i bezlnosti; bratstvo i jedinstvo njenih naroda predstavljali su najbolji zauieiia u razvijanj'u prijateljskih odnosa medu narodima; dinjenica je izgradena na princi,pima ravnopravnostl i samoopredeljenja narodavala je dovoljno razloga za uverenje da ie iste te principe braniti
svptqLoi nrornizrni ii

_ - _ _ , . , P t u n l n , o d 1 9 4 b .d o 1 9 4 8

aa;boi padnth.drzava.. U medu$eriodu, f, izmedu :"jrl*1 .sovj.etsiogr jugc odnosnorastiaa FNnj s irciir -ma; i uJogeJ,ugo,slavije L si :11^T:i1,1 isi,upanja. Za period , l,:.f_11,9l:.c 1e kbncepcijeu jedn,u _u:::l::iJ"
slanostr. , ..

pll:".,n1i"*

::T1l: na;progresiwrije principe meduna preds.tav)Ja

""1"d?g demokratije, jer

Jugoslovenski stav prema novom medunarodnom porehku izraZen u govoru Sefa jugoslovenske delegacije u San Francisku na premisapoStovanja i ofuvanja jedinstva, moralnih i materijalnih wednosti, instva i nedeljivosti kolektilne bezbednosti kao sredstava za ofuvamira, upotp.unjnirn po potrebi procedurom za mirno resavanje spoa, saradnje izmedq.rvelikih sila uz priznanje i po5tovanje suverenir i jednakosti svih dlanica OUN, tesne meduzavisnosti sveta i podnssvim o'blicima medunarodne sara nie. Povelja Ujedinjenih nacija primljena je u Jugoslaviji kao filozofosnova jednog novog sistema medunarodnih odnosa ,i opiteobavezni vni akt od najveieg znadaJa. Vrhorme wednosti Povele, a pne svega vna noxrna o zabrani rl,potrebe sile w obavezu reSavanja sporova nim putern, kao i proklamovanje principa suverene jednakosti, pranaroda na samoopnedeljenje i zaStitu ioveka kao pojedinca u med,uodnomr ravu, predstavljali su za Jugoslaviju izraz najvi5eg dometa ftrinarodnog poretka u datom trenmtku. Politika nove Jrrgoslavije povetila se s principl,ma Povelje UN i dosiedno ostvarivala njihov smi, Usled toga u Jmgoslaviji nije bilo dvo'Lrmljenja prilikom ratifikaci?ovelje i Statuta Medunarodnog suda pravde, sto je udinjeno u PrivLenoj narodnoi skupitini 24. avgusta 1945. aklamacljom. Ratifikacionstrurnenti DFJ deponovarni su 19. oktobra 1945, pre pojedinih velisila. AktilTrost Jugoslavije u Organizaciji ujedinjenih nacija odvijata rd podetka u skladu sa spomenutim idejama u kontinuiietu u kome je ko wemensko razgranidenje nosilo obeleija relativnog. Medutim, s ie posrnatranja pripremne faze jugoslovenske politike aktl'me miro)ive koegzistenclje i neswstanosti, l,Teme od 1945. do 1953. godine lo je iednu celinu s pojedinim fazama koje su bile presudne za njekasnije spoljnopolitidko usmerenje. U ovim godinama Jugostravija se svega oslanjala na SSSR i drZave narodne demohatije, da bi posle rida s njirna i osamostaljivanja na spoljnopolitidkom planu utwdila l medunarodni poloZaj kao nezavisna zernlja izmedu dvej'u blokovr fonnacija. Ovaj proces odvijao se u toku dvailu perioda s jednim trurreriodom.

r949,sodini,na ,pot;nop -poito;a :i"ij."_,y politike :! -yh.\u.tinija nJamog rnlegriteta i ra\,,0ropra !"ror iLE :",*rjrq" svera,koja je kas 'tJuolve
koegz_is tencije. Njeno prisrr

Bez, ob-zjra na veliku promen

Samno; pomoCi sa susednim zemli; nlz__originalnih stavova u OUN o"1 " pliro.g o!,oj tezi. Isto tako, ui :lt ,u svetskoj organizaciji nalidedcegli denlol(Ialije, pogresno je izvuii'za DD5t{,-a u ovom medunarodnom tel pre svega zbog identicnog stava i o problemima od neposrednog nacir ryr"9Pu podrska jedne velike sile zratrrh rszelvi i dunavsk flote). 'nacij Organizacija uJedinjenih . ,. slr Jugoslavije sa SSSR_omtribina nrm. pitanjima izraaaval,e principijt 'spoljne politike. Na primer, u diskr rtca Jugostavija je zauzela poseban srla, naime da je porl.r ebno omoguiil trJu-.tica u pitanju poito ona b,udu zmlJama porokla. dime bi im se or l;e, u.diskusiji o palestinskom probl 'ban plan o federativnom uredei;u b bila zagarantovana prava jevrejjkog ne stavove ona je irnala i u pogled tenje atomskog oruZja s podeti<o-m r, Prilemu novih driava - za bezuslov broblema ihfoffnaciJa - za punu sJ nJa. cenzure. zatim t pojedinadnim 'oazbednosti. a posebno u kolonijaln( bila karakteristidna sa,svim samostaln
STIID.

,, SSSR, ;e uv"t p".i. _"lXo:ji -ati rFsava svoje vitalne teritoriialne r na regionatnom ptinr.r1u :flllilj"

rencije Organizaciie ne vaZnosti. Prvi Put pri stvaraniu jednog sleratnog sveta ugor tekovina demokrathjihov temelj - sa.tran za najbolju gapostovanja saveznjd'va Jugoslavija ie bipxosticale. Nastala u ivetskog mira i bez)vljaii su najbolji zanarodima; dinienica mooprodeljenja narote te principe braniti nom poretku izrazen 'rancisku na PremlsaraterijaLnih wednosti, r sredstava za oduvarnirno reiavanje sPopo3tovanie su\r'erenidinosti sv'eta i Podr6rgoslaviji kao filozoflnosa i opsteobaveznj . Pove\e, a Pre svega u resavania sporova :rene jednakosti, Pralo pojedinca u medllizraz najviseg dometa nov Jugoslaviie Postvarivala njihov smila prilikom ratifikaciio je udinjeno u Privlmaciiom. Ratifikaciot5, prl poiedinih velF Lienih naciia odvijala :ontinuiietu u kome ie elativnog. Metlutim, s politike aktil'ne miroig+s. do 1953. godine bile presudne za n1edinama Jugoslavija se da bi Posle mokratiie, 'p1anu utwdila .tidkom izmetlu dveju blokovvajm perioda s jednim

- U prvorn, od 1945.do 1948. godine, ona je bila vezana za SSSR i zemlje narodne dernokratije, jer je smatrala da njihova politika sadrZi naj,progresi\,'niije principe medunarodne saradnje, i da zaiednidko istupanje_ s njirna predstavlja najbolju zastitu od neprijateljslie politike za_ padnih diriava- U medupefiodu, posle izbijanja ni viaeto prifijenih suprotnosti iznetlu sor/je!!!gg i jrugoslovenskog nadina shvaianja socijaliima; odnosno raskida FNRJ s politikom SSSR-a, doSlo ie do preispilivayrja mesta i uloge Jnrgaslavije u svetu i stvaranja nove koncepcije spoljnopolitidkog istupanja. Za,period od 1949. do 1953. bili su vezani oodeir elaboracije te kfincepcije u jednru nolrr teoriju, doktrinu i praksu nesv,rBtanosti. B*,pP'ou na vel,ilnu promenu ukupne druitvene i drZar,rre orijen. -. jtaltacij,e.u 1948. godini, na spoljnopolitickom planu postojala ie ledna na uz).aznalinija politike po5tovanja nezavisnosti, samosLainoitj,teritoriJaLnog integriteta i ra','nopra\,"rosti kao i spxemnosti za saradnju sa svim zemljama sveta, koja je kasnije nazvana politikom akbirme miro_ ,ljir-rbiVe koegzistencije. Njeno prisustvo niie bilo ;dmah uodeno zboE vezanosti za SSSR. ali je uvek poslojalo: spremnost Jugoslavije da riirno reiava svoje vjtabte teritorilalne probleme (Trst, Konuika),' samostalno istupanje na regionalnom planiu (ugovori o prijateljstvu, saradnji i uza_ Jannoj pomoci sa susednim zemljama narodne demokratije) i, konadno, niz originalnih stavova u OUN o pojed,inadnim pitanjima, bili su doka(zi u prjlog ovoj tezi. Isto tako, lr.prkos dinjenicf da je Jugoslavija tada.2 tr.rsvetskoj organizaciji naljded6eglasala sa SSSR-om i'zemllama narodnede-Trlkratije, pogresno je izvuii zakljudak da je ona bila puki pratilac SSSR-a u ovom medrunarodnom te1u. Ova wsti saglasnosti post6iala ie pre svega zbog identidnog stava i uverenja, ili jz raz],.oga ito se'radiio o pro,blemirna od nq>osrednog nacionalnog interesa u kojirna joj je bila qotrglha podr5ka jedne velike sile (tr56aruko, grdko piianje, iowaial zlatnih rezervi i d,una\6rkeflote). . _ Or,ganizacija uJedinjenih nacija bila je i u ovom pe,riodu blisko?sti Jt.rgoslavije sa SSSR-.orntriii:ina na ko;oj su se u su{tinskim, nadel-samosvojnost nim pitanjima izraZavale principijehost 1 jugoslovenske 'spoljne politiLke. Na primer, u diskusiji o sudbini iz'beglici i raseljenih .trca Jrugoslavija je zauzela poseban stav, drukdiji od stava sv.ih velikih sil.a, naime da je poltrebno omog'uiiti Sto skoriju dobrovoljnu repatrijatrJu,lioa u pitanjru posto ona bud'u objektir,no informisana o stanju u ' 'zemllama_porekla, dime bi im se ornoguiilo slobodno opredeljenje. Dalje. u.diskrusiji o palestinskom problemi.l Jugoslavija ie predlalad pose'ban plan o federatiwom uredeniu buduie pilestin'ske diZave u t<o;o1fi bila zagarantovana prava jevrejskog i pate;tinskog stanowri5tva. posebne stavove ona je irnala i u pogledtr razon_rZalja * istowemeno unis_ xenJe atomskog oduZja s podetkom rada medunarodne kontrole, zatim o prrlemu novih drLava - za bezuslor,ni prijem svih kandidata, povodom itrforvnaciJa plnu slobodu informacija, bez usianovlje_ S:bt:l .za-. nJa. csnzure' zatim u pojedinainim problemima iz domena kolektilr:e. Dezbednosti, a posebno u kolonijalnoj i ekonomskoj oblasti za koje su bila lrarakteristidna sa,svim samostalna istupanja i vloma sawemen pxr_ stu.p.

Potrebno je takode istaii da se u istoj organizaciji Jugoslavija nid (sern u di,slnuslji o gr6kom pitanju, kada je neposredno povretlen :n drZami i nacionalni ponos) nije ukljuditra u hladnoratovsko obraravanje dvaJu tabora niti je dornodila u pitanje osnove posleratne orrizacije sveta. Dve osnorrne preokupacije njene spoljne politike u om pefiod'u bile sru dnukdije od sovjetskih. Jugoslovenska teorija, pubistika i pralksa odricale su ideologiji zradaj dinioca deobe sveta, a )ju sopstvenlu budmcnost sagledavale su u potwdivanju prava mal,ih noda, odbijajmii svakl iin koji bi ih sveo na objekte interesa velikih kao i niza malih drZava, tek izaslih iz za1. Svest o ulozi JrugoslaviSe, Inosti ili kolonlJalnog rto6xtva, razvila se u spoljnopolitidkim orkSara s kojirna se surodila 1948. godine u toku borbe ,,na dva fronta". Aktlr,"nost jmgoslovenske delegacije u OUN odrZavala je ovo sazrenje u spornen{rtim peliodima. Ako se je njena dlatnost, uslolreo rero, mogla odrediti kao unnnenoangaZovana do 1949. godine (mada je akvo obeleZje wlo relativno s obzirom na niz znadajnih isbupanja u jedinim pitanji,rna), onda je ona od 1949. god,ine bila jedna od na,jrativnijih u svetskod orgainizaciji. U ovom periiodu Organizacija ujedi:nih nacija postala je najznadajniji forum za definisanje, razradu i .merlu novog konoepta jrugoslovenskespoljne politike. O znadaju svetr onga:nizacije za Jrugpslaviju u tom istorijskom trenutku izolacije :dodila je uzlazna linija jugoslovenskog udeBia kako u pojedinadnim (o i u globalnim problemima na dnermom redu svetske organizacije. da je Jugoslavi5'a dobila ulogu u OUN koja je dale)<o prevaziiazila :ne reahe matelijallo-politidke snage. U tolu borbe protiv polouiaja SSSR-a i d,rZava narodne demokrae da Jrugoslaviji onemogu6e pravo na slobodan raevoj, kandidatura IRJ za nestalnog dlana Saveta bezbednosti predstavljala je svalkako rmatitan trenutak jugo"slovenskog ude5ia u svetskoj organizaciji. en uspeh (20. o,ktobra 1949) znaiio je pobedu osnovnih nadela Povelje, nosno moguenosti da jedna mala zemlja, dijoj se kandidaturi protivio lan staur-i dlan Savdta bezbednosti, dobij rnandat u ovom organu. ugi, i Svakako najzna'dajniji potez jugoslovenske delegacije u ovrom riod,u, bio je iznoienje Zalbe protiv agresivne delafoaostiSSSR-a i osih istodnoevropskih zemalja prema Jugoslaviji na VI zasedanjnr Gerabne sl{Llp5tine OUN. Odlmka da se iznese spor sa SSSR-om pned menarodnu javnost upraw preko bibine OUN, donesena je ne samo zato je OUN smatrana najadekvah:ijirn oblikom uticaja svetskog javnog renja i efikasnorn organizacijorn za suzbijanje agresije veC i zbog toBto je SSSR, ne birajmii metode i sredstva, nametnuo ovo pitanje cen svetu kao problern odnoea malih'i velikih dnZava. Izuzebro blagirn )rincipiJelnirn odredbama teksta ove ialibe, Jugoslavija je dobila poilcu skono ditavog sveta i postigla najmasovniju osudu jadne velike : koja je dotada izredena u OUN (2. decembra 1951). O neposred,nom rdajru s,poljnopolitidke aktivnosti Jugpslavij u OUN govori dinjenica je dva dana posle poznatog Kardeljevog govora u Generahoj skup:ri o razmimoilaZenju izmeilu redi idela (od 26. septembra 1949) SSSR razao Ugovor o prijateljstvu i saradnji s Jugoslavijom, a od.mah postoga otkazani su i ostali sliini sponazumi s istodTloevropskim driavaL. Dva meeeca ka.sniJe,i nelto vi6e od mesec dana posle izbora FNRJ

\r.,Savet bezbednosti, sazvan jg ft redu rezolucija po( 1,l1.9luCa Po stavrle-u rukama ubica i ipijuni,,. uporq9 s spbmenutirn inic ko jima su,bili. najsposobniji dipl znacaJan dopnnos zuzradi medur za jugoslovenskih pogleda na mr naeina ponasanja glavnih subjek: pfe ogu ,,Deklaracije o pravima ja predstavljala je razradu nrinci nizom pratrro-politickih re5nia. I 'stavljali novinu. Medu niima" dor koje je lkljudivdo i pravo na st drzave, tegrttmnost polifidkih aspj ten/encije i svih oblika a,gresije, veza bs, mogucnosti aa se nijfr< hodavstvom. Ova ,,povel,Jaodnosa izmedr odtrenosti odnosa SAD sa $SSR-o lejskog sukoba. J,qgoslovenski de tom prilikom stav koji se razliko, lnteresovanih u korrejskom strko,b 3ao,,protiv" ameridke rrezotruci)'e uzdrZao se prilikom izglasavanja , Umesto toga, on je predlolio uop mene granice izrnedu dveju zema racija, povladenie svih shanih tr pmdubljivanje i prosirivanje rat. sukob, jtugosloverlska delegacija se 'loiila za uspostavljarnje legitimnih zaciji na nadin koji je predstavljar poJiitidki pnobtrem na nivo tehnidl sveg,ada se iz OUN uklone predst Stav Jugoslavije prern:l me( svetske organizacije r.lde56uu glol praksu jedne male, nerazvijene i Ona se angaZovala u svakom znai sedanja, podriavajuci napore nap narodnopravnog poretka u OUN. FNRJ je u potpunosti prjhvE 'snovan na posebnfun ,pravirna vel hije uvek bilo niti mora biti nep teZnj,i da doprinese efikasnosti sir smislu usavriavanja jednog od nj resora, ona je predloiila ,,Deklarac bijanja neprijateljsbva". U njoj je terijum koji bi olakSao Savetu be vanja, narusavanja ili napada na ga bila je ideJa da je svaka drZav;

aciji Jugoslavija nieposredno poweden ladnoratovsko obrainove posleratne orspoljne politike u venslha teorija, Pub>ca deobe sveta, a tivani[r Drava malih rkte interesa velikih va, tek izaSlih lz zajnopolitidkim orkia,,na dva fronta". Zavala je ovo sazrerlatnost, uslou:Io re149. godire (mada je radajnih istupanja u bila jedna od na'jL Organizacija ujedi:finisanje, razradu i ike. O znaeaju svet. trenutku izolacije :ako u pojedinadnim svetske organizacije. daleko prevazilazila a narodne demokrarazvoj, kandidatura stavljala je svakako vetskoj organizaciji. rrmih nadela Povelje, kandidatui protivio lat u ovom organ'u. > delegacije u otr'rom atnosti SSSR-a i oeLa VI zasedanjru Ger SSSR-om pned mesena je ne samo zato caja svetskog javnog pesije veC i zbog toltnuo ovo pitanj ceava. Izuzetno blagirn slavija je dobila poosudu jedne velike 951). O neposred,nom )UN govori dinjenica r u Generalno j skupaptembra 1949) SSSR vijom, a odrnah posnoevro,pskim drZavara posle'izbora FNRJ

u Savet bezbednosti, sazvan je novi sastanak Inforrmbir,oa, odakle je stredila druga po redu rezol,ucija pod nazivom ,,Komunistidka partija Jugoslavije u rukama ubica i 3pijuna". Uporedo s spomen'utirn inicijativama jugoslovenski delegati, meclu kojima su bili najsposobniji diplomati i politidari tog vremena, dali su mradajan do rinos rrazradi medunarodnog prava i sistema OUN. Sinteza jugoslovenskih pogtreda na medunarodne odnose i videnje poZeljnih nadina ponaianja glav4xih s rbjekata medunarodnog prava izneseni su u predlogm ,,Deklaracije o pravirna i dmZnostirna dntava", Ova Deklaracija predstavljala je razradu principa i odredaba Povelje UN, dopunjenih nizom prarmopolitidkih re5enja, koja su svojim smelim sadrZajem pred'stavljali novinu. Medu qjima dominirali su pravo na sarnoopredeljenje klcrje je ukljudivalo i pravo na stvaranje sopstvene suverene nacionalne drZave, legiti.mnost politidkih aspiracija kolonijaL:rih naroda, zabrana intervencije i svih otrlika agresije, kao i strogo po5tovanje prar.'nih oba'veza bez mogtuinosti da se njihovo krsenje pravda unutrasnjim zakonodalstwm. ' Ova ,,povelja odrnosa izmedu drZava" predl.oZena je u periodu za'oBtrenosti odnosa SAD sa SSSR-om koja je kulminixala s izbijanjem korejrskog sukoba. J'ugoslovenski delegat u Savetu bezbednosti za'uzeo je 'tom prilikorn stav koji se razlikovao od mi5ljenja dveiu velikih sila zalinteresovanih u kol',ejskom strkobu. On je osudio NR Koreju, ali i glasao ,,.protiv" ameridke nezoluciJe o pmtanju pomo6i Reptublici Koreji i \rzdrZao se pnilil<om izglasavanja akcije pod vojnim rukovodstvorn SAD. Umesto toga, on je predloZio uspostavljanje 38. uporedn ka kao priwemene granice izmedu dveju zemalja, obustavr-r vatre i svih ratnih opetaciia, povladenje svih stranih trupa i posredovanje koje bi spredilo pr"odubljivanje i proiirivanje rata. Kritikujuii me5anje NR Kine u ovaj sukob, jugoslovenska delegacija se, na drugoj strani, izuzetno mnogo zaloz\Ia za r.rspostavljanje legitimnih prava ove drZave u svetskoi organizaci,ji na naiin koji je predstavljao realan pristup: ona je postavila ovaj 'politidki problem na nivo tehnidkog-proceduralnog pitanja, traZeii pre svega da se iz OUN uklone predstar,'nici Tajvana. Stav Jmgoslavije prema medunarodnom pravu i razvoju sistema svetske orgaf,rizacije udediu u globalnim probtremima bio je izuzetan za praks,u jednre male, nerazvijene i do revolucije politid,ki zavisne zemlje. Ona se angaZovala u svakom znadajnijem pitanju, poseb,noposle IV zasedanj,a, podrZavajuii napore naprednih drZava na usawBarmju medunarodnoprarmog poretka u OUN. FNRJ je u potp{unorstiprihvartila sistem kolektivne bezbednosti zasnovan na posebnirn ,pravirrna velikih sila, srnatrajiuii da pravo ,,veta" nije uvek bilo niti mora biti nepovoljno za interese malih zemalja. U teZnji da doprinese efikasnosti sistema kolektime bezbednosti OUN u smislu usavrsavanja iednog od njegovih elemenata - odredivanje agresora, ona je pc'edloZila ,,Deklaraciju o duZnostima drZava u sludaju izbijanja neprijateustava''. U njoj je pokusala da pronade objektivari krjterijum koji bi olaksao Savetu bezbednosti da utwdi dinjenice ugrozavanja, naru5avanja ili napada na mir. U osnovi jiugoslovenskog predlo,ga 6ila je ideja da je svaka drZava koja dospeva u sukob druZra u roku

dasa da se izjasni o spremnosti za obustavu neprijateljstava i povoje snage,Ona, koja to ne udini, automatski bi se deklarisala kao
t.

)akode, prilikom pokusaja prosirivanja kompetencija Generalne ine u odnosr na Savet bezbednosti u rezoluciji ,,Ujedinjeni za goslovenska delegacija je pomogla uoblidavanju finalnog teksta, pre preciziranjem da se sistem kolektilrrih mera ne bi smeo upotreilikom pretnje miru, vei samo napada na mir i akta agresije. Tismanjena mogu6nost zlou,p'otrebeovog mehanizma za ciljeve ptenog rata. )ored toga, FNRJ je predloZila stvad'anje Ko,misije za dobre usao stalnog organa za unapredenje uslova sistema mirnog reiavaorovar s obzir',om na ttr da konkretno staranje u ovoj oblasti nije i Savetu bezbednostl ni Generalnoj skup5tini. iazoruZa:r-jeje povezivala s problemom agresije uopite i saglega u kontekst[r uklanjanja svih elemenata zategrrutosti u meduim odnosima, opsie borbe za mir i napredak dovedanstva. i,adeii na kodifikaciji pnava ioveka, jugoslovenska delegacija je nratan doprinos ovom poslupku u domenu medr.marodnog krividrava, predla)ruci ukljudivanje nekoliko novih pravnih principa i mjavanje te kodifikacije metodom progresivnog razvoja. Metlura se uzdrZala priijkom donoienja Univerzalne deklaracije o praioveka zato ito je bila nezadovoljna dometom njenog telista u pekada je jo5 bila pod uticajem odredene ideologije, kao i zato Sto ina delegacija odbjla da uklludi u nju barem deo mnogobrojnih ;a delegacije FNRJ. Jugoslovenski amandmani u ovo.m smislu, vo u vezi s podjednakim tretiranjem grupa ppiitidko-gradanskih rlno_-ekonmoskihprava kao osnove za pravu slobodu lidnosti i njiuskladiva,nja s Poveljom, uvr5ieni su tek u nacrte pdktova o praoveka. rto tako, j,ugoslovenska delegacija u OUN nastojala je da se Situmadenjem odredaba Povelje UN obezbedi njena prirnena u zateri/torijama i kod naroda pod staraieljskim reZimima, tako da Sto pre obezbade nezavisnost, drZarmost i mesto u sve,tsko.jzajedfna je od podetka prevazilazila luzdr:1ani nepovertjiv odnos drnrcijalistidkih drZava na detru sa SSSR-om koje su u oslobodenj,u a videle opasnost od stvaranja ,,rezerve kapitalistidJ<og svetar'. rjiu6i se u pojedinadnim uporedo sa sudtinskim pitanjima i podr5i pre svega pravo na samoopredeljenje naroda, jugoslovenska :ija dala je poseban i uodljiv doprinos oslo,bodenju od kolonijalne )sti znatnog broja drZava u ovom period'u. .onadno, jugoslovenska delegacija je inicirala niz akcija medunarodanizacije na pomaganju razvoja nerazvijenih zemalja i u izgrad,nogsistema medunarodnih ekonornskih odnosa. Fotwdiujuii printtne solidarnos;ti i bezuslo\,ne, besplatne pomoii na kakvima je novana UNRRA, udestvovala je u naponima oko stvraranja progehnidke pomoii i pro3irivanja njegove delatnosti u brojnim podr. Takode, ona je dala pkr'sebandoprinos delafieosti OUN na tom rdejorn o poh"ebi stvaranja Specijalnog fonda OUN za probleme nskog razvoja (SUNFED) kao organa za finansiranje velikih ka-

pitalnih, i po pravilu, nerentabilnih nim drZavama._Suodena sa suprotst jugoslovenska delegacija se povezal: zematJa sveta. rOm pnilikom predlo: ntra_ sa slroKom skalom akcija usm( ostalosti na svdtskom nivou i stvare podele rada, Delegacija FNRJ je z: eKonomsKin odno,sa u svetu osnovan vima. Bic je, tro izraz uverenja da s lja deo svetske, i da posloii bbaveza jih moguinosti d,oprinosi rlzvoiu dr raz ielje za stvaranjem osnova rovo i socijalni i humanitarni smisao. Podetkom pedesetjh godina JL svetsku pollti'ku. Nadustaiuii do tac spoljnopoljlidku onijentacijtr, ona je Azije. uodila postojan.jeistovetnih ie ra, nacibnalne nezavisnosti i mzvoja dinjenih nacija postala je u ovom pe nJeno'g posebnog mesta u meduna,ro nje s drZavama Azije i Afrike u ak. rednom periodu prerasti u pokret nesr

reprijateljstava i Pobi se deklarisala kao ;petencija Generalne rcij,i ,,Ujedinjeni za r finalnog teksta, pre ne bi smeo upotre: r i akta agresije. Tirizma za ciljeve pr)Jnisije za dobre usbema mirnog resavae u ovoj obiasti nije esije uopdte i saglerategnutbsti u medu( dovedanstva, venska delegacija je redunarodnog krividr pramih principa i rnog razvoja. Medu' re deklaracije o pral njenog tsksta u peIogiie, kao i zato Sto m deo mnogobrojnih .ani u ovorn smistru, politidko-g'radan skih slo;bodulidnosti i njiracrte Pdktova o praastojala je da se 3i.njena prirnena u zan reZimirna, tako da s,to u svetskoj zajedrpoverljiv -u odnos dru-

pitalnih, i po pravilu, nerentabilnih priwednih projekata u nerazvijenim driavama. Suodena sa suprotstavljanjem velikih sila ovom pJ.anu, jugoslovenska delegacija se povezala s nizom delegacija vanblokovskih zemalja sveta. Tom pnilikom predloZila je da koncepcija fonda koordinina sa Sirokom skalom akcija usmsrenih na postepenu likvidaciju zaostalosti na svdtskom nivou i stvaranje nove, prravednije medunarodne p,odele rada. Delegacija FNRJ je zastupala jedn'u humanistidhu viziju ekonornskth odno,sa u svetu osnovanu na zajednidkim naporima i ciljevima. Bic je 1o iz,raz u'""errenjada svaka nacionalna priweda predstav1ja deo svetske, i da postoji obaveza svake drZave da u gra,nicamasvojih mogucnosti dtlprinosi razvoju drugih zemalja. Ove ideje bile su izraz ielje za stvao:anjem osnova novog ekonomskog poretka koii bi imao i socijalni i humanitarni smisao. Pcdetkom pedesetih godina Jugoslavija je podela da vodi pravu svetsku politlku. Napuitajuii do tada preteZno evropslru i balkansku spoljnopoii'tidku orijentaciju, ona je, saradujuii s drZavama Afrike i Azije, uodila postojanje istovetnih tetnji u najvaZnijim problemima mira, nacibnalne nezavisnosti i razvoja. Za Jugoslavij,u .Organizacija ujedinjarlih nacija postala je u ovom periodu najvaZnija tribina za odbranr.r njenog posebnog mesta u medunarodnim odnosima, kao i za povezivanje s drZavama Azije i Afrike u aktiwrostirna i idejama koje 6e u narednom periodu prerasti u pokret nesvrstanosti.

erri,u oslobod rle su ipiialisti6kog sveta".

irn piianjima i Podrraroda, ju,goslovenska :denju od kolonijahe riz akcija medunarod' rzemaljaiuizgrads,a. Fotwd,u juii Prinmoci na. na kakvima Je . oko stvqrania brojnin nosti u brojnim tatnosti OUN na la OUN za pro
Lansiranje velikih

'' ] SADRZA.I

Council Oral Record)

I UN Fond ior Econferdnce on Interna-

PREDGOVOR _.] Glava I

hildn:en's Fund) ulturu i rauku (Unin)' lelief a/d Rehabilitapeclal Committde for

JUGOSLAVIJA I STVARANJE OUN 1, Krat{{ oswt na stav NarcdnqoiobodilaCkog uredenj\r svEta predstavnika DFJ na Konferernciji 2. UdeBCe 3. Ratifikeai ia Povelje Ujedinjenih 4. Stav grexna Poveut Ujedi'njeni,tr Glava II OUN U PROCESU STVARS,NJA
j ugoslovenskog ule!6a 1. Perirodizacija 2. Prvi period od 1945, do 1948.

18

25

3 Meduperiod 1948/1949. 4. Drui period od 1049-1953.

CIava III PROBLEMI POSTAVLJENI U OUN OD POSE.BNOG ZNACA-

?B
3B 4l'

POLITIEKI

JA ZA SPOLJNOPOLITICKI' ORIJENTACIJU JUGOSLAVIJE 1. Odnosi sa Za.psdo,rn -.1 -- -:- 1, ri)' Problem'pralnlog statusa Trsta 1, b) Pttarie odrbijanja po,vradaja jugosloven6kih zlatnih I mdnetar['iih re- ' . zervl i dunarlrske fioite, kao i gtete na8taie iz ovth protivpravn h po6- | tupaka vlade SAD ' , -: !. '-..; + r-'-!, 1. c) Citko. irtrttrje - , j-:. .--;, F: 2t Odnosi sa Istokorn ,. ...r r i85 i ." rl8grl

.: 61 65

'-r-l---* 2. ar: Izb<ti Jdbbsftrvijeu Savet bezbednostii'.i@ii jatetjsk, :delatndtri SSS!. i .osta,t i :.isZ. b> -'I'uzbe 4k t;-tdiiiri I proltv - " l'lbtnnevrulnldir -"'; i-, !,.]'.r dtdEea - -

privilegija 3d og o $tavljanji.r pitanja kodifikacije diplonatskih i ,uniteta na dnemi red Kornisiie za medunarodno pravo -

93

4, Dekolonizaoija 5. Prv nastojanja

ka uspoFtavljanjij

svetu riani stavovi izvan domena neporednih odnosa sa blokovima u firantu

oblem lzbegllca i raseljenlh lica

n<

5. a) UNRRA i poshUNRRA pmiram _ 5. b) Akilvnost OUN na phru,r razvoja 96 110 123 ZAKLJUCAK REZIME LITERATURA IMENSKI REGISTAR GEOGNAFSK1 REGISTAN,

Ieetinsko pilanje rejsko pita,nje IV OVENSKI DOPRINOS UCVRCENJU MIRA I BEZBEDNOSTI PRII UNAPREDENJEM PRAVNOG SISTEMA OUN mje svetsko mira i bedbednqsti kao v!:hovnti cilj Povelje UN

SKRACENICE zA DoKUMENTACIJU
lv Jugo6lavije prsma kolekiivnoj bezbednosti rlektivna beqbednos,t preha Povelji UN: osnovra utrogaSaveta bezd,nosti i problem ,,veta"

143

zrada slstemskog elementa kolektiyne bezbednosii - automstizma pogledu odredivanja agr6ora: Predlog Ddklaracije o durnostima drZava u sluaaju izbijanja neprljateljstva Definicija agresiie
Iktitrna bezbdnos,t lzyedena iz Povelje UNr Rezoluciia ,,Ujedinjsld ?a mir" Aktivnost Komiteta za kolektivne mere Predlog o osnivanju Stal,ne komisije za dobre usluge

t47

zoruzanje og Deklarac,ije o pravirna i duznostirna drzava

rtt 160 161 16t

OVENSINI DOPRINOS RESAVANJU OSNOVNIH MIRNODOPSKIH IMA MEEUNARODNE ZAJEDNICE RAZVOJEM PRAVA I MEHAOUN n novih drzsva u organizaciju em predstar4tanjs NR Kine
ia piEva

185 190 10?

protlv !ni-

diiikacija Nrtrxlbergkih prtnalpa t rad na Kodek6ar zlodlne pravo krividno I bezbednosti 6ovedanstva-medunarcdrD pravirns vajanie Univerzalne deklaracije dov,ka o pravima ads Paktova o ljudskim vajanje Konvenctje bod.oa informacija o sprecavs{rjr.r i kaznjsva,nju

z.lodilra geiocida

199 203 208 212 2t4

::-

ih privileglja i pravo 'blokovima u fi-

4. Dekolonizaoija

22A 231

93

5, Prva nastojanja ka u6illostavljanj,u novog slstema eko,nomrskih odnosa u svetu 5. a) UNRRA I po6t-Url,lRRA prEgram 5, b) Aktlvnost OUN na plan'u razvoja

237 245

98 110 r23

ZAKLJUCAK REZIME LITERATURA

261 269 21L 275

BEDNOSTI PRI-

IMENSKI

RECISTAR

GEOGRAFSKI REGISTAR, ,velje UN SKRACSNICE ZA DOKUI\IIENTACIJU UJEDINJENIH NACIJA 133 trogaSaveta bez143 automatizma

u izbtjanja nepL47

tJt

le-

100 163 16' t11

VIIRNODOPSKIH IAVA I MEHA.

185 190 197 otdna proiiv rnipravo a - r.i6a genocida -

199 203 208 2L2 2L4

Izdavad ll tr t IAISTITUT ZA SAVREMENU ISTO;UU ' ,^ Za izdavada Dr Petar Kadavenda

l l A q t ( l ' tI

6\ 40

Lektor Milorad Sin'roivoDi'

Kor{ce

'

'

Milan RiEtoltia

PFiprema rukopisa Saetko Relil,t

ju Za Starmpari Mitan Aod,alooit

Ko,rektura Iboljd, BaIaZ

Tliraz 1000 pnimeraka Prvo lzdanje

Starnpa -NARODNA STA"MPARUA" BAEKA TOPOLA

Mr JADRANKA JOVANOVIC

|UGOSLAVIIA U ORCANIZACIII UIEDINJENIH NACIJA (1945-1955.)

"tr,al*;,r:*:fl

iLA JE IJE

ISI INSTITUT ZA SAVREMENU ISTORIJU Beograd, 1985.