Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
2Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Patologija Skripta

Patologija Skripta

Ratings: (0)|Views: 1,491 |Likes:
Published by TheDubav
veoma detaljna skripta iz patologije
veoma detaljna skripta iz patologije

More info:

Categories:Types, School Work
Published by: TheDubav on Mar 03, 2014
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/07/2014

pdf

text

original

 
 
PATOLOGIJA *SKRIPTA*
 
 2
 
1.Metode u patologiji
U patologiji
se koriste različite metoe proučavanja bolesti,
 a glavne su: 1 makroskopska analiza 2 mikroskopska analiza 3 molekularno-
biološka i citogenetska istraživanja
 
4 eksperimenti na životinjama
 MAKROSKOPSKA ANALIZA:
Makroskopska proučavanja obavljaju se u okviru patološke anatomije i porazumevaju analizu promena viljivih
golim okom, b
ilo na biopsijskom materijalu ili materijalu obijenom u toku obukcije. Njome se oređuju veličina,
oblik, boja, konzistencija, odnos promene prema okolini... Na osnovu makroskopskih osobina dobijenog tkiva postavlja se radna dijagnoza i donosi odluka o t
ome koji eo tkiva de biti uzet za alja istraživanja ( mikroskopska, molekularno
-
biološka, citogenetska...
 ).
Uzeti materijal se alje obrađuje na različite načine, ali ono što spaa u rutinsku obrau
biopsijskog i autopsijskog materijala podrazumeva: 1 fiksiranje u formalinu ( 10% puferovani formalin) 2 kalupljenje u parafinu 3 bojenje hematoksilinom i eozinofilom ( HE bojenje)
MIKROSKOPSKA ANALIZA ( PATOLOŠKA HISTOLOGIJA
 ): Mikroskopska ispitivanja se odnose na analizu biopsi
 jskog( hiruškog
 
) i obukcijskog materijala. Biopsija može biti:
 1 inciziona-
služi isključivo u ijagnostičke svrhe
 2 eksciziona-
porazumeva ostranjenje celokupne promene, često i rub okolnog normalnog
tkiva t
ako a ima I terapijski I ijagnostički značaj
 
Tkivni uzorak se može analizirati citološkim I histološkim m
etodama.
CITOLOŠKI METO porazumeva analizu delija obijenih u razmazu na pločici ( vaginalni sekret, pleuralni punktat,
cerebro-
spinalni likvor…
 
). Punkciona citologija porazumeva analizu razmaza elida organa ili tkiva ( jetra, bubreg, tumor…
 ) dobije
nog pomodu tanke igle.
 
akle, aspiraciona biopsija tankom iglom obezbeđuje material za citološku analizu. Delijska morfologija je sačuvana I može se analizirati, ali zbog male količine materijala tkivna arhitektura se ne može analizirati.
Za razliku od nj
e ko HISTOLOŠKOG METOA mogu se analizirati I delije I tkiva. Histološka ijagnostika je najvažniji
aspek
t ijagnostičke patologije na hiruškom i biopsijskom materijalu. Može se obaviti izraom trajnih preparata, ili u
toku operacije pacijenta ( biopsija ex tempore
). Takođe se mogu vršiti I na uzorcima tkiva uzetim autopsijom.
Biopsija ex tempore jedna je
o najtežih I najelikatnijih patoloških proceura. Fiksiranje se ko nje vrši teč
nim azotom, a
bojenje je HE. Čitav proces
 obrade materijala obavlja s
e u toku same operacije, uzorci tkiva se šalju patologu koji u
roku od 2-5 minuta treba da postavi dijagnozu bolesti. Od biopsije ex tempore se ocekuje da nam brzo odgovori na 3 pitanja: 1 da li je material dobar za dijagnostiku
2 a orei aekvatnost hiruških granica
 
3 a onese zaključak o priroi lezije ( tumor ili ne, benigni ili maligni
 ) MOLEKULARNO-
BIOLOŠKA I CITOGENETSKA ISTRAŽIVANJA: Po najvažnije metoe ove vrste istraživanja
spadaju: 1 histohemija ( specijalna bojenja )
 
 3
 
2 imunohistohemija 3 flow citometrija
HISTOHEMIJA: pri rutinskoj obrai materijala koristi se HE bojenje. Međutim u cilju ientifikacije pojeinih sastojaka delija I tkiva, što je neophono za postavljanje precizne ijagnoze, koriste se specijalne metoe bojenja kao što su:
PAS- za identifikaciju glikogena Bojenje retikulina- za identifikaciju retikularnih vlakana I razlikovanje epitelnih od mezenhimnih neoplazmi PTAH- za identifikaciju intracitoplazmatskih filamenata Perls- za hemosiderin Alcian blue- za mucin Masson Fontana- za melanin Sudan- za masti IMUNOHISTOHEMIJA: Predstavlja antigen-antitelo reakcije kojima se otkrivaju porekla lezija
( najčešde se koristi ko
tumora ). Najpoznatiji antigeni su: Aktin-
za ientifikaciju mišidnih I mioepitelnih tumora
 Hromogranin- za neuroendokrine tumore Citokeratin-
za epitelne delije ( za enoermalne I
 neuroendodermalne tumore) Dezmin-
za tumore glatkih I poprečnoprugastih mišida
 Epitelne membrane antigen( EMA)- za epitelne neoplazme, mezoteliom, meningiom CD 20-
za normalne B delije I limfome I leukemije porekla B delija
 Leucocit common antigen( LCA)- za limfoidne neoplazme HMB 45- za melanocite
Neuron specifična enolaza( NSE)
-
za vedinu neuroektoermalnih I neuroenokrinih neoplazmi
 
Prostata specifični antigen( PSA
)- za karcinom prostate S-100 protein- pozitivan kod
melanocita, honrocita, aipocita, Schwanovih delija
 Vimentin-
za ientifikaciju mezenhimnih delija
 
FLOW CITOMETRIJA: je metoa kojom se delijska suspenzija propušta kroz svetlosni izvor u cilju analize delijske
 
veličine, viabilnosti, saržaja NK, enz
ima, fenotipa
markera delijske površine… obijeni rezultati se konveruju u elektronske signale I prezentuju u viu histograma. Ova analiza je pre svega poesna za analizu krvi I rugih tečnosti I
postala je rutinska za dijagnozu leukemija I limfoma. EKSPERIMENTALNA PATOLOGIJA:
porazumeva eksperimente na životinjama.
 *
Napomena: ovo pitanje je jeno o omiljenih pitanja profesorima a na njemu obaraju, jer vedina ljui ga preskoči,
 
a ono zaista prestavlja samu osnovu patologije. Takođe,
histohemija I imunohistohemija im je jedno od omiljenih stvari
a ubace koje go pitanje izvukli ( npr. pričate neki tumor a oni vas pitaju koji antigen se koristi za
njegovo dokazivanje
). Tako a koliko go bilo osano trebalo bi to sve nauciti…
 
2.Predmet
proučavanja patologije
 
Patologija je nauka koja proučava strukturne, morfološke promene u živom organizmu koje nastaju u delijama, tkivima I organima zahvadenim bolešdu. Ona spaa u prirone nauke I istražuje:
1 etiologiju ( uroke bolesti ) 2 patogenezu ( mehanizam nastanka bolesti ) 3 makroskopske I mikroskopske promene organa I tkiva koje nastaju u toku bolesti

Activity (2)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 thousand reads
1 hundred reads

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->