EDINAESTA TEMA: OP[TESTVENATA DIFERENCIJACIJA * Poimot na op{testvenata diferencijacija * Faktori na op{testvenata diferencijacija 1.

POIMOT NA OP[TESTVENATA DIFERENCIJACIJA Vo postojnata sociolo{ka literatura denes poimot na op{testvenata diferencijacija celosno se izedna~uva so poimot na socijalnata diferencijacija. Ottamu so isto zna~ewe se upotrebuvaat i poimite op{testven status i socijalen status, kako i poimite op{testveno raslojuvawe i socijalno raslojuvawe. Potrebno e da se pravi razlika ne samo pome|u op{testvenata diferencijacija i socijalnata diferencijacija, a toa zna~i i pome|u op{testveniot status i socijalniot status, kako i pome|u op{testvenoto raslojuvawe i socijalnoto raslojuvawe, tuku od poso~enite dva poimi kako poseben da se razgrani~i poimot na ekonomskata diferencijacija, ekonomskiot status i ekonomskoto raslojuvawe. o poimot na op{testvenata diferencijacija treba da se stasa preku poimot na socijalnata diferencijacija. !a da se dojde do poimot na socijalnata diferencijacija, potrebno e da se trgne od poimot na ekonomskata diferencijacija. Po istiot redosled "ekonomska, socijalna, op{testvena# treba da se prosleduvaat i drugite poso~eni kategorii, odnosno poimot na raslojuvaweto i poimot na statusot. Pri zasebnoto isleduvawe na koj bilo od ovie tri poimi, najnapred sekoga{ treba da se razgleduva poimot na diferencijacijata, potoa poimot na raslojuvaweto i najposle poimot na statusot. Po takov priroden redosled ovie tri op{testveni procesi se odvivaat vo objektivniot op{testven $ivot. Ekonomskata diferencijacija, koja se narekuva u{te i imotna diferencijacija, go ozna~uva procesot vo koj{to se sozdavaat ekonomskite "imotnite# razliki pome|u poedincite i grupite vo ramkite na edna op{testvena zaednica. %oga ekonomski "imotno# se diferencira edna op{testvena zaednica, zna~i deka nejzinite ~lenovi, kako poedinci ili op{testveni grupi na koi {to poedincite pripa|aat, vo ekonomski "imoten# pogled stanuvaat neednakvi. Poedincite i grupite raspolagaat so razli~na op{testvena vrednost na svoeto bogatstvo. &ogatstvoto mo$e da se sostoi od zemja, dobitok, zgradi, pari~ni sredstva, blagorodni metali i sl. Ekonomskoto raslojuvawe nastanuva kako rezultat na ekonomskata diferencijacija. 'konomskoto raslojuvawe go izrazuva (ierar(iziraweto na ekonomskite razliki koi se

sozdavaat kako posledica na ekonomskata diferencijacija. Pribli$no ednakvite vo ekonomski "imoten# pogled "poedinci i grupi# so~inuvaat eden ekonomski sloj. Ekonomskiot status go ozna~uva mestoto "polo$bata# {to vo ekonomski pogled go zazemaat poedincite i grupite me|u drugite poedinci i grupi vo ramkite na edna op{testvena zaednica. Socijalnata diferencijacija e proces vo koj{to nastanuvaat socijalnite razliki i neednakvosti pome|u lu|eto i grupite. 'konomski neednakvite vo edna tradicionalna op{testvena zaednica u{te se socijalno ednakvi. Pri socijalnata diferencijacija, dotoga{ socijalno ednakvite zapo~nuvaat da stanuvaat neednakvi. )ozdadenata socijalna neednakvost pridobiva op{testveno zna~ewe. *eednakvite vo socijalen pogled zapo~nuvaat da bivaat neednakvi i vo po{irok op{testven pogled. )ocijalno neednakvite ne samo {to $iveat vo neednakvi materijalni uslovi i imaat razli~ni materijalni mo$nosti, tuku zazemaat i razli~ni mesta vo sistemot na op{testvenite odnosi i imaat razli~ni pozicii na (ierar(iskata socijalna skala. Socijalnoto raslojuvawe nastanuva kako rezultat na socijalnata diferencijacija. )ocijalnoto raslojuvawe go ozna~uva (ierar(iziraweto na socijalnite razliki. )ocijalnite razliki, koi sekojpat se rezultat na mnogubrojni i razli~ni faktori, pri~ini i okolnosti, postepeno se voobli~uvaat vo konkretno dadeni socijalni grupi i sloevi. Pribli$no ednakvite vo socijalen pogled pripa|aat kon eden ist socijalen sloj. Socijalniot status go poka$uva mestoto "polo$bata# koe edno lice vo socijalen pogled go zazema vo odnos na drugite lica i vo op{testvoto. )ocijalno razli~nite "neednakvite# imaat razli~na socijalna polo$ba. )ekoj ~len na edna op{testvena zaednica vo socijalen pogled zazema opredeleno mesto me|u drugite pripadnici na zaednicata ili na potesnata op{testvena grupa na koja pripa|a. )ekoja posebna op{testvena grupa vo socijalen pogled ima svoe mesto srede drugite grupi i vo op{testvoto zemeno vo celost. )voj poseben socijalen status imaat ne samo ~lenovite na edno semejstvo zemeni poedine~no, tuku isto taka i seto semejstvo kako op{testvena grupa. Op{testvenata diferencijacija e po{irok poim od ekonomskata i socijalnata diferencijacija. 'konomskata i socijalnata diferencijacija uka$uvaat na razlikite {to se sozdavaat prvenstveno vo imotno+materijalnata i socijalnata polo$ba na poedincite i grupite. Op{testvenata diferencijacija e proces vo koj{to se sozdavaat ne samo ekonomskite i socijalnite razliki i neednakvosti, tuku se sozdavaat i site drugi vozmo$ni vidovi na razliki i neednakvosti koi mo$at da se opfatat pod zaedni~kiot poim op{testveni razliki i neednakvosti. Op{testvenoto raslojuvawe go ozna~uva (ierar(iziraweto na op{testvenite razliki i toa nastanuva kako rezultat na op{testvenata diferencijacija, po istiot na~in kako {to ekonomskata i socijalnata diferencijacija go uslovuvaa ekonomskoto i socijalnoto raslojuvawe. Op{testveniot status go poka$uva mestoto "polo$bata# koe edno lice vo op{testven pogled go zazema vo odnos na drugite lica i vo op{testvoto. Op{testveno neednakvite imaat razli~na op{testvena polo$ba. )ekoj ~len na edna op{testvena zaednica vo op{testven pogled zazema opredeleno mesto me|u drugite pripadnici na zaednicata ili na potesnata grupa na koja pripa|a. 2

2. FAKTORI NA OP[TESTVENATA DIFERENCIJACIJA )ite tri poso~eni oblici na diferencijacija "ekonomskata, socijalnata, op{testvenata# usloveni se od mnogubrojni i razli~ni faktori. ,aktorite se prepletuvaat. Postojat faktori koi se tipi~ni za oddelnite oblici na diferencijacija, no vo najgolema mera istite faktori vlijaat i gi uslovuvaat razli~nite spomenati vidovi na diferencijacija. )ite mnogubrojni i razli~ni faktori na op{testvenata diferencijacija mo$at da bidat opfateni pod op{tiot poim na op{testveni faktori i tie, vo osnova i naj~esto, se od ekonomska i politi~ka priroda. (1) -e|u ekonomskite fakori najzna~ajno mesto zazema podelbata na trudot. Op{tata podelba na trudot natamu podrazbira podelba na dejnostite na oddelni operacii i specijalizacija na trudovite aktivnosti. !a izvr{uvawe na specijaliziranite trudovi aktivnosti potrebni se posebni znaewa i ve{tini. .esnoto specijalizirano znaewe naj~esto stanuva od trajno zna~ewe za individualniot trudov $ivot. Vo tekot na celiot svoj raboten vek individuata ostanuva vrzana za tesnata specijalizirana dejnost. .oa su{tinski ja opredeluva ulogata na individuata i nejziniot status vo op{testvenata struktura. *ekoi ~lenovi se specijaliziraat za organizacija i planirawe, dodeka drugi gi izvr{uvaat direktivite i sl. Vo marksisti~kata teorija za op{testvoto za mnogu zna~aen ekonomski faktor na op{testvenata diferencijacija se zema sopstvenosta. Vrz osnova na sopstvenosta, pripadnicite na edna op{testvena zaednica se diferenciraat na op{testveni klasi, socijalni sloevi i drugi brojni socijalni grupacii. *o vo osnova se sozdavaat dve osnovni klasi/ sopstveni~ka i nesopstveni~ka klasa. )opstveni~ka klasa, vo zavisnost od ekonomskata golemina "vrednost# na sopstvenosta, se diferencira na pove0e razli~ni sloevi "krupni sopstvenici, sredna klasa, sitni sopstvenici i sl.#. iferencirana e i nesopstveni~kata klasa, prvenstveno vo zavisnost od karakterot na trudot {to go obavuva " manuelen+fizi~ki, nemanuelen+intelekualen itn.#. (2) Politi~kite faktori na op{testvenata diferencijacija, koi isto taka mo$at da bidat najrazli~ni, vo najgolemiot broj na slu~aite se prepletuvaat so ekonomskite faktori. Politi~kiot sistem, so svoite mnogubrojni op{testveni i politi~ki institucii i so vospostaveniot normativno+zakonodaven poredok, mo$e da pretstavuva mnogu zna~aen faktor za kumulirawe na elementite na ekonomskata, socijalnata i op{testvenata diferencijacija. Op{testvenata mo , koja naj~esto se izrazuva kako politi~ka mo i se definira kako mo$nost na edna individua ili na grupa lu|e da ja nametnat svojata volja nasproti otporot na drugite, izvira od ekonomskata mo0. )pored marksisti~koto stojali{te, mo0ta na vladeja~kata klasa poteknuva od nejzinata sopstvenost nad sredstvata za proizvodstvo. !lasta, kako institucionalizirana mo , ja dr$i ekonomski vladeja~kata klasa. Vladeja~kata klasa ja monopolizira vlasta za za~uvuvawe na svoite posebni klasni interesi i za zadr$uvawe na politi~kiot, ekonomskiot i ideolo{kiot monopol. .aka mo0ta i vlasta se pretvoraat vo zna~ajno sredstvo na op{testvenata diferencijacija. 3

KLU^NI TERMINI Op{testvena diferencijacija Op{testveno raslojuvawe Op{testven status Ekonomska diferencijacija Ekonomsko raslojuvawe Ekonomski status Socijalna diferencijacija Socijalno raslojuvawe Socijalen status Op{testvena vlast Op{testvena mo}