METALNE KONSTRUKCIJE Osnove Proracuna I Konstruisanja

METALNE KONSTRUKCIJE
Osnove prora~una i konstruisanja

Osnove prora!una i konstruisanja
Dr Dragan Bu"evac, dipl. in. gra!.
vanredni profesor, Gra!evinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Mr Zlatko Markovi#, dipl. in. gra!.
asistent, Gra!evinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Mr Dragana Bogavac, dipl. in. gra!.
Mr Dragoslav Toi#, dipl. in. gra!.
asistent, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu
Recenzenti:
Prof. Gojko Nenadi", Gra!evinski fakultet u Podgorici
Prof. dr Branislav #ori", Gra!evinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Prof. dr Mihailo Muravljov, Gra!evinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Izdava!:
Gra!evinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Bulevar kralja Aleksandra 73/I
Odobreno za tampu odlukom Ve"a katedara za materijale i konstrukcije
broj 02-$6/$6, od $6.$2.$997.
Za izdava!a:
Dekan, prof. dr ivojin Pra%evi"
Tehni!ki urednici:
Mr Dragana Bogavac
Mr Zlatko Markovi"
Grafi!ka obrada:
Mr Mihailo Mitrinovi"
Mr Predrag ivkovi", dipl. in.
Sinia Kukolj, dipl. in.
MD&PROFY GRAFI&KI CENTAR, tel: (0$$) 43-85-64
Grafi!ki prilozi:
DELFIN INENJERING
Beograd, Dobropoljska $2, tel: (0$$) 3690-429, fax: (0$$) 64-84-74
tampa:
Zavod za grafi%ku tehniku Tehnoloko-metalurkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Karnegijeva 4, tel/fax: (0$$) 3370-492
Tira:
500 primeraka
ISBN 86-80049-9$-3
ISBN 86-80049-92-$
SPONZORI
MINISTARSVO ZA NAUKU I TEHNOLOGIJU REPUBLIKE SRBIJE
MINISTARSTVO GRA%EVINA REPUBLIKE SRBIJE
COMPO, Svilajnac
DEMEKS, Beograd
DOMIS, &a!ak
ENERGOPROJEKT HOLDING, Beograd
FOND MADLENE JANKOVI', Beograd
GK HK KOMGRAP, Beograd
GOA HOLDING, Beograd
GP MOSTOGRADNJA, Beograd
GP PLANUM, Zemun
IMK $4. OKTOBAR, Kruevac
INSTITUT IMS, Beograd
INENJERING GOA PROJMETAL, Beograd
JEDINSTVO-METALOGRADNJA, Sevojno
KOMPANIJA BELIM, Beograd
KOMPANIJA KOLING, Beograd
MAINOPROJEKT COPRING, Beograd
MONTANI OBJEKTI, Novi Sad
MONTENA, Beograd
MOSTPROJEKT, Beograd
NORTH INENJERING, Subotica
RIGIPS, Austrija
SAOBRA'AJNI INSTITUT CIP, Beograd
SINTEK, &a!ak
ZAVOD ZA ZAVARIVANJE, Beograd
PREDGOVOR
Oblast metalnih konstrukcija do sada nije imala odgovaraju"i tretman u literaturi na
srpskom jeziku, pogotovo ne srazmerno njihovom zna%aju u gra!evinarstvu. Knjige
ovakvog ili sli%nog sadraja nema na naim prostorima ve" vie od dvadeset godina. Ima-
ju"i u vidu intenzivan razvoj metalnih konstrukcija u ovom relativno dugom vremenskom
periodu, kako u pogledu teorijskih saznanja, tako i u pogledu prakti%ne primene u ine-
njerskoj praksi, evidentna je potreba studenata i inenjera za knjigom koja "e na kvalitetan
i savremen na%in tretirati ovu problematiku.
Knjiga Metalne konstrukcije je prvenstveno namenjena studentima gra!evinskih i arhi-
tektonskih fakulteta, kao i viih kola gra!evinske struke. Ona u potpunosti pokriva plan i
program predavanja na Gra!evinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu iz predmeta
Osnove metalnih konstrukcija. Koncipirana je tako da osim osnovnih problema vezanih za
oblast metalnih konstrukcija, tretira i specifi%ne, ue stru%ne oblasti, tako da "e biti od
izuzetne koristi i studentima poslediplomskih studija na oba fakulteta. Ova, posebna pog-
lavlja su monografskog karaktera i pruaju dragocene informacije vezane za spregnute
konstrukcije, prednapregnute metalne konstrukcije, konstrukcije od hladno oblikovanih
profila i konstrukcije od aluminijumskih legura. S obzirom da su u knjizi u najve"oj mogu-
"oj meri obuhva"ena najnovija saznanja iz tehni%kih oblasti na kojima se zasniva projekto-
vanje i izvo!enje metalnih konstrukcija, o%ekuje se da "e nai"i na interesovanje i me!u
inenjerima koji se bave projektovanjem i izvo!enjem metalnih konstrukcija.
Oblast projektovanja metalnih konstrukcija koja %ini zna%ajan deo ove knjige je obra-
!ena u skladu sa vae"om jugoslovenskom tehni%kom regulativom. Specijalni problemi
prora%una, koji nisu obuhva"eni naim propisima i standardima, tretirani su prema savre-
menim me!unarodnim propisima iz tih oblasti. Budu"i da se uveliko radi na unifikaciji
propisa iz oblasti gra!evinskog konstruterstva, kako u Evropi tako i u naoj zemlji, pose-
ban akcenat stavljen je na Evrokod 3 - internacionalni standard za projektovanje metalnih
konstrukcija, kome je posve"eno %itavo poglavlje. Ovaj standard je objedinio znanja iz
oblasti metalnih konstrukcija svih zemalja Evropske unije i zemalja %lanica EFTA i ve" je
deklarativno prihva"en, kao budu"i standard, i u ostalim zemljama Evrope, kao i u
Jugoslaviji, pa je upoznavanje sa njegovim osnovnim principima neophodno. Imaju"i ovo
u vidu, oznake u knjizi su uskla!ene sa oznakama iz Evrokoda 3, kao prvi korak u procesu
prelaska sa doma"ih propisa na Evrokodove.
VI Metalne konstrukcije
Knjiga Metalne konstrukcije ima $3 poglavlja, koja na oko $$00 strana teksta i uz po-
mo" izuzetnog broja prate"ih ilustracija, fotografija i tabela obra!uju ovu kompleksnu te-
matiku. Zbog velikog obima knjiga je podeljena na dva dela - toma. Me!utim, podela nije
samo fizi%ka, ve" i sutinska. U prvom tomu su kroz poglavlja: Osnove metalnih konstruk-
cija, Spojna sredstva, Prora"un i konstruisanje nastavaka i veza i Prora"un i konstruisa-
nje nose#ih elemenata "eli"nih konstrukcija obra!ene osnove prora%una i konstruisanja. U
drugom tomu prikazana su specijalna poglavlja i tehnologija izrade i to u poglavljima:
Konstrukcije od aluminijumskih legura, Prora"un i konstruisanje "eli"nih konstrukcija od
hladno oblikovanih profila, Spregnute konstrukcije, Prethodno napregnute metalne kons-
trukcije, Izrada grafi"ke dokumentacije, Izrada "eli"nih konstrukcija u radionici i kontrola
kvaliteta, Zatita "eli"nih konstrukcija od korozije, Projektovanje "eli"nih konstrukcija za
dejstvo poara i Prora"un "eli"nih konstrukcija prema Evrokodu.
Autori se zahvaljuju Ministarstvu za nauku i tehnologiju i Ministarstvu gra!evina re-
publike Srbije, kao i brojnim sponzorima, na finansijskoj pomo"i koja je omogu"ila objav-
ljivanje ove knjige, i Gra!evinskom fakultetu Unuverziteta u Beogradu kao izdava%u.
Tako!e se zahvaljuju Milanu Radenkovi#u, Savi Krsti#u i Ani Nekovi# na uloenom
trudu i strpljenju pri izradi velikog broja sloenih crtea, koji su u%inili da grafi%ki prilozi
budu izuzetni i prepoznatljivi.
Posebnu zahvalnost autori ele da izraze Mihailu Mitrinovi#u, Predragu ivkovi#u i Si-
nii Kukolju za visok nivo grafi%ke obrade teksta, kao i Dragoslavu Nikoli#u i Andreji Av-
ramovi#u koji su se postarali da i kvalitet tampe i opreme ove knjige budu na zavidnom
nivou.
Beograd, februar $999. godine Autori
SADRZA1
Knjiga 1
Poglavlje 1
Poglavlje 2
Poglavlje 3
Poglavlje 4
Osnove proracuna i konstruisanja
Osnove metalnih konstrukcija
Spojna sredstva
Proracun i konstruisanje nastavaka i veza
Proracun i konstruisanje nosecih elemenata celicnih konstrukcija
Knjiga 2
Poglavlje 5
Poglavlje 6
Poglavlje 7
Poglavlje 8
Poglavlje 9
Poglavlje 10
Poglavlje 11
Poglavlje 12
Poglavlje 13
Specijalna poglavlja i tehnologija izrade
Konstrukcije od aluminijumskih legura
Proracun i konstruisanje celicnih konstrukcija od hladno oblikovanih proIila
Spregnute konstrukcije
Prethodno napregnute metalne konstrukcije
Izrada graIicke dokumentacije
Izrada celicnih konstrukcija u radionici i kontrola kvaliteta
Zastita celicnih konstrukcija od korozije
Projektovanje celicnih konstrukcija za dejstvo pozara
Proracun celicnih konstrukcija prema Evrokodu
Literatura
Sponzori
SADRAJ
KNJIGA $ OSNOVE PRORA&UNA I KONSTRUISANJA
POGLAVLJE $ OSNOVE METALNIH KONSTRUKCIJA
$ UVOD.............................................................................................................................. $
$.$ KARAKTERISTIKE METALNIH KONSTRUKCIJA............................................ $
$.2 ISTORIJSKI RAZVOJ METALNIH KONSTRUKCIJA......................................... 3
$.3 PRIMENA METALNIH KONSTRUKCIJA U MOSTOGRADNJI ...................... $0
$.4 PRIMENA METALNIH KONSTRUKCIJA U ZGRADARSTVU ....................... $5
$.5 PRIMENA METALNIH KONSTRUKCIJA U SPORTSKIM OBJEKTIMA....... 2$
$.6 PRIMENA METALA U SPECIJALNIM OBJEKTIMA ....................................... 22
$.7 ALUMINIJUMSKE KONSTRUKCIJE ................................................................. 25
$.8 RAZVOJ METALNIH KONSTRUKCIJA U SRBIJI ............................................ 26
2 POSTUPCI PROIZVODNJE &ELIKA..................................................................... 47
2.$ ISTORIJSKI PREGLED......................................................................................... 47
2.2 PROIZVODNJA GVO'A ................................................................................... 49
2.3 PROIZVODNJA &ELIKA...................................................................................... 50
2.4 PRERADA &ELIKA DEFORMACIJOM.............................................................. 53
3 KARAKTERISTIKE &ELIKA.................................................................................. 57
3.$ UVOD..................................................................................................................... 57
3.2 FIZI&KO-HEMIJSKE KARAKTERISTIKE &ELIKA.......................................... 58
3.2.$ Osnovi metalurgije %elika ............................................................................. 58
3.2.$.$ Kristalna reetka .............................................................................. 58
3.2.$.2 Formiranje zrnaste strukture ............................................................ 59
3.2.$.3 Ugljenik u %eliku.............................................................................. 60
3.2.2 Dijagram stanja gvo!e-ugljenik .................................................................. 6$
3.2.3 Sporo hla!eni %elici....................................................................................... 62
3.2.3.$ Uvod ................................................................................................ 62
3.2.3.2 Normalizacija................................................................................... 63
3.2.3.3 Mikrostrukturne promene usled toplog i hladnog oblikovanja........ 64
3.2.4 Brzo hla!eni %elici ........................................................................................ 65
3.2.4.$ Opte................................................................................................ 65
X Metalne konstrukcije
3.2.4.2 Zakaljivost materijala ...................................................................... 67
3.2.5 Ne%isto"e u %eliku......................................................................................... 68
3.2.6 Mangan u konstrukcionim %elicima.............................................................. 69
3.3 MEHANI&KE KARAKTERISTIKE &ELIKA...................................................... 69
4 ISPITIVANJE SVOJSTAVA METALA................................................................... 70
4.$ ISPITIVANJE METALA NA ZATEZANJE.......................................................... 70
4.2 ISPITIVANJE METALA NA PRITISAK.............................................................. 75
4.3 ISPITIVANJE TVRDO#E METALA.................................................................... 76
4.4 ISPITIVANJE UDARNE ILAVOSTI.................................................................. 78
4.5 ISPITIVANJE TEHNOLOKIH SVOJSTAVA METALA................................... 79
4.6 METALOGRAFSKA ISPITIVANJA &ELIKA..................................................... 80
5 VRSTE KONSTRUKCIONIH &ELIKA................................................................... 82
5.$ OPTE .................................................................................................................... 82
5.2 KONSTRUKCIONI &ELICI ZA OPTU UPOTREBU........................................ 85
5.3 OSTALE VRSTE &ELIKA.................................................................................... 87
5.4 OZNA&AVANJE &ELIKA.................................................................................... 9$
5.4.$ Opte ............................................................................................................. 9$
5.4.2 &elici sa utvr!enim mehani%kim osobinama ................................................ 92
5.4.3 &elici sa utvr!enim hemijskim sastavom i mehani%kim osobinama............. 92
6 VRSTE &ELI&NIH PROIZVODA I NJIHOVA PRIMENA.................................. 93
6.$ VRU#E VALJANI PROIZVODI ........................................................................... 93
6.$.$ tapovi .......................................................................................................... 93
6.$.2 Limovi........................................................................................................... 95
6.$.3 Profilisani nosa%i........................................................................................... 96
6.$.4 uplji profili .................................................................................................. 98
6.2 HLADNO OBLIKOVANI PROIZVODI................................................................ 99
6.3 OSTALI PROIZVODI .......................................................................................... $00
6.4 MATERIJAL ZA SPAJANJE............................................................................... $03
7 TERMI&KA OBRADA &ELIKA............................................................................ $04
8 IZBOR OSNOVNOG &ELI&NOG MATERIJALA
ZA NOSE'E KONSTRUKCIJE.............................................................................. $05
8.$ FAKTORI OD UTICAJA NA IZBOR &ELIKA.................................................. $05
8.2 IZBOR OSNOVNOG &ELI&NOG MATERIJALA PREMA
STANDARDU JUS U.E7.0$0/$988..................................................................... $06
9 METODE PRORA&UNA &ELI&NIH KONSTRUKCIJA................................... $$0
9.$ UVOD................................................................................................................... $$0
9.2 METODA DOPUTENIH NAPONA.................................................................. $$$
9.3 METODA GRANI&NIH STANJA....................................................................... $$3
$0 SMANJENJE NOSIVOSTI &ELIKA.................................................................... $22
$0.$ ZAMOR............................................................................................................ $22
Sadraj XI
$0.$.$ Fenomen zamora i koncepti analize...................................................... $22
$0.$.2 Dosadanji koncepti analize zamora ..................................................... $25
$0.$.3 Savremen koncept analize zamora........................................................ $26
$0.$.4 Dokaz otpornosti na zamor prema Evrokodu 3..................................... $28
$0.2 KRTI LOM........................................................................................................ $30
$0.2.$ Mehanizam krtog loma ......................................................................... $30
$0.2.2 Faktori od uticaja na pojavu krtog loma ............................................... $30
$0.2.3 Prora%un na krti lom prema Evrokodu 3............................................... $3$
$0.3 LAMELARNO CEPANJE................................................................................ $32
POGLAVLJE 2 SREDSTVA ZA VEZU
$ OPTE......................................................................................................................... $35
2 ZAKIVCI .................................................................................................................... $36
2.$ OPTE O ZAKIVCIMA....................................................................................... $36
2.2 OBLICI I DIMENZIJE ZAKIVAKA ................................................................... $36
2.3 OBELEAVANJE ZAKIVAKA.......................................................................... $38
2.4 RAD ZAKOVANE VEZE.................................................................................... $38
2.5 PRORA&UN NOSIVOSTI ZAKIVAKA............................................................. $40
2.5.$ Nosivost zakivka u smi%u"im spojevima .................................................... $42
2.5.$.$ Nosivost zakivaka na smicanje ...................................................... $42
2.5.$.2 Nosivost zakivka na pritisak po omota%u rupe .............................. $43
2.5.2 Nosivost zakivka na zatezanje .................................................................... $44
3 OBI&NI ZAVRTNJEVI ............................................................................................ $45
3.$ OPTE O ZAVRTNJEVIMA............................................................................... $45
3.2 OBLICI I VRSTE OBI&NIH ZAVRTNJEVA..................................................... $46
3.3 OBELEAVANJE ZAVRTNJEVA..................................................................... $5$
3.4 KLASE &VRSTO#E ZAVRTNJEVA................................................................. $52
3.5 RAD VEZA SA ZAVRTNJEVIMA..................................................................... $53
3.6 PRORA&UN NOSIVOSTI ZAVRTNJEVA........................................................ $57
3.6.$ Nosivost zavrtnjeva u smi%u"im spojevima................................................ $60
3.6.$.$ Nosivost zavrtnjeva na smicanje.................................................... $60
3.6.$.2 Nosivost zavrtnjeva na pritisak po omota%u rupe .......................... $6$
3.6.2 Nosivost zavrtnjeva na zatezanje ................................................................ $62
3.6.3 Kombinovano naprezanje zavrtnjeva.......................................................... $63
3.6.4 Redukcija nosivosti zavrtnjeva kod dugih veza.......................................... $63
3.7 SLABLJENJE KONSTRUKCIONIH ELEMENATA RUPAMA
ZA SPOJNA SREDSTVA.................................................................................... $64
4 VISOKOVREDNI ZAVRTNJEVI ........................................................................... $68
4.$ OPTE .................................................................................................................. $68
4.2 OBLIK I DIMENZIJE VISOKOVREDNIH ZAVRTNJEVA.............................. $70
4.3 OBELEAVANJE VISOKOVREDNIH ZAVRTNJEVA................................... $73
XII Metalne konstrukcije
4.4 KLASE &VRSTO#E............................................................................................ $74
4.5 PONAANJE VEZA SA PREDNAPREGNUTIM
VISOKOVREDNIM ZAVRTNJEVIMA............................................................. $75
4.5.$ Smi%u"i spojevi sa visokovrednim zavrtnjevima........................................ $75
4.5.2 Zateu"i spojevi sa visokovrednim zavrtnjevima ....................................... $78
4.6 UNOENJE SILE PREDNAPREZANJA............................................................ $82
4.7 KOEFICIJENT TRENJA IZME'U SPOJNIH POVRINA................................ $86
4.8 PRORA&UN NOSIVOSTI VISOKOVREDNIH ZAVRTNJEVA...................... $87
4.8.$ Prora%un visokovrednih zavrtnjeva u smi%u"im spojevima........................ $87
4.8.$.$ Visokovredni zavrtnjevi bez sile pritezanja................................... $87
4.8.$.2 Prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi ........................................ $88
4.8.2 Prora%un visokovrednih zavrtnjeva na zatezanje ........................................ $9$
4.8.2.$ Visokovredni zavrtnjevi bez sile pritezanja................................... $9$
4.8.2.2 Prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi ........................................ $92
4.8.3 Prora%un kombinovanih spojeva sa prednapregnutim
visokovrednim zavrtnjevima...................................................................... $92
5 KONSTRUISANJE VEZA SA ZAVRTNJEVIMA I ZAKIVCIMA..................... $93
5.$ OPTA PRAVILA................................................................................................ $93
5.2 ODRE'IVANJE PRE&NIKA SPOJNOG SREDSTVA...................................... $94
5.3 RASPORED ZAKIVAKA I ZAVRTNJEVA U VEZI......................................... $96
5.4 IZVO'ENJE SPOJEVA SA ZAKIVCIMA I ZAVRTNJEVIMA....................... 20$
6 SPECIJALNA, SAVREMENA SPOJNA SREDSTVA.......................................... 202
6.$ ZAKIVCI SA PRSTENOM.................................................................................. 202
6.2 INJEKTIRANI ZAVRTNJEVI............................................................................ 203
6.2.$ Opte ........................................................................................................... 203
6.2.2 Nosivost spojeva sa injektiranim zavrtnjevima........................................... 204
7 &EPOVI ...................................................................................................................... 205
7.$ OPTE .................................................................................................................. 205
7.2 RAD VEZA SA &EPOVIMA............................................................................... 206
7.3 PRORA&UN OKASTIH TAPOVA................................................................... 208
7.4 DIMENZIONISANJE &EPOVA.......................................................................... 2$2
7.5 KONSTRUISANJE OKASTIH TAPOVA......................................................... 2$4
8 ZAVARIVANJE......................................................................................................... 2$6
8.$ UVOD................................................................................................................... 2$6
8.2 VRSTE SPOJEVA I AVOVA............................................................................ 222
8.2.$ Su%eoni avovi (sa punom penetracijom) ................................................... 226
8.2.2 Oblici ljebova su%eonih avova................................................................. 228
8.2.3 Su%eoni avovi sa delimi%nom penetracijom.............................................. 232
8.2.4 Ugaoni avovi ............................................................................................. 232
8.2.5 avovi u rupi ............................................................................................... 234
8.2.6 &ep avovi................................................................................................... 234
8.2.7 Uljebljeni avovi ....................................................................................... 235
Sadraj XIII
8.3 POLOAJI ZAVARIVANJA............................................................................... 235
8.4 OBELEAVANJE AVOVA U TEHNI&KOJ DOKUMENTACIJI .................. 237
8.5 OSNOVE METALURGIJE ZAVARIVANJA..................................................... 238
8.5.$ Toplotne osnove zavarivanja ...................................................................... 238
8.5.2 Strukturne promene u zoni ava.................................................................. 240
8.6 POSTUPCI ZAVARIVANJA............................................................................... 243
8.6.$ Opte ........................................................................................................... 243
8.6.2 Postupci zavarivanja sa eletktrotermi%kim izvorima toplote ...................... 244
8.6.2.$ Elektrolu%no zavarivanje sa obloenom elektrodom..................... 245
8.6.2.2 Elektrolu%no zavarivanje pod zatitnim prahom (EPP) ................. 247
8.6.2.3 Elektrolu%no zavarivanje elektrodnom icom u zatitnoj
atmosferi inertnog gasa (MIG) ...................................................... 248
8.6.2.4 Elektrolu%no zavarivanje elektrodnom icom u zatitnoj
atmosferi aktivnog gasa (MAG).................................................... 250
8.6.2.5 Elektrolu%no zavarivanje netopljivom elektrodom u zatitnoj
atmosferi inertnog gasa (TIG) ....................................................... 250
8.6.2.6 Elektrolu%no zavarivanje %epova ................................................... 25$
8.6.2.7 Zavarivanje varni%enjem................................................................ 252
8.6.2.8 Ta%kasto zavarivanje...................................................................... 253
8.6.2.9 Elektri%no zavarivanje pod troskom.............................................. 253
8.6.3 Gasno zavarivanje (G) ................................................................................ 254
8.7 DODATNI MATERIJALI ZA ZAVARIVANJE................................................. 256
8.7.$ Opte ........................................................................................................... 256
8.7.2 Obloene elektrode ..................................................................................... 257
8.7.3 Elektrodne ice............................................................................................ 259
8.8 GREKE U AVOVIMA..................................................................................... 260
8.8.$ Vrste greaka............................................................................................... 260
8.8.2 Uzroci nastanka greaka u avovima .......................................................... 264
8.9 KONTROLA KVALITETA ZAVARENIH SPOJEVA....................................... 265
8.9.$ Opte o kontroli zavarenih spojeva............................................................. 265
8.9.2 Vizuelna kontrola........................................................................................ 266
8.9.3 Radiografska kontrola................................................................................. 266
8.9.4 Ultrazvu%na kontrola................................................................................... 269
8.9.5 Kvalitet su%eonih avova ............................................................................ 27$
8.$0 PONAANJE ZAVARENIH SPOJEVA............................................................ 27$
8.$0.$ Prora%un nosivosti zavarenih spojeva ..................................................... 276
8.$0.$.$ Prora%un su%eonih avova........................................................ 276
8.$0.$.2 Prora%un ugaonih avova ......................................................... 28$
8.$0.$.3 Prora%un su%eonih avova sa delimi%nom penetracijom.......... 289
8.$$ SOPSTVENI NAPONI I DEFORMACIJE USLED ZAVARIVANJA.............. 290
8.$$.$ Nastanak sopstvenih napona i deformacija ............................................. 290
8.$$.2 Mere za smanjenje deformacija usled zavarivanja.................................. 297
8.$2 KONSTRUISANJE ZAVARENIH SPOJEVA .................................................. 299
9 KOMPATIBILNOST RAZLI&ITIH SPOJNIH SREDSTAVA............................ 305
XIV Metalne konstrukcije
POGLAVLJE 3 PRORA&UN I KONSTRUISANJE
NASTAVAKA I VEZA
$ OPTE......................................................................................................................... 309
$.$ ZNA&AJ PROJEKTOVANJA NASTAVAKA I VEZA...................................... 309
$.2 OSNOVNE VRSTE NASTAVAKA I VEZA ...................................................... 3$$
$.3 OSNOVNE KARAKTERISTIKE VEZA............................................................. 3$7
$.3.$ Podela veza prema Evrokodu...................................................................... 3$9
$.3.$.$ Podela veza prema krutosti ............................................................ 320
$.3.$.2 Podela veza prema momentnoj otpornosti ..................................... 320
$.4 OSNOVNI PRINCIPI PRORA&UNA.................................................................. 32$
$.4.$ Filozofija prora%una i njena primena .......................................................... 32$
$.4.2 Mesto nastavka i veze u konstrukciji .......................................................... 322
$.4.3 Vrste nastavaka ........................................................................................... 323
2 PRORA&UN I KONSTRUISANJE MONTANIH NASTAVAKA
AKSIJALNO OPTERE'ENIH TAPOVA............................................................ 324
2.$ OPTE .................................................................................................................. 324
2.2 PRORA&UN I KONSTRUISANJE MONTANIH NASTAVAKA
AKSIJALNO ZATEGNUTIH TAPOVA OSTVARENIH
ZAVRTNJEVIMA................................................................................................ 325
2.2.$ Prora%un prema aksijalnoj sili zatezanja..................................................... 325
2.2.$.$ Prora%un nastavka noice............................................................... 326
2.2.$.2 Prora%un nastavka rebra................................................................. 329
2.2.$.3 Kontrola preseka %itavog tapa...................................................... 330
2.2.2 Prora%un prema povrini popre%nog preseka - stati%ki pokriven
nastavak tapa............................................................................................. 33$
2.2.2.$ Oja%anje tapa u zoni nastavka ...................................................... 33$
2.2.2.2 Prora%un podvezica........................................................................ 333
2.2.2.3 Prora%un broja zavrtnjeva .............................................................. 334
2.3 PRORA&UN I KONSTRUISANJE MONTANIH NASTAVAKA
AKSIJALNO PRITISNUTIH TAPOVA, OSTVARENIH
ZAVRTNJEVIMA............................................................................................... 335
2.4 PRORA&UN I KONSTRUISANJE NASTAVAKA UGAONIKA...................... 336
2.5 PRORA&UN I KONSTRUISANJE NASTAVAKA TAPOVA
SANDU&ASTOG POPRE&NOG PRESEKA...................................................... 337
2.6 PRORA&UN NASTAVKA AKSIJALNO OPTERE#ENIH TAPOVA
OSTVARENIH ZAVARIVANJEM..................................................................... 338
3 PRORA&UN I KONSTRUISANJE NASTAVAKA NOSA&A ............................. 339
3.$ OPTE .................................................................................................................. 339
3.2 EKSCENTRI&NO OPTERE#ENI ELEMENTI NASTAVAKA I VEZA........... 340
3.3 PRORA&UN NASTAVAKA NOSA&A OSTVARENIH ZAVRTNJEVIMA
PREMA PRESE&NIM SILAMA......................................................................... 343
3.3.$ Kontrola napona u nosa%u na mestu nastavka............................................. 345
3.3.2 Prora%un broja zavrtnjeva ........................................................................... 346
Sadraj XV
3.3.2.$ Prora%un prema polarnom momentu inercije................................. 348
3.3.2.2 Prora%un prema ekvatorijalnom momentu inercije........................ 350
3.3.3 Prora%un podvezica..................................................................................... 354
3.4 PRORA&UN STATI&KI POKRIVENIH NASTAVAKA NOSA&A
OSTVARENIH ZAVRTNJEVIMA..................................................................... 357
3.5 PRORA&UN NASTAVAKA NOSA&A U ZAVARENOJ IZRADI................... 36$
4 PRORA&UN I KONSTRUISANJE VEZA POD UGLOM.................................... 363
4.$ UVOD................................................................................................................... 363
4.2 ZGLOBNE VEZE................................................................................................. 366
4.2.$ Veze sa priklju%nim limom......................................................................... 366
4.2.$.$ Veza priklju%nog lima.................................................................... 370
4.2.$.2 Kontrola napona u priklju%nom limu............................................. 37$
4.2.$.3 Veza priklju%nog lima za rebro nosa%a.......................................... 372
4.2.2 Veze sa priklju%nim ugaonicima................................................................. 373
4.2.2.$ Veza rebra nosa%a sa priklju%nim ugaonicima............................... 374
4.2.2.2 Kontrola napona u priklju%nom ugaoniku ..................................... 375
4.2.2.3 Veza ugaonika za priklju%nu povrinu........................................... 376
4.2.3 Veze sa %eonom plo%om............................................................................. 38$
4.2.4 Veze pomo"u stolice................................................................................... 385
4.3 KRUTE VEZE...................................................................................................... 393
4.3.$ Krute veze nosa%a sa kontinuitet lamelom.................................................. 393
4.3.2 Krute veze sa %eonim plo%ama i prednapregnutim
visokovrednim zavrtnjevima...................................................................... 405
4.3.2.$ Prora%un i konstrukcijsko oblikovanje noice stuba
(priklju%ne povrine) ..................................................................... 406
4.3.2.2 Prora%un zavrtnjeva za vezu %eone plo%e ...................................... 408
4.3.2.3 Dimenzionisanje %eonih plo%a....................................................... 4$$
4.3.2.4 Prora%un avova za vezu nosa%a sa %eonom plo%om..................... 4$5
POGLAVLJE 4 PRORA&UN I KONSTRUISANJE NOSE'IH
ELEMENATA &ELI&NIH KONSTRUKCIJA
$ PRORA&UN I KONSTRUISANJE AKSIJALNO
ZATEGNUTIH TAPOVA....................................................................................... 4$7
$.$ OPTE .................................................................................................................. 4$7
$.2 DIMENZIONISANJE AKSIJALNO ZATEGNUTIH TAPOVA...................... 422
2 PRORA&UN I KONSTRUISANJE EKSCENTRI&NO
ZATEGNUTIH TAPOVA....................................................................................... 424
3 PRORA&UN I KONSTRUISANJE AKSIJALNO
PRITISNUTIH TAPOVA ....................................................................................... 426
3.$ OPTE .................................................................................................................. 426
3.2 LINEARNA TEORIJA ELASTI&NOG IZVIJANJA........................................... 428
3.3 IZVIJANJE U PLASTI&NOJ OBLASTI ............................................................. 430
XVI Metalne konstrukcije
3.4 NESAVRENOSTI REALNIH TAPOVA......................................................... 432
3.4.$ Sopstveni naponi......................................................................................... 432
3.4.2 Po%etne (inicijalne) deformacije ................................................................. 432
3.5 KRIVE IZVIJANJA.............................................................................................. 434
3.6 PRORA&UN STABILNOSTI AKSIJALNO PRITISNUTIH TAPOVA
JEDNODELNOG POPRE&NOG PRESEKA PREMA JUS U.E7.08$/$986 ...... 435
3.7 DUINE IZVIJANJA........................................................................................... 443
3.8 ODRE'IVANJE DUINE IZVIJANJA PREMA JUS U.E7.086/$986............... 444
3.8.$ Predmet standarda....................................................................................... 444
3.8.2 Odre!ivanje duine izvijanja tapova (stubova) ......................................... 444
3.8.2.$ tapovi sa konstantnim momentom inercije i konstantnom
normalnom silom........................................................................... 444
3.8.2.2 tapovi konstantnog popre%nog preseka sa kontinualno
promenljivom normalnom silom................................................... 445
3.8.2.3 tapovi konstantnog popre%nog preseka sa skokovito
promenljivom normalnom silom................................................... 447
3.8.2.4 tapovi sa promenljivim momentom inercije i konstantnom
normalnom silom........................................................................... 450
3.8.2.5 tapovi sa stepenasto promenljivom normalnom silom i
momentom inercije........................................................................ 452
3.8.3 tapovi reetkastih nosa%a .......................................................................... 453
3.8.3.$ Pojasni tapovi ............................................................................... 454
3.8.3.2 tapovi ispune................................................................................ 455
3.8.4 Ugaoni tapovi reetkastih stubova............................................................. 459
3.8.5 Monosimetri%ni tankozidni tapovi otvorenog popre%nog preseka............. 459
3.9 AKSIJALNO PRITISNUTI TAPOVI KONSTANTNOG VIEDELNOG
POPRE&NOG PRESEKA.................................................................................... 464
3.$0 PRORA&UN STABILNOSTI AKSIJALNO PRITISNUTIH TAPOVA
KONSTANTNOG VIEDELNOG PRESEKA
PREMA JUS U.E7. 09$/$986 ............................................................................ 467
4 PRORA&UN I KONSTRUISANJE EKSCENTRI&NO
PRITISNUTIH TAPOVA ....................................................................................... 473
4.$ UVOD................................................................................................................... 473
4.2 INTERAKCIJA MOMENTA SAVIJANJA I AKSIJALNE SILE PRITISKA.... 474
4.3 PRORA&UN EKSCENTRI&NO PRITISNUTIH TAPOVA
PREMA JUS U.E7.096/$986 ............................................................................... 477
4.3.$ Opte ........................................................................................................... 477
4.3.2 Specijalni slu%ajevi ..................................................................................... 478
5 NOSA&I ...................................................................................................................... 480
5.$ UVOD................................................................................................................... 480
5.2 PUNI NOSA&I...................................................................................................... 482
5.2.$ Osnovni oblici i stati%ki sistemi .................................................................. 482
5.2.2 Puni nosa%i izra!eni od valjanih profila...................................................... 483
5.2.3 Puni limeni nosa%i....................................................................................... 488
Sadraj XVII
5.2.3.$ Oblikovanje popre%nih preseka punih limenih nosa%a .................. 490
5.2.3.2 Optimizacija popre%nog preseka.................................................... 505
5.2.4 Kontrola napona.......................................................................................... 506
5.2.5 Oblici nosa%a i pokrivanje dijagrama momenata ........................................ 509
5.2.5.$ Trapezasti nosa%i ........................................................................... 5$6
5.2.5.2 Kontinualni nosa%i ......................................................................... 5$9
5.2.6 Kontrola deformacija .................................................................................. 522
5.2.6.$ Direktna integracija diferencijalne jedna%ine savijanja ................. 525
5.2.6.2 Mor-Maksvelova analogija............................................................ 526
5.2.6.3 Metoda virtualnih sila .................................................................... 528
5.2.6.4 Kori"enje softverskih paketa i gotovih tabela .............................. 530
5.2.7 Dinami%ki efekti.......................................................................................... 532
5.2.8 Bo%no torziono izvijanje ............................................................................. 532
5.2.8.$ Linearno elasti%na teorija bo%no torzionog izvijanja ..................... 533
5.2.8.2 Otpornost nosa%a na bo%no torziono izvijanje ............................... 54$
5.2.8.3 Prora%un stabilnosti nosa%a na bo%no torziono izvijanje
prema JUS U.E7.$0$/$996............................................................ 545
5.2.9 Izbo%avanje ................................................................................................. 549
5.2.9.$ Linearno elasti%na teorija izbo%avanja........................................... 55$
5.2.9.2 Ukru"enja i njihova funkcija.......................................................... 559
5.2.9.3 Otpornost pritisnute plo%e na izbo%avanje - koncept
efektivne irine .............................................................................. 562
5.2.9.4 Otpornost rebra na izbo%avanje smicanjem................................... 569
5.2.9.5 Popre%na ukru"enja........................................................................ 576
5.2.9.6 Poduna ukru"enja......................................................................... 580
5.2.9.7 Dispozicija ukru"enja .................................................................... 582
5.2.9.8 Prora%un stabilnosti lima na izbo%avanje
prema JUS U.E7. $2$/$986........................................................... 583
5.3 SA#ASTI NOSA&I .............................................................................................. 592
5.3.$ Uvod............................................................................................................ 592
5.3.2 Geometrija sa"astih nosa%a ......................................................................... 594
5.3.3 Prora%un sa"astih nosa%a............................................................................. 596
5.3.3.$ Kontrola normalnih napona ........................................................... 598
5.3.3.2 Kontrola smi%u"ih napona ............................................................. 60$
5.3.3.3 Kontrola ugiba ............................................................................... 603
5.3.3.4 Kontrola stabilnosti pritisnutog pojasa .......................................... 604
5.3.3.5 Kontrola stabilnosti nosa%a na bo%no-torziono izvijanje ............... 605
5.3.3.6 Kontrola rebra na izbo%avanje ....................................................... 605
5.4 REETKASTI NOSA&I....................................................................................... 609
5.4.$ Uvod............................................................................................................ 609
5.4.2 Osnovna pravila za konstruisanje reetkastih nosa%a.................................. 6$4
5.4.3 Oblici i dimenzije reetkastih nosa%a.......................................................... 6$5
5.4.4 Oblici popre%nih preseka reetkastih nosa%a............................................... 62$
5.4.5 Prora%un tapova reetkastih nosa%a........................................................... 624
5.4.6 Prora%un i konstrukcijsko oblikovanje %vorova reetkastih nosa%a ............ 63$
5.4.6.$ Reetkasti nosa%i sa %vornim limom.............................................. 63$
XVIII Metalne konstrukcije
5.4.6.2 Reetkasti nosa%i bez %vornog lima ............................................... 643
5.4.7 Reetkasti nosa%i od upljih profila ........................................................... 645
5.4.7.$ Reetkasti nosa%i od upljih profila krunog popre%nog preseka .. 646
5.4.7.2 Reetkasti nosa%i od upljih profila kvadratnog ili
pravougaonog popre%nog preseka................................................. 652
5.4.7.3 Nastavci kod reetkastih nosa%a od upljih profila ........................ 655
5.4.8 Izrada radioni%ke dokumentacije ................................................................ 662
5.4.9 Prostorni reetkasti nosa%i........................................................................... 663
5.4.9.$ &vorovi prostornih reetkastih nosa%a........................................... 669
5.4.9.2 Prostorne reetkaste konstrukcije sistema "MERO"...................... 670
5.5 OKVIRNI NOSA&I .............................................................................................. 674
5.5.$ Metode prora%una okvirnih nosa%a.............................................................. 678
5.5.$.$ Prora%un bo%no nepomerljivih okvirnih nosa%a............................. 68$
5.5.$.2 Prora%un bo%no pomerljivih okvirnih nosa%a ................................ 683
5.5.2 Odre!ivanje duine izvijanja okvirnih nosa%a prema JUS U.E7.$$$ ......... 683
5.5.2.$ Bo%no nepomerljivi okvirni nosa%i ................................................ 683
5.5.2.2 Bo%no pomerljivi okvirni nosa%i.................................................... 685
5.6 OSLONCI I LEITA.......................................................................................... 688
5.6.$ Uvod............................................................................................................ 688
5.6.2 Leita......................................................................................................... 692
5.6.2.$ &eli%na leita................................................................................ 693
5.6.2.2 Leita na bazi elastomera ............................................................. 699
Dr Dragan Bu"evac, dipl. in. gra!.
vanredni profesor, Gra!evinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Mr Zlatko Markovi#, dipl. in. gra!.
Mr Dragana Bogavac, dipl. in. gra!.
Mr Dragoslav Toi#, dipl. in. gra!.
asistent, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu
Recenzenti:
Prof. Gojko Nenadi", Gra!evinski fakultet u Podgorici
Prof. dr Branislav #ori", Gra!evinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Prof. dr Mihailo Muravljov, Gra!evinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Izdava!:
Gra!evinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Bulevar kralja Aleksandra 73/I
Odobreno za tampu odlukom Ve"a katedara za materijale i konstrukcije
broj 02-$6/$6, od $6.$2.$997.
Za izdava!a:
Dekan, prof. dr ivojin Pra%evi"
Tehni!ki urednici:
Mr Dragana Bogavac
Mr Zlatko Markovi"
Grafi!ka obrada:
Mr Mihailo Mitrinovi"
Mr Predrag ivkovi", dipl. in.
Sinia Kukolj, dipl. in.
MD&PROFY GRAFI&KI CENTAR, tel: (0$$) 43-85-64
Grafi!ki prilozi:
DELFIN INENJERING
Beograd, Dobropoljska $2, tel: (0$$) 3690-429, fax: (0$$) 64-84-74
tampa:
Zavod za grafi%ku tehniku Tehnoloko-metalurkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Karnegijeva 4, tel/fax: (0$$) 3370-492
Tira:
500 primeraka
ISBN 86-80049-9$-3
ISBN 86-80049-93-X
1
OSNOVE METALNIH KONSTRUKCIJA
1 UVOD
1.1 KARAKTERISTIKE METALNIH KONSTRUKCIJA
Upotreba gvo!a, a potom "elika, kao materijala za nose#e konstrukcije u gra!evinar-
stvu, je relativno skorijeg datuma. Prva konstrukcija od gvo!a stara je tek neto vie od
200 godina. Za izvo!enje gra!evinskih objekata sa nose#om konstrukcijom od metala "e-
lik predstavlja jo i danas po upotrebljenoj koli"ini glavni materijal, mada se poslednjih
decenija uo"ava i pove#ana upotreba aluminijuma. $eli"ne konstrukcije poseduju specifi"-
na svojstva i zna"ajne tehni"ke i funkcionalne prednosti u odnosu na druge gra!evinske
materijale, te zato imaju iroku primenu za sve vrste gra!evinskih konstrukcija. Tako!e,
karakterie ih izuzetno brz trend razvoja koji je prouzrokovan pojavom i razvojem novih
savremenih metoda prora"una i analize, novih visoko sofisticiranih konstrukcijskih siste-
ma, zatim razvoj potpuno automatizovanih sistema za izradu radioni"ke dokumentacije na
ra"unaru, kao i sistema za izradu konstrukcija u radionici i novih postupaka montae na
gradilitu.
$elik, kao osnovni materijal za nose#e metalne konstrukcije, se koristi skoro za sve ti-
pove gra!evinskih objekata kao to su: industrijske hale, spratne zgrade, izlobene i sport-
ske dvorane, hangari, krovovi stadiona, garae, mostovi, rezervoari, silosi, bunkeri, vodo-
tornjevi, antenski stubovi, stubovi dalekovoda, dimnjaci, ustave, ofor-platforme i mnoge
druge konstrukcije za specijalne namene.
Ukupna proizvodnja konstrukcionog "elika u nekim zemljama Evrope, sa procentual-
nim u"e#em pojedinih tipova "eli"nih konstrukcija prema ukupnoj izgradnji za dati tip
konstrukcije, prema podacima Evropske konvencije za "eli"ne konstrukcije (ECCS), pri-
kazana je u tabeli %.%. Na osnovu ove tabele moe se sagledati koliki je udeo "eli"nih kon-
strukcija u gra!evinskom konstrukterstvu razvijenih zemalja Zapada.
Kao materijal za nose#e konstrukcije "elik poseduje izuzetne karakteristike u koje spa-
daju:
visoka mehani"ka svojstva,
male dimenzije i teine elemenata "eli"nih konstrukcija,
2 Metalne konstrukcije
industrijalizovana proizvodnja,
laka manipulacija, transport i montaa,
relativno lako fundiranje,
velika seizmi"ka otpornost,
fleksibilnost i adaptibilnost,
mogu#nost demontae i trajna vrednost.
Tabela 1.1 - Pregled proizvodnje !elika i procentualno u!e"e !eli!nih konstrukcija za dati
tip objekta prema ukupnoj izgradnji
Procentualno u"e#e prema ukupnoj izgradnji
Zemlja
Proizvodnja
(%000 t)
Spratne
zgrade
Industrijske
hale
Neindustrijske
prizemne hale
Poljoprivre-
dni objekti
Mostovi
Nema"ka %205 %7 25 - %0 %0
Francuska 800 23 78 56 62 40
Italija 680 %% 20 7 %2 30
V. Britanija %%82 57 95 6% 85 40
panija %084 30 85 55 %5 %0
Holandija 482 26 80 - - 40
Visoke mehani"ke karakteristike i duktilnost konstrukcionih "elika, mnogo ve#e nego
kod drugih gra!evinskih materijala, obezbe!uju najve#i stepen iskori#enja nose#ih svoj-
stava, a pri tom i znatnu plasti"nu rezervu nosivosti. To ima posebnog zna"aja pri izuzet-
nim ekstremnim optere#enjima kao to je sleganje temelja, dejstvo zemljotresa ili udar vo-
zila o konstrukciju. Zahvaljuju#i izuzetnim mehani"kim svojstvima elementi "eli"nih kon-
strukcija, u pore!enju sa konstrukcijama od drugih materijala, imaju znatno manje dimen-
zije, a samim tim i manju teinu to omogu#ava laku manipulaciju i transport. Zbog male
teine pogodne su za primenu u seizmi"ki aktivnim regionima. Optimalni rasponi pri pri-
meni "eli"nih konstrukcija su bitno ve#i nego pri upotrebi drugih materijala, a pove#anje
kotanja pri prekora"enju tih optimalnih raspona je minimalno. $eli"ne konstrukcije omo-
gu#avaju savla!ivanje velikih raspona i visina, kako kod hala i spratnih zgrada, tako i kod
mostova, pri "emu su teine i dimenzije nose#e "eli"ne konstrukcije bitno manje nego kod
drugih gra!evinskih materijala. U mnogim slu"ajevima, kao na primer kod mostova izu-
zetno velikih raspona, hala velikih povrina bez stubova, zgrada visoke spratnosti ili viso-
kih tornjeva i jarbola nose#a konstrukcija od "elika predstavlja jedinu prihvatljivu soluciju.
Zbog prethodno re"enog "eli"ne konstrukcije dre sve rekorde u gra!evinarstvu.
Mostovi, bez sumnje, predstavljaju najve#e dostignu#e modernog graditeljstva, a po-
sebno mesto svakako pripada metalnim mostovima, koji dre sve rekorde u pogledu raspo-
na, visine subova i pilona, irine kolovozne table itd.
Sli"na situacija je i u drugim oblastima primene, na primer, u zgradarstvu gde "eli"ne
konstrukcije dre sve rekorde kako po visini, tako i po rasponima, brzini izgradnje itd.
Sve bri porast broja ljudi i intenzivna migracija u velike gradove postavlja zahtev za
naputanjem konvencionalnih na"ina gra!enja i prelazak na potpunu industrijalizaciju gra-
!enja. Industrijalizacija obuhvata kompleksno planiranje, projektovanje, izradu, montau,
finalizaciju i odravanje objekata kroz jedan prostudiran koncept, koji objedinjuje sve u"e-
Osnove metalnih konstrukcija 3
snike u procesu izgradnje, kako bi se postavljeni ciljevi ispunili uz ekonomisanje u vreme-
nu i kotanju. Ovim se maksimalno koristi savremena tehnologija proizvodnje u fabrika-
ma, a s tim u vezi dobija se bolji kvalitet i nia cena. Zna"ajnim smanjenjem radova na
gradilitu, a time i uticaja faktora ""ovek" i "vremenski uslovi" ostvaruje se skoro potpuno
eliminisanje nepredvi!enih radova.
Za razliku od mnogih drugih pozitivnih osobina, osetljivost "eli"nog materijala na dej-
stvo korozije i poara predstavlja problem koji zahteva posebnu panju tokom izgradnje i
ekspolatacije objekta. Zbog toga #e ovim problemima biti posve#ena duna panja u knji-
zi, uz osvrt na neka savremena reenja.
1.2 ISTORIJSKI RAZVOJ METALNIH KONSTRUKCIJA
Ruda gvo!a se u prirodi uglavnom javlja kao ferit, magnetit, hematit, limonit i pirit.
Da bi se gvo!e moglo koristiti ruda se mora osloboditi znatnih procenata ne"isto#a. Dugi
niz godina su arheolozi pokuavali da odgonetnu tajnu o tome ko je bio pronalaza" gvo!a
i njegove izrade. Me!utim ni najstariji spisi ne daju odgovor na ovo pitanje, jer oni govore
kako je svaki stari kulturni narod dobijao svoje znanje o dobijanju gvo!a od nekog bo-
anstva ili nekakve misteriozne li"nosti. Pri istraivanju velike Keopsove piramide %837.
godine, Englez Hil (Hill) je u njenim zidinama pronaao par"e gvo!a, "ija starost dostie
oko 5000 godina, a koje se kao najve#a retkost "uva u Britanskom muzeju u Londonu. Do-
bijanje metala u Kini i Indiji bilo je poznato od davnina, tako da je car Ju (Yu), 2000 godi-
na pre nove ere, dobijao od stanovnika Tibeta gvo!e kao danak. Od Jevreja, Feni"ana,
Jermena i drugih starih naroda preneta je vetina izrade metala u najstarije kulturne drave
Evrope.
Vetina livenja gvo!a i gvozdenih predmeta starim narodima nije bila poznata, jer se
liveno gvo!e javlja tek po"etkom XV veka i to mahom za izradu topova. Sve do srednjeg
veka gvo!e se dobijalo redukcijom pomo#u drvenog uglja u rovovima ili niskim ahtnim
pe#ima izgra!enim od blata i lomljenog kamena, a kasnije i u ve#im pe#ima. U XV veku
iz ahtnih pe#i je razvijena visoka pe#, koja je zbog dovoda vazduha pomo#u vodom po-
kretanih mehova mogla biti zagrejana na viu temperaturu. Tek pronalaskom postupka do-
bijanja sirovog gvo!a pomo#u koksa u visokim pe#ima %735. godine omogu#ena je ve#a
proizvodnja sirovog gvo!a, a time i njegova ira primena.
Primena gvo!a u gra!evinskim konstrukcijama bila je uglavnom ograni#ena na po-
boljanje poznatih tehnika spajanja elemenata. Upotreba eksera datira jo od prvog mileni-
juma pre nove ere. Zavrtnjevi po"inju da se koriste od sredine XVI veka, a podvezice od
kovanog gvo!a za spajanje elemenata drvene gra!e od XVII veka. Do pred kraj XVIII
veka liveno gvo!e uglavnom je kori#eno za alate i ratnu tehniku, tako da poznatih pri-
mera upotrebe gvo!a kao glavnog materijala za nose#e konstrukcije u gra!evinarstvu ne-
ma sve do kasnih godina XVIII veka, osim izuzetno retkih slu"ajeva u kojima je gvo!e
jednostavno zamenjivalo drvo, kamen ili opeku.
Prva nose#a konstrukcija od gvo!a u svetu podignuta je u periodu %777-%779. godine u
mestu Kolbrukdejl u Engleskoj preko reke Severn (slika %.%) od strane Abrahama Darbija
(Abraham Darby). Most je lu"ni, raspona 30,6 m, sa strelom od %3,7 m. Most se sastoji od
pet segmentnih lukova na tri zgloba na razmaku od %,5 m. Lukovi su izliveni iz dve polovi-
ne. U most je ugra!eno 378 t gvo!a. Most je i danas u upotrebi i slui za pea"ki saobra#aj.
Prethodni pokuaj francuskih inenjera da izgrade most u Lionu %755. godine je propao, jer
se nije moglo proizvesti liveno gvo!e u traenim koli"inama po konkurentnoj ceni.
Slika 1.1 - Most preko reke Severn u Engleskoj
Posle ove konstrukcije izveden je %796. godine tako!e lu"ni most, raspona 72,0 m, pre-
ko reke Ver kod Sanderlenda, po projektu Tomasa Vilsona (Thomas Wilson), a zatim prvi
lu"ni most u Nema"koj u leziji.
Pronalaskom parne maine postupak za dobijanje gvo!a u visokim pe#ima je postajao
sve efikasniji zbog upotrebe maina na parni pogon za uduvavanje prethodno zagrejanog
vazduha. Potom je Henri Kort (Henry Cort), %784. godine, pronaao pudel-proces, odno-
sno postupak proizvodnje varenog gvo!a, sa svojstvima veoma sli"nim dananjem "eliku.
U pudel pe#ima se sirovo gvo!e iz visokih pe#i dovodom zagrejanog vazduha i stalnim
meanjem duga"kim kukastim ipkama osloba!alo od ugljenika, silicijuma i mangana.
Svojstva varenog gvo!a omogu#ila su izradu smelijih konstrukcija, tako da je od ovog
materijala izveden most Britannia preko moreuza Menej, %850. godine (slika %.2). Most je
bio dvokolose"ni za elezni"ki saobra"aj, sa rasponima 7%,9+2x%4%,7+7%,9 m. Konstruk-
cija mosta sastojala se od dva odvojena paralelna sandu"asta nosa"a kroz koje prolaze vo-
zovi. Ovaj objekat je posebno zna"ajan za razvoj mostova uopte i predstavlja prete"u sa-
vremenih mostova sandu"astog popre"nog preseka.
Progres u gra!enju mostova i krovova od varenog gvo!a brzo se proirio na sve razvi-
jene zemlje, to je zahtevalo proizvodnju novih oblika nose#ih elemenata, tako da je dolo
do pojave prvih profila. Francuski inenjer Ferdinand Zores je uspeo %839. godine da izva-
lja prvi I-profil, potom U-profil i na kraju %852. godine po njemu nazvano Zores gvo!e,
koje je kasnije iroko primenjivano za obrazovanje kolovoznih tabli mostova.
Mnogi nau"nici tog doba kao to su Francuzi - Navije (Navier), Lame, Klapejron (Cla-
peyron), Levi (Levie) i Maso (Massau), Italijani - Kremona, Kastiljano (Kastigliano), Me-
nabrea, Ovaca (Ovazza) i Gebria, vajcarci - Bernuli (Bernoulli), Ojler (Euler) i Tetmajer,
(Tetmayer), Englezi - Viliot (Williot) i Maksvel (Maxwell), i Nemci - Vinkler (Winkler),
Kulman (Culmann), Riter (Ritter), Gerber, Mor (Mohr) svojim neumornim radom postavi-
li su teorijske osnove za projektovanje i izvo!enje novih, jo smelijih konstrukcija.
Slika 1.2 - Most Britannia preko moreuza Menej
Poseban zna"aj za razvoj metalnih konstrukcija imao je pronalazak topljenog "elika,
%855. godine, od strane Henrija Besemera (Henry Bessemer). $elik se proizvodio u veli-
kim krukastim okretnim posudama, zvanim konvertori, u rastopljenom stanju, te otuda i
njegov naziv. Me!utim, do druge polovine XIX veka "elik se nije proizvodio u dovoljnim
koli"inama i sa dovoljno niskom cenom da bi bio konkurent varenom gvo!u. Glavna raz-
lika u hemijskom sastavu gornja dva metala je u sadraju ugljenika.
Most Sent Luis preko reke Misisipi zavren %874. godine je prvi zna"ajan most napra-
vljen od "elika (slika %.3). Most je lu"ni, raspona %53,0+%59,0+%53,0 m.
Slika 1.3 - Most Sent Luis preko reke Misisipi
Uvo!enjem Simens-Martinovog, a naro"ito Tomasovog postupka omogu#ena je posle
%880. godine masovna proizvodnja "elika, dobrog kvaliteta, takozvanog topljenog "elika
koji je i danas u upotrebi. Preko reke Ist (East River) u Njujorku zavren je %883. godine
vise#i Brookline Bridge, sa najve#im rasponom u to doba od 486,0 m (slika %.4).
Slika 1.4 - Bruklinski most preko reke Ist u Njujorku
Prva zna"ajna konstrukcija od "elika u Engleskoj je monumentalni Forth Bridge, ra-
spona 2%0,0+52%,0+2%0,0 m, koji je zavren %889. godine (slika %.5). Most je reetkast, si-
stema Gerberovog nosa"a. Teina konstrukcije je 53.305 t, sa ugra!enih 6.500.000 zakiva-
ka. Most je izuzetno impresivan, pa i danas izaziva panju inenjera irom sveta. Sve do
%9%7. godine, kada je puten u promet most u Kvibeku u Kanadi bio je to gredni most sa
najve#im rasponom na svetu.
Slika 1.5 Forth Bridge
Za mostove lu"nog sistema Francuzi imaju neosporno najve#e zasluge, ali ubrzo oni
po"inju da se primenjuju u ve#em obimu u Nema"koj i drugim zamljama. Prvi lu"ni most
nazvan Arcole od varenog gvo!a bez zglobova sagradio je Odri (Oudry) %854. godine u
Parizu. Raspon ovog mosta je 80,0 m, sa izuzetno malom strelom (%/%3 raspona). Most
Garabit (slika %.6) je jedan od najzna"ajnijih lu"nih mostova. Tako!e je izgra!en u Fran-
cuskoj, %884. godine, sa rasponom od %65,0 m. Projektant i graditelj ovog mosta je bio "u-
veni Gustav Ajfel (Gustav Eiffel).
Slika 1.6 - Most Garabit
Godina %88%. je vezana za po"etke elektrolu"nog zavarivanja, a %928. za primenu za-
varivanja u mostogradnji. Decembra %928. godine zavren je most na Sludvi (Sludwa) u
Poljskoj, prvi drumski most na svetu izra!en zavarivanjem. U po"etku primene, zavariva-
nje je dalo izuzetne rezultate, jer su mostovi postali jednostavnije konstrukcije, a jeftiniji
od odgovaraju#ih zakovanih. Me!utim, ubrzo su, %936. godine, otkrivene pukotine u po-
dunom avu izme!u rebra i noica glavnog nosa"a elezni"kog mosta u Berlinu. Ista ote-
#enja otkrivena su i na drumskom mostu u Nema"koj, %938. godine. Noice oba mosta bi-
le su debele 60 mm, a avovi su popucali u toku zime, na niskim temperaturama. Izme!u
%938. i %940. godine tri mosta preko Albert-kanala u Belgiji, sistema Virendel nosa"a, do-
iveli su havarije usled krtog loma. Ove havarije su inicirale dopunska teorijsko-eksperi-
mentalna istraivanja irom sveta, to je dovelo do novih saznanja u oblasti zavarenih kon-
strukcija, a kasnije i do toga da zavarivanje postane dominantan postupak spajanja pri izra-
di "eli"nih konstrukcija.
Od velikih ameri"kih vise#ih mostova treba ista#i dva najve#a. Prvi je George Was-
hington preko reke Hadson u Njujorku, sa rasponom od %067,0 m, gra!en od %927. do
%932. godine. Autor projekta je poznati ameri"ki inenjer Aman (O. Amman). Drugi most
je Golden Gate u San Francisku, sagra!en %937. godine, raspona %28%,0 m, koji je dugi
niz godina bio most sa najve#im rasponom na svetu (slika %.7).
Slika 1.7 - Most Golden Gate u San Francisku
Najstarija primena gvozdenih konstrukcija u zgradarstvu datira iz %785. godine na jednoj
ku#i u Boulonju, francuskog arhitekte Angoa, kod koje su primenjeni gvozdeni nosa"i me!u-
spratne konstrukcije raspona 6,5 m. Prve krovne konstrukcije od livenog gvo!a javljaju se po-
"etkom XIX veka i to po ugledu na ve# postoje#e sisteme od drveta. Najzna"ajnije krovne kon-
strukcije od livenog gvo!a su: krov za kupolu pariske zgrade Halle aux Bles pre"nika %3,86 m
izveden %8%%. godine autora Belana i Brunea (Belange i Brunet), toranj katedrale u Ruanu i
krov bazena u kupatilu Diana u Be"u, obe iz %820. godine.
Slika 1.8 Crystal Palace u Londonu
Prvu viespratnu konstrukciju od livenog gvo!a je %797. godine u revzberiju (Engle-
ska) sagradio Bejd (Bage). Petospratna fabri"ka zgrada je duga 54 m, irine %% m, korisne
povrine 2880 m
2
. Za prvu svetsku izlobu koja je otvorena %. maja %85%. godine izgra!e-
na je Crystal Palace u Londonu (slika %.8), za do tada ne"uveno kratko vreme od samo %7
nedelja. Konstrukcija je izvedena kao okvirna, sa vitkim gvozdenim stubovima i reetka-
stim nosa"ima. Detalji spojeva livenog gvo!a odaju prefinjeni nivo, kako u projektova-
nju, tako i u zanatskom izvo!enju.
U Francuskoj je %876. godine izgra!ena Ajfelova kula, visine 300 m, to je predstavlja-
lo rekordnu visinu slede#ih 4% godinu. Zna"aj ove konstrukcije na budu#e visoke zgrade je
u omogu#avanju prou"avanja dejstva vetra na ovako visoke objekte.
Tokom poslednje decenije XIX veka u SAD je izgra!en veliki broj zgrada sa nose#om
konstrukcijom okvirnog sistema. Tipi"ni primeri su Jenney's Fair Store ($ikago) iz %892.
godine i Bruce Price's American Surety Building (Njujork) dvadesetospratnica ukupne vi-
sine 93,0 m. Prate#i ameri"ku praksu u Engleskoj je, kao prva zna"ajna zgrada kompletno
izvedena od "elika, izgra!en hotel Ritz (slika %.9).
Slika 1.9 - Hotel Ritz Slika 1.10 - Empire State Building
Razvoj viespratnih zgrada od "elika, okvirnog sistema i velikih visina, prvenstveno je
vezan za Ameriku, pa su ovakvi objekti postali sinonimi arhitekture njenih velikih grado-
va. U prvoj deceniji dvadesetog veka u SAD se grade zgrade visine do 2%5 m, "iji je tipi"-
ni predstavnik 53-spratna zgrada Metropolitan Tower (Njujork) iz %909. godine. Godine
%9%3. zavren je Woolworth Building (Njujork), sa 55 spratova i visinom od 23%,8 m, to
je bila rekordna visina u zgradarstvu do %930. godine, kada je rekord preuzeo Empire State
Building. Ovaj objekat, doajen svih spratnih zgrada sa 38%,0 m visine, bio je svetski re-
korder u visini narednih 40 godina i ima %02 sprata sa preko 50.000 t ugra!enog "elika
(slika %.%0).
%0 Metalne konstrukcije
1.3 PRIMENA METALNIH KONSTRUKCIJA U MOSTOGRADNJI
Mostovi, bez sumnje, predstavljaju najve#e dostignu#e modernog graditeljstva, a po-
sebno mesto svakako pripada metalnim mostovima koji dre sve rekorde u pogledu raspo-
na, visine stubova i pilona, irine kolovozne table itd. Velika nosivost "elika najbolje je is-
kori#ena pri izgradnji mostova velikih raspona, razli"itih stati"kih i konstrukcijskih siste-
ma. Kako kod mostova sopstvena teina "ini veliki udeo u optere#enju, to primena "elika
prestavlja "esto jedino optimalno reenje. Najzna"ajniji vise#i mostovi velikog raspona u
svetu su:
Akashi Kaikyo - Japan ! = %990,0 m
Humber Bridge - Velika Britanija ! = %4%0,0 m
Tsing Ma - Hong Kong ! = %377,0 m
Verrazano Narrows - Njujork (SAD) ! = %298,0 m
Golden Gate - San Francisko (SAD) ! = %28%,0 m
Mackinac Staits - Mi"igen (SAD) ! = %%58,0 m
Bosfor - Turska ! = %074,0 m
George Washington - Njujork (SAD) ! = %067,0 m
Tajo - Lissabon (Portugal) ! = %0%3,0 m
Firth of Forth - Velika Britanija ! = %006,0 m
Na osnovu novih saznanja i savremene tehnologije sagra!en je %964. godine u Americi
most Verrazano Narrows u Njujorku (slika %.%%), "ime je nasledio Golden Gate, i postao
most najve#eg raspona na svetu. Most je dvospratan, drumski, sa %2 kolovoznih traka.
Slika 1.11 - Most Verrazano Narrows u Njujorku
Osnove metalnih konstrukcija %%
Za neto vie od %00 metara premaen je ovaj rekord izgradnjom mosta preko reke
Hamber (Humber Bridge) u Velikoj Britaniji (slika %.%2), koji je puten u saobra#aj %98%.
godine. Most ima posebno oblikovanu kolovoznu tablu kako bi zadovoljio zahteve aerodi-
nami"ke stabilnosti. irina kolovozne table je 28,5 m.
Slika 1.12 - Most preko reke Hamber u Velikoj Britaniji
Trenutno se privode kraju radovi na vise#em "eli"nom mostu Akashi-Kaikyo (slika
%.%3) koji #e po zavretku montae, %998. godine, i zvani"no postati most sa najve#im ra-
sponom na svetu.
Ovaj savremeni drumski most je predvi!en za est traka auto puta i spaja#e japanski
grad Kobe sa ostrvom Anjai. Veoma frekventan prekookenaski saobra#aj koji se odvija
preko ovog vodenog puta (%400 brodova dnevno) zahtevao je irinu slobodnog plovnog
profila od "ak %500,0 m. Stoga je usvojen raspon srednjeg, glavnog otvora od %990,0 m.
Konstrukcija mosta je tipi"na za vise#e mostove: ukupan raspon (39%0 m) je podeljen na
tri otvora (960+%990+960 m), a glavni nose#i kabl se prevla"i preko "eli"nih pilona koji se
nalaze na srednjim stubovima i ankeruje u ankerne blokove na oporcima. Rekordan raspon
uslovio je i rekordnu visinu pilona (297,2 m) koji su za oko %00 m vii od pilona postoje-
#ih mostova. Kolovozna tabla je irine 35,5 m, a visina grede za ukru#enje je %4,0 m.
Mostovi sa kosim kablovima, poslednjih decenija, zbog bitno jednostavnije konstrukci-
je, potiskuju vise#e mostove kod raspona do 500 m. Prvi moderni most sa kosim kablovi-
ma sagra!en je preko trosmunda u vedskoj %955. godine. Jedan od najzna"ajnijih mo-
stova ovog sistema je Sent Nazaire (Francuska) sa rasponom od 404,0 m (slika %.%4). Dva
zna"ajna mosta ovog tipa izgra!ena u Japanu poslednjih godina su Higashi-Kobe, ukupne
duine 885,0m i srednjeg raspona od 458,0 m i Ikuchi, srednjeg raspona 490,0 m.
Slika 1.13 - Most Akashi-Kaikyo
Slika 1.14 - Most sa kosim kablovima Sent Nazaire
Osnove metalnih konstrukcija %3
S obzirom na dominantna naprezanja pritiskom, lu"ni mostovi nisu karakteristi"ni za vit-
ke "eli"ne konstrukcije, pa se za pune nosa"e lu"nih mostova rasponi od 350 m do 400 m
smatraju grani"nim. Maksimalni raspon lu"nih mostova sa punim limenim nosa"ima je
366,0 m i ostvaren je na mostu Portmann u Kanadi, a samo neto ranije sagra!en je i most
dakov u bivoj $ehoslova"koj sa rasponom 330,0 m. Od reetkastih lu"nih mostova najzna-
"ajniji su Bayonne (Nju Dersi) sa rasponom od 504,0 m, zavren %93%. godine (slika %.%5),
a samo nekoliko meseci kasnije, %932. godine, Sydney Harbour u Australiji sa rasponom od
503,0 m. Rekordni raspon za reetkaste lu"ne mostove od 5%8,0 m, ostvaren je, tako!e, u
SAD (Zapadna Virdinija), %977. godine, mostom New River Gorge (slika %.%6).
Slika 1.15 - Bayonne Bridge
Slika 1.16 - New River Gorge Bridge
Spregnuti mostovi imaju veliku primenu pri premo#avanju prepreka srednjih raspona.
U najzna"ajnije prednosti spregnutih mostova spadaju: oba materijala ("elik i beton) se ko-
riste na najbolji mogu#i na"in, betonska kolovozna plo"a titi "elik od korozije, smanjuje
temperaturne uticaje i nivo buke, a koristi se i kao balast koji poboljava dinami"ke karak-
teristike, odnosno redukuje vibracije mosta. Osim toga, primenom betonske kolovozne
plo"e otpada potreba za velikim brojem sekundarnih "eli"nih elemenata, kao to su podu-
ni nosa"i, spregovi za ko"enje i bo"ne udare, kao i spreg za vetar u nivou kolovoza. Ako
se tome doda da su osnovni problemi kod spregnutih mostova, zatezanje betona u zoni
srednjih oslonaca i zamor sredstava za sprezanje, pokriveni teorijskim i eksperimentalnim
istraivanjima, jasno je zbog "ega je dolo do ekspanzije mostova ovog tipa. Imaju#i u vi-
du navedene prednosti, a posebno manju osetljivost na dinami"ke uticaje, spregnuti mosto-
vi se u poslednje vreme veoma "esto koriste kako za drumske, tako i za elezni"ke mosto-
ve, pogotovu za brze pruge. Tako je u Nema"koj u poslednjih par godina izveden ve#i broj
spregnutih mostova za brze pruge.
Kao posebno interesantni primeri primene spregnutih mostova za brze pruge izdvajaju
se most preko Rajne u Nantenbahu i most Fulda Valley u Kragenkofu. Most preko Rajne u
Nantenbahu (slika %.%7) je trenutno rekorder u pogledu raspona u kategoriji mostova za br-
ze pruge. Stati"ki sistem ovog mosta je kontinualan nosa" na tri polja, raspona
83,2+208+83,2 m. Glavni nosa"i su dva paralelno postavljena "eli"na reetkasta nosa"a
promenljive visine (od 8,5 do %6,5 m), koji su "itavom duinom mosta spregnuti sa beton-
skom plo"om na gornjem pojasu, a u zonama negativnog momenta, na srednjim osloncima
i sa betonskom plo"om na donjem pojasu. Na ovaj na"in, dvostrukim sprezanjem, postig-
nuta je znatno ve#a krutost konstrukcije, to predstavlja dominantan zahtev kod ovakvih
mostova, a velika sila pritiska u oslona"koj zoni je "umirena" betonom, to je znatno jefti-
nije reenje.
Slika 1.17 - Most preko Rajne u Nantenbahu
Visokim markama betona za kolovozne plo"e koje su se izvodile kod spregnutih mo-
stova, stalni teret na mostu je bitno redukovan u odnosu na stara reenja, ali i dalje je ostao
znatan, pa je dolo do daljeg napretka pronalaskom lake kolovozne table od "elika sistema
ortotropne plo"e. Ortotropna plo"a se sastoji od relativno tankog lima ukru#enog popre"-
nim i podunim rebrima, a plo"a je istovremeno i gornji pojas glavnih nosa"a. Preko lima
se direktno nanosi asfaltni zastor. Prvi gredni most sa "eli"nom ortotropnom plo"om i san-
du"astim glavnim nosa"ima bio je sagra!en u Kelnu preko reke Rajne, %948. godine, sa
najve#im rasponom od %84,5 m, da bi ubrzo nakon toga po"ela primena ovog sistema i za
mnogo ve#e raspone.
1.4 PRIMENA METALNIH KONSTRUKCIJA U ZGRADARSTVU
Kao to se vidi na osnovu tabele %.%, najzastupljenija oblast gra!evinarstva u kojoj se
koriste "eli"ne konstrukcije je zgradarstvo. Primena "eli"nih konstrukcija u industrijskoj
izgradnji je izuzetno velika, jer "eli"ne konstrukcije na najbolji na"in prate sve tehnoloke
zahteve, omogu#avaju izgradnju objekata velikih raspona i prijem velikih optere#enja od
kranova, a rekonstrukcija ovakvih objekata usled promene tehnolokog procesa ne pred-
stavlja ve#i problem. Na slici %.%8 prikazana je jedna industrijska hala u fazi montae.
Slika 1.18 - Industrijska hala u fazi montae
Poslednjih godina se i u oblasti industrijskih hala javljaju novi atraktivni sistemi, tako da
novi industrijski objekti predstavljaju, osim funkcionalnih i tehnolokih, i zna"ajna estetska,
odnosno arhitektonska reenja. Takva savremena arhitektonska reenja prate i novi konstruk-
cijski sistemi. Jedno od ovakvih reenja je fabrika INMOS u Velikoj Britaniji za proizvodnju
elektronskih komponenti - "ipova, koja je veoma upe"atljivog izgleda (slika %.%9). Objekat
je projektovan kao prizeman, viebrodan, uz veliki broj elemenata koji se mogu lako monti-
rati uz maksimalnu prefabrikaciju, kako bi se brzo gradio brod po brod. Glavni nose#i sistem
predstavlja poduno postavljena "ki"ma" duine %06,0 m i irine 7,2 m sa pilonima. O pilone
su oveeni glavni reetkasti nosa"i koji formiraju brodove dimenzija %3,0x36,0 m. Komplet-
na konstrukcija je izvedena od upljih profila. Konstruktivni sistem daje maksimalnu fleksi-
bilnost unutranjem prostoru bez stubova.
Slika 1.19 - Fabrika INMOS iz Velike Britanije
Konstrukcioni sistemi visokih zgrada pretrpeli su revolucionarne promene otkad su
uvedeni cevni sistemi. Pravougaoni prizmati"ni ideal 50-ih i 60-ih godina zamenjen je ne-
prizmati"nim oblicima, koji uglavnom odgovaraju mestu izgradnje, urbanisti"kim uslovi-
ma i vizuelnom efektu promenljivog vertikalnog profila. Cevni sistemi, kao to su sistem
okvirnih cevi, reetkastih cevi i svenja cevi, su veoma prilagodljivi takvim promenama i
razli"itim usavrenjima, te su nali iroku primenu kod izuzetno visokih zgrada. Ovakvi,
cevni sistemi omogu#ili su izvo!enje irokog spektra visokih zgrada sa 30 do %%0 sprato-
va. Posle zavretka II svetskog rata novi visinski rekord je postignut %972. godine sa dve
kule bliznakinje visine 4%7,0 m, poznate kao World Trade Center u Njujorku (slika %.20).
Dve godine kasnije u $ikagu je izgra!en Sears Tower (slika %.2%) koji je svojom visinom
od 442,0 m postavio novi rekord. Ova %09 spratova visoka zgrada predstavlja sloeni "or-
ganizam", "iji elektri"ni sistem moe da opslui grad od %47.000 stanovnika, sa %02 lifta
koja prevoze dnevno u proseku %6.500 korisnika.
Razvojem cevnih sistema dolo se do koncepta svenja cevi koji je prvi put primenjen
kod ovog objekta. Potreba za smanjenjem mase po visini rodila je ideju o usnopljavanju
cevi manje veli"ine koje mogu da budu razli"itih visina. Konstrukcijska efikasnost ukup-
nog sistema bitno je poboljana postojanjem unutranjih ravnih okvira koji smanjuju "she-
ar lag" efekat same spoljanje cevi. Modularnost i konceptualna osnova svenja cevi ima
iroku primenu, jer se cevne #elije mogu organizovati na vie na"ina pri "emu se cev moe
izvesti u bilo kakvom zatvorenom obliku.
Slika 1.20 - World Trade Center Slika 1.21- Sears Tower
Jedna od najnovijih zgrada izvedenih u ovom sistemu je Bank of China u Hong Kongu,
koja sa svojih 86 spratova i 369,0 m predstavlja "etvrtu po visini spratnu zgradu u Aziji, a
sedmu na svetu (slika %.22). Zgrada je u osnovi kvadratna, dimenzije stranice 60 m, sa "e-
tiri razli"ita tipa spratnih osnova koje se dobijaju tako to se po visini redukuje za po jedan
jednakokraki trougao na "etvrtom, dvadesetpetom, tridesetosmom i pedesetprvom spratu.
Istraivanja novih stati"kih i konstruktivnih sistema visokih zgrada dovelo je do prime-
ne sistema sa viestruko manjim utrokom "elika za spratne zgrade iste visine, spratnosti i
namene. Primer uspenog i ekonomi"nog reenja je zgrada John Hancock Center u $ikagu
(slika %.23).
Slika 1.22 - Bank of China Slika 1.23 - John Hancock Center
Meoviti "eli"no-betonski sistemi danas su opte prihva#eni i koriste se toliko "esto kao i
potpuno "eli"ni ili armiranobetonski sistemi. Najpovoljnije osobine betona su krutost i mo-
gu#nost oblikovanja u razli"ite forme konstruktivnih elemenata. Zato se ve#ina meovitih si-
stema oslanja na beton za prijem horizontalnog optere#enja (npr. monolitni zidovi, perforira-
ni zidovi ili okvirno cevni elementi sa monolitnim betonskim vezama greda-stub). Za me!u-
spratnu konstrukciju povoljno je upotrebiti "elik zbog mogu#nosti premo#enja ve#ih raspo-
na lakim elementima "ime se ostvaruje ve#i prostor bez stubova. U ovu svrhu iroko je pri-
menjen sistem spregnutih me!uspratnih konstrukcija na profilisanim limovima. Savremeni
konstruktivni sistemi za spratne zgrade predstavljaju i "super-okviri" portalnog tipa, koji se
nalaze u fasadi zgrade. Portalni "super-okvir" sastoji se od vertikalnih oslonaca na uglovima
zgrade koji su povezani horizontalnim elementima na svakih %2-%4 spratova. Na ovaj na"in
maksimalno se efikasno primaju horizontalne sile jer su horizontalni i vertikalni elementi
me!usobno kruto vezani i imaju zna"ajne dimenzije u ravni okvira.
Hotel De Las Artes Tower izgra!en je u Barseloni u ovom sistemu (slika %.24). Ovaj
objekat sastoji se od 45-spratnog hotelskog dela visokog %35,0 m i desetospratnog poslov-
nog bloka. Najinteresantniji je hotelski toranj koji je izveden kao okvirna "eli"na konstruk-
cija sa ukrtenim dijagonalama izba"enim ispred zida zavese za %,5 m, "ime je zadovoljen
kriterijum protivpoarnog projektovanja. Osnova zgrade je kvadratna 30,0x30,0 m. Verti-
kalni spregovi u uglovima me!usobno su povezani u nivou prvog, tridesetre#eg i posled-
njeg sprata, "ime je ostvareno dejstvo "super-okvira".
Zavretkom Petronas Towers u Kuala Lumpuru (Malezija) %996. godine, ove dve 88-
spratne kule postale su najvie zgrade na svetu sa 450,0 m visine (slika %.25), mada se oko
toga jo vode polemike u svetu, zbog uzimanja u obzir iljaka na vrhu zgrade pri odre!iva-
nju visine ovog objekta. U nivou 4% i 42 sprata kule su povezane pasarelom duine 58,4
m, na %70 m od nivoa ulice. U kule je ugra!eno 36.9%0 t "elika i %60.000 m
3
betona,
65.000 m
2
pokriva"a od ner!aju#eg "elika i 77.000 m
2
stakla. Vertikalni transport se oba-
vlja se 29 dabl-dek liftova velike brzine i po %0 elevatora u svakoj kuli.
Slika 1.24 - De Las Artes Tower Slika 1.25 - Petronas Towers
Lista najviih zgrada na svetu sistematizovanih po visini je:
Petronas Tower (%996) - Kuala Lumpur (Malezija) 450 m
Sears Tower (%974) - $ikago (SAD) 442 m
Jin Mao Building (%998) - angaj (Kina) 420 m
World Trade Center (%973) - Njujork (SAD) 4%7 m
Empire State Building (%93%) - Njujork (SAD) 38% m
Cental Plaza (%992) - Hong Kong (Kina) 374 m
Bank of China Tower (%989) - Hong Kong (Kina) 369 m
T&C Tower (%997) - Kaoing (Tajvan) 347 m
Amoco Building (%973), $ikago (SAD) 346 m
John Hancock Center (%969) - $ikago (SAD) 344 m
U budu#nosti se o#ekuje izgradnja zgrada jo ve#e visine, tako da ve# postoje idejni
projekti za zgradu Millennium Tower - Tokijo (Japan) od 840 m visine i za World Trade
Center u $ikagu (SAD), sa 70% m visine.
Adaptacija i rekonstrukcija starih zgrada predstavlja "est problem u velikim gradovima,
koji se dodatno komplikuje u slu"ajevima kada treba zadrati postoje#u fasadu ukoliko ona
predstavlja kulturno-istorijsku vrednost. Ovakvi problemi se danas u svetu skoro isklju"ivo
reavaju primenom "eli"nih konstrukcija. Ilustracija ovoga je stara zgrada Princess koja je
podignuta %903. godine kao skladite pamuka u sadanjem centru Man"estera. Njena atrak-
tivna fasada morala je biti sa"uvana prilikom promene namene zgrade u kancelarijski pro-
stor. Kako je postoje#i prostor bio nepodesan, to je kompletna stara zgrada iza fasade sruena
i ponovo sagra!ena kao "eli"na okvirna konstrukcija (slika %.26). $elik kao materijal za no-
se#u konstrukciju je izabran zbog brzine gra!enja, male raspoloive visine me!uspratne kon-
strukcije i radi obezbe!enja stabilnosti fasade (sistem skela).
Slika 1.26 - Izgled !eli!ne konstrukcije i stare fasade zgrade Princes
Osim industrijskih hala i skladita, te spratnih zgrada, primena "eli"nih konstrukcija u
zgradarstvu ogleda se i kroz viespratne javne garae, izlobene i sportske dvorane i han-
gare. Na slici %.27 prikazan je hangar za avione na aerodromu u Minhenu irine 60,0 m,
duine %50,0 m i visine %6,0 m.
Slika 1.27 - Hangar za avione na aerodromu u Minhenu
Osnove metalnih konstrukcija 2%
1.5 PRIMENA METALNIH KONSTRUKCIJA
U SPORTSKIM OBJEKTIMA
Svaki veliki sportski doga!aj daje mogu#nost zemlji doma#inu da na izgra!enim objektima
pokae nivo svog gra!evinskog konstrukterstva. Sportske dvorane i krovovi stadiona zbog ve-
likih raspona predstavljaju izuzetno "estu oblast primene "eli"nih konstrukcija.
Sportska arena u Kadomi (Japan) je izuzetan objekat specifi"an i po na"inu montae
(slika %.28). Ova arena sadri glavnu dvoranu sa atletskom stazom po me!unarodnim stan-
dardima i 2 dvorane za odbojku i koarku. Konstrukcija je izvedena u vidu prostornog re-
etkastog elipti"nog nosa"a (%27,0x%%%,0 m u osnovi) koji je nagnut u odnosu na horizon-
talu za 5. Ovaj nosa" se sastoji od %0.572 tapa, koji su izra!eni od upljih profila kru-
nog popre"nog preseka. Ukupna stati"ka visina je 2,6 m. Ukupna teina "eli"ne krovne
konstrukcije je %.%86 t i podignuta je pomo#u hidrauli"kih presa koje su bile postavljene
na %6 jarmova pre"nika 2,0 m.
Slika 1.28 - Sportska arena u Kadomi (Japan)
Krovovi za pokrivanje tribina stadiona izgra!enih za odravanje svetskog prvenstva u
fudbalu u Italiji su dali mogu#nost za realizaciju interesantnih konstruktivnih reenja, me!u
kojima se izdvajaju dva: krov stadiona San Siro u Milanu i Olimpijskog stadiona u Rimu.
Krov stadiona u Milanu izveden je kao rotiljna konstrukcija od reetkastih nosa"a visine
9,5 m koji se oslanjaju na 4 ugaona tornja, formiraju#i pravougaonik %48,0x205,0 m. Na
Olimpijskom stadionu u Rimu, projektanti su zbog postoje#ih ograni"avaju#ih uslova prime-
nili originalno reenje. Krovna konstrukcija je formirana od zatvorenog reetkastog obodnog
prstena pre"nika 308,0 m, radijalno raspore!enih "kablovskih reetki" i centralnog zateu#eg
kablovskog prstena. Sistem za pokrivanje ura!en je od PTFE membrane. Kablovske reetke
su radijalno orijentisane iz dva centra iz kojih se formira kompletna geometrija stadiona. Sile
koje prenose kablovske reetke prikuplja centralni prsten. Gornji i donji kablovi radijalno po-
stavljenih kablovskih reetki vezani su za unutranje strane spoljanjeg ankernog prstena.
Glavne dimenzije ovog prstena su 307,94 m u podunom pravcu i 237,22 m u popre"nom
pravcu. Prsten je tropojasna prostorna reetka visine %2,5 m i osnove %0,5 m.
Slika 1.29 - Stadion Ajaksa u fazi izgradnje
Juna %996. godine Ajaks je izgradio novi stadion nazvan Amsterdamska arena (slika
%.29). Konstrukcija stadiona jedinstvena je u Evropi iz razloga to je ovo prvi stadion sa
potpuno uvla"ivim pokretnim krovom. Ukupni trokovi izgradnje iznosili su %34 miliona
US $. Stadion ima 52.000 sedita, koja imaju izvanredan pregled terena. Dimenzije objek-
ta su impozantne tako da duina iznosi 235,0 m, irina %65,0 m, a visina 85,0 m. Uvla"e#i
pokretni krov se sastoji od dva panela svaki dimenzija 40,0 x %20,0 m. Ukupna povrina
krova iznosi 38.000 m
2
. Glavna nose#a konstrukcija krova sastoji se od dva popre"no po-
stavljena lu"na reetkasta nosa"a i sekundarnih reetkastih nosa"a. Ispod stadiona prolazi
autoput, a sam teren je 7 m iznad nivoa mora.
Za Svetsko prvenstvo '98. u Fracuskoj tako!e su izgra!eni novi ili rekonstruisani posto-
je#i stadioni. Me!u %0 stadiona na kojima #e se odigravati utakmice svojim reenjem iz-
dvaja se Stade de France u Parizu za 80.000 gledalaca. Krovna konstrukcija je vise#a,
ukupne teine %3.000 t.
1.6 PRIMENA METALA U SPECIJALNIM OBJEKTIMA
U ovu grupu objekata spadaju svi oni koji nisu prethodno pomenuti, a to su: rezervoari
(slika %.30), cevovodi (slika %.3%), silosi, bunkeri, antenski stubovi, dimnjaci, stubovi dale-
kovoda, hidrotehni"ke konstrukcije i mnoge druge konstrukcije specijalne namene.
Slika 1.30 - Rezervoari za naftne derivate
Slika 1.31 - Cevovod u rafineriji nafte
Me!u savremenim objektima svojim kreativnim i neobi"nim oblikom izdvaja se pira-
mida u Luvru u Parizu (slika %.32). $iste linije piramide, vanvremenski moderne su simbol
oivljavanja ovog velikog muzeja. Piramida je visine 20,9 m. Svaka strana piramide sasto-
ji se od sistema konusa po uzoru na dijamant koji formiraju %28 reetkastih nosa"a sa %6
razli"itih duina. Spoljanju stranu formiraju okviri ura!eni od ner!aju#eg "elika koji za-
jedno sa sistemom ica obezbe!uju jedinstvo konstrukcije.
Slika 1.32 - Piramida u Luvru
U specijalne objekte spadaju i solarni dimnjaci koji pretvaraju sun"evo zra"enje u elek-
tri"nu energiju na neobi"an na"in, kombinuju#i principe staklene bate, dimnjaka i turbine
na vetar. Ideja o ovakvoj kombinaciji je potpuno nova, ali sa pove#anjem trokova energi-
je, sa jedne strane, i "injenice da su visoki dimnjaci tehni"ki dostini, sa druge strane, po-
stalo je razumno ostvariti je. Staklena bata slui kao akumulator sun"eve energije i pokri-
va krunu povrinu. Sastoji se od razapetog horizontalnog krova od providne plastike ili
stakla otvorenog po periferiji i postavljenog nisko iznad zemlje. U sreditu krova je cilin-
dri"ni dimnjak oko "ije osnove je krov "vrsto vezan. Otvor u osnovi dimnjaka je ispod
krova tako da se vazduna masa usisava navie kroz cilindar dimnjaka. Vazduh zbog toga
ulazi u prostor ispod krova po obodu i struji ka dimnjaku, a da mu se pri tome pove#ava
temperatura pod dejstvom sunca. Zagrejan vazduh prouzrokuje strujanje navie kroz dim-
njak, koje je dovoljno jako da pokre#e turbinu. Trokovi ovako dobijene energije su
0,25 DEM/kWh. Ovakav dimnjak je izra!en u mestu La Man"a %70 km juno od Madrida
(slika %.33).
Slika 1.33 - Solarni dimnjak u mestu La Man!a (panija)
Stalnim porastom zahteva za naftom, gasom, ugljem i drugim materijalima, buenje i
proizvodne akativnosti su se poslednjih godina irile do sve nepristupa"nijih predela. Of-
or industrija je svedok izgradnje velikog broja raznovrsnih platformi po celom svetu. Od
%940. godine broj ofor platformi u zalivima i okeanima sveta danas premauje %0.000.
Postavljanje prve "eli"ne konstrukcije ofor platforme bilo je u Meksi"kom zalivu, %947.
godine, na dubini od 6,0 m. Od tada je ofor industrija svedok evolucije mnogih projekata
platformi (slika %.34).
Slika 1.34 - Evolucija ofor platformi
Trenutno u svetu radi preko 3.700 ofor platformi sa glavnim lokacijama u Meksi"kom
zalivu, Severnom moru i Arktiku. Ve#ina ovih platfomi je izvedena u vidu zavarenih cev-
nih konstrukcija zbog niza prednosti. Razlog njihove popularnosti je velika nosivost, uz
minimum povrine izloene silama mora i vetra. Trenutno najvia "eli"na platforma na
svetu je platforma Bullwinkle koja je postavljena u Meksi"kom zalivu %988. godine. Visi-
ne je 485 m i teka preko 7%.000 t sa dimenzijama osnove %22,0x%46,0 m.
Posebnu oblast predstavljaju metalne konstrukcije u hidrotehnici. Zbog na"ina eksploa-
tacije, sloenosti konstrukcionih oblika i vieg stepena mehani"ke obrade, ove konstrukci-
je se u inenjerskoj praksi nazivaju hidromehani"kom opremom. Ove konstrukcije se
uglavnom primenjuju kod objekata koji slue za: regulaciju voda, eksploataciju voda i za-
titu od voda. Najzna"ajnija primena je kod ure!enja vodenih puteva, i kod hidroenerget-
skih i akumulacionih sistema. Primenjuju se i kod sistema za zatitu od velikih voda, po-
sebno od morske plime. Tako!e, ove konstrukcije se primenjuju kod melioracionih siste-
ma i vodozahvata. U savremenim vodenim putevima metalne konstrukcije se javljaju u
sklopu: brodskih prevodnica, liftova za brodove, kosih rampi, kanalnih mostova i luka i
dokova. Kod hidroenergetskih i akumulacionih sistema ove konstrukcije se javljaju kod:
zatvara"a, ulaznih gra!evina, cevovoda itd.
1.7 ALUMINIJUMSKE KONSTRUKCIJE
Aluminijumska industrija u okviru industrije metala zauzima ubedljivo drugo mesto iza
"elika. Zna"aj aluminijuma, odnosno njegovih legura, danas je takav da su "itave industrij-
ske grane kao to su: avioindustrija, industrija vagona, gra!evinarstvo i mnoge druge, za-
visne od ovog stratekog materijala. U gra!evinarstvu aluminijum i aluminijumske legure
preteno nalaze primenu u obliku elemenata za oblaganje objekata, bravarije, gra!evinske
stolarije, pa i za nose#u konstrukciju. Ova primena je u industrijski razvijenim zemljama
dosta zna"ajna i zauzima do 30% od ukupne proizvodnje aluminijuma. Za nose#e kon-
strukcije u gra!evinarstvu do sada su se aluminijumske legure skromno primenjivale pre-
vashodno zbog viestruko ve#e cene od "elika. Ipak, tehnoloke, upotrebne i druge osobi-
ne aluminijumskih legura su takve da pod odre!enim okolnostima, pravilnom primenom
svih tehnoekonomskih parametara, primena ovog materijala za nose#e konstrukcije u gra-
!evinarstvu moe imati puno opravdanje. U svetu u poslednjih 20 godina postoji "itav niz
primera, "ak i kapitalnih reprezentativnih objekata, "ija je nose#a konstrukcija izra!ena od
aluminijumskih legura.
1.8 RAZVOJ METALNIH KONSTRUKCIJA U SRBIJI
Razvoj tehnike projektovanja i gra!enja "eli"nih konstrukcija u Srbiji usko je povezan sa
gra!enjem dravnih eleznica posle %880. godine. Najzna"ajniji most iz ovog perioda je stari
elezni"ki most preko reke Save u Beogradu, zavren %884. godine. Ovaj most je vie puta
ruen (slika %.35) i ponovo obnavljan. Do %895. godine pored elezni"kih bilo je samo osam
drumskih "eli"nih mostova, a od %895. godine pa do %904. godine zavreno je jo devetna-
est. Svi mostovi ve#eg raspona na prvoj pruzi Beograd-Ni bili su "eli"ni. Me!utim, projek-
tovanje izradu i montau ovih mostova vrile su inostrane firme. Za manje raspone ra!eni su
mostovi sa glavnim nosa"ima u vidu punih limenih nosa"a, a za ve#e raspone sa reetkastim
glavnim nosa"ima. Svi mostovi su bili u zakovanoj izradi. Iz ovog perioda najzna"ajnija
ostvarenja su: vijadukt Ralja raspona 4x43=%72,0 m, most preko Velike Morave kod &uprije
raspona 4x80=320,0 m, most preko June Morave kod Cerovca raspona 3x50=%50,0 m i
most preko June Morave kod Supovca raspona 4x50,0=200 m.
Slika 1.35 - elezni!ki most preko Save sruen u Prvom svetskom ratu
U prilikama koje su vladale tih godina bilo je vie nego smelo i pomiljati na samostal-
no projektovanje "eli"nih mostova. Bez oslonca na tradiciju, na bilo kakvu industriju,
osposobljen samo solidnim kolskim znanjem, onoliko koliko se tada iz najboljih kola
moglo poneti, inenjer Jefta Stefanovi# je projektovao "eli"ni most za drumski saobra#aj
preko Morave kod Ljubi"eva na putu Smederevo-Poarevac. To je bio prvi ve#i most koji
su projektovali nai inenjeri i po"etak razvoja tehnike projektovanja "eli"nih mostova u
Srbiji. Velika teta po dalji razvoj ove discipline u Srbiji je to se ovaj most pod probnim
optere#enjem sruio. Za utvr!ivanje uzroka nesre#e pozvani su najpoznatiji stru"njaci za
"eli"ne mostove tog vremena, Tetmajer iz Ciriha i Gerber iz Minhena. Ceo ovaj slu"aj ru-
enja bio je tada potpuno rasvetljen i uao je u svetsku literaturu. Posledice ruenja Ljubi-
"evskog mosta bile su fatalne za dalji napredak struke. Izgubljeno je poverenje u nae in-
enjere, a i oni sami su izgubili veru da su kadri da se dalje bave projektovanjem "eli"nih
mostova. To je negativno uticalo i na rad na fakultetu u pogledu osposobljavanja mladih
stru"njaka za projektovanje "eli"nih konstrukcija. Taj period neaktivnosti trajao je do zavr-
etka Prvog svetskog rata.
Po zavretku Prvog svetskog rata u oslobo!enoj zemlji skoro svi mostovi su bili poru-
eni, pa je prvi zadatak inenjera bio uspostavljanje drumskog i elezni"kog saobra#aja.
Trebalo je obnoviti veliki broj poruenih "eli"nih mostova, definitivno ili privremeno.
Strani kapital, osetivi da u Srbiji postoje izgledi za nove poslove i ra"unaju#i na jeftinu
radnu snagu, udruuje se sa doma#im kapitalom i podie ve#e radionice za izradu "eli"nih
konstrukcija, prvo u Smederevu, a potom u Smederevskoj Palanci, Kruevcu i Niu. Sem u
ovim radionicama, znatan broj "eli"nih mostova poru"uje se iz inostranstva na ra"un repa-
racija, a tom prilikom nai inenjeri u svojstvu prijemnih organa dolaze u kontakt sa ovom
vrstom industrije u inostranstvu.
Zbog ovakve situacije nastava na fakultetu iz oblasti "eli"nih konstrukcija dobija sve ve#i
zamah, pa mladi inenjeri izlaze iz kole sa zna"ajnim teorijskim i prakti"nim znanjem iz "eli"-
nih konstrukcija i polako istiskuju strance sa ovih poslova. Kao posledica ovoga proizaao je
izuzetno impozantan broj zakovanih, pa "ak i zavarenih "eli"nih konstrukcija mostova projek-
tovanih od strane naih projektanata i izvedenih u naim radionicama.
Prva zavarena nose#a "eli"na konstrukcija u naoj zemlji je drumski most preko reke
Grze na putu Pan"evo-Zaje"ar, sagra!en %932. godine. Most je stati"kog sistema proste
grede raspona 24,7 m, izveden kao pun limeni nosa". Glavni projektant je bio profesor Mi-
lan Radojkovi#. Treba napomenuti da je prvi zavareni most u Evropi izgra!en decembra
%928. godine, a da su u Nema"koj prvi propisi za zavarene konstrukcije izali %93%. godi-
ne (DIN 4%00). Prvi elezni"ki most na ovim prostorima u zavarenoj izradi bio je most na
pruzi Ustipra"a-Fo"a, puten u saobra#aj %938. godine. Na ovom mostu, koji je tako!e
projektovao profesor Radojkovi#, projekat, tehnika zavarivanja, na"in izvrenja, kontrola
kvaliteta i izbor elektroda bili su u potpunosti na savremenom nivou.
Drumsko-elezni"ki most preko reke Save kod apca je stati"kog sistema reetkastog
kontinualnog nosa"a sa zglobovima raspona 2x%25,0+%80,0+2x%25,0=680,0 m. irina mo-
sta je 6,5 m. Ukupna teina "eli"ne konstrukcije je bila 6.%00 t. elezni"ka pruga Kraljevo-
Raka-Kosovska Mitrovica preseca %5 puta reku Ibar. U toku %929-%930. godine izgra!e-
na su 23 "eli"na mosta raspona 4,5 do %00,0 m. Me!u njima je %6 velikih "eli"nih mostova
i to: 2 mosta raspona po 60 m, 4 mosta raspona po 80 m, 7 mostova raspona po 90 m i 3
mosta raspona %00 m. Glavni nosa"i ovih mostova su reetkasti sa poluparaboli"nim gor-
njim pojasem, osim tri mosta raspona od 90 i %00 m, koji imaju glavne nosa"e sa paralel-
nim pojasevima i rombi"nom ispunom. tapovi glavnih nosa"a su sandu"astog preseka,
obrazovanih zakivanjem. Projektovanje, izradu i montau ovih mostova izvrila su uglav-
nom doma#a preduze#a, a me!u njima i SARTID iz Smedereva. Slede#i zna"ajan most bio
je na pruzi Beograd - Pan"evo preko Dunava, izgra!en %934. godine, kao drumsko - ele-
zni"ki most, koji je u to vreme bio najdui most u Evropi. Konstrukcija mosta izvedena je
kao sistem "eli"nih reetkastih prostih greda raspona 7x%6%,0=%%27,0 m preko reke i 8
konstrukcija "eli"nih limenih prostih greda raspona 8x32,0=256,0 m na prilazima. Tokom
Drugog svetskog rata most je dva puta ruen.
U isto vreme kada i Pan"eva"ki most, %934. godine, zavren je i prvi vise#i most u Sr-
biji, poznat kao most kralja Aleksandra I (slika %.36), na lokaciji preko reke Save u produ-
etku Brankove ulice, dispoziciono oblikovan kao greda raspona 26%,0 m, oveena na lan-
"anicu sa prepustima duina 75,0 m. Inundacioni otvor na desnoj obali ura!en je u vidu
jedne "eli"ne proste grede raspona 47,0 m. Most je, pored drumskog i pea"kog saobra#a-
ja, kori#en i za prevo!enje tramvaja na trasi prema Zemunu. Ovaj most je %94%. godine
doiveo sudbinu ostalih mostova. Prilikom bombardovanja Beograda potpuno je sruena
glavna nose#a konstrukcija mosta preko reke. Most nije obnavljan u toku rata.
Slika 1.36 - Most kralja Aleksandra I preko Save u Beogradu
Zahvaljuju#i ste"enim iskustvima naih inenjera na prethodnim, zna"ajnim objektima,
i napredovanju visokokolske nastave iz oblasti metalnih konstrukcija, veliki broj gra!e-
vinskih inenjera mogao je odgovoriti sloenim zadacima koji su se postavili u oslobo!e-
noj zemlji posle Drugog svetskog rata. Veliki "eli"ni mostovi na Savi, Moravi i drugim na-
im rekama podignuti su iz re"nog korita, popravljeni i osposobljeni za saobra#aj, za rela-
tivno kratko vreme, sa oskudnim sredstvima sa kojima se tada raspolagalo. Postoje#e radi-
onice su znatno proirene i modernizovane, otvorena mnoga nova preduze#a i broj stru"-
njaka u njima bitno pove#an. Zavisnost od inostranstva u pogledu projektovanja, izrade i
montae "eli"nih konstrukcija je potpuno otpala. Jednom re"ju, ova grana tehnike je po-
slednjih trideset godina toliko napredovala, da razvoj savremenih metalnih konstrukcija
ide uporedo sa razvojem u drugim industrijski razvijenim zemljama, pa je u ovom periodu
izgra!en veliki broj raznovrsnih "eli"nih konstrukcija koje spadaju u sam vrh svetskog
gra!evinskog konstrukterstva. Pojedini objekti su bili i dugogodinji svetski rekorderi u
svojoj klasi.
Po zavretku Drugog svetskog rata najve#i deo aktivnosti usredsre!en je na obnovu po-
ruenih i ote#enih mostova, da bi se to pre uspostavio normalan saobra#aj. Ovo vreme
karakterie oskudica "eli"nog materijala, pa se do maksimuma koristio materijal od poru-
enih objekata, to se moglo ostvariti samo zahvaljuju#i tome to su ovi mostovi bili izgra-
!eni od "elika. $eli"ni materijal mostova, koji, zbog svoje prirode i osobenosti, nisu mogli
da budu obnovljeni u istom sistemu, iskori#en je za izradu novih mostova, pa je tako ma-
terijal od sruenog vise#eg mosta preko reke Save u Beogradu iskori#en za izradu dva no-
va mosta - preko reke Ibar u Kraljevu i preko reke Ribnice pored Kraljeva. To su, u isto
vreme, bili i prvi mostovi sistema spregnute konstrukcije u naoj zemlji. Iz ovog perioda
treba izdvojiti nekoliko velikih mostova kao to su: prva obnova mosta preko Dunava na
potezu Beograd-Pan"evo, obnova mosta preko Dunava kod Bogojeva i novi most preko
Save kod Ostrunice.
Obnovom ratom poruenih postrojenja crne metalurgije dolazi se do "eli"nog materija-
la garantovanog kvaliteta, pristiu visokostru"ni kadrovi sa fakulteta koji se usavravaju uz
kori#enje ste"enog iskustva i znanja, kako iz zemlje, tako i iz inostranstva, kupuje se sa-
vremena oprema i mehanizacija, razvija metaloprera!iva"ka industrija u zemlji, pa se sve
to vidno odraava na izgradnju velikog broja savremenih nose#ih "eli"nih konstrukcija u
gra!evinarstvu. Zakovane konstrukcije sve vie ustupaju mesto zavarenim, iz "ega proisti-
"u novi konstruktivni sistemi. Istovremeno se primenjuju i visokovredni prednapregnuti
zavrtnjevi, sa kojima su prevazi!ene po"etne teko#e.

Slika 1.37 - Most preko Save u Brankovoj ulici
Na raspisanoj me!unarodnoj licitaciji %952. godine za izgradnju novog mosta preko
Save, na mestu prethodno sruenog vise#eg mosta, sa istim rasponima, 75,0+26%,0+75,0 m,
usvojen je projekt firme MAN. Sistem kontinualne grede sa zadatim rasponima i kolovo-
znom ortotropnom plo"om bio je jedinstven u to vreme u svetu, pa je mnogo godina bio
most sa najve#im rasponom u svetu u svojoj kategoriji (slika %.37-levo). Firma MAN, po-
red tehni"ke dokumentacije za glavnu konstrukciju, izradila je u fabrikama i ortotropnu
plo"u, dok je naim stru"njacima poverena izrada delova glavne konstrukcije mosta i celo-
kupna montaa, koja je izvrena sistemom slobodne montae. Uspeno obavljen posao
%956. godine zna"io je sticanje velikog iskustva i potvrde osposobljenosti nae operative
za izgradnju ovako zna"ajnih objekata.
Porastom obima saobra#aja ukazala se potreba za proirenjem kapaciteta mosta, to je
u"injeno od %974. do %976. godine, postavljanjem nove konstrukcije na stubove starog
mosta, neposredno uz izgra!enu mostovsku konstrukciju, "ime je dobijen ve#i saobra#ajni
profil (slika %.37-desno). Tehni"ka dokumentacija mosta, tehnologija gra!enja i samo iz-
vo!enje, delo je naih stru"njaka, koji su tom prilikom dali svoj doprinos unapre!enju teh-
nologije gra!enja u oblasti mostogradnje. Glavni projektant nove polovine mosta bio je in-
enjer Danilo Dragojevi#. Konstrukcija mosta montirana je 3,5 m nizvodno, pored stare
konstrukcije, i nakon zavrene montae, prevu"ena u svoj definitivni poloaj. Specifi"nost
ovog poduhvata je u "injenici da su krajnje reakcije u svim fazama optere#enja negativne.
Na me!unarodnoj licitaciji za izgradnju novog Pan"eva"kog mosta na istoj lokaciji, sa
ve#im kapacitetom, usvojena je varijanta naih stru"njaka (glavni projektanti inenjer
Leopold Colja i profesor Ljubomir Jeftovi#), koja je koncipirana kao kontinualni reetkasti
nosa" na pet polja, raspona 5x%6%,0 m, sa paralelnim pojasnim tapovima i dijagonalnom is-
punom (slika %.38). Konstrukcija mosta primala je novi sadraj od dva elezni"ka koloseka
postavljenih unutar reetkastih glavnih nosa"a, a na obostrano postavljenim konzolama po-
stavljena su dva kolovoza za drumski saobra#aj, irine po 7,0 m, i pea"ke staze od %,5 m.
Most je ra"unat kao prostorni sistem, uzimanjem u obzir saradnje kolovoznih nosa"a sa ta-
povima donjeg pojasa, i saradnje horizontalnih spregova sa glavnim nosa"ima pri nesime-
tri"nom poloaju optere#enja. Izgradnja mosta tehnoloki je zamiljena tako da se izvo!e-
njem bitno ne ometa saobra#aj, tako to se nova konstrukcija mosta privremeno postavlja
7,35 m nizvodno, na proirene glave stubova. Zavretkom montae glavne konstrukcije mo-
sta bez konzola, %96%. godine, stvorili su se uslovi da se saobra#aj prebaci sa starog, privre-
menog mosta, na novi i to za jedan elezni"ki kolosek i drumsku traku irine 2,8 m. Tokom
%96%. godine i polovinom %962. godine demontirana je stara konstrukcija i uklonjeni pomo#-
ni me!uoslonci. Prevla"enjem cele konstrukcije mosta, duine 800,0 m, i teine 8.000 t, u
projektovanu osu mosta, koje je trajalo samo dva dana, pristupilo se zavretku mosta, posta-
vljanjem drumskih saobra#ajnica na konzole. Zavretak svih radova i putanje mosta u sao-
bra#aj bilo je tokom %964. godine.
Slika 1.38 - Pan!eva!ki most za drumsko-elezni!ki saobra"aj
Izgradnjom autoputa kroz Beograd, prelaz preko reke Save ostvaren je impozantnim re-
enjem mostovske konstrukcije, koja u jednom skoku "preska"e" Savu, asociraju#i svojim
vitkim kosim "nogama" na gazelu u skoku, pa je tako dobila popularno ime Gazela (slika
%.39). Autor konstrukcije je akademik dr Milan 'uri#. Profil auto puta, irine 2x%0,5 m, sa 2
pea"ke staze irine 3,0 m, prelazi preko mosta sistema kosog podupirala, raspona
4%,65+249,92+40,30 m i dve proste grede raspona 66,80 m. Ovaj most spada u originalna re-
enja, kako po svojoj koncepciji, tako i po svojim estetskim dometima.
Slika 1.39 - Most Gazela u Beogradu
Kao to je ve# re"eno, primena spregnutih sistema u mostogradnji, vezana je za izgrad-
nju mosta preko Ibra u Kraljevu . Posle toga izgra!en je veliki broj mostova ovoga siste-
ma, kako malih, tako i velikih raspona. Glavni nosa"i sistema kontinualnog nosa"a zahte-
vali su prednaprezanje u zoni negativnih momenata, tako da je najve#i broj mostova izgra-
!en u spregnuto-prednapregnutom sistemu. Iz ove grupe treba spomenuti most preko Save
kod Oraja (projektant akademik dr Nikola Hajdin) zbog njegovog velikog srednjeg raspo-
na od %34,0 m. Osim toga, na ovom mostu izvreno je sprezanje betona i "elika postavlja-
njem betonske plo"e i u ravan donjeg pojasa u zoni srednjih oslonaca.
Ja"anjem ekonomske mo#i zemlje i naglim razvojem saobra#aja gradi se veliki broj, kako
drumskih, tako i elezni"kih mostova, irom zemlje. Na pruzi Beograd-Bar izgra!eno je
mnogo mostova razli"itih sistema, a ve#ina od njih je imala neku osobenost. Na ovoj pruzi
najzna"ajnije mesto pripada mostu preko kanjona Mala rijeka (projektant profesor Ljubomir
Jevtovi#), koji se nalazi na oko 200 m iznad re"nog korita (slika %.40). Kanjon je premo#en
reetkastom konstrukcijom sistema kontinualnog nosa"a sa pet otvora, "iji je srednji otvor
%50,0 m, a ukupna duina 498,0 m. S obzirom na veliku visinu i konfiguraciju terena, kao i
izuzetno jake vetrove, trebalo je optimalno reiti probleme u vezi sa uticajem vetra, kako na
konstrukciju mosta, tako i na vozila - vagone na samom mostu. Na trasi ove pruge nalazi se
jo jedan izuzetno interesantan most zvani Kosorski ljeb (projektant tako!e profesor Jevto-
vi#). Cela dolina premo#ena je "eli"nim lukom raspona 70,0 m, koji nosi gredu duine 87,5
m. Ovo je jedini elezni"ki lu"ni most u Jugoslaviji.
Slika 1.40 - Most Mala rijeka na pruzi Beograd-Bar
Istovremeno, u to doba gradi se i pruga Sarajevo - Plo"e, na kojoj, kao najinteresantnije
reenje, treba navesti most preko reke Neretve kod Jablanice (slika %.4%), "iji je glavni
otvor okvirne konstrukcije sa kosim i razmaknutim podupiralima i rasponom od %00,0 m,
ukupne duine 300,0 m (projektant inenjer Branko Zari#).
Takore#i istovremeno, gradi se nekoliko velikih drumski mostova, kao to su mostovi
preko Dunava kod Bezdana, Smedereva, Ba"ke Palanke i Bogojeva, mostovi preko Save
kod apca i Sremske Mitrovice, kao i most preko Drine kod Loznice.
Pri nabrajanju zna"ajnih ostvarenja u mostogradnji treba da se pomene i izgradnja mo-
sta preko Tise izme!u Kanjie i Kneevca (projektant profesor Jevtovi#). Most je vise#i,
sa glavnim rasponom od %54,6 m, namenjen za drumski saobra#aj, sa kolovozom irine
7,0 m.
Drumski most Mratinje kod HE Piva, sistema kontinualnog nosa"a, raspona
%00,0+%80,0+%00,0 m, sa ortotropnom kolovoznom plo"om, izveden je od strane GOE u
zavarenoj izradi sa montanim nastavcima ostvarenim zavarivanjem i visokovrednim za-
vrtnjevima (projektanti inenjeri Miroljub Popadi# i Borislav Midi#). Ovaj most (slika
%.42) je zbog dobro koncipirane konstrukcije, izuzetno smele montae u tekim terenskim
uslovima (montaa sa tri polazne ta"ke na visini do %%2,0 m iznad tla), kao i zbog uspe-
nog estetskog uklapanja u okolinu, dobio %977. godine nagradu Evropske konvencije za
"eli"ne konstrukcije (European Convention for Constructional Steelwork) kao jedna od
najboljih, izvedenih "eli"nih konstrukcija u Evropi.
Slika 1.41 - Most preko Neretve na pruzi Sarajevo-Plo!e
Slika 1.42 - Drumski most Mratinje kod HE Pive u fazi montae
Veoma zna"ajan poduhvat je izgradnja elezni"kog mosta sa kosim kablovima u Beo-
gradu preko Save (slika %.43) za potrebe Beogradskog elezni"kog "vora (projektanti aka-
demik Nikola Hajdin i profesor Ljubomir Jevtovi#). Stati"ki sistem mosta je kontinualan
nosa" sa est polja, raspona 53,74+85,0+50,%5+253,7+50,%5+65,2=557,94 m, pri "emu je
srednji otvor raspona 253,7 m prihva#en sa "etiri kose zatege oblikovane od snopa paralel-
nih ica uvu"enih u polietilensku cev sa glavama za ankerovanje koje su zalivene hladnim
postupkom. elezni"ki kolosek postavljen je u tucani"kom zastoru postavljenom preko "e-
li"ne ortotropne plo"e ugra!ene izme!u sandu"astih glavnih nosa"a. Izgradnja mosta traja-
la je od %974. do %979. godine.
Slika 1.43 - elezni!ki most preko Save u Beogradu
Drumski most u Novom Sadu preko Dunava (slika %.44) je sli"nog sistema kao pret-
hodni sa ukupnom duinom od %3%2,0 m, od "ega na glavnu mostovsku konstrukciju otpa-
da 59%,0 m (projektanti akademik dr Nikola Hajdin i profesor Gojko Nenadi#). Rasponi su
2x60,0+35%,0+2x60,0 m, to je u to vreme bio svetski rekord za mostove ove vrste, sa pi-
lonima i zategama u srednjoj ravni mosta.
Poslednjih desetak godina zbog velike recesije u naoj zemlji izvedeno je samo nekoli-
ko zna"ajnih ostvarenja u mostogradnji.
Drumski most Gazivode (projektant inenjer Slobodan Cvetkovi#) preko akumulacije
zavren je %989. godine (slika %.45). Most je stati"kog sistema reetkastog luka raspona
2%9,% m. irina mosta je 9,5 m. Ukupna teina "eli"ne konstrukcije je 832 t.
Slika 1.44 - Drumski most u Novom Sadu preko Dunava
Slika 1.45 - Drumski most Gazivode
Trasa autoputa - obilaznica oko Beograda - prelazi reku Savu kod Ostrunice (projektanti
inenjeri Slobodan Cvetkovi# i Danilo Dragojevi#) nizvodno od postoje#eg elezni"kog mo-
sta. Kako se objekat nalazi u zoni plovnog puta reke to je zahtevan plovni gabarit irine
%80,0 m i visine 9,5 m od maksimalne plovne vode. Most se sastoji od "eli"ne konstrukcije
preko reke i prethodnonapregnutih prilaznih konstrukcija ukupne duine %789,6 m. Investi-
cionim programom koji je prihva#en od Evropske investicione banke uslovljeno je da se
autoput gradi u dve faze, gde bi u prvoj fazi bila izgra!ena polovina saobra#ajnog profila,
koji omogu#ava odvijanje dvosmernog saobra#aja. Konstrukcija iznad reke je kontinualni
nosa" promenjive visine sa rasponima 99,0+%98,0+99,0+99,0+88,0 m, to ukupno iznosi
583,0 m (slika %.46).
Slika 1.46 - Izgled namontirane konstrukcije mosta preko reke Save kod Ostrunice
Pea"ki most Sveti Irinej premo#uje reku Savu, povezuju#i Ma"vansku i Sremsku Mi-
trovicu (slika %.47). Objekat se sastoji od prilazne konstrukcije, sistema proste grede i
glavne konstrukcije, sistema mosta sa kosim kablovima, raspona 35,0+%92,5+35,0 m (pro-
jektanti inenjeri Gradimir Sre#kovi# i Dragoljub Isailovi#). irina mosta je 5,5 m, a u zo-
ni pilona se pove#ava na 6,5 m. Armiranobetonski piloni su smeteni u srednju ravan mo-
sta. Greda za ukru#enje oslanja se na obalne i pilonske stubove i sastoji se od "eli"nog tra-
pezastog sandu"astog nosa"a spregnutog sa armiranobetonskom kolovoznom plo"om.
Slika 1.47 - Pea!ki most Sveti Irinej
Most preko Dunava-Ade-Dunavca kod Smedereva za prevo!enje cevovoda (projektant
profesor Zvonimir Pavlovi#) je jo jedan u nizu brilijantnih ostvarenja naih konstruktera i
predstavlja najdui most ove namene u Evropi. Konstrukcija za prelaz cevovoda sastoji se
od tri mosta. Mostovi A i B su vise#i, istovetne koncepcije, a most C je reetkasta kontinu-
alna konstrukcija. Najzna"ajniji most je onaj koji premo#uje Dunav, srednjeg raspona
479,7 m i ukupne duina 865,74 m (slika %.48). Posebna konstrukterska vrednost ovog
mosta je kori#enje reetkastih horizontala na mestu pilona za koje su vezana bo"na uad
za stabilizaciju.
Slika 1.48 - Vise"i most preko Dunava za prevo#enje cevovoda
Niz velikih, funkcionalno i konstrukterski uspeno izvedenih objekata u velikim indu-
strijskim i energetskim postrojenjima svedo"i o visokom nivou projektovanja i izgradnje
ove vrste "eli"nih konstrukcija. Me!u mnogima ovde #e biti pomenute hale i objekti RHR
Trep"a, RTB Bor, SARTID-%9%3 Smederevo, Aluminijumski kombinat Podgorica, ele-
zare Niki# i Skoplje, Zorka-abac, HIP Pan"evo, REIK Kolubara i veliki broj industrij-
skih hala u inostranstvu, pogotovo u Libiji, Iraku i Rusiji.
Jedna od najve#ih industrijskih hala u Jugoslaviji je objekat hladne valjaonice SAR-
TID-a iz Smedereva korisne povrine %04.24% m
2
(slika %.49). Objekat je realizovan u dve
faze. Hala je irine 3x24,0+5x30,0=222,0 m, a duine 29x%8,0=522,0 m, a opsluuju je 37
mostnih dizalica od 20 do 80 t. Nose#a konstrukcija se sastoji od punih limenih stubova
ukljetenih u temelje, reetkastih krovnih nosa"a, kranskih staza sistema kontinualnih no-
sa"a, oslona"kih konstrukcija, "R" ronja"a i spregova. Glavni projektant nose#e konstruk-
cije prve faze je inenjer Kamenko Jovi"i#, a druge inenjer Milan Reli#.

Slika 1.49 - Hala hladne valjaonice u Smederevu
Visokoregalno skladite Zorka-abac (projektant inenjer Milun Mikovi#), koncipira-
no je kao samonose#e, tj. konstrukcija visokoregalnog skladita je takva da "eli"ni regali
primaju korisno optere#enje od paleta, tehnoloke opreme, krovne i fasadne konstrukcije,
snega i vetra. Objekat se sastoji od visokoregalnog skladita i aneksa. Objekat visokoregal-
nog skladita je duine 48,0 m, irine 26,4 m i visine 23,0 m. Izgled objekta u fazi izgrad-
nje prikazan je na slici %.50.
Slika 1.50 - Visokoregalno skladite Zorka-abac u fazi montae
Veliki broj industrijskih hala i skladita je realizovan u inostranstvu me!u kojima se is-
ti"u: hale u luci Misurata (Libija), fabrika ra"unarske opreme u Jerevanu (Jermenija), hale
drvnog i metalskog kompleksa Zapadnosibirskog metalurkog kombinata u Novokuznjec-
ku (Rusija), itd.
U okviru luke Misurata izvedeno je devet hala (projektant inenjer mr Dragoslav To-
i#) ukupne povrine 80.000 m
2
(slika %.5%). Pet hala su dimenzija 50,0x%50,0 m, dve
50,0x%50,0 m i po jedna dimenzija 4%,0x50,0 m i 4%,0x78,0 m. Svi objekti su okvirnog si-
stema sa vutama. Radove na projektovanju, izradi i montai "eli"ne konstrukcije, kao i na
oblaganju izvrila je GOA iz Smederevske Palanke.

Slika 1.51 - Hala Transit Shed u luci Misurata (Libija)
Primena "elika u zgradarstvu u naoj zemlji javlja se u ve#oj meri tek u poslednjoj de-
ceniji, bilo sa "isto "eli"nom, bilo sa spregnutom "elik-beton nose#om konstrukcijom.
Uteda u korisnom prostoru, prefabrikacija, brza montaa suvim postupkom, smanjenje
sopstvene teine i ukupnog kotanja su faktori koji #e doprineti daljoj promociji ovakvih
zgrada kod nas. Prva zgrada sa nose#om "eli"nom konstrukcijom u Srbiji je %%-to spratna
poslovna zgrada Projmetala u Beogradu, povrine osnove 4%5 m
2
za koju je utroeno
%7,4 kg/m
3
"elika. Kao primer savremenih spratnih zgrada od "elika mogu se izdvojiti: tri
poslovne zgrade u Sremskoj ulici u Beogradu (slika %.52), poslovna zgrada Minel ENIM-a
u Beogradu i poslovna zgrada Jugodrva u Beogradu (projektant 'or!e &upurdija). Zgrada
Jugodrva je izvedena kao oveeni sistem tako to reetkasti krovni veza"i optere#enje sa
vealjki prenose na okvire (slika %.53).
Objekat javne garae u Uicu (slika %.54) sastoji se od dve konstruktivno nezavisne ce-
line garae i aneksa me!usobno odvojenih dilatacijom (projektant inenjer Duan Nikoli#,
izvo!a" Jedinstvo-Metalogradnja, Uice). Osnovni sistem nose#e konstrukcije garae proi-
zaao je iz funkcionalnog reenja saobra#aja, geomehani"kih uslova fundiranja i arhitek-
tonskog reenja. Nose#a konstrukcija garae je izvedena od spregnutih me!uspratnih kon-
strukcija i stubova. Spregnuta me!uspratna konstrukcija raspona %5,0 m (%3,0 m) izvedena
je od polumontanih "Omnia" plo"a i "eli"nih limenih nosa"a. Sprezanje je ostvareno pre-
ko krutih modanika i armaturnih petlji.
Slika 1.52 - Poslovna zgrada u Sremskoj ulici u Beogradu
Slika 1.53 - Poslovna zgrada Jugodrva u Beogradu
Slika 1.54 - Javna garaa u Uicu
Na prostoru ispred zgrade NIS Jugopetrola izvedena je benziska stanica (slika %.55) sa
prodajnim, kancelarijskim i magacinskim prostorom (projektant inenjer Vladislav Mati#,
izvo!a" Zavariva" - Vranje). Preko prodajnog dela prelaze glavni kosi nosa"i koji se dalje
talasasto nastavljaju kao nosa"i nadstrenice formirani od dva U-profila okrenuti jedan
prema drugom le!ima na rastojanju od %50 mm i povezani sa dva paralelna lima. Na donji
pojas ovih nosa"a oslanjaju se reetkaste tropojasne ronja"e na koje su preko distancera
postavljeni nosa"i krovnog pokriva"a - LEXAN-a. Na najniim ta"kama talasastog nosa"a
postavljeni su kruni stubovi.
Slika 1.55 - Benzinska pumpa Dejton u Beogradu
Sportski objekti, kao to su hale i krovovi stadiona, predstavljaju pravi izazov za sva-
kog konstruktera, pa u ovoj oblasti postoji veliki broj izuzetnih ostvarenja kao to su sport-
ske dvorane u Beogradu (Pionir i Ledena dvorana), Novom Sadu (Vojvodina), Leskovcu,
bazeni u Beogradu i Be"eju, krovna konstrukcija stadiona Crvene zvezde u Beogradu i
mnogi drugi.
Objekat sportske dvorane u Tuzli (slika %.56) korisne povrine oko %6.000 m
2
ima veliku
univerzalnu dvoranu za 6.000 gledalaca, malu dvoranu za 800 gledalaca, izlobeni prostor i
dve sale za trening (projektant inenjer Slobodan Cvetkovi#). Krovna konstrukcija je jedin-
stvena, izvedena kao prostorna u sistemu MERO raspona 53,0 m x 9%,0 m. Prostorna reet-
kasta konstrukcija je plo"asta, sistemne visine 22%5 mm u rasteru 3%33 x 3%33 mm.
Slika 1.56 - Sportska dvorana u Tuzli
Na zapadnoj tribini stadiona Crvene zvezde u Beogradu izvedena je vise#a "eli"na
krovna konstrukcija (slika %.57) sa nizom ravanskih konstrukcija formiranih od oveenog
sandu"astog nosa"a, pilona, zatege i ankera.
Slika 1.57 - Krovna konstrukcija za stadion Crvene zvezde u Beogradu
Od sportskih objekata izvedenih u inostranstvu posebno se izdvajaju sportski kompleks
u Permu (Rusija) i krovna konstrukcija stadiona Shah Alam u Selangoru (Malezija). Krov-
na konstrukcija povrine 34.386 m
2
sastavljena je iz dve identi"ne povrine oblika prese"e-
nog krunog cilindra radijusa 284,% m. Prostorna krovna konstrukcija konstantne visine
3,0 m i rastera 3,8 x 3,6 m dimenzija prepusta od 69,0 m u sredini i duine od 283,79 m na
mestu slobodne ivice je najve#a konstrukcija tog tipa na svetu (slika %.58). Prostorna kon-
strukcija je izvedena od cevi sa "vorovima od monolitnih "eli"nih kugli sistema UNI-
STRUT. Oslanjanje krovne konstrukcije je izvreno na 32 mesta po obodu. Glavni izvo!a"
radova je bio Energoprojekt- Beograd.
Slika 1.58 - Stadion Shah Alam u Maleziji
Zahvaljuju#i kvalitetnom stru"nom kadru na svim nivoima, projektovani su i izvedeni i
najkomplikovaniji objekti u "eliku i to ne samo u mostogradnji i zgradarstvu ve# i u osta-
lim oblastima gra!evinskog konstrukterstva, kao to su antenski stubovi visine i do 200 m,
rezervoari pre"nika i do 60 m, silosi, bunkeri, i"are u naoj zemlji i inostranstvu. Od
atraktivnih antenskih stubova treba pomenuti slobodno stoje#e cevne stubove Zekova gla-
va-Bjelasica visine 40,42 m (slika %.59a) i tirovnik-Lov#en visine 48,22 m (slika %.59b),
kao i stubove sa ankernim uadima (jarbole) kod Subotice visine %99,8m i u Belom Mana-
stiru visine %99,99 m i teine %20 t (slika %.59c). Popre"ni presek stuba je jednakostrani"ni
trougao duine strane 3500 mm do kote %73,6 m i %200 mm od kote %77,5 m do vrha stu-
ba. Konstrukcija stuba je prihva#ena sa "etiri nivoa zateznih uadi. Svako ue je predna-
pregnuto. Glavni projektant ovog antenskog stuba (kao i prethodna dva) je profesor Gojko
Nenadi#, a izvo!a" je Mostogradnja - Beograd.
$elik i aluminijumske legure su posebno pogodni za prostorne nose#e sisteme. Na
ovom polju su u poslednje vreme pokazani lepi rezultati i u osvajanju novih sistema i u re-
alizovanim objektima. Izuzetan primer prostorne reetkaste krovne konstrukcije "ini Po-
slovno-sportski centar u Tuzli. Krovna konstrukcija je izvedena u sistemu MERO. Razvi-
jen je i sli"an sistem pod nazivom "BRUS +" firme %4. oktobar iz Kruevca. Prema princi-
pima konstrukcije UNISTRUT- SAD na tritu Jugoslavije razvijen je sistem SITING-
$a"ak. Kori#enjem ovog sistema izgra!eno je nekoliko zapaenih objekata-benzinskih
pumpi NIS Jugopetrol-a u Beogradu, Gornjem Milanovcu, $a"ku, Valjevu itd. Originalni
ameri"ki sistem omogu#ava izradu samo plo"astih formi konstrukcija. Me!utim, kako se
"esto javljaju zahtevi arhitekata za lu"nim oblicima to je sistem usavren tako to je dodat-
nim savijanjem "vornog lima i skra#enjem tapova donjeg pojasa u pravcu krivine luka
omogu#eno izvo!enje i zakrivljenih - lu"nih oblika (slika %.60).
a)
b) c)
Slika 1.59 - Antenski stubovi: a) Bjelasica; b) Lov"en; c) Beli Manastir
Slika 1.60 - Lu!ni oblik prostorne konstrukcije SITING
Izuzetno atraktivna konstrukcija vodotornja visine 56,7 m na Sajmu u Lagosu izgra!e-
na od strane naih gra!evinara (projektant profesor Gojko Nenadi#) prikazana je na slici
%.6%.
Slika 1.61 - Vodotoranj u Lagosu
Trenutno je u svetu izuzetno aktuelna primena ner!aju#ih "elika, kao trend u arhitektu-
ri, u takvoj formi da je konstrukcija potpuno vidljiva, kako u fasadama tako i u enterijeru,
ali sa posebno oblikovanim detaljima prilago!enim arhitektonskim zahtevima. Ner!aju#i
"elici su otporni prema uticaju atmosfere, vode, pare i prema brojnim kiselinama i solima.
Kod ovog "elika se na vazduhu formira povrinski oksidni sloj koji spre"ava koroziju.
Ovaj oksidni sloj je tanak i poja"ava prirodnu boju ne remete#i metalni sjaj. Ner!aju#i "e-
lik je postao uzdanica u arhitektonskom oblikovanju savremenih zgrada, delom usled na-
pretka u metalurgiji i konstrukcijskom shvatanju materijala, ali vie kao izraz fascinacije
arhitekata i inenjera konstrukcijskim mogu#nostima ovog materijala.
Prakti"na zainteresovanost da se materijal konstruktivno najbolje iskoristi i racionalizu-
je i "ak istaknu veze, daje poseban estetski efekat. Konstruktivne forme koje iz toga proizi-
laze "esto imaju kvazi-anatomski kvalitet uz jasan konstruktivni sistem. Povrine elemena-
ta od ner!aju#ih "elika mogu biti glatke i sjajne, matirane, rupi"aste, obra!ene "etkama ili
sa arama i bitno uti"u na na"in reflektovanja svetlosti. Trend koji je poslednjih godina za-
stupljen u svetu preneo se i kod nas, tako da je u Beogradu izgra!ena poslovna zgrada fir-
me Zepter u Ulici kralja Petra (slika %.62) koja na izuzetno atraktivan na"in dodatno afir-
mie primenu ner!aju#ih "elika u zgradarstvu. Kod ove zgrade na fascinantan na"in je
upotrebljen ner!aju#i "elik za razli"ite delove nose#e konstrukcije. Projektant nose#e kon-
strukcije od ner!aju#eg "elika je profesor dr Dragan Bu!evac.
a) b)
Slika 1.62 - Fasada zgrade Zepter: a) prema ulici kralja Petra; b) dvorina sa pasarelom
U Jugoslaviji je proteklih godina izgra!en veliki broj hidrotehni"kih objekata u kojima je
ugra!ena hidromehani"ka oprema doma#ih proizvo!a"a. U najzna"ajnije objekte, sa razno-
vrsnom hidromehani"kom opremom visokog kvaliteta, spadaju hidroenergetski i plovidbeni
sistem 'erdap, hidro sistem Dunav-Tisa-Dunav i hidroelektrane u slivu Drine.
Zasluge za ovako velik broj izvedenih izuzetnih objekata svakako pripadaju i nastavni-
cima iz oblasti metalnih konstrukcija, koji su prenosili svoja znanja i iskustva budu#im
gra!evinskih inenjerima i istovremeno nivo nastave usaglaavali sa savremenim svetskim
trendovima i dostignu#ima.
Po"eci nastave iz oblasti metalnih konstrukcija na Gra!evinskom fakultetu Univerziteta
u Beogradu bili su u okviru predmeta Nauka o gra#evini na suvu i na vodi koji je %869.
godine uveo profesor Mihailo Petkovi#. Me!utim veoma brzo je uvideo da predmet treba
ras"laniti prema srodnim materijalima tako da ve# %870. godine uvodi predmet Nauka o
gra#enju obi!nih i gvozdenih putova. Posle Berlinskog ugovora %878. godine, u Srbiji se
posebna panja posve#uje razvoju gra!enja mostova, jer je Srbija prihvatila obavezu da
pristupi izgradnji glavne pruge Beograd-Ni. Tako je %885. godine kao suplent Velike ko-
le u Beogradu Kosta Glavini# odre!en za nastavnika za predmet Nauka o gra#enju mosto-
va. Novembra %898. godine, Milenko Turudi# kao honorarni profesor zaposlen u Ministar-
stvu gra!evina, preuzima od profesora Koste Glavini#a predmet Gra#enje gvozdenih mo-
stova. Proirenjem predmeta %902. godine predmet dobija ime Gra#enje gvozdenih mosto-
va i krovova. Godine %9%2. rat prekida nastavu koja se nastavlja %9%3. godine. Od po"etka
rata %9%4. pa do %9%9. godine nije bilo nastave na Univerzitetu u Beogradu. Nastava na
Tehni"kom fakultetu je obnovljena %. maja %9%9. godine tako to je vreme od %. maja
%9%9. do 3%. jula %920. godine podeljeno u "etiri skra#ena semestra. U tom periodu nasta-
vu iz predmeta Gvozdeni mostovi drao je dr Ivan Arnovljevi#, jer je profesor Turudi#
umro %9%5. godine. U periodu %920-%924. godine nastavu iz predmeta Gvozdeni krovovi
dri profesor 'or!e Mijovi# nastavnik za Armirani beton, a Gvozdene mostove profesor
Vojislav Za!ina nastavnik za predmet Statika inenjerskih konstrukcija. Godine %924., za
vanrednog profesora za predmete Gvozdeni mostovi i Gvozdeni krovovi izabran je Petar
Mici#, koji iste godine osniva Katedru za gvozdene konstrukcije. Preuzimanjem nastave iz
ovih predmeta profesor Mici# preuzeo je obavezu da to vie doprinese obnovi i izgradnji
"eli"nih mostova i drugih konstrukcija i da stvori kadrove koji #e zemlju u ovoj oblasti
gra!evinske tehnike u"initi to nezavisnijom od stru"njaka i fabrika iz inostranstva. Moe
se re#i da je profesor Mici# za"etnik savremenog na"ina projektovanja i gra!enja metalnih
konstrukcija u Srbiji i Jugoslaviji.
2 POSTUPCI PROIZVODNJE !ELIKA
2.1 ISTORIJSKI PREGLED
Koreni metalurgije su sa Bliskog istoka, odakle su se znanja dobijanja metala rairila
na Afriku, Aziju i Evropu, pri "emu je prednost imalo dobijanje zlata i srebra, potom ba-
kra, cinka i olova i na kraju gvo!a. Ruda se prvobitno dobijala sa povrinskih kopova, a
kasnije iz rudnika. Gvozdena ruda se u dalekoj prolosti topila u ahtnim pe#ima visine "o-
veka pomo#u drvenog uglja. Iz tog %0 do 20 cm debelog komada koji je bio pomean sa
ljakom, naknadnim zagrevanjem i kovanjem isterivana je ljaka i tako dobijano gvo!e
koje je bilo mogu#e oblikovati. Napredak u rudarstvu i tehnici livenja gvo!a je stole#ima
bio neznatan, tako da se do srednjeg veka dobijalo redukcijom pomo#u drvenog uglja u ro-
vovima i niskim ahtnim pe#ima izgra!enim od blata i lomljenog kamena, a kasnije, od
%200. godine nove ere, u ve#im pe#ima sa veta"kim cugom (slika%.63a).
Slika 1.63 - Postupci dobijanja gvo#a: a) Rimska ahtna pe"; b) Visoka pe" na drveni ugalj sa
hladnim vazduhom; c) Visoka pe" na koks sa toplim vazduhom;
d) Visoka pe" na koks sa podkonstrukcijom
U XV veku je iz ahtnih pe#i razvijena visoka pe# (slika %.63b), koja je zbog dovoda va-
zduha pomo#u vodom pokretanih mehova, mogla biti zagrejana na viu temperaturu, tako da
je dobijano te"no sirovo gvo!e. Ovako dobijeno gvo!e nije sadralo ljaku, ali je imalo ve-
liki procenat ugljenika, pa je, da bi se moglo kovati, moralo biti oslobo!eno od njega. Odlu-
"uju#i napredak nastupio je uvo!enjem kamenog uglja i pronalaskom parne maine.
Prva visoka pe# na koks putena je u rad %735. godine od strane Darbija (A. Darby) u
Engleskoj, a znatno kasnije, %796. godine, i u Nema"koj u Glajvicu. Visoke pe#i su posta-
jale sve efikasnije upotrebom maina na parni pogon za uduvavanje prethodno zagrejanog
vazduha (%828.) i kori#enjem otpadnih gasova za zagrevanje pe#i (slika %.63c). Kvalitet
dobijenog gvo!a je poboljavan, u prvo vreme topljenjem gvo!a u loncima (%740.), a
potom pronalaskom dobijanja takozvanog varenog gvo!a u pudel-pe#ima od strane Korta
(H. Cort), %784. godine (slika %.64). U pudel-pe#ima je sirovo gvo!e iz visokih pe#i, do-
vo!enjem zagrejanog vazduha i stalnim meanjem duga"kim kukastim ipkama, osloba!a-
no od silicijuma, mangana i ugljenika, pri "emu je samo plamen imao kontakt sa gvo!em.
Proizvodnja "elika je vezana za Besemera (H. Bessemer), koji je %855. godine pronaao
postupak dobijanja takozvanog topljenog "elika u konvertoru krukastog oblika (slika
%.65) sa bazi"nom oblogom (od dolomitne ili magnezitne opeke). Postupak proizvodnje je
poboljao Tomas (G. Thomas), %878. godine. Kod Besemer-Tomasovog postupka oksida-
cija ugljenika i ostalih ne"isto#a vrena je na takav na"in to se kroz perforirano dno pro-
duvavao vazduh kroz te"no gvo!e, a proizvodnja "elika se na taj na"in, u pore!enju sa
pudel-postupkom, ubrzala pedeset puta.
Slika 1.64 - Popre!ni presek pudel-pe"i Slika 1.65 - Besemerov konvertor
Godine %864. uveden je Simens-Martinov (Siemens-Martin)postupak proizvodnje "eli-
ka, koji je sa Tomasovim postupkom narednih stotinak godina "inio osnovu masovne pro-
izvodnje "elika. Oni su tek poslednjih decenija zamenjeni postupcima produvavanja "istim
kiseonikom i elektro-pe#ima. Kod LD (Linz-Donawitz) postupka se kroz vodom hla!eni
ljeb uduvava tehni"ki "ist kiseonik na sirovo gvo!e u konvertoru. Ne"isto#e sagorevaju
potpuno i za kratko vreme, a "elik je znatno boljeg kvaliteta od Tomasovog, pa se moe
koristiti i za zavarene konstrukcije. Najkvalitetniji "elici po pitanju "isto#e i preciznosti le-
giranja dobijaju se u elektro-pe#ima. U elektro-pe#ima se pomo#u ugljenih elektroda for-
mira luk, a zbog odsustva oksidiraju#eg plamena gubitak legiraju#ih elemenata sagoreva-
njem je izuzetno mali.
2.2 PROIZVODNJA GVO"A
Kao to je prethodno re"eno, preradom rude gvo!a u visokim pe#ima dobija se sirovo
gvo!e. Gvo!e se u prirodi nalazi u rudama koje mogu biti u stanju oksida (magnetit
FeMg
3
O
4
i hematit Fe
2
O
3
), karbonata (siderit FeCO
3
) i sulfida (pirit FeS
2
). Pre topljenja
rude ona se mora pripremiti usitnjavanjem i oboga#ivanjem. Ruda se usitnjava, melje, seje
i pranjem ili magnetnom pripremom, to je mogu#e vie, osloba!a od jalovine i na kraju
pri (uklanjanje H
2
O i CO
2
). Fine "estice koje nastaju nakon mlevenja se ponovo ili paleti-
raju (tj. sue u obliku kuglica pre"nika %0-%5 mm) ili sinteruju (u komade). Rezultat ove
pripreme je komadasta, porozna, gvo!em bogata ruda. Rudi se dodaju elementi koji u
procesu topljenja omogu#avaju da se ne"isto#e sadrane u rudi (od jalovine) prevedu u
lake topljivu ljaku. Ako je jalovina kisela (npr. kvarc) dodaju se kre" ili dolomit, a ako je
bazna (npr. kre") dodaju se glina, granit ili drugi minerali koji sadre silikatnu kiselinu.
Topioni"arski koks, koji se koristi u visokim pe#ima, proizvodi se u koksarama zagreva-
njem vlanog usitnjenog uglja na 850 do %000 C, a pri tome se dobijaju i vredni nuspro-
dukti kao to su gasovi, katran i benzol.
Iz pripremljene rude se u visokoj pe#i dobija sirovo gvo!e dovo!enjem toplotne ener-
gije dobijene sagorevanjem koksa. Tokom vremena, boljom pripremom are omogu#eno
je smanjenje koli"ine koksa po toni sirovog gvo!a sa %000 kg (oko %990.) na
500 kg. Pri tome se pove#avao i kapacitet visokih pe#i od 900 m
3
(oko %930.) do dananjih
preko 3600 m
3
, sa preko 35 m visine. Visoke pe#i su se nekada gradile sa podkonstrukci-
jom, a danas kao samonose#e. Rad visokih pe#i je kontinualan (ne gase se) 5 do %0 godina.
Postupak dobijanja sirovog gvo!a u visokim pe#ima ematski je prikazan na slici %.66.
Slika 1.66 - ematski prikaz rada visoke pe"i
Prethodno pripremljena ruda, koks i dodaci uskladiteni su u bunkerima (%, 2 i 3). Me-
avina ove tri komponente u odgovaraju#em odnosu transportuje se i ubacuje u gornji deo
visoke pe#i, koji se zove grotlo (4). U gornjim delovima visoke pe#i (5 i 6) meavina se
sui zagrevanjem toplim vazduhom do temperature od 400 C. Daljim zagrevanjem osue-
ne meavine (7, 8 i 9) do temperature od %600 C vri se redukcija gvozdenog oksida, uz
izdvajanje sirovog gvo!a i ugljen dioksida. Dodaci sa ostalim delovima rude i koksa
obrazuju trosku (ljaku), koja pliva po rastopljenom gvo!u kao laka i izdvaja se (%0),
dok sirovo gvo!e kao tee pada na dno i izlazi napolje (%%), a topli gasovi se odvode kroz
cev. Gasovi se potom pre"i#avaju, ponovo zagrevaju i uduvavaju u visoku pe#
(%3-%8). Te"no sirovo gvo!e se izliva iz pe#i svaka 2 do 4 sata.
Tako dobijeno sirovo gvo!e sadri silicijum, fosfor, sumpor, mangan i ugljenik (do
5%). Ovako visok procenat ugljenika "ini ga krtim, pa slui kao sirovina za dalju preradu,
tj. dobijanje "elika. Sirovo gvo!e se ne moe obra!ivati (osim livenjem) pa se ne koristi
za izradu nose#ih konstrukcija. Gvo!e ima specifi"nu masu od 7870 kg/m
3
i ta"ku toplje-
nja na %528 C.
2.3 PROIZVODNJA !ELIKA
Podvrgavanjem sirovog gvo!a procesu oplemenjivanja, u smislu podeavanja hemij-
skog sastava, dobija se "elik odgovaraju#eg hemijskog sastava i odgovaraju#ih mehani"kih
osobina. $elik se proizvodi u dve faze (slika %.67). U prvoj, prethodno opisanoj fazi, gvo-
!e se osloba!a oksida iz rude redukcijom, ali se pri tome procesom u visokoj pe#i oboga-
#uje ugljenikom. U drugoj fazi, gvo!e se novim postupkom osloba!a suvinog ugljenika i
drugih ne"isto#a (npr. fosfora), a uz to i legira potrebnim sastojcima. Ovaj drugi proces se
odvija u "eli"anama, pri "emu se razlikuju:
Slika 1.67 - ematski prikaz dobijanja !elika
Postupci produvavanja:
produvavanje vazduhom (Tomasov postupak)
produvavanje kiseonikom (LD postupak)
Postupci u plamenim pe#ima:
Simens-Martinov postupak
elektro-pe#i
Tomasov postupak (slika %.68a) se odvija u krukastom obloenom konvertoru, koji
moe da se kipuje, maksimalnog kapaciteta oko 90 t, kroz "ije se dno uduvava vazduh ili
vazduh oboga#en kiseonikom (zbog smanjenja sadraja azota) i produvava kroz te"no
gvo!e oboga#eno kre"om. Oksidacijom ugljenika i formiranjem ljake (od silicijuma i
fosfora) osloba!a se toplota, odnosno "elik nastaje bez dodatnog dovo!enja toplote. Doda-
vanjem kre"a se iznad bazne ljake vezuje fosfor i jedan deo sumpora. Zbog visokog sadr-
aja azota ovakav "elik je krt i podloan ubrzanom procesu starenja. Isputanje "elika iz
konvertora vri se nakon 30 minuta produvavanja.
Slika 1.68 - Postupci proizvodnje !elika: a) Tomasov; b) LD; c) Simens-Martinov; d) Elektro
Postupak produvavanja kiseonikom (LD-postupak) se odvija u obloenom konvertoru
(maksimalnog kapaciteta od 420 t) na kome se sa gornje strane nalazi bakarna cev kroz
koju se dovodi "ist kiseonik pod visokim pritiskom od 5-%0 bara i uduvava u rastopljenu
smesu od sirovog gvo!a, starog otpadnog "elika i dodataka (slika %.68b). Dok se kod To-
masovog postupka "elik prilikom produvavanja oboga#uje azotom, kod ovog postupka se
njegova koli"ina odrava na niskom nivou, to je najzna"ajnija prednost ovog postupka. U
ovom postupku se u konvertoru na %600 C javlja snana oksidacija, "ime se vreme izliva-
nja moe smanjiti na %0 do 20 minuta, a time se dobijaju bitno ve#e koli"ine kvalitetnog
"elika za kra#e vreme.
Simens-Martinov postupak (slika %.68c) koristi pe# sa vatrostalnom oblogom u koju se
ubacuje sirovo gvo!e (u te"nom ili "vrstom stanju) ili meavina sa starim "elikom uz do-
datak kre"njaka i podvrgava obradi oksidiraju#im plamenom smee gasa i vazduha, ili ulja
i vazduha. Kako je koli"ina uvu"enog azota mala dobija se "elik visokog kvaliteta. Otpad-
ni gasovi zagrevaju odgovaraju#e vazdune, odnosno gasne komore. Potronja goriva i
vreme odlivanja su relativno visoki, pa je ovaj postupak poslednjih godina potisnut LD-
postupkom.
Kod elektro-postupka (slika %.68d) pe# se puni prethodno osveenim gvo!em, starim
"elikom i dodacima, pa se ovakva ara pomo#u svetlosnog luka topi na oko 3500 C. Pe#
ima tri grafitne elektrode i vatrostalnu oblogu koja se danas u oblasti iznad topljenja zame-
njuje elementima hla!enim vodom, "ime se pove#ava broj topljenja. Kapacitet pe#i je
200 t, a vreme odlivanja je skra#eno sa 3 na %,5 sat. Hladne zone u pe#i se zagrevaju gori-
onicima na zemni gas i naftu. Ovim postupkom se uglavnom dobijaju kvalitetni i visokole-
girani "elici.
Tokom postupka dobijanja "elika ugljenik nepotpuno sagoreva u rastopljenoj masi,
obrazuju#i sa kiseonikom ugljen monoksid (CO) koji tei da iza!e iz te"ne usijane mase u
vidu gasnih mehurova. Posle livenja i hla!enja, usled prisustva gasnih mehurova dobija se
"elik upljikave strukture sklon segregaciji ugljenika, ubrzanom veta"kom starenju, kon-
centraciji pojedinih primesa (naro"ito fosfora), takozvani neumiren !elik. Dodavanjem
ovakvom "eliku elemenata afinih prema kiseoniku, kao to su silicijum, mangan, titan i
aluminijum, spre"ava se stvaranje gasnih mehurova u rastopljenoj masi. Ovako dobijen "e-
lik pokazuje u "vrstom stanju strukturu bez upljina sa ravnomerno raspore!enim primesa-
ma po celokupnoj masi i naziva se umireni !elik.
Na kraju procesa dobijanja "elika, po bilo kom prethodno opisanom postupku, te"ni "e-
lik se iz konvertora ili pe#i izliva u lonac, a potom u kalupe-kokile razli"itog oblika (slika
%.69), ili u postrojenje za kontinualno livenje da bi se obezbedila mogu#nost dalje prerade.
Tako dobijeni osnovni oblici "eli"nih polufabrikata su: ingoti, slabovi (slab), gredice
(bloom) i ipke (billet).
Slika 1.69 - Izlivanje !elika u kalupe Slika 1.70 - Oblici osnovnih !eli!nih proizvoda
U procesu savremenog visokoproduktivnog postupka kontinualnog livenja (slika %.7%)
istopljeni "elik se iz lonca sipa u mainu za kontinualno livenje, pri "emu se formiraju
osnovni oblici (npr. slabovi), koji se na kraju procesa gorionicima odsecaju na meru i po-
tom transportuju u skladite. Ovim postupkom se izbegavaju sve greke prisutne kod kla-
si"nog sistema izlivanja u kalupe.
Slika 1.71 - Postupak kontinualnog livenja
2.4 PRERADA !ELIKA DEFORMACIJOM
$elik se deformacijski moe obra!ivati: valjanjem, kovanjem, presovanjem i izvla"e-
njem. Skoro 90% ukupne proizvodnje "elika se obra!uje valjanjem, pri "emu valjanje mo-
e biti u vru#em ili hladnom stanju. Postupak vru"eg valjanja je naj"e#e primenjivan po-
stupak za dobijanje "eli"nih proizvoda koji se koriste u nose#im gra!evinskim konstrukci-
jama. Pri procesu vru#eg valjanja osnovni "eli"ni proizvodi (blokovi ili polufabrikati) po-
novo se zagrevaju na %200-%300 C u pe#i, kako bi se "elik doveo u testasto stanje da se
moe valjati.
Oblik polaznog komada za valjanje zavisi od preseka gotovog proizvoda. Liveni "eli"-
ni blok moe biti kvadratnog preseka, kada se zove ingot i pravougaonog preseka, kada se
zove brama. U ve#ini slu"ajeva zagrejani blokovi se valjaju u polufabrikate, a polufabrika-
ti dalje valjaju u gotove proizvode (lim, profili, cevi, itd.). Proizvodi valjaonice se dele na
polufabrikate i gotove proizvode. U polufabrikate "elika ubrajaju se: blumovi, slabovi i
gredice. Blumovi su polufabrikati popre"nog preseka od %50x%50 mm do 300x300 mm,
kvadratnog i pravougaonog preseka sa odnosom strana manjim od 2. Slabovi imaju pravo-
ugaoni presek sa odnosom strana %:3 i vie (do %900 mm irine). Gredice su polufabrikat
preseka oko 40x40 mm do %50x%50 mm. Na spoljnim povrinama izlivenih blokova ili po-
lufabrikata postoje greke, koje treba ukloniti da bi se dobio kvalitetan gotov proizvod bez
greaka.
Vru#im valjanjem se zagrejan element proputa kroz seriju valjaka, koji se okre#u u su-
protnim smerovima, pri "emu je razmak valjaka uvek manji od debljine materijala koji se
valja. Element moe prolaziti kroz veliki broj valjaka (i preko 70), to zavisi od po"etnog i
zavrnog oblika. Ravni valjci se koriste za dobijanje limova i traka, a profilisani za dobija-
nje profila svih oblika (slika %. 72). Redukcija debljine vru#eg materijala izaziva pove#a-
nje duine i bo"no irenje komada. Bo"no irenje mora biti strogo kontrolisano da bi se
dobio eljeni oblik i dimenzija elementa. Za ovu svrhu se koriste bo"ni vertikalni valjci.
Valjci manjeg pre"nika bolje ispravljaju materijal od onih ve#eg pre"nika, a tako!e je i sila
valjanja manja. Me!utim kod valjaka manjeg pre"nika javlja se ve#e savijanje u popre"-
nom pravcu, pa se kod valjanja irokih limova oni ukru#uju pomo#u oslona"kih valjaka
(slika %.73). Vru#e valjanje poboljava mehani"ke karakteristike "elika, jer usitnjava veli-
"inu zrna u njegovoj strukturi.
Slika 1.72 - ematski prikaz valjaka Slika 1.73 - Oslona!ki valjci
Prva operacija vru#eg valjanja je prevo!enje ingota u osnovne oblike to se vri pri-
marnim valjanjem. Izme!u "eli"ane i primarne valjaonice nalazi se bazen za potapanje in-
gota. Potom se u pe#i kapaciteta oko %50 t ingota, oni zagrevaju do temperature valjanja,
tj. do %300 C. Primarne valjaonice su konstruisane tako da je omogu#eno pomeranje in-
gota u svim pravcima. Valjci su tako konstruisani da se mogu valjati svi osnovni tipovi
proizvoda. Obi"no se primarni proizvodi skladite, a zatim ponovo zagrevaju za definitiv-
no valjanje. Zavrnim valjanjem se dobijaju osnovne grupe "eli"nih proizvoda koji se dele
na: tapaste proizvode, profilisane nosa"e, limove i uplje profile. Grafi"ki prikaz proiz-
vodnje ilustrovan je slikom %.74.
Vru#e valjane cevi se izra!uju od tzv. rondela, tapastog poluproizvoda okruglog pre-
seka. Za vru#e valjanje beavnih cevi razvijen je poseban postupak sa trnom i podunim
vu"enjem. Na slici %.75 je prikazan ovaj postupak sa tri vrste valjaka.
Cevi dobijene ovim postupkom se jo i dodatno izduuju valjanjem. Ovde se radi o dis-
kontinualnom procesu valjanja pri "emu kalibriraju#i deo valjka gnje"i samo odre!enu zo-
nu, zatim se omota" valja i gla"a do kona"ne debljine cevi (slika %.76a). Pomo#u upute-
nog dela valjka se omota" cevi i trn osloba!aju, tako da se pri istovremenom obrtanju po-
novo guraju u poziciju za valjanje, tako da se moe zapo"eti slede#i radni korak. Smenji-
vanje koraka se obavlja brzo dok se ne izdui ceo omota". Ovim postupkom se izra!uju
cevi duine do 35 m i do pre"nika od 600 mm svetlog otvora. Cevi manjih pre"nika se pro-
izvode u redukcionim pogonima. Osim beavnih cevi rade se i avne cevi popre"nim savi-
janjem limova u cevni presek i podunim automatski zavarenim avom, ili spiralno zava-
rene cevi dobijene iz "eli"nih traka (slika %.76b).
Slika 1.74 - ematski prikaz procesa dobijanja valjanih proizvoda
Slika 1.75 - Tipovi valjaka za proizvodnju beavnih cevi
b)
Slika 1.76 - Postupak proizvodnje beavnih i avnih cevi
Prilikom vru#eg valjanja na spoljanjoj povrini proizvoda nastaje kovarina. Kovarina
nastaje od oksida gvo!a, tvrda je i krta i uklanja se ili pre obrade u radionici ili ve# u "eli-
"ani, mehani"kim ili hemijskim putem. Nakon valjanja se vru#e valjani proizvodi seku na
meru, kontroliu, sortiraju, paketiraju i obeleavaju, ukoliko pre toga nije potrebno izvriti
jo i hladno oblikovanje ili termi"ku obradu.
Najopasnija greka pri vru#em valjanju je dvoplatnost. Pod ovom pojavom podrazume-
va se razdvajanje materijala u slojevima kod limova i profila, koje se prua uglavnom po
sredini debljine materijala. Dvoplatnost nastaje kao posledica valjanja lunkera ili mehuro-
va, a moe se otkriti samo ultrazvu"nom kontrolom. Lunkeri su upljine koje nastaju u
gornjem delu ingota usled deformisanja u procesu hla!enja. Isto se javlja i kada se materi-
jal prilikom valjanja suvie ohladio, i tada mogu nastati izdueni razdvojeni delovi, poseb-
no kod ivica irokih pljotih "elika. U svim ovim slu"ajevima konstrukcija postaje poseb-
no ugroena ako su njeni delovi u pravcu debljine optere#eni na zatezanje (slika %.77).
Slika 1.77 - Dvoplatnost limova
Osim vru#eg valjanja primenuje se i postupak hladnog valjanja pri "emu se valjanje vr-
i na sobnoj temperaturi bez zagrevanja. Ve#e debljine limova i manje serije proizvode se
na presama, a ve#e serije i tanji limovi u hladnim valjaonicama na seriji valjaka.
Kovanje predstavlja plasti"nu obradu u vru#em stanju, pri kojoj se "elik oblikuje uda-
rom. Kovanjem se uglavnom obra!uju ve#i komadi koji se teko valjaju. Tehnologija pre-
sovanja je sli"na kovanju, a razlika je samo u karakteru delovanja sile putem koje se vri
oblikovanje elementa. Kod kovanja je ova sila trenutna udarna, a kod presovanja se nanosi
postupno uz kori#enje odgovaraju#e dvodelne matrice. Postupak izvla!enja uglavnom se
koristi za proizvodnju okruglih profila manjeg pre"nika, kao to su ice. Sastoji se u pro-
vla"enju ipki dobijenih valjanjem kroz matrice kod kojih su pre"nici otvora manji od
pre"nika polazne ipke. Na ovaj na"in se, u ve#oj meri nego prilikom valjanja, materijal
sabija, dobija ve#u gustinu, pa se time uti"e i na veli"inu kristalnih zrna.
Osim u kokile, rastopljeni "elik se moe direktno izlivati u kalupe razli"itog oblika. Na
taj na"in se dobija odlivak "iji se oblik i dimenzije ne#e vie bitno menjati. Ovim postup-
kom se dobijaju oblici koje je izuzetno teko ili nemogu#e dobiti na neki drugi na"in.
3 KARAKTERISTIKE !ELIKA
3.1 UVOD
$elik kao osnovni materijal za izradu nose#ih konstrukcija u gra!evinarstvu ima speci-
fi"na fizi"ka, hemijska, mehani"ka i tehnoloka svojstva. Fizi"ka svojstva "elika su: boja,
specifi"na teina, temperatura topljenja, elektroprovodljivost, magnetna svojstva, provo-
dljivost toplote, specifi"na toplota i koeficijent toplotnog irenja. Specifi"na teina metala
izraava se u kg/cm
3
. Temperaturom topljenja nazivamo onu temperaturu u C pri kojoj
zagrejan "elik prelazi iz "vrstog u te"no stanje. Ova temperatura se menja u zavisnosti od
vrste i koli"ine legiraju#ih elemenata u "eliku. Specifi"nom toplotom nazivamo onu koli"i-
nu toplote koja je potrebna da se % kg metala zagreje za % C. Toplota topljenja je ona koli-
"ina toplote potrebna da se % kg "elika prevede iz "vrstog u te"no stanje i izraena je u
dulima !J". Provodljivost toplote je sposobnost "elika da provodi toplotu i definisana je
koeficijentom provodljivosti toplote koji pokazuje koja koli"ina toplote moe pro#i u jedi-
nici vremena kroz metal duine % m i preseka % cm
2
. Pod toplotnim irenjem se podrazu-
meva promena dimenzije pri zagrevanju za % C. Promena dimenzije "elika pri zagrevanju
moe biti po duini i zapremini, izraena koeficijentom linearnog izduenja i koeficijen-
tom zapreminskog irenja. Koeficijent toplotnog izduenja predstavlja prirast duine
predmeta po jedinici duine i zagrevanju za % C.
U mehani"ka svojstva metala spadaju "vrsto#a, elasti"nost, duktilnost, tvrdo#a, ilavost itd.
$vrsto#a predstavlja otpornost metala na razaranje pod dejstvom spoljnih sila. U zavisnosti od
karaktera delovanja spoljnih sila razlikujemo: "vrsto#u na zatezanje, "vrsto#u na pritisak, "vr-
sto#u na savijanje, "vrsto#u na uvijanje, itd. Elasti"nost metala je sposobnost metala da povrati
svoj prvobitni oblik i dimenzije nakon prestanka delovanja spoljnih sila koje su izazvale defor-
macije. Duktilnost je sposobnost metala da pre loma doivi zna"ajne plasti"ne deformacije.
Tvrdo#om "elika se naziva otpor koji prua metal pri utiskivanju tvr!eg materijala u njega. i-
lavost metala je otpor koji metal prua lomu izazvanom udarnom silom.
Tehnoloka svojstva "elika su: zavarljivost, plasti"nost, kovnost, istegljivost, otpornost
na habanje, livnost, obradljivost itd. Zavarljivost je osobina metala da se moe spajati teh-
nolokim postupkom zavarivanja. Plasti"nost je sposobnost metala da se trajno deformie
pod uticajem spoljnih sila bez razaranja. Kovnost je sposobnost metala da se plasti"no ob-
likuje bez razaranja pod dinami"kim delovanjem sile i pritiska. Obradljivost metala je spo-
sobnost oblikovanja rezanjem. Istegljivost je sposobnost metala da se moe izvla"iti u i-
ce. Livnost je sposobnost metala da u rastopljenom stanju popunjava upljine, odnosno da
moe da se lije. Otpornost na habanje je sposobnost metala da se opire habanju, odnosno
unitavanju povrine ili promeni dimenzija pod dejstvom trenja.
$elik kao osnovni materijal za nose#e konstrukcije u gra!evinarstvu mora da poseduje
slede#e upotrebne osobine:
mehani"ke osobine na kojima se zasniva dimenzionisanje i nosivost konstrukcije;
tehnoloke osobine - zavarljivost, otpornost prema krtom lomu i pojavi prslina, spo-
sobnost oblikovanja - od kojih zavisi na"in izrade i kori#enje;
korozionu otpornost od koje zavisi trajnost i kotanje kori#enja objekta;
adaptibilnost promenjenim uslovima kori#enja.
3.2 FIZI!KO-HEMIJSKE KARAKTERISTIKE !ELIKA
3.2.1 Osnovi metalurgije #elika
3.2.1.1 Kristalna reetka
$elik predstavlja leguru gvo!a sa ugljenikom i raznim drugim elementima, koji se u
njemu nalaze ili u vidu dodataka ili ne"isto#a koje se ne mogu izbe#i. Mikrostruktura ovog
materijala je zrnasta, kristalna struktura, sa"injena od prostorno pravilno raspore!enih ato-
ma. Kristalna reetka konstrukcionih "elika je kubna i moe biti prostorno ili povrinski
centrisana (slika %.78).
a)
b)
Slika 1.78 - eme kubne reetke: a) prostorno centrisana kubna reetka (-reetka);
b) povrinski centrisana kubna reetka (-reetka)
U slu"aju prostorno centrisane reetke, jedna kristalna #elija se sastoji od 9 atoma ras-
pore!enih po uglovima kocke i u preseku njenih dijagonala. Duina ivice kocke iznosi
svega 2,9(%0
%0
m, a ceo kristal sadri %0
6
ovakvih jedinica. Kristalna #elija povrinski
centrisane reetke sastoji se od %4 atoma u uglovima i sredinama stranica kocke, "ija je du-
ina 3,6(%0
%0
m. Ovakva kristalna struktura gvo!a na sobnoj temperaturi je jedan od
glavnih faktora koji odre!uju karakteristike "elika.
Pri zagrevanju gvo!a dolazi do promene njegove zapremine (slika %.79). Do tempera-
ture od 9%0 C vri se ekspanzija bez promene kristalne strukture koja ima oblik -reetke.
Do promene zapremine na temperaturi od 9%0 C dolazi zbog promene kristalne reetke
koja prelazi u -formu. Naime, gustina, odnosno broj atoma po jedini"noj zapremini, izno-
si u prvom slu"aju 8x%/8+%x%=2, a u drugom 8x%/8+6x%/2=4 atoma po #eliji, vode#i ra"u-
na o nastavljanju mree u sva tri pravca. Poto je gustina -pakovanja ve#a, pri zagrevanju,
pri prelasku iz u -formu dolazi do naglog smanjenja zapremine. Iz istog razloga, pri po-
vratku reetke u prvobitan -oblik na temperaturi od %390 C, dolazi do naglog pove#anja
zapremine koje nadokna!uje gubitak nastao na 9%0 C. Na temperaturi od %530 C, "elik
po"inje da se topi, odnosno da prelazi iz "vrstog u te"no agregatno stanje.
Slika 1.79 - Promena zapremine gvo#a pri zagrevanju
Kristalna reetka bitno uti"e na mehani"ke osobine metala. Karakteristika -reetke je
visoka granica razvla"enja i relativno ograni"ena mogu#nost plasti"nih deformacija u hlad-
nom stanju. To je posledica odsustva pogodnih ravni klizanja u samoj kristalnoj #eliji, pa
je mehanizam klizanja mnogo komplikovaniji. Karakteristika -reetke je relativno visoka
granica razvla"enja i ve#a mogu#nost plasti"nih deformacija u hladnom stanju.
3.2.1.2 Formiranje zrnaste strukture
Pri hla!enju rastopa metala, na odre!enoj temperaturi dolazi do pojave klica od kojih se
formiraju kristalne reetke (slika %.80a). Jezgra kristalizacije naj"e#e su ne"isto#e u obliku
"vrstih "estica u rastopu. Kod "elika se od ovih klica vri re!anje atoma u tri ortogonalna
pravca od kojih je jedan obi"no dominantan (slika %.80b). Veliki kristali primarne kristaliza-
cije nazivaju se dentriti. Njihov rast vri se u pravcu najve#e brzine odvo!enja toplote sve do
sudara sa drugim dentritima, formiraju#i tako zrnastu, kristalnu strukturu "elika (slika %.80c).
Slika 1.80 - ematski prikaz formiranja zrnaste strukture !elika
Raznim toplotnim tretmanima, kao i odre!enim na"inom valjanja, moemo uticati na
veli"inu zrna. To je od velike vanosti, jer veli"ina zrna uti"e na karakteristike "elika i to u
smislu da sitnozrna struktura daje poboljane karakteristike.
3.2.1.3 Ugljenik u !eliku
Najzna"ajniji uticaj na mikrostrukturu i karakteristike "elika vri ugljenik, "iji sadraj
obi"no iznosi manje od %%. Konstrukcioni "elici sadre manje od 0,25%, a liveno gvo!e
"ak 5% ugljenika, to mu daje zna"ajnu razliku u odnosu na "elik. S obzirom da su atomi
ugljenika veoma mali mogu se, sa izvesnom distorzijiom, uglaviti u ve#e prostore izme!u
atoma gvo!a, odnosno ugljenik moe biti rastopljen u gvo!u. Pri tome je raspored atoma
kod -reetke povoljniji u smislu prostora za smetaj atoma ugljenika, pa je procenat uglje-
nika kod -gvo!a ve#i. Ostatak ugljenika se moe javiti u dva vida: kao hemijsko jedinje-
nje sa gvo!em Fe
3
C (karbid gvo!a) nazvano cementit, ili kao eutekti"na meavina gvo-
!a i cementita zvana perlit. Pod mikroskopom se, pri ve#em uve#anju, vidi da je struktura
perlita sastavljena iz tesno, naizmeni"no sloenih lamela dve supstance, gvo!a i cementi-
ta (slika %.8%). Dimenzije lamela su obi"no bliske talasnoj duini svetlosti. Ovakva mea-
vina se stoga ponaa kao difrakciona reetka, daju#i efekat koji podse#a na sedef (mother
of perl) odakle je i potekao naziv perlit.
Slika 1.81 - Mikrostruktura perlita
Na prethodno opisanu promenu kristalne strukture pri promeni temperature uti"u i
ugljenik i ostali legiraju#i elementi "elika. Njihovo prisustvo omogu#uje primenu irokog
niza toplotnih tretmana koji izazivaju porast mnogih karakteristika, koje mogu biti poelj-
ne, ali i nepoeljne. Imaju#i u vidu da je ugljenik element od najve#eg uticaja na osobine
"elika, od zna"aja je razmatranje dijagrama ravnotenih stanja gvo!a i ugljenika.
3.2.2 Dijagram stanja gvo$e-ugljenik
Pre razmatranja dijagrama stanja neophodno je upoznati se sa strukturama koje se ja-
vljaju u "elicima sa najvie %% C.
Ferit ili -Fe predstavlja strukturu sa prostorno centrisanom kubnom reetkom (-re-
etka) i najvie 0,08% C. Mehani"ke osobine ferita su: "vrsto#a na zatezanje 25 kN/cm
2
i
izduenje 50%.
Cementit ili karbid gvo!a (Fe
3
C) je jedinjenje gvo!a i ugljenika sa 6,65% C. Meha-
ni"ke karakteristike su mu: "vrsto#a na zatezanje 75 kN/cm
2
i izduenje %%.
Perlit je eutekti"na meavina perlita i cementita, kako je to ve# ranije objanjeno. Uku-
pan sadraj ugljenika ove meavine iznosi 0,78%. Kod "elika sa malim sadrajem ugljeni-
ka, sa njegovim porastom raste broj perlitnih zrna tako da pri 0,78% C uopte nema ferit-
nih zrna, ve# je cela struktura perlitna. $vrsto#a na zatezanje perlita iznosi 50 kN/cm
2
, a
izduenje %0%.
Austenit ili -Fe predstavlja strukturu sa povrinski centrisanom kubnom reetkom (-
reetka), koja egzistira na visokim temperaturama. Sadraj ugljenika kod austenita moe
i#i i do 2% pri temperaturi od %%30 C.
Prema nekim ranijim, pogrenim, koncepcijama razmatralo se postojanje jo jednog ti-
pa strukture. Naime, smatralo se da se, izme!u temperature od 770 C na kojoj gvo!e gu-
bi feromagnetizam i temperature od 9%0 C na kojoj prelazi u austenitnu strukturu, javlja
posebna struktura nazvana -gvo!e (-Fe). Danas je, me!utim, poznato da u tom tempe-
raturnom intervalu nema nikakvih strukturnih promena, pa nema ni potrebe za razmatra-
njem -gvo!a.
Dijagram stanja gvo!e-ugljenik predstavlja zavisnost sadraja ugljenika u "eliku i
temperature. Svaka ta"ka dijagrama predstavlja procenat ugljenika u leguri na odre!enoj
temperaturi. Dijagram je podeljen na nekoliko oblasti koje predstavljaju stabilne strukture
za odgovaraju#i raspon temperature i sadraja ugljenika (slika %.82).
Ako se posmatra proces hla!enja "elika sa 0,5% C sa po"etne temperature od %000 C,
moe se uo"iti da je na toj temperaturi struktura austenitna - sav ugljenik je rastopljen u
gvo!u. Nikakve strukturne promene se ne deavaju sve do temperature od oko 800 C,
kada se prelazi granica izme!u austenitne oblasti () i oblasti koja predstavlja meanu
strukturu austenita i ferita ( + ). Ova granica se ozna"ava kao linija A
3
(A
c3
pri zagreva-
nju i A
r3
pri hla!enju). To zna"i da neki od kristala sa povrinski centrisanom reetkom
prelaze u oblik prostorno centrisane reetke. S obzirom da ferit sadri veoma malo ugljeni-
ka, oslobo!eni ugljenik se mora koncentrisati u austenitu. Sadraj ugljenika u feritu i
austenitu, kao i njihove relativne proporcije u mikrostrukturi, moraju se uskladiti tako da
ukupan sadraj ugljenika ostane nepromenjen.
Pod pretpostavkom da je "elik ohla!en do temperature od 750 C, ta"ka X uve#anog
dela dijagrama (slika %.83) predstavlja kombinaciju razmatrane temperature i procenta
ugljenika. Linija povu"ena paralelno apscisnoj osi se"e grani"ne linije ove oblasti u ta"ka-
ma F i A. Odnos dui FX i AX obrnuto je srazmeran odnosu koli"ina ferita i austenita u
ukupnoj koli"ini "elika. Sa padom temperature raste koli"ina ferita kao i sadraj ugljenika
u preostalom austenitu sve do temperature od 723 C. Na toj temperaturi dostie se maksi-
mum od 0,78% C u austenitu.
Slika 1.82 - Dijagram stanja gvo#e-ugljenik Slika 1.83 - Uve"ani deo dijagrama
Dalje hla!enje izaziva razdvajanje austenita na meavinu ferita i cementita (Fe
3
C), od-
nosno nastajanje perlita. Tako se prelazi u oblast koja predstavlja meavinu ferita i perlita
u istom odnosu u kome su bili ferit i austenit neposredno pre njegove dekompozicije. U
konkretnom slu"aju koji se razmatra ima oko dva puta vie perlita nego ferita. Za sve "eli-
ke sa manje od 0,78% C odvija se identi"an proces, osim u odnosu na dobijenu koncentra-
ciju perlita u mikrostrukturi na temperaturama niim od 723 C. Ona se priblino linearno
menja od 0% za sadraj ugljenika u "eliku od 0,08% do %00% za sadraj ugljenika od
0,78% C (slika %.84b).
Pri ve#oj koncentraciji ugljenika u "eliku od 0,78% pri hla!enju se iz austenitne prelazi
u oblast u kojoj dolazi do izdvajanja cementita (Fe
3
C) iz austenita. Na granici od 723 C
kada dolazi do zasi#enja austenita ugljenikom, kao i u prethodnom slu"aju on se razdvaja i
pretvara u perlit. Na taj na"in dobija se struktura koja se sastoji od manjeg broja "estica
Fe
3
C u masi perlita.
3.2.3 Sporo hla$eni #elici
3.2.3.1 Uvod
Dijagram stanja predstavlja zapravo prikaz procesa sporog hla!enja "elika. Rezultat
ovog procesa predstavlja mikrostruktura sastavljena od ferita i perlita ili od cementita i fe-
rita. Ferit je duktilan i sa ne posebno velikom zateznom "vrsto#em, dok perlit ima ve#u
"vrsto#u na zatezanje, ali je krt. Kakve #e biti karakteristike dobijenog "elika zavisi od
procentualnog u"e#a ovih struktura u njegovom sastavu, koji zavisi od procenta ugljenika
(slika %.84).
O"igledno je da pove#anje procenta ugljenika u sastavu "elika izaziva pove#anje grani-
ce razvla"enja i ja"ine, ali i smanjenje duktilnosti i ilavosti. Pri tome je vano zapaziti da
male promene sadraja ugljenika izazivaju velike promene navedenih karakteristika. Izbor
odre!enog "elika zbog toga prvenstveno zavisi od njegove budu#e namene.
Tako, na primer, "eli"ni limovi namenjeni za kasnije hladno oblikovanje, proizvode se sa
minimalnim sadrajem ugljenika koji iznosi 0,04%. U slu"aju konstrukcionih "elika tei se
povienim mehani"kim karakteristikama. Me!utim, sadraj ugljenika ve#i od 0,25% izaziva
teko#e pri zavarivanju, tako da se takvi "elici retko koriste kao konstrukcioni. Dijagram za-
visnosti "vrsto#e na zatezanje (f
u
), odnosno granice razvla"enja (f
y
) i sadraja ugljenika kod
zavarljivih konstrukcionih "elika, dat je na slici %.85. $elici sa vie od 0,25% C svoju prime-
nu nalaze npr. kod visokovrednih zavrtnjeva, a najvie u oblasti mainstva.
Slika 1.84 - Uticaj sadraja ugljenika na:
a) mehani!ke karakteristike normalizovanih
!elika; b) sadraj perlita
Slika 1.85 - $vrsto"a na zatezanje (f
u
) i grani-
ca razvla!enja (f
y
) u funkciji sadraja ugljeni-
ka kod zavarljivih konstrukcionih !elika
3.2.3.2 Normalizacija
$elik hla!en veoma sporo i kontrolisano u pe#ima, ponaa se u skladu sa dijagramom
stanja. Ukoliko se proces hla!enja malo ubrza, navedene transformacije #e se tako!e bre
deavati. tavie, moe se desiti da transformacije nisu u stanju da prate pad temperature.
Tako #e se, na primer, isti "elik, uklonjen iz pe#i i puten da se hladi na vazduhu, ohladiti
pre zavretka odre!enog niza transformacija. Posledica ovoga je tendencija ka blagom po-
ve#anju koli"ine ferita u mikrostrukturi, kao i dobijanje ferita sitnozrnije strukture i perlita
finije strukture tj. manjih dimenzija lamela.
$elici hla!eni u pe#ima poznati su kao potpuno-prekaljeni "elici, dok se vazduno
ohla!eni nazivaju normalizovani "elici.
Kao to je ranije istaknuto, granica razvla"enja ferita zavisi od veli"ine zrna njegove
strukture. Druge vane karakteristike, kao to su duktilnost i ilavost, tako!e se pobolja-
vaju smanjenjem veli"ine zrna. Isti je slu"aj sa perlitom. to su manje dimenzije lamela i
perlit ima bolja mehani"ka svojstva. Poboljanje jedne karakteristike obi"no dovodi do po-
goranja neke druge. Me!utim, u ovom slu"aju navedene mikrostrukturne promene su
uzrok viestrukom poboljanju materijala, to je redak slu"aj u metalurgiji.
Na veli"inu zrna moe se uticati i zagrevanjem do temperature na kojoj je "elik u pot-
punosti u austenitnom stanju. Zrna strukture austenita vremenom se ukrupnjavaju i to eks-
ponencijalno sa temperaturom. Vanost ove pojave je u tome to transformacija na ferit i
perlit pri hla!enju po"inje sa veli"inom zrna austenita. Ako stvaranje novih struktura po"-
ne kasnije i rezultuju#a veli"ina zrna #e biti ve#a. To je razlog to "elik ne bi trebalo pre-
grevati pri austenizaciji pre normalizacije.
Temperatura do koje se "elik zagreva pre hla!enja na vazduhu odnosno temperatura
normalizacije, treba da predstavlja najniu temperaturu austenitne oblasti. Sa dijagrama
stanja gvo!e-ugljenik (slika %.82), moe se zaklju"iti da temperatura normalizacije opada
sa porastom procenta ugljenika od 0 do 0,8%.
3.2.3.3 Mikrostrukturne promene usled toplog i hladnog oblikovanja
$eli"ni profili mogu se proizvesti raznim postupcima toplog i hladnog oblikovanja i ti
procesi zna"ajno uti"u na formiranje mikrostrukture "elika.
Proces toplog valjanja "eli"nih profila po"inje na temperaturama zna"ajno unutar
austenitne oblasti, gde je "elik mek. Usled nanetih deformacija dolazi do naruavanja pra-
vilnog rasporeda atoma u kristalnoj reetki, ali se na ovako visokim temperaturama njego-
vo uspostavljanje brzo i lako obavlja. Prema tome, procesi deformisanja i reformiranja od-
vijaju se uporedo. Veli"ina nanetih deformacija i temperatura valjanja mogu uticati na ve-
li"inu zrna austenita i to tako da je sitnozrna struktura rezultat ve#ih deformacija na niim
temperaturama. Ako se postupak valjanja zavri na temperaturi malo iznad feritno auste-
nitne oblasti (+) dijagrama stanja, a profil se potom podvrgne hla!enju na vazduhu, re-
zultat #e biti uobi"ajena normalizovana mikrostruktura.
Proces valjanja se moe nastaviti i na niim temperaturama, odnosno u oblasti uravno-
teene strukture ferita i austenita. U tom slu"aju razvi#e se slojevita struktura. Ako se dalje
primeni postupak normalizacije, perlit dobijen dekompozicijom austenita #e biti trakasto
raspore!en po materijalu, to ne izaziva neke naro"ito tetne efekte.
Uobi"ajeno je da se valjanje na temperaturama niim od 723 C ograni"ava samo na
niskougljeni"ne "elike koji sadre manje od 0,%5% C. S obzirom da se u ovom slu"aju po-
stupak obavlja u oblasti strukture sa"injene od ferita i perlita, postupak valjanja je zbog
prisustva perlita otean. Kao i u slu"aju austenitne strukture, vri se uporedo deformisanje
i reformisanje feritnih zrna. Na temperaturi od oko 650 C po"inje rasturanje lamela karbi-
da u perlitu na niti sa"injene od sitnih karbidnih "estica u pravcu valjanja. Ferit iz perlita
postaje neraspoznatljiv od ostatka ferita.
Na atmosferskoj temperaturi oblikovanje valjanjem se obavlja jo tee. Ferit je o"vr-
snuo pa se ne moe vriti reformisanje poretka atoma u njegovoj kristalnoj strukturi. Pove-
#ana je granica razvla"enja i ja"ina, ali je znatno smanjena duktilnost, odnosmo materijal
je "ostario", pa moe do#i i do pojave prslina. Uticaj hladnog oblikovanja na mehani"ke
karakteristike "elika prikazan je na dijagramu (slika %.86). Ovakvi efekti postiu se ne sa-
mo hladnim valjanjem, ve# bilo kojim postupkom hladne obrade.
Da bi se obnovila duktilnost i u isto vreme smanjila ja"ina materijala, neophodno je re-
formisati izotropnu, kristalnu strukturu gvo!a. Postupak ponovnog formiranja zrna i is-
pravljanja poloaja atoma u kristalnoj reetki na temperaturi nioj od temperature o"vr#a-
vanja, naziva se rekristalizacija. Ovaj postupak se primenjuje da bi se ponitio efekat hlad-
ne obrade. Mehani"ke karakteristike mogu se popraviti, odnosno vratiti na prvobitne, za-
grevanjem (arenjem) do odre!ene temperature, kada atomi zauzimaju pravilan raspored u
kristalnoj reetki, to jest stvaraju nova zrna sa pravilnim rasporedom atoma. Ovakav postu-
pak toplotne obrade se moe primeniti za sve vrste konstrukcionih "elika.
Slika 1.86 - Efekat hladnog oblikovanja na mehani!ke karakteristike !elika
3.2.4 Brzo hla$eni #elici
3.2.4.1 Opte
Razlaganje austenita u perlit odigrava se samo u slu"aju da je hla!enje dovoljno sporo,
kao to je slu"aj kod normalizovanih "elika. Ako se hla!enje jo vie ubrza, pretvaranje
austenita u perlit ne moe da prati pad temperature, pa dolazi do nastajanja posebne struk-
ture zvane bejnit. Stvaranje perlita inicirano je klicom cementita, a stvaranje bejnita kli-
com prezasi#enog ferita, koji izbacuje ugljenik i stvara cementit kao sekundarni proizvod.
Bejnit se javlja u vidu podklasa gornjeg i donjeg bejnita. Struktura mu je igli"asta i to in-
tenzivnije u donjoj podklasi.
Pri jako velikim brzinama hla!enja, austenit se umesto u perlit ili bejnit, transformie u
strukturu nazvanu martenzit. Kristalna reetka martenzita je kao i feritna, prostorno centri-
sana kubna reetka. Poto je brzina hla!enja velika, ugljenik oslobo!en pri transformaciji
austenita koji ima mnogo ve#u mo# njegovog rastvaranja, ne uspeva da difunduje dovoljno
brzo, ostaje zarobljen, pa je dobijena martenzitna reetka izobli"ena.
Ovako brzo hla!enje "elika postiglo bi se njegovim zagrevanjem do npr. 900 C, a za-
tim hla!enjem u hladnoj vodi. Konstrukcije u praksi ne#e biti izloene ovakvom tretmanu,
ali pojavu martenzita u lokalnim oblastima moe prouzrokovati zavarivanje. Zona ava iz-
loena je temperaturi topljenja "elika, pa se okolni "vrst metal zagreva do temperature koja
je znatno u austenitnoj oblasti. Kada se izvor toplote ukloni, cela oblast se hladi brzinom
odre!enom toplotnim provo!enjem ka hladnom metalu. Stepen pada temperature moe bi-
ti i veoma velik, pa "ak i preko %000 C/s. Zbog toga je vrlo bitno razmotriti karakteristike
brzo hla!enih "elika.
Merenja tvrdo#e predstavljaju dovoljno dobar pokazatelj drugih karakteristika, bez ob-
zira na sastav strukture. Tvrdo#a i ilavost ugljeni"nih "elika zavise od sadraja ugljenika,
kao i od procenta austenita pretvorenog u martenzit. Tvrdo#a i ilavost martenzita zavise
od sadraja ugljenika. Na dijagramu (slika %.87) prikazana je zavisnost tvrdo#e martenzita
i sadraja ugljenika. Date su i vrednosti drugih mehani"kih karakteristika ekvivalentne od-
re!enoj tvrdo#i, za oblast konstrukcionih "elika.
HV f
y
f
m
[kg/mm
2
] [N/mm
2
] [N/mm
2
] [%] [%]
%80 500 680 30 70
350 %000 %200 %5 35
Slika 1.87 - Uticaj sadraja ugljenika na tvrdo"u martenzita (HV)
Pove#anje ilavosti martenzita moe se posti#i i postupkom kaljenja. To je postupak
ponovnog zagrevanja do odre!enih temperatura, "ime se postie omekavanje i pove#anje
ilavosti materijala i to u obimu koji raste sa porastom temperature kaljenja. Na dijagramu
(slika %.88) je prikazana navedena zavisnost.
$elici dobijeni prethodno navedenim postupcima termi"ke obrade (brzim hla!enjem i ka-
ljenjem) koriste se za razne svrhe kod kojih se zahteva tvrdo#a, otpornost na habanje, ja"ina i
ilavost. Me!utim, treba voditi ra"una da proces transformacije austenita u martenzit prati
pove#anje zapremine od 0,3%. Uz neravnomerno skupljanje, kao posledicu neravnomernog
hla!enja, to moe izazvati lokalne napone i prsline u martenzitu. U toku zavarivanja moe
do#i do zadravanja mehuri#a gasova u metalu. To daje efekat unutranjeg pritiska i dalje in-
tenzivira stvaranje prslina, "emu su tvrdi materijali podloniji od mekih i duktilnijih. Zbog
toga ne treba teiti dobijanju "elika prevelike tvrdo#e, to zna"i da stvoreni martenzit treba
da sadri manje od 0,25% C ili uopte ne treba da do!e do njegovog formiranja.
Slika 1.88 - Uticaj kaljenja na tvrdo"u i ilavost
3.2.4.2 Zakaljivost materijala
Sposobnost materijala da do odre!ene dubine formira martenzitnu strukturu naziva se
zakaljivost. Uobi"ajeni metod za procenu zakaljivosti "elika je Domini-proba. Ovaj po-
stupak zasniva se na austenizaciji cilindri"ne ipke pre"nika 25 mm, tj. njenom zagrevanju
u pe#i do temperature do %%00 C, a zatim na hla!enju jednog njenog kraja mlazom vode
to izaziva razli"iti stepen hla!enja du ipke. Nakon toga vri se ocena tvrdo#e i mikro-
strukture podunog preseka, u funkciji rastojanja od hla!enog kraja. Tvrdo#a se meri Bri-
nelovim postupkom, utiskivanjem kuglice du vrata epruvete. Rezultati takvog jednog te-
sta prikazani su na slici (slika %.89).
Rezultati testa pokazuju da "isto ugljeni"ni "elik sa manjim sadrajem mangana (Mn)
ima osobinu zakaljivosti samo pri velikim brzinama hla!enja. Sa druge strane kod uglje-
ni"nog "elika sa ve#im sadrajem Mn martenzit se formira pri sporijem hla!enju, da bi se
u slu"aju legiranog "elika kakav je na dijagramu razmatran, formiranje martenzita vrilo
pod veoma malim brzinama hla!enja. Vrstu "elika koju treba izabrati uslovljava njegova
budu#a namena. Tako na primer, za zavarene elemente treba izabrati slabo zakaljiv "elik.
Iz istih rezultata se vidi da zakaljivost zavisi od prisustva legiraju#ih elemenata i sadr-
aja ugljenika. Moe se uvesti veli"ina ekvivalenta ugljenika (CE) koji se, prema Me!una-
rodnom institutu za zavarivanje, odre!uje prema izrazu:
%5
C N
5
V M C
6
M
C CE
u i o r n
+
+
+ +
+ + = !%" (%.%)
Slika 1.89 - Rezultati Domini - probe
Zavarljivi "elici imaju CE0,4%. Ovim ekvivalentom limitiran je maksimalan sadraj
legiraju#ih elemenata u konstrukcionim "elicima.
3.2.5 Ne#isto%e u #eliku
U jednoj toni "elika nalazi se izme!u %0
%2
i %0
%5
uklju"aka (inkluzija) koje zapremaju
do %% zapremine, to zavisi od porekla rude, koksa i drugih materijala koji se koriste za
ekstrakciju metala, kao i od na"ina proizvodnje "elika.
Neki od uklju"aka su dovoljno veliki i lako se uo"avaju pod uve#anjem opti"kog mik-
roskopa, dok su drugi suvie mali, pa se moraju otkriti nekim sloenijim metodama. U pr-
vu grupu spadaju "estice zgure i mangan sulfida (MnS). Na temperaturama toplog valjanja
ove inkluzije su plasti"ne i izduene u pravcu valjanja, u skladu sa metalom okruenja. U
drugu grupu spadaju nitridi i oksidi aluminijuma i drugi visoko-oksidiraju#i metali, koji se
koriste za dezoksidaciju rastopljenog "elika pre livenja. Njihovo prisustvo indirektno uti"e
na mikrostrukturu, jer ko"i procese koji vode ukrupnjavanju zrna.
Ne"isto#e sa najtetnijim uticajem su sumpor (S) i fosfor (P). Osim kada su prisutini u
veoma maloj koncentraciji, oni formiraju "estice fosfida i sulfida, koji tetno deluju na i-
lavost. Pod malim koncentracijama podrazumeva se manje od 0,05%. Nizak sadraj fosfo-
ra je relativno lako posti#i tokom prerade sirovog gvo!a u "elik. Sumpor je tee ukloniti
i njegov sadraj se kontrolie paljivim izborom sirovog materijala kao i dodatnim postup-
cima savremene proizvodnje, koji ga uklanjaju.
Poslednjih godina je uveden ve#i broj metoda, kojim se smanjuje sadraj ne"isto#a u
rastopljenom "eliku pre livenja u ingote. Njihov rezultat su tzv. "isti "elici. Oni jo uvek
sadre dosta uklju"aka, ali su znatno ilaviji od ostalih.
3.2.6 Mangan u konstrukcionim #elicima
Mangan je element koji se uvek dodaje "eliku. U kombinaciji sa sumporom on formira
mangan sulfid, koji je znatno manje tetan od gvo!e sulfida, to mu je i jedna od glavnih
namena. Njegovo prisustvo ima jo nekoliko prednosti. Kod normalizovanih "elika on po-
ve#ava nivo pothla!ivanja austenita, pa se postie sitnozrnija struktura. To dalje uzrokuje
pove#anje "vrsto#e i smanjenje temperature.
Mangan tako!e pove#ava zakaljivost i njegovo prisustvo u martenzitu ga "ini tvrdim.
Ukoliko se njegov sadraj suvie pove#a, njegove prednosti se mogu pretvoriti u mane.
Zbog toga je obi"no ograni"en maksimum sadraja mangana na %,5%. Postoji i konvencija
po kojoj je izvrena podela na "isto ugljeni"ne "elike, sa manje od %% Mn i ugljeni"no
manganske "elike, sa vie od %% Mn.
3.3 MEHANI!KE KARAKTERISTIKE !ELIKA
Mehani"ke karakteristike "elika su najzna"ajnije od svih osobina za prora"un "eli"nih
konstrukcija. Od mehani"kih karakteristika "elika najzna"ajnija je granica razvla"enja (f
y
)
koja predstavlja grani"nu vrednost za dimenzionisanje, bilo preko postoje#ih metoda
doputenih napona, bilo preko novih metoda grani"nih stanja. Tako!e su od zna"aja:
"vrsto#a na zatezanje (f
u
), procentualno izduenje (), ilavost (), modul elasti"nosti (E),
modul klizanja (G) i tangentni modul (E
t
).
Modul elasti"nosti - Jangov (Young) modul (E=/) ozna"ava krutost "eli"nog materi-
jala u oblasti elasti"nosti u kojoj ostaju naprezanja najve#eg broja nose#ih konstrukcija i
izraava zavisnost izme!u normalnog napona i dilatacije. Izduenje i kontrakcija su poka-
zatelji deformabilnosti materijala za vreme njegove obrade i pri dostizanju napona u oblas-
ti plasti"nosti. Modul klizanja je konstanta materijala koja odre!uje zavisnost izme!u smi-
"u#eg napona i promene ugla. Glavne mehani"ke osobine konstrukcionih "elika utvr!uju
se ispitivanjem opitom zatezanja na standardnoj epruveti.
Vrednosti osnovnih karakteristika zajedni"ke za sve "elike su:
= 7850 !kg/m
3
" - zapreminska masa,
E = 2%000 !kN/cm
2
" - modul elasti"nosti,
G = E/!2(%+)" = 8%00 !kN/cm
2
" - modul klizanja,
= 0,3 - Puasonov koeficijent kontrakcije,
= %,2 %0
-5
!%/C" - koeficijent termi"kog irenja.
Od ovih zajedni"kih osobina modul elasti"nosti se moe donekle razlikovati u za-
visnosti od vrste "elika i postupka proizvodnje (toplo ili hladno valjanje), pa ga treba uslo-
vno prihvatiti.
Na slici %.90 prikazana su dva osnovna oblika dijagrama napon-dilatacija za kon-
strukcione "elike. Osnovna razlika izme!u ovih dijagrama je u tome to je na dijagramu %
jasno izraena granica razvla!enja (f
y
), a kod dijagrama 2 nije. Ako granica razvla"enja
nije otro istaknuta uvodi se pojam konvencionalne granice razvla!enja koja predstavlja
napon pri kome pri rastere#enju ostaje 0,2% nepovratne deformacije. Ova granica razvla-
"enja se uobi"ajeno zove (f
0,2
). Niskougljeni"ni i niskolegirani "elici imaju izraenu grani-
cu razvla"enja, dok legirani, visokovredni i hladno redukovani "elici imaju neizraenu
odnosno konvencionalnu granicu razvla"enja. Granica razvla"enja (f
y
) odgovara granici
plasti"nosti i u funkciji je od debljine "eli"nog proizvoda. To je posledica promene kristal-
ne strukture metala pri te"enju, pa su stoga tanki komadi izloeni viestrukom ciklusu te-
"enja to im daje viu granicu razvla"enja od proizvoda ve#e debljine. Sli"no granici f
0,2
definie se i granica elasti!nosti (f
e
). S obzirom na teko#e preciznog odre!ivanja ove ve-
li"ine za granicu elasti"nosti "elika konvencionalno se usvaja napon pri kome se dobijaju
trajne deformacije veli"ine 0,0%% ili 0,005%. $vrsto"a !elika na zatezanje (f
u
) predstavlja
najve#i napon ostvaren u uzorku pri ispitivanju.
Slika 1.90 - Uporedni dijagrami razli!itih vrsta !elika
4 ISPITIVANJE SVOJSTAVA METALA
4.1 ISPITIVANJE METALA NA ZATEZANJE
Postoji nekoliko mehani"kih svojstava koja odre!uju pogodnost posmatranog materi-
jala za odre!enu primenu. Pri njihovom odre!ivanju vano je voditi ra"una o stanju na-
pona kojem je posmatrani materijal izloen. U stvarnosti, uslovi kori#enja su obi"no uz-
rok kompleksnim kombinacijama razli"itih stanja napona. Me!utim, sasvim je uobi"ajeno
da neko od ovih stanja napona dominira, pa su i odgovaraju#e mehani"ke karakteristike
od najve#eg interesa. Tako je za prakti"nu primenu metala od najve#eg zna"aja ispitivanje
aksijalnim zatezanjem, na osnovu koga se odre!uju slede#a mehani"ka svojstva:
granica elasti"nosti (f
e
),
granica razvla"enja (f
y
),
"vrsto#a na zatezanje (f
u
),
modul elasti"nosti (E),
izduenje pri lomu (),
kontrakcija (#).
Kada je napon pod kojim se materijal nalazi manji od napona koji odgovara lomu,
materijal se deformie ili elasti"no ili elastoplasti"no. Elasti"ne deformacije su povratne i
nestaju sa uklanjanjem optere#enja. One odgovaraju niim nivoima optere#enja. Kada na-
pon pre!e granicu elasti"nosti, dolazi do pojave plasti"nih deformacija koje su trajnog ka-
raktera. Elasti"no ponaanje je u najve#em delu linearno i opisano je Hukovim zakonom,
po kome su naponi i deformacije linearno zavisni. Postoji mogu#nost i nelinearnog elasti"-
nog ponaanja kao i neelasti"nog ponaanja materijala, u smislu da se linije - dijagrama
pri optere#enju i rastere#enju ne poklapaju, pa dolazi do pojave histerizisa. U praksi su svi
metali elasti"ni samo do odre!enog stepena naprezanja.
Ispitivanje svojstava metala na zatezanje predstavlja stati"ko ispitivanje koje se u op-
tem slu"aju vri koriste#i standardizovane uzorke i proceduru. Osnovni uzorci za ispitiva-
nje (epruvete) prikazani su na slici %.9% i sastoje se iz suenog dela duine !
p
povrine pre-
seka A
o
, kao i proirenih krajeva (glava) preko kojih se vri njihovo pri"vr#ivanje i nano-
enje optere#enja u ure!aju za ispitivanje. Svi uzorci moraju biti obra!eni na standardom
precizno propisan na"in.
Slika 1.91 - Uzorci za ispitivanje mehani!kih svojstava !elika
Duina !
o
u okviru koje se vre sva merenja, naziva se merna duina epruvete.
Naj"e#u primenu imaju tzv. proporcionalne epruvete kod kojih je:
!
o
=5,65
o
A za !
o
25 mm (%.2a)
!
o
=%%,3
o
A za !
o
< 25 mm (%.2b)
U slu"aju epruvete krunog popre"nog preseka pre"nika d
o
, ovi odnosi se svode na
!
o
=5d
o
, odnosno !
o
=%0d
o
. Pored ovih, mogu se koristiti i neproporcionalne epruvete sa
proizvoljnim dimenzijama, ali se to mora naglasiti pri prezentaciji rezultata.
U standardu su tako!e precizno definisani posebni uslovi za ispitivanje tankih limova i
uzoraka koji se isecaju iz "eli"nih cevi. U oba slu"aja uzorci su oblika "oslabljenih" epru-
veta, pri "emu kod tankih limova, irine uzorka h mogu biti %2,5 ili 20 mm, a duine !
p
i !
o
se odre!uju u zavisnosti od veli"ine h.
Uzorci "eli"nih profila, cevi razli"itog pre"nika, betonskog "elika, ica i lima koji se is-
pituju bez posebne obrade, u stanju isporuke, nazivaju se tehni"ke epruvete. Kao i u osta-
lim slu"ajevima sva merenja se vre unutar merne duine !
o
koja je ta"no definisana.
Do - dijagrama iz koga se dobijaju podaci o mehani"kim svojstvima dolazi se opte-
re#ivanjem uzorka silama zatezanja P, brzinom od %0 MPa/s. Paralelno se vri registrova-
nje odgovaraju#eg izdunja uzorka pomo#u mernog instrumenta, na mernoj bazi u okviru
merne duine !
o
. Dobijeni dijagram sila-izduenje se zatim transformie u - dijagram,
uzimaju#i u obzir dimenzije uzorka.
U optem slu"aju, izduenje uzorka se sastoji iz dva principijelna doprinosa, elasti"nog
i plasti"nog. Plasti"na deformacija se sastoji iz ravnomerne deformacije pri kojoj se svi de-
lovi na duini !
o
izduuju u istom iznosu, kao i lokalne deformacije tj. kontrakcije u ne-
kom preseku. Karakteriti"an oblik epruvete neposredno pre loma, kao i ematski prikaz di-
jagrama - prikazan je na slici %.92.
Slika 1.92 - ematski prikaz - dijagrama i deformisani oblik epruvete pri lomu
Proces deformacije se zavrava lomom suenog dela. Do loma moe do#i i u elasti"noj
oblasti, to je slu"aj kod krtih metala. Kao krti metali opisuju se i oni kod kojih do loma
dolazi i nakon vrlo ograni"enog obima plasti"ne deformacije. Nasuprot njima, duktilni (Ej-
lovi) metali su oni kod kojih pre loma dolazi do zna"ajnijih plasti"nih deformacija, no i u
tom slu"aju ne mora do#i do velike kontrakcije preseka.
Za uzorak sa osnovnim presekom A
o
, merne duine !
o
, koji se ravnomerno izduuje
pod optere#enjem P do duine !, sa odgovaraju#om povrinom preseka A, mogu se defini-
sati slede#e vrednosti:
- Nominalni napon
n
koji predstavlja odnos trenutne sile i osnovne povrine preseka:

o
n
A
P
= (%.3)
- Stvarni napon
st
koji predstavlja odnos trenutne sile i trenutne povrine preseka:

A
P
st
= (%.4)
- Nominalna dilatacija
n
koja predstavlja odnos promene merne duine i njene osnov-
ne vrednosti:

o
o
n
!
! !
= (%.5)
- Stvarna dilatacija
st
koja predstavlja inkrementalnu trenutnu deformaciju integrisanu
po celoj duini tj.

= =
!
!
!
!
!
!
o
o
st
d
ln (%.6)
Imaju#i u vidu da tokom uniformne plasti"ne deformacije zapremina ostaje neprome-
njena ( ! ! = A A
o o
), moe se dobiti veza izme!u stvarnih i nominalnih vrednosti napona
i deformacija:
o
n
o o
st
o
o
st
A
P
A
A
A
P
A
P
!
!
!
!
= = = = (%.7)
n
o o o
o
n
+ = =
= % %
!
!
!
!
!
! !
(%.8)
pa je:
) % (
n n st
+ = (%.9)
( )
n
o
st
+ =
= % ln ln
!
!
(%.%0)
Dva tipi"na oblika - dijagrama za "elik prikazani su na slici %.93.
Slika 1.93 - Tipi!ni oblici - dijagrama
Neki metali, kao to je prethodno re"eno, imaju jasno izraenu granicu razvla"enja (f
y
).
Kod njih dolazi do nagle pojave plasti"nog te"enja koju prati pojava niza obeleja na povr-
ini uzorka poznatih kao Luderove linije. One ukazuju na oblasti koje su pretrpele plasti"-
nu deformaciju i ire se dok ne zahvate "itavu duinu uzorka. Nakon to se uzorak na celoj
duini plastifikuje, ponaanje koje sledi je sli"no ponaanju metala koji nemaju ovaj feno-
men. Ova pojava je jasno prikazana na slici %.93a. Na njemu se jasno isti"u dve vrednosti:
gornja granica razvla!enja, odnosno napon na po"etku procesa plastifikacije
donja granica razvla!enja, koja predstavlja najniu vrednost napona u toku opisa-
nog procesa plastifikacije.
Za mnoge metale prelaz iz elasti"ne u plasti"nu oblast deformacije nije potpuno evi-
dentan, pa se uvodi pojam konvencionalne granice razvla"enja. Ona se definie kao napon
pri kome se trajno izduenje materijala javlja u odre!enom procentu (obi"no 0,2%) od pr-
vobitne duine, pa se jo naziva i granica f
0,2
. Na osnovu - dijagrama ova vrednost se la-
ko odre!uje kada se na apscisi obelei dilatacija od 0,2%, i kroz tu ta"ku povu"e paralela
sa linearnim delom - dijagrama. Prese"na ta"ka - dijagrama i ove prave definie na-
pon f
0,2
(slika %.93b).
Maksimum - dijagrama odgovara trenutku prelaza iz ravnomerne u lokalnu plasti"nu
deformaciju tj. odgovara po"etku kontrakcije dela preseka. Ova maksimalna vrednost na-
pona u uzorku ostvarena u toku ispitivanja naziva se "vrsto#a na zatezanje i definie se
kao:
A
P
f
u
max
= (%.%%)
gde je:
P
max
maksimalna vrednost nanesene sile,
A najmanja povrina preseka (povrina kontrakovanog preseka).
U slu"aju "elika, dijagram - je nesumnjivo linearan u elasti"noj oblasti, a naponi i
deformacije su direktno proporcionalni, pa se modul elasti"nosti "elika koji se koristi u
praksi izra"unava kao tangens ugla
o
:
n
n
o
tg E
= = (%.%2)
Za gra!evinske "elike ova vrednost iznosi %9.000-2%.000 kN/cm
2
i to:
E=%9.000-20.000 kN/cm
2
za uad i kablove kod prethodno napregnutih konstrukcija,
E=20.000-2%.000 kN/cm
2
za nose#e "eli"ne konstrukcije i betonski "elik.
Prethodno opisanim ispitivanjem na zatezanje se odre!uju jo dva zna"ajna parametra,
a to su izduenje i kontrakcija epruvete pri lomu (prekidu). Ovi parametri tako!e predsta-
vljaju dobre pokazatelje ilavosti, odnosno duktilnosti metala.
Izduenje pri lomu predstavlja trajno izduenje merne duine epruvete nakon prekida
u odnosu na prvobitnu vrednost, u procentima:
%00
=
o
o
!
! !
!%" (%.%3)
Kontrakcija epruvete pri lomu (#) predstavlja procentualno smanjenje povrine po-
pre"nog preseka epruvete u odnosu na prvobitnu vrednost:
%00
=
A
A A
o
!%" (%.%4)
ilavijim materijalima odgovaraju ve#e vrednosti kontrakcije i izduenja pri lomu. U
optem slu"aju zona kontrakcije ne zavisi od merne duine !
o
ve# samo od oblika i povri-
ne preseka epruvete, pa je zato uticaj izduenja u zoni kontrakcije ve#i pri manjim nego pri
ve#im duinama. Zbog toga pri prikazu rezultata obavezno treba navesti i podatak o mer-
noj duini na koju se on odnosi (na primer
%0
,
5
itd.). Treba napomenuti da se odre!iva-
nje prethodno opisanih svojstava vri na osnovu ve#eg broja rezultata koji omogu#ava nji-
hovu statisti"ku obradu i primenu teorije verovatno#e.
Navedene mehani"ke karakteristike spadaju u grupu strukturno-osetljivih svojstava, to
zna"i da na njih zna"ajno uti"u promene u makro ili mikrostrukturi koje nastaju na primer
pri procesu valjanja ili kontrolisanih toplotnih tretmana.
4.2 ISPITIVANJE METALA NA PRITISAK
Ispitivanje mehani"kih svojstava metala na pritisak vri se na uzorcima cilindri"nog
oblika "ija je duina mala da bi se izbeglo izvijanje. Pri tome, me!utim, dolazi do efekata
trenja na krajevima "iji se uticaj na ponaanje na razne na"ine moe smanjiti ali ni jednom
metodom u potpunosti eliminisati. Vrednosti nominalnih i stvarnih napona i deformacija
kao i njihova veza definie se na sli"an na"in kao i kod ispitivanja zatezanjem pri "emu se
vodi ra"una o "injenici da su nastale deformacije suprotnog znaka:
o
c n
A
P
=
,

A
P
c st
=
,
( )
c n c n c st , , ,
% = (%.%5a)
o
o
c n
h
h h
=
,

= =

h
h d
o
h
h
c st
o
ln
,
!
!
( )
c n c st , ,
% ln = (%.%5b)
gde su:
A
o
i h
o
povrina i visina koje odgovaraju osnovnom preseku,
A i h povrina i visina deformisanog uzorka.
U ovom slu"aju nema oblasti sa neravnomernom plasti"nom deformacijom koja odgo-
vara pojavi kontrakcije preseka pri zatezanju, ali efekti trenja na krajevima mogu pri veli-
kim deformacijama izazvati zadebljanje uzorka u srednjoj zoni (cilindar poprima oblik bu-
reta).
ematski prikaz nominalnih - dijagrama pri pritisku i zatezanju, kao i stvarni - di-
jagram koji predstavljaju karakteristiku posmatranog materijala, nalaze se u odnosu koji je
prikazan na slici %.94. Stvarne vrednosti nalaze se izme!u nominalnih koje odgovaraju pri-
tisku i zatezanju.
Pored ispitivanja na zatezanje i pritisak mogu se vriti i ispitivanja na smicanje, savija-
nje i uvijanje (torziju). Ipak, od najve#eg zna"aja je ispitivanje na zatezanje i odgovaraju#e
vrednosti koje se njime dobijaju. U slu"aju metala, sva ostala ispitivanja se izvode veoma
retko i nisu od naro"itog interesa.
Slika 1.94 - ematski prikaz nominalnih i stvarnog - dijagrama
4.3 ISPITIVANJE TVRDO&E METALA
Tvrdo#a je mera otpora deformaciji usled utiskivanja zupca malih dimenzija, odre!e-
nog oblika i materijala, u povrinu materijala koji se ispituje. U ovom slu"aju, deformacija
koja nastaje je kombiinacija elasti"nog i plasti"nog ponaanja. Me!utim, kao merena vred-
nost (vrednost koja se meri nakon uklanjanja optere#enja), tvrdo#a je uglavnom vezana za
plasti"ne karakteristike, a samo u sekundarnom smislu za elasti"ne.
Tvrdo#a "elika naj"e#e nije od uticaja na njegovu primenu u gra!evinarstvu. Ipak, s
obzirom da se moe uspostaviti relacija izme!u dobijenih vrednosti tvrdo#e i "vrsto#e ma-
terijala, ovo svojstvo se "esto ispituje.
Razli"ite metode ispitivanja tvrdo#e razlikuju se po obliku tela koje se utiskuje u povr-
ini ispitivanog materijala. U svakom slu"aju, vrednost tvrdo#e dobija se kao odnos nane-
sene sile i povrine otiska. Procedura testa podrazumeva postavljanje utiskiva"a u kontakt
sa povrinom materijala, zatim postepeno pove#anje sile u toku %2-%8 sekundi do maksi-
malne vrednosti, zadravanje te vrednosti neko vreme (%0-%5 s), i na kraju rastere#enje.
Nakon toga vri se o"itavanje dimenzija koje karakteriu povrinu otiska i to uglavnom
mikroskopom sa milimetarskim zavrtnjem. Naj"e#e se primenjuju slede#e tri metode za
odre!ivanje tvrdo#e:
Brinelova,
Vikersova i
Rokvelova.
U slu"aju Brinelove metode, tvrdo#a se odre!uje utiskivanjem kaljene "eli"ne kuglice
pre"nika D (slika %.95a). Merenjem pre"nika otiska d, koji u ovom slu"aju ima oblik kalo-
te, moe se izra"unati njegova povrina (F
ot
), a zatim i tvrdo#a (HB):
=
2 2
2
d D D
D
F
ot

(%.%6)
2 2
2
d D D
P
HB

=
!MPa" (%.%7)
gde je sila utiskivanja P u kN, a pre"nik D u mm. Za razli"ite metale koriste se razli"iti
pre"nici kuglica i vrednosti sile. Kod "elika se ove vrednosti nalaze u odnosu P/D
2
=0,3.
Slika 1.95 - Metode za odre#ivanje tvrdo"e !elika: a) Brinelova; b) Vikersova; c) Rokvelova
Naj"e#e se primenjuju slede#e kombinacije pre"nika kuglice i sile pritiska, u zavisno-
sti od debljine lima (t), "ija se tvrdo#a odre!uje:
za t = 3-6 mm D=2,5 mm P =%,875 kN
za t = 7-%0 mm D=5,0 mm P =7,5 kN
za t > %0 mm D=%0,0 mm P =30,0 kN
Vikersova metoda za odre!ivanje tvrdo#e koristi dijamantski iljak oblika "etvorostrane
piramide prikazan na slici %.95b. Povrinu otiska odre!uje njegova dijagonala koja se izra-
"unava kao srednja vrednost merenih d
%
i d
2
:
d=(d
%
+ d
2
)/2 (%.%8)
Povrina otiska (F
ot
) i tvrdo#a (HV) se odre!uju na slede#i na"in:
854 , %
2
d
F
ot
= (%.%9)
2
%85 , 0
d
P
HV = !MPa" (%.20)
gde je sila P u kN, a dijagonala d u mm. Naj"e#e se primenjuje sila od 0,3 kN, a ta"nost
merenja je:
0,00% za d 0,2 mm,
0,002 za d > 0,2 mm.
Rokvelova metoda podrazumeva utiskivanje dijamantske kuglice kod mekih materijala
(na primer kod ugljeni"nih "elika), ili dijamantske kupe kod tvr!ih (na primer kod kalje-
nog "elika). Razlika u odnosu na prethodne dve metode je postupak nanoenja sile prika-
zan na slici %.95c . Prvo se nanosi sila P
%
(to izaziva otisak dubine h
%
), a zatim se ona po-
ve#ava do vrednosti P
%
+P
2
(otisak h
2
). Sila se zatim smanjuje na po"etnu vrednost prili-
kom "ega se otisak smanjuje za veli"inu elasti"ne deformacije. Veli"ina h
3
kojom se
ocenjuje tvrdo#a materijala predstavlja deo trajne dubine otiska koji odgovara rastere#enju
do nivoa sile P
%
. Ova veli"ina se izraava u jedinicama po 0,002 mm. Dobijena tvrdo#a je
bezdimenzionalna veli"ina koja prestavlja HRb ili HRc i odre!uje se oduzimanjem trajne
dubine otiska od jednog konstantnog broja:
HRb=%30$h
3
/0,002 (P
%
=%00 N, P
2
=900 N) (%.2%a)
HRc=%00$h
3
/0,002 (P
%
=%00 N, P
2
=%400 N) (%.2%b)
Korelacija vrednosti tvrdo#e sa drugim mehani"kim karakteristikama, moe se ustano-
viti empirijski. Ipak, takve veze treba tretirati sa panjom jer su izvedene na osnovu pret-
postavki da je materijal homogenog sastava i da je izloen ravnomernom toplotnom ili me-
hani"kom tretmanu. Izme!u zatezne "vrsto#e i tvrdo#e ugljeni"nih "elika, ustanovljena je
empirijska zavisnost oblika:
f
u
= kHB (%.22)
gde je k koeficijent koji ima vrednosti 0,34-0,36 zavisno od odnosa granice razvla"enja i
"vrsto#e na zatezanje.
4.4 ISPITIVANJE UDARNE ILAVOSTI
$esto su materijali koji pokazuju sasvim prihvatljiva svojstva pri sporom nanoenju
optere#enja (stati"kom optere#enju), podloni krtom lomu kada su izloeni brzom nanoe-
nju optere#enja. Ispitivanje udarne ilavosti daje kao rezultat ocenu sposobnosti materijala
da se odupre dinami"kim optere#enjima. Ova osetljivost na dinami"ka optere#enja (krti
lom), pove#ava se prisustvom zareza i pukotina na povrini uzorka. Rezultati ispitivanja
udarne ilavosti, tako!e, pruaju mogu#nost ocene ilavosti materijala, odnosno sklonosti
ka krtom lomu. ilavi materijali, sa povrinski centrisanom kubnom reetkom, kao to su
aluminijum i bakar, otporni su na krti lom pod svim uslovima optere#enja i na svim tempe-
raturama. Nasuprot njima, mnoge legure gvo!a, naro"ito niskougljeni"ki i niskolegirani
"elici, pokazuju sklonost ka krtom lomu pri brzo nanetom optere#enju.
Kvantifikovanje udarne ilavosti konvencionalno se vri primenom udarnog testa sa
velikom brzinom deformacije, na standardizovanim uzorcima sa zarezom (slika %.96).
Ure!aj koji se koristi za ispitivanje naziva se arpijevo klatno. To je kalibrirano klatno ko-
je udara uzorak kvadratnog preseka stranice %0 mm, sa mainski ura!enim zarezom dubine
3 mm.
Kao mera udarne ilavosti koristi se udarni rad (A) utroen prilikom loma epruvete koji
predstavlja apsorbovanu energiju iz ljuljaju#eg klatna prilikom deformacije loma uzorka,
to se registruje na ure!aju:
o
A
A
= !J/cm
2
" (%.23)
gde je:
A udarni rad utroen pri lomu,
A
o
povrina preseka epruvete na mestu zareza.
Slika 1.96 - arpijev test za ispitivanje udarne ilavosti
Visoka udarna ilavost odgovara ilavom lomu, a niska udarna ilavost krtom lomu.
4.5 ISPITIVANJE TEHNOLOKIH SVOJSTAVA METALA
U zavisnosti od konkretne primene "elika, vri se veoma veliki broj tehnolokih
ispitivanja. Od zna"aja za primenu u oblasti gra!evinskih "elika treba napomenuti:
ispitivanje savijanjem,
ispitivanje previjanjem i
ispitivanje namotavanjem.
Ispitivanje savijanjem se vri pomo#u sistema valjaka prikazanih na slici %.97a. Dim-
enzije primenljivih valjaka zavise od debljine uzorka i vrste proizvoda koji se ispituje.
Mera savitljivosti je ugao pri kome se javlja prva pukotina na spoljnoj strani uzorka. U
nekim slu"ajevima moe se javiti potreba za dodatnim savijanjem direktnim pritiskom
krakova (slika %.97b,c). U tom slu"aju se kao mera savitljivosti moe uzeti i jedini"no iz-
duenje spoljnih vlakana uzorka k dato kao:
k = 50
r
t
(%.24)
gde su:
k savitljivost u procentima,
t debljina uzorka i
r polupre"nik krivine.
Slika 1.97 - Ispitivanje savijanjem
Ispitivanje naizmeni!nim previjanjem primenjuje se uglavnom kod limova i ica. Donji
kraj uzorka se pri"vr#uje u "eljusti ure!aja za ispitivanje, a uzorak se preko valjaka previ-
ja levo-desno za ugao od 90 sve do loma (slika %.98a). Rezultat ispitivanja je broj previja-
nja koji se izvri pre loma. Brzina previjanja ne treba da prelazi jedno previjanje u sekun-
di, da bi se izbeglo prekomerno zagrevanje uzorka.
Slika 1.98 - Ispitivanje: a) naizmeni!nim previjanjem; b) namotavanjem
Ispitivanje namotavanjem (slika %.98b) se primenjuje kod ica (npr. za prednapregnuti be-
ton). Brzina namotavanja mora biti konstantna i ne velika da ne bi dolo do zagrevanja ice. Da
bi zadovoljila ispitivanje, ica mora, bez prekida, da izdri odre!en propisani broj namotaja.
4.6 METALOGRAFSKA ISPITIVANJA !ELIKA
Metalografska ispitivanja se vre u cilju dobijanja dopunskih podataka o svojstvima "e-
li"nih proizvoda i me!uproizvoda. Na osnovu ovih ispitivanja mogu se prili"no pouzdano
oceniti mehani"ka i tehnoloka svojstva "elika, kao i njihova pogodnost za primenu razli"itih
mehani"kih i termi"kih postupaka obrade. Razlikuju se dva tipa matalografskih ispitivanja:
makrografska i
mikrografska.
U oba slu"aja posmatrane povrine uzorka se prvo izbruse, ispoliraju, a zatim nagrizu
vodenim ili alkoholnim rastvorom neke kiseline ili soli. Naj"e#e se upotrebljavaju: sum-
porna, hlorovodoni"na, azotna i ugljovodoni"na (mravlja) kiselina, a od soli: ferohlorid,
bakaramonijumhlorid, amonijumpersulfat itd.
Pri makroskopskim ispitivanjima ovako pripremljen uzorak se posmatra golim okom ili
pomo#u lupe sa uve#avanjem 5:% do 20:%, uz fotografisanje. Ukoliko se ne vri snimanje
ispitivanje se naziva makroskopsko ispitivanje. Ovakvim postupkom otkrivaju se pukotine
u materijalu, gasni mehurovi, prisustvo nemetalnih primesa i tragovi korozije, debljina slo-
ja dobijenog cementacijiom ili nitriranjem itd.
Mikrografska ili mikroskopska ispitivanja su ona koja se vre opti"kim ili elektron-
skim mikroskopima sa uve#anjem 50-3000 puta, koji rade sa odbijenom svetlo#u. Njihov
princip rada prikazan je na slici %.99. Zraci svetlosti koji padaju na nagrienu povrinu od-
bijaju se na razli"ite na"ine u zavisnosti od stepena nagrienosti pojedinih povrina. Zraci
odbijeni sa dosta nagrienih delova rasipaju se, a oni odbijeni sa slabo nagrienih delova
se uglavnom vra#aju do oka posmatra"a. Na taj na"in posmatra" vidi vie nagriene povr-
ine kao tamne, a manje nagriene kao svetle. Razli"ite strukturne komponente materijala
sa razli"itom postojano#u se na taj na"in lako mogu uo"iti. Tako se ovom metodom odre-
!uje mikrostruktura "elika, odnosno veli"ina i oblik zrna, strukturne komponente, vrsta i
raspored nemetalnih uklju"aka itd. Na osnovu procene procentualnog sadraja pojedinih
struktura mogu se predvideti mehani"ka i druga svojstva ispitivanog materijala (na primer
na osnovu sadraja ugljenika).
Slika 1.99 - Princip rada metalografskog mikroskopa
Ocenu mehani"kih i drugih svojstava tako!e omogu#avaju i dobijeni podaci o obliku i
veli"ini zrna. Veli"ina zrna "elika se naj"e#e izraava putem broja zrna po jedinici povri-
ne, koji se odre!uje njihovim prebrojavanjem pri odre!enom uve#anju mikroskopa.
Kod nas se za odre!ivanje veli"ine zrna koristi uporedna ASTM (American Society for
Testing Materials) metoda koja propisuje uve#anje od %00 puta i daje vezu:
Z = 2
N-%
(%.25)
gde je:
Z broj zrna po kvadratnom in"u,
N standardna veli"ina zrna (%-8).
Osim prebrojavanjem, veli"ina zrna se moe odrediti pore!enjem sa ASTM etalonom u
kome je dat grafi"ki prikaz krupno#e zrna od % (najkrupnija zrna) do 8 (najsitnija zrna), ta-
ko!e pri uve#anju %00 puta. Sitnozrni materijali uvek imaju ve#u "vrsto#u, tvrdo#u i udar-
nu ilavost, a po pravilu i bolja tehnoloka svojstva.
Metalografskim ispitivanjima utvr!uje se i prisustvo ne"isto#a, kao to su nemetalni
uklju"ci - sulfidi, fosfidi i nitriti, a njihov sadraj se upore!uje sa odre!enim etalonima.
Posmatrani uzorci moraju imati neote#enu strukturu, pa se zato ne smeju isecati makaza-
ma ili autogenim se"enjem, ve# samo upotrebom alata (kao to su strugovi, glodalice) koji
seku metal velikim brzinama uz stalno hla!enje.
5 VRSTE KONSTRUKCIONIH !ELIKA
5.1 OPTE
$elik je legura gvo!a i ugljenika "iji se sadraj kre#e od 0,05 do %,7%. Ako je uglje-
nik jedini legiraju#i element, "elik se naziva ugljeni!ni, a ako su dodati i drugi elementi
naziva se legiran. Ugljeni"ni "elik u zavisnosti od procenta ugljenika moe biti:
niskougljeni"ni (C<0,25%),
srednjeugljeni"ni (0,25<C0,6%) i
visokougljeni"ni (0,6<C<%,7%).
Sa pove#anjem procenta ugljenika pove#avaju se granica razvla"enja i "vrsto#a na za-
tezanje, a smanjuje plasti"nost i pogorava zavarljivost. Za zavarene konstrukcije treba
primenjivati "elike sa procentom ugljenika C<0,25%. Manji procenat ugljenika povoljno
uti"e na udarnu ilavost pri niskim temperaturama.
Pri proizvodnji "elika za odgovorne zavarene nose#e konstrukcije koje se u eksploata-
ciji nalaze na niskim temperaturama neophodno je vezati gasove (N
2
, O
2
, H) iz rastoplje-
nog "elika dodavanjem dezoksidanata (Mn, Si, Al), koji se za njih lako vezuju. Zavisno od
koli"ine dodatih elemenata, a samim tim i izvrene apsorpcije gasova, postoje umireni i
specijalno umireni "elici. Kod neumirenih "elika zarobljeni gasovi stvaraju mehuri#e na-
kon hla!enja "elika, oko kojih se mogu koncentrisati tetne primese kao to su sumpor i
fosfor, to za posledicu ima malu otpornost prema krtom lomu koja postaje dominantna
ve# i na temperaturama odmah ispod 0 C. Mehuri#i azota nepovoljno uti"u i na starenje
"elika.
Poboljanje upotrebnih osobina "elika moe se ostvariti:
usavravanjem tehnologije proizvodnje "elika,
legiranjem podesnim hemijskim elementima,
toplotnom obradom,
kombinacijom legiranja i toplotne obrade i
hladnim oblikovanjem.
Neki od elemenata javljaju se kao redovni pratioci "elika i mogu da imaju bitan uticaj
na svojstva "elika. Ukoliko ovi elementi imaju tetan uticaj, procesom proizvodnje se mo-
raju zadrati u odre!enim granicama. Prate#i elementi su ne"isto#e koje poti"u od procesa
izrade (ruda, stari "elik, koks, dodaci, vazduh, voda) i koji su zaostali u "eliku, naro"ito Si,
Mn, S, P, N, O i H. Silicijum i mangan ispunjavaju odre!ene zadatke (legiranje) i ponekad
se tokom topljenja dodaju kao ferosilicijum ili feromangan, pa se zbog toga "e#e ubrajaju
u legiraju#e elemente. Ostali navedeni elementi su u manjoj ili ve#oj meri nepoeljni, jer
njihovim prisustvom nastaju tetni uticaji. Sumpor se sa gvo!em sjedinjuje u sulfid gvo-
!a koji se topi na nioj temperaturi (985 C) sa izraenom tendencijom segregacije to se
odraava na smanjenje ilavosti i uzro"nik je crvenog loma. Fosfor ima jo vie izraenu
tendenciju ka segregaciji, usled "ega dolazi do smanjenja ilavosti i pojave krupnozrne
strukture. Moe se smatrati da je fosfor nepoeljan prate#i element u "eliku i njegov sadr-
aj ne treba da prelazi 0,05%. Azot dovodi do stvaranja tvrdih nitrita koji podiu tvrdo#u
"eliku, ali sa velikom opasno#u od krtog loma i ubrzanog starenja. Kiseonik dovodi do
stvaranja razli"itih oksida to se odraava na smanjenje ilavosti i pove#anje opasnosti od
krtog loma.
Prva primena "elika poboljanih legiranjem u gra!evinarstvu datira iz %870. godine. U
savremenoj crnoj metalurgiji najvie je u primeni legiranje kombinovano sa toplotnom ob-
radom. Naj"e#e primenjivani konstrukcioni "elici su nelegirani ugljeni"ni "elici normalne
"vrsto#e i iroko se primenjuju u gra!evinarstvu, brodogradnji i mainstvu. Ovi "elici se
proizvode vie od %00 godina i jo uvek predstavljaju glavnu vrstu "elika za izradu nose#ih
"eli"nih konstrukcija.
Legirani "elici se dele prema procentualnom u"e#u pojedinih legiraju#ih elemenata
na:
niskolegirane, kod kojih je sadraj legiraju#ih elemenata do 2,5%,
srednjelegirane, kod kojih je sadraj legiraju#ih elemenata od 2,5 do %0% i
visokolegirane, kod kojih je sadraj legiraju#ih elemenata ve#i do %0%.
Naj"e#i legiraju#i elementi koji se (namerno) dodaju "eliku su: mangan (Mn), silici-
jum (Si), hrom (Cr), nikal (Ni), vanadijum (V), molibden (Mo), volfram (W), titanijum
(Ti) i aluminijum (Al). Postoji i niz drugih elemenata koji se mogu dodavati i koji pobolj-
avaju svojstva "elika, ali njihov uticaj ne#e ovde biti posebno analiziran. Fosfor i sumpor
naj"e#e se tretiraju kao ne"isto#e koje tetno uti"u na svojstva "elika, ali se u nekim slu-
"ajevima dodaju da bi se iskoristio njihov pozitivan uticaj na mehani"ku obradljivost "eli-
ka. Pojedini legiraju#i elementi se znatno razlikuju po svom uticaju na svojstva "elika. Uti-
caj legiraju#ih elemenata na svojstva "elika pregledno je prikazan u tabeli %.2.
Mangan se upotrebljava za dezoksidaciju i desulfatizaciju u procesu izrade "elika u "e-
li"anama pa je prisutan u manjim koli"inama u svakom "eliku. Do sadraja 0,8% smatra se
kao primesa koja ostaje nakon dezoksidacije. Iznad 0,8% mangan se tretira kao legiraju#i
element za poboljanje kaljivosti, povienje mehani"kih svojstava i postizanje posebnih
svojstava "elika. U ve#im koli"inama (4-5%) managan se dodaje "elicima posebnih fizi"-
kih i hemijskih svojstava. Tako!e se, umesto nikla koji je veoma skup, "esto dodaje i ner-
!aju#im "elicima.
Silicijum poseduje veliki hemijski afinitet prema kiseoniku i upotrebljava se kao dezok-
sidant, te se posle dezoksidacije uvek nalazi u "eliku izme!u 0,2 i 0,3%. Iznad 0,6% silici-
jum se smatra legiraju#im elementom za poboljanje mehani"kih i nekih fizi"ko hemijskih
svojstava "elika. Silicijum smanjuje kriti"nu brzinu hla!enja, a pove#ava prokaljivost "eli-
ka. Dodatak od %,0 do %,5% silicijuma "elicima za poboljanje sa 0,4-0,6% ugljenika po-
ve#ava granicu plasti"nosti i smanjuje osetljivost "elika na zamor. Silicijum je u odnosu na
ostale legiraju#e elemente veoma jeftin.
Nikal je skup element, te se legiranje niklom koristi samo u slu"ajevima kada se legira-
njem nekim drugim elementom ne mogu posti#i traeni efekti legiranja. Povoljno uti"e na
mehani"ka svojstva perlitnih "elika tako to smanjuje krtost "elika na niskim temperatura-
ma, pa je ilavost "elika sa dodatkom nikla na sobnoj temperaturi 25% ve#a od ilavosti
obi"nog, ugljeni"nog "elika. Pri niskim temperaturama ova razlika se pove#ava, pa je ila-
vost "elika legiranog niklom 2 do 3 puta ve#a od one kod ugljeni"nih "elika. Nikal se
uglavnom dodaje niskougljeni"nim "elicima sa sadrajem ugljenika do 0,5%. On predsta-
vlja jedan od najvanijih legiraju#ih elemenata za postizanje posebnih fizi"ko-hemijskih
svojstava "elika (ner!aju#i, vatrootporni, nemagnetni "elici).
Tabela 1.2 - Uticaj legiraju"ih elemenata na karakteristike !elika
$
v
r
s
t
o
#
a
I
z
d
u
n
j
e
i
l
a
v
o
s
t
K
a
l
j
i
v
o
s
t
P
o
r
a
s
t

z
r
n
a
M
a
g
n
e
t
s
k
a

s
v
o
j
s
t
v
a
K
r
i
t
i
"
n
a

b
r
z
i
n
a

h
l
a
!
e
n
j
a
K
o
v
n
o
s
t
E
l
e
k
t
r
i
"
n
a

o
t
p
o
r
n
o
s
t
T
a
"
k
a

A
C
3
G
a
m
a

p
o
d
r
u
"
j
e
S
t
v
a
r
a
n
j
e

k
a
r
b
i
d
a
O
t
p
o
r
n
o
s
t

n
a

z
a
m
o
r
T
v
r
d
o
#
a
S
e
g
r
e
g
a
c
i
j
a
O
t
p
o
r
n
o
s
t

n
a

k
o
r
o
z
i
j
u
L
o
m
l
j
i
v
o
s
t

u

c
r
v
e
n
o
m
M
e
h
a
n
i
"
k
a

o
b
r
a
d
l
j
i
v
o
s
t
Ugljenik
++ = = ++ ++ + + ++ + ++
Mangan ++ + ++ + + + + + +
Silicijum ++ ++ ++ + ++ + + + +
Aluminijum = + +
Nikal
+ ++ = ++ + + + +
Hrom ++ + + + + + = ++ + + +
Molibden + + + + + + ++ + +
Vanadijum + + = + + ++ ++ + +
Volfram
+ + + + + + +
Kobalt + + + + + + + +
Bakar + = + + +
Sumpor + ++ ++ ++
Fosfor + + + + + + ++ +
Titan + + + ++ +
Tantal + + + ++ +
Legenda: ++ Jako pove#ava + Pove#ava Smanjuje = Jako smanjuje
Hrom je jak karbidotvoran element. Sa ugljenikom se spaja u karbide koji su tvr!i i po-
stojaniji od cementita. U perlitnim "elicima sa niskim sadrajem hroma (do 3%), hrom de-
limi"no zamenjuje gvo!e. Hrom se dodaje "eliku da bi mu poboljao mehani"ka svojstva
i da bi se postigla posebna fizi"ko-hemijska svojstva (magnetni, ner!aju#i, vatrootporni
hromovi "elici).
Aluminijum se gotovo redovno upotrebljava kao dezoksidant u procesu proizvodnje "e-
lika. Dodatak aluminijuma ugljeni"nom "eliku od 0,%-0,2% smanjuje prokaljivost i pove-
#ava krtost "elika, te se prema tome aluminijum kao legiraju#i element za poboljanje me-
hani"kih svojstava "elika ne upotrebljava.
Za nose#e konstrukcije se u manjem obimu primenjuju niskolegirani i mikrolegirani
"elici. Mikrolegirani "elici su sitnozrne strukture i koriste se za izradu nose#ih konstrukci-
ja kod kojih se pored ostalih osobina zahteva i mala masa. Imaju niz dobrih osobina kao
to su: velika homogenost hemijskog sastava, sitnozrna struktura, otpornost prema stare-
nju, homogenost fizi"kih osobina u pravcu i upravno na pravac valjanja, visoku ilavost,
otpornost prema krtom lomu pri niskim temperaturama i dobru zavarljivost. Veliki deo
ovih povoljnih osobina obezbe!uje njihova sitnozrna struktura, dobijena dodavanjem legi-
raju#ih elemenata (Al, Nb, V, Mo, Ti, Zn) u minimalnim koli"inama (nekoliko stotih delo-
va jednog procenta), pa odatle i poti"e njihov naziv.
Ispitivanja mehani"kih svojstava i sva njihova dosadanja razmatranja odnosila su se
na slu"aj uobi"ajenih temperatura spoljanje sredine. Sa porastom temperature dolazi do
promene kristalne strukture metala. S obzirom da, kao to je to ve# istaknuto, mehani"ka
svojstva spadaju u grupu strukturno osetljivih svojstava, ona #e trpeti znatne promene sa
promenom temperature. Ispitivanja su, naime, pokazala da kratkotrajno dejstvo visoke
temperature nema prakti"no nikakvog uticaja na promenu mehani"kih svojstava.
5.2 KONSTRUKCIONI !ELICI ZA OPTU UPOTREBU
Konstrukcioni "elici za optu upotrebu su nelegirani ugljeni"ni "elici normalne "vrsto-
#e, a njihov hemijski sastav, mehani"ke i tehnoloke osobine propisane su nacionalnim
standardom JUS C.B0.500 iz %988. godine. Ovim standardom se utvr!uju tehni"ki uslovi
za izradu i isporuku ice, ipkastog, pljosnatog, irokopljosnatog "elika, limova, profila,
okruglih, kvadratnih i pravougaonih upljih profila i ostalih poluproizvoda koji se isporu-
"uju u vru#e oblikovanom ili normalizovanom stanju. Ovaj standard se odnosi na proizvo-
de od "elika koji se primenjuju za izradu zavarenih konstrukcija, konstrukcija spojenih za-
vrtnjevima i zakvcima u visokogradnji, niskogradnji, mostogradnji, hidrogradnji i maino-
gradnji. $elici po ovom standardu nisu predvi!eni za termi"ku obradu, osim za normaliza-
ciju i arenje u cilju uklanjanja unutranjih naprezanja. Opti konstrukcioni "elik je "elik
"ije su osnovne karakteristike granica razvla"enja i "vrsto#e na zatezanje utvr!ene na sob-
noj temperaturi.
Vrste "elika koje obuhvata ovaj standard i njihov hemijski sastav definisani su u tabeli
%.3, a mehani"ke i tehnoloke osobine u tabeli %.4.
Za proizvode debljina manje od 5 mm izra!ene od "elika $0362, $0363, $0452,
$0453, $0562 i $0563 utroena energija udara se ne ispituje, ve# se podrazumeva da je
"elik otporan prema krtom lomu ako sadri dovoljnu koli"inu nekog hemijskog elementa
koji vezuje azot, na primer ukupne koli"ine aluminijuma vie od 0,02%
Tabela 1.3 - Vrste optih konstrukcionih !elika i njihov hemijski sastav
Hemijski sastav are u % mase (najvie)
C
za debljinu proizvoda u mm
V
r
s
t
a
"
e
l
i
k
a
N
a
"
i
n
d
e
z
o
k
s
i
d
a
c
i
j
e
%6
>%6
30
>30
40
>40
%00
>%00
P S N
%)
Dodatak
elemenata za
vezivanje N
2)
$0%30 slobodno

$0370 slobodno 0,%7 0,20 0,20 0,20 0,050 0,050 0,009

$037% neumiren 0,%7 0,20 0,20 0,20 0,050 0,050 0,007
$036%
6)
umiren 0,%7 0,20 0,20 0,20 0,050 0,050 0,009

$0362
6)
specijalno
umiren
0,%7 0,%7 0,%7 0,20 0,050 0,050 0,009
$0363
6)
specijalno
umiren
0,%7 0,%7 0,%7 0,%7 0,040 0,040 da
$045%
6)
umiren 0,22 0,22 0,24 0,24 0,050 0,050 0,009
$0452
6)
specijalno
umiren
0,2% 0,2% 0,2% 0,22 0,045 0,045 da
$0453
6)
specijalno
umiren
0,20 0,20 0,20 0,20 0,040 0,040 da
$056%
3)6)
umiren 0,22 0,22 0,23 0,23 0,050 0,050 0,009

$0562
3)6)
specijalno
umiren
0,20
4)
0,20
4)
0,22 0,22 0,045 0,045 da
$0563
3)6)
specijalno
umiren
0,20
4)
0,20
4)
0,22 0,22
N
i
j
e

s
t
a
n
d
a
r
d
i
z
o
v
a
n
o
0,040 0,040 da
$0545 umiren
5)
5)
5)
5)
0,050 0,050 0,009
$0645 umiren
5)
5)
5)
5)
0,050 0,050 0,009

$0745 umiren
5)
5)
5)
5)
0,050 0,050 0,009
%) Sadraj azota moe biti ve#i pod uslovom da za svako pove#anje od 0,00%%N sadraj fosfora bude nii za
0,005% od dozvoljenog. U tom slu"aju najve#i sadraj azota u analizi are ne sme da pre!e 0,0%2%, a u analizi
proizvoda 0,0%4%
2) Kada se za vezivanje azota koristi Al, "elik treba da sadri najmanje 0,020%Al.
3) U analizi are dozvoljen sadraj Si je najvi#e 0,55%, a Mn %,60%, a u analizi proizvoda 0,60%Si i %,70%Mn.
4) $elik moe da sadri najvie 0,22%C kada je namenjen za hladno oblikovanje valjanjem ili izradu zavarenih cevi.
5) Kada je "elik namenjen za dalju preradu vu"enjem, sadraj ugljenika je priblino 0,30% za $0545.V, 0,40% za
$0645.V i 0,50% za $0745.V
6) $elik moe da bude izra!en i sa sadrajem bakra od 0,25% do 0,35%. U tom slu"aju se posebno obeleava.
7) $elik moe da sadri najvie 0,24%C kada je namenjen za hladno oblikovanje valjanjem ili izradu zavarenih cevi.
Tabela 1.4 - Mehani!ke i tehnoloke osobine optih konstrukcionih !elika
f
u
1)
f
y
1)
za debljinu
proizvoda u
[mm]
za debljinu proizvoda u
[mm]
!
o
=80 mm, !
o
=5d
o
za debljinu proizvoda u [mm]
< od
3
3
do
%00
>
od
%00
<
od
%6
%6
do
40
40
do
63
63
do
80
80
do
%00
>
od
%00
0,5
do
%,0
%,0
do
%,5
%,5
do
2,0
2,0
do
2,5
2,5
do
3,0
3,0
do
40
40
do
63
63
do
%00
>
od
%00
Vrsta
"elika
[N/mm
2
]
[N/mm
2
]
najmanje
Poloaj
uzorka
3)
[%]
najmanje
$0%30
3%0
do
545
290
do
5%0
%85
%75
2)

U
P
%0
8
%%
9
%2
%0
%3
%%
%4
%2
%6
%6

$0370
$037%
$036%
%35 225 2%5 205 %95
$0362
$0363
360
do
5%0
340
do
470
235 225 2%5 2%5 2%5
U
P
%7
%5
%8
%6
%9
%7
20
%8
2%
%9
26
24
25
23
24
22
$045% 275 265 255 235 225
$0452
$0453
430
do
580
4%0
do
540
275 265 255 245 235
U
P
%4
%2
%5
%3
%6
%4
%7
%5
%8
%6
22
20
2%
%9
20
%8
$056% 355 345 335 3%5 305
$0562
$0563
5%0
do
680
490
do
630
355 345 335 325 3%5
U
P
%4
%2
%5
%3
%6
%4
%7
%5
%8
%6
22
20
2%
%9
20
%8
$0545
490
do
660
470
do
6%0
295 285 275 265 255
U
P
%2
%0
%3
%%
%4
%2
%5
%3
%6
%4
20
%8
%9
%7
%8
%6
$0645
590
do
770
570
do
7%0
335 325 3%5 305 295
U
P
8
6
9
7
%0
8
%%
9
%2
%0
%6
%4
%5
%3
%4
%2
$0745
690
do
900
670
do
830
365 355 345 335 325
U
P
4
3
5
4
6
5
7
6
8
7
%%
%0
%0
9
9
8
%) Utvr!ene vrednosti za f
u
i f
y
odnose se na uzdune uzorke, izuzev kod pljosnatih proizvoda irine %600 mm, kod
kojih se odnose na popre"ne uzorke.
2) Odnose se samo na debljinu do 25 mm.
3) Poloaj uzorka: U uzduni, P popre"ni.
Oznake: f
u
zatezna "vrsto#a, f
y
gornja granica razvla"enja, izduenje pri lomu.
5.3 OSTALE VRSTE !ELIKA
Osim optih konstrukcionih "elika za nose#e konstrukcije u gra!evinarstvu, upotreblja-
vaju se i druge vrste "elika, od kojih #e biti istaknute samo najzna"ajnije. $elici za pobolj-
anje upotrebljavaju se za izradu konstrukcionih delova koji su za vreme rada izloeni ve-
likim i sloenim naprezanjima. Poboljanje je termi"ki postupak, koji se sastoji u tome da
se "elik, ve#inom poluobra!en ili potpuno obra!en, kali i neposredno posle kaljenja pono-
vo lagano zagreje na temperaturu preko 530 C (u zavisnosti od vrste "elika) i zatim pola-
ko ili brzo ohladi. Naro"ito je vano ista#i da poboljani "elici imaju visoku granicu raz-
vla"enja i dobru "vrsto#u i ilavost. To povoljno uti"e na otpornost na zamor, pa su ovakvi
"elici otporni na dinami"ka naprezanja. $elici za poboljanje izra!uju se kao nelegirani i
legirani "elici. Hemijski sastav "elika za poboljanje dat je u tabeli %.5, a mehani"ka svoj-
stva u tabeli %.6.
Tabela 1.5 - Hemijski sastav !elika za poboljanje
C Si Mn P (max) S (max) Cr Mo Ni V
Vrsta
"elika !%" !%" !%" !%" !%" !%" !%" !%" !%"
$%330
$%430
$%530
$%534
$%630
$%633
$%730
0,%8-0,25
0,32-0,39
0,42-0,50
0,43-0,49
0,52-0,60
0,50-0,57
0,57-0,65
0,%5-0,35
0,%5-0,35
0,%5-0,35
0,%5-0,35
0,%5-0,35
0,%5-0,35
0,%5-0,35
0,30-0,60
0,50-0,80
0,50-0,80
0,50-0,80
0,60-0,90
0,40-0,70
0,60-0,90
0,045
0,045
0,045
0,025
0,045
0,025
0,045
0,045
0,045
0,045
0,035
0,045
0,035
0,045
$
$
$
$
$
$
$
$
$
$
$
$
$
$
$
$
$
$
$
$
$
$
$
$
$
$
$
$
$%33%
$%43%
$%53%
$%63%
$%73%
0,%8-0,25
0,32-0,39
0,42-0,50
0,52-0,60
0,57-0,65
0,%5-0,35
0,%5-0,35
0,%5-0,35
0,%5-0,35
0,%5-0,35
0,30-0,60
0,50-0,80
0,50-0,80
0,60-0,90
0,60-0,90
0,035
0,035
0,035
0,035
0,035
0,035
0,035
0,035
0,035
0,035
$
$
$
$
$
$
$
$
$
$
$
$
$
$
$
$
$
$
$
$
$3%30
$3%35
0,36-0,44
0,25-0,32
0,25-0,50
0,%5-0,40
0,80-%,%0
%,30-%,65
0,035
0,035
0,035
0,035
$
$
$
$
$
$
$
$
$4%30
$4%3%
$4%32
$4%33
$4%34
0,30-0,37
0,38-0,45
0,34-0,4%
0,42-0,50
0,34-0,4%
0,%5-0,40
0,%5-0,40
0,%5-0,40
0,%5-0,40
0,%5-0,40
0,60-0,90
0,50-0,80
0,50-0,80
0,50-0,80
0,60-0,90
0,035
0,035
0,035
0,035
0,035
0,035
0,035
0,035
0,035
0,035
0,90-%,20
0,90-%,20
0,40-0,60
0,40-0,60
0,90-%,20
$
$
$
$
$
$
$
$
$
$
$
$
$
$
$
$4730
$473%
$4732
$4733
$4734
$4738
$4830
0,22-0,29
0,30-0,37
0,38-0,45
0,46-0,54
0,26-0,34
0,28-0,35
0,47-0,55
0,%5-0,40
0,%5-0,40
0,%5-0,40
0,%5-0,40
0,%5-0,40
0,%5-0,40
0,%5-0,40
0,50-0,80
0,50-0,80
0,50-0,80
0,50-0,80
0,40-0,70
0,40-0,70
0,70-%,%0
0,035
0,035
0,035
0,035
0,035
0,035
0,035
0,035
0,035
0,035
0,035
0,035
0,035
0,035
0,90-%,20
0,90-%,20
0,90-%,20
0,90-%,20
2,30-2,70
2,80-3,30
0,90-%,20
0,%5-0,30
0,%5-0,30
0,%5-0,30
0,%5-0,30
0,%5-0,25
0,%5-0,30
$
$
$
$
$
$
&0,30
$
$
$
$
$
0,%0-0,20
$
0,%0-0,20
Tabela 1.6 - Mehani!ke karakteristike !elika za poboljanje
Pre"nik
f
0,2
f
u

5
Vrsta "elika
!mm" !N/mm
2
" !N/mm
2
" !%"
$%330
$%33%
%6-40 235 4%0-520 27
$%430
$%43%
$%480
%6-%00 275 490-640 2%%6-%00
$%530
$%53%
$%580
%6-%00 335 590-740 %7
%6-%00 365 660-830 %5
$%630
$%63%
$%680
$%633 %6-%00 340 6%0-760 %6
$%730
$%73%
$%780
%6-%00 380 690-890 %4
Za proizvodnju "eli"nih upljih profila bez ava koriste se posebne vrste "elika, prema
JUS-u C.B5.02% i C.B5.022. Hemijski sastav ovih "elika dat je u tabeli %.7 a mehani"ke
karakteristike u tabeli %.8.
Tabela 1.7 - Hemijski sastav !elika za izradu beavnih upljih profila
Hemijski sastav
%)
!'"
Vrsta "elika
C Si Mn Cr Mo P (max) S (max)
$%2%2 &0,%7 0,%0-0,35 %0,40
$ $
0,05 0,05
$%2%3 &0,22 0,%0-0,35 %0,40
$ $
0,05 0,05
$%2%4 &0,%7 0,%0-0,35 %0,40
$ $
0,05 0,05
$%2%5 &0,22 0,%0-0,35 %0,45
$ $
0,05 0,05
$%402 &0,36 0,%0-0,35 %0,40
$ $
0,05 0,05
$%502 (0,45 0,%0-0,35 %0,40
$ $
0,05 0,05
$3%00 &0,22 0,%0-0,55 &%,50
$ $
0,05 0,05
$7%00 0,%2-0,20 0,%5-0,35 0,50-0,80
$
0,25-0,35 0,04 0,04
$7400 0,%0-0,%8 0,%5-0,35 0,40-0,70 0,70-%,00 0,40-0,50 0,04 0,04
$740% &0,%5 0,%5-0,50 0,40-0,60 2,00-2,50 0,90-%,%0 0,04 0,04
%) Navedene vrednosti odnose se na analizu are. Kod gotovih cevi se pri analizi dozvolja-
vaju manja odstupanja, ukoliko nemaju uticaja na upotrebljivost cevi.
Tabela 1.8 - Mehani!ke karakteristike !elika za izradu beavnih upljih profila
f
u
f
y(min)

5 Vrsta
"elika !N/mm
2
" !N/mm
2
" !%"
$%2%2
$%2%3
$%402
$%502
$3%00
340-440
440-540
540-640
640-740
5%0-6%0
235
255
295
390
355
25
2%
%7
%2
22
Za proizvodnju hladno oblikovanih profila koriste se "elici za hladno valjane limove i
trake, prema JUS-u C.B4.0%6, "iji je hemijski sastav definisan tabelom %.9, a mehani"ke
karakteristike tabelom %.%0.
Tabela 1.9 - Hemijski sastav !elika za hladno valjane limove i trake
Hemijski sastav !%"
Vrsta "elika
Na"in
dezoksidacije
C (max) Mn (max) P (max) S (max) Al (min)
$0%45 Neumiren 0,%5 0,60 0,05 0,05
$
$0%46 Neumiren 0,%2 0,50 0,04 0,04
$
Neumiren
$
$0%47
Spec. umiren
0,%0 0,45 0,03 0,03
0,02
Neumiren
$
$0%48
Spec. umiren
0,08 0,45 0,03 0,03
0,02
Tabela 1.10 - Mehani!ke karakteristike !elika za hladno valjane limove i trake
Mehani"ka
svojstva
Tehnoloka
svojstva
f
u
f
y
Tvrdo#a
Savijanje -
pre"nik trna za
debljinu lima t
Vrsta
"elika
!N/mm
2
" !N/mm
2
" !%"
HRB
(max)
HR30T
(max)
<3 %3
Namena
$0%45 280-500
$ $ $ $
0 t
Za optu
upotrebu
$0%46 280-4%0 280 28 65 60
$ $
Za izvla"enje
$0%47 280-380 250 32 57 55 $ $
Za duboko
izvla"enje
$0%48 280-360 220 36 50 50
$ $
Za veoma duboko
izvla"enje
Nastojanja da se hemijskim sastavom poboljaju upotrebna svojstva "elika, a posebno
koroziona otpornost, doveli su do pojave posebne vrste niskolegiranih "elika poznatijih
kao "elici pove#ane korozione otpornosti - COR-TEN "elici. Proces korozije na "elicima
pove#ane korozione otpornosti obavlja se u po"etnom periodu od 2 do 3 godine obrazova-
njem kompaktnog povrinskog sloja r!e, koji spre"ava dalju koroziju "eli"nog materijala.
Poslednjih godina u prvi plan su izbili i ner!aju#i "elici koji su otporni prema uticaju at-
mosfere, vode, pare, soli i kiselina, sa sjajnom metalnom spoljanjom povrinom, poznati
kod nas kao INOX "elici.
Postoje i mnoge druge vrste "elika o kojima ovde ne#e biti re"i, jer je njihova upotreba
u nose#im "eli"nim konstrukcijama skromna.
5.4 OZNA!AVANJE !ELIKA
5.4.1 Opte
Standardom JUS C.B0.002 iz %986. godine definisan je sistem ozna"avanja "elika.
Standardom su utvr!ena i osnovna pravila za dopunsko ozna"avanje i dopunske oznake
koje se koriste za "elike razli"ite namene. Oznaka vrste "elika sastoji se iz najvie "etiri
dela (slika %.%00).
Slika 1.100 - Ozna!avanje vrste !elika
Osnovna oznaka se sastoji od arapskih brojeva koji ozna"avaju osobine "elika ili pri-
padnost "elika nekoj grupi, tako da je prema ovom standardu osnovna oznaka data za "eli-
ke:
sa utvr!enim mehani"kim osobinama i
sa utvr!enim hemijskim sastavom i mehani"kim osobinama.
Osnovna oznaka se od dopunske oznake za namenu, odnosno stanje "elika, razdvaja
ta"kom. Dopunska oznaka se od ostalih dopunskih oznaka razdvaja crticom, ako odgova-
raju#im jugoslovenskim standardom nije druga"ije utvr!eno. Dopunske oznake ozna"ava-
ju stanje "elika, npr. areno, normalizovano itd.
5.4.2 !elici sa utvr$enim mehani#kim osobinama
Ovoj grupi pripadaju ugljeni"ni "elici sa utvr!enim mehani"kim osobinama i delimi"no
utvr!enim ili neutvr!enim hemijskim sastavom. Za ovu grupu "elika simbol na prvom me-
stu osnovne oznake je broj 0, koji ozna"ava pripadnost "elika grupi sa utvr!enim mehani"-
kim osobinama. Simbol na drugom mestu osnovne oznake po pravilu ozna"ava nazivnu,
odnosno minimalnu "vrsto#u na zatezanje, koja je utvr!ena za "elik u vru#e oblikovanom
ili normalizovanom stanju. Zna"enje simbola na drugom mestu prikazano je u tabeli %.%%.
Tabela 1.11 - Broj!ani simbol na drugom mestu osnovne oznake za ugljeni!ne !elike sa
utvr#enim mehani!kim osobinama
Simbol 0 % 2 3 4 5 6 7 8 9
f
u
!N/mm
2
"
nije
utvr!ena
&320 330-350 360-380 390-480 490-580 590-680 690-780 790-880 %890
Simboli na tre#em, "etvrtom i petom mestu ozna"avaju pripadnost "elika odre!enoj
podgrupi, a njihovo zna"enje prikazano je u tabeli %.%2.
Tabela 1.12 - Broj!ani simbol na tre"em, !etvrtom i petom mestu za !elike sa utvr#enim
mehani!kim osobinama
Simbol
%)2)
Podgrupa "elika
00 do 44 Podgrupa ugljeni"nih "elika bez utvr!enog sadraja P i S
%0% do 449 Slobodno
45 do 79
45% do 799
Podgrupa "elika sa ograni"enim sadrajem S i P. Za "elike iz ove podgrupe
delimi"no se ograni"ava sadraj osnovnih hemijskih elemenata (C, Si i Mn)
80 do 99
80% do 999
Podgrupa "elika sa ograni"enim sadrajem S i P, delimi"no utvr!enim
sadrajem osnovnih hemijskih elemenata (C, Si i Mn) i sa dodatkom
legiraju#ih elemenata koji se dodaju "eliku u cilju postizanja specijalnih
mehani"kih osobina
%) Na petom mestu se ne koristi broj 0.
2) Simbol na tre#em "etvrtom i petom mestu 80 do 89, upotrebljavan do %985. godine, ne odgovara podgrupi
"elika, ali zadrava staru oznaku.
5.4.3 !elici sa utvr$enim hemijskim sastavom i mehani#kim osobinama
Ovoj grupi pripadaju ugljeni"ni "elici sa utvr!enim hemijskim sastavom i mehani"kim
osobinama i legirani "elici. Simbol na prvom mestu osnovne oznake ozna"ava najuticajniji
hemijski element i to:
za ugljeni"ne "elike sa utvr!enim sastavom, to je broj %, a
za legirane "elike, u zavisnosti od uticaja legiraju#ih elemenata, koriste se simboli
dati u tabeli %.%3, izuzev broja %.
Tabela 1.13 - Broj!ani simbol za najuticajnije hemijske elemente
Simbol % 2 3 4 5 6 7 8 9
Legiraju#i
element
C Si Mn Cr Ni W Mo V ostali
Najuticajnijim legiraju#im elementom prema ovom standardu smatra se onaj koji ima
broj"ano najve#i proizvod dobijen mnoenjem srednjeg procentualnog sadraja u "eliku
tog elementa i faktora uticajnosti. Simbol na drugom mestu osnovne oznake ozna"ava kod
ugljeni"nih "elika sa utvr!enim sastavom desetostruku vrednost maksimalnog procenta sa-
draja ugljenika, zaokruenog na desetine. Ako "elik sadri 0,90% ugljenika ili vie broj-
"ani simbol na drugom mestu je uvek 9. Broj"ani simbol na tre#em, "etvrtom i eventualno
petom mestu ozna"ava podgrupe "elika po nameni (npr. "elici za poboljanje, za alate, va-
trootporni itd.).
6 VRSTE !ELI!NIH PROIZVODA I NJIHOVA PRIMENA
6.1 VRU&E VALJANI PROIZVODI
Vru#e valjani proizvodi predstavljaju kategoriju najvie zastupljenih proizvoda u nose-
#im konstrukcijama u gra!evinarstvu. Oni mogu da se grupiu u "etiri osnovne familije
proizvoda, a to su: tapovi, limovi, profilisani nosa"i i uplji profili.
6.1.1 tapovi
tapovi ili tapasti "elik se proizvodi u vidu: pljoteg "elika, irokog (univerzalnog)
pljoteg "elika, ugaonika, T i Z-profila, malih I i U-profila visine do 80 mm, okruglog,
kvadratnog i estougaonog "elika. Ovi proizvodi su prikazani u tabeli %.%4. Sve dimenzije
su date u milimetrima, koji su osnovna merna jedinica za izradu metalnih konstrukcija.
Pljoti "elik se valja u debljinama od 5 do 60 mm i irinama od %0 do %50 mm, normal-
nih duina od 3 do %5 m. Univerzalni ili iroki pljoti "elik je pravougaonog preseka, va-
ljan sa "etiri valjka, dva horizontalna i dva vertikalna. Na taj na"in je samo poduno izvla-
"en pa je slabije otpornosti upravno na pravac valjanja. Valja se u debljinama od 5 do 60
mm, irinama od %5% mm do %250 mm i duinama od 3 do %2 m. iroki pljoti "elik se
uglavnom koristi za izradu pojasnih lamela (noica) zavarenih I-profila. Okrugli "elik se
valja u pre"nicima od %0 do %50 mm. Sli"no je i za kvadratni, odnosno estougaoni "elik.
Ugaonici se dobijaju valjanjem izme!u kalibrisanih valjaka. Kraci ugaonika su pod
pravim uglom i mogu biti istih ili razli"itih duina, pa se razlikuju ravnokraki i raznokraki
ugaonici. Kada su kraci razli"iti, odnos njihovih duina je %:%,5 ili %:2. Svaka vrsta ugaoni-
ka izra!uje se u 3 ili 4 debljine. Polupre"nik zaobljenja r jednak je srednjoj debljini ugao-
nika koji se valjaju za tu irinu kraka.
T-profili se valjaju sa visokim rebrom ili irokom noicom. Proizvodne dimenzije su
date u tabeli %.%4. U grupu tapastih proizvoda spadaju i Z-profili koji se danas skoro i ne
upotrebljavaju u nose#im konstrukcijama.
Tabela 1.14 - tapasti vru"e valjani !eli!ni proizvodi
Jednakokraki ugaonici Raznokraki ugaonici
T- profili Z- profili
Pljoti "elik iroki pljoti "elik
Okrugli "elik Kvadratni "elik
6.1.2 Limovi
Limovi se valjaju izme!u ravnih valjaka na takav na"in da se obra!uju u oba pravca i
nemaju ravne ivice, pa se kasnije moraju obrezivati. Po debljini se razlikuju:
fini limovi, debljine do 3 mm,
srednji limovi, debljne od 3 do 4,75 mm i
grubi limovi, debljine preko 4,75 mm.
Po obradi povrine mogu biti glatki, rebrasti, bradavi"asti i perforirani. Ravni limovi se
valjaju do 4,6 m irine, %0 m duine i debljine 60 mm pa i vie. U "eli"nim konstrukcijama
se uglavnom koriste limovi debljine od 6 do 50 mm.
Rebrasti limovi se dobijaju proputanjem ravnih limova kroz valjke posebnih profilaci-
ja. U zavisnosti od tipa profilacije razlikuje se:
rebrasti lim sa rebrima u obliku romba, "iji su izgled i dimenzije prikazani u tabeli
%.%5,
rebrasti lim sa rebrima u obliku suze, "iji su izgled i dimenzije prikazani u tabeli
%.%6.
Tabela 1.15 - Rebrasti lim u obliku romba
irina lima
!mm"
Dozvoljena odstupanja
!mm"
a
Debljina
osnove
d
!mm"
Visina
rebra
s
!mm"
min max
d s
Masa
!kg/m
2
"
2,5
3,0
4,0
5,0
6,0
7,0
8,0
9,0
%0,0
%,0
%,0
%,0
%,0
%,0
%,2
%,2
%,5
%,5
800
800
800
%000
%000
%000
%000
%000
%000
%250
%250
%350
%400
%400
%400
%400
%400
%400
)0,3
)0,3
)0,4
)0,5
)0,5
)0,5
)0,5
)0,5
)0,5
$0,2 +0,5
$0,2 +0,5
$0,2 +0,5
$0,2 +0,5
$0,2 +0,5
$0,2 +0,5
$0,2 +0,5
$0,2 +0,5
$0,2 +0,5
24,0
28,0
36,0
44,0
52,0
60,8
68,8
76,8
84,8
Tabela 1.16 - Rebrasti lim u obliku suze
irina lima
!mm"
Dozvoljena odstupanja
!mm"
a
Debljina
osnove
d
!mm"
Visina
rebra
s
!mm"
min max
d s
Masa
!kg/m
2
"
2,5
3,0
4,0
5,0
6,0
7,0
8,0
9,0
%0,0
%,5
%,5
2,0
2,0
2,0
2,5
2,5
2,5
2,5
800
800
800
%000
%000
%000
%000
%000
%000
%250
%250
%350
%400
%400
%400
%400
%400
%400
)0,3
)0,3
)0,4
)0,5
)0,5
)0,5
)0,5
)0,5
)0,5
$0,3 +0,5
$0,3 +0,5
$0,3 +0,5
$0,3 +0,5
$0,3 +0,5
$0,3 +0,5
$0,3 +0,5
$0,3 +0,5
$0,3 +0,5
24,0
28,0
36,0
44,0
52,0
60,8
68,8
76,8
84,8
6.1.3 Profilisani nosa#i
Profilisani nosa"i se valjaju u dva osnovna oblika, kao I i U-profili. I-profili su osnovni
konstrukcioni element za izradu grednih i okvirnih nosa"a i stubova. Asortiman profilisa-
nih nosa"a prikazan je u tabeli %.%7. Svaka serija profila predstavljena je sa najmanjom i
najve#om dimenzijom. Ovi profili se isporu"uju u duinama od 8 do %5 m.
Kod normalnih valjanih I-profila usled tehnike valjanja uslovljen je unutranji nagib
noica od %4%. Polupre"nik zaobljenja r jednak je debljini rebra. Ovi profili imaju usku
noicu pa je njihov moment inercije relativno mali u odnosu na povrinu preseka. Potreba
za ve#om kruto#u pri savijanju dovela je do pojave I-profila sa irokim paralelnim noi-
cama poznatih pod nazivom IP-nosa"i. Iz ove kategorije profila najve#u primenu imaju ta-
kozvani evropski IPE-profili. Danas se valjaju iz razloga pove#anja ekonomi"nosti I-profi-
li sa irokim paralelnim noicama u asortimanu razli"itih debljina noica. Razlikuje se la-
ka serija HEA(IPB%), normalna serija HEB(IPB) i oja"ana serija HEM(IPBv). Poslednjih
godina na evropskom tritu se pojavila nova serija HD-profila koji su kreirani specijalno
za stubove zgrada.
Tabela 1.17a - Vru"e valjani U-profili i I-profili sa uskim noicama
U-profili U-profili sa paralelnim noicama
I-profili IPE-profili
Kod normalnih valjanih U-profila polupre"nik zaobljenja r je jednak debljini noice. I
kod U-profila usled tehnologije valjanja unutranja povrina noice je u nagibu 8%. U
Evropi se proizvode i U-profili sa paralelnim noicama.
Tabela 1.17b - Vru"e valjani I-profili sa irokim noicama
HEA- profili HEB-profili
Tabela 1.17b - Nastavak
HEM-profili HD- profili
6.1.4 uplji profili
Pod pojmom uplji profili podrazumevaju se uplji konstrukcioni elementi "iji popre"ni
presek ima oblik krunog, kvadratnog ili pravougaonog prstena. uplji profili prema na"i-
nu izrade mogu biti beavni i avni. Za proizvodnju upljih profila krunog, kvadratnog i
pravougaonog preseka koriste se rondele od kojih se prvo valjaju beavne cevi, a zatim od
njih preoblikovanjem u vru#em stanju kvadratni i pravougaoni profili. Osnovne dimenzije
ovih profila prikazane su u tabeli %.%8.
Tabela 1.18 - uplji vru"e valjani profili
Kruni Kvadratni Pravougaoni
6.2 HLADNO OBLIKOVANI PROIZVODI
Hladno oblikovanje, odnosno valjanje, podrazumeva smanjenje debljine ili preobliko-
vanje savijanjem nezagrejanog materijala. Ovim postupkom se dobijaju znatno ravnije i fi-
nije povrine, uz bitno pove#anje mehani"kih karakteristika. Hladno oblikovani proizvodi
se dobijaju deformacijom "elika u hladnom stanju na dva na"ina:
valjanjem iz ravne trake koja prolazi kroz seriju valjaka,
previjanjem ravne trake na presi u posebnom alatu.
Primenom tehnike deformisanja "elika u hladnom stanju postie se osetno pove#anje
nekih mehani"kih osobina, pre svega granice razvla"enja i "vrsto#e na zatezanje, uz sma-
njenje duktilnosti. Ovo pove#anje je najvie izraeno u uglovima prevoja. Primer pove#a-
nja mehani"kih karakteristika moe se sagledati na primeru jednog hladno oblikovanog
U-profila na slici %.%0%.
Slika 1.101 - Pove"anje granice razvla!enja i !vrsto"e na zatezanje
pri hladnom oblikovanju U-profila
Hladno oblikovani proizvodi se izvode kao: otvoreni profili, uplji profili, profilisani li-
movi i ravni limovi i trake. Ovi proizvodi se koriste za lake konstrukcije, posebno za standar-
dizovane elemente (ronja"e i fasadne rigle) i tipizirane hale. Njihova prednost se ogleda u
maloj teini, lakom transportu i manipulaciji i velikom izboru oblika. Brojni i raznovrsni
asortiman hladno oblikovanih proizvoda, "iji se oblik i dimenzije mogu optimalno prilagodi-
ti stati"kim i konstruktivnim zahtevima, predstavljaju veliku prednost u odnosu na ograni"en
izbor vru#e valjanih profila, "iji broj ne prelazi deset osnovnih oblika.
Na slici %.%02 prikazani su osnovni hladno oblikovani proizvodi. Hladno oblikovani
profili otvorenog popre"nog preseka (slika %.%02a) proizvode se u razli"itim oblicima, kao
to su: U, C, L, Z, zeta, sigma, eirasti i drugi, u velikom asortimanu dimenzija i debljina
lima. Debljine limova za ove profile kre#u se u opsegu od %,5 do 6,0 mm.
Hladno oblikovani uplji profili (slika %.%02b) dobijaju se preoblikovanjem vru#e ili
hladno valjane trake namotane u koturove u oblik profila i potom njegovo spajanje zavari-
vanjem. Preoblikovanje se vri u hladnom stanju. irina i debljina trake odre!uje se prema
veli"ini profila koji se eli proizvesti. Hladno oblikovani uplji profili krunog preseka se
proizvode na specijalnim mainama u kojima se "eli"na traka postepeno pomo#u valjaka
preoblikuje u kruni oblik, a zatim se ivice zavaruju. Zavarivanje se izvodi visokofre-
kventnim postupkom zavarivanja i u zavisnosti od na"ina dovo!enja energije moe biti in-
duktivno ili konduktivno. Krune cevi mogu biti zavarene podunim avom, ili spiralno
zavarene.
Slika 1.102 - Hladno oblikovani proizvodi
Za pokrivanje i oblaganje objekata proizvode se povrinski hladno oblikovani proizvo-
di - profilisani limovi (slika %.%02c). Ovi elementi se proizvode od tankog hladno obliko-
vanog lima namotanog na koturove debljine od 0,6 do %,0 mm, koji moe biti pocinkovan
ili pocinkovan i bojen (plastificiran). Profilisani limovi se proizvode u irokom dijapazonu
oblika sa mogu#no#u dopunske profilacije noica i/ili rebara ovih profila "ime se postie
ve#a nosivost i krutost.
Hladno oblikovani limovi i trake se izra!uju hladnim valjanjem od vru#e valjanih traka
i limova i posle hladne redukcije debljine namotavaju se na kalemove ili seku u table.
6.3 OSTALI PROIZVODI
U grupi ostalih proizvoda bi#e prikazani oni koji ne spadaju u prethodne kategorije, a
zna"ajni su u svakodnevnom projektovanju "eli"nih konstrukcija. Ovde se prvenstveno
Osnove metalnih konstrukcija %0%
misli na: automatski zavarene nosa"e, sa#aste profile, uad i kablove, istegnuti metal i re-
etkasta gazita (rost).
Slika 1.103 - Automatski zavareni profili
Automatski zavareni profili uglavnom se proizvode kao I ili sandu"asti preseci (slika
%.%03) na automatskim ili poluautomatskim linijama za zavarivanje. Proizvode se od limo-
va razli"ite debljine i dimenzija, tako da se mogu posti#i optimizirani profili sa najve#im
odnosom I/A i W/A, "ime se dobijaju ekonomi"ni profili sa najniom cenom za dobijene
stati"ke karakteristike profila. U zemljama u kojima ne postoji proizvodnja vru#e valjanih
profila, kao to je Jugoslavija, "esto predstavljaju jedino reenje. Fabrike koje proizvode
ovakve profile daju kataloki pregled dimenzija i karakteristika svojih proizvoda.
Sa"asti profili se dobijaju od I-profila posebnim isecanjem rebra i naknadnim zavariva-
njem, ali tako da se dobija profil ve#e visine i sa otvorima na rebru (slika %.%04). Na ovaj
na"in se sa istom masom profila dobija novi proizvod ve#e visine (slika %.%04a), ali i bitno
ve#ih stati"kih karakteristika, "ime mu se pove#ava nosivost i krutost. Stati"ke karakteri-
stike se mogu jo pove#ati umetanjem jo jednog lima (slika %.%04b). Otvori u rebrima
ovakvih profila mogu se uspeno iskoristiti za provo!enje instalacija, a imaju i odgovara-
ju#i estetski efekat (vizuelnu transparentnost).
Slika 1.104 - Sa"asti profili
Uad i kablovi (slika %.%05) se iroko primenjuju kod savremenih "eli"nih konstrukcija
za elemente izloene velikim naponima zatezanja, pogotovu kod vise#ih konstrukcija. Za iz-
radu "eli"nih uadi i kablova upotrebljavaju se okrugle ili profilisane (Z, I ili klinaste) ice
oblikovane izvla"enjem hladnim postupkom, ili uz dodatnu termi"ku obradu. $vrsto#e na za-
tezanje ica kre#u se u opsegu od %%80 do 2%60 MPa, a kod patentiranih toplotnom obradom
poboljanih ica i 3000 MPa. $eli"na uad se sastoje od ve#eg broja "eli"nih ica u jednom
ili vie strukova koncentri"no raspore!enih oko jezgra ueta. Prema konstrukciji razlikuju se
spiralna uad ili paralelna uad (kablovi), pri "emu oba tipa mogu biti izvedena od jednog ili
vie strukova, a svaki struk iz vie ica poloenih u jednom ili vie slojeva. Otvorena uad su
oblikovana iz vie okruglih ica koncentri"no raspore!enih u jednom ili vie slojeva oko "e-
li"nog umetka. Zatvorena spiralna uad sastoje se iz jednog ili nekoliko spoljnih slojeva od
profilisanih (obi"no Z) ica i unutranjih slojeva od okruglih ica.
Slika 1.105 - Uad i kablovi
Istegnuti metal se dobija iz ravnog lima koji je posebno ise"en i posle toga istegnut. Na
taj na"in se formira mreasta plo"a razli"itog oblika otvora (slika %.%06). Primenjuje se za
gazita za stepenita i podeste.
Slika 1.106 - Istegnuti metal
Reetkasta gazita ili rost izra!uju se u razli"itim formama i oblicima od limenih traka
debljine 3 i 3,5 mm. Korak lamela, odnosno veli"ina "okca" kre#e se od 30x30 mm do
40x40 mm. Primena im je za gazita, platforme i opslune staze. Maksimalne dimenzije
mogu biti %600x%400 mm. Izgled reetkastih gazita prikazan je na slici %.%07.
Slika 1.107 - Reetkasta gazita
6.4 MATERIJAL ZA SPAJANJE
Za spajanje elemenata u "eli"nim konstrukcijama koriste se razli"ite vrste zavrtnjeva
(obi"ni, visokovredni, samonarezuju#i, samobue#i, za lim, sa ekspandiraju#om "aurom,
itd.), zakivci, zatezne navrtke, pop-nitne i dodatni materijal za zavarivanje (elektrode, ica
za zavarivanje, itd.). O ovim proizvodima, prikazanim na slici %.%08, bi#e vie re"i u dru-
gim poglavljima ove knjige.
Slika 1.108 - Materijali za spajanje metalnih konstrukcija
7 TERMI!KA OBRADA !ELIKA
Termi"ka obrada "elika je izuzetno vaan postupak koji se primenjuje u cilju promene
kristalne strukture i mehani"kih karakteristika "elika. Kako struktura "elika bitno zavisi od
brzine zagrevanja i hla!enja, kao i od intenziteta i duine zagrevanja, to se kombinacijom
ovih operacija mogu poboljati mehani"ke i metalurke karakteristike "elika do zahtevanih
vrednosti. Termi"ka obrada "elika zasniva se na svojstvu polimorfije, odnosno na prome-
nama kristalnih reetki "elika pri zagrevanju iznad kriti"nih temperaturnih ta"aka, sa na-
knadnim hla!enjem raznim brzinama, razli"itim rashladnim sredstvima: vodom, vodenim
rastvorima NaCl, vodenim rastvorima NaOH, mineralnim uljima itd. Procesi termi"kih ob-
rada se zasnivaju na sekundarnoj kristalizaciji "elika. Pri termi"kim obradama dolazi do
zna"ajnih strukturnih promena u "eliku pri njegovom nepromenjenom hemijskom sastavu,
uz poboljanje mehani"kih i drugih karakteristika, to je u stvari i njihov cilj. Tako na pri-
mer, termi"kim obradama mogu da se dobiju dvofazne ili jednofazne strukture u "vrstom
stanju, tj. mehani"ke smee, ili "vrsti rastvori. Najpoznatiji postupci termi"ke obrade "eli-
ka su: kaljenje, otputanje, poboljanje, arenje, meko arenje, normalizacija i starenje.
Kaljenje je postupak termi"ke obrade "elika koje se sastoji u zagrevanju iznad tempera-
ture rekristalizacije metala (906 C) za 30-50 C, uz odravanje te temperature izvesno
vreme, a potom u brzom hla!enju razli"itim sredstvima za hla!enje. Pri tome se mogu do-
biti razli"ite strukture transformacijom austenita. Brzina hla!enja pri kojoj dolazi do tran-
sformacije austenita u martenzit naziva se kriti"nom brzinom, dok se temperatura na kojoj
dolazi do transformacije u martenzit naziva temperatura martenzitske transformacije i ona
se smanjuje sa procentualnim sadrajem ugljenika. Brzina hla!enja mora biti prilago!ena
strukturi "elika, u zavisnosti od prirode kupatila za hla!enje. Naglim hla!enjem spre"ava
se normalni prelaz -"elika u -"elik, "ime se dobija austenitna struktura. Izuzetno veli-
kom brzinom hla!enja dobija se tvrda martenzitna struktura koja je nedopustiva u gra!e-
vinskim konstrukcijama. Kaljeni "elik ima znatno ve#u "vrsto#u, ali i drasti"no smanjenu
ilavost. Tako!e se javljaju i zna"ajni zaostali naponi.
Otputanje se moe sprovesti na vie na"ina, u zavisnosti od toga ta se eli posti#i u
slu"aju nezadovoljavaju#ih mehani"kih svojstvava nakon kaljenja, posebno previsoke tvr-
do#e. Nisko otputanje se sprovodi zagrevanjem na 200-300 C sa laganim hla!enjem,
obi"no u ulju ili soli, promenom nestabilne martenzitne tetragonalne reetke u stabilnu
-reetku, "ime se smanjuju tvrdo#a i unutranja naprezanja, a pove#ava plasti"nost i ila-
vost. Srednje otputanje se sprovodi zagrevanjem do blizu 500 C pri "emu se ugljenik iz
martenzitne -reetke izdvaja, pa se dobijaju dve "vrste komponente - ferit i cementit, od-
nosno karakteristi"na smea - trustit. Visoko otputanje se sprovodi zagrevanjem do 600 C
pri "emu cementit raste do mikroskopskih veli"ina karakteristi"nih za sorbit. Daljim zagre-
vanjem dobija se polazna struktura pre kaljenja - perlit. Sutina ovog postupka je smanje-
nje zaostalih napona u valjanim, zavarenim ili kovanim elementima. Pojedine vrste "elika
podvrgavaju se otputanju posle normalizacije.
Poboljanje je kombinovana termi"ka obrada kaljenja na strukturu martenzita sa na-
knadnim visokim otputanjem radi popravljanja mehani"kih svojstava tj. smanjenja tvrdo-
#e, a pove#anja plasti"nosti i ilavosti. Poboljani "elici u pore!enju sa normalizovanim
imaju pri istoj "vrsto#i na zatezanje viu granicu razvla"enja, ve#e izduenje i kontrakciju.
arenje je postupak koji se sastoji od zagrevanja i sporog hla!enja "elika u cilju izjed-
na"avanja hemijskog sastava (difuzno arenje), uravnoteenja strukture (potpuno arenje) i
uklanjanja unutranjih napona (rekristalizaciono arenje), pa se razlikuju tri postupka are-
nja. Homogenizaciono (difuzno) arenje se sprovodi zagrevanjem "elika do blizu solidus
linije (po"etak topljenja) radi izjedna"avanja hemijskog sastava tj. uklanjanja segregacije
nakon livenja. Potpuno arenje se sprovodi zagrevanjem "elika za 30-50 C iznad linije
GSK (gornja granica ferita, videti sliku %.82), sa ciljem lake obrade rezanjem ili plasti"-
nim deformisanjem, kao i usitnjavanja strukture gotovih proizvoda. Rekristalizaciono a-
renje se vri zagrevanjem odlivaka i drugih "eli"nih proizvoda do 600-650 C radi uklanja-
nja unutranjih naprezanja sa vrlo sporim hla!enjem, obi"no u pe#i.
Normalizacija je postupak termi"ke obrade kod kojeg se "eli"ni element zagreva do
temperature neto iznad 906 C, odnosno do potpune rekristalizacije, i kontrolisano hladi,
da bi se dobila sitnozrna i homogena kristalna struktura. Ova temperatura se zadrava u to-
ku kratkog vremena, a zatim se vri ponovno hla!enje na vazduhu ili u pe#ima. Cilj ovog
tretmana "eli"nih proizvoda je regulisanje strukture metala, "i#enje zrna i eliminisanje ne-
gativnih posledica hladnih i vru#ih deformacija kojima je "elik bio izloen. Normalizaci-
jom se uklanjaju strukturne promene "elika nastale zavarivanjem, kaljenjem itd.
8 IZBOR OSNOVNOG !ELI!NOG MATERIJALA ZA
NOSE&E KONSTRUKCIJE
8.1 FAKTORI OD UTICAJA NA IZBOR !ELIKA
Adekvatan izbor "elika je jedan od najvanijih parametara od kojih zavisi ne samo sigur-
nost i funkcionalnost, ve# i ekonomi"nost i estetika nose#ih konstrukcija i objekata u celini.
Pravilan izbor "elika je prvenstveno zna"ajan za zavarene "eli"ne konstrukcije izloene sta-
ti"kom, a pogotovu dinami"kom optere#enju. Pootrenje uslova iskori#enja "eli"nog materi-
jala u savremenim nose#im konstrukcijama i neophodnost izgradnje ekonomi"nih i prema
drugim materijalima konkurentnih konstrukcija, uz istovremeno obezbe!enje neophodnog
stepena sigurnosti tokom izrade i kori#enja, name#u ozbiljan zadatak konstrukterima u po-
gledu izbora "elika za nose#e konstrukcije, odnosno razli"itih vrsta i kvaliteta "elika za poje-
dine delove konstrukcija. Pri izboru "elika mora se voditi ra"una o svim bitnim faktorima od
uticaja. Dosadanje nezgode i havarije na "eli"nim konstrukcijama, a posebno one povezane
sa krtim lomom, uglavnom su uzrokovane neadekvatnim izborom osnovnog "eli"nog materi-
jala, opte koncepcije, na"ina izrade kao i uslovima kori#enja. Ispravan izbor "elika uti"e
kako na smanjenje rizika od havarije tako i na tehno-ekonomsku optimizaciju nose#ih kon-
strukcija. Najzna"ajniji faktori koji uti"u na izbor "elika su: radna temperatura, mikrolokaci-
ja, uslovi korienja, vrsta naprezanja, osobine "elika, debljina materijala, koncepcija i obliko-
vanje konstrukcije, uslovi izgradnje i zna"aj delova konstrukcije.
Osetljivost "elika prema krtom lomu raste sa sniavanjem radne temperature konstrukci-
je. Najnia radna temperatura konstrukcije zavisi od klimatskih uslova mikrolokacije, uslova
kori#enja objekta i oblikovanja konstrukcije. Kod konstrukcija koje se koriste pri stalno ni-
skim temperaturama (na primer hladnja"e) najniu radnu temperaturu odre!uje korisnik.
Pri izboru "elika za konstrukcije izloene visokim temperaturama treba praviti razliku da
li je konstrukcija izloena konstantno visokim temperaturama ili povremenom kratkotrajnom
uticaju povienih temperatura. U prvom slu"aju biraju se "elici predvi!eni za rad na visokim
temperaturama, a u drugom slu"aju mogu se primeniti i opti konstrukcioni "elici.
Debljina zidova konstruktivnih elemenata ima izuzetan uticaj na sklonost ka krtom lo-
mu, to proisti"e jo iz faze proizvodnje "elika. Ve# pri livenju kokila nastaju neravnomer-
nosti u metalurkom sastavu "elika, to se teko moe odstraniti u daljem postupku valja-
nja debelih elemenata. Tako!e se javljaju i lokalni zaostali naponi zna"ajnih vrednosti, kao
posledica neravnomernog hla!enja posle valjanja. Usled ovih razloga debeli zidovi "eli"-
nih elemenata imaju pove#anu sklonost ka krtom lomu, pa ih treba izbegavati kod zavare-
nih konstrukcija, a naro"ito onih optere#enih dinami"kim optere#enjem.
Geografski i topografski poloaj objekta, a posebno uslovi transporta i montae imaju
bitan uticaja na izbor "elika za konstrukciju. Primena kvalitetnijih vrsta "elika ima za po-
sledicu smanjenje sopstvene teine konstrukcije, a time i mogu#nost izrade ve#ih monta-
nih delova za transport i montau na gradilitu. Loe zemljite i mogu#nost utede na fun-
diranju kao posledica smanjenja sopstvene teine konstrukcije mogu ponekad ukazivati na
izbor boljih vrsta "elika. Sli"no je i sa izradom konstrukcija u seizmi"ki aktivnim regioni-
ma, gde manja masa konstrukcije izra!ene od kvalitetnijih "elika ima pozitivan efekat.
Ograni"enje doputenih deformacija ili vibracija konstrukcije, proizalo iz uslova kori-
#enja ili uslova oblikovanja, uti"e na izbor materijala za konstrukcije. Povoljnost u ovom
slu"aju prua upotreba obi"nog konstrukcionog "elika sa teom, kru#om i manje deforma-
bilnom konstrukcijom.
Vrsta, veli"ina i trajanje naprezanja uti"e na izbor "elika za konstrukciju. Poboljanje
mehani"kih karakteristika kvalitetnijeg "elika najbolje se moe iskoristiti pri naprezanju
zatezanjem, manje pri savijanju i smicanju, a najmanje u slu"ajevima u kojima su izraeni
problemi stabilnosti.
Koncepcija i oblikovanje "eli"nih konstrukcija imaju izuzetan uticaj na izbor "elika, uzima-
ju#i posebno u obzir parametre od kojih zavisi osetljivost prema krtom lomu. Osetljivost na krti
lom se pove#ava visokom koncentracijom napona, naro"ito u slu"aju vieosnog napona zateza-
nja. Pored napona izazvanih radnim optere#enjem ovde se moraju uzeti u obzir i naponi nastali
konstrukcijskim oblikovanjem i primenjenom tehnologijom proizvodnje konstrukcije.
Uslovi izrade "eli"ne konstrukcije u radionici i njene montae na gradilitu (na"in izra-
de, topla ili hladna obrada, spojna sredstva, vrsta i reim zavarivanja, transport, postupak
montae, kontrola i opremljenost izvo!a"a radova) predstavljaju nesumnjive faktore koji
uti"u na izbor "elika.
Jedan od najzna"ajnijih uticaja na ocenjivanje rizika i posledica eventualnog loma kon-
strukcije zavisi od zna"aja konstrukcije ili njenih delova, pa se razlikuju:
konstrukcije ili delovi konstrukcije od "ijih funkcionalnih sposobnosti zavisi stabilnost
ili upotrebljivost celokupne nose#e konstrukcije ili njenih najvanijih delova,
konstrukcija ili delovi konstrukcije "iji lom prouzrokuje lokalno ote#enje ili lokal-
no smanjenje upotrebljivosti, ali ne ugroava stabilnost ili upotrebljivost celokupne
nose#e konstrukcije ili njenih vanijih delova.
8.2 IZBOR OSNOVNOG !ELI!NOG MATERIJALA PREMA
STANDARDU JUS U.E7.010/1988
Standardom JUS U.E7.0%0/%988 utvr!uje se na"in izbora osnovnog materijala za izra-
du nose#ih "eli"nih konstrukcija od optih konstrukcionih "elika i utvr!uju minimalni zah-
tevi za obezbe!enje sigurnosti nose#e "eli"ne konstrukcije na krti lom. Ovaj standard se
primenjuje za nose#e "eli"ne konstrukcije u gra!evinarstvu ukoliko za ove konstrukcije ne
postoje posebni propisi, a vai za konstrukcije izloene radnim temperaturama iznad -25 C.
Izbor osnovnog materijala prema ovom standardu odnosi se na konstrukcije spojene zakiv-
cima ili zavrtnjevima i na zavarene konstrukcije.
Za izbor osnovnog materijala za konstrukcije spojene zakivcima ili zavrtnjevima, kao i za
delove konstrukcije na kojima nema zavarenih avova, merodavne su jedino mehani"ke osobi-
ne materijala. U tim slu"ajevima zadovoljavaju opti konstrukcioni "elici najnie grupe kvalite-
ta, za koju se ne propisuje dokaz otpornosti prema krtom lomu opitom udarne ilavosti.
Ovim standardom se propisuje postupak izbora "elika za zavarene konstrukcije kod ko-
jih adekvatan izbor "elika, kao to je prethodno ve# re"eno, ima odlu"uju#i uticaj prven-
stveno na sigurnost konstrukcije zbog izraene opasnosti od krtog loma. Glavni faktori ko-
ji uti"u na izbor osnovnog materijala za nose#e konstrukcije su naprezanje, konstrukcijsko
oblikovanje, debljina elemenata konstrukcije, zna"aj elemenata konstrukcije i radna tem-
peratura tokom kori#enja konstrukcije. Postupkom izbora "elika prema ovom standardu
neophodno je sra"unati faktor opasnosti od krtog loma L. Ako je deo konstrukcije napreg-
nut na zatezanje, faktor opasnosti se izra"unava prema izrazu:
L = K Z N (%.26)
gde je:
L faktor opasnosti od krtog loma,
K faktor konstrukcije,
Z faktor zna"aja dela konstrukcije,
N faktor naprezanja.
Rezultat proizvoda za faktor opasnosti L treba zaokruiti na najbliu od slede#ih vred-
nosti: 2,8; 2,0; %,4; %,0; 0,7 i 0,5.
Slika 1.109 - Vrednosti konstrukcionog faktora K
Faktor konstrukcije K izraava sklonost prema krtom lomu uslovljenu konstrukcijskim
oblikovanjem (slika %.%09). Vrednosti faktora konstrukcije K su:
K=%,0 za:
najjednostavnije zavarene konstrukcije bez neprekinutih podunih su"eonih za-
varenih avova;
zavarene uplje popre"ne preseke sa podunim neprekinutim ugaonim zavare-
nim avovima bez podunih ukru#enja i bez podunih ili popre"nih su"eonih za-
varenih avova;
vru#e i hladno oblikovane normalizovane uplje profile i otvorene profile bez
podunih ukru#enja i bez popre"nih su"eonih avova izvedenih posle normaliza-
cije;
valjane profile sa su"eonim avovima;
tapaste delove konstrukcije sa popre"nim su"eonim avovima;
delove konstrukcije arene radi otklanjanja unutranjih napona;
K=%,4 za:
zavarene konstrukcije sa neprekinutim podunim su"eonim zavarenim avovima
ili K zavarenim avovima;
zavarene delove konstrukcije nosa"a, npr. I popre"nog preseka i sli"nih, kod ko-
jih poduni zavareni avovi ne lee u blizini slobodne ivice;
zavarene tapaste konstrukcije sa podunim ukru#enjima, podunim ili popre"-
nim su"eonim avovima;
ostale delove konstrukcije sa popre"nim i podunim su"eonim avovima;
zavarene konstrukcije sa naglim prelazima na mestima promene popre"nih pre-
seka;
za hladno oblikovane uplje profile.
K=2,0 za:
zavarene konstrukcije sa znatnim nepovoljnim dvoosnim naprezanjima usled
spoljanjeg optere#enja;
delove konstrukcija sa ukrtenim zavarenim avovima, kad su u oba ava podu-
ni i popre"ni sopstveni naponi;
komplikovane delove konstrukcije sa nagomilavanjem zavarenih avova.
Faktor zna"aja dela konstrukcije, odnosno faktor ote#enja Z zavisi od zna"aja dela
konstrukcije u odnosu na sigurnost i funkcionalnu podobnost cele nose#e "eli"ne konstruk-
cije. Vrednosti faktora Z su slede#e:
Z=0,5 za sporedne elemente nose#e "eli"ne konstrukcije, kao to je na primer verti-
kalni lim sporednih nosa"a koji slue za horizontalno ukru#enje;
Z=0,7 za elemente konstrukcije koji su zna"ajni za opstanak dela konstrukcije, kao
to su na primer zategnuti pojasevi sporednih nosa"a ili vertikalni limovi glavnih
nosa"a;
Z=% za elemente konstrukcije koji su zna"ajni za sigurnost i funkcionalnu podob-
nost celokupne nose#e "eli"ne konstrukcije ili njenih najvanijih delova, kao to su
na primer zategnuti pojasevi glavnih nosa"a.
Faktor naprezanja uzima u obzir uticaj brzine naprezanja na pojavu krtog loma. Vred-
nosti faktora N su:
N=% za delove bez udarnog ili impulsnog naprezanja;
N=%,4 za delove sa udarnim ili impulsnim naprezanjem.
Najnia radna temperatura konstrukcije T zavisi od klimatskih uslova mikrolokacije,
uslova kori#enja objekta i oblikovanja konstrukcije. Za evropske klimatske uslove,
uklju"uju#i Jugoslaviju, uobi"ajeno je odre!ivanje radne temperature konstrukcije prema
slede#em:
25CT-%0C za konstrukcije u otvorenom prostoru, pri "emu se spoljna projektna
temperatura podru"ja prema JUS U.J5.600 moe uzeti za radnu temperaturu T;
T>-%0C za konstrukcije u zatvorenom prostoru koji je toplotno izolovan i ima in-
stalacije koje obezbe!uju uslove rada.
Postupak izbora osnovnog materijala sprovodi se na osnovu zaokruene vrednosti fak-
tora opasnosti od krtog loma L, koja se trai u gornjem delu tabele %.%9 ispod odgovaraju-
#e najnie radne temperature T. Zatim se po horizontali, za odgovaraju#u debljinu materi-
jala t pro"ita broj %, 2 ili 3 koji predstavlja poslednji broj u oznaci materijala prema stan-
dardu JUS C.B0.500 "ime je izvren izbor grupe kvaliteta osnovnog materijala. Pored bro-
ja stoji i re" umiren ili neumiren kako bi se znao izbor materijala s obzirom na dezoksida-
ciju. Gornji deo tabele odnosi se na delove napregnute zatezanjem i zatezanjem pri savija-
nju, a srednji deo tabele na delove napregnute pritiskom i pritiskom pri savijanju. Izbor
materijala za delove napregnute pritiskom zavisi samo od debljine materijala. Brojevi % i 2
imaju isto zna"enje kao i u gornjem delu tabele. Donji deo tabele odnosi se na delove kon-
strukcije napregnute zatezanjem ili pritiskom koji su u procesu izrade hladno oblikovane.
Kada se odredi kvalitet osnovnog materijala prema donjem delu tabele, obavezno se upo-
re!uje sa grupom kvaliteta osnovnog materijala odre!eno prema gornjem ili srednjem delu
tabele i usvoji kvalitetniji materijal.
Tabela 1.19 - Odre#ivanje kvaliteta osnovnog !eli!nog materijala
Faktor opasnosti od krtog loma
N Z K L =
za radnu temperaturu
Debljina materijala
t !mm"
Naprezanje
C 25 C %0
" "
T C %0
"
> T
5 %0 %5 20 25 30 35 40 45 50
2,8 -
2,0 2,8
%,4 2,0 %- umiren 3
%,0 %,4 2
0,7 %,0
0,5 0,7 %-neumiren
Zatezanje i
zatezanje pri
savijanju
- 0,5 0-slobodno
Pritisak i pritisak pri savijanju % 2
Umeren
25 %0 / t r
% 5 % 2 < %
-
n
e
u
m
i
r
e
n
%
-
u
m
i
r
e
n
2 3
Stepen hladne
deformacije
Poja"an
%0 / < t r
% 5 > %
-

n
e
u
m
i
r
e
n
%
-

u
m
i
r
e
n
2 3
%%0 Metalne konstrukcije
9 METODE PRORA!UNA !ELI!NIH KONSTRUKCIJA
9.1 UVOD
Do poslednjih decenija prolog veka projektovanje kao ra"unski dokaz nosivosti i si-
gurnosti konstrukcija nije postojalo kao faza koja prethodi gra!enju. Gra!evinarstvo je
predstavljalo vetinu zasnovanu na intuiciji i iskustvu. Osnovni princip je bio da se propor-
cije i dimenzije objekata zadre u okviru dimenzija sli"nih, ve# sagra!enih, konstrukcija.
Na takav na"in su izgra!ene sve katedrale na zapadu Evrope. Me!utim, razvoj matematike
i primenjene mehanike, po"ev od druge polovine XIX veka dovodi do postepene primene
matemati"kih operacija i iskustvenih matemati"kih i mehani"kih modela u prora"unu kon-
strukcija. Od tada pa sve do dananjih dana imperativ u projektovanju bilo koje gra!evin-
ske konstrukcije postaje izrada projekta, koji treba da predstavlja optimalno reenje, koje
je najekonomi"nije, tehni"ki prihvatljivo i izvodljivo, a pri tome zadovoljava i estetske kri-
terijume. Konstrukcija se moe smatrati tehni"ki prihvatljivom odnosno pouzdanom, ako
zadovoljava sve uslove u vezi sigurnosti, funkcionalnosti i trajnosti.
Najvaniji od ovih kriterijuma koji pri projektovanju treba da su zadovoljeni jeste kri-
terijum sigurnosti. Konstrukcija mora da bude prora"unata (dimenzionisana) tako da sa od-
govaraju#im stepenom sigurnosti prihvati sva o"ekivana optere#enja koja #e se javiti to-
kom njenog ivotnog veka, odnosno u fazi montae i za vreme predvi!enog eksploatacio-
nog perioda. Ukoliko kriterijum sigurnosti, iz bilo kojeg razloga, nije zadovoljen, dolazi
do loma konstrukcije ili njenog dela, odnosno do gubitka stabilnosti konstrukcije kao celi-
ne ili kao krutog tela (preturanje, klizanje), to za posledicu ima velike materijalne tete, a
ne retko i ljudske rtve.
Kriterijum funkcionalnosti se ogleda u zadovoljenju posebnih zahteva bitnih za nesme-
tano funkcionisanje objekta u skladu sa njegovom namenom. Naj"e#e se odnose na defor-
macije koje mogu nepovoljno da uti"u na udobnost korisnika, funkcionisanje opreme ili da
imaju nepovoljan estetski efekat. I vibracije, tako!e, mogu nepovoljno uticati na funkcio-
nalnost objekta. Stoga pri projektovanju "eli"nih konstrukcija nikako ne treba izostaviti pr-
overu ovih kriterijuma funkcionalnosti.
Na trajnost objekta, pre svega, uti"u izbor i kvalitet ugra!enih materijala, kao i kvalitet
izvo!a"kih radova, ali i konstrukcijsko oblikovanje detalja. Pravilnim oblikovanjem moe
se znatno pove#ati trajnost konstrukcije s obzirom na korozionu zatitu, posebno kod ine-
njerskih objekata (npr. mostovi, stubovi dalekovoda, antenski stubovi, dimnjaci, silosi,
itd.), koji su direktno izloeni dejstvu atmosferskih uticaja. Osim toga, primena odgovara-
ju#e antikorozione i protivpoarne zatite tako!e povoljno uti"e na trajnost metalnih kon-
strukcija, naravno uz odgovaraju#e, redovno i periodi"no odravanje.
Metode prora"una pomo#u kojih se moe dokazati sigurnost i funkcionalnost konstruk-
cije dele se na deterministi"ke i probabilisti"ke, u zavisnosti od pristupa odre!ivanja sigur-
nosti i od na"ina uvo!enja koeficijenta sigurnosti. Ve#ina inenjerskih prora"una u prolo-
sti zasnivala se na deterministi"kom pristupu. Optere#enja i karakteristike materijala sma-
trani su za determinisane (odre!ene) vrednosti i obi"no su bili propisani Pravilnikom. Koe-
ficijent sigurnosti (), kao tre#i osnovni element prora"una, tako!e je determinisana veli"i-
na. Na osnovu koeficijenta sigurnosti propisuju se doputeni naponi koji ne smeju da budu
Osnove metalnih konstrukcija %%%
premaeni u elementima konstrukcije ni u jednoj fazi njenog ivotnog veka. Imaju#i u vidu
da se ova deterministi"ka metoda prora"una zasniva na doputenim naponima, naj"e#e se
u literaturi naziva metoda ili teorija doputenih napona.
Sa razvojem teorije verovatno#e (probabilisti"ke teorije) dolo se do saznanja da para-
metri koji se koriste pri prora"unu imaju stohasti"ki karakter, pa se razvio nov na"in prora-
"una koji je u svom pristupu probabilisti"ki. Naime, parametri koji uti"u na sigurnost kon-
strukcije uvode se u prora"un kao slu"ajne promenljive veli"ine i u obzir se uzima verovat-
no#a njihovih pojava, a koeficijenti sigurnosti se vezuju i za optere#enje i za osobine mate-
rijala. Prema ovom konceptu ne postoji apsolutna sigurnost konstrukcije, ve# je mogu#a i
takva slu"ajna kombinacija pri kojoj dolazi do ruenja, ali sa propisanom, dovoljno malom
verovatno#om pojave. Metoda prora"una koja je nastala kao rezultat ovakvog koncepta na-
ziva se metoda grani"nih stanja i zasniva se na poluprobabilistici, jer sadri niz pojedno-
stavljenja u odnosu na "istu probabilistiku teoriju.
9.2 METODA DOPUTENIH NAPONA
Razvoj linearne teorije elasti"nosti u poslednjim decenijama XIX veka omogu#io je
matemati"ki aparat za analizu ponaanja "eli"nih konstrukcija u domenu elasti"nog - line-
arnog ponaanja. S obzirom da su eksperimenti pokazali da je "elik do dostizanja granice
razvla"enja idealno elasti"an materijal, koji se ponaa saglasno Hukovom zakonu, u prora-
"unu je uz tu pretpostavku usvojen i stav da napon na granici razvla"enja odre!uje po"etak
loma konstrukcije. Kao direktna posledica usvojenih pretpostavki nastala je metoda dopu-
tenih napona, jedna od najstarijih metoda prora"una koja, modifikovana tokom vremena,
jo uvek predstavlja iroko prihva#en koncept dokaza sigurnosti "eli"nih konstrukcija.
Metoda doputenih napona se zasniva na uslovu da usled spoljanjeg optere#enja, ni u
jednom preseku konstrukcije, maksimalani normalni (
max
) i smi"u#i (
max
) napon ne
smeju da budu ve#i od doputenih (
dop
i
dop
), odnosno:
/
max y dop
f = (%.27)
/ ) 3 / (
max y dop
f = (%.28)
gde su:
f
y
napon na granici razvla"enja,
koeficijent sigurnosti, "ija je vrednost obavezno ve#a od %,0.
Na taj na"in je konstrukcija obezbe!ena od loma, a elasti"no ponaanje njenih eleme-
nata je osigurano za sve vreme njenog trajanja. Pri tome koeficijent sigurnosti obuhvata
sve nepravilnosti u vezi procene optere#enja, karakteristika materijala, pretpostavljene i
stvarne geometrije elemenata konstrukcije, kao i odstupanja stvarnih uticaja u konstrukciji
od ra"unskih usled neadekvatnog stati"kog modela ili metode analize.
Za razli"ite elemente u konstrukciji merodavne su razli"ite kombinacije optere#enja, pa
se oni proveravaju s obzirom na uticaje usled tih merodavnih kombinacija. Kako su pro-
menljiva opere#enja uglavnom nezavisna i promenljiva kroz vreme (sneg, vetar, seizmika,
temperaturni uticaji...), mogu#e je njihovo istovremeno dejstvo. Metoda doputenih napo-
na ne doputa nikakvu redukciju ovih optere#enja pri istovremenom delovanju, kojom bi
se na izvestan na"in uzela u obzir smanjena verovatno#a istovremenog delovanja vie raz-
li"itih promenljivih optere#enja. Dakle, pri kombinovanju razli"itih optere#enja sva opte-
re#enja se uzimaju sa punim iznosom, ali se za razli"ite kombinacije propisuje razli"it koe-
ficijent sigurnosti. Zakonska tehni"ka regulativa definie tri slu"aja optere#enja i njima od-
govaraju#e koeficijente sigurnosti (tabela %.20).
Tabela 1.20 - Koeficijenti sigurnosti za razli!ite slu!ajeve optere"enja
Slu"aj optere#enja Koeficijent sigurnosti
% I slu"aj optere#enja (osnovno)

I
= %,50
2 II slu"aj optere#enja (osnovno+dopunsko)

II
= %,33
3 III slu"aj optere#enja (osnovno+dopunsko+izuzetno)

III
= %,20
Prvi slu"aj optere#enja obuhvata kombinacije osnovnih optere#enja (sopstvena teina, kori-
sno optere#enje, sneg, itd.), koja se naj"e#e javljaju tokom eksploatacionog veka konstrukcije,
pa je samim tim i koeficijent sigurnosti za ovaj slu"aj optere#enja najvii. U drugi slu"aj opte-
re#enja spadaju kombinacije optere#enja koje pored osnovnih obuhvataju i dopunska optere#e-
nja (vetar, bo"ni udari kod kranskih nosa"a i elezni"kih mostova, sile ko"enja, temperaturni
uticaji itd.). Pod tre#im slu"ajem optere#enja podrazumevaju se kombinacije optere#enja koje
pored pomenutih osnovnih i dopunskih uticaja uzimaju u obzir i izuzetna optere#enja kao to
su seizmika, razli"ito sleganje oslonaca, sile udara vozila, itd.
Treba napomenuti da za dimenzionisanje razli"itih elementata jedne iste konstrukcije mogu
da budu merodavni razli"iti slu"ajevi optere#enja. Tako na primer, ako se ima u vidu odnos
vrednosti koeficijenata sigurnosti za I i II slu"aj optere#enja (
I
/
II
= %,50/%,33 = %,%25) moe
se zaklju"iti da je II slu"aj optere#enja merodavan samo ako je doprinos naprezanja posmatra-
nog elementa usled razmatranog dopunskog optere#enja ve#i od %2,5% naprezanja prouzroko-
vanog osnovnim optere#enjem. Sli"no vai i za III slu"aj optere#enja, samo je u ovom slu"aju
ovaj odnos ve#i i iznosi 25%. Tako!e se isti"e da za pojedine elemente konstrukcije (npr. spre-
govi za prijem sila vetra, bo"nih udara ili ko"enja) "ija je osnovna funkcija prijem nekog opte-
re#enja iz grupe dopunskih, ova optere#enja ne spadaju u II ve# u I slu"aj optere#enja, jer za
posmatrani element predstavljaju osnovno optere#enje.
Kao to se vidi, optere#enja su propisana (determinisana) zakonskom tehni"kom regu-
lativom i po kombinacijama i po intenzitetu. Me!utim, metodu prora"una prema dopute-
nim naponima ne karakteriu samo determinisana vrednost optere#enja, kombinacija opte-
re#enja i koeficijent sigurnosti, koji su odre!eni na osnovu istorijskog nasle!a. U njene ka-
rakteristike spadaju i slede#e pretpostavke: elementi se ra"unaju sa srednjim naponima u
presecima; prora"unom se ne obuhvataju zaostala naponska stanja used valjanja, se"enja,
zavarivanja i drugih postupaka obrade; u prora"un se ne uvode uticaji koncentracije napo-
na pri devijaciji toka sila i geometrijske imperfekcije elemenata.
Iako je neminovan zaklju"ak da su u"injene aproksimacije veoma grube, ipak je metoda di-
menzionisanja "eli"nih konstrukcija prema doputenim naponima jasna i jednostavna i sa zado-
voljavaju#om ta"no#u se upotrebljava i pri reavanju nelinearnih problema. Pravilno prime-
njena u prora"unu, uz adekvatno konstruisanje i izvo!enje, nikada nije bila uzrok havarije i ru-
enja nose#e "eli"ne konstrukcije, to potvr!uju svetska iskustva iz mnogih proteklih godina,
kada je metoda doputenih napona bila jedina poznata metoda za prora"un, ne samo "eli"nih
ve# i betonskih, zatim spregnutih i drvenih konstrukcija.
Ipak, imaju#i u vidu izrazito elasto-plasti"no ponaanje gotovo svih realnih materijala
za konstrukcije, a posebno "elika, ograni"avanje napona u oblasti elasti"nog ponaanja,
Osnove metalnih konstrukcija %%3
kako se zahteva u metodi doputenih napona prili"no je konzervativno, a pretpostavka o
idealno elasti"nom materijalu ne vai za napone iznad granice razvla"enja.
9.3 METODA GRANI!NIH STANJA
Postepeno spoznavanje svih nedostataka i grubih aproksimacija u metodi doputenih
napona, kao i stohasti"ka priroda ve#ine povremenih optere#enja (vetar, sneg, seizmika,
temperatura, ljudska navala itd.) dovela je do sasvim opravdanih i o"ekivanih pokuaja
konstruktera da u prora"un konstrukcija uvedu to realnije parametre. Krajnji cilj projek-
tanta-konstruktera u oblikovanju koncepta prora"una jeste probabilisti"ka metoda zasnova-
na na primeni teorije verovatno#e. Po toj metodi sve parametre koji uti"u na prora"un tre-
ba uvesti preko njihovih stvarnih krivih raspodele, pa viestrukom integracijom proveriti
da li je postignut zahtevan stepen sigurnosti. Me!utim, i pored posedovanja mo#nih ra"u-
nara, ova metoda nije primenljiva u inenjerskoj praksi, jer zahteva izuzetno obiman rad
na krivama raspodele, koje zbog svog obima nikako ne bi mogle da na!u mesto u tehni"-
kim regulativama.
Pojednostavljenje ove metode moe se posti#i usvajanjem Gausove krive raspodele ve-
rovatno#e za sve parametre u prora"unu, i preko karakteristi"nih vrednosti - srednje vred-
nosti i standardne devijacije, odrediti stepen sigurnosti.
Metoda grani"nih stanja koja nalazi primenu u savremenim regulativama predstavlja
dalje pojednostavljenje postupka, u tom smislu to su od svih parametara koji uti"u na pro-
ra"un samo svojstva materijala i optere#enja obra!eni u statisti"kom smislu. Oni se u pro-
ra"un uvode putem svojih karakteristi"nih vrednosti. Karakteristi"na vrednost odre!uje ve-
li"inu koja sa odre!enim stepenom verovatno#e ne#e biti prekora"ena u nepovoljnijem
smislu. Ostali faktori neizvesnosti obuhvataju se transformisanjem karakteristi"nih vred-
nosti u prora"unske, pomo#u parcijalnih koeficijenata sigurnosti. Dakle, umesto jedinstve-
nog koeficijenta sigurnosti koji je bio propisan u metodi doputenih napona, metoda gra-
ni"nih stanja koristi vie parcijalnih koeficijenata sigurnosti koji se odnose na optere#enja i
na otpornost.
Jasno je da ovde nije u pitanju "isto probabilisti"ki pristup, te je i koncept nazvan polu-
probabilisti"ki. Sutinska razlika izme!u dosadanjeg deterministi"kog koncepta realizo-
vanog kroz metodu doputenog napona i novog probabilisti"kog koncepta na kome se za-
sniva metoda grani"nih stanja jeste u tome to se vie ne dimenzionie konstrukcija koja
ima apsolutnu sigurnost u odnosu na dejstvo normiranog optere#enja, ve# se projektuje
konstrukcija koja sa odre!enom verovatno#om ne#e doiveti izvesno grani"no stanje, ili
vie mogu#ih grani"nih stanja.
Osnovni zahtev koji se postavlja pred projektanta je da isprojektuje i konstruie kon-
strukciju koja #e sa prihvatljivom verovatno#om ostati pogodna za upotrebu radi koje je
projektovana, vode#i ra"una o njenoj trajnosti. Stepen verovatno#e kojim se garantuje si-
gurnost konstrukcije u svakom od navedenih slu"ajeva usvaja se prema teini posledica od
mogu#ih nezgoda. Projektom treba odgovoriti na zahtev da konstrukcija izdri dejstva i
uticaje koji #e se javiti za vreme izgradnje (montae), eventualnog probnog optere#enja i
eksploatacije, zatim da adekvatno odgovori zahtevima funkcionalnosti u toku kori#enja i
da ima odgovaraju#u trajnost.
Grani"no stanje moe da nastupi u bilo kom trenutku kori#enja, odnosno ivota kon-
strukcije i predstavlja stanje u kome konstrukcija ili neki njen deo gubi funkciju za koju je
projektovan. U zavisnosti od na"ina na koji konstrukcija prestaje da ispunjava odre!enu
funkciju, postoje i razli"ite vrste grani"nih stanja. Ona su podeljena u dve osnovne grupe:
grani"na stanja nosivosti i
grani"na stanja upotrebljivosti.
Grani"na stanja nosivosti su vezana za ruenje ili neke druge vidove gubitka nosivosti
konstrukcije, koji mogu da ugroze bezbednost ljudi. Naj"e#i uzroci nastanka grani"nog
stanja nosivosti su: gubitak stati"ke ravnotee ili velika pomeranja konstrukcije kao krutog
tela, lom konstrukcije ili njenog dela usled prekora"enja otpornosti popre"nog preseka, gu-
bitak stabilnosti elementa ili konstrukcije kao celine usled efekata drugog reda, prelazak
sistema u potpuni ili delimi"ni mehanizam formiranjem plasti"nih zglobova, prekomerne
deformacije i zamor materijala.
Kriterijumi funkcionalnosti, spomenuti u uvodnom delu, definiu grani"no stanje upo-
trebljivosti. Prema tome, moe se re#i da prekora"enjem grani"nih stanja upotrebljivosti
vie nisu zadovoljeni prora"unski zahtevi koji se odnose na posebne eksploatacione krite-
rijume. Naj"e#e su ovi posebni zahtevi u vezi sa deformacijama (ugibima) koje nepovolj-
no uti"u na izgled i efikasnu eksploataciju gra!evinskog objekta i vibracijama koje izazi-
vaju nelagodnost kod ljudi, ote#enja sekundarnih elemenata i ograni"enje funkcionalnosti
opreme.
Pri prora"unu "eli"nih konstrukcija metodom grani"nih stanja potrebno je da se sprove-
de analiza ponaanja konstrukcije u odnosu na sva kriti"na grani"na stanja. Uobi"ajeno je
da se konstrukcija dimenzionie u odnosu na grani"no stanje nosivosti, a proverava na gra-
ni"no stanje upotrebljivosti.
Grani"na stanja se izraavaju pomo#u ra"unskog modela koji obuhvata razli"ite para-
metre i promenljive pod zajedni"kim imenom osnovne promenljive, a to su uobi"ajeno:
dejstva (optere#enja, prinudne deformacije, temperatura...),
svojstva materijala i
geometrijski podaci.
U optem slu"aju uslov za dokaz grani"nog stanja, bilo da se radi o grani"nom stanju
nosivosti ili upotrebljivosti moe da se izrazi slede#om nejedna"inom:
d d
R S (%.29)
gde je S
d
prora"unska vrednost efekta (unutranje sile, naponi, derformacije, itd.) usled
spoljanjih dejstava, a R
d
odgovaraju#a prora"unska otpornost. Sigurnost konstrukcije def-
iniu dve osnovne veli"ine, optere#enje ili uticaji koji deluju na konstrukciju S, i otpornost
same konstrukcije R. Svaka od ovih veli"ina predstavlja jedan statisti"ki skup:
{ }
n
s s s S ,....., ,
2 %
= (%.30)
{ }
n
r r r R ,....., ,
2 %
= (%.3%)
Na primer, promenljiva S, koja obuhvata uticaje, uslovljena je vrstama optere#enja, na-
"inom njihovog nanoenja, trajanjem, njihovom kombinacijom itd. Promenljiva R, koja
obuhvata otpornost konstrukcije, zavisi od kvaliteta osnovnog materijala, na"ina izrade,
greaka koje nastaju pri izradi elemenata i dr. Dalje, svaki od elemenata statisti"kog skupa
(S ili R) predstavlja slu"ajnu promenljivu veli"inu "ije numeri"ke vrednosti predstavljaju
tako!e jedan statisti"ki skup. Statisti"kom analizom apsolutno je nemogu#e obuhvatiti sve
elemente jednog skupa, jer je njihov broj beskona"an. Stoga se odabira jedan podskup od-
re!enog statisti"kog skupa (populacije) koji se naziva uzorak, i na njemu vri ispitivanje u
cilju utvr!ivanja zakonitosti pojave odre!enog parametra. Slu"ajni uzorak predstavlja i
dimenzionalnu slu"ajno promenljivu:
{ }
n
x x x X ,....., ,
2 %
= (%.32)
a svaki element uzorka, x
i
, ima odre!enu verovatno#u P
i
, tako da skup:
{ }
n
P P P P ,....., ,
2 %
= (%.33)
predstavlja raspodelu verovatno#e slu"ajno promenljive X, uz uslov:
=
=
n
i
i
P
%
%. (%.34)
Za promenljive veli"ine koje figuriu u prora"unu gra!evinskih konstrukcija usvojen je
normalni ili Gausov zakon raspodele verovatno#e. Izrazi za karakteristi"ne veli"ine koje su
svojstvene za Gausov zakon raspodele dati su u tabeli %.2%.
Tabela 1.21 - Karakteristi!ne veli!ine za Gausov zakon verovatno"e
% Aritmeti"ka sredina (srednja vrednost)

=
=
n
i
i
x
n
x
%
%
2 Srednje kvadratno odstupanje
%
) (
%
2
=
n
x x
n
i
i
x
3 Koeficijent varijacije (%) %00 =

x
V
x
x

4 Kriva Gausove raspodele verovatno#e
*)
2
2
%
2
%
) (

=
x
x x
x
e x F

*) Grafik krive Gausove funkcije raspodele verovatno#e prikazan je na slici %.%%0.
U upotrebi je "esto normirana funkcija Gausove raspodele verovatno#e, za koju je
usvojeno 0 = x i % =
x
, pa je njen analiti"ki oblik:
2
2
2
%
) (
x
e x

=
. (%.35)
S obzirom na definiciju verovatno#e ova funkcija mora da zadovolji slede#i uslov:

=% ) ( dx x (%.36)
odnosno, povrina koju normirana funkcija Gausove raspodele zaklapa sa x osom mora da
bude jednaka jedinici.
Verovatno#a da #e neka veli"ina imati vrednost x koja je manja od x
%
moe da se odre-
di na osnovu slede#eg izraza:

=
%
) ( ) (
%
x
dx x x x P (%.37)
a verovatno#a da #e se vrednost neke slu"ajno promenljive na#i u intervalu x
%
x x
2
je:
=
2
%
) ( ) (
2 %
x
x
dx x x x x P . (%.38)
Slika 1.110 - Grafik funkcije krive Gausove raspodele verovatno"e
Vrlo vaan pojam vezan za raspodelu slu"ajno poromenljive je fraktil. Naj"e#e se
karakteristi"na vrednost neke slu"ajno promenljive definie preko fraktila, odnosno na
osnovu uslova da samo p procenata svih vrednosti slu"ajno promenljive moe da bude ma-
nje od karakteristi"ne vrednosti (x
p
). Procenat p se naziva fraktilom, a za karakteristi"nu
vrednost slu"ajno promenljive se kae da je odre!ena na osnovu p-procentnog fraktila. Na-
ravno da karakteristi"na vrednost zavisi od izabrane funkcije raspodele i zahtevane vred-
nosti fraktila, pa u slu"aju Gausove funkcije raspodele verovatno#e moe da se odredi iz
uslova:
%00 / ) ( ) ( p dx x x x P
P
x
P
= =

(%.39)
gde je p zahtevani fraktil u procentima. Integracijom prethodnog izraza odre!uje se karak-
teristi"na vrednost posmatrane slu"ajne promenljive u slede#em obliku:
( )
x x p
V p f x p f x x = = ) ( % ) ( (%.40)
gde je f(p) funkcija koja zavisi od fraktila i definie udaljenje karakteristi"ne vrednosti od
srednje vrednosti odnosno aritmeti"ke sredine. Vrednosti ove funkcije f(p) odre!uju se
integracijom izraza (%.39) i date su u tabeli %.22 za naj"e#e kori#ene vrednosti fraktila.
Tablela 1.22 - Vrednosti funkcije f(p) za Gausovu normalnu raspodelu
p(%)
0,5 %,0 5,0 %0,0 %6,0 50,0 84,0 90,0 95,0 99,0 99,5
f(p)
2,576 2,326 %,645 %,282 %,000 0,000 -%,000 -%,282 -%,645 -2,326 -2,576
Pri odre!ivanju karakteristi"nih vrednosti za efekte dejstava (S) uobi"ajena je primena
95% fraktila, to zapravo zna"i da samo 5% vrednosti ove slu"ajno promenljive veli"ine mo-
gu da premae karakteristi"nu vrednost. Na suprot tome, za odre!ivanje karakteristi"ne vred-
nosti otpornosti (R) primenjuje se 5% fraktil, odnosno dozvoljava se samo 5% "podba"aja"
otpornosti. Na slici %.%%% su prikazane karakteristi"ne vrednosti za 5% fraktil.
Slika 1.111 - Fraktil 5% slu!ajno promenljive x
Stanje sigurnosti konstrukcije odre!eno je zonom u kojoj je razlika otpornosti konstru-
kcije (R) i odgovaraju#ih uticaja (S) u njoj ve#a od nule:
Z = R - S > 0. (%.4%)
Kako su funkcije (x
R
) i (x
S
) me!usobno nezavisne (slika %.%%2a), to i funkcija si-
gurnosti ) ( ) ( ) (
S R Z
x x x = podlee istom zakonu Gausove raspodele verovatno#e i
poseduje odgovaraju#e karakteristike
Z
x ,
Z
i
Z
V . Mogu#nost otkazivanja konstrukcije
moe se izraziti relacijom (slika %.%%2b):

=
o
Z Z Z
dx x P ) ( (%.42)
gde je
Z
P fraktil funkcije ) (
Z
x za 0 =
Z
x . Srednja vrednost funkcije ) (
Z
x je (slika
%.%%2a):
S R Z
x x x = (%.43)
a srednje kvadratno odstupanje:
2 2
S R Z
+ = . (%.44)
Indeks sigurnosti predstavlja broj kojim se mnoi srednje kvadratno odstupanje (
Z
)
da bi se dobila udaljenost srednje vrednosti
Z
x od fraktila za 0 =
Z
x (slika %.%%2b):
Z Z
x = (%.45)
pa je, imaju#i u vidu izraze (%.43) i (%.44):
2 2
S R
S R
Z
Z
x x x

= = . (%.46)
Slika 1.112 - a) Krive Gausove verovatno"e za skup uticaja u konstrukciji S i otpornosti kon-
strukcije R; b) Stanje sigurnosti konstrukcije
Na osnovu vrednosti indeksa sigurnosti procenjuje se verovatno#a otkazivanja sigur-
nosti konstrukcije. Kao globalni faktor sigurnosti konstrukcije
0
definie se odnos sred-
nje vrednosti otpornosti (R) i srednje vrednosti odgovaraju#eg uticaja (S):
S
R
x
x
=
0
(%.47)
Me!utim, mnogo vaniji parametar za definisanje sigurnosti konstrukcije je normirani
koeficijent sigurnosti ( ). On se definie kao odnos usvojenih fraktila otpornosti i efekata
koje se javljaju kao posledica dejstava na konstrukciju. U tu svrhu, kako je ve# pomenuto,
uobi"ajeno je kori#enje karakteristi"ne vrednosti optere#enja, odnosno uticaja koja je od-
re!ena na bazi 95% fraktila (
95
S S
k
= ) i karakteristi"ne vrednosti otpornosti koja je odre-
!ena na bazi 5% fraktila (
5
R R
k
= ), pa je:
k
k
S
R
= (%.48)
to jest, ako se ima u vidu izraz (%.40):
Z S
R R
Z S
R R
S
R
S S S
R R R
V p f
V p f
V p f
V p f
x
x
p f x
p f x

=

=

=
) ( %
) ( %
) ( %
) ( %
) (
) (
0
. (%.49)
Sprovo!enjem matemati"kog postupka koji ovde ne#e biti izloen, a uz pomo# tran-
sformacije izraza za
Z
na slede#i na"in:
S S R R S R Z
= + =
2 2
(%.50)
gde su
R
i
S
koeficijenti koji pokazuju koliki je uticaj pojedine slu"ajne promenljive R i
S na veli"inu indeksa sigurnosti (), dolazi se do izraza za globalni faktor sigurnosti:
R R
S S
S
R
o
V
V
x
x

= =

%
%
. (%.5%)
Slika 1.113 - Globalni faktor sigurnosti
0
Transformacijom izraza (%.49) i (%.5%) dobija se normirani koeficijent sigurnosti u sle-
de#em obliku:
R S
R R
R R
S S
S S
S S
R R
R R
S S
V
V p f
V p f
V
V p f
V p f
V
V

=

=
%
) ( %
) ( %
%
) ( %
) ( %
%
%
(%.52)
gde su:
S S
S S
S
V p f
V

=
) ( %
%
parcijalni koeficijent sigurnosti za optere#enje,
R R
R R
R
V
V p f

=

%
) ( %
parcijalni koeficijent sigurnosti za otpornost.
Na ovaj na"in je normirani koeficijent sigurnosti razdvojen na dva parcijalna koeficij-
enta sigurnosti, a svaki od njih je pridruen odgovaraju#em fraktilu i promenljivoj i
me!usobno su nezavisni. Sa ovako razdvojenim koeficijentima sigurnosti dokaz sigurnosti
moe da se napie u slede#am obliku:
R k k S
R S / (%.53)
i moe da se protuma"i na slede#i na"in: vrednost bilo kog efekta (N, V, M, , , u, v,...)
nastalog usled merodavne kombinacije prora"unskih dejstava, treba da je manja ili u kraj-
njem slu"aju jednaka odgovaraju#oj prora"unskoj vrednosti otpornosti konstrukcije.
U okviru dokaza grani"nih stanja, uobi"ajeno je da se konstrukcija dimenzionie prema
kriti"nom grani"nom stanju nosivosti, a ostala mogu#a grani"na stanja nosivosti, grani"no
stanje upotrebljivosti i eventualno grani"no stanje s obzirom na zamor materijala, se pro-
veravaju.
Provera grani"nih stanja upotrebljivosti podrazumeva dokaz da je ispunjen slede#i
uslov:
E
d
C
d
(%.54)
gde je:
C
d
nominalna, propisana vrednost (npr. doputen ugib, obrtanje ili vibracije) ili funkcija
odre!ene karakteristike materijala u zavisnosti od efekta dejstva koji se razmatra,
E
d
efekat odre!en na osnovu merodavne kombinacije prora"unskih dejstava.
Spre"avanje dostizanja grani"nog stanja upotrebljivosti obi"no se postie ograni"ava-
njem deformacije, pomeranja ili vibracije konstrukcije. S obzirom da se grani"no stanje
upotrebljivosti odnosi na servisno optere#enje to je sasvim prirodno da se pri dokazu
ovog grani"nog stanja koriste druge, nie vrednosti parcijalnih koeficijenata sigurnosti
za optere#enja (
S
) i razli"ite kombinacije optere#enja u odnosu na grani"no stanje no-
sivosti.
Prora"un se fakti"ki moe podeliti na dva dela, prvi koji obuhvata odre!ivanje efekata
u konstrukciji usled merodavne kombinacije dejstava i drugi koji tretira prora"un otporno-
sti konstrukcije odnosno njenog dela.
Odre!ivanje stati"kih uticaja moe da se sprovede primenom poznatih metoda teorije
konstrukcija. Jedna od prednosti prora"una "eli"nih konstrukcija prema metodi grani"nih
stanja jeste "injenica da je sam koncept prora"una nezavisan od na"ina na koji se odre-
!uju prese"ne sile i otpornost konstrukcije, za razliku od metode doputenih napona koja
je bila uslovljena primenom teorije elasti"nosti i pri prora"unu prese"nih sila i pri prora-
"unu otpornosti konstrukcije. Naravno, i dalje je neophodno voditi ra"una da su prora-
"unski modeli primereni vrsti i nameni konstrukcije, kao i potreba sagledavanja posledi-
ca koje primena odre!enog modela u prora"unu moe imati na druge aspekte pouzdano-
sti konstrukcije.
U konceptu prora"una prema grani"nim stanjima, bez obzira da li je re" o prora"unu
stati"kih uticaja ili otpornosti popre"nog preseka potpuno su ravnopravne elasti"na i pla-
sti"na analiza. Stati"ki uticaji kod stati"ki odre!enih sistema odre!uju se prema teoriji ela-
sti"nosti, dok se kod stati"ki neodre!enih sistema mogu odrediti ili prema teoriji elasti"no-
sti ili prema teoriji plasti"nosti. Dakle, sutinski postoje tri razli"ite mogu#nosti prora"una
koje su prikazane u okviru tabele %.23.
Tabela 1.23 - Razli!ite mogu"nosti prora!una stati!kih uticaja i otpornosti
popre!nog preseka
Prora"un stati"kih uticaja
(globalna analiza)
Prora"un otpornosti popre"nog preseka
(lokalna analiza)
elasti"na analiza elasti"na analiza
elasti"na analiza plasti"na analiza
plasti"na analiza plasti"na analiza
Osim "iste elasti"ne i plasti"ne metode po kojima se i stati"ki uticaji i otpornost po-
pre"nog preseka odre!uju primenom iste elasti"ne odnosno plasti"ne metode, mogu#a je i
primena kombinovane metode koja omogu#ava elasti"nu globalnu i plasti"nu lokalnu ana-
lizu. Ove metode su ilustrovane primerima iz tabele %.24.
Tabela 1.24 - Razli!ite metode prora!una
Prora"un prese"nih sila Prora"un otpornosti
E
l
a
s
t
i
"
a
n
P
l
a
s
t
i
"
a
n
U zavisnosti od veli"ine uticaja deformacije konstrukcije ili njenog dela na vrednosti
stati"kih uticaja, a pre svega na unutranje sile i napone, sprovodi se analiza konstrukcije
po teoriji I ili II reda. Prora"un po teoriji II reda moe da se primeni u svim slu"ajevima,
dok je primena prora"una po teoriji I reda uobi"ajeno ograni"ena na konstrukcije kod kojih
uticaji drugog reda ne daju zna"ajan doprinos ukupnim naprezanjima (manje od %0%).
Kod konstrukcija koje su osetljive na uticaje drugog reda, osim striktne primene teorije II
reda, mogu da se koriste i metode koje na indirektan na"in uzimaju u obzir uticaje drugog
reda, a zasnovane su na teoriji I reda.
10 SMANJENJE NOSIVOSTI !ELIKA
10.1 ZAMOR
10.1.1 Fenomen zamora i koncepti analize
Usled optere#enja "iji se intenzitet viestruko cikli"no menja, moe da do!e do loma
napregnutog elementa, iako ni u jednom trenutku nije dostignuta stati"ka "vrsto#a materi-
jala. Ova pojava se naziva zamor materijala. Viedecenijsko graditeljsko iskustvo pokazu-
je da se veliki broj havarija inenjerskih konstrukcija pripisuje zamoru. Lom izazvan za-
morom materijala deava se u konstrukcijskim elementima mostova, kranova, nosa"a diza-
lica, platformi, jarbola, dimnjaka, brodova itd. Optere#enja koja mogu da dovedu do loma
konstrukcije usled zamora pre svega su saobra#ajna optere#enja ili promenljiva optere#e-
nja usled dejstva vetra, talasa, vibracija, pa i temperaturnih promena.
Lom izazvan viestrukim optere#enjem naj"e#e nastaje na mestu unutranje ili spolja-
nje greke. Na takvim mestima u konstrukciji, pri naizmeni"nom naprezanju promenlji-
vim optere#enjem dolazi do neravnomerne raspodele napona koja se ogleda u stvaranju ja-
kih lokalnih koncentracija napona. Kako priroda optere#enja ne omogu#ava ostvarenje
procesa plastifikacije, to se na ovim mestima redovno javlja mikroskopska prslina, koja se
potom iri i izaziva lom. Prelomna povrina je karakteristi"na po tome to se prelom poste-
peno iri oko mikroskopske prsline (koja je zbog svoje uloge nazvana "inicijalna prslina")
ostavljaju#i koncentri"ne tragove. Slika %.%%4 predstavlja tipi"an lom usled zamora (krti
lom) na mestu inicijalne prsline u jednom zavarenom konstrukcijskom elementu. Na me-
stima greaka u materijalu ili zavarenom avu, gde je poreme#en tok sila, dolazi do kon-
centracije napona (stvaranja naponskih vrhova). Ukoliko je materijal stati"ki optere#en, a
materijal ima plasti"na svojstva, dolazi do preraspodele napona, pa se dijagram napona iz-
ravnava. Me!utim, ukoliko je materijal izloen promenljivom, odnosno dinami"kom opte-
re#enju, ne moe do#i do dostizanja granice razvla"enja, jer se na mestima gde je prekora-
"ena otpornost na zamor javlja prslina koja izaziva lom.
Zamor materijala predstavlja predmet izu"avanja velikog broja istraiva"a. U svetu je obja-
vljen veliki broj radova iz ove oblasti, a tako!e izveden zavidan broj eksperimenata, "iji su re-
zultati objavljeni u razli"itim publikacijama. Me!utim, uo"ljivo je da po pojedinim pitanjima
postoje odre!ene razlike u miljenjima izme!u istraiva"a i projektanata. Preporuke za prora-
"un definisane od strane eksperata su brojne, ali su poneke i me!usobno kontradiktorne. Zato
se prora"un konstrukcija na zamor, u zavisnosti od primenjenih propisa, moe razlikovati kako
u pristupu tako i u numeri"kim vrednostima.
Najraniji pristup problemu zamora nalazi se u prvim propisima za elezni"ke mostove
(Vorschrift fr Eisenbahnbrucken iz %922. godine). Reenje je predstavljalo uvo!enje koe-
ficijenta >% kojim se mnoila najve#a broj"ana vrednost sile u tapu od stalnog i pokret-
nog optere#enja, "ime se problem svodio na problem stati"kog optere#enja. Pojava zavare-
nih konstrukcija donosi nov pristup reavanju problema zamora. Uvo!enjem koeficijenta
obuhvata se uticaj pojedinih kategorija spojeva, ali se problem opet svodi na stati"ko op-
tere#enje. Koeficijenat zavisi od kategorije spoja, njegove obrade, kao i na"ina i podru"-
ja naprezanja. Ovaj pristup problemu zamora, nazvan - koncept, odba"en je %955. godi-
ne kada su za razli"ite odnose r=
min
/
max
i razli"ite kategorije konstrukcijskog oblikova-
nja usvojeni doputeni naponi, odnosno trajne otpornosti (trajne ja!ine) na zamor.

Slika 1.114 - ematski i fotografski prikaz tipi!nog preloma usled zamora jednog zavarenog
konstruktivnog elementa
Rezultati ispitivanja na stvarnim konstrukcijama u eksploataciji, sprovedni u Americi
pod rukovodstvom profesora Fiera (Fisher), podstakla su istraivanja u oblasti zamora i u
evropskim zemljama obuhvataju#i na sasvim nov na"in problematiku tretiranja zamora.
Ovaj novi pristup zasniva se pre svega na otpornosti realnih nosa"a i realnih uslova optere-
#enja.
Razlika izme!u ranijeg, klasi"nog pristupa problemu zamora i novog, savremenog pri-
stupa je sutinski. Klasi"nim konceptom zamor se definie kao pojava smanjene stati"ke
"vrsto#e na elementu koji je dovoljno puta izloen promenama napona, dok se savreme-
nim konceptom zamor definie kao ote#enje konstrukcijskog elementa usled postepenog
irenja prslina koje je uzrokovano u"estalim ponavljanjem napona.
Savremeni pristup problematici zamora zastupljen je u evropskom standardu Evrokod 3.
Ovaj dokument unificira razli"ite nacionalne standarde i daje algoritam prora"una "eli"nih
konstrukcija na zamor, koji je pojednostavljen i prilago!en primeni u konkretnim projekt-
nim zadacima.
Parametri koji uti"u na zamor "eli"nih konstrukcija mogu se svrstati u "etiri osnovne
kategorije:
naprezanje (naponska razlika, srednji napon, broj ciklusa naponskih promena, zao-
stali naponi, itd.),
geometrija (konstrukcijska obrada, lokalne koncentracije napona, mali diskontinui-
teti, itd.),
karakteristike primenjenog "eli"nog materijala (- dijagram, ilavost, mikrostruk-
turalni diskontinuitet, itd.) i
uslovi okoline (korozija, temperatura, itd.).
U prvim fazama ispitivanja "eli"nih konstrukcija na zamor uo"eni su, kao najvaniji
parametri, uticaji naponskih razlika i srednjeg napona oko koga se ostvaruje oscilovanje,
kao i uticaj broja naponskih promena (ciklusa optere#ivanja). Najpre je uo"eno da napon-
ska razlika
min
/
max
i srednji napon
m
uti"u na broj potrebnih optere#enja koji izazivaju
lom. Napon
max
koji materijal moe da izdri (teorijski) bezbroj puta, a da ne do!e do lo-
ma, nazvan je otpornost na zamor i obeleen sa
D
(dinami"ka ja"ina). Na osnovu tih, pr-
vih opita uspeno je izvrena grafi"ka predstava odnosa naprezanja i broja optere#enja do
loma. Dat je odgovor na dva pitanja:
Koje su to vrednosti
max
i
min
koje pri odre!enom broju optere#enja izazivaju
lom?
Koji je broj optere#enja potreban da bi pri datom
max
i definisanom odnosu
max
/
min
izazvao lom?
Odgovor na prvo pitanje daju dijagrami koji pokazuju zavisnost vrednosti
max
i
min
,
koje pri odre!enom broju optere#enja izazivaju lom. Jedan od takvih dijagrama je Smitov
(Smith) dijagram, koji na ordinatnoj osi ima vrednosti
max
, a na apcisi su vrednosti sred-
njeg napona
m
. Kriva dijagrama je tako konstruisana da se sa nje mogu o"itati vrednosti
otpornosti na zamor pri "istom naizmeni"nom (
m
=0), "istom jednosmernom (
min
=0), ili
bilo kom drugom naprezanju. Na slici %.%%5 je prikazan Smitov dijagram kao grafi"ka
predstava otpornosti na zamor konstrukcionog "elika.
Slika 1.115 - Smitov dijagram
max
-
m
Odgovor na drugo pitanje daje tzv. Velerova (Whler) kriva. Ona predstavlja zavisnost
izme!u otpornosti na zamor (
D
) i broja optere#enja N. Na slici %.%%6 prikazana je Velero-
va linija za obi"nu epruvetu od "elika $036% koja je izloena "istom naizmeni"nom napre-
zanju. O"igledno je da se sa porastom broja optere#enja smanjuje otpornost na zamor.
Svaka Velerova kriva predstavlja relativnu otpornost na zamor (tj. naprezanje koje materi-
jal moe da izdri ograni"en broj puta pre loma), ali je pra#ena i analiti"kim izrazom kojim
se, sa vrednostima o"itanim sa dijagrama, korektno sra"unava otpornost na zamor.
Slika 1.116 - Velerova kriva zavisnosti otpornosti na zamor i broja optere"enja
10.1.2 Dosadanji koncepti analize zamora
Dosadanji koncepti analize zamora zasnivaju se na metodama prora"una prema dopu-
tenim naponima trajne otpornosti na zamor
D,dop
, koja je definisana za broj naponskih
promena N2x%0
6
i deterministi"koj filozofiji sigurnosti. Dozvoljeni naponi
D,dop
predsta-
vljaju smanjene dozvoljene napone za stati"ko naprezanje, a u zavisnosti od veli"ine ot-
pornosti na zamor za razli"ite vrste naprezanja. Na primer, ve#ina propisa za elezni"ke
mostove u zakovanoj izradi obuhvata zamor uvo!enjem redukcionog koeficijenta na sle-
de#i na"in:
dop dop D
=
, max
(%.55)
gde je:
max
maksimalni normalni napon u posmatranom elementu,
D,dop
doputeni napon za materijal izloen zamoru,
dop
doputeni napon za osnovni materijal izloen stati"kom optere#enju za prvi slu"aj
optere#enja,
koeficijent zamora, koji je funkcija odnosa r=
min
/
max
i kvaliteta "elika.
Kod zavarenih konstrukcija dokaz na zamor ima isti oblik:
dop D, max
(%.56a)
dop D, max
(%.56b)
dop D u , max ,
(%.56c)
a
D,dop
je u funkciji efekta zareza, tj. u funkciji konstrukcijskog oblikovanja detalja.
Vrednosti doputenih napona
D,dop
utvr!ene su na osnovu usvojenih pretpostavki, za
koje se danas smatra da su preotre. Na primer, mala je verovatno#a da #e u zahtevanom
veku kori#enja konstrukcije biti dostignut broj promena optere#enja koji je ve#i od 2x%0
6
,
a linije zamora dobijene su isklju"ivo iz rezultata eksperimentalnih ispitivanja epruveta u
laboratorijskim uslovima, s konstantnim amplitudama i frekvencijama optere#enja, to se
znatno razlikuje od ponaanja realnih konstrukcija u realnim reimima optere#enja, jer su
normirana optere#enja uvek nepovoljnija od stvarnih.
Iz izloenog sledi zaklju"ak da je prora"un "eli"nih konstrukcija s obzirom na zamor
prema dosadanjem, klasi"nom konceptu, jednostavan za primenu, jer se svodi na formu
stati"kog prora"una sa smanjenjem doputenih napona na nivo trajne otpornosti, ali, zbog
podloga koje u sebi sadri, rezultuje dimenzijama koje se nepovoljno odraavaju na utro-
ak materijala i ukupno kotanje konstrukcije.
10.1.3 Savremen koncept analize zamora
U uvodnom razmatranju je napomenuto da je razlika izme!u dosadanjeg, klasi"nog i
savremenog koncepta tretiranja problematike zamora sutinska, a da je nov tretman bio
neophodan nakon analize rezultata eksperimenata sprovedenih na realnim konstrukcijama
u eksploataciji. Me!utim, taj novi koncept ne bi bio ostvariv bez najnovijih rezultata studi-
ja iz oblasti mehanike loma o uticaju promenljivih optere#enja na prsline, kao i bez utvr!i-
vanja novih ra"unskih modela optere#enja koji odgovaraju realnom reimu kori#enja kon-
strukcije. Stoga se njegove osnovne karakteristike ogledaju u primeni ra"unskog modela
optere#enja koji na probabilisti"koj osnovi uvodi veli"ine i kombinacije optere#enja, utvr-
!ivanju drugih parametara od uticaja na zamor, novoj kategorizaciji uticaja konstrukcijske
obrade zasnovanoj na rezultatima ispitivanja na stvarnim konstrukcijama, a pre svega u
upotrebi prora"una prema metodama grani"nih stanja.
Sutinska razlika izme!u dosadanjeg i savremenog koncepta tretiranja zamora ogleda
se u parametrima od uticaja na zamor. Dok "klasi"an" koncept zastupa tezu da su najvani-
ji parametri vrsta "eli"nog materijala, srednji napon u elementu
m
i odnos r=
min
/
max
i
konstrukcijska obrada, to se u savremenom konceptu polazi od teze da su parametri od
najve#eg uticaja na zamor stvarna naponska razlika , broj naponskih promena N i kon-
strukcijska obrada, dok su vrsta "eli"nog materijala i odnos grani"nih uticaja r parametri
sekundarne vanosti. Naime, na Smitovom dijagramu, na kome je prikazana zavisnost traj-
ne otpornosti na zamor
D
i srednjeg napona
m
za slu"ajeve otrih zareza i zaostalih na-
pona (ve#ina zavarenih konstrukcija) uo"ava se da se moe konstruisati Velerova linija ne-
zavisno od vrednosti srednjeg napona
m
, odnosno
m
=const. (slika %.%%7). To povla"i za
sobom zaklju"ak da je za krivu otpornosti na zamor vana samo naponska razlika , to
postaje osnova savremenog koncepta prora"una, koji se zato u literaturi naziva kon-
cept.
Slika 1.117 - Dijagrami u!estanosti promenljivih naprezanja -N
Saglasno osnovnim karakteristikama savremenog koncepta koje su prethodno opisane,
osnovne postavke koncepta ogledaju se u slede#em:
Razlika grani"nih napona =
max
-
min
je jedino merodavna za odre!ivanje do-
putenog broja oscilacija napona;
Velerova linija otpornosti na zamor data je u funkciji konstantne amplitude i
broja oscilacija N. Analiti"ki se moe predstaviti kao funkcija N=C
-m
,
koja pred-
stavlja logaritamski definisanu pravu odre!enog nagiba m;
Trajna otpornost na zamor zavarenih nosa"a
D
postie se tek kada je broj napon-
skih promena ve#i od odgovaraju#eg za osnovni materijal N
D
>2%0
6
;
Konstrukcijsko reenje detalja zavarenih nosa"a znatno uti"e na otpornost na zamor.
Pri tome najnepovoljnije uti"u mesta na kojima se kombinuju velike koncentracije
napona sa velikim zaostalim naponima.
Dokaz otpornosti na zamor prema konceptu definisan je slede#om relacijom:
Mf R Ff
/ . (%.57)
Dakle, naponsku razliku od pokretnog optere#enja uve#anu parcijalnim koeficijen-
tom sigurnosti za optere#enje
Ff
treba uporediti, za izabran broj ponovljenih oscilacija
napona N, sa vredno#u amplitude
R
dobijene na osnovu Velerove linije za odgovara-
ju#i konstrukcijski detalj, redukovan odgovaraju#im parcijalnim koeficijentom sigurnosti
Mf
.
Velerove linije za razli"ite vrste konstrukcijskih detalja dobijene su eksperimentalnim
putem, na osnovu laboratorijskih ispitivanja sa primenjenim optere#enjima konstantnih
amplituda oscilovanja. Normirane Velerove linije utvr!ene su na osnovu statisti"ke obrade
rezultata opita kao linije 95%-ne verovatno#e neotkazivanja elemenata.
Me!utim, u realnim eksploatacionim uslovima gotovo da se nikada ne javljaju oscilaci-
je napona sa konstantnim amplitudama. Priroda promenljivih optere#enja uvek je stoha-
sti"ka, pa su i amplitude napona i njihove u"estanosti veoma razli"ite. Jedini pouzdan i va-
an podatak dobijen na osnovu ispitivanja realnih konstrukcija pod dejstvom realnih eks-
ploatacionih optere#enja jeste taj da je konstrukcija u stanju da podnese ve#i broj oscilacija
sa promenljivim amplitudama u odnosu na broj oscilacija sa konstantnim amplitudama.
Vremenski redosled amplituda napona tako!e ima uticaj na otpornost na zamor ali se to
moe zanemariti.
Osnovni problem postaje pitanje kako svesti stvarnu otpornost konstrukcija na zamor
na neku ekvivalentnu vrednost Velerove linije, s obzirom na to da je stvarna otpornost na
zamor funkcija promenljivih naponskih amplituda (
i
), pri "emu svaka amplituda ima
svoju u"estalost (n
i
). Odgovor na ovo pitanje pruaju tri mogu#a postupka:
Sra"unavanje naponske razlike ekvivalentne konstantne amplitude (
E
) uz zadra-
vanje stvarnog ukupnog broja naponskih promena ( n
i
);
Sra"unavanje ekvivalentnog broja naponskih promena (N
E
) uz zadravanje ekstrem-
ne maksimalne amplitude (
max
) kao merodavne naponske razlike;
Kombinovani postupak uvo!enjem obe ekvivalentne vrednosti (
E
, N
E
).
Da bi se sproveo postupak dokaza na zamor primenom bilo koje od ovih varijanti, neo-
phodno je raspolagati podacima kojima se reavaju dva problema: utvr!uje spektar napon-
skih razlika i utvr!uje pretpostavka za akumulaciju ote#enja pri zamoru od pojedinih na-
ponskih razlika i odgovaraju#e u"estanosti.
Pri kontroli konstrukcije s obzirom na zamor neophodno je raspolagati, kao polaznim
podacima, detaljnim podacima o optere#enju koje prouzrokuje zamor. Pri tome se misli na
komplet reprezentativnih doga!aja optere#enja koji je opisan poloajima optere#enja, in-
tenzitetima i relativnim frekvencijama doga!aja. Iz podataka o merodavnim doga!ajima
optere#enja (spektar optere#enja) dobija se istorijat naprezanja (zapis promene napona, u
odre!enoj ta"ki konstrukcije). Iz dijagrama promene napona u toku eksploatacije -t mogu
da se odrede pojedine klase naponskih razlika
i
i u"estalost njihove pojave, bez obzira
na redosled pojave. Za to se koriste specijalne metode "prebrojavanja" naponskih razlika
kao to su npr. metoda "kini tok" ili metoda "rezervoar".
10.1.4 Dokaz otpornosti na zamor prema Evrokodu 3
Problem zamora "eli"nih konstrukcija obra!en je u poglavlju 9 Evorkoda 3. Ovo pogla-
vlje ima karakter optih pravila jer se po pravilu, dokaz otpornosti na zamor ne zahteva za
uobi"ajene konstrukcije u zgradarstvu. Me!utim, ono ipak omogu#ava korektan prora"un
manjeg broja elemenata konstrukcija zgrada kod kojih nije zanemarljiv uticaj ponovljenih
optere#enja.
Prva ta"ka ovog poglavlja definie elemente konstrukcija u zgradarstvu kod kojih se
zahteva dokaz otpornosti na zamor, kao to su:
elementi koji nose ure!aje koji se diu i kotrljaju;
elementi izloeni naponskim ciklusima koji se ponavljaju, nastali od vibriraju#ih
maina;
elementi izloeni oscilacijama koje su izazvane vetrom;
elementi izloeni oscilacijama koje su izazvane ljudskom navalom.
Svrha dokaza na zamor konstrukcije je da se obezbedi, sa prihvatljivim stepenom vero-
vatno#e, da njeno ponaanje ostane zadovoljavaju#e za vreme njenog ra"unskog veka tra-
janja, tako da se ne moe o"ekivati da konstrukcija doivi lom usled zamora ili da zahteva
sanaciju zbog ote#enja koja su prouzrokovana zamorom.
Metoda dokaza na zamor primenjena u Evrokodu 3 zasniva se na savremenom konceptu
tretiranja problematike zamora, pa se moe re#i da je u pitanju koncept koji sveobuhvat-
no tretira parametre od uticaja na zamor, izuzimaju#i samo uslove temperature spoljanje
okoline. Optere#enja koja prouzrokuju zamor definiu se ovim standardom kao komplet re-
prezentativnih doga!aja optere#enja opisanih poloajima optere#enja, intenzitetima i relativ-
nim frekvencijama doga!anja. Optere#enje koje se koristi kod dokaza na zamor - zamor op-
tere"enje je karakteristi"na vrednost koja predstavlja o"ekivano korisno optere#enje za zah-
tevani ra"unski vek trajanja konstrukcije sa dovoljnom definisanom pouzdano#u.
Uticaj doga!aja optere#enja treba prikazati njegovim istorijatom naprezanja, tj. dijagramom
ili tabelarno predstaviti promenu napona u odre!enoj ta"ki konstrukcije u toku doga!aja opte-
re#enja. Da bi se pri prora"unu obezbedio eljeni nivo sigurnosti neophodno je primeniti odgo-
varaju#e parcijalne koeficijente sigurnosti definisane ovim standardom.
Vrlo vaan korak u postupku dokaza na zamor predstavlja prora"un naponskih razlika, na
osnovu kojih se konstruiu spektri napona na zamor. Napone treba sra"unati primenom elasti"-
ne analize, pri "emu se, kada je to potrebno, uzima u obzir i dinami"ki odgovor konstrukcije ili
udarni efekat. Naponska razlika u osnovnom materijalu moe da se odredi ili na osnovu nor-
malnih napona, ili na osnovu geometrijskog napona, u zavisnosti od toga kakav se dokaz
otpornosti na zamor sprovodi. Naime, nominalni napon je napon u osnovnom materijalu na
mestu potencijalne prsline, sra"unat prema prostoj elasti"noj teoriji otpornosti materijala i ne
obuhvata efekte koncentracije napona, dok je geometrijski napon maksimalni glavni napon u
osnovnom materijalu, i neposredno uz ivicu ava, koji obuhvata efekte koncentracije napona
usled celokupne geometrije odre!enog detalja konstruisanja.
Dokaz sigurnosti na zamor saglasno savremenom konceptu sprovodi se:
preko kumulativnog ote#enja, pore!enjem proizvedenog ote#enja sa grani"nim, ili
preko ekvivalentne naponske razlike, koja se poredi sa otporno#u na zamor za dati
broj naponskih ciklusa.
Za dokaz otpornosti na zamor konstrukcijskih detalja koji su dati u tabelama klasifika-
cije detalja i za koje su konstruisane krive otpornosti na zamor, koristi se nominalna na-
ponska razlika. Za detalje kojih nema u tabelama ili se razlikuju od klasifikovanih detalja,
treba koristiti geometrijsku naponsku razliku.
Evrokod 3 klasifikuje detalje za koje su konstruisane krive otpornosti na zamor na:
nezavarene detalje,
zavarene sloene preseke,
popre"ne su"eone avove,
zavarene priklju"ne veze sa nenose#im avovima,
zavarene spojeve sa nose#im avovima,
"vorove u reetkastim nosa"ima od krunih upljih profila,
"vorove u reetkastim nosa"ima od pravougaonih upljih profila.
Krive otpornosti su tako!e konstruisane i za neklasifikovane detalje, kod kojih se pri-
menjuje metoda geometrijskih naponskih razlika. U klasifikacionim tabelama razvrstani su
konstrukcijski detalji na osnovu napona du pravca ozna"enog strelicom za potencijalne
prsline po povrini osnovnog materijala, ili u slu"aju prslina u avu. Izvod iz klasifikacio-
ne tabele prikazan je u tabeli %.25.
Tabela 1.25 - Kategorije detalja nekih zavarenih preseka prema Evrokodu 3
Kategorija
detalja
Detalji konstruisanja Opis Zahtev
%00
Popravka ugaonih ili
su"eonih avova
izvedenih ru"no ili
automatski
Metode popravljanja koje
su adekvatno verifikovane,
mogu da povrate prvobitnu
kategoriju
80
Vezni ili pri"vrsni avovi
koji se kasnije ne
prekrivaju kontinualnim
avom
Isprekidani ugaoni av sa
odnosom g/h<2,5
7%
Krajevi kontinualnih
avova kod propusnih
rupa
Propusne rupe ne puniti
navarenim metalom
10.2 KRTI LOM
10.2.1 Mehanizam krtog loma
Sniavanjem spoljanje temperature kod "elika dolazi do smanjenja njegove duktilno-
sti. Postoji temperaturna granica ispod koje lom "elika nastaje du povrina kristala pro-
pra#en sa malo ili bez ikakve plasti"ne deformacije, za razliku od klasi"nog loma koji je
pra#en znatnim plasti"nim deformacijama. Osnovna karakteristika krtog loma je da nema
nikakvih propratnih deformacija, pa se nastale prsline u konstrukciji teko otkrivaju pre ru-
enja konstrukcije. Zapaeno je da takve prsline nastaju na mestima visokih koncentaracija
napona. Naj"e#e je izvor pukotine greka u zavarenom avu. U svim slu"ajevima okolina
izvora prsline ima gladak izgled, koji se protee do granice podru"ja podlonog krtom lo-
mu. Podru"je krtog loma je iarano mreom radijalnih i koncentri"nih linija pomo#u kojih
se lako moe otkriti po"etak naprsline. Generalno, krti lom nastaje u konstrukciji pri kom-
binaciji konstruktivnog diskontinuiteta (dejstva zareza) i nepovoljnih uslova kao to su na-
poni zatezanja. Pojava krtog loma se moe izbe#i izborom adekvatnog materijala i stanja
koja nisu podlona krtom lomu.
10.2.2 Faktori od uticaja na pojavu krtog loma
Pod krtim lomom podrazumeva se pojava brzog irenja pukotina u konstrukciji bez direkt-
ne veze sa spoljanjim optere#enjem. Ovakva pojava je zapaena %886. godine pri pucanju vo-
dovodnih cevi, a zatim ruenje niza mostova u Belgiji i Nema"koj, kao i potapanje oko 200
brodova tipa Liberty (gra!eni u II svetskom ratu). Faktori koji uti"u na krti lom su:
karakteristike osnovnog materijala (ve#i procenat ugljenika, ve#a opasnost od krtog
loma),
radna temperatura (nia temperatura, ve#a opasnost),
intenzitet radnog naprezanja (ve#i napon, ve#a opasnost),
debljina elemenata (ve#a debljina, ve#a opasnost),
krutost konstrukcije (ve#a krutost, ve#a opasnost),
vrsta naprezanja u konstrukciji (treba izbegavati stanja sa = 0) i
hladna obrada (smanjena plasti"nost, ve#a opasnost).
Ustanovljeno je da plasti"ne deformacije mogu nastati samo ako deluju i smi"u#i napo-
ni. U triaksijalnom stanju napona najve#i smi"u#i napon pribliava se nuli kada se glavna
naprezanja pribliavaju istoj vrednosti, usled "ega u troosnom stanju napona lom "esto na-
staje razdvajanjem kristala bez plasti"nih deformacija.
Uticaj zareza pove#ava koncentaciju naprezanja u korenu zareza. Popre"na kontrakcija
je delimi"no spre"ena susednim manje napregnutim materijalom. Tako se u popre"nom
preseku elementa uz poduni napon visokog intenziteta javlja i popre"no naprezanje. Na
takav na"in se stvara troosno naponsko stanje u neposrednoj blizini zareza. Geometrijski
diskontinuitet stvara sli"na opasna mesta po pojavu krtog loma. Konstrukcije sa neade-
kvatno reenim detaljima, kao to je nagla promena popre"nog preseka, dodatni zavareni
avovi u zategnutoj zoni nosa"a, "esto su podlone krtom lomu.
10.2.3 Prora#un na krti lom prema Evrokodu 3
U informativnom Aneksu C Evrokoda 3 dat je algoritam prora"una krtog loma. Krti
lom je u Evrokodu 3 definisan kao lom konstrukcijskog elementa bez plasti"ne deformaci-
je, pri "emu na oblik loma uti"u uglavnom klasa "vrsto#e "elika, debljina materijala, brzi-
na nanoenja optere#enja, najnia eksploataciona tempeatura, ilavost materijala i vrsta
konstrukcijskog elementa. Kriterijum za zahtevani kvalitet "elika izraava se preko tempe-
rature opita pri kojoj udarna energija loma arpijeve epruvete ima minimalnu vrednost od
27 J. U dokumentu je dat postupak kojim se odre!uje najnia eksploataciona temperatura
za dati kvalitet i debljinu "elika, a u zavisnosti od eksploatacionih uslova, brzine nanoenja
optere#enja i posledica loma.
Eksploatacioni uslovi su podeljeni u tri kategorije S%, S2 i S3, pri "emu se nepovoljan
uticaj gradacijski pove#ava (npr. kategorija S% se odnosi na elemente bez zavarivanja i sa
vrlo malim lokalnim naponima). Brzine nanoenja optere#enja su definisane kao kategori-
je R% (normalno stati"ko ili sporo optere#enje) i R2 (udarno optere#enje).
Posledice loma su definisane kao kategorije C% (elementi koji nisu kriti"ni) i C2 (kri-
ti"ni elementi ili spojevi kod kojih bi lom izazvao potpuno ruenje).
Prora"un na krti lom se sprovodi na osnovu zahtevane ilavosti pri lomu (K
%c
), koja se
odre!uje prema slede#em izrazu:
[ ] 226 , % /
5 , 0
%
55 , 0
%
t f K
y c c
= (%.58)
gde su:
c
parcijalni koeficijent sigurnosti koji zavisi od kategorije posledice loma
(za kategoriju C%
c
=%,0, a za kategoriju C2
c
=%,5),
f
y%
nominalna vrednost granice razvla"enja u funkciji debljine materijala odnosno lima (t),
t
%
referentna debljina lima t
%
=% mm, a
[ ]
5 , 0
% %
) / ( ) / ln( / % t t k t t k k
c b a
+ + = (%.59)
Vrednosti koeficijenata k
a
, k
b
i

k
c
definisane su u zavisnosti od kategorije eksploatacio-
nih uslova (S%, S2 i S3).
Minimalna eksploataciona temperatura (T
min
) se odre!uje na slede#i na"in:
%7 , 0
% min
) 08 , 0 83 ( 25 4 , %
d y cv
k f T T + + + = (%.60)
( ) 06 , 8 ln %00
%
=
c
K (%.6%)
gde je:
T
cv
temperatura pri ispitivanju ilavosti arpijevim opitom, a
k
d
koeficijent "ija vrednost zavisi od brzine nanoenja optere#enja
(k
d
=%0
-3
za kategoriju R%, a k
d
=%,0 za kategoriju R2).
10.3 LAMELARNO CEPANJE
Lamelarno cepanje je fenomen koji se javlja kod valjanih proizvoda optere#enih uprav-
no na ravan valjanja. Iako zavarivanje nije neophodan uslov da bi se ono pojavilo, u praksi
se ovaj fenomen deava gotovo isklju"ivo kod zavarenih konstrukcija, pogotovu kod debe-
lih avova koji se izvode iz vie zavara (slojevi ava), a gde su elementi koji se spajaju de-
beli sa zna"ajnim zaostalim naponima. Ovo dovodi do velikih naprezanja i lokalnih defor-
macija u avu, to rezultira cepanjem osnovnog materijala, odnosno lamelarnom cepanju.
Lamelarno cepanje je posledica pukotina koje se javljaju neposredno ispod zone uticaja to-
plote u osnovnom materijalu (slika %.%%8). Mehanizam lamelarnog cepanja prikazan je na
slici %.%%9 za opti slu"aj nastajanja i napredovanja prslina u osnovnom materijalu.
Slika 1.118 - Primeri zavarenih spojeva podlonih lamelarnom cepanju
Slika 1.119 - Mehanizam nastajanja i napredovanja procesa lamelarnog cepanja:
a) po!etno stanje; b) zona dekohezije; c) zona prslina
Opisani mehanizam zapo"injanja lamelarnog cepanja jasno ukazuje na tri neophodna
uslova da bi se ono javilo:
Osnovni materijal mora biti podloan ovom fenomenu. Prakti"no se ova podlonost
javlja ili kod ravnih pukotina ili kod konstrukcija optere#enih na savijanje. Moe se
otkriti mehani"kim destruktivnim ispitivanjem ili posebnim ultrazvu"nim skenira-
njem;
Spojevi sa zna"ajnim zaostalim naponima prouzrokuju veliku plasti"nu deformaciju
osnovnog materijala u blizini zavarenog spoja. Naponi se javljaju usled skupljanja
tokom hla!enja zavarenog spoja i ve#i su, to je koli"ina dodatnog materijala pri za-
varivanju ve#a;
Podlonost lamelarnom cepanju je ve#a kada oblik spoja doputa razvoj deformaci-
ja skupljanja upravno na ravan valjanja materijala.
Smanjenje opasnosti od lamelarnog cepanja postie se izborom pogodnog materijala i
pravilnim oblikovanjem zavarenih detalja (slika %.%20). Evrokod 3 daje preporuke za pravil-
no oblikovanje detalja "eli"nih konstrukcija kako bi se izbegao fenomen lamelarnog cepanja.
Slika 1.120 - Adekvatno oblikovanje detalja s obzirom na spre!avanje lamelarnog cepanja
2
SREDSTVA ZA VEZU
1 OPTE
Konstrukcijski sistem nekog objekta sa!injava vie razli!itih elemenata koji !ine jedin-
stvenu celinu, sposobnu da prenosi projektom predvi"eno optere#enje. U slu!aju !eli!nih
konstrukcija, konstrukcijski sistem nije monolitan, ve# se sastoji od delova odre"enih dimen-
zija, koji se pojedina!no izra"uju u radionici, a potom me"usobno povezuju na gradilitu.
Stoga se pri izgradnji !eli!nih konstrukcija razlikuju slede#e faze: izrada elemenata (delova)
konstrukcije u radionici, njihov transport i montaa na gradilitu. Tom prilikom se primenju-
je niz postupaka i operacija neophodnih za izradu elemenata konstrukcije od valjaoni!kih
proizvoda, kao i za njihovo nastavljanje i me"usobno povezivanje. Potreba za nastavljanjem
elemenata proizilazi iz !injenica da dimenzije konstrukcijskih elemenata !esto prevazilaze
standardne duine valjaoni!kih proizvoda i gabarite uobi!ajenih transportnih sredstava. Na-
stavljanje i povezivanje elemenata !eli!nih konstrukcija moe da se ostvari pomo#u meha-
ni!kih spojnih sredstava (zakivci, zavrtnjevi, !epovi itd.), ili tehnolokim postupcima (zava-
rivanjem ili lepljenjem). U zavisnosti od mesta izvo"enja, postoje dve vrste nastavaka: radio-
ni!ki i montani nastavci.
Radioni!ki nastavci se izvode u radionici, gde se pripremljeni valjaoni!ki proizvodi me-
"usobno spajaju i formiraju proste elemenate, polusklopove i sklopove, !ije su dimenzije
manje od gabarita predvi"enog transportnog sredstva. U proste elemente spadaju profili koji
su obrazovani zavarivanjem, ili spajanjem valjanih proizvoda pomo#u zakivaka. Polusklopo-
vi i sklopovi podrazumevaju spajanje vie profila u jednu montanu celinu, kao to je na pri-
mer stub rama sa leinom plo!om i ukru#enjima, ili montani segment mosta. Radioni!ki
nastavci se naj!e#e izvode zavarivanjem, a re"e zakivcima ili zavrtnjevima. Kvalitet i dime-
zije spojeva zavise od veli!ine i vrste uticaja koje ti spojevi treba da prihvate.
Montani nastavci se izvode na gradilitu. Pomo#u njih se povezuju radioni!ki seg-
menti (polusklopovi ili sklopovi) tako da obrazuju jedinstvenu konstruktivnu celinu. Izbor
spojnih sredstva za izradu montanih nastavaka zavisi od veli!ine i vrste uticaja koje na-
stavak treba da prihvati, od na!ina i brzine montae konstrukcije, kao i od uslova koji vla-
daju na gradilitu. Danas se montani nastavci, zbog brzine izvo"enja, kvaliteta nastavka u
gradilinim uslovima i obezbe"enja projektovane geometrije konstrukcije, naj!e#e izvode
$36 Metalne konstrukcije
pomo#u zavrtnjeva, a re"e zavarivanjem. Pomo#u zavrtnjeva se izvode montani nastavci
tapova i nosa!a, nastavci stubova i rigli kod okvirnih nosa!a, zglobne i krute veze podu-
nih i popre!nih nosa!a, veze reetkastih nosa!a sa oslona!kim konstrukcijama, itd. Mon-
tani nastavci u zavarenoj izradi, izvode se uglavnom kod stati!ki optere#enih konstrukcija
(u zgradarstvu) za povezivanje, slabije ili srednje napregnutih, elemenata. U mostogradnji
se ovakvi nastavci primenjuju kod ortotropnih plo!a.
2 ZAKIVCI
2.1 OPTE O ZAKIVCIMA
Zakivci kao spojno sredstvo se primenjuju od tridesetih godina devetnaestog veka i do
danas su se pokazali kao efikasno i pouzdano spojno sredstvo. Veze izvedne zakivcima se
dobro ponaaju, kako pri stati!kom tako i pri dinami!kom naprezanju, jer zakivci vre rav-
nomerni prenos sile du veze. Rupe u vezi su dobro ispunjene materijalom zakivka, pa ve-
ze imaju mala proklizavanja i malu deformabilnost. Danas se zakivci primenjuju samo za
rekonstrukciju i oja!anje postoje#ih konstrukcija izra"enih zakivcima i re"e za izradu di-
nami!ki napregnutih konstrukcija. Zavarivanje je poslednjih decenija, osim u specijalnim
slu!ajevima, skoro potpuno potisnulo primenu zakivaka za izradu radioni!kih nastavaka,
dok su ih zavrtnjevi, zbog brzog i jednostavnog izvo"enja nastavaka, zamenili kod izrade
montanih nastavaka.
2.2 OBLICI I DIMENZIJE ZAKIVAKA
Zakivak se sastoji od cilindri!nog tela (vrata zakivka) i glave zakivka. U zavisnosti od
oblika glave, razlikuju se:
zakivci sa polukrunom glavom (slika 2.$a),
zakivci sa poluuputenom glavom (slika 2.$b) i
zakivci sa uputenom glavom (slika 2.$c).
U tabeli 2.$ dati su osnovni geometrijski podaci za zakivak sa polukrunom glavom,
koji je prikazan na slici 2.$a. Najmanji pre!nik rupe zakivka za !eli!ne konstrukcije u
zgradarstvu je $3 mm, a u mostogradnji $7 mm.
Tabela 2.1 - Dimenzije zakivaka sa polukrunom glavom
Pre!nik zakivka
d
mm $2 $4 $6 $8 20 22 24 27 30 33
Pre!nik rupe
d
0
mm $3 $5 $9 $9 20 23 25 28 3$ 34
D mm $9 22 25 28 32 36 40 43 48 53
K mm 7,5 9 $0 $$,5 $3 $4 $6 $7 $9 2$
R mm 9,5 $$ $3 $4,5 $6,5 $8,5 20,5 22 24,5 27
r mm 0,6 0,6 0,8 0,8 $ $ $,2 $,2 $,6 $,6
Sredstva za vezu $37
Slika 2." - Razli!ite vrste zakivaka: a) sa polukrunom glavom;
b) sa poluuputenom glavom; c) sa uputenom glavom
Zakivci se izra"uju mainskim putem od okruglog !elika kvaliteta %0255, %0355 i
%0455, sa zateznom !vrsto#om f
u
=300-400 MPa, f
u
=380-470 MPa, f
u
=440-540 MPa, res-
pektivno. Naj!e#e se primenjuju zakivci sa polukrunom glavom !iji je vrat konusan na
duini od 50 mm od glave zakivka, sa nagibom izvodnice od $% (slika 2.$a), a cilindri!an
na preostaloj duini. Pre!nik rupe za ugradnju zakivaka (d
0
) je za $ mm ve#i od pre!nika
zakivka (d), to jest d
0
=d + $.
Duina vrata zakivka ( ! ) zavisi od pre!nika zakivka (d), debljine paketa limova koji
se spajaju (t) i od na!ina izrade druge glave zakivka (slika 2.$a):
0
3 / 4 d t + ! za mainsko zakivanje, (2.$a)
0
4 / 7 d t + ! za ru!no zakivanje. (2.$b)
Zakivci se ugra"uju u prethodno izbuene rupe, zagrejani do temperature koja je po-
godna za kovanje. Zatim se postavlja presa za zakivanje i vri se pritisak na glavu i vrat
zakivka !ime se prvo ispunjava rupa u spoju, a zatim se oblikuje druga glava (slika 2.2).
Slika 2.2 - Izrada druge glave zakivka i presa za zakivanje
Izbor pre!nika zakivka zavisi od debljine paketa koji se zakiva, zbog dobrog ispunjenja
rupe i spre!avanja krivljenja usijanog vrata zakivka. Praksa je pokazala da debljina paketa
ne bi smela da pre"e vrednost:
t 4,5 d
0
za zakivke sa polukrunom glavom i (2.2a)
4,5 d
0
< t < 6,5 d
0
za zakivke sa poluuputenom glavom. (2.2b)
2.3 OBELEAVANJE ZAKIVAKA
Na radioni!kim crteima se, radi preglednosti i izbegavanja greaka, zakivci
predstavljaju posebnim oznakama. Oznake su standardizovane i date su u tabeli 2.2, za
zakivke kod kojih se i rupa i ugradnja vre u radionici.
Tabela 2.2 - Oznake zakivaka
Pre!nik
d
0
$$ $3 $5 $7 $9 2$ 23 25 28 3$ 34
Oznaka
Dopunske oznake zakivaka a) b) c) d)
Pored ovih oznaka uvedene su i dopunske oznake, koje detaljnije definiu ugra"eni za-
kivak. Ukoliko je rupa za zakivak izbuena u radionici, a zakivak je ugra"en na montai,
tada se standardnoj oznaci dodaje jedna zastavica (tabela 2.2a). Dve zastavice se dodaju
osnovnoj oznaci ukoliko se i rupa bui na montai (tabela 2.2b). U slu!aju zakivaka sa po-
luuputenom glavom, iznad ili ispod osnovne oznake, dodaje se polukrug u zavisnosti od
toga da li je poluuputena glava gore ili dole (tabela 2.2c i d).
Na crteima u razmeri $:$0 i sitnijoj, veli!ina oznake je jednaka pre!niku glave zakiv-
ka (
0
5 , $ d D ), a na crteima u razmeri $:5 i krupnijoj, veli!ina oznake odgovara pre!ni-
ku rupe za zakivke (
0
d ).
2.4 RAD ZAKOVANE VEZE
Poznavanje ponaanja veze i zakivaka u njoj, pod optere#enjem, predstavlja predu-
slov za odre"ivanje potrebnog broja zakivaka u vezi i sigurnosti veze. Na rad zakivka u
vezi uti!e tehnoloki postupak ugradnje zakivka. Naime, kada se ugra"eni, usijani zaki-
vak ohladi do temperature ipod 600 C, dolazi do njegovog skupljanja. Kako je paket li-
mova nestiljiv, to se u zakivku javlja zna!ajna sila zatezanja kojom njegove glave priti-
skaju paket limova. Ova sila zatezanja izaziva u zakivku napone ve#e od granice razvla-
!enja. Tako"e, hla"enjem zakivka dolazi do njegovog radijalnog skupljanja, !ime se
stvara zazor u rupi izme"u zakivka i limova. Rad zakivka je sloen i moe da se razma-
tra kroz tri faze.
U prvoj fazi rada veze, pri malom optere#enju, usled sile zatezanja u zakivku javlja se
trenje izme"u spojnih elemenata koje je ve#e od sile smicanja. Veza radi kao monolitna
(nema proklizavanja), pa se javljaju samo elasti!ne deformacije kao posledica naprezanja
limova. Dalje pove#anje optere#enja prouzrokuje savladavanje trenja i pojavu pomeranja
na ra!un zazora izme"u rupe i vrata zakivka, pa dolazi do direknog naleganja vrata zakiv-
ka na limove. Pomeranja su reda veli!ine $/$00 mm. Dalji prenos sila se odvija putem
smicanja zakivka i pritiska po omota!u rupe, tako da trenje ne u!estvuje u ukupnom kapa-
citetu nosivosti veze.
U drugoj fazi rada veze dolaze do izraaja elasti!ne deformacije veze usled savijanja i
smicanja zakivka i gnje!enja limova u kontaktu sa zakivkom. Ta pomeranja iznose oko
0,$0-0,$5 mm. Naprezanja zakivka u ovoj fazi rada se pove#avaju sve do pojave napona
te!enja u vratu zakivka.
U tre#oj fazi rada veze dolazi do znatnih deformacija u vezi usled te!enja !elika u vratu
zakivka, koje pri lomu dostiu vrednost od oko 5-6 mm. Vrsta loma veze zavisi od na!ina
izrade rupe i duine zakivka. Ako se rupa izra"uje buenjem !eli!nih limova normalne tvr-
do#e i ako je zakivak ve#e duine, tada u vezi dolazi do savijanja zakivka i gnje!enja ivica
limova po obimu rupe, !ime se stvara znatna sila zatezanja u zakivku, tako da do njegovog
loma obi!no dolazi otkidanjem glave. Kada se rupe izvode probijanjem, ivice limova su
neravne, a !eli!ni materijal je pretrpeo znatna oja!anja. U ovom slu!aju, usled optere#enja
ivice limova gnje!e vrat zakivka i, ukoliko je on male duine, u njemu se preteno javljaju
smi!u#i naponi.
Na osnovu prethodne analize moe se zaklju!iti da je ponaanje zakivaka u vezi vrlo
sloeno i da su oni istovremeno napregnuti na smicanje, savijanje, zatezanje i pritisak po
omota!u rupe. Svi ovi fenomeni uti!u na raspored sila u zakivcima u pojedinim fazama ra-
da veze. U prvoj fazi najve#e sile se javljaju u krajnjim zakivcima usled prisustva trenja u
vezi i najve#ih elasti!nih deformacija na tom mestu (slika 2.3a). Nakon savladavanja trenja
svi zakivci podjednako preuzimaju silu. Te sile se sabiraju sa silama iz prve faze (slika
2.3b). Usled velikih pomeranja zakivaka u vezi, u tre#oj fazi dolazi do podjednakog preu-
zimanja sile od strane svih zakivaka, nezavisno od prethodne raspodele sila u zakivcima
(slika 2.3c). Iz toga se vidi da grani!na nosivost zakivavka ne zavisi od njegovog napreza-
nja u prethodnim fazama.
Slika 2.3 - Raspored sila u zakivcima u sve tri faze rada veze
Do loma veze ostvarene zakivcima moe da do"e na !etiri razli!ita na!ina.
Lom zakivka usled smicanja vrata zakivka nastaje iscrpljenjem nosivosti tela zakivka
na smicanje. Do loma dolazi po ravni smicanja (ravni spoja elemenata) koja je upravna na
osu vrata zakivka (slika 2.4a).
Kod elemenata napregnutih na zatezanje, ukoliko je nosivost zakivaka ve#a od nosivo-
sti elemenata (limova) koji se spajaju, dolazi do loma limova na mestu najslabijeg preseka
u vezi (slika 2.4b).
Ako je pre!nik vrata zakivka znatno ve#i od debljine spojnih limova, ili ako je zakivak
izra"en od kvalitetnijeg !elika nego limovi, moe da do"e do gnje!enja limova usled priti-
ska po omota!u rupe. Vrat zakivka pritiska povrinu limova na mestu rupe i izaziva veliku
koncetraciju napona. Naprezanja u limu prelaze vrednost zatezne !vrsto#e !eli!nog materi-
jala i dolazi do plasti!nog te!enja u zoni rupe pra#enog plasti!nim deformacijama, koje
prouzrokuju stvaranje ovalne rupe (slika 2.4c). Na taj na!in se znatno pove#ava deforma-
bilnost veze tako da nastupa grani!no stanje upotrebljivosti iako jo uvek nije dostignuto
grani!no stanje nosivosti veze.
Kod ivi!nih zavrtnjeva, kada je rastojanje od ose zakivka do ivice lima malo, dolazi do
loma smicanjem lima (slika 2.4d). Naime, na delu zakivka prema spoljanjoj ivici, u kon-
taktu sa limom javlja se napon pritiska, a u upravnom pravcu napon zatezanja. Usled dvo-
osnog naprezanja lima, pod uglom od 30-40 u odnosu na pravac sile, javljaju se i smi!u#i
naponi. Ukoliko rastojanje ose zakivka od ivice nije dovoljno, nastaje lom u limu usled
smicanja po kosim ravnima (slika 2.4d).
Slika 2.4 - Mogu#i vidovi loma kod veza sa zakivcima
2.5 PRORA!UN NOSIVOSTI ZAKIVAKA
Obuhvatanje svih sloenih fenomena u napregnutoj vezi sa zakivcima je dugotrajan i,
sa inenjerskog aspekta, necelishodan posao. Nosivost zakivaka u vezi, me"utim, sa do-
voljnom pouzdano#u, moe da se odredi uz uvo"enje slede#ih pretpostavki:
zanemaruje se trenje izme"u limova izazvano silama zatezanja u zakivcima i njegov
pozitivan uticaj na pove#anje nosivosti zakivaka,
svi zakivci u vezi u!estvuju podjednako u prenosu optere#enja,
usled smi!u#e sile u vratu zakivka se javlja konstantan napon smicanja (slika 2.5a),
pritisak po omota!u rupe, odnosno kontaktni napon izme"u zakivka i limova, je
ravnomerno raspore"en po povrini projekcije kontaktne povrine zakivka i limova
na ravan upravnu na pravac sile (slika 2.5b),
zanemaruje se savijanje i zatezanje zakivka kod smi!u#ih spojeva.
Sredstva za vezu $4$
Slika 2.5 - Stvarni i prora!unski dijagrami napona:
a) napon smicanja; b) pritisak po omota!u rupe
Zakivci se naj!e#e koriste u smi!u#im spojevima (slika 2.6a) u kojima usled spolja-
njeg optere#enja dolazi do smicanja vrata zakivka i pritiska po omota!u rupe, dok se,
zbog male nosivosti na zatezanje u pravcu svoje podune ose, izbegava njihova upotreba u
zateu#im spojevima (slika 2.6b).
Slika 2.6 - Zakivci u: a) smi!u#em spoju; b) zateu#em spoju
Tabela 2.3 - Doputeni naponi za zakivke [ ] MPa
I slu!aj optere#enja II slu!aj optere#enja
za spajanje delova od !elika
Vrsta
napona
%036$
%0362
%0363
%045$
%0452
%0453
%056$
%0562
%0563
%036$
%0362
%0363
%045$
%0452
%0453
%056$
%0562
%0563
I
dop
8 , 0
II
dop
8 , 0
!
dop
smicanje
$30 $50 $90 $45 $65 2$0
I
dop
0 , 2
II
dop
0 , 2
"
b,dop
pritisak
po omota-
!u rupe
320 370 480 360 4$0 530
I
dop
3 , 0
II
dop
3 , 0
"
t,dop
zatezanje
50 55 70 55 60 80
Nosivost zakivaka u vezi moe da se odredi prema teoriji grani!nih stanja i prema teo-
riji doputenih napona. Jugoslovenski propisi omogu#avaju dimenzionisanje veza prema
doputenim naponima, dok moderni me"unarodni propisi, kao na primer Evrokod 3, pri-
menjuju teoriju grani!nih stanja.
Doputeni naponi za zakivke, prema JUS-u U.E7.$45/$987, odre"uju se na osnovu do-
puenih napona za osnovni materijal, koji odgovara kvalitetu zakivka, na taj na!in to se
doputeni napon za osnovni materijal i odgovaraju#i slu!aj optere#enja pomnoi koefici-
jentima datim u tabeli 2.3.
2.5.1 Nosivost zakivka u smi"u#im spojevima
Imaju#i u vidu prirodu rada veze sa zakivcima i usvojene prora!unske pretpostavke
moe se smatrati, pod uslovom da je veza pravilno konstruisana, da nosivost zakivaka u
smi!u#im spojevima zavsi od nosivosti zakivka na smicanje i nosivosti zakivka na pritisak
po omota!u rupe, odnosno da je:
{ }
b v dop v
F F F , min
,
(2.3)
gde su:
dop v
F
,
nosivost zakivka u smi!u#em spoju,
v
F nosivost zakivka na smicanje i
b
F nosivost zakivka na pritisak po omota!u rupe.
2.5.1.1 Nosivost zakivaka na smicanje
Kod veza mehani!kim spojnim sredstvima, prenoenje sile sa jednog na drugi element
veze je diskontinualno (ta!kasto). Prelazak sile sa jednog na drugi element se vri smica-
njem zakivka. Smicanje se odvija u ravni spoja limova (ravan smicanja) po !itavoj povri-
ni vrata zakivka. U zavisnosti od broja limova koji prenose silu u jednom pravcu, odnosno
od broja ravni smicanja, zakivci mogu da budu:
jednose!ni (m=$), ako u vezi postoji samo jedna ravan smicanja (slika 2.7a),
dvose!ni (m=2), ako u vezi postoje dve ravni smicanja (slika 2.7b) i
viese!ni (m>2), ako u vezi postoji vie od dve ravni smicanja (slika 2.7c).
Slika 2.7 - Broj smi!u#ih ravni - se!nost zakivaka
Nosivost zakivka na smicanje moe da se odredi na slede#i na!in:
dop dop v v
d
m A m F

4
2
0
$ ,
(2.4)
gde su:
m se!nost zakivka (slika 2.7),
!
dop
doputeni napon smicanja za zakivke (tabela 2.3),
1 , v
A povrina vrata zakivka,
d
0
pre!nik rupe za zakivak.
2.5.1.2 Nosivost zakivka na pritisak po omota"u rupe
Na kontaktu vrata zakivka i povrine rupe u limu se javlja kontaktni napon, tzv. pritisak
po omota!u rupe. Njegova raspodela je nelinearna, kako po radijusu rupe (slika 2.5b), tako i
po visini lima (slika 2.8). Maksimalna vrednost napona dostie dosta ve#u vrednost od pro-
se!ne vrednosti, sa kojom se vri dimenzionisanje zakivaka. Usled lokalne plastifikacije u li-
mu i vratu zakivka dolazi do preraspodele naprezanja i do izjedna!avanja vrednosti napona
du vrata zakivka. To omogu#ava prora!un nosivosti zakivaka na pritisak po omota!u rupe
sa konstantnim, prose!nim naponom ( . const
b
). Povrina preko koje se prenosi sila iz
zakivka na lim (
b
A ) jednaka je zbiru kontaktnih povrina svih limova u vezi koji su napreg-
nuti u istom pravcu, odnosno koji pri optere#enju naleu na vrat zakivka sa iste strane.
Slika 2.8 - Naprezanja veza sa zakivcima: a) jednose!ne veze; b) dvose!ne veze
Nosivost zakivka na pritisak po omota!u rupe, u optem slu!aju, moe da se odredi na
osnovu slede#eg izraza:
b,dop b b
A F
min
(2.5)
gde su:
b
A
min
minimalna kontaktna povrina zakivka u vezi (slika 2.8) i
b,dop
doputeni napon pritiska po omota!u rupe (tabela 2.3).
Minimalna kontaktna povrina
b
A
min
se odre"uje na slede#i na!in:
{ }
2 , $ , min
, min
b b b
A A A (2.6)
gde su
2 , 1 ,
i
b b
A A kontaktne povrine limova koje naleu na istu stranu zakivka (slika 2.8).
Budu#i da su ove kontaktne povri pravougaonog oblika, sa konstantnom irinom koja
je jednaka pre!niku rupe
0
d , nosivost zakivaka na pritisak po omota!u rupe moe da se
odredi i na osnovu slede#eg izraza:
dop b b
d t F
, 0
min

(2.7)
gde je

t min minimalna debljina svih limova koji prenose silu u istom pravcu:
'
2
$
min min
t
t
t za jednose!ne zavrtnjeve (slika 2.8a), (2.8a)
'
+
2
3 $
min min
t
t t
t za dvose!ne zavrtnjeve (slika 2.8b). (2.8b)
2.5.2 Nosivost zakivka na zatezanje
U zateu#im spojevima zakivci su napregnuti na zatezanje u pravcu svoje podune ose.
Nosivost zakivka na zatezanje (
dop t
F
,
) odre"uje se na osnovu slede#eg izraza:
t,dop dop t
d
F
4
2
0
,
(2.9)
gde je
dop t,
doputeni napon zakivka na zatezanje (tabela 2.3).
Kako je zakivak usled termi!kog skupljanja prednapregnut, u njemu se od optere#enja
javlja dodatna sila zatezanja tek nakon savladavanja ove sile prednaprezanja. I pored te !i-
njenice, doputena naprezanja za zakivak su mala, tako da treba izbegavati ovakva napre-
zanja u zakivcima, ili primenom efikasnijih spojnih sredstana (npr. primenom zavrtnjeva)
ili konstruktivnim merama izbe#i pojavu sile zatezanja u zakivku.
3 OBI!NI ZAVRTNJEVI
3.1 OPTE O ZAVRTNJEVIMA
Na samom po!etku razvoja !eli!nih konstrukcija, kao prva mehani!ka spojna sredstva
kori#eni su obi!ni zavrtnjevi. Oni su, me"utim, ubrzo zamenjeni zakivcima zbog, u to
vreme, skupe mainske izrade i slabe otpornosti na zamor. Kako je razvojem mainske in-
dustrije znatno ubrzan i pojednostavljen proces proizvodnje zavrtnjeva, oni su se ponovo
nametnuli kao konkurentno mehani!ko spojno sredstvo.
Zavrtnjevi predstavljaju savremeno i efikasno spojno sredstvo za izradu, preteno, mon-
tanih nastavaka u zgradarstvu i mostogradnji (slika 2.9). Njihova primena je omogu#ila pot-
punu industrijalizaciju proizvodnje !eli!nih konstrukcija. Oni su danas, zbog niza nesumnji-
vih prednosti, skoro u potpunosti zamenili zakivke pri izradi montanih nastavaka.
Slika 2.9 - Primena zavrtnjeva u zgradarstvu i mostogradnji
Zavrtnjevi se izra"uju u fabrici mainskim putem, a na montai se vri samo njihova
ugradnja. Na taj na!in se dobija veoma ujedna!en kvalitet svih zavrtnjeva u konstrukciji.
Za ugradnju zavrtnjeva nije potrebna sloena oprema kao za zakivke, niti posebno kvali-
fikovana radna snaga. Ugradnja zavrtnjeva je jednostavna i izvodi je jedan ili dva radnika.
Vremenski uslovi ne uti!u na kvalitet izvedene veze, za razliku od veza ostvarenih zakivci-
ma ili zavarivanjem. Osim toga brzina ugradnje je ve#a nego kod zakivaka.
Bez obzira to je osnovni materijal za sirovi zakivak jeftiniji od zavrtnja, ipak je, uzima-
ju#i sve navedene trokove, veza izvedena zavrtnjevima jeftinija i kontrolisanijeg kvaliteta.
Zavrtnjevima se, kao i zakivcima, ostvaruje ta!kasto spajanje elemenata konstrukcije.
Kroz dva ili vie elemenata koji se spajaju, bue se rupe, postavljaju zavrtnjevi i navija na-
vrtka, sve dok se elementi me"usobno ne spoje. Nakon toga, veza je odmah sposobna da
prihvati sve stati!ke uticaje, pri !emu u zavrtnjevima moe da se javi smicanje, pritisak po
omota!u rupe ili zatezanje.
3.2 OBLICI I VRSTE OBI!NIH ZAVRTNJEVA
Jedan komplet zavrtnja sastoji se iz slede#ih delova, (slika 2.$0a):
estougaone glave (a),
cilindri!nog tela koje se zavrava navojem (b),
estougaone navrtke sa otvorom u sredini i navojem u unutranjem delu otvora (c) i
podlone plo!ice (podloke) krunog ili kvadratnog oblika sa otvorom u sredini (d).
Slika 2."0 - Delovi i oznake dimenzija obi!nih zavrtnjeva
Nazivnu meru zavrtnja definie debljina tela zavrtnja na mestu navoja (d) pa je oznaka
za zavrtanj Md. Na primer, M20 ozna!ava zavrtanj !iji je pre!nik tela na mestu navoja
d=20 mm. Dimenzije svih delova zavrtnja su standardizovane prema JUS-u M.B$.068. Za
gra"evinske konstrukcije se naj!e#e upotrebljavaju zavrtnjevi !ije su dimenzije osnovnih
delova date u tabeli 2.4 sa oznakama prema slici 2.$0b.
U !eli!nim konstrukcijama se upotrebljavaju zavrtnjevi sa ISO, odnosno metri!kim na-
vojem. Tako, pomenuta oznaka za zavrtanj Md ozna!ava zavrtanj sa metri!kim navojem.
Ranije su u upotrebi bili zavrtnji sa Vitvortovim navojem u colovnim () jedinicama (npr.
$/2, 5/8, 3/4, 7/8 i $). Osnovne dimenzije metri!kog navoja su prikazane na slici
2.$$a, gde su :
d nominalni pre!nik zavrtnja,
d
2
srednji pre!nik navoja ( t d t t d d + 4 / 3 2 / 2 8 / 2
2
),
d
3
pre!nik jezgra zavrtnja ( t d t t t d d + + $2 / $7 6 / 2 2 8 / 2
3
),
p korak navoja koji zavisi od pre!nika zavrtnja (npr. za M$2 p=$,75 mm,),
t visina navoja koja zavisi od koraka navoja ( p p p t $55 , $ 2 / 3 ) 30 tan 2 /(
o
).
Tabela 2.4 - Osnovne dimenzije delova zavrtnjeva
M$2 M$6 M20 M22 M24 M27 M30
b $9,5 23 26 28 29,5 32,5 35
i 2,5 3,0 4,0 4,0 4,5 4,5 5,0
e 20,88 26,$7 32,95 35,03 39,55 45,20 50,85
h 8 $0 $3 $4 $5 $7 $9
s $9 24 30 32 36 4$ 46
R 0,6 0,6 0,8 0,8 0,8 $,0 $,0
Navrtka
m $0 $3 $6 $8 $9 22 24
Podloka
d
"
$4 $8 22 24 26 30 33
d
2
24 30 37 39 44 50 56
U praksi se naj!e#e koriste zavrtnjevi sa desnim navojem. Postoje i zavrtnjevi sa le-
vim navojem i oni su na glavi zavrtnja uo!ljivo obeleeni (slika 2.$$b).
Slika 2."" - Osnovne dimenzije metri!kog navoja i oznaka navoja
Najvaniji deo zavrtnja je telo zavrtnja. Ono ima dominatnu ulogu u prenoenju sila u
smi!u#im spojevima, gde je napregnuto na smicanje i pritisak po omota!u rupe. Kako ova-
kva naprezanja zavise direkno od efektivnog pre!nika zavrtnja, to nije doputeno da se u
vezi upotrebi zavrtanj !iji navoj ulazi u paket koji se spaja. Zbog toga se u gra"evinskim
konstrukcijama primenjuje podlona plo!ica debljine 8 mm da bi, za zavrtnjeve !ija se du-
ina menja na 5 mm, navoj ostao izvan ravni smicanja.
Prema ta!nosti izrade tela zavrtnja, postoje dve vrste zavrtnjeva:
obra$eni zavrtnjevi (ili upasovani, ili zavrtnjevi sa ta!nim naleganjem), kod kojih se
obradom na strugu postie razlika izme"u pre!nika rupe i tela zavrtnja
mm 3 , 0
0
d d d (slika 2.$2a),
neobra$eni zavrtnjevi (ili neupasovani, ili zavrtnjevi bez ta!nog naleganja) kod kojih
je razlika izme"u pre!nika rupe i tela zavrtnja mm 0 , $
0
d d d (slika 2.$2b).
Ovo odstupanje omogu#ava da neobra"eni zavrtnjevi mogu lako da se ugrade na
montai, bez prethodne predmontae u radionici.
Slika 2."2 - Obra$eni i neobra$eni zavrtnjevi
Na primeru zavrtnja M20 ilustrovana je razlika u dimenzijama obra"enih i neobra"enih
zavrtnjeva:
- obra$eni zavrtanj M20: nominalni pre!nik d = 20 mm
pre!nik tela zavrtnja d # 2$ mm (za prora!un)
pre!nik rupe d
0
= 2$ mm
- neobra$eni zavrtanj M20: nominalni pre!nik d = 20 mm
pre!nik tela zavrtnja d = 20 mm
pre!nik rupe d
0
= 2$ mm
Prema Evrokodu 3 pre!nik rupe moe da bude ve#i od pre!nika zavrtnja i vie od $ mm, pa
tako, u delu 7.5.2, ovaj dokument predvi"a slede#e vrednosti za standardne zazore u rupi:
$ mm za zavrtnjeve M$2 i M$4
2 mm za zavrtnjeve M$6 do M24
3 mm za zavrtnjeve M27 i ve#e.
U posebnim slu!ajevima mogu da se koriste i specijalni zavrtnjevi, kao to su:
Zavrtnjevi sa unutranjom estougaonom glavom (slika 2.$3a), koji se primenjuju
uglavnom u spojevima kod kojih ne postoji prostor za postavljanje klju!a za navija-
nje navrtke;
Zavrtnjevi sa uputenom glavom (slika 2.$3b), u spojevima kod kojih se zahteva da
povrina spoja bude ravna;
Zavrtnjevi bez navrtke (slika 2.$3c), u nepristupa!nim spojevima kod kojih se ne
moe postaviti navrtka. U tom slu!aju se u element spoja urezuje navoj istog tipa
kao i za navrtku;
Konusni zavrtnjevi (slika 2.$3d), u spojevima sa zakivcima kod kojih je debljina
spoja ve#a od doputene. Telo zavrtnja je koni!no sa nagibom izvodnice od $% i
nema glavu nego se telo isputa 5-$0 mm izvan spoja. Prvo se bui cilindri!na rupa,
a onda se proiruje tako da dobije konusni oblik. Navrtka i podloka su standardnih
dimenzija.
Slika 2."3 - Specijalne vrste zavrtnjeva
Navrtke (slika 2.$4a) se izra"uju prema JUS-u M.B$.60$, sa dimenzijama datim u ta-
beli 2.4. Dimenzije e i s su iste kao i za glavu zavrtnja. U telo navrtke je urezan isti tip na-
voja, kao i za odgovaraju#i zavrtanj.
Slika 2."4 - Navrtka i podlona plo!ica za obi!ne zavrtnjeve
Podlone plo!ice (podloke) imaju funkciju da omogu#e bolje naleganje navrtke na spoj-
ne elemente, da spre!e da se navoj na"e u spoju i da spre!e oslanjanje navoja na zidove rupe
prilikom pritezanja navrtke (slika 2.$4b). One se uvek postavljaju ispod navrtke. Izra"uju se
u dve klase izrade prema JUS-u M.B2.0$5, sa dimenzijama datim u tabeli 2.4:
klase A, sa grubom izradom, bez posebne obrade spoljanjih povrina i
klase B, sa srednje grubom izradom i sa obradom spoljanjih povrina.
Kod valjanih profila sa nagibom unutranje povrine noica primenjuju se, pored obi!-
nih podlonih plo!ica i kose podlone plo!ice, da bi se obe povrine noica dovele u para-
lelan poloaj. Kod I profila one se izra"uju prema JUS M.B2.03$ sa nagibom od $4%, (sli-
ka 2.$5a), dok kod U profila imaju nagib 8% za profile do U300, odnosno 5% za profile
U300 i ve#e, a izra"uju se prema standardu JUS M.B2.032 (slika 2.$5b).
Slika 2."5 - Kose i elasti!ne podlone plo!ice
U spojevima kod kojih je potrebno da postoje odre"ena pomeranja izme"u elemenata
koji se spajaju, da bi se izbeglo naprezanje zavrtnjeva u pravcu njihove ose (npr. u gor-
njem delu veze dva kranska nosa!a sistema proste grede), primenjuju se elasti!ne podloke
(slika 2.$5c). One se primenjuju sa obi!nom podlokom, a eljeno pomeranje u spoju se
postie deformisanjem ove podlone plo!ice. Napominje se da pri montai zavrtnjeva sa
elasti!nom podlokom ne treba potpuno pritegnuti navrtku, jer ako se tada deformie, ela-
sti!na podloka gubi svoju funkciju.
Treba napomenuti da kose podlone plo!ice slue samo da izravnaju nagibe na
noicama profila, a da se pored njih postavljaju i obi!ne podloke (slika 2.$6a).
Slika 2."6 - Raspored delova zavrtnjeva u vezi sa kosim stranama
Duina zavrtnja ( ! ) zavisi od ukupne debljine elemenata koji se spajaju (t) i od
pre!nika primenjenog zavrtnja (slika 2.$6b). Standardne duine zavrtnjeva se razlikuju za
po 5 mm i prikazane su u tabeli 2.5.
Tabela 2.5 - Duine zavrtnjeva u funkciji pre!nika i debljine paketa
M$2 M$6 M20 M22 M24
Duina !
Debljina paketa limova (t)
30 5-9
35 $0-$4 6-$0
40 $5-$9 $$-$5 8-$2 6-$0
45 20-24 $6-20 $3-$7 $$-$5 9-$3
50 25-29 2$-25 $8-22 $6-20 $4-$8
55 30-34 26-30 23-27 2$-25 $9-23
60 35-39 3$-35 28-32 26-30 24-28
65 40-44 36-40 33-37 3$-35 29-33
70 45-49 4$-45 38-42 36-40 34-38
75 50-54 46-50 43-47 4$-45 39-43
80 55-59 5$-55 48-52 46-50 44-48
85 60-64 56-60 53-57 5$-55 49-53
90 65-69 6$-65 58-62 56-60 54-58
95 70-74 66-70 63-67 6$-65 59-63
$00 75-79 7$-75 68-72 66-70 64-68
3.3 OBELEAVANJE ZAVRTNJEVA
U tehni!ku dokumentaciju se upisuje oznaka zavrtnja, koja treba da sadri:
vrstu navoja (M ozna!ava zavrtanj sa metri!kim, a zavrtanj sa colovnim navojem),
pre!nik zavrtnja na mestu navoja (d),
duinu zavrtnja ( ! ),
klasu !vrsto#e zavrtnja i
standard po kome je izra"en.
Na primer M20x60...5.6 JUS M.B$.068, ozna!ava metri!ki zavrtanj sa nazivnim pre!-
nikom od 20 mm, duine 60 mm, izra"en prema navedenom JUS-u od !elika klase !vrsto-
#e 5.6. Navrtka se obeleava oznakom zavrtnja za koji se koristi, klasom i standardom po
kome je izra"ena, npr. navrtka M20 5 JUS M.B$.60$. Podlona plo!ica se ozna!ava
vrstom izrade (A ili B), pre!nikom rupe i standardom po kome je izra"ena, npr. podloka
A 22 JUS M.B2.0$5.
Na radioni!kim crteima se, radi preglednosti i izbegavanja greaka, zavrtnjevi pred-
stavljaju posebnim oznakama. Oznake su standardizovane i date su u tabeli 2.6. Oznake
zavrtnjeva date u prvom redu odnose se na neobra"ene zavrtnjeve. Ukoliko je pre!nik rupe
druga!iji od uobi!ajenog (d
0
=d +$), tada pored oznake zavrtnja mora da se upie zahteva-
ni pre!nik rupe. Za obra"ene zavrtnjeve se stavlja dopunska oznaka, u vidu dve crte ispod
standardne oznake, kao to je prikazano u drugom redu tabele. Pored ovih oznaka uvedene
su i dopunske oznake koje detaljnije definiu ugra"eni zavrtanj, kao to su:
jedna zastavica ukoliko je rupa za zavrtanj izbuena u radionici, a zavrtanj ugra"en
na montai (tre#i red u tabeli 2.6),
dve zastavice ukoliko se na montai i bui rupa i vri ugradnja zavrtnja (!etvrti red
u tabeli 2.6),
polukrug iznad ili ispod oznake, kod zavrtnjeva sa poluuputenom glavom, u zavi-
snosti da li je poluuputena glava gore ili dole.
Tabela 2.6 - Ozna!avanje zavrtnjeva na crteima
Nazivni pre!nik M$2 M$6 M20 M22 M24 M27 M30
Osnovne oznake
za zavrtnjeve
28 3$
Obra"eni
zavrtnjevi
28 3$
Montani
zavrtnjevi
28 3$
Montane rupe
i zavrtnjevi
28 3$
Kao i kod zakivaka, na crteima u razmeri $:$0 i sitnijoj, prikazuje se glava zavrtnja
(
0
5 , $ d ), dok na crteima u razmeri $:5 i krupnijoj, veli!ina oznake odgovara pre!niku ru-
pe (
0
d ).
3.4 KLASE !VRSTO$E ZAVRTNJEVA
Zavrtnjevi se izra"uju od !elika koji su svrstani u odre"ene klase !vrsto#e, prema JUS-
u M.B$.023. Ovim klasama se definiu osobine !elika: od mehani!kih svojstava do hemij-
skog sastava. Od mehani!kih svojstava najvanija su:
-
y
f nazivna vrednost granice razvla!enja i
-
u
f nazivna vrednost !vrsto#e na zatezanje.
Klase !vrsto#e se ozna!avaju sa dva broja koji su odvojeni ta!kom. Obi!ni zavrtnjevi
se uglavnom izra"uju u slede#im klasama !vrsto#e: 4.6, 4.8, 5.6, 5.8, 6.8. Prvi broj u ozna-
ci klase !vrsto#e predstavlja stoti deo nazivne vrednosti !vrsto#e na zatezanje u MPa
( $00 /
u
f ). Drugi broj ozna!ava desetostruki odnos nazivne granice razvla!enja i !vrsto#e
na zatezanje (
u y
f f / $0 ). Tako na primer oznaka za zavrtanj klase 5.6 je dobijena na sle-
de#i na!in:
MPa 300
y
f MPa 500
u
f (mehani!ke karakteristike !elika)
5 $00 / 500 $00 /
u
f 6 500 / 300 $0 / $0
u y
f f
Na isti na!in, na osnovu oznake klase !vrsto#e zavrtnja mogu da se odrede pomenute
mehani!ke karakteristike !elika od koga je izra"en zavrtanj. U tabeli 2.7 date su mehani!-
ke karakteristike za uobi!ajne klase !vrsto#e obi!nih zavrtnjeva.
Tabela 2.7 - Mehani!ke karakteristike !elika za izradu obi!nih zavrtnjeva
Klasa
!vrsto#e
Granica razvla!enja
f
y
$MPa%
%vrsto#a na zatezanje
u
f $MPa%
Izduenje
5
$%%
4.6 240 400 22
5.6 300 500 20
6.8 480 600 8
Kako klasa !vrsto#e zavrtnja definie dozvoljena naprezanja u zavrtnju, to je ta oznaka
vidno i trajno ugra"ena na glavi zavtnja (slika 2.$7).
Slika 2."7 - Oznaka klase !vrsto#e na glavi zavrtnja
3.5 RAD VEZA SA ZAVRTNJEVIMA
Kod veza sa zavrtnjevima ostvaruje se diskontinualno spajanje elemenata konstrukcije
preko odre"enog broja ta!aka. U takvim vezama sila se iz jednog elementa prenosi u drugi
pomo#u zavrtnjeva (slika 2.$8a). Ravnotea sila u elementima veze se uspostavlja napre-
zanjem zavrtnjeva na pritisak po omota!u rupe. Kako su naprezanja usled pritiska po omo-
ta!u rupe upravna na osu zavrtnjeva i suprotnih smerova, ona na mestu promene smera na-
prezanja, odnosno u ravni spoja (smicanja) izazivaju smicanje tela zavrtnja.
Sila deluje u teitu elementa koji se povezuje (slika 2.$8a). Na mestima zavrtnjeva,
ona skre#e ka teitu drugog elementa u koji se prenosi smicanjem tela zavrtnja. Usled
skretanja sile, neposredno uz ravan spoja, dolazi do pove#anog napona pritiska po omota-
!u rupe, koji je zbog toga promenljiv po debljini lima. Osim toga, intenzitet ovog napona
je promenljiv i u radijalnom pravcu, pa stvarni dijagram napona ima oblik prikazan na slici
2.$8b.
Ako se posmatra jedan zavrtanj moe se uo!iti da se prenoenje sile vri na slede#i
na!in:
Srednji element II vri pritisak po omota!u rupe na desnom delu tela zavrtnja preko
povrine a-a (slika 2.$9a). Napon pritiska je promenljivog intenziteta du zavrtnja
(slika 2.$9b);
Sila prelazi u elemenat I i vri pritisak po omota!u rupe na levoj strani tela zavrtnja
preko povrina b-b (slika 2.$9a). Taj pritisak je, tako"e, promenljiv po visini zavrt-
nja, a njegova maksimalna vrednost je na mestu prelaza sile iz jednog u drugi ele-
ment (slika 2.$9b). Iz uslova ravnotee se dobija da elementi I prihvataju istu silu
kao element II, ali suprotnog smera;
Naprezanja du zavrtnja prouzrokuju pojavu transverzalnih (smi!u#ih) sila koje iza-
zivaju smicanja u telu zavrtnja (slika 2.$9c). Ove sile su najve#e na mestu promene
smera naprezanja, to jest na mestu prelaska sile iz jednog u drugi element, odnosno
u ravni smicanja.
Slika 2."8 - a) Prenoenje sile u spoju; b) Stvarni oblik
dijagrama napona pritiska po omota!u rupe
Pri prora!unu zavrtnjeva se, kao i u slu!aju zakivaka (slike 2.5 i 2.8) usvaja konstanan
raspored napona pritiska po omota!u rupe (slika 2.$9b), kao i konstantan napon smicanja
tela zavrtnja u ravni smicanja. Na taj na!in se zna!ajno pojednostavljuje prora!un, bez bit-
nih posledica na njegovu ta!nost, a samim tim i na pouzdanost nosivosti veze.
a) b) c)
Slika 2."9 - Naprezanja zavrtnja u vezi
Izvan veze, normalni naponi u limu su konstantni du !itave irine popre!nog preseka.
Na mestu veze, u preseku koji je oslabljen rupama, dolazi do pojave koncentracije napona
u blizini rupe (slika 2.20a), koji neposredno uz ivicu rupe mogu da dostignu vrednost ve#u
od granice razvla!enja !elika. Kako su elementi !eli!nih konstrukcija uglavnom izra"eni
od !elika sa izraenim plasti!nim deformacijama na granici razvla!enja (tzv. plato plasti!-
nosti), dolazi do preraspodele naprezanja u spoju i do postepenog ublaavanja koncentraci-
ja napona. Pri punoj plastifikaciji popre!nog preseka, stvarni dijagram napona odgovara
prora!unskom (detaljnije o slabljenju elemenata rupama za spojna sredstva u delu 3.7
ovog poglavlja).
a) b)
Slika 2.20 - Stvarni i prora!unski dijagrami normalnih napona u elementu veze
Kod veza izvedenih neobra"enim zavrtnjima, rupa je za $ ili 2 mm ve#a od tela zavrt-
nja, to je u skladu sa tolerancijama za izradu i montau !eli!nih konstrukcija, a znatno
olakava postupak montae. Zbog zazora izme"u rupe i tela zavrtnja, svi zavrtnjevi ne mo-
gu istovremeno da ostvare kontakt sa limovima, usled !ega se javlja savijanje zavrtnjeva u
vezi (slika 2.2$a). Savijanje zavrtnjeva izaziva preraspodelu kontaktnih napona izme"u te-
la zavrtnja i povrine rupe u limu. Na spoljanjim povrinama limova javljaju se zone u
kojima kontaktni naponi dostiu vrednost granice razvla!enja !elika pa dolazi do njihove
plastifikacije (slika 2.2$b). Plasti!ne deformacije limova omogu#avaju ravnomernu prera-
spodela sila u vezi na sve zavrtnjeve.
Slika 2.2" - a) Deformacije zavrtnjeva u vezama;
b) Plastifikacija lima u spoljanjim zonama
U vezi ostvarenoj obra"enim zavrtnjevima ovakva deformacija zavrtnjeva je znatno
manja, zbog malog zazora izme"u zavrtnjeva i povrine rupe u limu. U ovakvim veza-
ma zavrtnjevi, sli!no zakivcima, preuzimaju podjednak deo sile. Na slici 2.22 prikaza-
ni su dijagrami sila-pomeranje ( ! F ) za vezu limova od !elika %0562, ostvarenu sa
dva neobra"ena (slika 2.22a), odnosno obra"ena zavrtnja (slika 2.22b). O!igledna je
razlika u radu veze. Kod prve veze uo!ljiva su zna!ajna po!etna pomeranja u vezi us-
led savijanja zavrtnjeva, dok su kod drugog tipa veze ova pomeranja zanemarljiva.
Grani!ne nosivosti ovih veza se razlikuju samo za $0%, ali je deformabilnost prve ve-
ze znatno ve#a.
Slika 2.22 - Dijagram ! F za vezu sa: a) neobra$enim; b) obra$enim zavrtnjevima
Deformacija zavrtnjeva u vezi, izduenja elemenata veze i broj zavrtnjeva imaju
dominantan uticaj na raspodelu sila u zavrtnjevima. Kod veza sa dva zavrtnja u pravcu
sile (slika 2.23a) oba zavrtnja su podjednako napregnuta, odnosno svaki od njih prima
po polovinu sile. Sa pove#anjem broja zavrtnjeva u pravcu sile, naruava se ravnomer-
na raspodela sila po zavrtnjevima. Ako u vezi postoji tri zavrtnja, krajnji zavrtnjevi
primaju ve#i, a srednji manji deo ukupne sile. Eksperimentalno je utvr"eno da je, kod
veza sa ve#im brojem zavrtnjeva, raspodela sila neravnomerna i simetri!na u odosu na
sredinu veze (slika 2.23b). Zavrtnjevi u sredini primaju manji deo sile od krajnjih za-
vrtnjeva. Me"utim, usled plasti!nih deformacija u vezi dolazi do preraspodela sila, pa
se, za veze koje imaju najvie est zavrtnjeva u redu, moe smatrati da svi zavrtnjevi
prihvataju podjednak deo sile. Kod veza sa ve#im brojem zavrtnjeva, neravnomerna
raspodela sila u zavrtnjevima je znatno izraenija (slika 2.23b). Ova pojava neravno-
merne raspodele sila mora da se uzme u obzir pri odre"ivanju nosivosti zavrtnjeva na
smicanje.
Slika 2.23 - Raspodela sila u zavrtnjevima u zavisnosti od broja zavrtnjeva u pravcu sile
3.6 PRORA!UN NOSIVOSTI ZAVRTNJEVA
Zavrtnjevi u !eli!nim konstrukcijama, u zavisnosti od tipa veze i poloaja u njoj, mogu
da budu izloeni razli!itim naprezanjima. Postoje tri osnovna slu!aja naprezanja kojima su
izloeni zavrtnjevi u vezama elemenata !eli!nih konstrukcija:
smicanje,
zatezanje i
kombinovano naprezanje.
Osim toga, prema funkciji koju imaju u vezi, zavrtnjevi mogu da budu:
stati!ki, ukoliko su predvi"eni za prenoenje sila koje deluju u vezama ili nastavci-
ma,
konstruktivni, kada imaju samo funkciju spajanja elemenata u smislu formiranja
popre!nog preseka, ili kada omogu#avaju bolje prijanjanje nose#ih elemenata, !ija
se veza ostvaruje drugim zavrtnjevima.
Na primeru veze koja je prikazana na slici 2.24 mogu da se uo!e razli!ita naprezanja i
funkcija zavrtnjeva.
Prema na!inu naprezanja zavrtnjeva u spojevima, i spojevi, na sli!an na!in, mogu da se
podele na:
smi!u#e spojeve (SS) i smi!u#e spojeve sa ta!nim naleganjem (SST), kod kojih se
sila prenosi smicanjem tela neobra"enog, odnosno obra"enog zavrtnja i pritiskom
po omota!u rupe,
zateu#e spojeve (ZS), kod kojih se sila sa jednog elementa prenosi na drugi zateza-
njem zavrtnja u pravcu njegove podune ose,
kombinovane spojeve (KS), kod kojih su zavrtnjevi istovremeno napregnuti na smi-
canje i zatezanje (kombinacija SS ili SST i ZS spojeva).
(a) zavrtnjevi optere#eni na smicanje; (b) zavrtnjevi optere#eni na zatezanje;
(c) zavrtnjevi istovremeno optere#eni na smicanje i zatezanje; (d) konstruktivni zavrtnjevi
Slika 2.24 - Razli!iti slu!ajevi naprezanja zavrtnjeva
Pri prora!unu nosivosti zavrtnjeva uvode se odre"ene pretpostavke koje znatno pojed-
nostavljuju prora!un, a da pri tom ne uti!nu bitno na njegovu ta!nost, odnosno omogu#a-
vaju pouzdano odre"ivanje nosivosti zavrtnjeva. Sli!no kao i kod zakivaka, usvajaju se
slede#e pretpostavke:
svi zavrtnjevi u vezi podjednako u!estvuju u prenoenju optere#enja, pod uslovom
da se u vezi nalazi najvie est zavrtnjeva u istom redu, u pravcu delovanja sile,
usled smi!u#e sile u telu zavrtnja se javlja konstantan napon smicanja,
pritisak po omota!u rupe je konstantan po povrini projekcije kontaktne povrine
zavrtnja i limova na ravan upravnu na pravac sile i
zanemaruje se savijanje i zatezanje zavrtnjeva u smi!u#im spojevima.
Ove pretpostavke imaju uticaj i na definisanje vrednosti doputenih napona za zavrtnje-
ve. Kod smi!u#uh spojeva, u slu!aju ve#ih zazora izme"u rupe i tela zavrtnja, savijanje za-
vrtnja nije zanemarljivo, to se, pri prora!unu, uzima u obzir preko manjeg doputenog na-
pona smicanja za zavrtnjeve (
dop
). Prema tome, za obra"ene zavrtnjeve, kod kojih je zazor
mali, propisuju se ve#i doputeni naponi smicanja nego za neobra"ene zavrtnjeve.
Doputeni naponi za obi!ne zavrtnjeve, prema JUS-u U.E7.$45/$-$99$, odre"uju se u
zavisnosti od primenjenog !eli!nog materijala u vezi, klase !vrsto#e zavrtnjeva i slu!aja
optere#enja. Vrednosti doputenih napona za neobra"ene zavrtnjeve su date u tabeli 2.8, a
za obra"ene u tabeli 2.9.
Tabela 2.8 - Doputeni naponi za neobra"ene zavrtnjeve [ ] MPa
Vrsta !elika od kojeg su izra"eni elementi koji se spajaju
Vrsta
napona
%036$
%0362
%0363
%045$
%0452
%0453
%056$
%0562
%0563
%036$
%0362
%0363
%045$
%0452
%0453
%056$
%0562
%0563
I
dop
7 , $
II
dop
7 , $ dop b,
Pritisak
po omo-
ta!u rupe
270 3$5 4$0 305 350 450
Klase !vrsto#e zavrtnjeva
4.6 5.6 6.8 8.8 4.6 5.6 6.8 8.8
dop
u
f 28 , 0
u
f 3$5 , 0
Smicanje $$2 $40 $68 224 $26 $57 $89 252
dop t,
u
f 275 , 0
u
f 3$2 , 0
Zatezanje $$0 $37 $65 220 $25 $56 $88 250
Tabela 2.9 - Doputeni naponi za obra"ene zavrtnjeve [ ] MPa
za spajanje delova od !elika
Vrsta
napona
%036$
%0362
%0363
%045$
%0452
%0453
%056$
%0562
%0563
%036$
%0362
%0363
%045$
%0452
%0453
%056$
%0562
%0563
I
dop
0 , 2
II
dop
0 , 2 dop b,
Pritisak po
omota!u
rupe
320 370 480 360 4$0 530
Klase !vrsto#e zavrtnjeva
4.6 5.6 6.8 8.8 4.6 5.6 6.8 8.8
u
f 35 , 0
u
f 40 , 0
dop
Smicanje
$40 $75 2$0 280 $60 200 240 320
u
f 275 , 0
u
f 3$2 , 0
dop t,
Zatezanje
$$0 $37 $65 220 $25 $56 $88 250
3.6.1 Nosivost zavrtnjeva u smi"u#im spojevima
Mogu#i vidovi loma u vezama ostvarenim zavrtnjevima su isti kao i u slu!aju veza sa
zakivcima (videti sliku 2.4). Samim tim i nosivost zavrtnjeva u smi!u#im spojevima se od-
re"uje sli!no kao i kod zakivaka. Prema tome, nosivost zavrtnjeva u smi!u#im spojevima
moe da se odredi na osnovu slede#eg izraza:
{ }
b v dop v
F F F , min
,
(2.$0)
gde su:
dop v
F
,
nosivost zavrtnja u smi!u#em spoju,
v
F nosivost zavrtnja na smicanje i
b
F nosivost zavrtnja na pritisak po omota!u rupe.
3.6.1.1 Nosivost zavrtnjeva na smicanje
Kod veza sa mehani!kim spojnim sredstvima, u koja spadaju i zavrtnjevi, prelazak sile
iz jednog u drugi element veze je diskontinualan (ta!kast). On se ostvaruje smicanjem tela
zavrtnja. Smicanje se odvija u ravni spoja limova (ravan smicanja) po !itavoj povrini vra-
ta zavrtnja. S obzirom na usvojen konstantan raspored smi!u#ih napona po povrini po-
pre!nog preseka tela zavrtnja, nosivost zavrtnjeva na smicanje je proporcionalna povrini
popre!nog preseka i moe da se odredi na slede#i na!in:
dop v v
d
m A m F

4
2
dop $ ,
(2.$$)
gde su:
$ , v
A povrina popre!nog preseka tela zavrtnja,
!
dop
doputeni napon smicanja za zavrtnjeve (tabela 2.8 za neobra"ene, odnosno tabela
2.9 za obra"ene zavrtnjeve),
d pre!nik zavrtnja,
m se!nost zavrtnja (slika 2.25).
Napominje se da je kod obra"enih zavrtnjeva pre!nik tela zavrtnja priblino jednak
pre!niku rupe (
0
d d ), pa pri prora!unu nosivosti na smicanje umesto nominalnog pre!-
nika zavrtnja (d) u izrazu (2.$$) figurie pre!nik rupe za zavrtanj (
0
d ).
Kao i zakivci, u zavisnosti od broja ravni po kojima se vri smicanje tela zavrtnja, za-
vrtnjevi mogu da budu:
jednose!ni (m=$), ako u vezi postoji samo jedna ravan smicanja (slika 2.25a),
dvose!ni (m=2), ako u vezi postoje dve ravni smicanja (slika 2.25b) i
viese!ni (m>2), ako u vezi postoji vie od dve ravni smicanja (slika 2.25c).
Slika 2.25 - Se!nost zavrtnjeva u smi!u#im spojevima
3.6.1.2 Nosivost zavrtnjeva na pritisak po omota"u rupe
Raspodela napona pritiska po omota!u rupe je, kao i kod zakivaka nelinearna, kako po
radijusu rupe, tako i po visini lima (slika 2.26). U zonama neposredno uz ravan smi!u#eg
spoja on dostie maksimalnu vrednost, koja je znatno ve#a od prose!ne vrednosti sa kojom
se vri prora!un. Usled lokalne plastifikacije u limu i vratu zavrtnja dolazi do preraspodele
naprezanja i do izjedna!avanja vrednosti napona du tela zavrtnja, to omogu#ava prora-
!un njegove nosivosti na pritisak po omota!u rupe sa konstantnim naponom
( . const
b
). Povrina preko koje se prenosi sila iz zavrtnja na lim (
b
A ) jednaka je zbiru
kontaktnih povrina svih limova u vezi koji su napregnuti u istom pravcu, odnosno koji pri
delovanju sile naleu na vrat zakivka sa iste strane.
Kako je kontaktna povrina, shodno usvojenim pretpostavkama, pravougaonog oblika
sa konstantnom irinom koja je jednaka pre!niku zavrtnja d, nosivost zavrtnja na pritisak
po omota!u rupe moe da se odredi i na osnovu izraza:
dop b b
d t F
,
min

(2.$2)
gde je

t min minimalna debljina svih limova koji prenose silu u istom pravcu:
'
2
$
min min
t
t
t za jednose!ne zavrtnjeve (slika 2.25a), (2.$3a)
'
+
2
3 $
min min
t
t t
t za dvose!ne zavrtnjeve (slika 2.25b). (2.$3b)
Kao i u slu!aju nosivosti na smicanje, pri prora!unu nosivosti obra"enih zavrtnjeva na
pritisak po omota!u rupe, umesto nominalnog pre!nika zavrtnja (d) u izrazu (2.$2) se kori-
sti pre!nik rupe (
0
d ).
Slika 2.26 - Stvarni i prora!unski raspored napona pritiska po omota!u rupe
3.6.2 Nosivost zavrtnjeva na zatezanje
Kako je na mestu navoja popre!ni presek zavrtnja oslabljen, pri njegovom zatezanju do
loma dolazi upravo u ovoj zoni. Ispitivanja su, me"utim, pokazala da do loma ne dolazi po
jezgru zavrtnja sa pre!nikom (
3
d ) koji je minimalan. Zbog spiralnog hoda navoja, do lo-
ma zavrtnja dolazi po preseku sa neto ve#im pre!nikom, koji se naziva ispitni presek. Po-
vrina ispitnog preseka (A
s
) moe da se odredi na osnovu izraza:
2
3 2
2 4

,
_
d d
A
s

(2.$4)
gde su:
2
d srednji pre!nik navoja i
3
d pre!nik jezgra zavrtnja (slika 2.$$).
U tabeli 2.$0 su date povrine ispitnih preseka za zavrtnjeve koji se naj!e#e koriste u
!eli!nim konstrukcijama
Tabela 2.10 - Povrine ispitnih preseka
Zavrtanj M$2 M$6 M20 M22 M24 M27 M30 M33
A
s
[cm
2
] 0,84 $,57 2,45 3,03 3,53 4,59 5,6$ 6,74
Nosivost zavrtnjeva na zatezanje odre"uje se na slede#i na!in:
t,dop s t
A F (2.$5)
gde je
t,dop
doputeni napon na zatezanje, !ije vrednosti su date u tabelama 2.8 i 2.9
za neobra"ene i obra"ene zavrtnjeve, respektivno. Iz ovih tabela se moe uo!iti da su
vrednosti doputenih napona zatezanja iste i za obra"ene i za neobra"ene zavrtnjeve.
Ovo je posledica !injenice da u zateu#im spojevima nema sekundarnih naprezanja,
kao to je savijanje kod smi!u#ih spojeva, pa nema potrebe za redukcijom doputenih
napona kako bi se obuhvatio njihov uticaj. Sasvim je logi!no da za obra"ene i ne-
obra"ene zavrtnjeve koji su izra"eni od !elika istog kvaliteta, odnosno imaju istu klasu
!vrsto#e, vae isti doputeni naponi na zatezanje. Treba ista#i da kod obra"enih
zavrtnjeva, bez obzira na ve#i pre!nik tela u odnosu na neobra"ene (slika 2.$2), do
loma zavrtnja zatezanjem dolazi, tako"e, u zoni navoja, pa je ispitni presek isti kao
kod neobra"enih. Prema tome, nosivost obra"enih i neobra"enih zavrtnjeva na zateza-
nje je ista, pa stoga obra"ene zavrtnjeve, s obzirom na njihovu ve#u cenu, ne treba pri-
menjivati u zateu#im spojevima.
3.6.3 Kombinovano naprezanje zavrtnjeva
Ukoliko su zavrtnjevi istovremeno napregnuti na smicanje i zatezanje, tada, pored po-
jedina!nih provera nosivosti zavrtnja na smicanje ) (
, $ dop v
F V i zatezanje
dop t t
F N
, $ ,
( ),
treba zadovoljiti i slede#i uslov:
$
2
,
$ ,
2
,
$

,
_
,
_
dop t
t
dop v
F
N
F
V
(2.$6)
gde su:
$
V sila smicanja koja se javlja u posmatranom zavrtnju i
$ , t
N sila zatezanja koja deluje u pravcu ose posmatranog zavrtnja.
U oba slu!aja indeks $ ozna!ava da se radi o sili koja deluje na jedan zavrtanj.
3.6.4 Redukcija nosivosti zavrtnjeva kod dugih veza
Naprezanja zavrtnjeva u vezama se odre"uju na osnovu pretpostavke o ravnomernoj
raspodeli sile u vezi na sva spojna sredstava. Ova pretpostavka vai samo kod kratkih
veza, odnosno ukoliko u jednom redu, u pravcu dejstva sile ima est ili manje zavrtnjeva.
Kod veza !ija je duina, odnosno rastojanje od centara krajnjih spojnih sredstava ! ve#e
od $5d (slika 2.27), doputena nosivost spojnog sredstva na smicanje treba da se redukuje,
mnoenjem koeficijentom redukcije &, koji je dat izrazom:
d
d

200
$5
$
!
(2.$7)
pri !emu je $ & 0,75.
Ovo ograni!enje se ne odnosi na smi!u#e spojeve koji se primenjuju kod konstruisanja
sloenih popre!nih preseka, odnosno ne vai za konstruktivne zavrtnjeve. Isto vai i za ve-
ze sa zakivcima.
Slika 2.27 - Redukcija nosivosti zavrtnjeva kod duga!kih veza
3.7 SLABLJENJE KONSTRUKCIONIH ELEMENATA RUPAMA
ZA SPOJNA SREDSTVA
Usled buenja rupa za zakivke i zavrtnjeve dolazi do smanjenja povrine popre!nog
preseka elemenata, na mestu izbuenih rupa. Kod zategnutih elemenata u oslabljenim pre-
secima se naruava homogeno naponsko stanje i dolazi do koncentracije napona u delovi-
ma preseka uz rupe. Koncentracija normalnih napona kod preseka oslabljenih rupama za
spojna sredstva moe da se objasni na modelu pravougaone plo!e beskona!ne irine (bd
0
)
sa krunim otvorom u sredini, koja je optere#ena normalnim naponom zatezanja du dve
suprotne paralelne ivice (slika 2.28). Reavanjem ovakvog problema, koji je u Teoriji po-
vrinskih nosa!a poznat kao Kirov problem, dobija se slede#i izraz za normalni napon za-
tezanja u oslabljenom preseku:
( ) ( )
1
]
1
+ +
4
0
2
0 0 ,
/
32
3
/
8
$
$ ) ( r d r d r
x x
(2.$8)
gde su:
0 , x
normalni napon zatezanja u neoslabljenom preseku,
d
0
pre!nik rupe,
r polarna kordinata kojom se definie rastojanje posmatranog preseka od centra rupe
(slika 2.28).
Maksimalna vrednost normalnog napona u popre!nom preseku koji prolazi kroz centar
rupe i upravan je na pravac naprezanja, dobija se, kao to se vidi iz strukture izraza (2.$8),
kada r ima minimalnu vrednost, odnosno kada je: r = d
0
/ 2. Dakle, maksimalni napon se
javlja u vlaknima uz samu ivicu rupe, a njegova vrednost je jednaka trostrukoj vrednosti
napona koji deluje u neoslabljenom preseku (
x,max
= 3
x
). Kod elemenata kona!ne irine,
koncentracija napona je jo izraenija, pa maksimalni napon u ivi!nim vlaknima
neposredno uz rupu moe de se odredi na osnovu slede#eg izraza:
[ ]
k
d b
d b
d b
x x x

+

0 ,
2
2
0
2
0 2
0 0 , max ,
3
$ ) / (
) / ( $
) / ( 3 (2.$9)
gde se preko koeficijenta k ( $ k ) uvodi uticaj irine elementa na vrednost maksimalnog napo-
na. Imaju#i u vidu minimalna i maksimalna rastojanja zavrtnjeva od spoljanjih ivica elementa
(videti deo 5 ovog poglavlja), irina lima sa jednom rupom se kre#e u opsegu od
0
3 d do
0
6 d ,
pa koeficijent uve#anja napona k ima vrednosti koje se kre#u o opsegu od $,40 do $,09.
Slika 2.28 - Koncentracija napona kod plo!e oslabljene rupom - Kirov problem
Kada napon u ivi!nim vlaknima dostigne vrednost granice razvla!enja, dolazi do pla-
stifikacije tih delova i preraspodele napona na susedna vlakna. Na ovaj na!in se postepeno
ublaava koncentracija napona, tako da je pri punoj plastifikaciji oslabljenog popre!nog
preseka dijagram napona konstantan (slika 2.29).
Slika 2.29 - Postepena plastifikacija oslabljenog popre!nog preseka i ra!unski dijagram
normalnog napona
Zbog toga se pri prora!unu napona u zategnutim elementima oslabljenim rupama za
spojna sredstva usvaja konstantan dijagram normalnog napona, !ime se ujedno zna!ajno
pojednostavljuje postupak prora!una. Kontrola napona u presecima oslabljenim rupama
vri se prema nominalnom, prose!nom naponu na slede#i na!in:
( )
dop
net
x
t d n b
F
t d n t b
F
A
F

0 0
(2.20)
gde su:
A
net
neto povrina popre!nog preseka,
b irina elementa,
t debljina elementa i
n broj rupa u posmatranom preseku.
Neto povrina popre!nog preseka se dobija kada se od ukupne, bruto povrine popre!-
nog preseka odbiju povrine rupa u tom preseku: t d n A A
net

0
, odnosno u slu!aju
ravnog lima: t d n b t d n t b A
net
) (
0 0
. Popre!ni presek zategnutog elementa u
kome je maksimalni napon naziva se opasan presek.
Opasan presek se odre"uje na mestu sa najve#im brojem rupa i moe da bude:
upravan na pravac dejstva sile (presek I-I, slika 2.30a)
kos u odnosu na pravac dejstva sile (presek II-II, slika 2.30a).
( ) t d b A
I
net

0
2
t d s e e A
II
net
+ + ) 4 2 2 (
0 2

t
II
t
I
t
N N N merodavan je presek sa manjom povrinom
Presek I-I
t d b
N
A
N
N N
t d b t d n b A
t
I
net
I
t
t
I
t
I
net

) 2 (
) 2 ( ) (
0
0 0 $
Presek II-II
t d b
N
A
N
N N N
n
n n
N
t d b t d n b A
t
II
net
II
t
t t t
uk
uk II
t
II
net

) 4 (
$0 / 8
$0
8
$0
2 $0
) 4 ( ) (
0
$
0 0 2
n
$
- broj zavrtnjeva u I redu; n
2
- broj zavrtnjeva u II redu; n
uk
-

ukupan broj zavrtnjeva
Slika 2.30 - a) Opasni preseci kod zategnutih elemenata; b) Kontrola napona u oslabljenom elementu
Za dimenzionisanje je merodavan onaj popre!ni presek koji ima manju povrinu, odnosno
onaj u kome se javlja ve#i napon (slika 2.30b). Ukoliko je napon u neto preseku prekora!en, u
zoni nastavka treba oja!ati presek pove#anjem debljine ili irine lima (slika 2.3$).
Slika 2.3" - Razli!ite mogu#nosti oja!anja
Kod L-profila kod kojih se rupe nalaze na oba kraka (slika 2.32), njihov razmak (e') se
ode"uje tako da ne bude merodavan kos, ve# presek sa jednom rupom. Ovaj razmak zavisi
od poloaja i pre!nika rupa i dat je izrazom:
( )
0 0
4 d c d e + (2.2$)
Slika 2.32- Odre$ivanje rastojanja zavrtnjeva kod L-profila sa rupama na oba kraka
Kod pritisnutih elemenata, u oslabljenom preseku sila se prenosi preko tela zavrtnja
(zakivka), koji na neki na!in kompenzuje gubitak popre!nog preseka (slika 2.33). Zbog to-
ga ravnomerna raspodela napona nije mnogo naruena, pa napon u pritisnutim elementima
moe da se odredi na osnovu bruto povrine popre!nog preseka:
t b
F
A
F
. (2.22)
Me"utim, ukoliko iz nekih razloga zavrtanj nije postavljen u rupu, ili kada postoji
otvor u elementu, u tom slu!aju i kod pritisnutih elemenata normalni napon treba da se
odredi na osnovu neto preseka.
Slika 2.33 - Dijagram normalnih napona u pritisnutom elementu sa rupom
Kod elemenata napregnutih na savijanje, treba uzeti u obzir slabljenje rupama za spoj-
na sredstva u zategnutoj zoni, odnosno, uglavnom, samo u zategnutoj noici. Prema tome,
normalni napon u popre!nom preseku oslabljenom rupama treba da se odredi na osnovu
geometrijskih karakteristika neto popre!nog preseka (
net
W ). Deformacije nosa!a, me"u-
tim, mogu da se odrede i na osnovu karakeristika bruto popre!nog preseka (I).
4 VISOKOVREDNI ZAVRTNJEVI
4.1 OPTE
Obi!ni zavrtnjevi su zbog jednostavnog izvo"enja i relativno niske cene nali veoma
iroku primenu u !eli!nim konstrukcijama. Me"utim, kod izuzetno napregnutih spojeva, a
posebno kod spojeva izloenih dejstvu dinami!kog optere#enja, njihova primena nije
opravdana zbog slede#ih nedostataka:
usled deformisanja tela zavrtnjeva i plasti!nih deformacija elemenata spoja dolazi do
pomeranja u samom spoju, to izaziva pove#anje ukupne deformacije konstrukcije,
usled savijanja zavrtnjeva dolazi do zna!ajnog smanjenja njihove nosivosti, a re-
dukcija nosivosti je najve#a kod dinami!ki napregnutih konstrukcija i konstrukcija
sa alternativnim optere#enjem,
kod zategnutih elemenata, zbog buenja rupa za zavrtnjeve, dolazi do smanjenja bruto
povrine popre!nog preseka, a na ivicama rupa dolazi do koncentracije napona,
zbog male nosivosti na zatezanje u pravcu ose zavrtnja i velike deformabilnosti (izdu-
enja), obi!ni zavrtnjevi se ne mogu efikasno primenjivati u zateu#im spojevima,
usled rada veze moe da do"e do nekontrolisanog odvrtanja navrtke zavrtnja, pa je
neophodna povremena kontrola spojeva, ili ugradnja dodatnih osigura!a.
Navedeni nedostaci mogu uspeno da se otklone primenom zavrtnjeva izra"enih od !e-
lika visoke klase !vrsto#e, koji se prilikom ugradnje prednapreu kontrolisanom silom za-
tezanja. Ovi zavrtnjevi su u tehni!koj literaturi poznati kao prednapregnuti visokovredni
zavrtnjevi. Unoenje sile prednaprezanja velikog intenziteta u zavrtnjeve omogu#eno je
upotrebom !elika visokog kvaliteta, sa tehni!kom granicom razvla!enja koja se, za visoko-
vredne zavrtnjeve uobi!ajenih klasa !vrsto#e, kre#e u opsegu od 640 do $080 MPa. Sila
prednaprezanja, koja izaziva zatezanje tela zavrtnja, preko navrtke, podloke i glave zavrt-
nja, vri pritezanje elemenata u spoju. Izme"u pritisnutih povrina se javljaju sile trenja
koje prenose smi!u#u silu u spoju (slika 2.34a). Sve dok je spoljanja sila smicanja manja
od sile trenja koja se javlja u kontaktnom spoju, u vezama sa prednapregnutim visokovred-
nim zavrtnjevima, me"usobna pomeranja elemenata veze su zanemarljivo mala. Na osno-
vu ovoga se moe zaklju!iti da se primenom prednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva
znatno smanjuje deformabilnost veze i pove#ava otpornost na zamor kod dinami!ki opte-
re#enih konstrukcija, naravno, pod uslovom da su zavrtnjevi dimenzionisani tako da ne do-
"e do proklizavanja pod dejstvom eksploatacionog optere#enja. Osim toga, otpada i mo-
gu#nost nekontrolisanog odvijanja navrtke.
Nosivost visokovrednih zavrtnjeva u zateu#im spojevima je znatno ve#a od nosivosti
obi!nih zavrtnjeva, delimi!no zbog kvalitetnijeg materijala od kojeg su na!injeni, a deli-
mi!no zbog druga!ijeg ponaanja pod dejstvom spoljanje sile zatezanja. Naime, do zna-
!ajnog prirasta sile zatezanja kod prednapregnutih zavrtnjeva dolazi tek nakon savla"iva-
nja kontaktnog pritiska izme"u elemenata spoja (slika 2.34b). Samim tim deformabilnost
veze je znatno smanjena, pa se prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi, za razliku od obi!-
nih, veoma uspeno koriste i u spojevima optere#enim na zatezanje.
Slika 2.34 - Prijem sila u spojevima sa prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima
Prema tome, primenom prethodno napregnutih visokovrednih zavrtnjeva mogu efika-
sno da se otklone svi nedostaci uo!eni kod obi!nih zavrtnjeva, pa je razumljiva njihova ve-
lika primena, posebno u odgovornim !eli!nim konstrukcijama.
Primena visokovrednih zavrtnjeva u !eli!nim konstrukcijama zapo!ela je u SAD-u po-
sle drugog svetskog rata prilikom zamene dotrajalih zakivaka na mostovima. Godine $948.
je izveden prvi most na kojem su primenjeni visokovredni zavrtnjevi u montanim nastav-
cima, a $95$. godine su izdati prvi propisi o njihovoj primeni. Prvi rezultati su bili zadovo-
ljavaju#i u smislu dobrog prijema sila u vezi. Primena ovih zavrtnjeva se ubrzo pokazala
veoma povoljnom i sa ekonomskog stanovita, jer je ukupna cene veze sa prednapregnu-
tim visokovrednim zavrtnjevima manja u pore"enju sa vezom ostvarenom zakivcima.
Osim toga, izvo"enje veza sa prednapregutim zavrtnjevima je znatno bre i jednostavnije.
U Evropi njihova primena po!inje $952. godine na zameni dotrajalih zakivaka na mostovi-
ma. Kod nas se prvi put primenjuju $964-$965. godine pri izradi stubova pilona kabl-kra-
na HE &erdap i na mostu preko Prera!ice $966. godine. U prvim godinama primene
ovih zavrtnjeva, naro!ito na mostovima, javljali su se ozbiljni problemi koji su izazvali
sumnju u kvalitet tih spojeva. Najve#i problem je predstavljalo proklizavanje veza ve# pri
probnom optere#enju. To proklizavanje veza je stvaralo jaki prasak i ima izrazito nepovo-
ljan psiholoki efekat jer se doivljava kao katastrofa objekta. Me"utim, ovi problemi su
uspeno otklonjeni i danas su prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi nezamenjivo spojno
sredstvo, kako u zgradarstvu tako i u mostogradnji.
Pored ve# navedenih, nesumnjivih prednosti visokovrednih zavrtnjeva, postoje i neki
nedostaci od kojih su najvaniji slede#i:
ve#a cena u odnosu na obi!ne zavrtnjeve,
zahtevana posebna obrada i konzerviranje tarnih povrina u spoju,
neophodna stalna kontrola kvaliteta zavrtnjeva i ure"aja za unoenje sile prednapre-
zanja, kao i koeficijenta trenja, neposredno na gradilitu.
Visokovredni zavrtnjevi, tako"e, mogu da se koriste i bez prednaprezanja. U tom slu!a-
ju njihovo ponaanje i prora!un u potpunosti su isti kao i kod obi!nih zavrtnjeva. Jedina
razlika je u doputenim naponima koji su kod visokovrednih zavrtnjeva ve#i, s obzirom na
bolji kvalitet !elika od koga su izra"eni. Primenjuju se u smi!u#im (SS i SST), zateu#im
(ZS) i kombinovanim spojevima (KS).
U zavisnosti od vrste naprezanja i na!ina prenoenja sile u vezi, spojevi sa prednapreg-
nutim visokovrednim zavrtnjevima mogu da se podele na:
tarne spojeve (TS), kod koji se sila sa jednog na drugi element prenosi pomo#u tre-
nja izme"u elemenata spoja,
tarne spojeve sa ta!nim naleganjem (TST), kod kojih se spoljanja smi!u#a sila pre-
nosi trenjem i smicanjem tela upasovanih zavrtnjeva,
zateu#e spojeve (ZS), kod kojih se prenos sile sa jednog elementa na drugi obavlja
zatezanjem zavrtnja u pravcu njegove podune ose,
kombinovane spojeve (KS), koji predstavljaju kombinaciju TS ili TST i ZS spojeva.
4.2 OBLIK I DIMENZIJE VISOKOVREDNIH ZAVRTNJEVA
Jedan komplet visokovrednog zavrtnja (slika 2.35a) !ine slede#i delovi:
cilindri!no telo koje se na jednom kraju zavrava estougaonom glavom, a na dru-
gom kraju navojem !ije su dimenzijame date u JUS-u M.B$.066 (slika 2.35b),
estougaona navrtka sa otvorom u sredini i navojem u unutranjem delu otvora, sa
dimenzijama prema JUS-u M.B$.629 (slika 2.35c) i
podlone plo!ice (podloke) krunog oblika sa otvorom u sredini, !ije dimenzije su
date u JUS-u M.B2.030 (slika 2.35d).
Dimenzije svih delova zavrtnja su standardizovane. Za gra"evinske konstrukcije se
upotrebljavaju zavrtnjevi sa osnovnim dimenzijama delova datim u tabeli 2.$$.
Podlone plo!ice imaju funkciju da spre!e oslanjanje navoja na zidove rupe prilikom
pritezanja navrtke i da omogu#e bolje naleganje glave zavrtnja koja, na tom mestu, ima za-
obljenje. One se uvek postavljaju i ispod navrtke i ispod glave visokovrednih zavrtnjeva.
Kod prednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva debljina podloki varira izme"u 3 i 6 mm.
U slu!aju visokovrednih zavrtnjeva bez sile pritezanja, kao i kod obi!nih zavrtnjeva, pri-
menjuju se podlone plo!ice debljine 8 mm. Zbog velikih kontaktnih napona pritiska iz-
me"u podloke i navrtke, one su dodatno povrinski obra"ene radi pove#anja tvrdo#e.
Slika 2.35 - Visokovredni zavrtanj: a) kompletan zavrtanja u vezi; b) telo zavrtnja;
c) navrtka; d) podloka
Tabela 2.11- Osnovne dimenzije delova visokovrednog zavrtnja
Oznaka dimenzije M$2 M$6 M20 M22 M24 M27 M30
b 2$-23 26-28 3$-33 32-34 34-37 37-39 40-42
e 23,9$ 29,56 35,03 39,55 45,20 50,85 55,37
h 8 $0 $3 $4 $5 $7 $9
s 22 27 32 36 4$ 46 50
R $,2 $,2 $,5 $,5 $,5 2,0 2,0
Navrtka
m $0 $3 $6 $8 $9 22 24
Podloka
d $3 $7 2$ 23 25 28 3$
D 24 30 37 39 44 50 56
s 3 4 4 4 4 5 5
Navoj kod visokovrednih zavrtnjeva mora da bude napravljen valjanjem (sabijanjem),
a ne narezivanjem. Tom prilikom se materijal samo plasti!no deformie i ne dolazi do pre-
kida vlakana ve# do njihovog zgunjavanja. Takav navoj ima prednosti u odnosu na nare-
zani navoj, jer se tedi sirovinski materijal, skra#uje vreme proizvodnje, smanjuje koefici-
jent koncentracije napona u korenu navoja i dobija glatka povrina, !ime se smanjuje koe-
ficijent trenja sa navojem navrtke.
Duina zavrtnja zavisi od ukupne debljine paketa elemenata koji se spajaju (t) i od
pre!nika primenjenog zavrtnja. Standardne duine zavrtnjeva se razlikuju za po 5 mm i da-
te su u tabeli 2.$2.
Tabela 2.12 - Duine visokovrednih zavrtnjeva u funkciji debljine paketa
M$2 M$6 M20 M22 M24
Duina !
Debljina veze (t)
30 6-$0
35 $$-$5
40 $6-20 $0-$4
45 2$-23 $5-$9 $0-$4
50 24-28 20-24 $5-$9 $4-$8
55 29-33 25-29 20-24 $9-23
60 34-38 30-34 25-29 24-28 22-26
65 39-43 35-39 30-34 29-33 27-3$
70 44-48 40-44 35-39 34-38 32-36
75 49-53 45-47 40-44 39-43 37-4$
80 54-58 48-52 45-49 44-48 42-46
85 59-63 53-57 50-54 49-53 47-5$
90 64-68 58-62 55-57 54-56 52-53
95 69-73 63-67 58-62 57-6$ 54-58
$00 68-72 63-67 62-66 59-63
Prema ta!nosti izrade tela zavrtnja i visokovredni zavrtnjevi, kao i obi!ni mogu da bu-
du: obra"eni i neobra"eni. Obra"eni zavrtnjevi zahtevaju finiju izradu, pa se kod njih obra-
dom na strugu postie da razlika izme"u pre!nika rupe i tela zavrtnja ( d d d
0
) ne
bude ve#a od 0,3 mm. Kod neobra"enih zavrtnjeva razlika izme"u pre!nika rupe i tela za-
vrtnja zavisi od vrste spoja, tako da je:
kod tarnih spojeva (TS) 0 , 3 3 , 0
0
< d d d mm,
kod smi!u#ih spojeva (SS) 0 , $ 3 , 0
0
< d d d mm.
Oblici i dimenzije visokovrednih zavrtnjeva se razlikuju od obi!nih zavrtnjeva. Kod vi-
sokovrednih zavrtnjeva je izraeno zaobljenje na prelazu tela zavrtnja u glavu zavrtnja, ka-
ko bi se smanjila koncentracija napona usled sile prednaprezanja u telu zavrtnja. Po!etak
navoja kod visokovrednih zavrtnjeva treba da bude u spojnom paketu, ili da se, u najgorem
slu!aju, nalazi u okviru podloke neposredno uz spoljnju ivicu elementa spoja, kako bi
moglo da se izvri prednaprezanje. Podlone plo!ice imaju oborene ivice, da bi se ostvari-
lo to bolje naleganje.
4.3 OBELEAVANJE VISOKOVREDNIH ZAVRTNJEVA
Oznaka visokovrednog zavrtnja koja se upisuje u tehni!ku dokumentaciju treba da sa-
dri slede#e podatke:
vrstu navoja (M za metri!ki, odnosno za colovni navoj),
pre!nik zavrtnja na mestu navoja (d),
duinu zavrtnja ( ! ),
klasu !vrsto#e !elika od kojeg je zavrtanj izra"en i
standard po kome je zavrtanj izra"en.
Oznakom M 20x60...$0.9 JUS M.B$.066 se, na primer, predstavlja zavrtanj sa metri!-
kim navojem !iji je nazivni pre!nik 20 mm, a duina 60 mm i koji je izra"en prema nave-
denom standardu od !elika klase !vrsto#e $0.9. Navrtka se ozna!ava oznakom zavrtanja za
koji se koristi, klasom i standardom po kome je izra"ena, kao npr. navrtka M20 $0 JUS
M.B$.629. Podlona plo!ica se ozna!ava stepenom obrade (npr. klasa A), pre!nikom rupe
i standardom po kome je izra"ena, kao npr. podloka A 22 JUS M.B2.030.
Na radioni!kim crteima se, radi preglednosti i izbegavanja greaka, visokovredni za-
vrtnjevi predstavljaju posebnim oznakama. Oznake su standardizovane i prikazane su u ta-
beli 2.$3.
Tabela 2.13 - Ozna!avanje visokovrednih zavrtnjeva na crteima
Vrsta zavrtnja Zazor M$2 M$6 M20 M22 M24 M27 M30
Zavrtnjevi bez
ta!nog naleganja
d $,0 mm
30
Zavrtnjevi sa ta!nim
naleganjem
d 0,3 mm
30
Dodatne oznake
Montani zavrtnjevi
30
Montane i rupe i zavrtnjevi
30
Osnovne oznake zavrtnjeva date su u prvom redu i odnose se na neobra"ene zavrtnjeve
kod kojih je zazor d $,0 mm. Ukoliko se predvi"a druga!iji zazor tada pored osnovne
oznake mora da se naglasi zahtevani zazor (npr. d=2 mm). Kod zavrtnjeva sa ta!nim nale-
ganjem, ispod osnovne oznake se dodaju dve paralelne horizontalne crtice. Ovim oznakama
mogu da se dodaju i dodatne oznake koje preciznije definiu na!in ugradnje zavrtnja. Ukoli-
ko se rupa bui u radionici, a zavrtanj ugra"uje na montai, tada osnovnoj oznaci treba da se
doda jedna zastavica. Ukoliko se i rupa bui na gradilitu, tada se dodaju dve zastavice.
Ukoliko se crtei rade u razmeri $:$0, ili manjoj, tada se na njima crta pre!nik glave za-
vrtnja, a ukoliko se rade u razmeri $:5 ili u krupnijoj, tada se crta pre!nik rupe za zavrtnjeve.
4.4 KLASE !VRSTO$E
Visokovredni zavrtnjevi se izra"uju od !elika visoke !vrsto#e. Procesom proizvodnje
navoja zavrtnja, valjanjem u hladnom stanju, dolazi do oja!anja !eli!nog materijala usled
delimi!ne prekristalizacije. Na taj na!in se pove#ava tvrdo#a i zatezna !vrsto#a, a smanjuje
ilavost i duktilnost !elika. Ovakvi !elici nemaju izraenu granicu razvla!enja i plato pla-
sti!nosti, pa se kod njih po!etak plastifikacije moe definisati tehni!kom (konvencijalnom)
granicom razvla!enja, koja zapravo predstavlja normalni napon pri kojem zaostala, plasti!-
na deformacija iznosi 0,2%. Visokovredni !elici imaju manje izduenje pri lomu (
5
) u
odnosu na meke konstrukcione !elike (%036$). U nose#im !eli!nim konstrukcijama se pri-
menjuju visokovredni zavrtnjevi izra"eni od !elika klase !vrsto#e 8.8, $0.9 i $2.9, !ije su
mehani!ke karakteristike prikazane u okviru tabele 2.$4.
Tabela 2.14 - Mehani!ke karakteristike !elika koji se koriste za izradu
visokovrednih zavrtnjeva
Tehni!ka
(konvencijalna)
granica razvla!enja
f
0,2
Zatezna !vrsto#a
f
u
Izduenje
5
Udarna ilavost
na 0
o
C Klasa !vrsto#e
$MPa% $MPa% (%) $J%
8.8 640 800 $2 30
$0.9 900 $000 9 20
$2.9 $080 $200 8 $5
Na osnovu radnih dijagrama za !elike klase !vrsto#e 8.8 i $0.9 (sllika 2.36) mogu
najednostavnije da se uo!e razlike njihovih mehani!kih svojstava u odnosu na meke !elike.
Kako klasa !vrsto#e zavrtnja definie dozvoljena naprezanja u zavrtnju, to njena
oznaka mora da bude vidno i trajno ugra"ena na glavi zavrtnja.
Slika 2.36 - Pore$enje radnih dijagrama !elika razli!itih klasa !vrsto#e sa mekim
konstrukcionim !elikom (%036")
4.5 PONAANJE VEZA SA PREDNAPREGNUTIM
VISOKOVREDNIM ZAVRTNJEVIMA
4.5.1 Smi"u#i spojevi sa visokovrednim zavrtnjevima
Sila zatezanja koja se unosi u zavrtanj prednaprezanjem, izaziva pritisak u elementima
izme"u glave i navrtke zavrtnja (slika 2.37a). Na povrinama elemenata, ispod podlonih
plo!ica, javljaju se veliki kontaktni naponi pritiska (slika 2.37b). Ovaj napon se rasprostire
kroz elemente spoja i iri pod odre"enim uglom, tako da u sredini debljine paketa veze de-
luje na krunoj povrini !iji je pre!nik priblino jednak 3d. Intenzitet ovog napona pritiska
se menja i radijalno u odnosu na zavrtanj, a svoj maksimum dosee neposredno uz zavr-
tanj (slika 2.37c). Na kontaktu izme"u dva elementa usled napona pritiska javlja se sila
trenja, koja prihvata smi!u#e sile i spre!ava me"usobno pomeranje elemenata u spoju. Na
taj na!in se, aktiviranjem sile trenja, smi!u#a sila iz jednog elementa prenosi u drugi. To je
sutinska razlika u radu tarnih u odnosu na smi!u#e spojeve kod kojih se sila smicanja pri-
hvata smicanjem zavrtnjeva i pritiskom po omota!u rupe.
Slika 2.37 - Raspored napona pritiska po debljini veze
Me"utim, kada se savlada sila trenja, odnosno kada je spoljanja smi!u#a sila ve#a od
sila trenja koje se angauju prednaprezanjem zavrtnjeva, dolazi do proklizavanja veze pra-
#enog me"usobnim pomeranjem elemenata veza. Ova pomeranja nastaju usled ponitava-
nja zazora izme"u rupe i tela zavrtnja. Nakon proklizavanja, dolazi do kontakta tela zavrt-
nja i povrina rupa elemenata u vezi. Prema tome, proklizavanje veze ne zna!i ujedno i gu-
bitak njene nosivosti, jer se smicanjem tela zavrtnja i gnje!enjem omota!a rupe mogu pri-
hvatiti dodatne smi!u#e sile. U ovoj fazi rada, veze sa prednapregnutim zavrtnjevima se
ponaaju kao i veze sa obi!nim zavrtnjevima. Na slici 2.38 su prikazani dijagrami ! F
za razli!ite vrste spojnih sredstava. Moe se uo!iti da je grani!na nosivost visokovrednih
zavrtnjeva sa i bez sile prednaprezanja ista bez obzira na razli!it "istorijat" naprezanja (sli-
ka 2.38).
Pore"enjem dijagrama ! F za razli!ita spojna sredstva uo!ava se i razlika u njiho-
voj deformabilnosti (slika 2.38). Spoj sa visokovrednim zavrtnjevima bez sile pritezanja
ima izraenu po!etnu deformaciju, koja je posledica ponitavanja zazora izme"u tela za-
vrtnja i rupe. U tarnim spojevima sa visokovrednim zavrtnjevima sa punom silom predna-
prezanja nema po!etne deformacije, a do ponitavanja zazora izme"u zavrtnja i rupe dola-
zi tek pri proklizavanju veze. U zoni naprezanja iznad sile proklizavanja dolazi do saima-
nja krivih koje opisuju ponaanje visokovrednih zavrtnjeva sa i bez sile prednaprezanja,
tako da grani!no stanje nosivosti dostiu pri istom optere#enju. Me"utim, veze sa predna-
pregnutim visokovrednim zavrtnjevima imaju znatno ve#u krutost pre proklizavanja, istu
ili !ak ve#u od zavarenih spojeva. Kako ovakvi, tarni spojevi i spojevi izvedeni zavariva-
njem imaju blisko ponaanje u elasti!noj oblasti, dozvoljena je primena ovih spojnih sred-
stava u istoj vezi. Veze izvedene sa obra"enim (upasovanim) prednapregnutim visoko-
vrednim zavrtnjevima su, tako"e, krute u elasti!noj fazi ponaanja, ali zbog malog zazora
( 3 , 0 d mm) nemaju izraeno proklizavanje. Ukupna deformacija veze je ipak ista kao i
u slu!aju neobra"enih zavrtnjeva, a nosivost je neto ve#a s obzirom na ve#i pre!nik tela
zavrtnja.
Slika 2.38 - Dijagrami ! F za razli!ita spojna sredstva
Proklizavanje visokovrednih zavrtnjeva je izrazito nepovoljno, kako sa stanovita de-
formabilnosti i upotrebljivosti, tako i sa stanovita promene krutosti i preraspodele stati!-
kih uticaja. Stoga pri dimenzionisanju ovakvih veza treba voditi ra!una i o grani!nom sta-
nju upotrebljivosti, to jest pokazati da pri eksploatacionom optere#enju ne dolazi do pro-
klizavanja veza.
Kako se sila smicanja u tarnim spojevima prenosi trenjem, koncentracija napona na
mestima slabljenja elemenata veze optere#enih na zatezanje je manja, to prouzrokuje
znatno ve#u otpornost na zamor kod dinami!ki optere#enih konstrukcija u odnosu na veze
sa zavrtnjevima bez sile prednaprezanja.
Koncentracija napona koja se javlja na mestima otvora kod elemenata optere#enih na
zatezanje moe da se izrazi preko koeficijenta koncentracije napona k. On definie odnos
izme"u stvarnog maksimalnog napona na mestu neto preseka i nominalnog (ra!unskog)
napona:
cal x x
k
, max ,
/ . (2.23)
Slika 2.39 - Dijagrami normalnih napona: a) izvan nastavka; b) kod veze sa zakivcima;
c) kod veze sa prednapregnutim zavrtnjevima; d) kod veze u zavarenoj izradi
Kod veza sa prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima prenoenje sile u spoju se
ostvaruje trenjem na kontaktu elemenata koji se spajaju. Kako se sile trenja angauju na
prstenastim povrinama oko rupa za zavrtnjeve (slika 2.37b), na mestu neto preseka koji
prolazi kroz centar rupe, deo sile je ve# preao u drugi element spoja, pa su naprezanja ma-
nja. Primenom metode kona!nih elemenata moe da se odredi ta!an dijagram normalnih
napona u neto preseku sa prednapregutim zavrtnjevima (slika 2.40).
Da bi se ostvarila zna!ajna sila pritiska izme"u elemenata spoja u visokovrednim zavrtnje-
vima se javlja sila zatezanja velikog intenziteta. Pored toga, pri prednaprezanju zavrtnjeva
usled uvijanja navrtke momentnim klju!em, u zavrtnjevima se javlja i moment torzije, koji je
posledica savladavanja trenja izme"u navrtke i tela zavrtnja i izme"u donje povrine podlone
plo!ice i navrtke. Dakle, zavrtanj je izloen sloenom naprezanju, pa je njegovo naprezanje de-
finisano uporednim naponom u skladu sa Mizesovim uslovom plasti!nosti.
Slika 2.40 - Dijagrami normalnih napona na mestu neto popre!nog preseka u slu!aju
visokovrednih zavrtnjeva sa i bez sile prednaprezanja
Merenjima je ustanovljeno da sila zatezanja u zavrtnjevima u spojevima kod kojih je dolo
do proklizavanja, opada za oko 25% u odnosu na unesenu (projektovanu) silu prednaprezanja.
Serijom eksperimenata su rasvetljeni fenomeni koji uti!u na pad sile prednaprezanja u zavrt-
njevima. Kao glavni faktori apostrofirani su: popre!na kontrakcija elemenata spoja na mestu
zavrtnjeva usled sile zatezanja (efekat Puasonovog koeficijenta), promena hrapavosti kontakt-
nih povrina usled sile pritiska i promena koeficijenata trenja (slika 2.4$).
Slika 2.4" - Pad sile prednaprezanja
4.5.2 Zateu#i spojevi sa visokovrednim zavrtnjevima
Prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi su zbog velike nosivosti, a naro!ito zbog male
deformabilnosti spoja, najpovoljnija mehani!ka spojna sredstva za prijem sila zatezanja.
Kao to je napomenuto, oni su znatno efikasniji od obi!nih i neprednapregnutih visoko-
vrednih zavrtnjeva, a posebno od zakivaka koji imaju izrazito malu nosivost u pravcu vra-
ta. Stoga se visokovredni prednapregnuti zavrtnjevi veoma !esto koriste u !eli!nim kon-
strukcijama za prijem sila zatezanja. Naj!e#e se zateu#i spojevi javljaju kod montanih
nastavka aksijalno zategnutih tapova (slika 2.42a) i zonama zatezanja kod krutih veza ri-
gli sa stubovima (slika 2.42b).
Slika 2.42 - Primena visokovrednih zavrtnjeva u zateu#im spojevima
Ponaanje zateu#ih spojeva sa prednapregnutim visokovrednim zavrtnjavima je speci-
fi!no i prili!no se razlikuje od ponaanja zateu#ih spojeva sa obi!nim ili neprednapregnu-
tim visokovrednim zavrtnjevima.
Prednaprezanjem se u zavrtnju javlja sila zatezanja (F
p
), a u spoju kontaktni napon pri-
tiska (p
c
). Iz uslova ravnotee sila moe se napisati da je:
dA p F F
A
c c p

(2.24)
gde je A deo kontaktne povrine na kojoj se javlja pritisak (slika 2.43a). Kada spoljanja
sila zatezanja (N
t
) deluje na prednapregnut spoj (slika 2.43b) ona nastoji da "odlepi" ele-
mente spoja i izaziva istovremeno smanjenje kontaktne sile pritiska u limu (
pt
F ) i pove-
#anje sile zatezanja u zavrtnju (
b
F ). Iz uslova ravnotee i kompatibilnosti pomeranja
(slika 2.43b) moe da se odredi dodatna sila zatezanja koja se javlja u zavrtnju:
b pt
t
b
K K
N
F
/ $+
(2.25)
gde su:
K
pt
krutost lima na pritisak i
K
b
krutost zavrtnja na zatezanje.
Uslov ravnotee Uslov ravnotee Uslovi kompatibilnosti Uslov ravnotee
t pt b
N F F + !
b b
K F
pt t b
F N F +
dA p F F
A
c c p

!
pt pt
K F
b p b
F F F +
pt c pt
F F F
Slika 2.43 - Ponaanje prednapregnutih spojeva optere#enih na zatezanje; a) naprezanja usled
sile prednaprezanja; b) naprezanja usled spoljanje sile zatezanja; c) superpozicija naprezanja
Kako je kod uobi!ajenih veza u !eli!nim konstrukcijama krutost lima znatno ve#a od
krutost zavrtnja (K
pt
/K
b
$520) pove#anje sile zatezanja u zavrtnju nije zna!ajno (oko
5% od spoljanje sile zatezanja). Na osnovu slike 2.44 moe da se uo!i uticaj krutosti na
preraspodelu sila u zavrtnju i limu, kod prednapregnutog spoja optere#enog silom zateza-
nja. Tako"e, na osnovu grafi!ke interpretacije moe da se odredi sila pri kojoj dolazi do
"odlepljivanja" spoja (N
t0
) koja je, uobi!ajeno, za 5-$0% ve#a od sile prednaprezanja za-
vrtnja. Ova sila moe da se odredi i analiti!ki na osnovu izraza:
( )
pt b p t
K K F N / $
0
+ . (2.26)
Slika 2.44 - "Igra" sila u prednapregnutom spoju optere#enom na zatezanje
Nakon "odlepljivanja" dodatnu silu zatezanja prihvata samo visokovredni zavrtanj, jer
je potpuno poniten kontaktni pritisak izme"u limova u spoju. Prema tome, za sile zateza-
nja koje su ve#e od sile "odlepljivanja" (
0 t t
N N > ) prednapregnuti zavrtnjevi se ponaaju
isto kao i neprednapregnuti (slika 2.45), pa im je i grani!na nosivost ista, naravno pod
uslovom da su izra"eni od materijala istog kvaliteta.
Slika 2.45 - Tok sila kod visokovrednih zavrtnjeva sa i bez sile prednaprezanja optere#enih
spoljanjom silom zatezanja
Tako"e treba imati u vidu da kod zateu#ih spojeva sa tankim, fleksibilnim limovima,
usled savijanja limova dolazi do kontakta (oslanjanja) krajeva prepusta na drugi element
veze (slika 2.46a). Na kontaktu se javlja kontaktna sila pritiska (Q), koja se u literaturi na-
ziva sila od efekta poluge i koja dodatno optere#uje zavrtnjeve (slika 2.46b).
Slika 2.46 - a) Efekat poluge; b) Pove#anje sile u zavrtnju usled efekta poluge
Sila usled efekta poluge zavisi od relativnih krutosti i geometrijskih odnosa delova veze. Ne
postoji ta!an postupak za njeno ode"ivanje, ve# samo procena njene vrednosti prema izrazu:
2
6
$
3
30
5 , 0
2
4
2
4
t
N
A b a
t w
b
a
b
a
A b a
t w
Q
'
+
1
]
1
(2.27)
sa oznakama prema slici 2.46a.
Efekat poluge moe da se smanji ili pove#a konstruktivnim oblikovanjem veze, kao to
je prikazano na slici 2.47. Kod veze sa tankim !eonim plo!ama bez ukru#enja, dolazi do
savijanja limova i javlja se zna!ajna sila usled efekta poluge. Kod veze sa debelom (slika
2.47a) ili ukru#enom (slika 2.47b) !eonom plo!om dolazi do odvajanja plo!e kao krutog
tela, pa se ne javlja efekat poluge.
Slika 2.47 - Smanjenje efekta poluge konstruktivnim oblikovanjem
4.6 UNOENJE SILE PREDNAPREZANJA
Sila prednaprezanja (u literaturi se koristi i izraz sila pritezanja) je jedan od najvanijih
faktora od kojih zavisi nosivost spojeva sa prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima.
Ostvarivanje sile prednaprezanja, odnosno pritezanje spojnih elemenata se ostvaruje uvrta-
njem navrtke zavrtnja. Pri tome se u zavrtnju, kao primarno naprezanje, javlja sila zateza-
nja usled njegovog izduenja. Osim aksijalnih napona usled sile zatezanja u zavrtnju se
javljaju i smi!u#i naponi usled momenta torzije koji je posledica trenja izme"u navrtke i
navoja zavrtnja i izme"u navrtke i podloke. Ovaj moment torzije je sekundarni (neeljeni)
uticaj, mada u nekim slu!ajevima njegova vrednost moe da dostigne i 40% vrednosti
momenta kojim se uvr#e navrtka (M
u
). Prema tome, prednapregnuti visokovredni zavrtnje-
vi se nalaze u sloenom naponskom stanju. Kako ne bi dolo do otputanja sile prednapre-
zanja, ne sme se dozvoliti da uporedni napon u zavrtnju, dobijen na osnovu Mizesovog
uslova plastifikacije, prekora!i granicu elasti!nosti. Analizom naprezanja tela zavrtnja ut-
vr"ena je maksimalna dozvoljena sila prednaprezanja koja moe da se unese u zavrtanj, a
da on pri tom ostane u elasti!noj oblasti ponaanja. Ona je data izrazom:
s p
A f F
02 $
(2.28)
gde su:
$
koeficijent redukcije ( 0 , 1
1
< ) kojim se omogu#ava da naprezanja u zavrtnju osta-
nu u granici elesti!nosti,
02
f tehni!ka (konvencionalna) granica razvla!enja !elika,
s
A povrina ispitnog preseka zavrtnja.
Vrednosti sile prednaprezanja za visokovredne zavrtnjeve klase !vrsto#e $0.9 su date u
tabeli 2.$5. Sila prednaprezanja za zavrtnjeve klase 8.8 i $2.9 moe da se odredi mnoe-
njem vrednosti iz tabele 2.$5 faktorom ( = 0,7, odnosno ( = $,2, respektivno.
Tabela 2.15 - Vrednosti sile prednaprezanja za zavrtnjeve klase !vrsto#e 10.9
d
s
A
02
f
p
F $kN% M
u
$Nm%
$mm% $mm
2
% $N/mm
2
%
1
=0,7
1
=0,8
za k=0,$6
M$2 84,3 53 6$ $02
M$6 $57 99 $$3 253
M20 245 $54 $76 493
M22 303 $9$ 2$8 672
M24 353 222 254 852
M27 459 289 330 $495
M30 56$ 353 404 $694
M33 694
900
437 500 2307
Sila zatezanja u zavrtnju, preko glave zavrtnja i navrtke, vri pritisak na elemete spoja,
pa dolazi do njihovog pritezanja (prednaprezanja). Od intenziteta sile prednaprezanja di-
rektno zavisi nosivost i smi!u#ih i zateu#ih spojeva. Zbog toga pouzdanosti pritezanja
elemenata treba obratiti posebnu panju. Prilikom okretanja navrtke i istezanja zavrtnja, ne
postoji mogu#nost da se direkno meri sila prednaprezanja. Kontrola intenziteta sile predna-
prezanja moe da se ostvari indirekno, merenjem nekih drugih veli!ina. Postupci koji se
naj!e#e primenjuju su:
merenje veli!ine momenta kojim je izvreno pritezanje zavrtnja,
merenje momentnog impulsa kojim se okre#e navrtka,
merenje veli!ine ugla za koji je okrenuta navrtka,
merenje izduenja zavrtnja,
postupak sa indikatorskom podlokom.
Kod nas se naj!e#e primenjuje postupak sa merenjem momenta uvrtanja navrtke. On
se zasniva na poznavanju zavisnosti izme"u momenta uvrtanja (
u
M ) i sile prednaprezanja
(
p
F ), koja moe da se napie u slede#em obliku:
k d F M
p u
(2.29)
gde su:
d nazivni pre!nik zavrtnja,
F
p
ostvarena sila prednaprezanja i
k koeficijent koji zavisi od stanja povrina navoja.
Koeficijent k zavisi od trenja izme"u navrtke i navoja zavrtnja, i izme"u navrtke i pod-
lone plo!ice, kao i od dimenzija podlone plo!ice i geometrije navoja. Vrednosti ovog
koeficijenta se kre#u u rasponu od 0,$3-0,$7, a odre"uje ih proizvo"a! koji je duan da ih
upie u atestnu dokumentaciju. Kod odgovornih konstrukcija vrednost ovog koeficijenta se
odre"uje laboratorijskim ispitivanjem na licu mesta. to je vrednost koeficijenta k manja
to je potreban manji moment uvrtanja da bi se ostvarila eljena sila prednaprezanja, pa se
!esto povrine navoja premazuju razli!itim sredstvima kako bi se smanjio otpor pri pred-
naprezanju, to direktno uti!e na smanjenje koeficijenta k i momenta uvrtanja navrtke
(M
u
). Ove povrine mogu da budu dodatno zati#ene toplim cinkovanjem, metalizacijom,
ili premazom molbiden-disulfida (MoS
2
). Na!in i vreme skladitenja zavrtnjeva, tako"e,
bitno uti!u na stanje povrina navoja.
Od ta!nosti koeficijenta k direktno zavisi vrednost sile prednaprezanja, a indirektno i
nosivost spoja. Ukoliko je stvarna vrednost koeficijenta k ve#a od predvi"ene, u zavrtnju
#e se ostvariti manja sila prednaprezanja, pa je i nosivost spoja manja. U suprotnom, ako je
vrednost koeficijenta k precenjena, moe da do"e do plastifikacije i loma zavrtnja pri pred-
naprezanju. Od vrednosti koeficijenta k zavisi i intenzitet sekundarnih smi!u#ih napona u
zavrtnju izazvanih momentom torzije. Pri prora!unu se to uzima u obzir preko vrednosti
koeficijenta redukcije i to na slede#i na!in:
'
>
$4 , 0 za 8 , 0
$4 , 0 za 7 , 0
$
k
k
. (2.30)
Uvrtanje navrtke se izvodi pomo#u momentnih klju!eva (slika 2.48). Ovi klju!evi se
prethodno badare u laboratoriji, a konstruisani su tako da kada se ostvari zahtevani mo-
ment uvrtanja, daju svetlosni ili zvu!ni signal, ili se pak automatski islju!uju, kako ne bi
dolo do prekomernog naprezanja zavrtnja. Vrednosti momenata uvrtanja (M
u
) za uobi!a-
jenu vrednost koeficijenta k date su u tabeli 2.$5.
Slika 2.48 - Razli!iti tipovi momentnih klju!eva: a) i b) sa skalom; c) sa svetlosnim signalom;
d)i e) sa zvu!nim signalom; f) sa mehani!kim isklju!ivanjem
Postupak sa merenjem momentnog impulsa se zasniva na radijalnim jednovremenim
udarima suprotnog smera na ivice navrtke. To se postie pomo#u pneumatskih zateza!a
(slika 2.49) sa vazduhom pod pritiskom od 5-6 bara. Ovaj postupak se primenjuje kod ma-
nje zna!ajnih konstrukcija, jer su mogu#a ve#a odstupanja dobijenih rezultata. Kod zna!aj-
nih konstrukcija, zavrtnjevi mogu prvo da se pritegnu ovim zateza!em na 70-80% potreb-
ne sile, a zatim da se do potrebne sile dotegnu momentnim klju!em.
Postupak sa o!itavanjem ugla okretanja eliminie uticaj koeficijenta k na ta!nost ostva-
rene sile pritezanja. Po ovom postupku prvo se svi zavrtnjevi u spoju pritegnu prethodnim
momentom uvrtanja, !ija vrednost iznosi $0% od vrednosti M
u
(
u u
M M $ , 0 ), da bi do-
lo do dobrog naleganja elemenata u spoju. Zatim se okre#e navrtka za odre"eni ugao ) u
zavisnosti od debljine paketa (t). Numeri!ke vrednosti ovih veli!ina, za zavrtnjeve klase
$0.9, date su u tabeli 2.$6.
Postupak merenja izduenja zavrtnja se primenjuje u laboratorijskim uslovima i na
gradilitu ukoliko se obezbede uslovi za ta!no merenje izduenja zavrtnja. Izduenje zavrt-
nja se meri mehani!kim, ili elektri!nim mernim instrumentima. Iz izmerenog izduenja se
Hukovim zakonom direkno dobija sila u zavrtnju. Kako zavrtanj po svojoj duini ima raz-
li!ite popre!ne preseke, to prethodno mora da se odredi udeo svakog dela u ukupnom iz-
duenju.
Slika 2.49 - Pneumatski zateza!i
Tabela 2.16 - Vrednosti ugla okretanja ) )) )
d
u
M
debljina paketa t ugao okretanja )
$mm% $Nmm% $mm% $%
M$2 $0
M$6 25
0-50 $80
M20 50
M22 70
M24 90
50-$00 240
M27 $50
M30 $70
Za sve zavrtnjeve
M$2-M30
$00-240 270
Postupak sa indikatorskom podlokom se koristi u Velikoj Britaniji. Podloka od !elika
povienog kvaliteta prilikom proizvodnje dobija, istiskivanjem, bradavice odre"ene visine
(slika 2.50a). Njihove dimenzije su odre"ene tako da je za njihovo utiskivanje potrebna si-
la koja je jednaka potrebnoj sili prednaprezanja u zavrtnju. Postupak je vrlo jednostavan za
izvo"enje: nije potrebno badarenje alata za pritezanje i kvalifikovana radna snaga. Na
gradilitu radnik vri pritezanje navrtke sve dok se bradavice ne utisnu, to se registruje
merenjem zazora (slika 2.50b).
Slika 2.50 - Zavrtnjevi sa indikatorskom podlokom
4.7 KOEFICIJENT TRENJA IZME%U SPOJNIH POVRINA
U spojevima sa prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima se javlja sila trenja, kao
posledica sile pritiska i hrapavosti dodirnih povrina. Ukupna sila trenja u spoju jednaka je
zbiru pojedina!nih sila trenja na mestu svakog zavrtnja. Ova sila direkno zavisi od sile
pritezanja (
p
F ) i koeficijenta trenja () i data je slede#im izrazom:
p t
F F (2.3$)
Koeficijent trenja je bezdimenziona veli!ina koja zavisi od stanja hrapavosti i na!ina
obrade dodirnih (kontaktnih) povrina. U tabeli 2.$7 su date vrednosti koeficijenata trenja
za naj!e#e primenjivane na!ine obrade spojnih povrina.
Tabela 2.17 - Vrednosti koeficijenta trenja * ** *
*
Na!in obrade dodirnih povrina
%036$
%0362
%0363
%056$
%0562
%0563
Bez posebne obrade 0,30 0,30
%i#enje plamenom 0,40 0,40
Nezati#ena
%i#enje mlazom abraziva 0,50 0,55
Zati#ena
Povrine o!i#ene mlazom abraziva, a potom zati#ene
prevlakom od legure aluminijuma
0,50 0,50
Pre spajanja elemenata, dodirne povrine moraju da budu o!i#ene na odgovaraju#i na-
!in. Valjaoni!ka pokorica (kovina) mora da se ukloni !eli!nim !etkama. Ukoliko se ukla-
nja bruenjem, dobijaju se sjajne i glatke povrine sa znatno smanjenim koeficijentom tre-
nja, zbog efekta ugla!anosti. Masno#a i ne!isto#e se uklanjaju suvim krpama.
%i#enje plamenom se izvodi sa dva do tri prelaska plamena od kiseonika i acetilena
preko povrine lima. Tom prilikom, izme"u svakog prelaza elementi se hlade, a proizvodi
sagorevanja uklanjaju !eli!nim !etkama i suvim krpama. Pri tome reba voditi ra!una i o
temperaturi plamena da ne bi dolo do neeljenih deformacija usled poviene temperature.
Prilikom !i#enja povrina mlazom abraziva povrine spoja se zasipaju kristaliziranim
kvarcnim peskom, krupno#e zrna 0,7-$,2 mm, pod pritiskom od 7 bara. Usled udara kvarc-
nih zrna skida se ne!isto#a, a povrina postaje hrapava. Kao abraziv moe da se koriste i
zrna od otroivi!nog tvrdog liva dimenzija 0,3-0,5 mm. Ovako o!i#eni elementi moraju
odmah da se ugrade u spoj. U suprotnom, novostvoreni sloj r"e, praine i ne!isto#e pre
ugradnje mora da se ukloni mekim !eli!nim !etkama.
O!i#ene povrine mogu da se zatite pre ugradnje zavrtnjeva. Zatitno sredstvo treba
trajno da titi konstrukciju od korozije i istovremeno omogu#ava postizanje zadovoljavaju-
#eg koeficijenta trenja. Takve uslove zadovoljava zatita metalizacijom sa legurom alumi-
nijuma i magnezijuma (AlMg
5
), sa debljinom prevlake od $00-$50 m.
4.8 PRORA!UN NOSIVOSTI VISOKOVREDNIH ZAVRTNJEVA
4.8.1 Prora"un visokovrednih zavrtnjeva u smi"u#im spojevima
4.8.1.1 Visokovredni zavrtnjevi bez sile pritezanja
Kako je ve# pomenuto, visokovredni zavrtnjevi bez sile prednaprezanja se ponaaju
kao i obi!ni zavrtnjevi, a pri prora!unu, s obzirom na bolji kvalitet !elika od kojeg su na-
pravljeni, razlikuju se jedino doputeni naponi. Dakle, nosivost visokovrednog zavrtnja u
smi!u#em spoju moe da se odredi na slede#i na!in:
'
b,dop b
dop v
dop v
d t F
d
m F
F
min
4
min
2
,
. (2.32)
Doputeni naponi smicanja (
dop
) zavise od klase !vrsto#e zavrtnja, njegove obrade i
slu!aja optere#enja. Na vrednost doputenog napona pritiska po omota!u rupe (
b,dop
), po-
red kvaliteta osnovnog materijala i slu!aja optere#enja, uti!e i vrednost sile prednapreza-
nja. Vrednosti doputenih napona za zavrtnjeve klase !vrsto#e $0.9 koji se kod nas naj!e-
#e koriste date su u tabeli 2.$8.
Tabela 2.18 - Dozvoljeni naponi za zavrtnjeve klase !vrsto#e 10.9
b,dop
$N/mm
2
%
dop

t,dop
%036$ %056$ $ N/mm
2
% $ N/mm
2
%
Slu!aj optere#enja
Vrsta izrade
zavrtnja
Veli!ina
sile F
p
I II I II I II I II
F
p
=0 280 320 420 470
0,5F
p
380 430 570 640
Neupasovani
zavrtnjevi
F
p
480 540 720 8$0
240 270
F
p
=0 320 360 480 540
0,5F
p
420 470 630 7$0
Upasovani
zavrtnjevi
F
p
480 540 720 8$0
280 320
360 4$0
4.8.1.2 Prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi
Nosivost smi!u#ih spojeva izvedenih pomo#u visokovrednih zavrtnjeva sa punom si-
lom prednaprezanja zavisi od:
kvaliteta materijala od kojeg je zavrtanj napravljen,
vrednosti ostvarene sile prednaprezanja,
koeficijenta trenja izme"u kontaktnih povrina i
slu!aja optere#enja.
Grani!na nosivost ovakvih spojeva je ista kao nosivost spojeva sa visokovrednim za-
vrtnjevima bez sile pritezanja. Me"utim, pri eksploatacionom optere#enju ne treba dozvo-
liti da do"e do proklizavanja ovih veza, jer bi se na taj na!in ponitili svi povoljni efekti
vezani za prednapregnute zavrtnjeve, kao to su manja deformabilnost veze i ve#a otpor-
nost na zamor. Zbog toga se, u savremenim propisima za nose#e !eli!ne konstrukcije koji
se zasnivaju na konceptu grani!nih stanja, kao to je na primer Evrokod 3, pri prora!unu
prednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva zahtevaju:
dokaz nosivosti zavrtnjeva pri dejstvu prora!unskog (grani!nog) optere#enja i
provera proklizavanja pri dejstvu eksploatacionog optere#enja.
Kako su nai propisi zasnovani na konceptu doputenih napona, a prora!unska optere-
#enja odgovaraju eksploatacionim (nema ponderisanja optere#enja), jedini kriterijum pri
dimenzionisanju visokovrednih zavrtnjeva koji figurie u standardu JUS U.E7.$40/$985 je
proklizavanje. Dakle, da bi se spre!ilo proklizavanje veze, sila koja se javlja u zavrtnju
usled eksploatacionog optere#enja mora da bude manja od njegove nosivosti na prokliza-
vanje, koja se odre"uje na slede#i na!in:
2 ,
/
p dop s
F F (2.33)
gde su:
* koeficijent trenja, !ije su vrednosti date i tabeli 2.$7,
F
p
sila prednaprezanja, koja moe da se odredi na osnovu izraza (2.28), ili iz tabele
2.$5 (za zavrtnjeve klase !vrsto#e $0.9).
+
2
koeficijent sigurnosti na proklizavanje, koji zavisi od slu!aja optere#enja i zazora
izme"u rupe i tela zavrtnja (tabela 2.$9).
Tabela 2.19 - Vrednosti koeficijenta sigurnosti
2
Koeficijent sigurnosti na proklizavanje

+
2
Vrsta optere#enja (tip konstrukcija) Slu!aj optere#enja I II
0,3 < d $ mm
$,25 $,$0 Preteno mirno optere#enje
(zgrade, krovovi i sl.)
$ < d 3 mm
$,56 $,38
Mirno + dinami!ko optere#enje
(mostovi, kranski nosa!i i sl.)
0,3 < d $ mm
$,40 $,25
U slu!aju obra"enih (upasovanih) visokovrednih zavrtnjeva sa punom silom prednapre-
zanja, zbog veoma malog zazora izme"u rupe i tela zavrtnja, smi!u#a sila u spoju se
delimi!no prenosi trenjem, a delimi!no smicanjem tela zavrtnja. Nosivost zavrtnja u
ovakvom spoju moe da se odredi na osnovu slede#eg izraza:
dop s dop v dop vs
F F F
, , ,
25 , 0 + (2.34)
gde su:
dop v
F
,
nosivost obra"enog (upasovanog) zavrtnja u smi!u#em spoju,
dop s
F
,
nosivost zavrtnja na proklizavanje.
I obra"eni i neobra"eni prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi moraju da se provere
na nosivost po omota!u rupe, sa dozvoljenim naponima pritiska po omota!u rupe koji su
dati u tabeli 2.$8. Napon smicanja u telu zavrtnja ne treba da se proverava.
Pri prora!unu normalnog napona u neto preseku elemenata spoja ostvarenog predna-
pregnutim visokovrednim zavrtnjevima treba uzeti u obzir redukciju sile zatezanja usled
trenja. Naime, kod ovakvih spojeva sila se prenosi trenjem preko prstenaste povri oko
centra zavrtnja. Na mestu minimalnog neto preseka, koji prolazi kroz centar rupe, deo sile
smicanja je ve# prenet trenjem preko dela prstenaste povri (slika 2.5$), pa silu koja deluje
na mestima oslabljenih preseka elemenata spoja treba umanjiti (redukovati) za deo sile ko-
ji je ve# prenet trenjem.
Slika 2.5" - Prenoenje sile trenjem izme$u kontaktnih povri u obliku prstena
Eksperimentalnim istraivanjim i numeri!kim simulacijama utvr"eno je da se pre sa-
mog neto preseka trenjem prenese oko 40% nosivosti zavrtnja (0,4F
s,dop
). U slu!aju neo-
bra"enih zavrtnjeva ovo umanjenje ne moe da bude ve#e od 20% nosivosti na proklizava-
nje svih zavrtnjeva do posmatranog neto preseka. Kod obra"enih zavrtnjeva maksimalno
umanjenje je $0%. Na!in prora!una redukovane sile na mestu neto preseka ilustrovan je na
slici 2.52.
Redukovana sila u osnovnom elementu (lameli), na mestu preseka I-I moe da se odre-
di na osnovu izraza:
dop s t
I
red t
F m n N N
, $ ,
4 , 0 (2.35)
gde su:
t
N sila zatezanja koja deluje na posmatrani element,
$
n broj zavrtnjeva u prvom redu (u preseku I-I),
m broj tarnih ravni i
dop s
F
,
nosivost zavrtnja na proklizavanje.
II
red t
I
red t
N N
, ,
>
II
net
I
net
A A >
I
net
I
red t
I
A N /
,

II
net
II
red t
II
A N /
,

Slika 2.52 - Prora!un redukovane sile na mestu neto preseka kod spojeva sa
prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima
Ukoliko u drugom redu ima vie zavrtnjeva nego u prvom, zbog ve#eg slabljenja prese-
ka osnovnog elementa neophodno je kontrolisati normalne napone i u preseku II-II. U pre-
seku II-II silu treba umanjiti za ukupnu nosivost zavrtnjeva u prethodnom redu i 40% nosi-
vosti zavrtnjeva u posmatranom redu, sa tim da ukupno umanjenje usled trenja, za sve za-
vrtnjeve do posmatranog reda (preseka), ne bude ve#e od 20%. Redukovanu silu u ovom
preseku treba odrediti na slede#i na!in:
'
dop s dop s t
dop s dop s t
II
red t
F m n n F m n N
F m n F m n N
N
, 2 $ , $
, 2 , $
,
) ( 2 , 0
4 , 0
max (2.36)
gde je
2
n broj zavrtnjeva u preseku II-II. Na sli!an na!in se moe odrediti i sila u svakom
slede#em preseku. Ona je u svakom slede#em preseku osnovnog elementa sve manja, tako
da pri prora!unu ima smisla proveravati samo normalni napon u presecima I-I i II-II (slika
2.52). Na osnovu uslova ravnotee u svakom popre!nom preseku ukupna sila u osnovnom
elementu i podvezicama je jednaka aksijalnoj sili zatezanja koja deluje izvan nastavka (
t
N ).
Prema tome, u podvezicama se sila pove#ava i maksimalnu vrednost dostie na mestu preki-
da osnovnog materijala. Stoga, pri kontroli neto preseka podvezica, redukovana sila treba da
se odredi za presek na mestu poslednjeg reda zavrtnjeva (J-J) i to na slede#i na!in:
dop s j t
J
red t
F m n N N
, ,
4 , 0 (2.37)
gde je
j
n broj zavrtnjeva u tom redu.
Dijagrami normalnih napona u presecima oslabljenim rupama za spojna sredstva se, ta-
ko"e, bitno razlikuju. Za razliku od spojeva sa obi!nim i neprednapregnutim visokovred-
nim zavrtnjevima, kod kojih se na mestu neto preseka javlja zna!ajna koncentracija napo-
na (slika 2.53a), kod spojeva sa prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima ova kon-
centracija je minimalna (slika 2.53b). Koncentracija napona oko rupa se javlja tek kada
do"e do proklizavanja (slika 2.53c).
Kod aksijalno pritisnutih elemenata nema ove redukcije, pa se ovakvi elementi prove-
ravaju sa bruto povrinom popre!nog preseka i punom silom pritiska koja deluje u posma-
tranom preseku.
Slika 2.53 - Normalni naponi u popre!nom preseku oslabljenom rupama: a) obi!ni zavrtnjevi;
b) prednapregnuti zavrtnjevi; c) prednapregnuti zavrtnjevi posle proklizavanja
4.8.2 Prora"un visokovrednih zavrtnjeva na zatezanje
4.8.2.1 Visokovredni zavrtnjevi bez sile pritezanja
Kao i u slu!aju smi!u#ih spojeva, ukoliko visokovredni zavrtnjevi nisu prednapregnuti,
oni se pri dejstvu optere#enja ponaaju u potpunosti kao i obi!ni zavrtnjevi. Prema tome,
nosivost na zatezanje visokovrednih zavrtnjeva bez sile prednaprezanja, odnosno dopute-
na sila zatezanja u zavrtnju, moe da se odredi na osnovu slede#eg izraza:
s dop t dop t
A F
, ,
(2.38)
gde su:
dop t ,
doputeni napon zatezanja (tabela 2.$8),
A
s
povrina ispitnog preseka (tabela 2.$5).
4.8.2.2 Prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi
U zateu#im spojevima sa prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima treba da se
ograni!ni vrednost sile u zavrtnjevima tako da ne do"e do odvajanja ("odlepljivanja") ele-
menata spoja, jer bi se na taj na!in znatno pove#ala deformabilnost veze, a samim tim i !i-
tave konstrukcije. Prema naem standardu JUS. U.E7.$40/$985 dozvoljena sila zatezanja u
zavrtnju moe da se odredi na osnovu izraza:
p dop t
F F
3 ,
(2.39)
gde je
3
koeficijent sigurnosti koji zavisi od vrste naprezanja i slu!aja optere#enja. Vred-
nosti ovog koeficijenta date su u tabeli 2.20.
Tabela 2.20 - Koeficijent sigurnosti +
3
+
3
Slu!aj optere#enja
Vrsta optere#enja
I II
Preteno mirno (zgrade...) 0,7 0,8
Dinami!ko (mostovi, kranski nosa!i...) 0,6 0,7
4.8.3 Prora"un kombinovanih spojeva sa prednapregnutim
visokovrednim zavrtnjevima
Ukoliko se u spoju pored smi!u#e sile, koja je upravna na osu zavrtnjeva, javlja i sila
zatezanja u pravcu ose zavrtnja (N
t
), tada se smi!u#a sila prihvata silom trenja koju izaziva
rezultuju#a sila zatezanja u zavrtnju. Sila zatezanja smanjuje pritisak u kontaktnom spoju
koji je izazvan silom prednaprezanja, pa ova redukcija mora da se uzme u obzir, jer nega-
tivno uti!e na nosivost zavrtnja na proklizavanje. U ovakvim slu!ajevima nosivost zavrtnja
na proklizavanje treba da se odredi na osnovu slede#eg izraza:
( )
2
,
t p
dop s
N F
F

. (2.40)
U spojevima sa obra"enim visokovrednim zavrtnjevima smi!u#a sila se prihvata smi-
canjem zavrtnja i silom trenja koju izaziva rezultuju#a sila zatezanja u zavrtnju. Doputena
sila smicanja u spoju je data izrazom:
( )
2
, ,
25 , 0
t p
dop v dop vs
N F
F F

+ . (2.4$)
Pri tome, napon zatezanja u zavrtnju usled sile zatezanja (N
t
) ne sme da prekora!i vred-
nost
t,dop
iz tabele 2.$8. Doputeni napon pritiska po omota!u rupe se odre"uje za silu
prednaprezanja umanjenu za vrednost sile zatezanja (N
t
), prema tabeli 2.$8.
5 KONSTRUISANJE VEZA SA ZAVRTNJEVIMA I
ZAKIVCIMA
5.1 OPTA PRAVILA
Pravilno konstruisanje spojeva sa zakivcima i zavrtnjevima predstavlja preduslov da #e
veze, sa o!ekivanom sigurno#u, da prenesu odre"eno optere#enje, a uz predpostavke koje
su usvojene pri prora!unu nosivosti spojnih sredstava. Naro!ito treba da se obrati panja
na izbor pre!nika spojnog sredstva (zakivka ili zavrtnja), raspored i broj spojnih sredstava
u vezi, kompatibilnost razli!itih spojnih sredstava, kao i na njihov kvalitet.
Nastavci po pravilu treba da budu konstruisani simetri!no sa istim brojem zakivka ili
zavrtnjeva sa obe strane spoja. Broj zavrtnjeva, odnosno zakivaka sa jedne strane spoja
mora da bude ve#i ili jednak od dva, za konstrukcije u zgradastvu, odnosno tri za odgovor-
ne konstrukcije kao to su na primer mostovi. Minimalni pre!nici zakivaka i zavrtnjeva za
konstrukcije u zgradarstvu i mostogradnji dati su u tabeli 2.2$.
Tabela 2.21 - Minimalan pre!nik i broj mehani!kih spojnih sredstava
Minimalan pre!nik Minimalan broj komada Oblast
primene
Zavrtnjevi Zakivci Zavrtnjevi Zakivci
Zgradarstvo $2 $3 2 2
Mostogradnja $6 $7 3 3
Veze sa jednim zakivkom ili zavrtnjem se primenjuje samo kod konstruktivnih, ili spe-
cijalnih spojeva, !ije ponaanje je utvr"eno eksperimentalnim putem (na primer kod stubo-
va dalekovoda).
Spojevi na preklop sa samo jednim zakivkom nisu doputeni. Ovakvi spojevi mogu da
se primenjuju sa zavrtnjem, i to samo u izuzetnim slu!ajevima. Usled dejstva smi!u#e sile
dolazi do savijanja limova i rotacije zavrtnja (slika 2.54), pa se u telu zavrtnja, zbog skret-
nih sila, javlja i sila zatezanja. Da bi se pove#ala nosivost na !upanje, zavrtanj treba da ima
podloku i ispod glave i ispod navrtke. Nosivost zavrtnja na pritisak po omota!u rupe treba
redukovati na 60 % nominalne vrednosti.
Slika 2.54 - Preklopni spoj sa jednim zavrtnjem
Zakivci ne smeju da se primenjuju u spojevima optere#enim na zatezanje. U ovakvim
spojevima mogu da se primene obi!ni zavrtnjevi, ali samo kod stati!ki optere#enih kons-
trukcija, a pri tome mora da se uzme u obzir uticaj izduenja zavrtnjeva na ukupnu defor-
mabilnost veze. Kod dinami!ki optere#enih konstrukcija dozvoljena je samo primena
prednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva.
5.2 ODRE%IVANJE PRE!NIKA SPOJNOG SREDSTVA
Jedan od prvih koraka pri konstruisanju i prora!unu veza sa mehani!kim spojnim
sredstvima je izbor pre!nika spojnog sredstva (zavrtnja ili zakivka). Optimalan pre!nik
zavrtnja moe da se odredi iz uslova da je nosivost na smicanje (F
v
) jednaka nosivosti na
pritisak po omota!u rupe (F
b
). Postoje razli!ite empirijske formule pomo#u kojih moe da
se odredi optimalni pre!nik zavrtnja u funkciji od debljine spoljanjih elemenata spoja.
Naj!e#e se primenjuje slede#a formula:
[ ] cm 2 , 0 5
min , 0

s opt
t d (2.42)
gde je t
s,min
minimalna debljina spoljanjih elemenata u spoju. Na slici 2.55a je prikazana
grafi!ka interpretacija prethodnog empirijskog izraza, dok je na slici 2.55b prikazan alter-
nativan na!in (grafi!ki i analiti!ki) za odre"ivanje optimalnog pre!nika zavrtnja.
$
3 , 0 $
324 , 6 $
3 , 0 $
324 , 6
min , min ,
s s
t
d
t
[ ] mm
a) b)
Slika 2.55 - Razli!ite mogu#nosti za odre$ivanje optimalnog pre!nika zavrtnja u zavisnosti od
minimalne debljine spoljanjeg elementa (lima)
Osim toga, prilikom izbora pre!nika zavrtnja treba voditi ra!una i o pravilnom konstru-
isanju veze, jer od pre!nika zavrtnja zavise minimalna rastojanja zavrtnjeva, odnosno mo-
gu#nost smetanja i ugra"ivanja zavrtnja.
Za standardne valjane profile postoje tabele u kojima su pored maksimalnog pre!nika
zavrtnja koji se moe primeniti, preciziran i poloaj zavrtnjeva, odnosno linije zavrtnjeva
(tabela 2.22).
Tabela 2.22 - Maksimalni pre!nici zavrtnjeva i linije zavrtnjeva za standardne valjane profile
I IPE HEA HEB HEM U L
d
0
c d
0
c d
0
c c
$
d
0
c c
$
d
0
c c
$
d
0
c d
0
c
$
c
2
c
3
60
70
80
90
$00
$$0
$20
$40
$60
$80
200
220
240
260
270
280
300
320
330
340
350
360
380
400
450
500
550
600
650
700
800
900
$000
-
-
6,4
-
6,4
-
8,4
$$
$$
$3
$3
$3
$7/$3
$7
-
$7
2$/$7
2$/$7
-
2$
-
23/2$
23/2$
23
25/23
28
28
28
-
-
-
-
-
-
-
22
-
28
-
32
34
40
44
48
52
56
60
-
60
64
70
-
74
-
76
82
86
94
$00
$$0
$20
-
-
-
-
-
-
-
6,4
-
8,4
-
8,4
$$
$3
$3
$3
$7
$7
-
2$/$7
-
23
-
25/23
-
-
25
-
28/25
28
28
28
28
-
-
-
-
-
-
-
26
-
30
-
36
40
44
50
56
60
68
-
72
-
80
-
86
-
-
90
-
96
$06
$$0
$20
$20
-
-
-
-
-
-
-
-
-
$3
-
$7
2$
23
25
25
25
25
25
-
25
28
28
-
28
-
28
-
28
28
28
28
28
-
-
-
-
-
-
-
-
-
56
-
66
76
86
$00
$$0
$20
94
$00
-
$$0
$20
$20
-
$20
-
$20
-
$20
$20
$20
$20
$20
$20
$20
$30
$30
$30
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
35
40
-
45
45
45
-
45
-
45
-
45
45
45
45
45
45
45
40
40
40
-
-
-
-
$3
-
$7
2$
23
25
25
25
25
25
-
25
28
28
-
28
-
28
-
28
28
28
28
28
28
28
28
28
28
-
-
-
-
56
-
66
76
86
$00
$$0
$20
96
$06
-
$$0
$20
$20
-
$20
-
$20
-
$20
$20
$20
$20
$20
$20
$26
$30
$30
$30
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
35
40
-
45
45
45
-
45
-
45
-
45
45
45
45
45
45
45
40
40
40
-
-
-
-
$3
-
$7
2$
23
25
25
25
25/23
25
-
25
25
28
-
28
-
28
-
28
28
28
28
28
28
28
28
28
28
-
-
-
-
60
-
68
76
86
$00
$$0
$20
$00
$$0
-
$$6
$20
$26
-
$26
-
$26
-
$26
$26
$30
$30
$30
$30
$30
$32
$32
$32
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
35
40
-
45
50
47
-
47
-
47
-
47
47
45
45
45
45
42
42
42
42
-
-
$3
-
$3
-
$7/$3
$7
2$/$7
2$
23/2$
23
25/23
25
-
25
28
28
-
-
28
-
-
28
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
25
-
30
-
30
35
35
40
40
45
45
50
-
50
55
58
-
-
58
-
-
60
-
-
-
-
-
-
-
-
-
$7
2$
23
25
25
25
25
28
28
28
28
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
35
40
45
50
45
45
50
55
60
60
65
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
70
80
95
$$5
$35
$50
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
35
40
45
50
45
45
50
55
60
60
65
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
5.3 RASPORED ZAKIVAKA I ZAVRTNJEVA U VEZI
Pri konstruisanju veze sa mehani!kim spojnim sredstvima, treba voditi ra!una o njiho-
vom me"usobnom rastojanju, kao i rastojanju izme"u ivica elemenata koji se spajaju i
spojnih sredstava. Ukoliko je rastojanje izme"u dva susedna zakivka ili zavrtnja malo, tada
dolazi do smicanja (cepanja) lima, a ukoliko je mnogo veliko, veza je duga!ka, pa je izra-
ena nelinearna raspodela sila u spojnim sredstvima. Minimalna i maksimalna rastojanja
izme"u zavrtnjeva su definisana standardom JUS U.E7.$45/$987. Ona zavise od pre!nika
zavrtnja i od pravca delovanja sile (slika 2.56). Vrednosti minimalnih i maksimalnih rasto-
janja su date u tabeli 2.23.
e rastojanje izme"u dva susedna zavrtnja
e
$
rastojanje izme"u zavrtnja i ivice elementa koji se spaja, u pravcu delovanja sile
e
2
rastojanje izme"u zavrtnja i ivice elementa koji se spaja, upravno na pravac delovanja sile
Slika 2.56 - Raspored zakivaka i zavrtnjeva u spoju
Minimalno me"usobno rastojanje izme"u zavrtnjeva (zakivaka) se odre"uje tako da se
omogu#i njihova nesmetana ugradnja i da njihova nosivost ne bude uslovljena cepanjem
(smicanjem) lima izme"u susednih spojnih sredstava (slika 2.57a). Iz uslova jednakosti
nosivosti zavrtnja na pritisak po omota!u rupe i nosivosti lima na smicanje, moe da se od-
redi minimalno rastojanje susednih zavrtnjeva u pravcu delovanja sile. Ova jednakost mo-
e da se napie u slede#m obliku:
( )
dop b dop
t d t d e
,
= 2 (2.43)
Ako se doputeni naponi smicanja osnovnog materijala (
dop dop
k
$
) i pritiska po
omota!u rupe (
dop dop b
k
2 ,
) izraze u funkciji doputenog napona za osnovni materijal
i uvrste u prethodnu jednakost dobija se:
( )
dop dop
k t d k t d e
2 $
= 2 (2.44)
pa je minimalno rastojanje:
d
k
k
e
,
_
+
$
2
2
$ . (2.45)
Tabela 2.23 - Rastojanja zakivaka i zavrtnjeva u vezi
Opis rastojanja Min. Maksimalno
Za nose#e zakivke i zavrtnjeve, konstruktivne
zakivke i zavrtnjeve u pritisnutim tapovima i
ukru#enjima rebara
8d
0
ili
$5t
Rastojanje izme"u susednih
zavrtnjeva u pravcu i
upravno na pravac
delovanja sile
e
3d
0
Za konstruktivne zakivke i zavrtnjeve u
zategnutim tapovima i za vezu rebra i noice
izvan nastavka kod limenih nosa!a
$2d
0
ili
25t
Kada je ivica ukru#ena, odnosno previjena
(slika 2.56b)
3d
0
ili
9t
Rastojanje izme"u
zavrtnjeva i ivice elementa
u pravcu delovanja sile
e
$
2d
0
U ostalim slu!ajevima
3d
0
ili
6t
Kada je ivica ukru#ena, odnosno previjena
(slika 2.56b)
3d
0
ili
9t
Rastojanje izme"u
zavrtnjeva i ivice elementa
upravno na pravac
delovanja sile
e
2
$,5d
0
U ostalim slu!ajevima
3d
0
ili
6t
Slika 2.57 - Odre$ivanje minimalnog rastojanja u pravcu delovanja sile:
a) izme$u susednih zavrtnjeva; b) izme$u zavrtnjeva i ivice elementa
Koeficijent
$
k predstavlja koli!nik dopuenog napona smicanja i doputenog normal-
nog napona za osnovni materijal i priblino je jednak 58 , 0 3 / $
$
k , dok koeficijent
2
k definie odnos izme"u doputenog napona pritiska po omota!u rupe i doputenog nor-
malnog napona i iznosi $,7 za obi!ne, odnosno 2,0 za obra"ene zavrtnjeve (tabele 2.8 i
2.9). Sa ovako definisanim vrednostima koeficijenata
$
k i
2
k , iz izraza (2.45) se dobija:
zavrtnjeve "ene obra za
zavrtnjeve "ene neobra za
73 , 2
47 , 2
'
d
d
e (2.46)
U propisima je usvojeno
0
3 d e . Za stati!ke, nose#e zakivke i zavrtnjeve se prepo-
ru!uje primena minimalnih propisanih rastojanja, a za konstruktivne maksimalnih
rastojanja.
Rastojanja zakivka i zavrtnja od ivice elemenata treba da budu to manja kako ne bi
dolo do odizanja krajeva elemenata, to je nepovoljno sa aspekta dejstva korozije. Me"u-
tim, rastojanje spojnog sredstva od ivice elemenata odre"eno je iz uslova jednakosti nosi-
vosti veze na pritisak po omota!u rupe i nosivosti lima na smicanje. Smicanje lima se od-
vija u dve ravni koje zaklapaju ugao 30 u odnosu na pravac dejstva sile (slika 2.57b). Us-
lov jednakosti nosivosti na pritisak po omota!u rupe i na smicanje lima, u ovom slu!aju
moe da se napie na slede#i na!in:
b,dop dop
t d
d e
t

"
30 cos
2 /
2
$
(2.47)
odnosno:
dop dop
k t d k
d e
t

2 $
$
2 / 3
2 /
2 . (2.48)
Reavanjem prethodnog izraza po nepoznatom minimalnom rastojanju od ivice e
$
dobija se:
d
k
k
e
,
_
+
$
2
$
4
3
2
$
(2.49)
odnosno, kada se uvrste vrednosti koeficijenata
$
k i
2
k :
zavrtnjeve "ene obra za
zavrtnjeve "ene neobra za
99 , $
77 , $
$
'
d
d
e (2.50)
U naem standardu je usvojeno minimalno rastojanje u pravcu delovanja sile
0 1
2 d e
(tabela 2.23).
Minimalno rastojanje spojnih sredstava do ivica elemenata upravno na pravac delova-
nja sile je propisano zbog spre!avanja korozije u elementima i smicanja u pravcu ivice i
odnosi se na elemente sa ivicama dobijenim rezanjem. Ova rastojanja ne vae za toplo va-
ljane profile. Kod njih se primenjuju vrednosti koje su manje od propisanih u tabeli 2.23,
jer se u ivi!nim vlaknima kod valjanih profila javljaju zaostali naponi pritiska koji pozitiv-
no uti!u na naponsko stanje u elementu. Rastojanja upravno na pravac delovanja sile (slika
2.58), za standardne valjane profile su prikazana u tabeli 2.22.
Slika 2.58 - Poloaj rupa kod valjanih profila
Kod veza sa zakivcima mora da se omogu#i slobodan prostor kako bi mogao da se
postavi oblika! prese (slika 2.59). Njegove minimalne dimenzije su date u tabeli 2.24.
Slika 2.59 - Dimenzije oblika!a prese za zakivanje
Tabela 2.24 - Dimenzije oblika!a prese za zakivanje zakivaka
Pre!nik zakivka d
0
$mm% $3 $7 2$ 23 25
Pre!nik oblika!a D $mm% 35 40 45 50 55
U vezama ostvarenim zavrtnjevima mora da se ostavi slobodan prostor za postavljanje
klju!a za uvrtanje navrtke (slika 2.60). Najmanje zahtevane dimenzije su date u tabeli 2.25.
Kod uskih limova (lamela) zavrtnjevi (zakivci) se raspore"uju u jednom redu. Da bi se
ispotovalo minimalno rastojanje od zavrtnja do ivice (
0 2
5 , $ d e ) minimalna irina lima
je
0 0
3 5 , $ 2 d d b (slika 2.6$a). Kod limova ve#e irine (
0
6 d b ) mogu da se
postave dva ili vie paralelnih redova zavrtnjeva (slika 2.6$c). U slu!aju limova !ija je
irina u granicama
0 0
6 5 d b d zavrtnjevi (zakivci) se raspore"uju u dva smaknuta
reda (slika 2.6$b). Pri tom poduni razmak izme"u zavrtnjeva ne treba da bude ve#i od:
a e e 5 , 0
max
(2.5$)
gde je
max
e maksimalan dozvoljeni razmak izme"u susednih zavrtnjeva u istom redu
(tabela 2.23), a rastojanje a je izme"u smaknutih redova zavrtnjeva (slika 2.6$b).
Slika 2.60 - Grani!ni poloaji montanog klju!a
Tabela 2.25 - Minimalne slobodne dimenzije za montane klju!eve
Najmanja veli!ina $mm%
Zavrtanj
A B C D E F
M$2 27 24 $6 20 22 29
M$6 32 28 $9 23 27 34
M20 36 32 22 26 30 39
M22,M24 40 36 27 29 35 44
M27 45 40 28 3$ 38 49
M30 48 42 32 33 40 52
Slika 2.6" - Raspored zavrtnjeva i zakivaka
Sredstva za vezu 20$
Kod valjanih ugaonika zavrtnjevi (zakivci) se postavljaju u jednom redu, za ugaonike
sa krakom irine do $$0 mm (slika 2.58). Za ugaonike sa ve#om irinom krakova,
postavljaju se po dva reda.
Kod toplovaljanih I i U-profila zavrtnjevi se postavljaju i na noicama i na rebru. Polo-
aj zavrtnjeva na noicama (slika 2.62) je tabli!no utvr"en (tabela 2.22), dok poloaj za-
vrtnjeva (zakivaka) na rebru zavisi od irine elementa za vezu (podvezice). Taj element
moe da se postavi samo du slobodne visine profila
$
! (slika 2.62a), ili pak da bude na
krajevima obra"en prema radijusu zakrivljenja profila i upasovan (slika 2.62b). U oba
slu!aja, poloaj krajnjih zavrtnjeva ili zakivaka je na odstojanju
0 2
5 , $ d e .
Slika 2.62 - Poloaj podvezica i zavrtnjeva kod valjanih profila
5.4 IZVO%ENJE SPOJEVA SA ZAKIVCIMA I ZAVRTNJEVIMA
Na!in izvo"enja, kao i konstruisanje spojeva, ima veliki uticaj na ponaanje zavrtnjeva
i zakivaka, pa stoga izvo"enju veza sa mehani!kim spojnim sredstvima treba posvetiti
dunu panju, kako bi se ona u vezama ponaala u skladu sa prora!unskim pretpostav-
kama. Neka od osnovnih pravila za izvo"enje veza sa zavrtnjevima su:
rupe za zakivke i zavrtnjeve se probijaju ili bue;
kod stati!ki optere#enih veza, od !elika %036$, rupe mogu da se probijaju do deblji-
ne lima od 25 mm, ali ne ve#e od pre!nika zakivka ili zavrtnja;
na ivicama rupa ne smeju da ostanu grebeni, a u unutranjosti rupa ne smeju da se
pojave naprsline;
kod zategnutih delova se najpre probijaju rupe koje su za 2 mm manje od potrebnog
pre!nika, pa se naknadnim buenjem dobija potrebni pre!nik, dok se kod pritisnutih
elemenata odmah probijaju rupe zahtevanog pre!nika;
da bi se umanjila greka pri obeleavanju rupa, buenje rupa se vri kroz prethodno
napravljene ablone. Ako se ne koriste abloni, tada se prvo bue rupe sa manjim
pre!nikom, pa se tek nakon postavljanja svih elemenata spoja, na probnoj montai,
bue rupe definitivanog pre!nika. Ukoliko se rupe istovremeno bue na postavlje-
nom sklopu, tada mogu da se bue na definitivan pre!nik.
6 SPECIJALNA, SAVREMENA SPOJNA SREDSTVA
6.1 ZAKIVCI SA PRSTENOM
Pomo#u zakivaka sa prstenom (slika 2.63) se ostvaruju tarni spojevi izme"u nose#ih
elemenata !eli!nih konstrukcija, sli!no kao i u slu!aju predapregnutih visokovrednih
zavrtnjeva. Ponaanje i prora!un spojeva izvedenih pomo#u zakivaka sa prstenom su pot-
puno analogni sa spojevima ostvarenim prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima. Je-
dina razlika je u na!inu unoenja sile prednaprezanja, koja se kod zakivaka sa prstenom
unosi na specifi!an na!in. %itava konstrukcija zakivka sa prstenom je proistekla iz potrebe
za to jednostavnijem i kontrolisanijem unoenjem sile prednaprezanja.
Slika 2.63 - Ugradnja zakivka sa prstenom
Zakivak sa prstenom na jednom kraju ima iskovanu okruglu glavu. U sredinjem delu
telo zakivka je oslabljeno. Du ve#eg dela tela zakivka, sa obe strane oslabljenog preseka,
su utisnuti ljebovi (udubljenja) u vidu koncentri!nih prstenova (slika 2.63).
Pri ugradnji zakivka sa prstenom razlikuju se slede#e faze:
zavrtanj se postavlja kroz prethodno izbuenu rupu, tako da mu glava nalegne na
jednu stranu spoja, a prsten se postavlja sa suprotne strane (slika 2.63a),
specijalni hidrauli!ki pitolj se jednim svojim delom oslanja na prsten, a drugim se
pri!vrsti za telo zavrtnja ispod oslabljenog popre!nog preseka (slika 2.63b),
aktiviranjem hidrauli!kog pritiska istovremeno se vri istezanje tela zavrtnja i utis-
kivanje (gnje!enje) prstena, koji na ovaj na!in, hladnim presovanjem prijanja uz te-
lo zakivka sa prstenastim ispup!enjima (slika 2.63c).
pri odre"enoj sili zatezanja dolazi do pucanja tela zakivka na oslabljenom mestu
(slika 2.63d). Pomo#u utisnutog prstena ostaje sa!uvana sila zatezanja u zavrtnju i
na taj na!in se ostvaruje prednaprezanje spoja.
Sredstva za vezu 203
Zavrtnjevi sa prstenom su primenu nali u zgradarstvu. Oni se izra"uju od !elika klase
8.8, pre!nika M$2-M27. Prednost zakivaka sa prstenom u odnosu na visokovredne zavrt-
njeve je u brzoj i jednostavnoj montai. Nije potrebna kontrola (badarenje) momentnih
klju!eva niti laboratorijsko odre"ivanje koeficijenta k, to znatno pojeftinjuje postupak
ugradnje, pa samim tim i jedini!nu cenu ugra"enog zakivka. Osim toga, u telo zakivka se
ne unosi moment torzije, a unesena sila zatezanja je kontrolisanog intenziteta. Glavni ne-
dostatak je veliki otpad materijala pri ugradnji, koji bitno uti!e na ekonomi!nost ovih
spojnih sredstava.
6.2 INJEKTIRANI ZAVRTNJEVI
6.2.1 Opte
Injektirani zavrtnjevi su, nakon opsenih ispitivanja, prvi put uvedeni u tehni!ku regu-
lativu evropskim dokumentom Evrokod 3 - Deo 2 (Aneks I), !iji nacrt je objavljen aprila
$996. godine. To su zavrtnjevi kod kojih je zazor izme"u tela zavrtnja i rupe u spojnim
elementima u vezi ispunjen dvokomponentnim smolama (resin). Injektiranje smole se iz-
vodi kroz mali otvor na glavi zavrtnja (slika 2.64). Nakon o!vr#avanja smole, veza je
sposobna da prihvati smi!u#e sile. Injektirani zavrtnjevi se primenjuju u smi!u#im spojevi-
ma kao alternativa zakivcima, upasovanim zavrtnjevima, ili prednapregnutim visokovred-
nim zavrtnjevima. Zbog ispunjenosti zazora rupe o!vrslom smolom, u spoju je eliminisano
bilo kakvo pomeranje i proklizavanje veze. Me"utim, usled pritiska po omota!u rupe dola-
zi do te!enja smole. Smi!u#a sila u spoju se prenosi smicanjem tela zavrtnja i pritiskom po
omota!u rupe ili, u slu!aju prednapregnutih zavrtnjeva, pomo#u smicanja, pritiska po
omota!u rupe i trenja u kontaktnoj ravni.
Slika 2.64 - Injektirani zavrtanj
Injektirani zavrtnjevi se uglavnom izra"uju od !elika klase !vrsto#e 8.8 i $0.9. Tehni!-
ki detalji u vezi samog postupka injektiranja su reeni primenom posebnih podloki i otvo-
ra na glavi zavrtnja kroz koji se vri injektiranje. Najvanije osobine dvokomponentne
smole koja se koristi za ispunjavanje zazora su: viskoznost, vreme o!vr#avanja itd.
6.2.2 Nosivost spojeva sa injektiranim zavrtnjevima
Nai propisi ne tretiraju problematiku injektiranih zavrtnjeva. Prema Evrokodu 3, nosi-
vost spojeva sa injektiranim zavrtnjevima se zasniva na teoriji grani!nih stanja.
Nosivost smole na pritisak f
b,resin
je jedna od najvanijih karakteristika za prora!un
injektiranih zavrtnjeva i odre"uje se eksperimentalno, pod dejstvom dugotrajnog optere#e-
nja, pri !emu pomeranje usled te!enja smole mora da bude manje od 0,3 mm. Te!enje
smole u spoju je zbir te!enja u elementima koji prenose silu u jednom i drugom pravcu.
Eksperimentalnim putem je utvr"eno da odnos debljina limova u vezi uti!e na nosivost ve-
ze. Uticaj odnosa debljine spoljanjih i unutranjih limova na nosivost smole na pritisak,
moe da se obuhvati na slede#i na!in (slika 2.65):
za
2 $
2 t t
resin b
f
, 2
gde je: 0 , $
za
$ 2 $
2 2 t t t < <
resin b
f
, $
gde je:
,
_
+
$
2
$
3
2
t
t
(2.52)
za
2 $
2 2 t t
resin b
f
, $
gde je: 3 / 4
Slika 2.65 - Pove#anje nosivosti smole u slu!aju debelih spoljnih limova
U debelim spojevima sa dugim zavrtnjevima 3 / > d ! ( ! je debljina paketa, a d je
pre!nik zavrtnja) deformacija zavrtnja usled savijanja moe da izazove nepovoljnu ras-
podelu napona (slika 2.66a), to moe da ima za posledicu pove#ano te!enje smole. Zbog
toga se kod takvih spojeva usvaja da se napon pritiska prenosi samo na debljini paketa
d 3 ! (slika 2.66b).
Otpornost zavrtnja na pritisak po smoli odre"uje se na slede#i na!in:
ser Ms
resin b s
resin ser Rd b
f t d k
F
,
,
, , ,
0 , $

za grani!no stanje upotrebljivosti (2.53)
ult Ms
resin b s
resin ult Rd b
f t d k
F
,
,
, . .
2 , $

za grani!no stanje nosivosti (2.54)
gde su:
0 , $
,

ser Ms
koeficijent sigurnosti za grani!no stanje upotrebljivosti,
0 , $
,

ult Ms
koeficijent sigurnosti za grani!no stanje nosivosti,
0 , $
s
k za standardni zazor u rupi dat u Evrokodu 3,
m k
s
$ , 0 0 , $ za rupe sa zazorom ve#im od standardnog,
m razlika zazora u odnosu na standardni zazor $mm%,
& faktor uve#anja nosivosti smole.
Slika 2.66 - Stvarni i prora!unski dijagram napona kod debelih spojeva
Osim provere otpornosti (nosivosti) zavrtnja na pritisak po smoli, pri proveri grani!nih
stanja kod spojeva sa injektiranim zavrtnjevima neophodno je proveriti i nosivost zavrtnja
na smicanje i pritisak po omota!u rupe.
Kod veza od kojih se zahteva da budu otporne na proklizavanje, pri grani!nom stanju
upotrebljivosti, ili grani!nom stanju nosivosti, u slu!aju injektiranih zavrtnjeva treba uzeti
u obzir i pritisak smole. Prema tome, uslov sigurnosti na proklizavanje moe da se napie
na slede#i na!in:
resin ser Rd b ser Rd s ser Sd v
F F F
, , , , , , ,
+ za grani!no stanje upotrebljivosti (2.55)
resin ult Rd b ult Rd s ult Sd v
F F F
, , , , , , ,
+ za grani!no stanje nosivosti (2.56)
gde su:
ser Sd v
F
, ,
i
ult Sd v
F
, ,
prora!unske vrednosti smi!u#e sile koja dekuje na zavrtanj pri grani!-
nom stanju upotrebljivosti, odnosno nosivosti,
ser Rd s
F
, ,
i
ult Rd s
F
, ,
otpornosti zavrtnja na proklizavanje pri grani!nom stanju upotreblji-
vosti, odnosno nosivosti.
7 !EPOVI
7.1 OPTE
U po!etnom periodu razvoja !eli!nih konstrukcija veze tapova sa !epom su !esto pri-
menjivane, naro!ito u konstrukcijama velikih raspona kao to su mostovi. U ovakvim
konstrukcijama !epovi su uglavnom kori#eni za izradu !vorova kod reetkastih nosa!a
(slika 2.67a) i za ostvarivanje veza lan!anica i zatega izra"enih od ravnih limova kod vi-
se#ih mostova (slika 2.67b). Tako je jo $854. godine izgra"en most preko reke Elbe u Te-
enu, raspona $$9 m, a po!etkom ovog veka i !uveni Lan!ani most preko Dunava u Bu-
dimpeti, raspona 290 m. iroka primena !epova u nose#im !eli!nim konstrukcijama je bi-
la logi!na posledica jednostavnog izvo"enja i pravilnog stati!kog ponaanja veze. Veze iz-
vedene pomo#u !epova su, po svom ponaanju, veoma bliske idealno zglobnim vezama,
jer omogu#avaju slobodnu rotaciju tapa na mestu veze, pa su elementi oslobo"eni dejstva
sekundarnih momenata savijanja. Me"utim, ovakve veze nemaju dodatnu sigurnost u po-
gledu nosivosti, jer otkazivanjem jednog !epa, odnosno zatege, dolazi do loma !itave
konstrukcija. Osim toga, pregled i antikoroziona zatita veza su veoma oteani.
Slika 2.67 - Primena spojeva sa !epovima
Nova teorijska saznanja o stati!kom ponaanju konstrukcija i poboljanje i ubrzanje
prora!una primenom savremenih softverskih paketa, kao i razvoj tehnologije proizvodnje
elemenata !eli!nih konstrukcija, kao to su kablovi, prouzrokovali su drasti!no smanjenje
primene !epova za izradu veza kod nose#ih !eli!nih konastrukcija. Me"utim, veze sa !e-
povima se primenjuju i danas, ali samo u specijalnim slu!ajevima, kada neki posebni uslo-
vi diktiraju primenu veza sa potpuno slobodnom rotacijom. Naj!e#e se veze sa !epovima
primenjuju:
za izradu oslona!kih konstrukcija kod stubova kod kojih se o!ekuju deformacije
usled sleganja temelja (npr. aerodomska zgrada u Kansaiu u Japanu),
za izradu montanih oplata, skela, pokretnih mostova i radnih platformi,
za veze zatega kod vise#ih mostova,
za vezu kuka kod kranova i nastavaka sajli u mainskoj industriji,
kod montano-demontanih objekata, kao to su mostovi u vojnoj industriji,
za vezu anker nosa!a kod mostova sistema kontinualnih nosa!a, kod kojih se jav-
ljaju negativne reakcije (odizanje oslonaca).
7.2 RAD VEZA SA !EPOVIMA
Veze sa !epovima se konstruiu pomo#u okastih tapova i !epova. Ponaanje ovakvih
veza je kompleksno, jer postoji veliki broj faktora koji uti!u na raspodelu napona u okas-
tim tapovima i u !epu. Najvaniji faktori su: oblik i dimenzije okastog tapa, odnos pre!-
nika !epa i dimenzija okastog tapa, zazor izme"u !epa i rupe na okastom tapu i razmak
izme"u limova okastih tapova.
Naprezanja u okastim tapovima mogu da se odrede primenom teorije prstenastih nosa-
!a sa velikim zakrivljenjem, teorije plo!a napregnutih u svojoj ravni, ili primenom metode
kona!nih elemenata. Osim na osnovu teorijskih analiza, naprezanja okastih tapova mogu
da se odrede i eksperimentalnim metodama, naj!e#e primenom naponsko-opti!ke analize.
Trajektorije napona, za dva oblika okastih tapova, su prikazane slici 2.68. O!igledno je
zgunjavanje trajektorija maksimalnih i minimalnih napona na ivicama rupa, u pravcu i
upravno na pravac dejstva sile.
Slika 2.68 - Trajektorije napona kod okastih tapova
Zazor izme"u !epa i rupe u okastom tapu ima dominantan uticaj na raspodelu napona.
Ve#i zazor omogu#ava laku ugradnju i bolju rotaciju tapa, me"utim, pove#avanjem
zazora kontakt !epa i okastog tapa se pribliava linijskom oslanjanju, pa se pove#avaju
naponi. Ovo moe da se uo!i na slici 2.69 gde su punom linijom prikazani naponi u
okastom tapu bez zazora, a isprekidanom linijom naponi u slu!aju zazora od $ mm.
O!igledno je drasti!no pove#anje napona u preseku iznad !epa u pravcu delovanja sile.
Slika 2.69 - Uticaj zazora u rupi na vrednosti napona u okastom tapu
Optere#enjem okastog tapa do loma mogu se izvesti slede#i zaklju!ci o ponaanju
okastih tapova:
usled velikog pritiska po omota!u rupe dolazi do izduenja rupe na okastom tapu u
pravcu delovanja sile, sa strane ne koju nalee !ep (slika 2.70b);
cepanje lima okastog tapa se vri u dva karakteristi!na preseka: upravno i u pravcu
dejstva sile (slika 2.70b), kao logi!na posledica koncentracije napona koja je
prikazana na slici 2.68;
savijanje !epa prouzrokuje savijanje limova obraznih, okastih tapova ka spolja-
njim stranama (slika 2.70c).
Slika 2.70 - a) Oblici okastih tapova; b) Mogu#i vidovi loma;
c) Savijanje !epa i spoljanjih limova
7.3 PRORA!UN OKASTIH TAPOVA
Postoji vie postupaka pomo#u kojih moe da se izvri analiza naponskog stanja u
okastom tapu i !epu. Naj!e#e se primenjuje postupak po Blajhu (Bleich), koji se odoma-
#io i u jugoslovenskoj praksi. Prora!unski model i oznake koje se primenjuju pri prora!u-
nu okastih tapova po Blajhu su prikazani na slici 2.7$.
Raspodela kontaktnog napona pritiska na kontaktu izme"u okastog tapa i !epa moe
da se predpostavi u obliku kosinusne funkcije:
( ) cos
0 $
p p ) 2 / 3 , 2 / ( . (2.57)
Iz uslova ravnotee aksijalnih sila, ako se sa N
t
ozna!i sila zatezanja po jedini!noj deb-
ljini lima (t), dobija se slede#a jednakost:
4
= 2 / cos cos ) (
0 0
0
/2 3
2 /
2
0 $
d p
d d p ds p N
t

(2.58)
odakle se dobija funkcija kontaktnog optere#enja:
cos
4
) (
0
$

d
N
p
t
. (2.59)
Slika 2.7" - Model i oznake za prora!un okastih tapova po Blajhu
Ako se sa r obelei polupre!nik srednje linije prstena (slika 2.7$), optere#enje na
donjem delu glave okastog tapa moe da se definie na slede#i na!in:
.
sin 2
2
const
r
N
p
t

(2.60)
gde je , ugao izme"u podune ose okastog tapa i pravca definisanog centrom prstena i
presekom spoljanje ivice okastog tapa sa osom prstena (slika 2.7$).
Glava okastog tapa je zatvoreni kruni prsten koji je izloen dejstvu ravnotenog
optere#enja p
$
() i p
2
. On je unutranje tri puta stati!ki neodre"en nosa!, u kojem se, usled
prethodno definisanog optere#enja, javljaju slede#i stati!ki uticaji:
- normalna sila:

,
_
4
sin
t
N N (2.6$)
- moment savijanja u preseku $-$ (za )=-/2):

,
_
+
4
sin
2
$
$

r N M
t
(2.62)
- moment savijanja u preseku 2-2 (za )=3/2):

,
_

$
4
sin
2
r N M
t
(2.63)
2$0 Metalne konstrukcije
Normalni naponi u karakteristi!nim ta!kama mogu da se odrede na osnovu slede#eg
izraza:
t
r
r
K
M
A
N
(2.64)
u kojem se znak (+) koristi kada je momenat negativan, a znak (.) kada je momenat pozi-
tivan. U izrazima za sile u presecima i rezultuju#i normalni napon (2.6$) do (2.64) figuriu
i slede#e veli!ine:
- konstanta K, koja zavisi od dimenzija glave okastog tapa:

,
_
+
a
a r
a r
r r K
2 /
2 /
ln
2
(2.65)
- konstanta (/ koja zavisi od ugla ,0

,
_

3
sin
2
$
2
$
2
(2.66)
- konstanta &/ koja zavisi od dimenzija glave okastog tapa
,
_
,
_
+ +
,
_
K
r
A
K
r
A
2
2
$
8
$6
sin ) ( 2 cos 3
sin
sin ) ( cos
sin
$
(2.67)
Napominje se da u prethodnom izrazu (2.67) ugao , treba da se unese u radijanima.
Pri prora!unu normalnog napona treba uzeti povrinu popre!nog preseka tapa jedini!-
ne debljine (A = a), a rastojanje ivi!nog vlakna ( ) treba odrediti na slede#i na!in:
2 / a t (2.68)
gde je + pozitivno za spoljanja, a negativno za unutranja vlakna. Maksimalan normalni
napon u preseku $-$ se javlja na unutranjem vlaknu, za 2 / a i moe da se odredi na
slede#i na!in:
2 /
2 /
$
, $
a r
r
K
a M
A
N
u
+ . (2.69)
Maksimalan normalni napon u preseku 2-2 se javlja na spoljanjem vlaknu, za
2 / a + i moe da se dobije na osnovu izraza:
2 /
2 /
2
, 2
a r
r
K
a M
A
N
o
+
. (2.70)
Na osnovu prethodnih izraza mogu da se odrede vrednosti maksimalnih napona u
okastom tapu, koji su, zbog izraene koncentracije na mestu otvora za !ep, znatno ve#i od
prose!nog normalnog napona koji vlada u tapu sa okastim zavretkom i iznosi:
b N A N
t t
/ / (2.7$)
Sredstva za vezu 2$$
gde je A povrina tapa po jedinici debljine, koja je u slu!aju tapa izra"enog od ravnog
lima jednaka irini lima (b). Intenzitet koncentracije napona moe da se uo!i na primeru
okastog tapa sa uobi!ajenom geometrijom koja je definisana slede#im odnosima:
d
0
=2b/3 i a =31b/4. Ostale geometrijske karakteristike okastog tapa mogu da se odrede
na osnovu prethodnih odnosa u funkciji irine tapa (b):
r = (d
0
+a)/2 = 0,7081b sin, = b/21r = 0,7062 A = 0,751b (2.72)
Na sli!an na!in, prema prethodnim izrazima, mogu da se odrede i koeficijenti & i K kao
i prese!ne sile:
&= -0,$698 K=0,0425b
3
(2.73)
N = 0,346N
t
M
$
= 0,$09N
t
1b M
2
= -0,057 N
t
1b (2.74)
Maksimalan normalni napon u preseku $-$ u unutranjem vlaknu je:

,
_
+ 5$ , 2 5$ , 2
375 , 0 708 , 0
708 , 0
0425 , 0
375 , 0 $09 , 0
75 0
346 0
=
$
b
N
b
N
,
,
t t
u
(2.75)
dok se u preseku 2-2 maksimalan napon javlja u spoljanjem vlaknu i iznosi:

,
_
+ 79 , 0 79 , 0
375 , 0 708 , 0
708 , 0
0425 , 0
375 , 0 057 , 0
75 0
346 0
=
2
b
N
b
N
,
,
t t
o
(2.76)
Iz primera se vidi da je naprezanje u preseku $-$ u unutranjem vlaknu merodavno za
dimenzionisanje. Taj napon je 2,5$ puta ve#i od prose!nog napona u tapu (2.7$). Pritisak
po omota!u rupe je za 27,3% ve#i od prose!nog, prora!unskog pritiska po omota!u rupe i
iznosi:
0 0
0
273 , $
4
d
N
d
N
p
t t

. (2.77)
U naim propisima prora!un okastih tapova je obra"en u standardu JUS U.H2.$$0
"%eli!ne konstrukcije za noenje antena". Prema ovom standardu kontrola napona u
okastom tapu se sprovodi na slede#i na!in:
dop
t
net
t
t c
N
A
N

2
max
(2.78)
gde su:
net
A neto povrina popre!nog preseka okastog tapa,
c irina glave okastog tapa na mestu neto preseka 2-2 (slika 2.74),
dop
doputeni napon za okaste tapove, koji se odre"uje na slede#i na!in:
) / $ ( 0 , 43 c a
dop
+ $MPa% za %036$, %0362 i %0363, (2.79)
) / $ ( 0 , 65 c a
dop
+ $MPa% za %056$, %0562 i %0563. (2.80)
Naj!e#e kod okastih tapova irina prstenaste glave nije konstantna, kako je prikazano
na slici 2.7$. Zbog spre!avanja cepanja okastog tapa usled smicanja i gnje!enja omota!a
rupe potrebno je ve#e rastojanje od ivice okastog tapa do po!etka rupe u pravcu delovanja
sile (a). Stoga se naj!e#e glava okastog tapa oblikuje u vidu prstena promenljive irine
(slika 2.74), pri !emu je njegova irina najmanja na mestu neto preseka $-$ (c). Odnos
dimenzija okastog tapa a i c (slika 2.74), koji figurie u prethodnim izrazima, treba da se
nalazi u okviru slede#ih granica:
0 , 2 / 25 , $ c a . (2.8$)
Izuzetno se moe dozvoliti 25 , $ / 00 , $ c a , ali u tom slu!aju, pri prora!unu normal-
nog napona (2.78) umesto irine a treba da se usvoji 0,8a, tako da ostane zadovoljen us-
lov: c a / 25 , $ . Moe se uo!iti da se koncentracija napona u okastom tapu uzima u obzir
smanjenjem doputenih napona, dok se prora!unski normalni napon sra!unava u neto pre-
seku, kao kod zategnutih tapova.
7.4 DIMENZIONISANJE !EPOVA
%epovi su cilindri!ni !eli!ni elementi preko kojih se ostvaruje veza dva okasta tapa.
Veza dva okasta tapa se izvodi isklju!ivo sa jednim !epom, !ime se omogu#ava slobodna
rotacija veze. Prilikom postavljanja !epova potrebno je da se spre!i mogu#nost njihovog
ispadanja to se uglavnom !ini pomo#u osigura!a u vidu klinastih grani!nika, ili navrtke u
kom slu!aju kada se primenjuje !ep u vidu zavrtnja, sa glavom i navojem. Telo !epa je
istovremeno izloeno dejstvu smicanja i savijanja, pa se u njemu javljaju normalni i
smi!u#i naponi. Naprezanje !epova je kompleksno, a stvarni oblici dijagrama normalnih i
smi!u#ih napona su prikazani na slici 2.72d.
Prema pojednostavljenom prora!unskom modelu, a u skladu sa oznakama prikazanim
na slici 2.72, moment savijanja u !epu moe da se odredi na osnovu izraza:
8
4 2
$
max
+ +

t t
N M
t
. (2.82)
Kako je !ep kratak elemenat izloen dejstvu jakih smi!u#ih sila i momenta savijanja,
naprezanja u njemu treba da se odrede na osnovu teorije povrinskih nosa!a optere#enih u
svojoj ravni. Takvu analizu je sproveo Blajh i predloio slede#e izraze za maksimalne
vrednosti normalnih i smi!u#ih napona:
$80
42 , 0 arctg 847 , 0
max ,

,
_
+
d
a
d t
N
W
M
t
x
(2.83)
A
N
d
c
c
d
t
zx
1
1
]
1
,
_
,
_
+
2 $80
arctg 25 , 0 02 , 0 $0 , $
2
max ,

(2.84)
gde su:
32 /
3
d W otporni moment i
4 /
2
d A povrina popre!nog preseka !epa.
Sredstva za vezu 2$3
Slika 2.72 - Analiza naprezanja u !epu
Osim normalnog napona usled savijanja !epa
max , x
, u !epu se, na mestu kontakta sa
okastim tapom, javlja i normalni napon
max , z
, koji je jednak pritisku po omota!u rupe
okastog tapa
0 max ,
p
z
(2.77). Ovi naponi lee u dve me"usobno upravne ravni: napon
max , z
je upravan na osu !epa, dok napon
max , x
deluje u pravcu ose !epa. Stoga je
neophodno da se izvri i kontrola uporednog napona i to na slede#i na!in:
dop x x u
p p
max , 0
2
max ,
2
0
- + . (2.85)
Na standard JUS U.H2.$$0 "%eli!ne konstrukcije za noenje antena" daje izraze za
prora!in okastih tapova i !epova identi!ne ovima koje je predloio Blajh. Osim kontrole
napona u !epu, potrebno je da se izvri kontrola pritiska po omota!u rupe prema JUS
U.E7.$3$ "Leita i zglobovi nose#ih !eli!nih konstrukcija", koji daje izraz za kontrolu
napona pritiska po omota!u rupe za !ep polupre!nika r sa naleu#om duinom ! :
dop
t
r
N

!
06 , $ (2.86)
gde je
dop
doputeni linijski napon !ije vrednosti su date u tabeli 2.26. Ukoliko su !epovi
u sastavu dinami!ki optere#ene konstrukcije, tada ove doputene napone treba smanjiti za
30%. Pri odre"ivanju neluu#e povrine moe se smatrati da je: t min ! .
Tabela 2.26 - Doputeni naponi za !epove i okaste tapove
Dozvoljeni napon $MPa%
Osnovni materijal
Slu!aj
optere#enja
Pritisak po omota!u
rupe (
dop
)
Istezanje okastog tapa
I 200
% 036$-3
II 230
$$0
I 3$0
% 056$-3
II 350
$65
7.5 KONSTRUISANJE OKASTIH TAPOVA
Oblik okastog tapa je evoluirao od pravougaonog do tapa sa polukrunim zavret-
kom. Na slici 2.73 su prikazani oblici i dimenzije okastih tapova prema preporukama raz-
li!itih autora, koje su primenjene na mnogim izvedenim objektima. Danas se naj!e#e ko-
riste okasti tapovi sa odnosima dimenzija koje je predloio Vinkler:
d/b = 0,75 a = b/2 + 21d/3 c =b/2+d/3 (2.87)
A - Elizabetin most u Budimpeti; B - po Vinkleru, C- po Hesleru, D - po Gerberu,
E - u Penkojdovim objektima i F- u izvedenim objektima Baltimor-Brid firme.
Slika 2.73 - Uporedne dimenzije glave okastog tapa
U konstrukterskoj praksi se naj!e#e susre#u oblici okastih tapova prikazanih na slici
2.74.
Slika 2.74 - Naj!e#e primenjivani oblici okastih tapova
Okasti tapovi mogu da budu konstruisani kao jednodelni, dvodelni i viedelni elemen-
ti (slika 2.75). Prednost viedelnih tapova u odnosu na dvodelne sastoji se u upotrebi !epa
sa manjim pre!nikom, jer se dobija manji napon usled savijanja.
Slika 2.75 - Konstruisanje veza sa !epom
Napon u !epu i napon savijanja u okastom tapu zavise od debljine lima okastog tapa.
Pove#anje debljine lima moe da se izvede na dva na!ina:
glava okastog tapa se izvodi od debljeg lima, a njena veza sa tanjim limom od ko-
jeg je izra"en preostali deo okastog tapa se izvodi zavarivanjem, su!eonim avom
S-kvaliteta (slika 2.76a);
okasti tap se na mestu veze oja!ava sa obostranim obraznim limovima, koji se za-
varuju za osnovni element krunim ugaonim avovima. Buenje rupe se izvodi na-
kon zavarivanja (slika 2.76b).
Slika 2.76 - Oja!anja okastog tapa
Spre!avanje ispadanja !epa iz veze moe da se obezbedi na dva na!ina:
buenjem i urezivanjem rupe na oba kraja !epa, za zavrtanj sa irokom glavom, pri
!emu dubina rupe ne sme da bude ve#a od debljine prvog lima;
na krajevima !epa se bue rupe upravno na pravac ose !epa i postavljaju klinasti
osigura!i ili rascepke.
Veza okastog tapa sa elementima od upljih profila moe da se ostvari na dva na!ina,
kao to je prikazano na slici 2.77.
Slika 2.77 - Veza okastog tapa i upljeg profila
8 ZAVARIVANJE
8.1 UVOD
Zavarivanje je tehnoloki postupak za spajanje istih ili sli!nih metala. Spajanje elemenata
se ostvaruje uz pomo# visoke temperature koja izaziva topljenje dodatnog i osnovnog mate-
rijala na mestu spoja. Rastopi osnovnog i dodatnog materijala (elektrode ili ice za zavariva-
nje) se me"usobno meaju i dolazi do njihovog fizi!kog i hemijskog sjedinjavanja. Nakon
hla"enja dolazi do o!vr#avanja, !ime se stvara av, kao fizi!ki kontinuitet materijala. Na
ovaj na!in se ostvaruje kontinualan spoj elemenata koji se zavaruju.
Radi lakeg pra#enja daljeg teksta neophodno je da se definiu neki osnovni pojmovi
koji su karakteristi!ni za zavarivanje (slika 2.78).
Osnovni materijal je materijal od koga su izra"eni elementi (delovi) koji se spajaju
zavarivanjem.
Dodatni materijal je materijal (naj!e#e ica za zavarivanje ili elektroda) koji se pri za-
varivanju topi i, meanjem sa rastopljenim metalom osnovnog materijala u zoni ava, ob-
razuje rastop koji, nakon hla"enja i o!vr#avanja, formira av. Dodatni materijal mora da
se izabere na adekvatan na!in kako bi se omogu#ilo to bolje i bre popunjavanje ljeba i
dobro sjedinjavanje sa osnovnim materijalom. Pored toga, on mora da poseduje i elemente
za legiranje rastopa !ija je funkcija da stvori uslove za zatitu ava od gasova iz atmosfere
i da omogu#i postepeno hla"enje rastopljenog metala.
Spoj odre"uje me"usobni poloaj delova koji se spajaju.
av je materijalizovano mesto spajanja, odnosno materijal izme"u delova koji se spa-
jaju dobijen topljenjem dodatnog i osnovnog materijala na mestu spoja.
Zona uticaja toplote (ZUT) je zona u osnovnom materijalu neposredno uz av u kojoj
je, usled visokih temperatura (preko 600 C) koje nastaju u rastopu prilikom zavarivanja,
dolo do strukturnih promena.
ljeb je prostor predvi"en za deponovanje dodatnog materijala prilikom zavarivanja.
Njegov oblik zavisi od vrste spoja i debljine elemenata koji se spajaju. Osnovna funkcija
ljeba je da se omogu#i pravilno rastapanje po debljini osnovnog materijala i dobro ispu-
njavanje spoja rastopom. Kod su!eonih avova ljeb se formira obaranjem ivica elemenata
koji se spajaju, dok kod ugaonih avova nisu potrebni nikakvi pripremni radovi, ve# ljeb
formiraju ivice elemenata koji se spajaju.
Slika 2.78 - Osnovni pojmovi
Zavar je deo ava dobijen topljenjem dodatnog materijala u jednom prolazu. Kod
su!eonih spojeva tankih elemenata, debljine 3-4 mm, kao i kod ugaonih avova manjih
dimenzija (a=3-4 mm) av moe da se izvede samo jednim zavarom (slika 2.79a). U
slu!aju su!eonih spojeva debljih elemenata i ugaonih avova ve#ih dimenzija, avovi se
izvode iz vie zavara. Zavar koji se prvo izvodi naziva se koreni zavar. Ostali zavari mogu
da se izvode paralelno sa osom ljeba, (slika 2.79b) ili upravno na nju (slika 2.79c).
Slika 2.79 - Postupak izrade avova: a) iz jednog zavara; b) iz vie zavara paralelnih sa osom
ljeba; c) iz vie zavara upravnih na osu ljeba
Zavarljivost je sposobnost materijala da moe da se zavari. Razlikuju se:
operativna zavarljivost, kao mogu#nost da se ostvari materijalni kontinuitet izme"u
elemenata koji se spajaju bez pojave greaka,
metalurka zavarljivost, kao uslov dobijanja ava zahtevanog kvaliteta i
konstruktivna zavarljivost, kao sposobnost formiranog ava da se pod optere#enjem
ponaa kao i osnovni materijal.
Prvi pokuaji topljenja metala u plamenu gasa, za spajanje dva elementa, ostvareni su u
XVIII i XIX veku, na spajanju elezni!kih ina. I ako su Dejvi $88$. i Petrov $882. godine ot-
krili elektri!ni luk, tek su $88$. u Francuskoj i $882. godine u Rusiji, ostvareni prvi uspeani
pokuaji elektrolu!nog zavarivanja netopljivom, grafitnom elektrodom. Primena ovog postup-
ka je bila ograni!ena, jer se dobijao tvrd i krt av, usled prisustva ugljenika iz elektrode i uticaja
gasova iz atmosfere. Prvi problem je delimi!no otklonjen $889. godine kada je Rus Slavljanov
uspeno primenio topljivu elektrodu u luku jednosmerne struje. Drugi problem je otklonjen
$908. godine kada je ve"anin Kjelberg otkrio obloenu elektrodu. Slede#ih dvadesetak godi-
na taj postupak se razvija i postaje osnovni postupak zavarivanja.
U cilju to bolje zatite rastopa od gasova iz atmosfere i pove#anja u!inka zavarivanja
debelih limova, kod izrade brodova i kotlova, $929. godine Rus Dulj!evski patentira pos-
tupak zavarivanja pod zatitnim prahom. On je u Americi poznat kao Unionmett, a u Evro-
pi kao Ellira postupak.
Godine $926. se u Americi razvija postupak zavarivanja pod zatitnim gasom. U po!et-
ku su to bili inertni gasovi, helijum i argon, a ica je topljena u luku sa volframskom elek-
trodom. Kasnije se razvijaju i postupci sa topljivom icom. Zavarivanje pod zatitom ak-
tivnog gasa (CO
2
) je razvijeno $953. godine.
Slika 2.80 - Primeri primene zavarivanja u metalnim konstrukcijama: a) veza grede sa stubom;
b) !vor reetkastog nosa!a; c) ortotropna plo!a
U Jugoslaviji se prva oprema za gasno zavarivanje pojavila $909. godine. Prvo elektro-
lu!no zavarivanje je izvedeno $926. godine, na zavarivanju elezni!kih ina. Nedostatak
stru!nih kadrova i doma#e opreme su usporili razvoj zavarivanja. Tek pred Drugi svetski
rat zapo!inje bri razvoj. Nakon zavretka rata, Jugoslavija se brzo uklju!uje u transfer
znanja i tehnologije iz oblasti zavarivanja. Do danas je i kod nas izveden veliki broj zna-
!ajnih metalnih konstrukcija u zavarenoj izradi. Primena zavarivanja je potpuno odoma-
#ena i gotovo da se i ne moe zamisliti radionica za izradu metalnih konstrukcija koja ne
raspolae sa savremenim ure"ajima za zavarivanje. Nekoliko karakteristi!nih primera za-
varivanja u metalnim konstrukcijama prikazano je na slici 2.80.
Moe se slobodno re#i da je sa primenom zavarivanja u gra"evinskim konstrukcijama,
otpo!ela nova era metalnih konstrukcija. Otvorene su mnogobrojne mogu#nosti za kons-
truisanje i izradu metalnih konstrukcija, proireno je polje njihove primene, a tako"e su
primenjena i nova konstrukcijska reenja (npr. ortotropne plo!e). Danas je izrada metalnih
konstrukcija gotovo nezamisliva bez primene zavarivanja, koje se primenjuje pri izradi
elemenata konstrukcije (profila) i njihovih veza. Osnovne prednosti koje nudi zavarivanje
u odnosu na mehani!ka spojna sredstva su:
materijalni kontinuitet kojim se omogu#ava pravilan, kontinualan tok sila iz jednog
u drugi element veze ili nastavka,
ostvarivanje krutih, odnosno slabo deformabilnih veza, to je posebno vano kod
dinami!ki optere#enih konstrukcija,
redukcija ukupne teine konstrukcije, koja se pre svega manifestuje kroz smanjenje
teine veza i nastavaka,
mogu#nost variranja debljine elemenata, !ime se postiu utede u teini kons-
trukcije,
smanjenje vremena neophodnog za pripremu komada koji se spajaju (otpada
potreba za buenjem rupa za spojna sredstva),
izbegavanje slabljenja elemenata rupama za spojna sredstva,
velike mogu#nosti konstrukcijskog oblikovanja veza izme"u elemenata razli!itih
oblika i dimenzija,
mogu#nost ostvarivanja nepropusnih spojeva i
poboljanje izgleda konstrukcije.
Za razliku od spojeva izvedenih pomo#u zavrtnjeva ili zakivaka, kod kojih se sila sa
jednog elementa predaje na drugi diskontinualno, zavareni spojevi omogu#avaju kontinua-
lan tok sila du linija avova, koji je logi!na posledica ostvarenog materijalnog kontinui-
teta. Kod su!eonih avova taj tok je neporeme#en i ravnomeran, dok je kod veza ostvare-
nih pomo#u ugaonih avova, zbog skretnih sila, tok sila malo poreme#en.
Zavarivanje se primenjuje za izradu osnovnih elemenata metalnih konstrukcija, irokog
asortimana, kao to su I, U, sandu!asti, kruni i drugi profili. Elementi se spajaju direkno,
bez dodatnih elemenata kao to su pojasni ugaonici kod zakovanih nosa!a i tapova, !ime
se znatno tedi na osnovnom materijalu. Osim toga, nema slabljenja elemenata usled rupa
za zakivke, pa je njihova nosivost ve#a. Lakim variranjem irine i debljine elemenata du
raspona nosa!a u zavisnosti od promene stati!kih uticaja, nosivost nosa!a se uskla"uje sa
njegovim naprezanjima. Na taj na!in se ostvaruje pravilan balans materijala, odnosno nje-
gova raspodela srazmerno stvarnim stati!kim potrebama, to moe znatno da uti!e na sma-
njenje teine, a samim tim i cene konstrukcije. Posebno treba ista#i primenu zavarivanja
pri izradi zakrivljenih elemenata i elemenata sloene geometrije.
Tako"e, zavarivanje se primenjuje za izradu veza izme"u manjih ili ve#ih sklopova me-
talnih konstrukcija. Ovakve veze se izvode brzo, kvalitetne su i ekonomi!ne. Njima se omo-
gu#ava dobro iskori#enje nosivosti osnovnog materijala, a dodatni elementi u vidu podvezi-
ca naj!e#e nisu potrebni. Veze elemenata pod uglom razli!itim od 903 koje su predstavljale
poseban problem kod veza sa zakivcima, efikasno se izvode u zavarenoj izradi.
Zavarivanje moe da se primenjuje i za izradu montanih nastavaka. Nastavci u zavare-
noj izradi mogu da budu ekonomi!ni, ali je u uslovima koji vladaju na gradilitu, teko
obezbediti neophodan kvalitet avova. Stoga se montani nastavci naj!e#e izvode pomo-
#u zavrtnjeva. Kod izuzetno napregnutih, odgovornih konstrukcija, kao to su na primer
mostovi, zavarivanje se primenjuje i za izradu montanih nastavaka (npr. kod ortotropnih
plo!a). Veze izvedene zavarivanjem nisu montano-demontanog karaktera, kao to je slu-
!aj sa vezama izvedenim pomo#u zavrtnjeva. Veza u zavarenoj izradi moe da se demonti-
ra (razdvoji) samo rezanjem ava ili osnovnog materijala. To je jo jedan od razloga zbog
kojih se zavarivanje primenjuje uglavnom za izradu elemenata i radioni!kih sklopova, a
re"e i za izvo"enje montanih nastavaka.
Ukoliko je potrebno da se izvri oja!anje konstrukcije ili njenog dela, kao i u slu!aju
dodavanja novih elemenata, to moe jednostavno da se izvede zavarivanjem. Pri tome
treba voditi ra!una da se prilikom intervencije na postoje#oj konstrukciji omogu#i njeno
rastere#enje (podupiranje), jer pri zavarivanju usled zagrevanja postoje#e konstrukcije
dolazi do privremenog, drasti!nog pada mehani!kih karakteristika, koji moe da prouzro-
kuje lom konstrukcije.
Nepropusnost zavarenih spojeva je neuporedivo bolja nego kod spojeva ostvarenih za-
vrtnjevima i zakivcima. Zavareni spoj je vodonepropustljiv, to prua velike mogu#nosti
za primenu metalnih konstrukcija za izradu rezervoara, silosa i bunkera, hidrotehni!kih
objekata (npr. zatvara!a brana) itd.
Kao najvaniji nedostaci zavarivanja mogu se navesti:
potreba za kvalifikovanom radom snagom,
neophodan proces kontrole kvaliteta u radionici i na gradilitu,
posebni zahtevi u pogledu klimatskih uslova prilikom zavarivanja na gradilitu,
pove#ana osetljivost na dejstvo poara.
Zavarivanje je sloen tehnoloki postupak. Za njegovo izvo"enje je potrebna kvali-
tetna i pouzdana oprema, odgovaraju#i dodatni materijal, odre"eni pripremni radovi,
kvalifikovana radna snaga i odgovaraju#i uslovi u prostoru gde se izvode zavariva!ki ra-
dovi. Svi ovi uticaji, pojedina!no ili zajedno, uti!u na kvalitet dobijenih avova. Vrsta i
mogu#nosti opreme, kao i stru!nost radne snage (zavariva!a, odnosno operatera) su naj-
vaniji faktori koji uti!u na kvalitet zavarivanja. Pri tome posebnu panju treba posvetiti
izboru postupka zavarivanja, jer razli!itim metalima i debljinama elemenata, kao i polo-
ajima i brzinama izvo"enja zavarivanja pogoduju razli!iti postupci zavarivanja.
Kvalifikovana radna snaga je preduslov da #e izabrani tehnoloki postupak zavarivanja
i mere koje se tom prilikom preduzimaju dati odgovaraju#e rezultate. Kvalifikovani zava-
riva! treba da zna kako i na koji na!in pravilno da upotrebi opremu, da pravilno popuni
ljeb ava, da onemogu#i stvaranje greaka u avu i da ih, ako nastanu, otkloni. Stoga se za
izvo"enje zavariva!kih radova zahteva prethodno atestiranje zavariva!a. Kod automatskih
i poluautomatskih postupaka, zahteva se jo vii nivo stru!nosti radnika. Izbor tehnolokog
postupka sa osnovnim parametrima, izbor dodatnog materijala i redosled zavarivanja pro-
pisuje inenjer tehnolog, u vidu plana tehnologije zavarivanja.
U avovima i materijalu uz av u toku zavarivanja mogu da se jave greke i nepravil-
nosti. One znatno uti!u na smanjenje nosivosti zavarenih spojeva, a !esto mogu da budu i
uzrok ruenja konstrukcije. Na mestima greaka, usled diskontinuiteta, dolazi do koncen-
tracija napona koje, posebno kod zategnutih elemenata dinami!ki optere#enih konstrukci-
ja, mogu da prouzrokuju pojavu i irenje prslina i tako ugroze nosivost spoja i !itave kons-
trukcije. U slu!aju stati!kog optere#enja dolazi do plastifikacije ovih zona i preraspodele
naprezanja. Kod dinami!kih naprezanja takva preraspodela naprezanja ne moe da se us-
postavi. U nekim slu!ajevima dolazi do posebne prekristalizacije metala u zategnutim ele-
mentima napregnutim dinami!kim optere#enjem i pri niskim temperaturama, to izaziva
pojavu prsline u avu i dolazi do tzv. krtog loma. Izbegavanje tih pojava uslovljava
poseban izbor osnovnog materijala, tehnologije zavarivanja i kontrole i obrade izvedenih
avova.
Otkrivanje i uklanjanje greaka nastalih zavarivanjem je veoma obiman i skup
postupak. Stoga je na projektantu vaan i odgovoran zadatak da na to racionalniji na!in
isprojektuje veze i nastavke, rukovode#i se, pre svega, slede#im principima:
veze i nastavci moraju da budu to jednostavniji sa stanovita izvo"enja, odnosno
mora da se predvidi potreban prostor za manipulaciju pri izvo"enju zavarivanja
(posebno u slu!aju zavarivanja na gradilitu),
poloaji veza i nastavaka, ukoliko je mogu#e, treba da budu izvan zona maksimal-
nih uticaja, !ime se znatno umanjuje stepen opasnosti od nastanka eventualnih gre-
aka u avovima,
izbegavati teke poloaje zavarivanja (npr. iznad glave) jer je kvalitet avova slabiji,
a njihovo izvo"enje sporije i skuplje,
zahtevani stepen kotrole kvaliteta, s obzirom na velike razlike u ceni, mora da odgo-
vara stvarnim potrebama, u skladu sa zna!ajem konstrukcije i njenih elemenata.
Klimatski uslovi koji vladaju na lokaciji na kojoj se vri zavarivanje su od velikog
zna!aja za kvalitet izvo"enja zavariva!kih radova. Tu posebnu ulogu igraju spoljanja
temperatura, vlanost vazduha i prisustvo vetra. Pri niskim temperaturama dolazi do brzog
gubitka temperature u zoni ava i naglog hla"enja, !ime se spre!ava pravilno o!vr#avanje
ava. Tom prilikom ne dolazi do dobrog sjedinjavanja dodatnog i osnovnog materijala, pa
se dobijaju nepovoljne strukture metala u avu sa pojavom greaka u vidu prslina i
uklju!aka gasa i troske. Donja granica temperature za normalno zavarivanje !elika
kvaliteta %036$ i %045$ iznosi 0 C, a za !elik kvaliteta %056$ iznosi +5 C. Ispod ovih
temperatura zavarivanje se vri samo uz preduzimanje odgovaraju#ih mera predgrevanja
osnovnog materijala. Pri zavarivanju na vetru ili promaji moe da do"e do nepravilnog vo-
"enje luka i neravnomernog hla"enja ava, to uti!e na stvaranje greaka. Velika vlanost
vazduha, tako"e, moe da izazove ozbiljne greke u avovima. Sve ovo ukazuje na !inje-
nicu da je zavarivanje optimalno u radioni!kim uslovima, gde ovi parametri mogu da se
kontroliu, a ne na gradilitu u improvizovanim uslovima.
Tabela 2.27 - Mehani!ka svojstva metala ava
Granica razvla!enja - f
y
%vrsto#a na zatezanje - f
u
Izduenje - 4
5
ilavost
$N/mm
2
% $N/mm
2
% $%% $J%
na 0 C na +20 C
420-450 450-550 26-30
$00 $50
Spoj dobijen zavarivanjem treba da ima to ravnomernije upotrebne osobine, sli!ne ili
bolje od osobina osnovnog materijala. Mehani!ka svojstva materijala ava treba da budu
sli!na mehani!kim svojstvima osnovnog materijala. Ovo se prvenstveno odnosi na granicu
razvla!enja (f
y
), !vrsto#u na zatezanje (f
u
) i izduenje pri lomu (4
5
). Pomenuta mehani!ka
svojstva materijala ava treba da budu ista ili bolja od odgovaraju#ih svojstava osnovnog
materijala. Uobi!ajene vrednosti ovih mehani!ka svojstva metala ava date su u tabeli
2.27.
8.2 VRSTE SPOJEVA I AVOVA
U zavisnosti od me"usobnog poloaja elemenata koji se zavaruju, razlikuju se slede#e
vrste spojeva:
su!eoni spojevi,
ugaoni ili T - spojevi,
preklopni spojevi.
Tabela 2.28 - Pregled uobi!ajenih vrsta spojeva i avova
Vrsta spoja
Vrsta
avova
Su!eoni spoj Ugaoni spoj Preklopni spoj
S
u
!
e
o
n
i

a
v
o
v
i

s
a
p
u
n
o
m

p
e
n
e
t
r
a
c
i
j
o
m
-
S
u
!
e
o
n
i

a
v
o
v
i

s
a
d
e
l
i
m
i
!
n
o
m

p
e
n
e
t
r
t
r
a
c
i
j
o
m
-
U
g
a
o
n
i

a
v
o
v
i
-
a
v
o
v
i

u
r
u
p
a
m
a
- -
%
e
p

a
v
o
v
i
-
Zbog svoje specifi!nosti uljebljeni avovi ne mogu podle#i ovakvoj podeli (slika 2.94)
Pomenuti spojevi mogu da se ostvare pomo#u razli!itih vrsta avova. U savremenim
metalnim konstrukcijama uglavnom se primenjuju slede#e vrste avova:
su!eoni avovi sa punom penetracijom,
su!eoni avovi sa delimi!nom penetracijom,
ugaoni avovi,
avovi u rupama (krunim ili elipti!nim),
!ep avovi i
uljebljeni avovi.
Koji #e se av primeniti zavisi od vrste spoja, vrste i veli!ine naprezanja, debljine ele-
menata koji se spajaju i tehnolokog postupka koji se primenjuje pri zavarivanju. Tako"e
treba ista#i da se ne mogu koristiti svi tipovi avova za sve tri vrste spojeva. Pregledni pri-
kaz vrsta spojeva i avova dat je u okviru tabele 2.28.
Su!eoni spojevi su spojevi kod kojih elementi koji se spajaju lee u istoj ravni. Ovi
spojevi mogu da se izvedu pomo#u su!eonih avova sa punom ili delimi!nom penetraci-
jom. Mogu da se koriste za spajanje elemenata iste (slika 2.8$a), ili razli!ite debljine (slika
2.8$b).
Slika 2.8" - Su!eoni spojevi elemenata: a) iste debljine; b) razli!ite debljine
Ugaoni spojevi se izvode izme"u elemenata koji me"usobno zaklapaju odre"eni ugao,
razli!it od $803. Naj!e#e se elementi koji se spajaju nalaze pod pravim uglom (slika
2.82a), ali taj ugao moe da bude i kos (slika 2.82b), u kom slu!aju se ugaoni spojevi
nazivaju kosi ugaoni spojevi. Ugaoni spojevi mogu da se izvedu pomo#u su!eonih avova
sa punom ili delimi!nom penetracijom ili pomo#u ugaonih avova.
Kada se jedan od elemenata koji se spajaju ne prekida na mestu spoja (slika 2.82) spoj
se naziva neprekinuti ugaoni spoj. Ukoliko se oba elementa prekidaju na mestu spoja
(slika 2.83) takvi spojevi se nazivaju prekinuti ugaoni spojevi. Prekinuti spojevi mogu da
budu otvoreni (slika 2.83a) i zatvoreni (slika 2.83b). Kod otvorenih spojeva elementi koji
se spajaju su smaknuti jedan u odnosu na drugi, tako da se njihove veze izvode pomo#u
ugaonih avova. Kod zatvorenih spojeva povrine elemenata su u istoj ravni tako da se
izvodi su!eoni spoj.
Krstasti spojevi predstavljaju poseban vid ugaonih spojeva kod kojih elemenati koji se
spajaju obrazuju krst (slika 2.84). Spoj se ostvaruje pomo#u ugaonih (slika 2.84a) ili su-
!eonih avova (2.84b), ili njihovom konbinacijom. Ovakvi spojevi su nepovoljni, jer zbog
nagomilavanja avova na jednom mestu dolazi do koncentracije napona. Pri zavarivanju
avova sa druge strane, dolazi do ponovnog zagrevanja ve# izvedenih avova i osnovnog
materijala, to moe da izazove prekristalizaciju osnovnog materijala. Ovo je posebno
opasno kod limova male debljine. Zbog toga se krstasti spojevi izbegavaju kod limova
tanjih od 7 mm. Ukoliko je neophodno da se ovakav spoj izvede kod izuzetno optere#enih
elementata, tada se pribegava posebnom konstrukcionom oblikovanju. Svi elementi se
prekidaju na mestu spoja i ume#e se kvadratni ili okrugli !eli!ni profil za koji se zavaruju
prekinuti delovi spoja (slika 2.84c).
Slika 2.82 - Ugaoni spojevi sa su!eonim i ugaonim avovima: a) pravi; b) kosi
Slika 2.83 - Prekinuti ugaoni spojevi: a) otvoreni; b) zatvoreni
Slika 2.84 - Krstasti spojevi: a) sa ugaonim avovima; b) sa su!eonim avovima;
c) sa umetnutim okruglim ili kvadratnim !eli!nim profilom
Preklopni spojevi su spojevi izme"u preklopljenih elemenata koji lee u dve paralelne
ravni. Postoje dve vrste preklopnih spojeva:
direktni preklopni spojevi i
preklopni spojevi sa podvezicama.
Direkni preklopni spojevi se javljaju kod elementa koji su me"usobno preklopljeni na
odre"enoj duini. Spoj se izvodi pomo#u ugaonih avova. Ukoliko su elementi koji se
spajaju iste irine, tada se izvode samo !eoni ugaoni avovi sa obe strane (slika 2.85a).
Ako je jedan elemenat ui od drugog, tada se izvode i bo!ni (poduni) i !eoni ugaoni
avovi (slika 2.85b).
Preklopni spojevi sa podvezicama se izvode kada se elementi koji se spajaju nalaze u
istoj ravni. Sa obe strane ovih elemenata se postavljaju podvezice, koje treba da budu ue
od osnovnih elemenata kako bi se omogu#ilo njihovo zavarivanje za elemente spoja
pomo#u ugaonih avova po !itavom obimu (slika 2.85c). Primena ovakvih spojeva je, sa
stanovita naprezanja avova i samih elemenata, povoljnija, jer se izbegava ekscentri!no
naprezanje. Me"utim, neophodni su dodatni elementi (podvezice) za ostvarivanje veze,
!ime se pove#ava utroak materijala.
Slika 2.85 - Preklopni spojevi: a) i b) direktni preklopni spojevi; c) preklopni spojevi sa
podvezicama
8.2.1 Su"eoni avovi (sa punom penetracijom)
Kako je ve# pomenuto, su!eoni avovi se izvode pomo#u jednog ili vie zavara izme"u
elemenata (limova) iste ili razli!ite debljine. Primenjuju se za izradu su!eonih i ugaonih
spojeva. Uvarivanje se ostvaruje po !itavoj debljini elemenata koji se spajaju, pa se zbog
toga ovakvi avovi nazivaju i su!eoni avovi sa punom penetracijom ili sa punim uvarom
(u daljem tekstu samo su!eoni avovi). Za debljinu su!eonih avova moe da se usvoji
debljina tanjeg elementa u spoju.
Kod elemenata manje debljine (do 5 mm) nije potrebna posebna obrada ivica elemena-
ta koji se spajaju. U suprotnom, su!eoni avovi se izvode u prethodno pripremljenim lje-
bovima, na jednom ili oba elementa koji se spajaju. Oblik ljeba zavisi od debljine eleme-
nata koji se zavaruju. U zavisnosnosti od oblika ljeba razlikuju se slede#e vrste su!eonih
avova:
I-avovi (slika 2.86a) koji se izvode izme"u elemenata debljine $-5 mm bez obrade
ivica za ljeb. Elementi koji se spajaju postavljaju se na me"usobnom razmaku od
0-2 mm, kako bi moglo da se ostvari njihovo uvarivanje po !itavoj debljini;
V-avovi (slika 2.86b) koji se izvode kod limova debljine 5-$5 mm. Ukoliko se
ljeb ispuni samo sa jedne strane tada se dobija av sa neprovarenim korenom. Ako
se, nakon !i#enja, izvede i zavar sa druge strane ava tada se dobija av sa
provarenim korenom. Kod su!eonih spojeva se uglavnom izvode V-avovi, dok se
kod ugaonih spojeva, zbog nemogu#nosti obrade ivica oba elementa spoja, naj!e#e
izvode $/2V-avovi, koji tako"e mogu da budu sa provarenim korenom (slika
2.86c), ili bez provarenog korena (slika 2.86d);
X-avovi (slika 2.86e) koji se izvode kod su!eonih spojeva limova ve#e debljine
($2-35 mm). On predstavlja spoj dva V-ava sa suprotnih strana limova, kako bi se
smanjila veli!ina ljeba, a time i koli!ina dodatnog materijala. Izvodi se tako to se
prvo zavari jedna strana, zatim se spoj okrene i o!isti, pa se zavari i druga strana
(slika 2.86e);
K-avovi (slika 2.86f) koji se izvode kod ugaonih spojeva limova debljine >$0 mm
(uglavnom $5-30 mm). Oni predstavljaju kombinaciju dva $/2 V - ava;
U-avovi (slika 2.86g) koji mogu da se primenjuju za zavarivanje limova ve#e
debljine (>25 mm) umesto V-avova;
J-avovi ili $/2U-avovi (slika 2.86h) koji se primenjuju za zavarivanje limova ve#e
debljine (>$5 mm), uglavnom kod ugaonih spojeva.
Slika 2.86 - Vrste su!eonih avova
Osnovni elementi popre!nog preseka su!eonih avova prikazani su na slici 2.87. ljeb
ava sa!injavaju ivice elemenata koje treba zavariti. Lice ava je vidljiva povrina sa gornje
strane ava. Koren (nali!je) ava se nalazi sa donje strane spoja i obuhvata i deo osnovnog
materijala istopljenog pri zavarivanju. Uvar je deo osnovnog materijala istopljenog prilikom
zavarivanja. Ivica ava je definisana grani!nim linijama izme"u lica, odnosno nali!ja ava i
osnovnog materijala. Nadvienje ava je deo ava iznad ravni koja spaja ivice ava. Prelazna
zona je deo osnovnog materijala u zoni uticaja toplote. Debljina ili visina ava je jednaka
debljini tanjeg elementa u spoju, ukoliko su elementi razli!ite debljine.
Slika 2.87 - Osnovni elementi su!eonog ava
8.2.2 Oblici ljebova su"eonih avova
Izvo"enje ava odre"enih dimenzija i kvaliteta zavisi u velikoj meri od dimenzija
pripremljenog ljeba. Osnovne funkcije ljeba su:
da omogu#i pristup elektrodi po !itavoj visini elemenata (limova) koji se spajaju,
da se omogu#i topljenje osnovnog materijala,
da se formira korito u koje se deponuje meavina rastopljenog dodatnog i osnovnog
materijala,
da se stvori odre"ena masa dodatnog materijala koja je potrebna za spajanje eleme-
nata.
Osnovni elementi ljeba prikazani su na slici 2.88.
Ugao otvora ljeba (,) )) ) definie irinu ljeba izme"u elemenata i njegova veli!ina di-
rektno uti!e na pomenute funkcije ljeba. Veliki ugao zahteva znatnu koli!inu dodatnog
materijala i produava vreme izvo"enja ava, a time i vreme zadravanja materijala na vi-
sokoj temperaturi. On, uglavnom, zavisi od poloaja i postupka zavarivanja.
Otvor korena ljeba (g) igra zna!ajnu ulogu pri izvo"enju korena ava. Mali otvor ne
omogu#ava dovoljno topljenje osnovnog materijala, dok previe veliki otvor stvara proka-
pine i curenje zavara. Vrednosti otvora se kre#e u granicama od 0-2 mm. Ukoliko je potre-
ban ve#i otvor, tada se prilikom izvo"enja ava postavlja potkorena plo!ica (letva).
Slika 2.88 - Osnovne dimenzije ljebova za su!eone avove
Visina korena ljeba (s) omogu#ava da se istopljeni materijal zadri u ljebu. Mala
visina daje otar koren ljeba koji dovodi do topljenja tog dela osnovnog materijala i
curenja istopljenog metala. Velika visina daje tupi koren ljeba, odnosno ne omogu#ava
dovoljno provarivanje ava u tom delu i stvaranje korena ava. Vrednost visine korena
ljeba se kre#e u granicama od 0-3 mm.
Dubina ljeba (d) zavisi od debljine osnovnog materijala (d = t - s).
U tabeli 2.29 prikazana je zavisnost izme"u oblika ljebova i vrste avova.
Oblici ljebova za gasno i elektrolu!no zavarivanje, sa svim potrebnim dimenzijama
prikazani su u tabeli 2.30.
Tabela 2.29 - Veze izme"u vrste su!eonih avova i oblika ljebova
ljeb av
Napomena Izgled Naziv Izgled
Debljine
limova
Su!eoni spojevi
Bez obrade I -av $-5 mm
ljeb oblika
$/2V
$/2V - av 5-$5 mm
ljeb oblika V V - av 5-$5 mm
ljeb oblika K K - av $5-30 mm
ljeb oblika X X - av $2-35 mm
ljeb oblika Y Y - av >$5 mm
ljeb oblika U U - av > 25 mm
Obostrani ljeb
oblika U
Dvostruki
U- av
>30 mm
Ugaoni spojevi
ljeb oblika
$/2V
$/2V - av 5-$5 mm
ljeb oblika
K
K -av > $0 mm
ljeb oblika
J
J - av >$5 mm
Tabela 2.30 - Osnovne dimenzije ljebova su!eonih avova
Uglovi s g r
Naziv ava
Slika
broj

$
2
$mm% $mm% $mm%
I - av $ - - - - - 0-2 -
2a #603 - - - -
2b - - 50-553 $0-$53 - V - av
2c #703 - - -
0-3
obi!no
$,5
-
3a - - - -
3b #903 - - - X - av
3c
#603
- - $0-$53
0-0,5
-
4a - - -
4b - 5-$03 - U - av
4c
#203
- - -
3 6
Y - av 5a,b #603 - - - * -
J - av 6 25-353 - - - min 3 $2-$5
$/2V - av 7a,b 50-553 - - - $-2 -
K - av 8 50-553 - - - $-2
$

d
o

2
m
m

u

z
a
v
i
s
n
o
s
t
i

o
d

d
e
b
l
j
i
n
e

e
l
e
m
e
n
a
t
a
i

p
o
l
o
a
j
a

z
a
v
a
r
i
v
a
n
j
a
-
8.2.3 Su"eoni avovi sa delimi"nom penetracijom
To su su!eoni avovi !ija debljina je manja od debljine osnovnog materijala. Primenjuju se
kod spajanja debljih elemenata, na primer kod pritisnutih stubova, ili kao konstruktivni avovi
kod sandu!astih zavarenih profila. Po svom ponaanju su sli!ni ugaonim avovima, ali je za
njihovo izvo"enje potrebna manja koli!ina dodatnog materijala. Naj!e#e se izra"uju kao
dvostruki V-av (slika 2.89a), dvostruki U-av (slika 2.89b), dvostruki $/2 V-av oja!an
ugaonim avovima (slika 2.89c) i jednostruki $/2 V-av (slika 2.89d).
Slika 2.89 - Su!eoni avovi sa delimi!nom penetracijom
8.2.4 Ugaoni avovi
Ugaoni avovi se izvode kod ugaonih spojeva i spojeva na preklop. Za njihovu izradu
nije potrebna posebna obrada ivica elemenata koji se spajaju (ljebovi nisu neophodni),
ve# se dodatni materijal deponuje u "korito" obrazovano izme"u ivica elemenata koji se
spajaju u kojem se i formira av. Osnovni elementi ugaonih avova su sli!ni kao kod su-
!eonih avova (slika 2.90a). avovi imaju priblino trougaoni oblik popre!nog preseka i
nalaze se u uglovima izme"u elemenata koji se spajaju, po !emu su i dobili ime. Dimenzi-
ja koja odre"uje nosivost ava je debljina ava (a) koja je jednaka visini najve#eg jednako-
krakog trougla koji moe da se upie u popre!ni presek ava (slika 2.90b). U zavisnosti od
debljine (a), av se izvodi pomo#u jednog ili vie zavara. Lice ava moe da bude kon-
veksno ili konkavno.
Ugaoni avovi mogu da budu kontinualni ili isprekidani. Isprekidane ugaone avove ne
treba koristiti u korozionoj sredini zbog opasnosti od formiranja korozionih ta!aka na mes-
tima prekida. Maksimalna duina prekida kod isprekidanih ugaonih avova (slika 2.9$)
treba da se odredi na slede#i na!in:
'
c
t
t
25 , 0
elemente zategnute za $6
elemente pritisnute za $2
mm 200
min
min
min
max
! (2.88)
gde su:
t
min
debljina najtanjeg lima u spoju (t
min
=min5t, t
$
6, videti sliku 2.9$),
c rastojanje izme"u ukru#enja, ukoliko se avovi koriste za spajanje ukru#enja za lim
ili drugi element izloen pritisku ili smicanju.
Slika 2.90 - Ugaoni avovi: a) osnovni elementi ugaonog ava;
b) odre$ivanje debljine ugaonog ava
Isprekidani avovi se postavljaju sa obe strane elementa koji se spaja i to u istom ritmu
(slika 2.9$a) ili naizmeni!no (slika 2.9$b). Pri tome treba voditi ra!una da spoj uvek
po!inje i zavrava se sa ugaonim avovima sa obe strane. Duina prekida se meri izme"u
krajeva najbliih (susednih) avova. Osnovni razmaci izme"u delova isprekidanih avova,
kao i dimenzije po!etnih i zavrnih avova prikazani su na slici 2.9$.
{ }
$ 0
75 0 ; 75 , 0 min b , b ! { } mm 200 ; $6 , $6 min
$ $
t t !
{ } mm 200 ; 25 0 ; $2 , $2 min
$ 2
b , t t !
Slika 2.9" - Osnovne dimenzije isprekidanih ugaonih avova
8.2.5 avovi u rupi
avovi u rupi se izvode kao ugaoni avovi po !itavom obimu rupe (slika 2.92). Rupe su
naj!e#e krunog, a re"e ovalnog oblika. Ovakvi avovi se koriste kod preklopnih spojeva
za prijem sila smicanja. Pre!nik krune rupe, odnosno irina ovalne rupe, ne treba da bude
manji od !etvorostruke debljine elementa u kome je rupa. Kada se avovi izvode u
ovalnim rupama, krajevi ovalnih rupa treba da budu polukruni, izuzev u slu!aju kada se
ovi krajevi proteu do ivice posmatranog dela.
Slika 2.92 - avovi u rupi: a) kruna rupa; b) ovalna rupa
8.2.6 !ep avovi
Izvode se u manjim rupama i to potpunim ispunjenjem rupa rastopom (slika 2.93). Mogu,
tako"e, da se izvode u krunim ili ovalnim rupama. Dimenzije rupa i njihov raspored zavise od
debljine limova koji se spajaju. Pre!nik krune rupe, ili irina ovalne rupe, za !ep av treba da
je barem za 8 mm ve#a od debljine dela u kome je rupa. Krajevi izduenih rupa treba da budu
polukruni ili da bar imaju zaobljene uglove, sa pre!nikom zaobljenja ne manjim od debljine
dela u kome je rupa, izuzev kada se ovalna rupa protee do ivice elementa (slika 2.93b).
Debljina !ep ava u limovima debljine do $6 mm treba da bude jednaka debljini lima. U
slu!aju limova ve#e debljine (t > $6 mm) debljina !ep ava treba da je ve#a ili jednaka od
polovine debljine lima, ali ne manja od $6 mm. Rastojanja izme"u centra !ep avova (s) ne
treba da prekora!i !etvorostruku vrednost pre!nika rupe za !ep av (
0
4d s ).
d
0
- pre!nik rupe za !ep av
Slika 2.93 - %ep avovi
%ep avovi se koriste za me"usobno spajanje limova, da bi se omogu#io njihov
zajedni!ki rad ili za me"usobno vezivanje komponenti sloenih elemenata. Ne treba ih
koristiti za prijem sila zatezanja upravnih na ravan spoja, ve# samo za prenos smicanja.
8.2.7 Uljebljeni avovi
Uljebljeni avovi se koriste za spajanje dva elementa koji (jedan ili oba) imaju
zaobljene ivice, na primer kod veza pravougaonih upljih profila (slika 2.94a) ili pri
zavarivanju armaturnih ipki ili ankera punog krunog popre!nog preseka (slika 2.94b).
Efektivna debljina uljebljenih avova (a) treba da se odredi eksperimentalnim putem na
osnovu probnih avova za svaki tip veze.
Slika 2.94 - Uljebljeni avovi
8.3 POLOAJI ZAVARIVANJA
Od poloaja pri zavarivanju u velikoj meri zavisi proizvodnost i kvalitet zavariva!kih
radova. Osim toga on uti!e na izbor postupka za zavarivanje i smer zavarivanja. Poloaj
zavarivanja je definisan ugom nagiba , (slika 2.95a) i uglom zaokreta & (slika 2.95b).
Slika 2.95 - Definicija poloaja zavarivanja
Prema JUS C.T3.00$ razlikuju se slede#i poloaji zavarivanja:
horizontalan ili poloen (slika 2.96a),
horizontalno-vertikalan (slika 2.96b),
vertikalan (slika 2.96c),
iznad glave (slika 2.96d) i
nagnut (slika 2.96e).
Slika 2.96 - Poloaji pri zavarivanju: a) horizontalan ili poloen; b) horizontalno-vertikalan;
c) vertikalan; d) iznad glave i e) nagnut
Uglovi nagiba i zaokreta koji su karakteristi!ni za pojedine poloaje zavarivanja
prikazani su na slici 2.97.
Slika 2.97 - Uglovi nagiba () i zaokreta () karakteristi!ni za uobi!ajene poloaje zavarivanja
Najnepovoljniji poloaj za zavarivanje je iznad glave. Pri ovom poloaju dolazi do od-
vajanja kapljica rastopa iz ljeba, oteanog ispunjenja ljeba, slabog uvarivanja osnovnog
materijala i provarivanja korena ava. Stoga se u ovom poloaju ne mogu primeniti svi
postupci zavarivanja, a posebno ne poluautomatski i automatski. Tako"e, dolazi do breg
zamaranja radnika, pa su neophodni dobri i izvebani zavariva!i.
Sve navedene teko#e i nedostaci su otklonjeni kod horizontalnog ili poloenog poloa-
ja zavarivanja, koji je ujedno najpovoljniji poloaj koji se primenjuje kako za ru!no tako i
za poluautomatsko i automatsko zavarivanje.
8.4 OBELEAVANJE AVOVA U TEHNI!KOJ DOKUMENTACIJI
avovi se u tehni!koj dokumentaciji (radioni!kim crteima) prikazuju pomo#u poseb-
nih oznaka. One treba da definiu vrstu i dimenzije ava, na!in i poloaj izvo"enja, obradu
lica ava, kao i kvalitet i zahtevanu kontrolu ava. Oznake avova su definisane u JUS-u
C.T3.0$$/$986. Osnovne oznake, za naj!e#e primenjivane vrste avova u gra"evinskim
metalnim konstrukcijama su prikazane u tabeli 2.3$.
Tabela 2.31 - Osnovne oznake avova
Naziv ava Izgled Oznaka
I - av
V - av
V - av sa provarenim korenom
$/2V - av
K - av
X - av
U - av
Ugaoni av
Osim osnovnih oznaka koriste se i dopunske oznake pomo#u kojih se definiu dodatni
podaci koji se odnose na oblik lica avova, zahtevani postupak zavarivanja itd. Obeleava-
nje avova detaljno je objanjeno u poglavlju 9.
8.5 OSNOVE METALURGIJE ZAVARIVANJA
8.5.1 Toplotne osnove zavarivanja
Temperaturni reim prilikom zavarivanja ima veliki uticaj na kvalitet i efikasnost izvo"e-
nja zavarenog spoja. Od koli!ine unesene toplote zavisi brzina topljenja dodatnog materijala
i obim topljenja i zagrevanja osnovnog materijala. Unesena toplota i temperatura sredine u
kojoj se izvode zavariva!ki radovi uti!e na brzinu hla"enja zone oko ava, a time i na kvali-
tet dobijenog ava. Pored toga, kod konstrukcija u zavarenoj izradi toplotni reim igra vanu
ulogu u smislu pouzdanosti, sigurnosti i kapaciteta nosivosti. Temperaturni reim se kre#e od
oko $600 C pri zavarivanju, pa do -40 C pri eksploataciji konstrukcije. Svako stanje kons-
trukcije, pri odre"enoj temperaturi, treba pravilno da se analizira kako bi se izbegli neeljeni
efekti zbog kojih ponekad dolazi i do ruenja konstrukcija.
Pri dodiru elektrode ili ice za zavarivanje sa povrinom osnovnog materijala stvara se
koncentrisani izvor toplote. Toplota se iri kroz metal stvaraju#i na taj na!in toplotno polje
koje moe da se predstavi izotermama, tj. linijama sa istom temperaturom. Kod debelih li-
mova izoterme imaju oblik polulopte sa centrom na mestu izvora toplote (slika 2.98a), dok
su kod jako tankih limova cilindri!nog oblika (slika 2.98c), sa osom paralelnom sa prav-
cem kretanja izvora toplote. Limovi srednje debljine predstavljaju prelaz izme"u pomenu-
ta dva slu!aja (slika 2.98b).
Slika 2.98 - Toplotna polja kod limova razli!itih debljina
Izvor toplote se kre#e pravolinijski priblino konstantnom brzinom. Analiti!ko odre"i-
vanje toplotnog polja izveo je Rikalin polaze#i od Furijeovog zakona o provo"enju toplote
u funkciji toplotno-fizi!kih konstanti metala, debljine lima i brzine kretanja izvora toplote.
Izoterme koje nastaju pri zavarivanju za limova debljine $0 mm uz brzinu kretanja izvora
toplote (elektrode) od v=0,$ m/s prikazane su na slici 2.99a. One su razvu!ene i nisu kon-
centri!ne. Razmak izme"u izotermi u pravcu kretanja izvora toplote je manji nego iza iz-
vora toplote, zbog naglog zagrevanja ispred i postepenog hla"enja iza izvora toplote. Na
slici 2.99b prikazan je raspored temperature po popre!nom preseku lima (u ravni yOz tj. za
x=const), dok je na slici 2.99c prikazan razvoj temperature u toku vremena, odnosno top-
lotni ciklus, za karakteristi!ne ta!ke.
Slika 2.99 - a) Izoterme pri su!eonom zavarivanju; b) Raspored temperature po popre!nom
preseku; c) Toplotni ciklusi karakteristi!nih ta!aka
Toplotni ciklus predstavlja osnovu za procenu metalurkih promena u avu. On daje
podatke o maksimalno dostignutoj temperaturi na odre"enom razmaku od izvora toplote,
brzini zagrevanja i hla"enja i vremenu koje pojedini delovi metala provedu iznad odre"e-
nih temperatura pri zagrevanju (t
z
) i pri hla"enju (t
h
). Struktura metala se menja u zavis-
nosti od toplotnog ciklusa zagrevanja i hla"enja. Kako se toplotni ciklus menja, dolazi i do
promene strukture metala, to prouzrokuje stvaranje heterogene strukture metala u nepos-
rednoj blizini ava. U zoni ta!ke $ najdue je vreme zadravanja iznad ta!ke Ac
3
, pa po-
rast zrna austenita moe da bude znatan to ima uticaja na mehani!ka svojstva metala.
Ukoliko do"e do naglog hla"enja ava moe da se desi nepotpuno razlaganje austenita sa
prelaskom u martenzitnu strukturu.
Osobine heterogene strukture metala mogu da se poboljaju primenom toplotne obrade
prethodno izra"enih delova konstrukcije. Deo konstrukcije se lagano zagreva do odre"ene
temperature, zatim se zadrava odre"eno vreme na toj temperaturi i nakon toga se postepe-
no hladi. Tom prilikom dolazi do prekristalizacije pojedinih delova metala u blizini ava.
Na slici 2.$00 prikazani su toplotni ciklusi za zavarivanje i toplotnu obradu.
z
t - vreme zagrevanja iznad Ac
3
n
t - ukupno vreme zagrevanja
z
t - vreme hla"enja iznad Ac
3
v
t - vreme zadravanja iznad Ac
3
pri
z
t - vreme boravka iznad Ac
3
(
z z z
t t t + ) termi!koj obradi
h
t - vreme hla"enja u oblasti 700-5003C
Slika 2."00 - a) Osnovni elementi termi!kog ciklusa; b) Termi!ka obrada
Kod izvo"enja avova ve#ih debljina pomo#u vie zavara, sa aspekta toplotnog ciklusa,
mogu da nastupe dva slu!aja:
duina ava je velika pa se slede#i zavar izvodi preko prethodnog, ve# ohla"enog
zavara, tako da su toplotni ciklusi za svaki zavar nezavisni,
duina ava je mala tako da se slede#i zavar izvodi preko jo neohla"enog zavara,
pa toplotni ciklusi imaju me"usobni uticaj.
Toplotni uticaji u ve# ohla"enom zavaru pri izvo"enju slede#eg zavara, ne uti!u bitno
na promenu strukture u zoni ve# izvedenih zavara (slika 2.$0$). Tako temperatura u prvom
zavaru, pri izvo"enju drugog zavara, ne dostie kriti!nu vrednost A
C3
. Takav toplotni re-
im vlada i pri izvo"enju slede#ih zavara.
Kod kratkih avova je spre!eno potpuno hla"enje izvedenog zavara, pa on ostaje due
vreme pod visokom temperaturom. Usled toga moe da do"e do nepoeljne prekristaliza-
cije. Pravilnim toplotnim reimom mogu da se postignu i povoljni efekti.
8.5.2 Strukturne promene u zoni ava
Usled visoke temperature dolazi do topljenja dodatnog materijala i materijala na
ivicama elemenata koji se spajaju. Tom prilikom dolazi do meanja ova dva materijala pre
o!vr#avanja. Odnos meavina zavisi od vrste zavarivanja, koli!ine unesene toplote, brzi-
ne hla"enja, prisustva legiraju#ih elemenata i drugih faktora. Ukoliko av nije zati#en od
dodira sa okolnom atmosferom dolazi do rastvaranja kiseonika, azota i vodonika iz vazdu-
ha u rastopljeni deo metala.
Slika 2."0" - Toplotni ciklusi kod duga!kih avova
Usled prisustva kiseonika u rastopu dolazi do sagorevanja pojedinih elemenata i obra-
zovanja oksida koji prelaze u trosku. Ukoliko do"e do stvaranja ugljen monoksida on se
osloba"a iz rastopa to prouzrokuje stvaranje pora u avu. Rastvaranje kiseonika u avovi-
ma moe da se spre!i zavarivanjem pod zatitnim gasom ili dodavanjem dezoksidanata
kao to su mangan, silicijum, aluminijum i titan. Dezoksidanti se dodaju preko dodatnog
materijala i imaju funkciju da veu slobodan kiseonik koji dospe u rastop. Prisustvo kiseo-
nika u rastopu uti!e na smanjenje !vrsto#e na zatezanje, tvrdo#e i ilavosti !elika. Prisust-
vo azota i vodonika u rastopu smanjuju ilavost, izduenje i kontrakciju, a pove#avaju
osetljivost zone ava na krti lom.
Gasovi koji se osloba"aju pri hla"enju, za vreme o!vr#avanja, prelaze u susedni neo-
hla"eni deo ava. Tako se stvara koncentracija gasova na granici o!vr#avanja usled !ega
se stvaraju mehuri u avu. Ukoliko je hla"enje brzo do#i #e do stvaranja gasnih uklju!aka
izme"u ve#ih zrna.
Pored ovih hemijskih reakcija u istopljenom metalu javljaju se i strukturne promene pri
zagrevanju i naknadnom hla"enju. Na osnovu temperature koja se razvija u zoni ljeba i
dijagrama toplotnog polja mogu se odrediti karakteristi!ne temperature za delove osnov-
nog materijala izvan ava. Na taj na!in se definie zona uticaja toplote (ZUT) koja pred-
stavlja zonu u osnovnom materijalu u kojem je prilikom zavarivanja ostvarena temperatura
ve#a od 600 C. Najuticajni faktori koji uti!u na strukturne promene u ovoj zoni su:
brzina zagrevanja,
maksimalna temperatura,
vreme zadravanja na odre"enoj visokoj temperaturi,
brzina hla"enja i
prisustvo legiraju#ih elemenata.
Na slici 2.$02 prikazan je popre!ni presek kroz av i osnovni materijal. Analizom
strukture materijala uo!eno je sedam karakteristi!nih zona koje su pretrpele odre"ene pro-
mene usled zagrevanja i hla"enja pri zavarivanju.
Slika 2."02 - Uticaj zavarivanja na strukturu osnovnog materijala - karakteristi!ne zone
Zona " je obrazovana od istopljenog dodatnog materijala u lebu izme"u elemenata os-
novnog materijala. Usled hla"enja dolazi do formiranja velikih zrna koja su orjen-
tisana ka osnovnom materijalu jer je u tom pravcu najve#e odvo"enje toplote;
Zona 2 je formirana od istopljenih delova ivica osnovnog materijala;
Zona 3 je deo osnovnog materijala koji je dugo bio na visokim temperaturama usled !e-
ga je dolo do porasta zrna austenita. Prilikom hla"enja u ovoj oblasti moe do#i
do formiranja Vidmantetehove strukture kod niskougljeni!nih !elika;
Zona 4 je formirana od osnovnog materijala koji je dugo bio zagrejan pa su se formirala
uve#ana stabilna zrna austenita. Uslovi hla"enja definiu njegovu strukturu: la-
ganim hla"enjem se dobija ferito-perlitna struktura, a brzim hla"enjem marten-
zitna struktura koja je tvrda i krta;
Zona 5 je deo osnovnog materijala koji je pretrpeo rekristalizaciju, ali je, prilikom hla-
"enja, struktura ostala sitnozrna;
Zona 6 je deo osnovnog materijala koji je izloen kratkotrajnom zagrevanju, pa je u njoj
zapo!eto razlaganje perlita, ali ne i formiranje austenita;
Zona 7 je deo osnovnog materijala koji nije pretrpeo nikakve zna!ajne strukturne pro-
mene.
Primetna je velika heterogenost struktura navedenih zona. Najopasnije su zone 3 i 4. Ubla-
avanje heterogenosti moe da se postigne postupkom temi!ke obrade, arenjem zavarenih ele-
menata. Prilikom arenja elementi spoja se zagrevaju do temperature od 800-900 C, zadrava-
ju odre"eno vreme na toj temperaturi i postepeno hlade. To je, me"utim, skup postupak koji
zahteva velike pe#i, pa se primenjuje samo za elemente specijalnih konstrukcija.
U slu!aju !elika iz grupacije %036$ prilikom zavarivanja i naknadnog hla"enja ne do-
lazi do znatnih promena u strukturi materijala oko ava. U slu!aju dugog zadravanja iz-
nad ta!ke A
C3
ili brzog hla"enja stvaraju se uslovi za pojavu nepoeljnih efekata. Kod !eli-
ka iz grupacije %056$ dolazi do porasta zrna austenita usled pregrevanja i do kaljenja
usled brzog hla"enja.
Smanjenje heterogenosti u ZUT-u moe da se postigne pomo#u odgovaraju#ih legiraju-
#ih elemenata. Najvaniju ulogu igra koli!ina ugljenika. Njegov sadraj se kod konstruk-
cionih !elika ograni!ava na 0,2-0,4%. Prisustvo mangana (Mn) i nikla (Ni) usporava trans-
formaciju austenita u perlit, pri hla"enju, pa im se sadraj ograni!ava. Stoga je uvedeno
ograni!enje ukupne zastupljenosti svih elemenata u vidu ekvivalenta ugljenika (CE). Pre-
ma Me"unarodnom institutu za zavarivanje ekvivalent ugljenika se odre"uje na osnovu
slede#eg izraza:
$5
Cu Ni
+
5
V Mo Cr
+
6
Mn
+ C CE
+ + +
$%% (2.89)
Ukoliko ekvivalent ugljenika ne prelazi granicu 0,45-0,50% tada se smatra da je !elik
povoljan za zavarivanje, odnosno zavarljiv. %elici iz grupacije %036$ su dobro zavarljivi,
jer je njihov ekvivalent ugljenika 0,25. Za !elike iz grupacije %056$ ekvivalent ugljenika
je 0,45 to je na granici zavarljivosti.
Pored ekvivalenta ugljenika na kvalitet izvedenog zavarenog spoja uti!u i mnogi drugi
faktori. Debljina elemenata koji se zavaruju uti!e na brzinu zagrevanja i hla"enja. Kod
debljih komada odvo"enje toplote je bre, pa mogu da se jave efekti kaljenja. Pravilan iz-
bor postupka zavarivanja igra, tako"e, vanu ulogu na kvalitet ava, jer on definie koli!i-
nu unesene toplote, brzinu zavarivanja kao i na!in odravanja izvedenog ava pri hla"enju.
Vrsta dodatnog materijala definie prisustvo legiraju#ih elemenata, pa izbor elektrode ima
zna!ajan uticaj na kvalitet avova. Vlanost elektrode nepovoljno uti!e na kvalitet ava.
Stru!nost radnika i kvalitet opreme su od presudnog zna!aja za pouzdanost i kvalitet izve-
denog zavarenog spoja.
8.6 POSTUPCI ZAVARIVANJA
8.6.1 Opte
Prilikom zavarivanja toplota igra jednu od najzna!ajnijih uloga. Koli!ina unesene
toplote uti!e na koli!inu istopljenog dodatnog i osnovnog materijala kao i na razvoj
temperature u osnovnom materijalu. Tako"e, od unesene koli!ine toplote zavisi vreme
zadravanja materijala u avu i oko ava iznad odre"enih kriti!nih temperatura (npr. Ac
3
),
kao i brzina hla"enja. Ovi parametri su dominantni u pogledu strukturnih promena koje se
odvijaju u materijalu i od kojih zavisi kvalitet izvedenog spoja.
Kako izvori toplote mogu da budu razli!iti, to postupci zavarivanja, najprirodnije, mo-
gu da se podele prema izvorima toplotne energije. Za postupke zavarivanja koji se prime-
njuju u gra"evinskim konstrukcijama pri zavarivanju !eli!nih i aluminijumskih konstruk-
cija koriste se:
$. elektrotermi!ki izvori toplote,
2. termohemijski izvori toplote,
3. mehani!ki izvori toplote i
4. ostali (razli!iti) izvori toplote.
ematski prikaz razli!itih postupaka zavarivanja koji su karakteristi!ni za metalne
konstrukcije u gra"evinarstvu dat je na slici 2.$03 u vidu blok dijagrama. Najvaniji
postupci zavarivanja su uokvireni debljim linijama i bi#e posebno opisani u daljem tekstu.
Slika 2."03 - ematski prikaz razli!itih postupaka zavarivanja
Primena odre"enog postupka zavarivanja zavisi od vrste konstrukcije i materijala koji
se zavaruje, debljine elemenata, veli!ine i vrste naprezanja, zahtevanog kvaliteta spoja,
obima zavariva!kih radova, duine avova, mesta izvo"enja zavariva!kih radova (u radio-
nici ili na gradilitu), poloaja zavarivanja i, naravno, od ekonomskih pokazatelja.
8.6.2 Postupci zavarivanja sa eletktrotermi"kim izvorima toplote
Pri zavarivanju metalnih konstrukcija u gra"evinarstvu naj!e#e se primenjuju postupci
koji se zasnivaju na elektrotermi!kim izvorima toplote. Kao izvori elektri!ne energije naj-
!e#e se koriste: elektri!ni luk, elektri!ni otpor i drugi razli!iti elektrotermi!ki izvori. Pos-
tupci zavarivanja na bazi elektri!nog luka (elektrolu!no zavarivanje) imaju najve#u prime-
nu u gra"evinarstvu i srodnim granama. Prikaz najvanijih elektrolu!nih postupaka zavari-
vanja, sa njihovim osnovnim karakteristikama dat je u okviru tabele 2.32.
Pored postupaka navedenih u tabeli 2.32 elektrolu!no zavarivanje se uspeno
primenjuje i za zavarivanje !epova (8.6.2.6). Od postupaka zavarivanja koji se zasnivaju
na elektri!nom otporu (elektrootpono zavarivanje) treba ista#i zavarivanje varni!enjem
(8.6.2.7) i ta!kasto zavarivanje (8.6.2.8).
Tabela 2.32 - Pregled uobi!ajenih postupaka elektrolu!nog zavarivanja
Polje primene
Naziv postupka zavarivanja Skra#eno Oznaka
t $mm% Materijali
Elektrolu!no zavarivanje sa
obloenom elektrodom
(8.6.2.$)
E $$$ 3-50
nelegirani, niskolegirani i
finozrni visokovredni
!elici
Elektrolu!no zavarivanje
pod zatitnim prahom
(8.6.2.2)
EPP $2 4-80
nelegirani i niskolegirani
!elici
elektrodnom icom pod
zatitom inertnog gasa
(8.6.2.3)
MIG $3$ 4-24
nelegirani (<0,22%C) i
niskolegirani (0,35%C)
!elici i Al- legure
elektrodnom icom pod
zatitom aktivnog gasa
(8.6.2.4)
MAG $35 <30
nelegirani i niskolegirani
!elici
netopljivom elektrodom pod
zatitom inertnog gasa
(8.6.2.5)
TIG $4$ <$2
visokolegirani !elici i
Al-legure
8.6.2.1 Elektrolu"no zavarivanje sa obloenom elektrodom
Visoka temperatura, potrebna za topljenje dodatnog i osnovnog materijala, postie se
uspostavljanjem elektri!nog luka izme"u topljive elektrode i osnovnog materijala (slika
2.$04). Katoda (-) se vezuje za elektrodu, a anoda (+) za osnovni materijal. Pribliavanjem
elektrode osnovnom materijalu na odre"eno, blisko rastojanje uspostavlja se elektri!ni luk
u kome se razvija temperatura od 3000 C - 4000 C usled koje se topi elektroda i rastapa
deo osnovnog materijala. Istopljeno jezgro elektrode ispunjava ljeb u osnovnom materija-
lu, a istopljena obloga elektrode obrazuje zatitni sloj u vidu troske.
Obloga elekrode ima viestruku ulogu pri zavarivanju:
da dovede u elektri!ni luk gasove koji pomau jonizaciju i stabilizuju elektri!ni luk,
da osloba"anjem gasova zatiti elektri!ni luk od atmosferskih uticaja, odnosno od gasova
iz vazduha i na taj na!in smanji oksidaciju i spre!i prodor azota i kiseonika u rastop.
da rastop prekrije troskom koja zadrava toplotu i usporava o!vr#avanje rastopa,
da u rastop uvede legiraju#e elemente.
$ - Priklju!ak na mreu el. energije
2 - Izvor struje
3 i 3a - Zavariva!ki kablovi
4 - Dra! elektrode
5 - Obloena elektroda
6 - Elektri!ni luk
7 - Komad koji se zavaruje
8 - Uzemljenje
Slika 2."04 - ema ru!nog elektrolu!nog zavarivanja
a) Zavesa za ogradu radnog mesta,
b) Kaciga,
c) tit za lice i ruke sa zatitnim nao!arima,
d) Priklju!ni kabl do trasformatora,
e) Kleta za dranje elektrode,
f) Elektroda,
g) Deo koji se zavaruje,
h) %eli!ni sto za zavarivanje,
i) Rukavice
j) Priklju!na stega,
k) %eki# za skidanje troske,
l) %eli!na !etka,
m) Kleta za dranje.
Slika 2."05 - Oprema za ru!no elektrolu!no zavarivanje
Elektrolu!no zavarivanje (E) je nalo iroku primenu u svim onim slu!ajevima gde nije
ekonomski i tehni!ki opravdano da se primene automatski i poluautomatski postupci. Prime-
njuje se za sve poloaje zavarivanja, a najbolji rezultati se postiu pri horizontalnom po-
loaju. Debljine limova koji mogu da se zavaruju ovim postupkom se kre#u od 3-50 mm.
Otvori ljebova se svode na najmanju meru kako bi se smanjila koli!ina dodatnog materi-
jala i koli!ina unesene toplote.
Kvalitet avova izvedenih ovim postupkom zavisi od:
vrste elektrode,
kvalifikovanosti i sposobnosti radnika koji izvodi zavariva!ke radove,
poloaja zavarivanja,
tehni!kih karakteristika opreme,
uslova pri izvo"enju zavariva!kih radova.
Prilikom zavarivanja razvija se visoka temperatura, uz zra!enje elektri!nog luka. Oslo-
ba"aju se gasovi i nastaju jaki ultraljubi!asti zraci opasni za ljudsko zdravlje. Zbog toga je
za zavarivanje neophodna posebna zatitna oprema (slika 2.$05).
Ru!no elektrolu!no zavarivanje ima nekoliko bitnih nedostataka, kao to su:
mali u!inak zavarivanja kod duga!kih i debelih avova,
slab propust gustine struje (A/mm
2
) kroz icu elektrode zbog njenog usijavanja,
usled !ega moe do#i do otpadanja obloge elektrode.
8.6.2.2 Elektrolu"no zavarivanje pod zatitnim prahom (EPP)
Nedostaci koji se javljaju kod elektrolu!nog zavarivanja sa obloenom elektrodom ot-
klonjeni su primenom EPP-postupka (slika 2.$06). Izvor struje (2) je priklju!en na mreu
($) i kablovima (3) je vezan za osnovni materijal ($2) i !auru kroz koju prolazi ica za za-
varivanje (7). ica za zavarivanje (5) pre!nika 0,5-$0 mm je neobloena (gola) i odmotava
se sa kotura (4). Elektri!na energija prolazi kroz icu samo na delu ispod !aure (7), gde se
i uspostavlja elektri!ni luk. Napon u spoju iznosi 30-70 V, a ja!ina struje od $00 A do
4500 A. ljeb ispred luka se, iz posebnog rezervoara (9), zasipa zrnastim prahom (8) koji
se, zajedno sa icom topi u elektri!nom luku. U istopljenoj masi se odvijaju sve meta-
lurke reakcije. Iz rastopa se stvara av ($0) i troska ($$).
$ - El. mrea
2 - Izvor struje
3 - Kablovi
4 - Kotur
5 - ica za zavarivanje
6 - Ure"aj za dovod ice
7 - %aura
8 - Zrnasti prah
9 - Rezervoar
$0 - av
$$ - Troska
$2 - Osnovni materijal
Slika 2."06 - ema EPP - postupaka zavarivanja
Neistopljeni deo praha se skuplja usisavanjem i moe ponovo da se koristi. Ohla"ena
troska se lako uklanja udarcima !eki#a. Na taj na!in se dobija av sa glatkim licem, ali sa
malim ne!isto#ama. Ure"aj za EPP zavarivanje se kre#e po posebno postavljenim vo"ica-
ma, a brzina zavarivanja se kre#e od 0,$5-4,0 m/min. Za razliku od ru!nog elektrolu!nog
zavarivanja sa obloenom elektrodom, ovde je dodatni materijal u vidu ice !ijim top-
ljenjem se formira av, a zatitni prah preuzima ulogu obloge elektrode. Zavarivanje je
mogu#e samo u radioni!kim uslovima i to u horizontalnom poloaju. Zbog toga se sloeni
elementi (npr. nosa!i) postavljaju u ure"aje za okretanje, tako da se svi avovi mogu izves-
ti u horizontalnom (poloenom) poloaju.
Ovaj postupak zavarivanja je poluautomatski. Doturanje ice je automatsko, a brzina
kretanja mehanizma i parametri elektri!ne energije (V i A) se me"usobno uskla"uju od
strane operatera. Na taj na!in se dobija vrlo produktivan postupak !ija primena je racio-
nalna u slede#im slu!ajevima:
pri izradi pravih i dugih avova, na primer kod limenih nosa!a ili ortotropnih plo!a;
pri zavarivanju debelih limova (do 80 mm) kod kojih je neophodno da se deponuje
velika koli!ina dodatnog materijala. Jednim prelazom moe da se izvede zavar
debljine 30-40 mm;
pri izradi I-avova kod debelih limova (do 40 mm) !ime se postie uteda, jer otpa-
da potreba za obradom ivica elementa koji se spajaju (nije potreban ljeb);
kada se zahteva velika brzina zavarivanja, na primer u serijskoj proizvodnji zavare-
nih profila ili drugih elemenata konstrukcije.
Slika 2."07 - Postrojenje za EPP - postupak zavarivanja
8.6.2.3 Elektrolu"no zavarivanje elektrodnom icom u zatitnoj atmosferi
inertnog gasa (MIG)
Ovaj postupak zavarivanja je razvijen iz sli!nih istih razloga kao i EPP-postupak i sa
njim ima sutinske sli!nosti. Razlika se ogleda u na!inu zatite ava od okolnog vazduha i
postizanju metalurkih efekata u rastopu. ematski prikaz ovog postupka dat je na slici
2.$08. Izvor jednosmerne struje ($) je kablovima (2) vezan za osnovni materijal i !auru
kroz koju prolazi ica za zavarivanje (6). ica (5) je neobloena i odmotava se sa kotura
(7). Elektri!na energija prolazi kroz icu samo na delu ispod !aure (6) gde ona prolazi kroz
specijalni pitolj (4). Na izlazu iz pitolja, a u kontaktu sa osnovnim materijalom uspostav-
lja se elektri!ni luk ($3). Pre uspostavljanja elektri!nog luka kroz pitolj se proputa inert-
ni gas koji dolazi iz boce (8) kroz dovodne cevi ($2). Spre!avanje velikog zagrevanja pi-
tolja se postie hla"enjem vodom. Dovod ($4) i odvod ($5) vode se obi!no vri preko vo-
dovodne mree.
Napon u spoju iznosi $5-40 V, a ja!ina struje do 700 A. Ukoliko se vri zavarivanje
Al-legura tada se anoda (+) vezuje za icu za zavarivanje, a katoda (-) za osnovni materijal.
Kod zavarivanja !eli!nih elemenata mogu#e su obe kombinacije polova, u zavisnosti od
zahtevanog uvara. Usled velike gustine struje, do 250 A/mm
2
, na vrhu ice se javljaju fine
kapljice istopljenog metala koje padaju i ispunjavaju ljeb. Kako se radi o neobloenoj
(goloj) elektrodi, odnosno ici ona u sebi mora da sadri elemente za dezoksidaciju i me-
talurka poboljanja zavara. Na taj na!in se dobija av sa glatkim licem.
$ - Izvor jednosmerne struje
2 - Kablovi
3 - Komadi koji se spajaju
4 - Pitolj
5 - ica
6 - %aura
7 - Kotur
8 - Boca
9 - Redukcioni ventil
$0 - Greja!
$$ - Mera! protoka gasa
$2 - Dovodne cevi za inertni gas
$3 - Elektri!ni luk
$4 - Dovod vode
$5 - Odvod vode
Slika 2."08 - ema MIG - postupka zavarivanja
Slika 2."09 - MIG - postupak zavarivanja
Ovaj postupak zavarivanja (MIG) moe da se izvodi ru!no, poluautomatski i automat-
ski. Izvo"enje zavarivanja je u svim poloajima jednostavno, a sam postupak je, za razliku
od drugih postupaka zavarivanja, vrlo !ist (slika 2.$09). Primenjuje se, uglavnom za zava-
rivanje niskolegiranih (ner"aju#ih) !elika u brodogradnji, automobilskoj industriji, opremi
za doma#instvo, cevovodima, a naro!ito je pogodan za zavarivanje Al-legura.
Uloga gasa je da zatiti mesto zavarivanja i elektrodnu icu i spre!i kontakt rastopa i
atmosferskog vazduha. Kao gas se naj!e#e koristi !ist argon, a mogu#a je upotreba i me-
avine argona sa CO
2
, O
2
ili N
2
u veoma malim koli!inama. Izbor zavisi od vrste metala
koji se zavaruje i brzine topljenja ice za zavarivanje. %ist argon se koristi za zavarivanje
Al-legura, a meavina argona sa 5%O
2
za zavarivanje uglavnom ner"aju#ih !elika. Kod
nas za sada nema meanih gasova, ve# se primenjuje !ist argon.
8.6.2.4 Elektrolu"no zavarivanje elektrodnom icom u zatitnoj atmosferi
aktivnog gasa (MAG)
Dobre karakteristike MIG-postupka, pre svega visok kapacitet topljenja, su inicirale
istraivanja za pronalaenje mogu#nosti primene drugih gasova za zatitnu atmosferu pri
zavarivanju. Postepeno su uvo"ene meavine argona sa ugljendioksidom (CO
2
) ili kiseo-
nikom da bi se kona!no usavrio postupak sa !istim CO
2
kao aktivnim gasom. Postupak
zavarivanja i oprema su isti kao i za MIG-postupak (slika 2.$08). Razlika je samo u
tome to se u boci (8) umesto inertnog gasa - argona nalazi aktivni gas CO
2
. Ovim pos-
tupkom mogu da se zavaruju samo niskougljeni!ni i niskolegirani !elici, a ne mogu le-
gure neeleznih metala, pa izvor jednosmerne struje ($) mora da bude podeen za zavari-
vanje !elika.
Ukoliko se primenjuje samo gas CO
2
tada se taj postupak ozna!ava sa MAG-C, a uko-
liko se primenjuje meavina tada se ozna!ava sa MAG-M. Postupak MAG-C spada u naj-
ekonomi!nije postupke zavarivanja, zbog dobre efikasnosti pri zavarivanju i niskoj ceni
aktivnog gasa CO
2
. Primenjuje se kako za tanke tako i za debele limove. Ispunjavanje lje-
ba je brzo i homogeno, uvarivanje dobro, a zbog velike kapljice, mogu da se premoste i
ve#i zazori u ljebu. Produktivnost ovog postupka je 2-3 puta ve#a nego kod ru!nog elek-
trolu!nog postupka sa obloenom elektrodom, ali je izgled lica ava neto loiji.
8.6.2.5 Elektrolu"no zavarivanje netopljivom elektrodom u zatitnoj
atmosferi inertnog gasa (TIG)
ematski prikaz zavarivanja TIG-postupkom je dat na slici 2.$$0. Elektri!ni luk se
uspostavlja izme"u netopljive elektrode od tungstena ili volframa (6), pre!nika $,6-5,4 mm,
i komada koji se zavaruje (4). Elektroda se nalazi u pitolju (5) u koji se dovode elektri!na
energija (3), inertni gas iz boce (8) i voda za hla"enje ($2 i $3). Izvor struje (2) je prik-
lju!en na mreu ($) i ukoliko se zavaruje naizmeni!nom strujom ima dodatni visokofrek-
ventni generator ($4). Kao dodatni materijal koristi se ica za zavarivanje (7) koja se do-
vodi u elektri!ni luk, topi i ispunjava ljeb. Pre topljenja dodatne ice u elektri!ni luk se
dovodi inertni gas, naj!e#e argon ili helijum, koji ima zatitnu funkciju.
Ovaj postupak se primenjuje za zavarivanje Al-legura naizmeni!nom strujom i !elika
jednosmernom strujom. Zbog dobre izolacije rastopa od okolne atmosfere, mogu da se za-
varuju, pored visokolegiranih (ner"aju#ih) !elika i niskougljeni!ni (nelegirani) i niskolegi-
raju#i !elici. Zbog toga je ovaj postupak naao veliku primenu u hemijskoj, avio i nuklear-
noj industriji.
Dobijeni avovi su homogeni, dobrog izgleda i bez uklju!aka. Koreni zavari se dobro
izvode. Pri zavarivanju avova ve#ih debljina preporu!uje se izvo"enje korenog zavara
TIG-postupkom, a ispunajavanje ljeba MAG ili MIG postupkom. Mogu#e je zavarivanje
i tankih limova debljine $-4 mm.
$ - Priklju!ak na el. mreu
2 - Izvor struje
3 - Vodovi elektri!ne energije
4 - Komad koji se zavaruje
5 - Pitolj
6 - Netopljiva elektroda
7 - Dodatna ica za zavarivanje
8 - Boca za inertni gas
9 - Redukcioni ventil
$0 - Mera! pritiska gasa
$$ - Dovod inertnog gasa
$$ - Instalacije za inertni gas
$2 - Dovod vode u sistem za hla"enje
$3 - Odvod vode iz sistema za hla"enje
$4 - Visokofrekventni generator
Slka 2.""0 - ema TIG - postupka zavarivanja
8.6.2.6 Elektrolu"no zavarivanje "epova
%epovi imaju veliku primenu u gra"evinarstvu posebno kod spregnutih konstrukcija u
visokogradnji i mostogradnji i za neke zanatske radove (npr. za pri!vr#ivanje razli!itih
vrsta izolacija i krovne i fasadne obloge). Tako"e se koriste i u drugim granama industrije:
brodogradnji, mainogradnji, itd. Pri elektrolu!nom zavarivanju !epova elektri!ni luk se
uspostavlja izme"u komada koji se zavaruju (slika 2.$$$a). Iz ispravlja!a za jednosmernu
struju anoda je vezana za osnovni materijal (6), a katoda (2) preko komandne kutije (3) za
pitolj (8) u koji se stavlja !ep (7) koji se zavaruje. Nakon postavljanja !epa iznad kera-
mi!kog prstena (9) i izbora parametara za zavarivanje (4) pritiska se prekida! (5) !ime se
uspostavlja elektri!ni luk izme"u vrha !epa i osnovnog materijala. Luk traje od 0,5-$,5 se-
kundi !ime se istopi dovoljno materijala !epa tako da on uranja u rastop. Nakon tog vre-
mena ure"aj se automatski isklju!uje ($0) i pitolj se odvaja od !epa.
Slika 2.""" - Elektrolu!no zavarivanje !epova
Kerami!ki prsten ima funkciju da spre!i prskanje rastopa, da zatiti rastop od okolnog
vazduha, da oblikuje venac oko !epa i da omogu#i postepeno hla"enje zavara (slika
2.$$$b). Nakon hla"enja kerami!ki prsten se razbija !eki#em. Ispitivanje kvaliteta izvede-
nog spoja se sprovodi tako to se svaki dvadeseti !ep povija za ugao 60, udarcima !eki#a
u glavu !epa (slika 2.$$$c). Ovim postupkom se zavaruju !epovi od !elika pre!nika do
25 mm i !epovi od Al-legura pre!nika do $2 mm. Pri zavarivanju !epova od Al-legura
pitolj mora da ima dodatni ure"aj za zatitni gas, argon.
8.6.2.7 Zavarivanje varni"enjem
Zavarivanje varni!enjem spada u elektootporne postupke zavarivanja i primenjuje se za
izradu su!eonih spojeva tapastih proizvoda punog popre!nog preseka. Ovaj postupak za-
varivanja ne zahteva dodatni materijal ve# se spoj ostvaruje meanjem rastopljenih delova
elemenata koji se spajaju. Visoka temperatura u spoju se postie stvaranjem elektri!nog
otpora izme"u dodirnih povrina delova koji se zavaruju (slika 2.$$2). Koli!ina stvorene
toplote zavisi, po Dulovom zakonu, od ja!ine struje, otpora i vremena kontakta. Naizme-
ni!na struja velike ja!ine, 20-50 kA, se dovodi iz transformatora (3) koji je preko ignitors-
kog upravljanja (2) vezan za mreu ($). Komadi koji se zavaruju (6) su vezani za nepo-
kretnu (5) i za poduno pokretnu !eljust (4), do kojih dolazi naizmeni!na struja. Proces za-
varivanja zapo!inje me"usobnim pribliavanjem komada !ime se uspostavlja tok struje sa-
mo na kontaktu neravnih delova. Usled velikog zagrevanja tih delova, oni se pregrevaju i
izbacuju se iz kontakta u vidu eksplozije. Postupak se ponavlja sve dok se ne uspostavi
kontakt preko cele povrine. Tada se zagreva cela povrina, a stvoreni oksidi i ne!isto#a se
izbacuju varni!enjem. U dodirnim povrinama, metal se nalazi na granici te!nog stanja, ali
bez rastopa. U toj fazi vri se zbijanje delova udarom !ime se jedan deo metala istiskuje iz
spoja (7). Ovaj deo se nakon zavarivanja mehani!ki uklanja. Dobijeni av je debljine
0,3-$ mm i ima krupnozrnu strukturu.
$ - El. mrea
2 - Ignitorski upravlja!
3 - Transformator
4 - Poduno-pokretna !eljust
5 - Nepokretna !eljist
6 - Komadi koji se zavaruju
Slika 2.""2 - Zavarivanje varni!enjem
Ovim postupkom mogu da se zavaruju profili od !elika i Al-legura. Kako je elektri!ni
otpor kroz Al-legure znatno manji od otpora u !eli!nim delovima to su popre!ni preseci
delova od Al-legura znatno manji od delova od !elika. Postupak moe da se primenjuje i
za zavarivanje armature od glatkog i rebrastog betonskog !elika, ankera, cevi, manjih pro-
fila i ina, ugaonih spojeva kod prozora i vrata.
8.6.2.8 Ta"kasto zavarivanje
Ovaj postupak, tako"e, spada u postupke sa toplotnom energijom na osnovu elekri!nog
otpora. Moe da se primenjuje samo za preklopne spojeve. U sutini je veoma sli!an
zavarivanju varni!enjem. Osnovna razlika je u tome to se u !eljustima nalaze netopljive
elektrode (4 i 5) izme"u kojih se postavljaju preklopljeni limovi (3). Uspostavljanjem
kontakta i pritiskom !eljusti stvara se ta!kasti spoj izme"u limova. Ukoliko se eli
kontinualan spoj tada se umesto ipkastih elektroda upotrebljavaju kruni bakarni diskovi.
$ - Izvor el. struje
2 - El. instalacije
3 - Transformator
4 i 5 - Bakarne elektrode
6 - Komadi koji se spajaju
Slika 2.""3 - ematski prikaz ta!kastog zavarivanja
Ovaj postupak je naao primenu za spajanje tankih !eli!nih limova i limova od Al-
legura u vagonogradnji, automobilskoj industriji, industriji aparata za iroku potronju i dr.
8.6.2.9 Elektri"no zavarivanje pod troskom
Jedan od naj!e#e primenjivanih postupaka zavarivanja na bazi razli!itih (ostalih)
elektrotermi!kih izvora toplote je zavarivanje pod troskom. Ovaj postupak je razvijen za
zavarivanje avova velike visine i debljine (>50 mm). Potreba za ovakvim avovima se
javlja u mainstvu, hemijskoj industriji, brodogradnji, nuklearnj industriji itd. Postupak
predstavlja kombinaciju EPP-postupka i postupaka zasnovanih na elektri!nom otporu.
ematski prekaz zavarivanja pod troskom dat je na slici 2.$$4.
$ - El. mrea
2 - Transformator
3 - Kablovi
4 - %aura
5 - ica za zavarivanje
6 - Te!na troska
7 - Rastop
8 - Grani!nici od bakra
9 - Voda za hla"enje
$0 - ljeb
$$ - Ure"aj za pomeranje ice
$2 - Stubni nosa!
$3 i $4 - Komadi koji se zavaruju
Slika 2.""4 - ematski prikaz elektri!nog zavarivanja pod troskom
Struja iz mree ($) se preko transformatora i ispravlja!a (2) kablovima (3) dovodi do
!aure (4) kroz koju prolazi ica za zavarivanje (5) i do komada koji se zavaruju ($3 i $4).
ica se postavlja u ljeb ($0) zajedno sa prahom za zavarivanje. Uklju!ivanjem struje stva-
ra se prikriveni elektri!ni luk izme"u ice i komada koji se zavaruju. Usled te tempetature
topi se prah i stvara se te!na troska (6). Kada se stvori odre"ena masa te!ne troske, luk se
gasi i dalje zagrevanje nastaje usled otpora prolasku struje kroz trosku i icu. Usled te tem-
perature topi se zica koja ispunjava ljeb ($0) i osnovni materijal !ime se stvara uvar. Te!-
na troska se pridrava grani!nicima od bakra (8) koji se hlade vodom iz mree (9). Nakon
ispunjenja ljeba grani!nici se pomeraju i na taj na!in se formira av ($0). U ljeb moe da
se dovede i vie ica ili traka, u zavisnosti od visine ljeba koji treba ispuniti. Troska u ras-
topu ima i funkciju metalurke kontrole rastopa.
8.6.3 Gasno zavarivanje (G)
Gasno zavarivanje spada u grupu postupaka sa termohemijskim izvorom. Izvor toplote
potreban za topljenje dodatnog materijala je plamen koji nastaje sagorevanjem meavine
gasova. Naj!e#e se kao meavina gasova koristi meavina kiseonika i acetilena, pa se
postupak zavarivanja sa ovim gasovima naziv oksiacetilensko zavarivanje. ematski pri-
kaz oksiacetilenskog postupka zavarivanja dat je na slici 2.$$5.
Slika 2.""5 - ema gasnog zavarivanja
Acetilen (C
2
H
2
) i kiseonik (O
2
) se nalaze u posebnim !eli!nim bocama ($ i 2). Pomo#u
gumenih, savitljivih cevi (3) ovi gasovi se dovode do gorionika. Podeavanjem smee po-
mo#u redukcionih ventila (4) dobija se meavina ovih gasova koja zapaljena sagoreva u
gorioniku (5). Meavina se pravi u proporciji C
2
H
2
:O
2
=$:$,$ koja pri sagorevanju razvija
temperaturu od 3000-3500 C. Usled tako visoke temperature topi se ica za zavarivanje
(6) koja ispunjava ljeb u osnovnom materijalu (7).
%eli!ne boce (slika 2.$$6a) su naj!e#e pre!nika 200 mm i sastoje se od tela boce deblji-
ne 5-8 mm ($), cilindri!nog navoja (2), sigurnosnog ventila (3), izlaznog ventila (4), kape
(5), konusnog cevnog navoja (6) i grli#a boce (7). Gorionici za zavarivanje i gasno rezanje
su prikazani na slici 2.$$6b. Gorionik za zavarivanje se sastoji od tela ($), priklju!aka za
acetilen (2) i kiseonik (3), redukcionih ventila (4 i 5) i plamenog kljuna ($2).
a)
b)
Slika 2.""6 - Oprema za gasno (oksiacetilensko) zavarivanje
Pored odgovaraju#eg doterivanja meavine gasova potrebno je poznavati i mesto u pla-
menu koje je pogodno za topljenje ice. Raspored temperature u plamenu je prikazan na
slici 2.$$7. Oblast zavarivanja treba da se nalazi neposredno posle jezgra plamena.
Slika 2.""7 - Raspored temperature u plamenu
Gasno zavarivanje se koristi za zavarivanje tankih limova debljna manjih od 4 mm i
upljih profila (cevi) debljina do 6-8 mm, neeleznih metala i odlivaka. Za zavarivanje ve-
#ih debljina ovaj postupak nije ekonomi!an. Koristi se za zavarivanje su!eonih spojeva,
dok je kod ugaonih spojeva teko fiksirati zonu zavarivanja u uglu. Prilikom zavarivanja
dolazi do male oksidacije rastopa, pa se za zavarivanje Al-legura koriste razni dodaci pla-
menu. U zavisnosti od debljine elemenata koji se zavaruju, postoje dve tehnike zavariva-
nja: zavarivanje ulevo i udesno.
Zavarivanje ulevo (slika 2.$$8a) se primenjuje za tanje elemente. Istopljena kapljica se
pod dejstvom plamena potiskuje ispred ve# formiranog zavara da ne bi dolo do nagomila-
vanja u masi zavara. ica za zavarivanje se nalazi ispred gorionika, odnosno u pravcu
napredovanja.
Zavarivanje udesno (slika 2.$$8b) se primenjuje za deblje elemente. Osnovni materijal
se predgreva gorionikom kako bi dolo do njegovog rastapanja i meanja sa dodatnim ma-
terijalom. Istopljena kapljica se potiskuje ka izvedenom avu, a elektrodna ica se nalazi
iza gorionika, suprotno pravcu napredovanja.
Slika 2.""8 - Tehnike gasnog zavarivanja: a) u levo; b) u desno
Pored zavarivanja ista oprema moe da se koristi i za rezanje delova metala, zagrevanje
metala za obradu kovanjem i savijanjem, za ispravljanje iskrivljenih delova konstrukcije
usled zavarivanja, za !i#enje konstrukcije od r"e, boje i masno#e itd.
8.7 DODATNI MATERIJALI ZA ZAVARIVANJE
8.7.1 Opte
Dodatni materijali za zavarivanje su metalni materijali !ijim topljenjem se ispunjava
ljeb ava, vri meanje sa istopljenim osnovnim metalom i !ijim o!vr#avanjem se formi-
ra odgovaraju#i av. Poznavanje fizi!kih i metalurkih osobina dodatnog materijala je
preduslov za primenu odre"enog postupka zavarivanja i dobijanje ava eljenih karakteris-
tika i kvaliteta.
Ukoliko dodatni materijal osim topljenja i formiranja ava slui i za provod elektri!ne
energije i uspostavljanje elektri!nog luka sa osnovnim metalom tada se on naziva elektro-
dom. U zavisnosti od oblika i strukture, elektrode mogu da budu: obloene, neobloene
(gole), punjene, ili u vidu pune elektrodne ice.
Ako dodatni materijal ima samo funkciju topljenja i popunjavanja ljeba pri visokim
temperaturama nastalim usled ve# uspostavljenog elektri!nog luka ili plamena, on se nazi-
va prema svom obliku: ica, ipka, tap, prah itd.
8.7.2 Obloene elektrode
Obloene elektrode (slika 2.$$9) se koriste pri ru!nom elektrolu!nom zavarivanju. One
se sastoje od: metalnog jezgra ($) i obloge ili plata (2).
Jezgro elektrode je uglavnom od metalne ice. Izbor metala zavisi od kvaliteta osnov-
nog materijala, pa elektrode mogu da budu od !elika, bakra itd. Pre!nik jezgra elektrode
(d) zavisi od debljine ava koji se izvodi i naj!e#e iznosi: 2, 2,5, 3,2, 4 ili 5 mm, a duina
elektrode ( ! ) je uglavnm 200, 300, 350 ili 450 mm.
Obloga ili plat je smea praha mineralnog i metalnog porekla koja je u obliku koncen-
tri!nog plata vezana za jezgro elektrode vodenim staklom (so silicijumove kiseline i natri-
juma). Ona treba da bude ravnomerna, da dobro prijanja uz jezgro i da se pri normalnom
rukovanju ne ote#uje. Obloga se ne postavlja na kraju elektrode koji se povezuje u strujno
kolo (na duini
$
! =$6-25 mm) kako bi se omogu#io strujni kontakt. Drugi kraj elektrode
je oblikovan tako da omogu#ava brzo uspostavjanje elektri!nog luka. Debljina obloge se
iskazuje preko odnosa pre!nika elektrode (D) i pre!nika njenog jezgra (d), odnosno pa-
rametra f=D/d. U zavisnisti od vrednosti ovog parametra razlikuju se elektrode sa tankom
(f $,2) , srednjom ($,2 < f $,4) i debelom (f > $,4) oblogom.
Slika 2.""9 - Obloena elektroda
Obloena elektoda treba da ispunjava slede#e osnovne zahteve:
lako uspostavljanje elektri!nog luka i obezbe"enje njegove stabilnosti tokom toplje-
nja,
lako ponovo uspostavljanje luka pri njegovom prekidu,
ravnomerno topljenje jezgra i obloge u toku zavarivanja,
dobro ispunjenje ljeba i formiranje ava,
dobro uvarivanje osnovnog materijala i izvo"enje korenog zavara,
dobijanje ava odre"enog kvaliteta bez greaka ,
zavarivanje u svim poloajima,
visoka produktivnost zavarivanja,
lako odvajanje troske sa ohla"enog ava,
lako skladitenje na suvom mestu bez promene osobina,
da ne razvija gasove i isparenja koji su opasni po zdravlje zavariva!a i okoline.
Obloga elektrode ima viestruku funkciju u procesu zavarivanja (slika 2.$20):
a) Vri jonizaciju gasa u stubu luka. Vazduni stub izme"u luka i osnovnog materijala je
lo provodnik, pa se luk teko uspostavlja i nestabilan je. Topljenjem obloge
elektrode, ona isparava i u vazduni stub uvodi elemente koji vre njegovu jonizaciju.
Tu funkciju obavljaju kalijum, kalcijum, litijum, barijum i dr;
b) Stvara zatitnu atmosferu oko luka i rastopa. Rastop se lako vezuje sa kiseonikom i
azotom iz vazduha, stvaraju#i okside i nitride gvo"a. Oni su nepoeljni u avu jer
pogoravaju mehani!ke osobine, pove#avaju krtost i sklonost ka starenju metala i
stvaraju uslove za pojavu prslina. Isparavanjem obloge stvara se gasni omota! od
inertnog gasa. Pored toga vri se hemijsko vezivanje kiseonika i azota, u inertno
jedinjenje, ukoliko oni prodru u luk. U tu svrhu se naj!e#e koriste celuloza i grafit;
c) Stvara trosku iznad ljeba ispunjenog rastopom. Ona treba da spre!i naglo hla"enje a-
va i omogu#i normalne metalurke procese u ZUT-u. Usporavanjem o!vr#avanja ras-
topa eliminie se stvaranje mnogih greaka u avu, jer ne!isto#e i gasovi imaju vreme-
na da iza"u iz rasropa. Rastop se oblae troskom i na taj na!in spre!ava prodiranje
vazduha u njega, !ime se eliminiu pomenute tetne pojave.
d) Legira rastop dodatnog i osnovnog metala. Dodaci pored legiranja rastopa vre i nje-
govu dezoksidaciju i denitrizaciju. Uglavnom se koriste mangan, titan, aluminijum, si-
licijum i dr.
Slika 2."20 - Pojave u elektri!nom luku
Obloge elektroda se dele prema hemijskom sastavu troske i metalurkom karakteru.
Taj karakter se odre"uje prema oksidu gvo"a. Postoje slede#i tipovi obloga:
Kisele - kiseli materijali su oksidi silicijuma, titana i mangana. Ove elektrode imaju pove-
#anu brzinu topljenja. U nepovoljnim poloajima zavarivanja daju av osetljiv na tople prsli-
ne. Koriste se za zavarivanje !elika sa pove#anim sadrajem ugljenika i sumpora;
Kiselo-rutilne - pored kiselih materijala dodaje se i titan-dioksid (TiO
2
) ili rutil. Troska
je te!nija pa su povoljnije od kiselih za zavarivanje u nepovoljnim poloajima;
Rutilne - glavni dodatak je rutil. Ove elektrode daju stabilan luk, dobar izgled ava,
nisu osetljive na stvaranje prslina i pogodne su za zavarivanje u nepovoljnim poloajima;
Bazne - bazni dodaci su oksidi kalcijuma, mangana i aluminijuma, karbonati kalcijuma,
magnezijuma i kalijuma i dr. Troska je gusta i lako ispliva na povrinu rastopa. Ove elek-
trode daju av koji nije osetljiv na prsline, mogu da se izvode debeli avovi i koriste se za
zavarivanje u nepovoljnim poloajima. Obloga je higroskopna, pa, pre upotrebe, elektrode
treba osuiti;
Celulozne - one sadre velike koli!ine organskih materija !ijim sagorevanjem se dobija
zatitni gas, a mala koli!ina troske. Jonizacija je dobra i dobija se luk koji omogu#ava du-
boko uvarivanje. Pogodne su za zavarivanje u nepovoljnim poloajima;
Oksidne - dodatak !ine oksidi gvo"a i mangana. Koriste se za izvo"enje avova ma-
njih debljina, jer luk daje malu dubinu uvarivanja. Daju najbolji izgled ava.
Ozna!avanje obloenih elektroda za ru!no elektrolu!no zavarivanje je definisano stan-
dardom JUS C.H3.0$$. Ozna!avanje elektroda se vri prema njihovim mehani!kim karak-
teristikama. Najvanije mehani!ke karakteristike elektroda za zavarivanje su: !vrsto#a na
zatezanje (f
u
), izduenje pri lomu (4
5
) i ilavost koja se definie energijom udara. U
pomenutom standardu date su oznake elektroda sa odgovaraju#im vrednostima najvanijih
karakteristika (tabela 2.33).
Pored osnovnih oznaka koje su prikazane u tabeli 2.33, za preciznije definisanje karak-
teristika elektroda, primenjuju se i dodatne oznake kojima se definiu: tip obloge, sadraj
vodonika itd.
Tabela 2.33 - Osnovne oznake i najvanije mehani!ke karakteristike obloenih elektroda
%vrsto#a na zatezanje
f
u
Najmanje
izduenje 4
5
Temperatura koja odgovara
energiji udara od 28 J
Oznaka
elektrode
MPa % 3C
E 43 0 430 - 5$0 - -
E 43 $ 430 - 5$0 20 +20
E 43 2 430 - 5$0 22 0
E 43 3 430 - 5$0 24 .20
E 43 4 430 - 5$0 24 .30
E 43 5 430 - 5$0 24 .40
E 5$ 0 5$0 - 6$0 - -
E 5$ $ 5$0 - 6$0 $8 +20
E 5$ 2 5$0 - 6$0 $8 0
E 5$ 3 5$0 - 6$0 20 .20
E 5$ 4 5$0 - 6$0 20 .30
E 5$ 5 5$0 - 6$0 20 .40
Dodatna oznaka kojom se definie tip elektrode odre"uje se na slede#i na!in:
A za kisele obloge sa oksidom gvo"a,
AR za kisele obloge sa rutilnim dodatkom,
B za bazne obloge,
C za celulozne obloge,
O za oksidne obloge,
R za rutilne obloge srednje debljine,
RR za debele rutilne obloge i
S za druge tipove obloga.
Tako na primer elektroda sa baznom oblogom !ija je !vrsto#a na zatezanje 530 MPa, a
grani!no izduenje 2$% i kod koje se energija udara od 28 J postie na temperaturi -24 3C,
ima oznaku E 5$ 3B.
8.7.3 Elektrodne ice
Elektrodne ice su kontinualne elektrode namenjene za poluautomatske i automatske
postupke zavarivanja. One mogu da budu: punjene ili pune.
Slika 2."2" - Punjene elektrodne ice
Punjene elekrodne ice (slika 2.$2$) su sli!ne obloenim elektrodama. Oblogu !ini me-
talni cilindar ($), a jezgro (2) je od metalnog i mineralnog praha. Prave se od hladno valja-
ne trake !iji kvalitet odgovara osnovnom materijalu, koja se savija popre!no i ispunjava
prahom pre zatvaranja. Uobi!ajeni pre!ni!i su: $,2, $,6, 2,4, 3,2, 4 i 5 mm.
Pune elektrodne ice se izra"uju u obliku hladno vu!ene ili hladno valjane ice punog
popre!nog preseka. Isporu!uju se namotane u koturove. Naj!e#e se koriste za MIG, MAG
i EPP postupak zavarivanja. Vrstu hemijskog sastava definie vrsta osnovnog metala. ica
je presvu!ena tankim slojem bakra, radi zatite od korozije.
8.8 GREKE U AVOVIMA
8.8.1 Vrste greaka
Zavarivanje je postupak kojim se omogu#ava kontinuiranje dva ili vie elemenata u
spoju. Tom prilikom dolazi do metalurkih, hemijskih i fizi!kih promena u elementima.
Kako se radi o vrlo kompleksnom tehnolokom postupku, na koji uti!u mnogi faktori, pri-
likom zavarivanja mogu da nastanu odre"ene greke. Najvaniji elementi koji uti!u na po-
javu greaka u avovima su: vrsta i hemijski sastav materijala koji se zavaruje, vrsta tehno-
lokog postupka i primenjena oprema, vrsta dodatnog materijala, kvalifikovanost radnika
koji izvodi zavarivanje, uslovi pod kojim se izvodi zavarivanje i dr. Neke od tih greaka
nemaju veliki uticaj na ponaanje zavarenog spoja pod dejstvom optere#enja, dok druge
imaju veoma nepovoljan uticaj. Poznavanje uzroka nastanka greaka, vrsta greaka i njiho-
vog uticaja na ponaanje konstrukcije su od presudnog zna!aja za sagledavanje pouzda-
nosti zavarene konstrukcije i ekonomi!nosti njenog izvo"enja.
Greke u avovima su prikazane na slici 2.$22 i mogu da se svrstaju u dve grupe:
dimenzionalne greke ili greke oblika i
strukturne greke ili greke kompaktnosti.
Slika 2."22 - Greke u avovima
U dimenzionalne greke spadaju:
$ nedovoljno ispunjavanje ljeba (slika 2.$22 a,d),
2 preveliko nadvienje ava (slika 2.$22 b,e),
3 neprovaren koren ava (slika 2.$22 b,e),
4 prokapine na mestu korena ava (slika 2.$22 c),
5 otar prelaz izme"u ava i osnovnog materijala (slika 2.$22 b,d,e),
6 zarez na ivici ava (slika 2.$22 c,e,g),
7 denivelacija elemenata u ljebu (slika 2.$22 f),
8 krateri na po!etku i kraju ava (slika 2.$22 g),
9 rupi!avost povrine ava (slika 2.$22 g,h).
U greke kompaktnost spadaju:
$0a gasne pore (slika 2.$22 h),
$0b rasuti mehuri (slika 2.$22 g,h),
$0c mehuri u lancu (slika 2.$22 h),
$$ nedovoljno uranjanje rastopa u osnovni materijal - nalepljivanje (slika 2.$22 h,k),
$2 greke provarivanja korena (slika 2.$22 k),
$3 uklju!ci troske (slika 2.$22 f,k),
$4 podune i popre!ne prsline u unutranjosti ava (slika 2.$22 c,h,k) ili na licu ava
(slika 2.$22 e,h).
Usled greaka u avovima dolazi do koncentracija napona pa, u slu!aju pojave zare-
za, prslina ili ve#ih uklju!aka troske ili vazduha, naponi u ovim ta!kama mogu !ak da
budu ve#i od napona na granici razvla!enja. U slu!aju zatezanja, zbog smanjene duktil-
nosti materijala u zoni uticaja toplote dolazi do formiranja prslina u materijalu koje se
pod dejstvom dinami!kog optere#enja proiruju. Ove pojave bile su uzrok ruenja neko-
liko konstrukcija. Posebno su osetljive dinami!ki optere#ene konstrukcije i konstrukcije
koje su izloene dejstvu niskih temperatura. Stepen rizika usled greaka nastalih pri za-
varivanju metalnih konstrukcija zavisi od: vrste greke, vrste naprezanja i karaktera
optere#enja.
Nisu sve greke podjednako opasne. Ukoliko se pravci greaka poklapaju sa pravcem
toka sila one su manje opasne od greaka upravnih na tok sila, kao to su na primer
podune i popre!ne prsline, neprovaren koren, nedovoljna visina ava i nadvienje.
Sa stanovita vrste naprezanja najnepovoljnije je zatezanje. Koncentracije napona koje nas-
taju u zategnutim elementima usled greaka u avovima prouzrokuju stvaranje prslina ili pro-
pagaciju (proirenje ili produenje) postoje#ih prslina. Pored toga, greke u avovima kao to
su uklju!ci troske i vazduha, prsline, neprovaren koren, nedovoljna visina ava itd. izazivaju
smanjenje njihovih dimenzija, odnosno projektovanih bruto povrina avova koje prenose op-
tere#enje. Naponska stanja pritiska su mnogo povoljnija, jer kod njih ne dolazi do zna!ajnih
koncentracija napona. Me"utim, kod greaka kao to su nedovoljna visina ava i neprovaren
koren, zbog smanjenja bruto povrine popre!nog preseka ava i pojave ekcentri!nog napreza-
nja u spoju, usled nepoklapanja teita povrine ava i povrine elemenata koji se spajaju, i kod
pritisnutih elemenata moe do#i do zna!ajnog smanjenja nosivosti.
U pogledu vrste naprezanja dinami!ki optere#ene konstrukcije su znatno podlonije ne-
gativnim uticajima usled greaka u avovima. Kod stati!ki napregnutih konstrukcija mno-
ge greke u avovima nisu opasne, sem onih koje direkno ugroavaju nosivost spoja. Kod
dinami!ki napregnutih konstrukcija, a pogotovo kod spojeva napregnutih na zatezanje,
greke u avovima mogu da prouzrokuju koncentracije napona koje izazivaju pojave prsli-
na u avovima. Ovo proizilazi iz !injenice da usled promene smera optere#enja ne moe
da se izvri postepena preraspodela sila plastifikacijom pojedinih delova popre!nog prese-
ka. Ta sposobnost plastifikacije je znatno smanjena u ZUT-u zbog prekristalizacije osnov-
nog materijala.
Dimenzionalne greke avova su vidljive golim okom i mogu da se otkriju jednostav-
nim priru!nim pomagalima. Neke od tih greaka je mogu#e otkloniti (npr. nadvienje a-
va moe se skinuti bruenjem). Ovo treba da se izvede skidanjem nadvienja u pravcu
toka sila da se ne bi stvorio popre!ni zarez. Kod jako napregnutih su!eonih spojeva oba-
vezno se zahteva bruenje ava. U tom slu!aju osnovnim oznakama avova se dodaju
oznake: - kada se zahteva ravna povrina lica ava ili - kada se zahteva ravna i
glatka povrina lica ava. Dozvoljena odstupanja dimenzija avova su ograni!ena Propi-
sima za toleranciju mera i oblika kod nose#ih !eli!nih konstrukcija. Od izvo"a!a zavari-
va!kih radova se trai izvo"enje avova sa dimenzijama datim u tehni!koj dokumentaciji
i to bez smanjenja dimezija avova. Nadvienje ava se tolerie do $0% od najmanje
debljine u spoju, kod su!eonih avova, odnosno od debljine ugaonog ava, s tim da je
maksimalno nadvienje 2 mm. Ukoliko postoji zarez, tada se bruenje izvodi tako da se
stvori blagi prelaz izme"u elemenata u spoju. Pri tome osnovni materijal ne sme da se
oslabi vie od 5%. Pored dozvoljenih greaka propisuju se i dozvoljena odstupanja di-
menzija ljebova (tabela 2.34).
Me"unarodni institut za zavarivanje je izvrio klasifikaciju svih greaka u avovima i
svrstao ih u est grupa. Grupe su ozna!ene trocifrenim celim brojevima. Osnovne oznake su:
$00 prsline,
200 poroznost i druge upljine,
300 uklju!ci,
400 nalepljivanje i neprovaren koren,
500 greke oblika i
600 ostale greke.
Tabela 2.34 - Dozvoljena odstupanja dimenzija avova i ljebova
Izgled spoja
Na!in
zavarivanja
V
e
l
i
!
i
n
a
p 2 mm +2 mm; .$ mm
d +2 mm; .$ mm
. .
a
.
753
. .
Ru!no
elektrolu!no
(E)
!
. . .
75 mm 76 mm
p
$ mm 70,5 mm 70,8 mm
d 70,5 mm 70,8 mm 70,8 mm
. .
a
.
753
. .
Automatsko
pod prakom
(EPP)
!
. . .
75 mm 76 mm
Tabela 2.35 - Me"unarodna klasifikacija greaka
ifra Naziv greke Opis greke Skica ava sa grekama
$00 Prslina
Ravanski diskontinuitet
usled lokalnog loma
.
$00$ Mikroprslina
Prslina sa mikroskopskim
dimenzijama
.
$0$
$0$$
$0$2
$0$3
$0$4
Poduna prslina
Prslina !iji je glavni pravac
paralelan sa osom ava i
moe da bude:
- u materijalu ava
- na granici rastapanja
- u ZUT-u
- u osnovnom materijalu
$02
$02$
$022
$023
Popre!na prslina
Prslina !iji je glavni pravac
upravan na osu ava i moe
da bude:
- u materijalu ava
- u ZUT-u
- u osnovnom materijalu
Variranjem poslednje cifre osnovne oznake dobijaju se oznake podgrupa, a dodava-
njem !etvrte cifre ozna!ava se vrsta greke u toj podgrupi. Svi relevantni podaci, sa opi-
som greaka i odgovaraju#om slikom su prikazani tabelarno. Na taj na!in su na me"una-
rodnom nivou uvedene ifrovane oznake za sve greke koje se javljaju u avovima. U ta-
beli 2.35 dat je izvod iz ove klasifikacije za neke karakteristi!ne greke iz grupe $00.
8.8.2 Uzroci nastanka greaka u avovima
Uzroci nastanka greaka u avovima mogu da budu razli!iti. Izbor neodgovaraju#eg
tehnolokog postupka moe da izazove pojavu nadvienja ili nedovoljne visine ava, ne-
provaren koren, a veliko ili nedovoljno zagrevanje u ZUT-u, pojavu uklju!aka troske ili
vazdunih mehura. Nekompatibilnost osnovnog i dodatnog materijala uti!e na pojavu na-
lepljivanja i nedovoljnog sjedinjavanja materijala u rastopu, slabu dezoksidaciju i loe me-
talurke efekte. Kvalifikovanost radnika igra presudnu ulogu kod nastajanja svih greaka,
a naro!ito dimenzionalnih greaka. Kvalifikovani radnik je obu!en da moe da primeni
propisan postupak zavarivanja, da izabere na!in izvo"enja ava i da uskladi odnos ja!ine
struje i brzine kretanja elektrode.
Nedovoljna visina ava nastaje, uglavnom, usled nestru!nosti radnika koji izvodi zava-
rivanje. Pojava kratera nastaje usled neuskla"enosti ja!ine struje ili nestabilnosti elek-
tri!nog luka. Neprovaren koren uglavnom nastaje zbog nie temperature usled koje se do-
voljno ne istopi osnovni materijal, ili zbog isuvie te!nog rastopa koji prouzrokuje pojavu
prokapina kroz koren ava. Tako"e, greke neprovarenog korena mogu da nastanu ako se
koreni zavar izvodi elektrodom ve#eg pre!nika, ili je geometrija ljeba neadekvatna. Na-
lepljivanje moe da nastane usled prisustva filma ne!isto#e na stranicama ljeba, usled ne-
odgovaraju#eg dodatnog materijala ili nie temperature usled koje se dovoljno ne istopi
osnovni materijal.
Gasne upljine nastaju zbog prisustva gasova u rastopu koji nisu mogli da se hemijski
veu sa drugim elementima ili koji nisu stigli da se izdvoje iz rastopa prilikom hla"enja.
Ukoliko je njihova koncentracija velika na jednom mestu tada se formiraju unutranji ka-
nali ili velika koncentracija mehura, to !ini taj presek jako opasnim. Uklju!ci troske se
javljaju ukoliko se rastop nepravilno hladi, pa delovi troske ne uspevaju da isplivaju na po-
vrinu. Oni su poliedarskog oblika i uvla!e se izme"u kristala metala. Prsline nastaju usled
loeg materijala na tom mestu ili usled neodgovaraju#eg hla"enja rastopa. Pri hla"enju ras-
topa dolazi do njegovog skupljanja. Ukoliko je deformacija skupljanja spre!ena, javljaju
se naponi zatezanja koje mogu izazvati pojavu prslina.
Slika 2."23 - Srueni most preko Albertovog kanala u Belgiji
Kakav efekat mogu da prouzrokuju greke u avovima najo!iglednije se vidi na prime-
ru sruenog drumskog mosta preko Albertovog kanala u Haselu u Belgiji koji je prikazan
na slici 2.$23. Kod ovog mosta, sistema Virendel nos!a, dolo je do pojave prslina prili-
kom zavarivanja vertikala. Nakon godinu dana eksploatacije ($938.), usled dinami!kog
optere#enja, dolo je do propagacije prsline po !itavoj visine popre!nog preseka mosta i
ruenja mosta.
8.9 KONTROLA KVALITETA ZAVARENIH SPOJEVA
8.9.1 Opte o kontroli zavarenih spojeva
av ima funkciju da spoji delove konstrukcije u jedinstvenu konstruktivnu celinu kako
bi ona bila sposobna da prenese odgovaraju#a optere#enja ili ispuni drugu poverenu joj
funkciju. Stoga je pouzdanost kvaliteta izvedenog ava od presudnog zna!aja za ponaanje
spoja, kako u pogledu poverene mu funkcije, tako i u pogledu ponaanja konstrukcije kao
celine. Obim i vrsta kontrole kvaliteta avova zavisi od intenziteta i vrste naprezanja ava,
kao i od zna!aja tog ava za celu konstrukciju. Zbog toga je vrlo vano poznavati funkciju
i zna!aj ava u konstrukciji i proceniti neophodan i dovoljan obim i vrstu kontrole. Neeko-
nomi!no je i nepotrebno sve avove podvr#i strogoj kontroli. %ak i svaka otkrivena greka
u avu ne zna!i da je treba otkloniti ili ublaiti. Pre pristupanja kontroli kvaliteta izvede-
nog ava neophodno je znati slede#e !injenice:
kojim tehnolokim postupkom je izvedeno zavarivanje i nivo stru!nosti radnika,
vrstu materijala, njegove karakteristike, debljinu elemenata i ponaanje pri zavari-
vanju,
tip i zna!aj konstrukcije,
zna!aj pojedinih avova u konstrukciji (stati!ki ili konstruktivni av),
na!in naprezanja konstrukcije (stati!ko ili dinami!ko),
vrstu naprezanja (zatezanje ili pritisak) i intenzitet naprezanja,
radna temperatura konstrukcije.
Me"unarodni institut za zavarivanje je napravio katalog referentnih radiografija (etalo-
na) sa klasifikacijom greaka. Otkrivene greke se upore"uju sa ovim etalonima i na taj
na!in se vri njihova klasifikacija. Problem ne predstavlja otkrivanje greke, ve# odluka
ta raditi sa utvr"enom grekom. Teko je numeri!ki i eksplicitno tvrditi koliki je rizik lo-
ma i ruenja konstrukcije usled otkrivene greke. Problem je vrlo kompleksan i zadire u
oblast Mehanike loma. Mnogi fenomeni, a naro!ito uslovi pod kojim nastaje nekontrolisa-
no irenje prsline, ni do danas nisu u potpunosti rasvetljeni.
Me"u mnogobrojnim metodama kontrole kvaliteta avova, najzna!ajnije su slede#e
metode kontrole bez razaranja:
vizuelna kontrola,
radiografska kontrola,
ultrazvu!na kontrola,
magnetska ili elektromagnetska kontrola,
penetracijska kontrola.
8.9.2 Vizuelna kontrola
Vizuelna kontrola se obavlja detaljnim pregledom ava, od strane kvalifikovanog lica,
a u smislu provere kvaliteta izvo"enja, potrebnih dimenzija avova, postojanja neravnina,
zareza, kratera, neprovarenog korena, povrinskih pora i naprslina.
Slika 2."24 - Ure$aj za merenje dimenzija ava
Ovu kontrolu izvode iskusni i obu!eni stru!njaci i ona predstavlja glavnu kontrolu za
sve vrste avova. Tom prilikom mogu da se koriste i odre"ena pomagala za utvr"ivanje
dimenzija ljeba i izvedenog ava:
za merenje dimenzija i oblika ljeba (slika 2.$24a),
za merenje zazora izme"u elemenata (slika 2.$24b),
za merenje upravnosti elemenata koji se zavaruju (slika 2.$24c),
za merenje dimenzije ugaonog ava (slika 2.$24d) i
za merenje nadvienja su!eonog ava (slika 2.$24e).
8.9.3 Radiografska kontrola
Radiografska kontrola (Re) se sastoji u snimanju ava radiografskim putem i moe da
se vri u radionici i na montai. Ure"aj za snimanje (slika 2.$25) je prenosiv i sastoji se
od: komandnog ormana, proizvo"a!a visokog napona, visokonaponskih kablova, rendgen-
ske cevi, ure"aja za hla"enje i stalka .
Postupak kontrole (slika 2.$26) se sastoji u postavljanju filma sa osetljivom emulzijom
(5) sa jedne strane zavarenog spoja (4). Film se nalazi u posebnoj foliji (6), naj!e#e od
olova, kako bi se poja!ala ekspozicija fotoemulzije i spre!ilo rasipanje rendgenskih zraka.
Sa druge strane spoja postavlja se lokalizacija ava (3) kroz koju prolaze rendgenski ili ga-
ma zraci iz rendgenske cevi ($), kroz blendu (2).
Slika 2."25 - Rendgen ure$aj za radiografsku kontrolu
Slika 2."26 - ematski prikaz radiografske kontrole
Postupak se zasniva na !injenici da materijali, u zavisnosti od svoje gustine i debljine,
apsorbuju razli!itu koli!inu rendgenskih ili gama zraka koji kroz njih prolaze. Ukoliko
zrak prolazi kroz poru ili prslinu on se manje apsorbuje, pa izaziva ja!e eksponiranje foto-
emulzije. Na radiogramu su ta mesta tamnija od ostalih "zdravih" delova ava. Pored rend-
genskih zraka koriste se i izotopi koji emituju gama zrake. Naj!e#e se primenjuje iridijum,
a re"e kobalt, i cezijum. Danas se postupci kontrole sa izotopima mnogo vie koriste za
kontrole na montai, jer ne koriste struju, a oprema je laka za manipulaciju.
Radiografska metoda je vrlo precizna i !esto se koristi za kontrolu zna!ajnih avova.
Na dobijenom radiogramu mogu da se otkriju opasne strukturne greke kao to su uklju!ci
troske, gasni mehuri i prsline. Postupak je vrlo precizan, jer se otkrivaju greke dimenzija
do 2% od debljine prozra!enog materijala. Radiografija se primenjuje za debljine elemena-
ta do 50 mm, a za ve#e debljine primenjuju se izotopi (na primer kobalt) i ultrazvu!na
kontrola. Postupak se primenjuje za kontrolu spojeva od !elika i Al-legura. Za kontrolu
spojeva od Al-legura koriste se samo rendgenski zraci.
Kontrolisani av dobija radiogram kao dokument koji sadri oznaku snimka, broj filma,
oznaku mesta ava u konstrukciji i debljinu materijala. Dobijeni radiogram se upore"uje sa
etalonima iz kataloga greaka i konstatuje se vrsta i intenzitet greke. Na slici 2.$27 su
prikazana tri referentna radiograma avova iz pomenutog kataloga.
a) Radiogram su!eonog V-ava bez greaka
b) Radiogram su!eonog V-ava sa uklju!cima troske i podunim prslinama
c) Radiogram su!eonog V-ava sa gasnim mehurima, uklju!cima troske i nepotpunom
penetracijom korena ava
Slika. 2."27 - Referentni radiogrami iz kataloga etalona
8.9.4 Ultrazvu"na kontrola
Ultrazvu!na kontrola je metoda ispitivanja bez razaranja pomo#u koje mogu da se od-
rede vrsta, mesto i veli!ina greaka kompaktnosti u avovima. Za ispitivanje se koriste ul-
trazvu!ni talasi sa visokom frekvencijom (0,5-$5 MHz). Brzina prostiranja ultrazvu!nih
talasa kroz odre"enu sredinu zavisi od zapreminske mase materijala ((), dinami!kog mo-
dula elasti!nosti (E
D
) i dinami!kog Puasonovog koeficijenta (+
D
). Dakle, brzina prostiranja
ultrazvu!nih talasa je konstantna za odre"ene vrste materijala i iznosi: za !elik v=5850 m/s, a
za aluminijum v=6300 m/s. Ovi podaci vae za kompaktne, neote#ene materijale. Ukoliko
na putu ultrazvuk nai"e na metalni diskontinuitet, odnosno na greku u avu, on se odbija
ili produava dalje oslabljenim intenzitetom, u zavisnosti od talasne duine (8).
Generalno se razlikuju dve metode ispitivanja, odnosno kontrole avova, koje se zasni-
vaju na merenju brzine longitudinalnih ultrazvu!nih talasa:
metoda prozvu!avanja (slika 2.$28a),
eho metoda (slika 2.$28b).
$ Visokofrekventni generator
2 Predajnik
3 Materijal koji se ispituje
4 Prijemnik
5 Poja!iva! signala
6 Indikator vremena prolaska
7 Primopredajna glava
Slika 2."28 - ematski prikaz ultrazvu!nih metoda kontole kvaliteta avova:
a) metoda prozvu!avanja; b) eho-metoda
Metoda prozvu!avanja se zasniva na merenju intenziteta talasa poslatog preko predaj-
nika (odailja!a) i intenziteta primljenog talasa, registrovanog pomo#u prijemnika.
Ukoliko postoji razlika u intezitetu poslatih i primljenih ultrazvu!nih talasa, zna!i da su
oni na svom putu naili na materijalni diskontinuitet, odnosno greku.
Eho metoda se zasniva na osobini ultrazvu!nih talasa da se pri nailasku na povrinu
(ivicu) metala reflektuju (sli!no svetlosnim zracima) pod uglom koji je jednak upadnom
uglu i bez zna!ajnijih gubitaka intenziteta. Kod ove metode upore"uju se intenziteti posla-
tog i primljenog talasa. Odailjanje i prijem talasa vri se pomo#u primopredajne glave.
Kako je ve# pomenuto, poloaj i veli!ina greke se definiu na osnovu vremena prolas-
ka ultrazvuka i njegovog intenziteta. Na slici 2.$29 je prikazan primer primene eho metode
pri otkrivanju greke u su!eonom V- avu. Poloaj greke definisan je rastojanjima a i t
koja se mogu o!itati sa indikatora mernog instrumenta.
Slika 2."29 - Otkrivanje poloaja greke u avu pomo#u ultrazvu!ne kontrole
Ultrazvu!na kontrola je najbra kontrola kvaliteta avova, na osnovu koje se moe lako
uo!iti slika promene impulsa ultrazvu!nih talasa na indikatoru (displeju). Ipak to nije do-
voljan dokument da bi se utvrdilo mesto, oblik, vrsta i veli!ina greke. U praksi se naj!e-
#e ceo av pregleda ultrazvukom, a onda se registrovana slaba mesta kontroliu skupljom,
radiografskom metodom. Na taj na!in se dobija pouzdan dokument o greci koji se upore-
"uje sa etalonom. Danas se, me"utim, koriste ultrazvu!ni ure"aji najnovije generacije koji,
pored elektronskih displeja sa mogu#nostima prezentacije razli!itih vrsta podataka, imaju i
mogu#nost grafi!kog zapisa rezultata ispitivanja, pa mogu precizno da se definiu lokacija,
veli!ina i tip greke, a grafi!ki zapis ostaje kao trajni dokument o izvrenoj kontroli. Jedan
takav ure"ej prikazan je na slici 2.$30.

Slika 2."30 - Savremeni ure$aj za ultrazvu!nu kontrolu
Ostale metode kontrole kvaliteta avova se primenjuju u specijalnim slu!ajevima i nisu
tako kompletne i pouzdane kao prethodne dve (radiografska i ultrazvu!na).
Elektromagnetska metoda sa zasniva na promenama u megnetnom polju koje nastaju
usled greaka u avovima. Slui za otkrivanje greaka kompaktnosti (prsline, poroznost,
uklju!ci troske) do dubine od 3-6 mm. Ova metoda je jednostavna, postupak kontrole je
relativno jeftin, a ure"aji laki za rukovanje. Me"utim, pomo#u elektromagnetske (mag-
netske) metode moe se utvrditi samo postojanje povrinskih i podpovrinskih greaka, ali
ne i njihov ta!an poloaj i dimenzije.
Penetracijska metoda je metoda koja se zasniva na sposobnosti te!nosti velike povrin-
ske aktivnosti (penetranti) da se uvla!i u vrlo uske prsline (npr. na povrinama u zonama
oko avova). Nakon odre"enog vremena (2-30 min) ispitivano mesto se premazuje razvi-
ja!em koji slui da penetrat u!ini vidnim (naj!e#e fluorescentnim), pa se greke mogu uo-
!iti vizuelnom kontrolom pod takozvanom "crnom" svetlo#u. Tako"e se koristi za
otkrivanje strukturnih, povrinskih greaka.
8.9.5 Kvalitet su"eonih avova
Kontrola kvaliteta su!eonih avova, a naro!ito otklanjanje otkrivenih greaka, direkno
uti!e na pove#anje trokova izrade !eli!nih konstrukcija. Kako svi avovi u konstrukciji
nisu od istog zna!aja i nisu isto napregnuti, to ne samo da ne treba vriti kontrolu svih a-
vova, nego ne treba ni otklanjati sve registrovane greke. Prema JUS-u U.E7.$50, u zavis-
nosti od kvaliteta izrade i stepena izvrene kontrole, definisana su tri stepena kvaliteta
su!eonih avova:
specijalni ili S-kvalitet,
I-kvalitet i
II-kvalitet.
avovi S-kvaliteta moraju da zadovolje slede#e uslove:
da su vizuelno ujedna!enog kvaliteta, jedri, bez naprslina,
da nemaju greaka na po!etku i kraju ava,
da su eventualna nadvienja i zarezi obrueni i to u pravcu toka sila,
da je koren ava dobro o!i#en i ponovo zavaren,
da je radiografska kontrola izvrena na !itavoj duini ava ($00%).
avovi I-kvaliteta treba da zadovolje uslove kao i avovi S - kvaliteta, s tim to kod
njih nije potrebno da se obruse eventualna nadvienja, dokaz kvaliteta se ostvaruje radio-
grafskom kontrolom na 50% duine ava.
avovi II-kvaliteta treba da zadovolje uslove kvaliteta I, ali se kod njih ne zahteva pri-
mena radiografske kontrole.
8.10 PONAANJE ZAVARENIH SPOJEVA
Zavarivanjem se ostvaruje kontinuitet materijala pa je i tok sila u spoju kontinualan.
Me"utim, potpuni kontinuitet moe da se ostvari samo kod su!eonih avova (slika 2.$3$a),
dok kod ugaonih avova (slika 2.$3$c) i u preklopnim i u ugaonim spojevima dolazi do
skretanja linija sila. Kod su!eonih avova sa obra"enim licem ava tok sila je kontinualan,
a raspored napona u avu je isti kao u osnovnom materijalu. Ovakva naponska slika moe
da se ostvari samo u su!eonim avovima bez greaka, jer se usled greaka remeti kontinui-
tet, to prouzrokuje poreme#aj toka sila usled njihovog skretanja i zaobilaenja greke (sli-
ka 2.$3$b). Zbog toga u avu ili na granici ava i osnovnog materijala dolazi do koncentra-
cije napona.
Slika 2."3" - Tok linija sila kod spojeva sa su!eonim i ugaonim avovima
Ovakva mesta su najkriti!nija mesta u konstrukciji, a izuzetno su opasna kod konstruk-
cija napregnutih dinami!kim optere#enjem, posebno kod elemenata optere#enih normal-
nim naponom zatezanja. Usled koncentracija napona u avovima nastalih usled greaka,
kod materijala sklonih krtom lomu dolazi do nekontrolisanog propagiranja zareza ili prs-
line, to moe izazvati pojavu krtog loma. Ovo je posebno opasno kod konstrukcija koje se
nalaze u reimu niskih temperatura. Kod stati!ki napregnutih konstrukcija dolazi do prila-
go"avanja spoja koncentraciji napona usled plastifikacije materijala i preraspodele napre-
zanja u avu. Zato kod ovako napregnutih konstrukcija neke greke u avovima ne pred-
stavljaju veliku opasnost.
Koncentracija napona moe da se izrazi pomo#u koeficijenta koncentracije napona ,
k
koji predstavla odnos maksimalnog stvarnog (izmerenog ili sra!unatog nekom ta!nijom
metodom) napona u posmatranom spoju (
x,max
) i prose!nog ra!unskog napona dobijenog
po klasi!noj teoriji Otpornosti materijala (
x,cal
):
cal x
x
k
,
max ,
(2. 90)
Na slici 2.$32a prikazan je raspored napona sa vrednostima koeficijenta koncentracije
za su!eoni V-av sa nadvienjem lica i nali!ja (korena) ava, odnosno V-av bez obra"enih
ivica. O!igledno je da se javljaju koncentracije napona na spoju lica ava i osnovnog
materijala. Uklanjanjem nadvienja ava bruenjem u pravcu toka sila eliminiu se
koncentracije napona. Na primeru su!eonog ava sa zna!ajnom popre!nom prslinom (slika
2.$32b) moe se uo!iti uticaj greaka na ponaanje spoja odnosno na koncentracije napo-
na, koje su u ovom slu!aju znatno ve#e nego na mestima rupa kod spojeva sa mehani!kim
spojnim sredstvima. Koncentracija napona je najve#a na krajevima prsline, gde su linije
toka sila progu#ene.
Slika 2."32 - Koncentracije napona u su!eonim avovima usled: a) nadvienja;
b) popre!ne prsline
Koncentracija napona nije posledica samo greaka u avovima. Ona se javlja i kod
ugaonih avova usled nagle promene toka sila (slika 2.$33a). Najve#e vrednosti koefici-
jenta koncentracije napona su u korenu ava i smanjuju se ka licu ava. Kod ugaonih spo-
jeva koncentracija napona moe da se ublai primenom su!eonih avova (npr. K-avova),
kod kojih je naponska slika znatno povoljnija (slika 2.$33b).
Slika 2."33 - Koncentracija napona kod ugaonih spojeva: a) sa ugaonim avovima;
b) sa su!eonim K-avovima
Kod spojeva ostvarenih pomo#u ugaonih avova dolazi do skretanja toka !ime se
naruava homogeno naponsko stanje u limu (slika 2.$34a). Na delovima lima uz av dolazi
do pove#anja napona, dok se napon u sredini lima smanjuje. Ova koncentracija napona na
ivicama lima je izraenija kada je duina ava ve#a. Neravnomerna raspodela napona je
naro!ito izraena du ava. Na po!etku i na kraju ava javlja se najve#a koncentracija na-
pona, dok na sredini duine naponi imaju najmanju vrednost (slika 2.$34b). Ovakva raspo-
dela napona odgovara elasti!nom ponaanju spoja. Ulaskom delova spoja u oblast plasti!-
nog ponaanja dolazi do preraspodele sila. Delovi koji su se plastifikovali, tj. kod kojih je
napon dostigao granicu razvla!enja, ne prihvataju prirataj optere#enja, pa se optere#enje
prenosi na delove koji se nisu plastifikovali, sve dok se u celom preseku ne postigne izjed-
na!avanje napona, odnosno plastifikacija. Ovakvo ponaanje spoja dovodi do toga da se
lom u avu, kod konstrukcija sa stati!kim optere#enjem, ne deava na po!etku ava, ve#
du ava. Kod konstrukcija sa dinami!kim optere#enjem ne moe da se izvri postepena
plastifikacija delova sklopa, pa lom u avu naj!e#e nastaje na po!etku ili kraju ava, na
mestu koncentracije napona.
Slika 2."34 - Raspodela napona u preklopnom spoju sa ugaonim avovima
Koncentracija napona moe, donekle, da se smanji konstrukcijskim oblikovanjem spoja
(slika 2.$35). Primena dve podvezice, ili podvezice sa zakoenim ivicama smanjuje naglo
skretanje linija sila, a time i koncentraciju napona u elementima spoja.
Dijagrami napona u samom ugaonom avu analizirani su na primeru preklopnog spoja
sa !eonim ugaonim avom (slika 2.$36). Sila iz lima prelazi u av preko ravni BC. Raspo-
red napona, u toj ravni, je nelinearan i zavisi od krutosti ugaonog ava. Najve#a vrednost
napona je u korenu ava, jer av na tom mestu ima najve#u krutost. Rezultanta napona u
ravni BC je ekscentri!na u odnosu na ravan spoja AB, pa se u ovoj ravni javljaju smi!u#a
sila i moment savijanja. Smi!u#a sila izaziva napon smicanja. Njegova raspodela je neline-
arna i najve#a je pri korenu ava. Moment savijanja izaziva vertikalne napone. Analizira-
njem prenosa sile iz ravni BC do ravni AB dolo se do zaklju!ka da se najve#e naprezanje
u avu javlja u ravni pod uglom od priblino 45 u odnosu na ravan spoja. Ta ravan se
naziva merodavna ravan.
Slika 2."35 - Uticaj konstrukcijskog oblikovanja na smanjenje koncentracije napona u spoju
Slika 2."36 - Naprezanja u !eonom ugaonom avu
Merodavna ravan deli ugaoni av na dva jednaka dela, koji pripadaju elementima
spoja. Poloaji merodavnih ravni, za razli!ite spojeve i razli!ita optere#enja, prikazani su
na slici 2.$37.
Slika 2."37 - Poloaji merodavnih ravni
8.10.1 Prora"un nosivosti zavarenih spojeva
Nosivost zavarenih spojeva moe da se sprovede ili po teoriji grani!nih stanja ili po
teoriji doputenih napona. Ve#ina propisa u svetu primenjuje prora!un na osnovu teorije
grani!nih stanja, dok je u Jugoslaviji jo na snazi teorija doputenih napona. Prora!un za-
varenih spojeva je obra"en u JUS-u U.E7.$50/$987.
8.10.1.1 Prora"un su"eonih avova
Pri prora!unu su!eonih avova polazi se od slede#ih predpostavki:
lokalna koncentracija napona se zanemaruje,
sopstveni naponi se zanemaruju,
naprezanja u su!eonom spoju su jednaka naprezanjima u osnovnom materijalu.
Nominalne (prora!unske) dimenzije su!eonih avova su jednake dimenzijama osnov-
nog materijala. Ra!unska debljina (visina) ava je jednaka debljini tanjeg elementa u spoju
(a=t
min
) pod uslovom da je ljeb dobro ispunjen, a koren ava pravilno izveden. Ra!unska
duina ava (
w
! ) je jednaka duini na kojoj je postignuta projektovana visina ava.
Naj!e#e je to irina elemenata koji se spajaju ( b
w
! ), pod uslovom da se izvo"enje ava
zapo!inje i zavrava polaznim, odnosno zavrnim plo!icama (slika 2.$38). irina ovih plo-
!ica treba da bude ve#a od dvostruke debljine ava koji se zavaruje. Na ovim plo!icama se
uspostavlja i zavrava elektri!ni luk i postie stabilizacija luka i formiranje normalnog za-
vara. Na taj na!in se eliminiu krateri na po!etku i kraju ava. Nakon zavarivanja ove plo-
!ice se odstranjuju.
Slika 2."38 - Polazne i zavrne plo!ice
Primenom ovih plo!ica se znatno smanjuju zaostali naponi u spoju (slika 2.$39). Uko-
liko se su!eoni spoj izvodi bez ovih plo!ica, tada treba uzeti u obzir postojanje kratera na
po!etku i na kraju ava. To se obuhvata na taj na!in to se ra!unska duina ava dobija ka-
da se od irine spoja (b) odbiju dve debljine ava (a), na po!etku i na kraju ava:
a b
w
2 ! . (2.9$)
Geometrijske karakteristike popre!nog preseka ava treba odrediti na osnovu njegovih
stvarnih, ostvarenih dimenzija: debljine a i ra!unske duine
w
! .
Slika 2."39 - Uticaji polaznih i zavrnih plo!ica na vrednosti sopstvenih napona
Kako je ve# napomenuto, naprezanja u su!eonim avovima se odre"uju kao i u osnov-
nom materijalu. U zavisnosti od vrste unutranjih sila odre"uju se komponentalni naponi
prema izrazima iz Otpornosti materijala:
normalni napon:

z
z
y
y
x
W
M
W
M
A
N
t t (2.92)
napon smicanja:

a I
S V
y
y
xz
(2.93)
gde su:
N aksijalna sila,
A povrina su!eonih avova u posmatranom popre!nom preseku,
M
y
, M
z
momenti savijanja oko y-y, odnoso z-z ose,
W
y
, W
z
odgovaraju#i otporni momenti su!eonih avova,
V smi!u#a sila,
I
y
moment inercije su!eonih avova oko y-y ose,
S
y
stati!ki moment posmatranog dela popre!nog preseka,
a debljina su!eonog ava na rebru.
Treba napomenuti da su geometrijske karakteristike popre!nog preseka su!eonih avo-
va jednake geometrijskim karakteristikama popre!nog preseka osnovnog materijala, ukoli-
ko je zavarivanje izvreno sa polaznim i zavrnim plo!icama i ako je zavarivanjem izvren
spoj svih elementa popre!nog preseka (npr. noica i rebra) po !itavoj njihovoj duini, uz
ostvarenje projektovane debljine avova.
Ukoliko se u spoju javlja sloeno naponsko naprezanje (naj!e#e ravno naponsko
stanje), sa komponentama normalnog napona u dva ortogonalna pravca i sa naponima smi-
canja, tada treba odrediti uporedni napon u avovima prema hipotezi deformacionog rada
na promeni oblika, odnosno Huber-Henki-Mizesovoj (Huber-Hencky-Mises) hipotezi:
( )
2 2 2 2 2 2
3
II II II
+ + +
u
(2.94)
gde su
i
II
, odnosno
i
II
normalni i smi!u#i naponi u dva ortogonalna pravca
(npr.
x
i
z
).
Ako su su!eoni avovi S-kvaliteta (sa izbruenim svim nadvienjima i bez greaka)
doputeni naponi u njima su jednaki doputenim naponima za osnovni materijal. Me"utim,
ovako strogi zahtevi su opravdani samo kod dinami!ki napregnutih konstrukcija i kod
spojeva sa visokim naponima zatezanja. U ve#ini slu!ajeva radi se o konstrukcijama
napregnutim stati!kim optere#enjem i spojevima koji se ne nalaze na mestu maksimalnog
naprezanja. Tada pojava ve#ine greaka ne uti!e mnogo na smanjenje nosivosti avova, pa
moe da se izostavi njihova radiografska kontrola. U tom slu!aju mora da se ra!una sa
nekom verovatno#om pojave greaka u avovima, to uti!e na smanjenje nosivosti ava.
Ta smanjena nosivost avova moe da se iskae pomo#u koeficijenta kvaliteta avova k, pa
se doputeni napon u su!eonim avovima odre"uje na slede#i na!in:
dop dop w b
k
, ,
(2.95)
gde su:
dop w b , ,
doputeni napon za su!eone avove,
k koeficijent kvaliteta su!eonih avova (k $)
dop
doputeni napon za osnovni materijal.
Koeficijent kvaliteta ava (k) zavisi od:
kvaliteta ava,
vrste naprezanja i
kvaliteta osnovnog materijala.
Ukoliko je utvr"eno da je av vieg kvaliteta to se smanjuje verovatno#a pojave grea-
ka u njemu, pa je av pouzdaniji i moe mu se poveriti ve#e naprezanje, tj. koeficijent k je
ve#i: k(S) k(I) k(II).
Pojava greaka i koncentracije napona su najopasniji kod spojeva napregnutih na zate-
zanje. Stoga je u zategnutim spojevima koeficijent k najmanji. Stanje pritiska u spojevima
je manje opasno, pa je bez obzira na kvalitet avova k=$,0. U slu!aju smi!u#ih naprezanja
koeficijent k ima najmanje vrednosti, to ne zna!i da je smicanje najnepovoljnija vrsta
naprezanja, jer se prema izrazu (2.95) doputeni naponi u avovima, za sve vrste napre-
zanja, odre"uju na osnovu doputenog normalnog napona za osnovni materijal (
dop
). Do-
puteni naponi smicanja za osnovni materijal su znatno manji
dop dop dop
6 , 0 3 / ,
pa je vrednost koeficijenta k=0,60 za smicanje prakti!no ekvivalentna vrednosti k=$,0 u
slu!aju normalnih napona.
%elici boljeg kvaliteta (%056$) imaju ve#i procenat legiraju#ih elemenata, pa im je ek-
vivalent ugljenika (CE) vii, to dovodi do stvaranja nepovoljnije strukture u materijalu a-
va. U takvim spojevima su i ve#a naprezanja, to je nepovoljno ukoliko se pojavi neka
greka u avu. Stoga je kod ovakvih !elika, generalno, koeficijent k manji.
Vrednosti koeficijenta k u zavisnosti od na!ina naprezanja, kvaliteta avova i osnovnog
materijala prikazane su u tabeli 2.36.
Tabela 3.36 - Vrednosti koeficijenta kvaliteta ava k
Koeficijent k
Kvalitet ava Vrsta naprezanja
%036$, %045$ %056$
Zatezanje ili savijanje $,00 $,00
Pritisak $,00 $,00 S - kvalitet
Smicanje 0,60 0,60
Zatezanje ili savijanje 0,80 0,80
Pritisak $,00 $,00 I - kvalitet
Smicanje 0,60 0,60
Zatezanje ili savijanje 0,72 0,65
Pritisak $,00 0,80 II - kvalitet
Smicanje 0,55 0,50
Dokaz nosivosti spojeva sa su!eonim avovima se iskazuje uslovom da je ra!unski na-
pon u spoju manji ili jednak od doputenog napona u avu. U slu!aju linearnog naponskog
stanja kontrola napona u avovima se svodi na slede#e izraze:
w, dop b x ,
(2.96a)
w, dop b xz ,
(2.96b)
gde su
x
i
xz
normalni i smi!u#i naponi u avu usled spoljanjeg optere#enja prema iz-
razima (2.92) i (2.93), a
dop w b , ,
doputeni napon u avovima prema izrazu (2.95) i tabeli
2.36. U slu!aju ravnog naponskog stanja treba dokazati da je:
dop w, dop b u
k
,
(2.97)
gde je "
u
uporedni napon prema (2.94), a vrednost koeficijenta k se odre"uje prema vrsti
normalnog napona.
M
S
=W1k
S
dop
M
I
=W1k
I
dop
M
II
=W1k
II
dop
Slika 2."40 - Mogu#i poloaj nastavka nosa!a sa su!eonim avovima razli!itog kvaliteta
Pravilnim konstruisanjem elemenata i odgovaraju#im rasporedom nastavaka moe da
se dobije ekonomi!na konstrukcija. Na mestima maksimalnih normalnih napona i pri pot-
punom iskori#enju napona u zoni zatezanja mora da se primeni su!eoni av S-kvaliteta.
Ukoliko je mogu#e da se nastavak pomeri iz zone maksimalnih naprezanja, tada mogu da
se izvedu avovi nieg kvaliteta (sika 2.$40).
U preseku momentnog dijagrama i linije nosivosti avova (slika 2.$40) dobijaju se po-
loaji du nosa!a, gde je mogu#e izvesti su!eoni spoj odre"enog kvaliteta (S, I ili II). To je
teorijski poloaj, a nastavak zategnute noice se izvodi na mestu koje je za polovinu irine
noice (b/2) pomereno u pravcu smanjenja momenta savijanja.
8.10.1.2 Prora"un ugaonih avova
Osnovne dimenzije ugaonih avova koje se koriste pri prora!unu su debljina ava a i
duina ava
w
! . Debljina ugaonog ava je jednaka visini najve#eg trougla koji se moe
upisati u av (slika 2.$4$a). Ova visina se uvek meri upravno na stranu trougla uz lice a-
va. Kod ugaonih avova izvedenih EPP-postupkom dolazi do duboke penetracije dodatnog
materijala u korenu ava, pa je debljina ava jednaka visini jednakokrakog trougla izme"u
osnovnog materijala i lica ava uve#anoj za 20%, a maksimalno za 2 mm (slika 2.$4$b).
Ugao izme"u elemenata koji se spajaju se kre#e u rasponu od 60-$20. Ukoliko je ugao
ve#i od $20, ugaoni avovi se ne smatraju podobnim za prenoenje sila.
Slika 2."4" - Debljina ugaonih avova
Debljina ugaonog ava ne treba da je manja od 3,0 mm. Najve#a debljina ava zavisi od
debljine najtanjeg elementa u spoju (t
min
) i iznosi najvie a = 0,7 t
min
. U izuzetnom slu!aju,
kod tankih elemenata, moe da se odstupi od ovog pravila i da se usvoji a = t
min
. Tako"e
postoje ograni!enja u pogledu duine ugaonih avova. Prema naim propisima maksimalna
duina ugaonih avova je: a
w
$00
max
! , a minimalna duina je a
w
6
min
! ili 40 mm.
Tabela 2.37 - Maksimalne i minimalne dimenzije ugaonih avova
Minimalna Maksimalna
Debljina ugaonih avova a 3 mm 0,7t
min
Duina ugaonih avova
w
!
6a ili 40 mm $00a
Kao i kod su!eonih avova, iz istih razloga, i kod ugaonih avova pri prora!unu treba
uzeti u obzir efektivnu, ra!unsku duinu avova (2.9$). Postavljanje polaznih i zavrnih
plo!ica na dolazi u obzir kod ugaonih avova. Sli!an efekat se kod ugaonih avova moe
posti#i zaokretanjem. Naime, ugaone avove ne treba prekidati na uglovima elemenata ko-
ji se spajaju, ve# ih treba kontinualno prevesti zaokretanjem oko ugla na duini jednakoj
barem dvostrukoj debljini ava, gde god je to mogu#e (slika 2.$42). Kod !eonih avova
(slika 2.$42a) zaokretanjem se mogu eleminisati uticaji kratera na oba kraja, pa je efek-
tivna, ra!unska duina ugaonog ava jednaka celokupnoj irini elementa koji se spaja
( b
w w
! ! ). U slu!aju bo!nih avova zaokretanje se vri samo na jednom kraju, pa ra-
!unsku duinu avova treba odrediti tako to se od ukupne duine ava oduzme jedna deb-
ljina ava ( a
w w
! ! ). Ukoliko ni sa jedne strane nije mogu#e izvesti zaokretanje ava,
tada se ra!unska duine odre"uje tako to se od ukupne duine ava oduzme dvostruka
debljina ava zbog kratera na po!etku i kraju ( a
w w
2 ! ! ). Kod avova izvedenih oko
elementa bez prekida (avovi u krug), ne treba umanjivati duinu ava.
b
w w
! ! a
w w
! !
Slika 2."42 - Pove#anje efektivne duine ugaonih avova kod: a) !eonih avova;
b) bo!nih avova
Kod ugaonih spojeva bez ukru#enja (slika 2.$43), kao to su na primer veze limova za
neukru#ene noice I, H, U ili sandu!astih preseka, efektivnu irinu avova treba redukovati
usled razlike u krutosti spojnih elemenata.
Slika 2."43- Efektivna irina kod ugaonih spojeva
Prema Evrokodu 3 efektivna irina avova (b
eff
) kod ugaonih spojeva sa elementima
bez ukru#enja treba da se odredi na slede#i na!in:
za I ili H-profile:
7 2
f w eff
t r t b + + pri !emu je (2.98a)
7 2
2
y,p
y
p
f
w eff
f
f
t
t
r t b + + (2.98b)
gde su:
f
y
granica razvla!enja I ili H-profila,
f
y,p
granica razvla!enja lima (elementa) koji se priklju!uje.
za sandu!aste i U-profile:
5 2
f w eff
t t b + pri !emu je (2.99a)
5 2
2
y,p
y
p
f
w eff
f
f
t
t
t b + (2.99b)
Ostale oznake su u skladu sa slikom 2.$43. Ako je b
eff
manje od 70% irine spoja, treba
da se postave ukru#enja.
Maksimalna naprezanja u ugaonom avu se javljaju u merodavnoj ravni. U optem
slu!aju u njoj se mogu javiti slede#e komponente napona (slika 2.$44a):

II
normalni napon koji deluje u pravcu ose ava,

normalni napon koji deluje upravano na merodavnu ravan ava,

II
smi!u#i napon koji deluje u pravcu ose ava,

smi!u#i napon koji deluje upravno na osu ava.

Normalni napon
II
zavisi od odnosa elasti!nih svojstava materijala ava i osnovnog
materijala. Deluje na popre!ni presek ava i ne uti!e na uporedni napon u merodavnoj rav-
ni. Na osnovu ostalih komponenata napona moe se, na osnovu razli!itih hipoteza odrediti
uporedni napon u merodavnoj ravni. Me"utim, odre"ivanje komponentalnih napona u me-
rodavnoj ravni ABA'B' (slika 2.$44b) je u nekim slu!ajevima vrlo komplikovano. Stoga se
pri analizi naprezanja u ugaonim avovima merodavna ravan rotira u ravan spoja, ACA'C'.
Radi jednostavnosti prora!una, a na osnovu eksperimenata, moe se pretpostaviti da se u
ravni spoja javljaju slede#e komponente napona (slika 2.$44b):
n normalni napon koji deluje upravno na ravan spoja u koju je merodavna ravan
ava oborena,
V
II
napon smicanja koji deluje u pravcu ava u ravni spoja u koju je merodavna
ravan ava oborena i
V
napon smicanja koji deluje upravno na av u ravni spoja u koju je merodavna ra-
van ava oborena.
Uporedni napon u ugaonom avu se odre"uje kao vektorski zbir ovih konponenata na-
pona:
dop w u
V V n
,
2 2 2
+ +
II
(2.$00)
Slika 2."44 - Komponente napona: a) u merodavnoj ravni; b) u ravni spoja
Doputeni napon u ugaonim avovima (
w,dop
) se odre"uje u zavisnosti od !vrsto#e na
zatezanje osnovnog materijala (f
u
) i od koeficijenta sigurnosti (+), prema izrazu:
/ 5 , 0
, u dop w
f (2.$0$)
Vrednosti doputenog napona za ugaone avove date su u tabeli 2.38 u funkciji vrste
osnovnog materijala i slu!aja optere#enja.
Tabela 2.38 - Doputeni naponi za ugaone avove
w,dop
$ $$ $MPa% %% %
Vrsta osnovnog materijala Slu!aj
optere#enja %036$, %0362, %0363 %045$, %0452, %0453 %056$, %0562, %0563
I $20 $45 $70
II $35 $60 $90
Odre"ivanje naprezanja u ugaonim avovima, odnosno komponentalnih napona u
spojevima sa ugaonim avovima, bi#e objanjeno na nekoliko karakteristi!nih primera koji
se naj!e#e javaljaju u metalnim konstrukcijama. Izrazi za odre"ivanje komponentalnih
napona u ugaonim avovima, kao i uslovi za njihovo dimenzionisanje, odnosno kontrolu
napona, prikazani su u tabeli 2.39 za aksijalno optere#ene spojeve i u tabeli 2.40 za
spojeve optere#ene na savijanje.
Tabela 2.39 - Prora!un ugaonih avova u aksijalno optere#enim spojevima
Ugaoni avovi u preklopnim spojevima
Skica spoja Komponentalni naponi
O
b
o
s
t
r
a
n
i

b
o
!
n
i

u
g
a
o
n
i

a
v
o
v
i
a
N
V
w

2 !
II
Kontrola napona:
dop w u
V
,

II
%
e
o
n
i

u
g
a
o
n
i

a
v
a
N
V
w

!
Kontrola napona:
dop w u
V
,

K
o
s
i

!
e
o
n
i

u
g
a
o
n
i

a
v
o
v
i
a
N
V
w

2
cos
!
II
a
N
V
w

2
sin
!
Kontrola napona:
dop w u
V V
,
2 2
+
II
Tabela 2.39 - Nastavak
Ugaoni avovi u preklopnim spojevima
- ako je
$ , 2 ,
5 , $
w w
! ! > :
a
N
V
w

2
2 ,
2 ,
!
II
; 0
$ ,

V
Kontrola napona:
dop w u
V
, 2 ,

II
- ako je
$ , 2 , $ ,
5 , $ 5 , 0
w w w
! ! ! < :
3 /
$ , 2 , max , w w w
F F F +
dop w w w
a F
, 2 , 2 ,
2 !
dop w w w
a F
, $ , $ ,
!
Kontrola:
max , w
F N
B
o
!
n
i

i

!
e
o
n
i

u
g
a
o
n
i

a
v
o
v
i
- ako je
$ , 2 ,
5 , 0
w w
! ! < :

$ , 2 , max ,
3 /
w w w
F F F +
dop w w w
a F
, 2 , 2 ,
2 !
dop w w w
a F
, $ , $ ,
!
Kontrola:
max , w
F N
B
o
!
n
i

i

!
e
o
n
i

u
g
a
o
n
i

a
v
o
v
i
- ako je
$ , 2 , $ ,
5 , $ 5 , 0
w w w
! ! ! < :
$ , 2 , max ,
3 /
w w w
F F F +
dop w w w
a F
, 2 , 2 ,
2 !
dop w w w
a F
, $ , $ ,
!
Kontrola:
max , w
F N
Ugaoni avovi u ugaonim spojevima
O
b
o
s
t
r
a
n
i

u
g
a
o
n
i
a
v
o
v
i
a
N
n
w

2 !
Kontrola napona:
dop w u
n
,

Tabela 2.40 - Prora!un ugaonih avova kod veza optere#enih na savijanje
V
e
z
a

k
o
n
z
o
l
n
o
g

l
i
m
a

s
a
v
e
r
t
i
k
a
l
n
i
m

u
g
a
o
n
i
m
a
v
o
v
i
m
a
2 2
3
6
2
w w w
a
F
a
F
W
M
n
!
!
!
!

w
a
F
V
!
2
II
Kontrola napona:
dop w u
V n
,
2 2
+
II
V
e
z
a

k
o
n
z
o
l
n
o
g

l
i
m
a

s
a
h
o
r
i
z
o
n
t
a
l
n
i
m

u
g
a
o
n
i
m
a
v
o
v
i
m
a
w w
a h
F
W
M
n
!
!

$
w
a
F
V
!
2
Kontrola napona:
dop w u
V n
,
2 2
+

- ta"ka 1:
w y
y
W
M
n
,
Kontrola:
dop w u
n
,

- ta"ka 2:

2 , 2 2 ,
2 , ,
2 2
w w y
w y
a
V
a I
S V
V
!
II
Kontrola:
dop w u
V
,

II
- ta"ka 3:
3
,
z
I
M
n
w y
y
;
2 ,
3 , ,
2a I
S V
V
w y
w y
II
Kontrola:
dop w u
V n
,
2 2
+
II
V
e
z
a

I

n
o
s
a
!
a

o
p
e
r
e
#
e
n
o
g

m
o
m
e
n
t
o
m

s
a
v
i
j
a
n
j
a

(
M
y
)

i
t
r
a
n
s
v
e
r
z
a
l
n
o
m

s
i
l
o
m

(
V
)

s
a

u
g
a
o
n
i
m

a
v
o
v
i
m
a
Moment inercije avova za y-y osu:
6
) (
2
2 , 2 2
3 , $ ,
w
f w w y
a
t h a I
!
!

+
Otporni moment avova za y-y osu: ) 2 / /(
$ , ,
a h I W
w y w y
+
Stati!ki moment avova u ta!ki 3: 2 / ) ( 2
$ , $ 3 , , f w w y
t h a S !
Stati!ki moment avova u ta!ki 2: 4 /
2
2 , 2 3 , , 2 , , w w y w y
a S S ! +
V
e
z
a

i
z
m
e
"
u

n
o
i
c
e

i

r
e
b
r
a

n
o
s
a
!
a
a I
S V
V
y
y
2
$ , max
II
2 / ) (
$ , f f f y
t h t b S

y
I moment inercije nosa!a
V
max
maksimalna transverzalna sila
Kontrola napona:
dop w u
V
,

II
V
e
z
a

i
z
m
e
"
u

n
o
i
c
e

i

r
e
b
r
a
k
r
a
n
s
k
o
g

n
o
s
a
!
a
a I
S V
V
y
y
2
$ , max
II
eff w
b a
P
n
,
2

p eff w
h b 2 50
,
+ $mm%
) dinami!ki koeficijent
Kontrola napona:
dop w u
V n
,
2 2
+
II
Ponekad je ekonomski opravdano da se veza ostvaruje kombinovanom primenom su-
!eonih i ugaonih avova. To se naj!e#e primenjuje kada ugaoni avovi ne mogu da prih-
vate silu zatezanja iz nosa!a. U tom slu!aju veza dela nosa!a koji je optere#en na zatezanje
(npr. zategnuta noica) moe da se izvede pomo#u su!eonih avova, dok se preostali deo
veze odnosno pritisnuta noica i rebro povezuju pomo#u obostranih ugaonih avova (slika
2.$45a). Ovaj problem, tako"e, moe da se izbegne i na taj na!in to se zategnuta noica
ne prekida u istom preseku kao rebro i pritisnuta noica nosa!a (slika 2.$45b). Na taj na!in
se umesto ugaonih avova upravnih na tok sile zatezanja, za vezu zategnute noice prime-
njuju ugaoni avovi paralelni sa tokom sila zatezanja, to je znatno povoljnije. Osim toga,
duina ovih ugaonih avova je ve#a to tako"e uti!e na pove#ane nosivosti veze. Krutost
su!eonih avova je definisana pomo#u modula elasti!nosti E, a ugaonih pomo#u modula
klizanja G. Usled toga njihova krutost nije ista, pa pri sra!unavanju geometrijskih karakte-
ristika avova to mora da se uzme u obzir. Kod konstrukcija napregnutih stati!kim optere-
#enjem primenjuje se priblian postupak za odre"ivanje uticaja u avovima. avovi na reb-
ru prihvataju transverzalnu silu (V), a moment savijanja (M
y
) se transformie u spreg sila:
f
y
c t
t h
M
N N
(2.$02)
gde je h visina nosa!a, a t
f
debljina noica.
Slika 2."45 - Kombinovani spojevi sa su!eonim i ugaonim avovima
Sila pritiska (N
c
) prenosi se pomo#u ugaonih avova na pritisnutoj noici, dok se sila
zatezanja (N
t
) prenosi ili su!eonim avom (slika 2.$45a), ili pomo#u podunih ugaonih
avova (slika 2.$45b), koji, u tom slu!aju, treba da se dimenzionii na slede#i na!in:
dop w
w
t
a
N
V
,
4

!
II
(2.$03)
gde je
w
! ra!unska duina jednog ugaonog ava, a a njegova debljina.
8.10.1.3 Prora"un su"eonih avova sa delimi"nom penetracijom
Su!eoni avovi sa delimi!nom penetracijom nisu predvi"eni jugoslovenskim
propisima, ali su zato uvedeni u mnoge svetske propise (npr. Evrokod 3). Oni su nali
primenu u zgradarstvu za izradu pritisnutih stubova, zategnutih ili pritisnutih sandu!astih
tapova i za spajanje konstruktivnih elemenata i ukru#enja. Kod dinami!ki napregnutih
konstrukcija njihova primena nije dozvoljena. Glavni razlog za primenu ovih avova lei u
utedi dodatnog materijala (slika 2.$46). Naime, kako su ovi avovi po svom radu sli!ni
ugaonim avovima, to se njihovom primenom, tedi oko 50% dodatnog materijala. Kada
se uzme u obzir cena pripreme ljeba za ove avove dobija se da su ekonomi!ni za deblji-
ne ve#e od 25-30 mm. Minimalna debljina su!eonog ava sa delimi!nom penetracijom za-
visi od debljine tanjeg lima u spoju (t
min
) i iznosi
min
t a .
Nosivost su!eonih avova sa delimi!nom penetracijom se odre"uje kao kod ugaonih
avova, s tim to merodavna ravan lei u ravni spoja. Debljina ava zavisi od efikasnosti
izvo"enja dubine penetracije u korenu ava. Debljina ava koja moe da se efektivno re-
alizuje moe da se odredi prethodnim eksperimentima. Kada se pripremaju ljebovi za su-
!eoni av tipa U, V, J ili K (slika 2.$47), za ra!unsku debljinu ava treba uzeti nominalnu
dubinu pripremljenog ljeba umanjenu za 2 mm, osim ako ve#a vrednost nije dokazana
prethodnim eksperimentima.
Slika 2."46 - Pore$enje povrina su!eonog ava sa delimi!nom penetracijom i ugaonog ava
Slika 2."47 - Ra!unske dimenzije su!eonih avova sa delimi!nom penetracijom
8.11 SOPSTVENI NAPONI I DEFORMACIJE USLED ZAVARIVANJA
8.11.1 Nastanak sopstvenih napona i deformacija
Usled lokalnog zagrevanja materijala, pri zavarivanju dolazi do nejednakih termi!kih
dilatacija pojedinih delova spoja. Pri zagrevanju dolazi do izduenja elemenata koji se
spajaju, a pri hla"enju dolazi do njihovog skupljanja. Me"utim, kako se zone koje su
udaljenije od ava bre hlade i doseu prvobitnu krutost, one spre!avaju slobodno
skupljanje delova uz sam av, pa se zbog toga javljaju zaostali naponi. U zoni ava se
javljaju naponi zatezanja, a na krajevima naponi pritiska (slika 2.$48a). Rezultanta
(integral) zaostalih napona u jednom posmatranom popre!nom preseku je jednaka nuli.
Ovaj fenomen moe se objasniti na modelu kojim se "simulira" termi!ko ponaanje dva
lima pri spajanju su!eonim avom (slika 2.$48b).
0 ) (

+
dz z R
b
b
x
a) b)
Slika 2."48 - Sopstveni naponi u zavarenom spoju: a) oblik dijagrama napona; b) model ponaanja
Naime, model se sastoji od tri tapa iste duine koji su na oba kraja spojeni beskona!no
krutim popre!im tapovima. Srednji tap je izloen dejstvu vie temperature (T
$
=T
0
+9T)
od spoljanjih tapova (T
2
=T
0
). Pri njegovom hla"enju on tei da se skrati, ali njegovo
skra#enje ne moe da se ostvari nezavisno od deformacija spoljanjih tapova koji posedu-
ju izvesnu krutost. Beskona!no kruti oslonci na krajevima obezbe"uju kompatibilnost de-
formacija, pa se u srednjem tapu javlja sila zatezanja, a u spoljanjim sile pritiska. Sli!no
se ponaaju i limovi pri zavarivanju, s tim da posebno vanu ulogu ima promena tempera-
ture po irini spoja, odnosno promena krutosti delova popre!nog preseka pri temperatur-
nom ciklusu.
Slika 2."49 - Uticaj redosleda zavarivanja na vrednosti sopstvenih napona
Intenzitet, raspored i znak sopstvenih napona zavise od na!ina zagrevanja i hla"enja
sklopa i menjaju se u podunom i popre!nom pravcu u odnosu na osu ava. Redosledom
zavarivanja moe da se uti!e na raspored, znak i intenzitet sopstvenih napona. Na slici
2.$49 prikazano ja kako redosled zavarivanja moe uticati na smanjenje nivoa sopstvenih
napona. Strelicom je ozna!en smer zavarivanja, a brojevima redosled izvo"enja. Na osno-
vu ove slike se moe zaklju!iti da se ravnomernijim zagrevanjem materijala, odnosno kra-
#im avovima, dobijaju nie vrednosti sopstvenih napona nego u slu!aju zavarivanja !ita-
vog ava iz jednog prolaza (slika 2.$49).
Na slici 2.$50a je prikazan dijagram zaostalih napona kod nosa!a I-popre!nog preseka
formiranog zavarivanjem, dok je na slici 2.$50b dat raspored i intenzitet izmerenih vred-
nosti sopstvenih napona kod krutog ugla jednog okvirnog nosa!a u zavarenoj izradi.
Slika 2."50 - Sopstveni naponi nastali usled zavarivanja kod: a) nosa!a formiranog
zavarivanjem; b) krutog ugla okvirnog nosa!a
Sopstveni naponi igraju zna!ajnu ulogu u ukupnoj nosivost zavarenih elemenata i kons-
trukcija. Oni ne mogu da se elimiu, ali njihov intenzitet moe da se smanji pravilnim izbo-
rom tehnolokog postupka. Potpuno otklanjanje sopstvenih napona iz konstrukcije moe da
se izvri termi!kom obradom nakon zavarivanja. Zavareni element ili sklop se stavlja u pe# i
zagreva iznad temperature od 700 C. Ovim postupkom dolazi do prekristalizacije materijala
u zoni uticaja toplote i do otputanja sopstvenih napona. Ovaj postupak je skup i zahteva ve-
like pe#i, pa se primenjuje samo za neke specijalne konstrukcije. Kod uobi!ajenih, !eli!nih
konstrukcija u gra"evinarstvu ne vri se termi!ki tretman, ve# se prisustvo sopstvenih napo-
na uzima u obzir pri definisanju nosivosti elemenata i veza.
%elik ima osobinu da su dilatacije usled zagrevanja iznad 500 C manje od dilatacija us-
led hla"enja do po!etne temperature. To zna!i da pri termi!kom ciklusu zagrevanja (od T
0
do
T
$
>500 C) i hla"enja od (T
$
do T
0
) dolazi do skupljanja !eli!nih vlakana izloenih ovakvom
termi!kom reimu. Na slici 2.$5$ su prikazana dva lima, istih dimenzija koja se nalaze na
istoj, sobnoj temperaturi (T
0
=20 C). Usled zagrevanja unutranjih ivica limova do tem-
perature T
$
=800 C dolazi do njihovog izduenja i savijanja elemenata usled neravnomernog
zagrevanja (slika 2.$5$b). Nakon hla"enja elemenata do po!etne temperature, a usled
pomenutog fenomena, skupljanje unutranjih ivica je ve#e od njihovog irenja pri zagreva-
nju, pa dolazi do savijanja elemenata na drugu stranu (slika 2.$5$c).
Slika 2."5"- Odnos izduenja i skupljanja !elika
Ovakav termi!ki ciklus se javlja i prilikom zavarivanja elemenata !eli!nih konstrukci-
ja. U zoni ava materijal se nalazi na visokoj temeraturi, a okolni materijal na nioj. Usled
hla"enja rastopa u ljebu, dolazi do njegovog skupljanja, ukoliko deformacije nisu spre!e-
ne mehani!kim putem. Razlikuju se tri tipa deformacija elemenata na mestu avova usled
zavarivanja:
poduno (longitudinalno) skupljanje avova
L
(slika 2.$52a),
popre!no (transverzalno) skupljanje avova
T
(slika 2.$52b) i
promena ugla izme"u elemenata u spoju , (slika 2.$52c).
Slika 2."52 - Slobodne deformacije u avovima
Usled ovih, lokalnih deformacija u elementima zavarenih konstrukcija mogu da se jave
mnogi nepoeljni efekti kao to su (slika 2.$53):
skra#enje elemenata usled podunog skupljanja ava ( ! ),
krivljenje noice nosa!a usled skupljanja ugaonih avova ( r i ), koje je spre!eno
na mestima popre!nih ukru#enja i
savijanje elementa kao celine oko teine ose, usled podunog skupljanja avova i
nepoklapanja njegovog teita sa teitem popre!nog preseka elementa (f).
Slika 2."53 - Deformacije elementa konstrukcije usled zavarivanja
Izazvane deformacije su dvostruko tetne za konstrukciju, jer se, usled promene oblika
elemenata umanjuje njena upotrebna funkcija, a u nekim slu!ajevim moe da do"e i do po-
jave zaostalih napona.
Na osnovu mnogih eksperimenata i merenjima na izvedenim konstrukcijama dobijeni
su empirijski izrazi za odre"ivanje veli!ina ovih deformacija. Popre!no skupljanje avova
(
T
) zavisi od koli!ine istopljenog dodatnog materijala, tj. od povrine ava (A
w
) i
debljine elementa koji se zavaruje (t) i dato je izrazom:
t
A
w
T
$ , 0 . (2.$04)
Veli!ina ove deformacije zavisi od:
vrste su!eonog ava, jer od toga zavisi povrina ava i
od primenjenog postupka zavarivanja, jer kod postupaka zavarivanja kod kojih se
javlja veliko uvarivanje, na primer kod EPP-postupka, za povrinu ava treba uzeti
povrinu zone uticaja toplote.
Popre!no skupljanje ava moe da izazove neeljene posledice, ukoliko se ne uzme u
obzir. Tako na primer, pri zavarivanju rigle za stubove (slika 2.$54), razmak izme"u stu-
bova treba da bude ve#i od projektovanog da bi stubovi nakon popre!nog skupljanja su-
!eonih avova ostali vertikalni. U konkretnom slu!aju, prikazanom na slici 2.$54, razmak
izme"u stubova treba da se pove#a za po 3 mm sa obe strane.
Poduno skupljanje avova (9
L
) uglavnom iznosi 0,$-0,3 mm/m duine ava. Ono za-
visi od odnosa povrine elemenata koji se zavaruju i povrine avova (
w
A A/ ). Ukoli-
ko je taj odnos ve#i, skupljanje je manje, tako da za odnose ve#e od $50 poduno skuplja-
nje moe da se zanemari. Ovo proizilazi iz !injenice da sila koja se javlja usled skupljanja
u avu, u ve#oj povrini elemenata izaziva manji napon i manju deformaciju.
( ) $$32 40 40 46 4 5 , 0 40 6 + +
w
A mm
2
0 , 3 83 , 2
40
$$32
$ , 0
T
mm
Slika 2."54 - Deformacija zavarene veze rigle sa stubom
Rotacija avova zavisi od oblika popre!nog preseka ava. Ona se ne javlja kod simet-
ri!nih su!eonih avova (npr. X ili K), ve# samo kod nesimetri!nih su!eonih avova (npr.
V, Y ili $/2V) i ugaonih avova. Ova rotacija je posledica nejednakog popre!nog skuplja-
nja najudaljenijih vlakana ava, to prouzrokuje promenu ugla izme"u elemenata koji se
spajaju za veli!inu ,. Ona zavisi od debljine materijala koji se zavaruje i od primenjenog
postupka zavarivanja. Ne postoje empirijski izrazi za odre"ivanje vrednosti ugla ,. Njego-
ve vrednosti mogu da se odrede na osnovu tabela u funkciji debljine materijala i broja za-
vara (slika 2.$55a). Kod ugaonih avova ova rotacija zavisi od debljine ava (slika
2.$55b).
Slika 2."55 - Promena ugla izme$u elemenata koji se spajaju usled rotacije u avovima: a) kod
su!eonih avova; b) kod ugaonih avova
Kod nosa!a koji se obrazuju zavarivanjem limova dolazi do deformacije, obrtanja noi-
ce pri zavarivanju za rebro (slika 2.$56). Vrednosti ove deformacije (9r) zavise od irine
elementa koji se zavaruje (b), njegove debljine (t) i debljine ava (a) i mogu da se odrede
na osnovu slede#eg izraza:
t
a b
r

30
(2.$05)
Slika 2."56 - Ugaona deformacija noica
Savijanje nosa!a nastaje usled nepoklapanja teita temperaturne dilatacije, odnosno
mesta zavarivanja, i teita popre!nog preseka. Usled skupljanja ava javlja se aksijalna
sila pritiska, koja ekcentri!no napada posmatrani popre!ni presek. Njen intenzitet je pro-
porcionalan masi, odnosno povrini ava (A
w
). Vrednost momenta ekcentri!nosti moe da
se odredi na osnovu ove sile i njenog rastojanju do teita popre!nog preseka, odnosno
ekscentriciteta e. Usled momenta ekcentri!nosti posmatrani nosa!, raspona ! dobija ugib f
na strani suprotnoj od ava (slika 2.$57). Vrednost ugiba zavisi od krutosti nosa!a koji se
zavaruje, odnosno od njegovog momenta inercije (I). Moment inercije nosa!a se menja u
toku zavarivanja. Stoga je redosled zavarivanja, kojim se spajaju elementi u celinu sa od-
govaraju#om kruto#u, bitan za dobijanje to manje deformacije. Ugib nosa!a moe da se
odredi prema izrazu:
I
e A
f
w
2
$000
5 !
. (2.$06)
Slika 2."57 - Savijanje nosa!a
8.11.2 Mere za smanjenje deformacija usled zavarivanja
Deformacije elemenata usled zavarivanja smanjuju funkcionalni kvalitet konstrukcije.
Prethodna analiza nastanka i vrednosti deformacija omogu#ava da se one lake otklone.
Ove deformacije ne mogu da se eliminiu, pa se zato u toku zavarivanja preduzima niz
radnji u cilju stvaranja deformacija suprotnog smera (preddeformacija), ili spre!avanja nji-
hovog slobodnog formiranja.
U toku projektovanja konstrukcije mogu#e je uticati na vrednost deformacija usled za-
varivanja:
konstrukcijskim oblikovanjem i izborom popre!nih preseka,
izborom poloaja nastavaka,
izborom dimenzija i vrsta avova.
Preddeformacije se zadaju u vrednosti o!ekivane deformacije usled zavarivanja. Zava-
rivanjem se ove deformacije ponitavaju, tako da se dobije projektovani poloaj elemenata
(slika 2.$58).
Slika 2."58 - Preddeformacije
Kod simetri!nih su!eonih avova, pravilnim redosledom zavara se eliminie rotacija u
avu, pa se kod takvih avova obavezno propisuje redosled zavara (slika 2.$59).
Slika 2."59 - Pravilan redosled zavarivanja kod su!eonog X ava
Pravilnim redosledom zavarivanja avova mogu znatno da se smanje deformacije
elementa (sklopa) usled zavarivanja. Tom prilikom treba voditi ra!una o promeni krutosti
elementa pri zavarivanju. Pri formiranju zavarenih nosa!a (slika 2.$60) prvo se izvode
poduni avovi izme"u noice i rebra sa iste strane ($), a potom sa druge strane (2). Kod
nosa!a sa razli!itim debljinama noica (slika 2.$60b), prvo se izvode avovi uz tanju
noicu, to izaziva savijanje nosa!a. Zavarivanjem avova uz deblju noicu, avovima
ve#ih dimenzija, postie se deformacija suprotnog smera, pa se dobija prav nosa!.
Slika 2."60 - Pravilan redosled zavarivanja pri izradi nosa!a
Tabela 2.41 - Otklanjanje deformacija usled zavarivanja zagrevanjem
Profil Deformacija Zagrevanje Povri zagrevanja
Neke nastale deformacije mogu da se otklone posle zavarivanja. Naj!e#e se primenju-
je postupak zagrevanja elemenata na odre"enim mestima. Zagrevanje se izvodi gasnim go-
rionikom u posebnim zonama, !ijim naknadnim hla"enjem i skupljanjem se ponitava pos-
toje#a deformacija. U tabeli 2.4$ su prikazani oblici zona zagrevanja za razli!ite oblike de-
formacija koje treba ponititi.
Zbog zna!ajnih negativnih posledica koje deformacije usled zavarivanja mogu da iza-
zovu u konstrukciji, izra"uje se detaljan plan zavarivanja svake konstrukcije. On u sebi
sadri izabrani postupak zavarivanja, vrednost i oblik preddeformacije, redosled zavariva-
nja zavara i avova i dr. Prilikom njegove izrade polazi se od !injenice da u zonu ava tre-
ba uneti to manju koli!inu toplote, da raspored zagrevanja bude simetri!an, da se to vie
omogu#i slobodno skupljanje avova i da se izabere odgovaraju#a krutost sklopa.
8.12 KONSTRUISANJE ZAVARENIH SPOJEVA
Pravilno konstruisanje zavarenih sklopova igra presudnu ulogu u ostvarivanju uslova
za pravilan rad zavarenih spojeva. Ono treba da omogu#i:
Lako izvo"enje zavarenog spoja. Spoj mora da bude pristupa!an, a poloaj zavari-
vanja to jednostavniji;
Primenu uobi!ajenih postupaka zavarivanja. Na izbor postupka zavarivanja uti!e
kvalitet materijala, debljina limova, mesto spoja, zahtevani kvalitet spoja, mesto iz-
vo"enja zavariva!kih radova (na gradilitu ili u radionici) itd.;
Primenu zavarenih montanih nastavaka u to manjem broju;
Izvo"enje avova sa to manjim dimenzijama. Na taj na!in se tedi dodatni materi-
jal i izbegava veliko unoenje toplote u ZUT;
Pravilan izbor vrste i kvaliteta ava, kao i vrste spoja. Izvo"enje ugaonih avova je
jeftinije od izvo"enja su!eonih avova. avove specijalnog i I-kvaliteta treba prime-
njivati kada za to stvarno postoji potreba, jer su znatno skuplji;
Optimalan poloaj zavarivanja. Ako je mogu#e treba uvek primenjivati izvo"enje
ava u horizontalnom poloaju, a avove iznad glave treba izbegavati;
Ravnomerniji tok sila, !ime se izbegavaju koncentracije napona;
Manje deformacije u konstrukciji usled zavarivanja;
Prihvatljive vrednost sopstvenih napona nastalih usled zavarivanja.
Pravilnom konstruisanju zavarenih elemenata mora da se posveti posebna panja u fazi
projektovanja i izrade radioni!ke dokumentacije za !eli!nu konstrukciju. U daljem tekstu
navedena su osnovna pravila kojih se treba pridravati prilikom konstruisanja zavarenih
konstrukcija.
Na po!etku i na kraju avova javljaju se krateri, zbog naglog unoenja toplote u ele-
ment, pri formiranju elektri!nog luka. Oni se kod su!eonih avova izbegavaju primenom
polaznih i zavrnih plo!ica na po!etku i na kraju ava. Kod ugaonih avova primenjuje se
zaokretanje ava iza ugla za dvostruku debljinu ava, ili izvo"enje avova u krug, koje je
uslovljeno konstruisanjem elementa prema pravilima datim u tabeli 2.42. Lim koji se
zavaruje ugaonim avovima u krug treba:
Da ima zase!ene uglove na mestima gde prolazi drugi ugaoni av (h). Zasecanje se,
uglavnom, izvodi u vidu trougla ili !etvrtine kruga kod dinami!ki napregnutih kons-
trukcija. Na taj na!in se i izbegava nagomilavanje avova na jednom mestu;
Da bude odmaknut od ivice elementa za koji se zavaruje (g), !ime se omogu#ava da
se izvede kruni av sa istom debljinom po !itavom obimu;
Da se ne zavrava pod otrim uglom, ve# da bude upravan na ravan spoja na delu
duine f. Ukoliko bi se lim zavrio pod otrim uglom tada bi se taj deo materijala
istopio u elektri!nom luku i na tom mestu bi se formirao krater.
Kod ugaonih avova, da bi av mogao da se izvede sa projektovanom dimenzijom,
potrebno je da element koji se zavaruje bude udaljen od ivice elementa za koji se zavaruje,
odnosno da postoji odre"en prepust (g). Dimenzije prepusta (g) zavise od debljine ugaonih
avova i date su u tabeli 2.43.
Ukoliko se ose avova ukrtaju, a avovi se izvode jedan iznad drugog, av koji se naknad-
no izvodi treba prekinuti iznad izvedenog ava. To se naj!e#e izvodi zasecanjem lima. Na taj
na!in se eliminie stvaranje zareza u izvedenom avu i reme#enje toka linija sila. Vrednosti
geometrijskih karakteristika zaseka zavise od debljina limova i prikazane su u tabeli 2.44.
Tabela 2.42 - Konstruisanje limova pri zavarivanju krunim avovima
Debljina lima t
(mm)
h f g n
4-8 >20 $0 >5 >40
8-$2 >25 $0 >$0 >50
$2-$6 >30 $5 >$0 >55
$6-26 >40 20 >$5 >60
26-40 >50 25 >20 >80
40-90 >60 30 >25 >$00
Tabela 2.43 - Vrednosti prepusta g u funkciji debljine avova (a)
a
3 4 5 6 8 $0 $2 $4 $6 $8 20
g 6 $0 $0 $2 $5 $8 20 25 25 30 30
Tabela 2.44 - Vrednosti zasecanja lima na mestu ava
Debljina lima t (mm) ! i r
<$0 40 20 20
$0-25 50 25 20
>25 60 30 20
Kod obostranih ugaonih (krstastih) spojeva debljina osnovnog lima za koji se zavaruju
dva popre!na lima treba da bude ve#a od 7 mm (slika 2.$6$a). U suprotnom, ako je deblji-
na osnovnog lima manja od 7 mm (slika 2.$6$b), popre!ne limove treba me"usobno raz-
ma#i za dvostruku debljinu osnovnog lima. Na ovaj na!in se smanjuje opasnost od pojave
lamelarnog cepanja osnovnog lima usled unoenje velike toplotne energije pri zavarivanju.
Tako"e se preporu!uje da debljina ugaonih avova ne bude ve#a od polovine debljine naj-
tanjeg lima u spoju (a<0,51t
min
).
a) b)
Slika 2."6" - Pravilno konstruisanje obostranih ugaonih spojeva (krstastih spojeva)
Bo!ni ugaoni avovi izme"u osnovne i dodatne lamele na noici nosa!a izra"uju se u
obliku jednakokrakog ugaonog ava (slika 2.$62). %eoni ugaoni av se izvodi kao raznok-
raki ugaoni av sa hipotenuzom u blagom nagibu, naj!e#e $:3. U slu!aju dinami!kog nap-
rezanja, ovaj av treba obraditi. Kontinualna izrada ava oko kraja dodatne lamele omo-
gu#ava se odsecanjem ili zaobljenjem uglova na krajevima dodatne lamele.
Kod nastavka limova razli!ite debljine pomo#u su!eonih avova, kada je razlika u
debljini t 3 mm, da bi se obezbedio ravnomeran tok unutranjih sila, deblji lim treba da
se obradi u blagom nagibu sa jedne strane (slika 2.$63a). Ukoliko je razlika u debljini
t 6 mm, deblji lim treba da se obradi sa obe strane (slika 2.$63b).
Prilikom zavarivanja I ili U-profila od neumirenog !elika, ugaonim avovima ne treba
izvoditi avove na mestu prelaza rebra u noice, odnosno na mestima zaobljenja (slika
2.$64), zbog segregacije !elika, odnosno promene njegove strukture u tim zonama usled
sporijeg hla"enja.
Slika 2."62 - Zavarivanje dodatne lamele
Slika 2."63 - Obrada limova kod su!eonih spojeva limova razli!ite debljine
Slika 2."64 - Zavarivanje valjanih profila od neumirenog !elika ugaonim avovima po obimu
Noica limenog nosa!a koja je direkno zavarena za rebro nosa!a, ne sme da bude deb-
lja od 50 mm. Ako je potrebna noica deblja od 50 mm, ona mora da se konstruie od vie
lamela. U suprotnom mora da se vri predgrevanje mesta zavarivanja. Ako je pojas sastav-
ljen od vie lamela (slika 2.$65a) one moraju da budu me"usobno spojene kontinualnim
bo!nim avovima du ivica. U slu!aju nastavaka ovakvih, sloenih lamela su!eonim a-
vom u istom preseku one, pre zavarivanja, moraju da se me"usobno spoje Y-avovima
(slika 2.$65b). Na taj na!in se omogu#ava izrada ljeba i zavarivanje korena ava, a elimi-
niu se i greke prouzrokovane paralelnim spojnicama u su!eonom spoju. Veli!ina Y-ava
treba da bude takva da se ne istopi prilikom izrade su!eonog spoja. Nastavke nosa!a u za-
varenoj izradi, po pravilu, ne treba izvoditi u istom popre!nom preseku. Poeljno je da se
nastavci noica i rebra me"usobno pomere za polovinu irine noice (slika 2.$65c). Na taj
na!in se izbegava nagomilavanje avova i smanjuje mogu#nost pojave greaka.

a) b) c)
Slika 2."65 - Izrada zavarenih nastavaka kod nosa!a sa noicama sa vie lamela
%vorni limovi kod reetkastih konstrukcija mogu da se oblikuju na uobi!ajen na!in, za
konstrukcije napregnute stati!kim optere#enjem (slika 2.$66a). Me"utim, kod konstrukcija
napregnutih dinami!kim optere#enjem, !vorni limovi moraju da imaju blaga zakoenja, u na-
gibu $:3, i zaobljenja sa radijusom r 0,25 H, gde je H irina noice pojasa (slika 2.$66b).
a)
b)
Slika 2."66 - Konstruisanje !vornih limova
Treba izbegavati nagomilavanje i preklapanje avova na jednom mestu. Potencijalno to
je opasno mesto sa dosta greaka u avovima. To moe da se izbegne ubacivanjem koma-
da od punog !elika ili od debelozidnih upljih profila (slika 2.$67).
Slika 2."67 - Izbegavanje nagomilavanja avova na jednom mestu
Spojni limovi kod dvodelnih tapova mogu da budu pravougaoni, u slu!aju stati!kog
optere#enja (slika 2.$68a), dok u slu!aju dinami!kog optere#enja moraju da imaju zaoblje-
nja (slika 2.$68b).
Slika 2."68 - Konstruisanje spojnih limova kod dvodelnih tapova u slu!aju: a) stati!ki
optere#enih konstrukcija; b) dinami!ki optere#enih konstrukcija
Kad god je mogu#e treba izbegavati detalje koji mogu da izazovu napone upravne da
debljinu limova, koji nastaju kao posledica zavarivanja uz spre!ene slobodne deformacije.
Kada su ovakvi detalji neizbeni treba primeniti odgovaraju#e mere kojima se verovatno#a
pojave lamelarnog cepanja svodi na minimum. Ako su naponi zatezanja usled optere#enja
ili zaostalih napona upravni na povrinu dela za koji se zavaruje, kod limova debljine ve#e
od $5 mm, postoji opasnost od pojave lamelarnog cepanja. Da bi se ono izbeglo neophod-
no je da se primeni odgovaraju#i postupak zavarivanja i da materijal ima potrebnu ila-
vost. Osim toga potrebno je da se izvri ultrazvu!na kontrola kako bi se dokazalo da lim
nije dvoplatan. Lamelarno cepanje moe da se izbegne pravilnim oblikovanjem spoja
(slika 2.$69).
Slika 2."69 - Pravilno konstruisanje u cilju izbegavanja pojave lamelarnog cepanja
9 KOMPATIBILNOST RAZLI!ITIH SPOJNIH
SREDSTAVA
U nekim slu!ajevima neophodno je da se u istom spoju primene razli!ita spojna sred-
stva. Razli!ita spojna sredstava naj!e#e se primenjuju pri rekonstrukciji ili oja!anju pos-
toje#e konstrukcije, kod posebnih konstrukcijskih sistema, kao to je na primer ortotropna
plo!a (slika 2.$70), kao i u svim drugim slu!ajevima kada je to ekonomski opravdano.
Slika 2."70 - Kombinacija spojnih sredstava kod mostovskih nosa!a sistema ortotropne plo!e
Da bi primena razli!itih spojnih sredstava bila konstruktivno i stati!ki korektna, neop-
hodno je poznavati ponaanje svakog spojnog sredstva pojedina!no i u kombinaciji sa dru-
gim spojnim sredstvom, kao i karakter optere#enja (stati!ko ili dinami!ko). Krutost spoj-
nih sredstava je najvaniji parametar od koga zavisi ponaanje veze pod optere#enjem, pa
kod veza sa kombinovanim spojnim sredstvima posebnu panju treba obratiti na kompati-
bilnost krutosti spojnih sredstava, kako bi se obezbedio njihov pravilan zajedni!ki rad, od-
nosno ravnomerna raspodela optere#enja. Najve#u krutost imaju veze u zavarenoj izradi, a
su!eoni avovi imaju neto ve#u krutost od ugaonih. Kod veza sa zavrtnjevima, najve#u
krutost imaju veze sa prednapregnutm visokovrednim zavrtnjevima. Upasovani (obra"eni)
zavrtnjevi imaju znatno ve#u krutost od obi!nih, neupasovanih (neobra"enih) zavrtnjeva.
Naime, kod obi!nih zavrtnjeva, zbog ponitavanja zazora izme"u rupe i vrata zavrtnja, do-
lazi do deformacija koje nepovoljno uti!u na krutost spoja, odnosno pove#avaju njegovu
deformabilnost. Dakle, deformabilnost veza sa obi!nim zavrtnjevima zavisi od zazora
izme"u rupe i zavrtnjeva. to je zazor ve#i deformabilnost veze je ve#a. Zakivci su po svo-
joj krutosti negde izme"u prednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva i upasovanih zavrt-
njeva, pa stoga pri zameni dotrajalih zakivaka u zakovanim konstrukcijama treba primenji-
vati upasovane ili prednapregnute visokovredne zavrtnjeve.
U istoj vezi mogu da se primene slede#e kombinacije spojnih sredstava:
zakivci i upasovani zavrtnjevi, samo u smi!u#im spojevima,
zakivci i prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi, samo u smi!u#im spojevima,
prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi i injektirani zavrtnjevi,
upasovani i neupasovani prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi, pri !emu upasova-
ni zavrtnjevi treba da se postave u centralni deo veze, a nosivost veze se odre"uje
prema slici 2.$7$,
prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi i upasovani zavrtnjevi, samo u smi!u#im
spojevima u slu!aju stati!kog optere#enja,
zakivci i zavarivanje, samo u smi!u#im spojevima kod stati!kog optere#enja;
prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi i upasovani zavrtnjevi u kombinaciji sa za-
varivanjem, samo kod stati!kog optere#enja (Ukupna nosivost veze u ovom slu!aju
se odre"uje kao zbir nosivosti zavrtnjeva i avova).
, : , :
0,$ $,095 0,6 $,420
0,2 $,$80 0,7 $,455
0,3 $,255 0,8 $,480
0,4 $,320 0,9 $,495
0,5 $,375 $,0 $,500
dop s com
F F
, .

( )
2
$ 5 , 0 5 , $
zavrtnjeva broj ukupan
zavrtnjeva upasovanih broj

Slika 2."7" - Odre$ivanje nosivosti kombinovanih spojeva sa upasovanim i neupasovanim
prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima
U istoj vezi ne mogu da se primene slede#e kombnacije spojnih sredstva:
zakivci i obi!ni (neupasovani) zavrtnjevi,
neupasovani zavrtnjevi i prednapregnuti visokovredni zavtrnjevi,
neupasovani zavrtnjevi i zavarivanje,
prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi i obi!ni (neupasovani) zavrtnjevi sa zazo-
rom ve#im od 0,3 mm,
prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi i zavarivanje kod dinami!ki optere#enih
konstrukcija, osim kod elemenata optere#enih na savijanje (nosa!a). (U ovim
slu!ajevima obi!no se pojasne lamele nastavljaju zavarivanjem pomo#u su!eonih
avova, a rebro pomo#u visokovrednih zavrtnjeva sa punom silom prednaprezanja) i
su!eoni i ugaoni avovi kod dinami!kog optere#enja.
Tako"e, treba ista#i da se prethodna pravila odnose samo na kombinaciju spojnih sred-
stava u istoj vezi. Na jednom elementu, a u razli!itim popre!nim presecima mogu se proiz-
voljno kombinovati razli!ita spojna sredstva. Tako na primer, na jednom istom elementu
(nosa!u) radioni!ki nastavci mogu da se izvode zavarivanjem, a montani nastavci po-
mo#u obi!nih zavrtnjeva (slika 2.$72).
Slika 2."72 - Kombinovanje razli!itih spojnih sredstava kod jednog nosa!a
Ukoliko je mogu#e, treba upotrebljavati istu vrstu spojnih sredstava u celoj konstrukci-
ji. Tako"e, treba izbegavati primenu zakivaka, ili zavrtnjeva razli!itog pre!nika u istom
spoju. Sa aspekta stati!kog ponaanja veze, primena razli!itih pre!nika spojnih sredstava
je nepovoljna, jer zavrtnjevi razli!itog pre!nika imaju razli!itu deformabilnost, pa usled
razli!itog savijanja spojnih sredstava, raspodela sila u vezi nije ravnomerna. Osim toga, iz-
vo"enje je oteano, jer se zahteva primena razli!ite opreme za ugradnju zavrtnjeva. Ovo se
odnosi samo na isti spoj (nastavak noice ili rebra) dok se u jednoj vezi mogu koristiti raz-
li!iti zavrtnjevi, na primer jedni za vezu noice, a drugi za vezu rebra.
3
PRORAÛN I KONSTRUISANJE
NASTAVAKA I VEZA
1 OPTE
1.1 ZNAAJ PROJEKTOVANJA NASTAVAKA I VEZA
Potreba za nastavcima i vezama konstrukcionih elemenata javlja se kod svake metalne
konstrukcije. Metalne konstrukcije se proizvode u radionicama od standardnih proizvoda
metalne industrije (vrue valjanih ili hladno oblikovanih profila, limova itd.) odreenih,
konanih dimenzija koje, pre svega, zavise od tehnolokih mogunosti proizvoaa. Ele-
menti konstrukcije ija je duina vea od maksimalne duine standardnih valjaonikih pro-
izvoda, izrauju se od dva ili vie delova koji se meusobno spajaju - nastavljaju. Takoe,
pri seenju profila na odreenu duinu, mogu da ostanu delovi znaajne duine, koji mogu
da se nastave i iskoriste pri izradi istih, ili drugih elemenata. Na taj nain se znaajno po-
veava procenat iskorienja osnovnog materijala, to ima direktnog uticaja na ekonomi-
nost izrade metalne konstrukcije. Osim toga, mogunosti transporta i skladitenja na gradi-
litu, kao i tehnoloki postupak montae, takoe, uslovljavaju podelu konstrukcije na tran-
sportne (montane) komade (segmente) koji se meusobno povezuju na gradilitu, pre ili u
toku montae.
Izvoenjem nastavaka i veza u radionici i na gradilitu dobija se prostorno povezana
konstrukcija, projektovanog sistema konstrukcije, koja je, zajedno sa temeljima, sposobna
da prihvati projektovana optereenja uz ispunjenje uslova nosivosti i stabilnosti i sa zahte-
vanim upotrebnim osobinama.
Pod pojmom nastavak (slika 3.1a) podrazumeva se spoj dva ista, ili slina dela jednog
istog elementa konstrukcije (npr. tapa ili nosaa). Veze su spojevi razliitih elemenata
konstrukcije, na primer veza grede i stuba (slika 3.1b), veza tapova reetkastog nosaa za
vorni lim (slika 3.1c) itd.
Nastavci i veze mogu da se izvode zavarivanjem i pomou zavrtnjeva i zakivaka. Izbor
spojnog sredstva ima veliki uticaj na ekonominost konstrukcije i na njeno ponaanje pod
optereenjem. Zavarivanjem se dobija homogeniji spoj, a prenos sila je kontinualniji. Spa-
janjem zavrtnjevima ili zakivcima ostvaruje se diskontinualan, takast spoj, a neophodni
su i dodatni limovi - podvezice, to utie na ukupnu cenu konstrukcije. Meutim, zavariva-
nje je postupak za ije izvoenje su potrebni kontrolisani atmosferski uslovi, posebna
oprema i kvalifikovana radna snaga. Osim toga, pri zavarivanju dolazi do deformacija ele-
menata i do pojave zaostalih napona. Zbog toga je u praksi izvreno jasno razgranienje po
pitanju primene spojnih sredstava: zavarivanje se uglavnom primenjuje pri izradi kon-
strukcije u radionici, a zavrtnjevi za izradu nastavaka i veza na gradilitu.
Slika 3.1 - a) Nastavak tapa; b) Veza greda-stub; c) Veze tapova u voru reetkastog nosaa
Izbor spojnog sredstva za izvoenje nastavaka ima veliki uticaj na nosivost, statiko
ponaanje i ekonominost konstrukcije. Prilikom zavarivanja, usled lokalnog unoenja to-
plote i neravnomernog hlaenja, dolazi do stvaranja zaostalih napona i deformacija eleme-
nata koji se spajaju, to prouzrokuje smanjenje kapaciteta nosivosti elemenata. Izbor teh-
nolokog postupka zavarivanja, vrste primenjenog ava i vrste i obima kontrole kvaliteta
avova, takoe, direkno utiu na cenu izrade konstrukcije. Stoga je velika odgovornost na
projektantu da pravilno propie pomenute parametre.
Zavarivanjem na gradilitu se dobija veza slabijeg kvaliteta, postupak izvoenja traje
dugo, a u konstrukciju se unose znaajni sopstveni naponi. Veze izvedene zavrtnjevima se
izvode brzo, uz jednostavnu opremu, sa ujednaenim i dobrim kvalitetom, a u konstrukciju
se ne unose sopstveni naponi. Njihova primena u potpunosti odgovara savremenom
CAD/CAM postupku proizvodnje.
Izbor vrste veze i spojnih sredstava u njoj utie na kapacitet nosivosti i krutost veze.
Treba teiti da nosivost veze bude vea ili jednaka od nosivosti elementa koji se vezuje.
Krutost veze ima uticaja na statiko ponaanje veze i preraspodelu unutranjih sila u kon-
strukciji. Pored toga, veze treba da imaju i odreeni kapacitet duktilnosti, kako bi se omo-
guila preraspodela unutranjih sila.
Zbog velikog znaaja vrste nastavaka i veza na statiko ponaanje i ekonominost kon-
strukcije, pri njihovom projektovanju se treba pridravati nekih osnovnih naela:
Proraun i konstruisanje nastavaka i veza 311
veze treba da su jednostavne i lake za izvoenje,
zavarivanje treba da se izvodi sa minimalnim dimenzijama avova i po mogustvu u
horizontalnom poloaju,
kad god je mogue treba primenjivati ugaone, a ne sueone avove, jer su jeftiniji i
jednostavniji za izvoenje,
treba teiti tipizaciji istih veza i detalja u konstrukciji,
treba omoguiti primenu savremenih automatskih metoda obeleavanja i izrade,
treba predvideti lako postavljanje elementa i brzo izvoenje veza na montai.
1.2 OSNOVNE VRSTE NASTAVAKA I VEZA
Velike su mogunosti primene razliitih tipova nastavaka i veza. Svaka konkretna kon-
strukcija predstavlja poseban problem koji treba reiti. U cilju njihovog lakeg analiziranja
po razliitim parametrima, podela veza i nastavaka moe da se izvri na osnovu razliitih
kriterijuma.
U zavisnosti od toga da li se nastavak, odnosno veza izvodi u radionici ili na gradilitu
(montai), postoje: radioniki i montani nastavci .
Radioniki nastavci i veze (slika 3.2) se izvode u radionici prilikom izrade elemenata
konstrukcije. To su nastavci valjanih profila ili zavarenih elemenata, zatim nastavci limova
razliitih debljina, kao i veze razliitih elemenata jednog montanog sklopa. Oni se uglav-
nom izvode zavarivanjem pomou ugaonih ili sueonih avova.
Slika 3.2 - Radioniki nastavci i veze: a) nosa dizalice;
b) veza poprenog sa glavnim nosaem
Montani nastavci (slika 3.3) se izvode na gradilitu kada su dimenzije elemenata takve
da prelaze dozvoljene vrednosti za normalan transport. To su nastavci linijskih elemenata
(tapova ili nosaa) ija duina je vea od transportne duine (
tr
> =12,5 m), nastavci
delova montanih komada kod mostova itd. Osim montanih nastavaka, pomou kojih se
vri produavanje elemenata ija je duina vea od transportne, na montai se ostvaruju i
veze izmeu razliitih elemenata konstrukcije. Montani nastavci i veze se uglavnom izvo-
de pomou zavrtnjeva. Ukoliko na gradilitu postoje odgovarajui uslovi, kao to je po-
kretna radionica pri izradi mostova, moe da se primenjuje i zavarivanje.
U jednom elementu konstrukcije mogu da se pojave:
delimini ili parcijalni nastavci ukoliko se vri nastavljanje samo pojedinih delova
elemenata i
potpuni nastavci ukoliko se vri prekidanje i nastavljanje svih elemenata poprenog
preseka.
Slika 3.3 - Montani nastavci
Radioniki nastavci mogu da budu delimini ili potpuni, a montani nastavci su uvek
potpuni nastavci.
U zavisnosti od poloaja elemenata koji se spajaju, nastavci mogu da budu: sueoni,
sueoni sa podvezicama i preklopni.
Sueoni nastavci (slika 3.4a) se ostvaruju izmeu dva lima, iste ili razliite debljine, koji
lee u istoj ravni. Ovakvi nastavci mogu da se izvedu pomou sueonih avova. Na ovaj na-
in se direktno, preko sueonog ava vri prenos sile iz jednog u drugi element veze.
Sueoni nastavci sa podvezicama (slika 3.4b) se, takoe, ostvaruju izmeu dva lima
koji lee u istoj ravni, a izvode pomou dodatnih elemenata u vidu elinih limova (podve-
zica). Sile se indirektno preko spojnih sredstava i podvezica prenose sa jednog na drugi
element veze. Podvezice se postavljaju sa obe strane, kako bi se izbeglo ekscentrino na-
prezanje. Ovakvi nastavci mogu da se ostvare pomou ugaonih avova ili zavrtnjeva.
Slika 3.4 - a) Sueoni nastavci; b) Sueoni nastavci sa podvezicama; c) Preklopni nastavci
Preklopni nastavci su nastavci dva elementa koji su meusobno preklopljeni na odre-
enoj duini preko koje se vri povezivanje. Mogu biti izvedeni pomou ugaonih avova
ili zavrtnjeva, (slika 3.4c). Ovakvi nastavci se primenjuju samo za sporedne elemente koji
su optereeni malim silama.
Postoji veliki broj razliitih tipova nastavaka i veza u zavisnosti od vrste optereenja,
naina ostvarivanja veze, meusobnog poloaja elemenata koji se spajaju, kao i oblika nji-
hovih poprenih preseka. U elinim konstrukcijama se najee sreu sledei tipovi nas-
tavaka i veza:
montani nastavci tapova, stubova i nosaa,
veze nosaa sa stubovima i
veze nosaa pod uglom.
Slika 3.5 - Montani nastavci tapova
Montani nastavci tapova (slika 3.5) se, najee, izvode zavarivanjem sueonim a-
vovima, ili u vidu preklopnih nastavaka ostvarenih pomou podvezica koje mogu da budu
zavarene ili spojene zavrtnjevima.
Montani nastavci stubova (slika 3.6) mogu da se ostvare na vie razliitih naina.
Montani nastavci mogu da budu u potpunosti izvedeni pomou zavrtnjeva (slika3.6a,b),
ili zavarivanjem (slika 3.6e,f). Mane zavarivanja na licu mesta koje su ranije istaknute va-
e i u ovom sluaju. Osim toga, zavareni nastavci su nepovoljniji sa stanovita montae,
jer zahtevaju privremeno podupiranje ili povezivanje dok se zavarivanjem ne ostvari veza.
Povezivanje se najee vri pomou privremenih, montanih stolica od ugaonika i zavrt-
njeva. Osim ovakvih tipova nastavaka mogu da se primenjuju i kombinovani nastavci (sli-
ka 3.6c,d) koji predstavljaju bolja reenja u pogledu montae. Kod ovakvih nastavaka za-
varivanje stubova za eone ploe se vri u radionici, dok se na montai vri samo njihovo
povezivanje pomou zavrtnjeva. U sluaju promene dimenzija stuba na mestu nastavka,
treba voditi rauna da eona ploa, koja se u takvim sluajevima obavezno postavlja, ima
dovoljnu krutost na savijanje (odnosno debljinu), kako bi mogla da obezbedi prenos sile iz
jedne u drugu noicu. Sile se prenose pod uglom ne manjim od 45, u odnosu na horizon-
talu (slika 3.6b). Ukoliko su dimenzije stubova koji se nastavljaju drastino razliite, (slika
3.6f) na rebru donjeg, veeg stuba treba da se postave ukruenja, kako bi se obezbedilo
pravilno uvoenje sila iz noica gornjeg, ueg stuba i smanjilo savijanje eone ploe. Kada
nastavak treba da bude smeten (sakriven) u okviru debljine poda, najpovoljnije je reenje
prikazano na slici 3.6d.
Montani nastavci nosaa (slika 3.7) se najee izvode pomou zavrtnjeva, a mogu
biti i u zavarenoj izradi. Tipian primer montanog nastavka grednog nosaa I-profila iz-
veden pomou zavrtnjeva, prikazan je na slici 3.7a. Kada se nastavak izvodi zavarivanjem
sueonim avovima (slika 3.7b), treba obratiti panju na uslove zavarivanja i nastavak iz-
voditi, po mogustvu u horizontalnom poloaju.
Slika 3.6 - Razliite mogunosti za ostvarivanje montanih nastavaka stubova
Slika 3.7 - Montani nastavci nosaa: a) pomou zavrtnjeva; b) u zavarenoj izradi
Veze nosaa sa stubovima mogu da budu zglobne ili krute. Zglobne veze se dimenzio-
niu tako da mogu da prenesu transverzalnu silu (V), odnosno oslonaku reakciju (R). One
se najee izvode pomou prikljunih limova ili ugaonika i zavrtnjeva (slika 3.8). Pri-
kljuni ugaonici se vezuju sa stubom pomou zavrtnjeva ili ugaonih avova, dok se pri-
kljuni limovi uvek zavaruju za stub ugaonim ili 1/2V-avovima.
Slika 3.8 - Zglobne veze nosaa sa stubom
Karakteristini tipovi krutih veza izmeu nosaa i stuba prikazane su na slici 3.9. Krute
veze mogu da se ostvare pomou eone ploe, koja se zavaruje za nosa po itavom njego-
vom obimu, a za stub se vezuje prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima. eone plo-
e mogu da budu sa prepustom (slika 3.9a) ili bez prepusta (slika 3.9b). Krute veze se mo-
gu ostvariti i zavarivanjem (slika 3.9c). Mana ovog tipa veze je to se zavarivanje vri na
gradilitu, pa je izrada veze komplikovanija i sporija, a kvalitet avova loiji. Pri izradi
ovakvih veza neophodno je da se predvide privremene montane stolice i oslonci, kako bi
se nosa privremeno fiksirao pre zavarivanja. Krute (momentne) veze mogu da se ostvare i
samo pomou zavrtnjeva. Ovakve veze zahtevaju dodatne elemente u vidu T ili L-valjanih
profila, preko kojih se, pomou zavrtnjeva, vri indirektno prenoenje presenih sila (slika
3.9d). Prednosti ovakvih veza su brza i jednostavna montaa, manji zahtevi u pogledu kva-
lifikovanosti radnika na montai, jednostavnija izrada u radionici, to bitno utie na ukup-
nu cenu veze, pa i itave konstrukcije. Kao osnovni nedostaci ovakvih veza mogu se nave-
sti neto vei utroak elika (zbog dodatnih elemenata), kao i vea deformabilnost veze.
Ovakve veze imaju posebno veliku primenu u SAD.
Slika 3.9 - Primeri krutih veza nosaa i stubova
Krute veze se dimenzioniu i konstruiu tako da mogu da prenesu transverzalnu silu V i
moment savijanja M. Moment savijanja M moe da se zameni spregom sila koji ine sila za-
tezanja N
t
i sila pritiska N
c
( h M N N
c t
/ ). Ove sile deluju u teitu pritisnute noice
grednog nosaa i u teitu zavrtnjeva u zategnutoj zoni. to je vei krak sila h to su ove sile
manje. Zbog toga su veze sa preputenom eonom ploom povoljnije, jer je kod njih krak si-
la vei u odnosu na eone ploe bez prepusta. Na ovaj nain se prenos celokupnog momenta
savijanja M poverava pritisnutoj noici i zavrtnjevima u zategnutoj zoni, pa je potrebno da se
postave ukruenja na rebru stuba, zbog lokalnog optereenja koje u njemu izazivaju sile N
t
i
N
c
. Pri tome se moe pretpostaviti da itavu transverzalnu silu prima rebro, odnosno ele-
menti i spojna sredstva (avovi i/ili zavrtnjevi) koji se na njemu nalaze. Noica stuba preko
koje se vri povezivanje sa gredom je izloena dejstvu lokalnog savijanja usled sila u noica-
ma grede, pa je na mestu veze esto neophodno da se povea njena debljina.
Veze nosaa pod uglom se veoma esto javljaju u zgradarstvu (veza sekundarnog sa
primarnim nosaem) i mostogradnji (veza podunog i poprenog nosaa). One, takoe,
mogu da budu zglobne ili krute.
Zglobne veze nosaa pod uglom (slika 3.10) obezbeuju samo prenoenje reakcije se-
kundarnog nosaa na primarni nosa. Ovakve veze se uglavnom ostvaruju samo preko re-
bara nosaa. Najee se koriste prikljuni ugaonici (slika 3.10a) ili prikljuni lim (slika
3.10b). U sluaju jednostrane veze (slika 3.10c), rotaciji sekundarnog nosaa se odupire
primarni nosa svojom torzionom krutou, pa veza poseduje izvesnu momentu nosivost
(elastino ukljetenje). Kod obostrane veze (slika 3.10d) do pojave deliminog ukljetenja
dolazi zbog kontinuiteta ostvarenog posrednim povezivanjem sekundarnih nosaa preko
rebra primarnog. Ovakve veze poseduju izvesnu rotacionu krutost, ali je ona, zbog izrae-
ne fleksibilnosti elemenata za spajanje (ugaonici i zavrtnjevi) i male torzione krutosti
I-profila veoma mala, pa se u praksi zanemaruje.
Slika 3.10 - Zglobne veze nosaa pod uglom
Krute veze nosaa pod uglom obezbeuju kontinuiranje sekundarnog (podunog) nosa-
a, tako da on, na mestu veze, moe da prihvati i transverzalnu silu i moment savijanja.
Ovakve veze mogu da se ostvare pomou zavrtnjeva (slika 3.11a) ili zavarivanjem (slika
3.11b). U oba sluaja kontinuitet nosaa, odnosno prijem momenta savijanja se ostvaruje
pomou kontinuitet lamela, koje su u prvom sluaju sa noicom sekundarnog nosaa pove-
zane zavrtnjevima, a u drugom sluaju pomou ugaonih avova. Prijem transverzalne sile
kod veza sa zavrtnjevima se ostvaruje pomou obostranih prikljunih ugaonika, dok se
kod veza u zavarenoj izradi vri direktno zavarivanje rebara sekundarnih nosaa za rebro
primarnog nosaa.
Treba istai da prilikom dimenzionisanja bilo krutih bilo zglobnih veza obavezno treba
uzeti u obzir moment usled ekscentrinosti veze koji se javlja u spojnim sredstvima. Tako,
na primer, u sluaju zglobne veze ostvarene pomou prikljunih ugaonika i zavrtnjeva, za-
vrtnjevi na rebru sekundarnog nosaa, pored transverzalne sile V treba da se dimenzioniu
i za dejstvo momenta ekscentrinosti:
e V M
e
(3.1)
gde je e ekscentricitet veze (slika 3.10c).
Slika 3.11 - Krute veze nosaa pod uglom
1.3 OSNOVNE KARAKTERISTIKE VEZA
U klasinoj teoriji elinih konstrukcija, a i u postojeoj jugoslovenskoj regulativi pod
pojmom prorauna veza i nastavaka uglavnom se podrazumeva odreivanje njihove nosi-
vosti ili otpornosti. Proraun statikih uticaja prema klasinoj teoriji konstrukcija zasniva
se, izmeu ostalog, i na pretpostavci da su veze izmeu elemenata idealne: krute ili zglob-
ne. Meutim, realno ponaanje veza u konstrukcijama, to je pokazano i mnogobrojnim
eksperimentima, demantuje uvedenu pretpostavku o idealnim vezama. Naime, pokazalo se
da veliki broj krutih veza ne poseduje dovoljnu krutost, pa pri optereenju dolazi do izves-
ne relativne rotacije na mestu veze. Sa druge strane, ni zglobne veze se ne ponaaju ideal-
no, ve i one pri optereenju pokazuju odreen stepen rotacione krutosti. Veze koje po
svom ponaanju predstavljaju prelaz izmeu zglobnih i krutih veza nazivaju se polukrute
veze.
Ponaanje jedne takve, realne veze moe se opisati pomou krive koja definie zavis-
nost izmeu momenta savijanja na mestu veze (M) i relativnog obrtanja (). Ova kriva se
u literaturi naziva M- kriva ili karakteristika, a moe se odrediti eksperimentalnim pu-
tem, na osnovu poluempirijskih izraza datih za razliite tipove veza, ili na osnovu preporu-
ka datih u savremenim propisima koji tretiraju ovu problematiku (npr. Evrokod 3). Pomo-
u M- krive (slika 3.12) mogu da se odrede sve osnovne karakteristike jedne momentne
veze: momentna otpornost (M
Rd
), rotaciona krutosti veze (S
j
), koja predstavlja osnovni pa-
rametar za numeriku analizu konstrukcije sa polukrutim vezama i kapacitet rotacije veze
(4
Cd
).
Analizom konstrukcija sa polukrutim vezama, uz uvoenje realnih rotacionih krutosti
veza, sraunava se realniji raspored statikih uticaja i deformacija konstrukcije u odnosu
na uticaje i deformacije u konstrukciji sa idealnim vezama. Tako, na primer, ukoliko se
kod greda okvirnih nosaa sa polukrutim vezama uzme u obzir realna krutost veze, dolazi
do smanjenja momenata na krajevima, dok se moment u sredini raspona poveava, uz po-
veanje ugiba u sredini raspona.
Slika 3.12 - Osnovne karakteristike veze (M-4 kriva)
Osim toga, kako kritina sila u stubovima okvirnih nosaa zavisi i od krutosti veza u
vorovima, to se uvoenjem polukrutih veza izmeu stubova i greda dobija nova globalna
preraspodela krutosti sistema, a time i druge vrednosti kritinih sila, odnosno duina izvi-
janja stubova.
Slika 3.13 - Odreivanje uticaja na mestu veze pomou gredne linije
Pri globalnoj analizi konstrukcije, krutim se mogu smatrati i one veze ija krutost prou-
zrokuje izvesnu, malu relativnu rotaciju, pod uslovom da ona ne utie znaajno na preras-
podelu statikih uticaja u konstrukciji, odnosno da se usled relativnog obrtanja veze stati-
ki uticaji ne poveavaju za vie od 5%. Na osnovu ovog kriterijuma, definisana je i granica
pomou koje se veza sa poznatom M- karakteristikom moe svrstati kao kruta odnosno
polukruta.
Uticaj krutosti veze na preraspodelu statikih uticaja moe najjednostavnije da se pri-
kae na primeru ukljetene grede sa polukrutim vezama (elastino ukljetena greda). Mo-
menti i obrtanja na mestu veze mogu da se odrede na osnovu preseka M-4 krive i gredne
linije (beam line), kao to je prikazano na slici 3.13. Gredna linija se konstruie tako to se
spajaju taka na apscisi koja reprezentuje prostu gredu (M = 0 i 4 = q
3
/ 24EI) i taka na
ordinati koja predstavlja obostrano ukljetenu gredu (4 = 0 i M = q
2
/ 12).
Odreivanje raunskih karakteristika moment-rotacija veza greda-stub treba da bude
zasnovano na teoriji potvrenoj eksperimentalnim rezulatatima. Generalno, realna M-4
karakteristika veze greda-stub je nelinearna (slika 3.12). Meutim, ona moe uspeno da
se aproksimira raunskom, bilinearnom (slika 3.14a) ili trilinearnom (slika 3.14b) M-4 ka-
rakteristikom, pod uslovom da ona lei ispod stvarne M-4 karakteristike.
Slika 3.14 - Raunske M-4 karakteristike veze greda- stub: a) bilinearna; b) trilinearna
1.3.1 Podela veza prema Evrokodu
Imajui u vidu nova saznanja o realnom ponaanju veza, koja su proizila kao rezultat
dugogodinjih istraivanja u ovoj oblasti, stvorena je potreba za novom klasifikacijom ve-
za. U meunarodnom standardu Evrokod 3, koji je nastao kao posledica viegodinjeg ra-
da na sistematizaciji iskustava i propisa najrazvijenijih zamalja Evrope (Engleska, Nema-
ka, Francuska, vajcarska, Danska...) u oblasti elinih konstrukcija, detaljno su obraene
veze u elinim konstrukcijama, a data je i njihova podela. Ispostavilo se da je neophodno
izvriti podelu veza na osnovu dva razliita kriterijuma:
prema krutosti i
prema otpornosti.
Za razliku od dosadanjeg pristupa, veza je definisana sa dve glavne karakteristike, ot-
pornou i rotacionom krutou. Osim toga, ako se kao globalna analiza za proraun sta-
tikih uticaja koristi plastina analiza, potrebno je razmotriti rotacioni kapacitet veze kao
njenu treu karakteristiku.
1.3.1.1 Podela veza prema krutosti
Rotacija veze zavisi od njene rotacione krutosti i momenta koji na nju deluje. Kod ide-
alno krutih veza smatra se da je krutost na rotaciju beskonana, te da proizvoljan spoljanji
moment ne moe prouzrokovati nikakvu deformaciju obrtanja. Kao to je pomenuto, real-
ne konstrukcije ne mogu imati beskonano krute veze, ve se one u veoj ili manjoj meri
deformiu. Shodno tome, veze mogu da se svrstaju u tri kategorije:
nominalno zglobne veze,
krute veze i
polukrute veze.
Nominalno zglobne veze su veze koje ne mogu da prihvate znaajan moment savijanja.
Ovakve veze treba da su u stanju da prenesu sile koje na njih deluju (transverzalne i even-
tualno aksijalne) i da omogue slobodnu rotaciju.
Krute veze su veze ija deformacija nema znaajan uticaj na raspodelu unutranjih sila i
momenata u konstrukciji, kao ni na njenu ukupnu deformaciju. Deformacije krutih veza ne
smeju da utiu na smanjenje otpornosti konstrukcije vie od 5%. Naravno, one moraju da
budu u stanju da prenesu sile i momente koje se u njima javljaju usled spoljanjeg optere-
enja.
Polukrute veze su veze koje ne ispunjavaju uslove ni za krute ni za zglobne veze. Pona-
anje ovakvih veza zavisi od krive moment-rotacija (M- karakteristika). Popustljivost po-
lukrutih veza, odnosno njihova relativna rotacija, mora da se uzme u obzir pri globalnoj
analizi konstrukcije, bilo da se radi o plastinoj ili elastinoj analizi.
Veze se mogu klasifikovati kao krute ili zglobne samo na osnovu posebnog eksperi-
mentalnog dokaza, znaajnog iskustva u pogledu ponaanja slinih ili istih veza na pret-
hodno izvedenim adekvatnim objektima, ili na osnovu prorauna zasnovanog na eksperi-
mentima. Kriterijume prema kojima se veze na osnovu svojih M- karakteristika svrstava-
ju u zglobne, polukrute ili krute nije lako definisati generalno za sve vrste veza. U Evroko-
du 3 dati su kriterijumi za klasifikaciju veza greda-stub koje se veoma esto koriste u e-
linim konstrukcijama, a posebno u zgradarstvu.
1.3.1.2 Podela veza prema momentnoj otpornosti
Na osnovu otpornosti, veze mogu da se podele na:
nominalno zglobne,
delimino otporne i,
potpuno otporne.
Nominalno zglobne veze prenose samo sile ijem dejstvu su izloene, bez razvijanja
znaajnih momenata savijanja koji mogu da imaju nepovoljan uticaj na elemente konstruk-
cije.
Potpuno otporne veze su veze ija je raunska otpornost vea ili jednaka od one koju
ima element koji se vezuje.
Delimino otporne veze su veze kod kojih je raunska otpornost takva da mogu da pre-
nesu sile i momente koji na njih deluju, ali je manja od otpornosti elementa koji se vezuje.
Na osnovu ovih podela moe jasno da se uoi razlika izmeu krutosti i otpornosti veze,
kao dve njene razliite i nezavisne karakteristike. Tako na primer veza moe biti kruta i
delimino otporna, ili pak polukruta i potpuno otporna. Ovo ne vai za nominalno zglobne
veze koje su isto klasifikovane i po krutosti i po otpornosti.
1.4 OSNOVNI PRINCIPI PRORAUNA
1.4.1 Filozofija prorauna i njena primena
Kompleksno modeliranje ponaanja veza i montanih nastavaka, uz uzimanje u obzir
sadejstva svih komponenti veza je, sa praktinog aspekta, dugotrajan i obiman postupak.
Meutim, nove generacije propisa, u svetu, prate ovakav trend zahvaljujui primeni rau-
nara i odgovarajuih softvera. Tako, na primer, Evrokod 3 definie sloene proraunske
modele na osnovu kojih se analitikim putem mogu odrediti osnovne karakteristike veza.
Radi se o sloenom i kompleksnom postupku kojim se obuhvata doprinos svake kompo-
nente veze momentnoj otpornosti i krutosti veze. Tako se kod zavarene veze greda-stub
(slika 3.15) posmatraju tri karakteristine zone naprezanja:
zona zatezanja,
zona pritiska i
zona smicanja.
Slika 3.15 - Karakteristine zone krute veze ostvarene zavarivanjem
Raunska momentna otpornost veze treba da se odredi uzimajui u obzir sledea napre-
zanja elemenata veze:
(a) u zoni zatezanja:
plastifikacija rebra stuba,
plastifikacija rebra grede,
plastifikacija noice stuba,
lom po zavarenom avu,
(b) u zoni pritiska:
gnjeenje rebra stuba,
izboavanje rebra stuba,
(c) u zoni smicanja:
lom smicanjem panela rebra stuba.
Raznovrsnost veza i raznolikost njihovog ponaanja je, u dosadanjoj praksi, primorala
inenjere da za proraun veza primenjuju uproene metode prorauna. Ovi metodi prora-
una se zasnivaju na nizu pojednostavljenja, koja omoguavaju dovoljno taan i efikasan
proraun.
Osnovno u analizi veza je odreivanje realne raspodele sila u njoj, to jest zamenjivanje
stvarnih uticaja izazvanih spoljanjim optereenjem statiki ekvivalentnim sistemima sila.
Tako, na primer, u sluaju I nosaa napregnutog momentom savijanja i transverzalnom si-
lom moe da se se pretpostavi da noice preuzimaju znatno vei deo momenta savijanja, a
rebro prihvata ukupnu transverzalnu silu. Logina pretpostavka je da e se i montani nas-
tavci rebra i noica ponaati na isti nain.
Na raspodelu sila u vezi utiu krutosti svih komponenti veze. Stoga uticaji u svakoj
komponenti veze treba da se odrede na osnovu analize itave veze sa realnim krutostima
svih njenih komponenata. Tako u sluaju veze grede i stuba pomou eone ploe i visoko-
vrednih zavrtnjeva, ukoliko je ploa debela, a zavrtnjevi malog prenika, zavrtnjevi odre-
uju raspodelu sila u vezi. Ako su, meutim, zavrtnjevi krui od eone ploe tada e njena
krutost da bude od presudnog uticaja na raspodelu sila u vezi. Zbog toga se debljina ploe
obino usvaja u funkciji od prenika zavrtnjeva.
Najvanije je da se izvri dosledna analiza, to jest da se pri proraunu svih komponena-
ta veze primene isti principi. Zatim, na osnovu uticaja dobijenih iz proraunskog modela,
treba da se izvri kontrola svih spojnih sredstava i karakteristinih preseka. Osim toga,
vano je imati jasnu predstavu o tome kakvo ponaanje se oekuje od veze i shodno tome
treba obezbediti da veza ima dovoljnu nosivost i krutost za takav vid ponaanja.
Uproenim pristupom prorauna mogue je da se ostvari veza kod koje je postignuta
ravnotea unutranjih sila. Meutim, malo je verovatno da e i kompatibilnost deformacija
biti zadovoljena, pa je bitno da veza ima dovoljnu duktilnost, kako bi se omoguila preraspo-
dela sila, tako da pri graninom stanju one deluju na nain koji je predvien proraunom.
Ipak, u uobiajenim uslovima ne dolazi do velikih inkopatibilnosti deformacija zato to
su u mnogim vezama deformacije skoncentrisane, uglavnom, na mestima spojnih sredsta-
va. Stoga se moe pretpostaviti da e relativno pomeranje krutih, spojenih delova, nameta-
ti jednostavan model deformacije spojnim sredstvima. Takoe se moe smatrati da su sile i
pomeranja spojnih sredstava proporcionalne, odnosno, da unutranji model sila tano od-
govara jednostavnom modelu deformacija.
Treba napomenuti da je prethodno izloen uproen pristup primenjiv samo za odrei-
vanje nosivosti veze na dejstvo statikih optereenja. U sluaju znaajnih optereenja koja
se ponavljaju, treba da se izvri posebna procena nosivosti veze na zamor. Pri tome je pot-
rebno detaljno razmotriti elastini odgovor veze i izvriti procenu najvanijih faktora koji
utiu na koncentraciju napona.
1.4.2 Mesto nastavka i veze u konstrukciji
Poloaj, broj i vrsta nastavaka i veza u konstrukcijama su uslovljeni vrstom konstrukci-
je, njenom geometrijom, dimenzijama elemenata i izabranom tehnologijom izrade i monta-
e. Treba teiti da se mesto nastavka i veze poklapa sa minimalnim statikim uticajima u
nosau. Montani nastavci kod kontinualnih i okvirnih nosaa se postavljaju na mestima
minimalnih vrednosti momenata savijanja (slika 3.16). Na tim mestima naprezanja u nosa-
u su mala, tako da slabljenje nosaa usled buenja rupa za zavrtnjeve ne izaziva prekora-
enje dozvoljenih vrednosti napona. Ukoliko se veza izvodi zavarivanjem, tada u tim nas-
tavcima mogu da se primene ugaoni avovi minimalnih dimenzija, ili sueoni avovi nieg
kvaliteta.
Slika 3.16- Poeljna mesta nastavaka kod kontinualnih i okvirnih nosaa
Meutim, esto je potrebno da se nastavak ili veza nosaa konstruiu upravo na mestu
maksimalnih vrednosti statikih uticaja. Kod aksijalno napregnutih elemenata uticaji u
svim presecima su isti pa izborom poloaj nastavka, odnosno veze ne mogu da se izbegnu
maksimalni uticaji. U ovakvim sluajevima na mestima nastavaka ili veza treba da se izvr-
i ojaavanje osnovnog preseka, bilo poveanjem debljine ili irine elemenata veze, ili pak
izradom vuta kod veza greda-stub.
1.4.3 Vrste nastavaka
Prema nainu prorauna, odnosno prema statikim uticajima na osnovu kojih se dimen-
zioniu, razlikuju se dve vrste nastavaka:
nastavci prema statikim uticajima i
statiki pokriveni nastavci.
Nastavci prema statikim uticajima se proraunavaju prema stvarnim statikim uticaji-
ma koji se javljaju na mestu nastavka usled najnepovoljnije kombinacije optereenja. Kod
ovakvih nastavaka potrebno je da se izvri kontrola napona u poprenom preseku osnov-
nog elementa na mestu nastavka, odnosno na mestu slabljenja. Slabljenje preseka moe da
bude prouzrokovano ili rupama za zavrtnjeve ili, kod sueonih avova, izborom kvaliteta
sueonog ava (kod avova I ili II kvaliteta). Ukoliko su naponi prekoraeni potrebno je da
se izvri ojaanje poprenog preseka na mestu nastavka.
Statiki pokriveni nastavci se dimenzioniu tako da njihova nosivost bude vea ili jed-
naka od nosivosti elementa izvan nastavka. Prema tome, statiki pokriveni nastavci se ne
dimenzioniu prema statikim uticajima koji se u njima javljaju, ve prema maksimalnom
kapacitetu nosivosti elementa za odreenu vrstu naprezanja (npr. aksijalno zatezanje ili sa-
vijanje). Ovakvi nastavci uvek imaju veu nosivost od nastavaka prema presenim silama,
jer su stvarne sile koje se javljaju na mestu veze manje od nosivosti elemenata koji se po-
vezuju. Stoga su ovakve veze skuplje, ali imaju vei stepen sigurnosti i primenjuju se kod
nastavaka lociranih na mestima maksimalnih statikih uticaja, kod odgovornih konstrukci-
ja i kod konstrukcija napregnutih dinamikim optereenjem. Takoe se primenjuju i pri sa-
nacijama i rekonstrukcijama, ukoliko se nastavljaju postojei nosai ije naprezanje je ne-
poznato.
Kod konstrukcija napregnutih dinamikim optereenjem treba posebnu panju posvetiti
izboru vrste nastavaka i veza, jer se njihovim izborom definiu i dozvoljena naprezanja u
osnovnom materijalu. Nepravilnim izborom vrste nastavka (npr. nastavak sa ugaonim a-
vovima upravnim na tok linija zateuih sila) moe znatno da se smanji otpornost osnov-
nog elementa na zamor, to direktno utie na racionalnost itave konstrukcije.
2 PRORAUN I KONSTRUISANJE MONTANIH
NASTAVAKA AKSIJALNO OPTEREENIH TAPOVA
2.1 OPTE
Proraun montanog nastavka obuhvata odreivanje dimenzija tapa, dodatnih eleme-
nata za vezu (podvezica) kao i broja i dimenzija spojnih sredstava, pomou kojih se vri
prenoenje sile na mestu prekida tapa. Kako je kod aksijalno napregnutih tapova normal-
ni napon konstantan po itavom poprenom preseku, aksijalna sila koja deluje u posmatra-
nom poprenom preseku moe da se raspodeli na elemente (delove) poprenog preseka
(noice i rebro) srazmerno njihovim povrinama. Stoga nastavak tapa moe da se tretira
kao nastavak aksijalno optereenih lamela (limova). Kod elemenata I-poprenog preseka,
nastavak rebra se uvek izvodi sa obostranim podvezicama, dok se nastavak noica kod va-
ljanih I-profila, zbog nagiba od 14%, ostvaruje jednostranim podvezicama. U ostalim slu-
ajevima, kod zavarenih I-profila i valjanih IPE, HEA, HEB i drugih profila, kod kojih su
povrine noica paralelne, noice treba nastaviti pomou obostranih podvezica. Primena
obostranih podvezica je bolja, jer se na taj nain obezbeuje simetrino prenoenje sile i
poveava senost, a samim tim i nosivost zavrtnjeva kod nastavaka izvedenih pomou za-
vrtnjeva. Nastavci tapova mogu da se ostvare pomou zavrtnjeva ili zavarivanjem pomo-
u ugaonih ili sueonih avova (slika. 3.17).
Slika 3.17 - Montani nastavci aksijalno napregnutih elemenata - tapova
2.2 PRORAUN I KONSTRUISANJE MONTANIH NASTAVAKA
AKSIJALNO ZATEGNUTIH TAPOVA OSTVARENIH
ZAVRTNJEVIMA
Proraun montanog nastavka aksijalno zategnutog tapa moe da se sprovede na dva
naina:
prema zadatoj sili zatezanja (N
t
) i
prema povrini poprenog preseka tapa, kao statiki pokriven nastavak.
Statiki pokriveni nastavci se ee izvode, jer se na taj nain dobija ista sigurnost na
mestu nastavka i u tapu izvan nastavka. Na mestu nastavka, zbog rupa za spojna sredstva,
dolazi do smanjenja povrine poprenog preseka. Ukoliko pretpostavljen popreni presek
ne zadovoljava naponske uslove, to jest ako je napon u neto preseku vei od doputenog,
potrebno je da se izvri ojaanje poprenog preseka u zoni nastavka. Treba napomenuti da
se valjani profili obino ne ojaavaju, mada i njihovo ojaanje moe da se ostvari prime-
nom dodatnih lamela. Meutim, uobiajeno je da se, ukoliko su kod valjanih profila napo-
ni u zoni nastavka prekoraeni, usvaja profil sa veom povrinom poprenog preseka.
Zbog toga pri dimenzionisanju aksijalno zategnutih tapova od valjanih profila, obavezno
treba predvideti rezervu nosivosti od 25-30% (
dop t pot
N A / 30 , 1 25 , 1 ) ukoliko se
zahteva nastavljanje ili vezivanje tapa pomou mehanikih spojnih sredstava (zavrtnjeva
ili zakivaka).
Postupak prorauna montanog nastavka aksijalno zategnutog tapa ostvarenog zavrt-
njevima, bie detaljnije opisan na primeru nosaa I poprenog preseka.
2.2.1 Proraun prema aksijalnoj sili zatezanja
Prilikom prorauna montanih nastavaka aksijalno zategnutih tapova prema zadatoj
sili potrebno je da se sprovedu sledea tri koraka:
kontrola napona u oslabljenom tapu i, ukoliko je potrebno, ojaanje tapa na mestu
nastavka,
proraun podvezica i
proraun broja zavrtnjeva.
Kako je ve pomenuto, proraun nastavka tapa I poprenog preseka, bilo da se radi o
valjanim profilima ili elementima obrazovanim zavarivanjem, mora da se sprovede poseb-
no za noice i rebro poprenog preseka. S obzirom na konstantan dijagram normalnih na-
pona, raspodela aksijalne sile na noice i rebro se vri srazmerno njihovim povrinama
(slika 3.18), pa je:
- sila u noici
A
A
N N
f
t f t

,
(3.2)
- sila u rebru
f t t
w
t w t
N N
A
A
N N
, ,
2 (3.3)
gde su:
A
f
povrina jedne noice i
A
w
povrina rebra.
Sa ovako sraunatim vrednostima sila zatezanja proraun nastavka tapa se svodi na
proraun nastavaka noice i rebra, odnosno nastavaka limova. Postupak prorauna nastav-
ka noice i rebra je veoma slian, uz minimalne razlike koje, uglavnom, proistiu iz razli-
itog konstruisanja.
Slika 3.18 - Raspodela sile zatezanja prema povrini
2.2.1.1 Proraun nastavka noice
Pri proraunu montanog nastavka noice prvo treba da se odredi prenik spojnog
sredstva, koji moe da se usvoji na osnovu iskustva projektanta, ili prema empirijskim iz-
razima, u funkciji minimalne debljine spoljanjeg elementa, odnosno lima (videti izraz
(2.42) i sliku 2.55 iz poglavlja 2). Debljina najtanjeg spoljanjeg elementa u vezi (t
s,min
) je
u stvari jednaka debljini podvezica. Kako na poetku prorauna debljina podvezica nije
poznata, pri odreivanju prenika spojnog sredstva je dovoljno tano da se ona pretpostavi
na sledei nain:
podvezica obostranih aju slu u 6 0

podvezica ih jednostran aju slu u
min ,
f
f
s
t ,
t
t (3.4)
Potom zavrtnjevi treba da se rasporede u okviru poprenog preseka noice, shodno linijama
zavrtnjeva (tabela 2.22) za valjane profile, odnosno minimalnim meusobnim i ivinim
rastojanjima (tabela 2.23) kod profila formiranih zavarivanjem. Kod standardnih valjanih pro-
fila po irini noice najee mogu da se smeste dva (kod I i IPE-profila), odnosno etiri
zavrtnja (kod HEA, HEB i HEM-profila), dok kod zavarenih tapova broj zavrtnjeva koji m-
ogu da se smeste u jednom redu po irini noice zavisi od usvojene irine noice.
Kada je odreen prenik zavrtnja i usvojen njihov raspored i broj u okviru jednog
poprenog preseka moe da se srauna slabljenje poprenog preseka noice (
f
A ) i njena
neto povrina:
f f f f f f f f f f f net f
t d n b t d n t b A A A ) (
, 0 1 , , 0 1 , ,
(3.5)
gde su:
net f
A
,
neto povrina noice na mestu merodavnog poprenog preseka,
n
f,1
broj zavrtnjeva u merodavnom poprenom preseku na noici.
d
0,f
prenik rupe za zavrtanj na noici.
Pri proraunu napona u oslabljenom preseku noice merodavan je popreni presek na
mestu prvog, ili eventualno drugog reda zavrtnjeva (videti sliku 2.30 iz poglavlja 2). Kon-
trola napona u oslabljenom preseku vri se na sledei nain:
dop
net f
f t
x
A
N

,
,
. (3.6)
Ukoliko prethodni uslov (3.6) nije zadovoljen potrebno je da se izvri ojaanje noice
na mestu nastavka. Ojaanje noice se vri samo kod profila obrazovanih zavarivanjem,
jer se, kako je ve pomenuto, valjani profili u principu ne ojaavaju. Generalno, ojaanje
noice moe da se ostvari na dva naina: poveanjem debljine lima, ili poveanjem njego-
ve irine. Iz uslova:
dop
f t
net f
N
A
,
,
(3.7)
mogu da se odrede potrebna debljina noice na mestu nastavka, ukoliko se ojaanje vri
poveanjem debljine noice:
dop f f f
f t
f
d n b
N
t

) (
, 0 1 ,
, *
(3.8)
odnosno irina noice na mestu nastavka, kada se ojaanje vri proirenjem noice:
f f
dop f
f t
f
d n
t
N
b
, 0 1 ,
, *
+
. (3.9)
Slika 3.19 - Ojaanje noice: a) poveanjem debljine noice; b) poveanjem irine noice
Dimenzionisanje podvezica se vri na osnovu normalnog napona u merodavnom neto
poprenom preseku. Kod podvezica je uvek merodavan presek na mestu poslednjeg reda
zavrtnjeva, neposredno pred prekid materijala. Iz naponskog uslova:
dop
net p f
f t
x
A
N

, ,
,
(3.10)
gde je A
f,p,net
neto povrina podvezica na noici, na mestu merodavnog poprenog preseka.
Kod nastavaka sa obostranim podvezicama na noicama (slika 3.20a) irina spoljanje
povezice (b
p,1
) je uglavnom jednaka irini noice (b
p,1
=b
f
), dok se irina unutranjih pod-
vezica (b
p,2
) odreuje na osnovu konstruktivnih zahteva, u zavisnosti od prenika zavrtnja
i raspoloive ravne povrine, to jest rastojanja od ivice noice do poetka zakrivljenja kod
valjanih profila, odnosno do avova za vezu noice i rebra kod tapova formiranih zavari-
vanjem. Kod nastavaka sa jednostranim podvezicama (slika 3.20b) irina podvezica (b
p
) je
jednaka, ili neto vea od irine noice.
f p
b b
1 ,

f p
d b
, 0 2 ,
3 > [ ] mm 5 2 +
f p
b b
p f f f p p net p f
t d n b b A
, , 0 1 , 2 , 1 , , ,
) 2 2 ( +
p f f f p net p f
t d n b A
, , 0 1 , , ,
) (
p w w w p net p w
t d n h A
, , 0 1 , , ,
) ( 2
p w w w p net p w
t d n h A
, , 0 1 , , ,
) ( 2
Slika 3.20 - Montani nastavak tapa sa: a) obostranim podvezicama na noicama;
b) jednostranim podvezicama na noicama
Debljina podvezica na noicama (t
f,p
) se odreuje iz uslova zadovoljenja normalnih na-
pona (3.10), na sledei nain:
podvezice e jednostran za
) (
podvezice obostrane za
) 2 2 (
, 0 1 ,
,
, 0 1 , 2 , 1 ,
,
,
dop f f p
f t
dop f f p p
f t
p f
d n b
N
d n b b
N
t
(3.11)
Kada se nastavci ostvaruju pomou prednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva, treba da
se uzme u obzir smanjenje sile zatezanja usled trenja. To moe da se izvri pomou redu-
kovane sile zatezanja u noici N
t,f,red
koja se odreuje prema izrazima (2.35), odnosno
(2.36) iz poglavlja 2. Prema tome, kod nastavaka sa prednapregnutim visokovrednim
zavrtnjevima u prethodnim izrazima (3.6) do (3.11) silu u noici N
t,f
treba zameniti redu-
kovanom silom u noici N
t,f,red
.
Potreban broj zavrtnjeva na noici se odreuje iz uslova da je njihova nosivost vea ili
jednaka od aksijalne sile koja se javlja u noici:
dop f
f t
uk f
F
N
n
,
,
,
(3.12)
gde je F
f,dop
nosivost jednog zavrtnja na noici, koja se odreuje na sledei nain (videti
poglavlje 2):
(2.34) zavrtnjeve dne visokovre nute prednapreg upasovane za

(2.33) zavrtnjeve dne visokovre nute prednapreg za
(2.10) pritezanja sile bez zavrtnjeve dne visokovre i ne obi za
,
,
,
,
dop vs
dop s
dop v
dop f
F
F
F
F (3.13)
Kod obinih i visokovrednih zavrtnjeva bez sile pritezanja pri odreivanju nosivosti
zavrtnja na pritisak po omotau rupe F
b,dop
(2.12), min t treba da se odredi na osnovu
debljina limova na mestu nastavka, odnosno na osnovu usvojenih debljina podvezica i
ojaane debljine noice.
Da bi se izbegli nesimetrini nastavci, na noicama I-profila se uvek usvaja paran broj
zavrtnjeva, odnosno isti broj sa svake strane rebra.
2.2.1.2 Proraun nastavka rebra
Za proraun nastavka rebra vae isti principi kao i pri proraunu nastavka noice.
Rebro se uvek nastavlja simetrinim, obostranim podvezicama, koje se postavljaju po
itavoj raspoloivoj visini (slika 3.20). Kao i kod nostavka noice prvo se odreuje
prenik zavrtnja i njihov raspored po visini rebra. Prenik zavrtnja na rebru je uglavnom
manji od prenika zavrtnja na noici (za jedan ili dva kalibra). Kontrola napona u rebru na
mestu nastavka vri se na sledei nain:
dop
net w
w t
x
A
N

,
,
. (3.14)
Ako prethodni uslov (3.14) nije zadovoljen onda se vri ojaanje rebra, tako to se
poveava njegova debljina na mestu nastavka. Potrebna debljina rebra moe da se odredi
na sledei nain:
dop w w
w t
w
d n d
N
t

) (
, 0 1 ,
, *
(3.15)
gde su:
n
w,1
broj zavrtnjeva u merodavnom poprenom preseku na rebru,
d
0,w
prenik rupe za zavrtanj na rebru,
d visina rebra (slika 3.20).
Na slian nain moe da se odredi i potrebna debljina podvezica na rebru (t
w,p
), ako se
prethodno, na osnovu raspoloive ravne povrine rebra, odredi njihova visina (h
p
). Iz
uslova:
dop
net p w
w t
x
A
N

, ,
,
(3.16)
i oznaka prikazanih na slici 3.20 dobija se:
dop w w p
w t
p w
d n h
N
t

) ( 2
, 0 1 ,
,
,
. (3.17)
Potreban broj zavrtnjeva na rebru moe da se odredi na sledei nain:
dop w
w t
uk w
F
N
n
,
,
,
(3.18)
gde je F
w,dop
nosivost jednog zavrtnja na rebru. Broj zavrtnjeva na rebru ne mora da bude
paran s obzirom na vie razliitih mogunosti za njihovo rasporeivanje po visini rebra
(3+3+3, 3+4+4, 5+6 itd.)
2.2.1.3 Kontrola preseka itavog tapa
Osim pojedinanih prorauna nastavaka noice i rebra neophodno je da se izvri i
ukupna kontrola napona u podvezicama i poprenom preseku tapa ne mestu nastavka.
Kontrola napona u ojaanom tapu sprovodi se na osnovu poznatog izraza:
dop
net
t
x
A
N
(3.19)
gde je A
net
ukupna neto povrina poprenog preseka tapa na mestu merodavnog
poprenog preseka (slika 3.21).
net w net f net
A A A
, ,
2 +
Slika 3.21 - Popreni presek tapa: a) izvan nastavka; b) na mestu nastavka (ojaan presek)
Na isti nain se vri i provera napona u podvezicama:
dop
net p
t
x
A
N

,
(3.20)
gde je A
p,net
ukupna neto povrina podvezica na noicama i rebru na mestu merodavnog
poprenog preseka (A
p,net
=2A
f,p,net
+A
w,p,net
).
Osim toga treba pokazati i da je ukupna nosivost zavrtnjeva na noicama i rebru vea
ili jednaka od aksijalne sile zatezanja koja deluje na tap, to jest da je:
t dop w uk w dop f uk f
N F n F n +
, , , ,
. (3.21)
2.2.2 Proraun prema povrini poprenog preseka - statiki pokriven
nastavak tapa
Proraun nastavka tapa prema povrini karakteriu sledea tri koraka:
ojaanje tapa u zoni nastavka,
proraun podvezica i
Nastavci zategnutih tapova prema povrini poprenog preseka se dimenzioniu tako
da nosivost svih elemenata veze (osnovnog preseka na mestu veze, podvezica i zavrtnjeva)
bude vea ili jednaka od nosivosti tapa izvan nastavka. Doputena, odnosno maksimalna
aksijalna sila zatezanja koju tap moe da prenese izvan nastavka moe da se odredi na os-
novu poznatog izraza:
dop dop t
A N
,
(3.22)
gde je A bruto povrina tapa izvan nastavka. Na osnovu ovako odreene maksimalne sile
zatezanja, statiki pokriven nastavak tapa moe da se dimenzionie kao nastavak prema
sili N
t,dop
. Meutim, postupak prorauna je neto jednostavniji ukoliko se vri direktno po-
reenje povrine tapa izvan nastavaka, sa neto povrinom ojaanog tapa u zoni nastavka,
odnosno sa neto povrinom podvezica.
S obzirom da se tapovi izraeni od valjanih profila, po pravilu, ne ojaavaju, u pogle-
du kompenzacije slabljenja tapa na mestu nastavka (AA), razlikuju se dve vrste statiki
pokrivenih nastavaka tapova:
statiki pokriveni nastavci sa kompenzacijom povrine AA koji se primenjuju kod
nastavaka tapova izraenih od profila formiranih zavarivanjem i
statiki pokriveni nastavci bez kompenzacije povrine AA koji se primenjuju kod
valjanih profila.
Kod nastavaka bez kompenzacije povrine, koji su karakteristini za valjane profile,
maksimalna sila koju tap moe da prenese je ona koja odgovara njegovom neto popre-
nom preseku:
dop net dop t
A N
,
(3.23)
pa je za dimenzionisanje podvezica i spojnih sredstava merodavna neto, a ne bruto po-
vrina poprenog preseka tapa izvan nastavka.
2.2.2.1 Ojaanje tapa u zoni nastavka
Sila zatezanja koju moe da prenese ojaani presek treba da bude vea ili jednaka od
sile N
t,dop
koju moe da prenese bruto popreni presek tapa izvana nastavka. Prema tome,
s obzirom da je kvalitet osnovnog materijala, odnosno vrednost doputenog napona (c
dop
)
ista na mestu nastavka i izvan njega, dimenzije ojaanog poprenog preseka tapa u zoni
nastavka se odreuju iz uslova da je neto povrina poprenog preseka tapa na mestu nas-
tavka vea ili jednaka od bruto povrine preseka tapa izvan nastavka (slika 3.22), i to
pojedinano, za noice i rebro i ukupno za itav popreni presek:
f net f
A A
*
,
(3.24)
w net w
A A
*
,
(3.25)
A A
net

*
(3.26)
gde su:
*
,net f
A neto povrina ojaane noice na mestu nastavka,
*
,net w
A neto povrina ojaanog rebra na mestu nastavka,
*
net
A ukupna neto povrina poprenog preseka ojaanog tapa na mestu nastavka,
f
A bruto povrina noice izvan nastavka,
w
A bruto povrina rebra izvan nastavka,
A ukupna bruto povrina poprenog preseka tapa izvan nastavka.
f f f
t b A
*
, 0 1 ,
*
,
) (
f f f f net f
t d n b A =
f
f f f
f
f
t
d n b
b
t

, 0 1 ,
*
w w
t d A
*
, 0 1 ,
*
,
) (
w w w net w
t d n d A =
w
w w
w
t
d n d
d
t

, 0 1 ,
*
Slika 3.22 - Ojaanje poprenog preseka kod statiki pokrivenog nastavka tapa
Naravno, kako u sluaju valjanih profila nema ojaanja, pri proraunu nastavaka aksi-
jalno zategnutih tapova izraenih od valjanih profila ovaj korak moe da se izostavi.
U sluaju nastavaka koji se izvode pomou prednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva,
pri odreivanju ojaanja poprenog preseka treba da se uzme u obzir redukcija sile zateza-
nja usled trenja izmeu kontaktnih (tarnih) povrina. Izraz za redukovanu silu (2.35) iz po-
glavlja 2 moe da se transformie na sledei nain:
t red
uk
t
t
dop s
t dop s t
I
red t
N k
n
n
N
N
F m
n N F m n N N
(
(
,
\
,
,
(
j

(
(
,
\
,
,
(
j

1
,
1 , 1 ,
4 , 0 1 4 , 0 1 4 , 0 (3.27)
gde je n
1
broj zavrtnjeva u prvom poprenom preseku (slika 2.52), a n
uk
ukupan potreban
broj zavrtnjeva (n
uk
=N
t
/ (mF
s,dop
)). Na slian nain moe da se modifikuje i izraz (2.36)
za odreivanje sile u neto preseku na mestu drugog reda zavrtnjeva (presek II-II, slika
2.52):
t red
uk uk
t
uk uk
t
II
red t
N k
n
n n
n
n
N
n
n
n
n
N
N
(
(
,
\
,
,
(
j +

(
(
,
\
,
,
(
j

2 , 0 1
4 , 0 1
max
2 1 1
2 1
,
(3.28)
Dakle, zbog prenoenja dela sile trenjem pre neto preseka dolazi do smanjenja sile za-
tezanja na mestu neto preseka, srazmerno sa faktorom redukcije (k
red
<1,0) koji, na osnovu
prethodnih izraza (3.27) i (3.28), moe da se napie u sledeem obliku:
II - II presek za 2 , 0 1
I - I presek za 4 , 0 1
2 1 1
1
uk uk
uk
red
n
n n
n
n
n
n
k (3.29)
Kod nastavaka sa prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima, shodno prethodno
reenom, u izrazima (3.24) do (3.26) desna strana treba da se pomnoi sa redukcionim
koe-ficijentom k
red
, koji se odreuje prema izrazu (3.29) za merodavan popreni presek (I-
I ili II-II). Drugim reima, povoljan uticaj prednaprezanja zavrtnjeva na optereenje os-
novnog materijala (noica i rebra) i podvezica uzima se u obzir tako to se ukupna bruto -
povrina poprenog preseka, odnosno povrine noica i rebra izvan nastavka umanjuju
mnoenjem sa koeficijentom k
red
.
2.2.2.2 Proraun podvezica
Dimenzije podvezica mogu da se odrede iz uslova da je sila koju mogu da prenesu pod-
vezice na mestu merodavnog neto preseka vea ili jednaka od maksimalne sile koju moe
da prenese tap izvan nastavka. Kao i pri proraunu ojaanja tapa proraun se vri poje-
dinano za noice i rebro i ukupno za ceo popreni presek i to na osnovu sledeih uslova:
za statiki pokrivene nastavke sa kompenzacijom A:

f net p f
A A
, ,
(3.30)

w net p w
A A
, ,
(3.31)
A A
net p

,
(3.32)
za statiki pokrivene nastavke bez kompenzacije A:

net f net p f
A A
, , ,
(3.33)

net w net p w
A A
, , ,
(3.34)

net net p
A A
,
(3.35)
gde su:
net p f
A
, ,
neto povrina podvezica na noici,
net p w
A
, ,
neto povrina podvezica na rebru,
net p
A
,
ukupna neto povrina podvezica,
net f
A
,
neto povrina noice na mestu nastavka,
net w
A
,
neto povrina rebra na mestu nastavka,
net
A ukupna neto povrina tapa na mestu nastavka.
Kada se nastavak ostvaruje pomou visokovrednih zavrtnjeva sa punom silom predna-
prezanja, kao i pri proraunu ojaanja tapa i pri dimenzionisanju podvezica potrebno je
da se uzme u obzir redukcija povrine, mnoenjem faktorom redukcije k
red
. U sluaju pod-
vezica ovaj faktor treba da se odredi za neto presek na mestu poslednjeg reda zavrtnjeva,
neposredno pre prekida materijala (presek J-J, slika 2.52).
2.2.2.3 Proraun broja zavrtnjeva
Broj zavrtnjeva se odreuje iz uslova da njihova nosivost bude vea od nosivosti tapa.
U sluaju statiki pokrivenih nastavaka sa kompenzacijom povrine potreban broj zavrt-
njeva odreuje se na osnovu maksimalne sile koju moe da prenese tap izvan nastavka
(3.22), to jest na osnovu sledeih uslova:
na noici
dop f
dop f
f
F
A
n
,

(3.36)
na rebru
dop w
dop w
w
F
A
n
,

(3.37)
ukupno
dop dop w w dop f f
A F n F n +
, ,
(3.38)
gde su n
f
i n
w
potreban broj zavrtnjeva, a F
f,dop
i F
w,dop
nosivost jednog zavrtnja na noici
odnosno rebru, respektivno.
U sluaju statiki pokrivenih nastavaka bez kompenzacije povrine u zoni nastavka,
potreban broj zavrtnjeva se odreuje na osnovu maksimalne sile koju moe da prenese me-
rodavan neto popreni presek na mestu nastavka (3.23), pa prethodni izrazi (3.36) do
(3.38) treba da se transformiu na sledei nain:
dop f
dop net f
f
F
A
n
,
,

(3.39)
dop w
dop net w
w
F
A
n
,
,

(3.40)
dop net dop w w dop f f
A F n F n +
, ,
. (3.41)
2.3 PRORAUN I KONSTRUISANJE MONTANIH NASTAVAKA
AKSIJALNO PRITISNUTIH TAPOVA, OSTVARENIH
ZAVRTNJEVIMA
Proraun montanog nastavka aksijalno pritisnutog tapa znatno je jednostavniji od
prorauna nastavka izloenog dejstvu sile zatezanja. To je posledica usvojene pretpostavke
da kod elemenata izloenih pritisku, rupe za spojna sredstva ne izazivaju smanjenje njiho-
ve nosivosti, pa se normalni naponi odreuju na osnovu bruto poprenih preseka. Zbog to-
ga i nema potrebe za ojaavanjem pritisnutog tapa u zoni nastavka, a dimenzije podvezica
kao i broj spojnih sredstava se odreuje iz uslova da je njihova nosivost vea od aksijalne
sile pritiska koja deluje na tap. Kontrola napona u podvezicama treba da se sprovede na
osnovu bruto poprenog preseka.
Zbog izvijanja (videti poglavlje 4) kod pritisnutih elemenata popreni presek, uglav-
nom, izuzev kod jako kratkih tapova, nije potpuno iskorien, pa se veoma retko projek-
tuju statiki pokriveni nastavci pritisnutih elemenata. Na primeru tapa izraenog od I pro-
fila (valjanog ili zavarenog) bie istaknuti najvaniji detalji prorauna nastavka prema sili
pritiska (N
c
).
Kako se proraun napona kod pritisnutih elementa zaniva na bruto poprenom preseku,
otpada potreba za kontrolom napona na mestu slabljenja i ojaanjem tapa na mestu na-
stavka. Proraun sadri samo dva koraka:
proraun podvezica i
Kao i kod zategnutih elemenata, proraun nastavka se vri posebno za noice i rebro.
Dimenzije podvezica mogu da se odrede na osnovu sledeih uslova:
za podvezice na noicama:

dop
f c
p f dop
p f
f c
x
N
A
A
N

,
,
,
,
(3.42)
za podvezice na rebru:

dop
w c
p w dop
p w
w c
x
N
A
A
N

,
,
,
,
(3.43)
ukupno:

dop
c
p dop
p
c
x
N
A
A
N
(3.44)
gde su:
A
f,p
bruto povrina podvezica na noici,
A
f,w
bruto povrina podvezica na rebru,
A
p
ukupna bruto povrina podvezica,
N
c,f
sila pritiska u noici,
N
c,w
sila pritiska u rebru,
N
c
ukupna sila pritiska koja deluje na tap.
Treba napomenuti da raspodela sile na noice i rebro moe da se izvri kao i u sluaju
sile zatezanja proporcijalno povrini, prema izrazima (3.2) i (3.3).
Potreban broj zavrtnjeva na noicama i na rebru moe da se odredi prema od-
govarajuoj sili pritiska, na isti nain kao kod zategnutih tapova.
2.4 PRORAUN I KONSTRUISANJE NASTAVAKA UGAONIKA
Nastavci tapova izraenih od jednog ili 2 ugaonika (L-profila) imaju svoje specifinosti,
koje proistiu, pre svega, iz njihovog oblika. Proraun nastavaka ugaonika je u svim svojim
koracima analogan sa proraunom valjanih I-profila. Jedina razlika je u raspodeli sile. Kod
jednakokrakih ugaonika svaki krak prima po polovinu ukupne sile (N/2), dok se kod raz-
nokrakih ugaonika ukupna sila (N) deli proporcionalno sa povrinom krakova.
Nastavci L-profila se, uglavnom, ostvaruju pomou podvezica, koje mogu da budu ta-
koe od ugaonika (ugaone podvezice), ili od lima za svaki krak posebno.
Ugaone podvezice se postavljaju sa spoljanje, unutranje ili sa obe strane ugaonika
koji se nastavlja. Zbog zaobljenja unutranjeg ugla ugaonika potrebno je da se obradi (rav-
nim ili krunim seenjem) spoljanji ugao podvezice kada se ona postavlja sa unutranje
strane ugaonika (slika 3.23a), odnosno spoljanji ugao ugaonika, kada se podvezica pos-
tavlja sa spoljanje strane (slika 3.23b). Na ovaj nain se obezbeuje pravilno naleganje
ugaonih podvezica i ugaonika koji se nastavlja. Ugaona podvezica je obino ista, ili za je-
dan korak manja od ugaonika koji se nastavlja, ali je u tom sluaju vee debljine. Ponekad
je, iz estetskih razloga ili da bi se obezbedilo lake odvoenje vode, potrebno da se skrate
kraci ugaone podvezice (slika 3.23c). Pri dimenzionisanju podvezica treba obezbediti da je
njihova neto povrina vea ili jednaka od neto povrine ugaonika koji se nastavlja.
Slika 3.23 - Razliite mogunosti za konstruisanje nastavaka ugaonika
Postoje razliite mogunosti za postavljanje podvezica od limova: obe spolja (slika
3.23d), obe iznutra (slika 3.23e), ili jedna spolja a druga iznutra (slika 3.23f). I u ovom slu-
aju, kada se podvezice postavljaju sa unutranje strane, one moraju da se obrade radi bo-
ljeg naleganja. Podvezice od limova mogu da se postave i sa obe strane ugaonika (slika
3.23g). U sluaju obostranih podvezica mogu da se kombinuju podvezice od limova i
ugaonika (slika 3.23h). Ovo je posebno est sluaj kod nastavaka tapova izraenih od dva
L profila (slika 3.23j). Na taj nain se obezbeuje pravilniji rad veze, smanjuje se debljina
limova podvezica i poveava nosivost zavrtnjeva, koji su u ovom sluaju dvoseni.
2.5 PRORAUN I KONSTRUISANJE NASTAVAKA TAPOVA
SANDUASTOG POPRENOG PRESEKA
Konstruisanje montanih nastavaka sanduastih tapova formiranih zavarivanjem zbog
zatvorenog oblika poprenog preseka, takoe ima svojih specifinosti. Ovakvi tapovi jav-
ljaju se, na primer, kod mostovskih reetkastih nosaa i vrlo je vano poznavati pravila za
konstruisanje njihovih nastavaka.
Slika 3.24 - Razliite mogunosti za ostvarivanje nastavaka tapova
sanduastog poprenog preseka
Osnovni problem kod ovakvih nastavaka je postavljanje (ugradnja) zavrtnjeva. Postoje
dve razliite mogunosti za ostvarivanje nastavaka tapova zatvorenog, sanduastog pop-
renog preseka. Prva je da se u zoni nastavka tap sanduastog poprenog preseka trans-
formie u tap I-poprenog preseka sa dvostrukim rebrom (slika 3.24a), a montani nasta-
vak formira na uobiajeni nain. Pretvaranje sanduastog poprenog preseka u I-presek se
ostvaruje savijanjem rebara i njihovim spajanjem na mestu nastavka u jedinstveno rebro
dvostruke debljine. Da bi se obezbedilo ouvanje geometrije rebara na mestu nastavka, na
sredini visine rebara se postavljaju ukruenja koja prihvataju skretne sile. Proraun ovak-
vih nastavaka sprovodi se isto kao i kod I-profila. Ovakve nastavke treba izbegavati kod
pritisnutih tapova, jer se na mestu nastavaka znatno smanjuje krutost na savijanje oko ose
paralelne sa rebrima tapa, to negativno utie na otpornost tapa na izvijanje oko pomenu-
te ose. Eventualno, ovakvi nastavci mogu da se primenjuju u zonama bliskim osloncima
(krajevima) tapa.
Druga mogunost je da se na donjoj noici na mestu nastavka napravi otvor kojim se
obezbeuje pristup u unutranjost sanduastog nosaa, neophodan za postavljanje zavrt-
njeva (slika 3.24b). Dimenzija otvora mora da bude dovoljna da radnik kroz njega moe
nesmetano da provue ruku sa alatom. Pri tome treba voditi rauna da se otvor uvek pos-
tavlja sa donje strane tapa (na donjoj noici) kako ne bi dolo do prodora vode kroz otvor
u unutranjost tapa. Kod ovakvih nastavaka podvezice se i na rebru i na noicama postav-
ljaju samo sa jedne, spoljanje strane. Prilikom odreivanja neto poprenih preseka donje
noice i podvezice na njoj, pored rupa za zavrtnjeve, potrebno je uzeti u obzir i veliinu
(irinu) otvora na donjoj noici. Prema tome, proraun donje i gornje noice i odgovaraju-
ih podvezica se razlikuje. Zbog otvora, podvezica na donjoj noici je znatno deblja od
podvezice na gornjoj noici.
2.6 PRORAUN NASTAVKA AKSIJALNO OPTEREENIH
TAPOVA OSTVARENIH ZAVARIVANJEM
S obzirom da se kod nastavaka u zavarenoj izradi ne vri slabljenje poprenog preseka
rupama za spojna sredstva, proraun se vri na osnovu bruto poprenog preseka. Zbog
toga je proraun isti i za pritisnute i za zategnute elemente, izuzev razlike u vrednostima
doputenih normalnih napona u avovima za zatezanje, odnosno pritisak.
Nastavci tapova u zavarenoj izradi mogu da se ostvare pomou sueonih ili ugaonih a-
vova. Prednost sueonih avova (slika 3.25a) je to obezbeuju kontinuitet osnovnog materi-
jala, pa ne dolazi do promene toka sila i to kod ovakvih spojeva otpada potreba za dodatnim
elementima, odnosno podvezicama. Debljina sueonog ava je, po pravilu, jednaka debljini
osnovnog materijala (a=t), dok je njegova duina jednaka irini elementa koji se nastavlja
(l=b). Osnovni nedostatak nastavaka izvedenih pomou sueonih avova je to, izuzev u
sluaju sueonih avova S kvaliteta koji su znatno skuplji, imaju manju nosivost od nosivosti
osnovnog materijala, odnosno elemenata koji se nastavljaju (
dop dop w b
<
, ,
). Kontrola na-
pona u sueonom avu na mestu nastavka se vri na sledei nain:
dop w b
t t
w
t
b t
N
a
N
A
N
, ,
min

(3.45)
gde su:
t
min
debljina tanjeg elementa (slika 3.25a),
b irina elementa,
dop w b , ,
doputeni normalni napon za sueone avove (videti poglavlje 2).
Slika 3.25 - Nastavci aksijalno optereenih elemenata u zavarenoj izradi
Pomou ugaonih avova moe da se ostvari nastavak elemenata sa preklopom (slika
3.25b) ili nastavak pomou podvezica (slika 3.25c). Preklopni nastavak je u statikom i
konstruktivnom pogledu manje povoljan, jer je tok sila, usled ekscentrinog nastavljanja,
poremeen, a nosivost ugaonih avova je manja zbog lokalnog savijanja. Kod nastavaka sa
podvezicama, tok sila je povoljniji, a raspodela sila na bone i eone avove se vri na uo-
biajen nain u zavisnosti od odnosa duina tih avova. Postupak prorauna nastavaka ost-
varenih ugaonim avovima detaljno je opisan u poglavlju 2.
U zavarenim nastavcima valjanih profila, u zoni zatezanja, zbog segregacije treba uzeti
u obzir smanjenje napona u avu, i to za 15% kod profila izraenih od umirenog elika,
odnosno 50% kod profila izraenih od neumirenog elika.
3 PRORAUN I KONSTRUISANJE NASTAVAKA NOSAA
3.1 OPTE
Elementi konstrukcije kod kojih savijanje predstavlja dominantan vid naprezanja nazi-
vaju se nosai. Njihovi nastavci ili veze sa drugim elementima, takoe treba da budu spo-
sobni da prihvate uticaje koji se javljaju u nosaima, a to su: moment savijanja (M) i trans-
verzalna (smiua) sila (V). Nastavak, meutim, moe da bude optereen momentom savi-
janja i kod centrino optereenih tapova ako je raspored zavrtnjeva nesimetrian, ako su
nesimetrine podvezice, ili kada su, kod nastavaka u zavarenoj izradi ugaoni avovi nejed-
nake duine i/ili debljine.
U nekim sluajevima, pored momenta savijanja i transverzalne sile, nastavci ili veze
moraju da prime i aksijalnu silu. U pogledu naprezanja nastavka odnosno veze, razlikuju
se etiri sluaja:
nastavci optereeni samo momentom savijanja (M),
nastavci optereeni momentom savijanja i transverzalnom silom (M+V),
nastavci optereeni momentom savijanja i aksijalnom silom (M+N),
nastavci optereeni momentom savijanja, transverzalnom i aksijalnom silom (M+V+N).
Raspodela normalnih napona u poprenom preseku nosaa optereenog momentom savi-
janja je linearna. Zbog toga se i u podvezicama i u zavrtnjevima javlja linearna raspodela
naprezanja pri emu su naprezanja najvea u krajnjim vlaknima, a jednaka nuli na mestu
neutralne ose. I smiui naponi izazvani transverzalnom silom su neravnomerno raspodeljeni
po poprenom preseku nosaa. Najvei deo transverzalne sile prima rebro, dok pojasevi pri-
maju samo njen mali deo, pa se pri proraunu nastavaka pretpostavlja da celokupnu tran-
sverzalnu silu prenose samo podvezice i zavrtnjevi na rebru. Takoe se pretpostavlja da je
raspodela ove sile na pojedine zavrtnjeve ravnomerna. Rezultujua sila u zavrtnjevima, od
kombinovanog dejstva razliitih uticaja, dobija se kao vektorski zbir pojedinih komponenata.
Kao i u sluaju montanog nastavka aksijalno optereenog tapa proraun moe da se
sprovede na dva naina:
prema zadatim presenim silama i
kao statiki pokriven nastavak.
S obzirom da kod nosaa u delu preseka sa jedne strane neutralne ose vladaju naponi
pritiska, a u delu sa druge strane naponi zatezanja, slabljenje preseka usled postojanja rupa
za zavrtnjeve u zoni nastavka treba da se uzme u obzir samo u zategnutoj noici nosaa.
Gubitak povrine poprenog preseka u zategnutom delu rebra na mestu rupa za zavrtnjeve
moe da se zanemari.
3.2 EKSCENTRINO OPTEREENI ELEMENTI
NASTAVAKA I VEZA
Ekscentrino optereeni elementi nastavaka i veza su oni kod kojih linija delovanja sile
ne prolazi kroz teite grupe spojnih sredstava (zavrtnjeva ili avova). S obzirom na pret-
postavku da su limovi kruti u svojoj ravni, rezultat ovakvog, ekscentrinog delovanja spo-
ljanje sile nije ista translacija, ve translacija kombinovana sa rotacijom oko teita spoj-
nih sredstava. To praktino znai da je sistem sila koji deluje na spojna sredstva i koji je u
ravnotei sa spoljanjim silama, sistem neparalelnih sila. Delovanje ekscentrine sile P
moe da se zameni ekvivalentnim sistemom koji ine smiua sila V=P koja prolazi kroz
teite spojnih sredstava i moment ekscentriciteta M
e
=Pe, gde je e ekscentricitet spolja-
nje sile u odnosu na teite grupe zavrtnjeva (slika 3.26a). Uticaji usled sile P i momenta
ekscentriciteta M
e
se odreuju odvojeno, a ukupni uticaji izazvani njihovim istovremenim
dejstvom se dobijaju superpozicijom.
Slika 3.26 - Efekat ekscentrinog optereenja veze: a) rezultujue sile u zavrtnjevima (F
R
);
b) sile u zavrtnjevima usled dejstva momenta (F
i,M
)
Uticaj smiue sile V=P koja deluje kroz teite spojnih sredstava razmatra se na isti
nain kao kod aksijalno optereenog tapa. Svaki zavrtanj prihvata istu silu, pa je:
. / const n V F
V
(3.46)
gde su:
F
V
sila koja se javlja u jednom (svakom) zavrtnju usled smiue sile V,
n broj zavrtnjeva.
Usled momenta ekscentriciteta u zavrtnjevima se javljaju razliite sile u zavisnosti od
njihovih rastojanja do teita grupe zavrtnjeva, odnosno od vektora poloaja r
i
. Sile koje se
usled momenta ekscentriciteta javljaju u zavrtnjevima su upravne na vektor poloaja, a in-
tenzitet im raste linearno sa rastojanjem od teita zavrtnjeva. Najoptereeniji su najudalje-
niji zavrtnjevi. Vrednost sile u jednom, i-tom zavrtnju
M i
F
,
, pod pretpostavkom o linear-
noj raspodeli, moe da se izrazi u funkciji maksimalne sile
M
F
max
koja se javlja u najuda-
ljenijem zavrtnju, na sledei nain:
max
max ,
r
r
F F
i
M M i
(3.47)
gde su:
r
i
vektor poloaja posmatranog i-tog zavrtnja,
r
max
vektor poloaja najudaljenijeg zavrtnja (slika 3.26b).
Uslovi ravnotee horizontalnih i vertikalnih sila i momenata savijanja na mestu veze
(slika 3.26b) mogu da se napiu u sledeem obliku:
0 0
,

i
i
M i
r
x
F H (3.48)
0 0
,

i
i
M i
r
z
F V (3.49)
e P M r F M
e i M i

,
0 (3.50)
Ako se u uslovu ravnotee momenata (3.50) sila u i-tom zavrtnju (F
i,M
) zameni izrazom
(3.47) dobija se sila u najoptereenijem zavrtnju:

2
max
max
max
2
max

i
e M e
i
M
r
r
M F M
r
r
F . (3.51)
Sila u i-tom zavrtnju moe da se odredi na slian nain, srazmerno njegovom rastojanju
od teita zavrtnjeva:
2
,
i
i
e M i
r
r
M F . (3.52)
Rezultujue sile u zavrtnjevima se odreuju kao vektorski zbir komponenata F
V
i F
i,M
.
S obzirom da se zavrtnjevi dimenzioniu na osnovu maksimalne sile, za praktinu primenu
interesantna je samo maksimalna rezultujua sila
max , R
F , koja se javlja u najudaljenijem
zavrtnju i moe da se odredi na sledei nain:
M V R
F F F

max max ,
+ . (3.53)
Prethodna razmatranja vezana za ekscentrino optereene veze ostvarene pomou za-
vrtnjeva, mogu, uz isvesne izmene, da se primene i na nastavke i veze u zavarenoj izradi
(slika 3.27). Izmene prvenstveno potiu od razliite prirode spojnih sredstava (zavrtnjeva i
zavarivanja), kojima se ostvaruje nastavak.
Za razliku od veza ostvarenih zavrtnjevima, kod kojih se uticaji prenose skokovito (ta-
kasto), veze u zavarenoj izradi omoguavaju kontinualan prenos sila. I kod ovakvih nastava-
ka se pretpostavlja da su elementi koji se spajaju kruti, a da je ponaanje avova linearno
elastino. Ekscentrina sila P i u ovom sluaju moe da se zameni ekvivalentnim sistemom
sila koje deluju u teitu avova. Prema tome, redukcijom sile P na teite avova se dobijaju
smiua sila V=P i moment ekscentriciteta M
e
=Pe (slika 3.27). Tana raspodela sila u po-
jedinim avovima moe da se odredi iz uslova ravnotee (3.48) do (3.50). Meutim, moe se
pretpostaviti da smiuu silu V prihvataju samo vertikalni avovi, odnosno avovi ija je osa
paralelna sa pravcem delovanja sile V i eventualno kosi avovi kod kojih je vertikalna
projekcija sile u avu vea od horizontalne. Moment ekscentriciteta M
e
prihvataju svi avovi
srazmerno rastojanju od teita avova. Kao i kod zavrtnjeva, maksimalna sila u naj-
udaljenijem avu moe da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
Slika 3.27 - Ekscentrino optereene veze u zavarenoj izradi
2
max
max
i
e M
r
r
M F (3.54)
s tim da r
i
i r
max
predstavljaju minimalna rastojanja pojedinih avova do teita avova, od-
nosno mogu da se odrede kao duine dui koje prolaze kroz teite avova i upravne su na
posmatrane avove (slika 3.27). Ukupni naponi u avovima se odreuju kao zbir napona
usled dejstva sile smicanja i momenta savijanja. Na primer, u sluaju veze prikazane na
slici 3.27, ako se pretpostavi da celokupnu smiuu silu V prihvataju samo vertikalni avo-
vi (
2 2
a ), ukupan napon u ovom avu se odreuje na sledei nain:
2 2
2
3
2
2
2
1 2
2 2
, 2 , 2
) /(

+ + +
a
r r r r M V
a
F F
V
e
M V
II
. (3.55)
3.3 PRORAUN NASTAVAKA NOSAA OSTVARENIH
ZAVRTNJEVIMA PREMA PRESENIM SILAMA
U optem sluaju nastavci nosaa (slika 3.28) mogu da budu optereeni momentom sa-
vijanja (M) , aksijalnom (N) i transverzalnom silom (V). Kao prvi korak pri proraunu nas-
tavka treba da se odredi koliki deo svake od pomenutih statikih veliina prenose pojedini
delovi nosaa u njegovom sastavu (noice i rebro).
Momenat savijanja koji deluje na mestu veze deli se na moment u noicama M
f
i mo-
ment na rebru M
w
srazmerno njihovim momentima inercije, prema sledeim izrazima:
I
I
M M
f
f
(3.56)
I
I
M M
w
w
(3.57)
gde su:
M
f
moment savijanja koji prenose noice,
M
w
moment savijanja koji prenosi rebro,
I
f
moment inercije obe noice,
I
w
moment inercije rebra i
I moment inercije itavog poprenog preseka.
Slika 3.28 - Odreivanje uticaja na mestu nastavka nosaa sistema proste grede
S obzirom na strukturu izraza za smiue napone, transverzalna sila se deli na pojedine
delove poprenog preseka srazmerno odnosu statikog momenta i momenta inercije, za
posmatrani deo i za itav popreni presek:
S I
S I
V V
f f
f
/
/
(3.58)
S I
S I
V V
w w
w
/
/
(3.59)
gde su:
V transverzalna sila na mestu nastavka,
V
f
deo transverzalne sile koju primaju noice,
V
w
deo transverzalne sile koju prima rebro,
S statiki moment polovine poprenog preseka,
S
f
statiki moment noice,
S
w
statiki moment polovine rebra.
Za rebro nosaa odnos statikog momenta i momenta inercije moe da se odredi na os-
novu sledeeg izraza:
h ,
h t
h t
t h
t h
S
I
w
w
666 0
12
8
8 /
12 /
2
3
2
3
(3.60)
gde je h visina nosaa. Prosean odnos I/S za ceo popreni presek iznosi:
HEM) i HEB (HEA, profile - H za valjane 875 , 0

IPE) i (I profile - I za valjane 860 , 0
profile - I zavarene za 835 , 0
/
h
h
h
S I (3.61)
Prema tome, kod nosaa izraenih od I-profila obrazovanih zavarivanjem deo transver-
zalne sile koji prihvata rebro iznosi:
V
h
h
V
S I
S I
V V
w w
w
79 , 0
835 , 0
666 , 0
/
/
(3.62)
to znai da rebro prihvata oko 79% ukupne smiue sile V. Zbog toga moe da se usvoji
da celokupnu transverzalnu silu prihvata rebro nosaa, to olakava postupak prorauna.
Poto se raspodela smiuih napona po visini nosaa vri po blagoj paraboli, prosena
vrednost smiueg napona (
w sr
A V / ) se ne razlikuje mnogo od njegove maksimalne
vrednosti:
w
t I
S V
max
(3.63)
pa moe da se usvoji ravnomerna raspodela transverzalne sile na sve zavrtnjeve na rebru.
Raspodela aksijalne sile na pojedine delove preseka vri se kao kod nastavaka aksijalno
optereenih tapova, prema njihovoj povrini, odnosno prema izrazu (3.2) za silu u noici
N
f
, odnosno (3.3) za silu u rebru nosaa N
w
.
Za proraun nastavka nosaa karakteristina su sledea tri koraka:
kontrola napona u nosau na mestu nastavka,
proraun broja zavrtnjeva i,
proraun podvezica.
3.3.1 Kontrola napona u nosau na mestu nastavka
Kontrola normalnog napona na mestu nastavka vri se na osnovu neto poprenog pre-
seka nosaa, pri emu se uzima u obzir samo slabljenje zategnute noice (slika 3.29). Po-
vrina slabljenja AA moe da se odredi, kao i u sluaju nastavaka tapova, na osnovu sle-
deeg izraza:
f f f
t d n A
, 0 1 ,
(3.64)
gde su:
n
f,1
broj spojnih sredstava u jednom redu na noici (na mestu merodavnog poprenog
preseka),
d
0,f
prenik rupe za spojna sredstva na noici i
t
f
debljina noice.
Slika 3.29 - Kontrola napona u oslabljenom nosau
Prilikom odreivanja momenta inercije oslabljenog (neto) preseka nosaa (slika 3.29)
mogu da se zanemare pomeranje neutralne ose usled nesimetrinog slabljenja nosaa i
sopstveni moment inercije povrine AA, bez veeg uticaja na tanost prorauna. Na osno-
vu ovakvih pretpostavki moment inercije neto preseka moe da se odredi na osnovu slede-
eg izraza:
4
) (
2 2
2
2
f f
net
t h
A I
t
h
A I I I I

(
(
,
\
,
,
(
j
. (3.65)
Konano, kontrola napona u oslabljenom poprenom preseku nosaa moe da se odredi
na osnovu poznatog izraza:
dop
net
W
M
(3.66)
gde je W
net
otporni moment neto poprenog preseka, koji u sluaju simetrinih I-nosaa
moe da se odredi na osnovu izraza:
2 / h
I
W
net
net
(3.67)
Ako je napon prekoraen, odnosno ako uslov (3.66) nije zadovoljen treba da se izvri
ojaanje zategnute noice poprenog preseka. To se najee ostvaruje poveanjem deblji-
ne noice u zoni nastavka. U sluaju kombinovanog dejstva momenta savijanja i aksijalne
sile, normalni napon u neto preseku se dobija superpozicijom ovih uticaja. Ako je nastavak
izveden prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima treba da se uzme u obzir redukcija
sile zatezanja na mestu neto preseka. Nosai izraeni od valjanih profila se ne ojaavaju,
pa je stoga pri njihovom dimenzionisanju potrebno predvideti rezervu nosivosti na mestu
nastavka, kojom se kompenzuje slabljenje nosaa u zoni zatezanja. Meutim, najee je
mogue da se montani nastavak nosaa predvidi u zoni sa manjim uticajima (slika 3.16),
pa ojaanje nije potrebno. Ako je ipak neophodno da se montani nastavak postavi na
mestu maksimalnih uticaja, pri dimenzionisanju nosaa treba usvojiti vei popreni
presek:
dop
pot
M
W
20 , 1 . (3.68)
3.3.2 Proraun broja zavrtnjeva
Kod montanih nastavaka nosaa (slika 3.30a) postupak prorauna broja zavrtnjeva na
noicama i rebru se znatno razlikuje. Potreban broj zavrtnjeva na noicama se odreuje ta-
ko to se momenat savijanja koji prenose noice M
f
(3.57) zamenjuje ekvivalentnim spr-
egom sila (slika 3.30b). Sile pritiska i zatezanja koje ine ovaj spreg mogu da se odrede na
osnovu sledeeg izraza:
h M N N
f f c f t
/
, ,
(3.69)
gde su:
f c
N
,
sila u pritisnutoj noici,
f t
N
,
sila u zategnutoj noici,
h krak sila (slika 3.30).
Krak sila predstavlja rastojanje izmeu teita nastavaka pritisnute i zategnute noice, od-
nosno teita smiuih ravni zavrtnjeva na noicama, i moe da se odredi na sledei nain:

icama no na podvezice obostrane za
icama n na podvezice e jednostran za
f
t h
h
h (3.70)
Zavrtnjevi na noicama su, dakle, izloeni dejstvu aksijalnih sila zatezanja N
t,f
ili pritis-
ka N
c,f
, pa njihov broj moe da se odredi kao kod nastavaka tapova, uz pretpostavku o
podjednakom ueu svakog zavrtnja u prijemu sile. Potreban broj zavrtnjeva na noicama
se izraunava iz uslova da je njihova nosivost vea od odgovarajue vrednosti sile koja de-
luje u njima:
dop f
f c
dop f
f t
uk f
F
N
F
N
n
,
,
,
,
,
(3.71)
gde je:
uk f
n
,
potreban broj zavrtnjeva na noicama, sa jedne strane nastavka,
dop f
F
,
nosivost zavrtnjeva na noicama.
Ako osim momenta savijanja na nosa deluje i aksijalna sila, broj zavrtnjeva na noica-
ma se odreuje na osnovu sile u noicama, koja se odreuje na sledei nain:
N f M f f
N N N
, ,
(3.72)
gde su:
N
f,M
sila u noicama usled momenta savijanja M
f
, koja se odreuje prema izrazu (3.69),
N
f,N
sila u noicama usled aksijalne sile zatezanja ili pritiska koja je proporcijalna povr-
ini noice.
Slika 3.30 - Raspodela uticaja kod nastavaka nosaa
Rebro nosaa prihvata celokupnu transverzalnu silu V i deo momenta savijanja M
w
srazmerno svojoj krutosti (3.57). Meutim, kako se mesto prekida nosaa i teite zavrt-
njeva ne poklapaju, usled transverzalne sile V u zavrtnjevima se javlja i moment ekscentri-
citeta M
e
=Ve (slika 3.30c). Prema tome, ukupan moment savijanja koji deluje na zavrt-
njeve na rebru nosaa je:
e V
I
I
M M M M
w
e w w
+ + . (3.73)
Potreban broj zavrtnjeva na rebru izraunava se iz uslova da je njihova nosivost vea
od sile u najoptereenijem zavrtnju, koja se odreuje kao rezultanta komponenata sila u
zavrtnju usled smiue sile (F
V
)

i momenta savijanja (
max
F
M
). Ako na nosa deluje i aksi-
jalna sila, potrebno je da se uzme u obzir i komponenta u zavrtnju usled aksijalne sile (F
N
).
Proraun sila u zavrtnjevima zavisi od odnosa visine i irine veze. Kao visina veze us-
vaja se vertikalno rastojanja izmeu prvog i poslednjeg zavrtnja u redu (h
max
=h
n
), dok je
irina veze b
m
jednaka horizontalnom rastojanju izmeu prvog i poslednjeg reda zavrtnjeva
sa jedne strane veze (slika 3.30a). Ukoliko je h
n
/b
m
2 proraun sila u zavrtnjevima na
rebru nosaa se vri prema polarnom momentu inercije zavrtnjeva, a takvi nastavci se na-
zivaju iroki nastavci. U suprotnom, ako je h
n
/b
m
>2, moe da se sprovede uproen prora-
un prema ekvatorijalnom momentu inercije, a ovakvi nastavci se nazivaju visoki nastavci.
U oba sluaja, dimenzionisanje zavrtnjeva na rebru, odnosno kontrola njihove nosivosti, se
vri za najoptereeniji zavrtanj prema sledeem uslovu:
dop w R
F F
, max ,
(3.74)
gde su:
F
w,dop
nosivost zavrtnja na rebru,
F
R,max
rezultujua sila u najoptereenijem zavrtnju, koja se odreuje prema 3.2.2.1 u slua-
ju prorauna prema polarnom momentu inercije, odnosno prema 3.2.2.2 u sluaju
prorauna prema ekvatorijalnom momentu inercije.
3.3.2.1 Proraun prema polarnom momentu inercije
Kod irokih nastavaka, proraun sila u zavrtnjevima na rebru se vri prema polarnom
momentu inercije. Ovaj postupak se zasniva na pretpostavci da sile u zavrtnjevima deluju
upravno na pravac njihovog vektora poloaja i detaljno je opisan u delu 3.1 ovog poglav-
lja. Maksimalna sila u najoptereenijem zavrtnju na rebru usled dejstva momenta savijanja
w
M (3.73) moe da se odredi na osnovu sledeeg izraza:

m n
i
w M
r
r
M F
1
2
max
max
(3.75)
gde je m broj redova zavrtnjeva sa po n zavrtnjeva u redu (slika 3.31a).
Slika 3.31 - Uticaji u zavrtnjevima na rebru nosaa kod irokih nastavaka
Ako se rezultujua maksimalna sila u zavrtnju podeli odgovarajuom povrinom pop-
renog preseka zavrtnja, koja je izloena smicanju (A
v
) ili pritisku po omotau rupe (A
b
),
dobijaju se maksimalni napon smicanja, odnosno maksimalni napon pritiska po omotau
rupe:
p v
w
n m
i
i v
w
I
r
M
r A
r
M
,
max
1
2
max
max

(3.76)
p b
w
n m
i
i b
w b
I
r
M
r A
r
M
,
max
1
2
max
max ,

(3.77)
gde su:

n m
i
i v p v
r A I
1
2
,
polarni moment inercije zavrtnjeva za smicanje,
n m
i
i b p b
r A I
1
2
,
polarni moment inercije zavrtnjeva za pritisak po omotau rupe,
4 /
2
d m A
v
povrina smicanja (m je senost zavrtnja) i
t d A
b
min povrina gnjeenja omotaa rupe.
Ako se ima u vidu da kolinici polarnih momenata inercije i maksimalnog rastojanja
zavrtnjeva
max
r predstavljaju odgovarajue otporne momente zavrtnjeva s obzirom na
smicanje i pritisak po omotau rupe:

n m
i
i
v
p v
p v
r
r
A
r
I
W
1
2
max max
,
,
(3.78)

n m
i
i
b
p b
p b
r
r
A
r
I
W
1
2
max max
,
,
(3.79)
naponi u zavrtnjevima mogu da se napiu u poznatom obliku:
p v
w
W
M
,
max

(3.80)
p b
w
b
W
M
,
max ,

. (3.81)
Na ovaj nain se izrazi za odreivanje napona u zavrtnjevima, kod nastavaka opteree-
nih momentom savijanja, svode na slian oblik kao i za odreivanje napona u elementu
optereenom momentom savijanja.
Ukoliko je nastavak izloen dejstvu momenta savijanja M i smiue sile V maksimalna
rezultujua sila u zavrtnjevima na rebru, koja se javlja u najudaljenijim zavrtnjevima, mo-
e da se odredi na sledei nain:
M V R
F F F

max max ,
+ (3.82)
gde je
max
F
M
maksimalna sila u zavrtnjevima usled dejstva momenta na rebru
w
M , a F
V
sila u zavrtnjevima usled smiue sile V:
m n
V
F
V
. (3.83)
Ako pored pomenutih uticaja na mestu nastavka deluje i aksijalna sila pritiska ili zate-
zanja (N) u zavrtnjevima na rebru nosaa se javlja i komponenta sile usled dela aksijalne
sile N
w
:
m n
N
F
w
N
(3.84)
pa rezultujua sila treba da se odredi na sledei nain:
M V N R
F F F F

max max ,
+ + . (3.85)
Ako se sile u najoptereenijem zavrtnju usled dejstva momenta savijanja razloe u
pravcima pravouglog koordinatnog sistema x-z postavljenog u teite veze, dobijaju se sle-
dee komponente:

n m
i
i
w x M
r
z
M F
1
2
max
, max
(3.86)

n m
i
i
w z M
r
x
M F
1
2
max
, max
(3.87)
Kako se pravci delovanja ovih komponenata poklapaju sa pravcima delovanja kompo-
nenata usled smiue, odnosno aksijalne sile, rezultujua sila u najoptereenijem zavrtnju
moe da se odredi i na osnovu izraza:
2
, max
2
, max max ,
) ( ) (
z M V x M N R
F F F F F + + + . (3.88)
3.3.2.2 Proraun prema ekvatorijalnom momentu inercije
Kod visokih nastavaka, koji su karakteristini za pune limene nosae, vertikalna kom-
ponenta sile usled momenta savijanja u najopteenijim zavrtnjevima
max
F
M,z
je mnogo ma-
nja od horizontalne
max
F
M,x
, jer je, s obzirom na geometriju veze, horizontalno rastojanje
zavrtnja do teita x
i
znatno manje od vertikalnog z
i
(slika 3.32a). Kako u izrazima za od-
reivanje sile u zavrtnjevima usled dejstva momenta savijanja figurie kvadrat vektora po-
loaja (
2 2 2
i i i
z x r + ), a veliina
2
i
x je mnogo manja od
2
i
z , moe se usvojiti da je
2 2
i i
z r
i da postoji samo horizontalna komponenta sile u zavrtnju
max
F
M,x
. Vertikalna komponenta
sile
max
F
M,z
se, prema tome, zanemaruje, a maksimalna sila u najoptereenijem zavrtnju
moe da se odredi na osnovu sledeeg izraza:

n m
i
i
w x M M
z
z
M F F
1
2
max
, max max
. (3.89)
U sluaju kada je razmak zavrtnjeva po visini e konstantan i veza simetrina, to je u
praksi skoro uvek sluaj, ova jednaina moe da se pojednostavi. Na osnovu Bernulijeve
hipoteze o ravnim presecima i Navijeove hipoteze o linearnoj raspodeli napona po visini
poprenog preseka, pretpostvalja se da je i raspodela sila u zavrtnjevima linearna (slika
3.32b), pa sila u i-tom zavrtnju moe da se odredi na osnovu izraza:
M
i
i M
F
h
h
F
max
max
,
(3.90)
gde su:
h
max
maksimalno vertikalno rastojanje izmeu najudaljenijih zavrtnjeva h
max
=h
n
(slika
3.32b),
h
i
vertikalno rastojanje izmeu posmatranog i-tog zavrtnja i njemu simetrinog zavrt-
nja u odnosu na teite zavrtnjeva (slika 3.32b).
Slika 3.32 - Raspodela sila u zavrtnjevima na rebru kod visokih nastavaka
Iz uslova ravnotee momenata savijanja u teitu zavrtnjeva na rebru dobija se:

n
i
i
M
w
h
h
F
m M
1
2
max
max
(3.91)
gde je m broj redova zavrtnjeva, pa vrednost sile u najoptereenjem zavrtnju moe da se
napie u sledeem obliku:

n
i
i
w M
h m
h
M F
1
2
max
max
. (3.92)
Kako su rastojanja izmeu zavrtnjeva jednaka (e=const.), to je:
h
max
=e(n-1) (3.93)
n
i
i
e n n
h
1
2 2
2
6
) 1 (
(3.94)
Kada se u izraz za odreivanje maksimalne sile (3.92) uvrste prethodni izrazi (3.93) i
(3.94), on moe da se napie u sledeem obliku:
m
w w
n
i
i
w M
h
M
n n m
n
h
M
h m
h
M F
max max
1
2
max
max
) 1 (
) 1 ( 6

(3.95)
gde je
m
koeficijent pomou kojeg se obuhvata broj i raspored zavrtnjeva na rebru. Vred-
nosti koeficijenta
m
date su u tabeli 3.1 u funkciji od broja zavrtnjeva u redu n, broja re-
dova m i rasporeda zavrtnjeva na rebru.
Kao u sluaju prorauna prema polarnom momentu inercije, deljenjem sile
max
F
M
sa
odgovarajuom povrinom zavrtnja koja je izloena smicanju (A
v
) ili pritisku po omotau
rupe (A
b
), dobijaju se maksimalni naponi smicanja i pritiska po omotau rupe:
e v
w
m
v
w
n
i
i v
w
W
M
h A
M
h A m
h
M
, max
1
2
max
max

(3.96)
e b
w
m
b
w
n
i
i b
w b
W
M
h A
M
h A m
h
M
, max
1
2
max
max ,

(3.97)
gde su:
e v
W
,
ekvatorijalni otporni moment zavrtnjeva s obzirom na smicanje,
e b
W
,
ekvatorijalni otporni moment zavrtnjeva s obzirom na pritisak po omotau rupe.
Odgovarajue vrednosti ekvatorijalnih momenata inercije zavrtnjeva mogu da se odre-
de na sledei nain:

n
i m
v
i v e v
h A
h A m I
1
2
max 2
,
2
(3.98)

n
i m
b
i b e b
h A
h A m I
1
2
max 2
,
2
(3.99)
Tabela 3.1 -Vrednosti koeficijenta
m
Raspored zavrtnjeva
Uporedan Naizmenian
m=1 m=2 m=3 m=4 m=2 m=3 m=4
2
3
4
5
1,0000
1,0000
0,9000
0,8000
0,5000
0,5000
0,4500
0,4000
0,3333
0,3333
0,3000
0,2667
0,2500
0,2500
0,2250
0,2000
1,0000
0,8000
0,6429
0,5333
0,5000
0,4444
0,3750
0,3200
0,5000
0,4000
0,3214
0,2667
6
7
8
9
10
0,7143
0,6429
0,5833
0,5333
0,4909
0,3571
0,3214
0,2917
0,2667
0,2455
0,2381
0,2148
0,1944
0,1778
0,1636
0,1786
0,1607
0,1458
0,1333
0,1227
0,4542
0,3956
0,3500
0,3137
0,2842
0,2784
0,2449
0,2188
0,1975
0,1800
0,2271
0,1978
0,1750
0,1569
0,1421
11
12
13
14
15
0,4545
0,4231
0,3956
0,3630
0,3500
0,2273
0,2115
0,1978
0,1815
0,1750
0,1515
0,1410
0,1319
0,1210
0,1167
0,1136
0,1058
0,09890
0,09074
0,08750
0,2597
0,2391
0,2215
0,2064
0,1931
0,1653
0,1528
0,1420
0,1327
0,1244
0,1299
0,1196
0,1108
0,1032
0,09655
16
17
18
19
20
0,3309
0,3137
0,2982
0,2841
0,2714
0,1654
0,1569
0,1491
0,1421
0,1357
0,1103
0,1046
0,09941
0,09474
0,09048
0,08272
0,07843
0,07456
0,07105
0,06786
0,1815
0,1711
0,1619
0,1536
0,1462
0,1172
0,1107
0,1049
0,09972
0,09500
0,09072
0,08556
0,08095
0,07681
0,07307
21
22
23
24
25
0,2597
0,2490
0,2391
0,2300
0,2262
0,1299
0,1245
0,1196
0,1150
0,1131
0,08658
0,08300
0,07971
0,07667
0,07539
0,06496
0,06225
0,05978
0,05750
0,05654
0,1394
0,1332
0,1275
0,1223
0,1176
0,09070
0,08678
0,08318
0,07986
0,07680
0,06968
0,06659
0,06377
0,06117
0,05877
26
27
28
29
30
0,2137
0,2064
0,1995
0,1931
0,1871
0,1068
0,1032
0,09975
0,09655
0,09355
0,07123
0,06878
0,06650
0,06437
0,06237
0,05342
0,05159
0,04988
0,04828
0,04677
0,1131
0,1090
0,1052
0,1016
0,09831
0,07397
0,07133
0,06888
0,06659
0,06444
0,05656
0,05451
0,05260
0,05081
0,04915
Ukoliko u nastavku na rebru deluju aksijalna sila N
w
, transverzalna sila V i moment sa-
vijanja
w
M , rezultujua sila u najoptereenijem zavrtnju na rebru moe da se odredi na
osnovu sledeeg izraza:
2
max
2
max ,
) (
M N V R
F F F F + + (3.100)
gde su F
V
i F
N
komponente sile u najoptereenijem zavrtnju usled smiue odnosno
aksijalne sile, koje se odreuju prema izrazima (3.83) i (3.84), respektivno. Komponenta
sile usled momenta savijanja
max
F
M
treba da se odredi na osnovu izraza (3.92) ili (3.95).
Pre kontrole nosivosti zavrtnjeva na rebru, koja se vri prema izrazu (3.74), potrebno je
da se pretpostavi njihov broj i raspored. Kod visokih nastavaka potreban broj zavrtnjeva
moe da se odredi na osnovu izraza:
2
2
,
,
6 1
(
,
\
,
(
j

+ +
w
w
dop w
uk w
M
N V
F
n m n (3.101)
gde je:
h
n
n
h
1
1
max
. (3.102)
S obzirom na prethodno opisanu raspodelu sila, samo su ivini zavrtnjevi potpuno
iskorieni, jer se dimenzionisanje vri prema maksimalnoj sili koja se javlja u
najudaljenijim zavrtnjevima. Kako udeo zavrtnjeva koji se nalaze u blizini neutralne ose u
ukupnoj nosivosti zavrtnjeva na rebru nije velika, kod visokih vertikalnih limova (rebara)
neki od njih mogu da se izostave (slika 3.33). Na taj nain, smanjenjem broja redova
zavrtnjeva dobijaju se ekonominije veze (manji broj zavrtnjeva i lake podvezice).
Nedostaci ovakvih tipova nastavaka su komplikovanije obeleavanje i seenje podvezica i
neophodno zavarivanje podvezica koje se formiraju iz dva dela.
Slika 3.33 - Raspored zavrtnjeva na rebru kod visokih nastavaka
3.3.3 Proraun podvezica
Potrebna povrina podvezica na noicama se odreuje iz uslova da normalni napon u
podvezicama ne prekorai doputenu vrednost za odgovarajui sluaj optereenja i upotreb-
ljeni elini materijal. Kao i pri proveri napona u osnovnom materijalu na mestu nastavka, i
pri dimenzionisanju podvezica se uzima u obzir samo njihovo slabljenje na zategnutoj
noici. Dimenzije podvezica na pritisnutoj noici i na rebru se odreuju na osnovu bruto, a
na zategnutoj noici na osnovu neto povrine poprenog preseka (slika 3.34).
Proraun podvezica na noicama kod nastavaka nosaa ostvarenih zavrtnjevima prema
zadatim presenim silama (M i V) prikazan je u tabeli 3.2 sa oznakama u skladu sa slikom 3.34.
Tabela 3.2 - Proraun podvezica na noicama kod nastavaka nosaa
Proraun podvezica na zategnutoj noici
Obostrane podvezice (slika 3.34a) Jednostrane podvezice (slika 3.34b)
dop f f p p
f t
t p f
d n b b
N
t
+
) 2 2 (
. 0 1 , 2 , 1 ,
,
, ,
dop f f p
f t
t p f
d n b
N
t

) (
. 0 1 ,
,
, ,
Proraun podvezica na pritisnutoj noici
Obostrane podvezice (slika 3.34a) Jednostrane podvezice (slika 3.34b)
dop p p
f c
c p f
b b
N
t
+
) 2 (
2 , 1 ,
,
, ,
dop p
f c
c p f
b
N
t

,
, ,
A
f,p,t,net
neto povrina podvezica na zategnutoj noici,
A
f,p,c
bruto povrina podvezica na pritisnutoj noici,
t
f,p,t
potrebna debljina podvezica na zategnutoj noici,
t
f,p,c
potrebna debljina podvezica na pritisnutoj noici,
b
p,1
i b
p,2
irine podvezica u sluaju obostranih podvezica na noici (slika 3.34a),
b
p
irina jednostrane podvezice na noici (slika 3.34b),
n
f,1
broj zavrtnjeva na noici u merodavnom poprenom preseku,
d
0,f
prenik rupe za zavrtanj na noici,
c
dop
doputen napon za osnovni materijal.
NAPOMENE:
(1) Sile zatezanja N
t,f
i pritiska N
c,f
koje se javljaju u noicama nosaa usled momenta
savijanja, treba da se odrede prema izrazu (3.69).
(2)Ako na mestu nastavka deluje i aksijalna sila N, i ona mora da se uzme u obzir pri
proraunu podvezica. Raspodela aksijalne N sile se vri prema povrini, kao i kod
nastavaka tapova. Ukupni uticaji u noicama odreuju se superpozicijom aksijalnih sila
usled momenta savijanja i aksijalne sile. Pri tome treba voditi rauna o znaku aksijalne sile.
U sluaju aksijalne sile zatezanja N
t
sile u noicama nosaa se odreuju na sledei nain:
- za zategnutu noicu
A
A
N h M N
f
t f f t
+ /
,
- za pritisnutu noicu
A
A
N h M N
f
t f f c
+ /
,
gde su M
f
moment u noicama definisan izrazom (3.56), A
f
povrina jedne noice i h
krak sila, prema izrazu (3.70).
(3) Kada je nastavak nosaa izveden prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima sila u
zategnutoj noici moe da se redukuje prema izrazima (3.27) i (3.28).
a) b)
Slika 3.34 - Podvezice kod nastavka nosaa
Na mestu prekida nosaa sve statike uticaje preuzimaju podvezice na noicama i na
rebru. Maksimalna vrednost napona u njima ne sme da prekorai doputenu vrednost. Ge-
ometrijske karakteristike poprenog preseka, sastavljenog samo od podvezica, se srauna-
vaju sa neto presekom zategnutih podvezica i bruto presekom pritisnutih podvezica i pod-
vezica na rebru. Prema tome, potrebne dimenzije podvezica na rebru mogu da se odrede iz
uslova:
dop
net p
M
W
,
(3.103)
dop
p w
V
A
,
(3.104)
gde su:
M moment savijanja koji deluje na mestu nastavka,
V transverzalna sila koja deluje na mestu nastavka,
W
p,net
otporni moment neto poprenog preseka podvezica na noicama i rebru,
A
w,p
bruto povrina podvezica na rebru.
Visina podvezica na rebru (h
p
) se, uglavnom, usvaja prema raspoloivoj visini rebra, a
debljina podvezica (t
w,p
)

moe da se odredi na osnovu prethodna dva uslova. Meutim,
debljina podvezica na rebru moe i da se pretpostavi, pa da se dokae da su prethodna dva
uslova zadovoljena.
Otporni moment neto poprenog preseka podvezica moe da se odredi na osnovu iz-
raza:
t p f
net p
net p
t h
I
W
, ,
,
,
2 / +
(3.105)
gde su:
I
p,net
moment inercije neto poprenog preseka podvezica,
h visina nosaa,
t
f,p,t
debljina podvezica na zategnutoj noici.
Moment inercije neto poprenog preseka podvezica na nosau I
p,net
odreuje se na os-
novu bruto poprenog preseka rebra i pritisnute noice i neto preseka zategnute noice,
prema izrazu:
I
p,net
= I
w,p
+I
f,p,net
(3.106)
gde su:
I
w,p
moment inercije podvezica na rebru i
I
f,p,net
moment inercije podvezica na noicama.
Kako se podvezice uvek postavljaju sa obe strane rebra, njihov moment inercije moe
da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
6 / 12 / 2
3
,
3
, , p p w p p w p w
h t h t I (3.107)
gde su h
p
i t
w,p
visina i debljina podvezica na rebru, respektivno.
Moment inercije podvezica na noicama moe da se odredi na osnovu sledeih izraza:
- u sluaju obostranih podvezica na noicama (slika 3.34a):
[ ]
2
, , , 0 1 , 2 , 1 , , , 2 , 1 , , ,
2
) 2 2 ( ) 2 (
(
(
,
\
,
,
(
j

+ + +
f
t p f f f p p c p f p p net p f
t h
t d n b b t b b I (3.108)
- u sluaju jednostranih podvezica na noicama (slika 3.34b):
[ ]
2
, ,
, , , 0 1 , , , , ,
2
) (
(
(
,
\
,
,
(
j
+
+
t p f
t p f f f p c p f p net p f
t h
t d n b t b I . (3.109)
Na osnovu prethodnih izraza, uz usvojenu visinu h
p
podvezica u skladu sa mogunosti-
ma konstruisanja nastavka, i prethodno odreene dimenzije podvezica na noicama (videti
tabelu 3.2), mogue je da se eksplicitno odredi potrebna debljina podvezica na rebru.
3.4 PRORAUN STATIKI POKRIVENIH NASTAVAKA NOSAA
OSTVARENIH ZAVRTNJEVIMA
Ukoliko je potrebno da stepen sigurnosti nastavka nosaa bude isti ili vei od stepena
sigurnosti samog nosaa, nastavak se projektuje kao statiki pokriven, tako da moe da
prihvati iste ili vee statike uticaje od nosaa. Kod statiki pokrivenih nastavaka nosaa
moraju biti ispunjeni sledei uslovi:
1. Neto povrina poprenog preseka podvezica mora da bude vea ili jednaka od neto
povrine poprenog preseka nosaa i to pojedinano za svaki deo poprenog prese-
ka nosaa i ukupno za ceo popreni presek;
2. Nosivost zavrtnjeva mora da bude vea ili jednaka od nosivosti nosaa sa neto povr-
inom poprenog preseka na zatezanje, i to pojedinano za delove poprenog prese-
ka nosaa i ukupno za ceo popreni presek;
3. Moment nosivosti podvezica i moment nosivosti zavrtnjeva moraju da budu vei ili
jednaki od momenta nosivosti nosaa.
Prvi uslov u matematikom obliku moe da se formulie na sledei nain:
net f net t p f
A A
, , , ,
(3.110)
f c p f
A A
, ,
(3.111)
w p w
A A
,
(3.112)
w f net f w p c p f net t p f net net p
A A A A A A A A + + + +
, , , , , , , ,
(3.113)
gde su:
net t p f
A
, , ,
neto povrina podvezica na zategnutoj noici,
c p f
A
, ,
bruto povrina podvezica na pritisnutoj noici,
p w
A
,
bruto povrina podvezica na rebru,
net f
A
,
neto povrina zategnute noice,
f
A bruto povrina pritisnute noice,
w
A bruto povrina rebra.
Drugi uslov moe da se napie na sledei nain:
dop net f dop f uk f
A F n
, , ,
(3.114)
dop w dop w uk w
A F n
, ,
(3.115)
dop f uk f
F n
, ,
2 +
dop w uk w
F n
, ,
( )
dop w f net f dop net
A A A A + +
,
(3.116)
gde su:
n
f,uk
ukupan broj zavrtnjeva na noici sa jedne strane nastavka,
n
w,uk
ukupan broj zavrtnjeva na rebru sa jedne strane nastavka,
F
f,dop
nosivost zavrtnja na noici na smicanje,
F
w,dop
nosivost zavrtnja na rebru na smicanje.
Trei uslov, zapravo predstavlja dva uslova, jedan koji se odnosi na podvezice i jedan
koji se odnosi na zavrtnjeve:
dop net nos p
W M M (3.117)
dop net nos b
W M M (3.118)
gde su:
p
M moment nosivosti podvezica,
b
M moment nosivosti zavrtnja,
nos
M moment nosivosti nosaa,
W
net
neto otporni moment nosaa.
Kako je moment nosivosti podvezica direktno proporcionalan njihovom otpornom mo-
mentu, nosivost podvezica moe da se proveri pomou otpornog momenta. Dakle, treba
pokazati da je neto otporni moment podvezica vei ili jednak od neto otpornog momenta
nosaa, i to kako pojedinano za noice i rebro, tako i ukupno za itav nosa:
net f net p f
W W
, , ,
(3.119)
w p w
W W
,
(3.120)
w net f net w p net p f net p
W W W W W W + +
, , , , ,
(3.121)
gde su:
net p f
W
, ,
neto otporni moment podvezica na noicama (slabljenje se uzima u obzir samo
kod podvezica na zategnutoj noici),
net f
W
,
neto otporni moment noica (slabljenje se uzima u obzir samo na zategnutoj
noici),
p w
W
,
bruto otporni moment podvezica na rebru,
w
W bruto otporni moment rebra,
net p
W
,
ukupni neto otporni moment podvezica na noicama i rebru,
net
W neto otporni moment nosaa.
Uslov koji se odnosi na moment nosivosti zavrtnjeva (3.118) moe da se razdvoji na
posebna dva uslova koja se odnose na nosivost zavrtnjeva na noicama i rebru:
f f b
M M
,
(3.122)
w w b
M M
,
(3.123)
gde su:
M
b,f
moment nosivosti zavrtnjeva na noicama,
M
b,w
moment nosivosti zavrtnjeva na rebru,
M
f
moment nosivosti noica,
M
w
moment nosivosti rebra.
Ispunjenjem uslova (3.114) istovremeno se zadovoljava i uslov u pogledu momenta no-
sivosti zavrtnjeva na noicama (3.122). to se tie momenta nosivosti zavrtnjeva na rebru
nosaa, ukoliko je zadovoljen uslov (3.115) ne znai da je istovremeno ostvaren zahtev u
pogledu momenta nosivosti zavrtnjeva na rebru (3.123). Kod dokaza nosivosti zavrtnjeva
na rebru nosaa postoje dva razliita postupka prorauna, jedan koji se primenjuje za obi-
ne zavrtnjeve i visokovredne zavrtnjeve bez sile prednaprezanja i drugi koji se primenjuje
u sluaju prednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva. Razlika u proraunu potie od razlii-
tog ponaanja prednapregnutih i neprednapregnutih zavrtnjeva.
Kod obinih i neprednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva potrebno je da se proveri
nosivost zavrtnjeva na smicanje i pritisak po omotau rupe. Ako se ima u vidu linearna
raspodela normalnog napona izazvanog dejstvom momenta savijanja, izraz (3.123) moe
da se transformie na sledei nain:
dop w dop
n
v
h
d
W
h
h
W
2 /
2 /
2 /
2 /
(3.124a)
dop w dop b
n
b
h
d
W
h
h
W
2 /
2 /
2 /
2 /
,
(3.124b)
gde su:
W
v
otporni moment zavrtnjeva na rebru s obzirom na smicanje,
W
b
otporni moment zavrtnjeva na rebru s obzirom na pritisak po omotau rupe,
r
dop
doputeni smiui napon za zavrtnjeve,
c
dop
doputeni normalni napon za osnovni materijal,
c
b,dop
doputeni napon pritiska po omotau rupe za osnovni materijal,
h visina nosaa,
d visina rebra,
h
n
vertikalno rastojanje izmeu najudaljenijih zavrtnjeva na rebru h
n
=h
max
(slika
3.32b).
Ako se u prethodnim izrazima (3.124) otporni momenti zavrtnjeva na rebru i otporni
moment rebra izraze u funkciji odgovarajuih momenata inercije dobija se:
dop
w
dop
n
n
v
h
d
d
I
h
h
h
I

2 /
2 /
2 / 2 /
2 /
2 /
(3.125a)
dop
w
dop b
n
n
b
h
d
d
I
h
h
h
I

2 /
2 /
2 / 2 /
2 /
2 /
,
(3.125b)
odnosno, nakon elementarnih matematikih transformacija:
dop
dop
w v
I I
(3.126a)
dop b
dop
w b
I I
,
(3.126b)
gde su I
v
i I
b
momenti inercije zavrtnjeva na rebru s obzirom na smicanje i pritisak po
omotau rupe, respektivno. Treba napomenuti da se kod irokih nastavaka koriste polarni,
a kod visokih, ekvatorijalni momenti inercije (3.98) i (3.99). Kod irokih nastavaka se ug-
lavnom pretpostavi broj i raspored zavrtnjeva na rebru, pa se proveri njihova nosivost pre-
ma izrazima (3.126). Kod visokih nastavaka, moe da se usvoji broj zavrtnjeva u jednom
redu (n), u skladu sa minimalnim rastojanjima, a potreban broj redova (m) moe da se od-
redi raunski na osnovu uslova nosivosti zavrtnjeva na rebru. Kako je kod visokih nastava-
ka doprinos svakog reda zavrtnjeva njihovoj ukupnoj nosivosti podjednak, prethodni uslo-
vi mogu da se napiu na sledei nain:
dop
dop
w v v
I I m

1 ,
(3.127a)
dop b
dop
w b b
I I m
,
1 ,
(3.127b)
gde su:
m
v
potreban broj redova zavrtnjeva na rebru s obzirom na smicanje,
I
v,1
ekvatorijalni moment inercije jednog reda zavrtnjeva na rebru s obzirom na smica-
nje,
m
b
potreban broj redova zavrtnjeva na rebru s obzirom na pritisak po omotau rupe,
I
b,1
ekvatorijalni moment inercije jednog reda zavrtnjeva na rebru s obzirom na pritisak
po omotau rupe.
Konano, potreban broj redova zavrtnjeva na rebru moe da se odredi na osnovu slede-
eg izraza:
dop b
dop
b
w
b
dop
dop
v
w
v
I
I
m
I
I
m
m
, 1 ,
1 ,
max
. (3.128)
U sluaju prednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva moment nosivosti zavrtnjeva na
rebru treba da se odredi na sledei nain:
za iroke nastavke (prema polarnom momentu inercije):

max
1
2
, ,
r
r
F M
m n
i
i
dop s w b
(3.129)
za visoke nastavke (prema ekvatorijalnom momentu inercije):

max
1
2
, ,
h
h
F m M
n
i
i
dop s w b
(3.130)
gde su:
m broj redova zavrtnjeva na rebru,
F
s,dop
nosivost prednapregnutog visokovrednog zavrtnja na proklizavanje.
Ovako sraunat moment nosivosti zavrtnjeva na rebru mora da bude vei od momenta
nosivosti rebra koji treba da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
h
d
W
h
d
W M
dop w dop w w

2 /
2 /
. (3.131)
3.5 PRORAUN NASTAVAKA NOSAA U ZAVARENOJ IZRADI
Nastavci nosaa u zavarenoj izradi se najee izvode na jedan od sledeih naina:
pomou sueonih avova (slika 3.35a),
pomou ugaonih avova i podvezica (slika 3.35b),
kombinacijom prethodna dva naina nastavaka (slika 3.35c),
pomou eone ploe za koju su zavareni delovi nosaa pomou ugaonih ili sueonih
avova (slika 3.35d).
Slika 3.35 - Nastavci nosaa u zavarenoj izradi
Statiki najpovoljnije reenje je izvoenje nastavka pomou sueonih avova (slika
3.35a). Tok linija sila je neporemeen pa ne postoji koncentracija napona. Pravilnim izbo-
rom postupka zavarivanja, oblika, dimenzija i kvaliteta ava mogue je postii statiki
pokriven nastavak. Pri tom svi zahtevi u pogledu vrste i kvaliteta avova moraju da budu
jasno naznaeni u tehnikoj dokumentaciji (crteima). Treba izbegavati nastavljanje svih
delova poprenog preseka (noica i rebra) u istom popreom preseku. Sa stanovita sigur-
nosti, znatno je povoljnije ako su nastavci noica i rebra meusobno smaknuti, kako je pri-
kazano na slici 3.35a. Uobiajeno je da su mesta nastavaka meusobno pomerena za rasto-
janje koje se kree u granicama od b/2 do b, gde je b irina noice.
Kod valjanih profila priprema ljeba i zavarivanje delova profila na mestu prelaska
rebra u noice su znatno oteani. Pored toga, u tim zonama profila ako je elik neumiren
javlja se segregacija i mogunost stvaranja greaka u avovima. Zbog toga se nastavci no-
saa izraenih od valjanih profila izvedeni sueonim avovima ne preporuuju.
Proraun napona u sueonim avovima vri se kao za osnovni materijal, pa pri kontroli
sueonih avova treba pokazati da je normalni napon u avu manji od doputenog:
dop dop w b
w
w
k
W
M

, ,
(3.132)
gde su:
M moment savijanja,
W
w
otporni moment sueonih avova, koji je jednak otpornom momentu poprenog
preseka (W
w
=W),
k koeficijent koji zavisi od kvaliteta sueonih avova ( 1 k ),
c
b,w,dop
doputeni napon za sueone avove (videti poglavlje 2).
Pri izradi ovakvih nastavaka na noicama treba primeniti polazne i zavrne ploice za
zavarivanje. Prelaz sa jedne debljine noice na drugu treba da bude blag i obraen, kako bi
se izbegle neeljene koncentracije napona.
Raspodela presenih sila na pojedine delove poprenog preseka, kod nastavka pomou
ugaonih avova i podvezica (slika 3.35b), vri se na isti nain kao i kod nastavka ostvare-
nog zavrtnjevima: moment savijanja se deli srazmerno momentima inercije, normalna sila
srazmerno povrini, a celokupnu transverzalnu silu prihvata rebro. Usled promene toka si-
la dolazi do koncentracije napona u presecima 1-1 i 2-2. Ovakvi nastavci su neracionalni
jer zahtevaju dodatni materijal (podvezice), a mogu da se primenjuju samo kod konstruk-
cija napregnutih statikim optereenjem, jer kod dinamiki napregnutih konstrukcija, usled
zavarivanja poprenim ugaonim avovima koji su upravni na tok sila zatezanja dolazi do
znatnog smanjenja otpornosti nosaa na zamor.
Na slici 3.35c je prikazan nastavak dobijen kombinacijom prethodna dva sluaja. Kako
ugaoni avovi imaju manju krutost od sueonih, to moe da doe do koncentracije napona
u sueonom avu na zategnutoj noici. Ovakva reenja se primenjuju samo kod konstruk-
cija napregnutih statikim optereenjem. Kod dinamiki optereenih konstrukcija ovakvim
detaljima konstruisanja se znatno umanjuje otpornost na zamor.
Kod nastavka sa eonom ploom i ugaonim avovima (slika 3.35d), prenoenje sila sa
jednog na drugi deo nosaa se vri indirektno preko eone ploe. Debljina eone ploe za-
visi od debljine ava (d
pl
1,5a
w
). Zbog lamelarnog cepanja treba izbegavati debele eone
ploe. Normalni napon u ugaonim avovima se odreuje na osnovu otpornog momenta
svih ugaonih avova, koji se po pravilu postavljaju du itavog obima nosaa:
dop w
w
w
W
M
,
(3.133)
gde je W
w
otporni moment ugaonih avova, a
dop w,
doputeni napon za ugaone avove
(videti poglavlje 2).
4 PRORAUN I KONSTRUISANJE VEZA POD UGLOM
4.1 UVOD
eline konstrukcije po svojoj prirodi nisu monolitne, ve se sastoje od meusobno po-
vezanih elemenata. Nosei sistemi su uglavnom skeletnog tipa, dakle formirani su od linij-
skih elemenata. Povezivanje ovih elemenata u konstruktivnu celinu ostvaruje se vezama.
Raznovrsnost i specifinost objekta diktiraju razliite poloaje elemenata pri njihovom
meusobnom povezivanju. Mnogobrojni su primeri iz prakse gde se elementi spajaju pod
uglom. U zgradarstvu se ovakve veze javljaju izmeu podvlaka i sekundarnih nosaa i iz-
meu ovih nosaa i stubova (slika 3.36a), u mostogradnji izmeu poprenih i podunih no-
saa i izmeu poprenih i glavnih nosaa (slika 3.36b). Veze pod uglom su, takoe, neiz-
bene kod noseih sistema rotiljnog tipa. Najee je ugao pod kojim se vezuju elementi
prav, ali su mogue i kose veze koje su skuplje i u pogledu utroka materijala i u pogledu
vremena potrebnog za izradu, pa ih treba izbegavati.
Slika 3.36 - Primeri veza pod uglom: a) u zgradarstvu; b) u mostogradnji
Nain konstruktivnog oblikovanja veze dva nosaa pod uglom zavisi od raspoloive
konstruktivne visine konstrukcije. Ako raspoloiva visina nije ograniena, veza se ostvaru-
je ukrtanjem nosaa, odnosno direktnim oslanjanjem jednog nosaa na drugi, to je i naj-
jednostavnije reenje (slika 3.37a). Meutim, ukoliko je konstruktivna visina ograniena,
to je ei sluaj, vezivanje se vri tako da gornje noice nosaa lee u istoj ravni (slika
3.37b). Kod izrazito malih konstruktivnih visina moe se izvriti uputanje nosaa (slika
3.37c), koliko to dozvoljavaju funkcionalni uslovi (na primer postavljanje kolovozne table
ili ina kod mostova).
Slika 3.37 - Meusobni poloaj nosaa kod veza pod uglom
Optereenje se kod sistema nosaa vezanih pod uglom prenosi sa nosaa nieg na nosa-
e vieg reda. Kod mostovskih konstrukcija (slika 3.36b), poduni nosai predstavljaju no-
sae najnieg reda koji svoje reakcije predaju poprenim nosaima (nosai vieg reda), a
ovi pak optereuju glavne nosae koji su nosai najvieg reda. Tok prorauna je analogan
nainu prenoenja optereenja: prvo se raunaju poduni nosai, a na kraju glavni nosai.
Za sisteme nosaa sa rotiljnim dejstvom ne moe se unapred znati koji su nosai vieg re-
da, a koji nieg reda. Uticaji u ovakvim sistemima zavise od odnosa krutosti pojedinih ele-
menata i mogu da se odrede pomou poznatih postupaka Teorije konstrukcija, uz analizu
sistema sastavljenog od svih nosaa.
Sa statikog aspekta veze pod uglom mogu da budu krute (prenose moment savijanja i
transverzalnu silu), ili zglobne (prenose samo transverzalnu silu). U praksi se, meutim, iz
razloga jednostavnijeg konstruktivnog oblikovanja ne javljaju idealno zglobne veze, ve
su one optereene i momentom usled ekscentrinog vezivanja, pa se moe rei da pose-
duju izvesan, mali stepen ukljetenja (elastino ukljetenje). Ni krute veze ne mogu uvek
da budu idealne, jer je mogue malo obrtanje preseka na mestu veze.
Kao i sve ostale veze u elinim konstrukcijama i veze pod uglom se ostvaruju pomou
svih konvencionalnih spojnih sredstava, dakle pomou zavrtnjeva i zavarivanjem.
4.2 ZGLOBNE VEZE
Primena nosaa tipa proste grede je veoma esta u elinim konstrukcijama. Stoga su
konstruktivno razraeni mnogi sistemi zglobnih veza. Nain konstruisanja ovakvih veza
zavisi od inteziteta oslonakih reakcija, ponaanja pri deformaciji i odnosa gabarita nosaa
koji se vezuju. Optimalno reenje je ono koje zahteva minimalne trokove izrade i jednos-
tavno je za montau. U savremenim elinim konstrukcijama se najee primenjuju:
veze sa prikljunim limom (4.2.1),
veze sa prikljunim ugaonicima (4.2.2),
veze sa eonom ploom (4.2.3),
veze pomou stolice (4.2.4).
4.2.1 Veze sa prikljunim limom
Tipian primer zglobne veze pomou prikljunog lima prikazan je na slici 3.38. Ova-
kav nain vezivanja je vrlo jednostavan za izradu, jer se vri samo odsecanje nosaa na
projektovanu duinu i bue odgovarajue rupe. Montaa je, takoe, jednostavna jer je veza
pristupana, a ugradnja zavrtnjeva laka.
Nedostatak ovakvog reenja je to je veza osetljiva na bono pomeranje jer nema veliki
stepen torzionog ukljetenja. Zbog toga se ne preporuuje primena ovakvih veza za prijem
reakcija velikih inteziteta. Primena ovakvih veza je opravdana kod nosaa ija je bona
stabilnost gornjeg pojasa u potpunosti obezbeena (na primer pomou krute armiranobe-
tonske ploe, ili horizontalnog sprega).
Kod ovakvih veza javlja se moment ekscentriciteta (M
e
=Ve), iji intenzitet zavisi od
ekscentriciteta veze e i oslonake reakcije nosaa V. Ako konstruktivni ili funkcionalni
razlozi diktiraju postavljanje gornjih noica nosaa u istoj ravni, zbog velikog ekscentrici-
teta moment ekscentriciteta moe da ima znaajnu vrednost (slika 3.38). Smanjenje eks-
centriciteta moe da se postigne na dva naina:
zasecanjem jedne ili obe noice, zavisno od odnosa gabarita nosaa koji se vezuju
(slika 3.39a),
uputanjem nosaa koji se vezuje (slika 3.39b).
Slika 3.38 - Zglobna veza sa prikljunim limom
Slika 3.39 - Smanjenje momenta ekscentrinosti: a) jednostranim zasecanjem noice nosaa;
b) uputanjem nosaa
Kada se vri zasecanje noice nosaa, mora da se kontrolie naprezanje nosaa u oslab-
ljenom preseku na najudaljenijem mestu od oslonca (presek 1-1, slika 3.40).
U oba sluaja, zaseeni presek 1-1 napregnut je momentom savijanja M
e
=Ve i trans-
verzalnom silom V. Geometrijske karakteristike jednostrano i obostrano zaseenih nosaa
mogu da se odrede na osnovu izraza datih u okviru tabele 3.3.
Kontrola normalnih napona u oslabljenom preseku 1-1 se vri na osnovu sledeeg iz-
raza:
dop
y y
e
W
e V
W
M

min , min ,
. (3.134)
Slika 3.40 - Nain zasecanja i dijagrami napona kod jednostrano i obostrano oslabljenih
poprenih preseka nosaa
Tabela 3.3 - Geometrijske karakteristike poprenih preseka zaseenih nosaa
Jednostrano zaseeni nosai Obostrano zaseeni nosai
Povrina poprenog preseka - A
( )
f f f w
t b t h t A +
1 w
t h A
1
Rastojanje od teita do pritisnute ivice nosaa - h
c
( )
2 2
1
1
1
f f w
c
t
A
t h t
h
h h

2
1
h
h
c

Moment inercije poprenog preseka - I
y
2
1
1
3
1
2
) (
12
) (
(
,
\
,
(
j
h
A
t h t t b t h t
I
f w f f f w
y
12
3
1
h t
I
w
y

Otporni moment poprenog preseka - W

y
c
y
y
h
I
W
min ,
6
2
1
h t
h
I
W
w
c
y
y

Statiki moment poprenog preseka - S
y
2
2
c w
y
h t
S

4
2
1
h t
S
w
y

NAPOMENA: Sve oznake su u skladu sa slikom 3.40

Proraun smiuih napona se vri uz pretpostavku da itavu transverzalnu silu prima
rebro nosaa, a proseni smiui naponi se odreuju na osnovu sledeih izraza:
) (
1 f w
t h t
V

za jednostrano zaseen nosa (3.135)
1
h t
V
w

za obostrano zaseen nosa (3.136)
Kako se u istom preseku (1-1) javljaju znaajna transverzalna sila i moment savijanja,
potrebno je da se izvri i kontrola uporednih napona prema poznatom izrazu:
dop u
+
2 2
3 . (3.137)
Osim dva prethodno navedena naina vezivanja nosaa pod uglom, sa relativno veli-
kim ekscentricitetom (slika 3.38) i sa zasecanjem noica (slika 3.39a), veze pod uglom
mogu da se ostvare sa znatno manjim ekscentricitetom i bez zasecanja noica, ako se
nosa upusti (slika 3.39b), ili ako se vezuje za stub (slika 3.41).
Slika 3.41 - Veza nosaa sa stubom - mali ekscentricitet
Princip prorauna ovakvih veza zasniva se na proveri svih elemenata veze koji su ne-
ophodni za prenoenje sile sa jednog na drugi nosa. Dakle, mora da se proveri veza prik-
ljunog lima i prikljune povrine (rebro oslonakog nasaa ili noica stuba), zatim stanje
napona u samom prikljunom limu i veza prikljunog lima sa rebrom nosaa.
Slika 3.42 - Naprezanja elemenata veze sa prikljunim limom
Usled smaknutog poloaja prikljunog lima u odnosu na osovinu rebra nosaa javlja se
moment torzije (M
T
), koji optereuje kako prikljuni lim tako i njegovu vezu sa priklju-
nom povrinom. Osim toga, usled neizbenog ekscentriciteta, javlja se i moment savijanja
(M
e
). Dakle, uticaji koji deluju na prikljuni lim su M
T
, M
e
i V (slika 3.42).
4.2.1.1 Veza prikljunog lima
Veza prikljunog lima u ravni spoja je optereena transverzalnom silom V i momenti-
ma torzije i savijanja koji su dati sledeim izrazima:
2 / ) (
w p T
t t V M + (3.138)
e V M
e
(3.139)
gde su
w p
t t i debljine prikljunog lima i rebra nosaa (slika 3.42).
Veza prikljunog lima se ostvaruje najee krunim ugaonim avom koji obrazuje zat-
voreni popreni presek oko prikljunog lima. Geometrijske karakteristike i naprezanja
krunog ugaonog ava usled V, M
T
i M
e
su prikazane na slici 3.43.
Slika 3.43- Proraunski model i naprezanja ava za vezu prikljunog lima
Kako su horizontalni avovi veoma kratki njihov uticaj na nosivost avova na savijanje
moe da se zanemari. Maksimalan normalni napon usled momenta ekscentriciteta se javlja
u taki 1 i moe da se odredi na osnovu izraza:
w
e
W
M
n (4.140)
gde je W
w
otporni moment vertikalnih ugaonih avova ( 3 /
2
p w
h a W ).
Smiui naponi su dvojake prirode. Oni potiu od transverzalne sile i momenta torzije.
Pretpostavlja se da ukupnu transverzalnu silu prihvataju vertikalni avovi i da su smiui
naponi konstantni du visine prikljunog lima, pa je:
v w
V
A
V
V
,
,

II
(4.141)
gde je A
w,v
=2h
p
a smiua povrina ava.
S obzirom na torziju, avovi rade kao zatvoren tankozidni presek, pa je smiui napon
usled torzionog momenta:
T w
T
T
W
M
V
,
,

II
(4.142)
gde je
T w
W
,
torzioni otporni moment ava ( a h a t a W
p p T w
+ + ) ( ) ( 2
,
).
Kontrolu uporednog napona u ugaonom avu, u taki 1, treba sprovesti na sledei na-
in:
dop w T V u
V V n
,
2
, ,
2
) ( + +
II II
. (3.143)
Uticaji smiuih napona usled momenta torzije su mali, pa, uglavnom, mogu da se za-
nemare.
4.2.1.2 Kontrola napona u prikljunom limu
Najvei uticaji u prikljunom limu se javljaju neposredno pre zavarene veze sa prik-
ljunom povrinom i jednaki su uticajima u avovima. Prema tome, u najoptereenijem
preseku prikljunog lima se javljaju smiua sila V, moment savijanja M
e
i moment torzije
M
T
.
Maksimalni normalni napon, izazvan momentom ekscentriciteta je:
6 /
2
max
p p p
e
h t
e V
W
M
. (3.144)
Pretpostavlja se da su smiui naponi, usled transverzalne sile, konstantni du visine
prikljunog lima (slika 3.44):
p p
V
h t
V
. (3.145)
Torzioni moment takoe izaziva smiue napone koji, po teoriji torzije uskog pravou-
gaonog preseka, imaju sledeu vrednost:
3 /
2 / ) (
2
p p
w p
T
T
T
t h
t t V
W
M
+
(3.146)
gde je W
T
torzioni otporni moment uskog pravougaonog preseka (h
p
>10t
p
).
Na osnovu ovih komponenata moe da se izvri kontrola uporednog napona:
dop T V u
+ +
2 2
) ( 3 (3.147)
Kao i u sluaju avova, smiui naponi usled momenta torzije su mali pa mogu da se
zanemare.
Slika 3.44 - Proraunski dijagrami napona u prikljunom limu
4.2.1.3 Veza prikljunog lima za rebro nosaa
Veza nosaa sa prikljunim limom se ostvaruje zavrtnjevima. Uglavnom se primenjuju
neobraeni zavrtnjevi razliitih klasa vrstoe, u zavisnosti od intenziteta oslonake reak-
cije. Zavrtnjevi su optereeni transverzalnom silom V i momentom ekscentriciteta M
e
. Pot-
reban broj zavrtnjeva se odreuje prema izrazu:
2 2
2
6
1
6 1
(
,
\
,
(
j

+
(
,
\
,
(
j

+
h
e
F
V
h
M
V
F
n
dop
e
dop
(3.148)
gde su:
h visina prikljunog nosaa,
F
dop
nosivost zavrtnja u smiuem spoju (F
v,dop
(2.10) ili F
s,dop
(2.33) ili F
vs,dop
(2.34)).
Za pretpostavljeni raspored i broj zavrtnjeva treba da se sprovede kontrola nosivosti
najoptereenijeg zavrtnja prema sledeim izrazima:
dop M V R
F F F F +
2
max
2
max ,
(3.149)
n
V
F
V
(3.150)
m
n
e
n
i
n e
M
h
M
h
h M
F
r

1
2
max
. (3.151)
Veze sa prikljunim limom mogu da se konstruiu i sa dve podvezice, kao to je
prikazano na slici 3.45. Ovakva veza je statiki povoljnija sa stanovita naprezanja zavrt-
njeva i torzije, ali zahteva dodatne podvezice i vei broj zavrtnjeva, a i ekscentricitet se
poveava.
Slika 3.45 - Dvosene veze sa prikljunim limom
Kod ovakvih veza usled centrinog postavljanja podvezica, izbegnut je moment torzije.
Proraun je analogan prethodnom, s tim da su smiui naponi izazvani iskljuivo transver-
zalnim silama. Osim toga, pri proraunu zavrtnjeva treba uzeti u obzir da su oni u ovakvim
vezama dvoseni. Pri proraunu ovakvih veza, osim ve pomenutih kontrola, neophodno
je izvriti proveru nosivosti podvezica koje su optereene transverzalnom silom V i mo-
mentom ekscentriciteta M
e
=Ve. Veza prikljunog lima moe da se prorauna uz pretpos-
tavku da vertikalni avovi prenose transverzalnu silu, a horizontalni avovi prenose sile
koje se dobijaju kao spreg sila od momenta ekscentriciteta. U tom sluaju naponi u avovi-
ma treba da se odrede na sledei nain:
1 1
2
a
V
V
II
za vertikalne avove (3.152)
2 2
2
) 2 /(

a
t h e V
V
f
II
za horizontalne avove (3.153)
gde je h visina a t
f
debljina noica nosaa, dok su a
1
i
1
, odnosno a
2
i
2
dimenzije verti-
kalnih i horizontalnih ugaonih avova (slika 3.45).
4.2.2 Veze sa prikljunim ugaonicima
Ovakve veze su sline vezama sa prikljunim limom, s tim to ulogu prikljunog lima
preuzimaju dva prikljuna ugaonika (slika 3.46a). Vezivanje ugaonika za prikljunu povr-
inu ostvaruje se, uglavnom, zavrtnjevima, mada ima i reenja u zavarenoj izradi. Kod ve-
za za prijem sila veeg inteziteta neophodno je da se postave dva ili, eventualno, tri reda
zavrtnjeva na rebru prikljunog nosaa (slika 3.46b).
Obrtanje oslonakog preseka zglobno oslonjenog nosaa sistema proste grede izaziva i
obrtanje veze. To se vri na raun deformacije gornjeg dela ugaonika (slika 3.46c), vrata
zavrtnjeva izloenih upanju i prikljune povrine, ukoliko ona nije kruta.
Razlikuju se dve serije zavrtnjeva (slika 3.46a). Zavrtnjevi za vezu rebra nosaa sa
prikljunim ugaonikom nazivaju se zavrtnjevi serije 1, a zavrtnjevi kojima se ostvaruje ve-
za ugaonika sa prikljunom povrinom, zavrtnjevi serije 2. Proraun veze mora da obuhva-
ti kontrolu svih elemenata pomou kojih se vri prenoenje sila u vezi.
Slika 3.46 - Veze sa prikljunim ugaonicima
4.2.2.1 Veza rebra nosaa sa prikljunim ugaonicima
Zavrtnjevi serije 1 optereeni su transverzalnom silom V (reakcija nosaa) i momentom
ekscentriciteta M
e
=Ve. Kako se veza ostvaruje sa dva ugaonika, to su zavrtnjevi serije 1
dvoseni. Kod irokih veza, komponente sile u najoptereenijem zavrtnju serije 1 (slika
3.47a) mogu da se odrede na osnovu sledeih izraza:
m n
V
F
V
(3.154)
n m
i
i
e
x M
r
z M
F
1
2
max
, max
(3.155)
n m
i
i
e
z M
r
x M
F
1
2
max
, max
(3.156)
gde su m i n broj redova zavrtnjeva serije 1 i broj zavrtnjeva u jednom redu, respektivno.
Rezultujua sila u maksimalno optereenom zavrtnju serije 1 dobija se kao vektorski zbir
ovih komponenata, prema sledeem izrazu:
( )
2
, max
2
, max max , x M V z M R
F F F F + + (3.157)
i mora da bude manja ili jednaka od nosivosti zavrtnja serije 1 u smiuem spoju F
dop
.
Slika 3.47 - Sile u najoptereenijem zavrtnju serije 1 kod: a) irokih veza, b) visokih veza
Ako je veza visoka to je najei sluaj (za prijem transverzalne sile najee je dovo-
ljan samo jedan red zavrtnjeva serije 1) moe da se zanemari vertikalna komponenta u za-
vrtnju usled momenta ekscentriciteta. Tada rezultujua sila u najoptereenijem zavrtnju
treba da zadovolji sledei uslov:
dop M V R
F F F F +
2
max
2
max ,
(3.159)
gde je:

n
i
i
e
x M M
z m
z M
F F
1
2
max
, max max
(3.160)
dok se F
V
odreuje kao i kod irokih veza, prema izrazu (3.154), a m je broj redova zavrt-
njeva.
4.2.2.2 Kontrola napona u prikljunom ugaoniku
Kao i zavrtnjevi serije 1 i prikljuni ugaonici su optereeni transverzalnom silom V i
momentom ekscentriciteta M
e
=Ve. Kritian presek je na mestu zavrtnjeva serije 1, gde je
ugaonik u zategnutoj zoni oslabljen rupama za zavrtnjeve (slika 3.48). Kontrola napona
treba da se sprovede na sledei nain:
dop
net net
e
W
e V
W
M

(3.161)
dop
net
A
V
(3.162)
dop u
+
2 2
3 (3.163)
gde su:
A
net
neto povrina poprenog preseka prikljunih ugaonika na mestu zavrtnjeva serije 1,
W
net
neto otporni momenat poprenog preseka ugaonika,
Slika 3.48 - Geometrijske karakteristike i naprezanja prikljunih ugaonika
U tabeli 3.4 prikazani su tipini prikljuni ugaonici koji se najee koriste u praksi, sa
standardnim zavrtnjevima i uobiajenim poloajima rupa. Primenom ovih ugaonika sa od-
govarajuim zavrtnjevima i poloajem rupa, najee su ispunjeni naponski uslovi defini-
sani izrazima (3.161) do (3.163).
Tabela 3.4 - Uobiajeni prikljuni ugaonici
Ugaonik Zavrtanj Poloaj rupa
c
1
c
2
c
3
L90x90x9 M16 50 - -
L100x100x10(12) M20 60 - -
L120x120x12 M24 70 - -
L150x75x9 M16 50 60 50
L180x90x10(12) M20 60 70 60
L200x100x12 M24 70 80 60
4.2.2.3 Veza ugaonika za prikljunu povrinu
Nain prenoenja sile sa ugaonika na prikljunu povrinu je prilino sloen. Naime,
osim transverzalne sile javljaju se i dva momenta ekscentriciteta (slika 3.49), jedan lei u
ravni rebra nosaa (M
e,1
), a drugi u ravni veze ugaonika sa prikljunom povrinom (M
e,2
):
1 1 ,
2
e
V
M
e
(3.164)
2 2 ,
2
e
V
M
e
. (3.165)
Uticaj momenta
1 , e
M na upanje zavrtnjeva serije 2 (slika 3.49b), moe da se zanema-
ri, jer su ugaonici vrlo deformabilni.
Slika 3.49 - Ponaanje veze ugaonika sa prikljunom povrinom
Usled momenta
2 , e
M dolazi do obrtanja veze u ravni prikljune povrine, usled ega
se javlja horizontalna komponenta smiue sile u zavrtnjevima serije 2 (slika 3.49c). Ovaj
moment se uravnoteava silom pritiska N
c
, koja deluje u teitu kontaktne povrine
izmeu ugaonika (A
C
) i rebra nosaa, i smiuim horizontalnim silama u zavrtnjevima
(slika 3.49d). Kontaktna povrina je pravougaonik visine h
C
i irine b
C
(slika 3.49). Sila N
c
deluje u teitu ovog pravougaonika, ali njen poloaj nije unapred poznat, jer h
C
mora da
se pretpostavi. irina kontaktne povri b
C
moe da se odredi na osnovu sledeeg izraza
(slika 3.50):
+ r t b
C
423 , 0 58 , 1 (3.166)
gde je t debljina prikljunog ugaonika, r poluprenik zaobljenja, a zazor koji treba da
bude manji ili jednak od 10 mm.
Sila u i-tom zavrtnju usled dejstva momenta
2
M moe da se odredi pomou sledeeg
izraza:
2
2
i
i
H
Mi
z
z
M F (3.167)
gde je z
i
rastojanje od mesta dejstva sile N
c
do mesta i-tog zavrtnja (slika 3.49c).
Slika 3.50 - Geometrijske karakteristike kontaktne povrine
Kako je vrednost h
C
pretpostavljena, na osnovu geometrije veze mogu da se odrede
rastojanja zavrtnjeva do centra pritiska z
i
. Iz uslova ravnotee horizontalnih sila dobija se:

n
i
i
n
i
i
e
n
i
x M i c
z
z
M F N H
1
2
1
2 ,
1
, ,
0 . (3.168)
Na osnovu uslova ravnotee momenta, moe da se proveri da li pretpostavljena visina
kontaktne povrine h
C
odgovara stvarnom rasporedu unutranjih sila, odnosno da li je ui-
njena pretpostavka valjana. Iz uslova ravnotee momenata oko take u kojoj deluje rezul-
tanta sila u zavrtnjevima serije 2 moe da se odredi krak unutranjih sila q:
c
e
e c
N
M
M N M
2 ,
2 ,
0
(3.169)
Visina h
C
kontaktne povrine moe da se odredi na osnovu izraza:
2
3
2
h
h
C
(3.170)
odnosno,
c
e
C
N
M
h h
2 ,
3 2 (3.171)
gde je h visina prikljunog ugaonika, a krak unutranjih sila (slika 3.49d). Ukoliko do-
bijena vrednost visine kontaktne povrine h
C
ne odgovara pretpostavljenoj, treba ponoviti
iteraciju. Kada se, konano, odredi vrednost visine h
C
, mogu da se odrede i kontaktna sila
pritiska N
c
i sila u najoptereenijem zavrtnju. Kontaktni napon pritiska izazvan silom pri-
tiska N
c
mora da zadovolji sledei uslov:
dop
C C
c
C
c
b h
N
A
N

. (3.172)
Uticaji u zavrtnjevima, izazvani dejstvom momenta
2 , e
M su neznatni u odnosu na one
izazvane transverzalnom silom, pa uglavnom mogu da se zanemare. Dakle, veza priklju-
nog ugaonika za prikljunu povr, odnosno zavrtnjevi serije 2, se dimenzioniu samo na
uticaj transverzalne sile V:
dop V
F
n
V
F
2
(3.173)
gde je n broj zavrtnjeva serije 2 na jednom ugaoniku. Obino je broj zavrtnjeva serije dva
dva puta vei od broja zavrtnjeva serije 1.
Ukoliko se veza nosaa ostvaruje samo sa jedne strane (slika 3.51a), zavrtnjevi serije 2
su jednoseni. Meutim, u sluaju obostranih veza (slika 3.51b), zavrtnjevi serije 2 su dvo-
seni i prihvataju transverzalne sile, odnosno reakcije dva susedna nosaa. Kod ovakvih
veza, u sluaju neprednapregnutih zavrtnjeva, pri proraunu zavrtnjeva serije 2 treba
izvriti sledee kontrole:
Slika 3.51 - Veza nosaa pod uglom: a) sa jedne strane; b) sa obe strane
- kontrola nosivosti zavrtnjeva na smicanje za svaki nosa posebno:

v V
F
n
V
F
2
1
1 ,
(3.174a)

v V
F
n
V
F
2
2
2 ,
(3.174b)
- kontrola pritiska po omotau rupe prikljune povrine, koja prihvata obe reakcije:

b V
F
n
V V
F
+
2
2 1
(3.175)
gde su:
V
1
i V
2
reakcije odgovarajuih nosaa,
F
v
nosivost zavrtnja serije 2 na smicanje po jednoj ravni smicanja (m=1),
F
b
nosivost zavrtnja serije 2 na pritisak po omotau rupe.
U zgradarstvu se esto za prijem reakcija manjeg inteziteta primenjuju veze sa priklju-
nim ugaonikom koji je zavaren za rebro nosaa (slika 3.52). Prethodna razmatranja vae i
za ovakve veze, s tim da postoji izvesna razlika u proraunu spoja ugaonika sa rebrom no-
saa, koja je proistekla iz razliitog naina vezivanja. Pretpostavlja se da ukupnu transver-
zalnu silu prihvata vertikalni av, dok momenat ekscentriciteta prenose horizontalni avo-
vi. Kontrola napona u ugaonim avovima vri se na sledei nain:
dop w
a
V
V
,
1 1

II
za vertikalni av (3.176)
dop w u
a
R
,
2 2

za horizontalne avove (3.177)

gde su
1 1
a i
2 2
a debljina i duina vertikalnih, odnosno horizontalnih ugaonih avova,
a R rezultujua sila koja se javlja u horizontalnim avovima usled momenata ekscentricite-
ta (M
e,1
i M
e,2
), koja moe da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
2
2
2
1
2
2
2
1
e e
h
V
h
e V
h
e V
R +
(
,
\
,
(
j

+
(
,
\
,
(
j

(3.178)
gde je h krak sila odnosno visina ugaonika, a e
1
i e
2
su odgovarajui ekscentriciteti (slika
3.52).
Slika 3.52 - Veza sa zavarenim ugaonikom
Na slici 3.53 prikazane su jo neke mogunosti ostvarivanja veze sa prikljunim ugao-
nicima.
Slika 3.53 - Razliite mogunosti ostvarivanja veze sa prikljunim ugaonicima
4.2.3 Veze sa eonom ploom
Ovakve veze se izvode pomou eone ploe koja se zavaruje za rebro nosaa i spaja sa
prikljunom povrinom pomou zavrtnjeva (slika 3.54). Prenoenje transverzalne sile po-
mou eone ploe ostvaruje se praktino bez ekscentriciteta, pa se izbegavaju sekundarni
uticaji momenta ekscentrinosti, to predstavlja znatnu prednost u odnosu na prethodne ti-
pove veza.
Slika 3.54 - Primer zglobne veze sa eonom ploom
Mehanizam prenoenja transverzalne sile je sledei: reakcija se iz rebra nosaa unosi u
eonu plou pomou obostranih ugaonih avova, a zatim se iz eone ploe pomou zavrt-
njeva prenosi na prikljunu povrinu. Proraun ovakvih veza vri se shodno nainu preno-
enja sile. Broj zavrtnjeva, neophodan za vezu eone ploe sa prikljunom povrinom (no-
ica stuba, rebro nosaa ili stuba) moe da se odredi na osnovu izraza:
dop
F
V
n (3.179)
gde je F
dop
v,dop
(2.10) ili F
s,dop
(2.33) ili F
vs,dop
(2.34)).
Na osnovu usvojenog broja zavrtnjeva, uz potovanje njihovog minimalnog meusob-
nog rastojanja, moe da se odredi potrebna visina eone ploe
p
h (slika 3.54b):
0 1 1 0 0
) 3 1 ( ) 1 ( 3 4 d n n d d h
p
+ + (3.180)
gde su:
d
0
prenik rupe za zavrtanj,
n
1
broj zavrtnjeva u jednom redu (najee je n
1
=n/2).
Osim toga, visina eone ploe mora da bude dovoljna kako bi se obezbedilo unoenje
transverzalne sile u rebro nosaa, odnosno mora da zadovolji i sledei uslov:
w dop
p
t
V
h
(3.181)
gde je t
w
debljina rebra nosaa, a r
dop
doputeni smiui napon za osnovni materijal od ko-
jeg je izraen nosa. Za visinu eone ploe se usvaja vea od ove dve vrednosti.
Kontrola napona u ugaonim avovima vri se na osnovu sledeeg izraza:
dop w
p
a h
V
V
,
2

II
(3.182)
gde je a debljina ugaonih avova , a c
w,dop
doputeni napon za ugaone avove. Mogue je,
meutim, postaviti i inverzni problem, odnosno odrediti potrebnu debljinu ava a:
dop w p
h
V
a
,
2
. (3.183)
Ukoliko je ovako sraunata debljina ugaonih avova vea od maksimalne, odnosno ako
uslov (3.181) nije zadovoljen, mora da se povea visina ploe. Potrebna visina eone plo-
e, s obzirom na nosivost ugaonih avova, moe da se odredi na osnovu uslova:
dop w
p
a
V
h
,
2
(3.184)
gde je a usvojena, konstruktivno ostvarljiva debljina ugaonog ava.
Dejstvo zgloba kod ovakvih veza se ostvaruje deformacijom eone ploe (slika 3.55),
koja omoguava obrtanje veze za ugao 0. Zbog toga je poeljno da eona ploa bude to
kraa i ne suvie debela, kako bi se ostvarilo obrtanje veze uz to manje sekundarne efek-
te, kao to su momenti ukljetenja koji izazivaju sile zatezanja u zavrtnjevima.
Slika 3.55 - Deformacija eone ploe usled obrtanja oslonakog preseka
Ukoliko je nosa zaseen, kontrola napona na ovom delu nosaa (presek 1-1) treba da
se sprovede kao kod veza sa prikljunim limom.
Neka od moguih reenja zglobnih veza sa eonom ploom su prikazana na slici 3.56.
Uobiajene dimenzije eonih ploa prikazane su u okviru tabele 3.5.
Tabela 3.5 - Uobiajene dimenzije eonih ploa | || |mmj jj j
Zavrtanj M16 M20 M24
w
60 80 100 120 80 100 120 150 100 120 150 200
n
1
=1
120 140 160 - 160 180 - - 200 - - -
n
1
=2
120 140 160 180 160 180 200 - 200 220 250 300
n
1
=3
120 140 160 180 160 180 200 230 200 220 250 300
n
1
=4
- - - - 160 180 200 230 200 220 250 300
b
p
n
1
=5
- - - - - - - - 200 220 250 300
t
p
10 10 10
b
p
irina eone ploe; t
p
debljina eone ploe; w razmak zavrtnjeva
Ako se pri montai nosa bono ubacuje izmeu postojeih podvlaka ili stubova, tada
je potrebno da nosa bude krai od svetlog otvora
0
za:
mm 2
2
0
2
+
p
b
(3.185)
gde je b
p
irina eone ploe.
Nakon ubacivanja nosaa, da bi se kompenzirao zazor, neophodno je da se postavi pod-
meta u vidu ploe (slika 3.57). Ukoliko je <6 mm podmeta se postavlja samo sa jed-
ne strane, dok se u suprotnom postavljaju podmetai debljine 2 / sa obe strane.
Slika 3.56 - Razliite mogunosti oblikovanja zglobnih veza sa eonom ploom
Pomou eonih ploa mogu vrlo efikasno da se ostvare i kose veze pod uglom (slika
3.58a). Pri konstruisanju ovakvih veza neophodno je voditi rauna o poloaju zavrtnjeva
na otrougaonoj strani veze, kako bi se obezbedila njihova ugradnja. Minimalno rastojanje
zavrtnjeva od veze rebra x zavisi od ugla o pod kojim se vezuju nosai i duine zavrtnja
(slika 3.58b):
mm ) 20 10 ( + ctg l x . (3.186)
Slika 3.57 - Veze sa eonom ploom i podmetaem
Slika 3.58 - Kosa veza sa eonom ploom
4.2.4 Veze pomou stolice
Jo jedno od efikasnih reenja za ostvarivanje zglobnih veza pod uglom, je veza pomo-
u stolica. Ovo reenje je posebno pogodno za laku montau nosaa. Kao stolica se naje-
e koristi ugaonik (slika 3.59a), ili lim (slika 3.59b) preko kojeg se direktnim kontaktom
prenosi reakcija nosaa. Veza rebra sa prikljunim limom ima za cilj samo da sprei skliz-
nue ili bono preturanje nosaa. Kako reakcija nosaa deluje negde na kraku ugaonika,
javlja se ekscentricitet, pa dolazi do pojave torzionog momenta u podvlaci. Stoga, podvla-
ka mora da bude oblikovana kao torziono kruta da bi prihvatila moment torzije, ili se pak
predviaju druge konstruktivne mere da bi se spreilo njeno uvijanje. Na primer, krak
ugaonika se povija za 2 do 3 mm (slika 3.59a), ime se omoguava nesmetano obrtanje
nosaa, a time se bitno smanjuje moment ekscentriciteta, jer se mesto delovanja reakcije V
pomera ka rebru podvlake.
Slika 3.59 - Veze nosaa pomou stolice
Proraun veza sa stolicom u vidu ugaonika zahteva proveru napona u ugaoniku i
kontrolu njegove veze za prikljunu povrinu. Veza ugaonika sa prikljunom povrinom
moe biti ostvarena zavrtnjevima ili zavarivanjem pomou ugaonih avova. Ako se nosa
vezuje za stub ili podvlaku sanduastog preseka onda u obzir dolazi samo veza
zavarivanjem, jer se zbog nepristupanog preseka zavrtnjevi ne mogu postaviti.
Mehanizam naprezanja veze pomou stolica u vidu ugaonika prikazan je na slici 3.60.
Pretpostavlja se da reakcija V deluje na samoj ivici ugaonika, to nije sasvim korektno, ali
je na strani sigurnosti. Usled ove sile dolazi do savijanja ugaonika uz maksimalan moment
M
e
=Ve. Ovaj moment se uravnoteuje pomou sprega sila N
c
i N
t
. Silu zatezanja
prihvataju zavrtnjevi (naprezanje u pravcu ose zavrtnjeva - upanje), a sila pritiska se
prenosi kontaktom. Moe se smatrati da rezultanta sile pritiska deluje na etvrtini visine
ugaonika. Kontrola napona u ugaoniku treba da se izvri na osnovu sledeeg izraza:
dop
net net
e
A
V
W
M
+
max
(3.187)
gde su
net net
W A i geometrijske karakteristike neto preseka kraka ugaonika:
t d A
net
) 2 (
0
(3.188)
6
) 2 (
2
0
t d
W
net

. (3.189)
Slika 3.60 - Naprezanja veze ostvarene pomou stolice
Sila zatezanja u zavrtnjevima moe da se odredi prema izrazu:
e
t
M
N (3.190)
gde je q krak sprega sila (slika 3.60). Pri proraunu zavrtnjeva treba voditi rauna o tome
da su oni napregnuti na smicanje i na zatezanje. U jednom zavrtnju deluju sledee sile:
n
V
F
v
(3.191)
n
N
F
t
t
. (3.192)
Proraun veza kod kojih se, umesto zavrtnjevima, ugaonik vezuje za prikljunu povri-
nu zavarivanjem pomou ugaonih avova, razlikuje se u sledeem:
pri kontroli napona u ugaoniku rauna se sa bruto presekom, ije geometrijske
karakteristike mogu da se odrede na sledei nain:

6
2
t
W

; t A (3.193)
pri kontroli veze ugaonika za prikljunu povrinu (slika 3.61) moe se pretpostaviti
da vertikalni avovi prenose itavu smiuu silu V, a da se moment ekscentriciteta
prenosi pomou horizontalnih avova, pa treba pokazati da je:

dop w
h a
V
V
,
2

II
u vertikalnim avovima (3.194)

dop w
e
a
h M
n
,
2
/

u horizontalnim avovima. (3.195)

Slika 3.61 - Naprezanja u avovima za vezu stolice
Ako se raspolae dovoljnom visinom, na primer kod veza nosaa sa stubom, veze mo-
gu da se izvedu pomou stolice u vidu pljoteg elinog lima (slika 3.62). Povoljnost
ovakvih veza je to se precizno moe definisati poloaj rezultante V. I kod ovakvih veza
neophodno je da se izvri vezivanje rebra nosaa za prikljunu povrinu, u cilju spreava-
nja skliznua ili bonog preturanja nosaa. Ovo moe da se ostvari pomou prikljunog li-
ma ili eone ploe.
Pri proraunu ovakvih veza treba voditi rauna o unoenju sile u rebro nosaa. Ukoliko
rebro nije sposobno da prihvati reakciju, potrebno je predvideti ukruenja (slika 3.62a) ili
ojaati oslonaku noicu (slika 3.62b).
Kada se dimenzionie ovakva veza potrebno je da se obezbedi pravilno unoenje sile u
rebro nosaa i da se proveri veza stolice sa prikljunom povrinom. Unoenje sile u rebro
nosaa ostvaruje se na razliite naine, u zavisnosti od toga da li je postavljeno ukruenje
ili ne. Ovde e biti razmotrena oba sluaja, dakle za nosa sa i bez ukruenja.
Slika 3.62 - Veza pomou stolice u vidu pljoteg elika
Na slici 3.63 je prikazan tok sila pri unoenju reakcije u rebro nosaa bez ukruenja.
Pretpostavlja se da je pritisak na kontaktnoj povrini ravnomerno rasporeen, odnosno
const
D
. Dimenzije kontaktne povrine se odreuju na sledei nain:
) ( 25 , 1 r t a
f x
+ (3.196)
f w y
t r t a + + 46 , 3 46 , 1 (3.197)
gde su:
a
x
duina dodira nosaa i stolice u pravcu ose nosaa.
a
y
duina krutog oslanjanja, odnosno aktivna irina oslonca,
t
w
debljina rebra nosaa,
t
f
debljina noice nosaa i
r poluprenik zaobljenja (slika 3.63).
Dakle, mora biti zadovoljen sledei uslov:
dop c
A
V
(3.198)
gde je A kontaktna povrina:
y x
a a A . (3.199)
Tok sila pri njihovom prelasku sa kontaktne povrine u rebro nosaa je linearan (slika
3.63). Minimalna irina rebra
T
na kojoj se vri unoenje sile iznosi:
( ) ( ) r t r t a
f f x T
+ + + 75 , 3 5 , 2 (3.200)
Slika 3.63 - Unoenje sila u rebro bez ukruenja
Pri odreivanju minimalne irine ne uzima se u obzir deo rebra ija je debljina, usled
valjanja, vea od debljine rebra t
w
, ve se smatra da je kritian presek na zavretku krivine
r gde je debljina najmanja. Maksimalni normalan napon u rebru je:
dop i
w T
t
V
,

. (3.201)
Doputeni napon izvijanja
dop i,
dobija se na osnovu duine izvijanja d
i
75 , 0 ,
gde je d visina rebra, i poluprenika inercije i = 0,289t
w
, prema krivoj izvijanja C.
Kod reakcija veeg intenziteta neophodno je da se postave ukruenja za prijem oslo-
nake reakcije i njeno ravnomerno unoenje u rebro nosaa (slika 3.64).
Kontaktna povrina je u ovom sluaju znatno vea (slika 3.64), jer nema ogranienja u
pogledu irine i duine krutog oslanjanja. irina oslonca a
x
je jednaka duini dodira stolice
i nosaa (bez ogranienja), dok je duina krutog oslonca a
y
jednaka irini noice nosaa
(b
f
), ako je irina stolice vea od irine noice nosaa (slika 3.64b), odnosno b
f
2u, ako je
noica preputena (slika 3.64c).
Kao u prethodnom sluaju, u pogledu kontaktnog napona mora da bude zadovoljen us-
lov (3.198). Granina sila koja se moe uneti u rebro kod ovakve veze je znatno vea u od-
nosu na vezu bez ukruenja, jer u njenom unoenju, osim rebra nosaa, uestvuju i ukrue-
nja, pa je:
dop i
eff
A
V
,
(3.202)
gde je A
eff
povrina aktivnog preseka (slika 3.65b):
w T s s eff
t c b t A + ) ( 2 (3.203)
a t
s
i b
s
su debljina i irina ukruenja. Dozvoljeni napon izvijanja u ovom sluaju, dobija se
na isti nain kao i u prethodnom, s tim da se poluprenik inercije odreuje na osnovu geo-
metrijskih karakteristika aktivnog dela preseka (ukruenja + sadejstvujua irina rebra):
eff
eff
e
A
I
i . (3.204)
Slika 3.64 - Unoenje sile u rebro sa ukruenjem
Veza lima za ukruenje sa rebrom i noicom nosaa ostvaruje se ugaonim avovima,
koji su napregnuti kao to je prikazano na slici 3.64c. Prema DIN-u, vrednosti sila
2 1
F i F
mogu se odrediti na osnovu sledeih izraza:
( )
( )
s s
s
t b
c b V
F
+
2
1
(3.205)
( )
( ) c h
c b
F F
s
s
+
+
2 2
3
1 2
. (3.206)
Dakle, naprezanje se javlja u pravcu ava i upravno na njega, a kontrola avova treba
da se izvri na osnovu poznatih pravila za njihovo dimenzionisanje.
Primena veza pod uglom pomou stolice je dosta esta u elinim konstrukcijama. Pri-
kazano je samo par osnovnih tipova veze sa stolicama, na osnovu kojih je objanjen nain
funkcionisanja i proraun ovakvih veza. U praksi se, meutim, javlja niz modifikacija
ovakvih veza, kako bi se odgovorilo konkretnim uslovima i zahtevima. Kod visokih nosa-
a (slika 3.66) stolica moe da se smesti unutar visine nosaa, uz malo zasecanja rebra.
Slika 3.65 - Unoenje sila i naprezanje ukruenja i avova
Slika 3.66 - Veza sa stolicom koja je postavljena u okviru visine nosaa
Prednost ovakve veze je u tome to stolica, koja je unutar gabarita nosaa, ne smeta
prilikom oblaganja stubova. irina podvlake na slici 3.66 je vea od irine stuba, to ostav-
lja nepovoljan estetski utisak, pogotovo ako nosai nisu skriveni, pa se preporuuje druga-
ije konstruktivno oblikovanje.
Veze pomou stolica su praktino nezamenjive na mestima dilatacionih razdelnica
objekata (slika 3.67). Naime, nosa se oslanja na konzolnu stolicu i preko nje prenosi
vertikalnu reakciju, dok se horizontalna pomerljivost ostvaruje pomou ovalnih rupa na
prikljunom ugaoniku. Na primeru prikazanom na slici 3.67, bono pomeranje nosaa na
mestu veze sa stubom je spreeno pomou pljoteg lima koji je zavaren za gornju noicu i
ubaen izmeu noica stuba, pa predstavlja svojevrstan distancer.
Pri dimenzionisanju veze stolice sa stubom, a i samog stuba, treba voditi rauna o
ekscentricitetu. Treba, naime, razmatrati najnepovoljniji sluaj, odnosno sluaj kada se
reakcija nosaa prenosi na stolicu na najudaljenijem moguem poloaju od rebra stuba, jer
je tada ekscentricitet najvei.
Slika 3.67 - Veza sa stolicom na mestu dilatacione razdelnice
Na slici 3.68 je prikazano jo nekoliko mogunosti za ostvarivanje veze pod uglom
pomou stolica. Proraun ovakvih i slinih veza je analogan opisanom, uz uvaavanje
nekih specifinosti koja zavise od oblikovanja konkretne veze.
Slika 3.68 - Neki primeri veza pod uglom pomou slolice
4.3 KRUTE VEZE
Kao i zglobne, i krute veze imaju znaajnu primenu u metalnim konstrukcijama, kako u
mostogradnji tako i u zgradarstvu. Uglavnom se koriste kod veza nosaa pod uglom kod
jakih grednih rotilja, kao i kod veza greda sa stubovima okvirnih nosaa. Prednost krutih
veza u odnosu na zglobne je to se u konstrukciji javljaju znatno manje deformacije i to
se dobija povoljnija preraspodela unutranjih sila u konstrukciji. Sve ove prednosti krutih
veza moraju da se kompenzuju dodatnim elementima i spojnim sredstvima u vezi. I pored
toga, krute veze su nezamenljive, posebno kod okvirnih konstrukcija u zgradarstvu i kod
dinamiki optereenih konstrukcija kao to su mostovi, gde se veze podunih i poprenih
mostovskih nosaa uvek izvode kao krute.
4.3.1 Krute veze nosaa sa kontinuitet lamelom
Krute veze pod uglom sa kontinuitet lamelama (slika 3.69) se koriste u mostogradnji,
kao najei vid ostvarivanja veze podunih i poprenih nosaa klasinih mostovskih
konstrukcija. U zgradarstvu se ovakve veze javljaju kod jakih rotiljnih sistema. Za manja
optereenja koriste se delimino modifikovane veze, bez donje pritisnute kontinuitet lame-
le. Osnovna karakteristika ovakvih veza je da se oslonaki moment prihvata pomou do-
datnih lamela, ime se obezbeuje kontinuiranje nosaa. Pri dimenzionisanju krutih veza
pod uglom sa kontinuitet lamelom, treba sprovesti:
kotrolu napona u oslabljenom preseku nosaa na mestu veze,
proraun kontinuitet lamele za prijem momenta savijanja M,
proraun veze rebra nosaa za prijem smiue sile V i momenta ekscentriciteta
M
e
=Ve.
Slika 3.69 - Kruta veza podunog nosaa sa kontinuitet lamelama
Kontrola napona u oslabljenom nosau na mestu nastavka treba da se sprovede na sle-
dei nain:
dop
net
W
M
(3.207)
dop
w w
A
V
t I
S V

(3.208)
gde su:
W
net
otporni moment neto poprenog preseka nosaa,
S statiki moment poprenog preseka nosaa,
I moment inercije poprenog preseka nosaa,
t
w
debljina rebra nosaa i
A
w
povrina rebra nosaa.
Moment savijanja koji deluje na mesu krute veze M moe da se razloi na spreg sila
koji ine sila zatezanja N
t
i sila pritiska N
c
(slika 3.69). Kako je moment savijanja na mestu
veze uglavnom negativan (oslonaki moment kontinualnog nosaa sa elastinim oslonci-
ma), sila zatezanja deluje u gornjoj, a sila pritiska u donjoj noici podunog nosaa. Nji-
hov intezitet moe da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
h
M
N N
c t
(3.209)
gde je h visina poprenog preseka podunog nosaa. Potreban broj zavrtnjeva na noici
nosaa (usvaja se isti broj na pritisnutoj i zategnutoj noici) odreuje se na osnovu izraza:
dop f
t
f
F
N
n
,
(3.210)
gde je F
f,dop
v,dop
(2.10) ili F
s,dop
(2.33) ili F
vs,dop
(2.34)). Kako se kontinuitet lamela uglavnom postavlja samo sa jedne (spoljanje) strane
noice nosaa, ovi zavrtnjevi su jednoseni.
Sila zatezanja N
t
se pomou zavrtnjeva prenosi iz noice podunog nosaa u kontinui-
tet lamelu. Proraun zategnute kontinuitet lamele se vri na osnovu neto povrine popre-
nog preseka. Za dimenzionisanje kontinuitet lamele, kao i kod podvezica kod montanog
nastavka nosaa, merodavan je popreni presek na mestu poslednjeg reda zavrtnjeva. Kon-
trola napona se vri prema sledeem izrazu:
dop
net
t
A
N
(3.211)
gde je A
net
neto povrina kontinuitet lamele. Kontinuitet lamela se uglavnom konstruie u
vidu ravnog lima pravougaonog poprenog preseka (bt). Ako se usvoji da je irina konti-
nuitet lamele jednaka irini noice nosaa (b=b
f
), onda iz uslova (3.211) moe da se odredi
njena potrebna debljina t:
) (
, 0 1 , f f dop
t
d n b
N
t

(3.212)
gde su:
n
f,1
broj zavrtnjeva u merodavnom poprenom preseku,
d
0,f
prenik rupe za zavrtnjeve na kontinuitet lameli.
Ako se za spojna sredstva koriste visokovredni zavrtnjevi sa punom silom pritezanja,
debljina kontinuitet lamele treba da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
) (
, 0 1 ,
,
f f dop
red t
d n b
N
t

(3.213)
gde je
dop s f t red t
F n N N
, 1 , ,
4 , 0 (videti poglavlje 2).
Sila pritiska N
c
se prenosi na istovetan nain. Pri proraunu pritisnute kontinuitet lamele
ne uzima se u obzir slabljenje preseka, ve se rauna sa bruto poprenim presekom. Prijem
sile pritiska moe se ostvariti i direktnim kontaktom. Meutim, u mostogradnji se zbog
dinamikih uticaja i mogue pojave oslonakog momenta alternativnog znaka izbegava
prenoenje sile pritiska kontaktom, ve se, kao to je pokazano, vri kontinuiranje i donjeg i
gornjeg pojasa. Da bi se postavila donja, pritisnuta kontinuitet lamela, kada je popreni
nosa vee visine od podunog, potrebno je da se na rebru poprenog nosaa predvidi otvor
(slika 3.69), koji omoguava njeno postavljanje. Kada su poduni i popreni nosai iste
visine izbegava se ovaj problem, a veza se ostvaruje kao to je prikazano na slici 3.70.
Slika 3.70 - Veza podunih i poprenih nosaa iste visine
Reakcije podunih nosaa prenose se na popreni pomou prikljunih ugaonika i zavrt-
njeva serije 1 i 2. Nain rada ovakve veze je istovetan sa radom zglobne veze sa priklju-
nim ugaonicima (videti 4.2.2). Potreban broj zavrtnjeva serije 1, kao i sila u najoptereeni-
jem zavrtnju ove serije moe da se odredi u potpunosti prema delu 4.2.2.1 ovog poglavlja,
jer su ovi zavrtnjevi optereeni transverzalnom silom V i momentom ekscentriciteta
M
e
=Ve, kao i u sluaju zglobne veze. Dakle, potreban broj zavrtnjeva serije 1 moe da se
odredi prema izrazu:
2
2
,
1
6 1
(
,
\
,
(
j

+
h
e V
V
F
n
dop w
(3.214)
gde je F
w,dop
nosivost zavrtnja serije 1 u smiuem spoju. Kada se usvoji potreban broj za-
vrtnjeva, neophodno je da se izvri kontrola nosivosti najoptereenijeg zavrtnja prema
izrazu (3.157) za iroke veze, odnosnu (3.158) za visoke veze.
Ukoliko su reakcije susednih podunih nosaa jednake (V
1
=V
2
=V), potreban broj zavrt-
njeva serije 2, uz sva uproenja objanjena u okviru dela 4.2.2.3, moe da se odredi na os-
novu izraza:
dop w
F
V
n
,
2
2
(3.215)
gde je F
w,dop
nosivost zavrtnja serije 2 u smiuem spoju (uobiajeno je da su zavrtnjevi
serije 1 i serije 2 istog prenika). Meutim, ukoliko se ove reakcije razlikuju (V
1
=V
2
)
potrebno je da se sprovedu sledee kontrole nosivosti (videti 4.2.2.3):
- kontrola nosivosti zavrtnjeva na smicanje za svaki nosa posebno i
- kontrola pritiska po omotau rupe prikljune povrine, koja prihvata obe reakcije.
Kao to je ve reeno, u mostogradnji je neophodno da se adekvatnim konstruktivnim
sredstvima obezbedi prijem sile pritiska iz donje noice. Osim pomou kontinuitet lamele,
prijem sile pritiska moe se ostvariti i pomou stolice (slika 3.71).
Slika 3.71- Veza pomou stolice
U okviru raspoloive visine rebra podunog nosaa postavlja se maksimalan broj zavrt-
njeva n
w
. Oni su sposobni da prenesu samo deo ukupne reakcije V
w
. Preostali deo reakcije
V
c
prenosi se pomou stolice:
dop w w w c
F n V V V V
,
. (3. 216)
Zavrtnjevi za vezu stolice sa poprenim nosaem n
c
osim preostalog dela reakcije V
c
prihvataju i moment savijanja:
z N c V M
c c c
(3.217)
gde su:
c rastojanje od teita zavrtnjeva na donjoj noici, odnosno mesta delovanja sile V
c
do li-
nije zavrtnjeva serije 1 (slika 3.71),
z rastojanje od donje ivice podunog nosaa, odnosno mesta unoenja sile pritiska N
c
do
teita zavrtnjeva n
c
(slika 3.71).
U zgradarstvu, gde su optereenja preteno mirna, prijem sile pritiska N
c
moe da se
ostvari kontaktom, tako to se u prostor izmeu pritisnute noice podunog i rebra popre-
nog nosaa upasuje ploica (slika 3.72a). Ova ploica nakon montae mora da se fiksira
zavarivanjem, ili ree pomou zavrtnjeva, kako bi se spreilo njeno eventualno ispadanje.
Dimenzije kontakt ploice b
c
i h
c
se odreuju iz uslova da je kontaktni napon usled delova-
nja sile pritiska N
c
manji od doputenog:
dop
c c
c
h b
N

. (3.218)
Slika 3.72 - Krute veze pod uglom sa kontinuitet lamelom i: a) upasovanom ploicom;
b) eonom ploom
Ukoliko se u podunim nosaima ne javlja alternativni moment savijanja, tada veza
moe da se rei i pomou kontinuitet lamele na zategnutoj noici i eone ploe na rebru
(slika 3.72b). Deo eone ploe uz pritisnutu noicu prihvata silu pritiska kontaktom, a za-
vrtnjevi prihvataju transverzalnu silu. Zarvtnjevi na rebru su optereeni samo na smicanje
usled transverzalne sile, jer nema ekscentriciteta (e=0). Prednosti ovakve veze su manji
broj zavrtnjeva i dodatnog materijala, a glavni nedostaci su oteana montaa i stroiji zah-
tevi u pogledu preciznosti izrade.
Veza gornje, zategnute, kontinuitet lamele moe da se izvede i zavarivanjem za noice
podunih nosaa (slika 3.73). Da bi se ubrzao proces zavarivanja, a samim tim i skratilo
vreme potrebno za montau jedne ovakve veze, kontinuitet lamela se izvodi iz dva dela
koja su spojena sa noicama podunim i eonim ugaonim avovima, izraenim u radionici.
Na montai se vri samo povezivanje delova kontinuitet lamele pomou sueonih avova
(slika 3.73a). Da bi se smanjili naponi u sueonom avu uobiajeno je da se, kod ovakvih
reenja, povea irina kontinuitet lamele. Ukoliko se kontinuitet lamela izvodi u jednom
komadu, potrebno je da njena irina bude manja od irine gornje noice podunog nosaa,
kako bi se obezbedilo izvoenje obostranih podunih ugaonih avova u najpovoljnijem po-
loaju za zavarivanje (slika 3.73b).
Zajedniko za sve pomenute veze u zgradarstvu je da se pritisak prenosi kontaktom, a
zatezanje kontinuitet lamelom. Prijem reakcije podunih nosaa moe da se izvri na razli-
ite naine:
pomou eone ploe (slika 3.72b),
pomou prikljunih ugaonika (slike 3.69, 3.70, 3.71, 3.72a),
pomou stolice (slike 3.73a, 3.74).
Gornja kontinuitet lamela i glave zavrtnjeva koji su postavljeni na njoj izlaze izvan ga-
barita podunog nosaa, to moe da izazove smetnje pri postavljanju prefabrikovanih
podnih ploa ili krovnih panela. Da bi se ovaj problem izbegao veza moe da se oblikuje
kao to je prikazano na slici 3.74. Zategnuta kontinuitet lamela je dvodelna i zavaruje se sa
donje strane za noice podunih nosaa, pomou montanih ugaonih avova. Reakcije po-
dunih nosaa se prenose preko eone ploe na stolicu koja je zavarena za rebro popre-
nog nosaa.
Slika 3.73 - Veza kontinuitet lamele zavarivanjem
Slika 3.74 - Veza sa dvodelnom kontinuitet lamelom
Ako su dva susedna poduna nosaa razliite visine potrebno je da se predvide dodatni
elementi kojima se obezbeuje unoenje kontaktnog pritiska u rebro podunog nosaa na
istoj visini, kako bi se izbegle lokalne deformacije rebra primarnog nosaa (slika 3.75).
Da bi se izbeglo krivljenje rebra primarnog (poprenog) nosaa u sluaju sekundarnih
(podunih) nosaa razliite visine (slika 3.75a) potrebno je da se obezbedi da sile pritiska
lee na istoj liniji dejstva. Ovo moe da se ostvari na nekoliko razliitih naina. Ako je vi-
sinska razlika podunih nosaa manja od 50 mm, ona moe da se kompenzuje zavariva-
njem umetka na donju noicu nieg nosaa (slika 3.75b). Kod veih visinskih razlika obi-
no se za donju noicu nieg nosaa zavaruje deo valjanog profila (slika 3.76a), ili se zava-
rivanjem klinastog dela obrazuje vuta (slika 3.76b). Treba voditi rauna da se u ovom slu-
aju javlja skretna sila na poetku vute.
Slika 3.75 - Krivljenje rebra poprenog nosaa usled ekscentrinog unoenja
kontaktnog pritiska
Zavarivanjem dodatnih elemenata za noicu podunog nosaa (slika 3.76) poveava se
njegova visina na mestu veze, pa su samim tim i unutranje sile N
t
i N
c
manje. Meutim,
ovo poveanje visine nosaa moe da prouzrokuje konstruktivne i funkcionalne probleme.
Ako je potrebno da se izbegnu ovakvi problemi visina nieg nosaa moe da ostane nepro-
menjena, ali je neophodno da se na susednom, viem nosau predvidi ukruenje koje je
sposobno da prihvati lokalnu silu pritiska iz noice nieg nosaa (slika 3.77).
U zgradarstvu, gde su optereenja umerena i mirna (statika), mogu da se primenjuju
veze bez kontinuitet lamele (slika 3.78). Kod ovakvih veza prijem sile zatezanja ostvaruje
se direktnim zavarivanjem noica sekundarnih nosaa za noicu primarnog nosaa (podv-
lake). Kao to se vidi sa slike 3.78 kompletna veza je u zavarenoj izradi. Pri projektovanju
ovakvih veza neophodno je da se predvide montane stolice, najee u vidu ugaonika, ka-
ko bi se nosa na njih oslonio prilikom zavarivanja na montai.
Osim veza pod uglom izmeu poprenih i podunih nosaa, u mostogradnji se esto javlja i
veza konzole sa poprenim nosaem, na mestu prelaska sa mosta na trup koloseka. Konzola je,
u tom sluaju, optereena koncentrisanom silom P, koja potie od pritiska toka voza (slika
3.79). Na mestu veze konzole sa poprenim nosaem javlja se i moment savijanja M
e
=Pe
(slika 3.79). Da bi se spreilo uvijanje poprenog nosaa usled torzionog momenta) (M
T
= M
e
=
Pe) vri se kontinuiranje konzole i susednog podunog nosaa. Kontinuitet lamela se dimenzi-
onie prema sili zatezanja, koja treba da se odredi na sledei nain:
h
e P
N
t
(3.219)
gde je h krak sila koji je jednak rastojanju od gornje ivice zategnute noice konzolnog
nosaa do najnieg zavrtnja serije 1 (slika 3.79a).
Slika 3.76 -Veza podunih nosaa razliite visine
Odreivanje broja zavrtnjeva za vezu kontinuitet lamele i kontrola napona u njoj vri se
na identian nain kao i kod veze podunih nosaa sa poprenim, s tim da se sila N
t
odre-
uje prema prethodnom izrazu (3.219).
Za prijem reakcije krajnjeg podunog nosaa
1
V i sile P sa konzole koriste se ugaonici
sa zavrtnjevima serije 1 i 2. Potreban broj zavrtnjeva odreuje se na sledei nain:
- zavrtnjevi serije 1 (veza podunog sa poprenim nosaem):

2
1 1 2
1
, 1
1
6 1
(
,
\
,
(
j

+
h
e V
V
F
n
dop w
(3.220)
Slika 3.77 - Veza sa ukruenjem na rebru vieg nosaa
- zavrtnjevi serije 1 (veza konzole sa poprenim nosaem):

2
1
2
, 1
1
6 1
(
,
\
,
(
j

+
h
e P
P
F
n
dop w
(3.221)
- zavrtnjevi serije 2 (veza prikljunog ugaonika za rebro poprenog nosaa, sa strane
podunog nosaa):

dop w
F
V
n
, 2
1
2
(3.222)
- zavrtnjevi serije 2' (veza prikljunog ugaonika za rebro poprenog nosaa, sa strane
konzole):

dop w
F
P
n
, 2
2
(3.223)
gde su F
w1,dop
i F
w2,dop
nosivost zavrtnjeva serije 1 i 1, odnosno 2 i 2 u smiuem spoju.
Zavrtnjevi serije 1 i 1 rade kao dvoseni, a zavrtnjeva serije 2 i 2 se pri ovakvom
proraunu tretiraju kao jednoseni. Kao to moe da se zakljui sa slike 3.79, jedan broj
zavrtnjeva istovremeno radi i u sklopu serije 2 i u sklopu serije 2. U tim zavrtnjevima se
javlja maksimalna smiua sila:
2
1
2
max ,
n
V
n
P
F
V
+
(3.224)
gde su
2
n i
2
n usvojen broj zavrtnjeva serija 2 i 2 (
2 2
n n i
2 2
n n ). Meutim, zavrtnjevi
koji istovremeno rade u sastavu serije 2 i 2 su dvoseni, pa je njihova nosivost vea.
Slika 3.78 - Veza u zavarenoj izradi bez kontinuitet lamele
Slika 3.79 - Veza konzole pod uglom
Veza poprenog mostovskog nosaa za glavni nosa takoe predstavlja vezu pod ug-
lom (Slika 3.80). Da bi se umanjilo torziono uvijanje glavnog nosaa usled oslonakog
momenta poprenog nosaa, predvia se ugaoni lim (krilce). Zavrtnjevi serije a koji su
smeteni na rebru poprenog nosaa i krilcu prenose reakciju poprenog nosaa V i mo-
ment ekscentriciteta M
e
=Ve, gde je e rastojanje od linije zavrtnjeva serije a do rebra glav-
nog nosaa. Zavrtnjevi serije b i c (slika 3.80b) su napregnuti rezultantom sila u zavrtnje-
vima serije a koji su smeteni na krilcu (
4 , 3 , 2 , 1 ,
i , ,
a a a a
F F F F ), kao to je prikazano na slici
3.80b. Kako u optem sluaju ova sila ne deluje u teitu zavrtnjeva serije b, odnosno c,
ovi zavrtnjevi su napregnuti i momentom ekscentriciteta:
b b
e R M (3.225)
c c
e R M (3.226)
gde je R rezultanta sila u zavrtnjevima serije a koji se nalaze na krilcu, a e
b
i e
c
odgova-
rajui ekscentriciteti (slika 3.80b).
Slika 3.80 - Veza podunog sa glavnim nosaem
Kao to se vidi sa slike 3.81 zavrtnjevi serije b su napregnuti sa dve smiue kompo-
nente: horizontalnom ( cos R H
b
) i vertikalnom ( sin R V
b
) i momentom savija-
nja (
b b
e R M ). Sila u najoptereenijem zavrtnju je:
( )
2
, ,
2
, max , b M b V b H R
F F F F + + (3.227)
gde su:
b
b H
n
R
F
cos
,

(3.228)
b
b V
n
R
F
sin
,

(3.229)
2
,
i
n b
b M
h
h e R
F (3.230)
a
b
n je broj zavrtnjeva serije b. Maksimalna sila odreena prema izrazu (3.227) u zavrt-
njevima serije b, treba da bude manja od nosivosti zavrtnja u smiuem spoju F
dop
.
Zavrtnjevi serije c su napregnuti na smicanje i zatezanje u pravcu vrata (upanje). Smi-
canje izaziva horizontalna komponenta
b c
H H , a zatezanje vertikalna komponenta
b c
V V i moment ekscentriciteta
c c
e R M . Najvea sila zatezanja je u krajnjem zavrt-
nju (slika 3.81) i iznosi:
2
1 sin
max ,

+
h
e R
n
R
F
c
c
t

(3.231)
gde su:
n
c
broj zavrtnjeva serije c,
h
c
rastojanje izmeu najudaljenijih zavrtnjeva serije c (slika 3.81).
Najoptereeniji zavrtanj serije c treba kontolisati na kombinovano naprezanje usled
dejstva sile zatezanja (3.231) i smicanja (
c c V
n H F / )
Slika 3.81 - Naprezanje zavrtnjeva serije b i c
Potrebno je napomenuti i to da su zavrtnjevi serije b dvoseni za razliku od zavrtnjeva
serije c koji su jednoseni, ali su postavljeni sa obe strane noice popreog nosaa, pa ih
ima vie.
Osim ovakvih veza, koje su u potpunosti ostvarene pomou zavrtnjeva, veza poprenog
sa glavnim nosaem moe da se izvede i zavarivanjem (slika 3.82). Zavarivanje se vri u
radionici kako bi se ostvarili avovi to boljeg kvaliteta, a zbog ogranienog kapaciteta
transporta treba predvideti montane nastavke, neposredno uz glavni nosa, kako bi napre-
zanja na savijanje bila to manja (M
e
=Ve). Glavni nosa se, dakle, transportuje sa prik-
ljunim delom poprenog nosaa koji je zavaren u radionici, pa se na montai povezuje sa
poprenim nosaima pomou klasinih montanih nastavaka sa podvezicama.
Proraun radionikog nastavka u zavarenoj izradi sastoji se u sledeem:
dop w
w
A
V
V
,

II
(3.232)
gde je
w
A povrina ugaonih avova ( 2a A
w
).
Montani nastavak se rauna i izvodi kao nastavak nosaa sa transverzalnom silom V i
momentom savijanja M
e
=Ve. Pri tom treba istai da gornja, pritisnuta podvezica mora da
se zasee kako bi mogla da se postavi preko ukruenja. Za dimenzionisanje podvezice je
merodavan neto presek II-II (slika 3.82b), pa potrebna debljina podvezice treba da se odre-
di na osnovu sledeeg izraza:
) (
/

b
h M
t
dop
e
p
(3.233)
gde je A irina zasecanja (slika 3.82b), koja zavisi od debljine ukruenja i uglavnom iznosi
20 mm.
Slika 3.82 - Veza poprenog sa glavnim nosaem u zavarenoj izradi
4.3.2 Krute veze sa eonim ploama i prednapregnutim visokovrednim
zavrtnjevima
Pojavom visokovrednih zavrtnjeva i njihovom sve veom upotrebom, koja je zasnova-
na na teorijskim i eksperimentalnim istraivanjima, otvorene su mogunosti za primenu
novih tipova veza. Jedna od veza koja se zasniva na pogodnostima koje pruaju prednap-
regnuti visokovredni zavrtnjevi je i kruta veza sa eonom ploom. Prednosti ove veze su u
jednostavnoj izradi i montai. Neki od primera primene veze sa eonom ploom su prika-
zani na slici 3.83.
Kao to se vidi sa slike 3.83 veze sa eonom ploom se koriste za veze nosaa sa stu-
bom (slika 3.83a,b), za konstruisanje montanih nastavaka nosaa (slika 3.84c) i za veze
nosaa pod uglom (slika 3.83d). Meutim, primena veza sa eonom ploom nije neograni-
ena. Na osnovu rezultata ispitivanja ovih veza stvoren je svojevrstan katalog sa propisa-
nim nainom njihovog izvoenja i uputstvima za proraun. U tom smislu propisuju se sle-
dei zahtevi koji predstavljaju ograniavajui faktor za njihovu primenu:
a) optereenja su preteno mirna,
b) nosa i eona ploa su izraeni od elika sa
2
kN/cm 0 , 24
y
f ,
c) nosa je I poprenog preseka sa odnosom 15 , 0 / I I
w
(
w
I je moment inercije reb-
ra; I je moment inercije celog preseka),
d) zavrtnjevi su klase vrstoe 10.9 i pritegnuti su punom silom prednaprezanja.
Slika 3.83 - Krute veze sa eonom ploom
Konstrukcije u zgradarstvu uglavnom zadovoljavaju sve postavljene zahteve, pa su u
okviru njih veze sa eonom ploom nale svoju najeu primenu. Pri proraunu ovakvih
veza moraju se kontrolisati svi elementi i spojevi neophodni za prenos sila, dakle:
a) noica stuba kao prikljuna povrina,
b) zavrtnjevi za vezu eone ploe sa prikljunom povrinom,
c) eona ploa,
d) zavarena, radionika veza eone ploe sa nosaem.
4.3.2.1 Proraun i konstrukcijsko oblikovanje noice stuba
(prikljune povrine)
Moment savijanja koji deluje na mestu veze moe da se razloi na spreg sila. Sila zate-
zanja N
t
prenosi se pomou zavrtnjeva smetenih uz zategnutu noicu, a sila pritiska N
c
di-
rektnim kontaktom (slika 3.84).
Noica stuba je, osim globalnih uticaja (sila pritiska i moment savijanja u stubu), opte-
reena i lokalnim uticajima savijanja. Na slici 3.85 su prikazane deformacija noice stuba
na mestu veze za sluaj neukruenog (a) i ukruenog rebra (b). Ispitivanja nosivosti ovak-
vih veza pokazala su, meutim, da dodatno lokalno naprezanje koje proistie od spoja sa
nosaem ne utie osetno na graninu nosivost noice. Takoe je zakljueno da tanje noice
stuba prouzrokuju poveanje deformabilnosti veze. Debljina noice stuba na mestu veze
zavisi od prenika zavrtnjeva i tipa veze i usvaja se na osnovu tabele 3.6.
Kada je jedna noica stuba manja od propisane u tabeli 3.6 moraju se preduzeti sledee
konstruktivne mere:
a) ako je rebro stuba neukrueno, u oblasti noice nosaa zavaruju se ukruenja ime
se smanjuje potrebna debljina noice (tabela 3.6 i slika 3.85b);
b) ako je rebro stuba ukrueno, postavljaju se kontra ploice (slika 3.86), ukoliko nisu
zadovoljeni naponski uslovi. Poeljno je da njihove dimenzije budu to vee, s tim
da se vodi rauna o mogunosti postavljanja ugaonog ava na ukruenju a
f
i mogu-
nostima izvoenja ugaonih avova
1
a za njihovu vezu sa noicom stuba. Minimal-
na debljina kontra ploice t
s
ne bi trebalo da bude manja od debljine eone ploe.
Slika 3.84 - Sile na mestu veze sa eonom ploom
Slika 3.85 - Deformacija noice u zoni veze
I pored ovih mera debljina noice stuba ne sme da bude manja od polovine debljine
eone ploe ( 2 /
p
t t ).
Ukoliko rebro stuba nije ojaano ukruenjima, mora da se dokae nosivost i stabilnost
smiueg polja rebra stuba. Jugoslovenski propisi ne predviaju ovakve veze, bez ukrue-
nja u pravcu noica grede. Evrokod 3 detaljno analizira ponaanje ovakvih veza i daje ana-
litike izraze za njihov proraun. Ukoliko nisu zadovoljeni naponski uslovi vri se ojaa-
nje rebra stuba. Meutim, treba biti vrlo obazriv pri primeni reenja bez ukruenja stuba i
primenjivati ih samo kada za to postoje opravdani razlozi.
Tabela 3.6 - Minimalne debljine noice stuba
Tip veze Debljina noice t
A1 0,80d
A2 1,00d
B1 1,00d
B2 1,25d
A1 1,10d
A2 1,40d
B1 1,00d
B2 1,30d
Slika 3.86 - Dimenzije kontra ploica
4.3.2.2 Proraun zavrtnjeva za vezu eone ploe
Proraun visokovrednih zavrtnjeva za vezu eone ploe zavisi od tipa eone ploe. Ju-
goslovenski standard (JUS U.E7.140/1985) definie etiri tipa eonih ploa koje su svrsta-
ne u dve grupe:
1) grupa A - eone ploe sa prepustom (slika 3.87a):
A1 sa dva reda zavrtnjeva,
A2 sa etiri reda zavrtnjeva.
2) grupa B - eone ploe bez prepusta (slika 3.87b):
B1 sa dva reda zavrtnjeva,
B2 sa etiri reda zavrtnjeva.
Slika 3.87 - Karakteristini tipovi eonih ploa
U tabeli 3.7 prikazane su najvanije geometrijske karakteristike za sva etiri tipa eo-
nih ploa.
Tabela 3.7 - Geometrijske karakteristike eonih ploa
u a
1
e
1
e
2
w
1
w
2
w
3
mm mm mm mm mm mm mm
M16 30 25 70 (80) 40 25
M20 40 30 90 (100) 45 30
M24 50 35 110 (120) 55 35
M27 60 40 130 (140) 65 40
M30
10 za h<200mm
20 za 200<h<400
30 za h>400mm
60 45
2a
1
+t
f
1+A
0<A<4mm
130 (140) 70 45
NAPOMENE:
(1) Vrednosti u zagradama se odnose na nosae sa debljinom rebra veom od 10 mm.
(2) A je dodatak za zaokruivanje na 5 mm.
Prednosti veza sa preputenim eonim ploama se ogledaju u veoj nosivosti i manjoj
deformabilnosti veze. One, ako su pravilno konstruisane i ukruene, pri punom momentu
nosivosti dostiu skoro istu krutost kao i sam nosa. Veze sa eonim ploama bez prepusta
imaju manju nosivost i krutost. Kao to se vidi sa slike 3.87, jedna veza sa preputenom
eonom ploom moe, u sluaju da se javljaju momenti savijanja alternativnog znaka, da
se ponaa kao eona ploa bez prepusta.
Evrokod 3 u svom aneksu J detaljno obrauje proraun nosivosti veza greda-stub sa
eonim ploama. Pored analize nosivosti, dati su izrazi za odreivanje krutosti ovakvih ve-
za. Takoe su dati i kriterijumi na osnovu kojih se veze sa eonim ploama u zavisnosti od
svoje krutosti, svrstvaju u krute ili polukrute. U sluaju polukrutih veza proraunskim mo-
delom treba uzeti u obzir uticaj krutosti veze na preraspodelu statikih uticaja.
Moment savijanja M koji se usled spoljanjeg optereenja javlja na mestu veze moe
da se razloi na spreg sila. Sila zatezanja N
t
koja napree visokovredne zavrtnjeve uz za-
tegnutu noicu, data je izrazom:
h
M
N
t
(3.234)
gde je h krak unutranjih sila, koji moe da se odredi na sledei nain:

B. grupu za 2 /
A grupu za
2 f
f
t a h
t h
h (3.235)
Sila F
t
koja deluje na jedan zavrtanj dobija se u zavisnosti od tipa veze prema izrazima
datim u tabeli 3.8.
Tabela 3.8 - Sile zatezanja u zavrtnjevima
Grupa Tip 1 Tip 2
A
h
M N
F
t
t

4 4 ( ) h
M N N
F
t t
t

+
2 , 7 2 , 7 4 8 , 0 4
B
h
M N
F
t
t

2 2 ( ) h
M N N
F
t t
t

+
6 , 3 6 , 3 2 8 , 0 2
Iz izraza datih u tabeli 3.8 moe da se uoi da se kod veza tipa A1 i B1 pretpostavlja
ravnomerna raspodela sila na sve zavrtnjeve smetene uz zategnutu noicu. Meutim, kod
veze tipa A2 i B2 ovakva pretpostavka ne vai, ve se, zbog vee deformabilnosti spolja-
njeg dela eone ploe, redukuje nosivost spoljanjih zavrtnjeva na 80%. Sila zatezanja u
pravcu ose zavrtnja, sraunata prema izrazima iz tabele 3.8 mora da zadovolji sledei
uslov:
p dop t t
F F F
3 ,
(3.236)
gde je F
t,dop
nosivost prednapregnutog visokovrednog zavrtnja na zatezanje (videti poglav-
lje 2, izraz (2.39) i tabelu 2.20).
Sila pritiska N
c
se prenosi direktnim kontaktom u zoni pritisnute noice. Zavrtnjevi
smeteni u pritisnutoj zoni ne uestvuju u prijemu momenta savijanja ve im se poverava
samo transverzalna sila V, pa treba da bude zadovoljen sledei uslov:
dop s
c
v
F
n
V
F
,
(3.237)
gde je F
s,dop
nosivost zavrtnja na proklizavanje (videti poglavlje 2, izraz (2.33)), a
c
n broj
zavrtnjeva uz pritisnutu noicu (
c
n =2 za veze tipa A1 i B1, odnosno
c
n =4 za veze tipa
A2 i B2).
Ukoliko se u toku eksploatacije na mestu veze javlja momenat savijanja suprotnog zna-
ka ( ) M , zavrtnjevi u donjoj zoni moraju da budu sposobni da prihvate silu zatazanja N
t
,
koja se odreuje kao kod eonih ploa grupe B, pa moraju da se dimenzioniu i na zate-
zanje.
4.3.2.3 Dimenzionisanje eonih ploa
Kao to je ve pomenuto postoje dve vrste eonih ploa (grupa A i grupa B). One se
meusobno razlikuju, ne samo po geometrijskom obliku, ve i po ponaanju pod dejstvom
optereenja.
Proraun eonih ploa sa prepustom
Na osnovu deformacija preputene eone ploe pri graninom optereenju (slika
3.88a), definisan je i proraunski model (slika 3.88b). Sila zatezanja se iz noice preko
ugaonih avova prenosi na eonu plou. Ukupna sila N
t
se, dakle, deli na dve podjednake
sile N
t
/ 2 koje deluju u teitu ugaonih avova. Kako je elastina linija eone ploe pribli-
no horizontalna na mestu unoenja sile, pretpostavlja se da je tu ostvareno ukljetenje (sli-
ka 3.88b). Na osnovu deformisanog oblika eone ploe vidi se da se na gornjoj ivici eone
ploe, na mestu dodira sa prikljunom povrinom, usled efekta poluge, javlja sila Q.
Na osnovu ovakvog proraunskog modela (slika 3.88b) mogu da se napiu uslovi rav-
notee:
0 H = 0 0,5 +
t t
F n N Q (3.238)
0
II II

M = 0
II 3
M c Q (3.239)
0
I I

M = 0 0,5 -
II I 1
+ + M M c N
t
(3.240)
gde su:
) (
4
1
3
2
1 1 p u f
t D a a c + (3.241)
1 3
e c (3.242)
II
M M i
I
momenati savijanja u presecima I-I i II-II,
n broj zavrtnjeva u jednom horizontalnom redu,
f
a raunska debljina ugaonog ava,
D
u
prenik podlone ploice,
p
t debljina eone ploe.
Granina nosivost na savijanje preseka I-I i II-II, pri punoj plastifikaciji poprenog pre-
seka, definisana je sledeim izrazima:
y
p p
pl
f
t b
M

4
1 , 1
2
I ,
(3.243)
y
p p
pl
f
t d n b
M

4
) (
1 , 1
2
0
II ,
(3.244)
gde su
p p
b t i irina i debljina eone ploe , a
0
d prenik rupe za zavrtnjeve.
Slika 3.88 - Deformacije i proraunski model eone ploe sa prepustom
Uveanje momenta nosivosti faktorom 1,1 tumai se kao posledica oslonakog uticaja
spreenih bonih deformacija. Treba napomenuti da se prema naim propisima ne uzima u
obzir interaktivno dejstvo savijanja i smicanja. Prema nekim inostranim propisima (npr.
SIA 161) uticaj smicanja na smanjenje granine nosivosti eone ploe na savijanje uzima
se preko redukovane granice razvlaenja:
2 2
,
3
y red y
f f (3.245)
gde je r smiui napon u eonoj ploi na mestu posmatranog preseka. Granini momenti
plastinosti dobijaju se na osnovu izraza (3.243) i (3.244) u kojima se f
y
zamenjuje sa re-
dukovanom vrednou f
y,red
.
Kada se u treu jednainu uslova ravnotee (3.240) umesto
II I
i M M uvrste
II , I ,
i
pl pl
M M podeljeni koeficijentom sigurnosti ( = 1,5 za osnovno, odnosno = 1,33
za osnovno + dopunsko optereenje):
II , I ,
II I
pl pl
M M
M M
+
+ (3.246)
dobija se kvadratna jednaina po nepoznatoj debljini eone ploe t
p
:
0
2
+ + C t B t A
p p
(3.247)
gde su:
( )
y p
f d n b A
0
2
4
1 , 1
(3.248)
8
t
N
B (3.249)
(
(
,
\
,
,
(
j

4 3
2
2
1
u
f
t
D
a a
N
C . (3.250)
Kada se odredi debljina ploe t
p
, onda iz druge jednaine uslova ravnotee (3.239) mo-
e da se odredi kontaktna sila Q:
3
II ,
c
M
Q
pl
(3.251)
koja ne sme da bude vea od granine nosivosti eone ploe na smicanje:
3
y
p p pl
f
b t V Q (3.252)
Konano, iz prve jednaine uslova ravnotee (3.238), uz poznatu vrednost kontaktne
sile Q, moe se odrediti sila u zavrtnjevima:
F
t
=(Q+0,5N
t
)/n (3.253)
Proraun eonih ploa bez prepusta
Proraunski model eone ploe bez prepusta i njena deformacija u zoni zategnute noi-
ce prikazani su na slici 3.89. Deformacije eone ploe na mestu prikljuka zategnute noi-
ce su znatno vee nego kod preputene eone ploe (slika 3.85b). Smatra se da na mestu
veze eone ploe sa zategnutom noicom grede obostrani ugaoni avovi obezbeuju kru-
tost, dovoljnu za formiranje krutog ugla, pa se za statiki model moe uzeti konzolni nosa
u obliku irilinog slova (slika 3.89). Ukljetenje se nalazi na zategnutoj noici grednog
nosaa neposredno iza ugaonih avova (presek I-I). Kao i kod preputenih eonih ploa
javlja se kontaktna sila Q. Uslovi ravnotee u ovom sluaju mogu da se napiu u sledeem
obliku:
0 H = 0 + Q F n N
t t
(3.254)
0
gore
II II

M = ( ) 0
II I 1
+ M M c N
t
(3.255)
0
dole
II II

M = 0
II 3
M c Q (3.256)
gde su:
2 4
2 1
p
u
f
t
D
t a c (3.257)
p
u
t
D
c +
2
3
(3.258)
t
f
debljina zategnute noice grednog nosaa,
2
a rastojanje od gornje ivice zategnute noice do teita zavrtnjeva.
Slika 3.89 - Proraunski model i geometrija eone ploe bez prepusta
Granina nosivost preseka II-II na savijanje moe da se odredi, kao i kod preputene
eone ploe, na osnovu izraza (3.244), dok je nosivost preseka I-I redukovana usled
dejstva aksijalne sile zatezanja N
t
, koja se javlja u noici i moe da se odredi na osnovu
sledeeg izraza:
y
y f f
t
f f
pl
f
f t b
N
t b
M
]
]
]
]
,
,
,
(
(
,
\
,
,
(
j

2
2
I ,
1
4
1 , 1 (3.259)
gde su
f
b i t
f
irina, odnosno debljina zategnute noice nosaa.
Zamenom vrednosti /
I , pl
M i /
II , pl
M u drugu jednainu uslova ravnotee (3.255),
umesto
I
M i
II
M dobija se kvadratna jednaina po nepoznatoj debljini ploe t
p
:
0
2
+ + C t B t A
p p
(3.260)
gde su:
( )
y p
f d n b A

0
4
1 , 1
(3.261)
2
t
N
B (3.262)
I ,
2
4
pl
u
f t
M
D
t a N C
(
,
\
,
(
j
(3.263)
Reavanjem jednaine (3.260) dobija se potrebna debljina eone ploe t
p
. Kao i u slu-
aju preputene ploe, kada se usvoji vrednost za debljinu eone ploe, mogu se na osnovu
tree i prve jednaine ravnotee odrediti kontaktna sila Q i sila zatezanja u zavrtnju N
t
, ko-
je moraju zadovoljiti propisane uslove (kao kod preputene eone ploe).
Optimalni odnos izmeu debljine eone ploe i prenika zavrtnjeva je kada eona plo-
a i zavrtnjevi imaju priblino istu graninu nosivost, odnosno kada pri graninom optere-
enju dolazi do istovremenog loma eone ploe i zavrtnjeva.
Na osnovu ispitivanja granine nosivosti ovakvih veza dolo se do odnosa koji omogu-
ava optimalnu iskorienost veze. Vrednosti debljine eone ploe u funkciji prenika za-
vrtnja i tipa veze date su u tabeli 3.9.
Tabela 3.9 - Debljine eonih ploa u funkciji prenika zavrtnja
Tip veze Debljina eone ploe
d
p
A1 1,00d
A2 1,25d
B1 1,50d
B2 1,70d
NAPOMENE:
(1) Debljinu eone ploe d
p
zaokruiti na parne milimetre.
(2) Kod eonih ploa tipa A1 i A2, ukoliko su zavarene K avom, debljinu ploe
poveati za 10 mm.
(3) Sa d je oznaen prenik zavrtnja.
4.3.2.4 Proraun avova za vezu nosaa sa eonom ploom
Veza eone ploe sa nosaem ostvaruje se pomou ugaonih avova (slika 3.90). Pret-
postavlja se da se celokupna transverzalna sila prenosi pomou ugaonih avova na rebru
nosaa, a unutranje sile zatezanja odnosno pritiska N
t
i N
c
, nastale razlaganjem spolja-
njeg momenta M, preko ugaonih avova na noicama nosaa. Pokazalo se da obostrani
ugaoni avovi za vezu zategnute noice sa eonom ploom izazivaju povoljniji tok sila od
sueonih K avova, jer se sila zatezanja N
t
prenosi preko vee povrine. Na osnovu ispiti-
vanja veza valjanih profila sa eonom ploom dolo se do zakljuka da ugaoni avovi ija
je debljina
f f
t a 5 , 0 imaju istu graninu nosivost kao i zategnuta noica, pa nije potre-
ban njihov poseban proraun. Ovo se isto moe oekivati i kod zavarenih profila ije su di-
menzije sline valjanim.
Slika 3.90 - Veze zategnute noice sa eonom ploom
Proraun ugaonih avova na rebru nosaa moe se izvesti na osnovu sledeeg izraza:
dop w
w w
a
V
V
,
2

II
(3.264)
I za ugaone avove na rebru nosaa nije potreban poseban proraun, ako je 2 /
w w
t a ,
jer je njihova nosivost jednaka nosivosti rebra.
4
NOSE]IH ELEMENATA ÊLI^NIH
KONSTRUKCIJA
1 PRORA!UN I KONSTRUISANJE AKSIJALNO
ZATEGNUTIH TAPOVA
1.1 OPTE
Zategnuti tapovi su konstruktivni elementi !ije su popre!ne dimenzije male u odnosu
na duinu i koji su preteno napregnuti aksijalnim (podunim) silama zatezanja. Oni su
uglavnom vitki, sa malom povrinom popre!nog preseka u odnosu na zna!ajno robusnije
pritisnute tapove, !iji popre!ni presek mora biti ve"i kako bi se suprotstavio pojavi izvija-
nja. Iz ovog razloga zategnuti tapovi su najefikasniji konstruktivni elementi, jer izuzetno
pogoduju !eliku, kao osnovnom materijalu za nose"e konstrukcije.
Mogu"nosti primene zategnutih tapova u gra#evinskim konstrukcijama su izuzetno
velike, a neke od njih prikazane su na slici 4.$. Aksijalni tapovi se javljaju kao:
pojasni tapovi i tapovi ispune reetkastih nosa!a u zgradarstvu i mostogradnji (sli-
ka 4.$a,e),
tapovi horizontalnih i vertikalnih spregova u zgradarstvu i mostogradnji (slika 4.$b,c),
vealjke i zatege kod spratnih zgrada oveenog tipa (slika 4.$d),
nose"i kablovi i vealjke kod vise"ih mostova (slika 4.$f),
zatege kod jarbola (slika 4.$g) itd.
U metalnim konstrukcijama, aksijalno zategnuti tapovi se mogu, u zavisnosti od svoje
primene, oblikovati na razli!ite na!ine (slika 4.2). Prema obliku popre!nog preseka razli-
kuje se nekoliko osnovnih tipova:
a) Otvoreni ili zatvoreni jednodelni valjani profili (toplo ili hladno oblikovani) kao to su
L, T, I i U-profili i uplji profili. Ovi elementi se uglavnom upotrebljavaju za zategnute
tapove lakih reetkastih nosa!a i spregova u zgradarstvu;
Slika 4.1 - Neke mogu!nosti primene aksijalno zategnutih tapova u "eli"nim konstrukcijama
b) Viedelni popre!ni preseci formirani od dva ili !etiri ugaonika ili dva U-profila. Prime-
njuju se na istim mestima kao i jednodelni preseci ali za prijem optere"enja ve"eg in-
tenziteta;
c) Teki toplo valjani I-profili (HEA, HEB i HEM) ili I i sandu!asti profili dobijeni zava-
rivanjem limova. Upotrebljavaju se kod tekih reetkastih nosa!a, uglavnom kod mo-
stova i industrijskih objekata;
d) Okrugli !elik i ravni limovi. Primenjuje se za dijagonalne tapove spregova i lakih re-
etkastih ronja!a u zgradarstvu. Zbog svoje velike vitkosti ne mogu se primenjivati za
elemente koji su optere"eni aksijalnim silama alternativnog znaka;
e) Kablovi i uad koji se mogu formirati na razli!ite na!ine od visokovrednog !elika.
Osnovna primena im je kod vise"ih mostova i mostova sa kosim kablovima, kao i kod
ostalih konstrukcija kod kojih se u konstruktivnom sistemu javljaju zatege velike dui-
ne, koje moraju da prenesu sile zatezanja velikog intenziteta.
Pri projektovanju aksijalno zategnutih tapova posebno treba obratiti panju na izbor
popre!nog preseka. Treba teiti da:
presek bude osno simetri!an zbog lakeg centrisanja tapa,
presek bude koncentrisan oko teine ose i u ravni nosa!a, jer se tako postie ravno-
mernija raspodela napona, kao i jednostavnije vezivanje tapa u !voru,
ukoliko su tapovi viedelnog popre!nog preseka, oni nemaju oblike sa nedostup-
nim, uskim me#uprostorima koji onemogu"avaju kvalitetnu antikorozionu zatitu,
Prora"un i konstruisanje nose!ih elemenata "eli"nih konstrukcija 4$9
preseci nemaju oblik koji omogu"ava zadravanje vode,
profili koji se upotrebljavaju imaju propisom ograni!ene minimalne dimenzije, ka-
ko ne bi bili podloni ote"enjima pri manipulaciji, transportu i montai.
Slika 4.2 - Razli"ite mogu!nosti oblikovanja popre"nih preseka aksijalno zategnutih tapova
Sloeni viedelni preseci mogu se formirati na vie na!ina, a neki od njih su prikazani
na slici 4.3. Samostalni delovi viedelnog aksijalno zategnutog tapa moraju biti me#usob-
no spojeni da bi se obezbedilo jedinstvo preseka, spre!ilo razmicanje elemenata i olakao
transport. Takve veze moraju se ostvariti zakivcima, zavrtnjevima ili zavarivanjem uz ko-
ri"enje veznih limova. Minimalan razmak ovakvih veza je $,5 do 2,0 m.
Na slici 4.3a prikazane su dve mogu"nosti za izradu veza samostalnih delova tapa (sa
podmeta!ima okruglog oblika i jednim zavrtnjem i sa veznim limom i dva zavrtnja). U
drugoj varijanti neophodno je postavljanje dva zavrtnja kako bi se spre!ilo eventuelno
okretanje veznog lima. Konstrukcija viedelnog tapa od dva ukrtena ugaonika sa veznim
limom koji povezuju samostalne delove naizmeni!no u obe ravni prikazana je na slici
4.3b. Broj zavrtnjeva za vezu veznih limova je jedan ili dva sa jedne strane. Na slici 4.3c
prikazan je viedelni aksijalno zategnut tap od dva naspramno postavljena ugaonika sa
veznim limom u zavarenoj izradi. Za vezne limove su date dve razli!ite mogu"nosti, kada
je vezni lim uputen izme#u ugaonika i kada je preputen gore i dole. Na slici 4.3d prika-
zan je viedelni tap od dva ukrtena ugaonika me#usobno povezana veznim elementima
od okruglog !elika. Veza je izvedena zavarivanjem. Ovakvi viedelni tapovi mogu se la-
ko zatiti od dejstva korozije, a ujedno je i teina veznih elemenata svedena na minimum.
Ovakav oblik tapa !e"e se upotrebljava kod aksijalno pritisnutih tapova.
Veze na krajevima zategnutih tapova, u zavisnosti od toga na koji su na!in izvedene,
mogu izazvati gubitak ranije istaknute efikasnosti zategnutog tapa. Kao dobar primer za
to moe se uzeti veza dijagonale sprega od L-profila sa !vornim limom. U slu!aju veze iz-
vedene zavrtnjevima (slika 4.4a, b) nosivost tapa je smanjena iz vie razloga: postoje rupe
za zavrtnjeve, nevezana noica nije u potpunosti efikasna, a javlja se i moment ekscentri!-
nosti u vezi (teina osa zavrtnjeva se ne poklapa sa teinom osom tapa). Kod zavarene
veze (slika 4.4c) tako#e se javlja problem ekscentri!nosti veze (teina osa avova se ne
poklapa sa teinom osom tapa).
Slika 4.3 - Konstrukcije viedelnih aksijalno zategnutih tapova
Slika 4.4 - Veza zategnute dijagonale sprega sa "vornim limom
Veze sa punom efikasno"u mogu se ostvariti zavarivanjem. To je naro!ito pogodno
kod reetkastih nosa!a konstruisanih od upljih profila, gde se direktnim zavarivanjem ta-
pova ispune za pojasne tapove postie puno iskori"enje nosivosti tapa (slika 4.5c). Ipak,
Prora"un i konstruisanje nose!ih elemenata "eli"nih konstrukcija 42$
veza ostvarena direktnim zavarivanjem nije uvek prihvatljiva zbog prakti!nih i ekonom-
skih razloga. To je slu!aj kod veze dijagonale sprega, formirane od L-profila, sa stubom
preko !vornog lima (slika 4.5b).
Sli!ne konstatacije vae i kod montanih nastavaka zategnutih tapova, koji tako#e
mogu biti ostvareni zavrtnjevima ili zavarivanjem (slika 4.5d).
Slika 4.5 - Karakteristi"ne veze i montani nastavci zategnutih tapova
Slika 4.6 - Razli"iti slu"ajevi optere!enja zategnutih tapova
Kao to je prethodno re!eno, aksijalno zategnuti tapovi su elementi !ije su popre!ne
dimenzuje male u odnosu na njihovu duinu i koji su preteno napregnuti aksijalnom si-
lom zatezanja u pravcu teine ose tapova. U zavisnosti od toga da li se napadna osa sile
zatezanja poklapa sa teinom osom tapa ili ne, razlikuju se dva slu!aja:
a) Aksijalno zategnuti tapovi kod kojih se napadna osa sile zatezanja poklapa sa tei-
nom osom (slika 4.6a);
b) Ekscentri!no zategnuti tapovi koji su optere"eni pored aksijalne sile zatezanja i mo-
mentom savijanja. Moment savijanja se moe javiti kao posledica ekscentri!ne veze
tapa na krajevima (slika 4.6b), zakrivljenosti tapa (slika 4.6c), dejstva popre!nog op-
tere"enja (slika 4.6d), ili koncentrisanog momenta (slika 4.6e).
1.2 DIMENZIONISANJE AKSIJALNO ZATEGNUTIH TAPOVA
Ponaanje tapova izloenih aksijalnom zatezanju istovetno je ponaanju uzorka pri is-
pitivanju na zatezanje. tap se ponaa elasti!no do granice elasti!nosti, kada ulazi u pla-
sti!nu oblast gde sa porastom deformacije napon ostaje isti. Nakon potpune plastifikacuje
preseka, dolazi do loma pri dostizanju !vrsto"e na zatezanje materijala. Ovakvo ponaanje,
karakteristi!no za konstrukcioni !elik, prikazano je dijagramom i detaljnije obja-
njeno u poglavlju $.
Pojava koncentracije napona vezana je za mesta naglih promena popre!nog preseka,
kakvu predstavlja i izbuena rupa za spojno sredstvo. Rupa u ravnom tapu lokalno pove-
"ava napon 2-3 puta (slika 4.7a), u zavisnosti od odnosa pre!nika rupe i irine popre!nog
preseka. To pove"anje se predstavlja koeficijentom koncentracije napona k, to je prikaza-
no na dijagramu (slika 4.7b).
Slika 4.7 - Uticaj rupe za spojno sredstvo na koncentraciju napona
Kada se granica razvla!enja dostigne u vlaknima na ivicama rupa, susedna vlakna jo
uvek nisu potpuno iskori"ena, odnosno plastifikovana. Daljim pove"anjem sile dolazi do
progresivnog irenja plasti!ne zone od mesta koncentracije odnosno diskontinuiteta ka pe-
riferiji. Tek kada se u celom preseku dostigne granica razvla!enja, ostvaruje se puna pla-
stifikacija preseka i pri tome se moe pretpostavit ravnomerna raspodela napona pri prora-
!unu.
Prora"un i konstruisanje nose!ih elemenata "eli"nih konstrukcija 423
U slu!aju dinami!kog optere"enja, pojava koncentracije napona na mestima rupa za
spojna sredstva moe izazvati lom usled zamora. Eksperimentalno je utvr#eno da je
otpornost tapova na zamor za oko 40% manja od stati!ke nosivosti buenih tapova, to je
posledica nemogu"nosti ostvarenja prethodno opisanog poravnanja napona u preseku tapa
optere"enog dinami!kim optere"enjem. Zbog toga se za dinami!ko optere"enje uvodi koe-
ficijent zamora kojim se uzima u obzir opisana pojava koncentracije napona.
Prema tome, osnova za naponsku analizu zategnutih tapova je pretpostavka o ravno-
mernoj raspodeli napona u neto preseku tapa, koja se dostie tek nakon lokalne plastifika-
cije preseka. Za dobijanje vrednosti doputenih napona koriste se razli!iti koeficijenti si-
gurnosti u odnosu na granicu razvla!enja, za stati!ko i dinami!ko optere"enje, to je defi-
nisano propisima.
Da bi se proverio dati presek, ra!unski napon zatezanja treba uporediti sa vredno"u
doputenog napona. Napon po neto povrini popre!nog preseka treba da je manji ili jednak
od vrednosti doputenog napona za upotrebljeni !eli!ni materijal i odgovaraju"i slu!aj op-
tere"enja, odnosno:
dop
net
t
A
N
(4.$)
gde su:
N
t
aksijalna sila zatezanja,

net
A neto povrina popre!nog preseka ( A A A
net
),
A bruto povrina popre!nog preseka,
A gubitak povrine popre!nog preseka u zavisnosti od povrine rupa,
dop
doputeni napon za !eli!ni materijal.
Neto povrina popre!nog preseka je minimalna povrina popre!nog preseka koja se ja-
vlja du tapa. Kod tapova koji su vezani za !vorni lim zavarivanjem, neto povrina po-
pre!nog preseka je jednaka bruto povrini popre!nog preseka (slika 4.8a), to jest:
A A
net
. (4.2)
Slika 4.8 - Veze tapova u "voru
Kod tapova koji su za !vorni lim vezani pomo"u zavrtnjeva ili zakivaka, razlikujemo
dva tipa popre!nog preseka:
a) Presek I-I, izvan veze tapa, kod koga je neto povrina popre!nog preseka jednaka
bruto povrini popre!nog preseka ( A A
net
),
b) Presek II-II, u spoju, koji je oslabljen sa n rupa za spojna sredstva (u slu!aju na slici sa
dve rupe). Povrina popre!nog preseka koja u!estvuje u prenosu sile zatezanja jeste bruto
povrina popre!nog preseka umanjena za povrinu rupa za spojna sredstva, to jest:
) (
0 0
d n b t d t n A A
net
. (4.3)
U slu!aju sloenih preseka, tj. tapova sastavljenih iz vie delova, neto povrina pred-
stavlja zbir neto povrina pojedinih delova. To je posledica !injenice da se sila deli propor-
cionalno povrini elemenata u sastavu tapa, pa se svaki deo kida po svom merodavnom
preseku.
Za ugaonike spojene samo preko jednog kraka, uticaj momenta savijanja usled ekscen-
tri!nosti veze moe da se uzme u obzir smanjenjem efektivne povrine nevezanog kraka,
preko efektivne povrine preseka koja se odre#uje na slede"i na!in:
2 ,
2 , $ ,
$ ,
$ ,
3
3
net
net net
net
net eff
A
A A
A
A A
,
_
+
+ (4.4)
gde su:
$ , net
A neto povrina vezanog kraka,
A
net ,2
neto povrina nevezanog kraka.
Ugaonik vezan samo preko jednog kraka dimenzionie se kao aksijalno zategnut tap
sa ovako sra!unatom efektivnom povrinom.
Zategnuti tap izloen stati!kom optere"enju ne zahteva dokaz stabilnosti. Me#utim,
uobi!ajeno je da se pri prora!unu aksijalno zategnutih tapova pored kontrole napona iz-
vri i kontrola vitkosti sa grani!nom vredno"u od 300.
Ukoliko je aksijalno zategnuti tap optere"en dinami!kim optere"enjem, ili popre!nim
optere"enjem od sopstvene teine ili od dejstva vetra, usled njegove velike vitkosti moe
da do#e do pojave popre!nih vibracija. Glavni problem koji se javlja pri ovoj pojavi je, po-
red buke prouzrokovane vibracijama, i zamor koji moe rezultirati lomom veza na krajevi-
ma. Ovaj fenomen se u stru!noj literaturi naziva "galopiranje" (galloping) i !esto se javlja
kod kablova vise"ih mostova.
2 PRORA!UN I KONSTRUISANJE EKSCENTRI!NO
ZATEGNUTIH TAPOVA
Ukoliko su tapovi, pored aksijalne sile zatezanja N
t
, napregnuti i momentom savijanja
M oko jedne ili obe glavne ose inercije y-y i z-z, u njima se javlja sloeno naponsko stanje,
tj. ekscentri!no zatezanje. Ekscentri!nost se javlja (slika 4.6) usled:
nepoklapanja teine ose tapa sa pravcem delovanja sile,
zakrivljenosti ose tapa,
savijanja tapa pod dejstvom popre!nog optere"enja,
momenata ukljetenja na krajevima tapa,
ekscentri!nosti veze.
Ako tap ima dovoljnu krutost, pa su deformacije tapa usled popre!nog optere"enja
male, tada se uticaj deformacije moe zanemariti, a dimenzionisanje se vri prema slede-
"em izrazu:
dop
z
z
y
y
t
W
M
W
M
A
N
t t . (4.5)
Direktno dimenzionisanje u ovom slu!aju je teko sprovesti, pa se uglavnom vri is-
pitivanje ivi!nih napona za ve" unapred usvojeni presek. U gornjem izrazu
y
M i
z
M
predstavljaju momente savijanja u posmatranom preseku za glavne ose inercije, y-y i z-z
respektivno, a
y
W i
z
W su odgovaraju"i otporni momenti popre!nog preseka tapa.
Kod tapova koji imaju malu krutost na savijanje uticaj popre!nih deformacija se ne
sme zanemariti pri odre#ivanju ta!nih vrednosti momenata savijanja. Ovaj slu!aj se u in-
enjerskoj praksi javlja uglavnom kod tapova spregova ili popre!nih ukru"enja. Moment
savijanja u tapu
y
M sastoji se u ovom slu!aju od momenta proste grede od popre!nog
optere"enja
oy
M i momenta od aksijalne sile u deformisanom tapu z N , tako da ukupan
moment savijanja iznosi:
z N M M
oy y
t . (4.6)
Aksijalna sila zatezanja (
t
N ) smanjuje moment savijanja
oy
M (slika 4.9a), dok ga sila
pritiska (
c
N ) pove"ava (slika 4.9b).
Slika 4.9 - Ekscentri"no optere!eni tapovi
Kada je tap ekscentri!no vezan, momenti na krajevima tapa su ve"i od momenta u
sredini (N > N f
e
) ako je tap aksijalno zategnut (slika 4.9a). Suprotno, ako je tap pri-
tisnut, moment savijanja u sredini tapa je ve"i od momenata na krajevima, to jest
N f
e
> N (slika 4.9b).
Poto usled sopstvene teine dolazi do savijanja tapa, to po mogu"stvu njega treba ta-
ko vezati da sopstvena teina tapa smanjuje moment ekscentri!nosti veze. Ispravno vezan
aksijalno zategnuti tap, prikazan je na slici 4.9a, a aksijalno pritisnut na slici 4.9b. Suprot-
no koncipirana veza bi bila nepovoljna za odgovaraju"e slu!ajeve naprezanja.
Dakle, naprezanje tapa male krutosti na savijanje moe se sra!unati prema izrazu:
,
_
t
t
y
oy
W
z N M
A
N
. (4.7)
3 PRORA!UN I KONSTRUISANJE AKSIJALNO
PRITISNUTIH TAPOVA
3.1 OPTE
Veliki broj elemenata u nose"im !eli!nim konstrukcijama ili njihovih delova izloen je
potpunom ili delimi!nom pritisku. Stubovi, pritisnuti tapovi reetkastih nosa!a (pojasni i
tapovi ispune) kao i lu!ni nosa!i izloeni su naponu pritiska po celoj povrini popre!nog
preseka, dok su gredni nosa!i, rigle i stubovi okvira kao i ostali elementi optere"eni na
savijanje samo delimi!no pritisnuti (popre!ni preseci izloeni pritisku i zatezanju). Za raz-
liku od aksijalno zategnutih tapova, pri razmatranju elemenata !iji su makar i pojedini
delovi popre!nog preseka pritisnuti, mora se voditi ra!una o njihovoj stabilnosti. Moe se,
dakle, re"i da napon pritiska izaziva pojave nestabilnosti !eli!nih konstrukcija.
Polje primene pritisnutih tapova u gra#evinskim konstrukcijama je izuzetno veliko, a
neke mogu"nosti primene prikazane su na slici 4.$0. Aksijalno pritisnuti tapovi se javljaju
kao:
pojasni tapovi i neki tapovi ispune reetkastih nosa!a u zgradarstvu i mostograd-
nji (slika 4.$0a,b),
neki tapovi horizontalnih i vertikalnih spregova u zgradarstvu (slika 4.$0c) i mos-
togradnji,
stubovi kod industrijskih i spratnih zgrada (slika 4.$0a,c).
Kod najve"eg broja pritisnutih elemenata grani!na nosivost nije uslovljena kriteriju-
mom nosivosti, ve" kriterijumom stabilnosti. Pojam stabilnosti moe se, najjednostavnije,
definisati kao problem "prevremenog" loma konstrukcije. Naime, usled nestabilnosti priti-
snutih elemenata, dolazi do iscrpljenja nosivosti popre!nog preseka pre dostizanja
doputenih napona.
Kako je !elik materijal sa visokim mehani!kim karakteristikama, ali i relativno skup,
!eli!ni elementi se izvode kao tankozidni (otvoreni ili zatvoreni) elementi, pa se javljaju i
svi problemi vezani za stabilnost tankozidnih nosa!a, kao to su bo!no izvijanje i izbo!a-
vanje. Ovi problemi su detaljno obra#eni u delu 5.2 ovog poglavlja, dok "e se u okviru ove
glave tretirati samo problematika stabilnosti centri!no pritisnutih tapova.
Slika 4.10 - Neke mogu!nosti primene aksijalno pritisnutih tapova u "eli"nim konstrukcijama
Slika 4.11 - Popre"ni preseci aksijalno pritisnutih tapova
Popre!ni preseci aksijalno pritisnutih tapova mogu se izvoditi od jednog ili vie me-
#usobno povezanih delova. Prema tome moe se izvriti podela na jednodelne ili viedelne
popre!ne preseke. Ova podela nije samo sistematska ve" i sutinska, jer se na!in prora!una
aksijalno pritisnutih tapova jednodelnog i viedelnog preseka bitno razlikuje. Kao jed-
nodelni popre!ni preseci koriste se valjani ili zavareni profili otvorenog popre!nog preseka
prikazani na slici 4.$$a. Zbog ujedna!enih geometrijskih karakteristika za obe glavne ose
inercije, izuzetno su racionalni uplji profili, prvenstveno cevi, mada se veoma !esto upo-
trebljavaju i sandu!asti profili dobijeni zavarivanjem od valjanih profila ili limova (slika
4.$$b). iroku primenu imaju i razli!iti oblici viedelnih popre!nih preseka, koji se !esto
koriste, kako u mostogradnji tako i u zgradarstvu (slika 4.$$c).
3.2 LINEARNA TEORIJA ELASTI!NOG IZVIJANJA
Problem izvijanja aksijalno pritisnutog tapa u elasti!noj oblasti prvi je obradio Ojler
(Euler) jo $744. godine. On je razmatrao izvijanje idealnog aksijalno pritisnutog tapa.
Osnovne pretpostavke na kojima se zasniva Ojlerova teorija elasti!nog izvijanja su:
tap je idealno prav (nema geometrijskih imperfekcija),
tap je zglobno oslonjen na oba kraja,
popre!ni presek je konstantan i jednodelan,
spre!ene su torzione deformacije i
materijal je homogen, izotropan i linearno elasti!an.
Osim ovih pretpostavki, smatra se da je kriva N-f (normalna sila - ugib) bilinearna, kao
to je prikazano na slici 4.$2. Naime, za sve sile
cr
N N < , nema bo!nih pomeranja f, to
zna!i da nema ni izvijanja sve dok se ne dostigne
cr
N N . Ovako formulisan problem na-
ziva se problem bifurkacione stabilnosti.
Slika 4.12 - Izvijanje aksijalno pritisnutog tapa
Da bi se odredila vrednost kriti!nog optere"enja mora se posmatrati deformisano stanje
tapa. Uslovi ravnotee deformisanog tapa daju osnovnu diferencijalnu jedna!inu ovog
problema. Moment savijanja usled normalne sile u proizvoljnom preseku je:
) (x v N M
c
. (4.8)
Ako se u diferencijalnu jedna!inu savijanja tapa:
EI M x v / ) ( (4.9)
uvrsti moment u funkciji pomeranja v, dobija se slede"a diferencijalna jedna!ina:
0 ) ( ) (
2
+ x v k x v (4.$0)
gde je:
EI N k
c
/
2
. (4.$$)
Jedna!ina (4.$0) je diferencijalna jedna!ina izvijanja aksijalno pritisnitog tapa. To je
diferencijalna jedna!ina drugog reda sa konstantnim koaficijentima (N
c
i EI su konstante)
!ije se opte reenje moe pretpostaviti u slede"em obliku:
kx B kx A x v cos sin ) ( + . (4.$2)
Uvo#enjem grani!nih uslova:
0 ) 0 ( v i 0 ) ( ! v (4.$3)
iz uslova o egzistenciji netrivijalnog reenja dobija se:
2
2
!
EI
N N
E cr
(4.$4)
gde su:
E modul elasti!nosti,
I moment inercije popre!nog preseka u ravni izvijanja,
! duina tapa.
Izvijanje obostrano zglobno oslonjenog tapa osnovni je slu!aj izvijanja. Mogu"e je,
me#utim, odrediti kriti!nu silu i za tapove sa druga!ijim uslovima oslanjanja uvo#enjem
pojma duina izvijanja
i
! . Ako se u izrazu (4.$4) duina tapa zameni duinom izvijanja
dobija se relacija koja vai i za druge slu!ajeve oslanjanja. Na slici 4.$3 prikazane su dui-
ne izvijanja tapova sa razli!itim uslovima oslanjanja.
Kriti!ni napon izvijanja moe se lako odrediti kada je poznata kriti!na sila:
2
2
2
2
i i
cr
cr
E
A
EI
A
N

!
(4.$5)
gde su:
A povrina popre!nog preseka,
A I i / polupre!nik elipse inercije,
i
vitkost tapa.
Na osnovu prethodne jedna!ine (4.$5) moe se zaklju!iti da kriti!ni napon izvijanja
zavisi samo od vitkosti elemenata jer je u linearno elasti!noj oblasti modul elasti!nosti
E=const. Kriti!ni napon se menja u funkciji vitkosti
i
po zakonu hiperbole (Ojlerove hi-
perbole).
%elik je, me#utim, kao ve"ina ostalih realnih materijala elasto-plasti!an. Naime, on po-
seduje elasti!ne osobine samo do odre#enog nivoa naprezanja ) (
p
f < , a pri viim napo-
nima dolazi do plastifikacije. U plasti!noj oblasti vie ne vai pretpostavka o linearno ela-
sti!noj vezi napona i deformacije, pa je oblast primene Ojlerove hiperbole ograni!ena.
Slika 4.13 - Duina izvijanja tapova u funkciji uslova oslanjanja
3.3 IZVIJANJE U PLASTI!NOJ OBLASTI
Kako je domen primene Ojlerove linearne teorije elasti!nog izvijanja ograni!en samo
na napone manje od granice proporcionalnosti (
y p
f f < 8 , 0 ), javlja se potreba za de-
finisanjem zakona promene kriti!nog napona izvijanja
cr
u oblasti nelinearnog ponaa-
nja materijala. Prve eksperimente u ovoj oblasti vrio je Bauinger (Baushinger), dok je
prve izraze za vezu napona i vitkosti u plasti!noj oblasti dao Tetmajer (Tetmayer). Tetma-
jer je predloio linearnu vezu izme#u kriti!nog napona i vitkosti u plasti!noj oblasti:
y cr
f za 0 < < 60

2 $
C C
cr
za 60 < < !
p
gde je
p p
f E / vitkost na granici proporcijalnosti.
Engeser (Engesser) je u svojim istraivanjima obuhvatio promenu modula elasti!nosti
u plasti!noj oblasti uvode"i tangentni modul elasti!nosti (
d
d
E
T
) u ve" poznate Ojlero-
ve izraze za kriti!nu silu i napon. Kasnije su se mnogi nau!nici bavili ovom problemati-
kom uglavnom oslanjaju"i se na Engeserova istraivanja. Tako su Karman (Karman) i
enli (Shanley) izvrili modifikaciju Engeserove krive. Na slici 4.$5 prikazane su neke od
najzna!ajnijih krivih izvijanja u plasti!noj oblasti.
Slika 4.14 - Grafi"ka prezentacija Tetmajerovih izraza za
cr
Slika 4.15. - Krive izvijanja u plasti"noj oblasti
Dosadanja razmatranja zasnovana su na pretpostavkama o idealno pravom tapu, cen-
tri!nom optere"enju i idealno homogenom materijalu. Me#utim, ose realnih tapova ne
mogu nikada biti apsolutno prave niti optere"enje moe biti idealno centri!no uneseno.
Ove imperfekcije prouzrokuju dodatne uticaje savijanja izazvane ekscentri!nim silama N.
Mehanizam izvijanja definisan je realnom krivom N-f (slika 4.$6.). Jasno se vidi da je
stvarna kriti!na sila
u
N manja od teorijske (
cr
N ) usled nesavrenosti realnih tapova.
Slika 4.16 - Smanjenje nosivosti realnih tapova - stvarna kriva N-f
3.4 NESAVRENOSTI REALNIH TAPOVA
3.4.1 Sopstveni naponi
Sopstveni naponi koji su u ravnotei u okviru popre!nog preseka mogu biti termi!ke
(valjanje, zavarivanje) i mehani!ke prirode (ispravljanje). Uticaj sopstvenih napona na no-
sivost pritisnutih tapova moe se objasniti na slede"i na!in. Neka vlakna popre!nog pre-
seka se plastificiraju pre nego to sredini napon dostigne granicu razvla!enja f
y
. Tako pla-
stifikovane zone izazivaju smanjenje krutosti preseka. Na slici 4.$7. prikazan je razvoj pla-
sti!nih zona u popre!nom preseku aksijalno pritisnutog tapa. Moe se uo!iti da je krutost
preseka konstantna sve dok optere"enje ne dostigne vrednost N
lim
. Sila N
lim
predstavlja,
naime, maksimalnu spoljanu silu koju presek moe da prenese bez pojave plasti!nih zona.
3.4.2 Po"etne (inicijalne) deformacije
Kao to je ve" pomenuto, realni tapovi, kako valjani tako i obrazovani zavarivanjem,
izra#eni su sa izvesnim geometrijskim imperfekcijama. Ose tapova ne samo to nisu ide-
alno prave, ve" obrazuju prostorne krive. Ove nasavrenosti predstavljaju po!etne defor-
macije pri izvijanju tapa i izazivaju sekundarne uticaje koji imaju za posledicu smanjenje
grani!ne nosivosti. One, naravno, moraju biti manje od dozvoljenih vrednosti koje su pro-
pisane odgovaraju"im standardom.
Ako se posmatra obostrano zglobno oslonjen, aksijalno pritisnut tap (slika 4.$8a), po-
!etna deformacija moe da se pretpostavi u obliku sinusnog polutalasa:
x f x v
!
sin ) (
0 0
. (4.$6)
Slika 4.17 - Uticaj sopstvenih napona na plastifikaciju popre"nog preseka
Slika 4.18 - a) Po"etne deformacije; b) Eksperimentalni dijagrami N-f
Pod uticajem aksijalne sile pritiska N
c
, a usled ekscentriciteta, na tap deluje i moment
savijanja :
0
v N M
c
. (4.$7)
Ovaj moment izaziva odgovaraju"e deformacije, koje uti!u na dalje pove"anje momen-
ta (teorija drugog reda). Ako se u diferencijalnu jedna!inu izvijanja uvedu i po!etne defor-
macije moe se napisati:
0 )) ( ) ( (
) (
0
2
2
+ + x v x v
EI
N
dx
x v d
c
x
EI
f N
x v
EI
N
dx
x v d
c c
!
sin ) (
) (
0
2
2
+ (4.$8)
Integracijom se dobija izraz za pomeranje v(x):
x
EI N
f
x v
c
!
!
sin
$
/
) (
2
2
0
. (4.$9)
Maksimalni dodatni ugib f se javlja u sredini tapa ( 2 / ! x ):
$ /
) 2 / (
0

c cr
N N
f
f v ! , (4.20)
pa je ukupni maksimalni ugib:
cr c
tot
N N
f f f f
/ $
$
0 0
+ (4.2$)
gde je
cr
N kriti!na sila elasti!nog izvijanja idealno pravog tapa.
Presek u sredini tapa je, dakle, napregnut normalnom silom N
c
i momentom savijanja
tot c
f N M . Na slici 4.$8b prikazan je uticaj po!etne deformacije na grani!nu nosivost
aksijalno pritisnutih tapova za dve razli!ite vitkosti. Moe se zaklju!iti da je kod tapova
sa malom vitko"u ( = 40) nosivost kvazi linearna sve do loma. Suprotno, kod jako vitkih
tapova ( = $20) ugibi su mnogo ve"i, a krive nisu linearne. Osim toga smanjenje grani!-
ne sile je znatno ve"e i u velikoj meri zavisi od veli!ine po!etne deformacije.
Osim pomenutih imperfekcija, koje najvie uti!u na nosivost aksijalno pritisnutih ta-
pova, postoje i druge, manje zna!ajne. To su pre svega:
promena granice razvla!enja po popre!nom preseku,
promena modula elasti!nosti i
ekscentri!nost optere"enja.
3.5 KRIVE IZVIJANJA
Realna kriva izvijanja treba da predstavlja modifikaciju teorijske krive izvijanja (Ojler
- Engeser), odnosno njeno prilago#avanje stvarnim uslovima, vode"i ra!una o svim, pome-
nutim, imperfekcijama. Istraivanja, me#utim, govore da je nemogu"e proveru nosivosti
svih pritisnutih elemenata izvriti pomo"u jedne, jedinstvene krive izvijanja. Naime, neop-
hodno je uzeti u obzir mnoge parametre kao to su: veli!ina po!etne deformacije, nivo
sopstvenih napona, oblik popre!nog preseka, na!in izrade i debljina delova elementa (no-
ica i rebra). Da bi se obuhvatili svi ovi aspekti definisana je serija krivih izvijanja. Za sva-
ki pojedina!ni slu!aj moe se odrediti merodavna kriva izvijanja i na osnovu nje izvriti
provera nosivosti. Evropske krive izvijanja, koje danas imaju najiru primenu, nastale su
kao rezultat dugogodinjih, kako eksperimentalnih tako i teorijskih istraivanja, koja su
sprovo#ena u razvijenim zemljama Evrope. One, preko bezdimenzionalnog koeficijenta ",
definiu optornost elementa na izvijanje u funkciji relativne vitkosti ( ) i imperfekcija
tapa. Imperfekcije se uzimaju u obzir pomo"u ekvivalentnih geometrijskih imperfekcija
(
0
w ) koje obuhvataju:
po!etne deformacije i to u iznosu ! /$000 i
sopstvene napone.
Anliti!koj formulaciji evropskih krivih izvijanja najvie su doprineli istraiva!i Ajrton
(Ayrton) i Peri (Perry), kao i Makua (Maquoi) i Rondal (Rondal) sa Univerziteta u Lijeu.
Evropske krive izvijanja su nale primenu u standardima gotovo svih evropskih zemalja i
Evrokodu 3. One, tako#e, predstavljaju osnov JUS-a za centri!no pritisnute tapove.
3.6 PRORA!UN STABILNOSTI AKSIJALNO PRITISNUTIH
TAPOVA JEDNODELNOG POPRE!NOG PRESEKA PREMA
JUS U.E7.081/1986
Jugoslovenski propisi za prora!un centri!no pritisnutih jednodelnih tapova iz $986.
godine zasnivani su na vlastitim iskustvima i uslovima, ali i na preporukama razvijenih ze-
malja Evrope. Ovim standardom obuhva"en je prora!un nosivosti realnih tapova, dakle
uveden je u prora!un uticaj imperfekcija.
Napominje se da je ovim standardom, tako#e, obuhva"en i prora!un viedelnih centri!no
pritisnutih tapova, pod uslovom da su samostalni elementi me#usobno povezani na rastoja-
nju ne ve"em od
min
$5 i , gde je
min
i minimalni polupre!nik inercije samostalnog elementa.
Provera nosivosti centri!no pritisnutih tapova moe se obaviti na dva na!ina, prema
slede"im izrazima:

y
dop dop i
c
N
f
A
N

,
ili u bezdimenzionalnom obliku (4.22a)
1
1

pl
c
N
N
N
(4.22b)
gde su:
N
c
normalna sila pritiska,
N
normalni napon usled aksijalne sile pritiska,
dop
doputen normalni napon,
dop i,
doputen normalni napon izvijanja,
y
f granica razvla!enja !elika,
A f N
y pl
plasti!na otpornost popre!nog preseka,
y i cr
f /
,
bezdimenzionalni koeficijent izvijanja,
i cr,
kriti!ni napon izvijanja,
# koeficijent sigurnosti,
$ faktor sigurnosti,
=
I
= $,50 za osnovno optere"enje,
=
II
= $,33za osnovno + dopunsko optere"enje,
=
III
= $,20 za osnovno + izuzetno optere"enje.
U prethodnom delu bilo je re!i o vezi izme#u kriti!nog napona izvijanja
i cr,
i vitkosti
tapa. Ta zavisnost moe se napisati i u bezdimenzionalnom obliku uvo#enjem koeficijen-
ta izvijanja i relativne vitkosti . Koeficijent dobija se kada se kriti!ni napon podeli
sa naponom na granici razvla!enja. Da bi se o!uvala zakonitost vitkost treba podeliti sa
odgovaraju"om vitko"u na granici razvla!enja
v
. Sada izme#u bezdimenzionalnih koefi-
cijenata i postoji ista veza kao izme#u kriti!nog napona i vitkosti. Vitkost na granici
razvla!enja moe se dobiti iz poznatog Ojlerovog izraza za kriti!ni napon:
y
y
f
E E
f
$
2
$
2
. (4.23)
Iz prethodnog izraza vidi se da
$
zavisi samo od f
y
odnosno od vrste !elika
(E = const.). Me#utim, mora se voditi ra!una da je kod debelozidnih nosa!a (t > 40 mm)
smanjen napon na granici razvla!enja, pa se za ovakve preseke uvodi redukovana granica
razvla!enja
y R y
f f 9 , 0
,
. U tabeli 4.$ date su vrednosti vitkosti na granici razvla!enja za
!elike % 036$ i % 056$.
Tabela 4.1 - Vrednosti vitkosti !
$
za razli!ite vrste !elika i debljine lima
t 40 mm
t > 40mm
Kvalitet !elika
y
f %kN/cm
2
&
$
y
f %kN/cm
2
&
$
% 036$ 24 92,9 2$,6 98,0

% 056$ 36 75,9 32,4 80,0
Kada je definisana vitkost na granici razvla!enja
$
, a uz poznatu vitkost tapa
( i
i
/ ! ) moe se izra!unati i relativna vitkost ( ):
cr pl
N N / . (4.24)
Me#utim, bezdimenzionalni koeficijent izvijanja ne zavisi samo od relativne vitkosti
. Ovim koeficijentom su, naime, obuhva"ene i imperfekcije. U zavisnosti od oblika po-
pre!nog preseka i stepena ekvivalentnih geometrijskih imperfekcija, a u funkciji parametra
, bezdimenzionalni koeficijent izvijanja se odre#uje na osnovu odgovaraju"e krive iz-
vijanja. JUS predvi#a pet krivih izvijanja A
o
, A, B, C i D od kojih su tri osnovne (A, B i
C). Kriva A obuhvata preseke u !ijim se ivi!nim vlaknima javljaju zaostali naponi zateza-
nja, dok krivoj C pripadaju preseci sa zaostalim naponima pritiska. Kriva B je izme#u ova
dva krajnja slu!aja. Ako se radi o elementima izra#enim od !elika boljeg kvaliteta sa
f
y
43,0 kN/cm
2
primenjuju se krive Ao, A i B umesto krivih A, B i C. Za preseke kod ko-
jih je debljina t > 40 mm primenjuje se kriva D. Klasifikacija pojedinih vrsta popre!nog
preseka prema pripadaju"im krivama izvijanja prikazana je u tabeli 4.3. Vrednost koefici-
jenta izvijanja u zavisnosti od krive izvijanja i relativne vitkosti tapa mogu se o!itati sa
dijagrama (slika 4.$9), ili se mogu dobiti analiti!ki na osnovu matemati!ke interpretacije
krivih izvijanja, i to na slede"i na!in:

2 , 0 za
4
2
2 , 0 za 1
2 2
'
>
+
(4.25)
gde je:
2
) 2 , 0 ( $ + + (4.26)
a ' prestavlja stepen ekvivalentnih geometrijskih imperfekcija i ima vrednosti u zavisnosti
od krive izvijanja. U tabeli 4.2 date su vrednosti u funkciji krive izvijanja.
Tabela 4.2 - Vrednosti koeficijenta geometrijske nesavrenosti ' '' ' za razli!ite krive izvijanja
Kriva izvijanja Ao A B C D
0,$25 0,206 0,339 0,489 0,756

Slika 4.19 - Krive izvijanja
Tabela 4.3 - Izbor krive izvijanja za razli!ite oblike popre!nih preseka i ose izvijanja
Tip popre!nog preseka
$)
Izvijanje
upravno na
osu
Kriva
2) 3)
izvijanja
y-y
z-z
A
Konstrukcioni avovi
Debeli avovi
(puni provar)
y-y
z-z
y-y
z-z
B
C
h/b > $,2
t < 40 mm
h/b $,2
t 40 mm
t > 40 mm
y-y
z-z
y-y
z-z
y-y
z-z
A(A
0
)
B(A)
B(A)
C(B)
D
t 40 mm
t > 40 mm
y-y
z-z
y-y
z-z
B
C
C
D
y-y
z-z
C
$)
Preseci koji nisu zastupljeni u ovoj tabeli klasifikuju se prema t.2.4 i 2.5. U slu!aju nedoumice za
preseke sa t < 40 mm primeniti krivu izvijanja C.
2)
Krive izvijanja date u zagradama primenjuju se za !elike sa f
y
> 430 MPa i t < 40 mm.
3)
Na bazi eksperimentalno i numeri!ki verifikovanih podataka za pojedine tipove popre!nih preseka
mogu se alternativno primeniti za druge krive izvijanja.
Tabela 4.4 daje broj!ane vrednosti koeficijenta izvijanja u funkciji relativne vitkosti
i krive izvijanja. Za me#uvrednosti parametra vrednosti koeficijenta odre#uju se
linearnom interpolacijom.
Tabela 4.4 - Vrednosti bezdimenzionalnog koeficijenta " "" "
K r i v a
!
A
o
A B C D
0 $,0000 $,0000 $,0000 $,0000 $,0000
0,$
0,2
0,3
0,4
0,5
0,6
0,7
0,8
0,9
$,0000
$,0000
0,9859
0,970$
0,95$3
0,9276
0,896$
0,8539
0,796$
$,0000
$,0000
0,9775
0,9528
0,9243
0,8900
0,8477
0,7957
0,7339
$,0000
$,0000
0,964$
0,962$
0,8842
0,837$
0,7837
0,7245
0,66$2
$,0000
$,0000
0,949$
0,8973
0,8430
0,7854
0,7247
0,662
0,5998
$,0000
$,0000
0,9235
0,8504
0,7793
0,7$00
0,643$
0,5797
0,5288
$,0 0,7253 0,6656 0,5978 0,5399 0,467$
$,$
$,2
$,3
$,4
$,5
$,6
$,7
$,8
$,9
0,6482
0,7732
0,5053
0,446$
0,3953
0,3520
0,3$50
0,2853
0,2559
0,5960
0,5300
0,5703
0,4$79
0,3724
0,3332
0,3994
02702
0,2449
0,5352
0,478$
0,4269
0,38$7
0,3422
0,3079
0,278$
0,252$
0,2294
0,4842
0,4338
0,3808
0,3492
0,3$45
0,2842
0,2577
0,2345
0,2$4$
0,4$89
0,3762
0,3385
0,3055
0,2766
0,25$2
0,2289
0,2093
0,$920
2,0 0,2323 0,2229 0,2095 0,$962 0,$766
2,$
2,2
2,3
2,4
2,5
2,6
2,7
2,8
2,9
0,2$$7
0,$937
0,$779
0,$639
0,$5$5
0,$404
0,$305
0,$2$6
0,$$36
0,2039
0,$867
0,$7$7
0,$585
0,$467
0,$362
0,$267
0,$$82
0,$$05
0,$920
0,$765
0,$628
0,$506
0,$397
0,$299
0,$2$$
0,$$32
0,$060
0,$803
0,$662
0,$537
0,$425
0,$325
0,$234
0,$$53
0,$097
0,$0$2
0,$630
0,$488
0,$399
0,$302
0,$2$4
0,$$34
0,$062
0,0997
0,0937
3,0 0,$063 0,$036 0,0994 0,095$ 0,0882
Sve napred re!eno odnosi se na preseke kod kojih je zadovoljena lokalna stabilnost,
odnosno spre!eno izbo!avanje pojedina!nih delova preseka, rebra ili noica. Uslov koji
mora biti zadovoljen da bi bilo spre!eno lokalno izbo!avanje je:
7 , 0
,

D cr
y
f
(4.27)
de je
D cr,
kriti!ni napon linearnog izbo!avanja definisan slede"im izrazom:
1
]
1
,
_
,
_

2
2 2
2
2
,

$00
898 , $
) $ ( $2 cm
kN
b
t
k
b
t E
k k
E D cr
(4.28)
b merodavna irina elementa,
k
koeficijent izbo!avanja,
E
Ojlerov kriti!ni napon izbo!avanja.
Kada se u jedna!inu (4.27) uvrsti kriti!ni napon prema izrazu (4.28) uz
E = 2$000 kN/cm
2
i = 0,3 uslov (4.27) dobija slede"i oblik:
y
f
E
k t b

665 , 0 / (4.29)
gde je t b / vitkost posmatranog dela popre!nog preseka tapa. Iz prethodne jednakosti
moe se zaklju!iti da grani!na vitkost zavisi od vrste !elika (

f
y
) i koeficijenta izbo!avanja
k . Koeficijent izbo!avanja
k zavisi od na!ina naprezanja i uslova oslanjanja. U tabeli

4.5 date su grani!ne vrednosti vitkosti u funkciji od na!ina oslanjanja i vrste !elika. Vred-
nosti koeficijenta
k date su za konzolne i obostrano oslonjene pritisnute elemente.

Tabela 4.5 - Grani!ne vrednosti vitkosti elemenata popre!nog preseka
max
) / ( t b
max
) / ( t b Uslovi
oslanjanja
k
(
Grani!na vitkost
%036$ %056$
Karakteristi!ni primeri
0,426
y
f
E
t
b
434 , 0
$3 $$
4,00
y
f
E
t
b
33 , 1
39 32
Ukoliko nije zadovoljen uslov stabilnosti (4.27) u izrazima (4.22a) i (4.22b) granica
razvla!enja f
y
zamenjuje se grani!nim naponom izbo!avanja
ux
, koji je definisan prema
standardu za izbo!avanje JUS U.E7.$2$. Lokalna nestabilnost pritisnutih elemenata iza-
zvana izbo!avanjem delova preseka moe se, me#utim, uvesti u prora!un i pomo"u reduk-
cije delova popre!nog preseka. Uvodi se, naime pojam efektivne irine:
b b
D eff
(4.30)
$
$3 , 0
6 , 0
2

D
D
(4.3$)
D cr
y
D
f
,
. (4.32)
Za
D
0,7 koeficijent
D
=$,0 dakle b b
eff
odnosno aktivna je cela irina elemen-
ta popre!nog preseka. Me#utim, za
D
> 0,7 je
D
<$,0, pa se redukuje irina elemenata
popre!nog preseka ( b b
eff
< ).
Provera nosivosti preseka kod kojih nisu ispunjeni uslovi lokalne stabilnosti pomo"u
koncepta efektivne irine, analogna je sa proverom nosivosti kod preseka kod kojih je
ispunjen uslov lokalne stabilnosti (u jedna!inama (4.22a) i (4.22b) i dalje figurie f
y
),
sa tim da se umesto povrine preseka A pri prora!unu koristi efektivna povrina
(
i
n
i
i eff eff
t b A
$
,
).
Svi pojmovi vezani za problem izbo!avanja (

k ,
E
,
ux
,
D
,
D
) detaljno su ob-
janjeni u delu 5.2.9 ovog poglavlja, dok je ovde dat samo kratak izvod iz teorije linearnog
izbo!avanja, neophodan za razmatranje problema stabilnosti delova preseka aksijalno pri-
tisnutih tapova.
PRIMER 1
Odrediti nosivost aksijalno pritisnutog, obostrano zglobno oslonjenog tapa duine
! = 5,0 m. Popre!ni presek i stati!ki sistem prikazani su na slici 4.20. Osnovni materijal je
%056$ - II slu!aj optere"enja.
Slika 4.20 - Popre"ni presek tapa i duine izvijanja
Provera vitkosti delova preseka:
noica:
max
) / ( $$ $2 , $4 $2 / $70 / t b t b >
rebro:
max
) / ( 32 0 , 40 $0 / 400 / t b t b >
Odre#ivanje efektivne irine delova preseka:
noica:

k =0,426
2
2
,
kN/cm 29 , 40
$70
$2 $00
898 , $ 426 , 0
,
_

D cr
95 , 0
29 , 40
36

D
68 , 0
$3 , 0 95 , 0
6 , 0
2

mm 24$ $0 $70 68 , 0 2
,
+
f eff
b
rebro:

k = 4,0
2
2
,
kN/cm 245 , 47
400
$0 $00
898 , $ 0 , 4
,
_

D cr
87 , 0
45 , 47
36

D
75 , 0
$3 , 0 87 , 0
6 , 0
2

mm 300 400 75 , 0
,

w eff
b
Geometrijske karakteristike efektivnog preseka:
2
cm 84 , 87 0 , $ 0 , 30 2 2 , $ $ , 24 +
eff
A
( )
4 2 3 3
,
cm 48239 6 , 25 84 , 57 0 , $ $0 50
$2
$
+
eff y
I
4 3
,
cm 2799 2 , $ $ , 24
$2
2

eff z
I
cm 44 , 23
84 , 87
48239
,

eff y
i cm 65 , 5
84 , 87
2799
,

eff z
i
Duina izvijanja i vitkost:
cm 500 m 0 , 5
,
! !
y i
33 . 2$
44 , 23
500

y
28$ , 0
9 , 75
33 . 2$

y
cm 125 m 25 , 1 4 /
,
! !
z i
$2 , 22
65 , 5
$25

z
29$ , 0
9 , 75
$2 , 22

z
Koeficijent izvijanja :
28$ , 0
y
; kriva izvijanja B '=0,339
$06 , $ 28$ , 0 ) 2 , 0 28$ , 0 ( 339 , 0 $
2
+ +
y

97$ , 0
28$ , 0 4 $06 , $ $06 , $
2
2 2

+
29$ , 0
z
; kriva izvijanja C '=0,489
$29 , $ 9$ , 0 ) 2 , 0 29$ , 0 ( 489 , 0 $
2
+ +
z
954 , 0
29$ , 0 4 $29 , $ $29 , $
2
2 2

+
Nosivost tapa:
eff
II
v
eff dop c
A A N

min . min max ,
{ } 954 , 0 , min
min

z y

kN 2268 84 , 87
33 , $
0 , 36
954 , 0
max ,

y c
N N
Nosivost tapa je kN 2268
max ,

c
N i odre#ena je izvijanjem oko z-z ose.
3.7 DUINE IZVIJANJA
Na po!etku ovog poglavlja javio se pojam duina izvijanja. Do sada se duina izvijanja
vezivala isklju!ivo za uslove oslanjanja tapa, a sva razmatranja zasnivana su na pretpo-
stavci o konstantnoj normalnoj sili N i konstantnom momentu inercije. U praksi se, me#u-
tim, vrlo !esto javljaju tapovi promenjivog popre!nog preseka koji su optere"eni tako#e
promenljivom normalnom silom. Osim toga, uslovi oslanjanja mogu biti znatno kompliko-
vaniji (elasti!no ukljetenje, elasti!no bo!no oslanjanje, bo!no pomerljiv sistem,...). Sve
ovo moe se obuhvatiti prora!unom po teoriji II reda, uzimaju"i u obzir po!etne geometrij-
ske i strukturne imperfekcije. Me#utim, prora!un se moe sprovesti i jednostavnije, pomo-
"u odgovaraju"e duine izvijanja. Prema tome moe se zaklju!iti da duina izvijanja ne za-
visi samo od uslova oslanjanja ve" i od rasporeda normalnih sila i promene momenta iner-
cije du tapa.
ta je duina izvijanja? Fizi!ki gledano, moe se re"i da je duina izvijanja duina za-
menjuju"eg obostrano zglobno oslonjenog tapa konstantnog preseka, optere"enog kon-
stantnom normalnom silom, !ija je kriti!na sila
2 2
/
i cr
EI N ! jednaka kriti!noj sili
posmatranog tapa proizvoljnih karakteristika. Sa matemati!kog aspekta, duina izvijanja
je rastojanje izme#u susednih realnih ili fiktivnih prevojnih ta!aka izvijenog tapa. Odre#i-
vanje duine izvijanja vri se pomo"u koeficijenta duine izvijanja i duine tapa:
! !
i
(4.33)
JUS standardom obuhva"eno je odre#ivanje duina izvijanja za niz slu!ajeva koji se
naj!e"e javljaju u praksi. Za sve specifi!ne slu!ajeve, koji nisu obuhva"eni propisima,
provera stabilnosti vri se pomo"u teorije II reda.
3.8 ODRE#IVANJE DUINE IZVIJANJA PREMA JUS U.E7.086/1986
3.8.1 Predmet standarda
Predmet ovog standarda je odre#ivanje duine izvijanja tapova konstantnog i promen-
ljivog popre!nog preseka, optere"enih proizvoljno raspore#enom normalnom silom, a u
funkciji razli!itih uslova oslanjanja. Obra#ene su !etiri karakteristi!ne grupe elemenata:
tapovi (stubovi),
tapovi reetkastih nosa!a,
ugaoni tapovi reetkastih stubova i
monosimetri!ni tankozidni tapovi otvorenog popre!nog preseka.
3.8.2 Odre$ivanje duine izvijanja tapova (stubova)
3.8.2.1 tapovi sa konstantnim momentom inercije i konstantnom
normalnom silom
Kod ovakvih elemenata duina izvijanja prvenstveno zavisi od uslova oslanjanja. Vred-
nosti koeficijenta duine izvijanja u funkciji uslova oslanjanja prikazane su u tabeli 4.6.
Tabela 4.6 - Koeficijenti duine izvijanja za razli!ite uslove oslanjanja
a b c d
= 2 = $ = 0,7 = 0,5
e f g h
2< <
= 2 $< <2 = $
U gornjem delu tabele 4.6 (a-d) prikazani su, ve" poznati, osnovni - Ojlerovi slu!ajevi
izvijanja. Na ovakav na!in mogu se odrediti duine izvijanja za samostalne - izolovane
tapove, odnosno stubove. Duina izvijanja stubova koji su u sklopu okvirnih nosa!a, osim
od uslova oslanjanja, zavisi i od odnosa krutosti greda ( ! /
b
EI ) i stubova ( h EI
c
/ ). Kada
je krutost grede mnogo ve"a od krutosti stuba (slika 4.2$a), moe se smatrati da nema obr-
tanja na mestu njihove veze, pa se duina izvijanja stuba moe odrediti jednostavno na
osnovu tabele 6 (slu!ajevi f ili h). U suprotnom (slu!ajevi e ili g), kada je greda elasti!na
(slika 4.2$b), obrtanje !vora () uti!e na duinu izvijanja stuba, pa se ona mora odrediti
preciznijom analizom. Duine izvijanja stubova okvirnih nosa!a sa pomerljivim ili nepo-
merljivim !vorovima moe se odrediti prema JUS U.E7.$$$/$986. Za sloenije probleme,
koji nisu obra#eni pomenutom regulativom, duinu izvijanja treba odrediti pomo"u teorije
drugog reda.
Slika 4.21 - Duina izvijanja okvirnih nosa"a
3.8.2.2 tapovi konstantnog popre"nog preseka sa kontinualno
promenljivom normalnom silom
Promena normalne sile pritiska du tapa u realnim konstrukcijama, ukoliko nije sko-
kovita, naj!e"e je linearna, a re#e paraboli!na. Standardom su obuhva"eni i jedan i drugi
slu!aj, odnosno i linearna i paraboli!na promena. Normalna sila menja se od
0 , c
N do
max , $ , c c
N N , a prora!un se sprovodi sa
max , c
N uz odgovaraju"i koeficijent duine izvija-
nja ), prema tabeli 4.7.
Treba napomenuti da postoji ograni!ena primena izraza za odre#ivanje koeficijenta ).
Izrazi, dakle, vae samo za:
$ / 2 , 0
$ , 0 ,

c c
N N . (4.34)
Normalno, za $ /
$ , 0 ,

c c
N N vrednosti koeficijenta ) izra!unate pomo"u formula iz ta-
bele 4.7 poklapaju se sa vrednostima iz tabele 4.6 za tap sa konstantnom normalnom si-
lom.
Tabela 4.7 - Odre"ivanje koeficijenta duine izvijanja ) )) ) kod tapova sa kontinualno
Dijagram normalnih sila Uslovi oslanjanja i optere"enje
tapa
Koeficijent duine izvijanja
$8 , 3
/ $8 , 2 $
$ 0
N N +

72 , 7
/ 93 , 0 $
$ 0
N N +

09 , 2
/ 09 , $ $
$ 0
N N +

40 , 5
/ 35 , 0 $
$ 0
N N +

88 , $
/ 88 , 0 $
$ 0
N N +

72 , 7
/ 93 , 0 $
$ 0
N N +

09 , 3
/ 5$ , 0 $
$ 0
N N +

42 , 5
/ 65 , $ $
$ 0
N N +

PRIMER 2
Odrediti duinu izvijanja obostrano oslonjenog stuba visine h = 5,0 m optere"enog aksijal-
nom silom pritiska prema slici 4.22a.
300
0 ,

c
N kN 20
n
q kN/m
400 20 5 300
$ ,
+
c
N kN [ ] $ ; 2 , 0 75 , 0 400 / 300 /
$ , 0 ,

c c
N N
94 , 0
88 , $
75 , 0 88 , 0 $
+

70 , 4 0 , 5 94 , 0
i
! m
Slika 4.22 - a) Stati"ki sistem i optere!enje tapa i b) Prora"unski model sa
redukovanom duinom tapa
Dokaz stabilnosti sprovodi se sa konstantnom silom N
c
= N
c,$
= 400 kN i duinom izvi-
janja m 70 , 4
i
! prema standardu za aksijalno pritisnute tapove jednodelnog preseka
(JUS U.E7.08$). Na osnovu primera moe se uo!iti da je duina izvijanja prikazanog tapa
manja od duine izvijanja istog takvog tapa (sa istim uslovima oslanjanja) optere"enog
koncentrisanim silama na krajevima ( 0 , $ 94 , 0 < ). Time se obuhvata umanjenje aksi-
jalne sile N
c
du tapa. Naime, prora!un se sprovodi kao da je tap optere"en silom
$ , c
N
na krajevima, a stvarna normalna sila samo u jednom, najoptere"enijem preseku dostie
vrednost
$ , c
N , dok je u svim ostalim manja (
$ , 0 , c c c
N N N ). Ova povoljnost uzima se u
obzir smanjenjem koeficijenta duine izvijanja ).
3.8.2.3 tapovi konstantnog popre"nog preseka sa skokovito
%esto se u praksi javlja skokovita promena normalne sile du stubova. Reakcije eleme-
nata koje prihvata stub su koncentrisane sile i to u pravcu ose stuba (vertikalne), pa izazi-
vaju skokovitu promenu normalne sile u tapu. Prora!un ovako optere"enih tapova izvodi
se pomo"u redukovane normalne sile:
i
n
i
i c red c
N N

$
, ,
(4.35)
i c
N
,
spoljana normalna sila pritiska koja deluje u ta!ki i,
i
faktor redukcije koji zavisi od uslova oslanjanja i odnosa ! /
i
h (tabela 4.8),
h
i
rastojanje izme#u mesta delovanja sile i nepokretnog oslonca (slika 4.23),
! duina tapa.
Tabela 4.8 - Odre"ivanje koeficijenta duine izvijanja ) )) ) kod tapova sa skokovito
Uslovi oslanjanja i
optere"enja
Linija Dijagram '
i
a
b
c
d
Vrednosti koeficijenta
i
mogu se o!itati sa dijagrama datog u okviru tabele 4.8 u za-
visnosti od uslova oslanjanja tapa i odnosa ! /
i
h .
Sa ovako odre#enom silom
red c
N
,
dokaz stabilnosti se sprovodi uz pretpostavku da je
normalna sila konstantna du tapa i da ima vrednost N
c
=
red c
N
,
. Duina izvijanja se od-
re#uje na osnovu uslova oslanjanja prema standardu za odre#ivanje duina izvijanja tapo-
va konstantnog popre!nog preseka sa konstantnom normalnom silom (tabela 4.6).
Pored kontrole stabilnosti, koja se sprovodi sa
red c
N
,
, potrebno je izvriti i proveru na-
pona, ali sa stvarnim vrednostima normalne sile, prema slede"em izrazu:
dop
n
i
i c
A N
/
$
,
. (4.36)
Slika 4.23 - a) tap optere!en koncentrisanim silama u n ta"aka b) Prora"unski model (sa
redukovanom normalnom silom)
PRIMER 3
Izvriti proveru stabilnosti i nosivosti tapa prikazanog na slici 4.24. tap je izra#en kao
valjani profil I 400 od % 036$. tap je kontinualno bo!no pridran, pa se izvija oko ja!e
y-y ose.
Slika 4.24 - Stati"ki sistem, optere!enje i dijagram normalnih sila
Geometrijske karakteristike:
I 400 A=$$8
2
cm
y
i =$5,7 cm
Prora!un redukovane sile:
0 , $ /
$
! h (kriva C) 00 , $
$

77 , 0 9 / 7 /
2
! h 55 , 0
2

66 , 0 9 / 6 /
3
! h 47 , 0
3

33 , 0 9 / 3 /
4
! h 33 , 0
4

kN $$$0 200 33 , 0 200 47 , 0 $000 55 , 0 400 0 , $
,
+ + +
red c
N
Duina izvijanja i vitkost:
cm 630 900 7 , 0 ! !
i
$3 , 40 7 , $5 / 630 432 , 0 9 , 92 / $3 , 40
kriva izvijanja A '=0,206
234 , $ 432 , 0 ) 2 , 0 432 , 0 ( 206 , 0 $
2
+ +
946 , 0
432 , 0 4 234 , $ 234 , $
2
2 2

+

Provera stabilnosti:
dop i
red c
A
N
,
2 ,
kN/cm $4 , $5 $6 946 , 0 4$ , 9
$$8
$$$0
<
Provera napona:
dop i c
A N <
2 2
,
kN/cm 0 , $6 kN/cm 25 , $5 $$8 / $800 /
3.8.2.4 tapovi sa promenljivim momentom inercije i konstantnom
normalnom silom
Prora!un stabilnosti tapova, kod kojih se moment inercije menja du preseka od
0
I do
max $
I I , optere"enih koncentrisanim silama na krajevima, sprovodi se kao za tap kon-
stantnog popre!nog preseka
max
I I , ali sa pove"anom duinom izvijanja dobijenom po-
mo"u koeficijenta duine izvijanja ) iz tabele 4.9.
Vrednosti koeficijenta ) zavise od zakona promene momenta inercije, vrste popre!nog
preseka i odnosa
$ 0
/ I I .
Tabela 4.9 - Odre"ivanje koeficijenta duine izvijanja ) )) ) kod tapova sa promenljivim
momentom inercije i konstantnom normalnom silom
Kontura tapa Oblik preseka
A $
B 2
C 3
D 4
Kontura tapa
A B C D
I
0
/I
$
*
- 0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 0,2 0,4 0,6 0,8 -
)
0,0$
$
2
3
4
$,$$
$,25
$,38
$,46
$,30
$,89
$,97
2,$4
$,$8
$,44
$,64
$,78
$,08
$,22
$,35
$,43
$,02
$,07
$,$$
$,$4
$,00
$,0$
$,0$
$,02
8,03 6,04 4,06 2,09
$,6$
2,40
2,86
3,$6
0,$
$
2
3
4
$,09
$,$4
$,$6
$,$8
$,23
$,36
$,4$
$,44
$,$4
$,22
$,25
$,27
$,07
$,$$
$,$2
$,$3
$,02
$,03
$,04
$,04
$,00 2,69 2,02 $,48 $,07
$,45
$,66
$,75
$,78
0,2
$
2
3
4
$,07
$,09
$,$0
$,$$
$,$8
$,24
$,26
$,27
$,$0
$,$4
$,$6
$,$7
$,05
$,07
$,07
$,08
$,02 $,00 $,88 $,53 $,24 $,03
$,35
$,44
$,48
$,49
0,4
$
2
3
4
$,05
$,06
$,06
$,06
$,$2
$,$4
$,$5
$,$5
$,07
$,08
$,09
$,09
$,04 $,0$ $,00 $,39 $,22 $,08 $,0$
$,2$
$,24
$,25
$,26
0,6
$
2
3
4
$,03
$,07
$,08
$,08
$,08
$,04 $,02 $,0$ $,00 $,$9 $,$0 $,03 $,00
$,$3
$,$3
$,$4
$,$4
0,8
$
2
3
4
$,0$ $,03 $,02 $,0$ $,0$ $,00 $,07 $,03 $,0$ $,00 $,06
PRIMER 4
Odrediti duinu izvijanja tapa sa promenljivim momentom inercije, prikazanog na slici
4.25 ( 4 , 0 /
0
I I ; 2 , 0 $0 / 2 ).
Slika 4.25 - tap promenljivog momenta inercije
Popre!ni presek je I-profil pa je merodavna grupa preseka 2. Zakon promene momenta
inercije definisan je u tabeli pod B. Iz tabele se dobija:

i
! m 8 , $0 $0 08 , $
i
!
gde su:
i
! pove"ana duina izvijanja tapa sa promenljivim momentom inercije,
i
! duina izvijanja tapa sa konstantnim presekom (u funkciji uslova oslanjanja).
Provera stabilnosti vri se sa pove"anom duinom izvijanja
i
! i maksimalnim geome-
trijskim karakteristikama preseka
$
I i
$
A .
3.8.2.5 tapovi sa stepenasto promenljivom normalnom silom
i momentom inercije
tapovi sa stepenasto promenljivom normalnom silom i momentom inercije javljaju se
!esto u praksi (stubovi hala sa kranovima). U optem slu!aju ovakav, sloen tap, moe se
sastojati od vie elementarnih tapova konstantnog popre!nog preseka. Ovim standardom
predvi#en je prora!un samo dvostepenih tapova (slika 4.26.)
Slika 4.26 - Dvostepeni tap sa optere!enjem
Provera stabilnosti sprovodi se posebno za svaki tap i to za tap 2 sa silom
2 , c
N i du-
inom izvijanja
2 2 2
! !
i
, a za tap $ sa silom
2 , $ , c c
N N + i duinom izvijanja
1 1 1
! !
i
. Koeficijenti duine izvijanja
1
i
2
zavise od odnosa
$ 2
/ ! ! ,
$ 2
/ I I i
uslova oslanjanja, a prikazani su u tabeli 4.$0.
Tabela 4.10 - Odre"ivanje koeficijenta duine izvijanja kod tapova sa skokovito
promenljivom normalnom silom i momentom inercije
)
$
)
2
Uslovi oslanjanja tapa
0,05+!
2
/!
$
<0,$ 0,$+!
2
/!
$
<0,3
$ 3,0 2,5 3,0
2 2,0 2,0 3,0
3 2,0 $,6 2,5
4 $,5 $,2 2,0
Primena koeficijenta duine izvijanja
$
i
2
iz prethodne tabele dozvoljena je ako su
ispotovani slede"i uslovi:
6 , 0 /
$ 2
! ! 3 /
2 , $ ,

c c
N N i 3 , 0 / 05 , 0
$ 2
I I . (4.37)
Gotovo svi realni tapovi zadovoljavaju ove uslove pa se njihov prora!un moe sprove-
sti preko priblinih koeficijenata
$
i
2
.
U slu!aju tapova sa sloenijom geometrijom (viestepena promena momenta inercije),
tapova sa specifi!nim uslovima oslanjanja (elasti!ni oslonci i ukljetenja) ili tapova koji ne
zadovoljavaju uslove ograni!enja (4.37), provera stabilnosti vri se primenom teorije II reda
(npr. metodom prenosnih matrica) ili kori"enjem gotovih izraza iz postoje"e literature.
3.8.3 tapovi reetkastih nosa"a
Kod reetkastih nosa!a izvijanje pritisnutih tapova moe se odigrati u ravni reetke ili
van nje. Duine izvijanja tapa u ravni reetke i izvan nje ne moraju biti iste. Ovim stan-
dardom obuhva"eno je odre#ivanje duine izvijanja pojasnih tapova i tapova ispune re-
etkastih nosa!a, kako u ravni nosa!a tako i van nje.
3.8.3.1 Pojasni tapovi
Duina izvijanja pojasnih tapova u ravni reetkastog nosa!a jednaka je njihovoj si-
stemnoj duini (od !vora do !vora), odnosno koeficijent duine izvijanja je jednak jedi-
nici.
Odre#ivanje duine izvijanja izvan ravni reetkastog nosa!a zavisi od mogu"nosti po-
meranja !vorova pritisnutog pojasa izvan ravni reetkastog nosa!a.
Ukoliko je pritisnuti pojas bo!no pridran, odnosno ako je spre!eno pomeranje pojedi-
nih ta!aka pritisnutog pojasa izvan ravni reetkastog nosa!a, odgovaraju"a duina izvijanja
jednaka je rastojanju izme#u ta!aka pridravanja. Naj!e"e su ta!ke pridravanja upravo u
!vorovima reetkastog nosa!a, pa je duina izvijanja izvan ravni reetkastog nosa!a, kao i
duina izvijanja u ravni reetkastog nosa!a jednaka sistemnoj duini tapova, dakle = $.
Me#utim, nije redak slu!aj da se pritisnuti pojas bo!no pridrava ne samo u !vorovima re-
etkastog nosa!a, ve" i u me#uta!kama, recimo u sredinama pojasnih tapova. Na slici
4.26. prikazan je deo mosta sa reetkastim glavnim nosa!ima i rombi!nim spregom koji
omogu"ava bo!no pridravanje sredina tapova gornjeg pojasa, pa je koeficijent duine iz-
vijanja izvan ravni nosa!a = 0,5.
Slika 4.27 - Pridravanje tapova u me#uta"kama u slu"aju rombi"nog sprega za vetar kod
mosta sa reetkastim glavnim nosa"ima
Ako se !vorovi pritisnutog pojasa mogu slobodno pomerati izvan ravni reetkastog no-
sa!a, duina izvijanja pritisnutog pojasa izvan ravni reetkastog nosa!a odre#uje se prema
standardu za tapove promenljivog momenta inercije optere"ene promenljivom normal-
nom silom. Naravno, ako su svi pojasni tapovi istih popre!nih preseka (I=const) prora!un
duine izvijanja izvan ravni reetkastog nosa!a sprovodi se preko
red c
N
,
.
Pomeranja !vorova pritisnutog pojasa izvan ravni reetkastog nosa!a mogu biti, kao to
smo ve" napomenuli, spre!ena i slobodna, ali ne retko se javlja i slu!aj delimi!no spre!e-
nih pomeranja. Naime, !vorovi pritisnutog pojasa mogu biti elasti!no oslonjeni (slika
4.28). Potrebno je najpre odrediti realne vrednosti krutosti opruga, pa prora!un sprovesti
kao za centri!no pritisnut tap na elasti!nim osloncima.
Slika 4.28 - Pritisnuti tap na elasti"nim osloncima
Koeficijent duine izvijanja ) za tapove sa elasti!nim osloncima odre#uje se prema
JUS U.E7.$06.
Duina izvijanja pojasnog tapa du !ije ose deluju razli!ite sile
$
S i
2
S (slika 4.29), a
!iji je moment inercije u odnosu na teinu osu koja lei u ravni reetkastog nosa!a kon-
stantan, moe se odrediti na osnovu koeficijenta duine izvijanja prema slede"em izrazu:
( )
$ 2
/ 3 25 , 0 S S + uz uslov da je $ / $
$ 2
S S . (4.38)
Slika 4.29 - Reetkasti nosa" sa promenljivim silama du tapova
3.8.3.2 tapovi ispune
Duina izvijanja tapa ispune u ravni reetkastog nosa!a predstavlja rastojanje izme#u
teita veza na krajevima tapa. Koeficijent duine izvijanja ima vrednost izme#u 0,8 i
$,0. Ukoliko se tap ukrta sa nekim drugim tapom, ta!ka ukrtanja se moe smatrati ne-
pomerljivom u ravni nosa!a ako su tapovi me#usobno vezani sa najmanje !etvrtinom za-
vrtnjeva potrebnih za vezu pritisnutog tapa, odnosno ekvivalentnom zavarenom vezom.
Problemi izvijanja tapova ispune van ravni nosa!a, zbog svoje specifi!nosti, obra#eni
su kroz est ta!aka standarda.
$. Ako je spre!eno pomeranje krajeva tapa, koeficijent duine izvijanja izvan ravni nosa-
!a jednak je jedinici.
2. Kod tapova !ija minimalna osa inercije ne lei u ravni nosa!a, koeficijent duine izvi-
janja jednak je poluzbiru koeficijenta duine izvijanja u ravni nosa!a i izvan nje:
( )
2 $
2
$
+ (4.39)
Slika 4.30 - Izvijanje ugaonika oko minimalne ose inercije
Ugaonici se !esto upotrebljavaju kao tapovi ispune reetkastih nosa!a, posebno kod
spregova. Ukoliko se ugaonik za !vorni lim vezuje preko jednog kraka, to je veoma !est
slu!aj, minimalna osa inercije ugaonika ne lei u ravni reetkastog nosa!a. Provera stabil-
nosti ovakvih tapova sprovodi se u odnosu na minimalnu osu inercije, a sa duinom izvi-
janja prema izrazu (4.39).
U tabeli 4.$$ prikazana su dva tipa popre!nih preseka sastavljenih od ugaonika, sa od-
govaraju"im duinama izvijanja i merodavnim (minimalnim) polupre!nicima inercije.
Tabela 4.11 - Izvijanje tapova od ugaonika kod kojih glavne ose inercije lee
izvan ravni reetkastog nosa!a
! ! 9 , 0
i
! ! 9 , 0
i
i i
min
i i
min
i / 9 , 0 !

i / 9 , 0 !
3. Kada je tap ispune sastavni deo zatvorenog okvirnog nosa!a (slika 4.3$), koeficijent
duine izvijanja izvan ravni nosa!a ima slede"e vrednosti u zavisnosti od stati!kog sisi-
tema okvira:
= 0,80 za okvir A,
= 0,70 za okvir B.
Ovakav slu!aj javlja se kod zatvorenih reetkastih mostova gde su vertikale ili dijago-
nale ujedno i deo popre!nog ukru"enja portala.
Slika 4.31 - Stati"ki sistemi zatvorenih okvirnih nosa"a
4. Ako je tap na oba kraja nepokretno oslonjen, a u polovinama tapa deluju razli!ite sile
$
S i
2
S (vertikala reetkastog nosa!a sa K ispunom) i ako je tap sa konstantnim mo-
mentom inercije, koeficijent duine izvijanja odre#uje se kao i kod pojasnih tapova sa
promenljivom silom du ose tapa, prema izrazu (4.38).
Slika 4.32 - Izvijanje dijagonale mosta sa sekundarnom ispunom
5. Kod tapova ispune koji su na krajevima nepomerljivo, a u sredini elasti!no oslonjeni
pomo"u polurama, koeficijent duine izvijanja se odre#uje na osnovu standarda o priti-
snutim tapovima sa elasti!nim popre!nim osloncima JUS U.E7.$06. Ovakav slu!aj ja-
vlja se kod dijagonala zatvorenog mosta sa reetkastim glavnim nosa!ima sa sekundar-
nom ispunom (slika 4.32). Krutost opruge odre#uje se na osnovu stepena pomerljivosti
otvorenog popre!nog poluokvira koji je sa!injen od popre!nog nosa!a i sekundarnih
vertikala
s
V .
Tabela 4.12 - Odre"ivanje koeficijenta duine izvijanja ) )) ) kod ukrtenih tapova
3
$
2
2
$
,
_

!
!
I
I
k
$ 2
2 $
!
!
N
N
m
Na!in vezivanja i Koeficijent duine izvijanja
optere"enje tapova za tap $ za tap 2
-
k
m
+

$
75 , 0 $
k
m
/ $ $
/ $ $
+
+

k
m
+
+
$
$
- m 75 , 0 $
-
5 , 0
5 , 0
m + 82 , 0 $
6. Kada se dva tapa ukrtaju, a pri tom su im krajevi nepomerljivi (tabela 4.$2), duina
izvijanja pritisnutog tapa izvan ravni zavisi od znaka sile u drugom tapu i na!ina na
koji su tapovi me#usobno povezani. Vrednost koeficijenta odre#uje se prema izrazi-
ma datim u tabeli 4.$2 uz uslov da je 0,5. Momenti inercije I
$
i I
2
odnose se na savi-
janje izvan ravni tapova.
3.8.4 Ugaoni tapovi reetkastih stubova
Duine izvijanja ugaonih tapova reetkastih stubova zavise od na!ina naprezanja, obli-
ka popre!nih preseka tapova i sistema ispune stuba. Na slici 4.33 prikazani su razli!iti ti-
povi ispune reetkastih stubova, dok su u tabeli 4.$3 date vrednosti koeficijenata duine iz-
vijanja ). Vrednosti u zagradi odnose se na izvijanje u ravni
2 $
n n za stub sa tipom ispu-
ne b).
Tabela 4.13 - Koeficijeni duine izvijanja ) )) ) za ugaone tapove reetkastih stubova
Na!in Presek Koeficijent )
optere"enja
a) b) c), d)
0,7 0,6
Preteno
savijanje
0,85 0,8 $,0
$,0 $,0 (0,5)
*
0,8 0,7
Preteno
pritisak
0,9 0,85 $,0
$,0 $,0(0,5)
*
*Videti tabelu 4.$0
Slika 4.33 - Razli"iti tipovi ispune reetkastih stubova
3.8.5 Monosimetri"ni tankozidni tapovi otvorenog popre"nog preseka
Izvijanje tapa savijanjem (fleksiono) ostvaruje se samo kada su spre!ene torzione de-
formacije tapa. Dakle, do gubitka stabilnosti pritisnutog elementa dolazi usled pove"anja
momenata savijanja drugog reda uz deformaciju savijanja. Fleksiono izvijanje je merodav-
no kod torziono krutih tapova i tapova kod kojih se poklapaju teite i centar smicanja.
Me#utim, kod torziono osetljivih monosimetri!nih preseka, kod kojih se ne poklapaju tei-
na osa i centar smicanja, izvijanje moe biti prouzrokovano zajedni!kim delovanjem tor-
zionog momenta i momenta savijanja.
Slika 4.34 - Razli"iti na"ini izvijanja
Na slici 4.34 prikazano je izvijanje savijanjem (fleksiono izvijanje), !isto torziono izvi-
janje i sloeno izvijanje savijanjem i torzijom (fleksiono-torziono izvijanje).
Kriti!na sila
cr
N tapa izloenog izvijanju sa savijanjem i torzijom, jednaka je mini-
malnoj od tri slede"e vrednosti:
'
,
_
izvijanje no torzio
$
ose oko izvijanje
ose oko izvijanje
min
2
2
2
,
2
,
2
,
2
,
2
,
!
!
!
EI
GI
i
N
z - z
EI
N
y - y
EI
N
N
t
R
cr
z i
z
z cr
y i
y
y cr
cr
(4.40)
gde je:
A
I I
z y i
z y
R R R
+
+ +
2 2 2
(4.4$)
t
I torzioni momen inercije %m
4
&,
I sektorski moment inercije %m

6
&,
G modul smicanja %kN/m
2
&,
y
R
, z
R
projekcije rastojanja izme#u centra smicanja i teita na y-y i z-z osu popre!nog
preseka.
Provera nosivosti kod ovakvih tapova sprovodi se po JUS U.E7.08$, a problem sloe-
nog izvijanja se uvodi u prora!un preko idealne vitkost
w
, koja se odre#uje na osnovu
slede"eg izraza:
( ) [ ]
( )

'
+
+
+
+
2
2 2
2 2 2 2 2
2
2 2
$ / 039 , 0 4
$ $
2
D
D T p
D
z
w
i c
z i c
c
i c
i

!
(4.42)
gde su:
2 2 2
z y p
i i i + (4.43)
2 2 2
D p D
z i i + (4.44)
( )
1
1
]
1
,
_
t
T T z
I I
I
c
2
2
2
0039 , 0
$
!
!
!
(4.45)
z
D
rastojanje izme#u centra smicanja i teita,
! duina tapa (rastojanje oslonaca),
T
! rastojanje ta!aka torzionog oslanjanja,
T
, koeficijenti koji zavise od uslova oslanjanja na slede"i na!in:
- za zglobno oslonjen tap 0 , $
T
i
- za kruto ukljeten tap 5 , 0
T
.
Na slici 4.35 prikazana su tri tipa razli!itih popre!nih preseka koji su obuhva"eni ovim
standardom.
Slika 4.35 - Razli"iti tipovi popre"nih preseka monosimetri"nih tapova.
Prora!un geometrijskih karakteristika (
t
I ,
I ,
D
z ) neophodnih za sra!unavanje ideal-
ne vitkosti
w
zavisi od tipa preseka. Za preseke sa slike 4.34a i 4.34b je:
( ) [ ]
2 $
$
I e h I e
I
z
z
D
(4.46)
2 $
2
2 $
I I
h I I
I
+

(4.47)
3
3
$
3
$
i
i
i t
t b I

. (4.48)
Za presek na slici 4.34c je:
h
I
I
e z
z
D
$
+ (4.49)
y
I
I I I h
I
3 $
2
$
2
2
3
+

. (4.50)
U izrazima su sa
3 2 $
i , I I I ozna!eni momenti inercije delova preseka ($, 2 i 3) u odno-
su na osu simetrije z-z. Kod tapova sa dve ose simetrije uticaj torzije na izvijanje uzima se
samo ako je c i
p
> .
Idealna vitkost se tada moe sra!unati prema slede"em izrazu:
c
i
i
p
z
w

!
. (4.5$)
U suprotnom, kada je c i
p
< , stabilnost se ispituje prema JUS U.E7 08$ sa vitko"u
z
, a uticaj torzionog uvijanja se ne uzima u obzir. Kod ve"ine valjanih I-profila i drugih
elemenata sa velikom vitko"u uticaj torzije moe se zanemariti.
PRIMER 5
Odrediti idealnu vitkost
w
tapa monosimetri!nog preseka, prikazanog na slici 4.36, koji
je obostrano zglobno oslonjen.
Slika 4.36 - Stati"ki sisitem i popre"ni presek tapa.
Geometrijske karakteristike:
2
$
cm 0 , 40 6 , $ 25 A
4 3
$
cm 2083 6 , $ 25
$2
$
I
2
2
cm 8 , 28 6 , $ $8 A
4 3
2
cm 777 6 , $ $8
$2
$
I
2
3
cm 0 , 36 2 , $ 30 A
4
3
cm 4 I (zanemarljivo malo)
2
3
$
cm 8 , $04
A A
i
4
2
$
cm 2860
z i
I I
( ) cm $ , $4 6 , 3$ 8 , 28 8 , $5 36
8 , $04
$
+ e
( ) ( )
4 3 2 2 2
cm $9576 2 , $ 30
$2
$
$ , $4 8 , $5 36 $ , $4 6 , 3$ 8 , 28 $ , $4 40 + + +
x
I
cm 7 , $3
8 , $04
$9576

y
i cm 2 , 5
8 , $04
2860

z
i
h = 30 + 2 $,6/2 = 3$,6 cm
[ ] cm 5 , 5 777 ) $ , $4 6 , 3$ ( 2083 $ , $4
2860
$

D
z
2 2 2
z y p
i i i +
2 2 2
cm 7 , 2$4 2 , 5 7 , $3 +
2 2 2 2 2
cm 245 5 , 5 7 , 2$4 + +
D p D
z i i
6
2
2 $
2
2 $
cm 56509$
777 2083
6 , 3$ 777 2083
I I
h I I
I
( )
4 3 3 3
cm 76 $2 30 6 , $ $8 6 , $ 25
3
$
+ +
t
I
Prora!un idealne vitkosti:
0 , $
T
(na osnovu uslova oslanjanja)
m 0 , 6
T
! ! (rastojanje oslonaca)
( )
2 2
2
2
cm 7 , 570 76 600 $ 0039 , 0
600 $
600 $
56509$
2860
$
1
1
]
1
,
_
c
( ) [ ]
( )
0 , $20
245 7 , 570
5 , 5 $ $ 039 , 0 7 , 2$4 7 , 4570
$ $
7 , 2570
245 7 , 570
2 , 5
600 $
2
2
'
+
+
+
+
Idealna vitkost posmatranog tapa je:

w
= $20,0. Moe se uo!iti da je idealna vitkost
tapa monosimetri!nog popre!nog preseka
w
ve"a od njegove vitkosti za izvijanje oko
slabije ose ( 4 , $$5 2 , 5 / 600
z
). Prema tome, prora!un monosimetri!nih tapova treba
sprovesti prema JUS U.E7.08$ sa idealnom vitko"u
w
.
3.9 AKSIJALNO PRITISNUTI TAPOVI KONSTANTNOG
VIEDELNOG POPRE!NOG PRESEKA
Potreba za konstruisanjem pritisnutih tapova, uz minimalan utroak materijala, uslovi-
la je upotrebu viedelnih tapova. Viedelni tapovi se sastoje od dva ili vie samostalnih
elemenata koji su postavljeni na odre#enom rastojanju i mestimi!no su povezani (slika
4.37). Ovi samostalni elementi postavljeni su na izvesnom rastojanju od teita ukupnog
preseka, pa je na taj na!in pove"an moment inercije u odnosu na jednu od glavnih osa bez
zna!ajnog pove"anja utroka materijala. Kod viedelnih tapova karakteristi!na je pojava
nematerijalne ose koja je jedna od glavnih osa popre!nog preseka. Nematerijalna osa ne
se!e ni jedan samostalni element, odnosno ne prolazi kroz puni deo popre!nog preseka.
Druga glavna osa moe biti tako#e nematerijalna, ali je !e"e materijalna. Materijalna osa,
suprotno nematerijalnoj, prolazi kroz popre!ni presek samostalnih elemenata. Vezni ele-
menti, kojima se samostalni elementi povezuju, postavljaju se uvek u ravnima upravnim
na nematerijalnu osu.
Slika 4.37 - Razli"iti tipovi viedelnih tapova i njihovih popre"nih preseka
U zavisnosti od na!ina povezivanja spojni elementi mogu biti u vidu veznih limova
(pre!ki), kod tapova ramovskog tipa (slika 4.37c), ili kao reetkasta ispuna kod reetka-
stih viedelnih tapova (slika 4.37d).
Grani!na nosivost viedelnog tapa na izvijanje oko nematerijalne ose moe se, me#u-
tim, odrediti na isti na!in kao i kod jednodelnog monolitnog tapa, ako je rastojanje veznih
elemenata
$
$5 i a < . U suprotnom slu!aju postoji bitna razlika, koja se, pre svega, ogleda
u tome to kod jednodelnih tapova rebro, uz relativno nisko iskori"enje napona, prima
transverzalne sile, pa se njihov uticaj na deformaciju nosa!a moe zanemariti. Kod vie-
delnih preseka se, usled nepostojanja rebra, pri izvijanju oko nematerijalne ose mora uzeti
u obzir u!e"e smicanja na deformaciju tapa. Dakle:
V M
v v v + (4.52)
gde su:
M
v ugib usled momenta savijanja,
V
v ugib usled transverzalnih sila.
Ako se posmatra viedelni tap ramovskog tipa sa po!etnom geometrijskom imperfekc-
ijom, optere"en aksijalnom silom pritiska koja raste postepeno od 0 do grani!ne vrednosti,
moe se uo!iti da od samog po!etka unoenja optere"enja dolazi do pojave savijanja tapa
kao celine (usled po!etne imperfekcije javlja se moment savijanja
0 0
f N M
c
). Popre!-
ne deformacije izazvane savijanjem uti!u na pove"anje momenta savijanja (raste strela pa-
rabole f N M
c
;
0
f f > ), koji izaziva ponovno pove"anje deformacija. Dakle, popre!ne
deformacije se nelinearno pove"avaju sa porastom optere"enja, to ima za posledicu i neli-
nearan porast aksijalne sile u samostalnim elementima. Najve"a aksijalna sila javlja se u
samostalnom elementu u sredini raspona i to u elementu sa konkavne strane viedelnog
tapa. Nasuprot tome, najve"i uticaji u spojnim elementima javljaju se na krajevima tapa
gde su nagib elasti!ne linije i transverzalna sila maksimalni.
Eksperimentalna israivanja su pokazala da je grani!na nosivost viedelnog tapa do-
stignuta kada se iscrpi nosivost, odnosno, stabilnost najoptere"enijeg samostalnog elemen-
ta (slika 4.38) ili, kod reetkastih viedelnih tapova, najoptere"enijeg tapa ispune.
Slika 4.38 - Deformacije ramovskog tapa
Diferencijalna jedna ina izvijanja vi edelnog tapa mo e se dobiti analogno Oj-
lerovoj diferencijalnoj jedna ini izvijanja jednodelnog tapa, uz uvo enje uticaja
transverzalnih sila na deformaciju. Geometrijske imperfekcije se tako e pretposta-
vljaju u obliku sinusnog polutalasa:
x f x v
!
sin ) (
0 0
(4.53)
gde je
0
f po!etna strela tapa.
Moment savijanja i transverzalna sila u tapu mogu se napisati u slede"em obliku:
( )
0
v v N M
c
+ (4.54)
dx
dM
V (4.55)
Krivina tapa je jednaka zbiru krivina usled momenta i transverzalne sile:
v v v
V M V M
+ + . (4.56)
Deo krivine usled momenta iznosi:
( )
0
v v
EI
N
EI
M
v
c
M
+ (4.57)
dok se deo krivine usled smi!u"ih sila odre#uje na osnovu klizanja :
GA
V
k
G

(4.58)
gde su:
k koeficijent smicanja zavisan od oblika popre!nog preseka,
G modul klizanja.
Krivina usled smicanja moe se odrediti jednostrukim diferenciranjem klizanja u
slede"em obliku:
( )
0
2
2
v v N
GA
k
dx
M d
GA
k
dx
dV
GA
k
v
c V
+ . (4.59)
Kada se u jedna!inu (4.56) uvrste krivine usled momenta savijanja i smicanja prema iz-
razima (4.57) i (4.59), uz uvo#enje k / GA = / V = const, dobija se diferencijalna jedna!i-
na izvijanja viedelnog tapa oko nematerijalne ose u slede"em obliku:
x f
V
N
V
N
N
N
v
V
N
N
N
v
c
cr
cr
c
c
cr
c
! ! !
sin
$
$
$
$
0
2
2
2
2

+

+ (4.60)
Reenje se pretpostavlja u obliku:
( ) x f f x v
!
sin ) (
0
(4.6$)
pa se dobija izraz za strelu u sredini raspona f. Kriti!na sila
V cr
N
,
dobija se iz uslova da
strela f tei beskona!nosti:
V N V
N
N
N
cr
cr
cr
V cr

+
$
$
$
,
. (4.62)
Ako se uvede oznaka / V S
y
, gde
y
S predstavlja krutost viedelnog tapa na smi-
canje, dobija se slede"i izraz:
y cr V cr
S N N
$ $ $
,
+ . (4.63)
Kada se u izraz (4.62) uvrsti poznati izraz za Ojlerovu kriti!nu silu (
2 2
/ ! EI N
cr
)
dobija se:
2
2
2
2
,
$
V
cr
V cr
EI
N
V
EI
N
!
!

,
_
(4.64)
gde je
,
_
+
cr V
N
V
$
2 2
! ! .
Razlika u odnosu na Ojlerovu silu izvijanja bez uticaja transverzalnih sila je predstav-
ljena !lanom
cr
N
V

. Moe se, tako#e, uo!iti da je: N

cr,V
< N
cr
, jer je 0 >
cr
N
V
.
Za $/V0 (zanemarljiv uticaj smicanja) jedna!ina (4.64) prelazi u ve" poznati izraz za
Ojlerovu silu
cr
N .
Ako su obe glavne ose popre!nog preseka viedelnog tapa nematerijalne, prora!un
stabilnosti sprovodi se za svaku od njih. Me#utim, ako presek viedelnog tapa sadri jed-
nu materijalnu osu, stabilnost na izvijanje oko nje proverava se na osnovu propisa za cen-
tri!no pritisnute tapove konstantnog jednodelnog preseka (JUS U.E7.08$). Osim provere
stabilnosti na izvijanje oko nematerijalne i materijalne ose, ako ova postoji, neophodno je
kontrolisati i lokalnu stabilnost samostalnih elemenata.
3.10 PRORA!UN STABILNOSTI AKSIJALNO PRITISNUTIH
TAPOVA KONSTANTNOG VIEDELNOG PRESEKA PREMA
JUS U.E7. 091/1986
Predmet ovog standarda je provera globalne (izvijanje oko nematerijalne ose) i lokalne
stabilnosti viedelnih centri!no pritisnutih tapova. tapovi su, prema obliku popre!nog
preseka, podeljeni u !etiri grupe. Ova podela prikazana je u okviru tabele 4.$4.
Provera stabilnosti na izvijanje oko materijalne ose za presek tapa $ i 2 vri se na osnovu
standarda za aksijalno pritisnute tapove jednodelnog preseka. Za preseke sastavljene od 2
ugaonika (tap 3) tako#e se moe sprovesti dokaz stabilnosti prema JUS U.E7.08$ pod uslo-
vom da je rastojanje veznih elemenata 70 i
min
, gde je i
min
minimalni polupre!nik inercije
samostalnog elementa. Vitkost ovakvih tapova odre#uje se na osnovu izraza:
y
i
y
i
!
(4.65)
gde je i
y
polupre!nik inercije oko materijalne ose y-y, a !
i
duina izvijanja tapa jednaka
srednjoj vrednosti duina izvijanja tapa u ravni nosa!a i izvan nje (
i
= 0,9). Odre#ivanje
koeficijenta izvijanja dobija se prema krivama izvijanja, a na osnovu oblika popre!nog
preseka (JUS U.E7.08$).
Tabela 4.14 - Podela viedelnih tapova
Tip Opis Oblik preseka
$
Viedelni tapovi koji imaju bar
jednu materijalnu osu
2
Viedelni tapovi koji imaju jednu
materijalnu osu i kod kojih je !isto
rastojanje izme#u samostalnih
elemenata jednako debljini !vornog
lima
3
Dvodelni tapovi od ukrtenih
ugaonika
4
Viedelni tapovi koji nemaju
materijalnu osu
Provera opte ili globalne stabilnosti pri izvijanju oko nematerijalne ose se, tako#e, vri
prema standardu JUS U.E7.08$, odnosno pomo"u izraza (4.22a) ili (4.22b). Uticaj smi!u-
"ih sila se uzima u obzir tako to se koeficijent izvijanja (4.25) dobija na osnovu ekviva-
lentne relativne vitkosti (
eq z,
) za izvijanje oko nematerijalne ose. Ekvivalentna relativna
vitkost moe da se odredi na osnovu kriti!ne sile za izvijanje oko nematerijalne ose N
cr,V
(4.62) na slede"i na!in:
V cr pl eq z
N N
, ,
/ (4.66)
ili preko ekvivalentne vitkosti:
$
,
,
2 2
,

2

eq z
eq z f z eq z
m
+ (4.67)
gde su:
!
z eq ,
ekvivalentna relativna vitkost viedelnog tapa za nematerijalnu osu z-z,
pl
N plasti!na otpornost popre!nog preseka ( ) A f N
y pl
,
A ukupna povrina popre!nog preseka
r
i
i
A A
$
,
V cr
N
,
kriti!na sila izvijanja viedelnog tapa prema (4.62), (4.63) ili (4.64),
z
vitkost za osu z-z, bez uticaja transverzalnih sila ( ) A I i i
z z z z i z
/ sa /
,
! ,
z i,
! duina izvijanja tapa upravno na nematerijalnu osu z-z,
z
I moment inercije oko nematerijalne ose z-z ( )
,
_
r
i
i f i f i f z
y A I I
$
2
, , ,
,
r broj samostalnih elemenata,
i f
I
,
moment inercije samostalnog elementa oko ose $-$,
i f
A
,
povrina popre!nog preseka i-tog samostalnog elementa,
i f
y
,
rastojanje od teita samostalnog elementa i do teita viedelnog preseka,
m broj samostalnih elemenata u jednom pravcu (prema tabeli 4.$4),
f
vitkost samostalnog elementa, odnosno pojasa (
f f
i a / ),
a rastojanje veznih limova ili !vorova kod reetkastih viedelnih tapova (slika 4.37),
i
f
polupre!nik inercije samostalnog elementa oko ose $-$,
$
vitkost na granici razvla!enja prema izrazu (4.23) ili tabeli 4.$.
Vrednosti krutosti na smicanje
y
S koja figurie u izrazu (4.63) za kriti!nu silu izvija-
nja
V cr
N
,
u zavisnosti od tipa tapa i vrste ispune prikazane su u tabeli 4.$5.
U tabeli su tako#e prikazani i izrazi za odre#ivanje vitkosti samostalnih elemenata
f
.
Sa
d
A je obeleen popre!ni presek dijagonale, dok
r
A predstavlja ra!unsku povrinu na
osnovu koje se odre#uje
y
S i
f
za reetkaste nosa!e, a u zavisnosti od tipa ispune.
Osim provere globalne stabilnosti (izvijanje oko nematerijalne i materijalne ose) neop-
hodno je izvriti i kontrolu lokalne stabilnosti samostalnih elemenata i to u sredini i na kra-
ju viedelnog tapa.
U sredini tapa, usled izvijanja, uz normalnu silu javlja se i maksimalan moment savi-
janja f N M
c
. Ovaj moment izaziva dodatno aksijalno naprezanje samostalnih eleme-
nata kao to je prikazano na primeru dvodelnog tapa sa slike 4.39. Jedan samostalni ele-
ment trpi dodatnu silu pritiska usled dejstva momenta savijanja, dok je drugi rastere"en
usled sile zatezanja.
Tabela 4.15 - Vrednosti krutosti na smicanje
y
S za razli!ite tipove viedelnih tapova
Ramovski tap Reetkasti tap
S
y
2
2
2
a
EI
f

3
2
d
h a
EA n
y
r

!
f
f
i
a
2
3
y r
h a
d
A n
A
A
r
A
d
A
d
2A
d
0,5A
d
n - broj paralelnih ravni u kojima su postavljeni spojni limovi ili tapovi ispune
d - sistemna duina dijagonale
Slika 4.39 - a) Prora"unski model; b) Raspored prese"nih sila
Maksimalna normalna sila u samostalnom elementu iznosi:
f
z
z c
f
A
W
M
r
N
N + ili upro"eno
h
M N
N
z c
f
+
2
(za dvodelni tap) (4.68)
gde je:
2
,
,
$ $
eq z
pl
c
c
V cr
c
c
z
N
N
f N
N
N
f N
M
(4.69)
z
W otporni moment u odnosu na teinu osu najudaljenijeg elementa (
max ,
/
f z z
y I W ),
0
f po!etna geometrijska imperfekcija ( 500 /
0
! f ).
Provera stabilnosti samostalnog elementa u sredini tapa vri se sa normalnom silom
f
N i vitko"u
f
(na osnovu tabele 4.$5), prema JUS U.E7.08$.
U krajnjem polju viedelnog tapa dominantan je uticaj transverzalnih sila. Kako je mo-
ment savijanja funkcija ugiba, a ovaj je pretpostavljen u obliku sinusne funkcije, dobija se:
( ) x f N v v N M
c c
!
sin
0
+ . (4.70)
Transverzalna sila, prema tome, moe da se odredi na slede"i na!in:
x f N
dx
dM
V
c
! !

cos (4.7$)
Maksimalna vrednost transverzalne sile je, dakle:
V cr
c
c
c
N
N
f N
f N V
,
0
max
$

! !
, (4.72)
a maksimalni moment savijanja u samostalnom elementu na kraju tapa je:
2
max
a
r
V
M
f
. (4.73)
Dokaz nosivosti samostalnog elementa u krajnjem polju vri se na osnovu slede"eg izraza:
dop
f
f
c
W
M
r
N
+
max
(4.74)
gde je W
f
otporni moment samostalnog elementa u odnosu na osu $-$.
Pored provere globalne i lokalne stabilnosti viedelnog tapa neophodno je izvriti kon-
trolu napona u veznim elementima. Kod viedelnih tapova ramovskog tipa spojni limovi
prora!unavaju se da prime uticaje smi!u"ih sila V i momenata M. Vrednosti uticaja V i M
za pojedine tapove viedelnih preseka prikazane su u tabeli 4.$6. tapovi ispune kod vie-
delnih nosa!a reetkastog tipa dimenzioniu se da prime normalnu silu
y
d c
h
d
n
V
N
max
, max
(4.75)
gde je n broj paralelnih ravni u kojima je postavljena reetkasta ispuna, a d duina dijagonale.
Tabela 4.16 - Prese!ne sile kod veznih elemenata viedelnih tapova ramovskog tipa
Opis r=2 r=3 r=4
$ Presek viedelnog
tapa
2 Uticaji u jedini!n-
om polju tapa
3 Prese!na sila T u
spojnim limovima
y
h
a V
T

y
h
a V
T
2
y
h
a V
T

4 , 0
'
y
h
a V
T

3 , 0
''
4 Momentni
dijagram u
spojnim limovima
Tako#e je potrebno prora!unati veze spojnih limova odnosno tapova ispune za samo-
stalne elemente prema uticajima na osnovu kojih su vezni elementi dimenzionisani. Dakle
veze spojnih limova se dimenzioniu na osnovu M i V, a veze reetkastih tapova ispune
prema
d c
N
, max
. Pri projektovanju viedelnih tapova treba voditi ra!una i o konstruktiv-
nim detaljima. Broj polja na koji je tap podeljen ne sme biti manji od tri, a njihove duine
treba da budu jednake. Kod ramovskih tapova obavezno je postavljanje spojnih limova i
na krajevima tapa. Veze spojnih limova odnosno reetkaste ispune za samostalne elemen-
te ostvaruju se zavarivanjem ili zavrtnjevima koji ne dozvoljavaju proklizavanje (upasova-
ni, prednapregnuti). Ukoliko se upotrebljavaju neupasovani zavrtnjevi dolazi do naglog
bo!nog pomeranja i pove"anja po!etnih geometrijskih imperfekcija (
0
v ), pa je neophodno
smanjiti smi!u"u krutost
y
S deljenjem sa faktorom $,3, odnosno uve"ati vitkost samostal-
nog elementa faktorom 3 , $ .
tapovi tipa 2, 3 i 4.$ umesto spojnih limova imaju vezice. Za tapove popre!nog pre-
seka 3 i 4.$ dozvoljeno je postavljanje vezica naizmeni!no u dve me#usobno upravne rav-
ni. Kod viedelnih tapova tipa 4.2 i 4.3 neophodno je predvideti popre!na ukru"enja na
mestima spojnih limova odnosno u !vorovima reetkaste ispune, kako bi se o!uvao nepro-
menjen oblik popre!nog preseka.
4 PRORA!UN I KONSTRUISANJE EKSCENTRI!NO
PRITISNUTIH TAPOVA
4.1 UVOD
U realnim konstrukcijama vrlo !esto se javljaju elementi koji su istovremeno optere"e-
ni aksijalnom silom pritiska i momentom savijanja. Moment savijanja moe biti posledica
delovanja proizvoljnog popre!nog optere"enja, ali i koncentrisanih momenata koji deluju
na jednom ili oba kraja elementa. Stubovi okvirnih nosa!a su tipi!an predstavnik ekscen-
tri!no pritisnutih elemenata (slika 4.40a), mada i pendel stubovi optere"eni popre!nim op-
tere"enjem (npr. vetar) predstavljaju !est primer ovakvih elemenata (slika 4.40b). Osim na
ova dva na!ina, istovremeno dejstvo aksijalne sile pritiska i momenta savijanja moe da
bude izazvano ekscentri!nim vezivanjem elemenata !eli!ne konstrukcije. Na slici 4.40c
prikazan je stati!ki sistem karakteristi!an za viespratne zgrade. Naime, konstrukcija se sa-
stoji iz pendel stubova i sprega ili platna za stabilizaciju. Stubovi su neprekidni, a grede
(rigle) se zglobno priklju!uju na nivou svakog sprata prouzrokuju"i moment ekscentricite-
ta. Uticaj normalne sile pritiska na stabilnost ekscentri!no pritisnutih elemenata mora da se
uzme u obzir pri prora!unu izuzev ako je udeo normalne sile u ukupnom naprezanju veo-
ma mali. Kod greda okvirnih nosa!a, uglavnom je savijanje dominantno u odnosu na aksi-
jalno naprezanje pa se ne mora proveravati njihova stabilnost, dok je kod stubova stabil-
nost merodavna za dimenzionisanje.
Popre!ni preseci ekscenti!no pritisnutih elemenata su uglavnom sli!ni kao i kod priti-
snutih elemenata. Dakle, koriste se valjani i zavareni profili otvorenog i zatvorenog prese-
ka. Otvoreni I, U i drugi profili koriste se uglavnom kada je obezbe#eno bo!no pridrava-
nje, pa ne postoji opasnost od gubitka stabilnosti na bo!no-torziono izvijanje. Sandu!asti
preseci formirani zavarivanjem, kao i uplji kruni i pravougaoni valjani profili imaju
znatno ve"u torzionu krutost, pa su povoljniji za bo!no nepridrane elemente. Njihove
ujedna!ene geometrijske karakteristike za savijanje oko obe ose ( ,... , , ,
z y z y
W W I I ) omo-
gu"avaju racionalnu primenu ovakvih preseka kod elemenata kod kojih se, osim aksijalne
sile pritiska (
c
N ), javljaju i momenti savijanja oko obe glavne ose inercije (
z y
M i M ).
Slika 4.40 - Ekscentri"no pritisnuti elementi u "eli"nim konstrukcijama
Kod ekscentri!no pritisnutih elemenata rezultanta unutranjih sila, dakle, ne deluje u
teitu popre!nog preseka. Pri njenoj redukciji na teite dobijaju se, u optem slu!aju, i
momenti savijanja
z y
M i M (slika 4.4$).
Slika 4.41 - Redukcija sile na teite preseka
Provera naprezanja u najoptere"enijem preseku moe se, kao i kod ekscentri!no zateg-
nutih preseka, sprovesti na slede"i na!in:
dop
z
z
y
y
c
W
M
W
M
A
N
+ +
max
. (4.76)
Me#utim, kod pritisnutih elemenata osim kontrole naprezanja najoptere"enijeg vlakna
merodavnog popre!nog preseka treba sprovesti i kontrolu stabilnosti elementa na zajedni-
!ko - interaktivno dejstvo aksijalne sile pritiska i momenta savijanja. Prethodni izraz moe
da poslui samo kao orijentir pri pretpostavljanju popre!nog preseka elementa. Naime,
provera stabilnosti ekscentri!no pritisnutih elemenata vri se iterativnim postupkom - pret-
postavlja se popre!ni presek, pa se dokazuje njegova stabilnost.
4.2 INTERAKCIJA MOMENTA SAVIJANJA I AKSIJALNE
SILE PRITISKA
Kada se analizira stabilnost tapa konstantnog popre!nog preseka optere"enog kon-
stantnom aksijalnom silom pritiska
*
c
N i proizvoljnim popre!nim optere"enjem
*
q , prora-
!un se sprovodi prema teoriji grani!nih stanja, pa optere"enja moraju da budu pomnoena
parcijalnim koeficijentima sigurnosti, tako da je:

n
i
i c i c
N N
$
,
*
i

n
i
i i
q q
$
*
. (4.77)
Geometrijske i strukturne nesavrenosti tapa uzimaju se u obzir preko ekvivalentne
gometrijske imperfekcije u vidu sinusnog polutalasa (slika 4.42).
a) f f f +
0
b) e e e +
0
Slika 4.42 - a) Uticaj normalne sile na pove!anje ugiba usled po"etne imperfekcije;
b) Uticaj normalne sile na pove!anje ugiba usled deformacije izazvane savijanjem
Dakle, pove"anje momenta savijanja javlja se jednim delom usled nesavrenosti tapa,
a drugim delom usled uticaja drugog reda. Naime, usled popre!nog optere"enja dolazi do
deformacije - ugiba tapa, a aksijalna sila pritiska izaziva dodatni moment savijanja na ta-
ko deformisanom tapu.
Usled po!etne imperfekcije javlja se moment savijanja
0
*
0
*
0
f N M koji izaziva do-
datni ugib f . Pove"anje ugiba ima, me#utim, povratno dejstvo na pove"anje momenta,
pa se tako moment savijanja moe napisati kao:
f N f f N M
c c f
+
*
0
* *
) ( . (4.78)
Na isti na!in kao i po!etne imperfekcije i deformacije nosa!a usled popre!nog
optere"enja izazivaju, pod uticajem aksijalne sile pritiska, pove"anje momenta savijanja,
pa je:
* * *
0
* *
) (
I c I c e
M e N M e e N M + + + . (4.79)
gde su:
*
I
M moment savijanja po teoriji I reda usled popre!nog optere"enja
*
q ,
0
e ugib usled popre!nog optere"enja
*
q po teoriji I reda (slika 4.42b),
e pove"anje ugiba usled prirasta momenta savijanja.
Grani!no stanje ravnotee definisano je slede"om nejednako"u:
y
e f
c
f
W
M M
A
N
+
+
* * *
(4.80)
odnosno, kada se prema izrazima (4.78) i (4.79), napie u razvijenom obliku:
y
I c c c
f
W
M
W
e N
W
f N
A
N
+
+
* * * *
(4.8$)
Po!etne gometrijske imperfekcije mogu se prikazati kao:
A
W
A
W
f f ) 2 , 0 (
0
(4.82)
gde je ' stepen nesavrenosti koji zavisi od krive izvijanja, a relativna vitkost tapa (vi-
deti deo 3.6 ovog poglavlja). Ako se uvedu oznake:
k f f
0 0
, / i k M M
m II I
,
* *
/ (4.83)
i uvrste u nejednakost (4.8$), nakon nekoliko elementarnih matemati!kih transformacija
dobija se slede"a relacija:
( )
y
I
m
c
f
W
M
k k f
A
N
+ +
*
0
*
$ (4.84)
odnosno:
( )
y M m N
f k k f + +
*
0
*
$ . (4.85)
Deljenjem prethodnog izraza (4.85) sa
y
f dobija se slede"a interaktivna formula:
$
* *
+
M m N n
k k (4.86)
gde su:
0
$ k f k
n
+
y N N
f /
* *
i
y M M
f /
* *
. (4.87)
Prethodni izraz (4.85) moe da se transformie i prilagodi teoriji doputenih napona, ta-
ko to se njegova leva i desna strana podele koeficijentom sigurnosti za posmatrani slu!aj
optere"enja (#). Na taj na!in se dobija:
k
n

N
+ k
m

M

dop
(4.88)
gde su:
N
= N
c
/ A i
M
=M / W. (4.89)
Treba napomenuti da u ovom slu!aju prese!ne sile N i M ne treba mnoiti koeficijen-
tom sigurnosti kao to je to slu!aj kod teorije grani!nih stanja (4.77).
Koeficijent
0
k moe da se odredi na osnovu ve" poznatog izraza za f koji je izveden u
okviru dela 3.4 ovog poglavlja:
N cr c cr c
N N
f f k
N N
f f

2
0 0 0
$
$
/ $
$
/
/ $
$
. (4.90)
Kona!no, na osnovu (4.87) i (4.90) dobija se izraz za koeficijent
n
k , koji predstavlja
uticaj po!etne imperfekcije na pove"anje normalnih napona, u slede"em obliku:
( )
N
n
k

+
2
$
2 , 0
$ (4.9$)
gde je
dop N y N N
f / / stepen iskori"enja preseka, odnosno odnos stvarne i
dozvoljene vrednosti sile pritiska koju presek moe da prenese. Ovde treba uo!iti razliku
izme#u nosivosti preseka, koja je uslovljena samo naponskim kriterijumom i nosivosti ele-
menta, koja je uglavnom merodavna i uslovljena kriterijumima stabilnosti.
Izraz (4.88) ima opti karakter, pa se moe koristiti i za dimenzionisanje centri!no pri-
tisnutih tapova ( 0
M
), i tada poprima slede"i oblik:
dop N n
k , odnosno
n dop N
k / . (4.92)
Pore#enjem prethodnog izraza (4.92) sa poznatim izrazom za prora!un stabilnosti cen-
tri!no pritisnutih elemenata (JUS U. E7.08$/$986):
dop N
(4.93)
lako se uo!ava da je vrednost koeficijenta
n
k , ograni!ena recipro!nom vredno"u koe-
ficijenta izvijanja , to jest:
/ $
n
k . (4.94)
Koeficijent k
m
kojim se definie uve"anje momenta savijanja usled uticaja drugog re-
da moe da se odredi na osnovu slede"eg izraza:
N
m
k k

2
0
$
. (4.95)
Dakle, ovaj koeficijent je odre#en kao proizvod faktora uve"anja
0
k i koeficijenta )
koji zavisi od oblika momentnog dijagrama. Prema tome, moe se zaklju!iti da koeficijent
uve"anja momenata usled uticaja drugog reda
m
k zavisi od relativne vitkosti tapa, oblika
momentnog dijagrama i stepena iskori"enja popre!nog preseka.
4.3 PRORA!UN EKSCENTRI!NO PRITISNUTIH TAPOVA
PREMA JUS U.E7.096/1986
4.3.1 Opte
Predmet ovog standarda je prora!un ekscentri!no pritisnutih tapova konstantnog po-
pre!nog preseka sa nepomerljivim osloncima. Pravila za prora!un su data za opti slu!aj
kada se pored aksijalne sile pritiska javljaju i momenti savijanja oko obe glavne ose inerci-
je. Pored toga razmatra se i slu!aj bo!no nepridranih, torziono osetljivih tapova.
Provera stabilnosti sprovodi se na osnovu slede"ih izraza:
dop Mz mz My my N n
k k k + + ili, u bezdimenzionalnom obliku (4.96a)
$ + +
Mz mz My my N n
k k k (4.96b)
gde je koeficijent kojim se uzima u obzir uticaj bo!no-torzionog izvijanja na ukupnu sta-
bilnost elementa, a moe da se odredi na osnovu slede"eg izraza:
$ /
D y
f . (4.97)
U prethodnom izrazu
D
je grani!ni napon pri bo!no-torzionom izvijanju. Fenomen
bo!no-torzionog izvijanja detaljno je opisan u delu 5.2.8 ovog poglavlja, gde je dat i po-
stupak prora!una grani!nog napona
D
.
Koeficijenti koji figuriu u izrazima (4.96a) i (4.96b) odre#uju se na slede"i na!in:
( )
y N y
y y
ny
k

$
$
2 , 0
$ $
2

+ (4.98a)
( )
z N z
z z
nz
k

$
$
2 , 0
$ $
2

+ (4.98b)
{ }
nz ny n
k k k , max (4.98c)
N y
y
my
k

2
$

N z
z
mz
k

2
$
. (4.98c)
Koeficijenti
y
i
z
zavise od oblika dijagrama momenata savijanja za posmatranu osu
inercije. Njihove vrednosti za nekoliko karakteristi!nih oblika momentnog dijagrama pri-
kazane su u tabeli 4.$7.
Tabela 4.17 - Vrednosti koeficijenta ) )) ) za razli!ite oblike dijagrama momenata
Oblik momentnog dijagrama
)
$,$
$,0
$,0
0,66
0,44
44 , 0 44 , 0 66 , 0 +
4.3.2 Specijalni slu"ajevi
Opti slu!aj ekscentri!nog pritiska sa savijanjem oko obe glavne ose inercije nije ba
!est slu!aj u inenjerskoj praksi. Daleko !e"e se javljaju tapovi kod kojih se osim aksi-
jalne sile pritiska javlja samo momenat savijanja oko ja!e ose inercije (y-y). Tada se pro-
vera stabilnosti moe izvriti na osnovu izraza:
dop My my N n
k k + ili u bezdimenzionalnom obliku (4.99a)
$ +
My my N n
k k (4.99b)
Ako je uz to tap bo!no pridran ili torziono neosetljiv (npr. sandu!astog preseka), mo-
e se zanemariti i uticaj bo!no-torzionog izvijanja ( $ ), pa prethodni uslovi sada glase:
dop My my N n
k k + (4.$00a)
$ +
My my N n
k k (4.$00b)
Za izvijanje u ravni savijanja kada je oblik momentnog dijagrama takav da se moe
smatrati da je $ , mogu se koristiti slede"i, upro"eni izrazi:
dop My N
k + (4.$0$a)
$ +
My N
k (4.$0$b)
gde su:
{ }
z y
k k k , max (4.$02)
( )
N y y y y y
r k + +
2 2
2 , 0 $ (4.$03a)
( )
N z z z z z
r k + +
2 2
2 , 0 $ . (4.$03b)
PRIMER 6
Proveriti stabilnost stuba okvirnog nosa!a (IPE300) prikazanog na slici 4.34. Osnovni ma-
terijal %036$ - I slu!aj optere"enja. Stub je kontinualno bo!no pridran pa nema opasnosti
od bo!nog torzionog izvijanja.
Slika 4.43 - Okvirni nosa" - geometrija i stati"ki uticaji
Duina izvijanja: cm 400
i
! (smatra se da je rigla beskona!no kruta u odnosu na stub)
32 5 , $2 / 400 345 , 0 9 , 92 / 32
2
kN/cm 72 , 3 8 , 53 / 200
N
232 , 0 $6 / 72 , 3
N
2
kN/cm 98 , 7 557 / 4444
M
44 , 0 ) 44 , 44 / 22 , 22 ( 44 , 0 66 , 0 +
( )
3$ , $
232 , 0 345 , 0 $
2 , 0 345 , 0 206 , 0
$
2

+
ny
k $ $ 452 , 0
232 , 0 345 , 0 $
44 , 0
2
<

my my
k k
2 2
kN/cm 0 , $6 kN/cm 85 , $2 98 , 7 $ 72 , 3 3$ , $ + +
dop My my N n
k k
5 NOSA!I
5.1 UVOD
Elementi konstrukcije kod kojih savijanje predstavlja dominantan vid naprezanja nazi-
vaju se nosa!i. Ovi elementi pod dejstvom spoljanjeg optere"enja podleu deformaciji sa-
vijanja. Sa stanovita otpornosti materijala, savijanje nosa!a moe biti posledica slede"ih
slu!ajeva naprezanja: !istog pravog savijanja, savijanja silama, kosog savijanja, kosog sa-
vijanja silama i ekscentri!nog pritiska ili zatezanja. to se ti!e ekscentri!nog pritiska od-
nosno zatezanja, treba napomenuti da se kod nosa!a javljaju naprezanja u oblasti velikih
ekscentriciteta, to jest takva naprezanja kod kojih su uticaji savijanja znatno ve"i od onih
izazvanih aksijalnim naprezanjem, bilo da je re! o zatezanju ili pritisku. Rigle okvirnih no-
sa!a predstavljaju karakteristi!an primer nosa!a sa naprezanjem u zoni velikih ekscentrici-
teta. Elementi kod kojih se javljaju ekscentri!ni pritisak ili zatezanje u zoni malih ekscen-
triciteta ne spadaju u nosa!e, jer je kod njih dominantan uticaj aksijalnih sila.
Slika 4.44 - Puni i reetkasti nosa"i - naprezanje
Prema na!inu izrade nosa!i se mogu podeliti na pune i reetkaste. Kod punih nosa!a
pojasevi su spojeni punim zidom - rebrom, dok je kod reetkastih nosa!a povezivanje gor-
njeg i donjeg pojasa ostvareno tapovima ispune - veritkalama i dijagonalama. Iako imaju
istu funkciju i suprotstavljaju se sli!nom ili !ak istom optere"enju, puni i reetkasti nosa!i
se bitno razlikuju, kako po na!inu naprezanja, tako i po konstrukcijskom oblikovanju. Dok
se prijem momenta savijanja i kod reetkastih i kod punih nosa!a ostvaruje na sli!an na!in,
pomo"u pojasnih tapova odnosno lamela, postoje zna!ajne razlike u prijemu transverzal-
nih (smi!u"ih) sila. Kod reetkastih nosa!a prijem smi!u"ih sila ostvaruje se aksijalnim
naprezanjem tapova ispune, dok se kod punih nosa!a transverzalne sile prenose preko re-
bra izazivaju"i u njemu smi!u"e napone. Me#utim, ipak se mogu uo!iti sli!nosti izme#u
trajektorija glavnih napona pritiska i zatezanja u rebru nosa!a i naprezanja tapova ispune
reetkastog nosa!a (slika 4.44).
Ova sli!nost se posebno moe uo!iti kod punih nosa!a sa vitkim rebrima pri grani!nom
stanju nosivosti na izbo!avanje smicanjem. Naime, u fazi postkriti!nog ponaanja dolazi
do formiranja zategnutog polja koje je ekvivalent, zategnutoj dijagonali reetkastog nosa-
!a, pa se pun nosa! transformie u reetkast, sa!injen od pojasnih lamela (pojasni tapovi),
zategnutih polja (dijagonale) i ukru"enja (vertikale).
Reetkasti nosa!i se sastoje od me#usobno povezanih pojasnih tapova i tapova ispune
koji !ine trougaonu strukturu. Svi elementi - tapovi su aksijalno napregnuti pa se prora!u-
navaju i konstruiu prema pravilima koja vae za aksijalno zategnute odnosno pritisnute
tapove. I dok je kod tapova reetkastih nosa!a dijagram normalnih napona konstantan po
svim tapovima, kod punih nosa!a se, shodno Bernulijevoj hipotezi o ravnim presecima,
javlja linearna promena napona po visini nosa!a (slika 4.45). Kako se normalni naponi
usled momenta savijanja javljaju po !itavoj visini preseka, pa samim tim i u rebru, u nje-
mu se javlja sloeno naponsko stanje koje poti!e jednim delom od napona smicanja, a dru-
gim od normalnih napona.
Slika 4.45 - Puni i reetkasti nosa"i - dijagrami normalnih napona
Linearna raspodela napona po visini popre!nog preseka punih nosa!a ne dozvoljava
maksimalno iskori"enje celokupnog preseka. U elasti!nom podru!ju ponaanja maksi-
malni normalni naponi javljaju se samo u krajnjim vlaknima. Kod reetkastih nosa!a, koji
su napregnuti isklju!ivo aksijalnim silama, konstantan raspored napona po presecima
omogu"ava bolje iskori"enje materijala, a samim tim i lake nosa!e, odnosno manji utro-
ak !elika.
I puni i reetkasti nosa!i imaju svoje prednosti i mane, pa izbor jednog od ova dva tipa
nosa!a zavisi od niza !inilaca, kao to su: raspon nosa!a, intenzitet optere"enja, cena rada i
materijala, predvi#ena koroziona zatita itd. Generalno, puni nosa!i su tei od reetkastih,
ali su znatno jednostavniji za izradu, montau i odravanje, pa u zavisnosti od odnosa cene
rada i !elika !esto mogu da budu ekonomi!niji. Jednostavne, ravne povrine i manji obim
po jedinici duine prouzrokuju jeftiniju antikorozionu zatitu punih nosa!a. Zbog lake iz-
rade puni nosa!i mogu biti jeftiniji od reetkastih i kada je njihova teina ve"a za $0 do
20%. Tako#e, puni nosa!i imaju izvesnu rezervu nosivosti, koja se kre"e izme#u $0 i $5%,
a posledica je plastifikacije popre!nog preseka, pa se moe re"i da imaju ve"i stepen sigur-
nosti od reetkastih nosa!a. Me#utim, za ve"e raspone i ve"a optere"enja puni nosa!i po-
staju teki i neekonomi!ni, pa se u takvim slu!ajevima preporu!uje primena reetkastih
nosa!a. U pogledu raspona, granica ekonomi!nosti izme#u punih i reetkastih nosa!a kre-
"e se u opsegu od 20 do 30 m, zavisno od intenziteta korisnog optere"enja i stati!kog siste-
ma. Za raspone preko 30 m svakako su ekonomi!niji reetkasti nosa!i.
Slika 4.46 - Evolucija oblika nosa"a u tenji za smanjenjem njihove teine:
a) puni nosa" - valjani I-profil; b) puni limeni nosa";
c) olakani I-profil; d) sa!asti nosa"; e) reetkasti nosa"
Oupljeni (olakani) i sa"asti nosa!i (slika 4.46c,d) predstavljaju prelaz izme#u punih i
reetkastih nosa!a. Nastali su kao posledica nastojanja da se dobiju to laki nosa!i, uz mi-
nimalan utroak rada. Dobijaju se relativno jednostavnim operacijama rezanja i zavariva-
nja od valjanih ili zavarenih I-profila. Laki su od punih nosa!a i koriste se uglavnom u
zgradarstvu za nosa!e srednjih raspona ($0-$5 m). Pri prora!unu sa"astih nosa!a ne mogu
se praviti proste analogije sa prora!unom punih nosa!a, ve" se oni moraju ra!unati kao
"Virendel" - okvirni nosa!i, uz uzimanje u obzir svih specifi!nosti koje se kod njih javljaju
(videti deo 5.3 ovog poglavlja).
5.2 PUNI NOSA!I
5.2.1 Osnovni oblici i stati"ki sistemi
Kao puni nosa!i uglavnom se koriste standardni valjani profili (slika 4.47a) i profili
obrazovani spajanjem ravnih !eli!nih limova pomo"u priklju!nih ugaonika i zakivaka (sli-
ka 4.47b) ili direktnim zavarivanjem (slika 4.47c). U zavisnosti od na!ina na koji se spaja-
ju limovi i ostvaruje njihov zajedni!ki rad, nosa!i se dele na zakovane nosa!e i nosa!e u
zavarenoj izradi. Zajedni!ki naziv za ova dva tipa nosa!a je: puni limeni nosa!i. Pre nego
to je zavarivanje uzelo maha kao veoma racionalan i efikasan tehnoloki na!in spajanja
!eli!nih elemenata, puni limeni nosa!i izvo#eni su isklju!ivo u zakovanoj izradi. Na ovaj
na!in izveden je veliki broj objekata, naro!ito u oblasti mostogradnje. Danas se puni lime-
ni nosa!i izvode isklju!ivo u zavarenoj izradi, ali je zbog sanacija i rekonstrukcija mnogo-
brojnih postoje"ih objekata, uglavnom mostova, neophodno poznavanje osnovnih pravila
za prora!un i konstruisanje punih limenih nosa!a u zakovanoj izradi.
Slika 4.47 - Razli"iti oblici popre"nih preseka punih nosa"a: a) valjani I-profil;
b) puni limeni nosa" u zakovanoj izradi; c) puni limeni nosa" u zavarenoj izradi
to se ti!e stati!kog sistema naj!e"e se primenjuju gredni nosa!i (proste grede, konti-
nualni nosa!i i re#e Gerberovi nosa!i), mada se, tako#e, ne retko primenjuju i okvirni i
lu!ni nosa!i. Na slici 4.48 prikazani su karakteristi!ni stati!ki sistemi punih nosa!a.
Slika 4.48 - Stati"ki sistemi punih nosa"a
5.2.2 Puni nosa"i izra$eni od valjanih profila
Puni nosa!i izra#eni od valjanih profila imaju veliku primenu u zgradarstvu gde su raspo-
ni relativno mali, a optere"enja mirna i umerenog intenziteta. Prednost valjanih u odnosu na
pune limene nosa!e ogleda se, pre svega, u minimalizaciji radioni!kih zahvata, pa samim tim
i trokova. Me#utim, valjani profili imaju ve"u teinu od ekvivalentnih limenih nosa!a, !ije
se dimenzije mogu uskladiti uz optimalno iskori"enje napona. Njihova ve"a jedini!na teina
je posledica nedovoljno usavrene tehnologije valjanja. Naime, tehnologija proizvodnje, to
jest valjanja, uslovljava minimalne debljine rebra valjnih profila, koje bi sa stanovita ekono-
mi!nosti, odnosno optimalnog iskori"enja preseka, trebale da budu zna!ajno manje. Na taj
na!in, smanjenjem debljine rebra smanjuje se i teina nosa!a uz neznatno smanjenje njegove
nosivosti, jer, kao to je poznato, debljina rebra veoma malo uti!e na vrednost otponog mo-
menta i momenta inercije popre!nog preseka, pa samim tim i na njegovu nosivost i krutost.
Ovaj nedostatak na neki na!in se kompenzuje manjom jedini!nom cenom valjanih profila.
Od iroke palete valjanih profila naj!e"e se kao nosa!i koriste I-profili sa uskim (slika
4.49a) ili irokim noicama (slika 4.49b) i re#e U-profili (slika 4.49c).
Slika 4.49 - Razli"iti tipovi valjanih profila koji se koriste kao nosa"i: a) I-profili sa uskim
noicama (I i IPE); b) I-profili sa irokim noicama (HEA, HEB i HEM); c) U-profili
Upotreba valjanih I-profila sa uskim noicama je racionalna kada je nosa! izloen sa-
mo savijanju oko ja!e ose inercije, ili ako je savijanje oko slabije ose inercije veoma malo.
Prednost ovakvih nosa!a u odnosu na ostale valjane profile je u manjoj teini, a nedostatak
je velika konstruktivna visina i relativno mala otpornost na savijanje oko slabije ose inerci-
je, pa samim tim i na bo!no-torziono izvijanje. Normalan valjani I-profil, koji je sve do pe-
desetih godina ovog veka imao ogromnu primenu, potisnut je od strane IPE-profila.
Prednosti IPE-profila, na osnovu kojih je gotovo u potpunosti zamenio klasi!ni I-profil,
su slede"e:
paralelne strane noica ne zahtevaju kose podlone plo!ice, a podvezice se mogu
postaviti sa obe strane,
odnos otpornog momenta i povrine (W
y
/A) koji odslikava racionalnost popre!nog
preseka, ve"i je nego kod klasi!nog I-profila (slika 4.50a),
noice su ire, pa je pove"ana nosivost oko slabije ose, a s tim i stabilnost na bo!no-
torziono izvijanje,
debljina rebra je manja nego kod klasi!nog I-profila (slika 4.50b).
Primena valjanih profila sa irokim noicama (HEA, HEB i HEM) preporu!uje se kada
je nosa! izloen kosom savijanju, zatim, kada nosa! nije bo!no pridran i kada je ograni-
!ena gra#evinska visina. Poeljno je koristiti HEA i HEB profile, dok HEM-profile treba
izbegavati zbog njihove velike teine. U pore#enju sa I-profilima sa uskim noicama ovi
profili zahtevaju manju konstruktivnu visinu, ali su znatno tei. Opredeljenje za jedan od
pomenutih tipova I-profila zavisi od toga koji od navedenih uslova je stroiji, odnosno ko-
je reenje je ekonomi!nije. Naime, primenom profila sa irokim noicama pove"ava se te-
ina, a samim tim i cena !eli!ne konstrukcije, ali se smanjuje gra#evinska visina, pa se kod
viespratnih zgrada mogu ostvariti znatne utede na fasadi. Osim toga valjani I-profili sa
irokim noicama imaju ve"u nosivost od profila sa uskim noicama, pa se primenjuju i u
slu!ajevima kada raspon i optere"enje nosa!a diktiraju nosivost ve"u od one koju poseduju
I ili IPE-profili.
Slika 4.50 - Pore#enje karakteristika I i IPE-profila
Mogu"nosti primene razli!itih tipova valjanih profila, kao i njihove prednosti i nedo-
statci mogu se uo!iti na primeru proste grede raspona 8,0 m, optere"ene jednako podelje-
nim optere"enjem q = 20 kN/m. U tabeli 4.$8 su dati valjani profili koji zadovoljavaju na-
ponski i deformacijski uslov, uz prikaz njihovih najvanijih karakteristika.
Tabela 4.18 - Primer komparativne analize efikasnosti razli!itih tipova valjanih profila
g h
(
f
PROFIL
kg/m mm MPa mm
$ IPE 400 66,3 400 $37,9 22,0
2 HEA 320 97,6 3$0 $08,$ 22,$
3 HEB 280 $03,0 280 $$5,9 26,4
4 HEM 240 $57,0 270 88,8 20,9
dop
$60 MPa
dop
f ! /300 =26,6 mm M=$60 kNm
. pot
W =$000 cm
3
. pot
I $9094 cm
4
Moe se uo!iti da sa smanjenjem visine nosa!a raste njegova teina, te da IPE-profil ima
najmanju teinu, a najve"u visinu. Na ovom primeru se, tako#e, moe sagledati, ve" pome-
nuta, neracionalnost primene HEM-profila. Naime, ovi profili imaju suvie veliku teinu (za
52% ve"u od ekvivalentnog HEB-profila), dok je smanjenje visine (40 mm) relativno malo.
Za sekundarne elemente manjih raspona, izloene dejstvu optere"enja umerenog inten-
ziteta, mogu se upotrebiti i valjani U-profili. Nedostatak ovih profila je to im se teite i
centar smicanja ne poklapaju, pa se pri delovanju popre!nog optere"enja du teine ose
javlja moment torzije (slika 4.5$a) kao sekundaran, ali ne i zanemarljiv uticaj. Nosa!i izra-
#eni od U-profila stoga se retko koriste kao samostalni nosa!i, ve" se koriste kao elementi
sloenog preseka u kombinaciji sa valjanim I-profilima (slika 4.5$b).
Slika 4.51 - Nosa"i od valjanih U-profila: a) stati"ki uticaji;
b) upotreba U-profila kod sloenih preseka
Svi valjani profili proizvode se u standardnim serijama i njihove geometrijske karakte-
ristike, a samim tim i nosivost, su ograni!ene. U slu!aju nosa!a ve"ih raspona, ili optere"e-
nja ve"eg intenziteta, zahteva se ve"a nosivost od one koju poseduju standardni valjani
profili. Ovaj problem moe se prevazi"i na dva na!ina: usvajanjem dva ili vie me#usobno
spojenih valjanih profila (slika 4.52) ili oja!anjem valjanog profila (slika 4.53).
Slika 4.52 - Puni nosa"i obrazovani od dva ili vie valjanih profila
Slika 4.53 - Pove!anje nosivosti valjanih profila: a) dodavanjem pojasnih lamela;
b) rasecanjem rebra i umetanjem zavarenog vertikalnog lima
Primena dva ili vie me#usobno spojenih profila opravdana je samo u slu!aju izuzetno
male gra#eviske visine, ili ako se radi o oja!anju, odnosno rekonstrukciji ili sanaciji posto-
je"eg objekta. Nosa!i moraju biti povezani me#usobno na rastojanju od 0,8 do $,5 m kako
bi se obezbedio njihov zajedni!ki rad. Veze se ostvaruju preko U ili I-profila pomo"u za-
vrtnjeva ili zakivaka (slika 4.52a), ili zavarivanjem (slika 4.52b).
Pove"anje nosivosti valjanih profila moe se ostvariti na dva na!ina: dodavanjem poja-
snih lamela (slika 4.53a), kao i podunim rasecanjem rebra i njegovim spajanjem zavariva-
njem sa umetnutim vertikalnim limom iste ili manje debljine (slika 4.53b). U oba slu!aja
pove"avaju se geometrijske karakteristike preseka (moment inercije i otporni moment), a
samim tim i njegova nosivost. Prednost oja!anja rasecanjem rebra je, pre svega, u manjem
utroku materijala, jer je teina umetnutog vertikalnog lima svakako manja od teine dve
dodatne pojasne lamele. Me#utim, oja!anje dodavanjem pojasnih lamela zahteva manji
rad, a ovakvi nosa!i imaju ve"u otpornost na bo!no-torziono izvijanje i manju gra#evinsku
visinu. Dodatne lamele se mogu postaviti sa spoljanje strane noica, kao to je prikazano
na slikama 4.53a i 4.54a, ili sa unutranje strane (slika 4.54b). Popre!ni presek prikazan na
slici 4.54a je blago nesimetri!an, to je nepovoljno sa stati!kog aspekta, ali se avovi na
donjoj dodatnoj lameli mogu mnogo lake i kvalitetnije ostvariti. Ukoliko se oja!anje vri
u radionici, gde se u ure#aju za okretanje nosa! moe dovesti u takav poloaj da se avovi
za vezu donje lamele zavaruju u povoljom, horizontalnom poloaju, bolje je primenjivati
simetri!no oja!anje profila (slika 4.53a).
Slika 4.54 - Oja"anje valjanih profila dodatnim lamelama
Oja!anja sa unutranje strane (slika 4.54b) su znatno komplikovanija to se same izrade
ti!e, zahtevaju dvostruko vie zavarivanja, pa se preporu!uju samo kada se vri naknadno
oja!anje - sanacija, uz uslov da se zadri ista visina nosa!a. Naravno, ova varijanta je
ostvarljiva samo kod I-profila sa irokim noicama, kod kojih su unutranje strane noica
horizontalne i imaju dovoljnu irinu da omogu"e smetanje dodatnih lamela.
Da bi se bo!ni ugaoni avovi korektno izveli potrebno je predvideti prepust !ija mini-
malna duina treba da je:
5 4 , 2 + a u [mm] ili a u 3 , (4.$04)
gde je a debljina podunih ugaonih avova za vezu dodatne lamele sa valjanim profilom.
Pove"anje nosivosti standardnih valjanih profila, bez obzira o kojoj je varijanti re!,
svakako ima granice racionalne primene. Naime, uz korektno konstrukcijsko oblikovanje
moe se pove"ati nosivost valjanih profila za 70-80%. Za nosa!e ve"e nosivosti daleko je
racionalnija primena punih limenih nosa!a.
5.2.3 Puni limeni nosa"i
Kao to je ve" pomenuto, puni limeni nosa!i se koriste kada su rasponi i optere"enja
toliko veliki da je iscrpljena nosivost oja!anih valjanih profila, ali i u svim drugim slu!aje-
vima kada njihova primena ima ekonomsku opravdanost. Oni imaju niz prednosti u odno-
su na valjane profile, a to su pre svega:
manja teina,
sloboda u izboru oblika i dimenzija popre!nog preseka,
savla#ivanje velikih raspona i optere"enja,
mogu"nost izrade nosa!a promenljive visine,
mogu"nost pokrivanja dijagrama momenta,
mogu"nost optimizacije popre!nog preseka itd.
Puni limeni nosa!i imaju neto ve"u jedini!nu cenu od valjanih, to je posledica ve"eg
obima radova neophodnih za njihovu izradu. Naime, povezivanje !eli!nih limova u celinu
i formiranje jedinstvenog popre!nog preseka zahteva dodatne radioni!ke operacije
(se!enje i zavarivanje ili zakivanje), pa samim tim i trokove. Me#utim, imaju"i u vidu go-
re navedene prednosti, a posebno manji utroak !elika, puni limeni nosa!i u velikom broju
slu!ajeva predstavljaju najekonomi!nije reenje, pa stoga i imaju veoma veliku primenu u
zgradarstvu, a naro!ito u mostogradnji.
Oblici popre!nih preseka punih limenih nosa!a koji se naj!e"e primenjuju prikazani
su na slici 4.55. Puni limeni nosa!i uglavnom imaju jedno (jednozidni nosa!i) ili dva rebra
(dvozidni nosa!i). U mostogradnji se za glavne nosa!e koriste i viezidni puni limeni nosa-
!i sa vie od dva rebra (slika 4.57).
Slika 4.55 - Popre"ni preseci punih limenih nosa"a: a) u zavarenoj izradi;
b) u zakovanoj izradi
Kod zavarenih nosa!a pojasne lamele se direktno zavaruju za rebro, dok se kod zako-
vanih njihova veza ostvaruje pomo"u pojasnih ugaonika i zakivaka. Pojasni ugaonici osim
to omogu"avaju povezivanje me#usobno upravnih limova, u!estvuju i u radu popre!nog
preseka, pa se pri prora!unu uzimaju u obzir pri odre#ivanju geometrijskih karakteristika
sloenog preseka. Puni limeni nosa!i u zavarenoj izradi imaju niz prednosti u odnosu na
zakovane, a najvanije su:
manja teina,
bra i jednstavnija izrada,
manja jedini!na cena,
jednostavnije nastavljanje i bra montaa,
lake odravanje,
jeftinija antikoroziona zatita itd.
Zbog svih ovih prednosti puni limeni nosa!i u zavarenoj izradi u potpunosti su potisnu-
li zakovane nosa!e, pa se danas puni limeni nosa!i izvode skoro isklju!ivo u zavarenoj iz-
radi.
Primena dvozidnih ili sandu!astih nosa!a opravdana je kada nema mogu"nosti za bo!-
no pridravanje nosa!a, pa stabilnost na bo!no-torziono izvijanje ima klju!ni uticaj na di-
menzionisanje. Tako#e se primenjuju kada je ograni!ena gra#evinska visina, kada je nosa!
izloen dejstvu zna!ajnog bo!nog savijanja, i u slu!ajevima velikih raspona i optere"enja,
kao na primer za kranske staze sa tekim reimom rada. Sandu!asti nosa!i imaju veliku
torzionu krutost, stabilnost na bo!no-torziono izvijanje je tako#e pove"ana, kao i krutost
na savijanje oko slabije ose inercije. Me#utim, sandu!asti nosa!i iziskuju ve"i utroak !eli-
ka. Kod ovakvih, sandu!astih nosa!a, neophodno je predvideti popre!na ukru"enja, koja
obezbe#uju eljenu geometriju i torzionu krutost, kao i sadejstvo svih elemenata popre!-
nog preseka. U suprotnom, popre!ni presek bi izgubio svoj oblik usled torzione
deformacije. Popre!na ukru"enja mogu da se izvedu u vidu sprega (slika 4.56a), okvira
(slika 4.56b) ili punog zida - dijafragme (slika 4.56c). U slu!aju kada su popre!ni preseci
prohodni, to jest kada su unutranje dimenzije nosa!a (irina/visina) ve"e od 650/900 mm,
neophodno je predvideti otvore na dijafragmama kako bi se obezbedio prolaz za osoblje za
odravanje. Kada su sandu!asti nosa!i neprohodni nije potrebna antikoroziona zatita unu-
tranjeg dela sanduka. Neprohodni delovi se hermeti!ki zatvaraju, pa je antikoroziona za-
tita unutranjih povrina nepotrebna.
Slika 4.56 - Oblici popre"nih ukru!enja kod sandu"astih nosa"a:
a) glavni nosa" hale - spreg kao ukru!enje; b) portalni kran - ramovsko ukru!enje;
c) elezni"ki most - ukru!enje u vidu dijafragme
Popre!na ukru"enja tako#e imaju funkciju ukru"enja rebra protiv izbo!avanja, a na
osloncima i mestima delovanja koncentrisanih sila obezbe#uju pravilno unoenje sila.
a) b)
c)
d)
Slika 4.57 - Popre"ni preseci punih limenih nosa"a u mostogradnji: a) i b) elezni"ki;
c) i d) drumski
U mostogradnji se isklju!ivo koriste puni limeni nosa!i, to je posledica velikih raspo-
na i optere"enja, koja se sa industrijskim razvojem drutva iz godine u godinu pove"avaju.
Oblici popre!nih preseka savremenih mostovskih nosa!a su raznovrsni i zavise od raspona
mosta, stati!kog sistema, irine kolovoza, vrste kolovozne table, aerodinami!nosti i zahte-
vane torzione krutosti. Neki karakteristi!ni primeri popre!nih preseka punih limenih nosa-
!a koji se primenjuju u mostogradnji prikazani su na slici 4.57.
5.2.3.1 Oblikovanje popre"nih preseka punih limenih nosa"a
Rebra
Puni limeni nosa!i obrazuju se od jednog ili vie rebara i pojasnih lamela - noica. Po-
loaj rebra je uglavnom vertikalan sem u nekim slu!ajevima kod sandu!astih ili viezidnih
mostovskih nosa!a, kod kojih se zbog poboljanja aerodinami!nosti i smanjenja raspona
konzolnog dela gornjeg pojasa, rebro postavlja koso (slika 4.57). Visina rebra punih lime-
nih nosa!a varira u relativno irokom opsegu od $0 / ! do 35 / ! , gde je ! raspon nosa!a.
U visokogradnji se visina kre"e od 20 / ! do 35 / ! , kod drumskih mostova od $5 / ! do
25 / ! , a kod elezni!kih mostova od $0 / ! do $5 / ! . Visina nosa!a osim od raspona, sva-
kako, zavisi i od od intenziteta optere"enja i stati!kog sistema nosa!a. Za proste grede pre-
poru!uju se ve"e, a za kontinualne nosa!e manje visine u okviru navedenih opsega. Ako su
deformacijski uslovi strogi (npr. dozvoljen ugib $000 / ! ) nosa!i moraju da poseduju veli-
ku krutost na savijanje, to se najjednostavnije postie pove"anjem njihove visine (do 8 / !
kod tekih kranskih staza ili elezni!kih mostova). Osim ovih, postoje i druge empirijske
preporuke za odre#ivanje potrebne visine rebra punih limenih nosa!a. Optimalna visina re-
bra (d) u funkciji maksimalnog momenta savijanja moe da se odredi na slede"i na!in:
3
max
dop
w opt
M
k d
(4.$05)
gde je k
w
parametar koji zavisi od na!ina pokrivanja dijagrama momenata i ima slede"e
vrednosti:
w
k = 4,3 za dobro pokrivanje,
w
k = 4,7 za umereno pokrivanje i
w
k = 5,3 za nosa!e nepromenljivog popre!nog preseka.
Jedna od prednosti punih limenih nosa!a u odnosu na valjane je i to to se kod njih mo-
gu varirati dimenzije elemenata popre!nog preseka (rebara i noica) kako bi se dobio pre-
sek koji omogu"ava istovremeno zadovoljenje naponskog i deformacijskog uslova. Dakle,
visina rebra punog limenog nosa!a moe biti odre#ena iz uslova da normalni napon i ugib
istovremeno dostiu doputene vrednosti. Ovaj uslov za nosa! optere"en jednakopodelje-
nim optere"enjem q moe da se napie na slede"i na!in:
dop
W
q k
W
M

2
$ max
!
(4.$06)
m f
EI
q
k f
dop
/ l
4
2

!
. (4.$07)
Kod simetri!nih popre!nih preseka moment inercije I moe da se izrazi u funkciji ot-
pornog momenta W na slede"i na!in:
2 2
2
$
h q k h
W I
dop

!
(4.$08)
gde je h visina nosa!a, koja je priblino jednaka visini njegovog rebra ( d h ). Kada se
moment inercije dat prethodnim izrazom (4.$08) uvrsti u jedna!inu (4.$07), dobija se:
! !
E
m K
E
m
k
k
d
dop dop

$
2
2 . (4.$09)
Na ovaj na!in odre#ena je visina nosa!a uz istovremeno iskori"enje doputenog napo-
na i ugiba. Parametri
$
k i
2
k zavise od stati!kog sistema nosa!a. Za slu!aj proste grede iz-
nose:
$
k =$/8 i
2
k =5/384, pa je K = 80/384. U tabeli 4.$9 date su vrednosti za visine rebra
prema jedna!ini (4.$09) za razli!ite vrste !elika i doputene ugibe.
Tabela 4.19 - Visina nosa!a pri istovremenom iskori#enju normalnog napona i ugiba
Doputeni ugib ( m f
dop
/ ! )
300 / ! 500 / !
Vrsta !elika %036$ %056$ %036$ %056$
d h 2$ / ! $4 / ! 6 , $2 / ! 4 , 8 / !
to se debljine rebra ti!e, sa ekonomskog aspekta ona treba da bude to je mogu"e ma-
nja, jer se njenim pove"anjem ne dobija bitan porast nosivosti nosa!a na savijanje, a bitno
se pove"ava ukupna teina. Me#utim, od povrine rebra direkto zavisi otpornost nosa!a na
smicanje, jer rebro prihvata gotovo celokupnu smi!u"u silu. Dakle, debljina rebra treba da
bude minimalna, ali ipak dovoljna da sa zadovoljavaju"im faktorom sigurnosti prihvati
smi!u"e sile, odnosno napone. Osim toga, debljina rebra dominantno uti!e i na otpornost
rebra na izbo!avanje usled smi!u"ih i normalnih napona (videti 5.2.9). Nosivost avova,
odnosno zakivaka za vezu rebra sa pojasnim lamelama, kao i uvo#enje koncentrisanih sila
velikih intenziteta preko noice direktno u rebro (npr. kod kranskih nosa!a), tako#e mogu
uticati na izbor debljine rebra.
Na osnovu dugogodinjeg iskustva u projektovanju !eli!nih konstrukcija, a imaju"i u
vidu sve pomenute !inioce koji uti!u na izbor debljine rebra, izvedene su empirijske for-
mule pomo"u kojih se jednostavno moe odrediti orijentaciona debljina rebra t
w
. Prema
nema!kim proporukama za debljinu rebra treba da se usvoji najve"a od slede"ih vrednosti:
'
%056$) ...( $00 /

) %036$ ( .. . $20 /
d
d
t
w
(4.$$0)
3
025 , 0 d V t
w
(4.$$$)
'
%056$) ...( / $0 , 0
%036$) ...( / $5 , 0
d V
d V
t
w
(4.$$2)
gde je V transverzalna sila u kN, a d i t
w
visina i debljina rebra u cm. Osim ovih postoje i
druge smernice za izbor debljine rebra, koje su jednostavnije za upotrebu ali i neto nepre-
ciznije, jer ne uzimaju direktno u obzir vrednost smi!u"e sile. U doma"oj praksi !esto se
koriste slede"e preporuke:
[ ]
[ ]
[ ]
'
+
+
"enja optere za ve"a m 5 2 9

"enja optere manja za m 2 8
mm
d
d
t
w
,
(4.$$3)
Treba napomenuti da izloeni empirijski kriterijumi za odre#ivanje visine i debljine re-
bra predstavljaju samo polaznu ta!ku, a da "e pravilnost izbora dimenzija rebra biti potvr-
#ena tek nakon kontole nosivosti i stabilnosti nosa!a. Debljina rebra, zbog korozione i po-
arne otpornosti, ne bi trebalo da bude manja od 6 mm za !eli!ne konstrukcije u zgradar-
stvu, odnosno 8 mm u mostogradnji. Ovo ne vai za metalne konstrukcije od hladno obli-
kovanih profila (videti poglavlje 6).
Na osloncima i mestima unoenja koncentrisanih sila ve"eg intenziteta na rebru se po-
stavljaju vertikalna ukru"enja u vidu !eli!nih limova ili valjanih T ili L-profila. Ova ukru-
"enja omogu"avaju pravilno i ravnomerno unoenje sile i istovremeno pove"avaju otpor-
nost rebra na izbo!avanje. Kod jednozidnih I-nosa!a u zgradarstvu ukru"enja se zavaruju
za rebro i obe noice, a oblikuju se tako da omogu"e nesmetan prolaz podunih avova za
vezu rebra sa noicama (slika 4.58a). Ovakav pristup nije opravdan kod dinami!ki optere-
"enih nosa!a (mostovi, kranske staze,...), jer zavarivanje upravno na tok sila zatezanja
znatno smanjuje otpornost nosa!a na zamor. Naime, moe do"i do pojave zareza, koji se
usled dinami!kog optere"enja tokom ekspoloatacije konstrukcije progresivno iri i dovodi
do pojave prslina, !ime se bitno ugroava trajnost konstrukcije. Dakle, na zategnutim noi-
cama treba izbegavati popre!ne avove. Ovo se moe posti"i tako to se na kontaktu izme-
#u ukru"enja i zategnute noice postavlja podlona plo!ica (slika 4.58b). Nakon upasiva-
nja ona se zavaruje za ukru"enje, ali ne i za zategnutu noicu. Ukoliko se ne predvi#aju
podlone plo!ice mora se ostaviti zazor od min 2 mm izme#u ukru"enja i zategnute lamele
(slika 4.58c). Tako#e se mogu koristiti posebno oblikovana ukru"enja (slika 4.58d), kod
kojih usled redukcije ukru"enja u zoni zatezanja otpada potreba za zavarivanjem. Kod
kontinualnih nosa!a izloenih dejstvu pokretnog optere"enja javljaju se momenti savijanja
alternativnog znaka, pa stoga i gornja i donja noica mogu biti zategnute u zavisnosti od
poloaja optere"enja. U ovakvim slu!ajevima neophodno je postavljanje podlonih plo!ica
i uz gornju i uz donju noicu (slika 4.58e).
Slika 4.58 - Popre"na - vertikalna ukru!enja rebra
Naj!e"e se kao ukru"enja koriste ravni !eli!ni limovi. Me#utim, na oslona!kim prese-
cima je, zbog veoma velikog optere"enja usled oslona!ke reakcije, ponekad potrebno
usvojiti ukru"enja u obliku valjanog L, T ili $/2I-profila. Kod zakovanih nosa!a uglavnom
su, kao popre!na ukru"enja, kori"eni L-profili u kombinaciji sa !eli!nim limovima. Na
slici 4.59 prikazani su razli!iti oblici popre!nih ukru"enja.
Slika 4.59 - Oblici popre"nih ukru!enja kod: a) zavarenih nosa"a; b) zakovanih nosa"a
Kod zakovanih nosa!a se veza ukru"enja za rebro nosa!a ostvaruje zakivcima. Kako se
ukru"enje protee !itavom visinom rebra, potrebno je predvideti na!in njegovog oblikova-
nja i vezivanja za rebro na mestu pojasnih ugaonika. Ovo se moe posti"i umetanjem pod-
meta!a izme#u gornjih i donjih pojasnih ugaonika du !itavog ukru"enja (slika 4.60a), po-
stavljanjem klinastih podmeta!a neposredno uz prelaz sa rebra na pojasni ugaonik (slika
4.60b), ili pak savijanjem ukru"enja (slika 4.60c). Za manje visine preporu!uje se primena
reenja sa slike 4.60a, dok je kod nosa!a ve"ih visina zbog manjeg utroka !elika racional-
nija primena reenja bez podmeta!a (slika 4.60b,c)
Slika 4.60 - Veza popre"nih ukru!enja u zakovanoj izradi
Visina rebra kod mostovskih nosa!a velikih raspona moe da bude i do $0 metara, pa
je, zbog nemogu"nosti transporta tako velikih komada, neophodno predvideti poduni
montani nastavak rebra (slika 4.6$). Montani nastavci se ostvaruju ili zakivanjem, kod
zakovanih nosa!a, ili pomo"u zavrtnjeva, kod punih limenih nosa!a u zavarenoj izradi.
Nastavak mora da bude sposoban da prihvati smi!u"u silu koja se javlja na mestu prekida.
Linijski smi!u"i napon koji deluje na mestu horizontalnog nastavka rebra je:
y
y
I
S V
(4.$$4)
gde su:
V smi!u"a (transverzalna) sila,
y
S stati!ki moment dela preseka do montanog nastavka,
y
I moment inercije posmatranog popre!nog preseka.
Poto se transverzalna sila menja du nosa!a, a i geometrijske karakteristike (S
y
i I
y
) mo-
gu da variraju du ose nosa!a, liniski smi!u"i napon nije konstantan du ose nosa!a ve"
se menja od preseka do preseka u funkciji poloajne koordinate x. Ukupna horizontalna sila
koja deluje na jedan zavrtanj ili zakivak moe se odrediti na osnovu slede"eg izraza:
dx
x I
x S x V
H
e
o y
y
) (
) ( ) (
$
(4.$$5)
gde je e rastojanje izme#u susednih zavrtnjeva, odnosno zakivaka. Rastojanje izme#u sused-
nih zavrtnjeva je veoma malo u pore#enju sa rasponom nosa!a, pa se s pravom moe zane-
mariti promena transverzalne sile i karakteristika popre!nog preseka na tako bliskom rastoja-
nju. Prethodni izraz, pod ovakvim pretpostavkama, dobija znatno jednostavniji oblik:
e
I
S V
H
y
y
$
. (4.$$6)
Slika 4.61 - Poduni montani nastavak rebra
Dakle, nosivost zavrtnja (F
dop
) ili zakivka mora da zadovolji slede"i uslov:
$
H F
dop
(4.$$7)
pa se, za poznatu nosivost spojnog sredstva, moe dobiti maksimalna vrednost rastojanja e:
y
dop y
S V
F I
e
max
. (4.$$8)
Ako prethodni izraz (4.$$8) daje male vrednosti (
0 max
3 d e ) neophodno je predvideti
po dva reda zavrtnjeva sa svake strane nastavka, pa je tada maksimalno rastojanje dvostru-
ko ve"e:
y
dop y
S V
F I
e
2
max
. (4.$$9)
Rastojanje spojnih sredstava, bez obzira na vrednosti dobijene na osnovu izraza (4.$$8)
ili (4.$$9) ne sme da bude ve"e od maksimalnog rastojanja spojnih sredstava (
$
8 d odnos-
no
min
$5 t ).
Pojasne lamele
Prijem transverzalnih sila kod punih limenih nosa!a dominantno se poverava rebru,
dok se najve"i deo momenta savijanja prihvata pomo"u pojasnih lamela - noica. Stoga se
pojasevi oblikuju tako da imaju to ve"u povrinu, kako bi se postigla to ve"a nosivost
preseka na savijanje. irina pojasnih lamela zavisi od tipa nosa!a (jednozidni, dvozodni ili
viezidni), intenziteta optere"enja, mogu"nosti bo!nog pridravanja, namene nosa!a itd.
Kod dvozidnih i viezidnih nosa!a, irina pojaseva je znatno ve"a nego kod jednozidnih
nosa!a. Ovo posebno vai za mostovske nosa!e sa ortotropnom plo!om kod kojih je irina
gornjeg pojasa priblino jednaka irini mosta. Stoga se kod ovakvih nosa!a velika povri-
na pojasnih lamela moe posti"i sa relativno malom debljinom lima. Minimalna debljina li-
ma kolovozne table kod mostovskih nosa!a sa ortotropnom plo!om uglavnom iznosi $2 mm,
a u zavisnosti od intenziteta optere"enja ona moe biti i preko 20 mm.
Slika 4.62 - irina pojasnih lamela kod: a) jednozidnih nosa"a;
b) sandu"astog nosa"a teke kranske staze; c) sandu"astog nosa"a drumskog mosta
Pri prora!unu sandu!astih nosa!a sa irokim pojasevima obavezno treba odrediti efek-
tivnu irinu pojasa s obzirom na neravnomernu raspodelu normalnih napona usled uticaja
smicanja poznatog kao shear lag efekat (slika 4.63). Ovo je posebno izraano kod iroko-
pojasnih nosa!a manjih raspona. Kod pritisnutih pojasnih lamela treba proveriti i lokalnu
stabilnost lima na izbo!avanje (videti 5.2.9), pa se efektivna irina odre#uje na osnovu in-
terakcije izbo!avanja i shear lag efekta. Problem izbo!avanja uglavnom se reava posta-
vljanjem podunih i popre!nih ukru"enja, !ime se obezbe#uje da, sa stanovita izbo!ava-
nja, !itava pojasna lamela bude aktivna.
Slika 4.63 - Efektivna irina pojasnih lamela
Kod jednozidnih punih limenih nosa!a koji se naj!e"e izvode kao simetri!ni ili mono-
simetri!ni I-preseci, irina pojasnih lamela je ograni!ena zbog fenomena lokalnog izbo!a-
vanja konzolnog prepusta, pa se potrebna povrina pojasa postie pove"anjem debljine li-
ma. Me#utim, tehnologija zavarivanja ne dozvoljava primenu pojasnih lamela neograni!e-
ne debljine. Naime, prilikom zavarivanja pojasnih lamela velike debljine, zbog prisustva
velike mase metala, bre se odvodi toplota pri zavarivanju lamele za rebro, pa se samim
tim pove"ava i brzina hla#enja ava. To moe da prouzrokuje pojavu vieosnog naponskog
stanja sa lamelarnim cepanjem pojaseva. Na ovaj na!in se zna!ajno smanjuje otpornost di-
nami!ki optere"enih konstrukcija na zamor i krti lom. Debljina pojasnih lamela je, iz ovih
razloga, ograni!ena na 50 mm za %036$, odnosno 30 mm za %056$. Osim toga, pri zavari-
vanju limova debljina ve"ih od 30 mm treba obavezno predvideti predgrevanje, kako bi se
obezbedio projektovan kvalitet avova i izbegle pomenute neeljene posledice. Potrebna
povrina pojasa moe se posti"i i postavljanjem vie tanjih pojasnih lamela koje se me#u-
sobno povezuju zavarivanjem obrazuju"i jedinstveni pojasni paket. Debljina jedne lamele
obi!no se kre"e od $0 do 20 mm, a re#e i do 30 mm (npr. u mostogradnji). Pri tome treba
voditi ra!una da, zbog lokalnog izbo!avanja, vitkost pritisnutih lamela
max
) / ( t b ne treba
da bude ve"a od grani!nih, koje su date u tabeli 4.5. Ne preporu!uje se primena vie od tri
pojasne lamele. Primenom paketa pojasnih lamela izbegavaju se problemi skop!ani sa teh-
nologijom zavarivanja (nije potrebno predgrevanje) i istovremeno smanjuje opasnost od
pojave krtog loma. Me#utim, oblikovanje pojasnih lamela na ovakav na!in zahteva vie
radova pri zavarivanju (ve"i broj avova).
Konstrukcijsko oblikovanje pojasnih lamela moe se ostvariti na vie na!ina. Neki od
njih prikazani su na slici 4.64. Reenje sa slike 4.64a je povoljno to se ti!e same tehnike za-
varivanja. Poduni i !eoni ugaoni avovi mogu da se izvedu u jednom potezu oko !itave po-
jasne lamele. U odnosu na ovo reenje, reenje dato na slici 4.64b je stati!ki povoljnije, jer se
sa istom povrinom pojasnih lamela dobija ve"i moment inercije, pa je samim tim i nosivost
takvog preseka ve"a. Me#utim, poduni i !eoni avovi ne lee u istoj ravni, pa je prelaz sa
jednog na drugi komplikovan za izvo#enje i predstavlja potencijalno mesto zareza. Estetski
najprihvatljivije je reenje sa slike 4.64c, ali ono iziskuje posebnu obradu ivica pojasnih la-
mela, !ime se pove"avaju trokovi izrade. Primena pojasnih lamela prikazanih na slici 4.64d
predstavlja najloije reenje, jer je mogu"nost zavarivanja loa, bojenje oteano, a ljeb omo-
gu"ava skupljanje praine i prljavtine !ime se smanjuje koroziona otpornost.
Slika 4.64 - Oblikovanje pojasnih lamela kod zavarenih nosa"a
Generalno, primena vie tankih pojasnih lamela je povoljnija sa stanovita otpornosti
konstrukcija na zamor i krti lom, dok primena debljih lamela zahteva manje trokove izra-
de, pa pri opredeljivanju za jedno od pomenutih reenja treba prona"i kompromis izme#u
ova dva uslova.
Za osnovnu lamelu koja je neposredno povezana sa rebrom mogu se umesto irokog !eli!-
nog lima upotrebiti i specijalni "nos" profili (slika 4.65b) ili prepolovljeni I-profili (slika 4.65c).
Ovim se av za vezu rebra sa pojasnom lamelom udaljava od velike !eli!ne mase pojasa, pa se
ne hladi tako brzo, to bitno uti!e na poboljanje njegovog kvaliteta. Osim toga, on je izmaknut
od najoptere"enije ivi!ne zone, pa je samim tim izloen manjim naprezanjima.
Ukoliko je promena visine nosa!a nepoeljna, dodatne lamele se mogu postaviti i sa
unutraje strane, ali se pri tome mora obezbediti dovoljan prostor (min 50 mm), da bi po-
duni avovi mogli korektno da se izvedu (slika 4.65d). Postavljanje kosih lamela (slika
4.65e) ima smisla samo ako je nosa! manjeg raspona, te se ne mora nastavljati, jer prisu-
stvo kose lamele znatno oteava izradu montanog nastavka.
Kada su izraeni problemi bo!no-torzionog izvijanja potrebno je pove"ati moment
inercije oko slabije, vertikalne ose. Ovo se postie usvajanjem pritisnute pojasne lamele u
vidu U (slika 4.65f) ili I-profila. Stabilnost na bo!no-torziono izvijanje moe se, tako#e
poboljati formiranjem zatvorenog pojasa (slika 4.65g,h,i), !ime se osim krutosti na bo!no
savijanje pove"ava i torziona krutost nosa!a. Nedostaci ovakvih reenja su, pre svega, veo-
ma komplikovani montani nastavci, zatim nemogu"nost kontrole avova za vezu rebra sa
pojasnim lamelama po zavretku izrade nosa!a i relativno komplikovana i skupa izrada
(zna!ajni radovi pri zavarivanju).
Slika 4.65 - Razli"iti popre"ni preseci pojaseva zavarenih nosa"a
Za kranske nosa!e u !eli!anama sa izuzetno tekim reimom rada, mogu da se koriste
pojasevi izra#eni od !eli!nih limova u kombinaciji sa specijalno izra#enim profilom na ko-
ji nalee ina (slika 4.66). Primenom ovakog profila obezbe#uje se stabilnost rebra nepo-
sredno optere"enog koncentrisanim silama velikog intenziteta uz pove"anje povrine poja-
sa, a tako#e se avovi za vezu sa rebrom udaljavaju od najnapregnutije zone. Poduni a-
vovi za vezu ovog profila sa pojasnim lamelama rastere"eni su uticaja od pritiska to!kova
krana, jer se ina direktno oslanja na profil i preko njega unosu u rebro. Glavni nedostaci
su skupa izrada i komplikovano zavarivanje specijalnog profila (zbog velike debljine neo-
phodno je predgrevanje).
Slika 4.66 - Pojas nosa"a kranskih staza po Maas-u
Na slici 4.67 prikazane su neke od mogu"nosti za oblikovanje pojasnih lamela kod
zakovanih nosa!a.
Slika 4.67 - Oblikovanje pojasnih lamela kod zakovanih nosa"a
Odre#ivanje potrebne povrine pojasnih lamela, koja "e posluiti kao polazna pretpo-
stavka pri prora!unu jednog punog limenog nosa!a, zasniva se na poznatom izrazu iz Ot-
pornosti materijala:
dop
pot y
M
W
,
. (4.$20)
Ako su prethodno, na osnovu izloenih preporuka, definisane visina i debljina rebra (d
i t
w
) moe se, uz izvesne pretpostavke, odrediti povrina pojasa. Radi dobijanja to jedno-
stavnijih izraza, prikladnih za brzu upotrebu, pretpostavlja se da je visina nosa!a h, kao i
rastojanje teita pojaseva, jednako visini rebra d. Poto je kod punih limenih nosa!a visi-
na rebra mnogostruko ve"a od debljine pojasa, ovom pretpostavkom se ne ugroava ta!-
nost, a dobijaju se bitno jednostavniji izrazi.
Slika 4.68 - ematski prikaz popre"nog preseka sa oznakama
Moment inercije i otporni moment popre!nog preseka, uz navedene pretpostavke, a u
skladu sa oznakama datim na slici 4.68, mogu da se odrede na slede"i na!in:
2
3
2
2
$2
$
,
_
+
d
A t d I
f w y
(4.$2$)
d A t d
d
I
W
f w y
+
2
6
$
2 /
. (4.$22)
Kada se u nejedna!inu (4.$20) uvrsti W
y
prema izrazu (4.$22), dobija se potrebna
povrina pojasa (
f
A ) u slede"em obliku:
w
dop
f
t d
d M
A
6
$ /
. (4.$23)
U literaturi se, tako#e mogu sresti i drugi, sli!ni izrazi za odre#ivanje potrebne
povrina pojasa, kao na primer:
w
dop
f
t d
h M
A $5 , 0
/
(4.$24)
ili, ako prethodno nisu definisane dimezije rebra:
dop
f
h M
A
/
9 , 0 . (4.$25)
Navedeni izrazi izvedeni su za pune limene nosa!e u zavarenoj izradi, pa za zakovane
nosa!e potrebnu povrinu pojasnih lamela treba pove"ati za $0-$5% zbog slabljenja rupa-
ma za zakivke. Svi ovi izrazi predstavljaju samo preporuke na osnovu kojih se dolazi do
orijentacionih, polaznih dimenzija popre!nog preseka. Tek nakon kontrole napona i defor-
macija, dokaza stabilnosti i, kod dinami!ki optere"enih konstrukcija, dokaza zamora, moe
se kona!no potvrditi ispravnost pretpostavljenog preseka.
Veza rebra sa pojasnim lamelama
Kod punih limenih nosa!a u zavarenoj izradi, veza rebra sa pojasevima se ostvaruje po-
mo"u podunih avova. Naj!e"e se primenjuju obostrani ugaoni avovi. Njihovo napreza-
nje je, u optem slu!aju, sloeno. Naime, ovi avovi su napregnuti dvojako: smi!u"im na-
ponima, koji deluju paralelno sa osom avova (V
II
) i eventualno, normalnim naponima (n),
nastalim direktnim unoenjem koncentrisanog optere"enja P preko gornjeg pojasa nosa!a.
Vrednosti ovih napona mogu da se odrede na osnovu slede"ih izraza:
w
max
2 a I
S V
V
y
o
y

II
(4.$26)
w w
2 a
P
n

!
. (4.$27)
U izrazu (4.$25) S
y
o
je stati!ki moment pojasne lamele u odnosu na osu y-y i moe da
se odredi na osnovu izraza:
f f
o
y
h A S (4.$28)
gde je A
f
povrina pojasa, a h
f
rastojanje od teita pojasa do teita popre!nog preseka. U
slu!aju dinami!kog optere"enja, izraz za odre#ivanje normalnih napona (4.$27), treba ko-
rigovati tako to se sila P mnoi dinami!kim koeficijentom . Duina na kojoj se raspro-
stire optere"enje (
w
! ) odre#uje se uz pretpostavku da se optere"enje unosi pod uglom od
45 (slika 4.69). Ona, naravno, zavisi od irine na kojoj optere"enje deluje (b
p
) i visinskog
rastojanja od mesta delovanja sile do teita avova (h
p
). Ukoliko se sila unosi direktno
preko noice tada je: h
p
= t
f
. Me#utim, kod kranskih nosa!a, kod kojih se optere"eje preno-
si posredno preko ine h
p
= h
+ t
f
, gde je h
visina ine.
Pri dimenzionisanju avova vektorski zbir smi!u"ih i normalnih napona (uporedni
napon) treba da bude manji od doputenog napona za avove, to se moe napisati na
slede"i na!in:
dop w u
n V
,
2 2
+
II
. (4.$29)
Treba napomenuti da je smi!u"e naprezanje avova posledica spre!enog translatornog
pomeranja - proklizavanja samostalnih elemenata popre!nog preseka, to jest noica i re-
bra. Dakle, kao rezultat zajedni!kog rada celokupnog popre!nog preseka javljaju se podu-
ni smi!u"i naponi na mestima veze pojedina!nih elemenata i oni se odre#uju na osnovu
teoreme o konjugovanosti smi!u"ih napona. Maksimalni smi!u"i naponi javljaju se upravo
na mestu maksimalne smi!u"e sile, a to su, kao po pravilu, oslona!ke zone, bilo da je re! o
prostoj gredi ili kontinualnom nosa!u.
Slika 4.69 - Naprezanja ugaonih avova za vezu rebra sa gornjim pojasom
Ukoliko postoji pokretno optere"enje, kao na primer kod kranskih nosa!a, maksimalna
transverzalna sila treba da se odredi na osnovu uticajne linije. Tako#e treba voditi ra!una
da se maksimalna transverzalna sila od pokretnog optere"enja javlja upravo kada se kon-
centrisana sila nalazi nad oslona!kim presecima, pa se u posmatranom preseku, pri maksi-
malnoj transverzalnoj sili istovremeno javlja i lokalni pritisak to!ka koji izaziva normalne
napone u avovima.
avovi za vezu donje noice i rebra uglavnom su napregnuti samo smi!u"im naponima
(V
II
), osim u slu!aju kada je optere"enje, kao kod monorej staza, oveeno za donju noicu,
pa se javlja i uticaj lokalnog naprezanja. Dakle, ukoliko nema lokalnog naprezanja podu-
nih avova, bilo da je re! o avovima za vezu rebra sa gornjom ili donjom noicom, po-
stoje samo smi!u"i naponi, a provera napona u avovima se svodi na:
dop w
V
,

II
. (4.$30)
%esto, kada je lokalno optere"enje velikog intenziteta, ugaoni avovi ne mogu da zado-
volje naponski uslov (4.$29). Tada se primenjuju K ili eventualno, za rebra manje deblji-
ne, $/2V-avovi. Naprezanja u avovima se odre#uju kao za osnovni materijal na mestu
veze, odnosno:
w y
o
y
t I
S V
max
II
, (4.$3$)
w
t
P

w
!
. (4.$32)
Kontrola uporednog napona u su!eonim avovima moe da se sprovede tako#e prema
izrazu (4.$29), ali uz korekciju doputenog napona za avove, i to na slede"i na!in:
dop dop w b
y
o
y
w w
u
k
I
S V
P
t

,
_
,
_
+
2
, ,
2
max
2
3
$
3
!
2
!!
. (4.$33)
Kod punih limenih nosa!a u zakovanoj izradi veza rebra sa pojasevima se ostvaruje po-
mo"u pojasnih ugaonika i horizontalnih i vertikalnih zakivaka (slika 4.70). Zakivci imaju
istu funkciju kao i poduni avovi kod zavarenih nosa!a, pa je stoga i njihovo naprezanje
sli!no. Usled transverzalne sile javlja se poduna (horizontalna) smi!u"a sila u zakivcima,
koja je posledica zajedni!kog rada elemenata preseka. Ako uz to postoji i koncentrisano
optere"enje, koje se unosi direktno preko pojasa nosa!a, javlja se i popre!na (vertikalna)
smi!u"a sila u zakivcima, koja je lokalnog karaktera jer se javlja samo u zoni neposredno
ispod koncentrisane sile. Dakle, postoji vrlo jasno izraena analogija izme#u naprezanja
avova i zakivaka za vezu rebra sa noicama kod punih limenih nosa!a. Horizontalna smi-
!u"a sila u zakivcima (H
$
) je ekvivalent smi!u"em naponu (
II
), a vertikalna smi!u"a sila
(V
$
) odgovara normalnim naponima (
) kod zavarenih nosa!a.

Slika 4.70 - Veza rebra sa pojasom u zakovanoj izradi
Poduna smi!u"a sila koja deluje na jedan horizontalan zakivak (H
$
), moe da se odre-
di na isti na!in kao i kod horizontalnog montanog nastavka rebra (4.$$6), s tim da se sta-
ti!ki momenat
o
y
S odredi za deo preseka iznad ose horizontalnog zakivka (0-0). Koncen-
trisana sila (P) ravnomerno se raspore#uje na sve zakivke koji se nalaze u zoni lokalnog
naprezanja (slika 4.7$), pa svaki zakivak u ovoj zoni prima n-ti deo sile ( n P V /
$
). Silu
P, u slu!aju dinami!kog optere"nja, treba pomnoiti dinami!kim koeficijentom .
Maksimalna rezultuju"a sila koja deluje na jedan horizontalan zakivak mora da bude
manja od nosivosti zakivka na smicanje:
dop
y
o
y
R
F
n
P
e
I
S V
V H F
,
_
,
_
+
2
2
2
$
2
$
. (4.$34)
Ukoliko prethodni uslov nije zadovoljen treba pove"ati broj zakivaka, odnosno smanjiti
njihovo rastojanje (e). Na ovaj na!in smanjuju se obe komponente naprezanja, horizontal-
na koja je, o!igledno, direktno proporcionalna sa rastojanjem zakivaka (e) i vertikalna in-
direktno kroz pove"anje broja zakivaka (n) koji u!estvuju u prijemu koncentrisane sile.
Me#utim, rastojanje izme#u zakivaka ne moe se smanjivati neograni!eno, ve" ono ne
sme biti manje od minimalnog rastojanja (
0
3 d e ).
Slika 4.71 - Naprezanje horizontalnih zakivaka
Uslov dat izrazom (4.$34), u tom slu!aju, moe se ispotovati pove"anjem nosivosti
zakivaka i to na dva na!ina: usvajanjem zakivaka ve"eg pre!nika ili umetanjem para obra-
znih limova u zoni veze. %esto je nosivost zakivaka, zbog relativno male debljine rebra,
uslovljena doputenim naponom pritiska po

omota!u rupe, pa je svrsishodno dodavanje
para obraznih limova (slika 4.72). Na ovaj na!in se pove"ava nosivost zakivaka na pritisak
po omota!u rupe:
'
dop b w
dop b L
b
d t t
d t
F
, 0 $
, 0
) 2 (
2
min
. (4.$35)
Slika 4.72 - Pove!anje nosivosti zakivaka dodavanjem obraznih limova
Horizontalna smi!u"a sila je manja kod vertikalnih zavrtnjeva, jer je ravan smicanja
(kontak izme#u pojasnih ugaonika i pojasa) iznad ravni smicanja horizontalnih zakivaka, to
daje manji stati!ki moment dela preseka S
y
o
u odnosu na ravan smicanja. Osim toga, verti-
kalni zakivci ne prenose vertikalne sile usled lokalnog pritiska, pa se moe re"i da su slabije
napregnuti od horizontalnih. Me#utim, iz prakti!nih razloga razmak vertikalnih zakivaka se,
po pravilu, usvaja kao i kod horizontalnih ( e e
h
, ), jer je druga!ije postavljanje konstruk-
tivno nepovoljno, ili !ak neizvodljivo. Horizontalni i vertikalni zakivci postavljaju se dakle
na istom rastojanju, ali u smaknutom rasporedu, kao to je prikazano na slici 4.70.
Pojasni ugaonici kojima se obezbe#uje povezivanje me#usobno upravnih elemenata,
istovremeno u!estvuju i u radu popre!nog preseka. Njihove orijentacione dimenzije mogu
da se odrede na osnovu empirijskih izraza:
'
+
+
"enje optere !e ja za mm $00 40 / 75

"enje optere slabije za mm 80 40 / 60
d
d
b . (4.$36)
Debljina pojasnih ugaonika je obi!no ve"a ili jednaka od debljine rebra punog limenog
nosa!a. Naj!e"e se primenjuju jednakokraki ugaonici, a re#e raznokraki.
5.2.3.2 Optimizacija popre"nog preseka
Jedna od vanih prednosti punih limenih nosa!a u odnosu na valjane profile je mogu"-
nost slobodnog oblikovanja popre!nog preseka, !ime se mogu posti"i zna!ajne utede u
materijalu. Osnovni cilj projektanta pri oblikovanju popre!nog preseka je da dobije nosa!
zahtevane nosivosti, uz minimalan utroak !elika. Kako je nosivost nosa!a upravo propor-
cionalna otpornom momentu popre!nog preseka W, a teina njegovoj povrini A, odnos
W/A treba da bude maksimalan. Racionalno oblikovani puni limeni nosa!i imaju znatno
ve"i odnos W/A od standardnih valjanih profila, jer debela rebra valjanih profila znatno po-
ve"avaju teinu, bez velikog efekta na pove"anje nosivosti. Puni limeni nosa!i projektuju
se sa vitkim rebrima minimalne debljine i robusnim pojasevima, !ime se postie eljena
efikasnost preseka. Najve"i odnos W/A imaju I-preseci, pa stoga predstavljaju najracional-
nije reenje sa stanovita oblikovanja popre!nog preseka. Na slici 4.73 prikazana su tri po-
pre!na preseka sa geometrijskim karakteristikama, na osnovu kojih se moe uo!iti nepri-
kosnovena efikasnost I-preseka u odnosu na kvadratni i pravougaoni.
Popre!ni
presek
A %cm
2
& $00 $00 $00
W %cm
3
& $66 333 $450
W/A %cm& $,66 3,33 $4,50
Slika 4.73 - Analiza efikasnosti popre"nih preseka
Osim I-preseka, i sandu!asti preseci imaju povoljne odnose W/A, pa i oni predstavljaju
jedno od ekonomi!nih reenja. Najve"i uticaj na vrednost odnosa W/A imaju dimenzije rebra
(visina i debljina), pa se njihovim variranjem mogu posti"i izuzetno ekonomi!ni preseci.
Treba ista"i da je osim racionalnog oblikovanja popre!nog preseka, kod punih limenih
nosa!a, tako#e mogu"a njegova promena du nosa!a, !ime se nosivost nosa!a prilago#ava
stvarnim naprezanjima, uz znatnu utedu materijala.
5.2.4 Kontrola napona
Puni limeni nosa!i naj!e"e su izloeni dejstvu spoljanjih sila koje prouzrokuju savija-
nje silama, pa se u popre!nim presecima osim momenta savijanja javljaju i transverzalne
sile. Raspored napona u okviru popre!nog preseka, u domenu elasti!nog naprezanja, prika-
zan je na slici 4.74.
Slika 4.74 - Dijagrami napona kod I-nosa"a optere!enog momentom (M)
i transverzalnom silom (V)
Normalni napon izazvan dejstvom momenta savijanja linearno se menja po visini po-
pre!nog preseka, dok je du pravaca paralelnih sa neutralnom osom konstantan i moe da
se odredi prema izrazu poznatom iz Otpornosti materijala:
z
I
M
y
y
x
. (4.$37)
Dakle, normalni naponi se linearno menjaju po visini preseka, od nule na mestu neu-
tralne ose (z = 0), do maksimalne vrednosti u najudaljenijem vlaknu (
max
z z ).
Vrednosti smi!u"eg napona mogu se, tako#e, shodno Otpornosti materijala, odrediti na
osnovu slede"eg izraza:
) (
) (
) (
z b I
z S V
z
y
y
xz
. (4.$38)
Kako su u okviru popre!nog preseka moment inercije I
y
i transverzalna sila V konstant-
ni, oblik naponskog dijagrama zavisi od stati!kog momenta S
y
(z) i irine preseka b(z). Pro-
mena stati!kog momenta kod I-preseka podlee kvadratnom zakonu promene sa maksi-
malnom vredno"u u teitu preseka. irina preseka se po visini menja skokovito. U zoni
pojaseva jednaka je njihovoj irini, a du rebra jednaka je debljini rebra (b = t
w
). Smi!u"i
naponi mogu se, sa zadovoljavaju"om ta!no"u, odrediti i prema upro"enom prora!un-
skom modelu, koji podrazumeva konstantnu raspodelu smi!u"ih napona du rebra, na sle-
de"i na!in:
w
xz
A
V
(4.$39)
gde je A
w
povrina rebra. Dakle, moe se smatrati da celokupnu transverzanu silu prima re-
bro, te da njegova povrina predstavlja povrinu smicanja.
Maksimalne vrednosti normalnih i smi!u"ih napona moraju biti manje od doputenih
za dati slu!aj optere"enja, pa se kontrola napona sprovodi na osnovu slede"ih uslova:
dop
y
y
x
z
I
M

max max
(4.$40)
dop
w w y
y
xz
A
T
t I
S V

max
. (4.$4$)
Kod nosa!a sa popre!nim presecima sa dve ose simetrije (bisimetri!ni preseci), koji se
i naj!e"e koriste u !eli!nim konstrukcijama, uobi!ajena je upotreba pojednostavljenog iz-
raza za kontrolu normalnih napona:
dop
y
y
x
W
M

max
(4.$42)
gde je W
y
otporni moment popre!nog preseka za posmatranu osu savijanja. Uslov dat izra-
zom (4.$40), uglavnom se koristi kod monosimetri!nih preseka.
Kontrola napona treba da se izvri u svim karakteristi!nim presecima. Kod nosa!a ti-
pa proste grede kontrolu normalnih napona treba, obavezno, sprovesti na mestu maksi-
malnog momenta savijanja, ali i na svim ostalim mestima gde dolazi do promene geo-
metrijskih karakteristika popre!nog preseka. Ukoliko se vri pokrivanje dijagrama mo-
menata variranjem povrine pojaseva du nosa!a, normalne napone treba kontrolisati na
mestima veze dva razli!ita tipa pojasnih lamela i to na strani slabije lamele. Sli!no treba
postupiti i kod nosa!a kod kojih se prilago#avanje momentnom dijagramu postie sko-
kovitom promenom visine rebra. Kod nosa!a sa linearnom ili paraboli!nom promenom
geometrijskih karakteristika (naj!e"e se visina rebra menja po ovim zakonima), mero-
davan presek nije na mestu maksimalnog momenta, pa odre#ivanje karakteristi!nog pre-
seka zahteva sloeniju analizu (videti deo ovog poglavlja 5.2.5.$). Kontrolu smi!u"ih
napona treba sprovesti u presecima u kojim transverzalna sila ima maksimalne vredno-
sti, a to je, po pravilu, na osloncima.
U ukljetenju konzolnih nosa!a, kao i u presecima na unutranjim osloncima kontinual-
nih nosa!a i moment i transverzalna sila u istom preseku dostiu maksimalne vrednosti, pa
je, sem pojedina!ne kontrole smi!u"ih i normalnih napona, neophodna i kontrola upored-
nih napona, koji su posledica zajedni!kog - interaktivnog delovanja normalnih i smi!u"ih
napona. Kontrola uporednih napona je neophodna i kod nosa!a koji su optere"eni pokret-
nim optere"enjem, pa se u merodavnim presecima javljaju slede"e kombinacije stati!kih
uticaja koje treba analizirati:
maksimalan moment (
max
M) i odgovaraju"a transverzalna sila (
odg
V);
maksimalna transverzalna sila (
max
V) i odgovaraju"i moment savijanja (
odg
M).
Kontrola uporednih napona moe da se izvri na osnovu Mizesovog uslova plastifikaci-
je, prema slede"em izrazu:
dop xz x u
+
2
$ ,
2
$ ,
3 (4.$43)
gde su
$ , x
i
$ , xz
normalni i smi!u"i naponi u rebru neposredno ispod noice (slika 4.75),
koji se odre#uju na slede"i na!in:
$ $ ,
z
I
M
y
y
x
(4.$44)
w y
y
xz
t I
S V
$ ,
$ ,
. (4.$45)
Slika 4.75 - Interakcija normalnih i smi"u!ih napona - uporedni napon
Kod kranskih nosa!a lokalno naprezanje rebra usled pritiska to!ka krana tako#e treba
da se obuhvati pri prora!unu uporednih napona. U rebru se, neposredno uz noicu, kao po-
sledica lokalnog pritiska, javlja i normalni napon
z
. Stvarni raspored
z
napona je neli-
nearan (slika 4.76), ali se pri prora!unu moe zameniti konstantnim naponskim dijagra-
mom na efektivnoj duini
eff
b . Ova duina odre#uje se iz uslova jednakosti rezultanti unu-
tranjih sila:

! !
o
z eff z eff
dx x b dx x b ) (
$
) (
0 max
max

. (4.$46)
Zakon promene stvarnog dijagrama napona ) (x
z
u zoni rebra nije jednostavno odre-
diti. Na osnovu eksperimentalnih rezultata dobijeni su empirijski izrazi za odre#ivanje
efektivne duine b
eff
. Prema vajcarskim propisima (SIA) efektivna duina se odre#uje na
3
2 , 3
w
y
eff
t
I
b (4.$47)
gde je I
y
moment inercije gornjeg pojasa, koji se, ukoliko je ina zavarena za noicu, odre-
#uje kao moment inercije zajedni!kog preseka obrazovanog od noice i ine oko teine
horizontalne ose, a u suprotnom, kada ina nije zavarena, kao zbir pojedina!nih sostvenih
momenata inercije ine i noice oko horizontalnih osa y-y.
Slika 4.76 - Lokalni pritisak rebra usled koncentrisane sile
Vrednost lokalnog normalnog napona
z
moe se, shodno pretpostavci o njegovoj
konstantnoj raspodeli, odrediti prema izrazu:
w eff
z
t b
P

(4.$48)
gde je dinami!ki koeficijent. Odgovaraju"i napon smicanja, koji poti!e od lokalnog
pritiska, odre#uje se u funkciji normalnog napona
z
kao:
z zx
2 , 0 . (4.$49)
Uporedni napon u rebru nosa!a u optem slu!aju, kada se istovremeno javljaju moment
savijanja (M), transverzalna sila (V) i lokalni pritisak (P), treba da zadovolji slede"i uslov:
dop zx xz z x z x u
+ + +
2
$ , $ ,
2 2
$ ,
) ( 3 . (4.$50)
Pretpostavljene dimenzije popre!nog preseka punog limenog nosa!a (visina i debljina
rebra i irina i debljina noica), tek nakon kontrole napona mogu se smatrati zadovoljava-
ju"im. Osim kontrole napona, pri dimenzionisanju nosa!a obavezno treba proveriti njego-
ve deformacije, stabilnost nosa!a na bo!no-torziono izvijanje, stabilnost elemenata po-
pre!nog preseka na izbo!avanje (lokalni gubitak stabilnosti) i, kod dinami!ki optere"enih
konstrukcija, otpornost na zamor.
5.2.5 Oblici nosa"a i pokrivanje dijagrama momenata
Pri projektovanju punih limenih nosa!a pruaju se velike mogu"nosti za njihovo obli-
kovanje, pa se geometrijske karakteristike, a samim tim i nosivost nosa!a, mogu uskladiti
sa promenom stati!kih uticaja (pre svega momenta savijanja) du nosa!a. Na ovaj na!in se
!eli!ni materijal du nosa!a raspore#uje shodno stvarnim potrebama, uz zna!ajno smanje-
nje ukupne teine nosa!a.
Promena geometrijskih karakteristika nosa!a (W
y
i I
y
) du nosa!a, moe da se ostvari
na dva na!ina:
promenom visine rebra,
promenom povrine pojasnih lamela.
Slika 4.77 - Oblici grednih nosa"a
Svakako treba napomenuti da promena popre!nog preseka du nosa!a ima svrhe samo
kod nosa!a zna!ajnih raspona. Ovo se posebno odnosi na promenu visine rebra. Kod nosa-
!a manjih raspona ovakvi zahvati nisu racionalni.
Puni limeni nosa!i, kao to je napomenuto, naj!e"e se projektuju kao gredni nosa!i ti-
pa proste grede ili kontinualnog nosa!a. Oblik nosa!a pre svega zavisi od oblika rebra, od-
nosno od promene njegove visine du nosa!a. Prema tome se nosa!i mogu podeliti na no-
sa!e sa rebrom konstantne i promenljive visine. Na slici 4.77 prikazani su razli!iti oblici
grednih nosa!a koji se naj!e"e primenjuju u !eli!nim konstrukcijama.
Nosa!i stati!kog sistema proste grede naj!e"e se izra#uju sa konstantnom visinom re-
bra, jer je takav oblik rebra najjednostavniji za izradu. Kod ovakvih nosa!a promena nosi-
vosti postie se variranjem povrine pojasnih lamela du nosa!a. Promena povrine pojasa
moe da se ostvari na tri na!ina:
promenom irine pojasne lamele (slika 4.78a),
promenom debljine pojasne lamela (slika 4.78b) i
dodavanjem jedne ili vie dodatnih pojasnih lamela (slika 4.78c).
Prora"un i konstruisanje nose!ih elemenata "eli"nih konstrukcija 5$$
Slika 4.78 - Razli"ite mogu!nosti pove!anja povrine pojasnih lamela
Dakle, bez obzira na koji na!in se ostvaruje promena povrine pojasa, razlikuju se pre-
sek koji ima minimalnu nosivost (tzv. osnovni presek) i jedan ili vie oja!anih preseka u
zavisnosti od stepena iskori"enja nosa!a. Poloaj po!etka i zavretka oja!anja zavisi od
anvelope momenata savijanja i nosivosti osnovnog i oja!anog preseka. Odre#ivanje teorij-
skog po!etka oja!anja se naziva pokrivanje dijagrama momenata savijanja i moe da se
izvri grafi!kim ili numeri!kim putem.
Grafi!ko odre#ivanje teorijskog po!etka oja!anja vri se tako to se na jednom crteu u
istoj razmeri nanesu anvelopa momenata savijanja i horizontalne linije koje predstavljaju
nosivost osnovnog i oja!anih preseka (
dop i i nos
W M
,
). Preseci ovih linija sa anvelopom
momenata predstavljaju teorijske po!etke i zavretke oja!anja pojasnih lamela (slika 4.79).
Numeri!ko odre#ivanje teorijskog po!etka oja!anja zasniva se na poznavanju analiti!-
kog izraza za anvelopu momenata. Anvelopa momenata je funkcija koja zavisi od jedne
promenljive, to jest od podune koordinate x. Iz uslova:
i nos
M x M
,
) ( (4.$5$)
gde je
i nos
M
,
nosivost i-tog preseka, a ) (x M funkcija anvelope momenata, moe da se od-
redi teorijski po!etak oja!anja, odnosno po!etak naredne lamele (i+$).
Za prostu gredu optere"enu jednako podeljenim optere"enjem (slika 4.80), moe se re-
lativno jednostavno odrediti teorijski po!etak oja!anja. U ovom slu!aju anvelopa momena-
ta je poznata kvadratna funkcija, pa se uslov (4.$5$) transformie na slede"i na!in:
0 ,
2
2 2
) (
nos
M x
q
x
q
x M
!
. (4.$52)
Slika 4.79 - Grafi"ko odre#ivanje teorijskog po"etka oja"anja
Slika 4.80 - Odre#ivanje teorijskog po"etka kod nosa"a
optere!enih jednako podeljenim optere!enjem
Kvadratna jedna!ina (4.$52), u optem slu!aju, ima dva realna reenja (korena), koja
predstavljaju teorijski po!etak i zavretak oja!anja, a dobijaju se u slede"em obliku:
,
_
t
M
M
x
nos
max
0 ,
2 , $
$ $
2
!
. (4.$53)
Izraz (4.$53), u neto izmenjenom obliku, moe da se koristi i za odre#ivanje teorij-
skog po!etka kod nosa!a sistema proste grede sa proizvoljnim popre!nim optere"enjem.
Tada je:
,
_
t
M
M
x
nos
max
0 ,
2 , $
$ $ 44 , 0 ! . (4.$54)
Pri pokrivanju dijagrama momenata, momenti nosivosti popre!nih preseka mogu se,
umesto na osnovu doputenih napona, odrediti na osnovu maksimalnih normalnih napona
koji se javljaju u nosa!u:
max ,

i i nos
W M . (4.$55)
Na taj na!in se dobija neto ve"a duina oja!anja, to je na strani sigurnosti. Ovakav
postupak je uobi!ajen kod punih limenih nosa!a kod kojih je merodavan uticaj deformaci-
ja, pa je razlika izme#u doputenih i maksimalnih napona ve"a od uobi!ajene (normlani
naponi nisu iskori"eni).
Pri odre#ivanju teorijskog po!etka oja!anja pojasnih lamela kod kranskih nosa!a na
koje, pored jednako podeljenog optere"enja (q), deluje i par pokretnih koncentrisanih sila
(
$
P i
2
P ) potrebno je najpre izvesti analiti!ki izraz za anvelopu momenata. Anvelopa mo-
menata se odre#uje kao zbir momenata savijanja usled jednako podeljenog (q) i pokretnog
optere"enja, uz uvo#enje koeficijenta izravnanja i dinami!kog koeficijenta :
) ( ) ( ) ( x M x M x M
P q
+ . (4.$56)
Moment savijanja usled jednako podeljenog optere"enja M
q
(x) definisan je slede"im
izrazom:
2
2 2
) ( x
q
x
q
x M
q

!
. (4.$57)
Usled para pokretnih koncentrisanih sila, moment savijanja moe da se odredi kao pro-
izvod sila i odgovaraju"ih vrednosti ordinata uticajne linije (slika 4.8$) na slede"i na!in:
) ( ) ( ) (
2 2 $ $
x P x P x M
P
+ . (4.$58)
Ordinate uticajne linije mogu se, shodno slici 4.8$, napisati u slede"em obliku:
) ( ) (
$
x
x
x !
!
, (4.$59)
) ( ) (
2
x L
x
x !
!
. (4.$60)
Kona!no, izraz za moment savijanja usled para pokretnih koncentrisanih sila moe da
se dobije kao:
2
2 $ 2 $
) (
$
$ ) ( x P P x
L
P P x M
P
+
1
]
1
,
_
+
! !
. (4.$6$)
Kada se izrazi (4.$57) i (4.$6$) uvrste u (4.$56) dobija se anvelopa momenata savijanja
u slede"em obliku:
( )
2
2 $ 2 $
2
$
2
) ( x P P
q
x
L
P P
q
x M
1
]
1
+ +
'
1
]
1
,
_
+ +

! !
!
. (4.$62)
Slika 4.81 - Odre#ivanje teorijskog po"etka oja"anja kod kranskih nosa"a
Moe se uo!iti da je anvelopa momenata i u ovom slu!aju kvadratna funkcija, koja
moe da se napie u skra"enom obliku:
2
) ( x A x B x M . (4.$63)
Teorijski po!etak oja!anja moe da se odredi na osnovu poznatog uslova (4.$5$), koji
u ovom slu!aju glasi:
0 ,
2
nos
M x A x B , to jest 0
0 ,
2
+
nos
M x B x A . (4.$64)
Reavanjem kvadratne jedna!ine dobija se teorijski po!etak oja!anja pojasne lamele
kod kranskih nosa!a.
Mesto stvarnog po!etka oja!anja lamela ne poklapa se sa teorijskim po!etkom. Naime,
radi obezbe#enja pravilnog aktiviranja oja!anog preseka potrebno je da se stvarni po!etak
pomeri neto ispred teorijskog (slika 4.82a). Tok unutranjih sila uslovljava postepeno ak-
tiviranje oja!ane noice (slika 4.82b), pa je, da bi ceo oja!ani presek na mestu teorijskog
po!etka bio aktivan i mogao da prihvati predvi#ene uticaje, neophodno da stvarni po!etak
bude lociran ispred teorijskog.
Kod punih limenih nosa!a u zavarenoj izradi stvarni po!etak se pomera za polovinu i-
rine pojasa ( 2 / b x ), a kod zakovanih nosa!a za dva reda zakivaka (
$
5 d x ), kao
to je prikazano na slici 4.83.
Konstrukcijskom oblikovanju po!etka oja!anja kod zavarenih nosa!a treba posvetiti
posebnu panju, jer je to vrlo osetljivo mesto, pogotovu kod dinami!ki optere"enih kon-
strukcija. Nepravilnim reenjem moe se zna!ajno umanjiti ja!ina nosa!a na zamor.
irina dodatne lamele treba da bude manja od osnovne kako bi se izbegle poteko"e pri
zavarivanju. Naime, kada su dodatne lamele ire od osnovnih (slika 4.84a), poduni i !eo-
ni avovi ne lee u istoj ravni, pa prelazak sa podunih na !eone avove komplikuje postu-
pak zavarivanja i predstavlja mesto potencijalne prsline. Stoga treba izbegavati ovakva re-
enja posebno kod dinami!ki optere"enih konstrukcija. irinu dodatne lamele treba odredi-
ti tako da se omogu"i njeno pravilno spajanje zavarivanjem za osnovnu lamelu (slika
4.84b). Da bi se postigla zadovoljavaju"a ja!ina nosa!a na zamor neophodno je da se zavr-
etak podunih avova, odnosno njihov prelaz u !eone oblikuje prema slici 4.84b.
Slika 4.82 - Stvarni po"etak oja"anja pojasne lamele
Slika 4.83 - Poloaj stvarnog po"etka kod: a) zakovanog nosa"a; b) zavarenih nosa"a
Dodatne lamele se uglavnom postavljaju sa spoljanje strane, me#utim, ukoliko postoje
posebni funkcionalni uslovi, koji zahtevaju ravne spoljanje ivice nosa!a !itavom njego-
vom duinom, dodatne lamele se mogu postaviti i sa unutranje strane osnovnih lamela.
Jedno takvo reenje prikazano je na slici 4.84c. U ovom slu!aju potrebno je predvideti
otvor u rebru kojim se obezbe#uje nesmetano zavarivanje !eonih avova.
Slika 4.84 - Oblikovanje veze dodatnih pojasnih lamela
Kada se oja!anje pojasa postie pove"anjem debljine lamele, veza lamela se ostvaruje
su!eonim avovima. Tip su!eonih avova zavisi od debljine lamela koje se zavaruju. Uko-
liko je razlika debljina susednih lamela koje se zavaruju ve"a od 3 mm potrebna je poseb-
na obrada deblje lamele, kako bi se ostvario blag prelaz (slika 4.85a). Pri spajanju pojasnih
lamela razli!ite debljine uobi!ajeno je da se ravnaju unutranje ivice, kako bi visina rebra
bila konstantna du !itavog nosa!a. Ako se ravnaju spoljanje ivice, neophodno je predvi-
deti promenu visine rebra du nosa!a, to poskupljuje njegovu izradu. U ovom slu!aju
obavezno treba predvideti kruni otvor na rebru (slika 4.85b), kojim se izbegava nagomila-
vanje avova, odnosno izvo#enje ava preko ava.
Slika 4.85 - Veza pojasnih lamela razli"ite debljine
5.2.5.1 Trapezasti nosa"i
Promena nosivosti nosa!a moe da se ostvari, kao to je ve" pomenuto, i promenom vi-
sine rebra. Naj!e"e se koriste nosa!i sa linearnom promenom visine - trapezasti nosa!i.
Ovakvi nosa!i se izvode kao zavareni nosa!i sa rebrom trapezastog oblika, ali se !e"e do-
bijaju podunim se!enjem i ponovnim spajanjem valjanih profila, kao to je prikazano na
slici 4.86.
Slika 4.86 - Trapezasti nosa"i dobijeni se"enjem valjanih profila
Kod trapezastih nosa!a optere"enih jednakopodeljenim optere"enjem, zbog promenlji-
ve visine rebra, merodavan presek ne mora da bude u sredini raspona, to jest na mestu
maksimalnog momenta. Kriti!an presek moe da se odredi iz uslova da kriti!na visina no-
sa!a tangira liniju zahtevane visine. Na osnovu pojednostavljenog izraza za odre#ivanje
otpornog momenta preseka (4.$22) moe da se odredi visina preseka u funkciji ostalih ge-
ometrijskih karakteristika preseka:
w
f
w
y
w
f
t
A
t
W
t
A
d h

,
_

3 6 3
2
. (4.$65)
Linija zahtevane visine dobija se, kada se u prethodni izraz (4.$65) uvrsti:
dop y y
x M W / ) ( (4.$66)
u slede"em obliku:
w
f
dop w
y
w
f
t
A
t
x M
t
A
x d

,
_
3 ) ( 6 3
) (
2
. (4.$67)
U slu!aju jednako podeljenog optere"enja, prethodni izraz se transformie na slede"i
na!in:
( )
w
f
dop w w
f
t
A
x x
t
q
t
A
x d

,
_
3
3
3
) (
2
!
. (4.$68)
Optimalan poloaj kriti!nog preseka je u !etvritini raspona nosa!a (slika 4.87), jer se u
tom slu!aju dobija rebro minimalne teine (videti tabelu 4.20).
Kriti!na visina se dobija iz prethodnog izraza (4.$68), zamenom 4 / ! x :
w
f
dop w w
f
cr
t
A
t
q
t
A
d

,
_
3
$6
9
3
2
2
!
. (4.$69)
Tabela 4.20 - Optimalni poloaj kriti!nog popre!nog preseka
Poloaj kriti!nog preseka Relativna teina rebra u %
! 50 , 0
! 40 , 0
! 30 , 0
! 25 , 0
! 20 , 0
$00
85,5
79,8
78,6
80,0
Slika 4.87 - Geometrija trapezastog nosa"a optere!enog jednako podeljenim optere!enjem
Diferenciranjem izraza za zahtevanu visinu (4.$68) po x i zamenom 4 / ! x dobija se
potreban nagib rebra nosa!a:
( )
f cr w dop
A d t
q
+

3 4
3
!
. (4.$70)
Kada su definisani kriti!na visina i nagib nosa!a lako se mogu odrediti njegova mini-
malna i maksimalna visina:
tg d d
cr
+
4
max
!
(4.$7$)
tg d d
cr

4
min
!
. (4.$72)
Treba ista"i da ovako odre#ena minimalna visina trapezastog nosa!a, moe da bude nedo-
voljna za prijem smi!u"ih napona, koji upravo na osloncu imaju maksimalne vrednosti. Stoga
se, nikako, ne sme zaboraviti kontrola smi!u"ih napona u oslona!kom preseku.
Svi prethodni izrazi vae samo za trapezaste nosa!e sistema proste grede optere"ene
jednako podeljenim optere"enjem. U tabeli 4.2$ su dati izrazi za odre#ivanje kriti!nog pre-
seka, kriti!ne visine, nagiba i maksimalne i minimalne visine trapezastih nosa!a optere"e-
nih sistemom nepokretnih koncentrisanih sila.
Tabela 4.21 - Osnovni izrazi za prora!un trapezastih preseka
Optere"enje
Poloaj kriti!nog preseka
2 / ! 3 / ! 5 / !
Kriti!na visina (
cr
d )
w
f
dop w w
f
t
A
t
P
t
A
,
_
3
2
3
3
2
!
w
f
dop w w
f
t
A
t
P
t
A
,
_
3
2
3
2
!
w
f
dop w w
f
t
A
t
P
t
A
,
_
3
5
$2
3
2
!
Nagib ()
( )
f cr w dop
A d t
P
+
3 2
3
( )
f cr w dop
A d t
P
+
3
3
( )
f cr w dop
A d t
P
+
3
3
Maksimalna visina (
max
h )
cr
d
tg d
cr
+
6
!
tg d
cr

$0
3 !
Minimalna visina (
min
h )
tg d
cr

2
!
tg d
cr

3
!
tg d
cr

$0
2 !
Iako na prvi pogled trapezasti nosa!i deluju veoma racionalno, utede u teini kod ova-
kvih nosa!a nisu velike, jer da bi se obezbedila potrebna visina na mestu kriti!nog preseka,
visina nosa!a u sredini mora biti ve"a nego to je neophodno.
5.2.5.2 Kontinualni nosa"i
Kao i puni limeni nosa!i sistema proste grede i kontinualni nosa!i mogu da budu kon-
stantne ili promenljive visine. Visina se kre"e od $2 / ! do 30 / ! u zavisnosti od dozvolje-
nog ugiba, intenziteta i karaktera optere"enja. Promena visine nije racionalna kod nosa!a
manjih raspona, pa se u zgradarstvu uglavnom primenjuju kontinualni nosa!i konstantne
visine rebra, dok se pokrivanje dijagrama momenata ostvaruje promenom povrine poja-
snih lamela du nosa!a. Odre#ivanje teorijskog po!etka oja!anja vri se kao i kod nosa!a
sistema proste grede: grafi!ki i analiti!ki. Kako su kontinualni nosa!i stati!ki neodre#eni,
analiti!ki izraz za anvelopu momenata ne moe se za sve tipove optere"enja, a posebno za
pokretna, odrediti jednostavno, pa se preporu!uje primena grafi!ke metode za odre#ivanje
teorijskog po!etka.
Na slici 4.88 je prikazana anvelopa momenata za kontinualan nosa! na dva polja opte-
re"en korisnim jednako podeljenim optere"enjem p.
Slika 4.88 - Kontinualni nosa" na dva polja - anvelopa momenata
Pri pokrivanju anvelope momenata picevi koji se javljaju na oslona!kim presecima
mogu se redukovati (slika 4.89b). Naime, zbog kona!ne irine oslonca (b), oslona!ka reak-
cija nije, kako se pri prora!unu pretpostavlja, koncentrisana sila ve" jednako podeljeno op-
tere"enje (p) na irini oslonca (b). Stoga se moment savijanja nad osloncem moe umanjiti
za vrednost:
8 8 8 4 2
2 2
b
R
b
b
R b
p
b b
p M (4.$73)
gde su:
R oslona!ka reakcija,
b irina oslonca.
Ova redukcija je opravdana samo u slu!ajevima kada je oslanjanje zaista takvo da se
omogu"ava pretpostavljena ravnomerna raspodela sila du oslonaca (slika 4.89c). Na slici
4.89a prikazano je pokrivanje dijagrama momenata i transverzalnih sila kod kontinualnog
nosa!a optere"enog stalnim (g) i korisnim optere"enjem (p) koji su u odnosu: p/g = 2,9.
Kontinualni nosa!i se uglavnom projektuju kao nosa!i sa vie od dva polja, a duine
polja ne moraju, kao to je to slu!aj na slici 4.88, da budu jednake. U takvim slu!ajevi-
ma, pogotovo ako je optere"enje pokretno (sistem koncentrisanih sila), iznalaenje anali-
ti!kog izraza za anvelopu momenata nije nimalo jednostavno. Tada anvelopu momenata
treba odrediti spajanjem ekstremnih vrednosti momenata savijanja dobijenih pomo"u
uticajnih linija. Naime, nosa! treba podeliti na deset do dvadeset ta!aka, zavisno od veli-
!ine raspona i potrebne ta!nosti prora!una, pa za tako izabrane ta!ke konstruisati uticaj-
!
!
!
!

x
x p x M c
x p x p x M b
x p x p x M a
0
$6
$
2
$
$6
7
2
$
8
3
2
2

) ( : ) (
) ( : ) (
) ( : ) (
ne linije i sra!unati ekstremne vrednosti momenata savijanja ( M
max
i M
min
) usled za-
datog optere"enja. Kako je, ovako izabrana, mrea ta!aka dovoljno gusta, na osnovu do-
bijenih ekstremnih vrednosti momenata savijanja moe se, njihovim spajanjem, dobiti
anvelopa momenata.
Slika 4.89 - a) Pokrivanje dijagrama momenata i transverzalnih sila;
b) Redukcija pica momenata savijanja; c) irina oslonaca
Ovakav postupak je uobi!ajen u mostogradnji gde su optere"enja po pravilu pokretna,
ali se primenjuje i pri prora!unu kranskih nosa!a koji su, tako#e, optere"eni sistemom po-
kretnih koncentrisanih sila. U mostogradnji, posebno za mostove ve"ih raspona, primenju-
ju se kontinualni nosa!i promenljive visine. U tom slu!aju geometrijske karakteristike no-
sa!a variraju du nosa!a, to bitno uti!e na preraspodelu stati!kih uticaja. Pri odre#ivanju
uticajnih linija kod ovakvih nosa!a, geometrijske karakteristike se osrednjavaju i smatraju
konstantnim du jednog segmenta izme#u dva susedna !vora (ta!ke).
Na slici 4.90 prikazana je anvelopa momenata savijanja za jedan drumski most raspona
85+$34+85 m.
Kontinualni mostovski nosa!i se veoma !esto izvode na tri polja od kojih su dva spo-
ljanja jednakih raspona (
0
! ). Odnos raspona
0 $
/ ! ! kre"e se u slede"em opsegu:
3 / $
0 $
! ! , a kod mostova velikih raspona ( ! = 250-300 m) i preko 3,5. Drumski most
u produetku Brankove ulice u Beogradu spada u red najve"ih mostova ovog tipa. Njegov
raspon je 75+26$+75 m, a odnos srednjeg, velikog raspona u odnosu na spoljanje je !ak:
0 $
/ ! ! =3,48.
Napominje se da pri odre#ivanju anvelope momenata savijanja kod mostovskih nosa!a
treba obavezno imati u vidu na!in montae, jer naprezanja u toku montae imaju veoma
zna!ajan uticaj.
Slika 4.90 - Anvelopa momenata savijanja jednog drumskog mosta
5.2.6 Kontrola deformacija
Da bi nosa!i mogli uspeno da odgovore svim projektnim zahtevima, to jest da obezbe-
de nesmetanu eksploataciju objekta, to je njihov osnovni cilj, potrebno je da deformacije
budu manje od doputenih.
Dakle, pri prora!unu nosa!a, neophodno je da se pored provere napona sprovede i kon-
trola deformacija. Kako su nosa!i optere"eni na savijanje, ugibi predstavljaju dominantan
vid deformacija i obavezno ih treba kontrolisati. Vrednosti doputenih ugiba naj!e"e su
date u slede"em obliku:
m
dop
/ ! (4.$74)
gde je ! raspon nosa!a, a m parametar kojim se definie strogost kriterijuma i koji obi!no
ima slede"e vrednosti: 200, 250, 300, 350, 500, 750 i $000. Tip konstrukcije, mesto nosa!a
u konstrukciji, kao i njegova namena i eventualno tehni!ko-tehnoloki uslovi koje je neop-
hodno obezbediti radi nesmetanog funkcionisanja maina ili ure#aja smetenih unutar
objekta, uslovljavaju vrednosti doputenih ugiba. Osim ovih uslova koji uti!u na veli!inu
doputenih ugiba, postoji i grupa kriterijuma koji nisu striktno tehni!ke prirode, a uti!u na
ograni!enje ugiba. Ponekad je, iz estetskih ili psiholokih razloga, potrebno propisati stro-
ije ograni!enje za ugibe. Ovo je posebno vano kada nosa!i nisu zaklonjeni (skriveni) pa
njihova deformacija moe da izazove ose"aj nesigurnosti kod korisnika objekta.
Prema jugoslovenskom Pravilniku o tehni!kim normativima za nose"e !eli!ne kon-
strukcije doputeni ugibi imaju slede"e vrednosti:
za ronja!e, nosa!e u zidovima i nosa!e u podestima 200 / !
za nosa!e u zgradarstvu (generalno) 300 / !
za nosa!e me#uspratnih konstrukcija 500 / !
Ovi uslovi mogu biti stroiji u slu!aju nosa!a koji nose krte pregradne zidove ili stakle-
ne fasade (slika 4.9$a). Na ovaj na!in izbegavaju se nepoeljne prsline koje mogu nastati
u sekundarnim elementima usled njihove prekomerne deformacije. Ovo je posebno vano
kod nosa!a staklenih fasada kod kojih ugib ne sme da bude ve"i od 500 / ! .
Slika 4.91 - a) Prsline u sekundarnom zidu usled prekomerne deformacije;
b) Uticaj obrtanja oslona"kih preseka na funkcionalnost kranskih nosa"a
Kod kranskih nosa!a deformacijski uslovi su jo stroiji. Da bi se obezbedilo nesmeta-
no kretanje krana, deformacije, odnosno ugibi kranskih nosa!a moraju da budu veoma ma-
le, pa je kod ovakvih nosa!a deformacijski uslov !esto stroiji od naponskog. Doputeni
ugibi se kre"u, u zavisnosti od tipa krana i reima rada, od 500 / ! do 750 / ! , a kod izuzet-
no tekih kranova, na primer u !eli!anama, i do $000 / ! .
Kod kranskih nosa!a koji se sastoje od niza prostih greda (slika 4.9$b), osim provere
ugiba treba kontrolisati i obrtanja oslona!kih preseka. Velika obrtanja oslona!kih preseka
mogu da ugroze kretanje krana !ime on gubi svoju funkciju. Provera obrtanja oslona!kih
preseka neophodna je i kod glavnih nosa!a mostova ve"ih raspona. Kako su mostovski no-
sa!i uglavnom velike visine, usled obrtanja oslona!kog preseka javljaju se znatna horizon-
talna pomeranja vrha nosa!a. Kod drumskih mostova saobra"aj je uglavnom na gornjem
pojasu, pa ova horizontalna pomeranja ne smeju da budu ve"a od hoda dilatacione sprave
koja se nalazi na prelasku sa mosta na trup nasipa. Dakle, kod mostovskih nosa!a obave-
zno treba kontrolisati obrtanja oslona!kih preseka na prelasku sa mosta na trup nasipa, a
ako je stati!ki sistem niz prostih greda, to je re#e slu!aj, i na mestima svih unutranjih
oslonaca.
Deformacijski uslovi mogu da se napiu na slede"i na!in:
m
dop
/
max
! (4.$75)
dop

max
. (4.$76)
Kod nosa!a ve"ih raspona deformacijski uslovi su uglavnim stroiji od naponskih, pa
se dobijaju nosa!i kod kojih nisu iskori"eni naponi. Da bi se ovo izbeglo, odnosno da bi
se postiglo to bolje iskori"enje doputenih napona, a uz to i ispotovali deformacijski
uslovi, kod ovakvih nosa!a se predvi#a preddeformacija, to jest nadvienje (slika 4.92).
Obi!no se nadvienje daje po paraboli, sa strelom koja se dobija kao ugib nosa!a od stal-
nog i polovine korisnog optere"enja.
Ukupna deformacija nosa!a sa nadvienjem odre#uje se na slede"i na!in:
) 2 / ( ) (
0 max
p g p g + + , (4.$77)
gde je
0
nadvienje nosa!a. Deformacijski uslov moe se u ovom slu!aju napisati na
slede"i na!in:
dop
p ) 2 / (
max max
. (4.$78)
Slika 4.92 - Nadvienje punog grednog nosa"a
Na ovaj na!in smanjuju se deformacije nosa!a u odnosu na zamiljenu pravu liniju koja
prolazi kroz njegove oslonce to ima veoma povoljan estetski uticaj. Smatra se da vidljiva
deformacija, sa estetskog stanovita, ne treba da bude ve"a od 250 / ! .
Me#utim, treba napomenuti da kod nosa!a sekundarnih krtih zidova ili staklenih fasada
korisno optere"enje izaziva deformacije koje prouzrokuju prsline, pa deformacijski uslov
glasi:
500 / ) (
max
!
dop
p . (4.$79)
Dakle, kod ovakvih nosa!a preddeformacija nema velikog zna!aja, jer se nadvienjem
ne smanjuje deformacija usled korisnog optere"enja, ve" se samo smanjuje deformacija
nosa!a u odnosu na njegovu zamiljenu pravu liniju. Stoga u ovom slu!aju nadvienje ima
smisla samo za stalno optere"enje.
Numeri!ke vrednosti deformacija (ugiba i obrtanja) punih nosa!a mogu da se odrede
primenom jedne od slede"ih metoda:
direktnom integracijom diferencijalne jedna!ine savijanja,
Mor-Maksvelovom (Mohr-Maxwell) analogijom (fiktivni nosa!i),
metodom virtualnih sila,
kori"enjem softverskih paketa i gotovih tabela.
Svi navedeni postupci su ravnopravni i sli!ne su ili iste ta!nosti, a izbor jednog od njih
zavisi od vrste problema i mogu"nosti i afiniteta projektanta.
5.2.6.1 Direktna integracija diferencijalne jedna"ine savijanja
Primena ove metode ima smisla samo u slu!aju nosa!a preko jednog polja, kao to su
konzola, prosta greda, jednostrano i obostrano ukljetena greda. Na osnovu diferencijalne
jedna!ine savijanja grednog nosa!a moe da se odredi njegova elasti!na linija, a samim
tim i maksimalan ugib i nagib nosa!a. Diferencijalna jedna!ina savijanja grednog nosa!a
ima slede"i oblik:
) (
) (
) (
) (
2
2
x I E
x M
x v
dx
x v d
(4.$80)
Moment savijanja M(x) zavisi od oblika spoljanjeg optere"enja q(x), koje deluje na
posmatrani nosa!. Kada je definisana funkcija optere"enja q(x), uz poznat zakon promene
momenta inercije I(x), dvostrukom integracijom diferencijalne jedna!ine (4.$80) dobija se
izraz za elasti!nu liniju nosa!a. Iz grani!nih uslova po pomeranjima dobijaju se dve kon-
stante koje figuriu u reenju diferencijalne jedna!ine nakon dvostruke integracije. Na
osnovu ovako odre#ene elasti!ne linije mogu da se odrede nagib nosa!a i maksimalan
ugib. Diferenciranjem funkcije elasti!ne linije po x dobija se izraz za nagib, na osnovu ko-
jeg se odre#uje mesto maksimalnog ugiba.
Grani!ni uslovi zavise od stati!kog sistema nosa!a, odnosno od uslova oslanjanja (slika
4.93). Na slici 4.93 prikazani su prosta greda i konzola sa grani!nim uslovima i ostalim
karakteristikama neophodnim za prora!un.
Slika 4.93 - Grani"ni uslovi: a) prosta greda; b) konzola
U tabeli 4.22 dati su izrazi za odre#ivanje maksimalog ugiba i nagiba za nosa!e sistema
proste grede i konzolne nosa!e konstantnog popre!nog preseka i to za nekoliko naj!e"ih
slu!ajeva optere"enja.
Tabela 4.22 - Izrazi za odre"ivanje ugiba i obrtanja usled uobi!ajenih optere#enja
P R O S T A G R E D A K O N Z O L A
Optere"enje

max

max
Optere"enje

max

max
EI
P
48
3
!
EI
P
$6
2
!
EI
P
3
3
!
EI
P
2
2
!
EI
q

384
5
4
!
EI
q
24
3
!
EI
q
8
4
!
EI
q
6
3
!
EI
q
3 , $53
4
"
!
EI
q
45
3
!
EI
q
30
4
!
EI
q
24
3
!
EI
M
57 , $5
2
!
EI
M
3
!
EI
M
2
2
!
EI
M !
5.2.6.2 Mor-Maksvelova analogija
Mor-Maksvelov postupak za odre#ivanje deformacija nosa!a zasniva se na analogiji
slede"ih diferencijalnih jedna!ina:
,
_

h
t
x I E
x M
x v
dx
x v d
t
) (
) (
) (
) (
2
2
(4.$8$)
) (
) (
2
2
x p
dx
x M d
. (4.$82)
Prva diferencijalna jedna!ina predstavlja proiren oblik klasi!ne diferencijalne jedna!i-
ne savijanja (4.$80) (uveden je i uticaj temperature), dok druga daje poznatu vezu izme#u
momenta savijanja i spoljanjeg popre!nog optere"enja. Uvo#enjem fiktivnog optere"enja:
h
t
x I E
x M
x p
t

+

) (
) (
) ( (4.$83)
problem odre#ivanja deformacija nosa!a (4.$8$) moe da se svede na reavanje poznatog
problema:
) (
) (
2
2
x p
dx
x M d
. (4.$84)
Ako se posmatraju prethodni izrazi moe se zaklju!iti da je moment savijanja ) (x M
usled fiktivnog optere"enja ) (x p jednak ugibu nosa!a v(x) usled stvarnog optere"enja. Na
osnovu poznatih veza izme#u momenta savijanja i transverzalne sile, odnosno ugiba i na-
giba (obrtanja preseka), sledi da je V , to jest da je transverzalna sila fiktivnog nosa!a
ekvivalentna sa obrtanjem preseka stvarnog nosa!a. Prelazak sa jedne na drugu diferenci-
jalnu jedna!inu zahteva tako#e i promenu grani!nih uslova, odnosno uslova oslanjanja. Na
slici 4.94 su prikazani ekvivalentni uslovi oslanjanja stvarnog i fiktivnog nosa!a.
Slika 4.94 - Uslovi oslanjanja stvarnih i odgovaraju!ih fiktivnih nosa"a
Primenom Mor-Maksvelovog postupka izbegava se reavanje diferencijalne jedna!ine,
koja moe da bude komplikovana, posebno kod nosa!a sa promenljivom kruto"u. Na ovaj
na!in, problem odre#ivanja deformacija se svodi na odre#ivanje prese!nih sila usled zada-
tog optere"enja. Prednosti ove metode prora!una deformacija u odnosu na integraciju dife-
rencijalne jedna!ine naro!ito dolaze do izraaja kod nosa!a sa promenljivim momentom
inercije. ematski prikaz primene Mor-Maksvelove analogije kod nosa!a promenljive kru-
tosti dat je na slici 4.95.
Slika 4.95 - Odre#ivanje deformacije kod nosa"a promenljive krutosti
Na osnovu stava o uzajamnosti pomeranja mogu se, primenom Mor-Maksvelove analo-
gije, odrediti i uticajne linije za deformacijske veli!ine. Uticajna linija za pomeranje (ugib
ili obrtanje) posmatranog preseka ekvivalentna je sa dijagramom pomeranja nosa!a, ili de-
la nosa!a po kojem se optere"enje kre"e, usled generalisane jedini!ne sile koja deluje u
posmatranom preseku. Dakle, uticajna linija za ugib odre#uje se kao dijagram pomeranja
nosa!a usled jedini!ne koncentrisane sile. Odre#ivanje uticajnih linija je neophodno pri
analizi deformacija nosa!a optere"enih pokretnim optere"enjem (npr. mostovski i kranski
nosa!i).
Na slici 4.96 je ematski prikazan postupak odre#ivanja uticajne linije za ugib u sredini
nosa!a sa skokovito promenljivom kruto"u. Ovaj slu!aj je tipi!an za kranske nosa!e.
Slika 4.96 - Odre#ivanje uticajne linije kod nosa"a promenljive krutosti
5.2.6.3 Metoda virtualnih sila
Princip virtualnih sila predstavlja jo jedan klasi!an na!in za odre#ivanje deformacija
nosa!a. Zasniva se na jednakosti radova spoljanjih i unutranjih sila. Generalisano
pomeranje (pomeranje ili obrtanje) moe da se odredi na osnovu slede"eg, opteg izraza:
ds N t ds M
h
t
ds
GA
V V
k
EA
N N
EI
M M
s
o
t
s s
t
+
,
_

(4.$85)
gde su M, N i V prese!ne sile usled spoljanjeg optere"enja, a V N M i , usled odgovara-
ju"e jedini!ne sile koja deluje na mestu i u pravcu traenog pomeranja. Uticaj aksijalnih
sila na deformaciju po pravilu se zanemaruje, sem u slu!aju lu!nih nosa!a kod kojih se ja-
vlja jak uticaj aksijalnih sila, pa bi ovo zanemarenje ugrozilo ta!nost reenja. Osim toga,
gredni nosa!i su veoma retko optere"eni aksijalnim silama, a ako ih ima njihov udeo u
ukupnom naprezanju je neznatan. Transverzalne sile se, me#utim, redovno javljaju, ali je
njihovo u!e"e u ukupnoj deformaciji savijanja veoma malo, pa se i one mogu zanemariti
pri prora!unu deformacija najve"eg broja nosa!a. Treba me#utim napomenuti da kod kon-
zolnih nosa!a malih raspona uticaj transverzalne sile na deformaciju nije zanemarljiv i mo-
e !ak i da premai uticaj momenata savijanja (slika 4.97).
Slika 4.97 - Analiza deformacija konzolnog nosa"a
Na primeru konzolnog nosa!a optere"enog koncentrisanom silom (P = $00 kN) na kra-
ju, analizirani su uticaj deformacije usled savijanja (M) i smicanja (V). Sa slike 4.97 se
uo!ava da se smi!u"a deformacija menja po linearnom zakonu i da je ve"a od one prou-
zrokovane momentom savijanja sve do raspona od $00 cm. Izraz za odre#vanje ugiba kon-
zolnog nosa!a usled smi!u"ih sila moe se direktno izvesti iz osnovne jedna!ine principa
virtualnih pomeranja (4.$83):
!
GA
P
k ds
GA
V V
k V
s
) ( (4.$86)
gde je k koeficijent kojim se definie povr smicanja ( k A A
v
/ ), a moe da se odredi na
osnovu slede"eg izraza, poznatog iz Teorije konstrukcija:

A
dA
b
S
I
A
k
2
2
2
. (4.$87)
( ) 73 , 4 35 $ 35 25 40 25
$ 37798 8
$35
$0 34 , 4 ) (
$0 2 , 4
3
) (
2 2 2
4
3 8 3
+

k
GA
P
k T
EI
P
M
! !
! !

Za pravougaone preseke k = $,2, dok se za I-preseke, koji se naj!e"e koriste kao nosa-
!i u !eli!nim konstrukcijama, vrednost ovog parametra moe odrediti na osnovu slede"e
formule, izvedene iz prethodnog izraza (4.$87):
( )
2 2 2
8
d t d b h b
t I
A
k
w
w y
+

(4.$88)
gde su:
h ukupna visina nosa!a,
b irina noice,
d visina rebra,
t
w
debljina rebra.
Uticaj transverzalnih sila na ukupnu deformaciju treba uzeti u obzir i kod mostovskih
nosa!a velikih raspona koji se montiraju postupkom konzolne gradnje. Iako je ugib usled
smi!u"ih sila neuporedivo manji od ugiba usled momenata savijanja, on, zbog veoma veli-
kih raspona i optere"enja pri montai, moe da dostigne vrednosti od $0 cm pa i vie, to
bitno naruava izgled nivelete mosta. Stoga se pri analizi deformacija tokom montae mo-
sta mora obuhvatiti i uticaj transverzalnih sila, kako bi se predvidelo adekvatno nadvienje
i izbegao diskontinuitet nivelete mosta na mestu su!eljavanja.
Princip virtualnih sila prua mogu"nost za obuhvatanje uticaja smi!u"ih sila na ukupnu
deformaciju. Primena ove metode poeljna je kada se odre#uje pomeranje samo jedne, ka-
rakteristi!ne ta!ke nosa!a. U suprotnom, kada se trai dijagram pomeranja !itavog pojasa,
ili pak uticajna linija za pomeranje, svrsishodnije je kori"enje Mor-Maksvelove analogije.
5.2.6.4 Kori%enje softverskih paketa i gotovih tabela
Zahvaljuju"i brzom razvoju ra!unarske opreme primena numeri!kih metoda za prora-
!un unutranjih sila i deformacija je gotovo u potpunosti potisnula klasi!ne metode prora-
!una. Najve"u primenu nala je metoda kona!nih elemenata, na osnovu koje su razvijeni
razli!iti softversti paketi, kao to su STRESS, ADINA, STAAD, SAP itd., !ijom prime-
nom se znatno ubrzava prora!un stati!kih, a posebno deformacijskih veli!ina.
Pri prora!unu nosa!a jednostavnih stati!kih sistema (npr. proste grede), !esto se koriste
gotove tabele. Ovim se znatno ubrzava prora!un u odnosu na klasi!ne metode. Primena ra-
!unara u ovim slu!ajevima tako#e je izlina, jer samo u!itavanje podataka zahteva vie
vremena. Na osnovu tabele 4.23 moe veoma efikasno da se odredi ugib proste grede izlo-
ene dejstvu optere"enja prikazanog u okviru iste tabele.
Tabela 4.23 - Odre"ivanje ugiba nosa!a sistema proste grede
a) za jednakopodeljeno optere"enje du celog raspona: ! q R
$
b) za jednakopodeljeno optere"enje na delu raspona: ! q R
l
q
r
q
) (
2

c) za koncentrisanu silu: P R
P

3
d) za momente savijanja na krajevima nosa!a: ! / 8 , 4
4
M R
q
I R
i
/ 62 , 0
3
!

Dimenzije:
[ ] cm [ ]
4
cm I [ ] m ! [ ] kN R
Napomena: U slu!aju b) vrednosti koeficijenata
r
q
i
l
q
se odre#uju na osnovu poloaja
po!etka ( ! /
r r
x ) i zavretka ( ! /
l l
x ) optere"enja.
Vrednosti koeficijenta ' u funkciji poloaja optere"enja - ( ! / x )
Koncentrisana sila P [ ] kN Jednakopodeljeno optere"enje q [ ] kN/m
-
'
P
- -
'
P
- -
'
q
-
'
q -
'
q
-
'
q
0,0$ 0,048 0,99 0,26 $,$36 0,74 0,0$ 0,0002 0,26 0,$549 0,5$ 0,5$90 0,76 0,867$
0,02 0,096 0,98 0,27 $,$70 0,73 0,02 0,00$0 0,27 0,$565 0,52 0,5320 0,77 0,8775
0,03 0,$42 0,97 0,28 $,204 0,72 0,03 0,0022 0,28 0,$783 0,53 0,5479 0,78 0,8876
0,04 0,$92 0,95 0,29 $,236 0,7$ 0,04 0,0038 0,29 0,$905 0,54 0,5638 0,79 0,8973
0,05 0,239 0,95 0,30 $,267 0,70 0,05 0,0060 0,30 0,2030 0,55 0,5796 0,80 0,9066
0,06 0,287 0,94 0,3$ $,297 0,69 0,06 0,0086 0,3$ 0,2$59 0,56 0,5953 0,8$ 0,9$54
0,07 0,334 0,93 0,32 $,326 0,68 0,07 0,0$$7 0,32 0,2290 0,57 0,6$09 0,82 0,9239
0,08 0,38$ 0,92 0,33 $,354 0,67 0,08 0,0$52 0,33 0,2424 0,58 0,6264 0,83 0,9320
0,09 0,427 0,9$ 0,34 $,380 0,66 0,09 0,0$93 0,34 0,256$ 0,59 0,64$8 0,84 0,9396
0,$0 0,474 0,90 0,35 $,405 0,65 0,$0 0,0238 0,35 0,2700 0,60 0,6570 0,85 0,9468
0,$$ 0,5$9 0,89 0,36 $,429 0,64 0,$$ 0,0288 0,36 0,2842 0,6$ 0,6720 0,86 0,9556
0,$2 0,565 0,88 0,37 $,452 0,63 0,$2 0,0342 0,37 0,2986 0,62 0,6868 0,87 0,9599
0,$3 0,6$0 0,87 0,38 $,473 0,62 0,$3 0,040$ 0,38 0,3$32 0,63 0,70$4 0,88 0,9658
0,$4 0,654 0,86 0,39 $,492 0,6$ 0,$4 0,0464 0,39 0,3280 0,64 0,7$58 0,89 0,97$2
0,$5 0,698 0,85 0,40 $,5$0 0,60 0,$5 0,0532 0,40 0,3430 0,65 0,7300 0,90 0,9762
0,$6 0,742 0,84 0,4$ $,527 0,59 0,$6 0,0604 0,4$ 0,3584 0,66 0,7439 0,9$ 0,9807
0,$7 0,785 0,83 0,42 $,542 0,58 0,$7 0,0680 0,42 0,3736 0,67 0,7576 0,92 0,9847
0,$8 0,827 0,82 0,43 $,555 0,57 0,$8 0,076$ 0,43 0,389$ 0,68 0,77$0 0,93 0,9883
0,$9 0,858 0,8$ 0,44 $,567 0,56 0,$9 0,0846 0,44 0,4047 0,69 0,784$ 0,94 0,99$4
0,20 0,909 0,80 0,45 $,577 0,55 0,20 0,0934 0,45 0,4204 0,70 0,7970 0,95 0,9940
0,2$ 0,949 0,79 0,46 $,585 0,54 0,2$ 0,$027 0,46 0,4362 0,7$ 0,8095 0,96 0,9962
0,22 0,988 0,78 0,47 $,592 0,53 0,22 0,$$24 0,47 0,452$ 0,72 0,82$7 0,97 0,9978
0,23 $,026 0,77 0,48 $,596 0,52 0,23 0,$225 0,48 0,4680 0,73 0,8335 0,98 0,9996
0,24 $,064 0,76 0,49 $,599 0,5$ 0,24 0,$329 0,49 0,4840 0,74 0,846$ 0,99 0,9998
0,25 $,$00 0,75 0,50 $,600 0,50 0,25 0,$438 0,50 0,5000 0,75 0,8563 $,00 $,0000
5.2.7 Dinami"ki efekti
Sa stanovita funkcionalnosti, odnosno upotrebljivosti, osim kontrole deformacija po-
nekad je neophodna i kontrola sopstvenih frekvencija nosa!a. Kod pea!kih mostova, da bi
se obezbedilo udobno kretanje, sopstvene frekvencije glavnih nosa!a ne smeju da se nala-
ze u opsegu od 0,8 -5,5 Hz.
Dinami!ki efekti su tako#e prisutni i u zgradarstvu. Za nosa!e me#uspratnih konstruk-
cija po kojima se hoda, sopstvena frekvencija treba da je ve"a od 3 Hz, to se postie kada
je ukupan ugib od stalnog i korisnog optere"enja manji od 28 mm. Za podne nosa!e u rit-
mi!kim ili plesnim dvoranama ovaj uslov je jo stroiji. U tom slu!aju minimalna dozvo-
ljena frekvencija je 5 Hz, to rezultuje ograni!enjem maksimalnog ugiba na svega $0 mm.
Tabela 4.24 - Kriterijumi upotrebljivosti i odre"ivanje sopstvene frekvencije grednih nosa!a
Tip nosa!a
Najnia dozvoljena
frekvencija (Hz)
Maksimalan ukupan ugib
(mm)
Nosa!i uobi!ajenih me#uspratnih
konstrukcija
3 28
Nosa!i me#uspratnih konstrukcija
predvi#enih za skakanje ili igranje
5 $0
m
EI
f
2
$
2

!
f sopstvena frekvencija [Hz], ! raspon nosa!a [m],
E modul elasti!nosti [kN/m
2
], m masa po jedinici duine [kg/m],
I moment inercije [m
4
], ' koeficijent koji zavisi od tipa nosa!a [].
'=3,5$6
'=9,869
'=$5,4$8
'=22,37
U okviru tabele 4.24 prikazan je postupak provere dinami!kih efekata kod nosa!a me-
#uspratnih konstrukcija u zgradarstvu.
5.2.8 Bo"no torziono izvijanje
Puni limeni nosa!i su naj!e"e izloeni dejstvu spoljanjih sila koje izazivaju savijanje
oko ja!e ose inercije. Savijanje oko slabije ose je uglavnom manjeg intenziteta, ili ga uop-
te nema. Zbog toga se kao puni limeni nosa!i, kao to je ve" pomenuto, uglavnom koriste
I preseci, kod kojih je krutost na savijanje oko ja!e ose (I
y
) znatno ve"a od krutosti na savi-
jenje oko slabije ose (I
z
). Geometrijske karakteristike nosa!a I preseka prilago#ene su, da-
kle, spoljanjim uticajima. Osim toga, nosa!i I preseka spadaju u tankozidne nosa!e otvo-
renog popre!nog preseka, pa je njihova torziona krutost veoma mala. Poto je torziona
krutost, kao i krutost na savijanje oko slabije ose inercije jako mala, ovakvi nosa!i su veo-
ma osetljivi na bo!na pomeranja i rotaciju oko centra smicanja.
Ako se posmatra konzolni nosa! optere"en na savijanje oko ja!e ose inercije (slika
4.98a), moe se uo!iti da usled optere"enja malog intenziteta dolazi do pomeranja nosa!a
samo u ravni optere"enja. Me#utim, pri daljem pove"anju optere"enja, kada ono dostigne
kriti!nu vrednost, dolazi do bo!nog pomeranja pritisnutog dela nosa!a, pra"enog torzio-
nom rotacijom (uvijanjem nosa!a). Na ovaj na!in nosa! gubi svoju funkciju, odnosno do-
ivljava lom, pre dostizanja svoje pune nosivosti definisane plastifikacijom popre!nog pre-
seka (slika 4.98b).
Slika 4.98 - Bo"no torziono izvijanje konzolnog nosa"a
Ovaj fenomen gubitka stabilnosti nosa!a naziva se bo"no torziono izvijanje. Problem
bo!no torzionog izvijanja, moe se, na neki na!in, poistovetiti sa izvijanjem pritisnutog
dela nosa!a upravno na ravan nosa!a. Kako je kod elemenata optere"enih na !isto savi-
janje naponski dijagram, shodno Bernulijevoj hipotezi, linearan, to je samo polovina no-
sa!a optere"ena na pritisak. Me#utim, poto su nosa!i monolitni, pritisnuta polovina no-
sa!a ne moe samostalno da se izvije upravno na slabiju osu inercije. Preostala, zategnu-
ta polovina preseka spre!ava njegovo slobodno izvijanje, pa dolazi i do rotacije popre!-
nog preseka (slika 4.98c). Prema tome, problem bo!no torzionog izvijanja ne moe se
tretirati kao prosto izvijanje pritisnutog dela nosa!a, ve" se mora uzeti u obzir i uticaj
torzije na njegovu stabilnost.
5.2.8.1 Linearno elasti"na teorija bo"no torzionog izvijanja
Problem bo!no torzionog izvijanja prvi je obradio Timoenko, koji je ujedno i uspo-
stavio teoriju linearno elasti!nog bo!no torzionog izvijanja. On je razmatrao problem
bo!no torzionog izvijanja kod nosa!a sistema proste grede optere"enog na !isto savija-
nje (slika 4.99).
Slika 4.99 - Bo"no torziono izvijanje proste grede
Pri prora!unu kriti!nog optere"enja, usled kojeg dolazi do bo!no torzionog izvijanja,
uvode se slede"e pretpostavke:
materijal je idealno elasti!an,
nosa! je idealno prav (nema po!etnih geometrijskih imperfekcija),
spre!ena je torziona rotacija oslonaca (viljukasti oslonci),
popre!ni presek zadrava svoj oblik nakon deformacije,
popre!ni presek je obostrano simetri!an i konstantan du !itavog nosa!a,
moment inercije
z
I je znatno manji od
y
I ,
deformacije su male ( sin i $ cos ).
Ako se uvedu lokalne kordinatne ose i , koje predstavljaju glavne ose inercije
popre!nog preseka u deformisanom poloaju (slika 4.99), moment savijanja M
y
moe da
se razloi na momente koji deluju oko ovih lokalnih osa savijanja:
y y
M M M
cos (4.$89)

y y
M M M sin . (4.$90)
Dakle, !isto pravo savijanje nosa!a u nedeformisanom poloaju, pri njegovoj deforma-
ciji prelazi u koso savijanje. Problem savijanja oko glavnih osa inercije u deformisnom po-
loaju ( i ) moe da se posmatra nezavisno:
2
2
) (
dx
x w d
EI M M
y y

(4.$9$)
2
2
) (
dx
x v d
EI M M
z y

. (4.$92)
Diferencijalna jedna!ina (4.$9$) predstavlja klasi!an problem savijanja i ona moe da
se rei samostalno. Me#utim, kako u diferencijalnoj jedna!ini (4.$92) figurie torziona ro-
tacija preseka , ona se ne moe nezavisno reavati. Problem savijaja oko slabije ose iner-
cije (bo!no savijanje), spregnut je dakle sa torzionim naprezanjem nosa!a, pa se reava-
njem ovog, sloenog problema dobija vrednost kriti!nog momenta bo!no torzionog izvija-
nja M
cr
.
Ako se posmatra deformisan poloaj nosa!a (slika 4.99), moe da se uo!i da torzija
nosa!a poti!e od promene poloaja ravni popre!nog preseka. Naime, vektor momenta
savijanja M
y
, koji deluje na krajevima nosa!a u ravni popre!nog preseka, u proizvoljnom
popre!nom preseku zadrava svoj poloaj (ostaje paralelan sa y-y osom). Usled rotacije
nosa!a ravan posmatranog popre!nog preseka nije vie pralelna sa ravni u kojoj lei na-
padni moment M
y
, pa se vektor momenta savijanja razlae na dve komponente, jednu
koja lei u ravni popre!nog preseka deformisanog nosa!a, i drugu koja je upravna na ra-
van popre!nog preseka. Ova druga komponenta u stvari predstavlja moment torzije
(M
T
). Vrednost torzionog momenta moe da se odredi na osnovu rotacije podune ose
na mestu posmatranog popre!nog preseka, uz petpostavku o malim deformacijama, na
slede"i na!in:
dx
dv
M M M
y T

. (4.$93)
Problem torzije nosa!a, moe da se opie slede"om diferencijalnom jedna!inom:
3
3
dx
d
EI
dx
d
GI
dx
dv
M M
t y T

(4.$94)
gde su:
t
I torzioni moment inercije popre!nog preseka,
I sektorski moment inercije popre!nog preseka,

E modul elasti!nosti i
G modul klizanja.
Prethodna diferencijalna jedna!ina (4.$94) definie problem sloene torzije. Prvi !lan
sa desne strane jedna!ine opisuje obi!nu, Sen Venanovu torziju, a drugi opisuje problem
spre!ene (ograni!ene) tozije.
Dakle, problem bo!no torzionog izvijanja moe da se prikae pomo"u tri diferencijalne
jedna!ine, od kojih je jedna (4.$9$) nezavisna, a druge dve (4.$92) i (4.$94) spregnute.
Ako se jedna!ina (4.$94) diferencira po x dobija se:
0
2
2
2
2
4
4
+
dx
v d
M
dx
d
GI
dx
d
EI
y t

. (4.$95)
Nepoznato pomeranje v moe da se eliminie, ako se, na osnovu diferencijalne jedna!i-
ne (4.$92), izrazi u funkciji obrtanja . Tada se dobija diferencijalna jedna!ina sa jednom
promenljivom (), koja definie problem bo!no torzionog izvijanja u slede"em obliku:
0
2
2
2
4
4

z
y
t
EI
M
dx
d
GI
dx
d
EI . (4.$96)
Ako se imaju u vidu polazne pretpostavke lako se uo!ava da je ovo homogena
diferencijalna jedna!ina sa konstantnim koeficijentima, pa je njena karakteristi!na
jedna!ina:
0
$ $
4
2
2
4
r
b
r
a
r (4.$97)
gde su a u b konstante koje imaju slede"e vrednosti:
t
GI EI a /
2
(4.$98)
2 4
/
y z
M EI EI b

(4.$99)
Reenje diferencijalne jedna!ine pretpostavlja se u slede"em obliku:
) ( ) ( ) cos( ) sin( ) ( x n ch D x n sh C x m B x m A x + + + (4.200)
gde su m i n parametri dobijeni na osnovu reenja karakteristi!ne jedna!ine i imaju slede"i
oblik:
2 4 4
2
$ $
4
$
a b a
m

2 4 4
2
$ $
4
$
a b a
n
+ +
. (4.20$)
Kako je na oslona!kim presecima usled viljukastih oslonaca spre!ena rotacija preseka
oko podune ose (uvijanje), grani!ni uslovi po pomeranjima mogu da se napiu na slede"i
na!in:
0 ) 0 ( 0 ) 0 (
) 0 (
2
2

dx
d
0 ) ( ! 0 ) (
) (
2
2
!
!
dx
d
. (4.202)
Na osnovu prva dva uslova (za 0 x ), dobija se da su dve nepoznate konstante B i C
jednake nuli. Preostala dva uslova (za ! x ) daju homogen sistem jedna!ina, sa nepozna-
tim konstantama A i D. Iz uslova o egzistenciji netrivijalnog reenja dobija se da je D tako-
#e jednako nuli, pa reenje ima oblik:
) sin( ) ( x m A x . (4.203)
Preostala konstanta A mora biti razli!ita od nule, kako bi postojalo netrivijalno reenje,
pa se iz uslova da je sin(m !) = 0 dobija:
! / m . (4.204)
Kona!no, kada se u prethodnu jedna!inu uvrste m, a i b prema izrazima (4.20$),
(4.$98) i (4.$99), dobija se izraz za kriti!an moment savijanja pri kojem dolazi do gubitka
stabilnosti nosa!a usled bo!no torzionog izvijanja:
z
t
z
z cr
EI
GI
I
I
EI M +
2
2
2
2

!
!
. (4.205)
Ovaj izraz odnosi se samo na nosa!e sa optere"enjem i uslovima oslanjanja prikazanim
na slici 4.$00a.
Slika 4.100 - Optere!enje i uslovi oslanjanja: a) osnovni slu"aj; b) opti slu"aj
U praksi se, me#utim, ovakvi slu!ajevi optere"enja, a posebno oslanjanja gotovo i ne
pojavljuju. Nosa!i su uglavnom izloeni dejstvu popre!nog optere"enja, koje izaziva pro-
menljiv momentni dijagram. Uslovi oslanjanja, tako#e mogu da budu veoma razli!iti. Na
slici 4.9$b prikazan je opti slu!aj elasti!no oslonjenog nosa!a, koji je du svoje ose opte-
re"en proizvoljnim silama. Problemom bo!no torzionog izvijanja ovakvih nosa!a, bavili su
se mnogi istraiva!i. Klark (Clark), Hil (Hill) i &alali (Djalaly) su doli do opteg izraza
za kriti!an moment bo!no torzionog izvijanja.
( )
( )
( ) ( )
1
1
]
1
,
_

j g j g
z
t
z
z
cr
z C z C z C z C
EI
GI k
I
I
k
k
k
EI
C M
3 2
2
3 2
2
2
2
2
$

!
!
(4.206)
gde su:
3 2 $
, C i C C koeficijenti koji zavise od oblika optere"enja (tabela 4.25),
k i
k koeficijenti duine izvijanja koji se odnose na obrtanje i krivljenje krajnjeg

preseka, respektivno,
s a g
z z z
a
z koordinata ta!ke u kojoj se nanosi popre!no optere"enje (slika 4.$0$),
s
z koordinata centra smicanja (slika 4.$02),

A y
g j
dA z z y
I
z z ) (
2
$
2 2
.
Ovim izrazom, osim razli!itih uslova oslanjanja obuhva"eni su i monosimetri!ni
popre!ni preseci, kao i uticaj poloaja optere"enja u okviru popre!nog preseka.
Slika 4.101 - Geometrija monosimetri"nog preseka
Koeficijenti duine izvijanja k i k
zavise od uslova oslanjanja nosa!a s obzirom na

obrtanje i krivljenje (uvijanje) oslona!kih preseka. Vrednost koeficijenta k
je jednaka je-
dinici za sve slu!ajeve kada krivljenje oslona!kih preseka nije spre!eno posebnim mera-
ma. Za prosto oslonjene nosa!e koeficijent k je tako#e jednak jedinici, to zna!i da je slo-
bodna duina bo!no torzionog izvijanja jednaka sistemnoj duini nosa!a. Me#utim, kada
je nosa! obostrano ukljeten s obzirom na bo!no pomeranje, koeficijent k ima vrednost
0,5, odnosno duina bo!nog izvijanja je jednaka polovini njegove stvarne duine. Kod jed-
nostrano ukljetenih nosa!a treba uzeti da je k = 0,7. Naglaava se, da se u prethodnim slu-
!ajevima radi o uslovima bo!nog oslanjanja nosa!a (upravno na ravan optere"enja), te da
oni u optem slu!aju ne moraju biti isti sa uslovima vertikalnog oslanjanja.
U tabeli 4.25 su date vrednosti koeficijenata
3 2 $
, C i C C za razli!ite slu!ajeve optere"e-
nja i uslove oslanjanja.
Tabela 4.25 - Vrednosti koeficijenata C C i C
$ 2 3
,
O P T E R E ' E N J E k C
1
C
2
C
3
$

$,0
0,5
$,000
$,000
-
-
$,000
$,$44
2

$,0
0,5
$,323
$,5$4
-
-
0,992
2,27$
3
$,0
0,5
$,879
2,$50
-
-
0,939
2,$50
4

$,0
0,5
2,704
3,093
-
-
0,676
$,546
5
$,0
0,5
2,752
3,$49
-
-
0,000
0,000
6

$,0
0,5
$,$32
0,972
0,459
0,304
0,525
0,980
7

$,0
0,5
$,285
0,7$2
$,562
0,652
0,753
$,070
8

$,0
0,5
$,365
$,0$0
0,553
0,432
$,730
3,050
9

$,0
0,5
$,565
0,938
$,267
0,7$5
2,640
4,800
$0

$,0
0,5
$,046
$,0$0
0,430
0,4$0
$,$20
$,890
$$

2,0
$,28/
0,43 -
$2
2,0 2,05 0,83 -
Izrazi za odre#ivanje geometrijskih karakteristika kod obostrano simetri!nih i mo-
nosimetri!nih preseka, neophodni za prora!un kriti!nog momenta (
cr
M ), prikazani su u
okviru tabele 4.26. Oznake su u skladu sa slikom 4.$0$.
Kod nosa!a izloenih dejstvu popre!nog optere"enja, mesto njegovog delovanja u
okviru popre!nog preseka bitno uti!e na vrednost kriti!nog momenta bo!no torzionog iz-
vijanja. Naime, ukoliko popre!ne sile deluju izvan centra smicanja, one na deformisanom
nosa!u prouzrokuju dodatne torzione uticaje, koji u zavisnosti od poloaja sile mogu biti
stabilizuju"i ili destabilizuju"i (slika 4.$02). Kada sila deluje iznad centra smicanja ona
ima destabilizuju"i uticaj, pa se smanjuje vrednost kriti!nog momenta. Suprotno tome,
vrednost kriti!nog momenta se pove"ava kada sila deluje ispod centra smicanja. Naravno,
ova razmatranja se odnose samo na nosa!e optere"ene vertikalnim, gravitacionim silama,
kod kojih je gornja noica pritisnuta. Me#utim, u realnim konstrukcijama optere"enje se, u
najve"em broju slu!ajeva, unosi preko gornjeg pojasa, pa vrednost kriti!nog momenta tre-
ba odrediti za najnepovoljniji slu!aj.
Tabela 4.26 - Izrazi za odre"ivanje geometrijskih karakteristika
Veli!ina Obostrano simetri!ni nosa!i Monosimetri!ni nosa!i
Rastojanje izme#u
teita preseka i
centra smicanja
0
s
z
2
3
2 $
3
$
2 2
3
2 $ $
3
$
t b t b
h t b h t b
z
s
+

Sektorski moment
inercije
4 /
2
s z
h I I
2
) $ (
s z
h I I
) ( $2
2
3
2 $
3
$
2
3
2 $
3
$
t b t b
t b t b
I
+

Torzioni moment
inercije
( )
3 3
2
3
$
w t
t d t b I + ( )
3 3
2 2
3
$ $
3
$
w t
t d t b t b I + +
Parametar
j
z 0
j
z
> 5 , 0
2
) $ 2 ( 4 , 0
s j
h z
5 , 0
2
) $ 2 ( 5 , 0
s j
h z
ft fc
fc
I I
I
+

fc
I moment inercije pritisnutog pojasa oko slabije ose inercije z-z,
ft
I moment inercije zategnutog pojasa oko slabije ose inercije z-z,
s
h rastojanje izme#u centara smicanja pritisnutog i zategnutog pojasa,
NAPOMENA:
($) Kod obostrano simetri!nih preseka irine i debljine pojasnih lamela su jednake, pa je:
b b b
2 $
, odnosno t t t
2 $
.
(2) Kada su pojasevi izra#eni od ravnih limova
s
h je jednako rastojanju izme#u teita
pojasnih lamela.
(3) Rastojanje izme#u teita i centra smicanja (
s
z ) je pozitivno kada se centar smicanja
nalazi izme#u teita i pritisnute noice.
Na primeru proste grede raspona 6,0 m izra#ene od valjanog profila IPE 300, optere"e-
ne jednako podeljenim optere"enjem (q), mogu da se uporede vrednosti kriti!nog mometa
za karakteristi!ne poloaje optere"enja. Primenom opte formule za odre#ivanje kriti!nog
momenta (4.206), koja obuhvata uticaj poloaja optere"enja, dobijaju se slede"e vrednosti
kriti!nog momenta:
za optere"enje na donjem pojasu
cr
M $29,7 kNm 82 , 28
cr
q kN/m,
za optere"enje u teitu
cr
M $02,5 kNm 78 , 22
cr
q kN/m,
za optere"enje na gornjem pojasu
cr
M 75,0 kNm 67 , $6
cr
q kN/m.
Slika 4.102 - Uticaj poloaja popre"nog optere!enja
Razlika izme#u kriti!nih momenata, za optere"enja na donjoj, odnosno gornjoj noici,
iznosi !ak 42,2%, to jasno ukazuje da poloaj optere"enja ima zna!ajan uticaj na vrednost
kriti!nog momenta bo!no torzionog izvijanja.
5.2.8.2 Otpornost nosa"a na bo"no torziono izvijanje
Linearno elasti!na teorija bo!no torzionog izvijanja zasniva se na pretpostavkama o
idealnom nosa!u, bez strukturnih i geometrijskih imperfekcija. Tretira se, dakle, kao i u li-
nearno elasti!noj teoriji izvijanja aksijalno pritisnutog tapa, problem bifurkacione stabil-
nosti. Naime, smatra se da su pri optere"enjima manjim od kriti!nog, torziona rotacija (),
kao i bo!no pomeranje (v) jednaka nuli, a da pomenute deformacijske veli!ine, kada opte-
re"enje dostigne kriti!nu vrednost, tee beskona!nosti.
Me#utim, kod realnih nosa!a prisutne su i geometrijske i strukturne imperfekcije u vi-
du po!etnih deformacija i zaostalih napona. Stoga je otpornost realnih nosa!a na bo!no
torziono izvijanje (
u
M ) manja od vrednosti kriti!nog momenta (
cr
M ) prema bifurkacio-
nom modelu stabilnosti (slika 4.$03). Dakle, pri dimenzionisanju nosa!a na bo!no torzio-
no izvijanje treba proveriti njihovu stvarnu otpornost uzimaju"i u obzir sve navedene nesa-
vrenosti.
Problem odre#ivanja otpornosti nosa!a na bo!no torziono izvijanje, po teoriji dopute-
nih napona, reava se na naponskom nivou. Stoga je, pre svega neophodno odrediti vred-
nost kriti!nog napona bo!no torzionog izvijanja (
cr
). Kada je poznata vrednost kriti!nog
momenta (
cr
M ) kriti!an napon bo!nog tozionog izvijanja moe jednostavno da se odredi:
y
cr
cr
W
M
. (4.207)
Slika 4.103 - Modeli bo"no torzionog izvijanja realnog nosa"a
Transformacijom izraza za kriti!an moment (4.205) i njegovim deljenjem sa otpornim
momentom za savijanje oko ja!e ose inercije, dobija se izraz za kriti!an napon u pogod-
nom obliku:
2 2
2
2
2
2
Dw Dv
y
z
y
t z
y
cr
cr
W
I I
E
W
GI EI
W
M

,
_
,
_

! !
. (4.208)
Kao to se vidi iz prethodnog izraza (4.208), kriti!an napon moe da se ras!lani na dve
komponente, jednu koja poti!e od Sen Venanove (Sent Venant) torzije (
Dv
) i drugu koja
nastaje usled ograni!ene torzije (
Dw
). Udeo ove dve komponente u ukupnom naprezanju,
najve"im delom zavisi od oblika popre!nog preseka. U nekim slu!ajevima jedna od ovih
komponenata je dominantna pa se druga moe zanemariti (slika 4.$04).
Slika 4.104 - Kriti"an napon kod razli"itih popre"nih preseka
Kako je izraz za kriti!an napon (4.208) dobijen na osnovu kriti!nog momenta za
osnovni slu!aj bo!no torzionog izvijanja (4.205), stoga mora da se izvriti korekcija kriti!-
nih napona ( (
Dv
) za razli!ite tipove optere"enja i uslove oslanjanja. Kriti!an napon usled
Sen Venanove torzije moe da se odredi na osnovu slede"eg izraza:

$0 4$ , 0
5
t z
y t
t t z
y t
t Dv
I I
W
GI EI
W

! !

[ ]
2
kN/cm (4.209)
gde su:
t
faktor kojim se uvodi u prora!un vrsta optere"enja, a koji ima vrednosti priblino iste
sa koeficijentom
$
C iz opteg izraza za kriti!an moment (4.206),
t
! rastojanje izme#u ta!aka torzionog oslanjanja.
Na osnovu potkorene veli!ine u izrazu za kriti!an napon (4.208), moe da se odredi i
druga komponenta kriti!nog napona (
Dw
), koja poti!e od spre!ene (ograni!ene) torzije:
I I
W
E
z
y z
Dw

2
2
!
. (4.2$0)
Kada se u prethodnu jedna!inu (4.2$0) uvrsti sektorski moment inercije, prema izrazu
datom u tabeli 4.26 za obostrano simetri!ne preseke, dobija se:
2 /
2
2
h I
W
E
z
y z
Dw

!
. (4.2$$)
Preostale geometrijske karakteristike popre!nog preseka (
y
W i
z
I ), koje figuriu u
izrazima (4.2$0) odnosno (4.2$$), mogu da se izraze u funkciji povrine pojasne lamele
(
f
A ) i rebra (
w
A ) na slede"i na!in:
6 /
2
b A I
f z
(4.2$2)
( ) 6 / 6 /
2
w f w f y
A A h t h h A W + + . (4.2$3)
gde su:
b irina pritisnutog pojasa (noice),
h visina nosa!a.
Kada se gometriske karakteristike, odre#ene na osnovu izraza (4.2$2) i (4.2$3) uvrste u
jedna!inu (4.2$$) dobija se kriti!an napon u slede"em obliku:
( )
2
2
2
2 2
2
2
/
6 / $2
kz kz z
w f
f
z
Dw
E
i
E
A A
A
b E
! !
. (4.2$4)
Cilj prethodnih modifikacija je, da se izraz za odre#ivanje komponente kriti!nog napona
usled ograni!ene torzije (
Dw
) svede na oblik poznatog izraza za Ojlerov kriti!an napon izvi-
janja. Naime, prora!un komponente kriti!nog napona
Dw
moe da se svede na problem od-
re#ivanja Ojlerovog napona za izvijanje dela pritisnutog preseka nosa!a upravno na njegovu
ravan. Zamenjuju"a vitkost
ky
odre#uje se kao koli!nik slobodne duine bo!nog izvijanja
nosa!a (
z
! ) i zamenjuju"eg polupre!nika inercije koji se dobija na slede"i na!in:
6 /
$2
w f
f
kz
A A
A
b
i
+
. (4.2$5)
Moe se uo!iti da zamenjuju"i polupre!nik inercije, definisan prethodnim izrazom
(4.2$5), predstavlja polupre!nik inercije popre!nog preseka sastavljenog od pritisnutog po-
jasa i estine rebra nosa!a (slika 4.$05).
6 /
$2
6 /
$2 /
6 /
$2 /
2
3
w f
f
w f
f
w f
kz
A A
A
b
A A
b A
A A
t b
A
I
i
+

+

Slika 4.105 - Prora"unski model za zamenjuju!i polupre"nik inercije
Pri prora!unu otpornosti nosa!a na bo!no torziono izvijanje uvodi se, kao i pri
pora!unu stabilnosti pritisnutih tapova na izvijanje, relativna (bezdimenzionalna) vitkost
preseka, koja se u ovom slu!aju odre#uje na osnovu slede"eg izraza:
cr
pl
D
M
M
(4.2$6)
gde je
pl
M moment plasti!nosti popre!nog preseka (
y pl y pl
f W M
,
).
Na naponskom nivou prethodni izraz (4.2$6) moe da se iskae u obliku:
cr
y p
D
f

, (4.2$7)
gde je
p
koeficijent oblika popre!nog preseka, koji definie odnos plasti!nog i elasti!nog
otpornog momenta popre!nog preseka.
Grani!na nosivost, odnosno otpornost nosa!a na bo!no torziono izvijanje odre#uje se po-
mo"u bezdimenzionalnog koeficijenta bo!no torzionog izvijanja
D
, koji zavisi od relativne
vitkosti
D
i tipa nosa!a (valjani ili zavareni). U mnogim standardima date su razli!ite pre-
poruke za odre#ivanje otpornosti nosa!a na bo!no torziono izvijanje. Razlike se uglavnom
odnose na odre#ivanje bezdimenzionalnog koeficijenta
D
, dok su kriterijumi za proveru
stabilnosti na bo!no torziono izvijanje isti ili sli!ni i naj!e"e imaju slede"e oblike:
po teoriji doputenih napona
dop D p dop D

, max
,
po teoriji grani!nih stanja
pl D u
M M M
max
.
5.2.8.3 Prora"un stabilnosti nosa"a na bo"no torziono izvijanje
prema JUS U.E7.101/1996
U doma"oj tehni!koj regulativi prora!un stabilnosti nosa!a na bo!no torziono izvijanje
definisan je standardom JUS U.E7.$0$ iz $996. godine. Ovim standardom obra#en je pro-
ra!un stabilnosti simetri!nih I nosa!a na bo!no torziono izvijanje, uz uzimanje u obzir ge-
ometrijskih i strukturnih imperfekcija kao i poloaja optere"enja u okviru popre!nog pre-
seka. Kako su JUS propisi zasnovani na koncepciji doputenih napona, to se i u ovom
standardu provera stabilnosti vri na naponskom nivou. Vrednost kriti!nog napona odre#u-
je se na osnovu slede"eg izraza:
2 2
, Dw Dv D cd
+ (4.2$8)
gde se preko koeficijenta uvodi uticaj poloaja optere"enja. Ovaj koeficijent odre#uje
se na slede"i na!in:
'
+
+
+
+ +
pojasu gornjem na "enje optere za

tu i te u "enje optere za $
pojasu donjem na "enje optere za
2
2
2
2
K
K
K
K
(4.2$9)
gde je parametar na osnovu kojeg se uzima u obzir oblik momentnog dijagrama (tabela
4.27), a K ima slede"i oblik:
z
t z
I
I
h
K
2
$56 , 0 $

,
_
+
!
. (4.220)
U tabeli 4.27 su pored koeficijenta , date i vrednosti korekcionih vaktora
t
i
z
pomo"u kojih se uzima u obzir na!in optere"enja, odnosno oblik momentnog dijagrama.
Vrednosti komponenata kriti!nog napona
Dv
i
Dw
odre#uju se, kao to je ve" prikaza-
no, na osnovu izraza (4.209) i (4.2$4). Napominje se da vrednosti komponenata kriti!nog
napona (
Dv
i ) treba da se odrede uz primenu korekcionih faktora datih u tabeli 4.27. Ka-
ko, za razliku od izraza za napon
Dv
, u izrazu za napon
Dw
ne figurie korekcioni fak-
tor (
z
), uticaj oblika momentnog dijagrama se uvodi preko zamenjuju"e vitkosti
kz
, ko-
ja se odre#uje prema slede"em izrazu:
z kz
z
kz
i
!
. (4.22$)
Tabela 4.27 - Vrednosti koeficijenata
t
,
z
i
Oblik momentnog dijagrama
t
i
z

$,$2 0,46
$,35 0,55
$,00 0,00
$,30 0,00
$,77 0,00
2,35 0,00
Relativna vitkost se sra!unava na osnovu izraza (4.2$7). Koeficijent oblika popre!nog
preseka, koji figurie u izrazu za relativnu vitkost, definisan je na slede"i na!in:
y el
y pl
p
W
W
,
,
(4.222)
gde su
y el
W
,
i
y pl
W
,
elasti!ni i plasti!ni otporni moment popre!nog preseka, respektivno.
Ovaj koeficijent predstavlja plasti!nu rezervu nosivosti popre!nog preseka. Kod simetri!-
nih preseka, kod kojih se poklapaju poloaji plasti!ne i elasti!ne neutralne ose, koeficijent
oblika preseka moe da se odredi na slede"i na!in:
y el
y
p
W
S
,
2
. (4.223)
gde je S
y
stati!ki moment polovine popre!nog preseka. Vrednosti ovog koeficijenta za
standardne valjane profile i I-profile formirane zavarivanjem kre"u se od $,$2 do $,$7.
Me#utim, treba napomenuti da kod popre!nih preseka kod kojih lokalna stablnost na izbo-
!avanje predstavlja potencijalan na!in loma, ne moe da se ostvari potpuna plastifikacija
popre!nog preseka. Umesto plasti!nog otpornog momenta
y pl
W
,
, kod ovakvih preseka,
treba da se uzeme elasti!ni moment efektivnog preseka (
y eff
W
,
), pa je koeficijent oblika u
tom slu!aju manji od jedinice.
Bezdimenzionalni koeficijent bo!no torzionog izvijanja "
D
odre#uje se, u funkciji
relativne vitkosti
D
na slede"i na!in:
'
>
,
_
4 , 0 za
$
$

4 , 0 za $
/ $
2
D
n
n
D
D
D
, (4.224)
gde je n parametar koji zavisi od tipa nosa!a i ima slede"e vrednosti:
n = $,5 za zavarene nosa!e,
n = 2,0 za valjane nosa!e.
Kona!no, grani!ni napon bo!no torzionog izvijanja dobija se na osnovu slede"eg
izraza:
y y D p D
f f . (4.225)
Provera stabilnosti nosa!a na bo!no torziono izvijanje svodi se na slede"i uslov:
dop D p
y
D p
D
f

max
. (4.226)
Problem bo!no torzionog izvijanja, ne reava se, sem u slu!aju nosa!a manjih raspona,
pove"anjem popre!nog preseka. Kod punih nosa!a ve"ih raspona, stabilnost na bo!no tor-
ziono izvijanje se ostvaruje smanjenjem slobodne duine bo!no torzionog izvijanja. Nai-
me, postavljaju se dodatni konstrukcioni elementi (spregovi) koji obezbe#uju bo!no osla-
njanje nosa!a, !ime se smanjuje njegova slobodna duina bo!nog izvijanja. Bo!no oslanja-
nje se, uglavnom, predvi#a u polovini, tre"inama, petinama ili desetinama raspona nosa!a,
zavisno od njegovog raspona. Kod ronja!a, !iji rasponi se kre"u od 6 do 9 metara, posta-
vljaju se zatege na sredini ili u tre"inama raspona. Kranski nosa!i raspona ve"eg od 6 me-
tara, tako#e zahtevaju bo!no oslanjanje koje, u zavisnosti od raspona moe biti u petinama
ili desetinama raspona. Stabilnost na bo!no torziono izvijanje kod nosa!a raspona manjih
od 6 metara postie se pove"anjem momenta inercije pritisnutog pojasa upravno na slabiju
osu inercije z-z. To se naj!e"e postie usvajanjem gornjeg, pritisnutog pojasa, u obliku
valjanog ili zavarenog U-profila.
Ukru"enja kojima se spre!ava bo!no pomeranje pritisnutog pojasa mogu da budu reet-
kasta ili puna, a postavljaju se u ravni pritisnutog pojasa nosa!a (slika 4.$06). Oni se di-
menzioniu da prihvate jednako podeljeno optere"enje:
n
h
M
q
y
! 30
(4.227)
gde su:
y
M maksimalan moment savijanja koji izaziva bo!no torziono izvijanje,
n broj nosa!a koji se stabilizuju pomo"u posmatranog sprega,
h visina nosa!a i
! raspon nosa!a.
Slika 4.106 - Spre"avanje bo"nog pomeranja pomo!u sprega
Kod kranskih nosa!a ovi spregovi !esto imaju i funkciju sprega za bo!ne udare pa se
pri njihovom dimenzionisanju, osim pomenutog optere"enja datog izrazom (4.227), uzi-
maju u obzir i sile bo!nih udara.
Bo!no torziono izvijanje ne predstavlja mogu"i vid loma kod nosa!a kod kojih je obez-
be#eno bo!no pridravanje pritisnutog pojasa !itavom njegovom duinom, zatim kod san-
du!astih preseka kod kojih je odnos visine i irine manji od $0 (h/b<$0) i svih nosa!a koji
su optere"eni na savijanje oko slabije ose inercije (npr. iroki sandu!asti mostovski nosa-
!i). Kontrola stabilnosti na bo!no torziono izvijanje nije potrebna ni kod nosa!a kod kojih
je razmak ta!aka bo!nog pridravanja (
z
! ) dovoljno mali, pa je ispunjen lede"i uslov:
y y
y
z
z
z
f M
M
i
235
40 60
max

,
_

!
za 5 , 0 $
max

y
y
M
M
(4.228)
y z
z
z
f i
235
40
!
za 5 , 0
max
>
y
y
M
M
(4.229)
gde su:
z
i polupre!nik inercije pritisnutog pojasa oko slabije ose inercije z-z,
y
f napon na granici razvla!enja u MPa.
y
M maksimalan moment savijanja u nosa!u, usled kojeg dolazi do bo!no torzionog
izvijanja,
y
M
max
apsolutno maksimalan moment koji deluje na nosa!u.
Slika 4.107 - Zna"enje momenata
y
M i
y
M
max
Zna!enje momenata savijanja
y
M i
y
M
max
moe najjednostavnije da se uo!i na pri-
meru obostrano ukljetene grede optere"ene jednako podeljenim optere"enjem. Apsolutno
maksimalna vrednost momenta savijanja javlja se na osloncima (u ukljetenju), ali taj mo-
menat nije merodavan za bo!no torziono izvijanje, jer je duina donjeg, pritisnutog pojasa
u oslona!kim zonama mala ( ! $6 , 0 ). Moment u sredini polja izaziva pritisak u gornjoj
noici na znatno ve"oj duini ( ! 67 , 0 ), pa je, iako dvostruko manji od momenta u uk-
ljetenju, merodavan sa stanovita stabilnosti na bo!no torziono izvijanje. U ovom slu!aju
je 5 , 0 /
max

y y
M M , pa vai prvi kriterijum (4.228). Kod nosa!a stati!kog sistema proste
grede ovaj odnos je jednak jedinici, pa se koristi uslov (4.229), koji se za nosa!e izra#ene
od !elika %036$, svodi na:
40
z
z
z
i
!
. (4.230)
Dakle, stabilnost nosa!a tipa proste grede na bo!no torziono izvijanje je zadovoljena
kada je vitkost pritisnutog pojasa za izvijanje upravno na ravan nosa!a manja od 40.
5.2.9 Izbo"avanje
Izbo!avanje je fenomen lokalne nestabilnosti tankih plo!a optere"enih u svojoj ravni.
Kako se puni limeni nosa!i formiraju spajanjem !eli!nih limova - plo!a, samostalni ele-
menti (pojasne lamele i rebro) predstavljaju povrinske nosa!e optere"ene u svojoj ravni.
Problem stabilnosti na izbo!avanje posebno je izraen kod rebara punih limenih nosa!a,
!ija je vitkost (odnos visina/debljina), po pravilu, velika.
Ako se posmatra pravougaona plo!a zglobno oslonjena na sve !etiri strane, koja je op-
tere"ena normalnim naponom pritiska (
x
) du dve paralelne ivice (slika 4.$08), moe se
uo!iti da pri jako malim naprezanjima nema deformacija upravno na ravan plo!e. Pri neto
ve"im naponima plo!a se deformie upravno na svoju ravan, a nastale deformacije su ela-
sti!ne prirode, jer se nakon uklanjanja optere"enja plo!a vra"a u prvobitan poloaj. Ako se
optere"enje i dalje pove"ava, u jednom trenutku (
cr x x ,
) dolazi do trajne deformacije
(izbo!avanja) koja se zadrava i nakon uklanjanja optere"enja. Plo!a, naime prelazi u dru-
go, indiferentno ravnoteno stanje, a napon pri kojem dolazi do izbo!avanja naziva se kri-
ti"an napon elasti"nog izbo"avanja (
cr x,
).
Slika 4.108 - Izbo"avanje pravougaone plo"e
Za razliku od izvijanja tapa, elasti!nim izbo!avanjem plo!e ne iscrpljuje se njena nosi-
vost. Naime, ve" izbo!ena plo!a moe da prenese izvesno dodatno optere"enje, pre samog
loma. Dakle, izbo!avanje predstavlja gubitak lokalne stabilnosti povrinskih elemenata i
ne mora uvek da prouzrokuje nestabilnost nosa!a kao celine.
Problem izbo!avanja moe da se objasni na osnovu upro"enog linijskog modela u vi-
du rotilja obrazovanog od podunih i popre!nih srednjih vlakana (slika 4.$08c). Poduna
vlakna su pritisnuta ali ne mogu slobodno da se izviju, jer ih spre!avaju popre!na zategnu-
ta vlakna. Popre!na, zategnuta vlakna, na neki na!in, predstavljaju elasti!an oslonac podu-
nim, pritisnutim vlaknima. Ukoliko nije obezbe#eno oslanjanje podunih ivica plo!e, pa-
ralelnih sa pravcem delovanja sile, popre!na vlakna gube stabilizuju"u ulogu, pa se pro-
blem izbo!avanja plo!e svodi na izvijanje povrinskog elementa upravno na svoju ravan.
Naravno, nosivost jedne iste plo!e na izvijanje je manja od nosivosti na izbo!avanje, pa se
stoga name"e zaklju!ak da je kod povrinskih elemenata neophodno obezbediti oslanjanje
du, bar jedne, ivice paralelne sa pravcem delovanja sile pritiska.
Ojlerov kriti!an napon izvijanja za traku jedini!ne irine, koja je ise!ena iz plo!e (slika
4.$09), moe da se odredi na slede"i na!in:
( )
2
2
2
2
2
2
$2
) $2 /(

,
_

b
t E
t b
E E
E

. (4.23$)
Me#utim, kako ovakva traka nije izolovana od ostalog dela plo!e, ona ne moe da se
deformie samostalno, bez uticaja susednih vlakana. Uticaj popre!nih deformacija (uprav-
nih na pravac delovanja sile) na vrednost kriti!nog napona se obuhvata tako to se umesto
modula elasti!nosti E u izraz (4.23$) uvodi ) $ /(
2
E . Izraz za Ojlerov kriti!an napon sa-
da dobija slede"i oblik:
( )
2
2
2
$ $2

,
_
b
t E
E
. (4.232)
Slika 4.109 - Ojlerov napon izbo"avanja
Imaju"i u vidu vrednost Puasonovog (Poisson) koeficijenta za !elik ( # = 0,3) moe se
pokazati da je Ojlerov kriti!an napon izbo!avanja plo!e (4.232) za 9,9% ve"i od kriti!nog
napona za izvijanje trake (4.23$).
U optem slu!aju, kod tankih plo!a optere"enih u svojoj ravni javljaju se normalni na-
poni
x
i
y
i smi!u"i napon
xy
. Do izbo!avanja moe da do#e usled:
normalnog napona pritiska
x
,
smi!u"eg napona
xy
i
kombinovanog dejstva (
x
+
xy
).
5.2.9.1 Linearno elasti"na teorija izbo"avanja
Odre#ivanje kriti!nog napona, kod pravougaonih plo!a optere"enih u svojoj ravni, pre-
ma linearno elasti!noj teoriji izbo!avanja, zasniva se na slede"im pretpostavkama:
materijal je idealno elasti!an,
nema po!etnih geometrijskih i strukturnih imperfekcija,
spoljanje optere"enje deluje isklju!ivo u srednjoj ravni plo!e,
deformacije plo!e upravno na srednju ravan (w) su male.
Izbo!avanje pravougaone plo!e zglobno oslonjene na sve !etiri strane, optere"ene kon-
stantnim naponom pritiska (
x
) du dve suprotne ivice (slika 4.$08a), predstavlja osnovni
slu!aj izbo!avanja. Polaze"i od opte diferencijalne jedna!ine savijanja plo!e po teoriji
drugog reda:
D
q
y
w
y x
w
x
w
D
t
y
w
y x
w
x
w
z
y xy x

,
_
+ + + + +
2
2 2
2
2
4
4
2 2
4
4
4
2 2
, (4.233)
uzimaju"i u obzir da nema popre!nog spoljanjeg optere"enja (
z
q =0) i da je za
posmatranu dispoziciju optere"enja 0
x
, 0
xy y
, dobija se diferencijalna
jedna!ina za osnovni slu!aj izbo!avanja u slede"em obliku:
2
2
4
4
2 2
4
4
4
2
x
w
D
t
y
w
y x
w
x
w
x
+ + , (4.234)
gde su sa w ozna!ene deformacije plo!e upravne na srednju ravan, dok D predstavlja
krutost plo!e na savijanje, koja je definisana slede"im izrazom, poznatim iz Teorije
savijanja plo!a:
) $ ( $2
2
3
v
t E
D

. (4.235)
Reenje ove diferencijalne jedna!ine (4.234) moe da se pretpostavi u obliku dvostru-
kog Furijeovog reda:

$ $
sin sin ) , (
m n
mn
y
b
n
x
a
m
A y x w

. (4.236)
Diferenciranjem ovako pretpostavljenog reenja i njegovim uvo#enjem u diferencijalnu
jedna!inu (4.234), dobija se:
0
2
2
2
2 2
4
'
,
_

1
1
]
1
,
_
,
_
D
t
a
m
b
n
a
m
A
x mn
. (4.237)
Iz uslova o egzistenciji netrivijalnog reenja ( 0
mn
A ), moe da se odredi izraz za
normalni napon:
t
D
m
a
b
n
a
m
x

,
_

1
1
]
1
,
_
,
_
2
2
2
2 2
(4.238)
Prethodnim izrazom (4.238) odre#en je napon
x
, pri kojem dolazi do izbo!avanja, u
funkciji parametara m i n, koji imaju jasno fizi!ko zna!enje i predstavljaju broj polutalasa
izbo!avanja u pravcu x, odnosno y ose, respektivno (slika 4.$$0). Ako se sa ozna!i od-
nos duine i irine plo!e ( b a / ) i krutost plo!e na savijanje D zameni izrazom (4.235)
dobija se:
2
2
2
2
2
) $ ( $2

,
_
,
_
+
b
t
v
E
m
n
m
x

. (4.239)
Slika 4.110 - Razli"iti oblici izbo"avanja
Moe se zapaziti da u prethodnom izrazu (4.239) drugi !lan predstavlja Ojlerov kriti-
!an napon (4.232) i ne zavisi od celobrojnih parametara m i n. Prema tome, moe da se
napie:

,
_
k
m
n
m
x
2
2
(4.240)
Uo!ava se da je zavisnost normalnog napona
x
od celobrojnih parametara m i n
obuhva"ena preko koeficijenta k koji, shodno jedna!ini (4.240), moe da se izrazi na
slede"i na!in:
2
2
,
_
+
m
n
m
k

. (4.24$)
Kriti!an napon elasti!nog izbo!avanja predstavlja minimum naponske funkcije date iz-
razom (4.240). Kako je Ojlerov napon, za zadatu geometriju plo!e, konstantan, vrednost
kriti!nog napona elasti!nog izbo!avanja dobija se kada koeficijent k ima minimalnu vred-
nost. Lako se uo!ava da koeficijent k ima minimalne vrednosti za n =$ , to jest kada se po
irini plo!e javlja samo jedan polutalas, odnosno izbo!ina. U tom slu!aju izraz za koefici-
jent k ima slede"i oblik:
2
,
_
+
m
m
k

(4.242)
Imaju"i u vidu fizi!ko zna!enje parametra m, on moe da ima samo celobrojne
vrednosti od $ do j gde je j broj polutalasa po duini plo!e. Na taj na!in dobija se familija
krivih za m=$, 2, 3, ... , j.
Slika 4.111 - Izbo"avanje plo"e: a) u jednom polutalasu b) u dva polutalasa
Svaka pojedina!na kriva je jednoparametarska funkcija ( ) k k . Minimumi ovih
funkcija odre#uju se iz uslova:
( )
0
d
dk
. (4.243)
Tako na primer, za m=$ funkcija ima slede"i oblik:
2
$
,
_
k , (4.244)
a koeficijent k ima minimalnu vrednost 0 , 4
min
k za = $,0. Na sli!an na!in moe da se
pokae da, kada je m = 2, koeficijent k ima istu minimalnu vrednost ( 0 , 4
min
k ) za
0 , 2 (slika 4.$$$). Daljom analizom moe da se utvrdi da sve krive imaju iste mini-
malne vrednosti ( 0 , 4
min
k ) i da je poloaj minimuma odre#en brojem polutalasa izbo!a-
vanja ( m
m
). Obvojnica minimalnih vrednosti familije krivih prikazana je na slici
4.$$2.
Slika 4.112 - Obvojnica minimalnih vrednosti familije krivih k=k()
Kako minimalna vrednost koeficijenta k ni za jednu od krivih nije manja od 4,0, moe
se usvojiti da za sve vrednosti odnosa vai k
min
= 4,0. Ovim se znatno pojednostavljuje
prora!un kriti!nog napona elasti!nog izbo!avanja, a ta!nost reenja, za odnose $ , nije
bitno ugroena.
Dakle, kriti!an napon elasti!nog izbo!avanja za pravougaonu plo!u zglobno oslonjenu
du sve !etiri ivice i optere"enu normalnim naponom pritiska
x
(slika 4.$08a), moe da
se odredi na osnovu slede"eg izraza:
E E cr x
k
b
t E
k
,
_
4
) $ ( $2
min
2
2
2
min ,
. (4.245)
Na osnovu prethodnih razmatranja uo!ava se da kriti!an napon elasti!nog izbo!avanja
zavisi od:
uslova oslanjanja i
na!ina naprezanja plo!e.
Kako je Ojlerov napon (
E
) konstantan za zadatu geometriju plo!e, jasno je da se uti-
caj vrste naprezanja i uslova oslanjanja na vrednost kriti!nog napona uvodi pomo"u koefi-
cijenta
min
k . U literaturi je uobi!ajeno da se ovaj koeficijent ozna!ava sa
k kada se od-
nosi na normalne napone, a sa
k kada se odnosi na smi!u"e napone.

U klasi!noj teoriji savijanja plo!a razlikuju se tri vida oslanjanja. Ivica plo!e moe da
bude ukljetena, zglobno oslonjena ili slobodna (slika 4.$$3a). Kod plo!a !ije su ivice
ukljetene vrednost kriti!nog napona ve"a je nego kod zglobno oslonjenih. Uticaj ukljete-
nja na pove"anje kriti!nog napona moe da se uo!i na primeru datom na slici 4.$04b.
Kod valjanih nosa!a monolitna veza rebra sa noicama poseduje izvesnu krutost na ro-
taciju, pa se moe smatrati da je rebro elasti!no ukljeteno. Me#utim, uticaj elasti!nog
ukljetenja moe da se zanemari, pa se pri prora!unu stabilosti rebra koristi model plo!e sa
zglobnim osloncima na sve !etiri strane, to je na strani sigurnosti. Sli!na situacija je i kod
pravougaonih i kvadratnih cevi.
Slika 4.113 - Uticaj uslova oslanjanja na vrednost koeficijenata k
Na!in naprezanja znatno uti!e na vrednost kriti!nog napona elasti!nog izbo!avanja. to

se ti!e normalnih napona, ve" je re!eno da kod plo!a optere"enih normalnim naponom zate-
zanja, nema opasnosti od pojave lokalne nestabilnosti - izbo!avanja. Me#utim, ako je bar
deo plo!e optere"en normalnim naponom pritiska, postoji realna opasnost od pojave izbo!a-
vanja. Kako zona pritiska raste, opada vrednost kriti!nog napona, a raste opasnost od pojave
izbo!avanja. Prema tome, plo!a koja je po !itavoj visini optere"ena konstantnim naponom
pritiska ( . const
x
) predstavlja najnepovoljniji slu!aj sa stanovita izbo!avanja.
Problem izbo!avanja javlja se i kod plo!a optere"enih !istim smicanjem. Do izbo!ava-
nja plo!a smicanjem dolazi usled dejstva glavnog napona pritiska, koji deluje u dijagonal-
nom pravcu. Kriti!an napon, sli!no kao kod plo!e optere"ene normalnim naponom priti-
ska, moe da se odredi na slede"i na!in:
E cr xy
k

,
. (4.246)
Na slici 4.$$4a uporedno su prikazane obvojnice minimalnih vrednosti koeficijenta k
za tri karakteristi!na slu!aja naprezanja: !isto savijanje, !isto smicanje i !ist pritisak. Pro-
mena normalnog napona moe da se definie pomo"u parametra koji predstavlja odnos
ivi!nih napona:
$
2
x
x
(4.247)
gde je
$ x
maksimalan napon pritiska.
Zavisnost koeficijenta
k od oblika dijagrama normalnog napona, !ija promena moe

da se izrazi preko parametra , prikazana je na slici 4.$$4b. Uo!ava se da, koeficijent
k , a samim tim i kriti!an napon, raste sa smanjenjem parametra . Treba ista"i da ovaj
parametar ima negativne vrednosti kada je drugi ivi!ni napon (
2 x
) napon zatezanja.
Slika 4.114 - Uticaj na"ina naprezanja na vrednost koeficijenta k
U tabeli 4.28 su date vrednosti koeficijenata
k i
k za nekoliko karakteristi!nih
slu!ajeva naprezanja i oslanjanja.
Rebra punih limenih nosa!a, zbog svoje velike vitkosti posebno su osetljiva na izbo!ava-
nje. Uslovi oslanjanja rebra su takvi da se, sa zadovoljavaju"om ta!no"u, kao prora!unski
model moe koristiti plo!a zglobno oslonjena na sve !etiri strane. Kako su nosa!i optere"eni
na savijanje, normalan napon
x
se linearno menja po visini rebra. Za slu!ajeve koji nisu
obuhva"eni tabelom 4.28, koeficijent
k moe da se odredi u funkciji parametra :

( )
( )
'
< <
< < +
< < +
$ 2 za $ 98 , 5
0 $ za 78 , 9 29 , 6 8$ , 7
$ 0 za 05 , $ / 2 , 8
2

k . (4.248)
Pritisnuta pojasna lamela kod I nosa!a moe da se tretira kao plo!a koja je sa tri strane
zglobno oslonjena, dok je !etvrta ivica, paralelna sa pravcem naprezanja, slobodna. Izuzev
u slu!aju kosog savijanja, koje se retko javlja kod punih limenih nosa!a, moe se smatrati
da je normalan napon pritiska u srednjoj ravni pojasne lamele konstantan. Zbog male de-
bljine lamele u odnosu na visinu nosa!a, linearna promena napona po debljini lamele moe
da se zanemari. Za ovakve uslove oslanjanja i dijagram napona, kao to se vidi iz tabele
4.28, 426 , 0
k , to je gotovo deset puta manje od vrednosti ovog koeficijenta za plo!u

zglobno oslonjenu sa sve !etiri strane ( 0 , 4
k ). Me#utim, kako je irina konzolnog pre-

pusta pojasne lamele ( 2 / b b ) mnogo manja od visine rebra, Ojlerov kriti!an napon je
znatno ve"i, pa se na taj na!in kompenzuje veoma niska vrednost koeficijenta
k .
Tabela 4.28 - Koeficijenti k
(
i k
.
za razli!ite uslove oslanjanja i na!ine naprezanja
Normalni naponi (k
)
= $ = 0,5 = 0 = 0,5 = $
Smi!u"i naponi (k
)
Uslovi
oslanjanja
4,00 5,32 7,8$ $3,40 23,90
2
+

4
34 , 5 : $ k
2
+ <

34 , 5
4 : $ k

6,97 9,27 $3,54 24,50 39,52
2
+

3 , 3
9 : $ k
2
+ <

3 , 5
7 : $ k

5,4$ - $$,73 - 23,94
2
+

4
5 , 7 : $ k
2
+ <

5
5 , 6 : $ k

5,4$ - 9,54 - -

$,28 - 5,9$ - 2,$34 -

$,28 - $,608 - -

0,426 - $,702 - 0,85$ -

0,426 - 0,567 - -
Rebra punih limenih nosa!a, su naj!e"e izloena istovremenom dejstvu normalnih i smi-
!u"ih napona. Zbog toga treba proveriti stabilnost rebra na izbo!avanje usled zajedni!kog
dejstva normalnih i smi!u"i napona. Ovo je posebno vano kod konzolnih i kontinualnih no-
sa!a, kod kojih u istim presecima i normalni i smi!u"i naponi dostiu maksimalne vrednosti.
Na osnovu Mizesovog kriterijuma plastifikacije moe da se izvede izraz za uporedni kriti!ni
napon kojim se obuhvata istovremeno dejstvo normalnih i smi!u"ih napona:
2
,
2
, ,
2 2
,
4
3
4
$
3
,
_
,
_

+
+
cr xy
xy
cr x
x
cr x
x
xy x
cr u

(4.249)
gde su:
x
normalan napon u plo!i,
xy
odgovaraju"i smi!u"i napon,
x,cr
kriti!an napon za samostalno dejstvo normalnog napona,
xy,cr
kriti!an napon za samostalno dejstvo smi!u"eg napona.
5.2.9.2 Ukru%enja i njihova funkcija
Vrednost kriti!nog napona, kod plo!a zadate geometrije moe da se pove"a na dva na!ina:
pove"anjem debljine plo!e,
postavljanjem ukru"enja.
Ojlerov napon zavisi od kvadrata debljine plo!e, pa pove"anjem njene debljine raste i kri-
ti!an napon. Me#utim, na ovaj na!in se znatno pove"ava utroak materijala. Isti efekat moe
da se postigne postavljanjem ukru"enja i to uz mnogo manji utroak materijala. Ako se po-
duno ukru"enje postavi u sredinu pritisnute plo!e (slika 4.$$5) ono predstavlja dodatni
oslonac i deli plo!u na dva dela jednake irine (b
$
=b
2
=b/2). Na ovaj na!in problem stabilno-
sti na izbo!avanje !itave plo!e svodi se na problem stabilnosti pojedina!nih plo!a. Kako je
Ojlerov napon obrnuto proporcionalan kvadratu irine plo!e (4.232), jasno je da se smanje-
njem irine plo!e pove"ava Ojlerov, a samim tim i kriti!an napon izbo!avanja. Koliko je ra-
cionalnije postavljanje ukru"enja od pove"anja debljine plo!e moe se uo!iti na slede"em
primeru. Dvostrukim pove"anjem debljine plo!e postie se isti efekat sa stanovita stabilno-
sti pritisnute plo!e, kao i postavljanjem jednog ukru"enja u sredini plo!e.
Slika 4.115 - Kruta i elasti"na ukru!enja
Da bi se obezbedilo adekvatno oslanjanje plo!e du ukru"enja, potrebno je da ukru"e-
nja imaju dovoljnu krutost na savijanje. "Meka" ukru"enja ne mogu u potpunosti da spre!e
pomeranja plo!e, pa predstavljaju pomerljiv - elasti!an oslonac (slika 4.$$5). Treba ista"i
da se, samo pod uslovom da ukru"enja poseduju dovoljnu krutost na savijanje, problem
stabilnosti ukru"ene plo!e na izbo!avanje moe razloiti na pojedina!ne probleme izbo!a-
vanja njenih delova. Dakle, moe se smatrati da je plo!a nepomerljivo zglobno oslonjena
du podunog ukru"enja samo ukoliko ono poseduje odgovaraju"u krutost.
Minimalna krutost ukru"enja, koja je potrebna da bi se obezbedilo nepomerljivo osla-
njanje plo!e moe da se odredi na osnovu modifikovane diferencijalne jedna!ine izbo!a-
vanja (4.234). Pretpostavlja se da su ukru"enja postavljena simetri!no u odnosu na srednju
ravan plo!e i da su izloena dejstvu aksijalne sile pritiska i momenta savijanja nastalog
usled deformacije plo!e. Modifikovana diferencijalna jedna!ina ima slede"i oblik:
4
4
2
2
,
2
2
4
4
2 2
4
4
4
2
x
w
EI
x
w
A
x
w
D
t
y
w
y x
w
x
w
s s x s x
+ + + (4.250)
gde su:
s
A povrina ukru"enja,
s x,
normalni napon pritiska na mestu ukru"enja,
s
I moment inercije ukru"enja u odnosu na srednju ravan plo!e.
Uticaj ukru"enja uvodi se u diferencijalnu jedna!inu izbo!avanja plo!e preko dva nova
!lana:

2
2
,
x
w
A
s x s
kojim se definie aksijalno naprezanje ukru"enja i

4
4
x
w
EI
s
kojim se obuhvata savijanje ukru"enja.

Neophodna (minimalna) krutost ukru"enja dobija se integracijom prethodne diferenci-
jalne jedna!ine (4.250) uz uslov da je ugib du ukru"enja jednak nuli, !ime se obezbe#uje
zglobno oslanjanje plo!e.
Da bi se dobila jednostavnija reenja uvode se slede"e bezdimenzionalne veli!ine:
relativna krutost ukru"enja
3
92 , $0
!e plo krutost
"enja ukru krutost
t b
I
b D
EI
s s
s

relativna povrina plo!e
t b
A
s
s

!e plo ina povr
"enja ukru ina povr
.
Reenje problema se, tako#e, dobija u bezdimenzionalnom obliku kao minimalna rela-
tivna krutost ukru"enja na savijanje
*
s
. Dakle, da bi ukru"enje predstavljalo nepokretan
oslonac za posmatranu plo!u, njegova relativna krutost mora da bude ve"a ili jednaka od
minimalne relativne krutosti (
*
s
), dobijene na osnovu prethodne diferencijalne jedna!ine
(
*
s s
). Na slici 4.$$6 je simboli!ki prikazan uticaj relativne krutosti ukru"enja na vred-
nost kriti!nog napona elasti!nog izbo!avanja. Kruta ukru"enja (
*
s s
), obezbe#uju ne-
pomerljiv oslonac, pa kriti!an napon ima maksimalnu vrednost. "Meka" (elasti!na) ukru-
"enja nemaju dovoljnu krutost ($) da u potpunosti spre!e pomeranje plo!e du svoje ose,
pa stoga predstavljaju elasti!an oslonac. Vrednost kriti!nog napona za plo!e sa elasti!nim
ukru"enjem nalazi se izme#u kriti!nog napona za ukru"enu i neukru"enu plo!u.
Slika 4.116 - Promena kriti"nog napona u funkciji krutosti ukru!enja
Vrednosti minimalne krutosti ukru"enja zavise od na!ina naprezanja, uslova oslanjanja
i poloaja ukru"enja. Poduna ukru"enja se po pravilu postavljaju u pritisnutu zonu plo!e
ukoliko je ona izloena dejstvu normalnih napona. Kod plo!a optere"enih !istim smica-
njem efikasnije je postavljanje popre!nih ukru"enja. Optimalan poloaj ukru"enja za razli-
!ita naprezanja prikazan je na slici 4.$$7.
Slika 4.117 - Optimalan poloaj ukru!enja
Vrednosti minimalne relativne krutosti ukru"enja
*
s
za nekoliko karakteristi!nih slu-
!ajeva date su u tabeli 4.29. Treba napomenuti da se ove vrednosti odnose na jedno ukru-
"enje koje se postavlja simetri!no u odnosu na srednju ravan plo!e.
Tabela 4.29 - Minimalna krutost ukru#enja
*
s
Naprezanje y
b a /
$
s
*
$ ) 2 $ ( 8 +
s

[ ]
2
$
$ ) 2 $ ( 8
2
2
4
+ + + +
s s

2
b
$ ) 2 $ ( 8 + >
s

[ ]
2
$
$ ) 2 $ ( 8
2
$
2
+ + +
s s

$ ) 3 $ ( $8 +
s

[ ]
3
$
$ ) 3 $ ( $8
3
2
3
2
4
+ + + +
s s

Pritisak
3
2
i
2
b b
$ ) 3 $ ( $8 + >
s

[ ]
3
$
$ ) 3 $ ( $8
3
$
2
+ + +
s s

s
4 , $7 06 , 3 5 , 0 + $ ) 42 4$ , 7 ( 2$ , $
2 4
+ + +
s
4
b
s
4 , $7 06 , 3 + >
2
370 $30 3 , $2
s s
+ +
s
2 , 25 $4 , 5 5 , 0 + 55 , 3 ) 6 , 77 82 , $5 ( 54 , $
2 4
+ + +
s
Savijanje
5
b
s
2 , $5 $4 , 5 + >
2
$080 38$ 3 , 44
s s
+ +
$ , $ 7 , 0
5 , 7 ) 4 , 0 ( 2$0
4
+
2
b
5 , 3 $ , $ <
220 ) $ , 2 ( $08 ) $ , 2 )( $ , 4 ( $8
3
+ +
0 , $ 5 , 0 <
$0 50
3
+
2 , 2 0 , $ < 3 / ) 370 550 (
Smicanje
3
2
i
2
b b
5 , 3 2 , 2
3
) 5 , 3 ( 4$ 370
Za slu!ajeve koji nisu obuhva"eni tabelom 4.29, neophodna relativna krutost ukru"enja
*
s
, moe da se odredi prema izrazima datim u literaturi (Klpell).
5.2.9.3 Otpornost pritisnute plo"e na izbo"avanje - koncept efektivne irine
Odre#ivanje kriti!nog napona prema linearno elasti!noj teoriji izbo!avanja zasnovano
je na pretpostavkama o idealno elasti!noj i idealno ravnoj plo!i, koja je optere"ena u sred-
njoj ravni. Me#utim, ove pretpostavke ne mogu da se primene kod realnih !eli!nih kon-
strukcija. Naime, !elik je materijal sa izrazito elasto-plasti!nim osobinama, pa je idealno
elasti!no ponaanje ograni!eno na napone manje od granice razvla!enja ( < f
y
). Osim to-
ga, zaostali naponi izazvani valjanjem, zavarivanjem ili rezanjem mogu da dovedu do kon-
centracije napona i delimi!ne plastifikacije i pri manjim nivoima naprezanja. Tako#e treba
imati u vidu da je u realnim uslovima fabri!ke proizvodnje gotovo nemogu"e da se izvede
besprekorno ravna plo!a. Odstupanje od ravnog poloaja (po!etno izbo!enje) kre"e se od
t 2 , 0 do t 0 , $ , u zavisnosti od dimenzija plo!e. Ni pretpostavka o optere"enju koje delu-
je u srednjoj ravni plo!e nije uvek u saglasnosti sa stvarnim uslovima.
Sva pomenuta odstupanja uti!u na smanjenje kriti!nog napona izbo!avanja realnih !e-
li!nih plo!a. Me#utim, izbo!avanjem plo!e ne iscrpljuje se njena nosivost. Posmatrenjem
grani!nog stanja nosivosti mogu de se uo!e dve razli!ite faze ponaanja. U prvoj, elasti!-
noj fazi, naprezanja su manja od kriti!nog, a raspored napona po visini preseka ravnome-
ran. Druga postkriti!na faza obuhvata ponaanje plo!e nakon elasti!nog izbo!avanja. U
ovoj fazi dijagram normalnih napona nije vie konstantan (slika 4.$$8). Naime, kako je
poduna deformacija plo!e konstantna po !itavoj irini ( . const ! ! ), a duina vla-
kana plo!e nakon izbo!avanja varira (ivi!na vlakna su znatno manje deformisana od sred-
njih izbo!enih vlakana), jasno je da se dilatacije, a samim tim i naponi menjaju po irini
preseka. Najve"i naponi javljaju se u ivi!nim vlaknima, dok u srednjem izbo!enom delu
plo!e normalni napon ima minimalnu vrednost.
Slika 4.118 - Efektivna irina pritisnute plo"e
Koncept efektivne irine pri analizi ponaanja plo!e u postkriti!noj oblasti prvi je pred-
loio Karman. Prema ovom konceptu ponaanje plo!e u postkriti!noj fazi moe da se opi-
e prora!unskim modelom koji podrazumeva konstantan raspored napona na efektivnoj i-
rini b
eff
. Efektivna irina je irina plo!e koja ostaje aktivna i nakon elasti!nog izbo!avanja.
Ona moe da se odredi iz uslova da je kriti!an napon elasti!nog izbo!avanja za plo!u efek-
tivne irine (b
eff
) jednak naponu na granici razvla!enja. Prema tome, moe se napisati:
2
2
2
,
) $ ( $2
) (

,
_

eff
eff cr x y
b
t E
k b f

. (4.25$)
Prethodni izraz moe da se tramsformie na slede"i na!in:
2
,
2
2
2
2
,
) $ ( $2
) (

,
_
,
_
,
_

eff
cr x
eff
eff cr x y
b
b
b
b
b
t E
k b f

(4.252)
pa izraz za efektivnu irinu dobija slede"i oblik:
y
cr x
eff
f
b b
,
(4.253)
gde je
x,cr
kriti!an napon elasti!nog izbo!avanja za plo!u irine b. Ako se, sli!no kao kod
izvijanja tapa i bo!no torzionog izvijanja nosa!a, uvede relativna vitkost plo!e (
P
) koja
je definisana slede"im izrazom:
cr x
y
P
f
,
, (4.254)
efektivna irina plo!e moe da se napie na slede"i na!in:
P
eff
b
b
. (4.255)
Ovim izrazom (4.255) definisana je Karmanova kriva (hiperbola) koja daje zavisnost
izme#u relativne vitkosti plo!e i efektivne irine. Kako se relativna vitkost zasniva na kri-
ti!nom naponu elasti!nog izbo!avanja, Karmanova kriva ne obuhvata uticaj strukturnih i
geometrijskih imperfekcija, koje su, kako je ve" re!eno, neminovne kod realnih plo!a.
Mnogi autori su dali razli!ite preporuke za odre#ivanje efektivne irine realnih plo!a. Ove
preporuke se, uglavnom, baziraju na modifikaciji Karmanove krive i potkrepljene su rezul-
tatima eksperimentalnih ispitivanja.
Ve"ina poluempirijskih izraza za odre#ivanje efektivne irine ima slede"i oblik:
b b
eff
(4.256)
gde je redukcioni koeficijent koji se razlikuje od autora do autora. Prora!un efektivne
irine prema Evrokodu 3 zasniva se na Vinterovoj (Winter) krivoj. Redukcioni koeficijent
se, prema Vinteru, odre#uje pomo"u slede"eg izraza:
'
>
673 , 0
$
22 , 0
$

673 , 0 $
2
P
P P
P
za
za
(4.257)
Sli!an izraz daje i Folkner (Faulkner):
'
>
,
_
525 , 0
$ 263 , 0
$ 052 , $
525 , 0 $
P
P P
P
za
za
. (4.258)
Prema vajcarskim propisima SIA-$6$ iz $979. godine vrednost redukcionog koefici-
jenta moe da se odredi veoma jednostavno na osnovu slede"eg izraza:
'
>
9 , 0
9 , 0

9 , 0 $
P
P
P
za
za
. (4.259)
Jugoslovenski standard JUS U.E7.$2$ /$986 za prora!un stabilnosti limova na izbo!a-
vanje prua mogu"nost prora!una efektivne irine preko redukcionog koeficijenta koji se
odre#uje prema slede"em izrazu:
'
>
7 , 0
$3 , 0
6 , 0

7 , 0 $
2
p
P
p
za
za
. (4.260)
Izrazima (4.257) do (4.260) definisane su razli!ite krive koje daju zavisnost redukcio-
nog koeficijenta od relativne vitkosti plo!e. Njihova grafi!ka interpretacija data je na
slici 4.$$9.
Treba napomenuti da se ove vrednosti odnose samo na neukru"ene plo!e. Poduna
ukru"enja dovode do ortotropnog ponaanja plo!e, to uti!e na vrednost efektivne irine.
Tako#e treba ista"i da kod irokih plo!a, kao to su ortotropne kolovozne plo!e drumskih i
elezni!kih mostova, "shear lag" efekat tako#e uti!e na smanjenje efektivne irine. Odre#i-
vanje efektivne irine kod pritisnutih, irokih, ortotropnih plo!a predstavlja kompleksan
problem, jer se mora obuhvatiti interakcija izbo!avanja, "sher lag" efekta i ortotropnog po-
naanja plo!e.
Slika 4.119 - Krive zavisnosti i
Kod plo!a koje su optere"ene konstantnim naponom pritiska (slika 4.$$8), efektivna i-
rina se deli na dva dela podjednakih irina ( 2 /
2 , $ , eff eff eff
b b b ). Me#utim, kod plo!a
koje su optere"ene linearno promenljivim normalnim naponom, (npr. rebra punih limenih
nosa!a) to nije slu!aj. Raspored efektivnih zona zavisi od na!ina naprezanja i uslova osla-
njanja plo!e. One su locirane izvan zone izbo!avanja, koja nakon dostizanja kriti!nog na-
pona izbo!avanja, nije sposobna da prenese dodatno optere"enje, pa se moe smatrati ne-
aktivnom u postkriti!noj fazi.
U ve"ini savremenih propisa prora!un stabilnosti limova na izbo!avanje je zasnovan na
konceptu efektivne irine. Izrazi kojima se odre#uje raspodela efektivnih zona se razlikuju
od propisa do propisa, ali su poloaji i irine efektivnih zona uglavnom sli!ni ili !ak isti. I
standard JUS U.E7.$2$/$986 prua mogu"nost prora!una stabilnosti limova na izbo!ava-
nje prema konceptu efektivne irine. U okviru ovog standarda dati su izrazi za odre#ivanje
poloaja efektivnih zona za nekoliko karakteristi!nih slu!ajeva naprezanja i uslova osla-
njanja (videti tabelu 4.34).
Efektivan popre!ni presek nosa!a odre#uje se tako to se posebno odrede efektivne i-
rine i poloaji efektivnih zona za rebro i pritisnutu noicu. Skup svih zategnutih zona i
efektivnih zona pojeda!nih pritisnutih delova preseka predstavlja efektivan popre!ni pre-
sek nosa!a. Na slici 4.$20 je prikazan efektivni presek punog limenog nosa!a optere"enog
momentom savijanja. Njega sa!injavaju: zategnuta noica, zategnuti deo rebra i efektivne
zone pritisnute noice pritisnutog dela rebra.
Slika 4.120 - Efektivan popre"ni presek nosa"a - stvarni i ra"unski dijagram napona
Geometrijske karakteristike efektivnog popre!nog preseka (moment inercije otporni
moment i povrina) su manje od odgovaraju"ih karakteristika bruto preseka. Kako je kod
nosa!a slabljenje preseka usled izbo!avanja nesimetri!no u odnosu na teinu osu, dolazi
do pomeranja teita ka zategnutoj noici (slika 4.$2$). Samim tim se remeti pretpostavlje-
na raspodela napona po visini rebra (menja se vrednost koeficijenta ). Dakle, odre#iva-
nje efektivnog preseka kod nosa!a predstavlja iterativan postupak.
Slika 4.121 - Iterativan postupak za odre#ivanje efektivnog preseka
Treba napomenuti da kod pritisnute pojasne lamele nema potrebe za iterativnim po-
stupkom, jer je napon na mestu noice konstantan i za bruto i za efektivan presek. Me#u-
tim, kod rebra, zbog ekscentriciteta teita efektivnog u odnosu na teite bruto preseka
(
z
e ), dolazi do promene dijagrama napona, to postupku prora!una daje iterativan karak-
ter. Iterativan prora!un efektivne irine rebra ima slede"i tok:
$. Na osnovu dijagrama napona dobijenih za bruto presek odre#uje se koeficijent
( $ za simetri!ne preseke optere"ene samo momentom savijanja);
2. Sa ovako odre#enim koeficijentom odre#uju se, kriti!an napon
cr x,
, relativna
vitkost
P
i koeficijent redukcije ;
3. Odre#uje se efektivna irina rebra i poloaj efektivnih zona;
4. Odre#uje se ekscentricitet teita !itavog efektivnog preseka u odnosu na teite
bruto preseka:

eff
i i
z
A
z A
e

gde su:

eff
A ukupna povrina efektivnog preseka,

i
A povrina i-tog neefektivnog dela preseka,

i
z rastojanje teita i-tog neefektivnog dela preseka do teita bruto preseka.
5. Sada, poto je u potpunosti definisana geometrija efektivnog preseka moe da se
odredi nova vrednost koeficijenta :
$
2
z
z
ili za simetri!ne nosa!e
z
z
e h
e h
+

2
2
gde je h ukupna visina nosa!a;

6. Sa ovako odre#enom novom vredno"u koeficijenta ponavlja se !itav postupak.
Problem veoma brzo konvergira, pa se ve" u drugom koraku (slika 4.$2$) dobijaju za-
dovoljavaju"a reenja.
Imaju"i u vidu prethodna razmatranja u vezi koncepta efektivne irine name"e se pita-
nje kako posti"i da !itav popre!ni presek bude efektivan, ili drugim re!ima, kako obliko-
vati popre!ni presek da njegovi delovi (noice i rebro) ne budu podloni izbo!avanju.
Iz uslova de je redukcioni koeficijent jednak jedinici moe da se odredi minimalna
relativna vitkost pri kojoj je efektivna irina jednaka stvarnoj irini elementa. Prema stan-
dardu JUS U.E7.$2$/$986 ovaj uslov glasi:
7 , 0
P
. (4.26$)
Iz prethodnog uslova, ako se relativna vitkost izrazi prema (4.254), a kriti!an napon
prema (4.245) dobija se minimalna vitkost ( t b / ) u slede"em obliku:
y
f
E
k
t
b

665 , 0 (4.262)
gde su:
b odgovaraju"a irina dela popre!nog preseka (rebra ili noice),
t debljina posmatranog dela popre!nog preseka i
k koeficijent izbo!avanja za posmatrani deo popre!nog preseka.

Kada se uzmu u obzir vrednosti napona na granici razvla!enja i modula elasti!nosti, i
odgovaraju"i koeficijenti izbo!avanja za posmatrani slu!aj, prethodni izraz daje slede"e
vrednosti minimalnih vitkosti:
za noice punih nosa!a I-preseka ( 426 , 0
k )

'
%056$ za $$
%036$ za $3
t
b
(4.263)
za rebra punih nosa!a I-preseka kod kojih je $ ( 9 , 23
k )

'
%056$ za 78
%036$ za 96
t
b
(4.264)
U tabeli 4.30 prikazano je kako se odre#uju irine pritisnute noice i rebra ( b ) kod
valjanih i punih limenih nosa!a I-popre!nog preseka.
Tabela 4.30 - Odre"ivanje irine pritisnutog elementa b
N O I C A
Valjani nosa!i Zavareni nosa!i
( )
$
2 / r t b b
w f

( ) 2 2 /
w w f
a t b b
R E B R O
Valjani nosa!i Zavareni nosa!i
) ( 2
$
r t h b
f
+
2 2
w
a d b
5.2.9.4 Otpornost rebra na izbo"avanje smicanjem
Prijem transverzalnih sila kod punih nosa!a ostvaruje se gotovo isklju!ivo pomo"u re-
bra. Uslovi racionalnog iskori"enja materijala diktiraju veoma male debljine rebra, pa je
njihova vitkost, po pravilu, velika. Me#utim, kod ovakvih, vitkih rebara ne moe da do#e
do pune plastifikacije rebra usled smi!u"ih napona. Naime, grani!na nosivost vitkih rebara
nije uslovljena njihovom plastifikacijom, ve" gubitkom stabilnosti usled smicanja.
Kao i kod plo!a optere"enih normalnim naponom pritiska i u slu!aju izbo!avanja smi-
canjem postoji postkriti!na rezerva nosivosti. Ukupna nosivot rebra na smicanje predsta-
vlja zbir elasti!ne i post-kriti!ne nosivosti, to se moe izraziti na slede"i na!in:
V V V
cr u
+ (4.265)
gde su:
u
V grani!na smi!u"a sila,
cr
V sila pri kojoj dolazi do elasti!nog izbo!avanja,
V post-kriti!na rezerva nosivosti.

Fenomen post-kriti!nog ponaanja rebara izloenih !istom smicanju prvi je uo!io Vag-
ner (Wagner) $929. godine kod nosa!a koji se koriste u avioindustriji. Naime, nakon dosti-
zanja kriti!nog napona elasti!nog izbo!avanja, u pravcu glavnog napona zatezanja formira
se dijagonalno zategnuta traka koja je sposobna da prenese dodatno optere"enje (slika
4.$22). Prema tome, otpornost rebra na izbo!avanje nije definisana pojavom elasti!nog iz-
bo!avanja usled glavnog napona pritiska, ve" plastifikacijom zategnute trake, odnosno po-
lja. U post-kriti!noj fazi, zategnuta polja i popre!na ukru"enja punih limenih nosa!a se
ponaaju kao dijagonale i vertikale reetkastog nosa!a. Dakle, ponaanje punog nosa!a u
ovoj fazi odgovara, na neki na!in, ponaanju reetkastog nosa!a koga sa!injavaju pojasne
lamele, zategnuta polja i vertikalna popre!na ukru"enja.
Slika 4.122 - Post-kriti"no ponaanje rebra nosa"a
Postoje razli!iti prora!unski modeli kojima se opisuje post-kriti!no ponaanje rebra izlo-
enog smi!u"im silama. Ve"ina od njih se zasniva na konceptu zategnutog polja. Najpozna-
tiji su: Basler-Tirlimanov (Basler-Thrlimann) i Rokijev (Rockey) model. Oba su zasnovana
na metodi zategnutog polja, a osnovna razlika je to se kod Basler-Tirlimanovog modela za-
nemaruje uticaj krutosti pojasnih lamela na savijanja. U jugoslovenskom standardu prora!un
otpornosti na izbo!avanje smicanjem bazira se na Basler-Tirlimanovom modelu.
Basler-Tirlimanov model
Prema ovoj metodi, post-kriti!na nosivost rebra izloenog smi!u"im silama moe da se
odredi zanemaruju"i uticaj krutosti pojasnih lamela na savijanje, dok se grani!na nosivost
rebra dostie plastifikacijom zategnutog polja.
U elasti!nom podru!ju ponaanja (
cr
) smi!u"e sile se uravnoteuju naponima smi-
canja koji su ravnomerno raspodeljeni po visini rebra. Kada smi!u"i napon dostigne kri-
ti!nu vrednost, usled dejstva glavnog napona pritiska
2
(slika 4.$23) dolazi do izbo!ava-
nja rebra. Maksimalna smi!u"a sila, pri kojoj dolazi do elasti!nog izbo!avanja moe da se
odredi na osnovu slede"eg izraza:
cr w cr w cr
A t d V (4.266)
gde je
cr
kriti!an napon elasti!nog izbo!avanja (videti (4.246) i tabelu 4.28), a A
w
povrina rebra.
Kada se rebro izbo!i, pri daljem pove"anju optere"enja ( >
cr
) nema vie prirataja
glavnog napona pritiska
2
. Dodatno optere"enje se prenosi pomo"u zategnutog polja sve
do njegove pune plastifikacije, kada se iscrpljuje otpornost rebra na izbo!avanje smica-
njem. Prora!unski model kojim se obuhvata post-kriti!na nosivost prikazan je na slici
4.$24. Na osnovu geometrije smi!u"eg panela moe da se odredi irina zategnutog polja:
sin cos a d g (4.267)
gde je a rastojanje susednih popre!nih ukru"enja, a nagib zategnutog polja. Sila koju
moe da prihvati zategnuto polje je:
g t N
w bb t
. (4.268)
Slika 4.123 - Izbo"avanje rebra smicanjem
Slika 4.124 - Basler-Tirlimanov model
Ova sila deluje paralelno sa nagibom zategnutog polja . Njena vertikalna komponenta
predstavlja dodatnu, post-kriti!nu silu smicanja (V
) koju rebro moe da prenese. Prema

tome, dodatna smi!u"a sila moe da se sra!una na slede"i na!in:

sin g t V
w bb
(4.269)
ili, ako se u prethodnoj jedna!ini (4.269) irina zategnutog polja g zameni izrazom (4.267):
( )
sin sin cos a d t V

w bb
. (4.270)
Nagib zategnutog polja moe da se odredi iz uslova da smi!u"a sila
V dostie
grani!nu, odnosno maksimalnu vrednost:
( ) [ ]
0
sin sin cos
0

d
a d d
d
dV
. (4.27$)
Iz ovog uslova dobija se:
2 2
a
d
tg , (4.272)
gde je nagib smi!u"eg panela (slika 4.$24a). Iz uslova ravnotee ise!enog dela nosa!a
(slika 4.$24b) moe da se odredi dodatna post-kriti!na sila smicanja.
Iz uslova da je suma horizontalnih sila koje deluju na posmatranom elementu jednaka
nuli dobija se prirataj sile u pojasnoj lameli (F
f
):
cos sin 0
a t F H
w bb f
. (4.273)
Kori"enjem poznatih trigonometrijskih transformacija moe se pokazati da je:

2 tan $
2 tan
2
$
2 sin
2
$
cos sin
2
+
. (4.274)
Kako je 2 , a ugao predstavlja nagib dijagonale polja ( a d / tan ) prethodni
izraz moe da se napie u slede"em obliku:
2
$ 2
$
cos sin

+
(4.275)
gde , kao to je uobi!ajeno, predstavlja odnos duine i visine polja ( d a / ). Kada se
u uslovu ravnotee (4.273) trigonometrijske funkcije zamene izrazom (4.275) dobija se:
2 2
$ 2 $ 2
$
+

+

w bb w bb f
A a t F . (4.276)
gde je
w
A povrina rebra.
Dodatna post-kriti!na sila smicanja moe da se odredi iz uslova ravnotee momenata,
na slede"i na!in:
2
$ 2
$
0
+

w bb f
A
a
d
F V M . (4.277)
Na osnovu uslova ravnotee vertikalnih sila dobija se sila u ukru"enju:

2
sin 0
a t F V
w bb S
(4.278)
Nakon elementarnih trigonometrijskih transformacija prethodni izraz moe da se svede
na slede"i oblik:
,
_
+

2
$
$
2

w bb S
A F . (4.279)
Moe se uo!iti da u prethodna tri uslova ravnotee figuriu !etiri nepoznate veli!ine:
prirataj sile u pojasnoj lameli F
f
,
post-kriti!na sila smicanja V
,
sila u ukru"enju F
S
i
napon u zategnutom polju
bb
.
Kako prve tri veli!ine zavise od napona u zategnutom polju, neophodno je da se odredi
maksimalna vrednost ovog napona, na osnovu koje se, potom, mogu dobiti grani!na post-
kriti!na sila smicanja i sila u ukru"enju. Kako je zategnuto polje izloeno istovremenom
dejstvu smi!u"ih ( =
cr
) i normalnih napona (
bb
) do njegove plastifikacije, shodno Mi-
zesovom uslovu te!enja, dolazi pri normalnom naponu:
cr y bb
f 3 . (4.280)
Post-kriti!na smi!u"a sila i sila u ukru"enju, sada se mogu napisati u slede"em obliku:
( )
2
$ 2
$
3
+

w cr pl
A V (4.28$)
( )
,
_
+

2
$
$
2
3

w cr pl S
A F , (4.282)
gde je
pl
granica razvla!enja za smicanje ( 3 /
y pl
f ). Otpornost rebra na izbo!avanje
smicanjem odre#uje se kao zbir elasti!ne i post-kriti!ne nosivosti, pa imaju"i u vidu izraze
(4.266) i (4.28$) moe da se napie:
( )
u w
cr pl
cr w u
A A V
,
_
+

+
2
$ 2
3
(4.283)
gde je
u
grani!na vrednost smi!u"eg napona.
Kod rebra male vitkosti do loma smicanjem dolazi u oblasti oja!anja materijala. Ova
nelinearnost uti!e na redukciju kriti!nog napona ukoliko on prekora!uje granicu proporci-
onalnosti (
pl cr
> 8 , 0 ). U tom slu!aju, za odre#ivanje redukovanog kriti!nog napona
(
cr
) moe da se koristi slede"a formula:
pl cr pl cr
8 , 0 . (4.284)
Dakle, ukoliko je
pl cr
> 8 , 0 u izrazu (4.283)
cr
treba da se zameni sa
cr
. Kod
valjanih profila i punih limenih nosa!a sa rebrima male vitkosti vrednost redukovanog
kriti!nog napona moe da bude velika. Ukoliko je
pl cr
> to je ekvivalentno sa
pl cr
> 25 , $ , gubi se uticaj zategnutog polja, pa se otpornost rebra na izbo!avanje
smicanjem odre#uje prema slede"em izrazu:
w y w cr u
A f A V
3
2
. (4.285)
Primena Basler-Tirlimanove metode ograni!ena je na pune limene nosa!e koji imaju
popre!na ukru"enja na rastojanju:
d a d 0 , 3 5 , 0 . (4.286)
Kod nosa!a koji, sem eventualno oslona!kih ukru"enja, nemaju drugih popre!nih ukru-
"enja, prethodni uslov nije ispunjen, pa prora!un otpornosti rebra na izbo!avanje smica-
njem treba da se sprovede prema prostoj post-kriti!noj metodi, koja se zasniva na uve"anju
kriti!nog napona izbo!avanja.
Rokijev model
Grupa autora na !elu sa Rokijem je $974. godine prikazala analiti!ko reenje problema
smi!u"eg izbo!avanja rebra, koje je nalo primenu, najpre u Britanskim propisima
BS 5400 iz $982. godine, a potom i u Evrokodu 3. Ova metoda prora!una zasniva se na
modifikaciji Basler-Tirlimanovog modela. Modifikacija se ogleda u tome to se uvodi uti-
caj krutosti pojasnih lamela na otpornost rebra na izbo!avanje. Prema Rokijevom modelu,
mehanizam loma rebra izloenog smi!u"im silama nastaje plastifikacijom zategnutog po-
lja i formiranjem plasti!nih zglobova na pojasnim lamelama (slika 4.$25).
Slika 4.125 - Rokijev model
Za razliku od Basler-Tirlimanovog modela gde se zategnuto polje ankeruje isklju!ivo
preko popre!nih ukru"enja, prema Rokijevom modelu i noice u!estvuju u prijemu nor-
malnog napona koji deluje u zategnutom polju (
bb
). Duina zone ankerovanja na noica-
ma (
C
s ), odnosno poloaj plasti!nog zgloba, odre#uje se na osnovu uslova ravnotee (sli-
ka 4.$26).
Slika 4.126 - Naprezanje noice - uslovi ravnotee
Nagib zategnutog polja ( ) kre"e se od 2 / do , a njegova optimalna vrednost, pri
kojoj otpornost rebra na izbo!avanje dostie svoj maksimum, moe da se odredi iterativ-
nim postupkom. Pri prora!unu se moe uzeti da je 5 , $ / !ime se izbegavaju iteracije,
dok je otpornost rebra na izbo!avanje neznatno manja od maksimalno mogu"e.
Prema Rokijevom modelu otpornost rebra na izbo!avanje smicanjem moe da se
odredi na osnovu slede"eg izraza:
sin +
w bb w cr u
t g A V , (4.287)
gde su:
cr
kriti!an smi!u"i napon,
bb
grani!na vrednost normalnog napona u zategnutom polju,
g irina zategnutog polja (slika 4.$25).
Na osnovu geometrije smi!u"eg panela, sa oznakama prikazanim na slici 4.$25, irina
zategnutog polja (g) moe da se odredi iz izraza:
sin ) ( cos
T C
s s a d g . (4.288)
Grani!na vrednost normalnog napona (
bb
) moe se, na osnovu Mizesovog uslova
plastifikacije, dobiti u slede"em obliku:
2 sin 5 , $ ] ) 2 sin 5 , $ ( 3 [
2 2 2

cr cr y bb
f . (4.289)
Primena Rokijeve metode, koja se u literaturi naziva i metoda zategnutog polja, ograni-
!ena je na pune nosa!e kod kojih rastojanje popre!nih ukru"enja (a) zadovoljava uslov:
d a d 3 .
5.2.9.5 Popre"na ukru%enja
Ostvarenje post-kriti!ne nosivosti rebra na izbo!avanje smicanjem mogu"e je samo
ako nosa! ima popre!na ukru"enja, koja su postavljena na rastojanju d a 3 . Pri ve"im
rastojanjima ukru"enja onemogu"eno je formiranje zategnutih polja, pa samim tim ne mo-
e da se ostvari dodatna, post-kriti!na nosivost reba.
Popre!na ukru"enja, po svojem poloaju i funkciji mogu da se podele na:
oslona"ka ukru!enja, koja se nalaze neposredno iznad oslonaca i
unutranja ukru!enja, koja se postavljaju izme#u oslona!kih ukru"enja.
Razlika izme#u oslona!kih i unutranjih ukru"enja nije samo formalna i ne ogleda se
samo u njihovom razli!itom poloaju, ve" je ona sutinska, jer se razlikuju na!ini napreza-
nja, a samim tim i dimenzionisanja.
Unutranja ukru%enja
Ova ukru"enja imaju dvostruku ulogu:
Prihvataju silu pritiska (
S
F ) koja se javlja u post-kriti!noj fazi;
Obezbe#uju geometriju rebra nosa!a i predstavljaju oslonce za poduna ukru"enja
ukoliko ih ima.
Unutranja ukru"enja prema tome treba dimenzionisati kao pritisnute elemente optere-
"ene silom pritiska
S
F , koja, prema Basler-Tirlimanovom modelu moe da se odredi iz
uslova ravnotee vertikalnih sila na posmatranom delu nosa!a (slika 4.$24). Provera sta-
bilnosti ukru"enja na izvijanje upravno na ravan nosa!a treba da se izvri na slede"i na!in:
s y
S
S
f
A
F
,
*
(4.290)
gde su:
F
S
grani!na vrednost sile pritiska u ukru"enju, koja se odre#uje prema izrazu (4.282),
s y
f
,
granica razvla!enja !eli!nog materijala od kojeg je napravljeno ukru"enje,
*
S
A povrina efektivnog preseka ukru"enja, koga sa!injavaju ukru"enje i sadejstvuju"a
irina rebra (slika 4.$27):
w S w S S
t t t A A + + ) $5 2 (
*
. (4.29$)
Slika 4.127 - Efektivan popre"ni presek ukru!enja
Bezdimenzionalni koeficijent izvijanja treba da se odredi na osnovu krive C , sa du-
inom izvijanja d
i
75 , 0 ! . Ukoliko ukru"enja nisu postavljena simetri!no u odnosu na
srednju ravan rebra uticaj ekscentri!nosti efektivnog preseka mora da se uzme u obzir, pa
se ukru"enja proveravaju na zajedni!ko dejstvo sile pritiska
S
F i momenta savijanja
e F M
S
.
Alternativno, potrebna efektivna povrina ukru"enja moe da se odredi prema slede-
"em, univerzalnom izrazu, kojim se obuhvataju i simetri!na i nesimetri!na ukru"enja:
s y
S
S
f
F
A
,
*
. (4.292)
Uticaj ekscentriciteta se uvodi pomo"u faktora ekscentri!nosti koji zavisi od oblika i
poloaja ukru"enja. U tabeli 4.3$ su date vrednosti faktora za nekoliko karakteristi!nih
slu!ajeva.
Potrebna efektivna povrina ukru"enja moe da se redukuje ukoliko se uzme u ubzir
stepen iskori"enja smi!u"ih napona. U tom slu!aju je:
u s y
S
S
V
V
f
F
A
,
*
(4.293)
gde je koeficijent sigurnosti za posmatrani slu!aj optere"enja, a V odgovaraju"a trans-
verzalna sila.
Tabela 4.31 - Vrednosti faktora ekscentri!nosti
Simetri!na Nesimetri!na
Oblik
ukru"enja
/
$,0 $,8 2,4 5,0 ili vie
$)
$) U zavisnosti od tipa popre!nog preseka
Na osnovu druge funkcije unutranjih ukru"enja, proizilazi da ona moraju da imaju do-
voljnu krutost na savijanje upravno na srednju ravan rebra, kako bi o!uvala projektovanu
geometriju nosa!a i istovremeno obezbedila kruto oslanjanje eventualnih podunih ukru-
"enja. Moe se smatrati da ukru"enje poseduje potrebnu krutost ukoliko moment inercije
efektivnog preseka zadovoljava uslov:
2 / 3
,
4
*
50

,
_
,
_
s y
y
S
f
f
d
I . (4.294)
Osim toga, po!etne geometrijske imperfekcije ukru"enja moraju biti ograni!ene. Mak-
simalna dozvoljena zakrivljenost definie se preko strele parabole (
0
f ), koja mora da za-
dovolji slede"e uslove:
'
mm $0
300 /
300 /
0
a
d
f . (4.295)
Unutranja ukru"enja naj!e"e se izra#uju u vidu pljotih limova koji se zavaruju
upravno na ravan rebra. Valjani L, T i eventualno U-profili, tako#e se koriste, ali uglav-
nom kod visokih nosa!a. Njihova primena je znatno ve"a kod punih limenih nosa!a u za-
kovanoj izradi. Bez obzira na tip unutranjeg popre!nog ukru"enja povoljnije je da se ona
postavljaju simetri!no u odnosu na srednju ravan rebra. Razli!iti oblici unutranjih ukru"e-
nja prikazani su na slici 4.59.
Oslona"ka ukru%enja
Osnovna funkcija oslona!kih ukru"enja je da obezbede pravilno unoenje oslona!ke re-
akcije u rebro nosa!a. Stoga ova ukru"enja moraju da poseduju dovoljnu krutost kako ne
bi dolo do njihovog izvijanja upravno na srednju ravan rebra. Poto su oslona!ke reakcije
uglavnom velikog intenziteta, ukru"enja na mestima oslonaca moraju da budu znatno ro-
busnija od unutranjih. Osim toga, oslona!ka uku"enja kod nosa!a stati!kog sistema proste
grede, kao i krajnja oslona!ka ukru"enja kod kontinualnih nosa!a, moraju da obezbede an-
kerovanje poslednjeg zategnutog polja. Naime, usled horizontalne komponente sile u za-
tegnutom polju (H
) dolazi do savijanja oslona!kog ukru"enja. Na slici 4.$28 je prikazano

naprezanje oslona!kog ukru"enja u post-kriti!noj fazi. Uo!ava se da je ukru"enje izloeno
kombinovanom dejstvu aksijalne sile pritiska i momenta savijanja. Aksijalna sila pritiska
jednaka je oslona!koj reakciji, a horizontalna komponenta sile
H , koja izaziva savijanje

ukru"enja, moe da se odredi, prema Basler-Tirlimanovom modelu:

cos g t ctg V H
w bb
. (4.296)
Slika 4.128 - Naprezanje oslona"kog ukru!enja - prora"unski model
Transformacijom prethodnog izraza uz uvo#enje g prema (4.267) i
bb
prema (4.280)
dobija se:
( )
2
3
cr pl
w
A H

. (4.297)
Grani!na vrednost smi!u"eg napona
u
, prema Basler-Tirlimanovom modelu, moe da
se odredi na osnovu izraza (4.283):
( )
2
$ 2
3

+

+
cr pl
cr u
. (4.298)
Transformacijom prethodnog izraza dobija se:
( )
2
3
$ ) (
2 cr pl
cr u

+ (4.299)
pa se izraz za horizontalnu komponentu, koja deluje na oslona!ko ukru"enje, moe
napisati u slede"em obliku:
( )
2
$
+
cr u w
A H . (4.300)
Kada se uzme u obzir redukcija kriti!nog smi!u"eg napona usled oja!anja materijala
(
cr pl cr pl cr
9 , 0 8 , 0 ), dobija se definitivan izraz za horizontalnu
komponentu sile u zategnutom polju:
( )
2
$ 9 , 0
+
cr pl u w
A H . (4.30$)
Imaju"i u vidu stati!ki model prikazan na slici 4.$28, maksimalna vrednost momenta
savijanja u ukru"enju je:
H d M
$6
3
max
. (4.302)
Dakle, oslona!ko ukru"enje treba da se dimenzionie kao ekscentri!no pritisnut
element. Aksijalna sila jednaka je oslona!koj reakciji, dok za duinu izvijanja treba uzeti
da je jednaka tri !etvrtine visine rebra, kao to je prikazano na slici 4.$28. Moment
savijanja koji poti!e od ankerovanja zategnutog polja (4.302) savija ukru"enje oko ose y-y
koja je upravna na ravan nosa!a. Kod mekih oslona!kih ukru"enja (slika 4.$29a) krutost
na savijanje oko ose y-y je relativno mala, pa se ovakva ukru"enja koriste kod slabije
optere"enih nosa!a. Kruta ukru"enja (slika 4.$29b) imaju znatno ve"i otporni moment za
savijanje oko ose y-y, pa se mogu koristiti i kod ja!e optere"enih nosa!a. Sa stanovita
ankerovanja zategnutog polja najpovoljnije je kori"enje udvojenih ukru"enja (slika
4.$29c), koja u stvari predstavljaju krutu vertikalu sposobnu da prihvati uticaje savijanja
od horizontalne sile
H . Moment savijanja se, u tom slu!aju, razlae na krak sila:

e M F
S
/
max $
, (4.303)
gde je e rastojanje izme#u teita ukru"enja, kao to je prikazano na slikama 4.$28 i
4.$29c.
Prema tome, ukru"enje koje se nalazi direktno iznad oslonca treba da se dimenzionie
prema rezultuju"oj sili, koja se dobija superpozicijom oslona!ke reakcije R i sile
$ S
F :
$ 2 S S
F R F . (4.304)
Slika 4.129 - Oslona"ka ukru!enja: a) meka; b) kruta; c) udvojena
Drugo, spoljanje ukru"enje optere"eno je samo silom pritiska
$ S
F , koja poti!e od mo-
menta savijanja. Oba ukru"enja se dimenzioniu kao centri!no pritisnuti elementi prema
JUS U.E7.08$.
5.2.9.6 Poduna ukru%enja
Poduna ukru"enja se postavljaju u pritisnutom delu rebra u zonama maksimalnih mo-
menata savijanja. Njihovim postavljanjem se smanjuje vitkost rebra i, samim tim, pove"a-
va otpornost rebra na izbo!avanje.
Kako jo uvek ne postoje egzaktna analiti!ka reenja, pri prora!unu stabilnosti podu-
nih ukru"enja koriste se empirijske ili polu-empirijske metode. Na velikom broju ispitiva-
nja pokazano je da se poduna ukru"enja, koja poseduju neophodnu krutost odre#enu pre-
ma linearno elasti!noj teoriji izbo!avanja (
*
s
), ipak deformiu u post-kriti!noj fazi. Prema
tome, pretpostavka o nepomerljivom oslanjanju rebra du ukru"enja nije verodostojna. Po-
trebno je, naime, da poduna ukru"enja imaju nekoliko puta ve"u krutost od teorijske
(
*
s
), da bi ostala nedeformisana i u post-kriti!noj fazi. Razlike izme#u teorijskih i ekspe-
rimentalnih vrednosti su posledica geometrijskih i strukturnih imperfekcija realnih limova,
koje nisu predvi#ene u linearno elasti!noj teoriji izbo!avanja.
Postoje dva razli!ita koncepta za dimenzionisanje podunih ukru"enja. Prvi se zasniva
na modifikovanim vrednostima minimalne krutosti
*
s
. Naime, krutost ukru"enja treba da
bude ve"a od minimalne potrebne koja se odre#uje na slede"i na!in:
'
"enja ukru kruta za 5 , 2

"enja ukru meka za 0 , 5
*
*
*
,
s
s
R S
. (4.305)
Dakle, relativna krutost ukru"enja treba da zadovolji slede"i uslov:
*
, R S s
. (4.306)
Prema drugom konceptu, poduna ukru"enja mogu da se ra!unaju kao centri!no priti-
snuti elementi, !ija je duina izvijanja jednaka rastojanju popre!nih ukru"enja (a). Prove-
rava se stabilnost za izvijanje oko ose y-y, a popre!ni presek pored samog ukru"enja sa!i-
njava i deo rebra sadejstvuju"e irine. Napon u ukru"enju (
s
) odre#uje se na osnovu po-
loaja ukru"enja (slika 4.$30). Stabilnost ukru"enja je obezbe#ena kada je:
dop i s ,
(4.307)
gde je
dop i,
doputeni napon izvijanja.
Slika 4.130 - Prora"un podunog ukru!enja
Poduna ukru"enja mogu da budu torziono kruta i meka. Na slici 4.$3$ je prikazano
nekoliko karakteristi!nih tipova podunih ukru"enja. Osim toga, sa slike se uo!ava i da
torziono kruta ukru"enja, osim pomeranja, spre!avaju i rotaciju rebra, pa se moe smatrati
da je ono ukljeteno du ukru"enja.
Poto torziono kruta ukru"enja obezbe#uju ukljetenje rebra, pove"ava se kriti!an na-
pon, a samim tim i otpornost rebra na izbo!avanje. Me#utim, ova ukru"enja imaju ve"u te-
inu i zahtevaju dvostruko vie avova pri zavarivanju.
Posebno se naglaava da, ukoliko poduno ukru"enje prolazi kroz polje nosa!a na ko-
jem je smeten montani nastavak, i ukru"enje treba da se nastavi na adekvatan na!in. Nai-
me, ukoliko postoji prekid ukru"enja, ono vie ne predstavlja nepomerljiv oslonac, pa se,
samim tim, menjaju grani!ni uslovi oslanjanja rebra i drasti!no smanjuje njegova otpor-
nost na izbo!avanje.
Slika 4.131 - Oblici podunih ukru!enja
Montani nastavci torziono mekih ukru"enja mogu da se izvedu veoma jednostavno,
to nije slu!aj kod torziono krutih, pa se ovo moe smatrati jednom od zna!ajnih prednosti
torziono mekih u odnosu na torziono kruta ukru"enja. Na slici 4.$32 su prikazana dva ka-
rakteristi!na reenja montanih nastavaka podunog ukru"enja.
Slika 4.132 - Montani nastavci podunih ukru!enja
5.2.9.7 Dispozicija ukru%enja
Pod ovim pojmom podrazumeva se raspored podunih i popre!nih ukru"enja du nosa-
!a. Dispozicija ukru"enja pre svega zavisi od stati!kog sistema nosa!a i optere"enja. Na
slici 4.$33 dat je ematski prikaz ukru"enja za prostu gredu i kontinualne nosa!e konstant-
ne i promenljive visine.
Popre!na ukru"enja postavljaju se uglavnom na jednakim rastojanjima i to naj!e"e u
osminama ili desetinama raspona. Na ovaj na!in, rebro nosa!a se deli na pojedina!na polja,
koja su priblino kvadratnog oblika ( $ ). Postavljanjem popre!nih ukru"enja zna!ajno se
pove"ava otpornost rebra na izbo!avanje smicanjem. U oslona!kim zonama, gde smi!u"i na-
poni dostiu maksimalne vrednosti, ponekad je neophodno da se proguste popre!na ukru"e-
nja ( $ < ). Na taj na!in se pove"ava vrednost kriti!nog napona elasti!nog izbo!avanja, a
samim tim i otpornost rebra na izbo!avanje smicanjem. Da bi se u post-kriti!noj fazi formi-
ralo zategnuto polje, rastojanje popre!nih ukru"enja mora biti manje ili jednako od trostruke
visine rebra ( 3 ). Osim toga, na mestima delovanja nepokretnih koncentrisanih sila veli-
kog intenziteta obavezno treba predvideti popre!na ukru"enja, kako bi se spre!ilo izbo!ava-
nje usled lokalnog pritiska i obezbedilo pravilno unoenje sile u rebro.
Slika 4.133 - Dispozicija ukru!enja
Na mestima maksimalnih momenata savijanja, postavljaju se poduna ukru"enja i to u
pritisnutoj zoni rebra. Optimalan poloaj podunih ukru"enja je u !etvrtini ili petini visine
rebra. Broj polja preko kojih se proteu poduna ukru"enja zavisi od oblika momentnog
dijagrama. Naime, ova ukru"enja se ukidaju tek kada se dokae da posmatrano polje i bez
podunih ukru"enja poseduje dovoljnu otpornost na izbo!avanje smicanjem.
Kod kontinualnih nosa!a, na srednjim osloncima se istovremeno javljaju maksimalni
momenti i smi!u"e sile, pa su ove zone, zbog interakcije normalnih i smi!u"ih napona, po-
sebno osetljive na izbo!avanje. U ovim zonama je stoga neophodno postavljanje vie po-
dunih i popre!nih ukru"enja (slika 4.$33). Me#utim, !esto se ni postavljanjem gustog "ro-
tilja" podunih i popre!nih ukru"enja ne moe zadovoljiti otpornost rebra na izbo!avanje
smicanjem, pa se u tom slu!aju pribegava pove"anju debljine rebra.
5.2.9.8 Prora"un stabilnosti lima na izbo"avanje prema JUS U.E7. 121/1986
Ovim standardom je obuhva"en prora!un otpornosti limova na izbo!avanje usled poje-
dina!nog i interaktivnog dejstva normalnih i smi!u"ih napona. Zasnovan je na linearnoj te-
oriji izbo!avanja, uz korekcije koje se odnose na post-kriti!nu rezervu nosivosti i struktur-
ne i geometrijske imperfekcije. Post-kriti!na rezerva, koja je karakteristi!na za grani!no
stanje nosivosti lima na izbo!avanje, ne moe da se ostvari u domenu doputenih napona,
pa se prora!un otpornosti limova na izbo!avanje, vri prema teoriji grani!nih stanja. Stoga,
pri proveri stabilnosti lima na izbo!avanje, napone treba pomnoiti sa koeficijentom sigur-
nosti za posmatrani slu!aj optere"enja. Na primer, za prvi slu!aj optere"enja ra!unski (rad-
ni) normalni napon je:

i x x ,
5 , $ , gde se sumiraju naponu usled svih osnovnih opte-
re"enja (stalno, korisno, sneg...). Na isti na!in se odre#uju i smi!u"i naponi , kao i nor-
malni naponi
z
, ukoliko postoje. Ovako sra!unati radni naponi treba da budu manji od
odgovaraju"ih grani!nih napona.
U optem slu!aju rebro punog limenog nosa!a moe da bude izloeno normalnim i
smi!u"im naponima, kao to je prikazano na slici 4.$34. Usled dejstva momenta savijanja i
aksijalne sile, javlja se poduni normalni napon
x
, dok je popre!ni normalni napon
z
uglavnom posledica direktnog unoenja spoljanjeg optere"enja u rebro nosa!a. Napon

z
je naj!e"e lokalnog karaktera i uglavnom poti!e od koncentrisanih sila velikog intenziteta

(npr. pritisak to!ka kranskog nosa!a, vozila ili voza). Kako je kod pokretnih koncentrisa-
nih sila njihov poloaj na nosa!u promenljiv, pravilno unoenje sila ne moe da se ostvari
postavljanjem popre!nih ukru"enja direktno ispod mesta njihovog delovanja. U tom slu!a-
ju rebro nosa!a treba da se proveri i na izbo!avanje usled lokalnog napona pritiska
z
. U
zgradarstvu su, me#utim, optere"enja takvog karaktera da se naj!e"e javljaju samo podu-
ni normalni napon
x
i smi!u"i napon , dok se normalni napon usled lokalnog pritiska
z
javlja uglavnom u mostogradnji i kod kranskih nosa!a.
Slika 4.134 - Dispozicija optere!enja lima
Smatra se da je otpornost na izbo!avanje lima, optere"enog normalnim i smi!u"im
naponima prema slici 4.$34 zadovoljena, ako su ispunjeni slede"i naponski uslovi:
ux x
(4.308)
uz z
(4.309)
u
(4.3$0)
gde su:
x
,
z
i radni naponi u limu,
ux
,
uz
i
u
grani!ni naponi izbo!avanja, koji ne mogu da budu ve"i od napona na
granici razvla!anja
y
f , odnosno
pl
za napon smicanja ( 3 /
y pl
f ).
Prethodni uslovi vae samo za pojedina!no delovanje jednog od tri napona. U slu!aju
istovremenog dejstva sva tri komponentalna napona, pored pomenutih uslova, potrebno je
zadovoljiti i slede"i interaktivni kriterijum:
$
2 2 2
,
_
,
_
,
_
u uz ux
z x
uz
z
ux
x
. (4.3$$)
Preko grani!nih napona izbo!avanja uvodi se u prora!un post-kriti!na rezerva koja po-
voljno uti!e na otpornost lima na izbo!avanje, ali i nepovoljan uticaj strukturnih i geomet-
rijskih imperfekcija. Vrednosti grani!nih napona dobijaju se na osnovu slede"ih izraza:
y ux ux
f c

(4.3$2)
y uz uz
f c

(4.3$3)
3 /
y u u
f c

(4.3$4)
gde su:
c i
c korekcioni faktori kojima se obuhvata post-kriti!na nosivost lima,

ux
i
uz
relativne grani!ne nosivosti lima na izbo!avanje usled dejstva normalnih
napona pritiska,
u
relativna grani!na nosivost lima na izbo!avanje smicanjem.
U zavisnosti od oblika naponskog dijagrama, korekcioni faktor koji se odnosi na
normalne napone
c , odre#uje se na slede"i na!in:

25 , $ 25 , 0 25 , $
c . (4.3$5)
Uticaj rasporeda normalnog napona pritiska uvodi se preko parametra koji se u pret-
hodni izraz (4.3$5) unosi sa sve znakom (+ ili -). Korekcioni faktor za smi!u"a naprezanja
ima konstantnu vrednost: 25 , $
c . Kako je lokalni napon pritiska

z
konstantan
( $ ), korekcioni faktor i u ovom slu!aju ima konstantnu vrednost $
c .
Na osnovu velikog broja ispitivanja utvr#eno je da se grani!na nosivost plo!e nalazi
negde izme#u donje granice, koja je definisana jednodimenzionalnim problemom !istog
izvijanja i gornje granice, kada je omogu"eno dvodimenzionalno deformisanje plo!e - !is-
to izbo!avanje. Kod kratkih plo!a ( $ < ) dominantan je uticaj izvijanja, pa se one, pri do-
stizanju grani!nog stanja, ponaaju sli!no kao pritisnuti tapovi. Dvodimenzionalni prob-
lem biva sve izraeniji sa porastom duine plo!e, pa je kod dugih plo!a dominantan. Inter-
polacija izme#u !istog izvijanja i !istog izbo!avanja plo!e moe da se izvri pomo"u ko-
rekcionog faktora f, definisanog na slede"i na!in:
c
cr
f
2 (4.3$6)
gde su:
cr
kriti!an napon elasti!nog izbo!avanja plo!e (
E cr
k

),
c
kriti!an napon elasti!nog izvijanja plo!e.
Imaju"i u vidu da je duina izvijanja jednaka duini posmatranog polja ( a
i
! ) i da je
moment inercije plo!e za izvijanje izvan srednje ravni:
) $ ( $2
2
3

t b
I (4.3$7)
izraz za kriti!an napon elasti!nog izvijanja moe da se modifikuje na slede"i na!in:
2
2 2
2
2
2
2
) $ ( $2
E
c
a
b
b
t E E
,
_
,
_
. (4.3$8)
Kona!no, imaju"i u vidu modifikovan izraz za kriti!an napon elasti!nog izvijanja
(4.3$8) i izraz za kriti!an napon elasti!nog izbo!avanja, korekcioni faktor f moe da se
odredi, kako sledi:
!avanje izbo !isto
izvijanje !isto

2 za 0 , 0
2 $ za 2
$ za 0 , $
2
2 2
2
'

< <

k
k k
k
f (4.3$9)
Relativna grani!na nosivost plo!e na izbo!avanje usled dejstva normalnih napona
pritiska, moe da se odredi prema slede"em izrazu:
( )
c p ux
f f +
2 2
$ (4.320)
gde su:
p
bezdimenzionalni koeficijent izbo!avanja plo!e,
c
bezdimenzionalni koeficijent izvijanja za krivu izvijanja B.
Bezdimenzionalni koeficijent izbo!avanja zavisi od relativne vitkosti plo!e
P
(videti
izraz (4.254)) na slede"i na!in:
'
>
7 , 0
$3 , 0
6 , 0

7 , 0 $
2
P
p
P
p
. (4.32$)
to se ti!e bezdimenzionalnog koeficijenta izvijanja
c
, on se odre#uje prema krivoj
izvijanja B, datoj u standardu JUS U.E7.08$/$986 u zavisnosti od relativne vitkosti
c
,
koja moe da se odredi iz slede"eg izraza:
E
y
c
y
c
f f
. (4.322)
Dakle, relativna grani!na nosivost plo!e predstavlja bezdimenzionu veli!inu koja zavi-
si od relativne vitkosti, a nalazi se izme# krive izvijanja B i krive izbo!avanja definisane
izrazom (4.32$), kako je prikazano na slici 4.$35. Korekcionim faktorom f odre#uje se po-
loaj relativne grani!ne nosivosi unutar ove oblasti, koja je rafirana na slici.
Slika 4.135 - Oblast relativne grani"ne nosivosti plo"e
Kriti!an napon izbo!avanja
cr x,
odre#uje se na osnovu linearno elasti!ne teorije izbo-
!avanja, kao proizvod koeficijenta
k i Ojlerovog napona
E
. Prema ovom standardu
vrednosti koeficjenta
k , za dva razli!ita tipa oslanjanja (A i B) i nekoliko karakteristi!nih

slu!ajeva optere"enja, odre#uju se na osnovu izraza datih u tabeli 4.32.
Za slu!ajeve koji nisu obuhva"eni ovom tabelom, mogu da se koriste koeficijenti
k
prema tabeli 4.28.
Relativna grani!na nosivost rebra optere"enog lokalnim normalnim naponom pritiska
z
, odre#uje se na potpuno analogan na!in kao i u slu!aju podunog normalnog napona
x
:
( )
c p uz
f f +
2 2
$ . (4.323)
U ovom slu!aju bezdimenzionalni koeficijent izbo!avanja
p
treba da se odredi na
osnovu kriti!nog napona izbo!avanja
cr z,
. Naj!e"e plo!a nije optere"ena naponom priti-
ska
z
du !itave ivice, ve" samo na odre#enoj duini c (c < a), kao to je prikazano na
slici 4.$36a.
Kriti!no optere"enje
cr
p u takvim slu!ajevima moe da se odredi na osnovu aproksi-
mativnih izraza datih u okviru tabele 4.33. Grafi!ka interpretacija ovih izraza prikazana je
na slici 4.$36b, odakle se moe uo!iti da se vrednosti kriti!nog optere"enja
cr
p , dobijene
na osnovu tabele 4.33, veoma malo razlikuju od teorijskog reenja.
Tabela 4.32 - Koeficijenti izbo!avanja
k
Koeficijenti izbo!avanja k
(
Na!in osla-
njanja
Dijagram
napona
'
= $ $ 0 < < = 0 0 $ < < = $
>$ 4
$ , $
4 , 8
+
7,64
2
$0 26 , 6 64 , 7 +
23,9
<$ -
$ , $
$ , 2 $
2
+
,
_
+

- - -
34 , 0
578 , 0
+
$,70
2
$0 26 , 6 64 , 7 + 23,8
>$ 0,43
2
07 , 0 2$ , 0 57 , 0 + 0,57
2
07 , 0 2$ , 0 57 , 0 + 0,85
Slika 4.136 - Lokalni pritisak: a) dispozicija optere!enja; b) grafi"ka interpretacija reenja
Na osnovu ovako sra!unatog kriti!nog optere"enja, moe jednostavno da se odredi i
kriti!an napon:
t b
D
k
t
p
p
w
cr
cr z

2
,

, (4.324)
gde je D krutost plo!e na savijanje, b njena irina, a t njena debljina.
Tabela 4.33 - Odre"ivanje kriti!nog optere#enja
cr
p
b
D
k p
p cr

2
8 , $ 5 , 0
( ) ( )
( ) 7 , 5 7 , 2 $
$ , 8 4 , $ 6 7 8 , 2 8 , 5
2 2
+
+ +

p
k
0 , 4 8 , $ <
( ) ( )
$ $ 2
2 , 2 / 8 , $ k k k k
p
+
gde su:
9 , 4 3 , 9
6 , 2$ 3 , 5 5
2
$
k ( ) $ , 2 6 $$
2
2
+ k
0 , 4 > i $ m
$2 / $
3 / $
3
3
3
k
k
k k
p
+
+

gde je: ( ) $ , 2 5 , $ $$
$6
2
3
+ m
m
k
b a / a c / ( $ 0 ) b c m /
Relativna vitkost plo!e za izbo!avanje usled lokalnog pritiska zavisi od kriti!nog napo-
na
cr z,
i moe da se odredi prema izrazu:
cr z
y
p
f
,
. (4.325)
Bezdimenzionalni koeficijent izbo!avanja
p
se odre#uje na osnovu izraza (4.32$) u
zavisnosti od relativne vitkosti, koja je definisana prethodnim izrazom (4.325). to se ti!e
bezdimenzionalnog koeficijenta izvijanja
c
, postupak je identi!an kao i u slu!aju podu-
nog napona
x
, s tim da je u ovom slu!aju duina izvijanja jednaka visini rebra
(b = d), a ne duini polja (a).
Relativna grani!na nosivost plo!e na izbo!avanje smicanjem
u
jednaka je bezdimen-
zionalnom koeficijentu izbo!avanja
p
(4.32$) za relativnu vitkost plo!e koja je odre#ena
na slede"i na!in:
3
cr
y
p
f
. (4.326)
Kao i u slu!aju normalnih napona, i u slu!aju smi!u"ih napona kriti!an napon se odre-
#uje na osnovu linearno elasti!ne teorije izbo!avanja, odnosno prema izrazu (4.246). Pri
prora!unu kriti!nog smi!u"eg napona
cr
, mogu da se koriste koeficijenti k
, iz tabele
4.28 ili iz odgovaraju"e tabele date u standardu.
Jugoslovenski standard za prora!un limova na izbo!avanje JUS U.E7.$2$/$986 tretira i
problematiku stabilnosti ukru"enih plo!a. Naime, u ovom standardu su date smernice za
prora!un plo!a koje su snabdevene podunim i popre!nim ukru"enjima (slika 4.$37). U
!eli!nim konstrukcijama se ukru"ene plo!e naj!e"e javljaju kao rebra punih limenih nosa-
!a i ortotropne kolovozne plo!e mostovskih nosa!a.
Slika 4.137 - Geometrija ukru!ene plo"e
Kao to je prikazano na slici 4.$37 kod ukru"enih plo!a se razlikuju:
ukupno polje izbo!avanja b a ,
delimi!no polje izbo!avanja b a
i
,
pojedina!no polje izbo!avanja
i i
b a .
Kako svako od navedenih polja moe nezavisno da se izvije, neophodno je dokazati
stabilnost svakog od njih. Pojedina!na polja se ra!unaju kao neukru"ene plo!e dimenzija
i i
b a , dok se pri odre#ivanju grani!ne nosivosti delimi!nih i pojedina!nih polja mora uze-
ti u obzir ortotropno ponaanje ukru"ene plo!e. Naime, kod ukru"ene plo!e krutost na sa-
vijanje se razlikuje za dva me#usobno ortogonalna pravca. Ova razlika se javlja zbog pri-
sustva ukru"enja, koja imaju znatno ve"u krutost na savijanje od same plo!e. Kod delimi!-
nog polja izbo!avanja, usled prisustva podunih ukru"enja znatno se pove"ava krutost na
savijanje u podunom pravcu. Ukupna krutost delimi!nog polja moe da se odredi kao zbir
krutosti podunih ukru"enja i efektivnog dela plo!e. Moment inercije za ovaj pravac savi-
janja moe da se odredi na slede"i na!in:
( )

+

s s
t b t b t b
I

$
) $ ( $2 ) $ ( $2 ) $ ( $2
2
3
2
3
2
3
(4.327)
gde je
s
relativna krutost ukru"enja, a sumiranje se odnosi na sva poduna ukru"enja,
ukoliko ih ima vie. Na sli!an na!in moe da se odredi i povrina polja:
( )
+
s
t b A $ , (4.328)
gde je
s
relativna povrina ukru"enja. Imaju"i u vidu prethodna dva izraza, polupre!nik
inercije na osnovu kojeg se odre#uje vitkost plo!e, moe da se napie u slede"em obliku:
+
+
s
s
t
i
$
$
) $ ( $2
2
2
2
. (4.329)
Kako je vitkost jednaka koli!niku duine izvijanja i polupre!nika inercije (u ovom slu-
!aju i a / ), kriti!an napon elasti!nog izvijanja moe da se odredi na slede"i na!in:
( )

+
+

s
s E
c
i a
E
$
$
/
2 2
2
. (4.330)
Na ovaj na!in je odre#en uticaj podunih ukru"enja na izvijanje, pa korekcioni faktor f
za ukru"enu plo!u moe da se odredi modifikacijom izraza (4.3$6), uz uvo#enje uticaja
ortotropije, prema (4.330):
+
+

s
s
c
cr
k f
$
$
2 2
2
. (4.33$)
Uo!ava se da je prethodni izraz opteg karaktera i da obuhvata i ukru"ene (ortotropne)
i neukru"ene plo!e (kod neukru"enih plo!a je:
0
s
i
0
s
). Kriti!an napon izbo-
!avanja ukru"ene plo!e dobija se pomo"u koeficijenta
k , koji moe da se odredi na

osnovu Klepelovih (Klpell) nomograma, u zavisnosti od poloaja ukru"enja, na!ina na-
prezanja i relativne krutosti i povrine ukru"enja. Prema tome, ortotropno ponaanje ukru-
"enih plo!a, uvodi se u prora!un preko korekcionog faktora f. Kada se odredi korekcioni
faktor f, prema izrazu (4.33$), dalji prora!un grani!nog napona ukru"ene plo!e je identi-
!an kao i za neukru"enu plo!u.
Treba ista"i i to da pri prora!unu relativne krutosti
s
i relativne povrine ukru"enja
s
treba uzeti u obzir i deo plo!e sadejstvuju"e irine (slika 4.$38).
Slika 4.138 - Efektivna povrina ukru!enja
Sadejstvuju"a irina treba da se odredi na slede"i na!in:
2 2
665 , 0
$
$ $ ,
b
f
E
k
t
b
y
eff

(4.332)
2 2
665 , 0
2
2 2 ,
b
f
E
k
t
b
y
eff

(4.333)
gde su
$
k i
2
k odgovaraju"i koeficijenti izbo!avanja za susedna pojedina!na polja iz-
me#u kojih se nalazi posmatrano poduno ukru"enje, a
$
b i
2
b irine ovih pojedina!nih
polja.
Osim prikazanog na!ina prora!una, koji se zasniva na metodi grani!nih napona, stan-
dard prua i alternativnu mogu"nost prora!una otpornosti limova na izbo!avanje prema
konceptu efektivne irine, za pritisnute limove, odnosno prema metodi zategnutog polja,
za limove koji su preteno optere"eni smi!u"im naponima.
Otpornost pritisnutih limova na izbo!avanje, kao to je ve" pomenuto, moe da se od-
redi prema konceptu efektivne irine. Redukcioni koeficijent je jednak bezdimenzional-
nom koeficijentu izbo!avanja plo!e
p
, dok se raspored efektivnih zona, za dva razmatra-
na slu!aja oslanjanja (A i B) odre#uje na osnovu tabele 4.34.
Tabela 4.34 - Raspored efektivnih zona
Tip oslanjanja A
(videti tabelu 4.32)
Tip oslanjanja B
(videti tabelu 4.32)
Dijagram napona Dijagram napona
$ $ $ $ $ $
Alternativni prora!un otpornosti na izbo!avanje smicanjem zasnovan je na Basler-Tir-
limanovom modelu zategnutog polja, pa stoga vae sva razmatranja data u okviru opisa
ovog prora!unskog modela.
5.3 SA&ASTI NOSA!I
5.3.1 Uvod
Pove"anje nosivosti valjanih profila moe da se ostvari tako to se rebro nosa!a rase!e
du cik-cak linije, pa potom zavari na specifi!an na!in, kao to je prikazano na slici 4.$39.
Na ovaj na!in pove"ava sa visina nosa!a, a samim tim i njegova krutost i nosivost. Na re-
bru se javljaju estougaoni otvori koji podse"aju na sa"e, pa je stoga u naoj stru!noj jav-
nosti za ovakve nosa!e odoma"en termin - sa!asti nosa"i. Naj!e"e se sa"asti nosa!i proiz-
vode od valjanih I-profila, jer oni imaju znatno niu jedini!nu cenu od sli!nih I-nosa!a for-
miranih zavarivanjem. Primenjuju se uglavnom u zgradarstvu kao nosa!i u me#uspratnim
konstrukcijama (podni nosa!i i podvlake) i krovni nosa!i, isklju!ivo stati!kog sistema pro-
ste grede. Zbog specifi!nog ponaanja sa"astih nosa!a, koje proistu!e usled otvora u rebru,
nije poeljno da se u istom preseku javljaju zna!ajni uticaji savijanja i smicanja, pa prosta
greda predstavlja idealan stati!ki sistem za ovakve nosa!e.
Slika 4.139 - Razli"iti oblici sa!astih nosa"a: a) pravougaoni; b) trapezasti;
c) sa promenljivim sa!em
U zavisnosti od na!ina se!enja, odnosno oblika cik-cak linije, mogu da se dobiju sa"a-
sti nosa!i pravougaonog (slika 4.$39a) ili trapezastog oblika (slika 4.$39b). Sa"asti nosa!i
trapezastog oblika, dobijaju se se!enjem du cik-cak linije koja je u blagom nagibu - padu
od sredine ka krajevima nosa!a, i koriste se za krovne nosa!e kod krovova na dve vode sa
relativno malim nagibom krovnih ravni. Posebnim na!inom krojenja rebra, mogu da se do-
biju sa"asti nosa!i sa promenljivom veli!inom otvora - sa"a (slika 4.$39c). Manja sa"a se
nalaze u oslona!kim zonama gde je najve"i uticaj smi!u"ih sila, a ve"a u sredini raspona
gde je dominantan uticaj momenta savijanja.
Jedna od osnovnih prednosti sa"astih nosa!a je to se relativno jednostavnim operacija-
ma se!enja i zavarivanja, od standardnih valjanih profila dobijaju nosa!i znatno ve"e nosi-
vosti i krutosti. U zavisnosti od na!ina krojenja, odnosno geometrije cik-cak linije, moe
da se ostvari pove"anje otpornog momenta sa"astog nosa!a (W) i za 50%, a momenta iner-
cije (I) preko $00% u odnosu na valjni I-profil od koga je dobijen. Me#utim, usled dodat-
nih uticaja koji poti!u zbog otvora u rebru, pove"anje nosivosti je neto manje, ali ipak
zna!ajno, pa su sa"asti nosa!i laki od odgovaraju"ih nosa!a izra#enih od standardnih va-
ljanih profila.
Otvori u rebru sa"astih nosa!a su veoma pogodi za vo#enje instalacija, pa se i pored
pove"anja visine nosa!a ostvaruje uteda u visini etae, a otpada potreba za sekundarnom
konstrukcijom za "veanje" instalacija (slika 4.$40). Na posredan na!in, usled manje tei-
ne, kra"ih stubova i, najzad, manje ukupna visina objekta, sa"asti nosa!i imaju povoljan
uticaj i na ostale elemente konstrukcije. Zbog manje teine me#uspratne konstrukcije i ma-
nje visine etae, smanjuje se optere"enje, ali i duina izvijanje stubova, pa se i kod stubova
moe ostvariti zna!ajna uteda. Smanjenjem visine etae moe se zna!ajno smanjiti povr-
ina fasade kod viespratnih zgrada, a samim tim i cena !itavog objekta.
Slika 4.140 - Smanjenje visine etae primenom sa!astih nosa"a
Uz automatizovan proces proizvodnje, koji se danas primenjuje u gotovo svakoj ozbilj-
noj radonici za izradu !eli!nih konstrukcija, proizvodnja sa"astih nosa!a ne predstavlja
problem. Automatizovana proizvodnja garantuje preciznost neophodnu za uklapanje delo-
va sa"astih nosa!a. Kako su debljine rebra valjanih profila od kojih se dobijaju sa"asti no-
sa!i uglavno male (od 5 do $4 mm) su!eoni av na rebru moe da se ostvari sa po jednim
prelazom sa obe strane bez posebne obrade krajeva rebra koji se spajaju (nije potrebno
obaranje-ljebljenje ivica). Su!eoni avovi na noicama se, ukoliko su potrebni (slika
4.$39b,c), predvi#aju na pritisnutim noicama tako da nije potreban "S" kvalitet i radio-
grafska kontrola.
Obim i kompleksnost radova na izradi sa"astih nosa!a znatno su manji od prednosti ko-
je ovakvi nosa!i pruaju, pa primena sa"astih nosa!a !esto moe biti racionalnija i od opti-
mizovanih zavarenih nosa!a, posebno u slu!aju podnih nosa!a.
5.3.2 Geometrija sa%astih nosa"a
Odre#ivanje geometrije sa"astog nosa!a predstavlja prvi korak pri njegovom projekto-
vanju. Pri tome treba da se usaglase geometrija otvora - sa"a i nosa!a u celini. Visina nosa-
!a i veli!ine otvora odre#uju se na osnovu linije se!enja. U literaturi postoje teblice sa ve-
likim brojem linija se!enja, ali one ne mogu da zadovolje sve projektne situacije, pa "e ov-
de biti izloen postupak odre#ivanja linije se!enja za opti slu!aj. U okviru tabele 4.35 pri-
kazana je linija se!enja sa svim oznakama neophodnim za prora!un i izrazima koji prika-
zuju vezu izme#u pojedinih geometrijskih veli!ina.
Tabela 4.35 - Geometrija sa#astih nosa!a
Linija se!enja Sa"asti nosa!
s
h h h +
0
2 / ) (
0 s T
h h h tg /
s
h b ( ) e b s + 2
Uo!ava se da se linija se!enja (cik-cak linija) moe definisati pomo"u tri nezavisna pa-
rametra: visine (
s
h ), irine (e) i ugla se!enja ( ). Ostale geometrijske veli!ine, kao to su
visina nosa!a (h), visina T-elementa (
T
h ) i korak cik-cak linije (s), mogu da se odrede na
osnovu izraza datih u tabeli 4.35. Vrednosti ugla se kre"u od 45 do 70, a naj!e"e se
primenjuje ugao od 60. Preostale dve veli!ine e i
s
h se odre#uju iz uslova lokalnog na-
prezanja sa"astih nosa!a, o !emu "e biti re!i u delu koji se odnosi na prora!un sa"astih no-
sa!a. Vrednost irine e varira izme#u maksimalne vrednosti uslovljene lokalnim savija-
njem usled smi!u"ih sila i minimalne vrednosti koja je neophodna za prijem smi!u"ih sila
na mestu podunih avova za vezu rebra. U prvoj fazi, kada se odre#uje geometrija sa"a-
stog nosa!a, vrednosti ovih parametara se pretpostavljaju, a njihove dimenzije se usvajaju
tek po zavretku kompletnog prora!una.
Veli!ina koraka (s) treba da se usaglasi sa stvarnom duinom nosa!a ( ) ! i drugim zah-
tevima kao to su: mali otpad, paran ili neparan broj sa"a, puno rebro na krajevima itd. Po-
sebno je vano da na krajevima nosa!a, gde su najve"e transverzalne sile, rebro bude pu-
no, kako bi moglo da prihvati smi!u"e napone. Ovo moe da se postigne upasivanjem i za-
varivanjem limova na mestima krajnjih otvora (slika 4.$4$a), zavarivanjem obraznih limo-
va (slika 4.$4$b), ili pravilnim izborom linije se!enja i geometrije nosa!a, tako da na oba
kraja, na irini e ostane puno rebro.
Pri odre#ivanju geometrije sa"astog nosa!a kao celine, prvo se, na osnovu postoje"ih
tablica ili li!nog iskustva odredi broj sa"a (n), pa se nakon toga prema potrebnoj duini no-
sa!a ( ) ! iz uslova:
e s n + ! (4.334)
odredi veli!ina koraka (s). Potrebna duina profila
0
! od koga se pravi sa"asti nosa! moe
da se odredi, kada je poznat korak (s), na osnovu slede"eg izraza:
( ) ( ) b s n h s n
s
+ + + + $ tg / $
0
! . (4.335)
Slika 4.141 - Oblikovanje rebra na krajevima sa!astih nosa"a
Kada se geometrija nosa!a odredi na ovakav na!in, otpad je veoma mali (slika 4.$39a),
a na krajevima je obezbe#eno puno rebro na irini e, !ime otpada potreba za dodatnim ra-
dovima na oja!anju rebra u ovoj zoni. Serijska proizvodnja sa"astih nosa!a prua mogu"-
nosti za jo racionalnije iskori"enje materijala uz maksimalnu redukciju otpada.
5.3.3 Prora"un sa%astih nosa"a
Kao i kod punih nosa!a i kod sa"astih nosa!a najve"i deo napona od momenta savija-
nja primaju noice, pa gubitak rebra na mestima otvora, sa stanovita momenta savijanja,
nije od velikog zna!aja. Me#utim, smanjenje povrine rebra bitno uti!e na smi!u"e napo-
ne, jer se, kao to je poznato, transverzalna sila najve"im delom prenosi upravo pomo"u
rebra. Osim toga, sa"asti nosa!i se, zbog otvora u rebru nosa!a, pod dejstvom spoljanjeg
optere"enja ponaaju kao zatvoreni, vie"elijski, okvirni nosa!i, koji su poznati u literaturi
kao Virendel (Vierendeel) nosa!i (slika 4.$42). Noice I-profila sa preostalim delom rebra
(T-elementi) predstavljaju horizontalne tapove, odnosno rigle okvirnog nosa!a, a rebro iz-
me#u otvora, stubove. Radi jednostavnijeg stati!kog prora!una, kako bi se izbegla unutra-
nja stati!ka neodre#enost ovakvog nose"eg sistema, moe se pretpostaviti da se u sredina-
ma svakog pojedina!nog polja i svakog stuba nalaze zglobovi, !ime se znatno upro"ava
prora!un, bez ve"ih odstupanja od ta!nog reenja. Naime, dijagram momenata savijanja na
T-elementu usled smi!u"ih sila je linearan (slika 4.$43), dok se prevojna ta!ka, odnosno
nulta ta!ka momenta savijanja nalazi priblino u sredini otvora (na rastojanju e/2), pa se
ova mesta, uslovno, mogu smatrati zglobovima.
Slika 4.142 - Prora"unski model za sa!aste nosa"e - Virendel nosa" sa zglobovima
Usled lokalnog momenta savijanja, koji poti!e od smi!u"ih sila javljaju se sekundarni
normalni naponi u T-elementu (slika 4.$43), koje treba superponirati sa odgovaraju"im na-
ponima usled glavnog - globalnog momenta savijanja. U oslona!kim zonama, gde su mak-
simalne transverzalne sile, ovi sekundarni naponi mogu da budu zna!ajnog intenziteta.
Me#utim, kod nosa!a sistema proste grede u ovim zonama naponi od glavnog momenta
savijanja imaju relativno male vrednosti. U sredini raspona situacije je obrnuta. Dominan-
tan uticaj imaju normalni naponi usled glavnog momenta savijanja, dok su sekundarni na-
poni, kao i transverzalne sile, mali.
Slika 4.143 - Lokalno savijanje T-elementa usled smi"u!ih sila
Iz ovoga se jasno uo!ava da je prosta greda idealan stati!ki sistem za sa"aste nosa!e, a
da su konzolni i kontinualni nosa!i neracionalni, jer se kod njih u istom preseku javljaju
maksimalne vrednosti momenta savijanja i transverzalne sile.
Pri dimenzionisanju sa"astih nosa!a, zbog njihove specifi!nosti potrebno je da se spro-
vedu:
kontrola normalnih napona u T-elementu,
kontrola vertikalnih smi!u"ih napona u rebru,
kontrola horizontalnih smi!u"ih napona u avovima na rebru,
kontrola ugiba,
kontrola stabilnosti pritisnutog pojasa (T-elementa),
kontrola stabilnosti nosa!a na bo!no-torziono izvijanje,
kontrola rebra na izbo!avanje.
5.3.3.1 Kontrola normalnih napona
Pri kontroli normalnih napona obavezno treba uzeti u obzir i sekundarne napone u
T-elementima, koji se javljaju na mestima otvora usled dejstva smi!u"ih sila. Kako je ot-
porni moment na mestu oslabljenog preseka znatno manji od otpornog momenta u zonama
van otvora, a osim toga na neoslabljenom delu nema sekundarnih uticaja savijanja, otpada
potreba za kontrolom normalnih napona u neoslabljenim delovima nosa!a.
Dijagrami normalnih napona kod jednog sa"astog nosa!a prikazani su na slici 4.$44.
Na ovoj slici su posebno prikazani naponi od glavnog (primarnog) i sekundarnog momenta
savijanja, a dati su i dijagrami rezultuju"eg - totalnog napona u karakteristi!nim ta!kama.
Slika 4.144 - Dijagrami normalnih napona u sa!astom nosa"u
Ako su T-elementi gornjeg i donjeg pojasa simetri!ni, to je uglavnom slu!aj, moe se
smatrati da se ukupna smi!u"a sila (V) deli na jednake delove, odnosno da su oba T-ele-
menta optere"ena sa po polovinom ove sile (V/2). Sekundarni momenat savijanja, koji de-
luje na jedan T-element (slika 4.$43), prema tome, moe da se odredi na osnovu slede"eg
izraza:
e V
e V
M
V

4
$
2 2
. (4.336)
gde je V transverzalna sila u posmatranom preseku.
Normalan napon u T-elementu usled ovog, sekundarnog momenta savijanja dobija se
na slede"i na!in:
o
T
o
T
V
o
V
W
e V
W
M

4
na spoljanjoj ivici noice, (4.337)
u
T
u
T
V
u
V
W
e V
W
M

4
na rebru, neposredno uz otvor, (4.338)
gde su:
o
T
W maksimalan otporni moment T-elementa (za spoljanje vlakno na noici),
u
T
W minimalan otporni moment T-elementa (za krajnje, unutranje vlakno na rebru).
Normalan napon usled glavnog momenta savijanja u ta!kama $a i $b (slika 4.$44) u
kojima se vri superpozicija napona, moe da se odredi prema slede"im izrazima:
s
a a
M
h
I
M

0
$ $
(4.339)
2
0
$ $
h
I
M
b b
M
(4.340)
gde je
0
I moment inercije sa"astog nosa!a na mestu otvora, a
a
M
$
i
b
M
$
momenti
savijanja nosa!a u posmatranim ta!kama.
U ta!ki $ na sredini T-elementa nema sekundarnih uticaja, jer je to prevojna ta!ka, a
rezultuju"i naponi u karakteristi!nim ta!kama ($a i $b) dobijaju se superpozicijom
sekundarnih napona i napona usled glavnog momenta savijanja u ovim ta!kama:
u
T
s
a
a
R
W
e V
h
I
M
+
4
0
$
$
(4.34$)
o
T
b
b
R
W
e V h
I
M
+
4 2
0
$
$
. (4.342)
Ovako sra!unate vrednosti normalnih napona treba da budu manje od doputenog na-
pona za osnovni materijal od kojeg je izra#en sa"asti nosa!. Moe se uo!iti da su prethodni
izrazi izvedeni na osnovu hipoteze o linearnoj raspodeli normalnog napona po visini pop-
re!nog preseka. Me#utim, eksperimentalni rezultati ukazuju da dijagram sekundarnih nor-
malnih napona znatno odstupa od linearne prora!unske raspodele (slika 4.$45).
Slika 4.145 - Stvarna i ra"unska raspodela normalnih napona u T-elementu
Prora!un normalnih napona u T-elementu sa"astog nosa!a moe da se sprovede i pri-
blinim postupkom koji je na strani sigurnosti i koji na izvesan na!in obuhvata koncentra-
ciju napona na ivici rebra. Ovaj postupak se zasniva na pretpostavci da je normalan napon
od glavnog momenta savijanja konstantan po !itavoj visini T-elementa. Osim toga smatra
se da je promena momenta savijanja izma#u ta!aka $a i $b zanemarljiva s obzirom da je
raspon nosa!a viestruko ve"i od rastojanja izme#u ovih ta!aka (e). Prema tome, provera
napona se sprovodi sa momentom savijanja koji deluje u ta!ki $ na sredini otvora (
$
M ) i
sekudarnim momentom savijanja (
V
M ), koji se dobija na osnovu transverzalne sile iz
istog preseka (
$
V ), prema izrazu (4.336). Maksimalan napon se javlja na ivici rebra uz
otvor i moe da se odredi prema izrazu:
u
T T G
u
T T
R
W
e V
A h
M
W
e V
A
N
+
4 4
$ $ $ $
$
(4.343)
gde su:
T
A povrina popre!nog preseka T-elementa,
$
N aksijalna sila pritiska ili zatezanja u T-elementu, koja nastaje usled glavnog mo-
menta savijanja (
$
M ):
G
h M N /
$ $
. (4.344)
Veli!ina
G
h koja figurie u prethodnom izrazu, predstavlja krak sila i jednaka je rasto-
janju izme#u teita gornjeg i donjeg T-elementa (slika 4.$44).
Bez obzira da li se radi o ta!nom ili upro"enom postupku, kontrolu normalnih napona
treba sprovesti za preseke kod oslonca, u sredini i !etvrtini raspona. Na ovo ukazuju dija-
grami rezultuju"ih napona du nosa!a (slika 4.$46). Ovi dijagrami ura#eni su na osnovu
izraza (4.343) za razli!ite raspone nosa!a i optere"enja, uz uslov da je rezultuju"i napon u
sredini raspona konstantan za sve slu!ajeve. Sa slike se vidi da se maksimalan rezultuju"i
napon nalazi izme#u oslonca i sredine raspona i da je dovoljno ta!no da se proveri i napon
u !etvrtini raspona.
Slika 4.146 - Promena rezultuju!eg normalnog napona u T-elementu
du raspona sa!astog nosa"a
5.3.3.2 Kontrola smi"u%ih napona
Vetrikalni smi"u%i naponi u rebru
I kod sa"astih nosa!a prijem vertikalnih smi!u"ih sila ostvaruje se pomo"u rebra. Ove
napone treba proveriti u oslona!kim zonama, gde su najve"i uticaji smicanja i to na osla-
bljenom delu rebra. Kontrola vertikalnih smi!u"ih napona u oslabljenom rebru, zasniva se
na ravnomernoj raspodeli napona du preostalog dela rebra (slika 4.$47) i treba da se spro-
vede prema slede"em izrazu:
dop
w T
t h
V

2 /
max
(4.345)
gde je
w
t debljina rebra sa"astog nosa!a.
Slika 4.147 - Prora"un vertikalnih smi"u!ih napona
Ukoliko prethodni uslov nije zadovoljen treba da se pove"a visina T-elementa (
T
h ),
to se postie pli"om cik-cak linijom, odnosno manjom visinom se!enja (
s
h ). Izuzetno,
ako, zbog provo#enja instalacija, ne moe da se smanji gabarit otvora, treba usvojiti profil
sa ve"om visinom ili debljinom rebra. Kako se u T-elementu istovremeno javljaju i smi!u-
"i i normalni naponi, potrebno je proveriti njihovo interakciono dejstvo pomo"u upored-
nog napona:
dop u
+
2 2
3 . (4.346)
Me#utim, ovaj uslov nije naro!ito strog jer smi!u"i napon pada od oslonca ka sredini
nosa!a, tako da ve" u !etvrtini raspona ima relativno male vrednosti.
Horizontalni smi"u%i naponi
Du neutralne ose, na mestu podunih avova javljaju se horizontalni smi!u"i naponi.
Ovi naponi su znatno ve"i od smi!u"ih napona kod nosa!a koji imaju puno rebro !itavom
svojom duinom. Vrednosti horizontalnih smi!u"ih napona mogu da se odrede modifikaci-
jom klasi!nog izraza za smi!u"e napone, kako bi se obuhvatilo slabljenje rebra du neu-
tralne ose. Poznati izraz iz Otpornosti materijala, u ovom slu!aju ima slede"i oblik:
( )
e
s
t I
z A z A V
e
s
t I
S V
w y
w w f f
w y
y
h

(4.347)
gde je
y
S stati!ki moment popre!nog preseka u odnosu na neutralnu osu (slika 4.$48a).
Slika 4.148 - Prora"un horizontalnih smi"u!ih napona: a) klasi"nim postupkom;
b) na osnovu uslova ravnotee samostalnog elementa
Horizontalna smi!u"a sila i odgovaraju"i smi!u"i naponi mogu da se odrede i na osno-
vu uslova ravnotee karakteristi!nog samostalnog elementa, izolovanog iz Virendel nosa!a
(slika $48b). Iz uslova ravnotee momenta oko ta!ke C koja lei na teinoj osi T-elemen-
ta dobija se horizontalna smi!u"a sila:
G G
h
s
V
h
s V V
H
+
2
2 $
(4.348)
gde su
$
V i
2
V transverzalne sile na levom, odnosno desnom kraju samostalnog elementa,
a V njihova srednja vrednost, koja je priblino jednaka transverzalnoj sili u srednini ele-
menta. Kada je odre#ena horizontalna smi!u"a sila, smi!u"i napon moe jednostavno da se
izra!una na osnovu izraza:
G w w
h
h
s
t e
V
t e
H
. (4.349)
Horizontalni smi!u"i naponi, bilo da su sra!unati prema izrazu (4.347) ili (4.349) mo-
raju da budu manji od doputenih napona za su!eone avove:
dop dop w b h
k
. ,
. (4.350)
Uz prethodnih izraza moe da se zaklju!i da na vrednost horizontalnih smi!u"ih na-
pona, od svih geometrijskih karakteristika vezanih za krojenje sa"astih nosa!a jedino
uti!e irina e. Stoga se, ukoliko nije zadovoljen naponski uslov (4.350) preporu!uje po-
ve"anje irine e. Naravno, ovo pove"anje mora da se uskladi sa ostalim geometrijskim
karakteristikama, kao to je, pre svega, korak s, kako se ne bi poremetila geometrija no-
sa!a kao celine.
5.3.3.3 Kontrola ugiba
Moment inercije sa"astih nosa!a moe da bude, kao to je pomenuto, i preko $00% ve-
"i od momenta inercije I-profila od koga je napravljen. Me#utim, prora!un deformacija sa-
"astih nosa!a ne moe da se vri primenom obrazaca koji vae za pune nosa!a, ve" mora
da se uzme u obzir uticaj normalnih i smi!u"ih sila na deformaciju. Naime, kada se prime-
ne izrazi iz klasi!ne teorije savijanja grednih nosa!a, sa momentom inercije oslabljenog
sa"astog nosa!a (na mestu otvora), u zavisnosti od odnosa raspona i optere"enja, dobijaju
se za $0 do 70% manje vrednosti ugiba, to je znatno na strani nesigurnosti. Ovo je posle-
dica !injenice da se kod punih nosa!a uticaji smi!u"ih i aksijalnih sila na deformaciju no-
sa!a mogu zanemariti, bez ve"eg uticaja na ta!nost. Zbog otvora u rebru, kod sa"astih no-
sa!a je uticaj smi!u"ih i aksijanih sila znatno ve"i, pa se ne moe zanemariti. Prema tome
ugib sa"astih nosa!a treba da se odredi na osnovu slede"eg izraza:
,
_
s
ds
GA
V V
k
EA
N N
EI
M M
f
0
. (4.35$)
Koeficijent k je, za T-elemente jednak odnosu ukupne povrine i povrine rebra:
w T
T
t h
A
k
(4.352)
dok je za stubove Virendel nosa!a jednak jedinici. Uticaj aksijanih sila uzima se samo kod
T-elemenata, a kod stubova moe da se zanemari. Na slici 4.$49 je prikazan prora!unski
model samostalnog elementa, kao i stati!ki uticaji koji se u njemu javljaju. Na osnovu ova-
kvog modela, primenom metode virtualnih sila (4.35$) dobijaju se realne vrednosti ugiba
sa"astih nosa!a. Odre#ivanje deformacija sa"astih nosa!a moe znatno bre i jednostavnije
da se sprovede primenom ra!unara uz obavezno obuhvatanje uticaja aksijalnih i smi!u"ih
sila.
Slika 4.149 - Prora"unski model za prora"un deformacija sa!astog nosa"a
5.3.3.4 Kontrola stabilnosti pritisnutog pojasa
Pritisnuti T-elementi gornjeg pojasa sa"astog nosa!a izloeni su kombinovanom dejs-
tvu aksijalne sile pritiska (
$
N ) i momenta savijanja (
V
M ). Prema tome, ove elemente tre-
ba proveriti na izvijanje u ravni nosa!a, prema standardu za prora!un ekscentri!no pritis-
nutih elemenata (JUS U.E7.096). Duina izvijanja T-elementa jednaka je njegovoj duini
(e), a izvijanje se vri oko y-y ose (slika 4.$50).
Kao to je uobi!ajeno kod pritisnutih elemenata popre!nog preseka, vitkosti pritisnute
noice i dela rebra treba da budu manje od grani!nih, kako ne bi dolo do lokalnog izbo!a-
vanja pritisnutih delova T-preseka. Ako je vitkost dela rebra ve"a od grani!ne, treba da se
postavi ukru"enje u vidu dodatne lamele, koja se postavlja po obodu otvora. U tabeli 4.36
su date grani!ne vrednosti vitkosti za pritisnutu noicu i deo rebra sa i bez dodatne lamele.
Slika 4.150 - Provera stabilnosti pritisnutog T-elementa na ekscentri"ni pritisak
Tabela 4.36 - Grani!ne vitkosti pritisnutog T-elementa
max
V I T K O S T
max
V I T K O S T
%036$ %056$

%036$ %056$
noica
f
t
c

$3 $$ noica
f
t
c

$3 $$
rebro
w
T
t
h

$3 $$ rebro
w
T
t
h

39 32
5.3.3.5 Kontrola stabilnosti nosa"a na bo"no-torziono izvijanje
Stabilnost sa"astih nosa!a na bo!no-torziono izvijanje proverava se analogno kao i kod
punih nosa!a, ali se ona uglavnom ostvaruje bo!nim pridravanjem pritisnutog pojasa.
Kod podnih nosa!a, betonska me#uspratna plo!a obezbe#uje kontinualno bo!no pridrava-
nje, dok kod krovnih nosa!a ronja!e predstavljaju ta!kaste oslonce koji su postavljeni do-
voljno gusto, tako da uglavnom nema opasnosti od bo!nog-torzionog izvijanja. U ostalim,
specifi!nim slu!ajevima, kada nije omogu"eno bo!no pridravanje, proveru stabilnosti na
bo!no izvijanje treba sprovesti prema JUS U. E7.$0$/$99$.
5.3.3.6 Kontrola rebra na izbo"avanje
Izbo!avanje rebra sa"astog nosa!a moe da nastupi kao posledica dva razli!ita vida na-
prezanja, odnosno:
usled vertikalne aksijalne sile pritiska i
usled horizontalne smi!u"e sile.
Vertikalna sila pritiska u rebru nastaje usled prenoenja polovine spoljanjeg optere"e-
nja sa pripadaju"e irine jednog samostalnog elementa u donji T-element (slika 4.$5$).
Kao to se vidi sa slike aksijalna sila pritiska jednaka je polovini pripadaju"eg optere"enja:
2 / 2 / s q F N (4.353)
odnosno polurazlici transverzalnih sila u dva susedna karakteristi!na preseka, to se moe
napisati na slede"i na!in:
2
2 /
2 $
V V
F N
+
. (4.354)
Slika 4.151 - Izbo"avanje rebra usled sile pritiska
Mnogobrojni eksperimenti pokazuju da problem prora!una stabilnosti rebra na izbo!a-
vanje usled dejstva vertikalne sile pritiska, koja je odre#ena prema izrazu (4.353) ili
(4.354), moe da se svede na izvijanje pritisnutog tapa popre!nog preseka (
w c
t e A ).
Vitkost ovakvog zamenjuju"eg tapa moe da se odredi na osnovu duine izvijanja, koja je
jednaka visini otvora (
s i
h 2 ! ), i polupre!nika inercije za pravougaoni popre!ni preseka
( $2 /
w
t i ):
w
s
t
h
577 , 0 . (4.355)
Prema standardu za centri!no pritisnute tapove (JUS U.E7.08$), na osnovu ovako sra-
!unate vitkosti, moe da se odredi doputeni napon izvijanja (
dop i,
), pa se provera stabil-
nosti rebra na izbo!avanje usled sile pritiska svodi na slede"i uslov:
dop i
w
t e
F
,
2 /

. (4.356)
Stabilnost rebra na izbo!avanje usled dejstva vertikalne sile pritiska uglavnom nije
ugroena. Me#utim, ako se u sa"asti nosa! unose koncentrisane sile ve"eg intenziteta,
moe da do#e do prekora!enja doputenog napona izvijanja, pa se u tom slu!aju kao
to je uobi!ajeno i kod punih nosa!a, na mestima unoenja sile postavljaju vertikalna
ukru"enja. Napominje se da je unoenje koncentrisanih sila nije doputeno na mestima
otvora.
Rebro je, me#utim, znatno osetljivije na izbo!avanje usled savijanja izazvanog hori-
zontalnom smi!u"om silom H. Ova sila deluje du neutralne ose i moe da se odredi pre-
ma izrazu (4.348). Kao posledica savijanja rebra, na jednoj polovini rebra javlja se radijal-
ni normalni napon pritiska, koji dostie maksimalne vrednosti na slobodnim ivicama klina-
stog dela rebra (slika 4.$52b). Da bi se odredila vrednost ovog napona pritiska, horizontal-
na smi!u"a sila se redukuje na centar O, koji se nalazi u preseku produenih ivica klina-
stog dela rebra (slika 4.$52a). Usled redukcije u centru O se, pored horizontalne sile H, ja-
vlja i moment savijanja
O
M . Redukcija horizontalne sile na centar O omogu"ava prelazak
na polarne koordinate i (slika 4.$52a), koje su daleko pogodnije za odre#ivanje radi-
jalnog normalnog napona.
Slika 4.152 - Prora"un radijalnog napona pritiska u rebru: a) oznake i geometrija rebra;
b) dijagrami napona
Moment savijanja u proizvoljnom preseku na klinastom delu rebra, moe da se odredi,
saglasno oznakama datim na slici 4.$52a, na slede"i na!in:
( ) f H f H H M H M
O
) ( . (4.357)
Ovom momentu odupire se pravougaoni presek !ija je visina jednaka duini luka (a),
dok je irina jednaka debljini rebra (
w
t ). irina luka zavisi od poloaja posmatranog
preseka i moe da se izrazi preko polarnih koordinata:

2
2
2
2 a . (4.358)
Otporni moment ovakvog pravougaonog preseka, u skladu sa izrazom (4.358) moe da
se napie u slede"em obilku:
( )
2 2
2
3
2
6

w
w
r
t
t a
W . (4.359)
Radijalni normalni napon, sada moe da se odredi na slede"i na!in:
( )
( )
( )
( )
2 2
2
3

w r
r
t
f H
W
M
. (4.360)
Uo!ava se da su i moment savijanja i otporni moment, a samim tim i radijalni napon u
funkciji polupre!nika . Moe se pokazati da radijalni napon dostie svoju maksimalnu
vrednost kada je:

sin 2 cos cos

+
+
e m f m
. (4.36$)
Rastojanje m (slika 4.$52a), koje definie poloaj merodavnog preseka za odre#ivanje
maksimalnog radijalnog napona moe da se odredi na osnovu izraza:
( )
s
h
e
m 5 , 0 cos
tg

. (4.362)
Kao to se vidi iz prethodnog izraza (4.362), ovo rastojanje (m) mora da bude manje od
visine klinastog dela rebra h
s
. Ovaj uslov je ispunjen kada je:
s
h e 83 , 4 za
o
45 (4.363)
s
h e 58 , $ za
o
30 (4.364)
Kona!no, maksimalna vrednost radijalnog napona pritiska u ivi!nom vlaknu moe da
se ordedi na osnovu slede"e formule:
2
max ,
tg
4
3

e t
H
w
r
. (4.365)
Kao i u slu!aju izbo!avanja usled sile pritiska i u ovom slu!aju se problem svodi na iz-
vijanje zamenjuju"eg tapa. Naime, maksimalan napon pritiska sra!unat prema (4.365),
mora da bude manji od doputenog napona
dop i,
za tap pravougaonog popre!nog prese-
ka (
w c
t e A ), !ija je duina izvijanja jednaka duini slobodne ivice rebra:
cos /
s i
h ! . (4.366)
Posmatranjem izraza (4.349) i (4.365) moe se uo!iti da maksimalna vrednost radijal-
nog napona zavisi samo od horizontalnog smi!u"eg napona
h
i ugla :
2
max ,
tan
4
3

h r
. (4.367)
Prema tome, na osnovu zakonitosti definisane prethodnim izrazom, mogu"e je odrediti
doputeni smi!u"i napon za izbo!avanje rebra:
dop i dop i ,
2
,
tg 3
4
(4.368)
pa se kontrola rebra na izbo!avanje usled smi!u"e sile svodi na slede"i uslov:
w
h
t e
H
dop i dop i ,
2
,
tg 3
4
(4.369)
Treba ista"i da doputeni smi!u"i napon za izbo!avanje rebra ne moe da bude ve"i od
doputenog smi!u"eg napona za osnovni materijal (
dop dop i

,
). Na ovaj na!in, indirekt-
no je obuhva"ena provera stabilnosti rebra na izbo!avanje usled dejstva radijalnog normal-
nog napona pritiska. Ako stabilnost rebra na izbo!avanje nije zadovoljena (
dop i h ,
> ),
moe se pove"ati irina e, ili zavariti dodatna lamela du obima otvora, !ime se znatno po-
ve"ava otpornost rebra na izbo!avanje.
5.4 REETKASTI NOSA!I
5.4.1 Uvod
Kao rezultat elje da se dobiju nosa!i uz minimalan utroak materijala, nastali su reet-
kasti nosa!i. Sa stanovita utroka materijala, reetkasti nosa!i su povoljniji od sa"astih i
punih nosa!a. Sastoje se od me#usobno povezanih pojasnih tapova i tapova ispune (dija-
gonale i vertikale) koji formiraju trougaonu strukturu. Kako su tapovi reetkastih nosa!a
aksijalno napregnuti dijagram normalnih napona je konstantan, pa se moe ostvariti bolje
iskori"enje napona nego kod punih nosa!a, kod kojih se, u oblasti elasti!nog ponaanja,
normalni naponi linearno menjaju po visini popre!nog preseka. Otuda proisti!e manji utro-
ak materijala kod reetkastih u odnosu na ekvivalentne pune nosa!e. Osim toga, reetkasti
nosa!i proputaju vie svetlosti i omogu"avaju nesmetano provo#enje instalacija. Me#u-
tim, izrada reetkastih nosa!a zahteva ve"i broj radnih operacija, pa je jedini!na cena re-
etkastih nosa!a via od cene punih nosa!a.
Prijem momenta savijanja kod reetkastih nosa!a ostvaruje se pomo"u pojasnih tapo-
va, a tapovi ispune prihvataju samo smi!u"e sile. Uglavnom se primenjuju za prijem te-
kih optere"enja i premo"avanje ve"ih raspona, jer su u tim slu!ajevima puni nosa!i teki
i neracionalni.
U metalnim konstrukcijama reetkasti nosa!i se veoma !esto koriste i to kako u zgra-
darstvu tako i u mostogradnji. Brojni su primeri primene reetkastih nosa!a. U zgradarstvu
se koriste kao: ronja!e, krovni nosa!i, podvlake, podni nosa!i, kranski nosa!i u industrij-
skim halama, spregovi itd.
Krovni nosa!i u reetkastoj izradi primenjuju se u gotovo svim tipovima objekata, od
industrijskih hala, preko objekata visokogradnje do sportskih i kongresnih dvorana i izlo-
benih paviljona. Izborom oblika reetkaste strukture i popre!nih preseka tapova mogu se
dobiti reetkasti nosa!i veoma atraktivnog izgleda, tako da !eli!na konstrukcija postaje sa-
stavni deo enterijera, a da ni na koji na!in ne naruava arhitektonsku celinu.
Reetkasti podni nosa!i se primenjuju kada potreban slobodan prostor bez stubova dik-
tira nosa!e ve"ih raspona. Posebno su pogodni jer omogu"avaju provo#enje instalacionih
cevi izme#u tapova ispune, pa se na taj na!in izbegava pove"anje visine me#uspratne
konstrukcije.
U mostogradnji se reetkasti nosa!i koriste kao glavni nosa!i kod drumskih, elezni!-
kih i transportnih mostova u industrijskim objektima. Osim toga, kao i u zgradarstvu i u
mostogradnji je veoma !esta primena spregova za stabilizaciju, kojima se obezbe#uje
prijem horizontalnih sila (vetar, seizmika,...) i prostorna stabilnost konstrukcije.
Na slici 4.$53 prikazano je nekoliko karakteristi!nih reetkastih nosa!a koji se pri-
menjuju u zgradarstvu i mostogradnji. Jedna industrijska hale sa reetkastim krovnim
nosa!ima i stubovima prikazana je na slici 4.$53a. Krovni nosa! karakteristi!an za
objekte visokogradnje dat je na slici 4.$53b. Primer me#uspratne konstrukcije koju sa!i-
njavaju reetkasti podni nosa!i i podvlake prikazan je na slici 4.$53c. Na slici 4.$53d
prikazana je konstrukcija elezni!kog mosta sa reetkastim glavnim nosa!ima. Osim
glavnih nosa!a, reetkaste konstrukcije su i spregovi za prijem vetra i spreg za bo!ne
udare. Na slici 4.$53e prikazan je hangar sa reetkastim krovnim nosa!ima koji se osla-
njaju na podvlaku sistema reetkastog nosa!a. Primer vertikalnog sprega za ukru"enje
jedne visoke zgrade prikazan je na slici 4.$53f.
Na osnovu prikazanih primera moe da se uo!i raznolikost dimenzija, oblika i prostor-
nog poloaja reetkastih nosa!a. Imaju"i u vidu ove, ali i druge razlike koje se, pre svega,
odnose na konstrukcijsko oblikovanje, izvrena je podela reetkastih nosa!a kako bi se
omogu"ila izvesna sistematizacija. Podela reetkastih nosa!a moe da se izvri na osnovu
vie kriterijuma:
prema broju pojaseva,
prema prostornom poloaju,
prema intenzitetu naprezanja,
prema na!inu oblikovanja !vorova.
Prema broju pojaseva reetkasti nosa!i se mogu podeliti na: dvopojasne i viepojasne.
Dvopojasni reetkasti nosa"i (slika 4.$54a) se sastoje, kao to sam naziv kae, od dva
pojasa (gornjeg i donjeg) koji su me#usobno povezani tapovima ispune.
Viepojasni reetkasti nosa"i imaju vie od dva pojasa. Naj!e"e se primenjuju reetka-
sti nosa!i sa tri (tropojasni reetkasti nosa"i) ili !etiri pojasa ("etvoropojasni reetkasti no-
sa"i), mada ima primera i sa vie od !etiri pojasa (npr. est). Tropojasni reetkasti nosa!i
imaju trougaoni popre!ni presek, to zapravo zna!i da je gornji ili donji pojas udvojen (sli-
ka 4.$54b). tapovi ispune se nalaze u dve kose ravni, a u ravni udvojenih pojasnih tapo-
va obavezno se nalazi poduni spreg koji obezbe#uje prostornu stabilnost. %etvoropojasni
reetkasti nosa!i su uglavnom kvadratnog, rombi!nog ili trapezastog popre!nog preseka
(slika 4.$54c). U zavisnosti od oblika popre!nog preseka tapovi ispune lee u dve ravni
(kod kvadratnih i trapezastih preseka), odnosno !etiri ravni (kod rombi!nih preseka).
S obzirom na prostorni poloaj reetkasti nosa!i se mogu podeliti na: ravanske i pro-
storne.
Ravanski reetkasti nosa"i (slika 4.$55a) su nosa!i kod kojih sistemne linije svih tapo-
va lee u jednoj ravni. Prema tome, ravanski reetkasti nosa!i imaju dva pojasa, pa se ta-
ko#e mogu svrstati u dvopojasne nosa!e.
Prora"un i konstruisanje nose!ih elemenata "eli"nih konstrukcija 6$$
a)
b)
c)
d)
e)
f)
Slika 4.153 - Primeri primene reetkastih nosa"a
Prostorni reetkasti nosa"i su nosa!i kod kojih sistemne linije tapova ne lee u jednoj
ravni ve" formiraju prostornu strukturu. Sa stati!kog stanovita prostorni reetkasti nosa!i
se mogu podeliti na linijske i povrinske nosa!e. Linijski prostorni reetkasti nosa"i (slika
4.$55b) imaju jasno izraen pravac pruanja, odnosno jednu dimenziju (duinu) koja je
dominantna u odnosu na druge dve (irinu i visinu popre!nog preseka).
Slika 4.154 - Podela reetkastih nosa"a prema broju pojaseva
Povrinski prostorni reetkasti nosa"i (slika 4.$55c) predstavljaju diskretizaciju plo!a,
odnosno ljuski i u globalnom smislu ponaaju se sli!no povrinskim nosa!ima. Kao i kod
"punih" povrinskih nosa!a i kod reetkastih povrinskih nosa!a dve dimenzije su domi-
nantne u odnosu na tre"u - visinu reetkastog nosa!a. Momenti savijanja, koji se kod plo!a
javljaju u dva pravca, prihvataju se mreom aksijalno napregnutih pojasnih tapova, dok se
smi!u"e sile i kod ovakvih nosa!a prihvataju tapovima ispune. Osnovne ""elije" mree
prostornih reetkastih nosa!a uglavnom su tetraedar i oktaedar, !ijim se viestrukim pona-
vljanjem obrazuje prostorna struktura.
Prema intenzitetu optere"enja reetkasti nosa!i se dele na: lake, srednje teke i teke.
Slika 4.155 - Podela reetkastih nosa"a prema prostornom poloaju
Laki reetkasti nosa"i (slika 4.$56a) se koriste uglavnom u zgradarstvu, kada su optere-
"enja mirna i umerenog intenziteta. Izra#uju se naj!e"e od valjanih L, T, U i eventualno I
profila ili hladno oblikovanih profila otvorenog i zatvorenog popre!nog preseka.
Srednje teki reetkasti nosa"i (slika 4.$56b) se primenjuju za ve"e raspone i optere"e-
nja zna!ajnog intenziteta, i to uglavnom kao krovni i podni nosa!i, ili kao kranski nosa!i u
industrijskim objektima. Kao tapovi ovakvih reetkastih nosa!a koriste se preteno teki
valjani profili (U, I, IPE, HEA, HEB...) jednodelnog ili viedelnog preseka.
Slika 4.156 - Podela reetkastih nosa"a prema intenzitetu naprezanja
Teki reetkasti nosa"i (slika 4.$56c) se po pravilu primenjuju kod izuzetno velikih ra-
spona i optere"enja. Naj!e"e je to slu!aj sa glavnim mostovskim nosa!ima, koji se izvode
kao reetkasti nosa!i za raspone od 30 do $00 m. Tako#e se primenjuju i kao krovni nosa!i
izuzetno velikih raspona, kakvi se !esto sre"u kod sportskih i kongresnih dvorana, izlobe-
nih hala, stadiona itd. tapovi tekih reetkastih nosa!a se uglavnom izvode u zavarenoj
izradi i to sandu!astih, eirastih ili I popre!nih preseka.
Prema na!inu oblikovanja !vorova, odnosno prema ostvarivanju veze izme#u pojasnih
tapova i tapova ispune, reetkasti nosa!i se dele na: reetkaste nosa!e bez !vornog lima i
reetkaste nosa!e sa !vornim limom.
Reetkasti nosa"i bez "vornog lima su nosa!i kod kojih se veza u !voru ostvaruje di-
rektnim vezivanjem tapova ispune za pojasne tapove, bilo zavrtnjevima ili zavarivanjem.
Bez !vornog lima se naj!e"e izra#uju laki reetkasti nosa!i, ali se tako#e mogu konstrui-
sati i srednje teki nosa!i od hladno oblikovanih profila zatvorenog (krunog ili kvadrat-
nog) popre!nog preseka (slika 4.$57a).
Reetkasti nosa"i sa "vornim limom su nosa!i kod kojih se tapovi ispune za pojasne
tapove priklju!uju pomo"u posebnih, dodatnih limova, koji se nazivaju !vorni limovi.
Reetkasti nosa!i kod kojih se za priklju!ak koristi jedan !vorni lim nazivaju se jednozidni
reetkasti nosa"i i primenjuju se za lake i srednje teke nosa!e u zgradarstvu (slika
4.$57b). Kada se veza ostvaruje preko dva !vorna lima koji lee u dve paralelne ravni, ta-
kvi reetkasti nosa!i se nazivaju dvozidni reetkasti nosa"i (slika 4.$57c).
Slika 4.157 - Podela reetkastih nosa"a prema na"inu oblikovanja "vornog lima
5.4.2 Osnovna pravila za konstruisanje reetkastih nosa"a
Pri projektovanju reetkastih nosa!a, odnosno prilikom definisanja mree tapova re-
etkaste strukture, treba potovati slede"a pravila:
$. Spoljanje optere!enje treba da se unosi u reetkasti nosa" po pravilu u "vorovima.
Na taj na!in se izbegava lokalno savijanje pojasnih tapova, pa su svi tapovi izloeni sa-
mo dejstvu aksijalnih sila. Me#utim, kod nekih tipova reetkastih nosa!a, kao to su na
primer ronja!e, podni i kranski nosa!i, ovo pravilo ne moe da se ispotuje. Optere"enje
se kod ovih nosa!a ne unosi posredno, preko !vorova, ve" direktno savijanjem pojasnih
tapova, pa su usled ovog lokalnog savijanja pojasni tapovi uzloeni istovremenom dej-
stvu aksijalne sile i momenta savijanja. Stoga, u ovakvim slu!ajevima, pojasne tapove
preko kojih se direktno unosi optere"enje treba dimenzionisati prema pravilima za ekscen-
tri!no pritisnute, odnosno zategnute elemente, zavisno od znaka aksijalne sile.
2. Duina pritisnutih tapova treba da bude to manja. Na ovaj na!in se pove"ava ot-
pornost pritisnutih tapova na izvijanje, jer je, kao to je poznato, kriti!na sila elasti!nog
izvijanja obrnuto proporcionalna kvadratu duine. Smanjenje duine pritisnutog pojasa
moe da se ostvari progu"avanjem mree reetkastog nosa!a, odnosno umetanjem verti-
kala i obrazovanjem novih !vorova.
3. Uglovi pod kojima se susti"u tapovi reetkastih nosa"a treba da budu ve!i od 30.
U suprotnom, da bi se ostvarile veze, bilo u zavarenoj izradi ili pomo"u zavrtnjeva, neop-
hodni su duga!ki i nepravilni !vorni limovi, a same veze su teko pristupa!ne i duga!ke.
Kod reetkastih nosa!a sa prostom dijagonalnom ispunom najpovoljnije je da dijagonale
sa pojasnim tapovima zaklapaju ugao od 60. U slu!aju reetkastih nosa!a sa vertikalama
i dijagonalama, ugao od 45 predstavlja optimalno reenje.
4. tapovi reetkastih nosa"a treba da budu pravi izme#u "vorova. Krive ili kolenaste
tapove treba izbegavati jer se kod njih, zbog odstupanja od zamiljene prave linije koja
spaja susedne !vorove, javljaju lokalni momenti savijanja.
5. Montane nastavke pojasnih tapova treba predvideti neposredno uz "vorove, sa
strane manje napregnutog tapa. Na ovaj na!in montani nastavci su oslobo#eni eventual-
nih sekundarnih uticaja od izvijanja tapova i optere"eni su manjim silama, pa se postie
uteda na spojnim sredstvima. Postavljanje montanog nastavka ta!no na mestu preseka si-
stemnih linija tapova znatno komplikuje i poskupljuje njegovu izradu.
6. Pojasni tapovi treba da budu pravi u okviru jednog montanog komada. Na ovaj
na!in se izbegavaju relativno skupi radioni!ki nastavci. Ukoliko je pak neophodna prome-
na pravca u okviru jednog montanog segmenta, ona treba da se ostvari u !voru kako bi
tapovi ispune prihvatili skretne sile.
5.4.3 Oblici i dimenzije reetkastih nosa"a
Za reetkaste nosa!e se, uglavnom, koriste isti stati!ki sistemi kao i kod punih nosa!a.
Dakle, naj!e"e se primenjuju proste grede, kontinualni nosa!i, konzole i lu!ni nosa!i, a
re#e Gerberovi nosa!i, !ija je zna!ajnija upotreba vezana za po!etnu fazu razvoja !eli!nih
konstrukcija. U zavisnosti od stati!kog sistema, funkcije nosa!a, tipa konstrukcije i inten-
ziteta optere"enja, reetkasti nosa!i imaju razli!ite oblike i dimenzije. Njihov oblik defini-
san je geometrijom pojasnih tapova, odnosno spoljanjom konturom nosa!a.
Reetkasti nosa"i sa paralelnim pojasevima mogu da budu pravougaonog (slika
4.$58a) ili trapezasetog oblika (slika 4.$58b), ukoliko su izostavljene oslona!ke vertikale.
U visokogradnji se naj!e"e primenjuju kao ronja!e, podni nosa!i, podvlake, spregovi i
kranski nosa!i, a u mostogradnji kao glavni nosa!i i spregovi. Racionalna visina reetka-
stih nosa!a sa paralelnim pojasevima kre"e se u opsegu od $0 / ! do $5 / ! za lake nosa!e
kao to su ronja!e, odnosno od 7 / ! do 9 / ! za teke nosa!e (npr. glavni mostovski nosa-
!i), gde je ! raspon nosa!a. Navedene vrednosti odnose se na reetkaste nosa!e stati!kog
sistema proste grede, dok se za kontinualne nosa!e mogu usvojiti neto manje visine, pa se
tako na primer kod mostovskih nosa!a visina kre"e od 9 / ! do $2 / ! . Rasponi reetkastih
nosa!a sa paralelnim pojasevima variraju od minimalnih, koji se kre"u od $0 do $8 m za
ronja!e i podne nosa!e, do maksimalnih, koji u pojedinim slu!ajevima premauju $00 m
(npr. mostovski nosa!i).
Dispozicija tapova ispune zavisi od niza faktora kao to su: raspon nosa!a, visina no-
sa!a, poloaj i karakter optere"enja itd. Kada spoljanje optere"enje ne menja smer delova-
nja, kao to je slu!aj sa vertikalnim gravitacionim optere"enjem, odnosno ako nema alter-
nativnog naprezanja, dijagonale reetkastih nosa!a sa paralelnim pojasevima treba da pa-
daju prema sredini, simetri!no sa obe strane (slika 4.$58a). Na taj na!in su sve dijagonale
zategnute to je veoma racionalno sa stanovita utroka materijala, jer pritisnuti tapovi
zbog izvijanja zahtevaju znatno robusnije popre!ne preseke. Me#utim, najracionalnija je
primena proste reetkaste ispune, koja je sastavljena isklju!ivo od dijagonala (slika
4.$58c). Iako je u ovom slu!aju svaka druga dijagonala pritisnuta ukupna teina reetka-
stog nosa!a je manja jer su izostavljane vertikale. Reetkastim nosa!ima sa prostom trou-
gaonom ispunom !esto se dodaju vertikale (slika 4.$58d), kako bi se smanjila duina izvi-
janja pritisnutog pojasa u ravni reetkastog nosa!a i omogu"ilo uvo#enje optere"enja pre-
ko gu"e mree !vorova.
Slika 4.158 - Reetkasti nosa"i sa paralelnim pojasevima
Reetkasta ukru"enja - spregovi se gotovo isklju!ivo izvode kao nosa!i sa paralelnim poja-
sevima. Naj!e"e se kao spregovi koriste reetkasti nosa!i sa rombi!nom ispunom, K-ispunom
ili sa ukrtenim dijagonalama. Rombi!na ispuna (slika 4.$59a) se naj!e"e primenjuje za spre-
gove za prijem vetra kod mostovskih nosa!a. Ovakav oblik ispune je posebno povoljan, jer
obezbe#uje pridravanje pritisnutih tapova u sredinama raspona, pa je na taj na!in duina izvi-
janja pritisnutog pojasa jednaka polovini duine tapa. Kod spregova sa rombi!nom ispunom
mogu da se izostave vertikale, izuzev jedne, obi!no srednje, koja obezbe#uje stabilnu trougao-
nu strukturu (slika 4.$59b). Spregovi sa K-ispunom (slika 4.$59c) imaju kratke tapove ispune,
to je veoma bitno sa stanovita otpornosti na izvijanje, jer omogu"ava primenu relativno malih
popre!nih preseka sastavljenih od jednog ili dva L-profila. Primenjuju se podjednako efikasno i
u zgradarstvu i u mostogradji. Spregovi sa ukrtenim dijagonalama (slika 4.$59d) se primenju-
ju kod preteno mirnog optere"enja. Dijagonale se kod ovakvih spregova dimenzioniu kao za-
tegnuti tapovi, jer se smatra da se izuzetno vitke pritisnute dijagonale izvijaju pri vrlo malim
silama i ne mogu u!estvovati u daljem prenoenju optere"enja. Primena ukrtenih dijagonala je
pogodna kada je spreg izloen alternativnom optere"enju, pa se ovakvi spregovi nazivaju i al-
ternativni spregovi.
Slika 4.159 - Oblici ispune kod reetkastih ukru!enja - spregova
Kod mostovskih nosa!a izuzetno velikih raspona primenjuju se reetkasti nosa!i sa
sekundarnom ispunom (slika 4.$60).
Slika 4.160 - Reetkasti nosa"i sa paralelnim pojasevima i sekundarnom ispunom
Reetkasti nosa"i sa gornjim pojasom u nagibu primenjuju se isklju!ivo u zgradarstvu
kao krovni nosa!i. Po obliku se mogu podeliti na trougaone i poligonalne.
Trougaoni reetkasti nosa!i (slika 4.$6$) se primenjuju kod strmih krovova sa nagibom
od 20-45%. Visine trougaonih reetkastih nosa!a su neto ve"e i kre"u se od !etvrtine do
estine raspona ( 4 / 6 / ! ! h ). Ovako velika visina u sredini nosa!a je neophodna kako
bi se izbegli otri uglovi (manji od 30) izme#u tapova. Za razliku od nosa!a sa paralel-
nim pojasevima, kod trougaonih reetkastih nosa!a dijagonale su zategnute kada padaju od
sredina nosa!a ka krajevima (slika 4.$6$b). Maksimalan raspon trougaonih reetkastih no-
sa!a (slika 4.$6$a,b) uslovljen je transportom. Imaju"i u vidu da je maksimalna visina ga-
barita za normalan elezni!ki transport 2,9 m, lako se moe uo!iti da je primena trougao-
nih reetkastih nosa!a ograni!ena na raspone do $5 m.
Me#utim, trougaoni reetkasti nosa!i mogu da se koriste i za ve"e raspone (do 36 m),
ako se tapovi ispune oblikuju tako da se nosa! moe podeliti na montane sekcije koje se
uklapaju u pomenute transportne gabarite (slika 4.$6$c,d).
Nesimetri!ni trougaoni reetkasti nosa!i koriste se kao krovni nosa!i kod krovova na
jednu vodu, (slika 4.$6$e), zatim kod "ed"-krovova u industrijskim objektima (slika
4.$6$g), ali i kao nadstrenice konzolnog stati!kog sistema (slika 4.$6$f).
Poligonalni reetkasti nosa!i (slika 4.$62) se, za razliku od trougaonih, uglavnom pri-
menjuju kod krovnih nosa!a sa blagim nagibom (2-$2%). Naj!e"e se koriste kao krovni
nosa!i ve"ih raspona (od $8 do 36 m), i to kako u industrijskim objektima tako i u objekti-
ma visokogradnje. Visina ovakvih nosa!a kre"e se u granicama od $0 / ! do $4 / ! , zavi-
sno od intenziteta optere"enja.
Izostavljanjem oslona!kih vertikala i podizanjem oslanaca do nivoa gornjeg pojasa (slika
4.$62b), obezbe#uje se stabilnost nosa!a na preturanje. Naime, teite reetkastog nosa!a se
u tom slu!aju nalazi ispod zamiljene linije koja spaja oslonce, pa se ona nalazi u stanju sta-
bilne ravnotee. Zbog toga se ovakvi reetkasti nosa!i nazivaju autostabilni nosa"i. Prime-
nom autostabilnih reetkastih nosa!a se znatno pojednostavljuje postupak montae i izbega-
va postavljanje vertikalnih krovnih spregova. Ovi spregovi su neophodni kod reetkastih no-
sa!a koji nisu autostabilni (slika 4.$62a), jer obezbe#uju stabilnost nosa!a na preturanje.
Kao i kod reetkastih nosa!a sa paralelnim pojasevima dijagonale su zategnute ako su
nagnute ka sredini (slika 4.$62a). Zbog izostavljanja vertikala kod reetkastih nosa!a sa
prostom dijagonalnom ispunom (slika 4.$62c) smanjuje se ukupna teina tapova, ali se
pove"ava duina pojasnih tapova to rezultuje robusnijim popre!nim presecima pritisnu-
tih tapova. Osim toga, zbog velikog rastojanja izme#u !vorova, ovakvi nosa!i se ne pre-
poru!uju kada se optere"enje unosi direktno du !itavog pojasa.
Slika 4.161 - Trougaoni reetkasti nosa"i
Slika 4.162 - Poligonalni reetkasti nosa"i
Kod lakih krovnih pokriva!a, usled "siu"eg" dejstva vetra, moe da do#e do alterna-
tivnog naprezanja, koje prouzrokuje pritisak u tapovima donjeg pojasa. U tom slu!aju
neophodno je mestimi!no bo!no pridravanje donjeg pojasa. Bo!no pridravanje donjeg
pojasa krovnih nosa!a !esto se obezbe#uje primenom ronja!a sa kosnicima. U tom slu!a-
ju, da bi se omogu"ilo vezivanje kosnika, vertikale reetkastih krovnih nosa!a treba da le-
e u istoj ravni kao i ronja!e, odnosno da sa tapovima gornjeg pojasa zaklapaju ugao od
90, jer su ronja!e uglavnom upravne na krovnu ravan. Osim toga pri oblikovanju krov-
nih nosa!a preko kojih se postavljaju ronja!e sa kosnicima, poeljno je da i donji pojas
bude u nagibu (slika 4.$62d), kako bi svi kosnici imali istu duinu.
Jedan od na!ina za obezbe#enje prirodnog osvetljenja u halama je primena svetlarnika.
Svetlarnik moe da bude izveden kao zasebna konstrukcija, koja lei na glavnom krovnom
nosa!u i omogu"ava postavljanje svetlih povrina. Me#utim, posebnim oblikovanjem re-
etkastih krovnih nosa!a moe se posti"i da oni istovremeno predstavljaju i nose"u kon-
strukciju svetlarnika. Na slici 4.$63 je prikazano nekoliko karakteristi!nih primera krovnih
nosa!a kod krovova sa svetlarnicima.
Slika 4.163 - Reetkasti nosa"i kod krovova sa svetlarnikom
Za krovne nosa!e ve"ih raspona koriste se poligonalni reetkasti nosa!i sa sekundar-
nom ispunom. Sekundarna ispuna postavlja se kako bi se obezbedila gu"a mrea !vorova
na gornjem pritisnutom pojasu. Neki primeri reetkastih nosa!a sa sekundarnom ispunom
prikazani su na slici 4.$64.
Paraboli"ni reetkasti nosa"i (slika 4.$65) su nosa!i kod kojih !vorovi bar jednog pojasa
obrazuju parabolu. Pojasevi paraboli!nih nosa!a su uglavnom poligonalni, jer primena krivih
tapova prouzrokuje sekundarne uticaje savijanja. Naj!e"e je samo jedan pojas paraboli!an
(slika 4.$65a,b,d,e), ali ima reenja i sa oba paraboli!na pojasa (slika 4.$65c). Ovakvi reet-
kasti nosa!i su pogodni, jer njihov oblik moe da se prilagodi dijagramu momenata savija-
nja. Primenjuju se u mostogradnji kao glavni mostovski nosa!i sa saobra"ajem na gornjem
(slika 4.$65b,d) i donjem pojasu (slika 4.$65a,e) i kao krovni nosa!i kod paraboli!nih (lu!-
nih) krovova. to se ti!e stati!kih sistema, naj!e"e se izvode kao proste grede (slika 4.$65a-
c), kontinualni nosa!i (slika 4.$65e), ukljetene grede (slika 4.$65d) i lu!ni nosa!i.
Slika 4.164 - Krovni nosa"i sa sekundarnom ispunom
Lu!ni nosa!i su po pravilu paraboli!nog oblika, dok re#e njihovi !vorovi lee na delu
krunog luka.
Slika 4.165 - Paraboli"ni reetkasti nosa"i
5.4.4 Oblici popre"nih preseka reetkastih nosa"a
Kao tapovi reetkastih nosa!a koriste se svi standardni valjani profili, kako otvorenog
tako i zatvorenog popre!nog preseka kao i popre!ni preseci obrazovani zavarivanjem. Iz-
bor popre!nog preseka zavisi od intenziteta naprezanja, na!ina konstrukcijskog oblikova-
nja veza u !vorovima, poloaja tapa u konstrukciji (pojasni ili tap ispune) i predvi#ene
funkcije reetkastog nosa!a. Valjani profili se primenjuju kao samostalni, jednodelni ta-
povi ili kao sastavni elementi viedelnih popre!nih preseka. Oblici popre!nih preseka koji
se naj!e"e primenjuju prikazani su u okviru tabele 4.37.
Tabela 4.37 - Oblici popre!nih preseka tapova reetkastih nosa!a
Pojasni tapovi tapovi ispune
R
e
e
t
k
a
s
t
i

n
o
s
a
!
i

b
e
z
!
v
o
r
n
o
g

l
i
m
a
a) b)
J
e
d
n
o
z
i
d
n
i

r
e
e
t
k
a
s
t
i

n
o
s
a
!
i
c) d)
D
v
o
z
i
d
n
i

r
e
e
t
k
a
s
t
i

n
o
s
a
!
i
e) f)
Kao pojasni tapovi kod reetkastih nosa!a bez !vornog lima (tabela 4.37a) se prime-
njuju valjani L, U i I (I, IPE, HEA, HEB i HEM) profili, uplji profili krunog, kvadratnog
i pravougaonog popre!nog preseka i I-profili obrazovani zavarivanjem. Tako#e se koriste i
$/2I-profili dobijeni se!enjem standardnih I-profila. Kod ovakvih popre!nih preseka tapo-
vi ispune se vezuju preko rebra koje ima ulogu !vornog lima.
tapovi ispune kod reetkastih nosa!a bez !vornog lima (tabela 4.37b) se direktno, za-
varivanjem, vezuju za pojasne tapove. Primena mehani!kih spojnih stredstava je mogu"a
samo kada pojasni tapovi imaju oblik T-preseka !ije rebro ima dovoljnu visinu za pravil-
no postavljanje zavrtnjeva. Osim standardnih valjanih proizvoda i I-popre!nog preseka
obrazovanih zavarivanjem, kod lakih reetkastih nosa!a se za tapove ispune mogu koristi-
ti i pljoti i okrugli !elik (npr. kod "R" - ronja!a).
Izbor oblika popre!nih preseka pojasnih tapova i tapova ispune ne moe da se vri
nezavisno. Prilikom izbora preseka tapova, kod reetkastih nosa!a bez !vornog lima, tre-
ba izbegavati kombinacije pojasnih tapova i tapova ispune !ije je direktno vezivanje
konstrukcijski nepovoljno ili nemogu"e.
Posebno su atraktivni reetkasti nosa!i kod kojih su i pojasni tapovi i tapovi ispune
izra#eni od upljih profila povezanih direktnim zavarivanjem. Primenjuju se uglavnom u
zgradarstvu kao krovni nosa!i, i to u vidu dvopojasnih, ili !e"e, tropojasnih i !etvoropoja-
snih reetkastih nosa!a.
Kod jednozidnih reetkastih nosa!a veza tapova ispune za pojasne tapove se ostvaru-
je indirektno, preko !vornog lima. Kao pojasni tapovi (tabela 4.37c) koriste se standardni
valjani proizvodi, jednodelnog ili viedelnog popre!nog preseka i profili obrazovani zava-
rivanjem. %vorni lim se za pojasne tapove vezuje zavarivanem ili, re#e, zavrtnjevima.
tapovi ispune (tabela 4.37d) su, uglavnom, valjani L i U-profili i uplji preseci krunog i
kvadratnog popre!nog preseka. Dvodelni tapovi se naj!e"e izra#uju od L i U-profila. Za
zategnute tapove se primenjuju "le#ima" okrenuti L ili U-profili, dok su za pritisnute ta-
pove, zbog ve"e otpornosti na izvijanje, povoljniji unakrsno postavljeni L-profili. Zbog iz-
jedna!ene otpornosti na izvijanje oko obe glavne ose inercije, sandu!asti preseci dobijeni
zavarivanjem dva L ili U-profila, su posebno povoljni za pritisnute tapove. Veze tapova
ispune za !vorni lim se ostvaruju zavarivanjem ili pomo"u zavrtnjeva.
%vorni limovi se, kod dvozidnih reetkastih nosa!a, postavljaju u dve paralelne ravni,
to omogu"ava postavljanje ve"eg broja avova, odnosno zavrtnjeva za vezu tapova ispu-
ne. Na ovaj na!in mogu da se prenesu zna!ajne aksijalne sile, koje se javljaju kod tapova
ispune tekih reetkastih nosa!a. Kod ovakvih nosa!a se veza !vornog lima sa pojasnim
tapovima, po pravilu, ostvaruje zavarivanjem.
Pojasni tapovi dvozidnih reetkastih nosa!a (tabela 4.37e) se izra#uju od valjanih U, I
i L-profila jednodelnog i dvodelnog popre!nog preseka i sandu!astih, eirastih i I-profila
obrazovanih zavarivanjem. Kod mostovskih reetkastih nosa!a se, po pravilu, primenjuju
zavareni sandu!asti i eirasti popre!ni preseci i dvodelni popre!ni preseci obrazovani od
dva U-profila sa ili bez oja!anja. U zgradarstvu, zbog manjih naprezanja, pojasni tapovi
se izra#uju od upljih kvadratnih i pravougaonih popre!nih preseka, kao i valjanih U i
I- profila. Zategnuti pojasni tapovi mogu da se formiraju i od dva raznokraka L-profila.
Popre!ni preseci tapova ispune dvozidnih reetkastih nosa!a (tabela 4.37f) se oblikuju
tako da imaju dve paralelne ravni preko kojih se ostvaruje veza sa !vornim limovima.
Osim toga, njihova ukupna visina treba da odgovara unutranjem rastojanju izme#u !vor-
nih limova. Kao zategnuti tapovi ispune naj!e"e se primenjuju U-profili, valjani ili zava-
reni I profili i preseci formirani od dva jednakokraka ili raznokraka L-profila. Za pritisnute
tapove koriste se sandu!asti preseci u zavarenoj izradi i viedelni popre!ni preseci obra-
zovani od U ili L-profila.
Kod viedelnih popre!nih preseka, bez obzira da li se radi o pritisnutim ili zategnutim ta-
povima, potrebno je mestimi!no povezivanje samostalnih elemenata. Dok je kod zategnutih
tapova povezivanje samostalnih elemenata konstruktivne prirode, pre svega radi o!uvanja ge-
ometrije i spre!avanja ote"enja pri transportu, kod pritisnutih elemenata rastojanje ta!aka mes-
timi!nog pridravanja uti!e na ponaanje tapa, a samim tim i na postupak prora!una.
Viedelni pritisnuti tapovi mogu se pri prora!unu tretirati kao tapovi jednodelnog
preseka, samo ako je rastojanje spojnih limova manje od
min
$5 i , gde je
min
i minimalni
polupre!nik inercije samostalnog elementa. U slu!aju tapova izra#enih od unakrsno po-
stavljenih ugaonika, prema standardu za centi!no pritisnute tapove viedelnog popre!nog
preseka, dozvoljeno je znatno ve"e rastojanje izme#u vezica (
min
70 i ). Stoga je upotreba
dva unakrsno postavljena ugaonika znatno povoljnija od dva "le#ima" okrenuta ugaonika,
jer imaju ve"u otpornost na izvijanje i zahtevaju znatno manji broj vezica.
Iako su viedelni popre!ni preseci uglavnom laki od ekvivalentnih jednodelnih, izrada
jednodelnih popre!nih preseka je jeftinija, jer otpadaju operacije neophodne za poveziva-
nje izme#u !vorova. Osim toga, povoljniji su i sa stanovita odravanja, jer su pristupa!ni
sa svih strana, a imaju i manju povrinu za bojenje.
Slika 4.166 - Konstruktivne mere kod viedelnih popre"nih preseka u koroziono
agresivnom okruenju
Kod viedelnih tapova u sklopu reetkastih nosa!a koji se nalaze na otvorenom pro-
storu (npr. mostovski nosa!i) ili u drugim okruenjima sa pove"anom korozionom aktiv-
no"u, me#uprostor izme#u viedelnih tapova mora da bude dovoljno irok, kako bi se
omogu"ilo nanoenje antikorozionih premaza pri odravanju konstrukcije. U suprotnom
ovaj me#uprostor treba ispuniti podmeta!em (slika 4.$66b). Ovaj problem je posebno ak-
tuelan kod viedelnih preseka kod kojih se samostalni elementi nalaze na bliskom rastoja-
nju. Stoga se propisuje minimalno rastojanje izme#u samostalnih elemenata (slika 4.$66):
'
ji mostogradn u mm $5 ili 6 /
u zgradarstv u mm $0 ili 6 /
h
h
a . (4.370)
5.4.5 Prora"un tapova reetkastih nosa"a
Pri odre#ivanju sila u tapovima reetkastih nosa!a koristi se prora!unski model koji je
zasnovan na slede"im pretpostavkama:
$. tapovi su idealno zglobno oslonjeni,
2. optere"enje deluje u !vorovima (sopstvena teina tapova se moe zanemariti ili se
pak koncentrie u !vorovima),
3. ose tapova su prave i centrisane.
Primenom ovakvog prora!unskog modela znatno se pojednostavljuje postupak prora-
!una, jer su tapovi izloeni samo dejstvu aksijalnih sila. Imaju"u u vidu navedene pretpo-
stavke, u po!etnim fazama razvoja !eli!nih konstrukcija veze, u !vorovima su obrazovane
pomo"u !epova i obraznih limova (slika 4.$67a), kako bi se omogu"ila nesmetana rotacija
tapova u !voru. Me#utim, ovakve veze su jako komplikovane, teke i estetski nepovoljne,
a trenje izme#u obraznih limova ipak ograni!ava slobodno obrtanje. Zbog evidentnih ne-
dostataka, poslednjih decenija se odustalo od primene idealno zglobnih veza sa !epovima,
ve" se primenjuju veze koje su znatno jednostavnije za izradu i estetski povoljnije, bez ob-
zira na krutost koju nesumnjivo poseduju. Osim toga, u pojedinim slu!ajevima se doputa
i ekscentri!no vezivanje tapova (slika 4.$67b).
Slika 4.167 - Razli"iti koncepti oblikovanja "vorova reetkastih nosa"a: a) tradicionalni (stari)
koncept; b) savremeni koncept
Ovakva odstupanja od idealizovanog prora!unskog modela, bilo da je re! o krutim veza-
ma u !vorovima ili ekscentri!nom vezivanju, dovode do pojave sekundarnih uticaja. Naime,
u tapovima reetkastih nosa!a se kao dominantna, odnosno primarna naprezanja javljaju
normalni naponi izazvani dejstvom aksijalnih sila (
N
), dok se uticaji nastali usled mome-
nata savijanja (
M
) smatraju sekundarnim. Me#utim, moe se pokazati da uticaji usled mo-
menata savijanja u krutim uglovima mogu da se zanemare. Kao potvrda ove !injenice moe
da poslui primer prikazan na slici 4.$68, na kojem se uo!ava da su normalni naponi usled
aksijalnih sila (
N
) i preko $0 puta ve"i od sekundarnih napona izazvanih savijanjem
(
M
). Momenti savijanja u !vorovima reetkastog nosa!a odre#eni su uz pretpostavku o
idealno krutim vezama. Kod ve"ine veza izvedenih pomo"u zavrtnjeva dolazi do izvesne re-
lativne rotacije, usled ponitavanja zazora izme#u vrata zavrtnja i rupe i zbog deformacije
priklju!nih elemenata (npr. !vornih limova), pa su usled polukrutog ponaanja ovakvih veza
momenti savijanja, a samim tim i sekundarni naponi, jo manji i mogu da se zanemare.
Slika 4.168 - Sekundarni uticaji usled krutih veza u "vorovima
Ukoliko se optere"enje unosi izvan !vorova reetkastog nosa!a, kao na primer kod reet-
kastih ronja!a i kranskih nosa!a, ono izaziva lokalno savijanje pojasa du kojeg deluje. Mo-
menti savijanja koji su posledica ovakvog savijanja izme#u !vorova ne mogu se zanemariti,
ve" treba da se tretiraju kao primarni uticaji. Prema tome, pojasne tapove treba dimenzioni-
sati na kombinovano dejstvo aksijalne sile (pritiska ili zatezanja) i momenta savijanja. Zbog
toga su, po pravilu, pojasni tapovi znatno kru"i od tapova ispune, pa se pri prora!unu sta-
ti!kih uticaja, lokalni momenti savijanja mogu odrediti primenom pojednostavljenog modela
(slika 4.$69). Zbog svoje relativno male krutosti, tapovi ispune su oslobo#eni uticaja mo-
menata savijanja, ve" samo obezbe#uju oslanjanje kontinualnog pojasa.
Sile u tapovima se odre#uju primenom poznatih metoda Statike konstrukcija. Dimen-
zionisanjem svakog pojedina!nog tapa prema silama koje na njega deluju dobijaju se re-
etkasti nosa!i minimalne teine. Me#utim, kod pojasnih tapova trokovi izrade radioni!-
kih nastavaka uglavnom prevazilaze utede na teini, pa je samo kod nosa!a ve"ih raspona
opravdana promena popre!nog preseka du nosa!a. Ova promena se naj!e"e ne vri za
svaki tap pojedina!no, ve" se isti preseci usvajaju za grupe susednih tapova optere"enih
sli!nim silama, !ime se umanjuje broj radioni!kih nastavaka. Kod nosa!a manjih raspona
ekonomi!nija je primena konstantnog pojasa du !itavog raspona.
Slika 4.169 - Lokalno savijanje pojasnih tapova - prora"unski model
Da bi se izbegli sekundarni uticaji koji poti!u usled momenata ekscentri!nosti potrebno
je da se izvri centrisanje tapova. Pre svega treba voditi ra!una da popre!ni preseci tapo-
va imaju barem jednu osu simetrije, koja treba da lei u ravni reetkastog nosa!a, kako bi
se obezbedilo da teine linije svih tapova budu u istoj ravni. Osim toga, treba teiti da se
teine linije pojasnih tapova i tapova ispune seku u !vorovima nosa!a. Na ovaj na!in se
izbegavaju sekundarni uticaju. Me#utim, iz konstruktivnih razloga nekad nije mogu"e is-
potovati ovo osnovno pravilo za konstruisanje reetkastih nosa!a. Usled promene popre!-
nog preseka pojasnih tapova du nosa!a !iji pojasni tapovi imaju oblik T-preseka (valja-
ni T i $/2I-profili i viedelni preseci od dva "le#ima" okrenuta ugaonika), ili usled nesime-
tri!nog oja!anja preseka, dolazi do pomeranja teita. U ovakvim slu!ajevima se ne vri
centrisanje svih pojasnih tapova prema teinim linijama, jer to dovodi do skokovite spo-
ljanje ivice reetkastog nosa!a to je konstrukciono i estetski nedopustivo. Kod reetka-
stih nosa!a sa viestruko promenljivim popre!nim presecima pojasnih tapova poloaj si-
stemne linije odre#uje se kao aritmeti!ka sredina ivi!nih rastojanja (slika 4.$70a):

n
i
i sr
a
n
a
$
$
(4.37$)
gde je n broj pojasnih tapova razli!itog popre!nog preseka.
Na ovaj na!in se sekundarni uticaji svode na minimalnu meru, pa se mogu zanemariti.
Problem centisanja pojasnih tapova promenljivog preseka moe da se prevazi#e ekscen-
tri!nim vezivanjem tapova ispune (slika 4.$70b). Rastojanje za koje je potrebno ekscen-
trisati tapove ispune treba da se odredi iz uslova ravnotee !vora:
n n
n
n
n
O O
e O
R
e O
u
+$
. (4.37$)
Prilikom vezivanja tapova ispune uvek treba teiti da se teite tapa poklapa sa tei-
tem spojnih sredstava, kao bi se izbegli sekudarni uticaji. Me#utim, kod L-profila koji se
veoma !esto koriste kao tapovi ispune ne poklapaju se teina osa i linija zavrtnjeva, pa je
ekscentricitet neizbean. U ovom slu!aju postoje dve mogu"nosti za centrisanje:
prema liniji zavrtnjeva (slika 4.$7$a) ili
prema teinoj liniji (slika 4.$7$b).
Slika 4.170 - Centrisanje pojaseva promenljivog preseka
U prvom slu!aju u zavrtnjevima se javlja naprezanje samo usled aksijalne sile, dok se u
tapu pored aksijalne sile, usled ekscentriciteta, javlja i moment savijanja. U suprotnom,
ako se tapovi ispune centriu prema teitu preseka, u zavrtnjevima se, osim komponente
sile koja je paralelna sa pravcem sile zatezanja ( n N F
t
/
$
), javljaju i dodatne sile (
2
F )
od momenta ekscentriciteta ( z N M
t e
), koje su upravne na pravac zetezanja. U tapu
se, samo u zoni veze, javlja moment ekscentriciteta i to znatno manjeg intenziteta, pa se
moe zanemariti. Maksimalna dodatna sila (
2 max
F ) javlja se u krajnjim, najudaljenijim,
zavrtnjevima (slika 4.$7$b) i moe da se odredi na slede"i na!in:
2
max
2 max
i
t
r
r z N
F . (4.373)
Prema tome, maksimalna rezultuju"a sila se, tako#e, javlja u najudaljenijim
zavrtnjevima i moe da se odredi na slede"i na!in:
2
2
2
$ max
F F F
R
+ . (4.374)
Kako ova sila bez problema moe da se prenese sa tri ili eventualno !etiri zavrtnja,
zbog manjeg naprezanja tapa, koji je u ovom slu!aju aksijalno napregnut, povoljnije je
primenjivati centrisanje veze prema teitu tapa nego prema liniji zavrtneva.
Slika 4.171 - Centrisanje tapova ispune
Kako su reetkasti nosa!i dominantno optere"eni aksijalnim silama, kod stati!ki
odre#enih reetkastih nosa!a nosivost !itavog sistema je uslovljena nosivo"u najslabijeg
tapa. Kod stati!ki neodre#enih nosa!a, bilo da je re! o spoljanjoj ili unutranjoj
neodre#enosti, postoji izvesna rezerva nosivosti zbog plasti!ne preraspodele sila.
Dimenzionisanje tapova reetkastih nosa!a treba da se sprovodi prema pravilima za
prora!un aksijalno zategnutih, odnosno pritisnutih elemenata, u zavisnosti od znaka
aksijalne sile.
Kod zategnutih tapova za dimenzionisanje je merodavna samo neto povrina
popre!nog preseka, ali na dimenzije i oblik popre!nih preseka tapova zategnutog pojasa
mogu da uti!u i neki konstruktivni aspekti, kao na primer na!in ostvarivanja veza. Zateg-
nuti tapovi koji su oslabljeni rupama za mehani!ka spojna sredstava, ili im je iz bilo kog
drugog razloga redukovana povrina popre!nog preseka (npr. zbog otvora za postavljanje
zavrtnjeva kod sandu!astih preseka), treba da se kontrolie napon u neto preseku.
Slika 4.172 - Duine izvijanja pritisnutih tapova reetkastog nosa"a
Pritisnuti tapovi se dimenzioniu prema standadu za centi!no pritisnute tapove jedno-
delnog (JUS U. E7.08$), odnosno viedelnog preseka (JUS U. E7.09$). Duine izvijanja
tapova reetkastih nosa!a (slika 4.$72) za izvijanje u ravni i izvan ravni nosa!a, treba da
se odrede prema standardu JUS U. E7 086. Na slici 4.$72 su ematski prikazane duine iz-
vijanja pritisnutog pojasa i dijagonale, kod jednog dvopojasnog reetkastog nosa!a. Usled
krutosti veze, moe se smatrati da su krajevi tapova ispune elasti!no ukljeteni, pa je du-
ina izvijanja u ravni nosa!a manja od sistemne duine ( ! ! 8 , 0
i
). Duina izvijanja di-
jagonale izvan ravni jednaka je sistemnoj duini. Izvijanje pritisnutog pojasa izvan ravni
reetkastog nosa!a zavisi od rastojanja ta!aka bo!nog pridravanja, pa je, ako je obezbe#e-
no pridravanje u svakom !voru, duina izvijanja za izvijanje izvan ravni, kao i za izvija-
nje u ravni, jednaka sistemnoj duini. Me#utim, ako pritisnuti pojas nije bo!no pridran,
duina izvijanja je jednaka duini celog pritisnutog pojasa. Zbog ovako velike duine izvi-
janja, tapovi pritisnutog pojasa treba da imaju znatno ve"u krutost na savijanje izvan rav-
ni, to zahteva neracionalno masivne preseke. Stoga uvek treba teiti da se duina izvijanja
pritisnutog pojasa izvan ravni nosa!a, primenom razli!itih konstrukcionih mera (npr. spre-
gova), smanji na razumnu meru.
Ukoliko je raspon nosa!a ve"i od transportne duine, potrebno je predvideti montane
nastavke. Oni se po pravilu izvode pomo"u zavrtnjeva, a lociraju se blizu !vora na strani
slabije napregnutog tapa (slika 4.$73). Naj!e"e se primenjuje klasi!ni montani nastavci
sa podvezicama (slika 4.$73a), mada je kod reetkastih nosa!a od upljih profila veoma
!esta upotreba nastavaka sa !eonom plo!om (slika 4.$73b). Ako se tapovi ispune priklju-
!uju zavarivanjem, u istom polju reetkastog nosa!a u kojem se izvode montani nastavci
pojasnih tapova treba predvideti i montani natavak dijagonale (slika 4.$73b), kako bi no-
sa! mogao da se razdvoji u montane sekcije.
Slika 4.173 - Montani nastavci pojasnih tapova: a) sa podvezicama; b) sa "eonom plo"om
Slika 4.174 - Radioni"ki nastavci pojasnih tapova
Osim montanih nastavaka, kod reetkastih nosa!a sa promenljivim popre!nim prese-
kom pojasa javljaju se i radioni!ki nastavci. Oni se izvode u zavarenoj izradi. uplji profili
krunog i pravougaonog popre!nog preseka pruaju mnogo vie mogu"nosti za oblikova-
nje radioni!kih nastavaka (videti 5.4.7) u odnosu na profile otvorenog popre!nog preseka,
kod kojih se radioni!ki nastavci izra#uju ili direktnim zavarivanjem susednih tapova su-
!eonim avovima (slika 4.$74a), ili indirektno preko !eone plo!e (slika 4.$74b). Kao i
montani nastavci i radioni!ki se izvode izvan !vorova na strani manje napregnutog tapa,
jer njihovo postavljanje na teorijskom mestu !vora znatno komplikuje vezu (slika 4.$75).
Slika 4.175 - Radioni"ki nastavak na mestu "vora
Osim u slu!aju promene popre!nog preseka pojasnih tapova, radioni!ki nastavci se ja-
vljaju i na mestima promene pravca sistemne linije pojasnih tapova, kao na primer u sle-
menu krovnih nosa!a.
5.4.6 Prora"un i konstrukcijsko oblikovanje "vorova reetkastih nosa"a
Sa stanovita konstrukcijskog oblikovanja !vorovi reetkastih nosa!a predstavljaju ve-
oma osetljive detalje. Veza tapova ispune sa pojasnim tapovima moe da se ostvari di-
rektno ili preko !vornog lima. Direktni priklju!ci se po pravilu izvode u zavarenoj izradi,
mada je kod pojasnih tapova T-preseka mogu"a primena zavrtnjeva za vezu tapova ispu-
ne od ugaonika sa rebrom T-preseka. Me#utim, u ve"ini slu!ajeva je nephodno predvideti
!vorne limove, koji omogu"avaju indirektno uvo#enje sila u !vorove reetkastih nosa!a.
5.4.6.1 Reetkasti nosa"i sa "vornim limom
Pri konstruisanju !vornih limova, treba teiti da oni imaju:
minimalne dimenzije i
jednostavan oblik.
to su ve"e dimenzije !vornog lima, ve"a je i krutost !vora, pa se zbog toga pove"ava-
ju sekundarni uticaji usled momenata savijanja u krutim uglovima. Dimenzije !vornog li-
ma bitno zavise od uglova izme#u tapova. Isuvie otri uglovi (manji od 30) prouzrokuju
znatno ve"e dimenzije !vornih limova, pa ih treba izbegavati.
Prilikom oblikovanja !vornih limova treba teiti da bar dve ivice budu paralelne kako
bi !itava serija !vornih limova mogla da se izree iz jedne !eli!ne trake uz minimalan
otpad (slika 4.$76). Izrada ovakvih !vornih limova je znatno jednostavnija i jeftinija.
Slika 4.176 - Dobijanje "vornih limova jednostavnih dimenzija rezanjem jedne "eli"ne trake
Dok su dimenzije i oblik !vornog lima uslovljeni poloajem i dimenzijama tapova is-
pune, kao i konstruktivnim reenjem njihovog priklju!ka za !vorni lim, to jest duinom
veze, debljina !vornog lima zavisi od nivoa naprezanja. %vorni lim ima dvojaku funkciju:
da omogu"i uvo#enje sila iz tapova ispune u !vor reetkastog nosa!a i da obezbedi ravno-
teu !vora. Zbog toga se u njemu javlja sloeno - dvoosno naponsko stanje, koje se ne mo-
e jednostavno analiti!ki definisati. Dijagrami napona u !vornom limu mogu da se odrede
eksperimentalnim postupcima (npr. naponsko-opti!kom analizom modela), numeri!kim
metodama (npr. metoda kona!nih elemenata), i direktnim merenjem pri ispitivanju kon-
strukcije. Me#utim, uprkos ovako sloenom naprezanju !vornog lima, pri njegovom di-
menzionisanju mogu da se primene pribline metode zasnovane na stvarnoj raspodeli na-
pona. S obzirom na dvojaku funkciju !vornog lima, njegova debljina treba da se odredi na
osnovu dva kriterijuma: uvo#enja sila u !vor i ravnotee !vora. Drugim re!ima, grani!no
stanje loma !vornog lima moe da nastupi usled parcijalnog loma u zoni priklju!ka tapo-
va ispune, ili potpunim lomom na mestu teorijskog !vora.
Realan raspored normalnih napona u zoni uvo#enja sile u !vorni lim (slika 4.$77a), od-
re#en na osnovu neke preciznije analize (numeri!ke ili eksperimentalne), dozvoljava pri-
menu upro"enog prora!unskog modela, koji podrazumeva linearno prostiranje napona
pod uglom od 30. Prema ovom modelu dijagram normalnih napona je konstantan na efek-
tivnoj irini
eff
b (slika 4.$77b,c). Kontrolu napona treba sprovesti u merodavnom preseku
u kojem se javlja maksimalna sila. Kod veza sa mehani!kim spojnim sredstvima to je pre-
sek kroz poslednji red zavrtnjeva (slika 4.$77b), odnosno zakivaka, dok se kod veza u za-
varenoj izrazi ovaj presek poklapa sa zavretkom avova (slika 4.$77c). Prema tome, kon-
trola napona u !vornom limu treba da se sprovede na slede"i na!in:
za veze sa zavrtnjevima:

( )
dop
eff neto
d n b t
F
A
F

0
(4.375)
gde je n broj zavrtnjeva u merodavnom popre!nom preseku.
za veze u zavarenoj izradi:

dop
eff
b t
F
A
F

(4.376)
U oba slu!aja efektiva irina !vornog lima na mestu merodavnog preseka
eff
b moe da
se odredi na isti na!in:
v v eff
tg b b ! + 30 2 (4.377)
gde su
v
b i
v
! irina i duina veze (slika 4.$77b,c).
Slika 4.177 - Uvo#enje sile u "vorni lim
Kod irokih zategnutih tapova ispune, koji su za !vorni lim vezani sa nekoliko linija
zavrtnjeva (slika 4.$77d), lom !vornog lima moe da nastupi po izlomljenim neto preseci-
ma a-b-c-d, ili, kod kratkih veza, e-b-c-f. Kontrola napona u nazna!enim presecima treba
da se sprovede sa punom silom zatezanja i neto povrinom preseka, dobijenom na osnovu
geometrije izlomljenog preseka i broja rupa za zavrtnjeve kroz koje prolazi posmatrani
presek.
Sa stanovita prora!una potpunog loma !vornog lima na mestu teorijskog !vora, razli-
kuju se dva slu!aja:
kada je !vorni lim sastavni deo pojasnih tapova (slika 4.$78a) i
kada !vorni lim nije sastavni deo pojasnih tapova (slika 4.$78b).
U prvom slu!aju, najoptere"eniji presek A-A, koji sa!injavaju pojasni tap i !vorni lim,
je izloen dejstvu aksijalne sile N, smi!u"e sile V i momenta ekscentriciteta M. Za !vor re-
etkastog nosa!a koji je prikazan na slici 4.$78a, ove prese!ne sile mogu da se odrede na
slede"i na!in:
$
cos +
n n
D U N (4.378)
$
sin
n
D V (4.379)
e N M (4.380)
gde je e rastojanje izme#u teita pojasnih tapova i teita preseka A-A (slika 4.$78a). U
nekim slu!ajevima debljina !vornog lima moe da se odredi na osnovu empirijskih -
preporuka. Tako na primer kod tekih, dvozidnih reetkastih nosa!a (npr. mostovski n-
osa!i), kod kojih !vorni limovi ujedno predstavljaju rebra pojasnih tapova, zbog sloenog
naprezanja, debljina !vornog lima treba da bude 20-30% ve"a od maksimalne debljine
rebra susednih pojasnih tapova, s tim da njegova debljina bude barem za 2-4 mm ve"a.
Slika 4.178 - Prese"ne sile u "vornom limu: a) kada je "vorni lim sastavni deo pojasnih
tapova; b) kada "vorni lim nije sastavni deo pojasnih tapova
Kada !vorni lim nije sastavni deo pojasnih tapova, ve" je sa pojasnim tapovima po-
vezan zavarivanjem ili zavrtnjevima, na njega deluje rezultanta unutranjih sila R
#
(slika
4.$78b), koja moe da se odredi iz uslova ravnotee sila sa jedne strane !vora. U slu!aju
!vora reetkastog nosa!a prikazanog na slici 4.$78b, rezultanta koja deluje u preseku B-B
moe da se odredi kao vektorski zbir sila:
2 / U D R
n
# # #
+ , (4.38$)
gde je U razlika sila u pojasnim tapovima (
n n
U U U
+$
), a
n
D sila u zategnutoj
dijagonali. Prese!ne sile koje napreu !vorni lim (N, V i M) mogu da se odrede kada se iz-
vri redukcija rezultante unutranjih sila ( R
#
) na teite popre!nog preseka !vornog lima
(B-B):
sin R N (4.382)
cos R V (4.383)
e N M . (4.384)
Kada se veza vertikale sa !vornim limom ostvaruje zavrtnjevima, proveru napona u
preseku B-B usled ovako sra!unatih sila treba izvriti za neto presek. Me#utim, ako je ve-
za ostvarena sa malim brojem zavrtnjeva (npr. 2 ili 3), uticaj rupa moe da se zanemari.
S obzirom na dimenzije !vornog lima, naponi koji se u njemu javljaju usled prese!nih
sila (N, V i M), dobijenih priblinim postupkom koji je izloen u prethodnom delu, uglav-
nom nisu zna!ajni, pa su za dimenzionisanje !vornog lima naj!e"e merodavni normalni
naponi usled uvo#enja sila u !vor.
Veza !vornog lima sa pojasnim tapovima se uglavnom izvodi zavarivanjem ili, pomo-
"u mehani!kih spojnih sredstava. Pri prora!unu ove veze, bilo da je ona ostvarena zavari-
vanjem ili mehani!kim spojnim sredstvima, postoje dva sutinski razli!ita slu!aja:
kada se pojasni tapovi prekidaju u !voru (slika 4.$79a) i
kada se pojasni tapovi ne prekidaju u !voru (slika 4.$79b).
Slika 4.179 - Veza "vornog lima sa pojasnim tapovima
Prvi slu!aj je nepovoljniji sa stanovita naprezanja !vornog lima i njegove veze sa po-
jasnim tapovima. Naime, kada se pojasni tapovi prekidaju u !voru, vezu svakog tapa
treba dimenzionisati prema sili koja se u njemu javlja (
n
O odnosno
$ n
O ). Stoga treba iz-
begavati prekid pojasnih tapova u !voru, jer je u tom slu!aju veza znatno manje napreg-
nuta, pa samim tim i jeftinija. Kod neprekinutih pojasnih tapova, zbog materijalnog konti-
nuiteta, veza !vornog lima sa pojasnim tapovima treba da prenese samo maksimalnu re-
zultantu koja se javlja u tapovima ispune
max
R . Za !vor prikazan na slici 4.$79b, ova re-
zultanta je jednaka razlici sila u pojasnim tapovima (
$ max

n n
O O R ).
Slika 4.180 - Uticajna linija za razliku sila u pojasnim tapovima
Kod reetkastih nosa!a koji su izloeni dejstvu pokretnog optere"enja, kao to su mo-
stovski ili kranski nosa!i, rezultantu treba odrediti na osnovu uticajne linije za razliku sila
(slika 4.$80). Vrednost maksimalne rezultante moe da se odredi i priblino prema slede-
"em izrazu:
( )
n n
O O R
max $ max max
5 , $ 2 , $
+
, (4.385)
gde su
n n
O i O
max $ max

+
maksimalne vrednosti sila u susednim pojasnim tapovima.
Ukoliko u !voru deluje i spoljanje optere"enje u vidu koncentrisane sile, vezu !vornog
lima sa pojasnim tapovima treba dimenzionisati i za dejstvo ove sile. Na slici 4.$8$ su
prikazana dva karakteristi!na !vora u kojima deluje i spoljanja koncentrisana sila F. Sila
R prema kojoj se dimenzionie veza !vornog lima moe da se odredi na osnovu plana sila,
kao vektorski zbir rezultante tapova ispune i spoljanje sile F (slika 4.$8$). Treba napo-
menuti da ova sila (R) deluje u !voru i da, ukoliko se teite pojasnih tapova ne poklapa
sa teitem veze, dolazi do ekscentriciteta, koji treba uzeti u obzir pri prora!unu spojnih
sredstava. Ovaj ekscentricitet prouzrokuje moment savijanja u vezi.
Za ostvarivanje veze !vornog lima sa pojasnim tapovima uglavnom se koristi zavari-
vanje. Prednosti veza u zavarenoj izradi u odnosu na veze mehani!kim spojnim sredstvima
su, pre svega, bra, jednostavnija i jeftinija izrada. Osim toga, izbegava se slabljenje
popre!nog preseka pojasnih tapova i samog !vornog lima rupama za spojna sredstva.
Slika 4.181 - Naprezanje veze "vornog lima sa pojasnim tapovima
Prora!un veze !vornog lima u zavarenoj izradi ilustrovan je na primeru !vora reetka-
stog nosa!a prikazanog na slici 4.$82.
Slika 4.182 - $vor reetkastog nosa"a u zavarenoj izradi
Da bi se odredila stvarna duina ava ( ! ) za vezu !vornog lima sa pojasom, neophodno
je da se najpre sra!unaju veze tapova ispune od !ijih duina zavise oblik i dimenzije !vor-
nog lima. Bez obzira to je potrebna duina avova za vezu !vornog lima sa pojasom, koja
proisti!e iz iskori"enja napona, uglavnom, manja od duine !vornog lima, zavarivanje
obavezno treba izvesti po !itavoj duini.
Veza pritisnute dijagonale (
$ + n
D ), koja je izra#ena od dva L-profila koja obrazuju san-
du!ast presek (slika 4.$82), ostvaruje se sa !etiri poduna ugaona ava (
2 2
x ! a ). Teite
tapa se poklapa sa teitem avova, pa se u njima javlja samo komponenta napona koja je
paralelna sa osom avova. Kontrola napona svodi se na:
dop w
n
w
n
a
D
A
D
V
,
2 2
$
2 ,
$
4

+ +
!
II
. (4.386)
Kod svih tapova ispune zatvorenog popre!nog preseka (npr. uplji hladno oblikovani
profili krunog i pravougaonog popre!nog preseka, dva U-profila itd.), veza se ostvaruje
na isti na!in, pa je i postupak prora!una analogan. Obavezno treba predvideti zatvaranje
upljih profila na njegovim krajevima kako bi se unutranjost zatitila od korozije. Zatva-
ranje se ostvaruje pomo"u !eli!nih limova koji se zavaruju za !vorni lim i tap ispune (sli-
ka 4.$82).
Veze zategnutih tapova izra#enih od jednog ugaonika (
n
D ) obavezno se izvode zava-
rivanjem. Da bi se izbeglo ekscentri!no naprezanje ugaonika, on se postavlja tako da mu
teite i glavna osa inecije lee u srednjoj ravni !vornog lima (slika 4.$82), pa se ve-
za mehani!kim spojnim sredstvima ne moe ostvariti. Da bi se ostvarili ugaoni avovi,
neophodna je prethodna obrada (rasecanje) krajeva ugaonika, kako bi se obezbedilo njego-
vo naleganje na !vorni lim. Zbog nepoklapanja teita tapa i veze dolazi do ekscentri!nog
naprezanja avova, pa se osim smi!u"e komponente (
II
V ), u njima javlja i normalna kom-
ponenta napona (n). Kontrola napona ogleda se u slede"em:
dop w
n
w
n
a
D
A
D
V
,
$ $ $ ,
2

!
II
(4.387)
dop w
n
w
n
a
e D
W
e D
n
,
2
$ $ $ ,
6 / 2

!
(4.388)
( )
dop w u w
e V V n
,
2
$
2 2
,
/ 36 $ + + !
II II
. (4.389)
Dakle, osim pojedina!ne kontrole obe komponente napona, potrebno je proveriti i upo-
redni napon
u w,
. Primena tapova ispune od jednog ugaonika koji je "le#ima" oslonjen
na !vorni lim se, uprkos jednostavnoj vezi, ne preporu!uje, jer teite tapa ne lei u ravni
reetkastog nosa!a, pa se javlja ekscentri!no naprezanje i tapa i veze.
Kada su odre#ene duine avova (
$
! i
2
! ) za vezu tapova ispune sa !vornim limom, uz
potovanje minimalnog rastojanja izme#u kraja tapova ispune i pojasnih tapova (>50mm),
mogu da se odrede i dimenzije !vornog lima. U slu!aju !vora prikazanog na slici 4.$82 veza
!vornog lima sa pojasnim tapovima moe da se ostvari na dva na!ina (varijante A i B sa sli-
ke 4.$82). Kada se !vorni lim vezuje samo sa donje strane pojasa (varijanta A) teite avova
se ne poklapa sa teitem tapa, pa se u avovima javlja moment ekscentriciteta:
2 / ) (
$
h O e O O M
f n n

+
(4.390)
gde je e
f
rastojanje izme#u teita pojasa i avova, koje je kod dvoosno simetri!nih pre-
seka jednako polovini visine pojasnog tapa (h/2). Prema tome, usled sile O u avovima
se javljaju slede"e komponente napona:
!
a
O
A
O
V
w
2
II
(4.39$)
6 / 2
2 /
2
!

a
h O
W
M
n
w
M
. (4.392)
Usled koncentrisane sile F koja deluje u !voru javlja se dodatni normalni napon u
avovima:
eff
F
a
F
n
!
2
(4.393)
gde je !
eff
efektivna irina avova koja se dobija uz pretpostavku da se naponi usled sile F line-
arno ire pod uglom od 45 (slika 4.$82). Provera uporednih napona vri se na slede"i na!in:
( )
dop w F M u w
V n n
,
2 2
,
+ +
II
. (4.394)
U drugoj varijanti (slika 4.$82b) teite avova se poklapa sa teitem pojasa, pa otpa-
da komponenta normalnog napona (n
M
) usled momenta ekscentriciteta (4.392). Izvo#enje
ovakve veze zahteva posebnu obradu pojasnih tapova i dva puta ve"u duinu avova.
Osim toga, javlja se ispup!enje na gornjoj povrini pojasa, koje znatno komplikuje osla-
njanje nosa!a preko kojeg se unosi optere"enje (npr. ronja!e, ili podni nosa!i). Stoga se
preporu!uje primena prve varijante (A) koja je znatno jednostavnija i jeftinija. Zbog velike
duine avova naponi u njima, i pored ekscentri!nog naprezanja, nisu iskori"eni, pa se
uglavnom mogu primeniti ugaoni avovi minimalne debljine (a=3 mm).
Ako su pojasni tapovi masivni, to je uglavnom slu!aj kod reetkastih nosa!a !iji je
pojas izloen lokalnom savijanju (npr. kranski nosa!i), centri!na veza tapova ispune pro-
uzrokuje veoma duga!ke !vorne limove koji su neracionalni i estetski neprihvatljivi (slika
4.$83a), pa se u ovakvim slu!ajevima pribegava ekscentri!nom priklju!ku tapova ispune
(slika 4.$83b). Na taj na!in se znatno smanjuju dimenzije !vornog lima, kruti pojasni tap
se dodatno optere"uje momentom ekscentriciteta ( 2 / h R M ), koji se javlja kao posle-
dica ovakvog priklju!ka, a avovi su oslobo#eni dejstva momenta ekscentriciteta.
Slika 4.183 - Priklju"ak tapova ispune
Uobi!ajeno je da se tapovi ispune u ovakvim slu!ajevima centriu na donju ivicu poja-
snog tapa (slika 4.$83b). Ekscentri!no vezivanje se moe primeniti i kod vertikalnih spre-
gova u zgradama skeletnog tipa (slika 4.$84). Pri obrazovanju prora!unskih modela oba-
vezno treba uzeti u obzir ekscentricitet veza. Ovo se najjednostavnije postie uvo#enjem
kratkih tapova beskona!ne krutosti (slika 4.$84).
Slika 4.184 - Ekscentri"no vezivanje tapova ispune vertikalnog sprega
Prilikom oblikovanja oslona!kih !vorova, treba teiti da osa oslonca prolazi kroz !vor
reetkastog nosa!a. Ispunjenje ovog zahteva, kod tapova reetkastih nosa!a koji se u oslo-
na!kom !voru susti!u pod veoma otrim uglom, dovodi do veoma duga!kih !vornih limo-
va (slika 4.$85a). Uvo#enje oslona!ke reakcije (R) u tapove reetkastog nosa!a ostvaruje
se savijanjem !vornog lima, pa popre!ni presek A-A treba proveriti na dejstvo momenta
savijanja e R M . Stoga je uglavnom neophodno da se !vorni lim oja!a, na primer zava-
rivanjem jedne pojasne lamele sa donje strane !vornog lima (slika 4.$85a). Oslanjanje re-
etkastog nosa!a moe biti i ekscentri!no (slika 4.$85b), ako se na taj na!in (manje rasto-
janje e) smanjuje savijanje !vornog lima.
Slika 4.185 - Oslona"ki "vorovi reetkastih nosa"a: a) centri"no oslanjanje;
b) ekscentri"no oslanjanje
Dvozidni reetkasti nosa!i se, uglavnom, primenjuju kao glavni nosa!i elezni!kih i
drumskih mostova. Oblikovanje !vorova ovakvih, tekih reetkastih nosa!a je veoma spe-
cifi!no. Na slici 4.$86 je prikazan !vor jednog mostovskog nosa!a. Zbog izrazito dinami!-
kog optere"enja, pri oblikovanju !vornog lima treba izbegavati otre prelaze, a polupre!-
nik zaobljenja treba da bude ve"i od $00 mm. %vorni limovi su ujedno i rebra sandu!astog
preseka pojasnih tapova. Njihova veza sa rebrima pojasnih tapova ostvaruje se su!eonim
avovima "S" kvaliteta. Ova veza se obavezno pomera za vie od $00 mm od kraja zao-
bljenja, kako bi se izbegla koncentracija napona u avovima. Poto je debljina !vornog li-
ma, zbog sloenog naprezanja, ve"a od debljine rebra, ivicu !vornog lima na mestu su!eo-
nog ava treba obraditi, tako da njegova debljina bude jednaka debljini rebra pojasnog ta-
pa. Blag prelaz sa jedne na drugu debljinu obezbe#uje se nagibom, ne manjim od $:5.
Montani nastavak je lociran neposredno uz !vor na strani manje napregnutog tapa. Pri-
menjuju se visokovredni zavrtnjevi sa punom silom pritezanja ili zakivci. Kod sandu!astih
preseka potrebno je predvideti otvor na donjoj noici, kojim se omogu"ava postavljanje
spojnih sredstava. Slabljenje donje noice ovim otvorom nadokna#uje se pove"anjem nje-
ne debljine. Sandu!asti presek se hermeti!ki zatvara pomo"u limova za ukru"enje, koji se
obavezno postavljaju sa obe strane montanog nastavka. Osim toga, da bi se o!uvala geo-
metrija sandu!astog preseka i obezbedila izvesna torziona krutost, ovakva ukru"enja se,
sem na mestima montanih nastavaka, postavljaju i u tre"inama pojasnih tapova. Zbog
velike visine nosa!a, koja je uglavnom ve"a od uobi!ajenog transportnog gabarita (2900
mm), veza tapova ispune za !vorni lim ostvaruje se mehani!kim spojnim sredstvima. Vi-
sina tapova ispune mora biti jednaka unutranjem rastojanju !vornih limova. Pritisnute di-
jagonale su uglavnom sandu!astog preseka. Na mestu veze sa !vornim limom, rebra san-
du!astog preseka se blago povijaju i spajaju, tako da dijagonala u zoni nastavka ima I-pre-
sek. Da bi se prihvatile skretne sile, koje se javljaju u povijenim rebrima pritisnute dijago-
nale, na sredini visine rebara, postavlja se horizontalno, poduno ukru"enje.
Slika 4.186 - Karakteristi"an "vor mostovskog nosa"a
Osim u mostogradnji dvozidni reetkasti nosa!i se primenjuju i u zgradarstvu, kod ja!e
napregnutih nosa!a. Neki karakteristi!ni primeri !vorova dvozidnih reetkastih nosa!a u
zgradarstvu dati su na slici 4.$87. %vorni limovi se zavaruju za pojasne tapove u dve pa-
ralelne ravni. Naj!e"e se kao pojasni tapovi koriste valjani U ili I-profili, koji su poloe-
ni tako da njihove noice lee u dve paralelne vertikalne ravni. %vorni limovi se zavaruju
za noice pojasnih tapova su!eonim avovima, dok se tapovi ispune sa !vornim limovi-
ma spajaju zavarivanjem (slika 4.$87a) ili zavrtnjevima (slika 4.$87b). Ukoliko su pojasni
tapovi uski, izvo#enje ugaonih avova sa unutranje strane !vornog lima moe biti znatno
oteano, pa se u ovom slu!aju preporu!uju zavrtnjevi. Da bi se ostvarila veza tapova ispu-
ne sa !vornim limovima, ovi tapovi moraju imati dve paralelne spoljanje stranice, !ije je
rastojanje jednako unutranjem rastojanju !vornih limova. Stoga se kao tapovi ispune kod
ovakvih reetkastih nosa!a koriste uglavnom U i I-valjani profili i viedelni preseci formi-
rani od dva ugaonika ili U-profila.
Slika 4.187 - $vorovi dvozidnih reetkastih nosa"a u zgradarstvu
5.4.6.2 Reetkasti nosa"i bez "vornog lima
Pojava zavarivanja kao tehnolokog procesa spajanja metala i njegova upotreba u !eli!-
nim nose"im konstrukcijma omogu"ila je ve"u primenu reetkastih nosa!a bez !vornih li-
mova. Kod ovakvih nosa!a veza tapova ispune se ostvaruje direktnim zavarivanjem ta-
pova ispune za pojaseve reetkastog nosa!a. Kod pojasnih tapova u obliku T-preseka ve-
za tapova ispune se ostvaruje preko rebra, koje na neki na!in predstavlja !vorni lim, pa se
osim zavarivanja mogu primeniti i mehani!ka spojna sredstva (slika 4.$88b). Kao tapovi
ispune mogu da se koriste kako#e T-profili (slika 4.$88a), koji imaju ve"u krutost od uga-
onika, ali zahtevaju posebnu obradu krajeva, to poskupljuje vezu.
Slika 4.188 - $vorovi reetkastih nosa"a bez "vornog lima kod pojasa T-preseka
Reetkasti nosa!i sa pojasnim tapovima T-preseka predstavljaju svojevrsan prelaz iz-
me#u klasi!nih reetkastih nosa!a sa !vornim limom i reetkastih nosa!a bez !vornog li-
ma. Ovakvi !vorovi mogu da se primenjuju samo kada je visina rebra dovoljna za realiza-
ciju veze tapova ispune. U suprotnom, na rebro se zavaruje !vorni lim, pa se takvi !voro-
vi ne mogu svrstati u ovu grupu reetkastih nosa!a.
Kada se pojasni tapovi obrazuju od valjanih ili zavarenih I-profila (slika 4.$89) veza
tapova ispune se ostvaruje direktnim zavarivanjem za unutranju noicu. Kao tapovi is-
pune mogu da se koriste valjani I-profili (slika 4.$89a) i uplji profili krunog (slika
4.$89b) i pravougaonog (slika 4.$89c) popre!nog preseka.
Na mestima veze dijagonalnih tapova javljaju se horizontalne i vertikalne komponente
sila. Vertikalne komponente
$ V
D i
2 V
D (slika 4.$89a) deluju upravno na pojas, i samo u
slu!aju manjih sila mogu da se prihvate pomo"u noice I-profila. Kada su sile u dijaogona-
lama ve"eg intenziteta, da bi se spre!ila prekomerna deformacija noice koja uti!e na sma-
njenje nosivosti veze, potrebno je predvideti ukru"enja. Ova ukru"enja se zavaruju za no-
ice i rebro I-profila, pa spre!avaju deformaciju noice i ujedno obezbe#uju pravilno uvo-
#enje sile u rebro pojasnog tapa. Ukru"enja mogu da budu izvedena u vidu valjanih
T-profila zavarenih sa obe strane rebra na mestima unoenja sila (slika 4.$89a). Poto je
rebro pojasnog tapa na delu izme#u priklju!aka tapova ispune izloeno smicanju usled
sprega sila (
$ V
D i
2 V
D ), ukru"enja u obliku U-profila (slika 4.$89c) i !eli!nih limova (sli-
ka 4.$89b) su jo efikasnija, jer, osim to spre!avaju deformaciju noice i obezbe#uju pra-
vilno uvo#enje vertikalnih sila, pove"avaju i otpornost rebra pojasnog tapa na smicanje.
Slika 4.189 - Direktno zavarivanje tapova ispune za noice I-profila
Kao pojasni tapovi mogu da se koriste i poloeni U-profili (slika 4.$90a). Veza
tapova ispune ostvaruje se direktnim zavarivanjem za rebro U-profila. Poto rebro ima
veoma malu krutost na savijanje ono ne moe da primi vertikalne komponente
$ V
D i
2 V
D
koje deluju upravno na njega. Me#usobnim zavarivanjem tapova ispune, pre veze sa
rebrom pojasnog tapa, uravnoteuju se vertikalne komponente suprotnog smera, pa se
izbegava savijanje rebra. U horizontalnim avovima za vezu tapova ispune sa pojasom
javlja se samo poduni napon usled sume horizontalnih komponenata sila u dijagonalama
$ H
D i
2 H
D .
Primena pojasnih tapova od jednog ugaonika, koji u slu!aju pritisnutog pojasa moe
biti oja!an lamelom (slika 4.$90b) je mogu"a, ali u kombinaciji sa tapovima ispune koji
su tako#e u vidu jednog ugaonika okrenutog tako da mu teite i ja!a osa inercije
lee u ravni reetkastog nosa!a.
Reetkasti nosa!i od upljih profila se, veoma !esto, oblikuju bez !vornog lima, tako
to se tapovi ispune direktnim zavarivanjem vezuju za pojasne tapove. Zbog veoma veli-
ke primene i specifi!nog ponaanja, reetkastim nosa!ma od upljih krunih i pravougao-
nih profila posve"en je poseban deo ovog poglavlja.
Slika 4.190 - Direktno zavarivanje pojasnih tapova kod pojasnih tapova u vidu:
a) U-profila; b) oja"anog ugaonika
5.4.7 Reetkasti nosa"i od upljih profila
U poslednje vreme reetkasti nosa!i izra#eni od upljih profila imaju izuzetno veliku
primenu, pogotovu u zgradarstvu. Koriste se uplji profili krunog, kvadratnog i pravouga-
onog popre!nog preseka. Kao kruni profili koriste se beavne cevi, dobijene istiskiva-
njem, i avne cevi, koje se proizvode hladnim ili toplim oblikovanjem i zavarivanjem. Pra-
vougaoni i kvadratni uplji profili dobijaju se postupkom hladnog ili toplog oblikovanja od
krunih cevi. Zbog toga se kod ovakvih profila javljaju zna!ajni sopstveni naponi, pa se ne
preporu!uju kod dinami!ki optere"enih konstrukcija. Osnovne prednosti upljih profila,
koje su omogu"ile njihovu veliku primenu, su:
manja teina - zbog rasporeda mase !elika na periferiji preseka uplji profili su ja-
ko povoljni, posebno za elemente optere"ene na pritisak, pa se njihovom prime-
nom ostvaruje uteda u materijalu, koja se kre"e oko 25% u zavisnosti od tipa
konstrukcije;
jeftinija antikoroziona zatita - obim popre!nog preseka je manji nego kod klasi!-
nih valjnih profila otvorenog popre!nog preseka, pa je samim tim manja i povri-
na izloena uticajima korozije (30-40%), to znatno smanjuje trokove antikorozi-
one zatite;
mali aerodinami"ki koeficijent - kod reetkastih konstrukcija na otvorenom prostoru
zna!ajno se smanjuje uticaj vetra na konstrukciju u pore#enju sa reetkastim
konstrukcijama od valjanih profila otvorenog popre!nog preseka;
velike mogu!nosti konstruktivnog i arhitektonskog oblikovanja - uplji profili prua-
ju mogu"nosti oblikovanja reetkastih nosa!a raznovrsne geometrije koji su sa
estetskog stanovita prihvatljiviji od klasi!nih reetkastih nosa!a izra#enih od valja-
nih ili zavarenih profila otvorenog popre!nog preseka.
uplji valjani profili izra#uju se od zavarljivih konstrukcionih !elika razli!itih mehani!-
kih karakteristika i hemijskog sastava. Debljina upljih profila kre"e se u opsegu od $,5 mm
do 30 mm za %036$, odnosno 25 mm za %056$. U slu!aju primene upljih profila sa ve"om
debljinom zidova zahteva se poseban dokaz njihove otpornosti na krti lom.
5.4.7.1 Reetkasti nosa"i od upljih profila krunog popre"nog preseka
Zbog svog atraktivnog izgleda i velike mogu"nosti oblikovanja, reetkasti nosa!i od
krunih upljih profila se !esto primenjuju kao krovni nosa!i u sportskim salama, kongre-
snim dvoranama, izlobenim paviljonima i sli!nim objektima u kojima izgled krovnih no-
sa!a bitno uti!e na arhitekturu objekta, bilo da se radi o enterijeru ili eksterijeru. Osim to-
ga, reetkasti nosa!i od upljih profila krunog popre!nog preseka imaju primenu i u indu-
strijskim objektima, kao i u svim drugim slu!ajevima kada ekonomska analiza opravdava
njihovu upotrebu.
Slika 4.191 - Obrada krajeva upljih profila krunog popre"nog preseka kod tapova ispune
Veza tapova ispune sa pojasnim tapovima uglavnom se ostvaruje direktnim zavariva-
njem, pa je stoga, u najve"em broju slu!ajeva, neophodna posebna obrada krajeva (slika
4.$9$a), to poskupljuje izradu ovakvih nosa!a. Me#utim, savremene radionice za izradu !eli!-
nih konstrukcija poseduju automatske ure#aje koji ujedno seku i obra#uju krajeve profila pre-
ma krivoj definisanoj presekom dva kruna cilindra razli!itog pre!nika. Potreba za posebnom
obradom krajeva profila otpada kada je razmak (a) izme#u profila koji se spajaju, izazvan kri-
vinom cevi, manji od 3 mm (slika 4.$9$b). Ovaj uslov se, kod tapova ispune ve"eg pre!nika
moe ostvariti nabiranjem kraja profila - delimi!nim spljotavanjem (slika 4.$9$c). Ovakvo na-
biranje je mogu"e samo kod krunih upljih profila !iji je pre!nik manji od 60,3 mm. Kod ve-
"ih pre!nika moe se primeniti nabiranje upravno na podunu osu pojasnog tapa (slika
4.$9$d). U ovom slu!aju nephodna je posebna obrada (polukruno rezanje) kraja profila, ali je
presek jednostavniji, pa se moe ostvariti kvalitetno zavarivanje. Umesto prili!no komplikova-
nog i skupog rezanja krajeva profila prema krivoj prodora tapa ispune kroz pojasni profil (sli-
ka 4.$9$a), mogu se koristiti dva ravna reza koja dobro aproksimiraju ovu krivu (slika 4.$9$e).
piceve koji se nalaze na vrhovima treba obrusiti, jer odstupaju od linije prodora.
Kod komplikovanijih !vorova, zbog smetanja ve"eg broja tapova u !vor, ili u slu!aju
promene popre!nog preseka pojasnih tapova, javlja se potreba za redukcijom - suenjem
kraja upljeg profila. Ovo se moe ostvariti na dva na!ina: kosom (slika 4.$92a) ili stepe-
nastom (slika 4.$92b) redukcijom. Kosa redukcija se ostvaruje kovanjem, a nagib kosine
treba da bude manji od $:7. Stepenasta redukcija se izvodi pomo"u za to predvi#enog
alata, a smanjenje ne bi tebalo da bude ve"e od 25 mm ( 25 mm).
Ukoliko se su!eono zavaruju dva uplja profila istog spoljanjeg pre!nika, a razli!ite
debljne zidova (slika 4.$92c), da bi se obezbedilo potpuno provarivanje korena su!eonih
avova, potrebno je proiriti kraj profila sa ve"om debljonom zida. Ova operacija se vri
pomo"u presa.
Slika 4.192 - Obrada krajeva upljih profila krunog popre"nog preseka
Potpuno spoljoteni krajevi upljih profila krunog popre!nog preseka (slika 4.$92d),
mogu se ostvariti vru"im kovanjem ili hladnim oblikovanjem na presama, s tim da je ko-
vanje u vru"em stanju povoljnije, jer se smanjuje opasnost od pojave prslina. Prilikom
hladnog spljotavanja mogu se javiti prsline koje treba zavariti, pa se u tim zonama javlja-
ju znatni zaostali naponi. Primena upljih krunih profila sa potpuno spljotenim krajevi-
ma uobi!ajena je kod reetkastih spregova, jer se na taj na!in omogu"ava veza sa zavrtnje-
vima, koja je povoljnija sa stanovita obezbe#enja eljne geometrije konstrukcije. U ova-
kvim slu!jevima treba voditi ra!una o veli!ini pre!nika cevi, kako bi spljoteni deo imao
dovoljnu irinu za smetanje zavrtnjeva.
Krajevi upljih profila mogu se, kovanjem pri crvenom usijanju potpuno zatvoriti (slika
4.$92e). Ovakva obrada krajeva upljih krunih profila je karakteristi!na za tapove ispune
kod reetkastih nosa!a sa !vornim limovima.
Prilikom oblikovanja !vorova kod reetkastih nosa!a od upljih krunih profila najpo-
voljnije je direktno zavarivanje pojasnih tapova. Primena !vornog lima (slika 4.$93a) je
nepovoljna, zbog lokalnog savijanja pojasnog tapa izazvanog uvo#enjem optere"enja pre-
ko otre ivice !vornog lima. Neto povoljnija situacija je kada !vorni lim proseca pojasni
tap (slika 4.$93b), ali se u tom slu!aju pove"avaju trokovi izrade i slabi pojasni tap.
Osim toga, rasecanje prouzrokuje koncentraciju napona i, u slu!aju loe obrade, dovodi do
pove"ane opasnost od krtog loma, pa ovakvo oblikovanje ne treba primenjivati kod dina-
mi!ki optere"enih konstrukcija.
Slika 4.193 - Oblikovanje "vorova sa "vornim limom kod reetkastih nosa"a od upljih profila
krunog popre"nog preseka
Prilikom direktnog zavarivanja tapova ispune za pojasne tapove, ukoliko se u !voru
vezuje bar dva tapa ispune, to je naj!e"e slu!aj, razlikuju se dva tipa !vorova:
!vorovi sa razmakom (slika 4.$94a) i
!vorovi sa preklopom (slika 4.$94b).
Minimalan razmak izme#u dva tapa ispune na mestu veze proisti!e iz potrebe za
ostvarivanjem kvalitetnih avova i ne treba da je manji od zbira debljina zidova tapova is-
pune, odnosno $0 mm:
{ } mm $0 ; max
2 $
t t g + . (4.395)
Preklop se izraava u procentima:
[ ] % $00
p
q
ov
, (4.396)
i treba da bude ve"i od 25%.
Slika 4.194 - Definicija: a) razmaka i b) preklopa
Kod !vorova sa razmakom (slika 4.$95a) vertikalne komponenta sila u dijagonalama
izazivaju lokalno savijanje popre!nog preseka pojasnog tapa. to je odnos pre!nika tapa
ispune (
i
d ) i pre!nika pojasnog tapa za koji se priklju!uje (
0
d ) manji to je ve"i uticaj
ovog savijanja. Stoga u nekim savremenim propisima postoje preporuke za minimalne
vrednosti ovih odnosa. Prema DIN-u ovaj odnos (
0
/ d d
i
) treba da je ve"i ili jednak od
0,25, odnosno 0,40 kod zna!ajnijih konstrukcija. Evrokod 3 daje neto blai uslov:
0 , $ / 2 , 0
0
d d
i
. (4.397)
Slika 4.195 - Oblikovanje "vorova bez "vornog lima kod reetkastih nosa"a od upljih profila
krunog popre"nog preseka
Lokalno savijanje moe da se izbegne ako se vertikalne komponente sila u
dijagonalama uravnotee pomo"u dodatnog lima (slika 4.$95b). Me#utim, ovakvi !vorovi
zahtevaju dodatne radove koji poskupljuju njihovu izradu, a i estetski su nepovoljniji.
Najvanija prednost !vorova sa preklopom u odnosu na !vorove sa razmakom je to se
kod njih uravnoteuju vertikalne komponente iz tapova ispune, pa se znatno smanjuje lo-
kalno savijanje pojasnih tapova. Osnovno pravilo pri oblikovanju !vorova sa preklopom
je da se zategnuti tap ispune (dijagonala) direktno zavari za pojasni tap, a da se pritisnuti
tap posebno obradi i zavari preko pojasnog i delimi!no preko zategnutog tapa ispune
(slika 4.$95c). Ako su tapovi ispune izra#eni od !elika razli!itog kvaliteta, element sa ni-
om granicom razvla!enja treba da preklopi element sa viom granicom razvla!enja. Kada
se zbog nagiba tapova ispune i veli!ine njihovih pre!nika ne moe ostvariti minimalan
preklop, preporu!uje se primena vertikalnog popre!nog ukru"enja, koje se zavaruje za po-
jasni tap i tapove ispune (slika 4.$95d). Ovakvo ukru"enje posebno je pogodno ako su
tapovi ispune razli!itog pre!nika. Njegovom primenom pojasni tap se rastere"uje od se-
kundarnih uticaja lokalnog savijanja. Delimi!no spljoteni tapovi ispune (slika 4.$95e)
omogu"avaju dovoljnu duinu avova, a poto su i tapovi ispune me#usobno spojeni za-
varivanjem dolazi do izjedna!avanja vertikalnih komponenata sila u dijagonalama. Kod
potpuno spljotenih tapova ispune (slika 4.$95f) obezbe#ena je dovoljna duina za njiho-
vo spajanje sa pojasem, koji je u ovom slu!aju izloen lokalnom savijanju, dodue neto
manjeg intenziteta, jer se vertikalne komponente sila unose preko ve"eg dela obima kru-
nog profila. Poslednja dva reenja (slika 4.$95e,f) zahtevaju ve"i rad na obradi krajeva
tapova ispune, a uz to su i estetski nepovoljnija.
Teine ose tapova ispune i pojasa treba da se seku u jednoj ta!ki. Ukoliko to nije mo-
gu"e ispuniti, ili se na taj na!in eli ostvariti potreban razmak odnosno preklop, dozvoljava
se izvesan ekscentricitet (slika 4.$96). Prema Evrokodu ekscentricitet se moe zanemariti
ukoliko se nalazi u slede"im granicama:
0 0
25 , 0 55 , 0 d e d . (4.398)
Prema definiciji datoj u Evrokodu ekscentricitet je pozitivan kada se sistemne linije
tapova ispune seku ispod teine ose pojasnog tapa (slika 4.$96a), a u suprotnom, kada
se sistemne linije tapova ispune seku iznad teine ose pojasnog tapa ekscentricitet je ne-
gativan (slika 4.$96b).
Slika 4.196 - Ekscentri"na veza u "voru
Primenom ekscentri!nih veza u ve"ini slu!ajeva mogu da se ree problemi skop!ani sa
minimalnim vrednostima razmaka i preklopa, i to bez dodatnih trokova za obradu krajeva
tapova ispune.
Za vezu tapova ispune sa pojasnim tapovima uglavnom se primenjuje direktno zava-
rivanje i to pomo"u ugaonih avova, !ijom primenom se ostvaruju ekonomi!ne veze odgo-
varaju"e nosivosti. U nekim slu!ajevima mogu da se koriste i kombinovani, ugaono-su!e-
oni avovi (slika 4.$97f). Na slici 4.$97 je prikazan na!in obrade ivica profila, odnosno
formiranje ljebova za ugaone ili ugaono-su!eone avove.
JUS propisi ne obuhvataju prora!un nosivosti !vorova reetkastih nosa!a od upljih
profila !iji su tapovi ispune priklju!eni za pojas direktnim zavarivanjem. Stoga pri pro-
jektovanju ovakvih reetkastih nosa!a treba primenjivati strane, nacionalne ili internacio-
nalne propise koji tretiraju ovu problematiku. Pre svega se misli na Evrokod 3, odnosno
njegov aneks K i nema!ki DIN $8808, koji obra#uju prora!un nosivosti veza u !vorovima
reetkastih nosa!a od upljih profila krunog i pravougaonog popre!nog preseka. Aneks K
Evrokoda 3 se u velikoj meri oslanja na DIN $8808 koji je tradicionalno prihva"en u naoj
inenjerskoj praksi, ali i na teorijska i eksperimentalna istraivanja ostalih zemalja !lanica
Evropske zajednice, pa se s pravom moe smatrati da je to najsavremeniji i najpotpuniji
dokument koji se bavi problematikom reetkastih nosa!a od upljih profila.
t g b

Prema slici
mm mm mm

a, b, g 3-6,3 $,6 0
<60
c, d, e >4,8 $,6-3,2 0,8-2,4 60-90
f >4,8 L>2t
45-60
Slika 4.197 - Oblici i dimenzije ljebova za ugaone i ugaono-su"eone avove
Me#utim, na osnovu dugogodinjeg iskustva u projektovanju reetkastih nosa!a od u-
pljih profila krunog popre!nog preseka, pokazalo se da veze izvedene ugaonim avovima,
!ija je debljina priblino jednaka debljini zidova profila, uglavnom poseduju zahtevanu
nosivost, naravno ukoliko su ispotovana osnovna pravila za konstruisanje !vorova, koja
se ti!u razmaka (4.395), preklopa (4.396) i odnosa pre!nika tapova ispune i pojasnih ta-
pova (4.397).
Kod pritisnutih tapova, treba voditi ra!una da zbog lokalnog izbo!avanja odnos spo-
ljanjeg pre!nika (d) i debljine zida profila (t) mora biti u odre#enim granicama, koje pre-
ma DIN $8808 imaju slede"e vrednosti:
'
%056$ za 67
%036$ za $00
/ t d . (4.399)
Prema Evrokodu 3, ovaj uslov je neto stroiji, a odre#uje se na osnovu grani!ne
vitkosti za krune uplje profile klase 3:
'
%056$ za 59
%036$ za 90
/ t d . (4.400)
Detaljnija uputstva za prora!un nosivosti veza u !vorovima reetkastih nosa!a od
upljih profila mogu se na"i u aneksu K Evrokoda 3.
5.4.7.2 Reetkasti nosa"i od upljih profila kvadratnog ili
pravougaonog popre"nog preseka
Pravougaoni uplji profili pruaju jo ve"e mogu"nosti konstrukcijskog oblikovanja uz
znatno jednostavniju i jeftiniju izradu. Ovi profili ne zahtevaju posebnu obradu krajeva,
povrine rezova su ravne, a !vorovi znatno jednostavniji nego kod krunih profila. Zbog
ovih evidentnih prednosti pravougaoni, odnosno kvadratni profili su u znatnoj meri poti-
snuli krune. Kao osnovni nedostatak pravougaonih upljih profila moe se navesti sma-
njena ilavost i zavarljivost, a pove"ana opasnost od krtog loma !elika u ugaonim zonama,
kao posledica hladne deformacije. Stoga se danas uglavnom primenjuju toplo oblikovani
normalizovani profili.
%vorovi se, po pravilu, oblikuju bez !vornog lima, da bi se izbegli sekundarni uticaji
usled lokalnog savijanja popre!nog preseka. Uvo#enje sila iz tapova ispune u pojasni tap
preko otre ivice !vornog lima dovodi do znatno ve"ih lokalnih deformacija, jer su pravou-
gaoni, odnosno kvadratni popre!ni preseci znatno osetljiviji na dejstvo popre!nih sila od
krunih popre!nih preseka. Stoga se veze u !vorovima naj!e"e ostvaruju direktnim zava-
rivanjem. Kao i kod krunih profila veze mogu biti sa razmakom (slika 4.$98a) ili preklo-
pom (slika 4.$98b), s tim da vae iste minimalne vrednosti razmaka (g) i preklopa (
ov
)
kao i za krune profile.
Slika 4.198 - Oblikovanje "vorova kod reetkastih nosa"a od upljih profila kvadratnog ili
pravougaonog popre"nog preseka
Postavljanjem vertikalnog ukru"enja (slika 4.$98c), sli!no kao i kod krunih profila,
ostvaruje se solidna veza izme#u tapova, a vertikalne komponente sila u tapovima ispune
se uravnoteuju, pa se pojasni profil rastere"uje od lokalnog savijanja. Oja!anje !vora moe
se posti"i pomo"u dodatne lamele (slika 4.$98d), koja se moe kombinovati i sa vertikalnim
ukru"enjem (slika 4.$98e). Debljina ove lamele (t
f
) treba da bude ve"a ili jednaka od dvo-
struke debljine zida pojasnog profila. Isto vai i za ukru"enje. Pri izboru materijala za ukru-
"enje i dodatnu lemelu treba voditi ra!una o pojavi dvoplatnosti, koja moe zna!ajno da
umanji nosivost veze, posebno kod konstrukcija izloenih dejstvu dinami!kog optere"enja.
Dozvoljeno je ekscentri!no vezivanje tapova ispune kada je to neophodno iz konstruktivnih
razloga (slika 4.$98c,d,e), na primer da bi se ostvario minimalni zahtevani preklop. Ovaj
ekscentricitet se ne uzima u obzir pri prora!unu, ako je zadovoljen slede"i uslov:
0 0
25 , 0 55 , 0 h e h (4.40$)
gde je h
0
visina pojasnog tapa (slika 4.$99), a konvencija o znaku ekscentriciteta je kao i
kod krunih profila (slika 4.$96). Da bi se izbegao uticaj lokalnog savijanja potrebno je da
bude ispunjen slede"i uslov:
4 , 0 /
0
b b
i
(4.402)
gde je
i
b irina tapa ispune, a
0
b irina pojasnog tapa (slika 4.$99).
Slika 4.199 - Oznake dimenzija pojasnih tapova i tapova ispune
Stoga se preporu!uje primena tapova ispune ve"e irine sa manjom debljinom zidova,
dok se za pojasne tapove preporu!uju profili sa ve"om debljinom zidova i sa manjom iri-
nom. Da bi se ovo postiglo, kod pojasnih tapova treba da bude zadovoljen slede"i uslov:
'
%056$ za 25
%036$ za 33
/
0 0
t b . (4.403)
Na ovaj na!in se tei da odnos
0
/ b b
i
bude to blii jedinici.
Kada estetski razlog nije primaran mogu da se primene i !vorovi sa obraznim !vornim
limovima (slika 4.200). Ovakvo oblikovanje !vorova dolazi u obzir samo ako je irina ta-
pova ispune jednaka irini pojasa. Na mestima montanih nastavaka reetkastih nosa!a,
priklju!ak montanog tapa ispune (dijagonale) moe veoma jednostavno da se izvede po-
mo"u zavrtnjeva, sli!no kao kod mostovskih dvozidnih reetkastih nosa!a (slika 4.200b).
U poslednje vreme, zbog velike primene reetkastih nosa!a od upljih profila pravou-
gaonog ili kvadratnog preseka, posebna panja se obra"a na prora!un veza u !vorovima iz-
vedenim direktnim zavarivanjem. Brojna eksperimentana ispitivanja sprovedena su u raz-
vijenim evropskim zemljama i SAD, kako bi se utvrdilo ponaanje ovakvih !vorova pod
dejstvom optere"enja i uspostavile teorijske osnove za njihov prora!un.
Slika 4.200 - Oblikovanje "vorova sa obraznim limovima
Ustanovljeno je da do iscrpljenja nosivosti ovakvih veza, moe da do#e usled:
plastifikacije spojne strane pojasnog profila (slika 4.20$a),
pojave prsline koja dovodi do odvajanja tapa ispune smicanjem (slika 4.20$b),
pojave prsline u avovima ili tapovima ispune usled koncentracije napona, koja se
moe obuhvatiti konceptom efektivne irine (slika 4.20$c),
lokalnog izbo!avanja ili ulubljenja bo!nih zidova pojasa ispod pritisnutog tapa is-
pune (slika 4.20$d),
lokalnog izbo!avanja pritisnutih zona tapova ispune (slika 4.20$e),
smicanja pojasa (slika 4.20$f).
Slika 4.201 - Mogu!i vidovi loma "vorova od pravougaonih upljih profila
U nedostatku doma"e tehni!ke regulative, kao i kod krunih profila, mogu da se koriste
preporuke date u aneksu K Evrokoda 3.
5.4.7.3 Nastavci kod reetkastih nosa"a od upljih profila
Radioni!ki nastavci se uglavnom ostvaruju zavarivanjem, a lociraju se izvan !vora na
strani slabije napregnutog tapa. Postoje tri razli!ite mogu"nosti za ostvarivanje nastvaka u
zavarenoj izradi:
pomo"u umetnute plo!e (slika 4.202a),
pomo"u "mufa" (slika 4.202b) i
direktnim zavarivanjem su!eonim avovima (slika 4.202c).
Slika 4.202 - Nastavci u zavarenoj izradi
Nastavci sa umetnutom plo!om (slika 4.202a) se primenjuju kada se nastavljaju uplji
profili razli!itih dimenzija (pre!nika ili visine, odnosno irine). Veza se ostvaruje obostranim
ugaonim avovima po !itavom obimu profila. Kod profila se ve"om debljinom zidova mogu
da se primene i su!eoni avovi za vezu profila sa umetnutom plo!om. Debljina !eone plo!e
(
pl
t ) mora biti bar dva puta ve"a od maksimalne debljine zida profila koji se spajaju:
{ }
2 $
, max 2 t t t
pl
. (4.404)
Osnovni nedostaci ovakvog reenja su indirektno prenoenje sile i zatezanje upravno
na pravac ava. Osim toga treba obratiti panju na dvoplatnost materijala od kojeg se izra-
#uje umetnuta plo!a, koja moe da dovede do prevremenog loma, posebno kod dinami!ki
optere"enih konstrukcija.
Primena "mufa" je mogu"a samo kod profila sa istim spoljanjim dimenzijama. Preno-
enje sile se i u ovom su!aju vri indirektno, preko "mufa", a veza se ostvaruje ugaonim
avovima. Poto "muf", na izvesan na!in, predstavlja podvezicu, njegova povrina treba da
bude ve"a ili jednaka od minimalne povrine tapova koji se vezuju. Kod pritisnutih tapo-
va i tapova koji su izloeni dejstvu lokalnog savjanja, duina "mufa" treba da bude:
d 5 , 3 ! (4.405)
gde je d pre!nik upljeg profila krunog preseka. Kod pravougaonih profila umesto pre!ni-
ka d treba uzeti visinu profila h. Muf moe da bude dvodelan, s tim da se gornja i donja
polovina spoje podunim V-avovima. Ovakvo reenje se !esto primenjuje u kombinaci-
ji sa su!eonim avovima, kod tapova optere"enih i lokalnim savijanjem. U tom slu!aju
su!eoni avovi moraju da budu obra#eni kako bi se obezbedilo potpuno naleganje "mufa"
na profile koji se spajaju.
U ugaonim avovima kod nastavka sa umetnutom plo!om ili mufom se javlja samo
komponenta napona upravna na avove, pa se kontrola napona svodi na:
dop w
w w
a O
N
A
N
n
,

, (4.406)
gde je N maksimalna aksijalna sila na mestu nastavka, O obim upljeg profila odnosno
duina avova, a
w
a nominalna debljina ugaonih avova. Kod tapova kod kojih je is-
kori"en doputen napon, to je gotovo redovan slu!aj sa zategnutim tapovima, pret-
hodni uslov je teko zadovoljiti i sa avovima maksimalne debljine ( t a
w
), jer su do-
puteni naponi za ugaone avove manji od doputenih napona za osnovni materijal
(20% do 30%).
Prethodna dva reenja su estetski nepovoljnija u odnosu na nastavak pomo"u su!eonih
avova. Osim toga, primenom su!eonih avova se izbegavaju dodatni elementi (umetnuta
plo!a ili muf) i omogu"ava direktno prenoenje sile sa jednog na drugi profil. Moe se
smatrati da je nosivost korektno izvedenog nastavka sa su!eonim avovima sa provarenim
korenom ve"a ili jednaka od nosivosti slabijeg profila u vezi.
Su!eonim avovima moe da se ostvari veza tapova istih ili pribliho istih dimenzija
popre!nog preseka. Ako se dimenzije tapova zna!ajno razlikuju, primenjuju se konusni
umetci (slika 4.202c), ili se vri redukcija kraja ireg profila (slika 4.$92a,b).
Uglavnom se koriste I i V-avovi. Upotreba I-avova je povoljnija, jer se u tom slu!aju
izbegava posebna obrada krajeva profila za formiranje ljeba, ali je njihova primena ogra-
ni!ena na profile sa debljinom zida manjom od 6 mm. Primena potkorenih plo!ica je oba-
vezna kod debljina zidova ve"ih od 3 mm, ali se preporu!uje i za manje debljine. Ako je
debljine zida upljeg profila ve"a od 6 mm primenjuju se su!eoni V-avovi. Oni se prime-
njuju za debljine zidova do 20 mm. Za ve"e debljine se preporu!uju U-avovi, ali uz oba-
veznu probu zavarivanja, kako bi se primenila adekvatna tehnologija zavarivanja. U tabeli
4.38 prikazani su domeni primene pojedinih su!eonih avova, sa i bez potkorene plo!ice i
karakteristi!ne dimenzije ljebova za odgovaraju"e avove.
Kada se nastavljaju profili sa razli!itom debljinom zidova, razlikuju se dva slu!aja: ka-
da su profili istog unutranjeg pre!nika i kada su profili istog spoljanjeg pre!nika. U pr-
vom slu!aju, kada razlika debljina zidova nije ve"a od 3 mm ( mm 3
$ 2
t t ), izuzev for-
miranja ljeba kod zidova ve"e debljine, nije potrebna posebna obrada krajeva profila (sli-
ka 4.203a). Me#utim, ako je ova razlika ve"a od 3 mm, zid debljeg profila treba da se ob-
radi sa spoljanje strane tako da se obezbedi blag nagib manji od $:4 (slika 4.203b). Prime-
na potkorene plo!ice obavezna je i u jednom i u drugom slu!aju.
Tabela 4.38 - Oblast primene i oblik su!eonih avova kod upljih profila
g r s
tip ava detalj ava
t
min max min max min max
mm mm mm mm mm mm mm
I-av bez
potkorene
plo!ice
<3 0 3 - - - -
I-av sa
potkorenom
plo!icom
3
5
6
3
5
6
5
6
8
- -
3
3
3
3
5
6
V-av bez
potkorene
plo!ice
<20 2 3 $ 2,5 - -
V-av sa
potkorenom
plo!icom
<20 5 8 $ 2,5 3 6
Kada su u pitanji profili istog spoljanjeg pre!nika i razli!ite debljine zidova, posebna ob-
rada nije potrebana ako je, kao i u prethodnom slu!aju, razlika debljina profila manja od 3
mm ( mm 3
$ 2
t t ). Ukoliko je razlika debljina manja od $,5 mm ljeb se formira zavari-
vanjem potkorene plo!ice za deblji zid profila (slika 4.203d), a kada je mm 3 5 , $
$ 2
t t ,
ljeb se obrazuje savijanjem potkorene plo!ice zavarene za tanji zid profila (slika 4.203c).
Kada ova razlika prelazi 3 mm unutranja strana debljeg profila treba da se obradi tako da se
obezbedi potpuno naleganje potkorene plo!ice (slika 4.203e).
Slika 4.203 - Obrada krajeva profila na mestu su"eonih avova
Potkorene plo!ice su vema vane za kvalitet su!eonih avova, jer omogu"avaju potpu-
no provarivanje ava. Izra#uju se od istog materijala kao i tapovi koji se spajaju, a u slu-
!aju primene druge vrste !elika, treba voditi ra!ina o njegovoj zavarljivosti. Potkorene plo-
!ice za uplje profile krunog popre!nog preseka izra#uju se od traka irine 20-25 mm i
debljine 3-6 mm, !iji su krajevi ukoso zase!eni, kako bi se omogu"ila mala promena pre!-
nika i njihovo zavla!anje u unutranjost profila (slika 4.204a).
Slika 4.204 - Potkorene plo"ice
Kod pravougaonih ili kvadratnih upljih profila potkorene plo!ice se izvode od !eli!nih
traka istih dimenzija, ali iz dva komada savijena pod pravim uglom, kao to je prikazano
na slici 4.204b.
Slika 4.205 - Poloaj montanih nastavaka
Kako su rasponi reetkastih nosa!a uglavnom ve"i od dozvoljene duine transportnog
gabarita, treba predvideti montane nastavke. Oni se lociraju tako da dele reetkasti nosa!
na dve ili vie celina, koje se mogu samostalno transportovati (slika 4.205). Za razliku od
tapova ispune !ija veza na montai u nekim slu!ajevima moe da se izbegne povoljnim
izborom preseka (slika 4.205b), pojasni tapovi obavezno moraju da se prekinu i to, po
pravilu, u istom polju reetkastog nosa!a. tapovi ispune se u slu!ajevima kada je rasta-
vljanje reetkastog nosa!a nemogu"e bez njihovog prekidanja, priklju!uju za !vorove no-
sa!a u vidu montanog tapa (naj!e"e dijagonale), kako je prikazano na slici 4.205a.
Montani nastavci se uglavnom izvode pomo"u zavrtnjeva. Priklju!ci tapova ispune
manjih dimenzija (do $00 mm) mogu da se izvedu kao to je prikazano na slici 4.206. Pri
tome treba voditi ra!una da kod pritisnutih tapova, veza, osim potrebne povrine, mora da
poseduje i odgovaraju"u krutost (slika 4.206b).
Slika 4.206 - Priklju"ci: a) zategnutih tapova; b pritisnutih tapova
Montani nastavci zategnutih pojasnih tapova mogu da se izvode pomo"u podvezica,
na razli!ite na!ine (slika 4.207), a naj!e"e se primenjuju nastavci sa podvezicama i krilci-
ma (slika 4.207c), koji imaju i krutost na savijanje. Montani nastavci pritisnutih pojasnih
tapova mogu da se izvedu prema slici 4.207c ili pomo"u !eonih plo!a (slika 4.208a).
Slika 4.207 - Montani nastavci sa podvezicama
U poslednje vreme najvie se primenjuju montani nastavci upljih profila, bilo kru-
nog ili pravougaonog popre!nog preseka, sa !eonom plo!om. Na ovaj na!in mogu da se
nastavljaju tapovi razli!itih oblika i dimenzija. Neki karakteristi!ni primeri montanih na-
stavaka upljih profila prikazani su na slici 4.208a.
%eone plo!e mogu da budu pune (slika 4.208b) ili prstenaste (slika 4.208c), koje se pri-
menjuju samo kod upljih profila krunog popre!nog preseka.
Slika 4.208 - Montani nastavci sa "eonom plo"om: a) oblici; b) puna "eona plo"a;
c) prstenasta "eona plo"a
Kod pritisnutih tapova sila se prenosi kontaktom, pa nije potreban poseban prora!un
!eone plo!e, !ije se dimenzije usvajaju konstruktivno. Me#utim, kod montanih nastavaka
zategnutih tapova !eona plo!a je izloena jakom savijanju, pa njene dimenzije treba da se
odrede na osnovu naprezanja.
Slika 4.209 - Prora"unski model za "eonu plo"u kod krunih upljih profila
U slu!aju krunih profila kao prora!unski model za !eonu plo!u moe da poslui kru-
na ili prstenasta plo!a ta!kasto oslonjena na mestima zavrtnjeva, a optere"ena linijskim,
jednako podeljenim optere"enjem ( ) 2 /( b N p
t
), koje deluje po obimu krunog profi-
la (slika 4.209). Maksimalna vrednost radijalnog momenta savijanja moe da se odredi na
( ) [ ] ( ) [ ]
log 5 , $ $ $75 , 0
2
log 5 , $ $ $75 , 0
2 2

t
r
N
b p M (4.407)
gde je
t
N maksimalna sila zatezanja koja se javlja u posmatranom preseku, a bezdi-
menzionalni koeficijent ( $ / < a b ). Minimalna debljina !eone plo!e (
pl
t ) moe da se
odredi iz uslova iskori"enja normalnog napona.
Me#utim, kada se primenjuju visokovredni zavrtnjevi sa punom silom pritezanja, to je
gotovo redovno slu!aj kod zategnutih tapova, sila prednaprezanja sa skretnom silom koja
se javlja du slobodne ivice !eone plo!e formira spreg sila. Ovaj spreg sila prouzrokuje
elasti!no ukljetena !eone plo!e po obimu kruga na kojem lee zavrtnjevi. Debljina !eone
plo!e na osnovu ovakvog, realnog modela moe da se odredi prema izrazu:
y
t
pl
f
N
k t (4.408)
gde je k bezdimenzionalni koeficijent !ije su vrednosti za punu i prstenastu !eonu plo!u
date na slici 4.2$0, u zavisnosti od odnosa D/d. Treba teiti da pre!nik kruga D po kojem -
su, rotaciono simetri!no, postavljeni zavrtnjevi bude to je mogu"e manji, jer se na taj -
na!in smanjuju dimenzije !eone plo!e.
Slika 4.210 - Odre#ivanje bezdimenzionalnog koeficijenta k
%eone plo!e mogu da se ukrute podunim ukru"enjima - "krilcima", koja znatno sma-
njuju savijanje !eone plo!e, pa se moe smanjiti njena debljina. Ukru"enja obavezno treba
postaviti kada se nastavljaju dva uplja profila razli!itih dimenzija. Osim toga, ukru"enja
su neophodna i kada ugaoni avovi za vezu profila sa !eonom plo!om ne mogu da prenesu
silu zatezanja:
dop w w w t
A N N
,
> . (4.409)
U tom slu!aju razlika sile
w t
N N N se prenosi indirektno, pomo"u ukru"enja.
Svako ukru"enje prenosi podjednak deo sile:
n N N
s
/ (4.4$0)
gde je sa n obeleen broj podunih ukru"enja (npr. na slici 4.2$$ je n=4). U podunim a-
vovima za vezu ukru"enja sa upljim profilom (presek 2-2) se, zbog ekscentri!nosti sile
s
N koja deluje u teitu avova za vezu ukru"enja sa !eonom plo!om (slika 4.2$$), javlja
poduna (
II
V ) i normalna (n) komponenta napona. U avovima za vezu ukru"enja sa !eo-
nom plo!om (presek $-$) postoji samo komponenta napona upravna na tok sile zatezanja.
Slika 4.211 - Montani nastavak sa "eonom plo"om i ukru!enjima
Zbog preterane deformacije !eone plo!e njena debljina ne treba da bude manja od
$0 mm. Treba izbegavati !eone plo!e !ija je debljina ve"a od 30 mm, jer se u tom slu!aju
zahteva predgrevanje, a pove"ana je mogu"nost cepanja plo!e upravno na pravac sile zate-
zanja (dvoplatnost).
Kod pravougaonih ili kvadratnih upljih profila ukru"enja se postavljaju u uglovima i
to u dijagonalnom pravcu. U takvim slu!ajevima, zbog zavarivanja u uglovima pravougao-
nih profila oni moraju da budu normalizovani.
5.4.8 Izrada radioni"ke dokumentacije
Zbog sloene strukture reetkastih nosa!a izradi radioni!ke dokumentacije treba obrati-
ti posebnu panju. Najpre treba sra!unati sistemne duine svih tapova i nacrtati sistemne
linije reetkastog nosa!a u razmeri $:$0, ili eventualno, kod jako velikih reetkastih nosa-
!a, u razmeri $:$5 ili $:20. Potom se ucrtavaju tapovi reetkastog nosa!a tako da im se te-
ine linije poklapaju sa sistemnim linijama reetkastog nosa!a. Izuzetno, kod lakih nosa!a
kod kojih se veze ostvaruju zakivcima ili zavrtnjevima, tapovi ispune mogu da se posta-
vljaju tako da se linije zavrtnjeva (zakivaka) poklapaju sa sistemnim linijama.
Veliki i sloeni !vorni limovi se konstruiu u razmeri $:$ na !vrstom papiru (kartonu) i
kasnije mogu da se koriste u radionici kao abloni za obeleavanje !vornih limova. Na osno-
vu prirodne veli!ine !vornog lima mogu ta!no da se odrede (izmere) sve dimenzije !vornog
lima, kao i duine izme#u teorijskog !vora, odnosno preseka sistemnih linija i krajeva tapo-
va. Na taj na!in se odre#uju stvarne duine tapova, koje po mogu"stvu treba zaokruiti na
5 mm. Nakon toga se !vorni limovi ucrtavaju, u odgovaraju"oj razmeri, na radioni!ki crte.
Slede"i korak je ucrtavanje preostalih detalja, kao to su montani nastavci, veze sa ostalim
elementima konstrukcije (ronja!e, spregovi, popre!ni nosa!i itd.) i oslonci.
Najzad se pristupa detaljnom kotiranju i ozna!avanju profila. Svaki radioni!ki crte
treba da sadri i skicu !itavog nosa!a u manjoj razmeri, sa naznakom dela nosa!a na koji
se odnosi. Sistemne duine treba da budu nazna!ene sa precizno"u na milimitar. Kod re-
etkastih nosa!a ve"ih raspona (>20m) treba predvideti nadvienje. Nadvienje se uglav-
nom predvi#a za stalno i polovinu korisnog (g+p/2) optere"enja. U tom slu!aju sistemne
duine tapova treba korigovati u saglasnosti sa novoformiranom geometrijom reetkastog
nosa!a (slika 4.2$2).
Slika 4.212 - Sistemne duine tapova kod reetkastog nosa"a sa nadvienjem
Naj!e"e se preddeformacija - nadvienje izvodi po paraboli:
) - ( 4
2
x x
f
y !
!
(4.4$$)
gde su:
! raspon nosa!a,
x poduna koordinata,
f strela parabole, odnosno maksimalan ugib usled stalnog i dela korisnog optere"enja.
5.4.9 Prostorni reetkasti nosa"i
Poznato je da je u savremenim konstrukcijama osnovna tendencija smanjenje sopstve-
ne teine konstrukcije. Prostorne reetkaste konstrukcije, koje predstavljaju svojevrsnu
diskretizaciju punih, masivnih povrinskih nosa!a (plo!e, ljuske itd), imaju prili!no malu
sopstvenu teinu, pa se sa pravom svrstavaju u lake metalne konstrukcije. Stoga se moe
re"i da prostorni povrinski reetkasti nosa!i, sli!no kao to ravanski reetkasti nosa!i
predstavljaju dopunu punih linijskih nosa!a, predstavljaju prirodnu dopunu masivnih povr-
inskih nosa!a.
Kao i mnoge druge ideje i ideja o prostornim reetkastim nosa!ima preuzeta je iz prirode,
odnosno biljnog i ivotinjskog sveta. Naime, paukova mrea i p!elinje sa"e predstavljaju pri-
mere prostornih konstrukcija koje sadre sve elemente jedne moderne konstrukcije: sigurnost,
jednostavnost, brzu gradnju i malu teinu. Razvoju povrinskih prostornih reetkastih nosa!a
mnogo je doprinela stereometrija - nauka o geometrijskim telima. Prve teorijske osnove posta-
vio je nema!ki inenjer August Fepl (August Fppl) jo $892. godine. On je izveo slede"e za-
klju!ke koji su posluili kao osnova za formiranje prostornih reetkastih nosa!a:
Najmanje geometrijsko telo, koje moe da se koristi kao osnovni element, odnosno
modul za formiranje prostorne reetkaste konstrukcije, moe da se formira od 4 tro-
ugaone povrine, sa 4 !vora i 6 ivica (apova);
Svaki osnovni element sa 4 povrine je stati!ki stabilan;
Najpovoljnije je formiranje prostornih reetkastih nosa!a od !etvoropovrinskih ele-
menata.
Najprostija prostorna reetka je tronoac - tri tapa koja ne lee u istoj ravni i formiraju
piramidu (slika 4.2$3a). Ako tronoac odvojimo od njegove krute podloge stabilnost
strukture moe se o!uvati ako se dodaju tri nova tapa koja spajaju oslona!ke !vorove. Na
ovaj na!in dobija se kruto geometrijsko telo - tetraedar (slika 4.2$3b), koji se moe proiri-
ti dodavanjem po tri nova tapa koja se spajaju u novom !voru (slika 4.2$3c). Tako se,
sukcesivnim dodavanjem !vorova i tapova, moe obrazovati prostorna reetkasta struktu-
ra, !iji je osnovni element - modul, tetraedar.
Slika 4.213 - Osnovni moduli prostornih reetkastih konstrukcija
Kao osnovni stereometrijski elementi za komponovanje prostornih reetkastih nosa!a
naj!e"e se koriste:
tetraedar - kinemati!ki stabilan i stati!ki odre#en,
kocka (kubus) - moe se stabilizovati dodavanjem dijagonala,
oktaedar - kinemati!ki stabilan,
pentagon-dodekaedar - ima dvanaest stranica u vidu petougaonika, a stabilizuje se
dodavanjam po dve dijagonale svakom petougaoniku, odnosno njegovom podelom
na tri ili pet trouglova.
I druge stereometrijske figure mogu da poslue za obrazovanje prostornih reetkastih
nosa!a (tabela 4.39).
U zavisnosti od broja paralelnih ravni, odnosno povri u kojima lee pojasni tapovi
prostorne reetkaste konstrukcije, moe se izvriti podela ovakvih nosa!a na: jednoslojne,
dvoslojne i vieslojne.
Jednoslojne prostorne reetkaste konstrukcije se uglavnom koriste za formiranje sfer-
nih ili konusnih kupola (slika 4.2$4a). Kod ovakvih konstrukcija, pri definisanju geometri-
je !vorova i tapova treba posebno voditi ra!una da uglovi izme#u tapova ne budu bliski
$80, kako bi se pri deformaciji tapova izbegla kriti!na konfiguracija. Pri kriti!noj konfi-
guraciji (
o
$80 ) dolazi do formiranja delimi!nog mehanizma koji dovodi do "probija-
nja" !vora (slika 4.2$4b). Me#utim, ovo ne mora da prouzrokuje ruenje !itave konstrukci-
je, jer se uspostavlja novo, stabilno ravnoteno stanje uz preraspodelu sila u tapovima.
Tabela 4.39 - Uobi!ajene stereometrijske figure
Oblik Oznaka Stati!ki Posebnosti
Tetraedar Krut
Varijanta razdvajanja
pritiska od zatezanja
Heksaedar (kocka)
Pogodan za slaganje
Dalja stabilna varijanta
Oktaedar Krut Varijanta
Pentagon - odekaedar
Ikosaedar Krut
Pogodan polazni oblik za
konstrukciju kupola
Kubni oktaedar
Pogodan polazni oblik za
konstrukciju kupola
Romb - dodektaedar
Prua mogu"nost za zbijanje u
loptu. Vano telo za razumevanje
rotilja od tapova
Zarubljeni oktaedron Pogodan za slaganje
Romb - kuboktaedar
Prua pogodan raspored !vorova
za rotilje od tapova
Lopta Krut
Dvoslojni prostorni reetkasti nosa!i (slika 4.2$4c) sastoje se od dve paralelne ravni u ko-
jima se nalaze mree pojasnih tapova. Pojasni tapovi su povezani mreom tapova ispune.
Prijem momenata savijanja ostvaruje se preko mree pojasnih tapova, dok se smi!u"a sila
poverava tapovima ispune, dijagonalama i eventualno vertikalama, ukoliko postoje.
Vieslojne reetkaste konstrukcije se primenjuju u slu!aju izuzetno velikih raspona, ali
i iz funkcionalnih ili estetskih razloga. Primenom vieslojnih reetkastih nosa!a pri premo-
"ivanju velikih raspona, postie se potrebna visina nosa!a uz zadravanje relativno krat-
kih tapova, to rezultira manjom ukupnom teinom konstrukcije od odgovaraju"eg dvo-
pojasnog nosa!a.
Prema obliku osnovnog elementa, odnosno modula i pravca prenoenja optere"enja,
prostorni reetkasti nosa!i se mogu podeliti na: dvosmerne, trosmerne i !etvorosmerne.
Slika 4.214 - Podela prostornih reetkastih konstrukcija: a) Jednoslojni prostorni reetkasti
nosa"i; b) "Probijanje" "vora kod jedno-slojnih reetkastih nosa"a u kriti"noj konfiguraciji;
c) Dvoslojni prostorni reetkasti nosa"i
Dvosmerni sistemi, kao to se moe zaklju!iti iz njihovog naziva, nose u dva ortogo-
nalna pravca i koriste se za nose"e konstrukcije sa pravougaonom osnovom. Naj!e"e se
primenjuju slede"i tipovi dvosmernih reetkastih nose"ih sistema:
pravougaoni (ortogonalni) dvosmerni sistem (slika 4.2$5a); osnovni modul sa!inja-
vaju polu-oktaedar i tetraedar ($/2O+T). Kvadratne mree gornjeg i donjeg pojasa
su smaknute za polovinu duine stranice (a). Pri visini 2 / 2 a h svi tapovi
imaju istu duinu;
kosi (dijagonalni) dvosmerni sistem (slika 4.2$5b); osnovni modul je, tako#e u vidu
polu-oktaedra i tetraedra ($/2O+T), a ortogonalne mree pojasnih tapova gornjeg i
donjeg pojasa se postavljaju dijagonalno, pod uglom od 45 u odnosu na konturu;
ukrteni dvosmerni sistem (slika 4.2$5c); kao osnovni modul javlja se polu-oktaedar
i polu-kocka oktaedar ($/2O+$/2CO). Ovo reenje predstavlja prelaz izme#u pret-
hodna dva. Mree pojasnih tapova su me#usobno zakrenute za 45, tako da su ta-
povi mree gornjeg pojasa paralelni sa ivicama konture, dok su tapovi mree do-
njeg pojasa postavljani dijagonalno. Duina tapova donjeg pojasa je ve"a od dui-
ne tapova gornjeg pojasa (
g d
a a 2 ), ali poto je donji pojas po pravilu zateg-
nut to ne uti!e na pove"anje dimenzija tapova;
direktni dvosmerni sistem (slika 4.2$5d); sa!injen je od ortogonalnog rotilja ravan-
skih reetkastih nosa!a. Kao osnovni element se javlja kocka (C+C).
Trosmerni sistemi se uglavnom koriste za konstrukcije trougaone osnove. Razlikuju se
dva osnovna tipa:
inverzni trosmerni sistemi (slika 4.2$6a) kod kojih osnovni modul sa!injavaju okta-
edar i tetraedar (O+T). Ovaj sistem moe da se primenjuje i za estougaone osnove;
direktni trosmerni sistemi (slika 4.2$6b) koji su sastavljeni od rotilja reetkastih
nosa!a postavljanih u tri glavna pravca. Gornji i donji pojas imaju istu geometriju.
Slika 4.215 - Dvosmerni sistemi prostornih reetkastih nosa"a
$etvorosmerni sistemi su, sli!no kao direktni trosmerni sistemi, obrazovani od rotilja
vertikalnih reetkastih nosa!a postavljenih u !etiri glavna pravca. Obi!no su po dva pravca
me#usobno ortogonalna. Velika "gustina" pojasnih tapova i visina reetke rezultuju rela-
tivno malim silama u tapovima. Me#utim, su!eljavanja izuzetno velikog broja tapova u
jednom !voru prouzrokuje dosta komplikovane veze, a s obzirom na veliki broj tapova i
trokovi montae se pove"avaju.
Osnovne prednosti prostornih reetkastih nosa!a su:
velika iskori"enost popre!nog preseka, pa s tim u vezi i mala teina konstrukcije,
mala visina konstrukcije u odnosu na raspon ( $5 / ! h do 25 / ! ), !ime se dobija
manja zapremina za grejanje i provetravanje,
Slika 4.216 - Trosmerni sistemi prostornih reetkastih nosa"a
velika krutost, pa s tim i mala deformacija za velike raspone bez me#uoslonaca,
mogu"nost isklju!ivanja pojedinih elemenata bez ruenja !itave konstrukcije, kao
posledica prostorne raspodele sila,
mogu"nost serijske i industrijske proizvodnje unificiranih elemenata, koji se mogu
primenjivati u razli!itim tipovima reetkastih konstrukcija,
velike mogu"nosti oblikovanja konstrukcije, koja moe da odgovori gotovo svim
arhitektonskim zahtevima, od estetike do akustike,
ve"a otpornost na dejstvo poara u odnosu na klasi!ne reetkaste nosa!e (pri ote"e-
nju dela reetkaste konstrukcije zbog lokalnog dejstva poara, dolazi do preraspode-
le sila, pa ne dolazi do ruenja reetkaste konstrukcije, koja se u tom slu!aju ponaa
kao reetkasta plo!a sa otvorom),
laka i brza montaa,
jednostavno vo#enje instalacija.
U poslednjih tridesetak godina otklonjeni su mnogi problemi vezani za projektovanje i
izvo#enje prostornih reetkastih nosa!a. Pre svega misli se na komplikovan stati!ki prora-
!un, koji se primenom ra!unara drasti!no pojednostavljuje i ubrzava u odnosu na prora!un
klasi!nim metodama. Osim toga, problem spajanja velikog broja tapova u jednom !voru
je prevazi#en razvijanjem i patentiranjem ve"eg broja razli!itih sistema, !ime se obezbe-
#uje efikasno vezivanje velikog broja tapova u jednom !voru. Me#utim, i danas kao
osnovni nedostatak prostornih reetkastih nosa!a figurie relativno visoka jedini!na cena,
koja, pre svega, poti!e od visokog stepena mainske obrade neophodne za izradu !vorova
ovakvih nosa!a.
Primena prostornih reetkastih nosa!a je najracionalnija u slu!aju velikih optere"enja i
raspona. Racionalni su rasponi bez me#uoslonaca u opsegu od 20-25 metara, pa sve do
$00 i vie metara. Naj!e"e se primenjuju dvoslojni prostorni reetkasti nosa!i i to kao
krovni nosa!i u industrijskim objektima, skladitima, sportskim halama, kongresnim dvo-
ranama i sli!nim objektima. Primenjuju se za pokrivanje pravougaonih, krunih i poligo-
nalnih osnova. Pri tome treba imati u vidu da je primena prostornih reetkastih nosa!a ra-
cionalna samo kod pravougaonih osnova sa odnosom strana a/b<2, dok je kod izduenijih
pravougaonih osnova znatno povoljnija primena linijskih nosa!a upravnih na kra"e strane.
5.4.9.1 !vorovi prostornih reetkastih nosa"a
Oblikovanje !vorova reetkastih nosa!a, s obzirom na vezu velikog broja tapova sa
razli!itim prostornim poloajima, predstavlja klju!ni detalj svakog sistema prostornih re-
etkastih nosa!a. Veze u !vorovima treba da obezbede priklju!ak velikog broja tapova na
relativno malom prostoru. One, tako#e, treba da budu univerzalne i da kao takve omogu"a-
vaju to ve"u slobodu u izboru oblika i geometrije prostornih reetkastih nosa!a. Upravo
na reenjima ovih detalja zasnivaju se razli!iti patentirani sistemi prostornih reetkastih
nosa!a koji se ve" dugi niz godina razvijaju i primenjuju u razvijenim zemljama (tabela
4.40).
Tabela 4.40 - Razli!iti tipovi prostornih reetkastih nosa!a
Naziv sistema
(zemlja)
Godina
nastanka
Popre!ni preseci
tapova
Opis sistema
$
MERO
(Nema!ka)
$940.
Krajevi tapova sa konusnim ili pira-
midalnim zavretkom vezuju se po-
mo"u osnog zavrtnja za specijalno ob-
likovanu kuglu.
2
SPACE DECK
(V. Britanija)
$950.
Piramide okrenute vrhom nadole spa-
jaju se me#usobno zavrtjevima, a nji-
hovi vrhovi se spajaju sa rotiljam za-
tega donjeg pojasa.
3
UNISTRUT
(USA)
$950.
tapovi otvorenog popre!nog preseka
se u !vorovima vezuju zavrtnjevima
za presovani prostorni !vorni lim.
4
TRIODETIC
(Kanada)
$950.
Spljoteni krajevi tapova se ume"u u
proreze na cilindri!nom !voru koji se
potom deformie i obezbe#uje !vrstu
vezu tapova.
5
OKTAPLATTE
(Nema!ka)
$960.
tapovi od upljih krunih profila za-
varuju se za !vorove koji su oblikova-
ni u vidu uplje !eli!ne lopte.
6
NODUS
(V. Britanija)
$970.
Pojasni tapovi sa narezanim krajevi-
ma ume"u se izme#u dve polukoljke,
dok se okasti tapovi ispune vezuju
pomo"u !epova.
7
ORONA
(panija)
$980.
Krajevi tapova sa konusnim ili pira-
midalnim zavretkom vezuju se po-
mo"u osnog zavrtnja za specijalno ob-
likovanu kuglu.
Karakteristi!ni detalji veza u !vorovima za nekoliko sistema prostornih reetkastih
konstrukcija prikazani su na slici 4.2$7.
a) b)
c)

d) e)
Slika 4.217 - $vorovi kod prostornih reetkastih konstrukcija razli"itih sistema: a) MERO;
b) OKTAPLATTE; c) TRIODETIC; d) UNISTRUT; e) NODUS
5.4.9.2 Prostorne reetkaste konstrukcije sistema "MERO"
Na naim prostorima najve"u primenu nale su prostorne reetkaste konstrukcije siste-
ma "MERO". Ovaj sistem je uspeno primenjen na nakoliko zna!ajnih objekata na teritori-
ji sadanje i bive Jugoslavije (stadion "Poljud" u Splitu, SPC "Cibona" i plivalite "Mla-
dost" u Zagrebu, sportska hala u Tuzli, hotel "Interkontinental" u Beogradu, hotel u Be!i-
"ima, peronska konstrukcija u Mostaru itd.)
Prvi put se ovaj sistem pojavljuje jo daleke $942. godine, kao rezultat studioznog du-
gogodinjeg rada tima inenjera na !elu sa dr Maksom Mengeringhausenom. Osnovne ele-
mente ovog sistema !ine tapovi i kugle (slika 4.2$8). tapovi se uglavnom izra#uju od
krunih avnih ili beavnih upljih profila, sa zavarenim konusnim zavrecima. Kao pri-
klju!ni elementi, pomo"u kojih se tapovi vezuju za kugle, koriste se estougaone, poseb-
no obra#ene navrtke bez navoja, zavrtnjevi klase !vrsto"e 5.6, 8.8 i $0.9 i klinovi.
Ubacivanje tapova izme#u fiksnih kugli omogu"eno je prorezom na navrtki. Naime,
prvo se zavrtnjevi ubacuju u cev kroz montane otvore. Kada se kompletan tap ubaci iz-
me#u kugli i dovede u pravac rupa, klinom se ostvari veza zavrtnja i navrtke, pa se zavr-
tanj obrtanjem navrtke uvodi u kuglu. Kugle su od kovanog !elika i sadre otvore sa navo-
jima za odgovaraju"e zavrtnjeve. Jedan !vor omogu"ava vezivanje !ak $8 tapova i to 8 u
jednoj ravni, pa se moe re"i da je sistem MERO maksimalno fleksibilan u pogledu mo-
gu"nosti oblikovanja prostornih reetkastih nosa!a.
$ - uplji profil; 2 - konusni zavretak; 3 - zavrtanj; 4 - navrtka; 5 - klin; 6 - kugla; 7 - otvor
Slika 4.218 - Osnovni elementi prostornog reetkastog sistema "MERO":
U tabeli 4.4$ date su uobi!ajene vrednosti visina i rastera mree prostornih reetkastih
nosa!a u zavisnosti od raspona.
Tabela 4.41 - Uobi!ajene visine prostornih reetkastih nosa!a sistema "MERO"
Raspon Raster Visina reetke
(m) (m) (m)
$5,0
$5,0-27,5
27,5-36,0
36,0-50,0
50,0-$00,0
2,0-3,0
2,4-3,0
2,4-3,6
3,6-4,8
4,8-6,0
$,5
$,5-2,$
2,$-2,5
2,5-4,0
3,6-4,8
Slika 4.219 - Uticaj duine tapova na cenu konstrukcije sistema "MERO"
Tabela 4.42 - Karakteristike tapova prostornih reetkastih nosa!a sistema "MERO"
Dozvoljena sila (N
dop
)[kN[
Oznaka
tapa
Dimenzije
(pre!nik/debljina)
pritisak
(za =$ )
zatezanje
B $ 42,4/$,6 $8,$ 20,7
B 3 B 42,4/2.6 25,$ 28,7
C $ A 48,3/2,9 35,0 35,5
D $ A 60,3/$,6 28,7 32,8
D 3 B 60,3/2,9 50,$ 35,5
C $ 48,3/2,9 27,3 3$,2
D $ 60,3/$,6 24,3 27,8
D 3 60,3/2,9 42,$ 43,4
F 3 76,$/2,9 59,7 68,2
G 3 88,9/3,2 8$,8 92,5
%
0
3
6
$
G 5 88,9/4,5 $$0,5 $20,5
H 3 $08,0/3,6 $77,8 92,5
H 3 A $08,0/3,6 $46,0 $66,9
K 3 $27,0/3,6 222,7 92,5
K 3 A $27,0/3,6 $64,8 2$7,5
M 3 $39,7/4,0 230,5 92,5
M 3 A $39,7/4,0 297,7 92,5
M 3 B $39,7/4,0 $64,8 2$7,5
N $ $59,0/4,5 230,5 92,5
N $ A $59,0/4,5 3$4,5 92,5
N $ B $59,0/4,5 370,3 92,5
N $ C $59,0/4,5 $75,0 343,5
N 3 $59,0/5,6 230,5 92,5
N 3 A $59,0/5,6 3$4,5 92,5
N 3 B $59,0/5,6 389,8 92,5
N 3 C $59,0/5,6 456,3 92,5
N 5 $59,0/8,0 250,3 2$7,5
N 5 A $59,0/8,0 325,6 2$7,5
N 5 B $59,0/8,0 54$,5 2$7,5
N 5 C $59,0/8,0 326,5 54$,8
P $ 2$9,$/7,$ 325,8 2$7,5
P $ A 2$9,$/7,$ 54$,5 2$7,5
P $ B 2$9,$/7,$ 786,0 2$7,5
P $ F 2$9,$/7,$ 2$5,8 735,0
P 3 2$9,$/$0,0 466,3 343,5
P 3 A 2$9,$/$0,0 72$,5 343,5
P 3 B 2$9,$/$0,0 $042,6 343,5
%
0
5
6
$
P 3 H 2$9,$/$0,0 30$,5 952,5
Pri projektovanju prostornih reetkastih konstrukcija sistema "MERO" treba imati u vi-
du da duina elemenata bitno uti!e na ukupnu cenu konstrukcije. Ekonomska analiza je
pokazala da su zbog ve"ih trokova izrade !vorova povoljniji neto ve"i rasteri, odnosno
duine tapova, !ime se smanjuje broj !vorova, pa samim tim i kugli (slika 4.2$9).
Najbitnije faze pri proizvodnji reetkastih konstrukcija sistema "MERO" su:
se!enje krunih upljih profila ravnim rezovima na potrebne duine.
istovremeno zavarivanje konusnih zavretaka sa obe strane upljeg krunog profila
u automatima za kruno zavarivanje (centrisanje se ostvaruje pomo"u otvora na ko-
nusnim zavretcima i valjaka na koje se oslanja profil),
buenje kugli tako to se najpre izbui jedna rupa kroz !itavu kuglu, koja kasnije
slui kao mesto za pri!vr"ivanje kugle pri buenju ostalih rupa.
Zavrtnjevi, navrtke i klinovi proizvode se industrijski. Svi elementi sistema su standar-
dizovani i tipizirani. Postoji preko 40 tipova tapova od 6 , $ / 4 , 42 do 5 , $7 / 0 , 3$8 , koji
su, u sklopu sa zavrtnjevima M$2 do M80, sposobni da prenesu aksijalne sile pritiska ili
zatezanja od 25 kN do 2500 kN. %vorovi se proizvode u $5 veli!ina sa pre!nikom kugle
od 50 do 500 mm. U tabeli 4.42 je dat izvod iz tipskog asortimana upljih profila sa najva-
nijim performansama.
Ovako irok asortiman proizvoda omogu"ava veliku fleksibilnost i zadovoljavanje veo-
ma irokog spektra konstruktivnih i stati!kih zahteva, zadravaju"i pri tom princip serijske
proizvodnje i gradnje tipi!nim elementima uz mogu"u optimizaciju svih delova konstruk-
cije. Prostorna reetkasta konstrukcija sli!nog tipa razvijena je i u naoj zemlji pod nazi-
vom "Brus +", a u okviru "$4. oktobra" iz Kruevca.
U naoj zemlji se u poslednje vreme uspeno primenjuje prostorna reetkasta konstruk-
cija sistema "Siting". Kao tapovi se koriste hladno oblikovani U i C-profili spoljanjih di-
menzija 40x40 mm, !ija se debljina kre"e od 2 do 6 mm. Veze u !vorovima se ostvaruju
pomo"u posebno oblikovanih !vornih limova debljine 4-6 mm (slika 4.220).
Slika 4.220 - Karakteristi"an oslona"ki "vor prostorne reetkaste konstrukcije sistema "Siting"
U ovom sistemu je izvedeno niz objekata, kao to su benzinske stanice u Beogradu,
%a!ku i Gornjem Milanovcu, autobuska stanica u Poegi i aerodrom u Tivtu.
Prostorni reetkasti sistemi su veoma pogodni za primenu savremenih CAD-CAM me-
toda za automatsko dimenzionisanje i proizvodnju. Na ovaj na!in postie se potpuna auto-
matizacija od formiranja mree konstrukcije, prora!una sila u tapovima, izbora tapova i
kugli iz kataloga proizvo#a!a na osnovu stati!kih uticaja, pa sve do izrade tapova i !voro-
va u kompjuterski vo#enim postrojenjima. Montaa ovakvih sistema je izuzetno jednos-
tavna, to je prikazano na slici 4.22$.
Slika 4.221 - Montaa nadstrenice sistema "Siting"
5.5 OKVIRNI NOSA!I
U !eli!nim konstrukcijama se okvirni nosa!i primenjuju kao glavni nose"i sistemi vie-
spratnih zgrada (slika 4.222a), industrijskih hala (slika 4.222b) i mostova (slika 4.222c). U
zavisnosti od tipa konstrukcije, raspona i uslova fundiranja primenjuju se raznovrsni stati!-
ki sistemi okvirnih nosa!a.
Slika 4.222 - Primena okvirnih nosa"a razli"itih stati"kih sistema
Osnovna osobina okvirnih nosa!a je da se usled vertikalnog optere"enja javljaju hori-
zontalne reakcije. Ukoliko je zemljite loeg kvaliteta i nije u stanju da prihvati horizontal-
ne reakcije, njihovo uravnoteenje obezbe#uje se pomo"u zatega, koje se naj!e"e posta-
vljaju u podu (slika 4.223a), ili u plafonu (slika 4.223b), to je nepovoljnije.
Jedna od najvanijih karakteristika okvirnih nosa!a je njihova sposobnost da se svojom
kruto"u suprotstave bo!nim (horizontalnim) pomeranjima otklonima. Bo!na pomerlji-
vost je, nesumnjivo, nepovoljna osobina i sa stanovita upotrebljivosti, a posebno sa stano-
vita globalne stabilnosti konstrukcije. Prema krutosti na bo!na pomeranja okvirni nosa!i
se dele na:
bo!no pomerljive i
bo!no nepomerljive.
Bo!no nepomerljivim se smatraju okvirni nosa!i !iji je odgovor na horizontalna optere-
"enja u svojoj ravni dovoljno krut, pa se sa prihvatljivom ta!no"u mogu zanemariti dodat-
ne unutranje sile, koje nastaju usled horizontalnog pomeranja njegovih !vorova. Drugim
re!ima, dodatna naprezanja usled uticaja drugog reda nisu zna!ajna (<$0%), pa se pri pro-
ra!unu mogu zanemariti.
Slika 4.223 - Okvirni nosa"i sa zategama
Naravno, u ovu grupu spadaju i okvirni nosa!i sa stabilnom (bo!no nepomerljivom) re-
etkom sistema (slika 4.224a), kao i nosa!i !ije je bo!no pomeranje spre!eno spregovima
ili drugim sistemima za ukru"enje (slika 4.224b).
Slika 4.224 - Bo"no nepomerljivi okvirni nosa"i: a) sa stabilnom reetkom sistema;
b) sa ukru!enjima u vidu vertikalnog sprega
Na osnovu dugogodinjih teorijskih i eksperimentalnih istraivanja ustanovljen je i
eksplicitni kriterijum za klasifikaciju okvirnih nosa!a na bo!no pomerljive, odnosno nepo-
merljive. Prema ovom, optem kriterijumu, okvirni nosa! se moe smatrati bo!no nepo-
merljivim za posmatrani slu!aj optere"enja, ako je ispunjen slede"i uslov:
$0
Sd
cr
cr
V
V
(4.4$2)
gde su:
cr
V kriti!na vrednost ukupnog vertikalnog optere"enja, to jest suma kriti!nih sila po
svim stubovima okvirnog nosa!a za nesimetri!an vid izvijanja,
Sd
V ra!unska vrednost ukupnog vertikalnog optere"enja koje deluje na posmatrani ok-
virni nosa!, odnosno suma vertikalnog optere"enja pomnoena sa koeficijentom si-
gurnosti.
Kod okvirnih nosa!a u visokogradnji kod kojih su u svakom nivou grede vezane sa
svim stubovima, opti kriterijum (4.4$2) moe da se pojednostavi. Naime, da bi se okvirni
nosa! smatrao bo!no nepomerljivim, horizontalna pomeranja u nivou svakog sprata, sra!u-
nata po teoriji prvog reda, usled ra!unskih optere"enja, kako horizontalnih tako i vertikal-
nih, treba da zadovolje slede"i kriterijum:
$ , 0
H
V
h
(4.4$3)
gde su:
h visina sprata,
relativno horizontalno pomeranje vrha sprata sra!unato po teoriji prvog reda,
V suma vertikalnih reakcija u podnoju posmatranog sprata (slika 4.225),
H suma horizontalnih reakcija u podnoju posmatranog sprata (slika 4.225).
Slika 4.225 - Klasifikacija okvirnih nosa"a prema bo"noj pomerljivosti
Kao to je pomenuto, bo!na pomeranja okvirnih nosa!a mogu da se spre!e ili redukuju
pomo"u sistema za ukru"enje u vidu spregova, betonskih platana ili drugih bo!no nepo-
merljivih okvirnih nosa!a. Ako je odgovor sistema za ukru"enje na horizontalna pomera-
nja dovoljno krut, moe se smatrati da on prenosi sva horizontalna optere"enja, a da je
okvirni nosa! oslobo#en ovih uticaja, odnosno bo!no nepomerljiv.
%eli!ni okvirni nosa!i se smatraju ukru"enim, ako sistem za ukru"enje redukuje njiho-
va bo!na pomeranja za barem 80%, to se moe napisati u slede"em obliku:
5 /
u b
(4.4$4)
gde su:
b
horizontalno pomeranje okvirnog nosa!a sa sistemom za ukru"enje (slika 4.226a),
u
horizontalno pomeranje okvirnog nosa!a bez sistema za ukru"enje (slika 4.226b).
Slika 4.226 - Bo"na pomeranja okvirnog naosa"a: a) sa ukru!enjem; b) bez ukru!enja
Imaju"i u vidu dva razli!ita kriterijuma na osnovu kojih se vri podela okirnih nosa!a,
oni se mogu svrstati u !etiri grupe (tabela 4.43):
$. ukru"eni bo!no nepomerljivi,
2. ukru"eni bo!no pomerljivi,
3. neukru"eni bo!no nepomerljivi i
4. neukru"eni bo!no pomerljivi.
Tabela 4.43 - Podela okvirnih nosa!a
Ukru"eni okvirni nosa!i Neukru"eni okvirni nosa!i
Bo!no
pomerljivi
okvirni nosa!i
Bo!no
nepomerljivi
okvirni nosa!i
5.5.1 Metode prora"una okvirnih nosa"a
Za prora!un stati!kih uticaja kod okvirnih nosa!a mogu da se koriste razli!ite metode
Teorije konstrukcija:
$. elasti"na analiza prvog reda - linearno elasti!na veza napon-deformacija bez obzira na
nivo naprezanja, uslovi ravnotee na nedeformisanom elementu (kriva a - Slika 4.227c),
2. elasti"na analiza drugog reda - linearno elasti!na veza napon-deformacija bez obzira na
nivo naprezanja, uslovi ravnotee na deformisanom elementu (kriva b - Slika 4.227c),
3. kruto-plasti"na analiza prvog reda - bilinearna kruto-plasti!na veza napon-deformaci-
ja, uslovi ravnotee na nedeformisanom elementu (kriva c - Slika 4.227c),
4. elasto-plasti"na analiza prvog reda - bilinearna elasto-plasti!na veza napon-deforma-
cija, uslovi ravnotee na nedeformisanom elementu (kriva d - Slika 4.227c),
5. kruto-plasti"na analiza drugog reda - bilinearna kruto-plasti!na veza napon-deforma-
cija, uslovi ravnotee na deformisanom elementu (kriva e - Slika 4.227c),
6. elasto-plasti"na analiza drugog reda - bilinearna elasto-plasti!na veza napon-defor-
macija, uslovi ravnotee na deformisanom elementu (kriva f - Slika 4.227c).
Ilustracija pomenutih postupaka prora!una data je na primeru jednobrodnog okvirnog
nosa!a (slika 4.227a). Na slici 4.227c date su krive koje prikazuju zavisnost horizontalnog
pomeranja ( ) od nivoa naprezanja, koje je u slu!aju posmatranog jedno-parametarskog
optere"enja, reprezentovano silom F.
Slika 4.227 - Prora"un okvirnog nosa"a primenom razli"itih metoda
Savremene tendencije prora!una okvirnih nosa!a su da se prora!unskim modelom to
je mogu"e ta!nije opie njihovo ponaanje pod dejstvom spoljanjeg optere"enja. Stoga se
pri prora!unu uzimaju u obzir i imperfekcije, odnosno odstupanja geometrije okvirnog no-
sa!a od projektovane geometrije (slika 4.228). Ove imperfekcije su posledica nesavreno-
sti u procesu proizvodnje i montae !eli!nih konstrukcija, a moraju se kretati u okviru pro-
pisanih tolerancija za izvo#enje i montau.
Slika 4.228 - a) Prora"unski model okvirnog nosa"a; b) Realan okvirni nosa" sa
imperfekcijama
Imperfekcije mogu biti globalne, koje se odnose na !itavu konstrukciju (zakoenje stubova
) i lokalne, koje se ti!u pojedina!nih elemenata - tapova (zakrivljenost tapova e
0
). Zakoenje
stubova, to jest njihovo odstupanje od vertikalnog poloaja, nepovoljno uti!e na globalnu sta-
bilnost okvirnih nosa!a, jer prouzrokuje pove"anje uticaja drugog reda kod bo!no pomerljivih
okvirnih nosa!a. Uticaj ove po!etne geometrijske imperfekcije moe da se obuhvati preko
ekvivalentnih horizontalnih sila (F), koje prouzrokuju po!etno zakoenje (nagib) stuba koje od-
govara njegovoj imperfekciji (slika 4.229). Na ovaj na!in primenom stati!kog modela sa ideal-
nom geometrijom dobijaju se rezultati koji odgovaraju realnom okvirnom nosa!u.
Slika 4.229 - Ekvivalentne horizontalne sile F
Zakrivljenost tapova je tako#e nepovoljna, ali sa stanovita lokalne stabilnosti centri!-
no i ekscentri!no pritisnutih elemenata. Me#utim, kako se pri prora!unu stabilnosti ova-
kvih elemenata prema JUS U.E7.08$, odnosno JUS U.E7.096 uzima u obzir po!etna geo-
metrijska imperfekcija sa strelom 500 / ! e , ona moe da se zanemari pri odre#ivanju
stati!kih uticaja u !itavom sistemu, odnosno pri globalnoj analizi nosa!a.
Na vrednost i preraspodelu stati!kih uticaja kod okvirnih nosa!a uti!u i krutosti veza iz-
me#u greda i stubova. Klasi!an postupak prora!una okvirnih nosa!a zasniva se na pretpo-
stavci o zglobnim ili krutim vezama. Me#utim, realno ponaanje veza u !eli!nim konstrukci-
jama opovrgava pretpostavku o idealnim vezama. Pokazano je da ve"ina krutih veza ne po-
seduje beskona!nu krutost, te da usled optere"enja, odnosno savijanja veza dolazi do izvesne
relativne rotacije na mestu veze. Osim toga, ni zglobne veze se ne ponaaju idealno, ve" i
one poseduju izvesnu rotacionu krutost. Veze koje po svom ponaanju predstavljaju prelaz
izme#u zglobnih i krutih nazivaju se polukrute veze. Njihovo ponaanje definisano je krivom
koja prikazuje zavisnost izme#u momenta savijanja na mestu veze (M) i relativne rotacije
veze ( ). Ova kriva !esto se u literaturi naziva i M karakteristika (slika 4.230).
Slika 4.230 - Krive M za karakteristi"ne tipove veza
Idealno krute veze su u M prostoru predstavljene vertikalnom pravom koja prola-
zi kroz koordinatni po!etak, jer po definiciji, kod ovakvih veza nema relativnog obrtanja
veze bez obzira na nivo naprezanja. Me#utim, krutim se mogu smatrati i one veze kod ko-
jih je relativno obrtanje veze malo, pa ne prouzrokuje bitnu promenu stati!kih uticaja. Po-
mo"u M krive mogu da se odrede tri klju!ne karakteristike jedne veze:
rotaciona krutost,
moment nosivosti i
rotacioni kapacitet.
Rotaciona krutost veze (S
j
) definisana je nagibom M krive (S
j
= tg) i predstavlja
osnovni parametar za numeri!ku analizu okvirnih nosa!a sa polukrutim vezama. Ona moe
da se odredi pomo"u poluempirijskih izraza izvedenih za pojedine karakteristi!ne tipove ve-
za, na osnovu preporuka sadranih u savremenim propisima (npr. Evrokod 3) ili pak iz ban-
ke podataka formirane na osnovu velikog broja eksperimentalnih ispitivanja. Kao ilustracija
uticaja krutosti veza na preraspodelu momenata savijanja moe da poslui primer dvosprat-
nog okvirnog nosa!a optere"enog jednako podeljenim vertikalnim optere"enjem (slika
4.23$). Veze greda sa stubovima ostvarene su pomo"u !eone plo!e sa prepustom i zavrtnje-
va, a krutost veze je odre#ena na osnovu preporuka datih u aneksu J Evrokoda 3.
Iako se veza sa preputenom plo!om tradicionalno smatra krutom, ona ipak omogu"ava
izvesno relativno obrtanje, pa se u konkretnom primeru (slika 4.23$) pri prora!unu okvir-
nog nosa!a, uzimaju"i u obzir uticaj polukrutih veza dobijaju momenti savijanja koji se u
odnosu na prora!un okvirnog nosa!a sa idealno krutim vezama razlikuju za $$-$7%.
Izbor globalne analize zavisi od niza faktora kao to su: bo!na pomerljivost okvirnog
nosa!a, veli!ine raspona, deformacijski uslovi, nivo globalne analize (izrada projektne do-
kumentacije ili nau!no istraiva!ki rad) itd.
Slika 4.231 - Dijagrami momenata savijanja okvirnog nosa"a sa: a) polukrutim vezama;
b) idealno krutim vezama
5.5.1.1 Prora"un bo"no nepomerljivih okvirnih nosa"a
Kod bo!no nepomerljivih okvirnih nosa!a uticaji drugog reda su zanemarljivi, pa se
bez ve"ih uticaja na ta!nost moe koristiti globalna analiza po teoriji prvog reda. Uglav-
nom se primenjuje elasti!na analiza prvog reda, dok se kod viespratnih viebrodnih okvir-
nih nosa!a sa relativno malim rasponima mogu koristiti i plasti!ne metode prora!una (kru-
to-plasti!na ili elasto-plasti!na). Primenom plasti!ne globalne analize uz plasti!nu prera-
spodelu uticaja mogu da se ostvare utede materijala, ali samo u slu!aju kada za dimenzio-
nisanje nisu merodavni stabilitetni ili deformacijski kriterijumi.
Pri prora!unu okvirnih nosa!a moe se izvriti njihova dekompozicija na stubove i gre-
de, koji se potom posebno dimenzioniu prema uticajima dobijenim globalnom analizom.
Raspodela momenata savijanja, pri elasti!noj analizi prvog reda, koja se gotovo redovno
primenjuje kod bo!no nepomerljivih okvirnih nosa!a, u mnogome zavisi od odnosa kruto-
sti greda i stubova (slika 4.232). Razlikuju se dva ekstremna slu!aja:
$. greda je beskona"no kruta u odnosu na stubove - pri dekompoziciji okvirnog nosa-
!a moe se smatrati da je greda na oba kraja zglobno oslonjena, a da su stubovi
ukljeteni na mestu veze sa gredom (slika 4.232b);
2. stubovi su beskona"no kruti u odnosu na gredu - u ovom slu!aju moe se smatrati
da je greda obostrano ukljetena u stubove, a da su oni, zbog male krutosti grede,
zglobno oslonjeni na mestu veze sa gredom (slika 4.232c).
U svim ostalim slu!ajevima kada su odnosi krutosti grede i stubova samerljivi, prera-
spodela uticaja zavisi od odnosa ovih krutosti, a dekompozicija sistema moe da se izvri
kao to je prikazno na slici 4.232a. Rotacione krutosti elasti!nih opruga koje reprezentuju
elasti!no ukljetenje na mestu veze grede i stuba, ne mogu se jednostavno proceniti, pa se
stati!ki uticaji koji deluju na pojedina!ne elemente okvirnog nosa!a moraju odrediti na
osnovu globalne (elasti!ne) analize.
Slika 4.232 - Dekompozicija okvirnog nosa"a
Sem u ekstremnom slu!aju, kada je greda beskona!no kruta, stubovi okvirnih nosa!a
su izloeni istovremenom dejstu aksijalne sile pritiska i momenta savijanja, pa ih treba di-
menzionisati u skladu sa standardom za prora!un ekscentri!no pritisnutih elemenata (JUS.
U.E7.096). Duina izvijanja stubova odre#uje se primenom prora!una duine izvijanja,
kojim se uzima u obzir krutost grede, a koji je prikazan u okviru standarda JUS
U.E7.$$$/$986 - "Stabilnost okvirnih nosa!a".
Kod greda okvirnih nosa!a savijanje predstavlja dominantan vid naprezanja dok su ak-
sijalne sile po pravilu slabog intenziteta, pa se moe zanemariti njihov uticaj na stabilnost.
Prema tome grede okvirnih nosa!a se dimenzioniu shodno pravilima za elemente optere-
"ene na savijanje. Problem bo!ne stabilnosti se uglavnom reava primenom konstruktivnih
mera za obezbe#enje bo!nog pridravanja, jer se u suprotnom dobijaju neracionalni nosa-
!i, posebno kod okvirnih nosa!a ve"ih raspona.
5.5.1.2 Prora"un bo"no pomerljivih okvirnih nosa"a
U slu!aju bo!no pomerljivih okvirnih nosa!a uticaji drugog reda ne mogu da se zane-
mare. Stoga pri prora!unu ovakvih nosa!a treba primenjivati metode kojima se obuhvataju
uticaji drugog reda. Pri elasti!noj globalnoj analizi, uticaji drugog reda mogu da se obu-
hvate:
primenom elasti!ne analize drugog reda, ili
primenom elasti!ne analize prvog reda sa duinama izvijanja stubova za sistem sa
pomerljivim !vorovima.
U praksi se naj!e"e primenjuje elasti!na analiza prvog reda sa duinama izvijanja stu-
bova za sistem sa pomerljivim !vorovima prema JUS. U.E7.$$$. Na ovaj na!in se indi-
rektno, preko duine izvijanja stubova uvode uticaji drugog reda. Primena elasti!ne anali-
ze drugog reda zahteva znatno sloeniji prora!un, koji je za iole sloenije okvirne sisteme
gotovo nezamislivo sprovesti bez ozbiljnijeg softverskog paketa.
5.5.2 Odre$ivanje duine izvijanja okvirnih nosa"a prema JUS U.E7.111
U ovom standardu obra#en je prora!un duine izvijanja stubova okvirnih nosa!a sa po-
merljivim !vorovima (bo!no pomerljivi okvirni nosa!i) i nepomerljivim !vorovima, (bo!-
no nepomerljivi okvirni nosa!i). Postupak prora!una obuhvata viespratne, viebrodne
okvirne nosa!e. Duine izvijanja stubova odre#uju se na osnovu slede"eg izraza:
S i
h ! (4.4$5)
gde su:
i
! duina izvijanja stuba,
koeficijent duine izvijanja i
S
h sistemna visina stuba.
Izraz (4.4$5) je opteg karaktera i moe da se primeni za bo!no pomerljive i
nepomerljive okvire. Specifi!nost prora!una duine izvijanja kod ova dva razli!ita tipa
okvirnih nosa!a obuhvata se pomo"u koeficijenta duine izvijanja . S obzirom da je
visina stuba poznata i nepromenljiva (konstantna) veli!ina za razmatrani okvirni nosa!,
duina izvijanja je direktno proporcionalna bezdimenzionalnom koeficijentu .
5.5.2.1 Bo"no nepomerljivi okvirni nosa"i
Koeficijent duine izvijanja se nalazi u opsegu od 0,5 do $,0 to zapravo zna!i da se
duina izvijanja stubova okvirnih nosa!a sa nepomerljivim !vorovima kre"e izme#u dui-
ne izvijanja obostrano ukljetene (
S i
h 5 , 0 ! ) i proste grede (
S i
h ! ). Stepen ukljetenja
stubova u grede okvirnog nosa!a na dnu i vrhu stuba zavisi upravo od odnosa krutosti gre-
da i stubova. Ako se posmatra stub A-B koji predstavlja deo jednog viebrodnog, vie-
spratnog okvirnog nosa!a (slika 4.233a), koeficijenti raspodele krutosti /
A
i /
B
mogu da
se odrede na slede"i na!in:
+ +
+
A G A S S
A S S
A
K K K
K K
, ,
,
(4.4$6)
+ +
+
B G B S S
B S S
B
K K K
K K
, ,
,
(4.4$7)
gde su:
S
K krutost stuba A-B (K
S
=I
S
/

h
S
),
A S
K
,
krutost donjeg stuba, koji je sa stubom A-B vezan u !voru A (K
S,A
=I
S,A
/

h
S,A
),
B S
K
,
krutost gornjeg stuba, koji je sa stubom A-B vezan u !voru B (K
S,A
=I
S,A
/

h
S,A
),
A G
K
,
suma krutosti greda koje su kruto vezane sa stubom u !voru A,
B G
K
,
suma krutosti greda koje su kruto vezane sa stubom u !voru B.
Napominje se da se momenti inercije koji figuriu u izrazima za odre#ivanje krutosti
stubova i greda odnose na savijanje u ravni okvirnog nosa!a. Sume krutosti greda treba da
se odrede na slede"i na!in:
GD A GD D GL A GL L A G
I I K ! ! / /
, , ,
+
(4.4$8)
GD B GD D GL B GL L B G
I I K ! ! / /
, , ,
+
(4.4$9)
gde su sa I i ! obeleeni odgovaraju"i momenti inercije i duine greda (slika 4.233a), a
parametar ima slede"e vrednosti: 2 / 3 kada je kraj grede suprotan posmatranom
!voru stuba zglobno oslonjen, odnosno 2 kada je suprotan kraj ukljeten. Indeksi L i
D odnose se na grede levo i desno u odnosu na posmatrani !vor stuba (slika 4.233a). Ako
je greda zglobno vezana za posmatrani stub u ta!ki A ili B njena krutost se ne uzima u ob-
zir pri prora!unu koeficijenata raspodele krutosti
A
i
B
, to jest u tom slu!aju je
0
G
K .
Ako je posmatrani stub zglobno oslonjen u !voru, ili ako je suma krutosti greda veza-
nih sa stubom u posmatranom !vori zanemarljiva u odnosu na krutost stubova, koeficijent
raspodele krutosti je jednak jedinici ( ) $ . U suprotnom slu!aju, ako je stub ukljeten,
odnosno ako je suma krutosti greda kruto vezanih sa stubom u posmatranom !voru besko-
na!no velika u odnosu na krutost stuba, moe se usvojiti da je koeficijent raspodele jednak
nuli ( ) 0 .
Koeficijent duine izvijanja moe da se odredi na osnovu koeficijenata raspodele kru-
tosti, kori"enjem nomograma prikazanog na slici 4.233b ili slede"eg analiti!kog izraza:
( )
( )
B A B A
B A B A

+ + +
+ + +
7 , 0 8 , $ 2 , 3
$ , 2 9 , $ 6 , $
. (4.420)
Slika 4.233 - Duine izvijanja stubova bo"no nepomerljivih okvirnih nosa"a:
a) oznake; b) nomogram
5.5.2.2 Bo"no pomerljivi okvirni nosa"i
Keoficijent duine izvijanja , kod bo!no pomerljivih okvirnih nosa!a odre#uje se
prema slede"em izrazu:
0 2 $
(4.42$)
gde su:
$
koeficijent kojim se obuhvata na!in priklju!ivanja stubova u posmatranom spratu,
2
koeficijent kojim se obuhvataju razlike u optere"enjima i karakteristikama
popre!nih preseka stubova posmatranog sprata,
0
osnovni koeficijent duine izvijanja.
Osnovni koeficijent duine izvijanja odre#uje se na slede"i na!in:
( )
( )
B A B A
B A B A

+ +
+ +
$ , $ 3 , $ 5 , $
22 , 0 7 , 0 5 , $
0
. (4.422)
gde su
A
i
B
koeficijenti raspodele krutosti, koji se dobijaju prema izrazima (4.4$6) i
(4.4$7). Pri prora!unu ovih koeficijenata raspodele jedina razlika u odnosu na slu!aj bo!no
nepomerljivih okvirnih nosa!a je u parametru , koji u ovom slu!aju ima slede"e vredno-
sti: 2 / $ kada je kraj grede suprotan posmatranom !voru stuba zglobno oslonjen, odno-
sno 3 / 2 kada je suprotan kraj ukljeten.
Slika 4.234 - Nomogram za odre#ivanje osnovnog koeficijenta duine izvijanja kod bo"no
pomerljivih okvirnih nosa"a
Parametar
$
preko kojeg se uvodi uticaj na!ina priklju!ivanja stubova u posmatranom
spratu moe da se odredi prema slede"em izrazu:
k
m + $
$
, (4.423)
gde je:
k
j
j
k n
i
i
k
N
N
m
$
$
(4.424)
n ukupan broj stubova u posmatranom spratu,
k broj stubova u posmatranom spratu koji su kruto vezani sa gredama,
N
i
aksijalna sila u i-tom stubu.
Kada su svi stubovi posmatranog sprata kruto vezani (n=k), tada je 0
k
m , pa je para-
metar
$
jednak jedinici.
Parametar
2
kojim se uvodi uticaj razli!itog optere"enja i krutosti stubova posmatra-
nog sprata dobija se na slede"i na!in:
k
i
i
i
k
i
i
S S
S
I
h N
h N
I
$
2
$
2
2
. (4.425)
Prethodni izraz (4.42$) moe da se pojednostavi kad je visina svih stubova u okviru
posmatranog sprata ista. Tada je:

k
i
i
k
i
i
S
S
I
N
N
I
$
$
2
(4.426)
Kada su svi stubovi u posmatranom spratu iste duine, optere"eni istim aksijalnim silama i
imaju istu krutost na savijanje u ravni nosa!a, parametri
$
i
2
su jednaki jedinici (
$
=
2
=$),
pa je koeficijent duine izvijanja jednak osnovnom koeficijentu duine izvijanja
0
.
Treba napomenuti da ovaj standard, tako#e sadri i preporuke za odre#ivanje globalnih
imperfekcija i ekvivalentnih horizontalnih sila kojima se ove imperfekcije uvode u prora-
!un, odnosno globalnu analizu okvirnih nosa!a.
Na primeru dvospratnog okvirnog nosa!a, prikazanog na slici 4.235 objanjen je postu-
pak prora!una koeficijenata raspodele (
A
i
B
) i koeficijenta duine izvijanja ( ) za
stubove okvirnih nosa!a sa pomerljivim !vorovima. Kako su u posmatranom primeru svi
stubovi okvirnog nosa!a istog popre!nog preseka ( . const I
S
) i visine, a optere"eni su
istom aksijalnom silom (N), parametri
$
i
2
su jednaki jedinici, pa je
0
. Radi jed-
nostavnijeg prora!una, krutost greda izraena je u funkciji krutosti stubova, pa je:
za donju gredu:
S
S
S
S
S
A GD
K
h
I
h
I
K
933 , 0 9333 , 0
25 , $
75 , $
3 / 2
,
; 0
,

A GL
K ,
za gornju gredu:
S
S
S
S
S
B GD
K
h
I
h
I
K
8 , 0 8 , 0
25 , $
5 , $
3 / 2
,
; 0
,

B GL
K .
Slika 4.235 - Duine izvijanja stubova dvospratnog okvirnog nosa"a
Koeficijenti raspodele imaju slede"e vrednosti:
za stub $:
682 , 0
933 , 0 2
2
0
, ,
,
+ + +
+
S S
S
A GD A S S
A S S
A
K K
K
K K K
K K
556 , 0
8 , 0 0 0
0
,

+
+ + +
+
S S
S
B GD S
S
B
K K
K
K K
K
za stub 2:
0
A
(ukljetenje) 682 , 0
B
(kao
A
za stub $)
Sa ovako odre#enim vrednostima koeficijenata raspodele, koeficijenti duine izvijanja
za stubove $ i 2 mogu da se dobiju na osnovu nomograma (slika 4.234) ili izraza (4.422) i
imaju slede"e vrednosti:
za stub $ 53 , $
$
,
za stub 2 29 , $
2
.
5.6 OSLONCI I LEITA
5.6.1 Uvod
Vertikalne i horizontalne reakcije nosa!a prenose se preko oslonaca, ili, u slu!aju veli-
kih reakcija, preko leita. Prema tome, osnovni zadatak oslonaca i leita je da sa dovolj-
nom sigurno"u prenesu oslona!ke reakcije i istovremeno obezbede pomeranja i obrtanja
oslona!kog preseka u skladu sa predvi#enim grani!nim uslovima.
Najednostavniji na!in oslanjanja nosa!a je direktno oslanjanje, odnosno polaganje nosa-
!a direktno na grede (podvlake) ili stubove. Ovakav na!in oslanjanja primenjujue se uglav-
nom u zgradarstvu, gde su optere"enja mirna i umerenog intenziteta. Pri direktnom oslanja-
nju nosa!a na podvlake, u oslona!kim zonama, radi pravilnog uvo#enja sile u rebro i njego-
ve stabilizacije, treba predvideti ukru"enja na rebrima nosa!a i podvlake (slika 4.236a).
Oslona!ka ukru"enja mogu, eventualno da se izostave kod nosa!a izra#enih od standardnih
valjanih profila (slika 4.236b,c,d), koji su optere"eni mirnim optere"enjem, jer su, zbog teh-
nologije proizvodnje, rebra valjanih profila neto deblja, pa im je i vitkost manja. Osim toga,
zaobljenja koja se kod valjanih profila nalaze na prelazu sa noica na rebro, tako#e povoljno
uti!u na stabilnost, jer se pomo"u njih pove"ava zona rasprostiranja napona.
U slu!aju uvo#enja oslona!ke reakcije bez ukru"enja rebra, dokaz napona treba da se
sprovede na osnovu pretpostavke o ravnomernoj raspodeli napona na sadejstvuju"oj duini.
Na osnovu ispitivanja utvr#eno je da se optere"enje rasprostire pod uglom od 30, ali tako da
pravac prostiranja tangira zaobljenja na rebru vanjanog profila (slika 4.236b,c). Imaju"i u vi-
du ovakvo prostiranje napona, duina krutog oslanjanja
s
s predstavlja sadejstvuju"u duinu
na kontaktu izme#u dva nosa!a i moe da se odredi na osnovu slede"eg izraza:
r t t s
f w s
+ + 464 , $ 464 , 3 (4.427)
gde su:
t
w
debljina rebra,
t
f
debljina noice i
r polupre!nik zaobljenja.
Slika 4.236 - Direktno oslanjanje nosa"a na podvlaku
Tako#e je, na osnovu eksperimenata, utvr#eno da se dalja propagacija napona sa dui-
ne krutog oslanjanja
s
s kroz rebra nosa!a vri u nagibu $:2,5 (slika 4.236c,d). Prema to-
me, sadejstvuju"a duina rebra u merodavnom preseku, odnosno na mestu zavretka zao-
bljenja moe da se odredi na slede"i na!in:
na mestu ukrtanja kod kontinualno poloenih nosa!a:
- za gornji nosa" (slika 4.236c):
o u s o eff
c s + 5
, ,
! (4.428)
- za donji nosa" (slika 4.236d):
u o s u eff
c s + 5
, ,
! (4.429)
za krajnje oslonce (slika 4.236b), ako je
o
c u 5 , 2 :
o e eff
c u + 5 , 2
,
! (4.430)
gde su:
u rastojanje od ose oslonca do kraja prepusta gornjeg nosa!a (slika 4.236b),
o s
s
,
i
u s
s
,
duine krutog oslanjanja gornjeg, odnosno donjeg nosa!a, prema izrazu
(4.427),
o
c i
u
c rastojanje od kontaktne povrine do zavretka zaobljenja gornjeg, odnosno
donjeg nosa!a (slika 4.236c,d).
Sa ovako odre#enim sadejstvuju"im duinama, kontrola napona u rebru na mestu
oslonca svodi se na:
dop
w eff
V
t
R

!
(4.43$)
gde je
V
R vertikalna reakcija nosa!a. Napominje se da kontrolu napona treba sprovesti
kako za gornji tako i za donji nosa!, odnosno podvlaku.
Prijem horizontalnih reakcija u pravcu i eventualno upravno na pravac nosa!a i spre!a-
vanje preturanja nosa!a, kao i prijem negativnih vertikalnih reakcija, ostvaruje se pomo"u
zavrtnjeva (slika 4.237a), ako je irina noice dovoljna za smetanje zavrtnjeva minimal-
nog pre!nika (M$6 mm $7
0
d ). U suprotnom, prijem horizontalnih sila se ostvaruje
pomo"u savijenih "klema-plo!ica" (slika 4.237a), zavarivanjem pomo"u kratkih ugaonih
avova (slika 4.237b), ili bo!nim oslanjanjem preko rebra (slika 4.237c). Ovakve veze su
karakteristi!ne za ronja!e i podne nosa!e u zgradarstvu.
Slika 4.237 - Razli"ite mogu!nosti ostvarivanja veza izme#u nosa"a pri direktnom oslanjanju
nosa"a na podvlake
Direktno oslanjanje nosa!a na stubove, najjednostavnije se izvodi pomo"u !eone plo!e
koja se zavaruje na vrh stuba i zavrtnjeva (slika 4.238). Kod nosa!a koji kontinualno prela-
ze preko stubova, ukru"enja se postavljaju na rebru u produetku noica stuba (slika
4.238b), jer se, usled obrtanja preseka levo i desno od oslonca, ba u tim zonama javljaju
koncentracije napona. Stoga je u ovom slu!aju neracionalno postavljanje jednog ukru"enja
u pravcu ose stuba. Me#utim, ovako direktno oslanjanje, sa ili bez ukru"enja rebra (slika
4.238a,b), nije poeljno kada se obrtanja preseka levo i desno od oslonca zna!ajno razliku-
ju. U tom slu!aju dolazi do neravnomerne raspodele napona pritiska u kontaktnoj zoni, pa
rezultanta ne deluje u teitu stuba (slika 4.238c).
Da bi se izbeglo ekscentri!no naprezanje stubova, ispod grede se postavlja centrir plo!a
(slika 4.238d) koja omogu"ava slobodno obrtanje kontinualnog nosa!a i uvo#enje vertikalne
oslona!ke reakcije ta!no u teite stuba. U ovom slu!aju ukru"enja treba postaviti na rebrima
nosa!a i stuba iznad i ispod centrir plo!e. Kod krajnjih oslonaca kontinualnih nosa!a i oslo-
naca prostih greda, tako#e treba teiti da se sile unose centri!no, to se, sem centrir plo!ama
(slika 4.238e), moe posti"i i primenom podmeta!a od tvrde gume (slika 4.238f).
Slika 4.238 - Direktno oslanjanje nosa"a na stubove
Kod oslonaca sa centrir plo!om, linijski napon pritiska ( ), koji se javlja na kontaktu
noice sa centrir plo!om, treba da se odredi na osnovu Hercovih (Heinrich Hertz) izraza za
kontakt valjka (gornja povrina centrir plo!e je zaobljena) i plo!e (videti 5.6.$.$).
U slu!aju kada se nosa!i oslanjaju na betonske elemente (grede ili stubove), izme#u
donje noice nosa!a i betonske konstrukcije treba predvideti sloj maltera (eksmal) debljine
od 20-30 mm, kojim se obezbe#uje ravnomerna raspodela napona (slika 4.239).
Slika 4.239- Direktno oslanjanje nosa"a na betonsku konstrukciju
Pored kontrole napona u rebru nosa!a, u ovom slu!aju teba proveriti i napon pritiska u
betonu. Preporu!uje se duina krutog oslonca:
[ ] mm $00 3 / + h s
s
(4.432)
gde je h visina nosa!a u milimetrima (slika 4.239). Kontrola napona u betonu sprovodi se
na slede"i na!in:
d bet
V
b a
R
,

(4.433)
gde su
a duina krutog oslonca,
b irina noice,
V
R vertikalna reakcija i
d bet ,
doputeni napon pritiska po betonu.
Prijem horizontalnih sila ostvaruje se pomo"u ankera, koji se prethodno postavljaju u
betonski element, ili u slu!aju manjih sila, pomo"u posebnih tiplova za beton.
5.6.2 Leita
U slu!aju oslona!kih reakcija velikog intenziteta, ne moe se primeniti direktno osla-
njanje nosa!a, ve" se moraju postaviti leita, koja svojom konstrukcijom omogu"avaju
pravilno prenoenje oslona!kih reakcija, kao i pomeranja i obrtanja oslona!kog preseka u
skladu sa projektnim zahtevima. Leita se, uglavnom, primenjuju u mostogradnji, ali i u
zgradarstvu, u slu!aju reakcija velikog intenziteta.
Prema mogu"nostima pomeranja, leita se mogu podeliti na:
nepokretna, koja u potpunosti spre!avaju horizontlna pomeranja, pa osim vertikal-
nih prenose i horizontalne reakcije u svim pravcima (ovo se naj!e"e odnosi na dva
ortogonalna pravca, poduni i popre!ni),
pokretna u jednom pravcu, koja prenose vertikalne reakcije i horizontalne reakcije
upravno na pravac pomeranja (naj!e"e se pravac pomeranja poklapa sa podunom
osom nosa!a) i
pokretna u svim pravcima, koja prenose samo vertikalne reakcije i omogu"avaju ne-
smetano pomeranje u svim pravcima.
Pokretna leita, bez obzira da li su pokretna u jednom ili svim pravcima, s obzirom na
na!in funkcionisanja mogu da se podele na:
kotrljaju!a leita, kod kojih je pomeranje omogu"eno kotrljanjem !eli!nih valjaka i
klizna leita, kod kojih se pomeranje ostvaruje klizanjem preko materijala sa izu-
zetno malim koeficijentom trenja (npr. teflon).
Osim pomeranja (dilatiranja) oslona!kih preseka, veoma je vano da se omogu"i i nji-
hovo obrtanje, kako bi se nosa! ponaao u skladu sa predvi#enim stati!kim sistemom. Sa
stanovita obrtanja oslona!kog preseka razlikuju se:
linijsko prekretno leite, koje omugu"ava obrtanje oslona!kog preseka u jednoj
ravni (obrtanje oko linije) i
ta"kasto prekretno leite, koje omogu"ava obrtanje u svim pravcima (obrtanje oko
ta!ke).
Na razvoj leita su, sa jedne strane, uticali sve brojniji konstrukterski zahtevi, a sa dru-
ge, razvoj i primena novih materijala. Osim osnovnih, konstrukterskih zahteva, kao to su
prijem velikih oslona!kih reakcija i omogu"avanje pomeranja i obrtanja, pri konstruisanju
leita treba voditi ra!una i o drugim, ne manje bitnim parametrima, od kojih su najvaniji:
trajnost, pouzdanost i trokovi izrade i odravanja. Do sredine ovog veka kori"ena su is-
klju!ivo !eli!na leita, a od ezdesetih godina po!inje ira primena leita na bazi prirod-
ne i veta!ke gume i fluorkarbonskih polimera.
5.6.2.1 !eli"na leita
Pod !eli!nim leitima se podrazumevaju leita !iji su svi delovi izra#eni od !elika.
Naime, danas se ve"ina leita na bazi elastomera konstruie u kombinaciji sa !eli!nim
elementima, pa se stoga !eli!nim leitima smatraju samo ona koja su u potpunosti izra#e-
na od !elika. Kao osnovni materijal za izradu !eli!nih leita primenjuju se %037$, %0363,
%047$, %0473, %$430, %L0500, a po potrebi mogu da se koriste i !elici boljih kvaliteta u
skladu sa vae"im standardima. %esto se delovi jednog !eli!nog leita izvode od !elika
razli!itog kvaliteta. %eli!na leita mogu biti konstruisana livenjem ili zavarivanjem, a do-
zvoljena je i kombinovana izrada. %eli!na leita se uglavnom primenjuju u mostogradnji i
postavljaju se na kvadere betonskih me#ustubova i oporaca. Tako#e, mogu da se koriste i
kod betonskih mostova. Klasi!na !eli!na leita se izra#uju kao nepokretna i pokretna.
Nepokretna "eli"na leita se izvode kao prekretna po liniji (slika 4.240) i prekretna u
ta!ki (slika 4.24$). Konstrukcija nepokretnog linijski prekretnog !eli!nog leita za manje
reakcije ( kN 5000
max

V
R ) prikazana je na slici 4.240a.
Slika 4.240 - Nepokretna linijski prekretna leita: a) za male reakcije; b) za velike reakcije
Leite se sastoji od gornje prekretne leine plo!e i donje, fiksne leine plo!e. Veza
gornje leine plo!e sa !eli!nim nosa!em i prijem horizontalnih sila ostvaruje se preko !e-
li!nog cilindra (C) koji se polae u otvor na donjoj noici nosa!a. Zavrtnjevi samo pri!vr-
"uju gornju leinu plo!u i ne u!estvuju u prenosu horizontalnih reakcija. Horizontalna
reakcija u pravcu nosa!a prenosi se sa gornje na donju leinu plo!u preko ispusta (A) koji
su sastavni deo gornje, prekretne plo!e. Bo!no pomeranje spre!eno je pomo"u grani!nika
(B), koji prihvataju popre!ne horizontalne sile. Prenoenje horizontalnih reakcija sa donje
leine plo!e na beton ostvaruje se trenjem, ili, u slu!aju ve"ih sila, !epovima ili ispustima
sa donje strane leine plo!e. Vertikalna sila pritiska prenosi se kontaktom izme#u gornje
leine plo!e i zaobljenog (radijus R) isturenog dela donje leine plo!e. Prenoenje verti-
kalnih reakcija kontaktom izme#u gornje i donje leine plo!e, odnosno izme#u donje le-
ine plo!e i betonske podkonstrukcije, mogu"e je u slu!aju pozitivnih vertikalnih reakcija
- reakcija pritiska. Ako se pri bilo kojoj kombinaciji optere"enja javlja negativna, zateu"a
reakcija, potrebno je da se predvide posebni, dodatni elementi za njeno ankerisanje.
Kada su vertikalne reakcije velikog intenziteta, zbog velikog pritiska po betonu, javlja se
potreba za ve"om povrinom donje oslona!ke plo!e, pa se primenjuju nepokretna leita sa
rebrastom stolicom (slika 4.240b). Dimenzije donje leine plo!e, pa i !itavog leita u naj-
ve"oj meri zavise od kvaliteta podloge (betona) na koju se ono postavlja. I dok je konstrukci-
ja gornje leine plo!e gotovo identi!na kao u prethodnom slu!aju, donja plo!a se bitno raz-
likuje. Da bi se angaovala !itava povrina donje leine plo!e pove"ava se visina stolice, a
sama plo!a se oja!ava rebrima (ukru"enjima), koja pove"avaju njenu otpornost na savijanje.
Donja leina plo!a sa stolicom i rebrima izvodi se uglavnom livenjem. Zbog tehnologije li-
venja najmanja debljina svakog pojedina!nog dela mora da bude 30 mm.
Nepokretna ta!kasto prekretna leita (slika 4.24$) omogu"avaju svestrano obrtanje
oslonca. Ta!kasto oslanjanje omogu"ava se posebnom obradom kontaktnih povrina gor-
nje i donje leine plo!e. Umesto valjkasto obra#ene povrine, koja se primenjuje kod li-
nijski prekretnih leita, kontaktne povrine kod ta!kasto prekretnih leita se izvode kao
sferne povrine. Polupre!nik zaobljenja gornje plo!e, po pravilu je ve"i od polupre!nika
donje kalote (
$ 2
R R > ), jer se na taj na!in postie pove"anje nosivosti ta!kastog leita (vi-
deti Hercove izraze 5.6.$.2).
Slika 4.241 - Nepokretna ta"kasto prekretna leita: a) u livenoj izradi; b) u zavarenoj izradi
Pokretna "eli"na leita se naj!e"e izvode kao: leita sa valjcima i pendel leita. Leita
sa valjcima su linijski prekretna, dok pendel leita mogu da budu i linijski i ta!kasto prekretna.
%eli!na leita sa valjcima spadaju u grupu pokretnih leita kod kojih se pomeranje
ostvaruje kotrljanjem valjaka i izra#uju se u vie varijantni: sa jednim valjkom, sa dva valjka
i sa vie valjaka. Najjednostavnija su !eli!na leita sa jednim valjkom. Ona se sastoje od
gornje i donje leine plo!e i jednog !eli!nog valjka koji se nalazi izme#u njih (slika 4.242a).
Obe leine plo!e imaju u sredini, ili kod duih leita u tre"inama duine odgovaraju"e vo-
#ice. Ove vo#ice ulaze u ljeb koji je urezan na valjku i koji slui za odravanje pravca po-
meranja i prijem bo!nih horizontalnih sila. Nedostatak leita sa jednim valjkom je to pri
obrtanju preseka dolazi do promene pravca vertikalne reakcije, to moe da dovede do iska-
kanja leita. Zbog toga se danas uglavnom primenjuju leita sa dva valjka (slika 4.242b).
Za razliku od leita sa jednim valjkom, radi ravnomernog prenoenja sila, kod leita sa dva
valjka javlja se i srednja - sedlasta plo!a. Gornja i sedlasta plo!a konstruiu se sli!no kao kod
nepokretnih linijski prekretnih leita za manje reakcije. Klasi!na !eli!na leita sa dva valj-
ka primenjuju se za vertikalne reakcije od $000 do 5000 kN.
Slika 4.242 - Pokretna "eli"na leita sa: a) jednim valjkom; b) dva valjka; c) "etiri valjka;
d) sa "etiri zase"ena valjka
Kod izuzetno velikih reakcija koriste se leita sa !etiri i vie valjaka. Radi ravnomer-
nijeg prenoenja optere"enja, kod leita sa !etiri valjka ugra#uje se balanser u vidu jo
jedne sedlaste plo!e (slika 4.242c). Radi utede u materijalu i prostoru, kod izuzetno veli-
kih reakcija, koje zahtevaju valjke velikih pre!nika, primenjuju se leita sa zase!enim
valjcima (slika 4.242d).
Leita sa valjcima prikazana na slici 4.242 su pokretna u jednom pravcu. Da bi se
ostvarilo svestrano pomeranje potrebno je postaviti dva pokretna leita jedno iznad dru-
gog, okrenuta za 90 u odnosu na pravac pomeranja (slika 4.243).
Slika 4.243 - Dvostrano pokretna "eli"na leita: a) sa punim valjcima;
b) sa zase"enim valjcima
Kod mostovskih nosa!a srednjih raspona primenjuju se pendel leita (klatna). Ova le-
ita zahtevaju ve"u visinu, da bi se ostvarilo eljeno pomeranje, jer se kod njih pomeranje
konstrukcije na mestu leita ostvaruje okretanjem leita oko fiksne ta!ke ili ose. Pendel
leita mogu da budu pomerljiva u jednom pravcu i linijski prekretna (slika 4.244a), ili
svestrano pomerljiva i ta!kasto prekretna (slika 4.244b).
Slika 4.244 - $eli"na pokretna pendel leita: a) pomerljiva u jednom pravcu - linijski
prekretna; b) dvostrano pomerljiva - ta"kasto prekretna
Pri prora!unu !eli!nih leita treba kontrolisati:
napon pritisaka na beton u leinoj spojnici,
napon u gornjoj leinoj plo!i optere"enoj na savijanje,
napon u donjoj leinoj plo!i optere"enoj na savijanje i
napon pritiska na kontaktu izme#u delova leita (Hercov napon),
Naponi u leinim plo!ama koji nastaju njihovim savijanjem usled reaktivnog optere-
"enja mogu da se odrede prema pravilima za elemente optere"ene na savijanje. Jedina spe-
cifi!nost prora!una !eli!nih leita je u odre#ivanju kontaktnog pritiska izme#u delova le-
ita. Prora!un napona na kontaktu izme#u delova !eli!nih leita sprovodi se pomo"u
Hercovih obrazaca. Osnovna pretpostavka za primenu Hercovih obrazaca je da su kontakt-
ne (dodirne) povrine male u odnosu na radijus zakrivljenosti povri. Naime u neoptere"e-
nom stanju kontakt izme#u plo!e i kugle (sfere) je ta!ka, a izme#u plo!e i valjka (krunog
cilindra) linija. Me#utim, pri nanoenju optere"enja dolazi do deformacija, pa ta!ka prelazi
u krug, a linija u pravougaonu traku. Kontaktni napon deluje upravno na dodirnu povrinu
i menja se, po elipti!nom zakonu, od nule po obimu kruga, odnosno du ivica trake, do
maksimalne vrednosti u centru kruga ili du srednje linije pravougaone trake. Hercov pro-
ra!unski model za opti slu!aj, odnosno kontakt dve sferne povrine radijusa
$
R i
2
R
(
$ 2
R R > ), prikazan je na slici 4.245.
Slika 4.245 - Hercov prora"unski model
Teorija, zasnovana na prikazanom modelu, na osnovu koje je Herc izveo obrasce koji-
ma se uspostavlja odnos izme#u napona, deformacija i spoljanjeg optere"enja je veoma
kompleksna, pa ne"e biti izlagana. Uprkos tome, obrasci su prili!no jednostavni i pokriva-
ju gotovo sve slu!ajeve koji se javljaju u praksi.
Pri dodiru dve sferne povrine pre!nik kontaktnog kruga ( d
"
) i maksimalan napon
pritiska u ta!ki (
" ) mogu da se odrede na osnovu slede"ih Hercovih izraza:
3
2 $
/ $ / $
$
2$9 , 2

,
_

R R E
P
d
"
(4.434)
3
2
2 $
2
$ $
388 , 0

,
_

R R
E P
" . (4.435)
gde je P sila na kontaktu, a E modul elasti!nosti. U konkretnom slu!aju, pri prora!unu le-
ita, kontaktna sila jednaka je maksimalnoj vertikalnoj reakciji oslonca (
V
R P
max
). Ako
je jedna od povrina ravna, odnosno za kontakt kugle i plo!e (
2
R ), prethodni izrazi
imaju slede"i oblik:
3
$
2$9 , 2
E
R P
d

"
, (4.436)
3
2
$
388 , 0

,
_

R
E
P
" . (4.437)
U slu!aju dodira dva kruna cilindra (valjka), Hercovi obrasci imaju slede"i oblik:
2 $
/ $ / $
$
045 , 3
R R E
P
d

!
(4.438)
,
_

2 $
$ $
4$8 , 0
R R
E P
!
, (4.439)
gde je ! duina valjka, a d i su irina trake i maksimalan linijski napon pritiska. Kada
je jedna od povri ravna (
2
R ), to jest, pri kontaktu valjka i plo!e, to je i naj!e"i slu-
!aj kod klasi!nih !eli!nih leita, ali i kod leita sa centrir plo!om, prethodni izrazi mogu
da se napiu u slede"em obliku:
E
R P
d

!
$
045 , 3 (4.440)
$
4$8 , 0
R
E P

!
. (4.44$)
Naponi pritiska (
" i ) dobijeni Hercovim obrazcima daleko su iznad granice razvla-
!enja, ali su oni skop!ani sa tvrdo"om materijala. Jo daleke $924. godine Francuz Dima
(Dumas) je postavio vezu izme#u doputenog linijskog napona i tvrdo"e !elika po Brinelu
(HB). Prema tome, vrednosti doputenih napona za dodir po liniji ili u ta!ki su znatno ve"e
od onih na granici razvla!enja materijala. U okviru standarda JUS U.E7.$3$/$980 "Leita
i zglobovi nose"ih !eli!nih konstrukcija", dati su doputeni naponi za dodir u ta!ki ili po
liniji (tabela 4.44).
Osnovni nedostaci !eli!nih leita su velika visina i teina, zatim skupa izrada i odra-
vanje, pogotovu ako se ima u vidu da su ovakva leita, zbog izuzetno velikih naprezanja,
podlona dejstvu naponske korozije.
Tabela 4.44 - Doputeni kontaktni naponi
Doputeni kontaktni napon %MPa&
Vrsta !elika Slu!aj optere"enja
po liniji (
dop
) u ta!ki (
dop
"
)
%037$
%0363
I
II
720
8$5
8$5
9$0
%047$
%0473
I
II
$080
$$85
$$85
$390
%0500
I
II
800
900
900
$000
%$430
I
II
900
$000
$000
$$00
5.6.2.2 Leita na bazi elastomera
Pod leitima na bazi elastomera podrazumevaju se leita koja svoje osnovne funkcije
ostvaruju preko elastomera, to jest prirodne ili veta!ke (sinteti!ke) gume. Primena veta!-
ke gume datira jo od $930. godine, kada je prvi put proizvedena u SAD, a poznatija je
pod trgova!kim nazivom "neopren", po imenu firme koja ju je lansirala na trite. Danas
leita na bazi elastomera (neoprenska leita) imaju iroku primenu, kako u mostogradnji,
tako i u zgradarstvu.
Elastomeri su izuzetno deformabilni materijali, koji se po prestanku dejstva koje je iza-
zvalo deformaciju, vra"aju u prvobitni poloaj bez zaostalih, plasti!nih deformacija. Naj-
vanija osobina elastomera je izuzetno mali modul klizanja (G=$,0 MPa) koji omogu"ava
klizanje, a samim tim i pomeranje i obrtanje leita uz gotovo zanemarnjiv otpor. Me#u-
tim, modul klizanja zavisi od temperature, pa se primena leita ne preporu!uje u slu!aju
temperatura manjih od -30 C. Na izuzetno niskim temperaturama, izme#u -30 C i
-60 C, dolazi do naglog pove"anja modula klizanja, pa neopren gubi elasti!ne osobine i
postaje krt i lomljiv kao staklo. Neto povoljnija je prirodna guma, koja se moe primenji-
vati do -40 C.
Elastomeri imaju sasvim zadovoljavaju"e mehani!ke karakteristike. %vrsto"a na ki-
danje se kre"e oko 200 MPa (u odnosu na stanjen presek), a na pritisak oko $60 MPa.
Tvrdo"a elastomera ispituje se u durometru, i kre"e se od 50 do 70 steponi po orovoj
(Shore) skali.
Kao i ve"ina sinteti!kih materijala i neopren je podloan starenju. Na vazduhu, usled
kiseonika (
2
O ), a posebno usled ozona (
3
O ) i ultravioletnog sun!evog zra!enja gubi svoje
osobine.
Najjednostavnija neoprenska leita izvode se u vidu pravougaonih (od $00x$00 do
300x400 mm) ili krunih (do 300 mm) plo!a razli!ite debljine (d). Primenjuju se za
oslona!ke reakcije od $00 do $800 kN. Ovakva leita se pri dejstvu vertikalnog optere-
"enja deformiu, pa dolazi do smanjenja njihove debljine ( d ), uz istovremenu pojavu
bo!nih deformacija (slika 4.246a). Preterane bo!ne deformacije dovode do pojave prsli-
na po obimnim zidovima leita, to bitno uti!e na smanjenje njegove trajnosti. Stoga se
ove deformacije moraju ograni!iti, pa je propisano maksimalno smanjenje debljine lei-
ta od $5% ( d d $5 , 0 ). Horizontalno pomeranje neoprenskih leita ograni!eno je
maksimalnim uglom klizanja ( 7 , 0 tg ), pa ve"a horizontalna pomeranja zahtevaju le-
ita ve"e visine.
Zna!ajno smanjenje deformabilnosti neoprenskog leita postie se umetanjem perforira-
nih !eli!nih limova debljine 2-5 mm (slika 4.246b), koji spre!avaju pojavu bo!nih deforma-
cija, bez uticaja na pomeranja i obrtanja leita. Ovakva leita nazivaju se armirana neo-
prenska leita i imaju mnogo ve"u primenu. Pri vertikalnom pritisku, neoprenski me#uslo-
jevi debljine 5-8 mm se nezavisno deformiu, pa su, s obzirom na njihovu malu debljinu, de-
formacije zanemarljive. Izra#uju se sa kvadratnom (od $00x$00 do 900x900 mm) i krunom
osnovom (od 200 do 900 mm) i mogu da se primene za vertikalne reakcije od $00 do
$2000 kN.
Slika 4.246 - Neoprenska leita: a) nearmirano leite; b) armirano leite;
c) ema funkcionisanja neoprenskih leita
Povrina neoprenskog leita zavisi od doputenog napona pritiska po betonu na koji se
postavlja (
d bet ,
=$0-25 MPa), jer neopren, nesumljivo ima bolje mehani!ke karakteristi-
ke. Me#utim, kada se neoprensko leite postavlja na !eli!nu povrinu, to nije redak slu-
!aj u zgradarstvu (npr. na glavu stuba ili noicu podvlake), za odre#ivanje povrine leita
merodavan je pritisak po neoprenu. Na visinu, odnosno debljinu neoprenskog leita di-
rektno uti!e zahtevano horizontalno pomeranje. S obzirom da je maksimalno doputeno
klizanje 7 , 0 tg , za ve"a pomeranja potrebna su leita velike visine.
Dimenzije armiranih neoprenskih leita, kao i ostali neophodni podaci za njihov
prora!un (maksimalne vrednosti sile pritiska i horizontalnih pomeranja) nalaze se u ka-
talozima proizvo#a!a. Proizvode se kao nepokretna i pokretna u jednom ili u svim prav-
cima. U tabeli 4.45 prikazana je konstrukcija i osnovne karakteristike armiranih neo-
prenskih leita.
Tabela 4.45 - Armirana neoprenska leita
Oznaka
Skica Opis i primena leita
N A L
(neankerovan)
- pokretno u svim
pravcima,
- primena: mostovi,
zgrade i industrijski
objekti
N A L - p - $
(ankerovan)
N A L - p - 2
(ankerovan)
N A L - p - 3
(ankerovan)
- pokretno u svim
pravcima,
- ankerovano za
konstrukciju,
- primena: mostovi,
objekti
N A L - a
- pokretno u jednom
pravcu (podunom ili
popre!nom),
- ankerovano za
konstrukciju,
N A L - b
- primena: mostovi,
objekti
N A L - f
- nepokretno,
- ankerovano za
konstrukciju,
- primena: mostovi,
objekti
U slu!aju oslona!kih reakcija izuzetno velikog intenziteta ($000-50000 kN) primenjuju
se leita na bazi neoprena sa posebnom konstrukcijom, takozvana leita u loncu (neotopf
leita). Osnovna ideja pri konstruisanju ovakvih leita bila je da se umesto armiranja
neoprena, za spre!avanje bo!nih deformacija koristi !eli!ni prsten, koji je sastavni deo po-
sude (lonca) u koju se postavlja elastomer. Elastomer je prakti!no nestiljiv, a oblik menja
u skladu sa obrtanjem oslona!kog preseka. Ovakva leita mogu da budu nepokretna, po-
kretna u jednom ili u svim pravcima. Konstrukcija jednog karakteristi!nog nepokretnog le-
ita u loncu prikazana je na slici 4.247.
A - gornja !eli!na plo!a F - nastavci za pri!vr"ivanje
B - !eli!ni prsten G - zavrtnjevi za spajanje leita pri transportu
C - elastomer (neopren) H - stiljiva zaptivna traka
D - donja !eli!na plo!a J - montani zavrtnjevi za nametanje leita
E - prsten za brtvljenje
Slika 4.247 - Konstrukcija nepokretnog leita u loncu
Pokretna leita u loncu konstruiu se na sli!an na!in kao i nepokretna. Pomeranje se
ostvaruje klizanjem preko tankog sloja teflona (PTFE - politetrafluoretilen), materijala koji
ima izuzetno nizak koeficijent trenja ( 03 , 0 0$ , 0 ), a uz to je postojan i otporan na ha-
banje. Konstrukcija jednosmerno pokretnog leia u loncu prikazana je na slici 4.248.
A - gornja !eli!na plo!a F - donja !eli!na plo!a lonca
B - nastavak za pri!vr"ivanje G - !eli!ni prsten
C - teflon 3-5 mm H - stiljiva zaptivna traka
D - srednja plo!a za koju se lepi teflon I - !eli!ni grani!nik za prijem horizontalnih sila
E - neopren J - montani zavrtnjevi za nametanje leita
Slika 4.248 - Konstrukcija nepokretnog leita u loncu
Treba ista"i de je kod leita u loncu elastomer zati"en od negativnih uticaja spolja-
nje sredine, pre svega se misli na ultravioletne zrake i ozon, pa im je vek trajanja znatno
dui. U okviru tabele 4.46 date su performanse jednog nepokretnog neotopf leita (tip N).
Tabela 4.46 - Karakteristike nepokretnog neotopf leita tipa N
Tip Nosivost Teina A C E BH Elastomer
leita kN kg cm cm cm cm D %cm& h %cm&
N $00 $000 40 32 29 34 7 23 $,6
N $50 $500 60 37 34 39 7 28 $,9
N 200 2000 70 42 39 44 8 32 2,2
N 250 2500 90 46 43 48 8 36 2,4
N 300 3000 $$0 50 47 52 8 39 2,6
N 350 3500 $20 53 50 55 9 42 2,8
N 400 4000 $50 57 54 59 9 45 3,0
N 450 4500 $80 60 57 62 $0 48 3,2
N 500 5000 200 64 6$ 66 $0 5$ 3,4
N 550 5500 220 66 63 68 $0 53 3,5
N 600 6000 230 68 65 70 $0 55 3,7
N 650 6500 270 72 69 74 $2 58 3,9
N 700 7000 290 74 7$ 76 $2 60 4,0
N 750 7500 330 77 74 79 $2 62 4,2
N 800 8000 360 79 76 8$ $2 64 4,3
N 850 8500 380 8$ 78 83 $2 66 4,4
N 900 9000 400 83 80 85 $3 68 4,6
N 950 9500 470 86 83 88 $4 70 4,7
N $000 $0000 490 88 85 90 $4 72 4,8
N $$00 $$000 540 9$ 88 93 $4 75 5,0
N $200 $2000 590 95 92 97 $4 78 5,2
N $300 $3000 640 99 96 $0$ $5 82 5,5
N $400 $4000 800 $03 $00 $05 $5 85 5,7
N $500 $5000 850 $06 $03 $08 $6 88 5,9
N $600 $6000 900 $09 $06 $$$ $6 90 6,0
N $700 $7000 950 $$2 $09 $$4 $7 93 6,2
N $800 $8000 $0$0 $$5 $$2 $$7 $7 96 6,4
N $900 $9000 $090 $$9 $$6 $2$ $8 99 6,6
Tip Nosivost Teina A C E BH Elastomer
leita kN kg cm cm cm cm D %cm& h %cm&
N 2000 20000 $$90 $2$ $$8 $23 $8 $0$ 6,8
N 2200 22000 $390 $27 $24 $29 $8 $06 7,$
N 2400 24000 $540 $33 $30 $35 $9 $$$ 7,4
N 2600 26000 $700 $37 $34 $39 $9 $$5 7,7
N 2800 28000 $890 $43 $40 $45 2$ $20 8,0
N 3000 30000 2$50 $48 $45 $50 2$ $24 8,3
N 3500 35000 2520 $59 $56 $6$ 22 $34 9,0
N 4000 40000 3320 $70 $67 $72 22 $43 9,6
N 4500 45000 3780 $80 $77 $82 23 $52 $0,2
N 5000 50000 4200 $89 $86 $9$ 24 $60 $0,7
Leita na bazi elastomera imaju niz prednosi u odnosu na klasi!na !eli!na leita, a
najvanije od njih su: relativno jednostavna i jeftina izrada, niski trokovi ugradnje i odr-
avanja, mala visina leita i mogu"nost dilatiranja u svim pravcima. Osim toga, leita na
bazi elastomera pruaju mogu"nosti za primenu novih konstrukterskih reenja.
5
KONSTRUKCIJE OD
ALUMINIJUMSKIH LEGURA
1 UVOD
Aluminijum je otkriven jo sredinom XIX veka, ali razvoj aluminijumske industrije po-
!inje prakti!no tek po!etkom ovog veka. Proizvodnja i primena aluminijuma u po!etku je
bila veoma spora, a tek otkri"em postupaka poboljanja njegovih karakteristika legiranjem
drugim elementima, omogu"ena je njegova iroka primena u raznim oblastima privrede.
Danas aluminijum predstavlja vaan industrijski metal, bez koga se moderna tehnika ne
moe zamisliti.
Brzom razvoju proizvodnje i primene aluminijuma, pored odlika koje on ima kao mate-
rijal, nesumnjivo je doprinela i !injenica da je u zemljinoj kori ovaj element zastupljen sa
!ak 8%. Sa druge strane, za njegovu proizvodnju potrebna je velika koli!ina energije, to
postupak za dobijanje aluminijuma i proizvoda od ovog materijala !ini znatno skupljim u
odnosu na !elik. Me#utim, povoljna osobina vezana za ovaj materijal, koja je od velikog
zna!aja za o!uvanje konkurentne pozicije u industriji metala, je i mogu"nost njegovog re-
cikliranja. Za preradu aluminijumskog otpada, odnosno proizvodnju sekundarnog alumini-
juma, potrebno je svega 5% energije potrebne za njegovo primarno dobijanje.
Aluminijumske legure su, kao materijal male teine i visoke !vrsto"e, svoju pravu afir-
maciju doivele u avionskoj industriji nakon pronalaska prve kaljive aluminijumske legure
- duraluminijuma $906. godine. Tako je i Cepelin (Zeppelin) izgradio skelet svoje letilice
isklju!ivo od aluminijumskih legura. Od tada je razvoj aluminijumske industrije tesno po-
vezan sa razvojem avionske industrije.
Veliku primenu aluminijum, odnosno legure aluminijuma, nalaze i u brodogradnji i in-
dustriji vozila za drumski i elezni!ki saobra"aj.
Prva primena aluminijuma u gra#evinarstvu vezana je za $897. godinu kada je alumini-
jumskim plo!ama pokrivena kupola crkve Sv. Jakova u Rimu, koja je do danas neote"ena
zubom vremena. Ipak, bilo je potrebno da pro#e dosta vremena do po!etka masovnije pri-
mene ovog materijala u oblasti gra#evinskih konstrukcija i to najve"im delom za izradu
metalne stolarije, profilisanih limova i drugih metalnih delova opreme.
Kod izrade nose"ih konstrukcija, aluminijumske legure se jo uvek slabije primenjuju i
u svetu, a u Jugoslaviji postoji svega nekoliko takvih pokuaja. Osnovni razlog za takvo
stanje je relativno skup proces dobijanja sirovog aluminijuma, relativno komplikovan na-
!in projektovanja, proizvodnje i izvo#enja proizvoda, ali i nedovoljno poznavanje sli!nih
ostvarenja u svetu.
Po svojim osobinama, aluminijum i njegove legure sli!ni su gra#evinskim !elicima, a i
na!in konstruisanja i izrade konstrukcija od oba metala su sli!ni. Ipak, postoje i neke bitne
razlike zbog kojih se za konstrukcije od aluminijumskih legura ne mogu u potpunosti pri-
meniti svi konstruktivni oblici i sva pravila prora!una i izrade, koji odgovaraju nose"im
konstrukcijama od !elika.
U pore#enju osobina vezanih za primenu u gra#evinskim konstrukcijama, u odnosu na
!elik, aluminijumske legure imaju prednost zbog male zapreminske teine, postojanosti na
dejstvo korozije i na niskim temperaturama, kao i zbog mogu"nosti lakog oblikovanja pro-
izvoda razli!itih oblika postupkom presovanja. Nepovoljnost u odnosu na !elik ogleda se u
malom modulu elasti!nosti, znatno ve"em koeficijentu termi!kog irenja i ve"oj jedini!noj
ceni. Ovakvo jednostavno pore#enje, me#utim, ne moe da prui kompletnu sliku o ovim
materijalima i njihovoj primeni, koja treba da zadovolji razli!ite zahteve vezane za osobi-
ne, nosivost i funkciju nose"ih gra#evinskih konstrukcija. Bolje pore#enje ovih gra#evin-
skih materijala moe se izvriti tek nakon detaljnijeg upoznavanja sa svojstvima alumini-
juma i njegovih legura, na!inom spajanja konstrukcijskih elemenata, prora!unom i mogu"-
nostima njegove primene.
2 ALUMINIJUMSKE LEGURE KAO MATERIJAL
ZA KONSTRUKCIJE
2.1 PROIZVODNJA ALUMINIJUMA I ALUMINIJUMSKIH LEGURA
Iako se za aluminijum kao hemijski element zna znatno due, po!etak dobijanja alumini-
juma ne datira tako daleko u prolosti. Tek $807. godine engleski hemi!ar ser Hemfri Darvi
(Hamphry Darvy) predvideo je mogu"nost izdvajanja aluminijuma, ali nije uspeo da ga dobi-
je redukcijom iz gline. To je $825. godine uspelo Dancu Derstedu (Dersted) i $827. godine
Nemcu Voleru (Wohler). Ovako dobijeni aluminijum bio je prili!no ne!ist, a proces dobija-
nja skup, pa mu je cena !ak prevazilazila cenu zlata. Godine $855. francuski hemi!ar Sent
Kler Devil (Sainte-Claire Deville) prvi izdvaja aluminijum na industrijski na!in - elektrohe-
mijskom redukcijom aluminijum hlorida i dobija metal !isto"e 96-97%. Cena aluminijuma
pada na petinu, ali je ona i dalje bila takva da je aluminijum smatran za plemeniti metal. Po-
!etak industrijske proizvodnje aluminijuma vezan je za $866. godinu, kada %arls Martin Hol
(Charles Martin Hall) u SAD i Pol Hero (Paul Herault) u Francuskoj istovremeno i nezavi-
sno pronalaze ekonomski opravdano reenje postupka tehni!ke elektrolize.
Proces industrijske proizvodnje primarnog aluminijuma, kakav se danas primenjuje,
tehnoloki je zaokruen tek $892. godine, kada je Austrijanac Bajer (Bayer) patentirao po-
stupak za dobijanje aluminijum oksida - glinice (Al
2
O
3
) iz rude boksita. Taj postupak se u
svojoj osnovi i danas koristi na isti na!in.
Aluminijum je prisutan u povrini zemljine kore u prakti!no neiscrpnim koli!inama u
obliku raznih oksida i silikatnih materijala. Me#utim, zbog svojih svojstava rastvorljivosti
Konstrukcije od aluminijumskih legura 3
u alkalnoj sredini i visokom sadraju aluminijuma (20-30% mase), boksit je ostao isklju!i-
va sirovina od ekonomskog i tehni!kog zna!aja za proizvodnju aluminijuma.
Proces proizvodnje primarnog aluminijuma moe se podeliti na dve tehnoloki odvoje-
ne celine. Prva je Bajerov postupak za dobijanje glinice iz rude boksita, a druga je dobija-
nje primarnog aluminijuma redukcijom glinice. Pojednostavljena ema ovog procesa pri-
kazana je na slici 5.$.
Slika 5.1 - Tehnoloka ema proizvodnje aluminijuma
Osim primarnog aluminijuma veliki zna!aj ima i tzv. sekundarni aluminijum dobijen
recikliranjem otpadnog aluminijumskog materijala, sa u!e"em od oko 25% u ukupnoj
svetskoj potronji. Nesumnjivo najvaniji uzrok ovakvog stanja je ekonomska opravdanost
primene sekundarnog aluminijuma, s obzirom na !injenicu da je za recikliranje aluminiju-
ma potrebno dvadeset puta manje energije nego za njegovo izdvajanje iz rude boksita.
Metalurki aluminijum tj. aluminijum dobijen elektrolizom nije potpuno !ist. Prema
hemijskom sastavu pod !istim aluminijumom podrazumeva se aluminijum sa 99-99,9% !i-
sto"e. Ovakav aluminijum nema osobine koje se zahtevaju za mnoge primene, a s obzirom
na veoma skromna mehani!ka svojstva, nije pogodan za nose"e konstrukcije. Zbog toga
se, kao i kod drugih metala, i kod aluminijuma pribegava njegovom legiranju drugim he-
mijskim elementima.
Poznavanje osnovnih pojmova vezanih za tehnoloki proces proizvodnje i metalurke
osobine veoma je vano prilikom projektovanja konstrukcija od Al-legura. Prilikom anali-
ze upotrebnih osobina Al-legura treba voditi ra!una o generalnim osobinama koje podra-
zumevaju pojedini legiraju"i elementi:
Bakar (Cu) znatno pove"ava !vrsto"u, !ak i do vrednosti koje odgovaraju mekim kon-
strukcionim !elicima, kao i sposobnost plasti!ne obrade. Sa druge strane smanjuje korozi-
onu otpornost, duktilnost i zavarljivost, pa se zbog toga Al-legure sa bakrom kao domini-
raju"im legiraju"im elementom ne primenjuju za nose"e konstrukcije.
Mangan (Mn) znatno pove"ava !vrsto"u, uz neznatno smanjenje duktilnosti. Koroziona
otpornost Al-legura sa manganom kao preovla#uju"im legiraju"im elementom je dobra, ali
su ove legure neprikladne za termi!ku obradu i zavarivanje. Zato se uglavnom primenjuju
za proizvodnju panela i profilisanih limova za oblaganje, a ne nalaze ve"u primenu kod
nose"ih konstrukcija.
Silicijum (Si) ima sli!an uticaj kao mangan. Legure aluminijuma u kojima je on jedini
legiraju"i element ne primenjuju se za nose"e konstrukcije, ali se u kombinaciji sa magne-
zijumom silicijum moe na"i u Al- legurama za ovu primenu.
Magnezijum (Mg), kao jedini ili jedan od legiraju"ih elemenata, nalazi iroku primenu
u Al-legurama za nose"e konstrukcije, s obzirom na viestruki povoljan uticaj koji daje. S
obzirom da sniava ta!ku topljenja aluminijuma sa 660 C na 450 C, primenjuje se za
proizvodnju elektroda za zavarivanje. Legure sa magnezijumom imaju dobru korozionu
otpornost, mogu"e im je znatno pove"ati !vrsto"u hladnom obradom, a neke su pogodne i
za termi!ku obradu. Zavarljivost im je znatno bolja nego kod ostalih legura.
Cink (Zn) se, kao preovla#uju"i legiraju"i element, u legurama javlja uvek sa magnezi-
jumom i drasti!no pove"ava njihovu !vrsto"u. Ove legure iz tehnolokih razloga uvek sa-
dre i neki procenat bakra, to nije povoljno za upotrebne osobine. Generalno, sa zanemar-
ljivim procentom bakra, ove legure karakteriu osobine povoljne za primenu u nose"im
konstrukcijama - !vrsto"a koja dostie vrednosti karakteristi!ne za ja!e !elike, koroziona
otpornost, duktilnost i, sa izvesnom rezervom, zavarljivost.
Kao !esti sporedni elementi koji se nalaze u manjem procentu i nemaju ve"i uticaj na
upotrebne osobine Al-legura, javljaju se nikl (Ni), kobalt (Co), hrom (Cr), gvo#e (Fe) i ti-
tanijum (Ti).
eljene osobine mogu se kod pojedinih legura posti"i ne samo legiranjem, ve" i na-
knadnom termi!kom obradom.
2.1.1 Klasifikacija aluminijumskih legura
Sa stanovita metalurkih mogu"nosti i prakti!ne upotrebljivosti aluminijumske legure
predstavljaju familiju prili!no raznorodnih materijala. Za nose"e konstrukcije pogodne su
samo neke od Al-legura, dok !ist aluminijum nema primenu u ovoj oblasti.
Klasifikacija aluminijumskih legura moe da se izvri na osnovu tri osnovna kriterijuma:
prema tehnolokoj nameni,
prema hemijskom sastavu,
prema stanju.
U smislu kriterijuma tehnoloke namene aluminijumske legure se dele na Al-legure za
livenje i Al-legure za plasti!nu obradu (gnje!enje). Al-legure za livenje se ne primenjuju
za nose"e konstrukcije. Al-legure za plasti!nu obradu mogu da se obra#uju postupcima
kao to su: toplo i hladno valjanje, presovanje, izvla!enje, vu!enje i kovanje, !ime se dobi-
jaju poluproizvodi pogodni za primenu u nose"im konstrukcijama.
Podela Al-legura prema hemijskom sastavu vri se prema preovla#uju"im legiraju"im
elementima. Takva podela prema JUS C.C0.00$/95 i odgovaraju"a podela usvojena u
SAD i ve"ini razvijenih zemalja Evrope, prikazana je u tabeli 5.$.
Tabela 5.1 - Klasifikacija Al-legura prema hemijskom sastavu
Grupe Al-legura
(JUS C.C0.00$/95)
Serije Al - legura
(SAD i Evropa)
Al $000
Al-Cu
Al-Cu-Mg
Al-Cu-Si
2000
Al-Mn 3000
Al-Si 4000
Al-Mg 5000
Al-Si-Mg 6000
Al-Zn-Mg 7000
Kao posledica izuzetnih metalurkih mogu"nosti Al-legura, mogu"e je posti"i da proiz-
vod od iste legure, dobijen istim osnovnim proizvodnim procesom, ima bitno razli!ite upo-
trebne osobine, u zavisnosti od precizno definisanog postupka izrade proizvoda, tzv. sta-
nja. Informativno, u tabeli 5.2 prikazane su uporedne oznake stanja Al-legura, koje se
uglavnom koriste za nose"e konstrukcije, prema JUS C.C0.003 i preporukama ECCS-T2.
Tabela 5.2 - Stanje proizvoda od Al-legura prema JUS-u i preporukama ECCS-T2
JUS C.C0.003 ECCS-T2 Naziv stanja i opis postupka
$0 0
Meko stanje - postignuto rekristalizacionim arenjem
proizvoda dobijenih plasti!nom obradom u hladnom stanju
34 H24
Polutvrdo stanje - postignuto delimi!nim odarenjem
proizvoda dobijenih plasti!nom obradom na hladno
60 T5
Stabilizovano stanje - postignuto arenjem proizvoda
primarne proizvodnje na temperaturi ispod donje granice
rekristalizacije
42 T6
Termi!ki o!vrsnuto stanje - postignuto rastvornim arenjem
i termi!kim o!vr"avanjem pri povienim temperaturama
(veta!ko starenje) proizvoda od legura pogodnih za
termi!ko o!vr"avanje
Uticaj stanja proizvoda na mehani!ka svojstva ilustrovan je primerom na slici 5.2, gde
je prikazan - dijagram jedne iste legure u dva razli!ita stanja.
Slika 5.2 - Dijagram - jedne Al-legure u dva razli!ita stanja
Razli!iti oblici poluproizvoda od Al-legura pogodnih za primenu u nose"im konstruk-
cijama mogu se dobiti razli!itim postupcima plasti!ne obrade, od kojih se neki vre u to-
plom, a neki u hladnom stanju. U cilju poboljanja mehani!kih svojstava oni se izlau ne-
kom od postupaka dalje obrade. U zavisnosti od podobnosti za termi!ko o!vr"avanje, Al-
legure se dele na:
termi!ki neo!vrstive legure (Al-Mn i Al-Mg), pogodne za obradu u hladnom stanju i
termi!ki o!vrstive legure (Al-Mg-Si i Al-Zn-Mg), pogodne za termi!ku obradu.
Postupcima hladne obrade pove"ava se !vrsto"a, ali se znatno redukuje duktilnost i ja-
vljaju zaostali naponi. Zbog nehomogenosti materijala i sklonosti ka krtom lomu ovakvi
postupci nisu najpovoljniji za primenu kod nose"ih konstrukcija. Postupcima termi!ke ob-
rade mogu se viestruko poboljati mehani!ka svojstva u odnosu na izvornu leguru. Pod
pojmom termi!kog o!vr"avanja podrazumevaju se razne kombinacije slede"ih postupaka:
arenje (zagrevanje do temperature od 450 do 530 C),
kaljenje (naglo hla#enje vodom ili vazduhom nakon zagrevanja do odre#ene tempe-
rature),
dozrevanje (prirodno ili veta!ko starenje, prirodno se postie odleavanjem na sob-
noj temperaturi, a veta!ko na temperaturi od oko $20 do $80 C),
obrada u hladnom stanju (pre ili posle starenja).
Kao posledica termi!kog o!vr"avanja dolazi do promene mehani!kih svojstava Al-le-
gura, usled promene u strukturi materijala, odnosno homogenizacije materijala.
2.2 PROIZVODNJA I OZNA!AVANJE POLUPROIZVODA
ZA PRIMENU U NOSE"IM KONSTRUKCIJAMA
Poluproizvodi od Al-legura koji svoju primenu nalaze u nose"im konstrukcijama naj!e-
"e su oblika ravnih limova, profila, cevi i ipki. Ovi oblici se mogu dobiti razli!itim teh-
nolokim postupcima plasti!ne obrade, koji se mogu podeliti na:
valjanje (u vru"em ili hladnom stanju),
presovanje ili istiskivanje (u vru"em stanju),
kovanje (u vru"em ili hladnom stanju),
vu!enje (u hladnom stanju),
izvla!enje (u hladnom stanju).
Ve"ina navedenih tehnolokih postupaka je karakteristi!na za metalurgiju !elika i bitno
se ne razlikuju. Za Al-legure, me#utim, karakteristi!an je postupak presovanja, odnosno
istiskivanja, koji omogu"ava dobijanje proizvoda prakti!no proizvoljnog popre!nog prese-
ka, za razliku od !elika gde se profili uglavnom biraju iz poznatog i ograni!enog asortima-
na. Mogu"nost primene ovog postupka predstavlja jednu od najzna!ajnijih prednosti Al-le-
gura u odnosu na druge konstrukcione materijale. Pored projektovanja optimalnih preseka,
ovaj postupak omogu"ava i optimalno reenje problema veza i spojeva, uz mnogo manji
utroak rada, kao i minimiziranje problema lokalne stabilnosti elemenata popre!nog prese-
ka i globalne stabilnosti nose"ih elemenata. Nekoliko primera popre!nih preseka profila
izra#enih presovanjem prikazano je na slici 5.3.
Slika 5.3 - Neki karakteristi!ni oblici popre!nih preseka dobijenih presovanjem
Tehnoloki proces presovanja zasniva se na potiskivanju blokova (ingota) od Al-legu-
re, prethodno zagrejanih do temperature presovanja koja zavisi od legure i sloenosti pre-
seka, kroz !eli!nu matricu koja ima prorez eljenog oblika (slika 5.4). Nakon istiskivanja
profil se obi!no izlae zatezanju radi ispravljanja i se!e na potrebnu duinu. Izmenom ma-
trica mogu se lako i brzo menjati oblici preseka, to omogu"ava proizvodnju manjih serija.
Ipak, s obzirom da je za svaki presek vezana i izrada odgovaraju"e matrice za presovanje,
projektovanje preseka je ekonomski isplativo samo za velike serije.
Veoma velika zavisnost upotrebnih osobina od hemijskog sastava, vrste i stepena obra-
de, kao i irok asortiman mogu"ih oblika popre!nog preseka, uslovili su prili!no kompli-
kovan na!in obeleavanja proizvoda od Al-legura. Ve"ina nacionalnih i internacionalnih
standarda zahteva minimum 4 do 5 grupa oznaka. Na slici 5.5 dat je ematski prikaz ozna-
!avanja poluproizvoda od Al-legura.
a)
b)
Slika 5.4 - a) Matrice za presovanje profila od Al- legura; b) Postupak presovanja
Slika 5.5 - ematski prikaz ozna!avanja poluproizvoda od Al-legura
2.3 SVOJSTVA ALUMINIJUMSKIH LEGURA
2.3.1 Fizi#ka i mehani#ka svojstva
Pri razmatranju fizi!kih i mehani!kih svojstava Al-legura, najprikladnije je vriti pore-
#enje sa konstrukcionim !elikom, kao daleko poznatijim i odoma"enim materijalom. Alu-
minijumske legure predstavljaju veoma bogatu familiju prili!no raznorodnih materijala, ali
se zaklju!ci o nekim osnovnim svojstvima mogu izvesti razmatranjem - dijagrama !eli-
ka i nekoliko karakteristi!nih aluminijumskih legura, prikazanih na slici 5.6 i upore#enjem
vrednosti datih u tabeli 5.3.
Slika 5.6 - Karakteristi!ne krive - za aluminijumske legure i !elik
Tabela 5.3 - Uporedne vrednosti fizi!kih i mehani!kih svojstava konstrukcionih Al-legura
i konstrukcionih !elika
Al-legure serije (grupe) %elik
Fizi!ka i mehani!ka
svojstva
5000
(Al-Mg)
6000
(Al-Mg-Si)
7000
(Al-Zn-Mg)
%036$ %056$
f
02
(f
y
) [N/mm
2
] $60 260 360 240 360
f
u
[N/mm
2
] 280 320 4$0
360 560
[N/m
3
]
27000 78000
f
u
/ [N/mm
2
/N/m
3
]x$0
-2
$,04 $,$8 $,52 0,46 0,72
E [N/mm
2
]
70000 2$0000
G [N/mm
2
]
26000 8$000
!
5
[%] $0 25

T
[$/C]
0,000024 0,0000$2
Aluminijumske legure imaju priblino tri puta manju specifi!nu teinu () od !elika,
kao i znatno povoljniji odnos zatezne !vrsto"e i sopstvene teine (f
u
/

).
Generalno, Al-legure u pogledu !vrsto"e predstavljaju iru familiju materijala nego to
je to slu!aj kod !elika. Razmatranjem prikazanog uporednog dijagrama moe se zaklju!iti
da Al-legure pokrivaju oblast srednjih i povienih !vrsto"a.
Bitna razlika izme#u - dijagrama moe da se uo!i i u pogledu granice razvla!enja.
Za razliku od !elika, Al-legure nemaju izraenu granicu razvla!enja. Zbog toga se, kao i
kod drugih sli!nih materijala, za granicu razvla!enja usvaja konvencionalna vrednost f
02
,
odnosno vrednost koja odgovara plasti!noj dilataciji od 0,2%.
Odnos zatezne !vrsto"e i konvencionalne granice razvla!enja f
u
/f
02
je, generalno, znat-
no manji nego kod !elika, to predstavlja !injenicu koja se ne moe zanemariti pri usvaja-
nju koncepta sigurnosti.
Jo jedna bitna razlika izme#u !elika i aluminijuma odraava se u pogledu elasti!nog pona-
anja, odnosno veli!ine modula elasti!nosti. Al-legure imaju tri puta manji modul elasti!nosti u
odnosu na !elik, to konstrukcije od ovih materijala !ini znatno osetljivijim na pojavu lokalne i
globalne nestabilnosti kao i deformacija, !emu se mora posvetiti posebna panja pri konstruisa-
nju i prora!unu. Iako predstavljaju donekle ograni!avaju"i faktor, posledice niske vrednosti
modula elasti!nosti mogu se prevazi"i pogodnim konstrukcijskim oblikovanjem, kako eleme-
nata popre!nog preseka, tako i konstrukcije u celini.
Za optere"enje udarima manji modul elasti!nosti predstavlja prednost, jer je deformaci-
onim radom utroena kineti!ka energija u elasti!nom podru!ju pri istom naprezanju, tri
puta manja nego kod !elika. To zna!i da su konstrukcije od Al-legura u stanju da apsorbu-
ju veliki deformacioni rad i da priguuju oscilacije, zbog !ega koeficijenti udara kod prora-
!una ovih konstrukcija mogu da se smanje.
Aluminijumske legure imaju znatno manja izduenja pri kidanju od !elika. Kod kalje-
nih i veta!ki ostarelih Al-legura grani!no izduenje (!
5
) iznosi samo 5-$5%, a kod legura
o!vr"avanih hladnom obradom jo manje, obi!no ispod $0%. U pore#enju sa !elikom to
je oko dva i po puta manje, ali ipak dovoljno da konstrukcije od Al-legura, generalno, nisu
sklone krtom lomu. Ipak, ovu !injenicu treba imati u vidu u slu!aju dinami!ki optere"enih
konstrukcija, kada se zahteva ve"a duktilnost.
Treba napomenuti i da je osetljivost upotrebnih osobina Al-legura na niske temperature
manja u odnosu na !elik. Poznato je da se, i u slu!aju !elika i u slu!aju Al-legura, zatezna
!vrsto"a pove"ava na niim temperaturama. Me#utim, niske temperature kod !elika znatno
uti!u na smanjenje duktilnosti (izduenja pri lomu), odnosno, konstrukcije od !elika su na
niskim temperaturama sklonije krtom lomu. Generalno, kod Al-legura to nije slu!aj, ve"
na niskim temperaturama dolazi do izvesnog pove"anja ove veli!ine.
Koeficijent termi!kog irenja (
T
) priblino je dva puta ve"i nego kod !elika. Ovo
svojstvo Al-legura ukazuje na !injenicu da su konstrukcije od Al-legura osetljivije na tem-
peraturne promene, zbog !ega je potrebno, kod stati!ki neodre#enih nosa!a, obratiti panju
na konstruisanje oslonaca. Me#utim, naponi koji nastaju zbog toplotnog irenja po veli!ini
dostiu svega 2/3 napona koji nastaju kod !eli!nih konstrukcija, jer manji modul elsti!no-
sti (E) izaziva povoljno izjedna!avaju"e dejstvo.
Zbog malog broja neutrona u jezgru, aluminijum je nemagneti!an i ne proizvodi iskre
pri udaru, to kod !elika nije slu!aj. Ove osobine su kod nekih objekata veoma zna!ajne.
Za konstruktersku praksu i svako teorijsko razmatranje nosivosti i stabilnosti nose"ih
konstrukcija od izuzetne vanosti je uspena idealizacija radnog (-) dijagrama. Zbog ve"
istaknutih osobina Al-legura, kao to su neizraenost granice razvla!enja i izrazita razli!i-
tost i zavisnost mehani!kih svojstava od hemijskog sastava i stanja, u odnosu na !elik to
predstavlja znatno sloeniji zadatak. Ipak, reenje u literaturi poznato kao Ramberg-Ozgu-
dov (Ramberg-Osgood) zakon moe se uspeno primeniti za Al-legure, posebno one po-
godne za nose"e konstrukcije i posebno za oblast radnih napona. Zbog toga je ovo reenje
prihva"eno u mnogim nacionalnim i me#unarodnim standardima, a moe se napisati u sle-
de"em obliku:
Konstrukcije od aluminijumskih legura $$
n
f E

,
_
+
02
002 , 0

;
) / ln(
2 ln
0$ 02
f f
n (5.$)
gde je f
02
konvencionalna granica razvla!enja, a f
0$
konvencionalna granica proporcional-
nosti. Na slici 5.7 prikazan je Ramberg-Ozgudov model "-# dijagrama.
Slika 5.7 - Ramberg-Ozgudov model "

-# dijagrama
Prakti!an problem pri primeni ovakvog modela moe se javiti usled toga to se u uobi-
!ajenim tehni!kim specifikacijama vrednost konvencionalne granice proporcionalnosti f
0$
skoro nikad ne navodi, pa bi se ona morala odre#ivati eksperimentalnim putem. Zbog toga
je u standardima Ramberg-Ozgudov zakon obi!no dat u pojednostavljenom obliku u odno-
su na parametar n, za koji se daju preporuke za sra!unavanje na osnovu obi!no raspoloi-
vih podataka iz tehni!kih specifikacija, odnosno bez zavisnosti od konvencionalne granice
proporcionalnosti f
0$
.
U tom smislu, prema preporuci tajnhardta (Stainhardt), parametar n odre#uje se na
jednostavan na!in, na osnovu konvencionalne granice razvla!enja f
02
kao:
$0
02
f
n gde je f
02
u $N/mm
2
% (5.2)
Ovakvo pojednostavljenje pokazuje najbolje slaganje ba sa Al-legurama koje se naj!e-
"e primenjuju za nose"e konstrukcije, kako termi!ki o!vrsle tako i termi!ki neo!vrsle, i
dovoljnu ta!nost za prakti!ne tehni!ke primene. Za istraiva!ki rad, me#utim, ovakva
aproksimacija ipak pokazuje neprihvatljiva odstupanja od stvarnih vrednosti.
2.3.2 Koroziona otpornost i zatita od korozije
Aluminijum je metal koji je veoma otporan na koroziju i u gra#evinskim konstrukcija-
ma !esto moe da se primeni bez ikakvog zatitnog premaza ili neke naro!ite povrinske
zatite.
Pod pojmom korozije metala naj!e"e se podrazumeva oksidacija metala ili neeljeno
razaranje koje nastaje pri fizi!ko-hemijskom delovanju okoline. Podlonost metala korozi-
ji zavisi od njegovog afiniteta prema kiseoniku. Aluminijum je, sa svojom veoma visokom
negativnom vredno"u elektrohemijskog potencijla od $,66 V, veoma reaktivan metal i
ima veliki afinitet prema kiseoniku, pa prema tome i veliku sklonost ka koroziji.
Postojanost aluminijumskih legura se upravo zasniva na ovoj osobini aluminijuma, odno-
sno, na zatitnom delovanju oksidnog sloja, koji se zbog velikog afiniteta trenutno stvara na
njegovoj povrini u reakciji sa kiseonikom iz vazduha. Za razliku od gvo#a i nekih drugih me-
tala, nastali oksidni sloj je veoma gust, kompaktan i neporozan, to onemogu"ava dalji pristup
agenasa (O
2
, SO
2
, itd.) metalu, !ime se korozija trenutno zaustavlja. Ova zatitna opna je posto-
jana ne samo prema spoljnim agensima, ve" i prema svim naprezanjima, bilo da se ona javljaju
u unutranjosti opne pri njenom formiranju, bilo zbog temperaturnih ili drugih faktora, to ta-
ko#e nije slu!aj kod gvo#a, odnosno !elika.
Efekat brzog stvaranja zatitnog sloja kod aluminijuma i Al-legura predstavlja efikasnu
prirodnu zatitu, !ime se moe objasniti uvreeno miljenje da aluminijum ne korodira, pa
se on moe primenjivati u nekim podru!jima !ak i bez dodatne povrinske zatite. Ovo
svojstvo zana!ajno je i za konstrukcije na koje se nanose zatitne ili dekorativne prevlake,
jer u slu!aju njihovog ote"enja, korozija sporo napreduje u blagoj formi, to daje vremena
za sanaciju. Me#utim, nedovoljna antikoroziona sigurnost aluminijuma javlja se kod kon-
strukcija u blizini mora ili u zaga#enoj industrijskoj oblasti, kao i u kontaktu sa nekim me-
talima i kiseonikom ili alkalnim jedinjenjima.
Korozija aluminijuma i aluminijumskih legura javlja se kao: jednolika, lokalna ili inter-
kristalna korozija.
Jednolika korozija posledica je dejstva kiselih ili alkalnih jedinjenja usled !ega dolazi
do otapanja aluminijumske prevlake i aluminijuma ispod nje. Ona se veoma retko javlja u
gra#evinskoj praksi, jer se izbegava kontakt konstrukcija od Al-legura sa takvim jedinje-
njima.
Lokalna (rupi!asta) korozija je elektrohemijske prirode i spada u galvansku ili kontakt-
nu koroziju. Nastaje kada se !estice nekih metala ili legura (bakra, gvo#a, mesinga, ...)
utisnu u povrinu aluminijuma, u prisustvu drugih elemenata, na primer vode.
Interkristalna korozija predstavlja najopasniji oblik korozije. Elektrohemijske je priro-
de i javlja se kod Al-legura heterogene strukture, kao to su Al-Cu-Mg i Al-Zn-Mg-Cu. Na
granicama kristalita osnovnog materijala nalaze se izlu!ene primese legiraju"ih elemenata,
razli!itog elektrohemijskog potencijala u odnosu na osnovne kristale, usled !ega dolazi do
korozije. Izlu!ene primese mogu da se pogodnom termi!kom obradom otope u osnovnom
metalu i tako otkloni sklonost ka ovom vidu korozije.
Ponaanje aluminijuma i Al-legura pri dejstvu korozije zavisi od njihovog hemijskog
sastava, strukturnog sastava, stanja povrina, agresivnosti sredine, kao i primenjenih kon-
struktivnih reenja, od !ega zavisi i potreba za dodatnom zatitom od korozije i vrsta te za-
tite. Potreba za primenom zatite od korozije moe biti i !isto estetske prirode, s obzirom
da aluminijum sa nastankom prirodnog oksidnog sloja gubi metalan sjaj i posivi.
Pitanje kada je potrebna zatita konstrukcija od Al-legura od korozije veoma je kom-
pleksno i da bi se na njega dobio odgovor neophodno je ispitati i prou!iti prilike na lokali-
tetu gde se konstrukcija predvi#a, kao i eventualna iskustva na postoje"im objektima. Ako
za odre#eni materijal ne postoje takva iskustva, najbolje je konstrukciju ostaviti nepokrive-
nu, posmatrati je, pa ako se ukae potreba naknadno je zatititi premazivanjem.
Konstrukcije od aluminijumskih legura $3
Postupak zatitnog premazivanja aluminijumskih konstrukcija u osnovi se ne razlikuje
od odgovaraju"eg postupka za !eli!ne konstrukcije. Da bi se obezbedilo neophodno prija-
njanje premaza sa povrinom, potrebno je da se povrina potpuno o!isti od svih masno"a i
da se ohrapavi.
%i"enje povrina vri se krpama natopljenim nekim od sredstava za rastvaranje masti,
kao to je na primer perhloretilen. Hrapavljenje se danas gotovo isklju!ivo vri hemijskim
najedanjem, s obzirom da mehani!ko hrapavljenje, zbog finih zareza koji pri tom postupku
nastaju, moe nepovoljno da uti!e na ponaanje pri zamoru. Za nose"e konstrukcije od Al-
legura kao sredstvo za najedanje primenjuje se tzv. vo-prajmer (wosh-primer), koji se na-
nosi !etkom ili prskanjem, a preko koga se, ve" nakon trideset minuta, moe naneti osnov-
ni zatitni premaz.
Osnovni premazi koji danas nalaze svoju primenu izra#eni su uglavnom na bazi cink-
hromata, ali se primenjuju i drugi, na primer na bazi crvenog oksida gvo#a. Ukoliko
osnovni premaz nije dovoljan, preko njega se nanosi jedan ili vie slojeva nekog drugog
premaza, to zavisi od uticaja okoline u kojoj se konstrukcija nalazi, kao i od materijala sa-
me konstrukcije. To mogu biti uljane aluminijumske boje i lakovi za unutranje i spoljne
povrine, asfaltni i bitumenski lakovi za konstrukcije izloene uticaju morske vode i at-
mosfere, lakovi na bazi veta!ke smole, koji odgovaraju skoro svim potrebama, lakovi na
bazi hlor-kau!uka za zatitu od raznih hemijskih uticaja, itd.
Osim zatitnog premazivanja, danas se naj!e"e primenjuju slede"i postupci povrinske
zatite i dekoracije aluminijuma namenjenog gra#evinarstvu: anodna oksidacija (anodiza-
cija - eloksaa), kontinuirano bojenje i lakiranje traka Coil Coating postupkom i plastifika-
cija.
Kod nose"ih konstrukcija uopte, pa i kod konstrukcija od Al-legura, !esto se prime-
njuju konstruktivna reenja u kojima se elementi od Al-legura nalaze u direktnom kontaktu
sa nekim drugim materijalima, kao to su !elik, beton, malter, drvo, bakar ili neki drugi
metali ili nemetali. Zbog razlike elektrohemijskog potencijala izme#u aluminijuma i dru-
gog materijala u prisustvu elektrolita (obi!ne ili morske vode, kiseline, baze, itd.) nastaju
galvanske struje, usled !ega dolazi do razgradnje elektrohemijski negativnijeg materijala.
Ova pojava elektrohemijske korozije poznata je kao kontaktna korozija.
Naj!e"e korozija nastaje u kontaktu izme#u aluminijuma i !elika, s obzirom da ovakvi
spojevi u nose"im konstrukcijama imaju !estu primenu. %elik je znatno pozitivniji u elek-
trohemijskom pogledu, pa se aluminijum u prisustvu elektrolita (vlage) anodno rastvara.
Stoga detalji ovakvih spojeva, kada se ne mogu izbe"i, zahtevaju posebnu panju prilikom
projektovanja i izvo#enja.
Za prevla!enje !eli!nih delova koji dolaze u kontakt sa aluminijumom mogu se primeniti
cink ili kadmijum, s obzirom da su neznatno elektrohemijski negativni (anodi!ni) u odnosu
na aluminijum, pa kao takvi predstavljaju dobar izolator. Cink se obi!no primenjuje za pre-
vla!enje ve"ih povrina, a kadmijum za prevla!enje zavrtnjeva i drugih spojnih sredstava. U
agresivnim sredinama primenjuje se jo temeljnija zatita zasnovana na prevla!enju povrine
!elika !istim aluminijumom, a zatim njenom bojenju. Zatita spojeva se moe izvriti i po-
mo"u specijalnih podmeta!a, lepljivih traka i sl. imaju"i u vidu !injenicu da Al-legure neu-
tralno reaguju sa raznim plasti!nim materijalima. Nekoliko primera zatite spojeva elemena-
ta od aluminijuma i !elika prikazano je na slici 5.8.
Tako#e treba obratiti panju i na spojeve izme#u elemenata od razli!itih Al-legura, na-
ro!ito izme#u onih koje sadre bakar i onih koje ga ne sadre.
Slika 5.8 - Karakteristi!ni primeri zatite spojeva !elik-aluminijum sa: a) !eli!nim zavrtnjem;
b) !eli!nim zakivkom; c) aluminijumskim zakivkom
Ner#aju"i !elik, hrom, kobalt i olovo nemaju tetno dejstvo na aluminijum, ukoliko
sredina nije posebno agresivna. Magnezijum i njegove legure su, u odnosu na aluminijum,
elektrohemijski negativni i predstavljaju ugroenu elektrodu. Bakar, bronza i mesing imaju
visok potencijal u odnosu na aluminijum, pa se svaki kontakt sa ovim metalima mora do-
bro izolovati. Generalno, dodire aluminijuma i njegovih legura sa ostalim metalima uvek
je preporu!ljivo zatititi.
U kontaktu aluminijuma sa nemetalnim gra#evinskim materijalima nema opasnosti od
elektrohemijske korozije. Me#utim, ovi materijali mogu sadrati sastojke koji hemijski na-
padaju aluminijum, odnosno, koji usled svoje higroskopnosti (poroznosti) nakon upijanja
vlage ugroavaju dodirnu povrinu aluminijuma. Tako na primer, cement, beton i kre!ni
malter nagrizaju aluminijum u toku vezivanja, dok su nakon o!vr"avanja neutralni, ukoli-
ko se ponovo ne ovlae. Zbog toga je preporu!ljivo da se ovakvi spojevi izoluju, na pri-
mer, bitumenskim premazom.
Kontakti sa drvetom nisu kriti!ni sa stanovita dejstva korozije, naravno, ukoliko je dr-
vo suvo. S obzirom da je drvo podlono upijanju vlage, dodirne povrine treba zatititi sa
dva bitumenska ili neka druga premaza, to je naro!ito vano kod kiselog drveta, kakav je
na primer hrast.
Sve u svemu, poznavanje savremenih metoda za izolaciju dodirnih povrina aluminiju-
ma i drugih materijala veoma je zna!ajno. Nastajanje kontaktne korozije "e biti spre!eno
ukoliko se onemogu"i da vlaga ostvari kontakt izme#u dva raznorodna elementa. U kojem
"e se obliku izvriti izolacija zavisi od uslova kojima "e dodirne povrine biti izloene u
toku perioda eksploatacije konstrukcije. Postoji miljenje da u objektu sa suvom sredinom
ovoj problematici nije potrebno posvetiti panju, me#utim, iskustvo pokazuje da prakti!no
nema sredine u kojoj nema dovoljno vlage za po!etak kontaktne korozije.
2.3.3 Zavarljivost
Jedna od bitnih razlika izme#u !elika i aluminijuma, odnosno Al-legura, ogleda se u
ponaanju osnovnog materijala u odnosu na postupak zavarivanja.
Kao i kod !elika spajanje elemenata od Al-legura moe se uspeno izvriti zavariva-
njem. Me#utim, kao posledica !injenice da aluminijum ima ve"i afinitet prema kiseoniku i
da je ta!ka topljenja oksidne prevlake u odnosu na osnovni materijal ve"a (2050 C za pre-
vlaku i svega 660 C za osnovni materijal), uz ve"u specifi!nu masu prevlake, kod zavari-
vanja Al-legura se javlja i ve"a mogu"nost pojave uklju!aka ljake u materijalu ava. Iz
tog razloga, u slu!aju primene obi!nog elektrolu!nog zavarivanja potrebno je odstraniti
oksidnu prevlaku sa povrine na mestu spoja. Nepovoljnost primene ovog postupka ogleda
se u tome to su rastvara!i koji se za to primenjuju hemijski agresivni, pa dolazi do korozi-
je u spojevima, kao to su ugaoni i preklopni spojevi, koji ponekad ne mogu da se o!iste.
Da bi se ovaj problem prevaziao, mogu se primenjivati i nehigroskopni neutralni rastvara-
!i koji nisu agresivni, ali je njihova cena visoka i mogu se primenjivati samo kod legura
koje ne sadre vie od 3% Mg.
Kao posledica, javila se potreba za modifikovanjem postupaka zavarivanja u odnosu na
odgovaraju"e postupke za !elik, od kojih se danas uspeno primenjuju TIG i MIG postup-
ci, !iji je ematski prikaz ilustrovan na slici 5.9.
Slika 5.9 - ematski prikaz zavarivanja Al-legura: a) TIG i b) MIG postupkom
U oba slu!aja oksid se uklanja hemijskim putem, a rastopljena meavina osnovnog i
dodatnog materijala zati"ena je inertnim gasom - argonom preko specijalnih duvaljki na
ure#ajima za ru!no i automatsko zavarivanje. Elektri!ni luk se obrazuje izme#u netopljive
(TIG) ili topljive (MIG) elektrode i osnovnog materijala. MIG postupak je neto sloeniji i
primenjuje se za zavarivanje debljih limova. Opisanim postupcima obezbe#uju se !isti a-
vovi bez ljake, to isklju!uje potrebu za naknadnim !i"enjem ava, a time i opasnost od
ote"enja ava.
Usled zavarivanja, kod Al-legura dolazi do promena mehani!kih svojstava, odnosno,
do zna!ajnog pada granice razvla!enja f
02
i zatezne !vrsto"e f
u
(a time i nosivosti) u zoni
ava - zoni uticaja toplote (ZUT). Ovaj fenomen najizraeniji je upravo kod legura pogod-
nih za nose"e konstrukcije, s obzirom da toplota koja se unosi procesom zavarivanja poni-
tava uticaje tehnolokih procesa koji su doveli do poboljanja mehani!kih svojstava iz-
vorne legure.
Kao posledica zavarivanja javljaju se i znatni zaostali naponi koji se, za razliku od zao-
stalih napona usled tehnolokog procesa izrade, ne mogu zanemariti. Njihova procentualna
vrednost u odnosu na granicu razvla!enja je manja nego kod !elika, ali je s obzirom na ne-
postojanje plasti!ne rezerve (neizraenu granicu razvla!enja), od velike vanosti. Opisani
fenomeni ilustrovani su primerom prikazanim na slici 5.$0, za slu!aj dve razli!ite legure
koje se primenjuju za nose"e konstrukcije.
Slika 5.10 - Zaostali naponi usled zavarivanja
r
i promena mehani!kih svojstava f
02
i f
01
u zoni ava kod konstrukcionih Al-legura $MPa%
Nehomogenost mehani!kih svojstava koja se javlja u zoni uticaja toplote u okolini za-
varenog spoja (slika 5.$$), s obzirom na direktan uticaj na nosivost elemenata, mora se
uzeti u obzir kako pri prora!unu nosivosti tako i pri prora!unu stabilnosti elemenata kon-
strukcija od Al-legura.
Kao to je objanjeno, neposredno nakon zavarivanja dolazi do drasti!nog pada nosivo-
sti u zavarenom spoju. Me#utim, posle izvesnog vremena moe do"i do znatnog pobolja-
nja nose"ih karakteristika u ZUT-u, kao posledica fenomena "starenja" ava. To je naro!i-
to izraeno kod grupe legura Al-Mg-Zn (serija 7000) koje se termi!ki obra#uju. Kod ovih
legura se neposredno nakon zavarivanja !vrsto"a smanjuje na oko 50%, ali se posle pribli-
no tri meseca vrednosti mehani!kih svojstava pribliavaju vrednostima izvorne legure
(slika 5.$2).
Ovaj mehanizam u velikoj meri zavisi od kvaliteta ava, debljine osnovnog materijala i
vrste dodatnog materijala i nije u potpunosti razjanjen, pa u praksi treba ovu osobinu ko-
ristiti sa oprezno"u.
Slika 5.11 - Zona uticaja toplote
Slika 5.12 - Uticaj "starenja" ava na mehani!ka svojstva kod legure AlZn4.5Mg
3 PREDNOSTI I NEDOSTACI PRIMENE
Jednu od glavnih prednosti aluminijuma, odnosno Al-legura, predstavlja njihova rela-
tivno mala teina. Ova karakteristika naro!ito pogoduje objektima kod kojih se zahteva
mala teina konstrukcije. Uteda koja se moe posti"i primenom ovih materijala kre"e se u
proseku od 30-40% teine odgovaraju"e !eli!ne konstrukcije.
Veoma vanu prednost predstavlja i pomenuta mogu"nost formiranja profila prakti!no
proizvoljnih oblika koji najbolje odgovaraju specifi!nim zahtevima razmatrane konstrukci-
je, kao i mogu"nost njihovog lakog se!enja, obrade i transportovanja.
Zna!ajna osobina Al-legura je da, sa stanovita !vrsto"e, dostiu pa !ak i prevazilaze
!elike srednjih klasa !vrsto"e. Kada se ova relativno visoka !vrsto"a, ali i visoka deforma-
bilnost, dodaju uticaju male teine, moe se izvesti zaklju!ak o prednosti primene u oblasti
konstrukcija u seizmi!kim podru!jima.
Jedna od bitnih prednosti primene Al-legura je i u njihovoj dobroj korozionoj otporno-
sti. U pore#enju sa !elikom, koji godinje gubi oko 80 g/m
2
svoje povrine, Al-legure su u
velikoj prednosti sa svega 2 do 4 g/m
2
gubitka. Kao to je ve" istaknuto, pri upotrebi legu-
ra bez bakra kod otvorenih, lako pristupa!nih konstrukcija u normalnim sredinama, dodat-
na zatita se, po pravilu, moe i izostaviti. Ova osobina sve vie dobija na zna!aju i zbog
konstantnog pove"anja zaga#enosti atmosfere ne samo u industrijski zaga#enim podru!ji-
ma, ve" i onim oblastima koje su do nedavno vaile za !iste.
Prednosti koje tako#e treba ista"i su i postojanost mehani!kih svojstava na niskim tem-
peraturama, nemagneti!nost, kao i odsustvo iskrenja pri udaru i obradi.
Ekonomski nepovoljan momenat, kao posledica viestruko ve"e cene (!ak 6 do 7 puta)
po jedinici teine u odnosu na !elik, svakako predstavlja glavni nedostatak primene Al-le-
gura za nose"e konstrukcije. To, naravno, ne zna!i da konstrukcija od Al-legura mora biti
isto toliko puta laka od odgovaraju"e konstrukcije od !elika da bi njena primena bila eko-
nomski opravdana, ve" za kompletnu tehno-ekonomsku analizu razli!itih reenja treba
uzeti u obzir i sve druge komparativne osobine.
Od nedostataka Al-legura u odnosu na !elik mogu se jo naglasiti i mala vrednost mo-
dula elsti!nosti, to se nepovoljno odraava na probleme stabilnosti i deformacija, zatim
ve"i koeficijent termi!kog irenja, kao i manja otpornost na habanje.
Imaju"i u vidu sve navedene prednosti i nedostatke Al-legura, primena nose"ih gra#e-
vinskih konstrukcija od Al-legura moe da bude ekonomski opravdana kod konstrukcija
kao to su:
konstrukcije objekata srednjih i velikih raspona kod kojih smanjenje mase konstruk-
cije igra veliku ulogu,
konstrukcije visokog stepena radioni!ke obrade koje objedinjuju nose"u i oblonu
funkciju,
nose"e konstrukcije proizvodnih, javnih, stambenih i objekata druge namene u agre-
sivnim sredinama (kao to je na primer primorsko podru!je), gde do punog izraaja
dolazi visoka koroziona otpornost aluminijuma,
montano demontane konstrukcije razli!ite namene, konstrukcije koje se grade u
udaljenim i teko pristupa!nim predelima, pontonski mostovi, razne vrste pomo"nih
mostova, skele, odnosno svi objekti kod kojih je od posebnog zna!aja mogu"nost
lakog transporta i njegova cena,
mostovi na sklapanje i drugi tipovi mostova sa mogu"no"u menjanja raspona,
objekti za skladitenje i transport (rezervoari i cevovodi) materija koje agresivno
deluju na !elik,
konstrukcije koje se koriste u uslovima niskih temperatura, za koje nije pogodna
primena !elika,
postoje"e konstrukcije kod kojih je zbog planiranog pove"anja optere"enja predvi-
#ena zamena starih elemenata, odgovaraju"im elementima manje teine.
4 SPECIFI!NOSTI KONSTRUISANJA KONSTRUKCIJA
OD ALUMINIJUMSKIH LEGURA
U odnosu na opte osobine materijala, oblik konstrukcija, principe konstruisanja i pro-
cese izvo#enja javljaju se velike sli!nosti u pogledu primene Al-legura i !elika. Me#utim,
s obzirom na istaknute razlike u svojstvima ova dva materijala, principi konstruisanja i
prora!unske metode koje odgovaraju !eli!nim konstrukcijama ne mogu se direktno presli-
kavati na konstrukcije od Al-legura.
Niska ilavost, a naro!ito zavisnost !vrsto"e na zamor od stepena obra#enosti povrina
i eventualnih greaka, vani su faktori kojima se mora posvetiti panja prilikom projekto-
vanja i izvo#enja konstrukcija od Al-legura. Pri oblikovanju konstrukcije treba teiti to
ravnomernijoj raspodeli naprezanja i izbegavati otre prelaze, naro!ito kod dinami!ki op-
tere"enih konstrukcija. Pri izvo#enju treba voditi ra!una da ne nastanu bilo kakva ote"e-
nja na povrini, pukotine i sl. Pri obeleavanju u radionici, zbog osetljivosti na zareze,
obeleavanje treba vriti olovkom, a ne metalnom iglom. Iz istog razloga treba obra#ivati i
rupe za mehani!ka spojna sredstva. Pri mehani!koj obradi treba obezbediti da ne do#e do
prodora delova drugih metala u povrinu aluminijuma, jer bi to moglo da izazove nastanak
lokalne korozije.
Koeficijent termi!kog irenja Al-legura priblino je dva puta ve"i u odnosu na !elik, o
!emu treba voditi ra!una posebno u slu!aju kombinovane primene sa !elikom.
Za razmatranje problema stabilnosti i deformacija u elasti!nom podru!ju, od velikog zna-
!aja je modul elasti!nosti. Poznato je da je kriti!no optere"enje pritisnutih elemenata direkt-
no srazmerno, a ugib elemenata optere"enih na savijanje obrnuto srazmeran vrednosti ovog
modula. S obzirom na !injenicu da je modul elasti!nosti tri puta manji kod Al-legura nego
kod !elika, kriti!no optere"enje pritisnutih elemenata od Al-legura je tri puta manje od kriti!-
nog optere"enja odgovaraju"ih elemenata od !elika, a deformacija geometrijski istovetnih
nosa!a sa istim optere"enjem kod nosa!a od Al-legura je tri puta ve"a. Moe se zaklju!iti da
su problemi stabilnosti i deformacija konstrukcija od Al-legura jo izraeniji nego kod kon-
strukcija od !elika, pa zahtevaju posebnu panju pri projektovanju i konstruisanju.
Konstruktivnim merama, skra"ivanjem duine izvijanja, izborom sandu!astih preseka
ili bar preseka sa dva zida, moe se znatno samnjiti uticaj malog modula elasti!nosti na iz-
vijanje. Pri tome mogu"nost presovanja profila od Al-legura omogu"ava da se lako na!ine
profili sa ivi!nim ukru"enjima, !ime se pove"avaju momenti inercije oko obe glavne ose
(slika 5.$3).
Slika 5.13 - Primer presovanih profila sa ivi!nim ukru"enjima
%esto moe da se !uje tvrdnja da aluminijum zbog malog modula elasti!nosti nije po-
voljan za pritisnute tapove, jer je za obezbe#enje stabilnosti potrebno vie materijala. Po-
mo"u pravilnog konstruisanja mogu"e je kod pritisnutih konstrukcijskih elemenata od Al-
legura posti"i istu stabilnost kao kod !elika, a da pri tome uteda u teini dostigne, po pra-
vilu, oko 50%.
Tabela 5.4 - Upore"enje masa preseka pritisnutih tapova
Materijal %elik Aluminijum
Dimenzije
preseka
A $cm
2
% $4,93 23,$3 $9,78
&
59,5 5$,3 48,7
g $kg/m% $$,7 6,25 5,34
$%% $00 53,5 45,3
Ova mogu"nost ilustrovana je primerom pritisnutog tapa duine 2,0 m, !ije su karak-
teristike prikazane u tabeli 5.4. Upore#enjem slu!aja upljeg profila krunog preseka od
!elika i od Al-legure, moe se videti da se pove"anjem debljine profila, uz zadravanje
istog spoljanjeg pre!nika, ista nosivost moe posti"i uz utedu u teini od 46,5%, a pove-
"anjem pre!nika profila uz utedu od 54,5%.
I u slu!aju limova kod kojih se mala vrednost modula elasti!nosti odraava na smanje-
nje vrednosti kriti!ne sile izbo!avanja postoje razli!ite mogu"nosti za ekonomi!nu prime-
nu Al-legura, pove"anjem debljine lima ili promenom irine pritisnutog polja (postavlja-
njem gu"ih ukru"enja). Upotreba debljih limova ima, pored manjeg rada, i druge predno-
sti u odnosu na drugi slu!aj, kao to su laka montaa i izrada u radionici usled ve"e kruto-
sti, ve"a nosivost na lokalna optere"enja, ve"a otpornost na udarce i sl.
Sli!no razmatranje moe se sprovesti i u slu!aju nosa!a optere"enih na savijanje (tabe-
la 5.5). Da bi se postigla ista krutost EI !eli!nog profila i profila od Al-legura, uz zadra-
vanje iste visine, zbog malog modula elasti!nosti Al-legura prakti!no se ne moe ostvariti
zna!ajna uteda utroka materijala ('$0%). Ve"i efekti u utedi materijala ('50%) dobi-
jaju se pove"anjem visine profila od Al-legura.
Sa stanovita dozvoljenih ugiba koji vae za !eli!ne konstrukcije, primena limenih no-
sa!a od Al-legura nije povoljna. Ispunjenje zahteva u pogledu ugiba moe se ostvariti no-
sa!ima ve"e visine, sa malim iskori"enjem nosivosti rebra, to nepovoljno uti!e na ekono-
mi!nost njihove primene. Zbog toga treba teiti izboru takvih stati!kih sistema kod kojih
je problem elasti!nih deformacija manje izraen (kontinualni, lu!ni nosa!i, i sl.).
Konstrukcije od aluminijumskih legura 2$
Tabela 5.5 - Upore"enje masa preseka nosa!a iste krutosti
Materijal %elik Aluminijum
Dimenzije
preseka
I $cm
4
% 483 $440 $438
EI $kNcm
2
% $0,$4($0
6
$0,08($0
6
$0,07($0
6
W $cm
3
% 69,5 206 $37
A $cm
2
% $5,42 39,4 22,6
g $kg/m% $2,$ $$,0 6,3
$%% $00 90,9 52,$
Pri izboru preseka punih limenih nosa!a treba koristiti prednosti presovanih profila, ka-
ko zbog uteda u materijalu, tako i u pogledu konstruisanja veza pojaseva sa rebrom. Pri-
menom pojaseva u obliku presovanih profila (slika 5.$4) moe se izbe"i zavarivanje, koje
nepovoljno uti!e na nosivost nosa!a. Zbog stabilnosti nosa!a preporu!uje se primena ja!e
pritisnute noice (slika 5.$4b), !ime se, zbog pomeranja teita preseka ka pritisnutoj noi-
ci, postie ekonomi!nije iskori"enje materijala i u zategnutoj i u pritisnutoj noici. Za sta-
ti!ko pokrivanje dijagrama momenata savijanja najprikladnije je pove"anje debljine noica
kod ve"ih nosa!a, a kod manjih nosa!a primena dodatnih pojasnih lamela u podru!ju mak-
simalnih momenata savijanja.
Slika 5.14 - Primena presovanih profila za noice limenih nosa!a
Kod zavarenih limenih nosa!a treba obezbediti da avovi ne lee na mestima maksi-
malnih naprezanja, s obzirom na nepovoljan uticaj zavarivanja na mehani!ka svojstva, od-
nosno nosivost. Oblik zavarenog limenog nosa!a, karakteristi!an za !eli!ne konstrukcije
(slika 5.$5a), treba zameniti oblicima prikazanim na slici 5.$5b,c, pri !emu se T-profil mo-
ra upotrebiti bar za zategnutu noicu.
Slika 5.15 - Limeni nosa!i u zavarenoj izradi
Pri projektovanju reetkastih nosa!a treba teiti da kra"i tapovi budu pritisnuti, a dui
zategnuti, odnosno birati takve sisteme kod kojih se minimizira uticaj malog modula ela-
sti!nosti na nosivost pritisnutih tapova. Nekoliko primera povoljnih reenja ilustrovano je
na slici 5.$6.
Slika 5.16 - Primeri sistema reetkastih nosa!a pogodnih za izradu od Al-legura
S obzirom na veliku osetljivost Al-legura na neravnomernu raspodelu naprezanja po
popre!nom preseku, treba izbegavati ekscentri!no vezivanje u !vorovima, kao i previe
krute !vorove, zbog uticaja sekundarnih napona.
Pri izboru popre!nih preseka treba imati u vidu da je u slu!aju Al-legura primena dvo-
zidnih reetkastih nosa!a prihvatljiva i u slu!aju manjih raspona, s obzirom de je za njiho-
vu izradu potrebno manje materijala i vie rada, a da Al-legure karakterie mnogo ve"i od-
nos izme#u cene materijala i cene rada nego to je to slu!aj kod !elika.
U cilju zadovoljenja uslova lokalne stabilnosti, odnosno, zahteva da lokalna stabilnost
bude najmanje jednaka stabilnosti tapa na izvijanje, dimenzije popre!nih preseka pravou-
gaonih i krunih upljih profila treba da zadovolje uslove definisane na slici 5.$7.
Slika 5.17 - Uslovi za dimenzije sandu!astih i cevnih profila
S obzirom na nepovoljan uticaj zavarivanja, primena zavarenih reetkastih nosa!a nije
ekonomi!na i usvaja se samo izuzetno, u slu!aju malih raspona i malih sila u tapovima.
Veliku prednost kod spajanja tapova ispune i pojasnih tapova moe pruiti mogu"-
nost formiranja pojasnih tapova specijalnih oblika primenom postupka presovanja, !ime
se moe eliminisati potreba za !vornim limovima, a time i potreba za zavarivanjem. Kao
dobra ilustracija takvog pristupa moe da poslui primer specijalno oblikovanih preseka
pojasnih tapova primenjenih u jednoj prostornoj reetkastoj konstrukciji, koji su prikazani
na slici 5.$8.
Slika 5.18 - Ilustracija mogu"eg oblikovanja pojasnih tapova jedne prostorne
reetkaste konstrukcije
5 SPAJANJE ELEMENATA KONSTRUKCIJA OD
ALUMINIJUMSKIH LEGURA
Za spajanje elemenata od Al-legura mogu se primeniti prakti!no svi postupci karakteri-
sti!ni za !eli!ne konstrukcije, odnosno:
zakivanje,
spajanje zavrtnjevima,
lepljenje i
zavarivanje.
Potrebno je da materijal za zakivke, zavrtnjeve i dodatni materijal za zavarivanje imaju
priblino isti sastav kao osnovni materijal, kako ne bi dolo do pojave problema kontaktne,
odnosno interkristalne korozije. Izuzetak se moe napraviti kod zavrtnjeva, za koje je uvek
potreban materijal ve"e !vrsto"e, ali se tada oni moraju izolovati odgovaraju"im premazi-
ma ili metalizacijom.
5.1 SPOJEVI SA MEHANI!KIM SPOJNIM SREDSTVIMA
Zakivanje predstavlja najstariji, ali i do danas najpouzdaniji na!in spajanja elemenata
aluminijumskih konstrukcija. S obzirom na osetljivost prema povienim temperaturama,
kod konstrukcija od Al-legura zakivanje se vri posebnom tehnikom u hladnom stanju.
Hladno zakovani spoj prora!unava se kao spoj koji radi na smicanje i pritisak po omo-
ta!u rupe i ne preporu!uje se za prijem zna!ajnijih sila zatezanja. Da bi se ovakvo ponaa-
nje obezbedilo u stvarnosti, rupe moraju biti veoma precizno pripremljene, sa pre!nikom
rupe ve"im od pre!nika zakivka za svega =0,$-0,2 mm.
Slika 5.19 - Oblici glava zakivaka
Glave zakivaka moraju biti oblikovane na poseban na!in, s obzirom da zakivanju pret-
hodi stezanje elemenata za spajanje, pa nakon njihovog otputanja dolazi do prenosa odre-
#ene sile na glavu zakivka. Nekoliko primera zakivaka za spajanje u nose"im konstrukci-
jama od Al-legura, prikazano je na slici 5.$9.
Zakivci se izra#uju od legura Al-Mg ili Al-Mg-Si u mekom ili polutvrdom stanju, sa
!vrsto"ama od $80 do 260 N/mm
2
. Mogu se primenjivati i zakivci od obi!nog ili ner#aju-
"eg !elika, ali tada treba voditi ra!una o zatiti spoja od kontaktne korozije.
Hladno zakivanje zahteva znatno ve"e sile nego zakivanje u vru"em stanju, pa je za
njegovo obavljanje neophodna primena znatno ve"ih ure#aja, to naro!ito oteava zakiva-
nje na gradilitu. Zbog toga se za montane nastavke naj!e"e primenjuju !eli!ni zavrtnje-
vi, koji obavezno moraju biti pocinkovani ili kadmirani.
Osim !eli!nih primenjuju se i aluminijumski zavrtnjevi sa krunim ili trapeznim nare-
zom od legura Al-Mg-Si i Al-Zn-Mg visoke !vrsto"e od 3$0 do 350 N/mm
2
.
Tako#e, postoji mogu"nost uspene upotrebe spojeva sa prednapregnutim zavrtnjevi-
ma, jer se u spoju moe ostvariti koeficijent trenja =0,35-0,45.
5.2 LEPLJENJE
Lepljenje epoksidnim lepkovima u toplom ili hladnom postupku predstavlja ve" opro-
bani na!in za spajanje Al-legura. Me#utim, za nose"e konstrukcije ovaj postupak je jo
uvek u eksperimentalnoj fazi i nije obuhva"en ni jednim od postoje"ih standarda. Prime-
njuje se uglavnom za manje napregnute delove konstrukcija, kao i u slu!ajevima kada je
najvanija dobra zaptivenost spoja.
5.3 ZAVARENI SPOJEVI
Zavarivanje se, uglavnom iz ekonomskih i tehnolokih razloga, preteno primenjuje za
radioni!ke veze i to za delove koji nemaju velike debljine. Osim toga, ovom tehnikom se
spajaju elementi preteno optere"eni mirnim optere"enjem.
O tehnikama zavarivanja i uticaju zavarivanja na mahani!ka svojstva Al-legura ve" je
bilo re!i. Kao to je istaknuto, drasti!no smanjenje nosivosti u zoni uticaja toplote (ZUT)
ne moe se zanemariti i obuhva"eno je svim postoje"im nacionalnim i internacionalnim
propisima i preporukama za prora!un nose"ih konstrukcija od Al-legura.
Slika 5.20 - Uticaj zavarenih spojeva: a) ZUT; b) zavareni presek;
c) model redukovanog preseka
Jedan od pristupa, zastupljen u preporukama ECCS-T2, ovaj fenomen uvodi redukova-
njem geometrijskih karakteristika popre!nog preseka (A, I, S, W) u ZUT-u, sa ekvivalent-
nom irinom zone od 25 mm sa svake strane ava (slika 5.20). Redukovane geometrijske
karakteristike izra!unavaju se na slede"i na!in:

i
i w red
A K A A
,
) $ ( (5.3a)

i
i w i w red
z A K I I
2
, ,
) $ ( (5.3b)

i
i w i w red
z A K S S
, ,
) $ ( (5.3c)
max
z
I
W
red
red
(5.3d)
gde je K faktor redukcije, koji predstavlja odnos granica razvla!enja u zoni ava (
*
02
f ) i
izvan nje (f
02
):
02
*
02
/ f f K (5.4)
Treba jo napomenuti da se prema ovim preporukama doputa i zanemarivanje reduk-
cije granice razvla!enja u ZUT-u, kada je povrina ove zone manja od $0% povrine po-
pre!nog preseka. U slu!aju kada je povrina ZUT-a ve"a od 30% povrine popre!nog pre-
seka, potrebno je u prora!un uvesti i eventualnu promenu poloaja neutralne ose.
Po istom principu koji vai za zavarene profile, prora!unavaju se i tapovi od presova-
nih profila koji su nastavljeni ili vezani zavarivanjem. Lako se moe zaklju!iti da je po-
godnim konstruisanjem potrebno izbe"i popre!ne avove, jer oni ire ZUT na !itav presek,
!ime se drasti!no smanjuje nosivost tapa.
6 PRORA!UN ELEMENATA NOSE"IH KONSTRUKCIJA
OD ALUMINIJUMSKIH LEGURA
6.1 OSNOVE PRORA!UNA
Problematika prora!una konstrukcija od Al-legura obuhva"ena je tehni!kom regulati-
vom u mnogo manjem obimu u odnosu na konstrukcije od !elika, kako u nacionalnim, ta-
ko i u internacionalnim okvirima. U naoj zemlji ne postoje nikakvi propisi iz ove oblasti.
Nacionalni propisi ve"ine zemalja, kao to su Nema!ka, SAD, Velika Britanija, zasnivaju
se na klasi!om pristupu, odnosno konceptu doputenih napona. Samo su dve zemlje, Fran-
cuska i Kanada, svoje propise zasnovale na savremenom konceptu grani!nih stanja, ali je
ovaj pristup usvojen i u svim do sada objavljenim internacionalnim preporukama.
Prvi internacionalni dokument iz oblasti nose"ih konstrukcija od Al-legura predstavlja-
ju preporuke ECCS-T2, objavljene $978. godine od strane Evropske konvencije za !eli!ne
konstrukcije, na osnovu obimnih ekperimentalnih istraivanja i statisti!ki obra#enih poda-
taka. Na svetskom nivou ova problematika je tretirana u okviru ISO me#unarodne organi-
zacije za standardizaciju, koja od sredine osamdesetih godina objavljuje nekoliko radnih
verzija svojih preporuka, da bi $995. godine bila objavljena i definitivna verzija ovog do-
kumenta.
Najsavremenije propise iz oblasti projektovanja konstrukcija uopte, svakako predstavlja-
ju Evrokodovi za konstrukcije (videti poglavlje $3). Za prora!un konstrukcija od alumini-
jumskih legura predvi#en je Evrokod 9, !ije se objavljivanje o!ekuje. S obzirom da se i u
oblasti !eli!nih konstrukcija Evrokod 3 u velikoj meri oslanja na istraivanja sprovedena u
okviru ECCS-a, moe se o!ekivati da "e i Evrokod 9 u osnovi slediti preporuke ECCS-a, na-
ravno, uz uvo#enje najnovijih saznanja. Stoga "e u ovom poglavlju biti predstavljeni osnovni
principi prora!una elemenata od Al-legura prema ovim preporukama.
Prora!un elemenata nose"ih konstrukcija od Al-legura, prema preporukama ECCS-T2,
zasniva se na savremenom konceptu grani!nih stanja. Ovaj koncept detaljno je predsta-
vljen u poglavlju $, pa su ovde, u okviru tabele 5.6, samo prikazane kombinacije dejstava
koje treba razmatrati pri odre#ivanju uticaja od dejstava, sa odgovaraju"im vrednostima
parcijalnih koeficijenata sigurnosti ) i koeficijenata kombinacije *, definisanim u preporu-
kama ECCS-T2. Prema ovim preporukama, parcijalni koeficijenti za svojstva materijala
usvojeni su kao )
M
=$,0.
Tabela 5.6 - Kombinacije dejstava prema preporukama ECCS-T2
Kombinacije dejstava
Grani!na stanja
nosivosti
Osnovna: ) (
$
0 $
>
+ +
i
ki i k Q k G
Q Q G
Incidentna: ) (
$
2 $ $$
>
+ + +
i
ki i k Q A k G
Q Q A G
Grani!na stanja
upotrebljivosti
) (
$
$ $
>
+ +
i
ki i k Q k G
Q Q G
Parcijalni koeficijenti sigurnosti
Kombinacije dejstava
grani!na stanja nosivosti Dejstva Oznaka
osnovna incidentna
gran. stanja
upotrebljivosti
Stalna (G)
- nepovoljna
- povoljna
)
G,sup
)
G,inf
$,3
$,0
$,$
0,9
$,0
Promenljiva (Q) )
Q
$,5 $,0 $,0
Incidentna (A) )
A
- $,0 -
Koeficijenti kombinacije
Promenljiva dejstva *
0
*
$
*
2
Stambene i poslovne zgrade 0,5 0,8 0,4
Parkinzi 0,6 0,7 0,6
Drumski mostovi - klimatska dejstva
(vetar, sneg,...)
0,5 0,3 0,0
Vetar i sneg 0,5 0,2 0,0
6.2 AKSIJALNO OPTERE"ENI ELEMENTI
6.2.1 Aksijalno zatezanje
Kontrola nosivosti elemenata optere"enih aksijalnom silom zatezanja (N
t
) od Al-legura,
sprovodi se na slede"i na!in:
02
f
A
N
mer
t
(5.5)
gde je:
A
mer
merodavna povrina popre!nog preseka tapa.
U slu!aju tapova od presovanih profila, merodavna povrina predstavlja minimalnu
neto povrinu preseka du tapa (A
mer
=A
net
). U slu!aju tapova od zavarenih profila, po-
trebno je uzeti u obzir i imperfekcije mehani!kih karakteristika u ZUT-u, pa se za mero-
davnu povrinu usvaja minimalna neto povrina redukovanog preseka (A
mer
=A
red,net
), pre-
ma (5.3a). Treba naglasiti da, zbog umanjene nosivosti u okolini ava, rupe za spojna sred-
stva ne smeju zahvatiti ZUT.
6.2.2 Aksijalni pritisak
Dokaz nosivosti elemenata izloenih aksijalnom pritisku sprovodi se na isti na!in kao
za zategnute elemente, pri !emu se za merodavnu povrinu, u slu!aju tapova od presova-
nih profila, usvaja bruto povrina preseka (A
mer
=A), a u slu!aju tapova od zavarenih pro-
fila, bruto povrina redukovanog preseka (A
mer
= A
red
), prema (5.3a).
U slu!aju elemenata optere"enih aksijalnom silom pritiska (N
c
), pored dokaza nosivo-
sti, potrebno je dokazati i globalnu stabilnost elementa, prema slede"em izrazu:
A f N k k N N
w b c

02
(5.6)
gde je:
N
b
otpornost na izvijanje,
f
02
konvencionalna granica razvla!enja,
A bruto povrina popre"nog preseka,
N bezdimenzionalni koeficijent kriti!ne sile izvijanja,
k redukcioni faktor oblika popre!nog preseka,
k
w
redukcioni faktor mehani!kih imperfekcija usled zavarivanja.
Bezdimenzionalni koeficijent izvijanja N , koji predstavlja odnos kriti!nog napona iz-
vijanja ( A N
cr cr
/ ) i granice razvla!enja (f
02
), ima isto fizi!ko zna!enje kao koeficijent
kod !elika. Odre#uje se na osnovu odgovaraju"e krive izvijanja i predstavlja funkciju re-
lativne vitkosti :
za
0
: 0 , $ N
za
0
< : (5.7)
'
+ +
1
]
1
+ +
2 2 2 2
0
2 2
0
2 2 2
0
2
2
4 ) $ ( ) ( 2 $ $
2
$

N
gde je:
02
/ relativna vitkost,
=!
i
/i vitkost razmatranog tapa,
2 , 0 02
/ f E vitkost na granici razvla!enja.
Ostali parametri za izra!unavanje bezdimenzionalnog koeficijenta izvijanja N dati su
u tabeli 5.7.
Kao posledica !injenice da Al-legure predstavljaju grupu materijala !ije se mehani!ke
karakteristike kre"u u irokom dijapazonu, kao i mogu"nosti oblikovanja popre!nih prese-
ka postupkom presovanja prakti!no proizvoljnog oblika, uvo#enje krivih izvijanja na na-
!in koji je usvojen za elemente od !elika bilo bi nepodesno za prakti!nu primenu, s obzi-
rom na veliki broj krivih izvijanja koji bi rezultovao ovakvim pristupom. Stoga ECCS-T2
preporuke uvode svega dve krive izvijanja (slika 5.2$), nezavisno od oblika popre!nog
preseka:
krivu "a" za termi!ki o!vrsnute legure i
krivu "b" za termi!ki neo!vrsnute legure.
Tabela 5.7 - Parametri za izra!unavanje N
Parametar Kriva "a" Kriva "b"
0
0,2226 0,$876
0,$590 0,2420
0,083 za < $,$

0,000 za + $,$
0,083 za < $,4
0,000 za + $,4
$,$ $,4
0,966 $,478
Slika 5.21 - Krive izvijanja za elemente od Al-legura
U ovim preporukama predstavljena je i kriva "c", ali samo u vidu dijagrama, kao donja
granica za sve nepovoljne ili nedovoljno ispitane netipi!ne slu!ajeve.
Ovakva upro"ena podela posledica je obimnih eksperimentalnih istraivanja i zasno-
vana je na statisti!koj obradi njihovih rezultata. U cilju obuhvatanja uticaja oblika popre!-
nog preseka, kao i uticaja specifi!nosti zavarenih preseka, ove preporuke predvi#aju uvo-
#enje odre#enih korekcionih faktora, !ime se usvojene krive izvijanja transliraju na polo-
aj stvarnog ponaanja odgovaraju"ih specifi!nih slu!ajeva.
Korekcionim faktorom k aproksimativno se uzima u obzir uticaj oblika, odnosno, nesi-
metri!nost popre!nih preseka presovanih profila, to zapravo zamenjuje postupak odre#i-
vanja krive izvijanja u zavisnosti od oblika preseka, ravni izvijanja i na!ina izrade, koji od-
govara elementima od !elika. Ovaj koeficijent je u ECCS-T2 preporukama predstavljen na
slede"i na!in:
'
preseke !ne popre !ne nesimetri za

) $ )( $ (
$
preseke !ne popre !ne simetri za 0 , $
2 2
2
2

k (5.8)
gde je:
'
) b" " (kriva legure !vrsle neo !ki za termi 3,2

) a" " (kriva legure !vrsle o !ki za termi 4 , 2
koeficijent nesimetri!nosti preseka, definisan na slici 5.22.

Slika 5.22 - Koeficijent nesimetri!nosti popre!nog preseka
Korekcionim faktorom k
w
aproksimativno se uzima u obzir uticaj mehani!kih imper-
fekcija, odnosno zaostalih napona i nehomogenosti grenice razvla!enja po preseku koji na-
staju kao posledica zavarivanja. Ovaj koeficijent je u ECCS-T2 preporukama predstavljen
na slede"i na!in:
'
avovima !nim popre sa tapove za -

avovima nim podu sa tapove za -
K
n
k
w
(5.9)
U slu!aju tapa sa podunim avovima, koeficijent n se, za razli!ite slu!ajeve, moe
odrediti prema tabeli 5.8, a bezdimenzionalni koeficijent izvijanja N odre#uje se prema
izrazu (5.7).
Koeficijent K predstavlja odnos redukovane konvencionalne granice razvla!enja u
ZUT-u (
*
02
f ) i konvencionalne granice razvla!enja osnovnog, zavarivanjem neporeme"e-
nog, materijala (
02
f ), prema (5.4).
U slu!aju tapova sa popre!nim avovima, bezdimenzionalni koeficijent izvijanja N
odre#uje se tako#e prema izrazu (5.7), ali se u prora!un uvodi redukovana vrednost grani-
ce razvla!enja
*
02
f umesto vrednosti
02
f .
Treba napomenuti da ECCS-T2 preporuke ne razmatraju nesimetri!ne zavarene prese-
ke, pa se prikazani postupak odnosi samo na simetri!ne preseke sa k=$,0. Tako#e, predsta-
vljeni postupak za slu!aj popre!nih avova vai za slu!ajeve kada se avovi nalaze u sred-
njih 4/5 duine tapa. U suprotnom, uticaj avova na stabilnost razmatranog elementa se
zanemaruje.
Tabela 5.8 - Vrednosti koeficijenta n
Al-legure Relativna vitkost n
Termi!ki
o!vrsnute
0< $
$< 3
3<
) 85 , 0 / ( / A A A A
red red
0,775+0,775
$,0
Termi!ki
neo!vrsnute
0< $
$< 3
3<
$0,2
0,7+0,$
$,0
6.3 LOKALNA STABILNOST ELEMENATA
POPRE!NOG PRESEKA
Dokaz lokalne stabilnosti elemenata popre!nog preseka predstavljen preporukama
ECCS-T2 zasniva se na metodi ekvivalentne vitkosti. Prora!un kriti!nog napona lokalnog
izbo!avanja (
02
f N
loc
cr
) identi!an je postupku za slu!aj aksijalno pritisnutih elemena-
ta i zasniva se na istim krivama izvijanja "a" i "b". U prora!un se pri tome uvodi ekviva-
lentna vitkost elementa popre!nog preseka &
eq
, izraena u funkciji odnosa irine i debljine
elementa b/t i koeficijenta lokalnog izbo!avanja m:
t
b
m
eq
. (5.$0)
Vrednosti koeficijenta m mogu se izvesti iz uslova izjedna!avanja kriti!nih napona glo-
balnog izvijanja i lokalnog izbo!avanja i funkcija su grani!nih uslova i vrste naprezanja
razmatranog elementa popre!nog preseka. U tabeli 5.9 predstavljeno je deset razli!itih slu-
!ajeva sa razli!itim uslovima oslanjanja i naprezanja elemenata, uz prikaz relevantnih geo-
metrijskih veli!ina.
U slu!aju neukru"enih elemenata (slu!ajevi $ do 8 u tabeli 5.9), u zavisnosti od toga da
li je element obostrano oslonjen (slu!ajevi $ do 3), ili konzolni (slu!ajevi 4 do 6), vredno-
sti odgovaraju"ih koeficijenata m
i
su za razli!ite vrste naprezanja jednozna!no odre#ene i
date u tabeli 5.$0.
U slu!aju konzolnih elemenata sa ivi!nim ukru"enjima kriti!na ekvivalentna vitkost ni-
je jednozna!no odre#ena, jer treba razmatrati i vrednost koja obuhvata interakciju razma-
tranog elementa i ukru"enja. Razlikuju se dva slu!aja u zavisnosti od tipa ivi!nog ukru"e-
nja, koje moe biti u obliku prevoja (slu!aj 9) ili zadebljanja (slu!aj $0).
Tabela 5.9 - Razli!iti uslovi oslanjanja i vrste naprezanja elemenata popre!nog preseka
razmatrani u preporukama ECCS-T2
O
b
o
s
t
r
a
n
o

o
s
l
o
n
j
e
n
i

e
l
e
m
e
n
t
i
K
o
n
z
o
l
n
i

e
l
e
m
e
n
t
i
U
k
r
u
"
e
n
i

k
o
n
z
o
l
n
i

e
l
e
m
e
n
t
i
Kada je konzolni element ukru"en prevojem (slu!aj 9), merodavna ekvivalentna vitkost
predstavlja maksimum vrednosti dobijenih razmatranjem slede"ih slu!ajeva:
element, irine b i debljine t, se razmatra kao obostrano oslonjen sa ravnomernom
raspodelom napona po preseku (m=m
$
),
prevoj, irine c i debljine t
c
, se razmatra kao konzolni element sa ravnomernom ras-
podelom napona po preseku (m=m
4
),
element, irine b i debljine t, se razmatra kao delimi!no oslonjen du prevoja, uzimaju"i
u obzir interakciju prevoja sa razmatranim elementom preko koeficijenta
)) /( $ (
2
$
2
4 c
t B c m m , gde su c i t
c
irina i debljina prevoja, a B
$
parametar empirij-
skog karaktera koji se propisuje u zavisnosti od vrste Al-legure, dat u tabeli 5.$0.
Kada je konzolni element ukru"en zadebljanjem (slu!aj $0), merodavna ekvivalentna
vitkost predstavlja maksimum vrednosti dobijenih razmatranjem slede"ih slu!ajeva:
element, irine 2 / t b b
c
+ i debljine t, se razmatra kao obostrano oslonjen sa rav-
nomernom raspodelom napona po preseku (m=m
$
),
element, irine b i debljine t, se razmatra kao delimi!no oslonjen du zadebljanja,
uzimaju"i u obzir interakciju zadebljanja sa razmatranim elementom preko koefici-
jenta )) /( (
2
2
2
4
$ t B d m m , gde je d pre!nik zadebljanja, a B
2
parametar empi-
rijskog karaktera koji se propisuje u zavisnosti od vrste Al-legure, dat u tabeli 5.$0.
Tabela 5.10 - Koeficijenti za prora!un ekvivalentne vitkosti
Al-legura
m
i
Termi!ki o!vrsla Termi!ki neo!vrsla
m
$
m
2
m
3
$,5
$,0
0,45
$,2
0,85
0,45
m
4
m
5
m
6
m
7
m
8
5,$
4,4
3,7
2,6
$,8
4,7
4,2
3,4
2,4
$,3
B
$
B
2
85
275
85
3$0
6.4 ELEMENTI IZLOENI SAVIJANJU
Kontrola nosivosti elemenata izloenih savijanju sprovodi se na slede"i na!in:
02
f
W
M
mer
(5.$$)
3 /
02
f
t I
S V
mer
mer

. (5.$2)
U slu!aju nosa!a od presovanih profila, za sve merodavne geometrijske karakteristike
(W
mer
, I
mer
, S
mer
) usvajaju se vrednosti za pun presek (W, I, S), dok se, kod nosa!a od
zavarenih preseka, usvajaju karakteristike redukovanog preseka (W
red
, I
red
, S
red
), prema
(5.3b,c,d).
Bo!no izvijanje, kao i u slu!aju nosa!a od !elika, predstavlja osnovni vid nestabilnosti
elemenata od Al-legura izloenih savijanju. Kontrola bo!nog izvijanja usvojena prema
ECCS-T2 preporukama analogna je odgovaraju"em postupku za !elik, s tim da se usvajaju
odre#ene modifikacije vezane za specifi!nosti Al-legura. Usvojeni postupak odnosi se na
bisimetri!ne popre!ne preseke, kao i I-preseke simetri!ne u odnosu slabiju osu inercije sa
noicama !iji je odnos irina manji ili jednak $,5. Ostala ograni!enja su da optere"enje de-
luje u ravni rebra, da je spre!ena lokalna nestabilnost elemenata popre!nog preseka, kao i
bo!no pomeranje i deformacija oslona!kog preseka.
Dokaz stabilnosti na bo!no izvijanje nosa!a od presovanih profila svodi se na ispunje-
nje slede"eg uslova:
02 max
f W M M
D
, W M
D D
(5.$3)
gde je:
M
max
maksimalan moment savijanja,
"
D
kriti!an napon bo!nog izvijanja,
W otporni moment popre!nog preseka.
Prora!un kriti!nog napona bo!nog izvijanja "
D
analogan je odgovaraju"em postupku za
nose"e konstrukcije od !elika, uz izostavljanje faktora poloaja optere"enja (,=$,0) i
usvajanje bezdimenzionalnog koeficijenta bo!nog izvijanja:
n
n
D
D
/ $
2
$
$
,
_
, gde je n = 2,0 (5.$4)

Isti postupak primenjuje se i u slu!aju zavarenih nosa!a, s tim da se, kod nosa!a sa po-
dunim avovima, u prora!un ulazi sa redukovanim geometrijskim karakteristikama, pre-
ma (5.3), kao posledica slabljenja preseka u ZUT-u, a u slu!aju nosa!a sa popre!nim avo-
vima, u prora!un se uvodi redukovana vrednost granice razvla!enja
*
02
f umesto vrednosti
02
f . Treba napomenuti da se u slu!aju popre!nih avova u krajnjim desetinama raspona,
pomenuta redukcija granice razvla!enja ne zahteva pri kontroli stabilnosti na bo!no izvija-
nje, ali se mora uzeti u obzir pri kontroli napona na mestu popre!nog ava.
6.5 ELEMENTI IZLOENI PRITISKU I SAVIJANJU
Kontrola nosivosti elemenata izloenih dejstvu sile pritiska (N
c
) i momenata savijanja
(M
y
i M
z
), sprovodi se na slede"i na!in:
02
, ,
f
W
M
W
M
A
N
mer z
z
mer y
y
mer
c
+ + (5.$5)
3 /
02
f
t I
S V
mer
mer
(5.$6)
U slu!aju elemenata od presovanih profila, za sve merodavne geometrijske karakteristi-
ke (W
mer
, I
mer
, S
mer
) usvajaju se vrednosti za pun presek (W, I, S), dok se, kod nosa!a od
zavarenih preseka, usvajaju karakteristike redukovanog preseka (W
red
, I
red
, S
red
), prema
(5.3b,c,d).
Postupak provere stabilnosti elemenata izloenih pritisku i savijanju usvojen u preporu-
kama ECCS-T2 odnosi se samo na bisimetri!ne preseke elemenata bo!no nepomerljivih
okvira. U slu!aju bo!no pomerljivih okvira treba primeniti prora!un po teoriji II reda.
Ukoliko je y-y ja!a, a z-z slabija osa, potrebno je da bude zadovoljen slede"i uslov:
$
$ $
02
*
,
*
+
f W
M
m
m
M
M
m
m
N
N
z
z
z
z
D y
y
y
y
b
c
(5.$7)
gde je:
N
b
minimalna vrednost otpornosti na izvijanje, prema (5.6),
M
y,D
kriti!ni moment bo!nog izvijanja, sra!unat prema (5.$3), uz pretpostavku konstan-
tnog dijagrama momenata du raspona,
m odnos Ojlerove sile izvijanja u odgovaraju"oj ravni savijanja (N
cr
) i sile pritiska N
c
:
,
) ( ,
) (
c
z y cr
z y
N
N
m
2
) ( ,
) (
2
) ( ,
z y i
z y
z y cr
I E
N
!

M
*
ekvivalentni moment savijanja za odgovaraju"u ravan savijanja dat kao:
) ; max(
*
s r
M M M ,
2
M M
r
, 4 , 0 4 , 0 6 , 0
2
$
+
M
M
M
s
apsolutna vrednost maksimalnog momenta savijanja du raspona,
M
$
, M
2
momenti na krajevima, gde je
$ 2
M M .
Ovako usvojeni postupak provere stabilnosti elemenata izloenih pritisku i savijanju
daje ve"e koeficijente sigurnosti u odnosu na odgovaraju"e savremene postupke za nose"e
!eli!ne konstrukcije. On je u ECCS-T2 preporukama za elemente od Al-legura, me#utim,
usvojen zbog velikog rasipanja eksperimentalnih rezultata.
7 PRIMERI PRIMENE ALUMINIJUMSKIH LEGURA ZA
NOSE"E GRA$EVINSKE KONSTRUKCIJE
Najiru primenu u gra#evinarstvu aluminijum, odnosno Al-legure, nalaze u oblasti raz-
li!itih fasadnih struktura, fasadnih obloga, izradi vrata i prozora i sl, gde se u kombinaciji
sa drugim materijalima mogu posti"i izuzetni arhitektonski efekti. Iako se u oblasti nose-
"ih konstrukcija Al-legure jo uvek slabije primenjuju, moe se zaklju!iti da njihova pri-
mena otvara mogu"nost ne samo za ostvarenje lakih i arhitektonski efektnih nose"ih kon-
strukcija, ve" i ostvarenje prakti!nih i ekonomskih prednosti koje su posledica mnogih po-
voljnih osobina koje Al-legure imaju u odnosu na druge materijale.
Preduslov za uspeno projektovanje konstrukcija od Al-legura je, izme#u ostalog, i pozna-
vanje izvedenih objekata sa nose"om konstrukcijom od ovih materijala. Nekoliko takvih obje-
kata razli!ite namene prikazano je u narednom tekstu. Oni predstavljaju primere uspenog is-
kori"enja povoljnih osobina Al-legura, odnosno ilustruju opravdanost primene Al-legura za
konstrukcije kod kojih njihove povoljne osobine naro!ito dolaze do izraaja.
Slika 5.23 - Palata sportova u Gentu, Belgija
Na slici 5.23 prikazana je Palata sportova u Gentu (Belgija), izgra#ena $964. godine. %is-
ta povrina osnove bez stubova od 85x67 m uspeno je premo"ena krovnom konstrukcijom,
sastavljenom od 9 reetkastih nosa!a oslonjenih na podune zidove i reetkastih ronja!a, u
potpunosti izvedenom od Al-legure (AlMgSi), ukupne teine od $$7 t (20 kg/m
2
). Alumini-
jumska konstrukcija je usvojena zbog korozione postojanosti u agresivnoj sredini, to isklju-
!uje potrebu za skupim zatitnim premazima, smanjenih trokova transporta i montae zbog
male teine, bre izrade konstrukcije zbog dobre obradljivosti materijala i malog pove"anja
trokova izrade konstrukcije (svega $0%) u odnosu na odgovaraju"u !eli!nu konstrukciju.
Na slici 5.24 prikazan je hangar na aerodromu Hetfild (Velika Britanija), izgra#en
$953. godine. Glavnu nose"u konstrukciju hangara povrine 67x$00 m i visine $3,7 m !ine
reetkasti ramovi, visine reetke stuba od 2,44 m i visine reetke rigle od 3,05 m, na me#u-
sobnom razmaku od 9,$5 m. ed nosa!i su trouglaste reetke, a krovni pokriva! talasasti
Al-lim sa termoizolacijom. Ukupan utroak Al-legura za nose"u konstrukciju i krovni po-
kriva! iznosio je 200 t (33 kg/m
2
), a montaa hangara je izvedena od strane $8 radnika za
svega $3 nedelja.
Slika 5.24 - Hangar na aerodromu Hetfild, Velika Britanija
Na slici 5.25 prikazana je skladina hala u Antverpenu (Belgija), izgra#ena $958. godi-
ne. Dimenzije skladita, povrine 80x250 m bez stubova i visine 20 m, premo"ene su
dvozglobnim ramovima od punih stubova i reetkastih rigli, na me#usobnom razmaku od
20 m. Osim stubova koji su izra#eni od !elika, ostala nose"a konstrukcija izra#ena je od
Al-legure AlMgSi, uz ukupan utroak od svega $20 t (6 kg/m
2
), to je !ak sedam puta ma-
nje u odnosu na projektovano varijantno reenje od !elika.
Na slici 5.26 prikazana je konstrukcija izlobene hale u Sao Paolu (Brazil), izgra#ena
$969 godine. Povrina osnove od 67600 m
2
pokrivena je prostornom krovnom reetkom
od aluminijumskih cevi, visine 2,36 m, koja se oslanja na samo 25 stubova visine $4,0 m.
%itava krovna konstrukcija je montirana na tlu, a zatim je pomo"u montanih igala podig-
nuta na stubove za svega 27 radnih sati.
Slika 5.25 - Skladite u Antverpenu, Belgija

Slika 5.26 - Konstrukcija izlobene hale u Sao Paolu, Brazil
Na slici 5.27 prikazan je hangar za smetaj hidroaviona u Long Bi!u (SAD), izgra#en
$98$. godine. Konstrukcija hangara je aluminijumska kupola pre!nika $05 m i visine 33 m,
pokrivena aluminijumskim panelima.
Slika 5.27 - Hangar za smetaj hidroaviona u Long Bi!u, SAD
Na slici 5.28 prikazana je istraiva!ka stanica na Junom polu. Konstrukcija stanice je alu-
minijumska kupola pre!nika 50 m i visine $6 m. Aluminijumska legura je usvojena za materi-
jal nose"e konstrukcije zbog male teine konstrukcije, koju je trebalo transportovati iz fabrike
na udaljenost od preko 30000 km, kao i zbog osobine aluminijuma da na niskim temperatura-
ma, koje se u toj oblasti kre"u od -20 C do -80 C, za razliku od !elika, ne postaje krt.
Slika 5.28 - Istraiva!ka stanica u oblasti Junog pola
Na slici 5.29 prikazan je drumski most kod Arvida (Kanada), u podru!ju u kome dolazi
do velikih temperaturnih promena od +40 C do -40 C , napravljen $950. godine. To je
prvi veliki drumski lu!ni most napravljen od aluminijuma. Luk je raspona 88,2 m i strele
$4,45 m, dok ukupna duina mosta sa prilaznom konstrukcijom iznosi $53,2 m. Lukovi su
sandu!astog preseka, me#usobno povezani K-spregom. Popre!ni kolovozni nosa!i su na
me#usobnom razmaku 3,04 m, dok rotilj kolovoznih nosa!a nose stubovi na razmaku
6,08 m. Kolovozna tabla irine 7,3 m je armiranobetonska. Konstrukcija je izra#ena od le-
gure AlCuMg i ukupne je teine $80 t, to je oko 2,4 puta manje u odnosu na varijantno
reenje od !elika.
Slika 5.29 - Drumski most kod Arvida, Kanada
Na slici 5.30 prikazan je pea!ki most preko kanala Hem-Lenglet (Francuska), napra-
vljen $968. godine. Most je ukupne duine 83 m ($0+63+$0), sandu!astog trapezastog
preseka u zavarenoj izradi, irine $,7 m, ukupne teine 25 t. Za nose"u konstrukciju je
upotrebljen aluminijum zbog korozione postojanosti, zbog koje nema potrebe za zatitnim
premazivanjem, a time i za dodatnim trokovima odravanja zatite konstrukcije. Mala te-
ina omogu"ila je lake rukovanje u radionici, transport velikih elemenata i jednostavnu
montau skoro bez ikakvih pomo"nih sredstava.
Slika 5.30 - Pea!ki most preko kanala Hem-Lenglet, Francuska
Na slici 5.3$ prikazan je obnovljeni most Grosle preko Rone, u blizini Liona (Francu-
ska), puten u saobra"aj $977. godine. Rekonstrukcija starog mosta sa kolovoznom tablom
od !elika i drveta, raspona $74 m, napravljenog $9$2. godine, izvrena je zbog pove"anja
saobra"ajnog optere"enja sa 8 t na 30 t. Pri tome je kompletna konstrukcija grede za ukru-
"enje zamenjena novom, sa aluminijumskim (AlMgSi) nosa!ima visine 2,4 m spregnutim
sa betonskom plo!om od lakog betona, debljine 20 cm. Time je most, ukupne teine kon-
strukcije od 90 t, postao dva puta laki, to je omogu"ilo da postoje"i piloni podnesu po-
trebno pove"anje saobra"ajnog optere"enja.
Slika 5.31 - Obnovljeni most Grosle preko Rone, Francuska
Na slici 5.32 prikazan je vodotoranj u fabrici Ranshofen (Nema!ka), kod koga je ma-
lom teinom konstrukcije od svega 42 t, pri zapremini od $$00 t vode, postignuta znatna
uteda u izradi centralnog stuba od betona. Na slici je prikazan postupak montae ove kon-
strukcije, kojim se rezervoar najpre sastavlja na zemlji zavarivanjem oko centralnog stuba,
a zatim hidrauli!kim putem podie. To predstavlja jo jednu prednost, jer izostaje potreba
za skelama i izbegavaju se radovi u tekim uslovima.
Slika 5.32 - Vodotoranj za pija"u vodu, Nema!ka
Na slici 5.33 prikazani su stubovi dalekovoda izra#eni u Francuskoj $956. godine.
Ukupna teina od $,67 t po komadu, omogu"ava transport celog stuba helikopterom, to je
vano u slu!aju nepristupa!nih lokacija. Jo jednu prednost primene aluminijuma kod ova-
kvih konstrukcija predstavlja i lako odravanje.
Slika 5.33 - Stubovi dalekovoda, Francuska
Na slici 5.34 prikazan je vojni most za prelaz tenkova. Most je raspona 8 m i teine $0 t.
Zbog male teine omogu"eno je jednostavno i brzo sklapanje elemenata i lako rukovanje, to
je kod ovakvih konstrukcija od velikog zna!aja. Transport konstrukcije mosta vri se tenko-
vima.

Slika 5.34 - Vojni most za prelaz tenkova
Svoju primenu aluminijum nalazi i kod montanih oplata. Aluminijumski laki nosa!i,
popre!nog preseka prikazanog na slici 5.35a, primenjuju se umesto glavnih i sekundarnih
drvenih greda, kako kod oplata za betonske plo!e (slika 5.35b), tako i kod oplata za beton-
ske zidove. Aluminijum kao materijal obezbe#uje veliku nosivost i postojanost na dejstvo
korozije, a popre!ni presek je oblikovan tako da noice velike debljine umanjuju mogu"-
nost ote"enja na gradilitu, dok dvostruko rebro pove"ava stabilnost i omogu"ava ve"e ra-
spone i prepuste. Mala teina ovih elemenata ubrzava i pojednostavljuje montau, to re-
zultuje utedama u radu i trokovima.
Slika 5.35 - Montane aluminijumske oplate "KWIKFORM"
6
ÊLI^NIH KONSTRUKCIJA OD
HLADNO OBLIKOVANIH PROFILA
1 OPTE
U elinim konstrukcijama koriste se uglavnom tri glavne familije konstruktivnih ele-
menata, a to su: vrue valjani profili, elementi formirani zavarivanjem od limova i hladno
oblikovani profili. Pod nazivom hladno oblikovani profili (HOP) podrazumevaju se kon-
struktivni elementi proizvedeni hladnim oblikovanjem elinih limova i traka, valjanjem
ili presovanjem. Debljine elinih limova i traka koje se koriste za proizvodnju hladno
oblikovanih proizvoda kreu se obino od 0,4 mm do 6,0 mm.
Hladno oblikovani proizvodi imaju veoma iroko polje primene u graevinarstvu, avio
i autoindustriji, brodogradnji, proizvodnji eleznikih vagona, poljoprivredi, elektroopremi
itd. Proizvodnja hladno oblikovanih proizvoda u poslednjoj deceniji ima izuzetan rast, to
se moe ilustrovati na primeru Velike Britanije gde metalo-preraivaka industrija
apsorbuje oko 300.000 t ovih proizvoda godinje. Od ove koliine 60.000 t su profilisani
nosai, 120.000 t profilisani limovi, 60.000 t elementi za paletna i regalna skladita, a
60.000 t za sve ostale vrste proizvoda. Uoeno je takoe da proizvodnja stalno raste i to po
stopi od 10% godinje. Slina situacija je i u drugim zemljama Evrope (Nemaka, ved-
ska, Francuska, eka, Holandija itd.), kao i u najrazvijenijim vanevropskim zemljama
(SAD, Kanada, Australija, Japan itd.).
Upotreba hladno oblikovanih proizvoda u zgradarstvu datira jo od 1850. godine, kada su
po prvi put primenjeni u SAD i Velikoj Britaniji, ali se ire nisu primenjivali do zavretka
drugog svetskog rata. Od 1946. godine upotreba i razvoj hladno oblikovanih profila i kon-
strukcija od njih u SAD je znatno ubrzana pojavom prvih propisa iz ove oblasti, koje je pod
naslovom "Odredbe za projektovanje hladno oblikovanih elinih konstrukcija" izdao Ame-
riki Institut za elik i gvoe (AISI), a koji su bili zasnovani na obimnom istraivakom
radu na Kornel Univerzitetu pod rukovodstvom profesora Dorda Vintera (Georg Winter).
Razlozi ovakve ekspanzije konstrukcija od hladno oblikovanih proizvoda lee pre
svega u nizu prednosti u odnosu na klasine eline konstrukcije. U poreenju sa ostalim
elinim proizvodima, kao osnovne prednosti tankozidnih hladno oblikovanih profila
mogu se izdvojiti:
mala teina, pa samim tim i manji utroak elinog materijala po m
2
objekta u
poreenju sa vrue valjanim profilima (15-40%, a za neke elemente i preko 50%),
irok dijapazon oblika i dimenzija, sa vrlo malim meuintervalima visina, irina i
debljina, to se lako omoguuje tehnologijom proizvodnje,
brza i laka montaa,
vea preciznost dimenzija u poreenju sa vrue valjanim profilima, pa pri
proraunu i montai mogu da se koriste veoma male proizvodne tolerancije,
kvalitet povrina hladno oblikovanih proizvoda je neuporedivo bolji od onih kod
vrue valjanih profila, pogotovu ako se dobijaju iz hladno valjanih limova, to do-
prinosi olakanom nanoenju i poveanju trajnosti zatite od korozije,
mehanike karakteristike osnovnog materijala (elika) kao to su granica razvlae-
nja i vrstoa na zatezanje, znaajno se poveavaju hladnim oblikovanjem, te se po-
godnim oblikovanjem preseka moe znatno poveati nosivost profila,
lako se proizvode "gnezdasti" preseci pogodni za kompaktno pakovanje, manipula-
ciju i transport,
adekvatnim izborom oblika mogu se postii znaajni estetski i konstruktivni efekti,
nosei paneli ne samo da primaju optereenje upravno na svoju ravan, ve mogu
delovati kao krute dijafragme za prijem sila u svojoj ravni ako su pouzdano spojeni
sa noseim elementima.
Kombinovanje navedenih prednosti omoguava znatnu utedu u kotanju noseih kons-
trukcija, te nije udo to u velikom broju razvijenih zemalja izgradnja konstrukcija od
hladno oblikovanih proizvoda pokazuje izuzetno brz trend razvoja.
U nedostatke hladno oblikovanih proizvoda spadaju:
via jedinina cena u odnosu na vrue valjane profile,
manja otpornost u odnosu na grube postupke pri transportu i montai,
izraenija opasnost od dejstva korozije, u smislu da isti korozioni efekat vie slabi
tankozidni presek hladno oblikovanog profila nego debelozidni presek vrue valja-
nih profila,
relativno tee spajanje.
2 MATERIJAL
Hladno oblikovani proizvodi dobijaju se obraivanjem u hladnom stanju od niskouglje-
ninih i legiranih elika, umirenih ili neumirenih, sa granicom razvlaenja od 250 do
630 N/mm
2
. Jedini uslov koji se trai od materijala je dovoljna duktilnost, da bi osnovni
materijal mogao da primi znatna poprena savijanja sa malim poluprenicima (obino
r = t) bez prslina i da omogui plastifikaciju u oblastima koncentracije napona, posebno na
mestima veza.
Izduenje merne duine od 50 mm u kombinaciji sa odnosom vrstoe na zatezanje i
granice razvlaenja (

f
u
/

f
y
) moe da se usvoji kao mera duktilnosti elika. Prema eksperi-
Proraun i konstruisanje elinih konstrukcija od hladno oblikovanih profila 47
mentalnim ispitivanjima zakljueno je da osnovni materijal poseduje dovoljnu duktilnost
ako je odnos f
u
/

f
y
vei od 1,08, a izduenje merne jedinice duine 50 mm vee od 10%.
elici koji ne ispunjavaju ovaj uslov mogu se upotrebiti za profile koji zahtevaju umereno
hladno oblikovanje i koji nemaju visokonaponske veze.
Savremene tehnologije omoguavaju proizvodnju ovih elemenata presvuenih drugim
metalima (cink, aluminijum), plastinim masama ili lakovima, ime se postie zadovolja-
vajui izgled i odlina zatita od korozije jo u toku proizvodnje. Meutim, u sluaju ovak-
vih, presvuenih limova posebno treba voditi rauna o zavarljivosti. Naime, limovi sa
plastinim prevlakama se uopte ne mogu zavarivati, dok je zavarivanje limova koji su
presvueni metalima oteano i mora se prilagoditi vrsti metala. Kada se govori o najee
primenjivanim toplo pocinkovanim limovima, oni se mogu zavarivati elektroluno, sa tim
da se elektroda mora ee istiti od naslaga cinka. Za takasto zavarivanje pocinkovanih
limova korisno je u vrh elektrode ubaciti umetak od volframa. Mora se takoe voditi
rauna da je u okolini ava cinkana prevlaka uklonjena.
Panju zasluuje i pitanje zavarivanja u uglovima hladno oblikovanih profila, odnosno
na mestu hladnog previjanja. Ako je ova oblast pod duim uticajem zagrevanja, na tempe-
raturi od 600
o
C, materijal ija je struktura usled hladnog oblikovanja naruena rekristalizi-
ra i dolazi do stvaranja krupnozrne strukture, a pri tom i do pogoranja mehanikih osobi-
na, pa ak i do mogunosti pojave prslina. Stoga, sem u sluaju manje znaajnih veza koje
su izloene umerenim statikim uticajima, treba izbegavati zavarivanje u uglovima hladno
oblikovanih profila.
to se tie proizvodnje, vrue valjani limovi i trake su jeftiniji, ali se ree koriste poto
im je povrina pokrivena kovarinom, koja haba skupe valjke na mainama za profilaciju,
ime im bitno umanjuje vek trajanja. Radi zatite od ovoga trake se iste potapanjem u ras-
tvore kiseline, elektrolitskim potapanjem ili ienjem u mlazu abraziva. Nasuprot ovome
dobra osobina im je laka mogunost oblikovanja u hladnom stanju u odnosu na hladno
valjane trake. Hladno oblikovani limovi i trake su skuplji, ali imaju kvalitetnu glatku povr-
inu i ravnomerniju debljinu od toplo valjanih. Konstantna debljina osnovnog materijala je
vana osobina, naroito za proizvodnju profila na liniji za profilisanje, gde sva neravno-
merna odstupanja negativno deluju na kontinualnost proizvodnog procesa.
Dananji trend u proizvodnji HOP je u primeni elika visoke vrstoe koji, meutim,
imaju niu duktilnost, pa je neophodno sprovesti obimna istraivanja da bi se ustanovili
priblini postupci prorauna za elemente proizvedene od ovih elika. Efikasnost upotrebe
visokovrednih elika prvensteveno zavisi od tipa loma. Ako element ima veliku vitkost ili
neukruenu noicu sa izuzetno velikim odnosom irina/debljina lom se javlja izvijanjem ili
izboavanjem, te je upotreba visokovrednih elika u ovim sluajevima neopravdana.
3 NAIN PROIZVODNJE
Hladno oblikovani elementi proizvode se postepenim oblikovanjem iz osnovnog lima
(ili trake) u hladnom postupku sve do eljenog oblika. Ovo se moe postii sledeim teh-
nolokim postupcima:
valjanjem,
presovanjem,
savijanjem.
Valjanje u hladnom stanju iroko se upotrebljava za proizvodnju profila i profilisanih
limova i pogodno je za masovnu proizvodnju, te danas predstavlja osnovni postupak za
proizvodnju hladno oblikovanih elemenata. Preseci se formiraju iz elinih traka koje su
namotane na kaleme. Ovom tehnologijom proizvodnje ne mogu se dobiti preseci koji po
duini menjaju popreni presek.
Maina koja se koristi za hladno valjanje sastavljena je od vie parova valjaka (slika 6.1)
koji kontinualno oblikuju traku u finalno zahtevani oblik. Jednostavni preseci mogu biti
proizvedeni sa do 6 parova valjaka. Meutim, sloeni preseci zahtevaju vie od 15 kompleta
valjaka. Ceo komplet valjaka za proizvodnju jednog tipa preseka moe se demontirati i
zameniti drugim za nekoliko dana. Brzina valjanja kree se u opsegu od 6-92 m/min, a
uobiajeno iznosi 23-46 m/min. Na zavretku operacije oblikovanja kompletan presek se
odseca na zahtevanu duinu automatskim seenjem, bez zaustavljanja rada maine.
Maksimalna duina seenja je uobiajeno izmeu 6 i 12 m. U savremenim fabrikama za
proizvodnju hladno oblikovanih ronjaa i fasadnih rigli, kompjuterski voene maine
omoguavaju da se elementi seku automatski na zahtevanu duinu, sa istovremenim
buenjem rupa u tano projektovanom poloaju.
Slika 6.1 - Proces oblikovanja hladnim valjanjem
Maina za hladno valjanje prikazana je na slici 6.2a, dok je dijapazon gabaritnih di-
menzija hladno oblikovanih profila, koji se mogu dobiti hladnim valjanjem u standardnim
valjaonicama, prikazan na slici 6.2b.
Presovanje kao nain oblikovanja hladno oblikovanih proizvoda upotrebljava se u
sledeim sluajevima:
kada je popreni presek jednostavne konfiguracije,
kada je potrebna manja koliina profila i
kada je zahtevani presek relativno irok.
a)
4
5
7

m
m
152 mm
1
5
2

m
m
1
5
2

m
m
1
5
2

m
m
457 mm
457 mm
b)
Slika 6.2 - a) Maina za hladno valjanje; b) Granine dimenzije hladno oblikovanih profila
dobijenih valjanjem
Profili koji menjaju popreni presek po duini mogu se proizvoditi samo na ovaj nain. Ma-
na ovog postupka proizvodnje je relativno mala duina profila, koja je ograniena duinom
prese. Postupak proizvodnje je dosta jednostavan. Presa se sastoji od pokretnog gornjeg dela
(eki) i nepokretnog donjeg dela (matrica prese) koji ima potrebni oblik hladno oblikovanog
profila (slika 6.3). Prese mogu biti hidraulike ili mehanike i obino rade sa pritiscima do
12.000 kN. Broj podizanja prese je od 2 do 50 u jednoj minuti. Profil se dobija tako to se po
fiksiranju osnovne trake ona pritiska gornjim delom prese (2) u matricu V oblika (1). Matrica
lei na centrir profilu (3) iji se poloaj regulie regulacionim zavrtnjevima. Oblik ekia,
njegova dubina ulaenja u matricu, konstrukcija matrice i kvalitet osnovnog materijala trake
lima znaajni su parametri koji odreuju mainski uslovljen tok rada.
Slika 6.3 - Postupak presovanja i izgled prese nosivosti 12.000 kN
Savijanje (slika 6.4) je postupak dobijanja hladno oblikovanih profila, koji se takoe
koristi kada se eli dobiti manja koliina profila ili unikatni elementi. Traka lima se
postavlja izmeu nepokretnog donjeg (1) i gornjeg (2) draa. Pomou alata (4) koji je
pomerljiv i ine (5) koja se nalazi na njemu lim se zaokretom savija za unapred odreeni
ugao. Oblik ine se moe menjati, a time i oblik dobijenog profila.
Slika 6.4 - Postupak savijanja
Treba naglasiti da kotanje proizvoda esto zavisi od tehnolokog procesa proizvodnje.
Pored zahteva nosivosti i dimenzija projektant treba takoe da razmotri i druge faktore od
uticaja, kao to su: oblikovnost, kotanje materijala, kapacitet i kotanje opreme za proiz-
vodnju, fleksibilnost u obradi, manipulacija materijalom itd.
4 VRSTE HLADNO OBLIKOVANIH PROIZVODA
Hladno oblikovani elini konstruktivni elementi mogu se klasifikovati u dve grupe: li-
nijski i povrinski. Na slici 6.5 prikazan je izvestan broj linijskih profila. Uobiajeni su U,
C, Z, , eirasti, uplji (okrugli, kvadratni, pravougaoni), i drugi profili. Generalno, visina
ovakvih profila kree se u opsegu od 50 do 300 mm, sa debljinom zida od 1,2 do 6,4 mm.
Primarna funkcija linijskih profila je prijem optereenja, te su pri njihovoj analizi do-
minantne osobine nosivost i krutost. Ovi profili se uglavnom koriste za ronjae, fasadne
rigle, podne nosae, podvlake, tapove reetkastih nosaa itd.
Druga grupa, tj. povrinski hladno oblikovani elementi, prikazani na slici 6.6, upotreb-
ljavaju se za krovne pokrivae, podne ploe meuspratnih konstrukcija, fasadne obloge
itd. Visine panela kreu se u oblasti 30-190 mm sa debljinom osnovnog materijala od 0,5
do 1,9 mm i mogu da premoste raspone od 1,0-5,0 m i vie. elini paneli ne samo da
imaju statiku funkciju ve obrazuju radnu platformu, zamenjuju oplatu kod meuspratnih
konstrukcija, omoguavaju provoenje instalacija itd. Ovakvi paneli, adekvatno vezani za
noseu konstrukciju, imaju znaajnu krutost u svojoj ravni, te se mogu tretirati kao krute
dijafragme. Stoga elini paneli utiu kako na poprenu krutost, tako i na smanjenje rota-
cije elemenata za koji su vezani. Ovakvo ponaanje moe se pouzdano uvesti u proraun
na osnovu koncepta "stressed skin design". Iz gore navedenog vidi se da se linijski
elementi optimiziraju tako da poseduju maksimalnu nosivost i krutost po jedinici teine, a
povrinske strukture uz statike moraju da zadovolje i razliite funkcionalne zahteve.
Slika 6.5 - Linijski hladno oblikovani elementi
Slika 6.6 - Povrinski hladno oblikovani elementi
5 OBLAST PRIMENE HLADNO OBLIKOVANIH PROFILA
U GRAEVINARSTVU
Mogunosti primene hladno oblikovanih proizvoda u graevinarstvu su viestruke.
Najee se primenjuju:
u visokogradnji i industrijskoj izgradnji (ronjae, fasadne rigle, podni nosai, reet-
kasti nosai, fasadne i krovne obloge, paneli, oluci, metalna stolarija itd.),
u mostogradnji i na saobraajnicama (oluasta i trapezasta ukruenja ortotropnih
ploa, ivini nosai, odbojnici, graninici itd.),
u hidrotehnikim konstrukcijama i geomehanikim radovima (ukruenja tablastih
ustava, talpe),
u skladitima (rigle i stubovi paletnih i regalnih skladita).
Primena hladno oblikovanih profila za ronjae i fasadne rigle predstavlja danas osnov-
nu oblast primene ovakvih lakih profila zbog svojih nesumnjivih prednosti. Ronjae i fa-
sadne rigle su bitan element hala i zgrada od elika u funkcionalnom, statikom, pa i u
ekonomskom pogledu, s obzirom da njihov udeo u teini nosee eline konstrukcije hala
dosee i do 30%. Uobiajeni oblici hladno oblikovanih profila otvorenog poprenog prese-
ka prikazani su na slici 6.7.
Slika 6.7 - Uobiajeni oblici poprenih preseka ronjaa
Oblici ovih profila su rezultat brojnih istraivanja i svaki predstavlja efikasni konstruk-
tivni element. Glavna tendencija u projektovanju ronjaa ogleda se u poveanju mehani-
kih karakteristika materijala i smanjenju debljine materijala, iz ega je proistekao vii od-
nos napona prema masi, ali uz neophodnost paljivog razmatranja efekata lokalne i global-
ne nestabilnosti. Najee primenjivani statiki sistemi za ronjae su prosta i kontinualna
greda, a u sluaju kada treba stabilizovati donji pojas glavnih vezaa koriste se i kosnici.
Za fasadne rigle uglavnom se koriste proste grede. Trenutno u svetu postoji veliki broj
proizvoaa koji ove elemente rade kao metalnu galanteriju, koja se moe primeniti za
bilo koji glavni nosei sistem sa razliitim materijalom glavne nosee konstrukcije. Jedna
ovakva mogunost prikazana je na slici 6.8.
U montanim spratnim zgradama esto se meuspratna konstrukcija izvodi od hladno
oblikovanih profila, kako linijskih tako i povrinskih, samostalno ili u kombinaciji. Usled
relativno male teine ovakvih sistema posebnu panju treba obratiti na akustiku i
termoizolaciju. Nosivost i krutost znatno se poveavaju pri spregnutom dejstvu elinih
elemenata sa meuspratnom ploom. Ploasti elementi mogu se raditi od metala ili
nemetala (lake betonske ploe, medijapan, panel, drvo, gips itd.). Linijski elini elementi
koji se koriste kao komponente meuspratnih konstrukcija prikazani su na slici 6.9a, a po-
vrinski na slici 6.9b. Poseban problem kod ovakvih sistema sa malom masom predstavlja
deformabilnost. Znatni ugibi, a sa tim u vezi i vibracije, imaju nepovoljan efekat ne samo
na druge nosee nemetalne elemente (podne ploe, pregradni zidovi,...), ve i na konfor
ljudi koji borave u takvoj zgradi, jer neprestano podrhtavanje meuspratne konstrukcije
izaziva neprijatno i nesigurno oseanje kod korisnika.
Ovi nepovoljni efekti mogu se u izvesnoj meri eliminisati pogodnim konstrukcijskim
oblikovanjem i znatno kompleksnijom statikom i dinamikom analizom u odnosu na kla-
sine eline konstrukcije.
Slika 6.8 - Upotreba hladno oblikovanih profila za sekundarnu noseu konstrukciju hale
a)
b)
Slika 6.9 - a) Linijski elini elementi kod lakih meuspratnih konstrukcija;
b) Povrinske eline komponente lakih meuspratnih konstrukcija
Reetkasti nosai razliite namene (za glavne vezae, ronjae, podne nosae, podvlake
itd.) mogu se takoe proizvoditi od hladno oblikovanih profila, ime se dobija izuzetno
laka i jednostavna konstrukcija. Na slici 6.10a prikazani su tipski reetkasti nosai firme
"Metsec" iz Velike Britanije, koji efektno ilustruju sve mogunosti hladno oblikovanih
profila. Pojasni tapovi su izvedeni kao eirasti, dok se dijagonalna ispuna moe uraditi
bilo od upljih profila krunog ili pravougaonog poprenog preseka ili od hladno oblikova-
nih ugaonika. Veza ispune sa pojasevima izvedena je direktnim zavarivanjem. Radi pove-
ane stabilnosti gornjeg pojasa i lake veze krovnog pokrivaa, odnosno podne ploe, u e-
irasti profil se umeu drvene gredice. Reetkasti nosai mogu biti trapezasti ili sa paralel-
nim pojasevima. Poveanje nosivosti se postie veoma jednostavno njihovim udvajanjem.
Na slici 6.10b prikazan je jo jedan tip reetkastih nosaa od hladno oblikovanih profila,
takozvani "X" nosa, izraen u zavarenoj izradi, sa pojasevima od razmaknutih U profila i
ispunom od savijenog lima ubaenog izmeu njih (samo dve vrste profila). Prilagoavanje
razliitim rasponima i optereenjima postie se uz kombinovanje sa limom za ojaanje i
dupliranjem visine, kao i uz promenu debljine materijala.
a)
b)
Slika 6.10 - Reetkasti nosai od hladno oblikovanih profila:
a) tipa "Metsec"; b) tipa "X"
Kroz razvoj industrije hladno oblikovanih profila neprekidno se provlaila ideja o kon-
ceptu prefabrikovanih hala ili zgrada, napravljenih preteno ili iskljuivo od hladno obli-
kovanih elemenata sklopljenih u fabrici sa olakanom i ukrupnjenom montaom. U pos-
lednjih nekoliko godina u ovoj oblasti su ostvareni brojni interesantni objekti. Standardizo-
vane prizemne hale imaju iroku primenu u industriji i poljoprivredi. U novije vreme siste-
mi metalnih hala upotrebljavaju se i za zadovoljenje zajednikih potreba kao to su hale za
rekreaciju, sport, kole itd. Ovakvi prefabrikovani standardizovani metalni objekti imaju
bitne prednosti kao to su:
atraktivan izgled,
brza izgradnja,
niski trokovi odravanja,
lako produenje i proirenje i
manje kotanje.
Jedno od savremenih reenja hala ovakvog tipa predstavlja "SWAGE BEAM" sistem, kod
kojeg su kompletni glavni nosai okvirnog sistema izvedeni od jednog jedinog hladno ob-
likovanog profila, koji se ujedno koristi i za ronjae i fasadne rigle. Ovaj sistem prikazan je na
slici 6.11. Primenljiv je za raspone od 9,0 do 15,0 m, sa razmacima vezaa od 4,5 m i visinom
venca hale do 6,0 m.
Slika 6.11 - SWAGE BEAM sistem hala
Industrijalizovana izgradnja montanih zgrada razliite namene predstavlja iroko polje
primene, a generalno se sprovodi u dva sistema: panelnom i modularnom. U panelnom
sistemu ploasti zidni, podni i krovni elementi se prefabrikuju u radionici, transportuju na
gradilite i montiraju na predvieno mesto, dok se kod modularnog (elijastog) sistema
trodimenzionalna jedinica proizvodi u radionici, transportuje na gradilite i tu postavlja na
svoje mesto i privruje.
U Jugoslaviji, takoe, ima vie primera projektovanja i izvoenja montanih zgrada od
hladno oblikovanih profila, mada ni jedan nije doiveo pravu afirmaciju.
U mnogim zemljama veliki broj poljoprivrednih objekata izvodi se u vidu cilindrinih
ljuski od elinog profilisanog lima, sa rasponima u opsegu od 7 do 35 m. Objekti ovog
tipa veeg raspona koriste se i za druge sadraje (npr. sport i rekreaciju). Ovakve
konstrukcije obino se izvode od visokih hladno oblikovanih profila oluastog preseka.
Zahtevana zakrivljenost postie se primenom poprenih hladno oblikovanih koruba u
nivou donjeg pojasa. Montaa se odvija meusobnim povezivanjem pojedinih limova
zavrtnjevima, a ravni kalkanski zidovi upotpunjavaju prostornu krutost objekta. Izgled
objekta sa elementom korube prikazan je na slici 6.12.
Slika 6.12 - Oluaste ljuske
U poljoprivrednim objektima hladno oblikovani elementi koriste se i za silose (slika
6.13), koji se obino izrauju kao uspravne cilindrine ljuske sa prenicima cilindra od 3
do 18 m, dok je odnos visina/prenik obino do 1,5. Poto potranja za ovakvim silosima
stalno raste kako u razvijenim tako i u zemljama u razvoju, to su trenutno u toku razvojno-
istraivaki projekti koji treba da ustanove pouzdane postupke analize i projektovanja
zasnovane na dobrom poznavanju ponaanja uskladitenog materijala, kao i meusobnom
zajednikom dejstvu konstrukcije i uskladitenog materijala.
Slika 6.13 - Silosi od hladno oblikovanih elemenata
Staklenici (slika 6.14) su, takoe, poljoprivredni objekti kod kojih hladno oblikovani
profili predstavljaju dominantan konstruktivni element. Efektnim nainom reenja krute
veze stuba i rigle dobijaju se izuzetno lake nosee konstrukcije. Ova veza uglavnom pred-
stavlja klju svakog od do sada razvijenih sistema.
Slika 6.14 - Staklenici od hladno oblikovanih U-profila sa vezom rigle i stuba
Stubovi dalekovoda su, po mnogo emu, specifine graevinske konstrukcije. Te kon-
strukcije se u razliitim tipovima, zavisno od uslova korienja, proizvode, po pravilu, u
velikim serijama, to ima za posledicu utroak izuzetno velikih finansijskih sredstava za
njihovu izgradnju. Zbog toga su u mnogim zemljama izvrena obimna istraivanja na temu
primene hladno oblikovanih profila u projektovanju i graenju stubova dalekovoda, kako
bi se eliminisali nedostaci klasinih reenja.
Upotrebom specifinih oblika hladno oblikovanih profila, koji omoguavaju jednostav-
ne veze i lako oblikovanje prostornih reetkastih nosaa (etvoropojasnih ili tropojasnih),
osetno se smanjuje teina stubova, to indirektno znatno olakava i pojeftinjuje transport i
montau eline konstrukcije, kao i fundiranje stubova. Prema nekim istraivanjima u
SAD i Kanadi, iz navedenih razloga ostvarena je uteda u ceni i do 50% u odnosu na kla-
sina reenja sa vrue valjanim profilima. Na slici 6.15 prikazana su dva tipa stubova dale-
kovoda od hladno oblikovanih profila, sa uobiajenim mogunostima oblikovanja profila
za njihovu izgradnju.
Slika 6.15 - Stubovi dalekovoda od hladno oblikovanih profila
sa oblicima poprenih preseka tapova
Hladno oblikovani oluasti i trapezasti profili koriste se i u mostogradnji za izradu
podunih rebara ortotropnih ploa (slika 6.16). Kod drumskih mostova ovo predstavlja
dugogodinju praksu, a trenutno su u toku i istraivanja koja e omoguiti primenu ovih
profila i kod eleznikih mostova. Na slici 6.16b prikazano je jedno takvo reenje kod
dvokolosenog eleznikog mosta u Nemakoj.
a)
b)
Slika 6.16 - Trapezasta ukruenja: a) u procesu proizvodnje; b) kod eleznikog mosta
Proirenje primene spregnutih konstrukcija (elik-beton), koje su poslednjih godina u
izuzetnoj ekspanziji, imalo je uticaj i na oblast hladno oblikovanih profila. Armiranobeton-
ske podne ploe (slika 6.17) kod kojih hladno oblikovani profilisani lim slui kao oplata
pri betoniranju i kao armatura, iroko se primenjuju, posebno u viespratnim zgradama.
Spregnuto dejstvo izmeu betonske ploe i profilisanog lima danas se uobiajeno ostvaru-
je dopunskim profilacijama (ispupenja na rebrima i noicama profilisanog lima), koje
ujedno i znatno poveavaju nosivost profilisanog lima. Ovakve ploe takoe "rade" spreg-
nuto i sa elinom podkonstrukcijom: podnim nosaima i podvlakama. Druge vrste spreg-
nutih konstrukcija, kao to su profilisani limovi vezani sa raznim vrstama drvenih ploa,
bile su predmet istraivanja u vedskoj.
Slika 6.17 - Spregnute ploe sa profilisanim limovima
Pri primeni hladno oblikovanih profila u uslovima poara mogu da se primenjuju
spregnuti stubovi (armirani ili ne), ime se znatno poveava njihova nosivost i stabilnost.
Ovim nainom konstrukcijskog oblikovanja moe se dobiti poarna otpornost i do 90 min
bez ikakve posebne zatite. Popreni preseci ovakvih stubova prikazani su na slici 6.18.
Slika 6.18 - Primena hladno oblikovanih profila kod spregnutih stubova
iroko polje primene HOP, koje direktno ne spada u graevinarstvo, ali predstavlja
izuzetan izazov za svakog konstruktera, su paletna i regalna visoka skladita. Koliko je
ovo vana oblast primene govori i to da je ECCS osnovala posebnu komisiju koja tretira
ovu problematiku, inae veoma sloenu, jer se proraun sprovodi sa torziono osetljivim
profilima i okvirima sa delimino krutim vorovima.
Za poprene preseke tapova obino se upotrebljavaju U i C-profili, mada ima reenja i
sa upljim profilima krunog i pravougaonog preseka. Ovakvi profili su obino perforira-
ni, kako bi se omoguila fleksibilnost u pogledu spojeva. U sluaju veih presenih sila
koriste se dvostruki preseci vezani rebro uz rebro. Sve veze se izvode pomou zavrtnjeva.
Nain konstruisanja ovakvih visokih regalnih skladita prikazan je na slici 6.19. Ovakva
skladita se izrauju sa visinama i od nekoliko desetina metara.
Slika 6.19 - Visokoregalna skladita
6 PONAANJE HLADNO OBLIKOVANIH PROFILA
POD DEJSTVOM STATIKOG OPTEREENJA
Neki postupci statike analize i prorauna, koji su tipini za vrue valjane profile i ele-
mente dobijene zavarivanjem od limova, mogu da se primene i pri proraunu konstrukcija
od hladno oblikovanih profila. Meutim, razlike u ponaanju pod optereenjem izmeu
ova dva tipa konstrukcija je prilino velika, pa je neophodno istai osnovne razlike u
metodama prorauna.
Raunski postupci za vrue valjane i zavarene profile razvijeni su preteno na osnovu
nekoliko oblika poprenih preseka koji su karakteristini za te vrste proizvoda. Kod hlad-
no oblikovanih profila, nasuprot tome, praktino je neograniena raznovrsnost oblika koji
se mogu proizvesti, pa iz tog razloga analiza i proraun moraju biti toliko uopteni da se
mogu primeniti na bilo koji oblik, ve proizveden, ili koji e se tek proizvesti.
Osim toga, vitkost pojedinih delova poprenog preseka (noice i rebra), koja se defini-
e odnosom b/t (irina/debljina) elementa, najee je mnogo vea kod hladno oblikovanih
profila nego kod vrue valjanih profila, pa su i stabilitetni problemi znatno izraeniji. Ka-
ko se hladno oblikovani profili otvorenog poprenog preseka esto izvode kao monosimet-
rini, usled nepoklapanja teita poprenog preseka sa centrom smicanja javljaju se dodat-
ni, sekundarni torzioni uticaji, koji negativno utiu kako na stabilnost, tako i na nosivost
hladno oblikovanih profila. Uz to, relativno mala debljina zidova odraava se na torzionu
krutost, koja je znaajno manja od one za debelozidne konstrukcije. Ovo je vano i u pog-
ledu izvijanja, izboavanja i bonog izvijanja nosaa i stubova. Prema tome, projektovanje
konstrukcija od hladno oblikovanih profila zahteva znatno sloeniju, detaljniju i precizniju
analizu, kojom se obuhvataju pomenuti stabilitetni fenomeni, uz uzimanje u obzir i post-
kritine nosivosti koja kod ovakvih tankozidnih elemenata ima poseban znaaj.
Postupci proizvodnje svojstveni izradi ova dva razliita tipa konstrukcija uzrokuju znatne
razlike u mehanikim karakteristikama samog materijala (npr. poveanje granice razvlaenja i
vrstoe na zatezanje pri hladnom oblikovanju), kao i drugaiji raspored i intenzitet zaostalih
napona, to igra znaajnu ulogu, pogotovo u dokazu lokalne i globalne stabilnosti.
Jedna od najvanijih karakteristika hladno oblikovanih profila je vitkost (odnos b/t) po-
jedinanih ravnih elemenata poprenog preseka. to je ovaj odnos vei, to je manji kritini
napon izboavanja. U zavisnosti od odnosa b/t i odnosa napona na granici razvlaenja i
kritinog napona izboavanja, hladno oblikovani profili mogu imati znaajnu nosivost i
posle izboavanja. Tankozidne konstrukcije mogu biti ekonomine samo ako se potpuno
iskoristi ova nosivost u post-kritinoj oblasti, jer je ona nekoliko puta vei od nosivosti od-
reene prema kritinom naponu izboavanja. Zbog ovoga su studije post-kritinog ponaa-
nja bile, a i sada su vana oblast istraivanja.
Pre upoznavanja drugih specifinih problema projektovanja, neophodno je upoznati se
sa nekim optim terminima koji se koriste pri projektovanju hladno oblikovanih profila,
kao to su: konzolni element, obostrano oslonjeni element i ukrueni element.
Konzolni element je ravan element koji je ukruen samo du jedne ivice koja je paralelna sa
pravcem delovanja napona. Kao to je prikazano na slici 6.20 ovakvi elementi su krak
ugaonika, noica U-profila, noica eirastog profila itd. (na slici 6.20 su obeleeni sa k);
Slika 6.20 - Definicija konzolnih, obostrano oslonjenih i ukruenih elemenata
Obostrano oslonjeni element je ravan element kod koga su obe ivice, paralelene sa
pravcem delovanja napona, kruto oslonjene pomou rebara, noica ili ivinih ukruenja
koja poseduju dovoljnu krutost (na slici 6.20 su obeleeni sa o);
Ukrueni element je ravan element sa podunim ukruenjima, koja se postavljaju
izmeu rebara (meuukruenja), du ivica konzolnih elemenata (ivina ukruenja) ili
izmeu rebra i ivinog ukruenja (meuukruenje). Jedan ukrueni element moe da ima
jedno ili vie podunih ukruenja koja su paralelna sa pravcem delovanja napona (na slici
6.20 su obeleeni sa u).
Dakle, ukruenja se prema svom poloaju mogu podeliti na ivina ukruenja i meuuk-
ruenja, i moraju posedovati dovoljnu krutost, kako bi ukrutili jednu ivicu elementa. Pos-
tavljenjem ukruenja u vidu ljebova ili prevoja znatno se poveava stabilnost pritisnutih
elemenata na izboavanje.
Izboavanje i post-kritino ponaanje dominantno zavisi od naina oslanjanja elemena-
ta u podunom pravcu i od poloaja meuukruenja. Razlika u ponaanju konzolnih i slo-
bodno oslonjenih pritisnutih elemenata ilustrovana je na slici 6.21. Pritisnuti konzolni ele-
ment hladno oblikovanog profila optereenog na savijanje (slika 6.21a) ostaje prav (ravan)
samo du ivice kojom je vezan za rebro, izboava se pri relativno niskom naponu i pri tom
pokazuje veu deformisanost (zatalasanost) od obostrano oslonjenog elemenata sa istim
odnosom b/t (slika 6.21b), jer se obostranim ukruenjem znatno poveava kritini napon
izboavanja (oko 10 puta).
Slika 6.21 - Izboavanje: a) konzolnog elementa; b) obostrano oslonjenog elementa
Obostrano oslonjeni pritisnuti elementi dobijaju mala, skoro neprimetna izboavanja
pri naponima koji su utoliko manji to je vei odnos b/t. Ovakva mala izboavanja ne sma-
njuju njihovu nosivost, to je posledica injenice da se ravnomerno rasporeen napon
pritiska preraspodeljuje po poprenom preseku i koncentrie se u manje izboenim delovi-
ma ploe, odnosno u dve zone neposredno uz ukruene ivice. Pri dodatnom poveanju op-
tereenja maksimalan napon pritiska na ivicama se poveava, za razliku od normalnog na-
pona u izboenoj zoni, pa jo vie dolazi do izraaja preraspodela napona (slika 6.22).
Da bi se odredila postkritina nosivost hladno oblikovanih elemenata izloenih dejstvu
normalnog napona pritiska () primenjuje se koncept efektivne irine, ili ree koncept re-
dukovanog raunskog napona. Koncept efektivne irine podrazumeva zamenu stvarne iri-
ne elementa (b) redukovanom, efektivnom irinom (b
eff
), koja se odreuje na osnovu
uslova jednakosti rezultante stvarnog napona na ukupnoj irini i raunskog napona na
efektivnoj irini elementa. Efektivna irina predstavlja onaj deo irine elementa na kome
se moe ostvariti maksimalan normalni napon (
max
= f
y
), a raunski dijagram normalnih
napona je konstantan po itavoj efektivnoj irini. Za razliku od raunskog, dijagram
stvarnih napona je krivolinijski (slika 6.23), pa se moe napisati sledea jednakost:
( )dx x b
b
eff

0
max
, (6.1)
gde je (x) funkcija koja predstavlja promenu stvarnog dijagrama normalnih napona po
irini poprenog preseka.
Slika 6.22 - Post-kritino ponaanje tankih limova:
a) deformacije; b) dijagrami normalnih napona
Slika 6.23 - Stvarna i proraunska raspodela napona. Efektivna irina
U SAD, kao i u nekoliko drugih zemalja, proraun efektivne irine zasniva se na rado-
vima Vintera. Meutim, danas u svetu ima vie od deset razliitih izraza za sraunavanje
efektivne irine koji se preporuuju ili su u primeni, pri emu svi daju sline rezultate.
Konzolni pritisnuti elementi, pri istoj vitkosti, izboavaju se pri mnogo manjem optere-
enju od obostrano oslonjenih elemenata. Ovakvi elementi, takoe, imaju post-kritinu
rezervnu nosivost koja se moe koristiti. Ozbirom na znatne deformacije slobodne ivice
pri prekoraenju kritinog naprezanja, ne mogu se koristiti onolike rezervne nosivosti kao
kod obostrano oslonjenih elemenata, jer upotrebljivost u odreenoj meri zavisi i od izgleda
nosaa.
Pri proraunu hladno oblikovanih profila sa relativno velikim odnosom b/t ukruenog
pritisnutog elementa, ekonominost preseka ostvaruje se dodavanjem meuukruenja
(jednog ili vie). Na primer, ako ukrueni pritisnuti element ima odnos b/t = 200
efikasnost pritisnutog elementa tj. odnos b
eff
/b je samo 27%. Meutim, ako se primeni
jedno meuukruenje u sredini (slika 6.24), efikasnost se poveava na 52%.
Dodavanjem novih meuukruenja efikasnost se moe jo vie poveati, tako da ceo
element postaje efektivan.
Slika 6.24 - Dijagram stvarnog normalnog napona kod poprenog preseka
sa jednim meuukruenjem
Kod hladno oblikovanih profila optereenih na savijanje veliku panju treba posvetiti
rebru profila koje se mora proveriti na dejstvo koncentrisanih sila velikog intenziteta, od-
nosno stabilnosti izuzetno tankih rebara na dejstvo oslonakih reakcija i koncentrisanih si-
la velikog intenziteta. Kako kod ovakvih profila nije konstruktivno jednostavno izvoenje
ukruenja rebra na mestu delovanja koncentrisanih sila ili na mestima oslonaca, neophod-
no je da se osigura dovoljna duina oslanjanja (D), ili da se povea duina delovanja kon-
centrisanog optereenja, kako ne bi dolo do gubitka stabilnosti rebra (slika 6.25). Na os-
novu brojnih ispitivanja, iji su rezultati objavljeni u brojnim radovima, prouena je zavis-
nost izmeu poprene koncentrisane sile, kvaliteta materijala, dimenzija rebra, radijusa
previjanja i duine oslanjanja. Na osnovu ovih istraivanja projektantima stoje na raspola-
ganju razliiti izrazi za maksimalnu koncentrisanu silu, za preseke sa jednostrukim ili
dvostrukim rebrom.
Jedna od osnovnih pretpostavki u tehnikoj teoriji elastinosti je nedeformabilnost po-
prenog preseka bilo pri savijanju, torziji ili izvijanju. Kako ova pretpostavka kod tanko-
zidnih hladno oblikovanih profila uglavnom nije ispunjena, to postupci prorauna zasno-
vani na ovakvim postavkama ne odgovaraju stvarnom ponaanju konstrukcija. Iz ovog raz-
loga pri proraunu hladno oblikovanih profila treba primeniti preciznije postupke prorau-
na, uz uvoenje metoda zasnovanih na eksperimentalnim istraivanjima, koje obuhvataju
uticaj deformabilnosti poprenog preseka.
Slika 6.25 - Gubitak stabilnosti rebra usled dejstva oslonake reakcije
Hladno oblikovani profili uobiajeno imaju veoma tanke zidove, a sa tim u vezi i malu
torzionu krutost. Kako je ve pomenuto, mnogi preseci proizvedeni hladnim oblikovanjem
su monosimetrini, tako da im se ne poklapaju teite i centar smicanja (slika 6.26), to
ima za posledicu da se, ukoliko ravan spoljanjeg optereenja ne prolazi kroz centar smi-
canja, u nosau osim savijanja javlja i torzija. Moe se dokazati da je deo napona od torzi-
je do 50% vei od dela normalnog napona od savijanja nosaa, pa zbog toga pri projekto-
vanju konstrukcija od hladno oblikovanih profila posebnim konstruktivnim merama treba
spreiti uticaj torzije kako bi ovi elementi imali veu nosivost.
Slika 6.26 - Uticaji torzije kod monosimetrinih profilu

7 NAUNO ISTRAIVAKI RAD I RAZVOJ
TEHNIKE REGULATIVE
Rani razvoj teorijskih osnova i metoda prorauna zasnovan je na pionirskom radu pro-
fesora Dorda Vintera na Kornel Univerzitetu u SAD. Iz ovih brojnih istraivanja proiste-
kao je 1946. godine standard "Odredbe za projektovanje hladno oblikovanih elinih ele-
menata konstrukcija". Ovaj propis je kasnije redovno revidovan 1956, 1960, 1962, 1968 i
1980. godine, kao rezultat tehnikog razvoja i kontinuiranih istraivanja sprovedenih na
vie univerziteta i u vie kompanija za proizvodnju hladno oblikovanih proizvoda. Ovakav
brz razvoj u SAD proistekao je uglavnom na osnovu istraivanja profesora Vintera, Peko-
za (Pekozs) i Jua (Yu). Ovaj standard je ujedno bio i osnova za donoenje propisa iz ove
oblasti i u drugim zemljama, bilo da je direktno preveden, ili uz manje korekcije (npr.
Australija, ehoslovaka). Godine 1990. u SAD je izaao potpuno novi standard koji regu-
lie ovu problematiku, koncipiran na savremen nain koji uvodi teoriju graninih stanja
umesto dotadanjeg koncepta doputenih napona.
to se tie Evrope prva istraivanja su poela 1944. godine u Velikoj Britaniji kada je i
obrazovano Udruenje za hladno oblikovanje. Ova organizacija uinila je veoma mnogo u
organizovanju i finansiranju istraivanja. I ovde je istraivanje bilo inspirisano radom Vin-
tera, pa su u ranim pedesetim godinama brojni istraivai, meu kojima su najpoznatiji
ilver (Chilver), Muar (Moir), Kenedi (Kenedi) i Harvi (Harvey), dali izuzetno vane pod-
loge za proraun hladno oblikovanih profila. Smit (Smith) je 1951. godine dao smernice za
prvi britanski standard (BS) koji je objavljen 1969. godine. Sledei BS je publikovan
1975. godine, u isto vreme kad i knjiga Vokera (A.C. Walker) u kojoj su opisana posebna
raunska i konstruktivna pravila za projektovanje konstrukcija od hladno oblikovanih pro-
fila. Godine 1987. izaao je iz tampe novi britanski standard (BS 5950: Deo 5) koji je zas-
novan na konceptu graninih stanja i koji obuhvata karakteristike materijala i preseka, ve-
ze, postupke dimenzionisanja i provere stabilnosti, kao i eksperimentalna ispitivanja.
Aktivnost na izradi tehnike regulative postoji i u nizu drugih zemalja kao to su:
vedska, Francuska, Holandija, Nemaka, Poljska itd. Usaglaavanje rezultata istraivanja
i nacionalnih standarda pomenutih zemalja izvreno je u okviru ECCS, pa su 1987. godine
publikovane "Evropske preporuke za proraun tankozidnih elinih elemenata", koje su
posluile kao osnov za izradu dela Evrokoda koji se bavi problematikom hladno
oblikovanih profila. U poetnoj fazi hladno oblikovanim profilima je bio posveen aneks
A Evrokoda, ali je zbog znaaja i obima ove materije ona obraena u okviru posebnog
dela Evrokoda. Tako je aprila 1996. godine stupio na snagu Evrokod 3 Deo 1-3: "Opta
pravila - Dodatna pravila za hladno oblikovane tankozidne elemente i limove" kao
evropski predstandard sa paralelnom primenom, koji e nakon tri godine probne primene i
eventualnih korekcija i usaglaavanja sa nacionalnim propisima zemalja lanica, prerasti u
evropski standard (EN) sa obaveznom primenom i kao takav staviti van vanosti postojee
nacionalne regulative iz ove oblasti.
8 PROJEKTOVANJE KONSTRUKCIJA OD HLADNO
OBLIKOVANIH PROFILA PREMA EVROKODU 3
8.1 UVOD
Evrokod 3 Deo 1-3 daje pravila za proraun elinih konstrukcija od hladno oblikova-
nih tankozidnih elemenata otvorenog poprenog preseka. Metode prorauna otpornosti i
upotrebljivosti odnose se na preteno mirno, statiko optereenje, karakteristino za uobi-
ajene konstrukcije u zgradarstvu. Osim toga, metode prorauna profilisanih limova mogu
da se primenjuju i pri proraunu spregnutih meuspratnih ploa (elik-beton).
Ovaj dokument, kao i svi Evrokodovi, zasniva se na teoriji graninih stanja. On nije sa-
mostalan dokument, ve se koristi zajedno sa Evrokodom 3 Deo 1-1: "Opta pravila i pra-
vila za proraun zgrada" u kojem su date osnove za proraun elinih konstrukcija.
U cilju definisanja razliitog nivoa pouzdanosti, razlikuju se tri klase konstrukcija od
hladno oblikovanih profila:
konstrukcije klase I kod kojih se hladno oblikovani elementi i limovi projektuju
tako da obezbede otpornost i stabilnost itave konstrukcije,
konstrukcije klase II kod kojih se hladno oblikovani elementi i limovi projektuju
tako da obezbede otpornost i stabilnost pojedinanih elemenata konstrukcije,
konstrukcije klase III kod kojih se hladno oblikovani elementi i limovi koriste samo
za prenos optereenja na konstrukciju.
Metode prorauna i projektovanja potpomognutog ispitivanjem, izloene u Evrokodu 3
Deo 1-3, odnose se na sve tri klase konstrukcija.
Zbog specifinosti hladno oblikovanih proizvoda i nedovoljne baze podataka, esto se
pri odreivanju pojedinih parametara neophodnih za projektovanje elinih konstrukcija
od hladno oblikovanih proizvoda pribegava ispitivanjima. Stoga ovaj dokument prua
mogunosti za projektovanje potpomognuto ispitivanjem. Ispitivanja treba da budu u
skladu sa pravilima datim u poglavlju 9 ovog dokumenta ("Proraun potpomognut
ispitivanjem") i aneksu A ("Postupak ispitivanja").
8.2 OSOBINE MATERIJALA I GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE
POPRENIH PRESEKA
Svi elici koji se koriste za hladno oblikovane elemente i profilisane limove treba da
budu pogodni za hladno oblikovanje i zavarivanje, pa stoga Evrokod 3 Deo 1-3 daje tabe-
larni pregled svih standardnih elika sa oznakama, osnovnim mehanikim karakteristika-
ma i referentnim standardima, koji se mogu primenjivati za izradu hladno oblikovanih pro-
fila i limova. Ovi elici uglavnom zadovoljavaju i zahteve u pogledu duktilnosti, koji ujed-
no predstavljaju potreban preduslov za primenu plastine globalne analize.
Prosena granica razvlaenja (

f
ya
) pomou koje se uzima u obzir ojaanje materijala
usled hladnog oblikovanja moe da se odredi eksperimentalno, na osnovu serije ispitiva-
nja, ili na osnovu poluempirijskog izraza kojim se obuhvata nain oblikovanja i broj
prevoja:
2 / ) ( ali ) ( ) (
2
yb u ya yb u g yb ya
f f f f f /A t n k f f + + (6.2)
gde su:
yb
f granica razvlaenja osnovnog materijala MPa,
u
f vrstoa osnovnog materijala na zatezanje MPa,
t debljina elementa mm,
g
A bruto povrina poprenog preseka mm
2
,
n broj prevoja u okviru poprenog preseka, pod uglom od 90, sa unutranjim
prenikom manjim od 5t,
k koeficijent koji zavisi od naina oblikovanja i ima sledee vrednosti:
k = 0,7 za hladno valjanje,
k = 0,5 za druge metode hladnog oblikovanja.
Osim toga, prosena granica razvlaenja (f
ya
) ne treba da bude vea od f
u
ili 1,2 f
yb
.
Poveanje granice razvlaenja usled hladnog oblikovanja moe da se uzme u obzir
samo u sluaju aksijalno optereenih elemenata kod kojih je efektivna povrina poprenog
preseka A
eff
jednaka bruto povrini poprenog preseka A
g
, i u drugim sluajevima za koje
se moe pokazati da uticaji hladnog oblikovanja dovode do poveanja nosivosti. Prema
tome, prosena granica razvlaenja moe da se koristi pri odreivanju:
otpornosti poprenih preseka aksijalno zategnutih elemenata,
otpornosti poprenih preseka i otpornosti na izvijanje aksijalno pritisnutih elemena-
ta kod kojih je efektivna povrina jednaka bruto povrini poprenog preseka i
otpornosti poprenih preseka elemenata optereenih na savijanje, kod kojih je itava
noica efektivna.
Poveanje granice razvlaenja ne treba da se uzme u obzir kod elemenata koji su nakon
hladnog oblikovanja izloeni termikoj obradi na temperaturama viim od 520 C u trajanju
vie od jednog asa. Posebno treba imati u vidu da neke vrste termike obrade mogu da utiu
na smanjenje granice razvlaenja ispod granice razvlaenja osnovnog materijala.
to se tie debljine limova od kojih se izrauju hladno oblikovani proizvodi, preporuke sa-
drane u Evrokodu 3 Deo 1-3 odnose se samo na proizvode koji zadovoljavaju sledee uslove:
za limove mm 0 , 4 5 , 0
cor
t
za profile mm 0 , 8 0 , 1
cor
t
gde je
cor
t ista debljina lima, iskljuujui debljinu eventualnog zatitnog organskog ili
metalnog (najee Zn) premaza.
Primena tanjih ili debljih elemenata treba da bude propraena serijom odgovarajuih
eksperimenata, sprovedenih u skladu sa poglavljem 9 i aneksom A ovog Evrokoda, na
osnovu kojih se mogu dobiti pouzdani parametri neophodni za projektovanje jedne ovakve
konstrukcije.
Kod poprenih preseka sa zaobljenim uglovima nominalna irina ravnih elemenata b
p
treba da se odredi kao to je prikazano na slici 6.27. Uticaj zaobljenja na geometrijske
karakteristike poprenog preseka (povrina, moment inercije itd.) moe da se zanemari,
ako unutranji poluprenik zaobljenja r zadovoljava sledee uslove:
t r 5 i
p
b r 15 , 0 . (6.3)
U suprotnom, ako unutranji poluprenik zaobljenja ne zadovoljava pomenute kriterijume,
treba uzeti u obzir uticaj zaobljenja na geometrijske karakteristike poprenog preseka.
Slika 6.27 - Odreivanje nominalne irine ravnog elementa b
p
Svi principi i pravila data u Evrokodu 3 Deo 1-3 vae samo za poprene preseke kod
kojih je vitkost delova poprenih preseka, to jest odnos irina-debljina (b
p
/t), manja od
maksimalnih vrednosti datih u tabeli 6.1. Osim toga, da bi se obezbedila dovoljna krutost
ukruenja, njihova irina treba da bude u sledeim granicama:
6 , 0 / 2 , 0 b c (6.4)
3 , 0 / 1 , 0 b d (6.5)
gde su b, c i d irine noice, odnosno ukruenja (videti tabelu 6.1).
Popreni preseci koji ne zadovoljavaju pomenute uslove mogu da se koriste samo ako
su njihova granina nosivost i upotrebljivost verifikovani rezultatima eksperimenata koji
su izvedeni u skladu sa pravilima datim u Evrokodu 3 Deo 1-3.
Tabela 6.1 - Maksimalan odnos irina - debljina (b

/t)
Element poprenog preseka Maksimalna vrednost
50 / t b
60 / t b
90 / t b
500 / t b
sin 500 / t h
o o
90 45
8.3 IZBOAVANJE TANKOZIDNIH ELEMENATA
Lokalna stabilnost pritisnutih delova poprenog preseka predstavlja jedan od osnovnih
problema pri proraunu hladno oblikovanih elemenata, pa je zbog toga deo Evrokoda koji
tretira ovu problematiku detaljnije opisan. Prema Evrokodu 3 proraun lokalne stabilnosti na
izboavanje vri se prema konceptu efektivne irine, koji se zasniva na Vinterovoj krivoj.
8.3.1 Izboavanje neukruenih elemenata
Kako je pomenuto u uvodnom delu, proraun stabilnosti limova na lokalno izboavanje
zasniva se na konceptu efektivne irine. Kod neukruenih elemenata redukcioni koeficijent
(), na osnovu kojeg se odreuje efektivna irina (
p eff
b b ), moe da se odredi na
osnovu poznatog Vinterovog izraza. Kod hladno oblikovanih profila pri odreivanju
redukcionog faktora treba uzeti u obzir i nivo naprezanja korienjem maksimalnog
napona pritiska u posmatranom elementu (
Ed com,
). Kod elemenata kod kojih maksimalni
raunski napon pritiska dostie granicu razvlaenja (
1 ,
/
M yb Ed com
f ) redukcioni
koeficijent treba da se odredi prema sledeem izrazu:
>
673 , 0 / ) / 22 , 0 1 (
673 , 0 1
p p p
p

za
za
(6.6)
u kojem je
p
relativna vitkost:
k
t b f
p
cr
yb
p

4 , 28
/
(6.7)
gde su:
t debljina lima,
k koeficijent izboavanja koji zavisi od uslova oslanjanja i dijagrama normalnih

napona,
yb
f granica razvlaenja osnovnog materijala u MPa,
1 M
parcijalni koeficijent sigurnosti (Evrokod preporuuje sledeu vrednost:
1 M
=1,1),
odnos
yb
f / 235 .
Kada je raunski napon pritiska manji od granice razvlaenja (
1 ,
/
M yb Ed com
f < )
treba da se izvri redukcija relativne vitkosti:
1
,
,
/
M yb
Ed com
p red p
f
, (6.8)
pa se u ovom sluaju redukcioni koeficijent () dobija na osnovu izraza (6.6), ali sa ovako
sraunatom redukovanom relativnom vitkou
red p,
.
8.3.2 Izboavanje ukruenih elemenata
Pri proraunu pritisnutih elemenata poprenog preseka sa ugaonim ili unutranjim
ukruenjima treba imati u vidu da se ukruenja ponaaju kao pritisnuti tpovi na elastinoj
podlozi (kontinualno elastino pridrani). Krutost elastinog oslonca zavisi od uslova
oslanjanja i krutosti na savijanje susednih elemenata.
Krutost elastine opruge po jedinici duine moe da se odredi na osnovu jedininog
jednako podeljenog optereenja u, koje deluje du ukruenja (slika 6.28). Shodno definici-
ji krutosti ona se dobija na sledei nain:
/ u K (6.9)
gde je pomeranje ukruenja usled jedinine sile u.
Slika 6.28 - Raunski model za proraun krutosti ukruenja
Dispozicija jednog elementa sa ivinim i jednog sa meuukruenjem, kao i odgovara-
jui proraunski modeli na osnovu kojih se odreuje krutost opruge, odnosno ukruenja,
prikazani su na slici 6.28a. Na slici 6.28b prikazani su proraunski modeli za C i Z profile
optereene na pritisak ili savijanje, na osnovu kojih se mogu odrediti pomeranja i krutosti
rotacionih opruga
C ,
1
C i
2
C .
8.3.2.1 Elementi sa ivinim ukruenjima
Pri proraunu efektivne irine kod elemenata sa ivinim ukruenjem, bilo da je re o
jednostrukom (slika 6.29a) ili dvostukom prevoju (slika 6.29b), ukruenja se uzimaju u
obzir samo ako zadovoljavaju sledee uslove:
ugao izmeu ukruenja i elementa koji ukruuje je izmeu 45 i 135 (najpovoljnije
je da ovaj ugao bude 90, kao to je prikazano na slici 6.29),
prepust ukruenja c je vei od 0,2

b
p
(videti sliku 6.29) i
odnos b
p
/

t je manji od 60 za ukruenja sa jednostrukim prevojem, odnosno 90 za
ukruenja sa dvostrukim prevojem.
Povrina poprenog preseka ukruenja sastoji se od efektivne povrine prepusta c, ili c
i d kod ukruenja sa dvostrukim prevojem, i pripadajue efektivne irine (b
e2
) susednog
ukruenog elementa (slika 6.29). Proraun efektivne povrine kod elemenata sa ivinim
ukruenjem se sprovodi u tri koraka.
Prvi korak: Dobijanje poetnog efektivnog preseka uz pretpostavku da ukruenje ima
beskonanu krutost ( ) K i da raunski napon pritiska dostie granicu razvlaenja
(
1 ,
/
M yb Ed com
f ). Prema tome, efektivne irine
1 e
b i
2 e
b treba da se odrede
podrazumevajui da je element obostrano oslonjen.
Slika 6.29 - Ivina ukruenja: a) sa jednostrukim prevojem; b) sa dvostrukim prevojem
Kod ivinih ukruenja sa jednostrukim prevojem poetna vrednost efektivne irine
eff
c
dobija se na sledei nain:
c p eff
b c
,
(6.10)
gde je
c p
b
,
nominalna irina prepusta (videti sliku 6.29a), a redukcioni koeficijent koji
se dobija prema izrazu (6.6) u funkciji relativne vitkosti
p
date izrazom (6.7), sa
vrednostima koeficijenta izboavanja (

k ) definisanim na sledei nain:
( )
6 , 0 / 35 , 0 za 35 , 0 / 83 , 0 5 , 0
35 , 0 / za 5 , 0
,
3
2
,
,
p c p p c p
p c p
b b b b
b b
k
. (6.11)
Kod ivinih ukruenja sa dvostrukim prevojem efektivna irina
eff
c se takoe odreuje
iz izraza (6.10), ali sa redukcionim koeficijentom dobijenim na osnovu koeficijenta iz-
boavanja (

k ) za obostrano oslonjene elemente. Vrednost efektivne irine
eff
d treba da
se odredi na osnovu izraza:
d p eff
b d
,
(6.12)
gde je
d p
b
,
nominalna irina prepusta (slika 6.29b), a redukcioni koeficijent koji se do-
bija na osnovu koeficijenta izboavanja ( k
) za konzolne elemente.
Sa ovako sraunatim efektivnim irinama
2 e
b ,
eff
c i
eff
d odreuju se geometrijske ka-
rakteristike ukruenja: povrina (
s
A ) i moment inercije (
s
I ) za savijanje oko ose a-a
(slika 6.29). U optem sluaju, kod ukruenja sa dvostrukim prevojem povrina ukruenja
moe da se odredi na sledei nain:
( )
eff eff e s
d c b t A + +
2
(6.13)
dok moment inercije treba odrediti u odnosu na horizontalnu osu a-a koja prolazi kroz
teite efektivne povrine ukruenja.
Drugi korak: U ovom koraku, na osnovu efektivnog preseka ukruenja odreenog u
prethodnom koraku, treba odrediti redukcioni faktor ( ) za fleksiono izvijanje ukruenja,
smatrajui da je ono kontinualno elastino oslonjeno. Kritini napon elastinog izboava-
nja za element na elastinoj podlozi moe da se odredi prema izrazu:
s
s
s cr
A
I E K
2
,
(6.14)
gde je K krutost opruge (6.9), a E modul elastinosti (E=210000 MPa). Relativna vitkost
ukruenja dobija se na uobiajen nain:
s cr yb
f
,
/ . (6.15)
Redukcioni faktor dobija se na osnovu ovako odreene relativne vitkosti (6.15)
korienjem krive izvijanja a
O
( 13 , 0 ). Ukoliko je 1 < efektivnu povrinu ukruenja
treba redukovati, tako to se usvaja nova redukovana debljina, odreena na sledei nain:
t t
red
. (6.16)
Ova redukovana debljina
red
t vai za sve elemente koji ulaze u sastav ukruenja, pa se
redukovana povrina ukruenja dobija u sledeem obliku:
s red s
A A
,
. (6.17)
Trei korak: Kada raunski napon pritiska u ukruenju (
M1 yb Ed com,
/ f ) nije
jednak naponu na granici razvlaenja, kako je pretpostavljeno u prvom koraku, ve je
manji ( 1 < ), u treem koraku se sprovodi iterativni postupak. Naime, vrednosti
redukcionog koeficijenta se odreuju na osnovu redukovane vitkosti:

p red p,
(6.18)
gde je redukcioni koeficijent dobijen u prethodnom koraku. Ponavljanje drugog koraka
sa vrednostima redukovane efektivne povrine ( A
s red ,
) iz prethodne iteracije vri se sve
dok se ne dobiju priblino iste vrednosti redukcionog koeficijenta (
1
n n
), sa tim da
vrednost redukcionog koeficijenta u svakoj narednoj iteraciji ne sme da bude vea nego u
prethodnoj iteraciji (
1
n n
).
Konano, usvaja se efektivni popreni presek sa vrednostima
2 e
b ,
eff
c ,
eff
d i
red
t koje
odgovaraju redukcionom koeficijentu
n
dobijenom u poslednjoj iteraciji. Postupak odre-
ivanja efektivne povrine preseka po fazama prorauna, za ivino ukruenje sa jedno-
strukim prevojem, simboliki je prikazan u okviru tabele 6.2.
Tabela 6.2 - Odreivanje efektivne povrine elemenata sa ivinim ukruenjem sa
jednostrukim prevojem
a) Prvi korak:
Odreivanje efektivnog poprenog preseka za
K i
1 ,
/
M yb Ed com
f
b) Drugi korak:
Odreivanje elastinog kritinog napona
s cr,
za efektivnu povrinu preseka A

s
iz prvog
koraka.
c) Drugi korak:
Odreivanje redukovane vrednosti napona
1
/
M yb
f za efektivnu povrinu A
s
, sa
redukcionim faktorom odreenim na osnovu
kritinog napona
s cr,
.
d) Drugi korak:
Odreivanje redukovane debljine
red
t i povrine
red s
A
,
ukruenja.
e) Trei korak:
Ponavljanje drugog koraka sa redukovanom
povrinom ukruenja iz prethodnog koraka
( A
s red ,
) sve dok se ne dobije da je:
1
n n
,
uz uslov
1
n n
.
8.3.2.2 Elementi sa meuukruenjima
Dva karakteristina primera elemenata sa meuukruenjima prikazana su na slici 6.30,
na kojoj su takoe date i sve oznake neophodne za proraun. Povrina elementa sa
unutranjim ukruenjem treba da se odredi kao zbir povrine ukruenja i povrina ravnih
elemenata duine b
p,1
i b
p,2
. Kao i kod elemenata sa ivinim ukruenjem i u sluaju
unutranjeg ukruenja proraun se sprovodi u tri koraka, gotovo na identian nain. Jedina
razlika potie od drugaijeg poloaja ukruenja, pa se poetne vrednosti efektivnih irina
koje pripadaju ukruenju b
1,e2
i b
2,e1
(slika 6.30) odreuju za obostrano oslonjen element
duine b
p,1
, odnosno b
p,2
.
Slika 6.30 Meuukruenja
Efektivna povrina ukruenja, imajui u vidu dispoziciju i oznake sa slike 6.30, treba
da se odredi prema sledeem izrazu:
( )
s e e s
b b b t A + +
1 , 2 2 , 1
(6.19)
gde je b
s
duina ukruenja (slika 6.30). Uz ove specifinosti, postupak prorauna treba
sprovesti po postupku opisanom kod elemenata sa ivinim ukruenjima.
8.4 OTPORNOST POPRENIH PRESEKA
Otpornost poprenih preseka obraena je za sledee sluajeve naprezanja:
aksijalno zatezanje,
aksijalni pritisak,
savijanje,
kombinovano savijanje i aksijalno zatezanje,
kombinovano savijanje i aksijalni pritisak,
torzija,
smicanje,
dejstvo lokalne poprene sile,
kombinovano savijanje i smicanje i
kombinovano savijanje i dejstvo lokalne poprene sile.
Za veinu naprezanja postupak prorauna je slian ili ak identian kao u Evrokodu 3
Deo 1-1 (videti poglavlje 13). Problem torzionog naprezanja, meutim, nije tretiran u Ev-
rokodu 3 Deo 1-1 (uskoro e biti objavljen Aneks G koji obuhvata ovu problematiku), pa
treba istai neka osnovna pravila data u EC3 Deo 1-3, koja se odnose na torziju. Naime,
kod hladno oblikovanih profila otvorenog poprenog preseka, teite preseka i centar smi-
canja se, po pravilu, ne poklapaju, pa se usled gravitacionog optereenja javljaju i torzioni
uticaji. U tom sluaju, osim pojedinane kontrole ukupnih normalnih i smiuih napona,
treba da se sprovede i kontrola uporednih napona, prema Huber-Henki-Mizesovom uslovu
plastinosti:
M y Ed tot
f /
,
(6.20)
M y Ed tot
f / ) 3 / (
,
(6.21)
M y Ed tot Ed tot
f / 1 , 1 3
2
,
2
,
+ (6.22)
gde su:
tot,Ed
ukupan normalni napon odreen na osnovu efektivnog poprenog preseka,
tot,Ed
ukupan smiui napon odreen na osnovu bruto preseka.
Ukupni naponi, u optem sluaju, mogu da se odrede na osnovu sledeih izraza:
Ed w Ed Mz Ed My Ed N Ed tot , , , , ,
+ + + (6.23)
Ed w Ed t Ed Vz Ed Vy Ed tot , , , , ,
+ + + (6.24)
gde su:
N,Ed
normalni napon usled aksijalne sile N
Sd
,
My,Ed
normalni napon usled momenta savijanja M
y,Sd
,
Mz,Ed
normalni napon usled momenta savijanja M
z,Sd
,
w,Ed
normalni napon usled ograniene torzije,
Vy,Ed
smiui napon usled sile V
y,Sd
,
Vz,Ed
smiui napon usled sile V
z,Sd
,
t,Ed
smiui napon usled Sen Venanove (St. Venant) torzije i
w,Ed
smiui napon usled ograniene torzije.
Zbog specifinosti tankozidnih hladno oblikovanih profila i limova, proraun otporno-
sti na dejstvo lokalnih poprenih sila (koncentrisane sile i oslonake reakcije) se poprilino
razlikuje od onog datog u poglavlju 5.7 Evrokoda 3 Deo 1-1. Evrokod 3 Deo 1-3 daje pra-
vila za proraun otpornosti na dejstvo lokalnih poprenih sila (R
w,Rd
) za:
a) neukruena rebra
kod poprenih preseka sa jednostrukim rebrom (slika 6.31a),
kod ostalih poprenih preseka, sa dva i vie rebara (slika 6.31b),
Slika 6.31 - Primeri poprenih preseka sa: a) jednostrukim rebrom; b) dva ili vie rebara
U zavisnosti od pomenute kategorizacije i naina uvoenja sila (sa jedne strane ili
blisko sa obe strane rebra) data je itava serija poluempirijskih izraza na osnovu kojih se
moe odrediti raunska vrednost otpornosti rebra na dejstvo lokalnih poprenih sila.
8.5 OTPORNOST NA IZVIJANJE
Obraena je problematika izvijanja usled aksijalne sile pritiska i bono-torzionog izvi-
janja usled momenta savijanja. Osim toga, data su i pravila za odreivanje otpornosti na
zajedniko, kombinovano dejstvo momenta savijanja i aksijalne sile pritiska.
Kod centralno simetrinih otvorenih tankozidnih profila otpornost na torziono izvijanje, a
kod monosimetrinih profila otpornost na torziono-fleksiono izvijanje, moe da bude manja od
otpornosti na fleksiono izvijanje. Stoga, kod ovakvih poprenih preseka treba proveriti otpor-
nost za oba relevantna vida izvijanja i kao merodavnu usvojiti manju vrednost.
Evrokod 3 Deo 1-3 daje pravila za proraun kritinog napona torzionog izvijanja i tor-
ziono-fleksionog izvijanja, na osnovu kojih se moe odrediti relativna vitkost centralno si-
metrinih, odnosno monosimetrinih profila. Elastian kritini napon za torziono izvijanje
se odreuje pomou izraza:
(
(
,
\
,
,
(
j
+
2
2
2
,
1
T
w
t
o g
T cr
EI
GI
i A
(6.25)
2 2 2 2
o z y o
y i i i + + (6.26)
gde su:
G modul klizanja,
I
t
torzioni moment inercije bruto poprenog preseka,
I
w
sektorski moment inercije bruto poprenog preseka,
i
y
poluprenik inercije bruto poprenog preseka oko y-y ose,
i
z
poluprenik inercije bruto poprenog preseka oko z-z ose,
T
duina izvijanja tapa za torziono izvijanje,
y
0
rastojanje od centra smicanja do teita bruto preseka.
Kod monosimetrinih poprenih preseka koji su simetrini oko y-y ose (slika 6.32),
elastini kritini napon za torziono-fleksiono izvijanje
cr,TF
dobija se pomou jednaine:
( ) ( )
]
]
]
,
,
+ +
T cr y cr T cr y cr T cr y cr TF cr , ,
2
, , , , ,
4
2
1

(6.27)
sa:
( )
2
2
,
/
y y
y cr
i
E
(6.28)
( )
2
/ 1
o o
i y (6.29)
gde je
y
duina izvijanja za fleksiono izvijanje oko y-y ose.
Slika 6.32 - Oblici monosimetrinih poprenih preseka koji su karakteristini
za hladno oblikovane profile
Sa ovako odreenom vitkou proraun otpornosti na izvijanje se sprovodi na identian
nain kao i za sluaj fleksionog izvijanja, obraenog u EC3 Deo 1-1. Izbor odgovarajue
krive izvijanja, slino kao i u EC3 Deo 1-1, vri se na osnovu oblika poprenog preseka.
8.6 SPOJEVI I VEZE
Kao osnovnu posebnost ovog poglavlja treba pomenuti proraun mehanikih spojnih
sredstava kao to su "pop" nitne (slika 6.33a), samonarezujui zavrtnjevi (slika 6.33b) i
ekseri sa eksplozivnim upucavanjem (slika 6.33c), koja su specifina za tankozidne
eline elemente.
Slika 6.33 - Specijalna mehanika spojna sredstva koja se koriste kod tankih limova: a) "pop"
nitne; b) samonarezujui zavrtnjevi; c) ekseri sa eksplozivnim upucavanjem
U okviru etiri tabele, date su preporuke za proraun nosivosti pomenutih mehanikih
spojnih sredstava i klasinih zavrtnjeva i to na smicanje, na pritisak po omotau rupe, na
zatezanje, upanje, izvlaenje, kao i otpornost neto preseka. Izrazi su uglavnom empirijske
ili poluempirijske prirode, a u velikom broju sluajeva za odreivanje otpornosti preporu-
uje se ispitivanje.
Proraun veza u zavarenoj izradi kod elemenata tanjih od 4 mm, pomou ugaonih (slika
6.34a) i takastih avova (slika 6.34b), kod spojeva na preklop, takoe je obraen u ovom
poglavlju. Elektroluni takasti avovi primenjuju se samo u smiuim spojevima, za elemente
debljine manje od 4 mm. Ako je debljina tanjeg elementa u spoju manja od 0,7 mm, treba
koristiti podloku (slika 6.34b). Prenik takastog ava ne treba da bude manji od 10 mm.
Duinu ugaonih i prenik takasti avova treba odrediti tako da otpornost avova bude vea od
otpornosti tanjeg elementa u spoju.
Slika 6.34 - Veze na preklop sa: a) ugaonim avovima; b) takastim avovima
8.7 PRORAUN POTPOMOGNUT ISPITIVANJEM
Ovo poglavlje Evrokoda 3 Deo 1-3 primenjuje se u skladu sa principima datim u EC3
Deo 1-1, kako bi se obuhvatile specifinosti ispitivanja tankozidnih hladno oblikovanih
profila i limova. Ispitivanja se preduzimaju kada su nepoznate osobine elika, kada je po-
eljno uzeti u obzir stvarne osobine profila ili lima, kada nije raspoloiva odgovarajua
analitika metoda prorauna, kada je potrebno proveriti tehnike osobine postojee kons-
trukcije ili njenog dela, kada se primenjuje serija slinih konstrukcija ili komponenata na
bazi prototipa, kada se eli odrediti interakcija sa drugim elementima konstrukcije, kada se
eli proveriti domen i tanost analitikog postupka prorauna, itd.
Osim ovog poglavlja dragocene informacije vezane za pripremu eksperimenata za ka-
rakteristine sluajeve naprezanja (zatezanje, savijanje, torzija, izvijanje...), nain uvoe-
nja i dispoziciju optereenja, obradu i interpretaciju rezultata i odreivanje karakteristinih
i proraunskih vrednosti, date su u okviru informativnog aneksa A. U ovom aneksu su ob-
raena ispitivanja hladno oblikovanih tankozidnih profila i profilisanih limova.
8.8 POSEBNE PRIMENE
U poglavlju 10 Evrokoda 3 Deo 1-3 data su pravila za proraun hladno oblikovanih
profila i limova u posebnim sluajevima. U ove, posebne, sluajeve spadaju: proraun no-
saa bono pridranih profilisanim limom, proraun prema "stressed skin" konceptu i pro-
raun perforiranih limova.
Kod ronjaa, podnih i slinih nosaa U, Z ili C-preseka, kod kojih je jedna noica
kontinualno bono pridrana trapezastim, ili drugim profilisanim limom koji ima dovoljnu
krutost, moe da se uzme u obzir uticaj profilisanog lima na otpornost nosaa na bono-
torziono izvijanje.
Slika 6.35 - Proraunski model ronjae bono pridrane profilisanim limom
Rotaciona (torziona) krutost profilisanog lima, koja poveava otpornost hladno obliko-
vanog profila na bono-torziono izvijanje, modelira se, pri proraunu, elastinim opruga-
ma odgovarajue krutosti (K), koje deluju u nivou donje, slobodne noice (slika 6.35).
Ekvivalentno horizontalno optereenje (q
h,Fd
) odreuje se na osnovu oblika poprenog
preseka i naina vezivanja ronjae sa profilisanim limom.
Slika 6.36 - Primer "stressed skin" koncepta kod hale sa ravnim krovom
Pri projektovanju elinih konstrukcija kod kojih su meuspratna konstrukcija, ili krov-
ni pokriva izraeni u vidu panela od profilisanog lima, moe da se pretpostavi zajedni-
ko, interaktivno dejstvo konstruktivnih elemenata i panela u cilju prihvatanja horizontalnih
optereenja usled dejstva vetra ili seizmike. Ovakav nain projektovanja elinih konst-
rukcija poznat je u svetu kao "stressed-skin" koncept. Krovovi ili meuspratne konstrukci-
je mogu da se tretiraju kao iroki puni nosai iji su pojasevi ivini nosai, a rebra profili-
sani limovi (slika 6.36). Prema tome, dijafragme u vidu profilisanih limova treba dimen-
zionisati tako da mogu da prenesu smiue sile.
7
SPREGNUTE KONSTRUKCIJE
1 UVOD
1.1 ISTORIJAT I OBLAST PRIMENE SPREGNUTIH
KONSTRUKCIJA
U irem smislu, sprezanje predstavlja konstruktivno objedinjavanje dva razli!ita mate-
rijala u jedinstveni - spregnuti presek. U oblasti gra"evinskih konstrukcija primenu nalaze
sprezanje !elika i betona, betona razli!itih kvaliteta i starosti, betona i drveta, !elika i drve-
ta i dr. Me"utim, pod pojmom spregnutih konstrukcija naj!e#e se podrazumevaju spreg-
nuti elementi od !elika i betona, s obzirom da ovaj vid sprezanja ima najiru primenu.
Po!etak primene spregnutih konstrukcija vezan je za mostove, kod kojih se, u periodu
od $9$0. do $920. godine, za kolovozne table formirane od koritastih limova ili "zores"
profila, umesto ispune od nevezanog kamenog materijala upotrebljavao beton. Takve kon-
strukcije kolovoza bile su veoma teke, pa je i raspon mostova bio ograni!en. Iz tog razlo-
ga, umesto ispune od nearmiranog betona, od $920. godine po!inje primena relativno tan-
kih armiranbetonskih plo!a. Ispitivanja takvih konstrukcija su pokazala da postoje zna!aj-
ne razlike izme"u prora!una i njihovog realnog ponaanja, iz !ega je izveden zaklju!ak da
postoji saradnja betonskog i !eli!nog dela preseka u prenoenju korisnog optere#enja.
Istraivanja u oblasti spregnutih konstrukcija intenzivirana su nakon $930. godine u
SAD, Kanadi, Engleskoj i vajcarskoj. Prvi radovi vezani za ovu problematiku objavljeni
su $932. godine na kongresu Me"unarodnog drutva za mostove i konstrukcije, kada je i
uveden pojam modanika kao sredstva za sprezanje dva razli!ita materijala. Rezultati ovih
obimnih istraivanja predstavljali su osnov za donoenje prvih propisa iz ove oblasti, naj-
pre u SAD, a zatim u Nema!koj, vajcarskoj i Velikoj Britaniji. U naoj zemlji prvi propi-
si iz ove oblasti usvojeni su $970. godine u vidu Pravilnika o tehni!kim merama i uslovi-
ma za spregnute konstrukcije.
Drumski i pea!ki mostovi danas predstavljaju oblast iroke primene spregnutih kon-
strukcija od !elika i betona. One tako"e nalaze primenu i kod elezni!kih mostova, ali je
ona u izvesnoj meri ograni!ena u odnosu na drumske mostove, s obzirom na ve#e korisno
optere#enje, ve#e dinami!ke uticaje i ve#i rizik u slu!aju otkaza konstrukcije.
Primena razli!itih spregnutih sistema, kao to su spregnuti nosa!i, spregnuti stubovi i
spregnute me"uspratne konstrukcije na profilisanim limovima, u velikoj meri je vezana i
za oblast spratnih zgrada.
a) b)
Slika 7.1 - Primeri primene spregnutih konstrukcija u: a) zgradarstvu; b) mostogradnji
iroku primenu spregnute konstrukcije nalaze u oblasti administrativnih zgrada sa uobi-
!ajenim rasterima od 6 do 9 m. Optimalna konstrukcija za takve objekte je naj!e#e jedno-
stavna, sa spregnutim me"uspratnim plo!ama, nosa!ima od valjanih ili zavarenih I-profila i
jednostavnim vezama. Svoju primenu spregnute konstrukcije nalaze i kod drugih vieetanih
javnih zgrada, javnih garaa, industrijskih objekata, sportskih, sajamskih i drugih dvorana
srednjih raspona.
Kod savremenih administrativnih zgrada javljaju se sve izraeniji zahtevi za ve#im ra-
sponima, kao posledica potrebe za ve#im otvorenim prostorima i za obezbe"enjem ve#e
fleksibilnosti rasporeda kancelarijskog prostora. Takvim zahtevima mogu odgovoriti i
konvencionalne konstrukcije, ali savremene strukturne forme spregnutih konstrukcija mo-
gu ponuditi ekonomi!nost i druge vane prednosti.
Prednosti primene spregnutih konstrukcija posledica su mnogobrojnih povoljnih karak-
teristika njihovih elemenata. U slu!aju spregnute tavanice sa !eli!nim profilisanim limom,
profilisani lim u isto vreme slui kao oplata betonskoj plo!i, kao radna platforma, kao ar-
matura i, u fazi montae, kao kruta dijafragma. Tako"e, on moe sluiti i za ka!enje insta-
lacija i sputenih plafona. Kod spregnutih stubova moe se posti#i znatna vitkost !ak i pri
velikim silama pritiska, to obezbe"uje povoljan odnos konstrukcione povrine (povrine
popre!nih preseka stubova) prema korisnoj povrini, a mogu#e je posti#i i iste dimenzije
stubova kroz ve#i broj spratova.
Primena spregnutih viespratnih okvirnih konstrukcija ima niz prednosti, kako u odnosu
na armiranobetonske, tako i u odnosu na odgovaraju#e !eli!ne konstrukcije. Jednu od njih
predstavlja jednostavno i pouzdano reenje prijema smi!u#ih sila, koje se ostvaruje preko
modanika za sprezanje, zavarenih za gornju noicu !eli!nog nosa!a. Manje konstruktivne
visine, povoljniji odnos nosivosti i teine, kao i ve#i unutranji rasponi, tako"e predstavljaju
zna!ajne prednosti spregnutih konstrukcija u odnosu na !eli!ne okvirne nosa!e.
Uz pove#anu nosivost, upotreba razli!itih spregnutih sistema obezbe"uje i zna!ajnu po-
arnu otpornost, bez drugih dodatnih mera, to je sa stanovita ekonomi!nosti zna!ajna !i-
Spregnute konstrukcije 85
njenica. Poarna otpornost spregnutih me"uspratnih konstrukcija uobi!ajeno iznosi 30 min
pri punom i 60 min pri manjem stepenu iskori#enja, s tim da se ona moe pove#ati uvo"e-
njem dodatne armature. Primena spregnutih stubova, tako"e, znatno pove#ava poarnu ot-
pornost konstrukcije, s obzirom da spregnuti stubovi bez dodatne zatite mogu da postignu
poarnu otpornost od 60 min, pa !ak i do 90 min.
S obzirom na osobinu betona da izuzetno dobro prima napone pritiska, od svih stati!-
kih sistema spregnutih nosa!a, najpovoljniji je sistem proste grede. Kontinualni nosa!i i
kruti okviri, kod kojih se javljaju naponi zatezanja iznad oslonaca i krutih uglova okvira,
re"e se primenjuju u zgradarstvu. U slu!aju primene sprezanja kod ovakvih sistema, pro-
blem se reava dodavanjem armature u zonama zatezanja, prednaprezanjem betona, ili is-
klju!ivanjem betonskog dela preseka u prijemu naprezanja u tim zonama.
Neospornim povoljnostima primene spregnutih konstrukcija od !elika i betona suprot-
stavljaju se i izvesne nepovoljnosti u odnosu na !isto !eli!ne konstrukcije. Jedna od njih je
i !injenica da se spregnuti materijali (beton i !elik) razlikuju po svojim fizi!ko-mehani!-
kim karakteristikama, to rezultuje razli!itim ponaanjem ova dva materijala u toku perio-
da eksploatacije. Sa jedne strane, !elik predstavlja elasto-plasti!an materijal sa vremenski
nezavisnim karakteristikama materijala, dok je beton visko-elasto-plasti!an materijal sa
svojstvima koja zavise od vremena. Naro!it uticaj na ponaanje, a samim tim i na prora!un
i oblikovanje spregnutih konstrukcija imaju deformacije betona usled skupljanja i te!enja,
koje su u funkciji vremena. Spregnute konstrukcije se stoga razlikuju u odnosu na homo-
gene konstrukcije, i za njih mora biti reen niz problema kao to su: ostvarivanje zajedni!-
kog rada !elika i betona, prora!un sredstava za sprezanje, analiza naponsko-deformacij-
skog stanja tokom vremena (t
0
!t
"
), izvo"enje, na!in montae, izrada betonske plo!e itd.
Kao i armiranobetonske, spregnute konstrukcije sa livenim betonom na licu mesta se
ubrajaju u nedemontane konstrukcije. Njihovu razgradnju mogu#e je ostvariti samo nasil-
nim putem, to otvara probleme kao to su uklanjanje gra"evinskog otpadnog materijala i,
u optem slu!aju, nemogu#nost ponovne primene ubetoniranog !elika.
Problem koji poseban zna!aj ima u mostogradnji predstavlja podlonost betona pro-
cesu karbonizacije usled dejstva kiselih kia, soli i karbonske kiseline iz vazduha, koji
vremenom sve dublje prodire u beton i moe izazvati koroziju armature. Ovom procesu
se moe delotvorno suprotstaviti zaptivanjem betona, ve#im zatitnim slojem i drugim
merama.
Generalno, oblast primene spregnutih konstrukcija od !elika i betona je prakti!no neo-
grani!ena. Veliki broj povoljnosti vezanih za primenu spregnutih konstrukcija od !elika i
betona je o!igledan. Stoga je vano poznavati i postupke prora!una i konstruisanja ova-
kvih sistema.
U naoj zemlji, prora!un spregnutih konstrukcija od !elika i betona regulisan je stan-
dardom JUS U.Z$.0$0/$990. U oblasti savremene evropske tehni!ke regulative, prora!un
spregnutih konstrukcija od !elika i betona je predstavljen u Evrokodu 4 (EC4). Ovaj
evropski standard se u velikoj meri zasniva na postupcima prora!una i poziva na odredbe
date u Evrokodu za prora!un !eli!nih konstrukcija (EC3), koji je u ovoj knjizi prikazan u
poglavlju $3, i Evrokodu za prora!un armirano betonskih konstrukcija (EC2). S obzirom
da Evrokodovi predstavljaju najsavremenije standarde iz oblasti projektovanja konstrukci-
ja i na !injenicu da je na JUS U.Z$.0$0/$990 u velikoj meri nedore!en i zahteva inovira-
nje, u ovom poglavlju #e biti predstavljen prora!un i konstruisanje spregnutih konstrukcija
prema Evrokodu 4.
1.2 DEFINICIJA I VRSTE SPREZANJA
Pod pojmom sprezanja podrazumeva se osiguranje zajedni!kog rada betonskih i !eli!-
nih elemenata izloenih dejstvu momenta savijanja, aksijalne i transferzalne sile. Pri tome
se !elik i beton primenjuju u skladu sa odgovaraju#im karakteristikama materijala: kod !e-
lika se iskori#ava velika nosivost na zatezanje, a kod betona visoka !vrsto#a na pritisak.
Generalno, razlikuju se tri vrste sprezanja !elika i betona:
Kruto sprezanje, kod koga je spoj izme"u !elika i betona nepopustljiv (ili zanemar-
ljivo popustljiv) tako da nema uticaja na raspored napona u spregnutom preseku,
Elasti!no sprezanje, kod koga je omogu#eno elasti!no pomeranje izme"u spregnu-
tih elemenata,
Diskontinualno sprezanje, kod koga su na delovima nosa!a sa maksimalnim mo-
mentima savijanja izostavljena sredstva za sprezanje, pri !emu je plo!a izvedena
bez prekida.
Osim toga, po obimu sprezanja, razlikuju se potpuno i delimi!no sprezanje.
Potpuno sprezanje osigurava sprezanje pri delovanju svih vrsta optere#enja i uticaja,
uklju!uju#i i sopstvenu teinu !eli!nih elemenata. Ono se moe ostvariti samo ako je !eli!-
ni nosa! !itavom duinom poduprt u toku radova na betoniranju i o!vr#avanju betona.
Delimi!no sprezanje se moe ostvariti samo za korisno optere#enje, ili za korisno i deo
stalnog optere#enja. U prvom slu!aju, !eli!ni nosa! se dimenzionie tako da preuzima
kompletnu sopstvenu teinu, teinu oplate, radnika i betona, a spregnuti presek prima sa-
mo korisno optere#enje, pa nema potrebe za bilo kakvim podupiranjem !eli!nog nosa!a u
toku betoniranja. U drugom slu!aju, spregnuti presek osim korisnog optere#enja prima i
teinu svih delova konstrukcije koja nije vezana za realizaciju armiranobetonske plo!e. Ni
prilikom ovakvog sprezanja nije potrebno podupirati !eli!ni nosa! prilikom betoniranja.
Iskori#enje spregnutog preseka moe se jo vie pove#ati ukoliko se !eli!ni nosa! u toku
radova na betoniranju i o!vr#avanju betona osloni u diskretnom broju ta!aka na jarmove,
!ime se sprezanje ostvaruje ne samo za korisno i dodatno stalno optere#enje, ve# i za deo
sopstvene teine, teine betona i opreme za betoniranje.
Sprezanje se uglavnom vri pomo#u sredstava za sprezanje - modanika. Pored toga,
sprezanje je mogu#e ostvariti i bez modanika, na taj na!in to se prenos smicanja izme"u
!elika i betona ostvaruje trenjem ili posebnim sidrenjem. Prirodno prijanjanje izme"u be-
tona i !elika moe se koristiti samo kod spregnutih stubova i kod spregnutih plo!a sa po-
sebnim oblikom profilisanog lima.
2 SPREGNUTE ME!USPRATNE KONSTRUKCIJE
2.1 OPTE
Spregnuti sistemi me"uspratnih konstrukcija sastoje se iz tri osnovna elementa: me"u-
spratne plo!e, !eli!nog nosa!a i sredstava za sprezanje. Pravilno konstruisanje i prora!un
ovakvih sistema podrazumeva dobro poznavanje svih elemenata u njegovom sastavu.
2.1.1 Me"uspratne plo#e
Spregnute me"uspratne konstrukcije mogu se podeliti prema tipu me"uspratnih plo!a,
koje mogu biti:
armiranobetonske plo!e livene na licu mesta,
montane armiranobetonske plo!e,
spregnute plo!e sa profilisanim limovima.
Prvi tip spregnutih me"uspratnih konstrukcija, prikazan na slici 7.2, primenjuje se za
ve#e raspone plo!a i ve#a optere#enja. Sprezanjem !eli!nog nosa!a sa armiranobetonskom
plo!om dobijaju se manje dimenzije !eli!nog nosa!a, a samim tim i smanjenje gra"evin-
ske visine me"uspratne konstrukcije. Manu ovakvih sistema predstavljaju visoki trokovi
oplate potrebne za betoniranje armiranobetonske plo!e. Iz tog razloga, ovaj tip spregnute
me"uspratne konstrukcije nalazi re"u primenu u visokogradnji, a primenjuje se uglavnom
kod manjih objekata ili povrina nepravilnog oblika.
Slika 7.2 - Spregnute me"uspratne konstrukcije sa armiranobetonskim plo!ama
livenim na licu mesta
Kod drugog tipa spregnutih me"uspratnih konstrukcija, prefabrikovane armiranobeton-
ske plo!e postavljaju se na montirane !eli!ne nosa!e, obi!no preko sloja maltera. Na me-
stima modanika za sprezanje zavarenih za !eli!ne nosa!e ostavljaju se otvori u plo!ama.
Ovi otvori se nakon montae plo!a, zajedno sa spojnicama izme"u plo!a, zalivaju beto-
nom koji bi trebalo da bude to manje podloan skupljanju. Armatura iz plo!e se jednim
delom vodi kroz otvor i obi!no obavija oko modanika. Ovakav na!in sprezanja prikazan
je na slici 7.3.
Sprezanje !eli!nog nosa!a sa prefabrikovanim armiranobetonskim plo!ama moe se
ostvariti i putem trenja, odnosno, pritezanjem pomo#u visokovrednih zavrnjeva (slika 7.4).
Ovakav sistem omogu#ava sprezanje u suvom postupku. Primenu nalazi naro!ito kod pri-
vremenih objekata ili objekata sa unapred predvi"enim promenama, s obzirom na mogu#-
nost demontae betonskih plo!a bez ote#enja i njihove ponovne upotrebe.
Prelaz izme"u klasi!nog sistema spregnutih me"uspratnih konstrukcija sa plo!om live-
nom na licu mesta i prefabrikovanim armiranobetonskim plo!ama predstavlja sistem sa
prefabrikovanim betonskim elementima kao oplatom i betoniranjem na licu mesta, prika-
zan na slici 7.5. Prefabrikovani elementi, koji sadre donju armaturu cele plo!e, postavlja-
ju se na !eli!ni nosa! i slue kao oplata delu betonske plo!e koji se betonira na licu mesta.
Slika 7.3 - Spregnute me"uspratne konstrukcije sa prefabrikovanim
armiranobetonskim plo!ama
Slika 7.4 - Sprezanje prefabrikovane armiranobetonske plo!e pomo#u visokovrednih zavrtnjeva
Slika 7.5 - Sistem sa prefabrikovanim elementima kao oplatom i livenjem na licu mesta
Savremeni sistem spregnute me"uspratne plo!e sa profilisanim limovima, predstavlja
ekonomi!no reenje koje svoju najiru primenu nalazi u visokogradnji, kod konstrukcija
izloenih preteno mirnom optere#enju.
Primenu ovakavog sistema, !ija je realizacija prikazana na slici 7.6, karakterie niz po-
voljnosti:
profilisani lim slui kao oplata i radna platforma,
profilisani lim delom preuzima funkciju armature u betonskoj plo!i,
u fazi montae, profilisani lim se ponaa kao horizontalna dijafragma, to isklju!uje
potrebu za horizontalnim spregovima,
izvo"enje je brzo i ne ometa obavljanje drugih radova,
omogu#ava dobro vo"enje instalacija,
omogu#ava ka!enje sputenog plafona,
u nekim slu!ajevima, s obzirom na dobre estetske karakteristike profilisanog lima,
isklju!uje potrebu za sputenim plafonom,
Slika 7.6 - Spregnute me"uspratne plo!e sa profilisanim limovima
Kod ovakvog tipa me"uspratne konstrukcije sprezanje se moe sprovesti u dva sistema:
izme"u betonske plo!e i profilisanog lima i izme"u betonske plo!e i !eli!nog nosa!a me-
"uspratne konstrukcije.
2.1.2 Spregnuti nosa#i me"uspratnih konstrukcija
%eli!ni nosa!i me"uspratnih konstrukcija mogu biti puni ili reetkasti. Neka od mogu-
#ih reenja prikazana su na slici 7.7.
Za pune nosa!e koriste se naj!e#e valjani i zavareni profili. Najekonomi!nije reenje
sa stanovita konstrukcije predstavlja standardni nosa! I-profila sa odvojenom zonom za
provo"enje instalacija (slika 7.7a). Ovo reenje, me"utim, zahteva ve#u spratnu visinu pa
je sa stanovita celog objekta !esto neekonomi!no.
Uteda u spratnoj visini moe se posti#i primenom punih nosa!a sa otvorima u rebrima
za provo"enje instalacija (slika 7.7b). Pri tome treba voditi ra!una da otvori ne budu u
srednjem delu raspona zbog smanjenja otpornog momenta spregnutog preseka. Mana ova-
kvog tipa nosa!a predstavlja nefleksibilnost u smislu eventualnih budu#ih promena na in-
stalacijama i pove#anje trokova usled potrebe dodatnih ukru#enja u slu!aju ve#ih otvora.
Limeni nosa! promenljive visine (slika 7.7c) predstavlja reenje koje obezbe"uje manji
utroak !elika i utedu u spratnoj visini. Ovo reenje, tako"e, daje mogu#nost smetanja
instalacionih vodova u krajnjim zonama.
Spregnuti reetkasti nosa! (slika 7.7d) predstavlja reenje koje obezbe"uje manji utro-
ak !elika i utedu u spratnoj visini, s obzirom da obezbe"uje veliki prostor za provo"enje
instalacija. Me"utim, za ovakav tip nosa!a vezani su ve#i trokovi proizvodnje i protivpo-
arne zatite. Kao kod reetkastih, veliki prostor za provo"enje instalacija u okviru visine
nosa!a moe se obezbediti i kod sa#astih nosa!a.
Slika 7.7 - Razli!iti tipovi spregnutih nosa!a me"uspratnih konstrukcija
Kod reetkastih nosa!a betonska plo!a se moe oslanjati samo u !vorovima (slika 7.8a)
ili kontinualno du pojasa nosa!a (slika 7.8b). U drugom slu!aju potrebno je postaviti
sredstva za sprezanje du celog pojasa, s obzirom da su tapovi pojasa reetkastih nosa!a
napregnuti pored aksijalne sile i momentom savijanja. Kod reetkastih nosa!a malih raspo-
na (7-$2 m) mogu#e je izostavljanje gornjeg (pritisnutog) pojasa i postavljanje !eli!nih
plo!a u !vorovima za smetaj modanika za sprezanje (slika 7.9). Ulogu pritisnutog pojasa
u ovom slu!aju u potpunosti preuzima beton.
Slika 7.8 - Reetkasti spregnuti nosa!i
Spregnute me"uspratne konstrukcije mogu biti i sa ubetoniranim !eli!nim nosa!ima, me-
"utim, ovakav sistem nalazi sve re"u primenu. Nekoliko takvih primera ilustrovano je sli-
kom 7.$0.
Spregnute konstrukcije 9$
Slika 7.9 - Betonska plo!a kao pritisnuti pojas reetkastog nosa!a
Slika 7.10 - Spregnuti nosa!i sa ubetoniranim !eli!nim profilom
Mogu#a je i primena prefabrikovanih !eli!nih spregnutih nosa!a, !ije su neke od vari-
janti prikazane na slici 7.$$. U slu!ajevima na slici 7.$$a,b prikazan je nosa! koji se kata-
loki moe naru!iti sa zavrenim lamelama za oja!anje i modanicima za sprezanje, a moe
biti neubetoniran ili ubetoniran. U slu!aju na slici 7.$$c, nosa! ima ubetoniran iroki donji
pojas, pogodan za oslanjanje popre!nih nosa!a. Dvostruko spregnuti - "Preflex" nosa!, pri-
kazan na slici 7.$$d, isporu!uje se sa donjim pojasem obloenim betonom i jakom armatu-
rom za prihvatanje zatezanja u donjem pojasu. Postupkom prethodnog savijanja, !eli!ni
nosa! se prednapree, a i betonski donji pojas se dodatno prednapree armaturom, tako da
sadejstvuje pri korisnom optere#enju.
Slika 7.11 - Prefabrikovani spregnuti nosa!i
2.1.3 Sredstva za sprezanje
Sredstva za sprezanje (modanici) preuzimaju smi!u#e sile koje nastaju u kontaktu dva
razli!ita konstrukciona materijala, betona i !elika, i time obezbe"uju njihov zajedni!ki rad
u jedinstvenom spregnutom preseku. Zna!aj pravilnog konstruisanja i prora!una sredstava
za sprezanje je veliki, s obzirom da ona obezbe"uju ostvarenje Bernulijeve hipoteze o rav-
nim presecima na kojima se zasniva analiza napona i deformacija. Razli!iti tipovi sredsta-
va za sprezanje prikazani su na slici 7.$2.
Sredstva za sprezanje - modanici dele se na krute i elasti!ne (vitke, fleksibilne). Kruti
modanici (slika 7.$2a) prihvataju smi!u#e sile posredstvom !ela i do dostizanja grani!ne
nosivosti doivljavaju samo neznatne plasti!ne deformacije. Elasti!ni modanici (slika
7.$2b) preuzimaju smi!u#e sile savijanjem, zatezanjem i smicanjem, i u oblasti napona bli-
skoj grani!noj nosivosti trpe velike plasti!ne deformacije.
Slika 7.12 - Modanici za sprezanje: a) kruti; b) elasti!ni
Za sprezanje armiranobetonske plo!e i !eli!nog nosa!a koriste se i kruti i elasti!ni mo-
danici, kao i njihova kombinacija. Kod spregnutih plo!a sa profilisanim limovima za
sprezanje se prevashodno koristi trenje u kontaktu betona i !eli!nog lima, ali i elasti!ni
modanici (kao to su valjkasti modanici sa glavom - !epovi), zavarene armaturne mree,
ta!kasto zavarivanje i drugo.
2.2 PRORA$UN PUNIH SPREGNUTIH NOSA$A ME!USPRATNIH
KONSTRUKCIJA
2.2.1 Opte
Spregnuti nosa!i predstavljaju elemente konstrukcije koji su dominantno optere#eni na
savijanje. Analizu ponaanja spregnutih nosa!a treba izvriti za grani!no stanje nosivosti i
grani!no stanje upotrebljivosti.
Pravila za prora!un spregnutih nosa!a prema grani!nim stanjima nosivosti, definisana
Evrokodom 4, predstavljena su u glavi 4 ovog standarda, pri !emu nisu razmatrani spreg-
nuti nosa!i sa nesimetri!nim !eli!nim profilom u odnosu na osu sa minimalnim momen-
tom inercije i nosa!i sa potpuno ubetoniranim !eli!nim profilom. Prora!un za grani!na sta-
nja upotrebljivosti podrazumeva kontrolu ugiba i kontrolu prslina ukoliko je beton u zoni
zatezanja, i definisan je u glavi 5 Evrokoda 4.
Za grani!na stanja nosivostu, spregnute nosa!e treba proveriti u pogledu:
otpornosti kriti!nih popre!nih preseka,
otpornosti na bo!no-torziono izvijanje,
otpornost na izbo!avanje smicanjem i otpornosti rebra na popre!ne sile,
otpornosti na poduno smicanje.
Pri tome se pod kriti!nim presecima podrazumevaju preseci sa maksimalnim momen-
tom savijanja, preseci kod oslonaca i preseci u kojima deluju koncentrisane sile velikog in-
tenziteta, kao i mesta na kojima se javlja nagla promena popre!nog preseka.
Za analizu ponaanja spregnutih nosa!a definie se efektivni presek, u koji je, na sadej-
stvuju#oj irini spregnute plo!e b
eff
, pored povrine betona iznad rebra, uzeta u obzir i
efektivna povrina betona unutar rebra (A
re
), prema slici 7.$3. Profilisani !eli!ni lim treba
uklju!iti u efektivni presek samo ako su rebra postavljena paralelno sa nosa!em, a detalj-
nim prora!unom je obezbe"en kontinuitet !vrsto#e du spojeva i odgovaraju#a otpornost
na poduno smicanje. Ukoliko se primenjuje plasti!na analiza preseka, u efektivni presek
treba uklju!iti samo armaturu visoke duktilnosti (prema EC2).
Ukupnu sadejstvuju#u irinu betonske plo!e b
eff
treba odrediti prema slici 7.$4, kao
zbir sadejstvuju#ih irina b
e$
i b
e2
delova betonske plo!e sa obe strane !eli!nog nosa!a (sli-
ka 7.$4a). Ekvivalentni rasponi !
0
za izra!unavanje sadejstvuju#e irine betonske plo!e
predstavljaju priblino rastojanje izme"u nultih ta!aka dijagrama momenata savijanja (sli-
ka 7.$4b). Za slobodno oslonjene nosa!e (proste grede) !
0
odgovara rasponu nosa!a.
U slu!aju primene elasti!ne analize, geometrijske karakteristike popre!nog preseka tre-
ba odrediti preko vrednosti idealizovanog (ekvivalentnog) preseka, u kome se povrina be-
tonskog dela preseka A
c
zamenjuje ekvivalentnom povrinom !elika A
c
/n, prema slici 7.$5.
Koeficijent n predstavlja nominalni odnos modula elasti!nosti !elika E
a
i betona E
c
(n=E
a
/E
c
) i promenljiv je kroz vreme, jer se modul elasti!nosti betona E
c
menja usled sku-
pljanja i te!enja.
Slika 7.13 - Efektivni presek rebra spregnute plo!e
Slika 7.14 - Ekvivalentni rasponi !
0
za izra!unavanje sadejstvuju#e irine betonske plo!e
Prora!un spregnutih nosa!a zavisi i od klasifikacije !eli!nog dela preseka, koja je defi-
nisana prema EC3 (videti poglavlje $3). Definisane su !etiri klase, u zavisnosti od kapaci-
teta rotacije preseka i lokalnog izbo!avanja, a presek se klasifikuje prema najnepovoljnijoj
klasi pritisnutih zidova !eli!nog profila (noice ili rebra). Grani!ne vrednosti odnosa irine
i debljine pritisnutih konzolnih delova noica spregnutih nosa!a, za klase $, 2 i 3, date su u
tabeli 7.$. Vrednosti koje se odnose na rebra i unutranje zidove noica spregnutih nosa!a
identi!ne su odgovaraju#im vrednostima koje se odnose na !isto !eli!ne nosa!e, koje su
predstavljene u poglavlju $3.
c a i
A
n
A A +
$
,
c
a
E
E
n
z
A n
A
z
i
c
a

, z
A
A
z
i
a
c

z
A n
A A
z
n
A
S
i
c a
c
c
i

a c i c a i
z z A I
n
I I + +
$
c
T - teite betonskog dela preseka
a
T - teite !eli!nog dela preseka
i
T - teite idealizovanog preseka
Slika 7.15 - Idealizovani presek spregnutog nosa!a
Tabela 7.1 - Maksimalni odnosi irina/debljina pritisnutih konzolnih delova noica
Valjani Zavareni Zavareni
Klasa Tip Neubetonirano rebro Ubetonirano rebro
Raspodela napona
(pritisak ima znak +)
Valjani
$0 /
f
t c $0 /
f
t c
$
Zavareni
9 /
f
t c 9 /
f
t c
Valjani
$$ /
f
t c $5 /
f
t c
2
Zavareni
$0 /
f
t c $4 /
f
t c
Valjani
$5 /
f
t c 2$ /
f
t c
3
Zavareni
$4 /
f
t c 20 /
f
t c
y
f / 235
f
y
#N/mm
2
$ 235 275 355
% $,00 0,92 0,8$
U odnosu na nosa!e od !elika, specifi!nost spregnutih nosa!a se ogleda u mogu#nosti
da se pritisnuti !eli!ni element moe svrstati u viu klasu, ukoliko se obezbedi njegovo
ukru#enje, odnosno vezivanje za armiranobetonski element. U skladu sa tim, moe se pret-
postaviti da pritisnuta noica !eli!nog profila, !ije je izbo!avanje spre!eno vezivanjem za
betonsku plo!u pomo#u modanika, pripada klasi $. Tako"e, u odre"enim slu!ajevima,
mogu#e je !eli!ni pritisnuti element predstaviti pomo#u efektivnog elementa u vioj klasi,
kao u primeru prikazanom na slici 7.$6.
Slika 7.16 - Zamena rebra klase 3 efektivnim rebrom klase 2 za slu!aj negativnog momenta
U zavisnosti od klase popre!nog preseka, pri prora!unu otpornosti preseka raspored na-
pona u popre!nom preseku se definie ili po teoriji elasti!nosti ili po teoriji plasti!nosti.
Teorija plasti!nosti se moe primeniti samo za preseke klasa $ i 2. Za preseke klase 3 i 4
primenjuje se teorija elasti!nosti. Pri tome se za preseke klase 3 uvodi pretpostavka dosti-
zanja granice razvla!enja u krajnjem pritisnutom vlaknu !eli!nog dela preseka, a za prese-
ke klase 4 redukcija otpornosti usled lokalnog izbo!avanja (na primer primenom koncepta
efektivne irine).
Pri prora!unu napona i deformacija za grani!na stanja upotrebljivosti treba primeniti
elasti!nu analizu, bez obzira na klasu popre!nog preseka.
2.2.2 Prora#un otpornosti popre#nih preseka
Detaljna pravila prora!una otpornosti popre!nog preseka spregnutog nosa!a definisana
su u EC4 i to za spregnute preseke simetri!ne u odnosu na ravan savijanja, koja lei u rav-
ni rebra !eli!nog profila. Generalno, prora!un za grani!na stanja nosivosti podrazumeva
odre"ivanje otpornosti spregnutog preseka na savijanje (M
Rd
) i smicanje (V
Rd
), koje moraju
biti manje od odgovaraju#ih uticaja od dejstava:
Rd Sd
M M (7.$)
Rd Sd
V V (7.2)
gde je:
M
Rd
prora!unska vrednost otpornosti na savijanje spregnutog preseka,
V
Rd
prora!unska vrednost otpornosti na smicanje spregnutog preseka,
M
Sd
prora!unska vrednost momenta savijanja,
V
Sd
prora!unska vrednost smi!u#e sile.
Ukoliko u istom preseku deluju moment savijanja i smi!u#a sila ve#eg intenziteta,
neophodno je uzeti u obzir njen uticaj na smanjenje otpornosti na savijanje.
2.2.2.1 Otpornost na savijanje
Osnovne pretpostavke za prora!un otpornosti popre!nih preseka na savijanje su:
!vrsto#a betona na zatezanje se zanemaruje i
popre!ni preseci delova od konstrukcionog !elika i armirano betonski delovi spreg-
nutog elementa ostaju ravni nakon deformacije.
Otpornost na savijanje popre!nog preseka moe se odrediti prema prema teoriji elasti!-
nosti i prema teoriji plasti!nosti, za puni smi!u#i spoj ili parcijalni smi!u#i spoj.
Moment pune plasti#nosti preseka sa punim smi#u%im spojem
Puni smi!u#i spoj podrazumeva spoj kod koga sredstva za sprezanje omogu#avaju da
se u kriti!nom preseku ostvari moment pune plasti!nosti, pa dalje pove#anje broja moda-
nika ne pove#ava ra!unsku otpornost elementa na savijanje.
Pri prora!unu momenta pune plasti!nosti spregnutog preseka M
pl,Rd
, uvode se slede#e
pretpostavke:
postoji potpuna interakcija izme"u konstrukcionog !elika, armature i betona,
efektivna povrina dela preseka od konstrukcionog !elika je napregnuta na pritisak
ili zatezanje do ra!unske vrednosti granice razvla!enja
a y yd
f f / .
efektivna povrina zategnute ili pritisnute podune armature je napregnuta do svoje
ra!unske vrednosti granice razvla!enja
s sk sd
f f / , pri !emu se armatura u priti-
snutoj plo!i moe zanemariti,
pritisnuti profilisani !eli!ni lim se moe zanemariti,
efektivna povrina pritisnutog betona prima napon od 0,85&f
cd
, (
c ck cd
f f / ) koji
je konstantan po celoj visini preseka izme"u neutralne plasti!ne ose i najudaljenijeg
vlakna betona.
Pri tome f
y
predstavlja nominalnu vrednost granice razvla!enja konstrukcionog !elika,
f
sk
je karakteristi!na vrednost granice razvla!enja armature, a f
ck
karakteristi!na vrednost
!vrsto#e betona na pritisak, koja je definisana u glavi 3 EC4.
Vrednosti parcijalnih koeficijenata sigurnosti za svojstva materijala '
a
, '
c
i '
s
, za grani!na
stanja nosivosti, u zavisnosti od razmatrane kombinacije dejstava, date su u tabeli 7.2.
Tabela 7.2 - Parcijalni koeficijenti sigurnosti za svojstva materijala
Kombinacija
Konstrukcioni
!elik ('
a
)
Beton
('
c
)
Armatura
('
s
)
Profilisani
!eli!ni lim ('
ap
)
Osnovna $,$ $,5 $,$5 $,$0
Izuzetna (izuzev $,0 $,3 $,0 $,0
zemljotresa)
Vrednost M
pl,Rd
zavisi od poloaja neutralne plasti!ne ose z
pl
, koji se odre"uje iz uslo-
va ravnotee unutranjih plasti!nih sila u !eliku i betonu.
Raspodela napona pri punoj plastifikaciji preseka, sa odgovaraju#im vrednostima unu-
tranjih sila i momenta pune plasti!nosti, za razli!ite poloaje neutralne ose u slu!aju po-
zitivnog momenta savijanja, prikazana je u tabelama 7.3, 7.4 i 7.5, pri !emu je:
A
a
povrina !eli!nog profila,
N
cd
plasti!na sila u pritisnutom betonu,
N
pla,Rd
plasti!na sila u !eli!nom profilu,
N
f
, N
w
sile koja se uvode iz prakti!nih razloga u model naponskog stanja, da bi se zadr-
ala upotreba N
pla,Rd
,
z
pl
poloaj plasti!ne neutralne ose u odnosu na ivicu betonske plo!e,
M
pl,Rd
moment pune plasti!nosti.
U slu!aju kada je moment savijanja negativan, odnosno kada se betonska plo!a nalazi
u zategnutoj zoni, napone zatezanja prenosi samo deo !eli!nog profila u toj zoni i armatura
u betonskoj plo!i. Raspodela napona pri punoj plastifikaciji preseka, sa odgovaraju#im
vrednostima unutranjih sila i momenta pune plasti!nosti, u slu!aju negativnog momenta
savijanja, prikazana je u tabeli 7.6, pri !emu su:
N
s$
, N
s2
plasti!ne sile zatezanja u armaturi,
A
s$
, A
s2
povrine armature,
z
s$
, z
s2
poloaj armature u odnosu na ivicu betonske plo!e.
Ostale oznake su iste kao u slu!aju pozitivnog momenta savijanja, a sile N
f
i N
w
su
istog intenziteta ali suprotnog znaka.
Tabela 7.3 - Odre!ivanje z
pl
i M
pl,Rd
kada je plasti"na neutralna osa u betonu
pl eff cd cd
z b f N 85 , 0
yd a Rd pla
f A N
,
Iz uslova ravnotee unutranjih sila:
cd Rd pla
N N
,
( ) 85 , 0 /(
, eff cd Rd pla pl
b f N z
Iz uslova da je suma momenata u odnosu na gornju ivicu betonske plo!e jednaka nuli:
) 2 / (
, , pl a Rd pla Rd pl
z z N M
Spregnute konstrukcije $0$
pl
i M
pl,Rd
kada je plasti"na neutralna osa u gornjoj noici
"eli"nog profila
) ( 85 , 0
p c eff cd cd
h h b f N
yd a Rd pla
f A N
,
) ( 2
c pl f yd f
h z b f N
f cd Rd pla
N N N +
,
( ) 2 /( ) (
,
b f N N h z
yd cd Rd pla c pl
+
Iz uslova da je suma momenata u odnosu na teite pritisnutog dela betona jednaka nuli:
2 / ) ( ) 2 / ) ( (
, , p pl f p c a Rd pla Rd pl
h z N h h z N M +
pl
i M
pl,Rd
kada je plasti"na neutralna osa u rebru "eli"nog profila
) ( 85 , 0
p c eff cd cd
h h b f N
yd a Rd pla
f A N
,
f f yd f
t b f N 2 ) ( 2
f c pl w yd w
t h z t f N
w f cd Rd pla
N N N N + +
,
( ) 2 /( ) (
,
b f N N N t h z
yd f cd Rd pla f c pl
+ +
2 / ) ( 2 / ) ( ) 2 / ) ( (
, , p f pl w p c f f p c a Rd pla Rd pl
h t z N h h t N h h z N M + + + +
pl
i M
pl,Rd
kada je betonska plo"a u zategnutoj zoni
yd a Rd pla
f A N
,
f yd f
t b f N 2 ) ( 2
f c pl w yd w
t h z t f N
w f s s Rd pla
N N N N N + + +
2 $ ,
( ) 2 /( ) (
2 $ , w yd f s s Rd pla f c pl
t f N N N N t h z + +
Iz uslova da je suma momenata u odnosu na gornju ivicu betonske plo!e jednaka nuli:
2 / ) ( ) 2 / (
2
$
, , c f pl w f c f
i
si si a Rd pla Rd pl
h t z N t h N z N z N M + +

Plasti#ni moment otpornosti preseka sa parcijalnim smi#u%im spojem

Parcijalan smi!u#i spoj je takav spoj kod koga broj modanika nije dovoljan da obez-
bedi ostvarenje momenta pune plasti!nosti u kriti!nom preseku. Ovakav spoj se ostvaruje
u slede#im slu!ajevima:
kada nije mogu#e postaviti dovoljan broj modanika za ostvarenje punog smi!u#eg
spoja, kao to je slu!aj kod sprezanja nosa!a i spregnute plo!e sa profilisanim li-
mom, kod koje je prostor unutar rebra profilisanog lima koji je raspoloiv za sme-
tanje modanika ograni!en,
kada se iz nekog razloga ne koristi puna otpornost preseka, na primer kod preseka
usvojenog iz konstruktivnih razloga ili dimenzionisanog na osnovu uslova ograni-
!enih deformacija, kod koga je moment pune plasti!nosti znatno ve#i od momenta
izazvanog spoljanjim optere#enjem.
U tom slu!aju, u betonskom delu kriti!nog preseka se moe ostvariti manja sila pritiska
F
c
koja je potrebna da se prihvati moment savijanja M
sd
, pa je i plasti!ni moment otporno-
sti manji od momenta pune plasti!nosti spregnutog preseka. Sila pritiska u betonu F
c
=N
c
ograni!ena je ukupnom nosivo#u modanika
Rd
P .
Prora!unski model za odre"ivanje otpornosti na savijanje parcijalnog smi!u#eg spoja
po teoriji plasti!nosti (plasti!nog momenta otpornosti) prikazan je u tabeli 7.7, pri !emu je:
z
pl,$
plasti!na neutralna osa u betonskoj plo!i (fiktivna),
z
pl,2
plasti!na neutralna osa u !eli!nom profilu, koju treba koristiti za klasifikaciju rebra
!eli!nog profila.
Ostale oznake iste su kao u slu!aju punog smi!u#eg spoja.
Spregnute konstrukcije $03
pl
i M
pl,Rd
za presek sa parcijalnim smi"u#im spojem
Rd c
P N ( ) 85 , 0 /(
$ , eff cd c pl
b f N z
yd a Rd pla
f A N
, f yd f
t b f N 2 ) ( 2
f c pl w yd w
t h z t f N
w f c Rd pla
N N N N + +
,
( ) 2 /( ) (
, 2 ,
b f N N N t h z
yd f c Rd pla f c pl
+ +
2 / ) ( 2 / ) ( ( ) 2 / (
$ , 2 , $ , $ , , , pl c f pl w pl f c f pl a Rd pla Rd pl
z h t z N z t h N z z N M + + +
Elasti#ni moment otpornosti
Osnovne pretpostavke prora!una prema teoriji elasti!nosti su pretpostavka o linearnoj
raspodeli napona u popre!nom preseku (Hukov zakon) i Bernulijeva hipoteza o ravnim
presecima, to u slu!aju spregnutih nosa!a podrazumeva pretpostavku krutog sprezanja.
Prora!un elasti!nog momenta otpornosti M
el,Rd
zasniva se na geometrijskim karakteristika-
ma idealizovanog efektivnog preseka. U prora!unskom modelu usvajaju se grani!ne vred-
nosti napona pri savijanju, date u tabeli 7.8.
Tabela 7.8 - Grani"ne vrednosti napona u prora"unu M
el,Rd
Slu!aj Grani!na vrednost napona pri savijanju
Beton izloen pritisku
c ck
f / 85 , 0
Konstrukcioni !elik izloen zatezanju ili
pritisku u popre!nom preseku klase $,2 ili 3
a y
f /
Konstrukcioni !elik izloen pritisku u
efektivnom preseku klase 4 ( $ , $
Rd
)
Rd y
f /
Zategnuta ili pritisnuta armatura
(alternativno, pritisnuta se moe zanemariti)
s sk
f /
U slu!aju preseka klase 4 prora!un se sprovodi sa karakteristikama efektivnog popre!-
nog preseka sa redukovanim irinama pritisnutih elemenata !eli!nog profila, !ime se obu-
hvata uticaj lokalnog izbo!avanja. Na slici 7.$7 prikazan je primer odre"ivanja efektivnog
preseka za slu!aj negativnog momenta savijanja. Za odre"ivanje vrednosti koeficijenta re-
dukcije ) moe se primeniti priblian postupak koji je definisan u EC3.
Slika 7.17 - Efektivni popre!ni presek klase 4
2.2.2.2 Otpornost preseka na smicanje, interakcija savijanja i smicanja
Prora!un definisan u EC4 primenjuje se samo za spregnute nosa!e izra"ene od zavarenih
ili valjanih !eli!nih profila sa punim rebrom, bez podunih ukru#enja. U prora!unu otporno-
sti preseka na smicanje se pretpostavlja da smi!u#e sile prenosi samo !eli!ni profil, iako je-
dan deo tih sila moe da prihvati i betonska plo!a. U skladu sa EC3, otpornost na smicanje
Rd pl
V
,
odre"uje se prema teoriji plasti!nosti, i treba da zadovolji slede#i kriterijum:
a
y
V Rd pl Sd
f
A V V

3
,
(7.3)
gde je:
A
V
povrina smicanja koju sa!injavaju najve#im delom zidovi !eli!nog profila paralelni
sa pravcem delovanja smi!u#e sile.
Pojava interakcije savijanja i vertikalnog smicanja karakteristi!na je za veliki broj pre-
seka nosa!a, gde se, usled prisustva smi!u#e sile, mora uzeti u obzir njen uticaj na vred-
nost momenta otpornosti. Kriterijum koji treba da bude zadovoljen moe da se napie u
slede#em obliku:
) ) $ / 2 ( $ ( ) (
2
, , , ,
+
Rd pl Sd Rd f Rd Rd f Rd V Sd
V V M M M M M (7.4)
gde je:
M
V,Rd
moment otpornosti preseka pri interakciji savijanja i smicanja,
M
Rd
moment otpornosti preseka na savijanje (M
pl,Rd
ili M
el,Rd
),
M
f,Rd
plasti!ni moment otpornosti popre!nog preseka obrazovanog samo od noica, sa
efektivnim presecima koji se koriste pri prora!unu M
Rd
.
Ukoliko je smi!u#a sila V
Sd
mala, odnosno ukoliko ne prelazi polovinu vrednosti
plasti!ne otpornosti na smicanje V
pl,Rd
(V
Sd
< 0,5& V
pl,Rd
), umanjenje momenta otpornosti je
toliko malo da se kompenzuje oja!anjem materijala, pa se moe zanemariti.
2.2.3 Otpornost na bo#no torziono izvijanje
Prora!un otpornosti na bo!no torziono izvijanje spregnutih nosa!a uglavnom se zasni-
va na odgovaraju#em postupku za nosa!e od !elika predstavljenom u EC3.
Do pojave gubitka stabilnosti usled bo!no torzionog izvijanja moe do#i pre dostizanja
momenta pune plasti!nosti preseka. Iz tog razloga neophodno je izvriti proveru pritisnu-
tog pojasa !eli!nog profila, osim u slu!aju kada je on pri!vr#en (pridran) pomo#u smi!u-
#eg spoja za betonsku ili spregnutu plo!u !ija ukupna irina nije manja od visine !eli!nog
profila. Potreba za proverom bo!ne stabilnosti pritisnutog pojasa javlja se uglavnom kod
kontinualnih nosa!a u zoni negativnih momenata, odnosno iznad me"uoslonaca. Ukoliko
je spregnuti nosa! izveden bez podupiranja, za proveru bo!ne stabilnosti moment savijanja
treba odrediti kao zbir momenta koji prima spregnuti presek kao celina i momenta savija-
nja koji prima sam !eli!ni presek.
Moment otpornosti na bo!no izvijanje M
b,Rd
spregnutog nosa!a odre"uje se, u zavisno-
sti od klase popre!nog preseka, na osnovu odgovaraju#eg momenta otpornosti popre!nog
preseka M
Rd
, prema izrazima datim u tabeli 7.9.
Tabela 7.9 - Moment otpornosti na bo"no torziono izvijanje
Klasa preseka
Moment otpornosti na bo!no torziono
izvijanje
$ ili 2
('
Rd
=$,$)
) / (
, , Rd a Rd pl LT Rd b
M M
3
('
Rd
=$,$)
) / (
, , Rd a Rd el LT Rd b
M M
4
Rd el LT Rd b
M M
, ,

Redukcioni koeficijent bo!no torzionog izvijanja *
LT
odre"uje se na isti na!in kao i kod
!eli!nih nosa!a (videti poglavlje $3), u zavisnosti od bezdimenzionalne vitkosti
LT
.
Vrednosti
LT
su u funkciji kriti!nog momenta elasti!nosti za bo!no torziono izvijanje M
cr
,
prema izrazima datim u tabeli 7.$0, u zavisnosti od klase popre!nog preseka. Vrednost
momenta M
cr
odre"uje se prema postupku definisanom u Aneksu B EC4.
Tabela 7.10 - Bezdimenzionalna vitkost
LT
Klasa preseka
Moment otpornosti
popre!nog preseka
Bezdimenzionalna vitkost
$ ili 2
Rd pl pl
M M
,
za '
a
='
c
='
s
=$,0
cr pl LT
M M /
3 ili 4
Rd el el
M M
,
za '
a
='
c
='
s
=$,0
cr el LT
M M /
Provera bo!no torzionog izvijanja nije potrebna kod spregnutih nosa!a kod kojih
je
LT
+0,4.
2.2.4 Otpornost na izbo#avanje smicanjem
Postupak provere otpornosti na izbo!avanje smicanjem zasniva se na odgovaraju#em
postupku za !eli!ne nosa!e datom u EC3.
Kod spregnutih preseka usvaja se pretpostavka da smi!u#e sile skoro u potpunosti pri-
hvata rebro !eli!nog profila. Usled dejstva smi!u#ih sila moe do#i do izbo!avanja rebra,
to zavisi od dimenzija rebra, odnosno njegove vitkosti, kvaliteta !elika i na!ina oslanjanja
(ukru#enja).
Otpornost na izbo!avanje smicanjem se kao i u slu!aju !eli!nih nosa!a moe odrediti
primenom proste postkriti!ne metode i metode zategnutog polja (videti poglavlje $3). Ovu
otpornost treba dokazati kada odnos visine rebra d i debljine rebra t
w
prekora!uje vrednosti
date u tabeli 7.$$.
Tabela 7.11 - Uslovi za kontrolu otpornosti na izbo"avanje smicanjem
Neukru#eno neubetonirano rebro
69 / >
w
t d
Neukru#eno ubetonirano rebro
$24 / >
w
t d
Ukru#eno neubetonirano rebro
k t d
w
> 69 /
Ukru#eno ubetonirano rebro
>
w
t d / od dve prethodne granice
y
f / 235 (f
y
je u #N/mm
2
$),
k
,
- koeficijent izbo!avanja smicanjem definisan prema EC3
Za sva neubetonirana rebra koja imaju odnos 69 / >
w
t d i sva ubetonirana rebra sa
$24 / >
w
t d moraju da se obezbede popre!na ukru#enja kod oslonaca.
2.2.5 Otpornost na poduno smicanje
Podune sile, koje se javljaju kod spregnutih nosa!a na kontaktu izme"u betonske plo-
!e i !eli!nog profila, prenose se preko spojnih sredstava - modanika, !ime se obezbe"uje
spregnuto ponaanje preseka. Izme"u betona i !elika postoji i prirodno prijanjanje, ali se
ono, s obzirom na mali doprinos, pri prora!unu zanemaruje.
U Evrokodu 4 koriste se razli!ite klasifikacije i termini vezani za sprezanje, smi!u#i
spoj i modanike, i oni su predstavljeni u tabeli 7.$2.
Otpornost na poduno smicanje obezbe"uje se usvajanjem odgovaraju#eg broja moda-
nika za sprezanje koji je potreban da prenese podunu smi!u#u silu koja se javlja na kon-
taktu izme"u !elika i betona izme"u karakteristi!nih preseka. Ova sila odre"uje se u zavi-
snosti od karakteristika nosa!a, na!ina prora!una i vrste modanika.
Tabela 7.12 - Klasifikacija sprezanja, smi"u#ih spojeva i modanika
Kriterijum Klasifikacija
Potpuno sprezanje sa krutim modanicima
Prema krutosti spoja
Nepotpuno sprezanje sa fleksibilnim modanicima
Puni smi!u#i spoj
Prema nosivosti spoja
Parcijalni smi!u#i spoj
Duktilni modanici
Prema kapacitetu deformacije
modanika
Kruti modanici
Prora!un modanika za sprezanje vri se prema grani!nim stanjima nosivosti i treba da
obezbedi spregnuto delovanje preseka po !itavoj duini nosa!a. Potreban broj modanika
N odre"uje se na slede#i na!in:
Rd
P
V
N
!
(7.5)
gde je:
V
!
poduna smi!u#a sila,
P
Rd
otpornost modanika za sprezanje.
Raspored modanika generalno treba da prati raspored podune smi!u#e sile. Me"utim,
u slu!aju duktilnih modanika, mogu#e je postaviti ih i na jednakim rastojanjima, s obzi-
rom da njihova primena omogu#ava preraspodelu optere#enja sa modanika koji su dosti-
gli grani!nu nosivost na manje optere#ene modanike. To predstavlja prednost u prakti!-
nom smislu jer omogu#ava jednostavnije i sigurnije izvo"enje konstrukcije. Sa druge stra-
ne, upotreba duktilnih modanika dovodi do relativnog pomeranja na kontaku izme"u !eli-
ka i betona, to uti!e na raspodelu napona u preseku u elasti!noj oblasti.
2.2.5.1 Prora#un podune smi#u%e sile
Prora!un podune smi!u#e sile se razlikuje u zavisnosti od toga da li se u prora!unu ot-
pornosti popre!nih preseka primenjuje teorija plasti!nosti ili teorija elasti!nosti.
Kada se pri prora!unu otpornosti popre!nog preseka primenjuje teorija plasti!nosti, po-
duna smi!u#a sila V
!
odre"uje se iz uslova ravnotee podunih sila koje se javljaju izme-
"u karakteristi!nih preseka (tabela 7.$3).
U slu!aju punog smi!u#eg spoja, kada se razmatra deo nosa!a izme"u preseka sa mak-
simalnim momentom savijanja i krajnjeg oslonca, smi!u#a sila V
!
treba da je jednaka aksi-
jalnoj sili F
cf
u betonskom ili !eli!nom delu preseka u kome je ostvaren moment pune pla-
sti!nosti.
Kada se u punom smi!u#em spoju razmatra deo nosa!a izme"u preseka sa maksimal-
nim pozitivnim momentom savijanja i preseka nad me"uosloncem ili kod krajnjeg uklje-
tenja (sa maksimalnim negativnim momentom savijanja), smi!u#a sila V
!
treba da je jed-
naka zbiru aksijalne sile F
cf
(definisane za prethodni slu!aj) i aksijalne sile koju prenosi
betonski deo preseka sa negativnim momentom, pri !emu se uzima u obzir samo zategnuta
armatura i profilisani lim, a udeo zategnutog betona se zanemaruje.
Tabela 7.13 - Prora"un podune smi"u#e sile V
! !! !
u slu"aju primene teorije plasti"nosti pri
prora"unu nosivosti popre"nog preseka
Puni smi!u#i spoj
Izme"u preseka sa maksimalnim
momentom savijanja i krajnjeg oslonca
cf
F V
!
'
s
sk se
c
ck c
a
y a
cf
f A f A
f A
F

85 , 0
min
momentom savijanja i me"uoslonca ili
krajnjeg ukljetenja
ap
yp ap
s
sk s
cf
f A
f A
F V

+
!
Parcijalni smi!u#i spoj
momentom savijanja i krajnjeg oslonca
c
F V
!
momentom savijanja i me"uoslonca ili
krajnjeg ukljetenja
ap
yp ap
s
sk s
c
f A
f A
F V

+
!
a
A povrina konstrukcionog !elika,
c
A efektivna povrina betona,
se
A povrina podune pritisnute armature, koja je uklju!ena u prora!un otpornosti na
savijanje,
s
A efektivna povrina podune armature plo!e,
ap
A efektivna povrina profilisanog !eli!nog lima, ukoliko je on uklju!en u efektivni
presek.
U slu!aju parcijalnog smi!u#eg spoja, kada se razmatra deo nosa!a izme"u preseka sa
maksimalnim momentom savijanja i krajnjeg oslonca, za smi!u#u silu V
!
se moe smatrati
da je jednaka aksijalnoj sili u betonskom delu preseka F
c
koja je potrebna da se prihvati
moment savijanja M
Sd
koji je manji ili jednak od momenta pune plasti!nosti
(
Rd pl Sd
M M
,
).
Kada se u parcijalnom smi!u#em spoju razmatra deo nosa!a izme"u preseka sa maksi-
malnim momentom savijanja i me"uoslonca ili krajnjeg ukljetenja, pri prora!unu smi!u#e
sile V
!
treba uzeti u obzir jo i aksijalnu silu koju prenosi betonski deo preseka sa negativ-
nim momentom, na isti na!in kao i kod punog smi!u#eg spoja.
U slu!aju primene teorije elasti!nosti pri prora!unu otpornosti popre!nog preseka, po-
duna smi!u#a sila V
!
odre"uje se po teoriji elasti!nosti iz transverzalnih sila koje se ja-
vljaju usled optere#enja koje deluje na spregnuti presek. Pri prora!unu treba koristiti ela-
sti!na svojstva preseka koje se koriste i pri prora!unu napona (na primer karakteristike
idealizovanog preseka).
2.2.5.2 Prora#un valjkastih modanika sa glavom
Pod duktilnim modanicima smatraju se oni modanici !iji je kapacitet deformacije do-
voljan da omogu#i ponaanje koje odgovara pretpostavci o idealno plasti!nom ponaanju
smi!u#eg spoja u razmatranoj konstrukciji. Ve#ina valjkastih modanika sa glavom (slika
7.$8) koji se koriste u spregnutim konstrukcijama zadovoljava ovaj kriterijum.
Slika 7.18 - Valjkasti modanik sa glavom
U slu!aju sprezanja sa punom betonskom plo!om, za modanike sa pre!nikom d 22 mm,
njihova otpornost na smicanje definisana je kao:
'
betona !enje gnje je merodavno

$
29 , 0
danika mo lom je merodavan
$
4
8 , 0
min
2
2
v
cm ck
v
u
Rd
E f d
d
f
P
(7.6)
gde je:
f
u
granica razvla!enja materijala valjkastog modanika, ali ne ve#a od 500 N/mm
2
,
f
ck
karakteristi!na !vrsto#a na pritisak betonskog cilindra odre"ene starosti,
E
cm
srednja vrednost modula elasti!nosti betona,
- koeficijent koji zavisi od odnosa visine i pre!nika modanika:
[ ] $ ) / ( 2 , 0 + d h za 4 / 3 d h
$ za 4 / > d h
v
parcijalni koeficijent sigurnosti za sredstva za sprezanje, 25 , $
v
.
Ukoliko se valjkasti modanici sa glavom primenjuju za sprezanje sa spregnutom plo-
!om sa profilisanim limovima, otpornost na smicanje odre"enu prema (7.6) treba pomno-
iti odgovaraju#im koeficijentom redukcije, definisanim u tabeli 7.$4.
$$0 Metalne konstrukcije
7.14 - Koeficijent redukcije otpornosti valjkastih modanika sa glavom kod sprezanja
sa spregnutom plo"om sa profilisanim limovima
Pravac pruanja rebara profilisanih limova Koeficijent redukcije
Rebra profilisanih limova paralelna sa nosa!em
0 , $ $ 6 , 0
,
_

p p
o
h
h
h
b
k
!
b
o
irina vute, koja je za kontinualan profilisani lim jednaka irini rebra b
b
, a za prekinuti
profilisani lim jednaka je srednjoj irini rebra (videti sliku 7.23)
h ukupna visina valjkastog modanika ali ne ve#a od mm 75 +
p
h
Rebra profilisanih limova upravna na nosa!

,
_
$
7 , 0
p p
o
r
t
h
h
h
b
N
k
- N
r
je broj valjkastih modanika u jednom rebru na mestu njegovog preseka sa nosa!em,
koji ne treba da pre"e 2 u prora!unima,
- u prora!unu P
Rd
ne treba uzeti da je f
u
ve#e od 450 N/mm
2
,
- ograni!enja primene koeficijenta redukcije k
t
( u ostalim slu!ajevima treba primeniti
ispitivanje) su: mm 20 d , ) mm, 85 (
o p
b h ,
p o
h b ,
- za modanike zavarene kroz profilisani lim treba uzeti da je 0 , $
t
k za $
r
N , odnosno
8 , 0
t
k za 2
r
N .
U slu!aju modanika predvi"enih da ostvare i sprezanje plo!e sa nosa!em i sprezanje
betonske plo!e sa profilisanim limom (biaksijalno optere#eni modanici), kombinacija sila
koje deluju na valjkasti modanik treba da zadovolji slede#i uslov:
0 , $
2
,
2
,

,
_
,
_
Rd t
t
Rd
P
F
P
F
!
!
(7.7)
gde je:
F
!
poduna sila usled sprezanja plo!e sa nosa!em,
F
t
popre!na sila usled sprezanja plo!e sa profilisanim limom.
2.3 SPREGNUTE ME!USPRATNE PLO$E SA PROFILISANIM
LIMOVIMA
2.3.1 Opte karakteristike i konstrukcijsko oblikovanje
Ove me"uspratne plo!e sastoje se od profilisanih limova preko kojih se izliva beton. U
oblasti spregnutih konstrukcija ovaj tip me"uspratne konstrukcije zauzima posebno mesto,
s obzirom na niz ve# pomenutih prednosti koje obezbe"uju ekonomi!nost primene, jedno-
stavnost i brzinu izgradnje.
Spregnute konstrukcije $$$
S obzirom da profilisani lim slui kao oplata, trokovi betoniranja se drasti!no smanju-
ju. Osim toga, on preuzima i ulogu radne platforme prilikom postavljanja armature i izli-
vanja betona, s obzirom da se, nakon postavljanja i pri!vr#ivanja lima, po njemu moe
hodati. Pri tome je obezbe"ena i zatita od pada radnika i predmeta, kao i neometano oba-
vljanje drugih radova.
Podupiranje lima nije potrebno osim u slu!aju velikih napona, kada nosivost lima nije
dovoljna za prihvatanje sveeg betona. Profilisani lim se proizvodi i u ve#im duinama (do
$8 m) to omogu#ava da se premosti i vie polja, !ime se ubrzava izgradnja. Postavljanje
tabli lima je brzo i jednostavno s obzirom na njihovu malu teinu, i mogu ga obavljati sve-
ga dva radnika.
U oblasti pozitivnih momenata, nakon vezivanja betona, profilisani lim preuzima ulogu
armature me"uspratne plo!e za prenoenje napona zatezanja. Osim toga, postoji potreba i
za armaturom za ograni!enje prslina, sa popre!nom armaturom (posebno u slu!aju delova-
nja koncentrisanog optere#enja) i za stati!kom armaturom u zonama negativnih momenata
iznad oslonaca kontinualnih plo!a.
Prilikom montae !eli!ne konstrukcije, u slu!aju primene me"uspratnih AB plo!a, !e-
sto je neophodno postavljanje montanih horizontalnih spregova. Ovi spregovi imaju
funkciju horizontalne dijafragme u fazi kada AB plo!a, koja ina!e obavlja tu funkciju u
fazi eksploatacije, nije jo oformljena. Oni vre ukru#enje zgrade za horizontalna dejstva
vetra i seizmi!kih sila i prenose ih do vertikalnih spregova ili krutih jezgara zgrade. U slu-
!aju me"uspratnih plo!a sa profilisanim limovima primena ovih spregova nije potrebna jer
funkciju horizontalne dijafragme, do o!vr#avanja betona, preuzima profilisani lim.
Profilisani lim je pocinkovan ili sa jedne strane plastificiran. Time je sa donje strane
obezbe"ena dovoljna koroziona otpornost, kao i zadovoljenje odre"enih estetskih kriteriju-
ma. Ukoliko se ipak zahteva postavljanje sputenih plafona, ono se na jednostavan na!in
moe obezbediti ka!enjem za lim. Na sli!an na!in, ka!enjem za lim i vo"enjem kroz udu-
bljenja izme"u rebara lima, moe se posti#i veoma dobro provo"enje instalacija.
Sprezanje izme"u !eli!nog lima i betona u osnovi se postie trenjem koje nastaje izme-
"u ova dva materijala. Sama athezija, me"utim, moe biti naruena vremenskim deforma-
cijama (skupljanje i te!enje betona), naponima usled temperaturnih promena, kao i dej-
stvom dinami!kog optere#enja, pa ne moe u svim slu!ajevima obezbediti potpuno spreza-
nje. Da bi sprezanje bilo efikasnije poeljna je primena lima koji pored uzdune poseduje i
popre!nu profilaciju na rebrima, ili primenu drugih dodatnih mera sprezanja. Nekoliko
razli!itih vrsta profilisanih limova prikazano je na slici 7.$9.
U slu!aju prikazanom na slici 7.$9a, profilisani lim sadri ispup!enja, tzv. "bradavice"
koje deluju kao modanici. Mogu#a je primena ispup!enja koja su postavljena popreko ili
koso u odnosu na pravac valjanja (slika 7.$9b), razli!itih profilacija lima (slika 7.$9c), per-
foracija na rebru lima (slika 7.$9d), ili zavarene armaturne mree (slika 7.$9e). U slu!aju
na slici 7.$9f, na limu su ubuene rupe kroz koje prilikom betoniranja upada sve beton u
prostor formiran pomo#u dodatnog lima. Efikasan na!in sprezanja postie se primenom li-
mova sa specijalnom geometrijom, kojom je onemogu#eno odvajanje od betona (slika
7.$9g,h). Ovakva geometrija lima omogu#ava i jednostavno ka!enje instalacija i sputenih
plafona.
Spregnuto delovanje kod svih tipova limova moe se obezbediti !eonim ankerovanjem,
odnosno, postavljanjem ankera u obliku vitkih modanika-!epova (slika 7.20a), ivi!nih
ugaonika ili modanika nastalih deformacijom lima (slika 7.20b). Ankerovanje se izvodi
iznad krajnjih i srednjih oslonaca, a ukoliko se primene posebno profilisani limovi, samo
iznad krajnjih oslonaca.
Spregnute konstrukcije $$3
Slika 7.19 - Razli!iti tipovi profilisanih limova
Slika 7.20 - Ankerovanje
Ovakav tip ankerovanja vri se za silu Z koja u profilisanom limu prouzrokuje napone
na granici razvla!enja materijala, odnosno plastifikaciju lima:
p yp
A f Z (7.8)
gde je:
yp
f granica razvla!enja !eli!nog profilisanog lima,
p
A povrina celokupnog preseka lima.
Ukoliko se kao sredstvo za sidrenje na krajnjim osloncima koriste ankeri u vidu !epova
(slika 7.20a), treba superponirati sile od njihove uloge kao modanika za sprezanje sa !e-
li!nim nosa!em.
Osim sprezanja izme"u !eli!nog lima i betona mogu#e je, sprezanjem pomo#u moda-
nika, betonsku plo!u uklju!iti kao pritisnuti pojas !eli!nog nosa!a me"uspratne konstruk-
cije. Opte preporuke koje se odnose na konstrukcijsko oblikovanje vezano za sprezanje
!eli!nog nosa!a i betonske plo!e sa profilisanim limovima date su na slici 7.2$.
Slika 7.21 - Opte preporuke za konstrukcijsko oblikovanje smi!u#eg spoja
Zavarivanje modanika za !eli!ni nosa! vri se elektrolu!nim putem i moe se sprovesti
na gradilitu kroz poloeni lim (slika 7.22a), pri !emu dolazi do progorevanja lima, ili u radi-
onici, kada se na limovima ostavljaju otvori (slika 7.22b) ili se lim na tom mestu prekida.
Slika 7.22 - Zavarivanje modanika za !eli!ni nosa!
Svojstva primenjenih materijala (lima, betona i armature) moraju zadovoljiti odre"ene
zahteve. Tako se, po pravilu, primenjuje !eli!ni lim minimalne granice razvla!enja
f
yp
= 24,0 kN/cm
2
, debljine od 0,75 do 2,00 mm. irina korita b
O
ne sme biti manja od
50 mm. Ukupna debljina spregnute plo!e h ne sme biti manja od 80 mm, a debljina betona
iznad rebara profilisanog lima h
c
od 40 mm. Ukoliko je plo!a spregnuta sa nosa!em ili se
koristi kao dijafragma, ukupna debljina spregnute plo!e h ne sme biti manja od od 90 mm,
a debljina betona iznad rebara profilisanog lima h
c
od 50 mm. Sve pomenute dimenzije
prikazane su na slici 7.23.
Slika 7.23 - Dimezije lima i plo!e
Primenjeni beton i armatura moraju odgovarati propisima za beton i armirani beton,
odnosno moraju da budu u skladu sa Evrokodom 2.
Tako"e je potrebno da budu zadovoljeni odre"eni zahtevi u pogledu oslanjanja spreg-
nutih plo!a sa profilisanim limovima (slika 7.24).
Slika 7.24 - Minimalne irine oslanjanja
2.3.2 Prora#un spregnutih plo#a sa profilisanim limovima
Prora!un plo!a sa profilisanim limovima zavisi od stepena sprezanja . kojim se osigu-
rava prenos smi!u#ih sila izme"u profilisanog lima i betona:
p pl
N
H
,
(7.9)
gde je:
H ukupna horizontalna sila izme"u betona i profilisanog lima od oslonca do raz-

matranog preseka,
p pl
N
,
grani!na horizontalna sila koju moe da prim profilisani lim pri plastifikaciji ce-
log preseka.
U slu!aju plo!e bez sprezanja, kada nije obezbe"en prenos smi!u#ih sila
( 0 0
H ), moment nosivosti plo!e jednak je momentu nosivosti samog profilisa-

nog lima. U slu!aju potpunog sprezanja (.=$), kada je obezbe"en prenos pune grani!ne si-
le sa lima na beton (
yp p p pl
f A N H
,
), moment nosivosti spregnute plo!e je i do 2-
3 puta ve#i od momenta nosivosti samog profilisanog lima, to daje o!iglednu prednost
primeni ovakvog tipa plo!a.
U skladu sa prethodnim razlikuju se:
prora!un spregnutih plo!a sa punim iskori#enjem (.=$) kapaciteta nosivosti u me-
rodavnom preseku plo!e pri savijanju,
prora!un delimi!no spregnutih plo!a (0.<$), zasnovan na utvr"ivanju nosivosti
spoja profilisanog lima i betona na horizontalne sile, pri !emu nisu dostignuti mak-
simalni momenti savijanja plo!e.
Da bi se obezbedio odgovaraju#i stepen sigurnosti i upotrebljivosti, pri prora!unu je
potrebno razmatrati sve relevantne prora!unske situacije za grani!na stanja. Prema Evro-
kodu 4, razmatraju se:
profilisani lim u fazi montae i
spregnuta plo!a.
2.3.2.1 Profilisani lim u fazi montae
Do o!vr#avanja betonske plo!e tj. do aktiviranja spregnutog preseka, profilisani limovi
slue kao oplata i radna platforma, a mogu preuzeti i funkciju elemenata za stabilizaciju kon-
strukcije (kao horizontalni spregovi ili elementi za osiguranje od bo!nog izvijanja !eli!nih
nosa!a). Usled toga, u fazi montae, pored optere#enja od sopstvene teine i teine betonske
mase, oni primaju i optere#enje od radne snage i opreme za betoniranje, uklju!uju#i lokalna
nagomilavanja betona i optere#enja od uskladitenog materijala (ukoliko postoje), kao i
udarne i vibracijske sile koje se mogu javiti za vreme gra"enja. Dispozicija optere#enja za
prora!un profilisanog lima kao oplate, definisana prema EC4, prikazana je na slici 7.25.
Ovako definisane vrednosti optere#enja ne uklju!uju dovoljno prekomerne uticaje od
udara, ure"aja za betoniranje ili nagomilavanja betona. Ako je potrebno, u prora!unu treba
uzeti u obzir dodatna optere#anja. Za sam lim bez betona treba da se dokae da moe da
nosi karakteristi!no optere#enja od $ kN na kvadratnoj povrini stranice 300 mm, posta-
vljeno u najnepovoljniji poloaj, na bilo kom mestu osim na rebru uz slobodnu ivicu lima.
Tako"e je, ukoliko je ugib na sredini lima / usled sopstvene teine lima i sveeg beto-
na, u grani!nom stanju upotrebljivosti, ve#i od !/250 ili 20 mm, potrebno uzeti u obzir po-
ve#anje teine betona usled ugiba lima, na primer tako to #e se nominalna debljina betona
pove#ati za 0,7/ po celom rasponu.
Prora!un profilisanog lima kao oplate i radne platforme vri se primenom elasti!ne
analize, pri !emu treba uzeti u obzir eventualno postojanje montanih potpora koje podu-
piru limove do o!vr#avanja betona. Usled lokalnog izbo!avanja vitkih pritisnutih delova
lima raspodela napona u njima nije ravnomerna. Uticaj ovog fenomena se u prora!un uvo-
di primenom koncepta sadejstvuju#e - efektivne irine, definisanog prema EC3.
Slika 7.25 - Optere#enja koja deluju na profilisani lim
Prora!un za grani!no stanje nosivosti zasniva se na zahtevu da prora!unski momenti
savijanja M
Sd
ne pre"u otpornost na savijanje profilisanog lima M
p,el,Rd
, definisanu kao:
ap yp eff el Rd el p
f W M /
, , ,
(7.$0)
gde je:
W
el,eff
elasti!ni otporni moment efektivnog preseka,
yp
f granica razvla!enja profilisanog lima,
ap
parcijalni koeficijent sigurnosti za svojstva materijala profilisanog lima, dat u
tabeli 7.2.
Ugib lima usled sopstvene teine i teine sveeg betona (bez dodatnog optere#enja pri
gradnji) ograni!ava se na !/$80 ili 20 mm, gde je ! raspon izme"u oslonaca u fazi montae.
Nosivost profilisanog lima kao horizontalne dijafragme zavisi od razli!itih faktora, kao
to su:
nosivost veze lima i !eli!nog nosa!a,
nosivost spojeva izme"u nosa!a,
nosivost spojeva izme"u susednih profilisanih limova,
oblika i debljine profilisanog lima.
Prora!un profilisanog lima optere#enog raspodeljenim pritiskuju#im optere#enjem u
ravni lima vri se prema odgovaraju#im postupcima definisanim u EC3.
2.3.2.2 Prora#un spregnute plo#e
Grani!na nosivost spregnutih plo!a sa profilisanim limovima (nakon to je nastupilo
sprezanje i nakon to su uklonjeni eventualni pomo#ni oslonci za fazu montae) odre"uje
se za tri razli!ita kriti!na preseka (slika 7.26):
Lom usled savijanja, odnosno prekora!enja momenta otpornosti M
p,Rd
u preseku I-I.
Ovaj presek moe biti merodavan u slu!aju potpunog smi!u#eg spoja (.=$);
Lom usled smicanja izme"u profilisanog lima i betona u preseku II-II moe se javi-
ti kao posledica delimi!nog smi!u#eg spoja (0.<$). Grani!no optere#enje odre"e-
no je otporno#u na poduno smicanje V
!,Rd
;
Lom usled prekora!enja otpornosti na vertikalno smicanje V
v,Rd
u preseku III-III -
moe biti merodavan samo u specijalnim slu!ajevima, na primer kod debelih plo!a
malih raspona sa relativno velikim optere#enjem.
Slika 7.26 - Mogu#i kriti!ni preseci
U slu!aju delovanja koncentrisanog optere#enja, potrebno je razmatrati i otpornost na
smicanje od probijanja plo!e V
p,Rd
.
Otpornost na savijanje
Prora!un otpornosti na savijanje M
p,Rd
popre!nog preseka spregnute plo!e odre"uje se
prema teoriji plasti!nosti. Pri prora!unu se usvajaju iste pretpostavke kao kod prora!una
otpornosti na savijanje preseka spregnutih nosa!a (videti deo 2.2.2.$ ovog poglavlja), pri
!emu se pretpostavlja da je profilisani lim napregnut do svoje prora!unske granice
razvla!enja f
yp
/
ap
.
Kod negativnog momenta savijanja, doprinos !eli!nog lima se uzima u obzir samo on-
da kada je lim kontinualan.
U slu!aju pozitivnog momenta savijanja, pri prora!unu otpornosti na savijanje, odno-
sno, momenta pune plasti!nosti spregnute plo!e M
p,Rd
, u zavisnosti od poloaja neutralne
ose, razlikuju se dva slu!aja:
neutralna plasti!na osa lei u betonskoj plo!i,
neutralna plasti!na osa lei u podru!ju profilisanog lima.
Raspodela napona pri punoj plastifikaciji preseka, sa odgovaraju#im vrednostima unu-
tranjih sila i momenta otpornosti, kada plasti!na neutralna osa lei u betonskoj plo!i, u
slu!aju pozitivnog momenta savijanja, prikazana je u tabeli 7.$5, pri !emu je:
N
cf
plasti!na sila u pritisnutom betonu,
N
p,Rd
plasti!na sila u !eli!nom profilisanom limu,
A
p
efektivna povrina popre!nog preseka profilisanog !eli!nog lima optere#enog na za-
tezanje, pri !ijem odre"ivanju treba zanemariti irinu udubljenja i ispup!enja lima,
d
p
rastojanje od gornje ivice plo!e do teita efektivne povrine popre!nog preseka
profilisanog !eli!nog lima,
b irina razmatranog popre!nog preseka,
x poloaj plasti!ne neutralne ose u odnosu na ivicu betona.
Tabela 7.15 - Odre!ivanje x i
Rd p
M
,
kada je plasti"na neutralna osa u betonu
c ck cf
f x b N / 85 , 0
ap yp p Rd p
f A N /
,

cf Rd p
N N
,
( ) / 85 , 0 /(
, c ck Rd p
f b N x
Iz uslova da je suma momenata u odnosu na teite pritisnutog betona jednaka nuli:
) 2 / (
, ,
x d N M
p Rd p Rd p

Kada neutralna plasti!na osa lei u podru!ju profilisanog !eli!nog lima, otpornost na
savijanje spregnute plo!e moe da se odredi prema slici 7.27, ili jednostavnije, sa zanema-
rivanjem betona u rebrima, na slede#i na!in:
pr cf Rd p
M z N M +
,
(7.$$)
gde je:
ap yp p
cf
p p c t
f A
N
e e e h h z
/
) ( 5 , 0
+ (7.$2)
pr
M redukovani moment pune plasti!nosti profilisanog lima, dat kao:
pa
ap yp p
cf
pa pr
M
f A
N
M M
,
_

/
$ 25 , $ (7.$3)
) / 85 , 0 (
c ck c cf
f b h N (7.$4)
M
pa
prora!unski moment pune plasti!nosti za efektivni popre!ni presek profilisanog
!eli!nog lima,
h
t
ukupna debljina plo!e,
e rastojanje od teita efektivne povrine profilisanog lima do donje ivice,
e
p
rastojanje plasti!ne neutralne ose efektivne povrine profilisanog !eli!nog lima do
donje ivice.
Slika 7.27 - Raspodela napona za pozitivan moment savijanja kada neutralna osa lei
u oblasti profilisanog lima
Otpornost na poduno smicanje
Pri razmatranju otpornosti na poduno smicanje razlikuju se slede#a dva slu!aja:
plo!e koje nisu ankerovane na krajevima, odnosno spregnute plo!e sa mehani!kim
sprezanjem ili sprezanjem trenjem (slika 7.$9) i
plo!e koje su ankerovane na krajevima (slika 7.20).
U slu!aju plo!a koje nisu ankerovane na krajevima, otpornost na smicanje V
!,Rd
za iri-
nu plo!e b odre"uje se empirijskom "m-k" metodom, na slede#i na!in:
vs s
p
p Rd
k
L b
A m
d b V
$
,

,
_

!
(7.$5)
gde su:
m, k empirijski koeficijenti koji se odre"uju ispitivanjem u saglasnosti sa EC4,
L
s
duina smicanja definisana u zavisnosti od dispozicije optere#enja prema
tabeli 7.$6,
'
vs
=$,25.
Veli!ine b, d
p
i L
s
su u #mm$, a A
p
u #mm
2
$.
U slu!aju kontinualnih spregnutih plo!a mogu se razmatrati ekvivalentne prosto oslo-
njene plo!e sa jednim poljem, !iji raspon odgovara za unutranja polja rastojanju nultih ta-
!aka dijagrama momenata, a za krajnja polja celoj duini polja.
Alternativno, za prora!un otpornosti na smicanje plo!a koje nisu ankerovane na kraje-
vima primenjuje se metoda parcijalnog smi!u#eg spoja, koja je data u Aneksu E EC4.
Ovom metodom moe da se odredi i otpornost na poduno smicanje kod plo!a koje su
ankerovane na krajevima. Ukoliko se za ankerovanje na kraju koristi valjkasti modanik sa
glavom zavaren za profilisani lim, za njegovu prora!unsku nosivost treba uzeti manju od
slede#ih vrednosti:
P
Rd
otpornost na smicanje, definisana u 2.2.5.2, za slu!aj kada su rebra profilisanih
limova paralelna sa nosa!em,
P
pb,Rd
otpornost na pritisak po omota!u rupe profilisanog lima, definisana kao:
ap
yp do Rd pb
f t d k P
$
,
(7.$6)
gde je:
k
0
0 , 4 / $ +
do
d a ,
d
do
pre!nik prstenastog ava kojim je modanik zavaren kroz lim (1$,$&d),
a rastojanje od ose modanika do kraja lima, ne manje od 2&d
do
,
t debljina profilisanog lima.
Tabela 7.16 - Duina smicanja L
s
Dispozicija optere#enja L
s
!/4
a
Napomena:
Za ostale dispozicije optere#enja treba izvriti procenjivanje na osnovu rezultata ispitiva-
nja, ili aproksimativan prora!un (na primer izjedna!avanjem povrina dijagrama smi!u#e
sile usled razmatranog optere#enja i usled sistema dve simetri!ne koncentrisane sile, gde
oba optere#enja imaju iste rezultante)
Otpornost na vertikalno smicanje i smicanje od probijanja
Otpornost na vertikalno smicanje V
v,Rd
spregnute plo!e na irini jednakoj osnom
rastojanju rebara, odre"uje se na slede#i na!in:
) 40 2 , $ (
,
+
v Rd p O Rd v
k d b V (7.$7)
gde je:
b
O
srednja irina betonskih rebara (slika 7.23),
,
Rd
!vrsto#a na smicanje u iznosu od
c ctk
f / 25 , 0 ,
f
ctk
(= f
ctk0,05
) karakteristi!na !vrsto#a betona na zatezanje data u poglavlju 3 EC4,
) 02 , 0 ) /( <
p O p
d b A ,
A
p
efektivna povrina popre!nog preseka !eli!nog lima koji je optere#en na zatezanje,
definisana kao za prora!un otpornosti na savijanje, unutar irine b
O
,
k
v
$ 6 , $
p
d , gde je d
p
u #m$.
Otpornost na smicanje od probijanja V
p,Rd
spregnute plo!e optere#ene koncentrisanom
silom, se odre"uje na slede#i na!in:
) 40 2 , $ (
,
+
v Rd c p Rd p
k h C V (7.$8)
gde je:
C
p
kriti!ni obim odre"en prema slici 7.28.
Slika 7.28 - Kriti!ni obim za smicanje od probijanja
2.3.2.3 Sadejstvuju%a irina za koncentrisana i linijska optere%enja
Ukoliko je plo!a optere#ena koncentrisanim ili linijskim optere#enjem paralelnim sa
rasponom plo!e, prora!un spregnute plo!e sprovodi se sa sadejstvuju#om irinom b
m
, defi-
nisanom kao to je prikazano na slici 7.29, na slede#i na!in:
) ( 2
f c p m
h h b b + + (7.$9)
gde je:
b
p
irina na kojoj deluje koncentrisano optere#enje, upravno na raspon plo!e,
h
c
debljina plo!e iznad rebara profilisanog lima,
h
f
debljina sloja zavrne obrade, ako postoji.
Slika 7.29 - Raspodela koncentrisanog i linijskog optere#enja
U slu!aju linijskih optere#enja upravnih na raspon plo!e, za b
p
treba uzeti duinu na
kojoj deluje linijsko optere#enje.
Sadejstvuju#a irina plo!e ne treba da prekora!i slede#e vrednosti:
za savijanje i poduno smicanje:
- za plo!e sa jednim poljem i za krajnja polja kontinualne plo!e:
[ ] !e plo irine od ) / ( $ 2 + ! ! !
p p p em
b b (7.20a)
- za unutranja polja kontinualnih plo!a:
[ ] !e plo irine od ) / ( $ 33 , $ + ! ! !
p p p em
b b (7.20b)
za vertikalno smicanje:
[ ] !e plo irine od ) / ( $ + ! ! !
p p p ev
b b (7.20c)
gde je:
!
p
rastojanje od teita optere#enja do najblieg oslonca,
! raspon.
Ukoliko je koncentrisano ili linijsko optere#enje merodavno za prora!un, osiguranje
dobre raspodele optere#enja treba obezbediti postavljanjem popre!ne armature preko limo-
va na irini najmanje jednakoj b
em
, sa minimalnim procentom armiranja u odnosu na povr-
inu preseka betona iznad rebara limova od 0,2%.
3 SPREGNUTI STUBOVI
3.1 OPTE
Spregnuti stubovi ve# decenijama imaju iroku primenu, prvenstveno kod visokih zgra-
da, i u trusnim regionima. S obzirom na !injenicu da se sprezanjem povezuju betonski i
!eli!ni materijal na na!in kojim se iskori#avaju pozitivne osobine oba materijala, spreg-
nuti stubovi se mogu smatrati optimalnim reenjem. Generalno, postoji niz prednosti
spregnutih u odnosu na !eli!ne i betonske stubove koje ih !ine atraktivnim za primenu.
U odnosu na !isto !eli!ne ili armiranobetonske stubove istih dimenzija, spregnuti stu-
bovi raspolau znatno ve#om nosivo#u. Stoga im se moe dati prednost u slu!aju velikih
normalnih sila ili ograni!enih dimenzija preseka.
Jedna od posebnih prednosti spregnutih stubova primenjenih u zgradama visoke sprat-
nosti je mogu#nost da se spoljne dimenzije stuba zadre konstantnim po celoj visini objek-
ta. Potreba za ve#om nosivo#u na niim spratovima moe se ostvariti pove#anjem deblji-
ne !eli!nog profila, procenta armiranja ili kvaliteta primenjenih materijala.
Neki od karakteristi!nih popre!nih preseka spregnutih stubova su prikazani na slici
7.30. Uopteno, spregnuti stubovi se mogu podeliti u tri grupe:
spregnuti stubovi sa ubetoniranim !eli!nim profilima (slika 7.30a),
spregnuti stubovi sa delimi!no ubetoniranim !eli!nim profilima (slika 7.30b,c),
spregnuti stubovi od uplih !eli!nih profila ispunjenih betonom (slika 7.30d,e,f).
Slika 7.30 - Karakteristi!ni tipovi spregnutih stubova
Kod spregnutih stubova tipa ubetoniranog valjanog profila moe se posti#i velika nosi-
vost uz istovremeno veliku vitkost. Osim toga, oni imaju i relativno veliku nosivost na sa-
vijanje oko ja!e ose ubetoniranog I-profila. Armiraju se relativno malom armaturom koja
!esto ima samo konstrukcijsku funkciju. Zbog pove#anog kriti!nog napona izbo!avanja,
nije potrebno vriti kontrolu na izbo!avanje tankozidnih delova. Kod potpuno ubetonira-
nog profila nije potrebno vriti ni posebnu antikorozionu zatitu. Zahvaljuju#i betonskom
omota!u pove#ana je poarna otpornost kao i otpornost na udar. Sa gledita tehnologije
gra"enja ovaj tip stubova je manje povoljan jer zahteva izradu oplate i armature kao i za
armiranobetonske stubove.
Spregnuti stubovi sa delimi!no ubetoniranim otvorenim !eli!nim profilima odlikuju se
relativno velikom nosivo#u na aksijalne sile i vrlo velikom nosivo#u na savijanje. U
ovom slu!aju, za sprezanje su najpodesniji !eli!ni profili sa irokim pojasevima, jer daju
ve#e povrine betonskog dela preseka i bolju zatitu rebra od dejstva poara. Ako se armi-
raju podunom armaturom vri se zavarivanje uzengija za rebro !eli!nog profila. Prednost
ovakvih stubova, izme"u ostalog, predstavlja i mogu#nost primene uobi!ajenih !eli!nih
veza u montanoj gradnji. Betoniranje ovih stubova zahteva oplatu na bo!nim stranama
prostora izme"u noica !eli!nog nosa!a.
Stubovi od upljih profila izra"uju se od okruglih, kvadratnih ili pravougaonih beav-
nih ili poduno, odnosno spiralno zavarenih upljih profila. U slu!aju okruglih upljih
profila, usled troosnog stanja napona u betonu, pove#ana je nosivost, odnosno !vrsto#a na
pritisak. Kod stubova od upljih profila nije potrebna posebna oplata, a !esto ni dodatna
poduna armatura. Betonska ispuna tako"e pove#ava i nosivost obimne cevi na izbo!ava-
nje, pa moe do#i samo do plasti!nog izbo!avanja na spolja. Naro!itu prednost stubovi
ovog tipa imaju u slu!aju centri!nog pritiska, tj. kod objekata sa jezgrom za stabilizaciju,
mostnih stubova itd. Jedan od bitnih povoljnih uticaja betonske ispune je i pove#ana po-
arna otpornost.
3.2 OPTI PRINCIPI PRORA$UNA SPREGNUTIH STUBOVA
Spregnuti stubovi su elementi koji su uglavnom izloeni pritisku i savijanju. Njihov pro-
ra!un se zasniva na slede#im pretpostavkama, !ija je ta!nost dovoljna za prakti!nu primenu:
izme"u !eli!nog i betonskog dela preseka postoji potpuno sadejstvo po !itavoj dui-
ni stuba, odnosno potpuno spregnuto dejstvo sve do loma,
preseci nakon deformacije ostaju ravni.
Dimenzionisanje spregnutih stubova zasniva se na konceptu grani!nih stanja nosivosti
elementa. Grani!no stanje nosivosti je dokazano ako prese!ne sile u najnepovoljnijoj kom-
binaciji, uzimaju#i u obzir pri tome i uticaje po teoriji II reda uklju!uju#i imperfekcije, ni
na jednom delu stuba nisu ve#i od otpornosti popre!nog preseka, pri !emu je ceo sistem u
stabilnoj ravnotei. Uticaje skupljanja i te!enja treba uzeti u obzir ako postoji verovatno#a
da #e znatno smanjiti konstrukcionu stabilnost. Dokaz za grani!no stanje upotrebljivosti
kod stubova nije potreban.
Nosivost spregnutih stubova, kao i nosivost stubova od jednorodnog materijala, zavisi
od karakteristika preseka, imperfekcija, uslova oslanjanja i duine izvijanja. Najve#u nosi-
vost imaju stubovi od !eli!nih okruglih cevi ispunjenih betonom.
Prora!un spregnutih stubova definisan prema Evrokodu 4 odnosi se na izdvojene stu-
bove sa nepomerljivim !vorovima, odnosno:
pritisnute elemente koji su sastavni deo okvira sa nepomerljivim !vorovima, ali se
za potrebe prora!una mogu smatrati izdvojenim, ili
izdvojene pritisnute elemente koji se mogu klasifikovati kao "nepomerljivi" prema
kriterijumima datim u EC3.
Spregnuti stub proizvoljnog popre!nog preseka optere#en normalnom silom i momen-
tom savijanja treba proveriti u pogledu:
otpornosti popre!nog preseka,
otpornosti elementa,
otpornosti na lokalno izbo!avanje,
unoenja optere#enja,
otpornosti na smicanje (poduno i popre!no).
Pri prora!unu spregnutih subova neophodno je uzeti u obzir uticaj lokalnog izbo!avanja
na njihovu otpornost. Ovi uticaji mogu da se zanemare kod potpuno ubetoniranih !eli!nih
profila, ali i kod drugih tipova spregnutih stubova u slu!aju malih dimenzija u odnosu na de-
bljinu zidova !eli!nog prifila, kada !eli!ni profili zadovoljavaju uslove date tabeli 7.$7.
Oblast unoenja sile u spregnuti stub je od velikog zna!aja. Veoma je vano osigurati
pravilnu preraspodelu na utvr"enoj duini unoenja optere#enja, tj. obezbediti optere#ivanje
pojedinih komponenti prema njihovom kapacitetu. Pravilan unos optere#enja se ostvaruje
bez prevelikog klizanja na kontaktu !elika i betona. Na slici 7.3$ prikazane su tri razli!ite
mogu#nosti unoenja sile. U slu!aju (a) unoenje sile se vri preko krute plo!e oslonjene i na
!eli!ni i na betonski deo stuba. U slu!aju (b) celokupna sila se predaje !eli!nom profilu, a
deo sile prenosi se na beton preko sredstava za vezu, dok je u slu!aju (c) obrnuto.
Tabela 7.17 - Uslovi za zanemarenje uticaja lokalnog izbo"avanja
Tip spregnutog stuba
Grani!ni uslov
(
y
f / 235 )
Delimi!no ubetoniran I-profil (slika 7.30b)
44 /
f
t d
Pravougaoni uplji profil ispunjen betonom (slika 7.30d) 52 / t h
Kruni uplji profil ispunjen betonom (slika 7.30e)
2
90 / t D
Usled pojave te!enja betona javljaju se smi!u#e sile na kontaktu izme"u !elika i beto-
na, koje se prora!unavaju iz razlike plasti!nih prese!nih sila u elementima popre!nog pre-
seka. U slu!aju (b) te sile vremenom opadaju, a u slu!aju (c) rastu. Na unutranjim strana-
ma noica I-profila javljaju se i dodatne sile trenja usled sila cepanja nastalih kod moda-
nika za prenos sile (d).
Otpornost na smicanje moe se obezbediti putem trenja i athezionih sila na grani!noj
povrini !elika i betona, kao i mehani!kim spojnim sredstvima, tako da ne do"e do pojave
znatnog klizanja. Ove mere su potrebne radi pribliavanju modelu homogenog stuba sa
potpunim sadejstvom betona i !elika, kakav se koristi u prora!unu.
Slika 7.31 - Unoenje optere#enja u spregnuti stub
Za prora!un nosivosti stuba na raspolaganju su dve metode:
Opta metoda, koja uklju!uje stubove nesimetri!nog ili promenjivog popre!nog
preseka po visini stuba. Ova metoda uzima u obzir uticaje drugog reda uklju!uju!i i
imperfekcije i nelinearno ponaanje materijala;
Upro#ena metoda, data kao alternativna metoda. Njeno polje primene je ograni!e-
no jer se zasniva na izvesnim pretpostavkama i usvajanju evropskih krivih izvijanja,
prvobitno ustanovljenih za !eli!ne stubove, kao osnove za prora!un spregnutih stu-
bova.
3.3 UPRO&ENA METODA PRORA$UNA SPREGNUTIH STUBOVA
Primena opteg postupka prora!una veoma je komplikovana i zahteva primenu odgovara-
ju#ih kompjuterskih programa. Upro#ena metoda se zasniva na optoj metodi, ali se njome
indirektno uzimaju u obzir imperfekcije po duini stuba, te ih nije potrebno posebno razma-
trati. Upro#eni postupak je pogodan za prora!un spregnutih stubova koji se primenjuje u
svakodnevnoj praksi. Za njegovu primenu je neophodno ispunjenje slede#ih uslova:
a) Popre!ni presek stuba je simetri!an i konstantan po !itavoj duini, to podrazumeva
da se teita !eli!nog i betonskog dela preseka bez prslina poklapaju;
b) Koeficijent doprinosa !elika / koji se definie kao:

Rd pl
a y a
N
f A
,
/

(7.2$)
gde je
Rd pl
N
,
sra!unato za
a Ma
, treba da zadovoljava slede#i uslov:
. 9 , 0 2 , 0
Ukoliko je:
2 , 0 < vri se prora!un za armirano betonske stubove prema EC2,
9 , 0 > vri se prora!un !eli!nih stubove prema EC3.
c) Bezdimenzionalna vitkost , definisana prema (7.25), treba da zadovolji slede#i
uslov:
0 , 2
d) Maksimalna povrina popre!nog preseka podune armature koja moe da se koristi
u prora!unima ne treba da pre"e 4% povrine betona;
e) Grani!ne debljine zatitnog betonskog sloja c
y
i c
z
(videti sliku 7.30), koje se mogu
koristiti u prora!unima za potpuno ubetonirane !eli!ne preseke, iznose:
b c
y
4 , 0 mm 40
h c
z
4 , 0 mm 40 .
3.3.1 Otpornost popre#nih preseka na aksijalni pritisak
Otpornost na pritisak N
pl,Rd
potpuno plastifikovanog spregnutog popre!nog preseka
odre"uje se kao zbir odgovaraju#ih otpornosti pojedinih komponenti preseka:
s
sk s
c
ck c
Ma
y a
Rd pl
f A f A
f A
N

+

+
85 , 0
,
(7.22)
gde su:
A
a
, A
c
, A
s
povrine popre!nog preseka konstrukcionog !elika, betona i armature,
f
a
, f
c
, f
s
njihove karakteristi!ne !vrsto#e u skladu sa EC3 i EC2,
'
Ma
, '
c
, '
s
parcijalni koeficijenti sigurnosti pri grani!nim stanjima nosivosti.
U slu!aju upljih profila ispunjenih betonom, pri prora!unu N
pl,Rd
se u jedna!ini (7.22)
vrednost 0,85&f
ck
moe zameniti sa f
ck.
.
Kod krunih upljih profila ispunjenih betonom, !ija je relativna vitkost 5 , 0 i kod
kojih najve#i prora!unski moment savijanja I reda M
max,Sd
ne prelazi vrednost $0 / D N
Sd
,
moe se uzeti u obzir pove#anje !vrsto#e betona usled utezanja, na slede#i na!in:
s
sk s
ck
y
c
ck c
Ma
y a
Rd pl
f A
f
f
D
t f A
f A
N

+
1
]
1

$ 2 ,
$ (7.23)
gde su t i D debljina zida i pre!nik upljeg profila, a .
$
i .
2
koeficijenti dati u tabeli 7.$8 u
zavisnosti od relativne vitkosti .
Tabela 7.18 - Koeficijenti . .. .
1
i . .. .
2
0,0 0,$ 0,2 0,3 0,4 0,5

$
4,90 3,22 $,88 0,88 0,22 0,00

2
0,75 0,80 0,85 0,90 0,95 $,00

Ovi triaksijalni efekti se smanjuju sa porastom ekscentri!nosti optere#enja e i relativne
vitkosti , pa u slu!aju da je e>d/$0 ili >0,5, uzima se 0
$
i 0 , $
2
.
3.3.2 Otpornost elemenata na aksijalni pritisak
Dokaz otpornosti elemenata na aksijalni pritisak se, kao i u slu!aju elemenata od !eli-
ka, svodi na zadovoljenje slede#eg uslova:
Rd pl Sd
N N
,
(7.24)
gde je:
N
Sd
prora!unska vrednost aksijalne sile koja deluje na stub,
N
pl,Rd
otpornost popre!nog preseka prema (7.22) ili (7.23),
* redukcioni koeficijent za odgovaraju#i oblik izvijanja dat u EC3 u funkciji odgova-
raju#e bezdimenzionalne vitkosti , a za odgovaraju#u krivu izvijanja.
Na osnovu mnogobrojnih teorijskih i eksperimentalnih ispitivanja pokazano je da se
krive izvijanja koje odgovaraju elementima od !elika (videti poglavlje $3) mogu koristiti i
za aksijalno optere#ene spregnute stubove, i to:
kriva a, za uplje profile ispunjene betonom,
kriva b, za potpuno ili delimi!no ubetonirane I-profile, za izvijanje oko ja!e ose !e-
li!nog profila,
kriva c, za potpuno ili delimi!no ubetonirane I-profile, za izvijanje oko slabije ose
!eli!nog profila.
Bezdimenzionalna vitkost se, u slu!aju spregnutih stubova, definie kao:
cr
R pl
N
N
,
(7.25)
U ovom izrazu
R pl
N
,
predstavlja otpornost popre!nog preseka prema (7.22) ili (7.23),
sra!unatu sa vredno#u $,0 za sve parcijalne koeficijente sigurnosti ( 0 , $
s c Ma
).
Kriti!na elasti!na (Ojlerova) sila
cr
N , definisana je kao:
!
e
cr
EI
N
) (
2

(7.26)
gde je:
! duina izvijanja,
e
EI ) ( efektivna elasti!na krutost preseka.
Za duinu izvijanja ! izdvojenog spregnutog stuba sa nepomerljivim !vorovima moe
se usvojiti, na strani sigurnosti, da je jednaka njegovoj sistemnoj duini. Alternativno, du-
ina izvijanja se moe odrediti primenom Aneksa E iz EC3 i pravila datih u EC4.
Za kratkotrajno optere#enje, efektivnu elasti!nu krutost preseka
e
EI ) ( treba odrediti na
slede#i na!in:
s s
c
c cm
a a e
I E
I E
I E EI + +
8 , 0 ) ( (7.27)
gde su:
I
a
, I
c
, I
s
momenti inercije za posmatranu ravan savijanja konstrukcionog !elika, betona
(bez prslina) i armature,
E
a
, E
s
moduli elasti!nosti konstrukcionog !elika i armature,
E
cm
sekantni modul elasti!nosti betona,
'
c
koeficijent sigurnosti za krutost ('
c
=$,25).
3.3.3 Otpornost popre#nih preseka na pritisak i jednoaksijalno savijanje
Kada na element pored aksijalne sile deluje i moment savijanja, otpornost na aksijalni
pritisak N
pl,Rd
, dobijena na prethodno opisani na!in, mora biti redukovana. Ponaanje eks-
centri!no optere#enog stuba moe se opisati pomo#u interakcionog dijagrama (slika 7.32),
koji prikazuje redukciju otpornosti na aksijalni pritisak sa porastom momenta savijanja,
odnosno vezu izme"u otpornosti na aksijalni pritisak N
pl,Rd
i otpornosti na savijanje M
pl,Rd
.
Stubovi izloeni dejstvu aksijalne sile N
Sd
i momenta savijanja M
Sd
ima#e zadovoljavaju#u
otpornost ukoliko se ta!ka (N
Sd
, M
Sd
) nalazi unutar oblasti ograni!ene ovom interakcio-
nom krivom.
Veliki broj interakcionih krivih za razli!ite tipove spregnutih stubova i razli!ite vrednosti
koeficijenta doprinosa !elika / izra"en je na osnovu rezultata obimnih kompjuterskih analiza
i na raspolaganju je u literaturi. Opti oblik takvih dijagrama prikazan je na slici 7.32.
Ta!ke A, B, C i D na inetrakcionom dijagramu mogu se odrediti ako se pretpostavi da
je raspodela normalnih napona pravougaona, kao to je prikazano na slici 7.33. Za popre!-
nu silu V
Sd
se moe pretpostaviti da je prihvata samo !eli!ni profil, a njen uticaj na otpor-
nost na savijanje treba uzeti u obzir prema jedna!ini (7.3).
Slika 7.32 - Interakciona kriva za pritisak i jednoaksijalno savijanje
Slika 7.33 - Raspodele napona koje odgovaraju interakcionoj krivoj sa slike 7.32
Na slici 7.33 prikazane su raspodele napona koje odgovaraju ta!kama A do D interak-
cionog dijagrama (slika 7.32), za uobi!ajeni ubetonirani I-profil izloen savijanju oko ja!e
ose !eli!nog profila. Za slu!aj upljih profila ispunjenih betonom, otpornost potpuno pla-
stifikovanog popre!nog preseka se moe izra!unati sa pove#anom !vrsto#om betona, od-
nosno zamenom 0,85&f
ck
sa f
ck
.
Kao upro#enje, interakciona kriva se moe zameniti poligonalnom linijom (AECDB
na slici 7.32). Postupak prora!una ta!aka A do D dat je u Aneksu C EC4. Dodatnu ta!ku E
treba odrediti priblino na sredini izme"u ta!aka A i C, ukoliko je otpornost stuba na aksi-
jalni pritisak (*&N
pl,Rd
) ve#a od otpornosti potpuno plastifikovanog betonskog preseka
(N
pm,Rd
).
3.3.4 Otpornost elemenata na pritisak i jednoaksijalno savijanje
Postupak odre"ivanja otpornosti elemenata na pritisak i jednoaksijalno savijanje zasni-
va se na primeni interakcionog dijagrama, na na!in prikazan na slici 7.34.
Slika 7.34 - Postupak prora!una otpornosti elemenata na pritisak i jednoaksijalno savijanje
Na osnovu ve# izloenog postupka, za slu!aj centri!nog pritiska se moe odrediti koe-
ficijent *. S obzirom da se ovim koeficijentom uzima u obzir uticaj imperfekcija i vitkosti
stuba, odgovaraju#a otpornost na savijanje odgovara momentu imperfekcije
Rd pl k
M
,
.
To zna!i da u slu!aju kada je aksijalna sila koja deluje na stub jednaka njegovoj otpornosti
na aksijalni pritisak (
Rd pl Sd
N N
,
), stub ne poseduje dodatnu otpornost na savijanje.
Sa smanjenjem sile pritiska ispod ovog nivoa (
Rd pl Sd
N N
,
< ), uticaj momenta imper-
fekcije linearno se smanjuje do vrednosti *
n
(tabela 7.$9), a za dodatnu otpornost na savija-
nje na raspolaganju je samo rafirani deo dijagrama.
Tabela 7.19 - Vrednosti * ** *
n
za karakteristi"ne slu"ajeve dijagrama momenata
Dijagram napona
4 $ / ) r (
n
,
d n

r=$ ( 0
n
r=0 ( 25 0,
n

r=-$ ( 5 0,
n

Za vrednost prora!unske aksijalne sile N
Sd
, na osnovu odgovaraju#eg koeficijenta
Rd pl Sd d
N N
,
/ , sa interakcionog dijagrama se moe o!itati vrednost faktora momenta
2. Ovaj faktor reprezentuje dodatnu otpornost na savijanje spregnutog stuba optere#enog
silom N
Sd
i moe se odrediti prema slede#em izrazu:
) /( ) (
n n d k d
(7.28)
Vrednosti 2>$,0 mogu se uzeti samo ukoliko je moment savijanja M
Sd
nastao usled
ekscentri!nog delovanja sile N
Sd
, na primer kod izdvojenog stuba koji nije optere#en po-
pre!nim optere#enjem izme"u krajeva.
Na osnovu tako odre"ene vrednosti faktora 2 moe se izvriti kontrola otpornosti ele-
menta:
Rd pl Sd
M M
,
9 , 0 (7.29)
gde je:
M
Sd
maksimalni prora!unski moment koji se javlja u stubu,
M
pl,Rd
moment savijanja izra!unat za raspodelu napona prema slici 7.33
Uvo"enjem faktora 0,9 obuhva#en je uticaj odre"enih pretpostavki uvedenih prilikom
odre"ivanja interakcionog dijagrama (primena upro#enog dijagrama napon-dilatacija za
beton i pretpostavka o potpunom sadejstvu pri odre"ivanju (EI)
e
bez uzimanja u obzir pr-
slina u betonu), kojima je otpornost na savijanje precenjena.
Generalno, stubove treba proveriti na uticaje II reda, odnosno, moment savijanja M
Sd
treba odrediti uzimaju#i u obzir uticaje II reda, koriste#i krutost na savijanje
e
EI ) ( prema
(7.27). U slu!aju izdvojenih stubova sa nepomerljivim !vorovima, uticaji drugog reda mo-
gu da se zanemare ukoliko je:
$ , 0 /
cr Sd
N N
za stubove sa momentima na krajevima:
) 2 ( 2 , 0 r
gde je r odnos momenata na krajevima (u slu!aju delovanja bilo kakvog popre!nog
optere#enja treba uzeti r=$,0).
3.3.5 Otpornost elemenata na pritisak i dvoaksijalno savijanje
Vrednost faktora za dve ose savijanja
y
i
z
odre"uju se na na!in opisan za slu!aj
jednoosnog savijanja. Imperfekcije se razmatraju samo u ravni u kojoj se o!ekuje gubitak
stabilnosti i to tako to se pri odre"ivanju faktora za drugu ravan savijanja pretpostavlja
da je
k
= 0. Na slici 7.35 prikazan je slu!aj kada se lom javlja u ravni savijanja oko slabije
ose z. Na osnovu tako odre"enih vrednosti
y
i
z
treba pokazati da je:
Rd y pl y Sd y
M M
, , ,
9 , 0 (7.30a)
Rd z pl z Sd z
M M
, , ,
9 , 0 (7.30b)
gde su
Rd y pl
M
, ,
i
Rd z pl
M
, ,
momenti pune plasti!nosti za odgovaraju#u ravan savijanja.
Slika 7.35 - Prora!un za pritisak i dvoaksijalno savijanje
Tako"e je potrebno izvriti kontrolu vektorskog zbira momenata iz obe ravni, to je ilu-
strovano slikom 7.36. Otpornost na biaksijalno savijanje bi#e zadovoljena ukoliko ta!ka
(M
y,Sd
, M
z,Sd
) pada unutar oblasti ograni!ene prikazanom linijom.
Slika 7.36 - Kontrola vektorskog zbira momenata
8
PRETHODNO NAPREGNUTE METALNE
KONSTRUKCIJE
1 OPTE
Prednaprezanje je poznato ljudima jo od davnina u vidu ste!enog iskustva na izradi
to!kova, buradi i brodova. Kod konstrukcija u gra"evinarstvu se javlja pri izradi kamenih
mostova i vijadukata, a kasnije i pri izgradnji crkava. Ono postie pun zamah ezdesetih
godina XX veka zahvaljuju#i napretku tehnologije proizvodnje visokovrednih !elika.
Prethodno napregnute metalne konstrukcije predstavljaju posebnu vrstu hibridnih kon-
strukcija koje se sastoje od:
osnovne metalne konstrukcije, naj!e#e, u vidu punih grednih ili reetkastih nosa!a
od obi!nog konstrukcionog !elika i
zatega u vidu uadi, kablova ili punog preseka od visokovrednog !elika.
Ovi delovi predstavljaju jedinstvenu celinu, kod koje se pomo#u zatege unosi sila priti-
ska u osnovnu konstrukciju za vreme izvo"enja, montae ili eksploatacije. Uticaji koje u
osnovnoj konstrukciji izaziva sila iz zatege, naj!e#e normalna sila i momenat, suprotnog
su znaka od uticaja koje izazivaju o!ekivana spoljanja optere#enja. Na taj na!in se nosi-
vost, a ponekad i krutost i stabilnost konstrukcije, kao celine, pove#avaju, uz smanjenje
utroka materijala. Ovakve konstrukcije zahtevaju ve#i utroak rada, zbog izrade zatega,
kotvi i anker blokova. Me"utim, i pored toga, postoje konstrukcije kod kojih postoje
opravdani razlozi za primenu prednaprezanja. Ovo se, pre svega, odnosi na:
konstrukcije ve#eg raspona sa znatnim stalnim optere#enjem,
konstrukcije kod kojih je gabarit ograni!en na minimalnu meru i
sanacije i oja!anja postoje#ih konstrukcija.
Prednaprezanje, odnosno unoenje sile zatezanja u zategu i sile pritiska u konstrukciju
izme"u anker blokova, moe da se ostvari na celoj konstrukciji, na delu konstrukcije ili sa-
mo na pojedinim elementima. Kako se u konstrukciju unosi sila pritiska, prednaprezanje se
vri samo u elementima koji su zategnuti usled dejstva spoljanjeg optere#enja.
Ako se prednaprezanjem unosi sila pritiska u konstrukciju pre nanoenja spoljanjeg
optere#enja, elementi te konstrukcije, koji su usled spoljanjeg optere#enja zategnuti, su
pritisnuti sve dok se spoljanje optere#enje ne nanese. U toj prelaznoj fazi moe da do"e
do naruavanja stabilnosti cele konstrukcije, ili njenih pojedinih delova. U nekim slu!aje-
vima stabilnost tih pritisnutih delova je pove#ana zbog postojanja zatege, koja na mestima
dodira sa osnovnom konstrukcijom, ima ulogu elasti!nih oslonaca.
Sutina prethodno napregnute konstrukcije je u stvaranju napona u kriti!nim delovima
konstrukcije, koji su suprotnog znaka od napona izazvanih spoljanjim optere#enjem.
Slika 8.1 - Ponaanje konstrukcije i radni dijagrami N- !!
Ovo moe da se uo!i na primeru zategnutog tapa (slika 8.$a). Maksimalna sila zateza-
nja (
t
N ) koju moe da prenese zategnut tap povrine A moe da se odredi na osnovu sle-
de#eg izraza:
dop t
A N = . (8.$)
Ukoliko se pre nanoenja spoljanjeg optere#enja na krajeve tapa pomo#u zatege apli-
cira sila pritiska (P), ona u njemu izaziva napon pritiska (
c
), koji mora da bude manji od
dozvoljenog napona za pritisnuti tap (
dop i c ,
), pa maksimalna sila pritiska kojom mo-
e da se prednapregne tap iznosi:
dop i
A P
,
= (8.2)
U prednapregnutom tapu, pri postepenom nanoenju spoljanjeg optere#enja, odnosno
sile zatezanja, u prvoj fazi dolazi do smanjenja napona pritiska (
c
) i ponitavanja sile
prednaprezanja (P), a potom, u drugoj fazi, do prelaska tapa u oblast zatezanja, sve do na-
pona
dop
. Kako se deo spoljanje sile troi na ponitavanje sile prednaprezanja, ukupna,
maksimalna sila koju tap moe da prihvati je ve#a za vrednost sile prednaprezanja i moe
da se odredi na osnovu izraza:
Prethodno napregnute metalne konstrukcije $35
) (
,dop i dop t u
A P N N + = + = . (8.3)
O!igledno je da se na ovaj na!in pove#ava nosivost tapa i proiruje oblast elasti!nog
ponaanja materijala, od napona
dop i,
do napona
dop
.
U toku prednaprezanja u zatezi se javlja normalni napon
t
. Prilikom nanoenja opte-
re#enja, nakon savladavanja napona pritiska u tapu (
c
), u zatezi se javlja dodatna sila
zatezanja. Optimalan slu!aj je kada se istovremeno dostiu doputeni naponi u tapu
(
dop
) i zatezi (
dop t ,
), kao to je prikazano na slici 8.$b.
Usled oba optere#enja, u tapu se javljaju elasti!ne deformacije (slika 8.$c). Sila pred-
naprezanja (P) izaziva skra#enje tapa
p
! , a spoljanje optere#enje (N
t
) izaziva njegovo
izduenje (
t
! ). Usled maksimalne spoljanje sile koju tap prima (N
u
) dolazi do ukupnog
izduenja tapa (
u
! ), odnosno do ponitavanja skra#enja tapa usled prednaprezanja
(
p
! ) i do izduenja tapa (
t
! ). Na ovaj na!in se pove#ava krutost prednapregnutog ta-
pa, jer se usled znatno ve#e sile (
t u
N N > ) javlja ista deformacija (
t
! ) koju kod nepred-
napregnutog tapa izaziva sila
t
N .
Druga prednost prednapregnutih konstrukcija se ogleda u smanjenju deformacija i po-
ve#anju krutosti konstrukcije. Ovo moe najjednostavnije da se uo!i na primeru reetka-
stog nosa!a sa ukrtenim dijagonalama (slika 8.2a). Usled dejstva spoljanje sile (F) dve
dijagonale su zategnute, a druge dve pritisnute. Kod reetkastih nosa!a sa ukrtenim dija-
gonalama, dijagonale imaju malu krutost. Stoga, pritisnute dijagonale, koje su jako vitke,
mogu da prime izuzetno malu silu pritiska, pa silu F prihvataju samo zategnute dijagonala.
U njima se javljaju sile zatezanja koje su jednake:
) cos 2 /(
$ ,
= F N
t
. (8.4)
Slika 8.2 - Ponaanje reetkastog nosa!a sa ukrtenim dijagonalama
Ukoliko se pre nanoenja sile F izvri prednaprezanje pritisnutih dijagonala, tako da se
u njima izazove sila zatezanja koja je ve#a od sile pritiska koju #e u njima izazvati spolja-
nje optere#enje, i ove dijagonale #e biti sposobne da u!estvuju u prijemu optere#enja, jer
#e pritisak usled sile F samo da ih rastereti. Na taj na!in se u dijagonalama dobija dvostru-
ko manja sila:
2 / ) cos 4 /(
$ , 2 , t t
N F N = = . (8.5)
Kako ugib nosa!a direkno zavisi od sila u tapovima, smanjenjem sila u dijagonalama
smanjuje se i ugib nosa!a, pa se sa pravom moe zaklju!iti da se prednaprezanjem pove#a-
va krutost nosa!a.
Pove#anje otpornosti pritisnutih elemenata na izvijanje predstavlja tre#u prednost pret-
hodno napregnutih konstrukcija. Ova osobina prednapregnutih elemenata moe da se obja-
sni na primeru tapa (slika 8.3) prednapregnutog zategom koja je ankerovana na njegovim
krajevima. U sredini raspona pomo#u dijafragme je obezbe"en kontakt zatege i tapa, tako
da zatega moe da se pomera u podunom pravcu, ali u pravcu upravnom na osu tapa di-
jafragma obezbe"uje kompatibilnost pomeranja zatege i tapa. Usled sile zatezanja koja
vlada u zatezi, ona tei da se vrati u prav poloaj.
Slika 8.3 - Izvijanje prednapregnutog tapa
Na mestu dijafragme, u ta!ki kontakta zatege sa tapom (O), skretna sila, koja se javlja
u zatezi zbog skokovite promene pravca zatege, odnosno trase kablova, tei da izvijeni
tap vrati u prvobitan poloaj, pa se moe smatrati da tap na ovom mestu ima elasti!an
oslonac. Reakcija ovog, elasti!nog, oslonca (R) moe da se odredi iz uslova ravnotee mo-
menata u ta!ki O:
!
o
y P
R

= 4 (8.6)
Reavanjem diferencijalnih jedna!ina izvijanja za levu i desnu polovinu tapa, dobija
se vrednost kriti!ne sile:
( )
2
2
2 / !
I E
N
cr

=

. (8.7)
Iz prethodnog izraza (8.7) moe se zaklju!iti da dijafragma u sredini raspona tapa
smanjuje njegovu duinu izvijanja sa ! na ! /2, odnosno, da je krutost elasti!nog oslonca
na mestu kontakta zatege i tapa dovoljno velika, tako da je spre!eno bo!no pomeranje
ove ta!ke prilikom izvijanja tapa. U optem slu!aju, za tap sa n dijafragmi kojima se
obezbe"uje kontakt sa zategom, duina izvijanja prednapregnutog tapa jednaka je rastoja-
nju izme"u dijafragmi.
Analogan zaklju!ak moe da se izvede i za obezbe"enje stabilnosti pritisnutog pojasa
punog nosa!a, kada je zatega postavljena uz pritisnuti pojas i sa njim povezana pomo#u di-
jafragmi.
Pri prednaprezanju dolazi do gubitaka sile prednaprezanja u zatezi. Ovi gubici nastaju
usled:
trenja,
trajnih lokalnih deformacija i
relaksacije !elika za prednaprezanje.
Kod krivolinijskih trasa zatega, stvaraju se velike sile trenja izme"u zatege i skretnih
oslonaca, pa na tim mestima dolazi do gubitka sile u zatezi u zavisnosti od trenja i geome-
trije oslonaca.
Prilikom unoenja sile prednaprezanja dolazi do uvla!enja kotve za $-9 mm, u zavisno-
sti od na!ina kotvljenja. Ove trajne deformacije prouzrokuju pad sile u zatezi.
Tokom vremena, usled relaksacije !elika za prednaprezanje (zatege ili kablova), u zate-
zi, koja je izloena dejstvu konstantnog napona zatezanja visokog intenziteta, dolazi do pa-
da napona, to tako"e uslovljava pad sile prednaprezanja za 3-$0% od po!etne vrednosti.
Zbog toga, pri projektovanju prednapregnutih konstrukcija obavezno treba predvideti
ove gubitke, tako to se sila prednaprezanja pove#ava za vrednost ovih gubitaka, kako bi
ostvarena sila prednaprezanja odgovarala stati!kim zahtevima.
Postoje i druge metode za ostvarivanje prednaprezanja u konstrukciji, od kojih su naj-
poznatije:
prednaprezanje pomeranjem oslonaca, koje se uglavnom primenjuje kod spregnutih
konstrukcija,
prednaprezanje koje se ostvaruje deformisanjem elemenata i naknadnim spajanjem,
tako da se u njima dobijaju "zarobljeni" naponi odre"enog znaka,
prednaprezanje pomo#u ure"aja koji su direkno postavljeni u konstrukciju,
prednaprezanje privremenim optere#ivanjem konstrukcije itd.
Prednapregnute konstrukcije su nale primenu kod skoro svih vrsta !eli!nih konstrukci-
ja. Naj!e#e se koriste kod:
punih nosa!a,
reetkastih nosa!a,
jarbola, tornjeva, antenskih stubova,
mostova,
mostnih dizalica i
pri oja!anju postoje#ih konstrukcija.
2 ELEMENTI PREDNAPREGNUTE KONSTRUKCIJE
Osnovna metalna konstrukcija se izra"uje od konstrukcionog !elika standardnih osobi-
na, po principima konstruisanja klasi!nih !eli!nih konstrukcija.
Klju!ni element kod prednapregnutih konstrukcija je zatega sa elementima za fiksira-
nje. Ona je stalno napregnuta visokim naponima zatezanja. Kako je povrina njenog po-
pre!nog preseka znatno manja od povrine popre!nog preseka osnovne konstrukcije, zate-
ga se izra"uje od !elika visokog kvaliteta !ija je !vrsto#a na zatezanje (f
u
) ujedna!ena du
zatege, a kre#e se od $000 do 2000 N/mm
2
. Naj!e#e se za izradu zatega koriste visoko-
vredni !elici u obliku:
uadi,
kablova ili
ipki punog popre!nog preseka.
2.1 !ELI!NA UAD
Za izradu uadi koriste se !eli!ne, okrugle, Z ili trapezno profilisane ice (slika 8.4).
One se dobijaju postupkom hladnog izvla!enja uz poboljanje kvaliteta termi!kom obra-
dom. Okrugle ice su pre!nika 0,4-3,0 mm, a naj!e#e $,5-3,0 mm. %vrsto#a na zatezanje
!elika od kojeg se izra"uju je
u
f =$500-2000 N/mm
2
. ice se grupiu u strukove, koji po
konstrukciji mogu da budu otvoreni ili zatvoreni.
Otvoreni spiralni struk se dobija upredanjem ica oko jezgra, u jednom ili vie slojeva
(slika 8.4a). Broj ica varira u zavisnosti od broja slojeva, na primer $+6=7 ili $+6+$2=$9.
Zatvoreni spiralni struk se dobija kada se oko otvorenog struka uprede jedan ili vie slo-
jeva Z profilisanih ica (slika 8.4b). Na taj na!in se dobija bolje ispunjenje struka materija-
lom, ve#i modul elasti!nosti i bolja zatita od dejstva korozije nego kod otvorenog struka.
Slika 8.4 - Otvoreni i zatvoreni spiralni struk
Jedan ili vie strukova, koncentri!no namotanih oko jezgra, !ine ue (slika 8.5). Stru-
kovi su u uetu naj!e#e upredeni na dva na!ina: obi!no ili paralelno.
Obi!no upredena uad su ona kod kojih ice imaju isti smer upredanja, a slojevi imaju
razli!ite korake upredanja. Strukovi se u slojevima me"usobno dodiruju u ta!kama.
Paralelno upredena uad su uad kod kojih su ice u svim slojevima paralelne i imaju
isti korak i smer. Strukovi se me"usobno dodiruju po linijama.
Slika 8.5 - Uad od otvorenih i zatvorenih strukova
Pored nosivosti ueta, njegova veoma vana karakteristika je i izduenje pri dejstvu si-
le zatezanja, odnosno modul elasti!nosti (E). Izduenje ueta je nelinearno i sastoji se od
trajnog - plasti!nog i povratnog - elasti!nog dela. Modul elasti!nosti uadi je manji od mo-
dula elasti!nosti !elika od kojeg su izra"ena, jer pri zatezanju ueta dolazi do upredanja i-
ca i strukova to prouzrokuje dodatne podune deformacije. Zbog toga se stvarni modul
elasti!nosti ueta obavezno odre"uje na osnovu opita prethodnog istezanja. Ovaj opit se
sastoji od viestrukog optere#enja i rastere#enja ueta u granicama normalog napona od
(0,$0,8)
u
f . Na ovaj na!in dolazi do boljeg kontakta ica i do izjedna!avanja napona u
njima, to prouzrokuje stabilizaciju modula elasti!nosti na ustaljenu vrednost. Konvencio-
nalni modul elasti!nosti se odre"uje kao nagib krive - (slika 8.6) pri poslednjem rastere-
#enju (
p
E tg = ). On zavisi od vrste izrade ueta, broja i vrste strukova, kao i od njegove
prethodne pripreme i iznosi:
E = $40.000$80.000 N/mm
2
za otvoreno i zatvoreno spiralno ue sa jednim stru-
kom,
E = $00.000$40.000 N/mm
2
za spiralno ue sa vie strukova.
Pre samog prednaprezanja konstrukcije, uobi!ajeno je da se uad opterete silom koja je
za $5-20% ve#a od projektovane, to, tako"e, uti!e na pove#anje modula elasti!nosti.
Slika 8.6 - Odre"ivanje konvencionalnog modula elasti!nosti
Sile prednaprezanja se unose u konstrukciju na mestima anker blokova. Uad se, preko
kotvi koje se nalaze na njihovim krajevima, oslanjaju na anker blokove predvi"ene na
osnovnoj konstrukciji. U zavisnosti od veli!ine i vrste ueta postoji vie patentiranih siste-
ma kotvi.
Na slici 8.7 je prikazan naj!e#i tip kotvi za uad. One se sastoje od !eli!nog cilindri!-
nog tela ($) koje sa unutranje strane ima konusni otvor. U taj otvor se postavlja kraj ueta
(3) !ije su ice raspredene u obliku "metle", o!i#ene i odma#ene. Zatim se taj otvor zali-
va legurom kalaja, cinka, bakra ili olova. Za vreme zalivanja vri se zagrevanje !aure kako
bi se otvor to bolje popunio legurom. Danas se ispuna sve vie izvodi od hladne meavine
!eli!nih kuglica i smole na bazi epoksida. Nakon o!vr#avanja ispune, vri se testitanje
kotvi na izvla!enje ueta, za optere#enje koje je 20% ve#e od projektovanog. Na kotvi se
nalazi i pokretna navrtka (2) koja slui da se preko nje kotva osloni na anker blok, nakon
utezanja.
a) b)
Slika 8.7 - Kotva ueta sa zalivanjem otvora
Kotva sistema IMS se sastoji od !eli!nog cilindri!nog tela sa konusnim otvorom na
unutranjoj strani, kroz koji se provla!i ue (slika 8.8). Ue se fiksira za kotvu pomo#u tri
klina tako to se izaziva sila trenja na kontaktu ueta, tela kotve i klina. Iza tela kotve nala-
zi se pravougaona podlona plo!ica za oslanjanje na anker blok.
Slika 8.8 - IMS kotva za ue
2.2 !ELI!NI KABLOVI
Kablovi se konstruiu od paralelno postavljenih ica, izra"enih od visokovrednih !elika,
koje se dobijaju hladnim izvla!enjem. Kvalitet !elika, odnosno !vrsto#a na zatezanje (f
u
) za-
visi od pre!nika ice i nalazi se u opsegu od $500-2200 N/mm
2
. Modul elasti!nosti (E) ne
zavisi od istorije optere#enja i konstrukcije kabla, kao to je slu!aj kod uadi. On je jednak
Prethodno napregnute metalne konstrukcije $4$
modulu elasti!nosti !elika od kojeg su izra"ene ice i iznosi: E = $90.000"2$0.000 N/mm
2
.
Za prijem velikih sila zatezanja kod mostova primenjuju se kablovi dobijeni grupisanjem
uadi.
Slika 8.9 - IMS kotva za kablove
Za kotvljenje kablova razra"eno je mnogo sistema, koji se primenjuju i kod predna-
pregnutih armirano-betonskih konstrukcija. U Jugoslaviji se najvie primenjuju IMS kotve
(slika 8.9). Kotva se sastoji od !eli!nog cilindri!nog tela sa konusnim otvorom na unutra-
njoj strani, kroz koji se provla!e ice za prednaprezanje. One se fiksiraju za telo kotve po-
mo#u jednodelnog konusnog klina koji se postavlja izme"u ica i pomo#u koga se izaziva
sila trenja na kontaktu ica, tela kotve i klina. Iza tela kotve nalazi se pravougaona podlo-
na plo!ica za oslanjanje na anker blok.
2.3 !ELI!NE IPKE
%eli!ne ipke, okruglog popre!nog preseka, se izvode od visokovrednog !elika !ija je
!vrsto#a na zatezanje
u
f =900"$200 N/mm
2
. One su vrlo pouzdane, lako se ugra"uju i nisu
osetljive na dejstvo naponske korozije. Modul elasti!nosti je isti kao za osnovni materijal.
Slika 8.10 - Kotvljenje !eli!ne ipke: a) bez oja!anja; b) sa oja!anjem
Fiksiranje zatege na krajevima se izvodi pomo#u navrtki i navoja na zatezi (slika 8.$0).
Ukoliko se zatega zatee preko navrtke, tada se postavlja i druga navrtka za fiksiranje
oslonca (slika 8.$0a). Ukoliko se presa za prednaprezanje zatege fiksira preko navoja, tada
je dovoljna samo jedan navrtka za fiksiranje oslonca (slika 8.$0b). Pri prora!unu treba
imati u vidu da navoj na zatezi smanjuje povrinu popre!nog preseka zatege, pa nosivost
zatege treba da se odredi na osnovu povrine ispitnog preseka (A
s
). Da bi se izbeglo ovo
lokalno slabljenje popre!nog preseka zatege, kod !elika koji su zavarljivi moe da se izvri
oja!anje zatege, zavarivanjem ipke ve#eg pre!nika (slika 8.$0b).
3 PROJEKTOVANJE PREDNAPREGNUTIH TAPOVA
IZLOENIH DEJSTVU SILE ZATEZANJA
Osnovni elementi prednapregnutog tapa su (slika 8.$$a):
kruti tap ($),
zatega (2) sa kotvama (5),
dijafragme (3) i
!eone plo!e (4).
Kruti tap se izvodi od uobi!ajenih konstrukcionih !elika. Kako se u tapu javlja velika
sila pritiska, to popre!ni presek tapa treba oblikovati tako da bude simetri!an i da ima to
ve#e polupre!nike inercije za obe glavne ose. Otvoreni popre!ni preseci se konstruiu od
U ili L-profila, na odre"enom rastojanju, koji se me"usobno povezuju spojnim limovima
tako da obrazuju viedelni tap (slika 8.$$b i c). Zatvoreni popre!ni preseci se konstruiu
od krunih ili kvadratnih upljih profila (slika 8.$$d i e).
Slika 8.11 - Elementi prednapregnutog tapa
Zatege se izvode u obliku ueta, kabla ili ipke.
Dijafragme predstavljaju veze tapa i zatege kojima se obezbe"uje stabilnost tapa.
One se izra"uju od limova sa otvorima za prolaz zatege. Pre!nik otvora je za $ mm ve#i od
pre!nika zatege, kako bi se omogu#ilo slobodno poduno pomeranje zatege, ali i spre!ilo
nezavisno bo!no pomeranje tapa u toj ta!ki.
#eone plo!e slue za oslanjanje zatega pomo#u kotvi.
Analiti!ku osnovu nosivosti !eli!nih prednapregnutih elemenata postavio je Belgijanac
G. Mangel, ezdesetih godina dvadesetog veka. On je analizirao tri mogu#a slu!aja nano-
enja optere#enja:
optere#enje se nanosi na tap nakon izvrenog prednaprezanja,
pre prednaprezanja na tap se nanosi sila N
t,P
, a nakon prednaprezanja sila N
t,Q
i
za vreme prednaprezanja na tap se nanosi sila N
t,P
, a nakon prednaprezanja sila N
t,Q
.
U svakom od navedenih slu!ajeva, maksimalna sila koju moe da primi tap se ostva-
ruje kada se istovremeno dostignu nosivost krutog tapa i zatege. Ako je tap prethodno
bio optere#en silom N
t,P
, tada sila u zatezi N
t
treba da savlada ovu silu i da izazove pritisak
u krutom tapu:
c c P t t t t
A N A P N + = = =
,
(8.8)
gde su:
A
t
povrina zatege,
A
c
povrina krutog tapa,
t
napon u zatezi,
c
napon u krutom tapu (
dop i c ,
).
Dodatno optere#enje koje tap moe da primi nakon prednaprezanja je jednako zbiru
sile prednaprezanja, nosivosti tapa i prirataja sile u zatezi N
t
i iznosi:
( ) ( ) ( )
t c dop c t t dop t c dop c Q t
N A A A N + + = + + =
, ,
(8.9)
gde su:
dop
doputeni napon za osnovni materijal od kojeg je napravljen kruti tap,
dop t ,
doputeni napon za !elik od kojeg je izra"ena zatega.
Ukupna sila koju tap moe da primi jednaka je zbiru nosivosti krutog tapa i zatege:
dop t t dop c Q t P t
A A N N
, , ,
+ = + . (8.$0)
Prirataj sile u zatezi se odre"uje iz uslova da su izduenja zatege i krutog tapa, duine
! , usled dodatnog optere#enja jednaka. Ova izduenja zavise od sila u tim elementima i
od modula elasti!nosti zatege (E
t
) i krutog tapa (E
c
)
( ) ( )
! ! !
=
+
=
t
t dop t
c
dop c
E E

,
(8.$$)
Reavanjem prethodnih jedna!ina dobija se prirataj sile u zatezi:
c t
t
Q t t
A A
A
N N
+
,
(8.$2)
gde je
c t
E E / = .
Na radnom dijagramu N
t
- (slika 8.$2) isprekidanim linijama je prikazano ponaanje
tapa. Kada se optere#enje nanosi posle prednaprezanja (isprekidana linija), nosivost tapa
je jednaka zbiru nosivosti krutog tapa, sile prednaprezanja i dodatne sile u zatezi.
U slu!aju da se optere#enje nanosi za vreme prednaprezanja (linija crta-ta!ka), maksi-
malna vrednost sile iznosi:
( )
dop t c P t
A A N + =
'
,
. (8.$3)
U tom slu!aju zatega prihvata ve#u silu, pa treba poboljati kvalitet !elika za zategu, ili
pove#ati njenu povrinu.
Iz prethodnih jedna!ina dobijaju se izrazi za povrine krutog tapa i zatege u zavisnosti
od optere#enja, dozvoljenih napona, napona prednaprezanja i modula elasti!nosti, u odno-
su na ukupno optere#enje:
( )
( ) ( )

$ /
$ / -

, , dop dop c
dop c
Q t P t
c
N N
A

+
+
=
+
(8.$4)
( ) ( )
dop dop c
dop c
Q t P t
t
N N
A

+
=
+ $ /
/

, ,
(8.$5)
gde je
dop t,dop
/ = .
Slika 8.12 - Prednapregnuti tap izloen zatezanju
Povrine popre!nih preseka mogu da se izra!unaju ako su poznata optere#enja pre i po-
sle prednaprezanja, moduli elasti!nosti materijala i napon prednaprezanja. Napon predna-
prezanja zavisi od stabilnosti tapa i elemenata popre!nog preseka, od eljene deformacije
u tapu i od uslova izvo"enja. On se usvaja kao deo doputenog napona u tapu, to jest u
vidu odnosa
dop c
/ .
Vrednosti povrina krutog tapa i zatege mogu da se odrede u zavisnosti od parametara
materijala ( i ) i na!ina prednaprezanja koji se uvodi preko koeficijenta = N
t,P
/ N
t,Q
.
Na sli!an na!in, na osnovu izraza (8.$4) i (8.$5) moe da se analizira primena razli!itih
kvaliteta materijala zatege i drugi efekti. Na slici 8.$3 su prikazani dijagrami zavisnosti
povrina tapa (A
c
) i zatege (A
t
) od intenziteta prednaprezanja i parametara materijala, za
tap napravljen od !elika kvaliteta %036$, (
dop
=$60 N/mm
2
). Funkcija povrine krutog
tapa je prikazana punim, a funkcija povrine zatege isprekidanim linijama. Sa dijagrama
se vidi da pove#avanjem napona prednaprezanja i smanjenjem koeficijenata , dolazi do
smanjenja povrine krutog tapa, a pove#anja povrine zatege.
Slika 8.13 - Zavisnost povrina tapa i zatege od parametara materijala
4 PROJEKTOVANJE PREDNAPREGNUTIH PUNIH
GREDNIH NOSA!A
Prednaprezanje se kod punih nosa!a ostvaruje tako to se du zona napregnutih na za-
tezanje postavljaju zatege kojima se u ovim zonama nosa!a izazivaju naponi pritiska.
Gredni nosa!i stati!kog sistema proste i kontinualne grede su najpogodniji za iskor#enje
punog efekta prednaprezanja. Od poloaja zatege zavisi stati!ko ponaanje nosa!a i njego-
va ekonomi!nost. Naj!e#i poloaji zatege su prikazani na slici 8.$4.
Zatega se postavlja du celog raspona grede (slika 8.$4a). Ovakav poloaj zatege je
jednostavan za izvo"enje, ali je stati!ki neopravdan jer se momenti savijanja usled spolja-
njeg optere#enja znatno smanjuju u oslona!kim zonama, tako da i neprednapregnut nosa!
moe da ih preuzme. Kod konstrukcija napregnutih dinami!kim optere#enjem (npr. most-
ne dizalice) postoji opravdanost ovakvog reenja.
Zatega se postavlja na srednjem delu raspona nosa!a (slika 8.$4b). Prednaprezanje se
vri du raspona nosa!a gde su najve#i uticaji na kojem sam nosa! nije sposoban da izdri
spoljanje optere#enje.
Zatega se postavlja krivolinijski (slika 8.$4c). Dijagram momenata od prednaprezanja
je sli!an dijagramu momenta od spoljanjeg jednakopodeljenog optere#enja. Iznad oslona-
ca moment od prednaprezanja menja znak i zatee donju noicu. Ovo ne predstavlja pose-
ban problem jer su u toj noici uticaji od spoljanjeg optere#enja mali.
Zatega se postavlja poligonalno (slika 8.$4d). Kod nosa!a sa poligonalnom trasom ka-
blova dijagram momenata usled prednaprezanja je, tako"e, poligonalan. to je vie prelo-
ma trase dijagram momenata se sve vie pribliava dijagramu usled jednako podeljenog
optere#enja.
Zatega se postavlja van gabarita preseka (slika 8.$4e). Ovo reenje je ekonomi!no i
primenjuje se u slu!ajevima kada gabarit nosa!a nije ograni!en.
Zatege se postavljaju naizmeni!no od odre"enog dela raspona pa do oslonaca (slika
8.$4f). Ovo je poboljanje reenja sa slike 8.$4a, jer se na mestu najve#ih momenata savi-
janja postavljaju dve zatege.
Zatege mogu da se postave tako to se kombinuju neka od pomenutih reenja kao to je
prikazano na slici 8.$4g. Ovo reenje predstavlja kombinaciju slu!ajeva prikazanih na sli-
kama 8.$4a i b.
Slika 8.14 - Poloaji zatega kod punih grednih nosa!a
Kod nosa!a sa skokovito promenljivom visinom rebra (slika 8.$4h) uobi!ajeno je kot-
vljenje zatega na donjem pojasu na mestu promene visine rebra. Na ovaj na!in se obezbe-
"uje dovoljan slobodan prostor za lake manipulisanje presama pri unoenju sile predna-
prezanja.
Slika 8.15 - Poloaj zatega kod kontinualnih nosa!a
Kod kontinualnih nosa!a zatege se postavljaju na delovima nosa!a sa zna!ajnim mo-
mentima savijanja, u zoni zategnute noice (slika 8.$5). Mogu#e je i povezivanje ovih seg-
menata zatega u jedinstvenu zategu.
Poloaj zatege u popre!nom preseku nosa!a zavisi od izabranog oblika zatege i na!ina
unoenja sile u zategu. Neka karakteristi!na reenja su data na slici 8.$6:
Slika 8.16 - Poloaj zatege u okviru popre!nog preseka nosa!a
a) zatega je postavljena ispod donje noice nosa!a (primenjuje se samo za pravolinij-
ske zatege),
b) zatega je postavljena iznad donje noice, uz rebro nosa!a (primenjuje se i za pravo-
linijske i za krivolinijske oblike zatege),
c) zatega je postavljena sa strane donje noice nosa!a (primenjuje se kod pravolinij-
skih zatega, a kod krivolinijskih izaziva velike uticaje u anker blokovima usled
skretnih sila),
d) zatega je postavljena u unutranjost donjeg pojasa koji je konstruisan od upljih
profila (primenjuje se kod pravolinijskih zatega, kada se zahteva dobra zatita zate-
ge od dejstva korozije i poara).
Slika 8.17 - Ankerovanje zatega na nosa!u
Veza zatege sa grednim nosa!em se ostvaruje preko anker blokova (slika 8.$7). Pravo-
linijske zatege koje se proteu du !itavog raspona grede, oslanjaju se preko svojih kotvi
na jake !eone plo!e koje se nalaze na krajevima grede (slika 8.$7a). Ukoliko se ove zatege
ne vode do kraje grede, one se oslanjaju na anker blokove (slika 8.$7b). Na mestu oslanja-
nja unosi se velika koncentrisana sila, pa tu zonu nosa!a treba dobro ukrutiti pomo#u do-
datnuh ukru#enja. Na odre"enom rastojanju du raspona nosa!a postavljaju se klizni
oslonci za zatege u vidu dijafragmi. Na tim mestima zatega moe poduno da se pomera,
ali ne i upravno na osu nosa!a. Njihova funkcija je da obezbede stabilnost donjeg pojasa
na izvijanje, za slu!aj dejstva sile prednaprezanja bez spoljanjeg optere#enja. Kod krivoli-
nijskih zatega (slika 8.$7c) ankerisanje se izvodi na krajevima, na !eonim plo!ama. Za
odravanje krivolinijske geometrije zatege du raspona nosa!a, na odre"enom rastojanju
se postavljaju pomo#ni oslonci u vidu "sedla". Na njima zatega nije fiksirana i moe da se
pomera u podunom pravcu usled istezanja. Zbog skretnih sila na tim osloncima se javlja
veliki pritisak u kontaktu zatege i sedla. To izaziva znatna trenja zatege o sedlo i zna!ajne
gubitke u sili prednaprezanja, to treba uzeti u obzir pri projektovanju nosa!a.
Slika 8.18 - Odre"ivanje stati!ki nepoznate veli!ine ( P )
Prethodno napregnuti nosa!i su jedanput unutranje stati!ki neodre"eni nosa!i. Stati!ki
uticaji se najlake mogu odrediti primenom metode sila, ako se kao stati!ki nepoznata veli-
!ina usvoji dodatna sila u zatezi ( P ), koja se javlja usled dejstva spoljanjeg optere#enja
nakon prednaprezanja (slika 8.$8). Ona moe da su odredi iz uslova kompatibilnosti po-
meranja na osnovu slede#eg izraza:
+ +
=
t
t
EA A E
dx
EI
M
dx
EI
M M
P
t
t t
t
y
y
y
Q y y
!
!
! !
0
2
$ ,
0
, $ ,
(8.$6)
gde su:
M
y,$
dijagram momenata savijanja u osnovnom sistemu usled jedini!ne sile u zatezi
(slika 8.$8),
M
y,Q
dijagram momenata savijanja u osnovnom sistemu usled spoljanjeg optere#e-
nja,
E i A modul elasti!nosti i povrina nosa!a,
E
t
i A
t
modul elasti!nosti i povrina zatege.
!
t
duina zatege.
Stati!ki uticaji koji se javljaju u osnovnom sistemu nosa!a usled sila prednaprezanja
najjednostavnije mogu da se odrede pomo#u ekvivalentnog optere#enja. Ekvivalentno op-
tere#enje predstavlja skup spoljanjih sila i momenata, !ije dejstvo u nosa!u izaziva iste
uticaje kao i sila prednaprezanja. Na slici 8.$8 su prikazana dva karakteristi!na gredna no-
sa!a sa razli!itim trasama kablova i ekvivalentnim optere#enjima. U oslona!kim preseci-
ma se, zbog nagiba trase kablova (#
$
) i ekscentriciteta (e), javljaju slede#i uticaji:
$
cos = P N (8.$7)
$
sin = P V (8.$8)
$
cos = = e P e N M . (8.$9)
Slika 8.19 - Ekvivalentno optere$enje
Usled skretnih sila, u slu!aju poligonalne trase kablova (slika 8.$9a), na mestu preloma
trase kablova na nosa! deluje sila:
2 / sin 2
2
= P F (8.20)
gde je #
2
prelomni ugao. I u slu!aju paraboli!ne trase kablova (slika 8.$9b) javljaju se
skretne sile, ali u ovom slu!aju du !itavog nosa!a. One, u slu!aju plitke parabole, mogu
da se predstave jednakopodeljenim optere#enjem, koje se odre"uje na slede#i na!in:
2
8 !
=
f P
p . (8.2$)
Na primeru prednapregnutog nosa!a sistema proste grede, raspona $5,0 m, optere#enog
koncentrisanim silama F=300 kN u !etvrtinama raspona i jednako podeljenim optere#e-
njem g=$,7 kN/m, analiziran je uticaj oblika trase kablova na dijagrame momenata savija-
nja. U tabeli 8.$ su prikazani dijagrami momenata savijanja u osnovnom sistemu usled sile
prednaprezanja i ukupni dijagrami momenata koji se javljaju u nosa!u po nanoenju spo-
ljanjeg optere#enja. Tako"e su date i vrednosti sila prednaprezanja (P) i dodatnih sila koje
se javljaju u kablovima (!P).
Tabela 8.1 - Dijagrami momenata za razli!ite oblike i poloaje trasa kablova
Oblik trase kablova P $kN% !P $kN% Dijagrami momenata $kNm%
$636,$ $53,9
$647,0 $43,0
$66$,0 $29,0
$676,0 $$4,0
Prethodno napregnute metalne konstrukcije $5$
Kao to se vidi iz tabele, vrednosti ovih dodatnih sila ( P ) ne prelaze $0% od ukupne
sile prednaprezanja (P).
Analizom napona kod prethodno napregnutih nosa!a treba da se obuhvate sve faze nje-
govog rada. Uglavnom se javljaju samo dve faze (slika 8.20).
Slika 8.20 - Analiza normalnog napona u punom grednom nosa!u
U prvoj fazi na nosa! deluju sopstvena teina (g) i sila prednaprezanja (P). Sila P izazi-
va u nosa!u normalnu silu pritiska i momenat savijanja ( e P M
P y
=
,
), a sopstvena teina
momenat savijanja suprotnog znaka (
G y
M
,
). Ovi uticaji izazivaju u nosa!u napone:
A
P
I
N x
=
,
(8.22)
z
I
M M
y
y,P G y I
M x

-
=
,
,
(8.23)
U drugoj fazi na nosa! deluje i projektovano optere#enje koje izaziva momenat
Q y
M
,
.
Usled njega, nakon savla"ivanja sile prednaprezanja, javlja se dodatna sila u zatezi P.
Ona u nosa!u izaziva normalnu silu pritiska i momenat savijanja
P y
M
,
. Ovi uticaji izazi-
vaju u nosa!u napone:
A
P
II
N x

=
,
(8.24)
z
I
M
y
y,Q II
M x
=
$ ,
(8.25)
z
I
e P
z
I
M
y y
P y, II
M x

=
=
2 ,
(8.26)
Na osnovu ovih komponentalnih napona odre"uju se ukupni naponi u pojedinim delo-
vima nosa!a i zatege, koji moraju da budu manji ili jednaki od doputenih:
u gornjoj noici se javlja napon pritiska:

$
, ,
$
, ,
$
z
I
M M
z
I
+M M
A
P P
y
P y P y
y
Q y G y
x,

+
+
+
= (8.27)
u donjoj noici se javlja napon zatezanja:

2
, ,
2
, ,
2
z
I
M M
z
I
+M M
A
P P
y
P y P y
y
Q y G y
x,

+
+
+
= (8.28)
napon u zatezi je jednak zbiru napona usled sile prednaprezanja (P) i dodatne sile
P :

t
t x
A
P P +
=
,
. (8.29)
U toku prednaprezanja treba proveriti stabilnost donje noice u kojoj se javlja normalni
napon pritiska:
2 2 ,
z
I
M
z
I
M
+
A
P
y
y,P
y
y,G
P x
= . (8.30)
U pritisnutim delovima nosa!a mogu da nastupe kriti!na stanja stabilnosti. Stoga se za sta-
bilizaciju tih delova postavljaju horizontalni spregovi u njihovoj ravni. Ako se postavi dovoljan
broj dijafragmi donji pojas je, kod pravolinijskih zatega, stabilizovan pomo#u zatege. Osim to-
ga, treba proveriti i stabilnost pritisnutih delova rebra i mesta oslanjanja zatega.
Osim kontrole nosivosti i stabilnosti kod prethodno napregnutih nosa!a treba kontroli-
sati i ugib, jer ovakvi nosa!i, zbog manjih dimenzija i manjeg momenta inercije, imaju
manju krutost u odnosu na klasi!ne (neprednapregnute) nosa!e. Ukupan ugib u nosa!u tre-
ba da se odredi uzimaju#i u obzir sve uticaje:
P P Q G
+ = . (8.3$)
5 PROJEKTOVANJE PREDNAPREGNUTIH
REETKASTIH NOSA!A
Reetkasti nosa!i pruaju velike pogodnosti za primenu prednaprezanja. Kako se oni
primenjuju za ve#e raspone, u tapovima se javljaju velike aksijalne sile, koje znatno vari-
raju du raspona. Osnovna karakteristika reetkastih nosa!a je da su tapovi aksijalno na-
pregnuti. Iz ove osobine proisti!e i na!in prednaprezanja reetkastih nosa!a (slika 8.2$).
Postavljanje zatega samo od !vora do !vora tapova optere#enih silama zatezanja naj-
ve#eg intenziteta (slika 8.2$a) omogu#ava izbor optimalnih dimenzija zatega i tapa. Zate-
ga moe da se postavi i prednapregne i u radionici. Me"utim, u tom slu!aju je konstruisa-
nje !vorova oteano, jer se na istom mestu ankeruju dve zatege. Ovakav na!in prednapre-
zanja je pogodan za sanaciju postoje#ih nosa!a.
%esto se zatega postavlja du !itavog zategnutog pojasa (slika 8.2$b). Ovo reenje je
jednostavnije sa stanovita konstruisanja samog reetkastog nosa!a, jer je potreban znatno
manji broj mesta za anerovanje kablova u odnosu na prethodni slu!aj. Kako su oslona!ke
dijagonale znatno manje napregnute od pojasnih tapova, one, u ve#ini slu!ajeva, ne mora-
ju da se prednapreu. Ukoliko je neophodno i njihovo prednaprezanje, to se ostvaruje po-
sebnim zategama, jer bi se, zbog otrog prelomnog ugla, u slu!aju jedinstvene poligonalne
trase kablova javili znatni gubici sile prednaprezaja usled trenja.
Prednaprezanje moe da se ostvari i sa dve zatege koje se postavljaju naizmeni!no na
delovima raspona nosa!a (slika 8.2$c), sli!no kao kod punih nosa!a (slika 8.$4f). One se
na sredini nosa!a me"usobno preklapaju. Na taj na!in se ostvaruje bolje balansiranje sila u
tapovima sa silama u zatezi.
Slika 8.21 - Prednaprezanje reetkastih nosa!a
Kada je oblik nosa!a takav da se !vorovi nalaze na kvadratnoj paraboli (slika 8.2$d),
zatega se postavlja pravolinijski du !itavog donjeg pojasa, pa su sile u pojasu, usled spo-
ljanjeg optere#enja i usled prednaprezanja, priblino jednake.
Kod kontinualnih nosa!a (slika 8.2$e), zatege se postavljaju u pojasnim tapovima u
zonama velikih sila zatezanja.
U zavisnosti od oblika trase kabla i veli!ine uticaja u tapovima vri se izbor popre!nih
preseka tapova. Primenjuju sa raznovrsni oblici, a treba voditi ra!una da se teite zatege
poklapa sa teitem popre!nog preseka tapa. Stoga se ona ili postavlja u teite popre!nog
preseka ili je konstruisana od vie razmaknutih zatega !ije se teite poklapa sa teitem
tapa. Neki od karakteristi!nih popre!nih preseka za reetkaste nosa!e manjih raspona su
prikazani na slici 8.22a, a za ve#e raspone na slici 8.22b. Da bi se obezbedila stabilnost
tapova oni se spajaju sa zategama pomo#u dijafragmi.
Slika 8.22 - Popre!ni preseci tapova i polaaji zatega kod reetkastih nosa!a:
a) manjih raspona; b) ve$ih raspona
Ankerovanje zatega se izvodi pomo#u debelih !eonih plo!a na koje se oslanjaju njiho-
ve kotve (slika 8.23).
Slika 8.23 - Ankerovanje zatega kod reetkastih nosa!a
Prora!un tapova koji su individualno prednapregnuti je prikazan u delu 3 ovog pog-
lavlja. Prora!un reetkastih nosa!a, kod kojih zatega prednapree nekoliko tapova, svodi
se na prora!un stati!ki neodre"enih nosa!a. Odre"ivanje sile u zatezi i u tapovima se vri
iterativno. Sila u zatezi (N
t
) se odre"uje iz uslova iskor#enja nosivost najoptere#enijeg
tapa j:
t j c Qj t dop c
N N N A =
, $ ,
(8.32)
gde je N
c$,j
sila u tapu j za dejstvo jedini!ne sile u zatezi, a N
t,Qj
sila zatezanja koja deluje
na posmatrani tap usled spoljanjeg optere#enja.
Iz gornje jedna!ine se dobija sila u zatezi i povrina zatege:
j c
dop c Qj t
t
N
A N
N
, $
,

= (8.33)
dop t
t
N
A
,
t
= (8.34)
Sila u svakom tapu reetke i se odre"uje kao zbir uticaja od spoljanjeg optere#enja
i Q t
N
, ,
i od dejstva zatege:
t i c i Q t i u
N N N N =
, $ , , ,
(8.35)
gde je
i c
N
, $
sila u tapu i za dejstvo jedini!ne sile u zatezi.
Prirataj sile u zatezi od spoljanjeg optere#enja iznosi:
=
t t
t
i c i c
i i c
i
i i
i Q t i c
t
A E A E
N
A E
N N
N
!
!
!
, ,
2
, $
, , , $
(8.36)
pa je sila prednaprezanja jednaka:
P= N
t
N
t
. (8.37)
Na kraju treba ista#i da prethodno napregnuti nosa!i predstavljaju atraktivno reenje,
jer zahtevaju manji utroak !elika od ekvivalentnih klasi!nih !eli!nih nosa!a. Naime, vari-
ranjem krutosti nosa!a, oblika trase kablova i vrednosti sila prednaprezanja dobijaju se
znatno laki nosa!i. Me"utim, s obzirom na visoku cenu kablova i ve#i utroak rada pri iz-
vo"enju, ovakve konstrukcije imaju ve#u jedini!nu cenu. Stoga, pri projektovanju predna-
pregnutih nosa!a treba izvriti analizu opravdanosti njihove primene.
Osim toga, prednapregnuti nosa!i su posebno osetljivi na dejstvo poara. Zatege, koje
se u ve#ini slu!ajeva nalaze slobodno u prostoru (eksterno prednaprezanje) su prilikom po-
ara direktno izloene dejstvu visokih temperatura. Pri njihovom zagrevanju brzo dolazi
do otputanja sile prednaprezanja, to prouzrokuje direktan lom konstrukcije. Ovaj pro-
blem je neto manje izraen kod prethodno napregnutih nosa!a kod kojih su kablovi posta-
vljeni unutar konstrukcije (u otvorima ipljih profila). Tako"e, treba imati u vidu da su ka-
blovi za prednaprezanje podloni dejstvu naponske korozije, pa treba voditi ra!una i o sre-
dini u kojoj #e se nosa! nalaziti. U agresivnim sredinama i u okruenjima sa ve#im rizi-
kom pojave poara, generalno, ne treba primenjivati prednapregnute nosa!e. Sve ove as-
pekte treba detaljno razmotriti, da bi primena prethodno napregnutih konstrukcija bila ra-
cionalna i svrsishodna.
9
IZRADA GRAFI^KE DOKUMENTACIJE
1 IZRADA CRTEA
1.1 OPTE
Crtei elinih konstrukcija i njihovih elemenata predstavljaju njihov grafiki prikaz sa
svim potrebnim podacima o obliku i dimenzijama svakog elementa, poloaju elemenata u
konstrukciji, kao i nainu njihovog vezivanja sa drugim elementima. Za izradu crtea, od-
nosno nain obeleavanja pojedinih komponenti crtea, usvojene su odreene konvencije,
regulisane odgovarajuim standardima. Cilj usvajanja konvencija je potreba da crtei pred-
stavljaju jasna i nedvosmislena uputstva za izradu prikazanih elemenata, to je i jedan od
uslova za uspenu i jednostavnu izradu u radionici.
Generalno, crtei se mogu podeliti na projektne i radionike crtee. Projektnim crtei-
ma prikazuje se (obino u sitnijoj razmeri) generalni koncept i glavni detalji. Na njima su
uglavnom prikazane osnovne dimenzije elemenata, njihov raspored i konstrukcija u celini.
Oni predstavljaju osnov za proraun i procenu cene konstrukcije (predraun).
Na radionikim crteima prikazuju se (u krupnoj razmeri) pojedini elementi sa svim
detaljima potrebnim za njihovu izradu u radionici. U ovom poglavlju bie govora o osnov-
nim principima izrade radionike dokumentacije elemenata elinih konstrukcija.
Neophodno je da crtei elinih konstrukcija budu precizno izraeni i kotirani u do-
voljnoj meri. Na crteu treba prikazati dovoljan broj preseka i projekcija, tako da svaki de-
talj bude jasan i razumljiv, ili na crteu dati napomenu kojom se ukazuje na drugi crte ko-
jim je neki element bolje predstavljen. Ukoliko neki od podataka nije mogue prikazati cr-
teom, moe se uneti napomena, kao i pisano objanjenje.
Na svakom crteu u levom gornjem uglu treba prikazati optu dispoziciju cele kon-
strukcije ili njenog segmenta u sitnoj razmeri, sa osnovnim dimenzijama sistema i oznaka-
ma vorova. Sistem se prikazuje tankim linijama, a debelim linijama se oznaavaju oni de-
lovi konstrukcije koji su detaljno predstavljeni na tom listu.
Dispozicioni crtei se izrauju u razmeri 1:50, 1:100, 1:200 i 1:500, u zavisnosti od ve-
liine objekta koji se prikazuje. Detaljni radioniki crtei se izrauju najee u razmeri
1:10, a ree u razmeri 1:5. Uobiajeno je da se sistemne duine i detalji preseka i izgleda
crtaju u istoj razmeri. Meutim, za veoma velike elemente, mogue je za sistemne duine
usvojiti razmeru 1:20, a detalje konstrukcije prikazati u razmeri 1:10.
1.2 DIMENZIJE, SADRAJ I KONCEPCIJA CRTEA
Dimenzije crtea su standardizovane u sledee formate, ije su dimenzije prikazane u
tabeli 9.1:
Tabela 9.1 - Formati crtea
Format Dimenzije mm
A0 841 x 1189
A1 594 x 841
A2 420 x 594
A3 297 x 420
A4 210 x 297
U sluaju formata veih od A4 potrebno je izvriti presavijanje crtea do veliine for-
mata A4. Pri tome treba ostaviti slobodnu povrinu uz levu ivicu, irine 20 mm, za korie-
nje crtea, i povrinu u donjem desnom uglu dimenzije 190 x 297 mm za ucrtavanje pea-
ta, upisivanje naziva crtea i raznih napomena, kao i za prikaz eme poloaja predmetnog
elementa u konstrukciji (tabela 9.2).
Iz praktinih razloga, u sluaju kada se korii vei broj crtea zajedno, za preporuku je
crtee presavijati na 18,5 cm umesto na 19 cm. U sluaju potrebe za crteima veih dui-
na, dozvoljena je upotreba i tzv. produenih A0 i A1 formata za n18,5 cm.
U peatu se obino daju sledei podaci: naziv firme koja je uradila projekat, naziv in-
vestitora, ime odgovornog projektanta i saradnika, datum kada je crte izraen, naziv i red-
ni broj crtea, razmera, naziv objekta i mesta, itd. U praznom prostoru iznad peata mogu
da se upiu razliite napomene od znaaja za konstrukciju, kao to su: kvalitet osnovnog
materijala i spojnih sredstava, oznake spojnih sredstava, itd.
Uobiajeno je da se elementi na crteu prikau u tri projekcije u ortogonalnom sistemu.
Aksonometrijski prikaz daje se samo izuzetno u sluaju komplikovanih sklopova elemenata.
Linije koje se odnose na konstrukciju prikazuju se punim linijama veih debljina.
Za kotne linije treba primeniti pune tanke linije koje se ucrtavaju neposredno uz detalj.
Ukoliko postoji vie kotnih linija, treba ih postaviti na takvom razmaku koji omoguava da
se brojevi jasno i nesmetano upiu. Uobiajeno je da se prva kotna linija postavi na 15 mm
od prve prepreke na crteu, a ostale na meusobnom rastojanju od po 8 mm. Broj kotnih
linija zavisi od sloenosti detalja koji se prikazuje na crteu. Generalno, postoje kotne lini-
je za oznaavanje dimenzija elementa, za oznaavanje rasporeda zavrtnjeva i kotna linija
za oznaavanje rasporeda ukruenja i drugih prikljuaka. Na jednoj kotnoj liniji obavezno
treba prikazati i udaljenost krajeva elementa od sistemnih taaka ili osa.
Izrada grafike dokumentacije 159
Tabela 9.2 - Formati crtea
Format ema i nain presavijanja crtea
A0
841 x 1189
A1
594 x 841
A2
420 x 594
A3
297 x 420
Ako postoji vie paralelnih kotnih linija treba ih rasporediti tako da prva bude kotna linija
za detaljne kote (na primer za spojna sredstava), zatim kotna linija za sekundarne elemente, a
na kraju zbirna kotna linija, tako da vertikalne podeone linije ne presecaju kotne linije.
Kotni brojevi upisuju se neposredno iznad kotne linije, i po pravilu paralelno dimenziji koju
oznaavaju, blizu njene sredine. Ako nema dovoljno mesta da se svi brojevi upiu sa jedne
strane linije, mogue je upisati ih naizmenino iznad i ispod kotne linije. Ne treba primenjivati
kotne brojeve veih dimenzija od 5 mm, ni manjih od 3 mm. Brojeve treba upisivati tako da se
mogu itati sa donje ili desne strane crtea. Dimenzije svih elemenata elinih konstrukcija da-
ju se u milimetrima i zaokruuju se na najbliu celu vrednost milimetra.
Slika 9.1 - Oznaavanje pozicije elementa
Kotiranjem svaki element konstrukcije dobija svoje obeleje kojim se oznaavaju njegov
oblik i dimenzije, kao i redni broj za specifikaciju materijala - pozicija (slika 9.1). Broj pozicije
se upisuje ispred ili iza oznake dimenzija. Svi elementi istih dimenzija i iste obrade dobijaju isti
broj pozicije. Obino se ispred broja pozicije upisuje skraenica Pos.
Sve linije koje karakteriu presek elementa treba ucrtati punom linijom, ukoliko se u
odgovarajuoj projekciji vide, a isprekidanom linijom ukoliko se ne vide, ak i ako ne lee
u jednoj ravni (slika 9.2).
Slika 9.2 - Prikazivanje projekcija elemenata
Elementi koji ne lee u ravni crtea, a ne pripadaju delu konstrukcije iji se detalji
predstavljaju, ne ucrtavaju se na tom crteu.
Popreni presek treba postaviti tako da su preseeni samo oni elementi koji se pruaju
po celoj duini elementa koji se eli prikazati u preseku. Ostale elemente ne treba preseca-
ti, jer se na taj nain postie vea jasnoa crtea (slika 9.3).
Slika 9.3 - Odreivanje mesta preseka
Osne linije oznaavaju se crta-taka linijom. Takvom linijom oznaava se i prekid ele-
menta konstrukcije upravno na osu profila, ali tako da prelazi granicu profila, da bi se na-
pravila razlika u odnosu na granicu kraja elementa, koja se oznaava punom linijom u
okviru irine profila (slika 9.4).
Slika 9.4 - Oznaavanje ose, prekida i kraja elementa
Popreni presek elementa uvek treba odvojiti od crtea u projekciji. Presek elementa
oznaava se za crtee u razmeri 1:10 zatamnjeno, sa belim linijama sa gornje i leve strane
(slika 9.5a). U razmeri 1:5 do 1:1 preseeni elementi konstrukcije se rafiraju (slika 9.5b).
Pri crtanju na raunaru uobiajeno je da se svi preseci rafiraju bez obzira na razmeru, jer
to predstavlja reenje prikladnije ovom nainu izrade crtea.
Slika 9.5 - Oznaavanje preseka elementa konstrukcije
Elementi koji slue za popunjavanje praznina (podmetai), radi lakeg uoavanja, rafi-
raju se u svakoj projekciji (slika 9.6a). Vee povrine podmetaa rafiraju se samo po obo-
du (slika 9.6b).
Slika 9.6 - Oznaavanje podmetaa
Kod nastavaka elemenata, eone povrine elemenata koji se nastavljaju su obraene, ali
se ne dodiruju. Razmak izmeu delova elementa iznosi 2-5 mm. Na crteu se to predsta-
vlja dvema isprekidanim linijama na malom razmaku (slika 9.7).
Slika 9.7 - Oznaavanje nastavka elementa
Delovi koje treba glatko obraditi oznaavaju se sa (slika 9.8).
Slika 9.8 - Oznaka glatke obrade povrine
Potrebno je voditi rauna i o kompoziciji crtea radi njegove preglednosti. Pravilan
princip kompozicije crtea prikazan je na slici 9.9. U centralnom delu crtea treba prikaza-
ti izgled elementa, sa svojom najveom dimenzijom. Sa gornje strane daje se izgled odoz-
go C, sa donje presek B-B, a sa leve i desne strane presek A-A i izgled D. Vertikalne i ho-
rizontalne preseke treba crtati tako da se gledaju sa donje, odnosno sa desne strane crtea.
Slika 9.9 - Kompozicija crtea
Svaki crte treba da sadri i sistemnu skicu konstrukcije sa istaknutim elementom ili
grupom elemenata koji su predstavljeni na tom crteu (slika 9.10). Na sistemnoj skici sa-
stavni elementi se prikazuju ematski punim debelim linijama koje predstavljaju teine li-
nije. Na ovoj skici upisuju se samo sistemne duine elemenata i to uz sam tap, bez kotira-
nja. Ukoliko se predvia nadvienje, duine sistemnih linija se odreuju na osnovu geome-
trije preddeformisanog nosaa. Na crteu se, takoe, naznaavaju vrednosti nadvienja u
karakteristinim takama.
Slika 9.10 - Sistemna skica konstrukcije
1.3 OZNAAVANJE PROFILA I LIMOVA
Osnovna oznaka profila i limova (A B x C D) sadri etiri komponente:
oznaku vrste profila ili lima,
numeriku oznaku koja definie geometrijske karakteristike preseka,
ukupnu duinu profila ili lima,
broj pozicije profila ili lima.
Svakom elementu treba u izgledu istai njegovu osnovnu oznaku. Osnovne oznake pro-
fila i limova prikazane su u tabeli 9.3.
Kod znaajnih objekata (npr. kod dinamiki optereenih konstrukcija) potrebno je da
se glavni pravac napona poklapa sa pravcem valjanja lima. U tom sluaju, poslednji broj u
osnovnoj oznaci lima treba da oznaava dimenziju u pravcu glavnog napona.
Tabela 9.3 - Osnovne oznake profila i limova
Oblik poprenog Oznaka
Proizvod
Preseka Opta Primer
Pljosnati elik
iroki
pljosnati elik
tapovi
ipkasti elik
Toplo
oblikovani
nosai
Otvoreni
profili Hladno
oblikovani
profili
uplji profili
Toplo i ili hladno
oblikovani sa ili bez ava
Ravni
Limovi
Talasasti
Profilisani
1.4 OZNAAVANJE I KOTIRANJE ZAVRTNJEVA
I ZAKIVAKA U VEZAMA
Zavrtnjevi se na crteima prikazuju simbolinim oznakama prikazanim u tabeli 9.4. U
sluaju crtea u razmeri 1:10 (ili manjoj) zavrtnjevi se predstavljaju pomou kruga iji je
prenik jednak preniku glave zavrtnja, a u sluaju razmere 1:5 (ili krupnije) crta se pre-
nik rupe za zavrtanj. Oznaavanje zakivaka definisano je u poglavlju dva, a poto su za-
kivci danas skoro u potpunosti izvan upotrebe, ovde se nee posebno prikazivati.
Na radionikim crteima obavezno treba dati legendu sa primenjenim oznakama zavrt-
njeva (tabela 9.4) i naznakom klase vrstoe. U sluaju zavrtnjeva poviene tanosti, po-
trebno je u legendi pored oznake zavrtnja upisti cifrom prenik rupe u mm.
Tabela 9.4 - Oznaavanje zavrtnjeva
Nazivna mera zavrtnja M12 M16 M20 M22 M24 M27 M30
Neobraeni zavrtnjevi i zavrtnjevi sa tanim naleganjem
Oznaka zavrtnja
28 31
Zavrtnjevi sa tanim
naleganjem
28 31
Montani zavrtanj
28 31
Montani rupa i zavrtanj
28 31
Visokovredni zavrtnjevi
Zavrtanj bez tanog
naleganja
31
Zavrtanj sa tanim
naleganjem
31
Tabela 9.5 - Oznaavanje rupa
Oznaka rupe
Rupa Bez
uputanja
Uputena samo sa
jedne strane
Uputena sa obe
strane
Izbuena u
radionici
Izbuena na
montai
Tabela 9.6 - Oznaavanje zavrtnjeva
Zavrtnjevi ili
Oznaka za montirane zavrtnjeve
ili zakivke
Oznaka za
zakivke
Oznaka za
zavrtnjeve sa
zakivci Bez uputanja Uputeni sa
gornje strane
uputene sa obe
strane
odreenim po-
loajem navrtke
Montirani u radionici
Montirani na montai
Montirani na montai
i rupa izbuena
takoe na montai
Kod visokovrednih zavrtnjeva, ukoliko je predvieno ugraivanje zavrtnjeva prednapreg-
nutih silom pritezanja
p
F koja je manja od vrednosti F
p
propisane standardom JUS U.E7.140
(
p p
F F < ), to je neophodno posebno naznaiti u legendi crtea (na primer
p p
F F 5 , 0 = ).
Za izradu montanih i radionikih crtea metalnih konstrukcija od ploa i limova, pro-
fila i sloenih elemenata propisan je standard JUS U.A0.025, kojim su utvreni opti prin-
cipi prikazivanja na crteima i kotiranja.
Prema ovom standardu, za oznaavanje rupa ili zavrtnjeva u ravni projekcije paralelnoj
njihovim osama upotrebljava se tanka puna crta kroz celu vezu, sa odgovarajuim oznaka-
ma na krajevima (tabele 9.5 i 9.6).
Kotiranje poloaja rupa, odnosno zavrtnjeva vri se u izgledu (slika 9.11).
Slika 9.11 - Kotiranje poloaja zavrtnjeva
Uvek je potrebno iskotirati meusobno rastojanje svih zavrtnjeva kao i rastojanje kraj-
neg zavrtnja do ivice svakog elementa koji se spaja tim zavrtnjem. U sluaju jednakog me-
usobnog rastojanja vie zavrtnjeva moe se navesti samo broj ponavljanja i dimenzija tog
rastojanja. Ukoliko je u grupi vie identinih zavrtnjeva mogu se oznaiti samo krajnji, ali
oznaku tada treba dopuniti brojem zavrtnjeva u grupi (slika 9.12).
Slika 9.12 - Kotiranje ponavljanja rastojanja izmeu zavrtnjeva
U sluaju elemenata u krivini kotiranje se vri na nain prikazan na slici 9.13.
Slika 9.13 - Kotiranje elemenata u krivini
vorovi reetkastih nosaa formirani spajanjem tapova pomou vornog lima i zavrt-
njeva kotiraju se na nain prikazan na slici 9.14. Na istoj kotnoj liniji upisuje se udaljenost
kraja tapa ispune od centra vora (take preseka teinih linija) i poloaj rupa na tapu.
Slika 9.14 - Crte vora reetkastog nosaa
Osnovne linije za kotiranje vornih limova su teine linije tapova koji se vezuju pre-
ko tog vornog lima. Oznaavanje rastojanja se vri na kotnim linijama paralelnim tei-
nim linijama, ucrtanim ispod teinih. Na njima je potrebno oznaiti meusobno rastojanje
rupa, najmanje rastojanje do ivice vornog lima, kao i rastojanje do centra vora, odnosno,
potrebno je oznaiti sve dimenzije koje u potpunosti definiu poloaj zavrtnjeva na vor-
nom limu, kako bi se odgovarajue rupe mogle izbuiti na predvienom mestu. Takoe je
potrebno oznaiti i nagibe konstrukcionih tapova, to se vri malim pravouglim trouglovi-
ma, ucrtanim u uglovima crtea, u koje se upisuju stvarne duine u odnosu na centre vo-
rova. to se dimenzija samog vornog lima tie, potrebno je iskotirati eventualna zakoe-
nja, kako bi oblik vornog lima u potpunosti bio definisan. Jedan primer vornog lima sa
oznakama i kotama prikazan je na slici 9.15.
Slika 9.15 - Kotiranje vornog lima
Kod veih objekata, sa velikim brojem vornih limova sa odsecanjima, za preporuku je
u oznaci definisati stvarnu povrinu vornog lima, jer dimenzije odseenih delova mogu
znaajno da utiu na ukupnu masu.
1.5 OZNAAVANJE AVOVA
Oznake avova i principi njihovog prikazivanja na crteima, definisani su standardom
JUS C.T3.011. avovi se na radionikim crteima prikazuju pomou simbolikih oznaka,
od kojih su osnovne, za najee primenjivane avove, prikazane u tabeli 9.7.
Tabela 9.7 - Oznake avova
Naziv Popreni presek Oznaka
Jednostrani I av
Jednostrani V av
Jednostrani V av sa jednom
zakoenom stranicom (1/2 V)
Podkoreni zavar, odnosno av
Ugaoni av
U nekim sluajevima potrebno je precizno prikazati oblik ava. Tada se primenjuju do-
punske oznake koje karakteriu oblik povrine ava, date u tabeli 9.8. Primeri njihove pri-
mene prikazani su u tabeli 9.9.
Tabela 9.8 - Oznaavanje oblika povrine ava
Oblik povrine ava Oznaka
a) ravna (obino obraena)
b) konveksna
c) konkavna
Osnovni nain prikazivanja ava na crteu prikazan je na slici 9.16. Strelica ukazuje na
mesto spoja i, u odnosu na spoj, poloaj strelice moe biti na strani spoja ili na suprotnoj
strani (slika 9.17). Pokazna linija predstavlja se pravom linijom koja je paralelna sa do-
njom ivicom crtea ili, ako je to nemogue, upravna. Isprekidana linija, koja moe biti iz-
nad ili ispod neprekidne linije, odreuje poloaj lica ava u odnosu na strelicu.
Tabela 9.9 - Primeri dopunskih oznaka za oblik povrine ava
Naziv Popreni presek Oznaka
Jednostrani V ravni av
Dvostrani V ispupeni av
Jednostrani V av sa potkorenim ravnim
zavarom, odnosno avom
Ugaoni konkavni av
Slika 9.16 - Prikazivanje avova na crteima
Slika 9.17 - Poloaj strelice u odnosu na spoj
Kod sueonih avova poloaj strelice u odnosu na av, generalno, nije od znaaja. Me-
utim, kod spoja sa 1/2 V avom strelica treba da je usmerena prema strani koja je zakoe-
na (slika 9.18).
Slika 9.18 - Poloaj strelice kod sueonih avova: a) generalno; b) kod 1/2 V ava
Oznaka ava moe biti postavljena iznad ili ispod pokazne linije. Ukoliko je oznaka
postavljena na strani neprekidne pokazne linije, lice ava je na strani strelice. U suprot-
nom, lice ava je na suprotnoj strani (slika 9.19).
Slika 9.19 - Poloaj oznake ava: a) kod simetrinih avova; b) lice ava je na strani strelice;
c) lice ava je na suprotnoj strani
Svaka oznaka za av mora da sadri i brojne vrednosti mera. Glavna mera, koja defini-
e dimenziju poprenog preseka ava, upisuje se sa leve strane oznake i obeleava se sa
"s" kod sueonog, a sa "a" ili "z" kod ugaonog ava. Mera "s" oznaava najmanje rastoja-
nje od povrine komada do dna provara i ne moe biti manja od debljine najtanjeg komada
u spoju. Ukoliko se ne naznai, sueoni av je u potpunosti provaren. Uobiajeni nain oz-
naavanja ugaonog ava je pomou mere "a", koja predstavlja visinu jednakokrakog pra-
vouglog trougla upisanog u av. Ugaoni av se moe oznaiti i pomou mere "z", koja
predstavlja katetu istog trougla. Ukoliko se ova oznaka mere ne upie podrazumeva se "a".
Duina ava kao i broj i rastojanje segmenata kod isprekidanih avova upisuju se sa desne
strane oznake. Nain upisivanja mera za sueoni i ugaoni av prikazan je na slici 9.20. Pri-
meri primene razliitih oznaka avova ilustrovani su u tabeli 9.10.
Slika 9.20 - Oznake mera: a) sueonog ava; b)ugaonog ava
Tabela 9.10 - Definicija i oznaavanje glavnih mera avova
Vrsta Definicija Oznaka
Sueoni av
Jednostrani neprekidan
ugaoni av
Obostrani neprekidan
ugaoni av
Isprekidan jednostrani
ugaoni av
Naizmenian isprekidani
ugaoni av
U nekim sluajevima, da bi se istakle neke druge karakteristike ava, moe biti potreb-
no i dodatno oznaavanje ava. Na primer, av izveden po itavom obimu komada oznaa-
va se krugom, montani av zastavicom, a ugaoni av zavaren po celoj duini precrtanim
trouglom (slika 9.21 a, b i c). Postupak zavarivanja takoe se oznaava posebnom ozna-
kom i brojem - ifrom postupka, kao na slici 9.21d (npr. elektroluno zavarivanje sa oblo-
enom elektrodom oznaava se ifrom 111).
Slika 9.21 - Dopunske oznake za: a) av po obimu; b) montani av; c) av po celoj duini;
d) postupak zavarivanja
Kod nastavljanja konstrukcija veih duina sueonim zavarivanjem potrebno je na crte-
u istai dimenziju tzv. "razguravanja", odnosno, dimenziju razmicanja delova koji se spa-
jaju pre zavarivanja. Naime, eksperimentalno je utvreno da kod sueonih spojeva dolazi
do poprenog skupljanja ava. Ukoliko se ovaj fenomen zanemari, kod duih konstrukcija
kod kojih obino postoji vie nastavaka, moe doi do znaajnog zbirnog skraenja. Iz tog
razloga potrebno je naznaiti i redosled zavarivanja.
2 PRIMERI RADIONIKIH CRTEA
Izrada radionikih crtea elinih konstrukcija na tradicionalan nain (runo) predsta-
vlja relativno sloen postupak. Na slici 9.22 dat je primer jednog radionikog crtea izra-
enog na ovaj nain.
Danas se sve vie prelazi na izradu crtea pomou raunara primenom takozvanog
CAD postupka. Poslednjih godina razvijeni su programski paketi koji koriste prethodno
napravljene datoteke razliitih tipskih detalja, sa razliitim vrstama veza. U tom sluaju cr-
tei se izrauju direktnim pozivanjem odreenih tipskih detalja i njihovim povezivanjem u
celinu. Crte izraen na ovakav nain prikazan je na slici 9.23.
Slika 9.22 - Radioniki crte izraen runo
Slika 9.23 - Crte izraen na raunaru
3 SPECIFIKACIJA MATERIJALA
Obavezan deo dokumentacije za elinu konstrukciju je i specifikacija materijala. Ona
se izrauje na posebnim listovima i sastavni je deo crtea. Specifikacija materijala se izra-
uje za svaki crte i predstavlja tabelarni pregled svih pozicija na crteu i njihovih karakte-
ristika, kao to su:
broj pozicije,
naziv pozicije,
kvalitet materijala pozicije,
ukupan broj komada elemenata te pozicije prikazanih crteom,
dimenzije pozicije,
jedininu teinu (kg/m),
teinu jednog komada (proizvod jedinine teine i duine),
ukupnu teinu svih komada iste pozicije (proizvod teine komada i ukupnog broja).
Prilikom odreivanja teine elemenata usvaja se specifina teina elika: =7850 kg/m
3
za valjane profile i = 8000 kg/m
3
za limove.
Na osnovu navedenih podataka za svaku poziciju izraunava se ukupna teina svih ele-
menata prikazanih na crteu. Teina celog objekta dobija se kao zbir teina sa svih crtea.
Specifikaciju treba izvriti i za spojna sredstva, gde treba navesti:
veliinu i duinu zavrtnja,
klasu vrstoe zavrtnja,
ukupan broj komada,
naziv JUS-a kojim je definisan zavrtanj,
vrstu navrtke i podloke, njihov broj, klasu vrstoe i JUS kojim su definisani.
Teina zavrtnjeva, kao ni teina avova se ne izraunava i ne ulazi direktno u teinu
konstrukcije. Njihov doprinos ukupnoj teini izraava se kao procentualno uveanje i izno-
si najee 1,5-3% ukupne sraunate teine konstrukcije, u zavisnosti od tipa konstrukcije.
Izgled zaglavlja jednog lista specifikacije materijala prikazan je tabelom 9.11.
Tabela 9.11 - Zaglavlje lista specifikacije materijala
Naziv objekta: Strana: 1
Dimenzije Masa
POS Naziv elementa Materijal
K
o
m
a
d
a
i
r
i
n
a

(
m
m
)
D
e
b
l
j
i
n
a

(
m
m
)
D
u
i
n
a

(
m
m
)
g

(
k
g
)
P
o

k
o
m
a
d
u

(
k
g
)
U
k
u
p
n
o

(
k
g
)
10
IZRADA ÊLI^NIH KONSTRUKCIJA
U RADIONICI I KONTROLA KVALITETA
1 UVOD
Svaka !eli!na konstrukcija sastoji se iz velikog broja elemenata koji se izra"uju u radi-
onici i me"usobno spajaju u ve#e delove (podsklopove i sklopove) zavarivanjem ili meha-
ni!kim spojnim sredstvima.
Ovako formirani sklopovi, !ije dimenzije odgovaraju doputenim transportnim gabari-
tima ili nosivostima sredstava za dizanje, predstavljaju montane komade koji se transpor-
tuju na gradilite, gde se vri njihovo povezivanje, odnosno kona!no formiranje !eli!ne
konstrukcije kao celine.
Zbog visokih zahteva u pogledu kvaliteta izrade i tolerancija mera i dimenzija izrada
elemenata, podsklopova i sklopova !eli!nih konstrukcija izvodi se u radionici, a ne na gra-
dilitu. Ovi zahtevi podrazumevaju primenu odgovaraju#e opreme u razli!itim radnim
operacijama, kao i sprovo"enje ovih radnih operacija u odgovaraju#im kontrolisanim uslo-
vima koji se odnose na temperaturu, vlanost, zatitu od atmosferskih uticaja i uslove rada.
Upravo zbog obezbe"enja pomenutih strogih zahteva vezanih za kvalitet i tolerancije
proces proizvodnje, odnosno izrade, !eli!nih konstrukcija neizostavno prati i proces kon-
trole kvaliteta. Obim i vrsta potrebnih mera kontrole prvenstveno zavise od vrste i zna!aja
konstrukcije koja se izra"uje.
Pri tome treba naglasiti da mere kontrole kvaliteta !eli!nih konstrukcija obuhvataju ne
samo kontrolu kvaliteta materijala koji se ugra"uju u !eli!nu konstrukciju, ve# i kontrolu
svih tehnolokih postupaka koji se primenjuju u fazi izrade, kao i kontrolu svih postupaka
u fazi montae !eli!ne konstrukcije.
Svaki element koji se izra"uje u radionici sastoji se od vie delova. Svaki deo i svaka
radna operacija na njemu izvode se posebno, pa je stoga neophodno poznavanje postupka
realizacije svake radne operacije, kao i redosled njihovog izvo"enja.
2 IZRADA !ELI!NIH KONSTRUKCIJA
2.1 OPTE
Izvo"a! radova na izradi metalnih konstrukcija mora raspolagati kompletnom tehni!-
kom dokumentacijom (Glavni projekat) koja, uz stati!ki prora!un i dispozicione crtee,
mora da sadri i radioni!ku dokumentaciju sa specifikacijom materijala. Izrada !eli!nih
konstrukcija u irem smislu obuhvata slede#e faze:
tehni!ku pripremu proizvodnje,
unutranji transport,
skladitenje materijala,
izradu u radionici sa ve#im brojem radnih operacija, kao to su: ispravljanje, !i#e-
nje i prethodno konzerviranje, obeleavanje, rezanje, obrada ivica, izrada rupa, savi-
janje i previjanje, formiranje sklopova i podsklopova, mehani!ka obrada, probna
montaa, ozna!avanje, zatita od korozije, skladitenje gotovih proizvoda i otprema
na gradilite.
Pravilno koncipirana organizacija proizvodnje u pogonu za izradu !eli!nih konstrukcija
treba da obezbedi to ve#u produktivnost, uz minimalan utroak rada i materijalnih sred-
stava. To se, generalno, moe posti#i dispozicijom proizvodnog procesa sa optimalno ree-
nim tokom materijala, po!evi od skladita materijala, preko svih radnih operacija u fazi
izrade, do skladita gotovih proizvoda, sa to manjim popre!nim i to kra#im ukupnim po-
dunim tokom materijala, uz minimalno vremensko zadravanje i primenu adekvatnih
sredstava unutranjeg transporta. Primer dobro organizovane i pravilno koncipirane proiz-
vodnje !eli!nih konstrukcija ematski je prikazan na slici $0.$.
Slika 10.1 - Dispozicija pravilno koncipiranog procesa proizvodnje !eli!nih konstrukcija
Izrada !eli!nih konstrukcija u radionici i kontrola kvaliteta $79
Savremeno koncipirane fabrike za proizvodnju !eli!nih konstrukcija, tako"e, podrazu-
mevaju i visok stepen automatizacije proizvodnog procesa, sa kontinuiranim tokom mate-
rijala kroz niz maina sukcesivno raspore"enih prema tehnolokom redosledu operacija.
Time se obezbe"uje ne samo uteda u utroenom radu i vremenu, ve# i automatizovano
vo"enje evidencije o svim materijalima i proizvodima ugra"enim u !eli!nu konstrukciju.
2.2 TEHNI!KA PRIPREMA PROIZVODNJE
Tehni!ka priprema proizvodnje podrazumeva proces izrade tehni!ke dokumentacije
koja je relevantna za tehnologiju proizvodnje odre"ene !eli!ne konstrukcije i koja sadri
sve podatke neophodne kako za izradu konstrukcije, tako i za njenu kontrolu i tehni!ki pri-
jem. Ova tehni!ka dokumentacija se priprema u saglasnosti sa projektantom i naru!iocem
odgovaraju#e konstrukcije, u nekoliko razli!itih biroa i odeljenja.
Konstrukcioni biro obavlja pregled, kontrolu, dopunu i razradu radioni!ke dokumenta-
cije dostavljene od strane projektanta i njeno prilago"avanje tehnolokim mogu#nostima
proizvodnje, kao i izradu planova obeleavanja i pakovanja konstrukcije.
Tehnoloki biro odre"uje optu tehnologiju proizvodnje konstrukcija, u skladu sa kapaci-
tetima i tehnolokim mogu#nostima fabrike, a po potrebi definie izmene i dopune opte teh-
nologije, kao i potpuno nove tehnoloke procese, u slu!aju primene novih materijala, ili izra-
de specifi!nih konstrukcija. Tehnoloki biro definie opte i interne standarde i reime za od-
re"ene radne operacije (npr. se!enje, buenje, zavarivanje, tolerancije, zatita od korozije
itd.) i izdaje radne naloge za svaku radnu operaciju, sa svim neophodnim podacima o tehno-
lokom postupku i potrebnom materijalu i prate#im crteima - tehnolokim listovima.
Biro za alate priprema i konstruie standardne, a po potrebi i specijalne, alate i ure"aje
za primenu u proizvodnom procesu.
Biro za materijale vri nabavku materijala i stara se o njegovoj evidenciji.
Biro studije rada i vremena vri analizu vremena potrebnog za izvrenje odre"enih rad-
nih operacija, na osnovu tehni!kih i iskustvenih normi, i u skladu sa tim planira proizvod-
nju. Tako"e, ovaj biro vri evidenciju izvrenih radnih naloga i obra!un trokova proiz-
vodnje.
Faza tehni!ke pripreme proizvodnje predstavlja vrlo bitan segment proizvodnje !eli!-
nih konstrukcija. Osim to predstavlja osnov za tehnoloke procese koji se odvijaju u toku
procesa proizvodnje, primenom pravilne koncepcije, kroz tehni!ku dokumentaciju koja se
izra"uje u tehni!koj pripremi, moe se znatno uticati na racionalizaciju proizvodnje !eli!-
nih konstrukcija:
primenom ekonomi!nih i po mogu#stvu unificiranih profila,
primenom konstrukcijskih reenja koja su povoljnija sa stanovita uloenog rada i
trokova,
primenom to ve#e automatizacije u fazi izrade,
racionalizajom broja radioni!kih i montanih komada, u okviru zadatih uslova izra-
de, transporta i montae,
racionalizacijom elemenata konstrukcije, u smislu njihovog prilago"avanja optimal-
nim mogu#nostima primene raspoloivih alata i ure"aja.
Primeri racionalizacije konstrukcijskog oblikovanja koji doprinose smanjenju rada, a
time i kotanja gotove !eli!ne konstrukcije, prikazani su na slici $0.2.
Slika 10.2 - Primeri neracionalnog i racionalnog konstrukcijskog oblikovanja
Izrada !eli!nih konstrukcija u radionici i kontrola kvaliteta $8$
2.3 UNUTRANJI TRANSPORT
Unutranji transport je transport koji se obavlja u okviru fabrike za proizvodnju !eli!-
nih konstrukcija i obuhvata:
transport od mesta dopremanja materijala do skladita i od skladita do pogona za
izradu (pripremni transport),
transport koji se obavlja u toku tehnolokog procesa pripreme, izrade, skladitenja i
kontrole (tehnoloki transport) i
transport gotovih delova konstrukcije od mesta njihovog skladitenja do sredstva
spoljanjeg transporta (zavrni transport).
Dobro organizovani unutranji transport predstavlja jedan od preduslova za neometano
i racionalno odvijanje procesa izrade !eli!nih konstrukcija, !ime se postie puno iskori#e-
nje kapaciteta i ekonomi!nost proizvodnje. U unutranjem transportu koriste se:
mostne dizalice sa komandom iz kabine, sa poda, ili daljinskom komandom,
monorej (jednoinske) dizalice,
portalne i konzolne dizalice,
viljukasti transporteri, traktori sa prikolicom, kolica,
valjkasti, to!kasti, trakasti i lan!ani transporteri, kao i popre!ni transporteri.
Mostne i portalne dizalice svoju najiru primenu nalaze u transportu na skladitima i u
procesu izrade sklopova i probne radioni!ke montae, i to mostne u zatvorenom prostoru,
a portalne na otvorenom prostoru. One mogu biti opremljene razli!itim mehani!kim alati-
ma i ure"ajima za hvatanje, dizanje i noenje !eli!nog materijala (lanci, kuke, hvata!i), ali
i specijalizovanim ure"ajima - traverzama, koje mogu biti magnetne i vakuumske. Mag-
netne traverze (slika $0.3a) mogu se primenjivati za manipulaciju, kako sa limovima, tako
i sa profilima i ipkastim !elikom, dok se vakuum-traverze (slika $0.3b) primenjuju samo
kod transporta limova.
a) b)
Slika 10.3 - Traverze: a) magnetna; b) vakuumska
U toku tehnolokog procesa pripreme i izrade !eli!nih konstrukcija unutranji transport
se naj!e#e obavlja razli!itim vrstama transportera (slika $0.4).
Slika 10.4 - Valjkasti transporteri
2.4 SKLADITENJE MATERIJALA
Materijal, proizvodi i oprema za rad (alati, pribor, instrumenti i ure"aji) koji se koriste
pri izradi !eli!nih konstrukcija !uvaju se u okviru posebnih skladita.
%eli!ni materijal i !eli!ni proizvodi uglavnom se skladite na otvorenom prostoru (sli-
ka $0.5), lociranom na po!etku procesa proizvodnje, razvrstani prema vrsti (limovi, profili,
...), dimenzijama i kvalitetu !elika. Spojna sredstva (mehani!ka spojna sredstva, elektrode,
praak za zavarivanje i sl.) !uvaju se u posebnim zatvorenim skladitima.
Slika 10.5 - Otvoreno skladite materijala
Veoma je vano da skladitenje materijala bude pravilno, kako bi se izbegla mogu#a
ote#enja (slika $0.6). Tako se limovi skladite u horizontalnom poloaju, naslagani jedan
na drugi na posebnim osloncima (slika $0.6a), ili u vertikalnom poloaju u specijalnim
okvirima, !ime se obezbe"uje racionalnije iskori#enje prostora. Profili se skladite na po-
sebnim osloncima, na na!in prikazan na slici ($0.6b,c,d), a ipkasti !elik u stalaama.
Slika 10.6 - Skladitenje !eli!nog materijala
Savremeni pogoni za proizvodnju !eli!nih konstrukcija raspolau regalnim skladitima
u kojima je, uz primenu kompjuterizovane evidencije i manipulacije, omogu#ena maksi-
malna racionalizacija u iskori#enju materijala i radne snage, a samim tim i trokova proiz-
vodnje.
2.5 FAZE IZRADE !ELI!NIH KONSTRUKCIJA
2.5.1 Opte
Izrada !eli!nih konstrukcija u radionici ostvaruje se kroz !etiri osnovne faze, od kojih
se svaka sastoji od niza radnih operacija na proizvodima (limovima, profilima, ...) od kojih
se formira !eli!na konstrukcija:
pripremna faza, u kojoj se vre radne operacije ispravljanja, !i#enja, prethodnog
konzerviranja i obeleavanja,
faza obrade, koja obuhvata radne operacije rezanja, obrade ivica, izrade rupa, savi-
janja i previjanja,
faza spajanja i sklapanja, koja podrazumeva formiranje podsklopova i sklopova,
zavrna faza, u kojoj se sprovode zavrne radne operacije kao to su mehani!ka ob-
rada, probna montaa, ozna!avanje, zatita od korozije i otpremanje konstrukcije.
Unutranjost jedne fabrike za proizvodnju !eli!nih konstrukcija prikazana je na slici $0.7.
Slika 10.7 - Unutranjost fabrike za izradu !eli!nih konstrukcija
2.5.2 Ispravljanje
U toku procesa proizvodnje (valjanja) !eli!nih proizvoda (limova, profila, ...) od kojih
se izra"uju !eli!ne konstrukcije moe do#i do njihovog krivljenja. Proizvodi od kojih se
izra"uju !eli!ne konstrukcije predstavljaju delove sloenih elemenata, za koje treba da bu-
de obezbe"eno lako uklapanje (bez primene sile) i kvalitetno spajanje. Osim toga, lokalna
zakrivljenja proizvoda predstavljaju sa korozionog aspekta potencijalno opasna mesta u
konstrukciji, jer omogu#avaju pristup vodi. Stoga se na onim proizvodima kod kojih se
prilikom kontrole utvrdi odstupanje oblika, koje je ve#e od doputenih vrednosti prema
odgovaraju#im standardima i propisima, vri operacija ravnanja, odnosno vri se njihovo
ispravljanje.
Ispravljanje se moe vriti u toplom i u hladnom stanju, pri !emu ne sme do#i do ote-
#enja strukture i promene upotrebnih osobina !eli!nog materijala. U tabeli $0.$ prikazane
su maksimalne vrednosti po!etnih deformacija za limove, pljoti !elik, L, U i I-profile, pri
kojima se moe primenjivati ispravljanje u hladnom stanju.
Limovi i pljoti !elik ispravljaju se oko minimalne ose inercije u hladnom stanju u ma-
ini za ravnanje, a samo u izuzetnim slu!ajevima na plo!i za ravnanje !eki#em. Oni se pro-
putaju kroz seriju valjaka (slika $0.8). Donji valjci su visinski nepomerljivi i njihovim
obrtanjem se obezbe"uje kretanje !eli!nog materijala, dok su gornji valjci visinski pomer-
ljivi i podeavanjem njihovog visinskog poloaja podeava se razmak sa donjim valjcima.
Limovi se nekoliko puta (3-5) proputaju kroz mainu za ravnanje, pri !emu je pri pr-
vom prolazu razmak izme"u valjaka manji od debljine lima, pri svakom narednom prolazu
se pove#ava, da bi pri poslednjem prolazu ovaj razmak bio jednak debljini lima. Na taj na-
!in se materijal prvo savija i osloba"a sopstvenih napona, a zatim postepeno ispravlja. Po-
stoje maine sa ve#im brojem valjaka, kod kojih se u samo jednom prolazu lima, sa odgo-
varaju#e podeenim razmacima izme"u valjaka, lim savija i odmah ispravlja. Limovi koji
su zakrivljeni oko maksimalne ose inercije mogu se ispravljati isklju!ivo u usijanom stanju
(900-$$00 C)
Tabela 10.1 - Maksimalne vrednosti po!etnih deformacija pri kojima se moe primenjivati is-
pravljanje u hladnom stanju
Maksimalna vrednost
Oblik proizvoda
Zakrivljenost
u odnosu na
osu
Polupre!nik
(R)
Strela
(f)
Limovi i pljoti !elik y-y t 50 ) 400 /(
2
t !
Pljoti !elik z-z - ) 800 /(
2
b !
y-y
L-profili
z-z
c 90 ) 720 /(
2
c !
y-y h 50 ) 400 /(
2
h !
U-profili
z-z c 90 ) 720 /(
2
c !
y-y h 50 ) 400 /(
2
h !
I-profili
z-z c 50 ) 400 /(
2
b !
Valjani profili i ipkasti !elik ispravljaju se u presi (slika $0.9) i to u hladnom stanju,
ukoliko je njihova po!etna zakrivljenost mala, odnosno polupre!nik krivine dovoljno veli-
ki. U suprotnom, njihovo ispravljanje se vri u vru#em stanju, nakon zagrevanja do tempe-
rature od 600-650 C.
Manja ravnanja !eli!nih proizvoda normalne !vrsto#e mogu se sprovesti umerenim i
kontrolisanim zagrevanjem, dok se to u slu!aju kvalitetnih !elika vri uz konsultovanje
proizvo"a!a.
Slika 10.8 - Maina za ispravljanje limova
Slika 10.9 - Presa za ispravljanje profila i ipkastog !elika
2.5.3 !i"enje i prethodno konzerviranje
S obzirom na potrebu da se i u toku procesa izrade !eli!nih konstrukcija u radionici
obezbedi odgovaraju#i stepen zatite povrina !eli!nih proizvoda od korozije, kao i na ne-
ke nedostatke postupka u kome se !i#enje i nanoenje prvog zatitnog sloja premaza vri
na gotovim sklopovima konstrukcije, sve vie proizvo"a!a !eli!nih konstrukcija praktikuje
primenu ovih postupaka na osnovnim proizvodima !eli!nog materijala (limovima, profili-
ma, ...) jo pre njihovog otpremanja na obradu.
%i#enje i prethodno konzerviranje !eli!nih povrina vri se u skladu sa odredbama Pra-
vilnika o tehni!kim merama i uslovima za zatitu !eli!nih konstrukcija od korozije (videti
poglavlje $$), !ime se obezbe"uje adekvatna zatita od korozije u trajanju od 6 meseci u
uslovima normalne industrijske sredine. Takva zatita ne remeti kasnije zavariva!ke radove.
Ova radna operacija sprovodi se u potpuno ili delimi!no automatizovanim proto!nim
ure"ajima ("peskarama") koji su postavljeni, ili u skladitu, ili na samom po!etku procesa
izrade !eli!nih konstrukcija. U ovim ure"ajima !eli!ne povrine se !iste mlazom abraziva
(kvarcni pesak ili naj!e#e !eli!na sa!ma) pod velikim pritiskom. Odmah po zavrenom
!i#enju na o!i#ene povrine nanosi se osnovni antikorozioni premaz, koji se potom sui
u proto!noj suari. Naravno, ukoliko se !eli!ni proizvodi nabavljaju sa ve# konzerviranom
povrinom od strane proizvo"a!a, ova radna operacija nije potrebna i proizvodi se direktno
dostavljaju pogonu za obradu.
2.5.4 Obeleavanje
Obeleavanje je postupak koji je neophodno sprovesti da bi se svaki element koji se
ugra"uje u !eli!nu konstrukciju mogao identifikovati i da bi se na tom elementu mogli da
sprovedu svi postupci obrade prema odgovaraju#oj radioni!koj dokumentaciji.
Radi identifikacije elemenata vri se nanoenje, trajnim utiskivanjem u !eli!ni materi-
jal, svih podataka neophodnih za njihovo ozna!avanje (broj pozicije, broj crtea, broj
objekta, ara, ...).
Nanoenje podataka neophodnih za dalju obradu elemenata (se!enje, izrada rupa, ...)
vri se na osnovu radioni!kih crtea. U zavisnosti od oblika i vrste elemenata, raspoloive
opreme i stepena obu!enosti radnika, za obeleavanje se mogu primeniti slede#i postupci:
obeleavanje pomo#u ablona,
direktno obeleavanje,
obeleavanje pomo#u foto#elije i
kompjutersko obeleavanje.
Obeleavanje pomo"u ablona primenjuje se kod komplikovanih elemenata i elemena-
ta koji se rade u velikoj seriji. abloni za obeleavanje izra"uju se od tankog lima ili tvr-
dog kartona, u razmeri $:$, istog oblika kao element. Na slici $0.$0 prikazano je nekoliko
karakteristi!nih ablona za obeleavanje.
Slika 10.10 - abloni za obeleavanje: a) krivine na elementu; b) rupa na L-profilu;
c) zasecanja cevi; d) rupa na U-profilu; e) rupa na !vornom limu
Direktno obeleavanje vri radnik tako to odgovaraju#e dimenzije o!itava sa radioni!-
kog crtea ili komadnih listova ura"enih za tu poziciju i nanosi ih na element. Ovaj postu-
pak predstavlja veoma odgovornu radnu operaciju, pa zahteva odgovaraju#u stru!nost i is-
kustvo obeleiva!a. Jedan direktno obeleen U- profil prikazan je na slici $0.$$.
Slika 10.11 - Direktno obeleen U - profil
Za ovaj postupak obeleavanja koristi se poseban pribor za obeleavanje. Duine profi-
la se odre"uju pomo#u !eli!ne milimetarske pantljike, a duine na limu pomo#u !eli!nog
metra. Obeleavanje se, po pravilu, vri !eli!nom iglom sa vrhom od tvrdog !elika. Polo-
aj rupa se prvo ozna!ava !eli!nom iglom, a zatim !eli!nim iljkom (slika $0.$2a), koji
ostavlja dublji trag. Ozna!avanje krunih linija izvodi se pomo#u estara sa !eli!nom
iglom (slika $0.$2b), a ozna!avanje pravog ugla pomo#u !eli!nog ugaonika.
a) b)
Slika 10.12 - Ru!no obeleavanje
Obeleavanje upotrebom foto"elije predstavlja poluautomatski postupak u kome se na
osnovu prethodno nacrtanog crtea na hameru, u odgovaraju#oj razmeri, vri se!enje u od-
govaraju#em ure"aju (npr. gasno se!enje). U ovom postupku foto#elija prati linije na ha-
meru, a alat izvodi se!enje istog oblika (slika $0.$3). Ovaj postupak pogodan je za sloene
oblike limova i velike serije.
Obeleavanje pomo"u kompjutera podrazumeva primenu ra!unara i specijalnih programa,
koji na osnovu prethodnog programiranja obavljaju operacije se!enja, buenja rupa i druge
operacije obrade elemenata. Svakako da ovaj savremeni postupak, koji omogu#ava visok kva-
litet uz utedu u vremenu i kotanju, predstavlja budu#nost izrade !eli!nih konstrukcija.
Slika 10.13 - Kori"enje foto"elije za obeleavanje pri gasnom se"enju
2.5.5 Se#enje
U zavisnosti od elementa koji se se!e, primenjuju se slede#i postupci:
se!enje makazama,
se!enje testerom,
se!enje brusnom plo!om,
se!enje plazmom gasa i
gasno se!enje.
Se!enje makazama je ekonomi!an i brz postupak koji se primenjuje za se!enje limova
irine b 3000 mm i debljine t $5 mm, pljoteg !elika, ipkastog !elika i manjih profila.
Na slici $0.$4 prikazani su ure"aji (makaze) za se!enje limova i za se!enje pljoteg, ipka-
stog !elika i manjih profila.
S obzirom da pri odsecanju makazama dolazi do mehani!kog smicanja materijala, pri
ovom postupku dolazi do pojave plasti!nih deformacija i strukturnih promena !eli!nog
materijala u obimu koji zavisi od vrste materijala i karakteristika makaza. Zbog toga se,
kod vanijih konstrukcija, rezovi (ivice) elemenata koji su izloeni zatezanju moraju do-
datno obraditi (izbrusiti) u dubini 3-5 mm.
Se!enje testerom (ravnom ili krunom) predstavlja postupak koji obezbe"uje ravan rez,
odnosno ivice bez ote#enja koje se ne moraju naknadno obra"ivati. Sa druge strane, ovaj
postupak je dugotrajan i skup. Me"utim, ve#i stepen racionalizacije moe se posti#i se!e-
njem paketa profila, automatizovanim se!enjem na projektovanu duinu bez obeleavanja
i primenom ure"aja koji objedinjavaju vie radnih operacija (npr. se!enje na potrebnu du-
inu i izrada rupa). Na slici $0.$5 prikazan je postupak se!enja profila u ure"aju sa kru-
nom testerom.
Slika 10.14 - Makaze za se!enje limova
Slika 10.15 - Se!enje profila krunom testerom
Se!enje brusnom plo!om je ekonomi!an i brz postupak i primenjuje se za se!enje tanjih
limova t

$0 mm . Primenjuje se za se!enje limova, tankozidnih profila i ipkastog !elika,
kako u radionici tako i na gradilitu. Postupak rezanja se sastoji u tome to brusna plo!a
krunog oblika odstranjuje sitne !estice metala u irini plo!e i na taj na!in se kre#e kroz
metal. Ovim postupkom mogu#e je izvesti rezove na razli!itim mestima i razli!itog oblika
na limu i profilima.
Izrada !eli!nih konstrukcija u radionici i kontrola kvaliteta $9$
Se!enje plazmom gasa je savremeni tehnoloki postupak. Primenjuje se za se!enje kon-
strukcionog !elika i metala kod kojih nije izvodljiv postupak gasnog se!enja, jer je kod njih
temperatura topljenja nia od temperature sagorevanja. U gra"evinarstvu je ovaj postupak
naao iroku primenu za se!enje proizvoda od aluminijuma i ner"aju#eg !elika. Usled niskog
zagrevanja materijala dobija se ravan rez, a znatno su smanjene i deformacije koje nastaju
pri rezanju. Postupak je brz i ekonomi!an, a primenjuje se za se!enje svih debljina limova.
Ure"aj za se!enje plazmom gasa je prikazan na slici $0.$6, a sastoji se od centralne jedinice
koja generie gas pod visokim pritiskom (5-$0 bara), visokootpornog creva koje sprovodi
gas do pitolja sa diznom, gde se vri jonizacija gasa kojim se ree metal.
Slika 10.16 - Ure#aj za se!enje plazmom gasa
Gasno se!enje predstavlja ekonomi!an postupak koji se danas naj!e#e koristi, s obzi-
rom da ima mogu#nost primene kod najsloenijih oblika se!enja, kod materijala velike de-
bljine (t

300 mm), da ne zahteva posebne uslove i komplikovanu opremu, pa se moe iz-
voditi i u radionici i na terenu.
Postupak gasnog se!enja zasniva se na sagorevanju gvo"a u mlazu kiseonika zagreja-
nog do temperature od $000-$300 C. Zagrevanje se obi!no ostvaruje sagorevanjem gori-
vog gasa koji prolazi kroz jednu brizgaljku. Kroz drugu struji kiseonik pod pritiskom, i u
njegovom mlazu dolazi do sagorevanja gvo"a, pri !emu nastaje troska (slika $0.$7).
Pravilni rezovi mogu se ostvariti samo kod !elika sa sadrajem ugljenika manjim od
2%, s obzirom da je kod ovih !elika temperatura sagorevanja nia od temperature toplje-
nja, pa se rez ostvaruje na metalu koji je jo uvek u !vrstom stanju. Kod !elika sa ve#im
sadrajem ugljenika, temperatura topljenja je nia od temperature sagorevanja, pa je rez
nepravilan i irok.
Gasno se!enje se moe izvoditi ru!no i mainski. Ru!ni postupak karakteriu mala pro-
duktivnost i rezovi loijeg kvaliteta, pa mu je polje primene ograni!eno uglavnom na pro-
file, limove malih duina i limove nepravilnog oblika. Savremene radionice primenjuju
automatske ure"aje za gasno se!enje, koji imaju fiksno postolje na koje se postavljaju li-
movi koji se seku i pokretan deo sa jednim ili vie gorionika postavljenih na odre"enom
rastojanju (slika $0.$8). Ure"aji sa vie gorionika naro!ito su pogodni za isecanje traka iz
limova, ili isecanje ve#eg broja komada istog oblika. Vo"enje gorionika moe biti magnet-
no, pomo#u foto#elije sa crtea u razmeri $:$ do $:$0, ili programirano.
Slika 10.17 - Gasno se!enje
Slika 10.18 - Ure#aj za gasno se!enje sa foto"elijom i 6 gorionika
2.5.6 Obrada ivica
Kao to je ve# istaknuto, prilikom se!enja elemenata makazama, dolazi do gnje!enja i
istiskivanja materijala. Stoga je tako dobijene ivice neophodno obraditi, kako bi se uklonio
materijal kome su usled strukturnih promena naruene mehani!ke osobine, to moe dove-
sti do pojave koncentracije napona. Ovo je naro!ito nepovoljno kod dinami!ki napregnutih
konstrukcija.
Potreba za obradom ivica moe se javiti i u slu!aju loih rezova dobijenih postupkom
gasnog se!enja. Me"utim, kriterijumi kojima se uslovljava obrada ivica znatno su ublaeni
poslednjih godina, posebno u slu!aju ljebova su!eonih avova kod kojih u predelu reza
dolazi do topljenja materijala, pa su i zahtevi za obradom ivica svedeni na najmanju meru.
Obrada podunih slobodnih ivica i ljebova avova vri se uglavnom mainskim pu-
tem, rendisaljkama, ili ru!nim brusilicama, u slu!aju nemogu#nosti mainske obrade ili
malog obima posla. Na slici $0.$9 prikazana je rendisaljka za obradu podunih ivica. Ovaj
ure"aj ima postolje za koje se element koji se obra"uje fiksira pomo#u dra!a, i alat koji se
postavi u odgovaraju#i poloaj pod uglom. Postupak mehani!ke obrade ivice odvija se ta-
ko to se nosa! alata kre#e po horizontalnoj osovini, paralelno ivici koja se obra"uje.
Slika 10.19 - Rendisaljka za obradu podunih ivica
%eone ivice i ivice kratkih limova obra"uju se uglavnom na glodalici (slika $0.20), ili
ru!nim pneumatskim seka!em i brusnom plo!om (slika $0.2$).
Slika 10.20 - Glodalica za obradu
!eonih povrina
Slika 10.21 - Obrada ivica ru!nom
brusilicom
2.5.7 Izrada rupa
Za izradu rupa za mehani!ka spojna sredstva mogu se primenjivati slede#i postupci:
probijanje,
probijanje i naknadno proirivanje (razvrtavanje) i
buenje.
Probijanje je postupak kojim se materijal pod pritiskom izbija u posebnim mainama.
To je brz, jednostavan i ekonomi!an postupak, ali usled njega dolazi do lokalnog ote#enja
materijala u okolini rupe, u zoni dubine $-2 mm. Ukoliko se vri probijanje rupa na pun
pre!nik, usled pomenutih ote#enja materijala, kod dinami!ki napregnutih konstrukcija do-
lazi do smanjenja nosivosti za !ak 30%.
Probijanje je mogu#e za elemente debljina do 24 mm i pre!nike rupa do 26 mm. Probi-
janje na pun pre!nik moe se, sa zadovoljavaju#im kvalitetom, vriti kod tanjih limova i
ugaonika, odnosno u slu!ajevima kada je zadovoljen uslov t

d
0
25 mm, gde je t deblji-
na materijala, a d
0
pre!nik rupe.
Zbog mogu#ih negativnih uticaja ote#enja materijala usled probijanja na nosivost kon-
strukcije, uobi!ajeno se zahteva da se prvo izvri probijanje na manji pre!nik, a zatim raz-
vrtavanje za najmanje 2 mm do punog pre!nika, !ime se ote#ena zona materijala u potpu-
nosti uklanja, i to:
za slu!aj preteno mirnog optere#enja, kod !elika % 036$, za debljine limova t

> 20 mm,
za slu!aj preteno mirnog optere#enja, kod !elika % 056$, za debljine limova t

> $5 mm,
za dinami!ki napregnute konstrukcije, za sve debljine materijala.
Za probijanje rupa koriste se posebni ure"aji (slika $0.22), a postoje i kombinovani
ure"aji za probijanje i razvrtavanje rupa. U slu!aju profila koriste se ure"aji sa najmanje
jednim vertikalnim probojcem za rupe na rebru i dva do !etiri horizontalna probojca za ru-
pe na noicama.
Slika 10.22 - Ure#aj za probijanje rupa
Savremeni pogoni za izradu !eli!nih konstrukcija opremljeni su potpuno automatizova-
nim i programiranim ure"ajima, koji vre merenje duina, se!enje, probijanje, ozna!ava-
nje, brojanje i prebacivanje profila i ipkastog !elika, i time obezbe"uju veliku racionaliza-
ciju ovog postupka i procesa izrade !eli!nih konstrukcija u celini.
Buenje predstavlja postupak izrade rupa kojim se postie potpuno zadovoljavaju#i
kvalitet, jer ne izaziva ote#enja okolnog materijala. Osim toga, ovaj postupak nije ograni-
!en u pogledu debljine lima, ali je skuplji od postupka probijanja. Pojedina!no buenje
odvojenih elemenata je 4 do 6 puta sporije od odgovaraju#eg postupka probijanja, pa se
uobi!ajeno primenjuje buenje vie limova u paketu.
Za buenje rupa mogu se koristiti klasi!ne stabilne builice sa ru!nim ili automatskim
upravljanjem (slika $0.23a), kao i prenosne builice na pneumatski ili elektri!ni pogon
(slika $0.23b), koje se primenjuju uglavnom za rad na montai (na gradilitu). Savremeni
ure"aji za buenje rupa sa elektronskim upravljanjem sastoje se od serije vertikalnih i hori-
zontalnih builica. Kod ovakvih ure"aja buenje je programirano, pa izostaje potreba za
prethodnim obeleavanjem.
a) b)
Slika 10.23 - a) Builica sa automatskim upravljanjem; b) Prenosna builica
Ukoliko se na nekom elementu bui veliki broj rupa, na montai se moe javiti problem
nepoklapanja rupa. Da bi se to izbeglo, obi!no se u radionici izbue rupe na manji pre!nik,
pa se na probnoj montai, ili na gradilitu, bue rupe potrebnog pre!nika.
Kao i u slu!aju probijanja, i proces buenja rupa je u savremenim pogonima za proiz-
vodnju !eli!nih konstrukcija uklju!en u automatizovani proces, koji obuhvata i ostale rad-
ne operacije faze obrade elemenata od !elika.
2.5.8 Savijanje i previjanje
Savijanje i previjanje proizvoda od !elika su postupci koji se primenjuju za dobijanje
eljenog zakrivljenog oblika. Mogu se obavljati u hladnom ili toplom stanju, u zavisnosti
od vrste i dimenzija !eli!nih proizvoda, polupre!nika potrebnog zakrivljenja i tehni!kih
mogu#nosti raspoloivih ure"aja. U tabeli $0.2 prikazane su minimalne vrednosti polu-
pre!nika savijanja za razli!ite vrste proizvoda od !elika, kod kojih se moe primenjivati
savijanje u hladnom stanju.
Tabela 10.2 - Minimalne vrednosti polupre!nika savijanja za koje se moe primenjivati
savijanje u hladnom stanju
Oblik proizvoda Savijanje oko ose
Minimalni polupre!nik
(minR)
Limovi i pljoti
!elik
y-y t 25
Kruni uplji
profili
proizvoljno D 30
y-y
L-profili
z-z
c 45
y-y h 25
U-profili
z-z c 45
y-y h 25
I-profili
z-z b 25
Savijanje limova i pljoteg !elika oko minimalne ose inercije uglavnom se vri u hlad-
nom stanju u ure"ajima za savijanje limova, u kojima se eljeni polupre!nik savijanja po-
stie odgovaraju#im podeavanjem poloaja valjaka.
Profili i ipkasti !elik savijaju se, ili u ure"ajima za ispravljanje profila, ili u ure"ajima
za savijanje, koje mogu biti sa vertikalnim ili horizontalnim (slika $0.24) valjcima.
Slika 10.24 - Ure#aj za savijanje profila
Postizanje zakrivljenog oblika limova oko maksimalne ose inercije, kao i velike zakri-
vljenosti i nagle promene oblika profila i ipkastog !elika, naj!e#e se postiu odgovaraju-
#im isecanjem komada i njihovim zavarivanjem, uz eventualno umetanje delova.
Previjanje (abkantovanje) se uglavnom vri na limovima i trakama, a re"e i na manjim
profilima. Kod previjanja u hladnom stanju postoji mogu#nost pojave prslina na prevojima,
pa treba voditi ra!una o minimalnim vrednostima polupre!nika previjanja, koje su definisane
prema JUS-u C.B0.500 u zavisnosti od vrste !elika, debljine materijala i pravca previjanja.
2.5.9 Izrada podsklopova i sklopova
Ova radna operacija podrazumeva spajanje elemenata konstrukcije u ve#e celine - pod-
sklopove i sklopove. Podsklopovi mogu da se sastoje samo iz jednog elementa dobijenog
obradom !eli!nog materijala, odnosno !eli!nog proizvoda, ili iz vie elemenata. Spajanjem
podsklopova formiraju se sklopovi, !ijim se povezivanjem na montai formira nose#a kon-
strukcija.
Za formiranje podsklopova ili sklopova primenjuju se razli!iti postupci, u zavisnosti od
vrste konstrukcije (puna ili reetkasta) i u zavisnosti od njenih dimenzija i na!ina spajanja
(mehani!kim spojnim sredstvima ili zavarivanjem). Ova radna operacija obavlja se na po-
sebnim radnim platformama, na kojima se elementi postavljaju u projektovani poloaj bez
deformacija i naprezanja i pripremaju za spajanje (slika $0.25), uz pomo# raznih pomo#nih
alata za njihovo fiksiranje.
Spajanje elemenata mehani!kim spojnim sredstvima ili zavarivanjem se moe vriti
ru!no, primenom standardnog mehani!kog alata, pribora za obeleavanje, alata za ugra"i-
vanje zavrtnjeva i pribora za ru!no zavarivanje avova. Tako"e, mogu se koristiti i speci-
jalni ure"aji za sklapanje specifi!nih vrsta konstrukcija, kao to su automatski zavareni no-
sa!i, silosi, rezervoari i dr.
Slika 10.25 - Formiranje sklopa u fabrici
U slu!aju spajanja mehani!kim spojnim sredstvima, elementi koji se spajaju se u pro-
cesu obrade seku na projektovane duine, a razvrtavanje rupa na definitivan pre!nik se vri
pri izradi sklopova, kao i na probnoj montai. Me"utim, s obzirom da pri zavarivanju dola-
zi do pojave skupljanja i deformacija, neophodno je elemente koji se spajaju zavarivanjem
se#i na duine ve#e od projektovanih i obezbediti potrebne preddeformacije. U tu svrhu se,
za izradu sloenijih zavarenih sklopova i podsklopova, a na osnovu empirijski utvr"enih
vrednosti, u tehni!koj pripremi proizvodnje posebno razra"uje tehnoloki postupak sklapa-
nja i zavarivanja, koji treba da obezbedi postizanje projektovanog oblika konstrukcije, uz
najmanji obim sopstvenih napona i naknadnih tehnolokih intervencija.
Generalno, postupak izrade podsklopova i sklopova karakterie postepeno dodavanje
sitnijih elemenata na osnovni element, prema njihovom projektom odre"enom poloaju.
To je u slu!aju formiranja reetkastog nosa!a ilustrovano slikom $0.26, a u slu!aju punog
nosa!a slikom $0.27.
2.5.10 Mehani#ka obrada
Mehani!ka obrada podrazumeva obradu !eonih povrina montanih nastavaka, obradu
naleu#ih oslona!kih povrina, obradu i buenje rupa velikih pre!nika i sl. Potreba za meha-
ni!kom obradom javlja se kod vanijih elemenata nose#ih konstrukcija i uglavnom je vezana
za izradu stubova, nosa!a dizalica, mostova, hidromehani!ke i teke opreme, i sprovodi se
radi ostvarenja potpunijeg naleganja elemenata i ravnomernijeg prenosa uticaja.
Ova radna operacija se obavlja nakon faze izrade sklopova i podsklopova i to uglav-
nom u delu koji je prostorno odvojen od pogona za izradu, opremljenom posebnim ure"a-
jima za mehani!ku obradu, kao to su dugohodna rendisaljka, glodalica za obradu !eonih
povrina (slika $0.20) itd.
Slika 10.26 - Sklapanje reetkastog nosa!a
Slika 10.27 - Sklapanje punog nosa!a
2.5.11 Probna radioni#ka montaa i ozna#avanje
Probna radioni!ka montaa !eli!ne konstrukcije ili pojedinih delova konstrukcije izvo-
di se samo ako je to predvi"eno projektom ili ugovorom zaklju!enim izme"u naru!ioca i
izvo"a!a radova na izradi !eli!ne konstrukcije. Ona se, po pravilu, sprovodi u prisustvu
ovla#enih predstavnika izvo"a!a radova na izradi konstrukcije, naru!ioca, izvo"a!a rado-
va na montai konstrukcije i projektantske organizacije.
Probna montaa, generalno, podrazumeva veliki utroak rada, zauzimanje velikog pro-
stora, ponekad i ometanje procesa proizvodnje, a time i znatne trokove. Stoga treba teiti
da se obim probne montae svede na najmanji mogu#i obim, to se moe posti#i pravilnim
koncipiranjem konstrukcije i primenom savremenih tehnologija proizvodnje sa visokim
kvalitetom izrade !eli!nih konstrukcija.
Probna montaa se uglavnom sprovodi na posebnom otvorenom prostoru, opremlje-
nom odgovaraju#om opremom (dizalice, instalacije, ...). Cilj probne montae je sprovo"e-
nje kontrole kompatibilnosti susednih montanih sklopova, dimenzija, oblika i nadvienja,
kao i priprema montanih spojeva !eli!ne konstrukcije. Prilikom probne montae sprovodi
se i razvrtavanje rupa za mehani!ka spojna sredstva na definitivan pre!nik.
Poloaj delova konstrukcije pri probnoj montai moe biti horizontalan (slika $0.28) ili
vertikalan, to zavisi od tipa konstrukcije. Pri tome se probna montaa moe vriti za kon-
strukciju kao celinu, ili sukcesivno za pojedine delove konstrukcije, tako da se u svakoj fa-
zi koristi i jedan montani deo iz prethodne faze.
Slika 10.28 - Probna montaa sandu!astog mostovskog nosa!a
Nakon procesa izrade konstrukcije u radionici i probne montae, posle nanoenja zati-
te od korozije, sprovodi se dodatno ozna!avanje delova konstrukcije. Ove oznake podrazu-
mevaju podatke o sklopovima konstrukcije, njihovom poloaju u konstrukciji, vezi sa su-
sednim sklopovima, kao i podatke vezane za utovar, transport, istovar i redosled odvijanja
radova na gradilitu.
Izrada !eli!nih konstrukcija u radionici i kontrola kvaliteta 20$
Nanoenje alfanumeri!kih oznaka sprovodi se na vie na!ina:
utiskivanjem u !eli!nu konstrukciju (podaci o nazivu i poloaju sklopa),
ispisivanjem bojom (podaci o gabaritima, teini, mestima hvatanja pri utovaru, ori-
jentaciji pri transportu i montai),
privezivanjem metalnih oznaka i
lepljenjem nalepnica.
Tako"e se, prema potrebi, mogu ozna!iti i podaci koji se odnose na mesto otpreme, is-
poru!ioca i naru!ioca, broj ugovora i dr. Na slici $0.29 prikazan je montani komad koji je
ozna!en i spreman za transport na gradilite.
Slika 10.29 - Ozna!eni montani komad
2.5.12 Zatita od korozije, skladitenje gotove konstrukcije i otprema
Zatita od korozije sprovodi se nakon svih prethodno opisanih radnih operacija procesa
izrade !eli!nih konstrukcija. Ona se sprovodi u skladu sa odredbama Pravilnika o tehni!-
kim merama i uslovima za zatitu !eli!nih konstrukcija od korozije, to je detaljno opisano
u poglavlju $$ ove knjige.
Na kraju svih faza izrade, !eli!na konstrukcija se skladiti na posebno ure"enom pro-
storu i to na na!in koji obezbe"uje njenu zatitu od svakog dejstva koje moe prouzroko-
vati ote#enje. Pri tome treba voditi ra!una o slede#em:
da uskladitenje delova bude stabilno,
da delovi konstrukcije ne naleu na tlo,
da se delovi konstrukcije polau na podmeta!e, a pri slaganju u vie redova da se iz-
me"u njih stave umeci,
da razmak izme"u podmeta!a i umetaka isklju!i pojavu trajnih deformacija !eli!ne
konstrukcije,
da se na uskladitenim delovima konstrukcije ne zadrava voda i
da nosa!i, po pravilu, budu u vertikalnom poloaju.
Pre otpreme sa skladita na montau !eli!na konstrukcija treba da bude:
sortirana po pojedinim objektima, oznakama i redosledu montae,
pregledana i utvr"ena ote#enja otklonjena,
pripremljena za montau, to podrazumeva da su ne!isto#e i r"a otklonjeni, nanese-
ne potrebne oznake, na delove konstrukcije postavljeni montani ure"aji, formirani
krupniji montani delovi, oslona!ki elementi o!i#eni i podmazani,
zati#ena od korozije (po potrebi).
Otprema !eli!ne konstrukcije na gradilite podrazumeva njeno pakovanje, utovar i
transport. Pri tome se mora voditi ra!una da se konstrukcija zatiti od ote#enja, osigura
bezbedan transport, i da se tovarni prostor u to ve#oj meri iskoristi. Dimenzije delova
konstrukcije koji se transportuju zavise od propisanih gabarita i saobra#ajnih uslova tran-
sporta u elezni!kom, drumskom i vodenom saobra#aju, o !emu treba voditi ra!una jo u
fazi izrade projektne dokumentacije.
3 KONTROLA KVALITETA !ELI!NIH KONSTRUKCIJA
3.1 OPTE
Kontrola kvaliteta predstavlja sastavni deo procesa proizvodnje !eli!nih konstrukcija i
generalno zavisi od vrste i zna!aja konstrukcije, vrste primenjenih materijala, kao i od teh-
nologije vezane za proces proizvodnje konstrukcije.
Kontrola kvaliteta !eli!nih konstrukcija obuhvata:
kontrolu materijala,
kontrolu izrade u radionici,
kontrolu montae !eli!ne konstrukcije i
kontrolu nanesene zatite od korozije.
3.2 KONTROLA I PRIJEM MATERIJALA
Materijali koji se uobi!ajeno primenjuju u !eli!nim konstrukcijama su: konstrukcioni
!elik, mehani!ka spojna sredstva (zavrtnjevi, navrtke i podloke) i dodatni materijal za za-
varivanje. Kontrola materijala koji #e biti ugra"eni u !eli!nu konstrukciju podrazumeva is-
pitivanja odre"enih karakteristika materijala, koja se sprovode na slu!ajnom uzorku, a u
saglasnosti sa odgovaruju#im standardima.
U slu!aju kontrole konstrukcionog !elika treba voditi ra!una o slede#em:
prijem razli!itih vrsta proizvoda (limovi, cevi, profili, ...) treba vriti odvojeno,
uzimanje uzoraka treba izvriti u fabrici koja proizvodi proizvode ili u radionici, ali
pre njihove upotrebe, da bi se izbegli zastoji u procesu izrade konstrukcije, ili odbi-
janje ve# upotrebljenih materijala,
uvek treba zahtevati atestnu dokumentaciju za odgovaraju#i proizvod,
potrebno je voditi statisti!ku kontrolu svakog komada sa mestom njegove ugradnje,
prema radioni!koj dokumentaciji,
svaki materijal mora biti jasno i trajno obeleen sistemom oznaka koji omogu#ava
identifikaciju vrste !elika, vrste proizvoda, dimenzija, klase, proizvo"a!a, broja na-
Izrada !eli!nih konstrukcija u radionici i kontrola kvaliteta 203
rudbe, koji garantuje ispunjenje tolerancija za odgovaraju#i materijal predvi"en
projektom, u skladu sa odgovaraju#im propisima,
veli!ina uzorka po klasi ili vrsti proizvoda odre"uje se u skladu sa teinom narudbe,
uzorke treba uzimati po principu slu!ajnog izbora, tako da je uvek potrebno predvi-
deti ve#i broj komada proizvoda.
Za konstrukcione !elike uobi!ajeno je ispitivanje slede#ih svojstava:
granice razvla!enja,
!vrsto#e na zatezanje,
modula elasti!nosti,
izduenja pri lomu,
elasti!nosti (za tanke limove i krune uplje profile),
savijanja (za profile) i
hemijskog sastava (samo u specijalnim slu!ajevima).
U slu!aju kontrole mehani!kih spojnih sredstava treba voditi ra!una o istim generalnim
stavovima kao i u slu!aju kontrole konstrukcionog !elika. Osim toga, treba voditi ra!una
da je na proizvodima utisnuta trajna oznaka koja se odnosi na kvalitet !elika i ime proizvo-
"a!a i da broj uzoraka iznosi od $ do 3% u odnosu na ukupan broj komada. Ispitivanja me-
hani!kih spojnih sredstava koja se sprovode u cilju potvrde njihovog kvaliteta su:
za zavrtnjeve, izpitivanje zatezanjem i izpitivanje stanja povrina,
za navrtke i podloke, ispitivanje tvrdo#e.
Kontrola dodatnog materijala za zavarivanje podrazumeva kontrolu samog materijala
prema odgovaraju#im standardima i kontrolu uslova skladitenja ovih materijala prema
uputstvu proizvo"a!a i garantnom listu.
3.3 KONTROLA IZRADE U RADIONICI I PRIJEM KONSTRUKCIJE
Pri izradi !eli!ne konstrukcije u radionici, u zavisnosti od njene vrste i zna!aja, sprovo-
di se stalna ili povremena kontrola, koju, po pravilu, sprovode ovla#eni predstavnici naru-
!ioca u prisustvu ovla#enih predstavnika izvo"a!a radova na izradi !eli!ne konstrukcije.
Ona, u osnovi, treba da obuhvati slede#e aktivnosti:
isporuku materiala za koje je prethodno izvrena kontrola u fabrici,
nadzor nad izradom radioni!ke dokumentacije i ablona za se!enje,
kontrolu se!enja,
kontrolu zavarivanja, primenom metoda opisanih u poglavlju 2,
kontrolu spojeva sa zavrtnjevima,
dimenzionalnu kontrolu gotovih elemenata.
Po zavretku izrade u radionici vri se prijem !eli!ne konstrukcije i to, po pravilu, u ra-
dionici, pre nanoenja zatite od korozije. Uobi!ajeno je da prijem !eli!ne konstrukcije vr-
e ovla#eni predstavnici naru!ioca, izvo"a!a radova na montai i projektantske organiza-
cije, u prisustvu ovla#enih predstavnika izvo"a!a radova na izradi !eli!ne konstrukcije.
Delovi !eli!ne konstrukcije pripremljeni za prijem moraju biti pristupa!ni za pregled.
Za delove konstrukcije i spojeve koji se nakon zavrene montae na gradilitu ne moe vr-
iti kontrola, mora biti obavljen tehni!ki prijem pre prijema konstrukcije na gradilitu.
Izvo"a! radova na izradi !eli!ne konstrukcije duan je da pri prijemu konstrukcije stavi
na uvid svu potebnu dokumentaciju: projekat (radioni!ku dokumentaciju), ateste o osnov-
nom materijalu, spojnim sredstvima i drugim materijalima ugra"enim u konstrukciju, fil-
move i nalaze o prozra!enim avovima, ateste za zavariva!e i uverenja o kvalifikacijama
drugih stru!nih lica angaovanih na izradi konstrukcije, metodama pripreme i zatite povr-
ina i dr.
3.4 KONTROLA MONTAE I PRIJEM MONTIRANE !ELI!NE
KONSTRUKCIJE
Montaa i spajanje elemenata !eli!ne konstrukcije izvode se po redosledu i na na!in
koji su odre"eni projektom montae, i to tako da montirana konstrukcija dobije oblik i po-
loaj koji su predvi"eni projektom. U skladu sa tim, u fazi montae !eli!ne konstrukcije
neophodno je:
kontrolisati osovinski i visinski poloaj montiranog dela !eli!ne konstrukcije odgo-
varaju#im brojem merenja,
kontrolisati nivelisanjem potrebno nadvienje !eli!ne konstrukcije, definisano pro-
jektom montae, o !emu se unose podaci u gra"evinski dnevnik,
proveriti odgovaraju#im instrumentima pravilnost postavljene !eli!ne konstrukcije, kao
i u!vr#ivanje, odmah po zavretku montae svakog krutog segmenta konstrukcije,
kontrolisati montane spojeve, koji mogu biti izvedeni mehani!kim spojnim sred-
stvima ili zavarivanjem, prema odgovaraju#im tehni!kim propisima za nose#e !eli!-
ne konstrukcije.
Veli!ine doputenih odstupanja razli!itih vrsta !eli!nih konstrukcija u odnosu na polo-
aj predvi"en projektom odre"ene su odredbama Pravilnika o tehni!kim merama i uslovi-
ma za montau !eli!nih konstrukcija (Sl. list SFRJ, br. 29/70).
Nakon zavretka montae, a pre po!etka kori#enja konstrukcije, vri se tehni!ki pre-
gled i ispitivanje !eli!ne konstrukcije, prema Tehni!kim propisima za pregled i ispitivanje
nose#ih !eli!nih konstrukcija (Sl. list SFRJ 6/65).
11
ZA[TITA ÊLI^NIH KONSTRUKCIJA
OD KOROZIJE
1 OPTE
1.1 OSNOVNI POJMOVI O KOROZIJI
Korozija elika predstavlja elektrohemijski proces iji je mehanizam u osnovi isti kao
kod obine baterije kod koje dva metala, anoda i katoda, u provodljivoj sredini (elektroli-
tu) reaguju tako da se anoda razlae i generie se elektrina struja. Pri koroziji elika jedan
deo njegove povrine ponaa se kao anoda, a drugi kao katoda. Delovi povrine elika koji
su prekriveni esticama neistoe ponaaju se kao anoda, dok se delovi koji su izloeniji
kiseoniku (istije povrine) ponaaju kao katoda. Sa razvojem procesa korozije dolazi do
pomeranja i promena ovih povrina, jer povrine prekrivene rom postaju anodine.
U hemijskoj reakciji na anodi dolazi do razlaganja gvoa Fe na pozitivno naelektrisa-
ne jone gvoa Fe
++
, pri emu se oslobaaju elektroni. U hemijskoj reakciji na katodi do-
lazi do vezivanja kiseonika O
2
i vode H
2
O sa osloboenim elektronima, to prouzrokuje
stvaranje negativno naelektrisanih jona hidroksida (OH)
-
. Konano, u kombinovanoj reak-
ciji, spajanjem pozitivnih jona gvoa Fe
++
i negativnih jona hidroksida (OH)
-
, dobija se
hidroksid gvoa Fe(OH)
2
, koji potom oksiduje u hidratisani oksid gvoa (Fe
2
O
3
xH
2
O),
poznatiji kao ra. Ovaj proces ematski je prikazan na slici 11.1.
Kao to se moe videti, da bi dolo do pojave korozije, neophodno je prisustvo kako ki-
seonika tako i vlage. U odsustvu bilo kog od ovih inilaca do korozije nee doi, kao to je
sluaj u suvim sredinama (odsustvo vlage), ili kod hermetiki zatvorenih upljih profila
(odsustvo kiseonika). U sluaju podvodnih i podzemnih konstrukcija, presudan faktor
predstavlja dovod kiseonika. Sa druge strane, u atmosferi, gde je kiseonik slobodan, klju-
an faktor je prisustvo vlage, pa stepen korozije zavisi od duine trajanja prisustva vlage.
Slika 11.1 - ematski prikaz elektrohemijskog procesa korozije
Korozija se manifestuje smanjenjem debljine elinog elementa, to posle dueg perio-
da moe da narui nosivost i stabilnost eline konstrukcije. Taj gubitak zavisi od sredine
u kojoj se konstrukcija nalazi. Priblini godinji gubitak u debljini elinog materijala iz-
nosi:
do 0,004 mm u pustinji,
0,03 - 0,05 mm u otvorenoj nezagaenoj sredini,
0,04 - 0,16 mm u industrijskoj sredini,
0,06 - 0,16 mm u primorju.
1.2 VRSTE KOROZIJE
Zavisno od sredine u kojoj se nalaze eline konstrukcije, korozija moe biti:
atmosferska korozija (u slobodnom ili zatvorenom prostoru),
korozija u vodi,
korozija u zemlji,
kontaktna korozija (nastaje u dodiru sa drugim materijalima),
naponska korozija.
Stepen ugroenosti od atmosferske korozije je relativno nizak u nezagaenim seoskim
sredinama, s obzirom na injenicu da ista voda predstavlja slab elektrolit. Meutim, u in-
dustrijski zagaenim sredinama, gde postoji prisustvo kiselina, ili u primorju, gde je pove-
ana koncentracija soli u vazduhu, voda postaje dobar elektrolit i stepen ugroenosti od
korozije je znatno vei. Stoga je pri odreivanju sistema zatite od atmosferske korozije
neophodno voditi rauna da li se radi o normalnoj, industrijskoj, ekstremno agresivnoj, ili
primorskoj atmosferi.
U sluaju prisustva samo jednog metala, delovi povrine izloene koroziji se ponaaju
kao anoda, i generisana struja je izuzetno mala. U sluaju kontakta dva metala, u prisustvu
vlage, ona moe biti znatno vea, tako da se celokupna povrina jednog metala ponaa kao
anoda, a celokupna povrina drugog kao katoda. Tada se korozija anode ubrzava, a korozi-
ja katode biva spreena. Ovaj fenomen je poznat kao kontaktna korozija. Zbog toga je veo-
ma bitno spreiti kontakt elika i drugih metala, kao to su nerajui elik, bakar i alumi-
nijum. Sa druge strane, ova pojava omoguava zatitu elinih konstrukcija upravo obla-
ganjem anodnim metalima, kao to su cink i aluminijum.
Zatita elinih konstrukcija od korozije 207
Kod kablova i uadi koji, generalno, predstavljaju izuzetno napregnute elemente, efekti
korozije su znatno izraeniji. Ovaj fenomen se naziva naponska korozija.
Iz svega izloenog, moe se zakljuiti da osetljivost prema koroziji, za razliku od mno-
gih drugih povoljnih upotrebnih osobina, predstavlja nepovoljnu karakteristiku elika kao
materijala za graevinske konstrukcije.
1.3 DIREKTNE I INDIREKTNE TETE
Neki od osnovnih razloga to korozija elika danas predstavlja veliki tehniki i privred-
ni problem su: intenzivna industrijalizacija praena zagaenjem atmosfere, porast cene za-
tite od korozije (i do 10-20% kotanja cele konstrukcije), stalno poveanje proizvodnje
elika i njegove primene za izradu konstrukcija, kao i usavravanje metoda prorauna i
konstrukcijskog oblikovanja koje rezultuju veim iskorienjem mehanikih osobina eli-
nog materijala, ali time i poveanom osetljivou na koroziju.
tetno dejstvo korozije ogleda se kroz dva razliita aspekta: direktne i indirektne tete.
U direktne tete od korozije spada gubitak teine, odnosno umanjenje debljine elinog
elementa, ali i negativna promena bitnih mehanikih i tehnolokih svojstava elika, kao to
su granica razvlaenja, vrstoa na zatezanje, izduenje, otpornost na krti lom. Nakon du-
eg perioda, to za posledicu moe imati i naruavanje nosivosti, stabilnosti i upotrebljivo-
sti eline konstrukcije. Promene granice razvlaenja f
y
i vrstoe na zatezanje f
u
obinog
konstrukcionog elika 0361, tokom tri godine izloenosti industrijskoj atmosferi, ilustro-
vane su na slici 11.2.
Slika 11.2 - Promena granice razvlaenja f
y
u
u toku tri godine (0361)
Naroito nepovoljno dejstvo korozija ima kod savremenih elinih konstrukcija koje se
sve vie primenjuju, kao to su prostorne konstrukcije, lake konstrukcije, ortotropne ploe,
tanki limeni elementi kod kojih postoji visok stepen iskorienja, ali time i mala rezerva no-
sivosti. Uporeenje procentualnog smanjenja povrine poprenog preseka, za razliite deblji-
ne materijala, prikazano je u tabeli 11.1. Jasno moe da se uoi drastina razlika iz koje se
moe izvesti zakljuak o znatno veoj ugroenosti od korozije u sluaju tanjih elemenata, pri
istoj vrednosti smanjenja debljine. Podatak da godinji gubitak koji iznosi 1,5-2% ukupne te-
ine ugraenog elika predstavlja dobar pokazatelj obima direktnih teta od korozije, a sa-
mim tim i ozbiljnosti ovog problema.
Tabela 11.1 - Uporeenje procentualnog smanjenja povrine poprenog preseka
Debljina materijala t |mmj 1 5 10 15
Smanjenje debljine At |mmj 2x0,1=0,2 0,2 0,2 0,2
Gubitak povrine
poprenog preseka
t
t
100 |%j 20 4 2 1,33
Mogue indirektne tete, kao to su prekid proizvodnje, trokovi popravki, ugroena si-
gurnost ljudi i objekata, predstavljaju faktor koji takoe treba imati u vidu pri razmatranju
ovog problema, jer mogu viestruko premaiti direktne tete.
1.4 FAKTORI OD UTICAJA NA IZBOR SISTEMA ZATITE
Pri izboru sistema zatite od korozije treba uzeti u obzir: vrstu elika, stanje povrine
konstrukcije, vrstu i nain oblikovanja, vrstu optereenja, poloaj i stepen izloenosti kon-
strukcije spoljnim uticajima, spoljnu sredinu i klimatske uslove (temperaturne promene,
stepen vlanosti, vetrove i dr.). Takoe treba voditi rauna i o opasnosti od skupljanja pra-
ine i neistoa, kao i pristupanosti i mogunosti pregleda i obnove primenjenog sistema
zatite.
S obzirom na veliki broj faktora od uticaja kao i na njihovu razliitost u pojedinim slu-
ajevima, ne moe se govoriti o postojanju univerzalne i optimalne zatite od korozije.
Svaki konkretan sluaj predstavlja poseban problem sa stanovita antikorozione zatite i za
svaku konkretnu situaciju treba obezbediti korozionu otpornost koja u tehnikom i eko-
nomskom smislu optimalno odgovara uslovima eksploatacije.
Prema Pravilniku o tehnikim merama i uslovima za zatitu elinih konstrukcija od
korozije (Sl. list SFRJ 32/70), u cilju utvrivanja merila za izbor sistema zatite od korozi-
je, eline konstrukcije se razvrstavaju u tri klase, i to:,
I klasa - znaajne eline konstrukcije na otvorenom prostoru (mostovi i druge kon-
strukcije koje slue javnom saobraaju, tornjevi i jarboli za transmisiju),
II klasa - ostale eline konstrukcije na otvorenom prostoru (zgrade, ureaji, stubo-
vi, cevovodi, rezervoari i sl.),
III klasa - eline konstrukcije u zatvorenom prostoru (krovne konstrukcije, nosee
konstrukcije zgrada i sl.).
Kod zgrada, elina konstrukcija se, u veini sluajeva, nalazi u unutranjosti i veoma
kratkotrajno je izloena dejstvu vlage, pa je i mogunost pojave korozije neznatna. U slu-
aju administrativnih zgrada, kola, bolnica i ostalih zgrada za javnu upotrebu, gde je unu-
tranja klima prilagoena boravku ljudi (obezbeeno prirodno ili vetako provetravanje
ili klimatizacija), nema potrebe za globalnom zatitom od korozije. Generalno, nulti stepen
ugroenosti od korozije imaju delovi eline konstrukcije zgrada kojima se putem prove-
travanja ili klimatizacije odravaju projektovani uslovi temperature i vlanosti, delovi kon-
strukcije na kojima se ne kondenzuje voda, kao i obloeni, neprovetravani delovi sa mo-
gunou kratkotrajne visoke vlanosti koja se otklanja preko obloge.
Ukoliko je elina konstrukcija vidljiva, obino postoji potreba za bojenjem iz dekora-
tivnih razloga. U tom sluaju mogu se primeniti jednostavni i jeftini sistemi koji samo tre-
ba da zadovolje odreene estetske kriterijume.
Laka antikoroziona zatita (na primer 1 osnovni + 1 prekrivni premaz) primenjuje se u slu-
aju niskog stepena ugroenosti. To je sluaj kod delova elinih konstrukcija kod kojih se ja-
vlja kratkotrajno dostizanje take rose usled nepovoljnih temperaturnih okolnosti, kao to su
stubovi i nosai u oblasti spoljnih zidova koji su sa jedne strane izloeni temperaturi u unutra-
njosti zgrade, a sa druge strane spoljanjoj temperaturi koja se moe znatno razlikovati. U ka-
tegoriju niskog stepena ugroenosti spadaju i delovi konstrukcija u prostorijama sa poveanom
vlanou bez zadovoljavajue parne brane, kao i delovi u neprovetrenim prostorijama i pro-
storijama izloenim temperaturnim promenama.
Potreba za lokalnom primenom jaih sistema zatite od korozije javlja se samo u manjem
broju sluajeva, kod delova konstrukcije u unutranjoj sredini sa visokom relativnom vlano-
u, kondenzatima, vodenom parom ili hemijskim agensima (kuhinje, bazeni i sl.).
2 ZATITA OD KOROZIJE
Postoje dva oblika zatite elinih konstrukcija od korozije: aktivna i pasivna zatita.
Pod aktivnom zatitom podrazumevaju se mere koje utiu na smanjenje agresivnosti okol-
ne sredine, kao i izbor elinog materijala i povoljno konstrukcijsko oblikovanje sa stano-
vita korozione otpornosti. Pasivna zatita zasniva se na izolovanju elinih povrina od
sredine sa korozionim agensima. ematski prikaz generalne klasifikacije mera za zatitu
od korozije prikazan je na slici 11.3.
2.1 MERE AKTIVNE ZATITE OD KOROZIJE
2.1.1 Mere prema korozionoj sredini
Mere aktivne zatite od korozije koje treba preduzeti jo u fazi izbora lokacije objekta i
izrade idejnog projekta usmerene su ka korozionoj sredini, odnosno ka nepovoljnim uslo-
vima korienja koje sa stanovita korozije treba izbegavati. Osnovno o emu treba voditi
rauna u okviru ove grupe mera aktivne zatite je sledee:
Tehnoloke procese i postrojenja u samom objektu u kojima dolazi do stvaranja ko-
rozionih agenasa, kao to su dimni gasovi, pare kiselina, sumpor dioksid, praina,
visoka relativna vlanost i dr. treba projektovati tako da se ovi tetni agensi u to
veoj meri odstrane od eline konstrukcije;
Ako su izvori tetnih agenasa u blizini razmatranog objekta treba, ukoliko je to mo-
gue, locirati objekat van glavnih pravaca vetrova u toj zoni;
Treba obezbediti prirodnu cirkulaciju vazduha, a time i smanjenje tetnog dejstva age-
nasa iz atmosfere, postavljanjem objekata na dovoljnoj meusobnoj udaljenosti. Na-
roito treba voditi rauna o rastojanju eline konstrukcije od dimnjaka sa koroziono
agresivnim gasovima, hemijskih postrojenja i drugih izvora agresivnih agenasa.
Slika 11.3 - ematski prikaz mera za zatitu od korozije
2.1.2 Katodna zatita
Jo jedan vid aktivne zatite od korozije predstavlja i katodna zatita, koja se zasniva
na katodnoj polarizaciji elinih konstrukcija u prisustvu elektrolita. Katodna polarizacija
se ostvaruje pomou spoljnog izvora jednosmerne struje ili vezivanjem eline konstrukci-
je za metal (anodu), iji je elektrohemijski potencijal negativniji od potencijala eline
konstrukcije koja se zatiuje. Ovakav vid zatite takoe utie na smanjenje agresivnog
delovanja okolne sredine.
2.1.3 Izbor materijala
Razliiti delovi konstrukcije esto su izloeni razliitim korozionim uslovima ili nisu
podjednako pristupani, pa im je i mogunost obnove zatite nejednaka. U cilju postizanja
priblino iste korozione otpornosti cele konstrukcije, kao alternativa primeni razliitih si-
stema zatite, a kao poseban vid aktivne zatite, treba izvriti prikladan izbor razliitih ma-
terijala i kombinovati ih na odgovarajui nain. Ovo posebno treba imati u vidu kod ele-
menata koji su nepristupani i ne mogu se naknadno tititi i odravati. Osim toga, naroitu
panju treba posvetiti opasnosti od kontaktne korozije i, gde je to potrebno, primeniti mere
za njeno spreavanje.
2.1.4 Niskolegirani elici sa poveanom otpornou na koroziju
Sloj re koji se formira kod ugljeninog elika je porozan, proputa vodu i na taj nain
omoguava irenje procesa korozije na donje slojeve. Jedna od mera za spreavanje takvog
procesa je primena niskolegiranih elika sa poveanom otpornou prema koroziji (weathering
steel), ija je otpornost na koroziju ak 4-6 puta vea u odnosu na ugljenine elike.
Slika 11.4 - a) Uticaj sredine na brzinu korozije elika sa poveanom korozionom otpornou;
b) Uporeenje sa obinim elikom
Naime, dodavanjem manjih koliina (do 3%) elemenata kao to su bakar (Cu), nikl (Ni) i
hrom (Cr) eliku, dobija se gui povrinski sloj re finije sitnozrne strukture, koji hemijski re-
aguje sa atmosferskim sumporom. Kao rezultat, stvaraju se nerastvorljive bazine sulfatne soli
koje spreavaju stvaranje pora u formiranom sloju re. Na taj nain, dobijeni atherentni, slabo-
propustljivi, tanak sloj re, praktino u potpunosti spreava dalju koroziju i time iskljuuje po-
trebu za primenom nekog od dodatnih sistema pasivne zatite.
Debljinu ovog sloja, odnosno umanjenje debljine elementa, koje iznosi do 0,25 mm nakon
perioda od 4-5 godina, treba uzeti u obzir pri dimenzionisanju. Treba istai da ovakvi elici po-
seduju iste mehanike i tehnoloke osobine kao i standardni konstrukcioni elici, a neznatno su
skuplji. Korozione osobine i uporeenje sa obinim elikom prikazani su na slici 11.4.
Ipak, ni ovakavim nainom postizanja korozione otpornosti ne moe se u svim sluajevima
postii potpuna efikasnost. Do formiranja sloja re slabe propustljivosti moe doi samo u
uslovima cikline promene vlane i suve sredine, pa se, na primer, u sluaju konstantne vlano-
sti ovakav sloj ne moe formirati. Takoe, puni efekat se ne moe postii ni u sluaju poveane
koncentracije soli u vazduhu.
2.1.5 Oblikovanje elinih konstrukcija
Jo jedan vid aktivne zatite elinih konstrukcija od korozije, koji treba posebno istai
i o kome svaki projektant treba da vodi rauna, predstavlja oblikovanje elinih konstruk-
cija i njihovih elemenata na nain koji je celishodan sa aspekta zatite od korozije. Uz
ostale mere aktivne zatite, primenom ovakvog pristupa konstrukcijskom oblikovanju, ko-
rozija eline konstrukcije, a samim tim i potreba za primenom razliitih sistema pasivne
zatite, moe se svesti na najmanji obim. Time se moe postii ne samo smanjenje troko-
va pasivne zatite, ve i ekonominost zbog niskih trokova obnove takve zatite u periodu
eksploatacije objekta.
Generalno, potrebno je projektovati konstrukcije tako da se u to veoj meri sprei nago-
milavanje raznih neistoa i vlage. Odgovarajuim nagibima krovnih povrina, postavlja-
njem otvora i odvodnih cevi, ugraivanjem parnih brana, obezbeenjem prirodnog, a ukoliko
je to potrebno i vetakog provetravanja, potrebno je efikasno evakuisati atmosferske pada-
vine i kondenzat. Takoe je vano i obezbediti pristupanost svim delovima konstrukcije,
kako bi bilo mogue obavljati periodine preglede i obnavljanje zatite od korozije.
U narednom tekstu istaknuti su osnovni principi kojih se treba pridravati prilikom ob-
likovanja konstrukcijskih elemenata i njihovih veza i spojeva.
2.1.5.1 Nosai
Sa stanovita korozione zatite, puni limeni nosai predstavljaju povoljnije reenje u
odnosu na reetkaste nosae. Njihove velike ravne povrine pogodne su za obavljanje po-
stupaka ienja i nanoenja sistema zatite, pa i za sprovoenje kontrole, to rezultira bo-
ljim kvalitetom. Veu korozionu otpornost imaju sanduasti limeni nosai u odnosu na
jednozidne limene nosae.
Pri ojaanju ovakvih nosaa povoljnije je usvojiti pojasne lamele promenljivih dimen-
zija zavarene sueonim avovima nego dodatne lamele zavarene ugaonim avovima (slika
11.5). Ukruenja limenih nosaa treba oblikovati na nain prikazan na slici 11.6, ili ih iz-
bei, ukoliko je to mogue sa stanovita njihove statike funkcije.
Slika 11.5 - Oblikovanje punih nosaa
Slika 11.6 - Oblikovanje poprenih ukruenja punih nosaa
Reetkasti nosai, zbog svoje razuene konstrukcije, brojnih otrih ivica, vornih limo-
va i zazora, koji predstavljaju mesta pogodna za zapoinjanje korozije (tzv. "korozione
take"), nepovoljniji su sa korozionog aspekta. Prilikom oblikovanja ovakvih nosaa po-
trebno je, stoga, teiti izbegavanju takvih mesta. Najpovoljniji su reetkasti nosai bez
vornih limova, formirani direktnim zavarivanjem okruglih, zatim etvorougaonih upljih
profila, pa najzad otroivinih profila (slika 11.7).
Slika 11.7 - Oblikovanje reetkastih nosaa
2.1.5.2 Popreni preseci
to se oblika poprenih preseka tie, poeljno je primenjivati preseke sa manjim odno-
som povrine predviene za zatitu od korozije i teine (O/G |m
2
/tj), jer se tako postie
ekonominost predvienog sistema antikorozione zatite.
Slika 11.8 - Oblikovanje viedelnih tapova
Mogunost pojave i brzina irenja korozije zavise od oblika poprenih preseka. Sa tog
aspekta, najveu korozionu otpornost imaju okrugli, zatim etvorougaoni uplji profili, pa
otroivini profili. U sluaju viedelnih i otvorenih preseka (slika 11.8), u cilju nesmeta-
nog nanoenja, ili obnove zatite, propisane su minimalne vrednosti razmaka d
1
i d
2
, u za-
visnosti od visine preseka h (tabela 11.2).
Tabela 11.2 - Minimalne vrednosti razmaka kod viedelnih profila
Razmak Visina preseka Nanoenje zatite
d
1
h/2 h Prskanjem
d
1
h h Premazivanjem etkama
d
2
120 mm h 300 mm
d
2
120+0,767(h300) 300 < h < 600
d
2
350 mm h 600 mm
Elemente elinih konstrukcija zatvorenog neprohodnog poprenog preseka, radi spre-
avanja unutranje korozije, potrebno je hermetiki zatvarati poklopcima koji se zavaruju
na njihovim krajevima. Takvi elementi zatiuju se samo sa spoljne strane. Izuzetno, ele-
menti elinih konstrukcija III klase ne moraju se hermetiki zatvarati zavarivanjem, ako
su njihove unutranje povrine zatiene od korozije i ukoliko im je obezbeeno dobro
provetravanje i odvodnjavanje. Panju treba usmeriti i ka orijentaciji poprenih preseka,
naime, treba teiti da popreni preseci budu postavljeni tako da ne zadravaju vodu (slika
11.9).
Slika 11.9 - Poloaj otvorenih preseka u konstrukciji
2.1.5.3 Spojna sredstva
Spojevi i spojna sredstva, takoe, predstavljaju kritina mesta sa stanovita korozije. U
odnosu na mehanika spojna sredstva zavarivanje ima prednost u smislu prevazilaenja
problema korozije. Ipak, treba izbegavati isprekidane avove, jednostrane ugaone i nepot-
puno provarene sueone avove, jer zazori koji u tim sluajevima figuriu predstavljaju
"korozione take" (slika 11.10). Takoe je potrebno otkloniti sve neravnine, ispupenja i
zareze na povrini avova, jer oni onemoguavaju stvaranje ravnomernog sloja zatite i ti-
me naruavaju njegov kvalitet.
Slika 11.10 - Oblik zavarenih avova
2.1.5.4 Meuspratne konstrukcije
U ovom sluaju, vaan faktor predstavljaju temperaturni uslovi iznad i ispod meu-
spratne konstrukcije. Ukoliko je prostor zagrejan sa obe strane betonske ploe, dovoljno je
primeniti posebnu zatitu ili potpuno zaptivanje podunih zazora u spoju nosaa ili vatro-
otporne obloge sa betonskom ploom. U sluaju primene prefabrikovanih betonskih ploa,
alternativa zaptivanju podunih zazora je nanoenje poboljane zatite od korozije na do-
dirnu povrinu nosaa meuspratne konstrukcije i betonske ploe (slika 11.11).
Ukoliko postoji razlika u zagrejanosti prostora sa razliitih strana betonske ploe, ili u
sluaju ivinih nosaa uz fasadnu oblogu, potrebno je postaviti parnu branu po celom obi-
mu vatrootporne obloge i izvriti dobro zaptivanje u spoju sa betonskom ploom i fasad-
nom oblogom (slika 11.12a). Ukoliko je primenjen vatrootporni sloj, ili u odsustvu bilo
kakve zatite od poara, neophodno je izvriti poboljanu zatitu od korozije po celom obi-
mu nosaa (slika 11.12b).
U sluaju betonskih ploa sa profilisanim limovima, kritina mesta za pojavu konden-
zata, a time i za pojavu korozije, predstavljaju uplji prostori izmeu gornjeg pojasa nosa-
a meuspratne konstrukcije i trapezastog lima, te je potrebno sprovesti njihovu pobolja-
nu zatitu (slika 11.13a). Ukoliko je elini nosa obloen vatrootpornom oblogom, vri se
utiskivanje vatrootpornih umetaka u upljine izmeu profilisanog lima i nosaa, a po obi-
mu vatrootporne obloge postavlja se parna brana (slika 11.13b).
Slika 11.11 - Mere zatite u sluaju iste temperature iznad i ispod betonske ploe
Slika 11.12 - Mere zatite u sluaju: a) ivinih nosaa; b) razlike temperature
iznad i ispod betonske ploe
Slika 11.13 - Mere zatite u spoju nosaa i betonske ploe sa profilisanim limovima
2.1.5.5 Stubovi u obimnim zidovima i stope stubova
Kada ispuna obimnih zidova i stubovi lee u istoj ravni, pri emu je materijal ispune
beton bez prslina, nije potrebno primeniti zatitu od korozije dodirnih povrina. U sluaju
primene zidane ispune, odgovarajua zatita se mora predvideti (slika 11.14).
Slika 11.14 - Mere zatite u spoju elinog stuba i zidne ispune
U cilju zatite od korozije stopa elinih stubova, potrebno je izdii betonski temelj
najmanje 20 cm iznad terena, a oblik temelja prilagoditii brzom oticanju vode sa mesta
kontakta elika i betona (slika 11.15).
Slika 11.15 - Oblikovanje stope stubova
2.2 MERE PASIVNE ZATITE OD KOROZIJE
Pasivna zatita elinih konstrukcija od korozije ostvaruje se:
premaznim sredstvima,
metalnim prevlakama koje se mogu ostvariti postupcima toplog cinkovanja ili meta-
lizacije,
kombinovanjem zatitnih premaza i metalnih prevlaka, tzv. Dupleks-sistemima.
2.2.1 Priprema povrina elinih konstrukcija za zatitu od korozije
Da bi se izvela kvalitetna zatita od korozije, neophodno je prethodno pripremiti povr-
inu eline konstrukcije. Priprema obuhvata uklanjanje masnoa, neistoa, kovarina od
valjanja i arenja, re i stranih materija (kao to su oteeni delovi postojeih premaza ili
prevlaka i sl.) sa elinih povrina. Pravilnikom o tehnikim merama i uslovima za zatitu
elinih konstrukcija od korozije definisana su tri stepena ienja elinih povrina, ija
primena zavisi od vrste eline konstrukcije, stanja elinih povrina, uslova sredine i
predvienog sistema zatite od korozije:
I stepen - potpuno uklanjanje neistoa i uklanjanje slabo vezanih delova kovarine,
re i stranih materija,
II stepen - potpuno uklanjanje neistoa i uklanjanje slabo vezanih delova kovarine,
re i stranih materija do te mere da na elinoj povrini smeju ostati samo tamne
pore, odnosno tragovi premaza,
III stepen - potpuno uklanjanje neistoa, kovarine, re i stranih materije - sve do
istog metala.
Kod nas ipak najeu primenu nalazi gradacija stepena istoe elinih povrina defi-
nisana svetski poznatom i priznatom vedskom normom SIS 055900. Kategorizacija ste-
pena istoe povrina definisana ovim standardom, sa opisom odgovarajuih bitnih obe-
leja pripreme povrina, prikazana je tabelom 11.3, a poreenje sa klasifikacijama usvoje-
nim u Nemakoj, Velikoj Britaniji i SAD dato je u tabeli 11.4.
Tabela 11.3 - Kategorizacija stepena istoe povrina prema SIS 055900
Stepen
istoe
Bitna obeleja pripreme elinih povrina
Sa 1 Odstranjeni su samo slabo vezani slojevi bui, re i drugih naslaga
(videti sliku 11.16d).
Sa 2 Skoro u potpunosti su odstranjeni bu, ra i ostale naslage tako da na povrini
smeju ostati samo veoma vrsto vezani ostaci ovih slojeva
(kao kod uzorka na slici 11.16e).
Sa 2 Bu, ra i ostale naslage su odstranjene u toj meri da njihovi ostaci ostaju
uoljivi na povrini samo kao blage senke pora
(videti uzorak na slici 11.16f).
Sa 3 Bu, ra i ostale naslage su u potpunosti odstranjene
(kada se povrina posmatra bez uveanja)
Tabela 11.4 - Poredbena klasifikacija stepena istoe povrina nekih zemalja
vedska
SIS 055900
Nemaka
DIN 55928-Deo 4
Velika Britanija
BS 4232
SAD
SSPC-Vis
Sa 1 Sa 1 - SP 7
Sa 2 Sa 2 Trei kvalitet SP 6
Sa 2 Sa 2 Drugi kvalitet SP 10
Sa 3 Sa 3 Prvi kvalitete SP 5
Do kog stepena istoe treba otkloniti naslage sa povrine elika, zavisi od zahteva od-
govarajueg sistema za zatitu od korozije koji e se primeniti. Za uobiajene sisteme za-
titnih slojeva, zadovoljava stepen istoe Sa 2, a za unutranje povrine zatvorenih
zgrada ve i stepen istoe Sa 2. Naime, pokazalo se da ranije uobiajeno postavljani zah-
tev za postizanjem stepena istoe Sa 3, povezan sa znatno viim trokovima, najee ne-
ma opravdanja, s obzirom da u mnogim sluajevima ne obezbeuje proporcionalno pobolj-
anje delotvornosti primenjenog sistema zatite.
Pored klasifikacije stepena istoe povrina pripremljenih za nanoenje sistema zatite
od korozije, nemaki DIN 55928-Deo 4 definie i sledea stanja nepripremljenih povrina
(klase zaralosti povrina):
A - povrina elika zahvaena slojem bui, uglavnom bez re,
B - povrina elika sa zapoetim ljuspanjem bui i zapoetim procesom ranja,
C - povrina elika kod koje je bu ili odstranjena ili zahvaena rom, ali postoje sa-
mo malobrojne za oko vidljive brazgotine od re,
D - povrina elika kod koje je bu zahvaena rom i postoje mnogobrojne za oko vi-
dljive brazgotine od re.
Radi boljeg sagledavanja navedenih klasifikacija, na slici 11.16 prikazani su primeri
uzoraka za poreenje stanja povrina i stepena istoe pripremljenih povrina.
a) "A" b) "B" c) "C"
d) Sa 1 e) Sa 2 f) Sa 2
Slika 11.16 - Primeri za poreenje: stanja nepripremljenih povrina (a, b, c); stanja pripre-
mljenih povrina (d, e, f)
U okviru pripreme elinih povrina sprovode se tehnoloke operacije odmaivanja,
ienja, otpraivanja i prethodne zatite.
Odmaivanje se vri brisanjem istim krpama ili etkama natopljenim rastvaraima
masnoe, kao i u posebnim ureajima za odmaivanje. Nakon odmaivanja sve eline
povrine moraju se obrisati suvim, istim krpama.
Za ienje elinih povrina primenjuju se sledei postupci:
ienje mlazom abraziva (peskarenje) je najee primenjivani postupak, koristi se
za dostizanje drugog i treeg stepena ienja i pri najveem stepenu zaralosti po-
vrine. Zasniva se na usmeravnju mlaza abraziva (elinih zrnaca ili kvarcnog pe-
ska) pod pritiskom, pod odreenim uglom, na elinu konstrukciju. Za ovaj postu-
pak mogu se koristiti rune ili automatske protone peskare;
ienje plamenom je postupak ienja eline povrine oksiacetilenskim plamenom
i pogodnim gorionikom, uz zagrevanje do 150 C. Ovim postupkom moe se ostvariti
drugi stepen ienja. Ne sme se primenjivati za materijale debljine do 6 mm;
ienje hemijskim sredstvima vri se potapanjem elinih povrina u rastvore neo-
rganskih ili organskih kiselina. Primenjuje se za one delove elinih konstrukcija
koje se, s obzirom na oblik i mere, mogu istiti ovim putem. Mora se primeniti u
sluaju zatite od korozije toplim cinkovanjem;
Mainsko ienje je postupak koji se obavlja uz pomo specijalnog mainskog ala-
ta i ureaja (specijalnih ekia, rotacionih elinih etki, brusilica i dr.). Moe se
primeniti u sluaju jake re ili vrste kovarine;
Runo ienje obavlja se pomou ekia, strugalice, lopatice ili eline etke. Po-
godno je za ienje manje pristupanih delova koji se ne mogu istiti mainskim
putem. Za runo ienje ne sme se upotrebljavati dleto.
Nakon ienja elinih povrina, mora se izvriti njihovo otpraivanje i to usisava-
njem, ili oduvavanjem praine mlazom komprimovanog vazduha.
Prethodna zatita elinih konstrukcija izvodi se pomou vo-prajmera (wash-primer),
i-prajmera (etch-primer), ili sredstva za ispiranje povrina, a predstavlja privremenu za-
titu oiene povrine do nanoenja osnovnog premaza ili drugog sredstva zatite od ko-
rozije.
2.2.2 Premazna sredstva
Primena zatitnih premaza najee je primenjivani nain zatite elinih konstrukcija
od korozije. Premazna sredstva predstavljaju materije koje posle suenja na vazduhu osta-
vljaju suvi film kao zatitnu prevlaku. Nanose se runim postupkom (etkom, pitoljem ili
valjkom), mainskim postupkom, ili automatskim postupkom, zavisno od oblika eline
konstrukcije i njenih delova koje treba zatititi.
Zatitni premaz moe biti osnovni i pokrivni. Osnovni premaz se nanosi u jednom ili
dva sloja, a pokrivni u dva ili tri sloja. Prvi osnovni premaz na bazi uljanog minijuma na-
nosi se, po pravilu, etkama neposredno nakon pripreme eline povrine u radionici i nje-
gova trajnost iznosi oko 6 meseci. Ostali premazi mogu se naneti na gradilitu nakon zavr-
ene montae eline konstrukcije.
Premazna sredstva sadre tri osnovne komponente: pigment, vezivno sredstvo i rastva-
ra. Pigment se sastoji od finih vrstih estica koje daju boju i tvrdou premaznom sred-
stvu. Vezivno sredstvo na bazi ulja ili smole vezuje estice pigmenta i tako stvara tvrd i at-
hezivan film. Rastvara smanjuje viskozitet vezivnog sredstva. Savremena premazna sred-
stva kao rastvara koriste vodu.
Danas postoji irok spektar zatitnih premaza na bazi uljanih boja, alkidnih i epoksid-
nih smola, vinila, poliestera, poliuretana, bitumena, hlor-kauuka, neorganskih silikata itd.
Svi zatitni premazi, do odreene mere, proputaju vlagu i kiseonik i osetljivi su na UV
zrake i dejstvo hemikalija, to ograniava njihovu trajnost, pa treba predvideti periodino
obnavljanje premaza. Generalno govorei, trajnost zatitnih premaza raste sa poveanjem
ukupne debljine, koja zavisi od agresivnosti sredine i iznosi oko 100-300 . Ona moe iz-
nositi i 5 do 10 godina, ukoliko se sprovede propisana tehnologija i izvri pravilan izbor si-
stema premaza.
2.2.3 Metalne prevlake
Zatita od korozije moe se ostvariti i oblaganjem povrine elika drugim metalom. Za
zatitu elinih konstrukcija najvie se koriste cink i aluminijum, a postupci za njihovo na-
noenje su toplo cinkovanje i metalizacija. Dobijena zatita ima po pravilu veu trajnost
nego zatitni premazi, i efikasna je u sluaju sredine sa jaim korozionim agensima, kao i
kod konstrukcija sa oteanim uslovima za obnovu zatite. Trajnost prevlake od cinka ilu-
strovana je na slici 11.17.
Slika 11.17 - Trajnost prevlake od cinka
2.2.3.1 Toplo cinkovanje
Postupak toplog cinkovanja je naao primenu kod svih vrsta elinih konstrukcija u
graevinarstvu, mainstvu, rudarstvu, poljoprivredi, industriji, kao i kod velikog broja pro-
izvoda za domainstvo i kod drugih proizvoda kod kojih se koriste elementi od tankog li-
ma. Ovaj postupak se primenjuje i kod betonskih konstrukcija u jako agresivnim sredina-
ma kod kojih se vri toplo cinkovanje armature.
Postupak toplog cinkovanja (slika 11.18) sastoji se od sledeih operacija:
Mehaniko uklanjanje neistoa, kao to su kovarina, troska od zavarivanja, pesak
od peskarenja i dr;
Hemijsko ienje eline konstrukcije od masnih mrlja, boje, ulja i drugih neisto-
a potapanjem konstrukcije u razblaeni rastvor hlorovodonine kiseline, ime se
povrina nagriza i omoguava bolje nanoenje prevlake od cinka (slika 11.18a);
Ispiranje u kadi sa vodom (slika 11.18b);
Potapanje eline konstrukcije u kadu sa rastopom ili rastvorom topitelja (flusa),
tzv. flusovanje (slika 11.18c);
Suenje konstrukcije zagrejanim vazduhom u pei (slika 11.18d);
Potapanja eline konstrukcije u kadu sa rastopljenim cinkom (slika 11.18e), pri e-
mu se elik zagreva do temperature od 450 C, uz zadravanje od oko 1,5-5 minuta.
Na povrini elika formiraju se razliiti slojevi legura gvoa i cinka, preko koje se
nakon izvlaenja iz kade za cinkovanje stvara ist sloj cinka.
Hlaenje konstrukcije u kadi sa vodom (slika 11.18f).
Slika 11.18 - Postupak toplog cinkovanja
S obzirom na osobenosti ovog naina zatite, potrebno je, ve prilikom projektovanja i
konstruisanja eline konstrukcije, obratiti panju na odgovarajue karakteristike elemena-
ta konstrukcije predvienih za toplo cinkovanje.
Veliina delova koji mogu da se cinkuju uslovljena je veliinom kada koje su na raspo-
laganju. Najee se, ukoliko su dimenzije elemenata usaglaene sa dimenzijama kade, e-
lini elementi celi potapaju u kadu. Duina kade kree se od 5-20 m, irina do 2,0 m i du-
bina do 2,2 m. Ukoliko su dimenzije elemenata vee od dimenzija kade, element se potapa
u cink iz dva puta (slika 11.19a). Elementi od upljih profila velikog prenika se cinkuju
okretanjem iznad kade (slika 11.19b). U ovim sluajevima dolazi do neravnomernog za-
grevanja delova konstrukcije, to moe da izazove znatne deformacije.
Slika 11.19 - Toplo cinkovanje velikih elemenata
U osnovi su sve vrste graevinskog elika pogodne za toplo cinkovanje, ali se u sluaju
elika sa poveanim sadrajem silicijuma (iznad 0,3%) moe dogoditi da legirajui sloj
gvoe-cink bude deblji od uobiajenog. To poveava stepen zatite, ali moe uticati na
smanjenje prionljivosti prevlake. Ukoliko se elini materijal pre toplog cinkovanja hladno
oblikuje, moe se preporuiti primena elika postojanih na promenu sastava.
S obzirom na visoku temperaturu od 450 C, potrebno je na upljim elementima pred-
videti otvore za provetravanje. Naime, prilikom ovakvog zagrevanja moe doi do ispara-
vanja zarobljene vlage i stvaranja pritiska veeg od 200 atm. a time i do eksplozije.
Postupak toplog cinkovanja naroito pogoduje zatiti od korozije lakih konstrukcija i
konstrukcija sa velikim stepenom izloenosti povrina, s obzirom na male trokove pripre-
me i mogunost ravnomernog nanoenja gustog sloja manje debljine. Prosene i minimal-
ne vrednosti mase prevlake i odgovarajue debljine, za razliite debljine materijala, u sre-
dinama sa normalnim atmosferskim uslovima, prikazane su u tabeli 11.5
Tabela 11.5 - Minimalne vrednosti mase cinkane prevlake sa odgovarajuim debljinama
Prosena masa
prevlake iz svih
ugovorenih
uzoraka
(najmanje)
Odgovarajua
debljina prevlake
(oko)
Najmanja masa
prevlake na
svakom
pojedinanom
ugovorenom
uzorku
Odgovarajua
debljina
prevlake
(oko)
Elementi
konstrukcije
g/m
2
um g/m
2
um
Elementi od elika
debljine
t>5 mm
500 71 450 64
Elementi od e-
lika debljine
5mmt1mm
Regulie se ugovorom izmeu naruioca i isporuioca
Elementi od elika
debljine
t<1 mm
350 50 300 43
Zavrtnjevi i epo-
vi sa navojnicom
prenika
>9 mm
375 54 300 43
Elementi od
livenog elika i
livenog gvoa
500 71 450 64
2.2.3.2 Metalizacija
Pod metalizacijom se podrazumeva vrsta zatite eline konstrukcije od korozije ostva-
rena prskanjem rastopljenog metala (cinka, aluminijuma ili olova) pitoljem. Athezija na-
netog sloja postie se mehanikim prijanjanjem za povrinu. Klasifikacija prevlaka dobije-
nih ovim postupkom, prema najmanjoj debljini, data je u tabeli 11.6.
Za eline povrine predviene za metalizaciju zahteva se ienje do treeg stepena
mlazom abraziva. S obzirom na stroge zahteve pripreme povrine trokovi izrade su vei,
ali se mogu smanjiti u sluaju veih serija istovetnih elemenata konstrukcije. Prednost
ovog postupka je mogunost zatite elemenata proizvoljnih dimenzija.
Tabela 11.6 - Klasifikacija metalnih prevlaka
Metal koji se nanosi Oznaka Najmanja debljina |uj
Cink
Zn M 40
Zn M 80
Zn M 120
Zn M 200
40
80
120
200
Aluminijum
Al M 120
Al M 200
Al M 300
120
200
300
Olovo
Pb M 300
Pb M 500
Pb M 1000
300
500
1000
Metalne prevlake dobijene postupkom metalizacije mogu se popunjavati ili zatititi
premazima.
2.2.3.3 Kombinovane prevlake
Kada je potrebno obezbediti dugotrajnu zatitu od korozije, na primer u sluaju agre-
sivne industrijske ili primorske sredine, ili kod konstrukcija na kojima je zbog nepristupa-
nosti oteano obnavljanje zatite, kao to su stubovi dalekovoda, televizijski, radio i re-
flektorski stubovi i jarboli, krovni i fasadni elementi, lake eline konstrukcije, ograde i
peake staze mostova, svoju primenu sve vie nalaze kombinovane prevlake.
Ovakve prevlake, poznatije kao "Dupleks sistemi", formiraju se nanoenjem zatitnih
premaza preko metalnih prevlaka, i uz redovnu kontrolu i obavljanje pravovremenih po-
pravki i obnove premaza, mogu imati praktino neogranieni vek trajanja.
2.3 SISTEMI ZATITE OD KOROZIJE
Sistemi zatite od korozije predstavljaju kombinacije premaza ili prevlaka odredenih
propisanih debljina. Prema uslovima kojima se izlau eline konstrukcije, razlikuju se si-
stemi zatite za:
sredine sa normalnim atmosferskim uslovima - podruja udaljena od gradova, indu-
strijskih objekata i morske obale,
sredine sa industrijskim atmosferskim uslovima - podruja u neposrednoj blizini e-
lezara, termoelektrana, pilana i sl.
sredine sa primorskim atmosferskim uslovima - podruja priobalnog pojasa i konti-
nentalnog dela izloenog uticaju primorske klime,
sredine sa ekstremno agresivnim atmosferskim uslovima - sredine sa visokim sadr-
ajem korozionih agenasa odnosno sa izuzetno agresivnim korozionim agensima, u
blizini fabrika hemijskih sredstava, koksara, fabrika koe, hartije, celuloze i sl.
konstrukcije koje lee u vodi,
konstrukcije koje lee u zemlji,
konstrukcije i delovi od elika koji su u dodiru sa drugim graevinskim materija-
lom.
Na izbor vrste i sistema zatite od korozije utiu sledei faktori:
znaaj, veliina i poloaj objekta,
korozioni uslovi sredine,
uslovi eksploatacije objekta,
konstrukcijske karakteristike objekta (primenjeni materijal, konstrukcijsko obliko-
vanje elemenata i spojeva),
mogunost pregleda i odravanja eline konstrukcije,
tehnike i finansijske mogunosti za izgradnju objekta,
estetski kriterijum.
Znaajan faktor predstavlja i trajnost predviene zatite od korozije. Prema ovom krite-
rijumu, organske premaze treba primenjivati za krau i srednju trajnost zatite, premazi ve-
ih debljina i metalne prevlake obezbeuju duu trajnost, a u sluaju potrebe za izuzetno
dugakom trajnou svoju primenu nalaze kombinovane prevlake.
Pravilnikom o tehnikim merama i uslovima za zatitu elinih konstrukcija od korozi-
je, zatitna sredstva razvrstana su u vie grupa i dat je tabelaran pregled ovih sredstava sa
navedenom klasom konstrukcija za koje se mogu primeniti, potrebnim brojem i minimal-
nom debljinom slojeva koje treba naneti, za razliite uslove sredine.
2.4 KONTROLA KVALITETA I ODRAVANJE ZATITE
OD KOROZIJE
Na trajnost i ekonominost zatite od korozije, pored odgovarajueg izbora sistema za-
tite, svakako utiu i kvalitet izabranog zatitnog sredstva, kao i tehnologija izvoenja za-
tite i priprema povrina. Stoga je neophodno, u toku izvoenja radova na zatiti od koro-
zije, vriti kontrolu svake radne operacije, i upotrebljavati iskljuivo materijale sa atestom
(potvrdom o kvalitetu) izdatim od strane za to ovlaene organizacije.
Pre nanoenja zatitnih sredstava mora se kontrolisati podobnost pripremljene eline
povrine. U sluaju premaznih sredstava treba kontrolisati i stanje prethodnog sloja prema-
za, odnosno utvrditi da li je premaz potpuno suv i bez nedostataka kao to su oteenja iza-
zvana kiom, poroznost, mrekanje, pojava pokoice i sl. Debljina premaza ili prevlake,
kao i celog sistema zatite kontrolie se prema standardu JUS C.A1.558.
Trajnost zatite od korozije zavisi i od njegovog odravanja u ispravnom stanju. U tom
cilju neophodno je povremenim pregledima utvrditi stanje zatite, kao i obim i prirodu
eventualnih nedostataka, kao to su naprsline, mehurii, ra, odvajanje premaza od podlo-
ge, raspadanja premaza i prevlake i sl. Utvrene nedostatke sistema zatite od korozije tre-
ba otkloniti u najkraem roku, deliminim popravkama, obnavljanjem premaza, ili izvoe-
njem novog kompletnog sistema zatite, u zavisnosti od stanja postojeeg sistema zatite.
12
PROJEKTOVANJE ÊLI^NIH
KONSTRUKCIJA ZA DEJSTVO PO@ARA
1 GENERALNI KONCEPT ZATITE OD POARA
Pod pojmom poar se podrazumeva nekontrolisano gorenje !ijom se vatrom ugroava-
ju materijalne vrednosti i ljudski ivoti. Dejstvo poara je stihijsko i zavisi od velikog bro-
ja parametara.
Potreba za istraivanjem ponaanja konstrukcija u poaru i iznalaenjem najbolje zati-
te od poara je velika, na ta ukazuje stalno uve"anje broja i tetnih posledica od poara u
inostranstvu, a posebno u naoj zemlji. Prema zvani!nim podacima u svetu u poarima go-
dinje strada 2-6% stambenih zgrada, 40-50 hiljada ljudi izgubi ivot i nastanu ogromne
materijalne tete. Na slici #2.# prikazani su primeri posledica poara na jednom industrij-
skom objektu (slika #2.#a) i na jednom hotelskom objektu (slika #2.#b).
Dugi niz godina se smatralo da je primena nose"ih konstrukcija od !elika sa stanovita
dejstva poara mnogo nepovoljnija u odnosu armiranobetonske konstrukcije. Savremeni
pristup projektovanju konstrukcija izloenih dejstvu poara, zasnovan na obimnim ekspe-
rimentalnim istraivanjima sprovedenim u okviru mnogobrojnih nacionalnih i me$unarod-
nih organizacija, me$utim, podrazumeva uvo$enje jedinstvenog kriterijuma sigurnosti pro-
tiv poara za sve gra$evinske materijale nose"ih konstrukcija. Primenom savremenih me-
toda i u oblasti !eli!nih konstrukcija mogu se posti"i vrlo strogi zahtevi u pogledu poarne
otpornosti, uz smanjenje u!e"a zatite od poara u ukupnoj ceni objekta.
Osnovni ciljevi zatite od poara gra$evinskih konstrukcija su:
pove"anje bezbednosti korisnika objekta od poara,
smanjenje ivotnog rizika ljudi uklju!enih u gaenje poara,
pojednostavljenje operacije gaenja poara,
ograni!enje irenje poara na susedne prostorije i objekte,
smanjenje koli!ine zapaljivih materijala koji "e verovatno biti zahva"eni poarom,
odgovaraju"a podela objekta na poarne sektore i
smanjenje teta nastalih pri poaru.
Slika 12.1 - Primeri posledica poara
Generalno, pravilan pristup zatiti od poara podrazumeva projektovanje objekata na
na!in koji obezbe$uje da u slu!aju pojave poara ne do$e do njegovog irenja koje bi
ugrozilo ljude u po!etnim stadijumima ili izazvalo ruenje konstrukcije, !ime se omogu"a-
va bezbedna evakuacija korisnika objekta.
Osnovni cilj bezbednosti od poara je smanjenje rizika od gubitka ljudskih ivota i ma-
terijalnih dobara, naravno sa najve"om panjom usmerenoj ka sigurnosti ljudi. Dobar i pri-
kladan koncept sigurnosti od poara podrazumeva primenu kako sistema aktivne zatite
(npr. rano otkrivanje poara, gaenje poara i sl.), tako i sistema pasivne zatite (npr. obez-
be$enje zahtevane poarne otpornosti konstrukcije, pregra$ivanje objekta na posebne po-
arne sektore itd.). Izbor sistema poarne sigurnosti zavisi od verovatno"e pojave poara i
od rizika po li!nu sigurnost korisnika objekta.
Pri razmatranju verovatno"e pojave poara treba voditi ra!una o slede"em:
delatnosti koja se obavlja u objektu i sadrini zapaljivih materijala,
vrsti objekta (npr. ve"e dimenzije poarnih sektora pove"avaju rizik),
aktivnoj prevenciji poara (npr. postojanje detektora dima i sistema automatskih
raspriva!a vode smanjuje verovatno"u pojave poara).
Pri razmatranju rizika po li!nu sigurnost treba imati u vidu broj ljudi u objektu, njihovu
starost, zdravstveno stanje, spratnost objekta i potrebno vreme za evakuaciju, kao i mogu"-
nost irenja dima i vatre na udaljene delove objekta ili susedne objekte.
Pored ovih faktora, na izbor stepena i oblika zatite od poara uti!u i materijalni tro-
kovi usled ote"enja objekta, gubici opreme i dobara sadranih u objektu, potencijalni
prekidi proizvodnje, ote"enja susednih objekata i okoline, kao i razni drugi faktori.
Na izbor vrste i obima mera zatite od poara uti!e veliki broj parametara, a rezultat
tog izbora ne treba da bude maksimalna mogu"a zatita, ve" zatita prema potrebama u
svakom konkretnom slu!aju. U skladu sa tim, savremen pristup podrazumeva maksimalno
iskori"enje efekata primarne zatite od poara, koja je prvenstveno usmerena ka optoj si-
gurnosti i zatiti ljudi. Sa druge strane, upotreba sekundarne zatite od poara (primena
izolacionih materijala ili sistema hla$enja vodom), usmerene prevashodno samom objektu
i materijalnim dobrima, smanjuje se na najmanju mogu"u meru.
Projektovanje !eli!nih konstrukcija za dejstvo poara 229
U mere primarne zatite spadaju:
povoljno oblikovanje prostora objekta sa stanovita poarne otpornosti,
upotreba materijala sa manje izraenim poarnim osobinama,
primena elemenata nose"e konstrukcije sa pove"anom poarnom otporno"u (me-
$uspratne konstrukcije od profilisanih limova sa ispunom od betona, !eli!ni stubovi
sa betonskom ispunom ili oblogom, upotreba spoljnih stubova i dr.),
podela objekta na posebne poarne sektore primenom poarnih zidova,
obezbe$enje bezbednih puteva za evakuaciju,
postavljanje otvora za odvod gasova i toplote,
instaliranje ure$aja za otkrivanje i gaenje poara (sprinkler sistemi).
Ovakav pristup omogu"ava znatno smanjenje kotanja zatite od poara, koja uzima
u!e"a u ukupnoj ceni konstrukcija od !elika i do 30%, bez ugroavanja opte sigurnosti.
2 DEJSTVO POARA NA KONSTRUKCIJE
2.1 POARNA OTPORNOST, KLASE POARNE OTPORNOSTI
Poarna otpornost gra$evinske konstrukcije, ili dela konstrukcije, definie se kao vre-
menski period tokom koga ona ispunjava postavljene funkcionalne zahteve. Ti zahtevi mo-
gu se postaviti u pogledu:
funkcije nosivost (element nosi optere"enje),
funkcije celovitosti (element ne dozvoljava prolaz poaru) i
funkcije izolacije (element usporava irenje toplote provo$enjem).
Dostizanje grani!nog stanja pri dejstvu poara zapravo predstavlja trenutak kada kon-
strukcija ili njen element vie ne zadovoljava jednu od nevedene tri funkcije, to je posle-
dica pada mehani!kih svojstava materijala ugra$enih u elemente konstrukcije. Pri tome se
funkcija nosivosti zahteva za nose"e elemente kao to su stubovi i gredni nosa!i, funkcije
celovitosti i izolacije za pregradne elemente i nenose"e zidove, a sve tri funkcije moraju
zadovoljiti nose"i zidovi ili tavanice.
U ve"ini zemalja, poarna otpornost konstrukcija se definie preko otpornosti pojedinih
elemenata. Dokazivanje otpornosti konstrukcije, odnosno elementa konstrukcije pri dej-
stvu poara moe se predstaviti kroz zadovoljenje slede"eg uslova:
u z
t t (#2.#)
gde je:
t
z
zahtevano vreme poarne otpornosti (klasa poarne otpornosti),
t
u
utvr$eno vreme poarne otpornosti, koje moe biti odre$eno eksperimentalnim putem,
primenom analiti!kih metoda ili primenom tabela, dijagrama ili empirijskih formula.
Zahtevana poarna otpornost za nose"e konstrukcijske elemente definisana u propisima
ve"ine zemalja predstavljena je u jedinicama vremena (#/2,...,3h i vie) i predstavlja propi-
sano minimalno vreme u kome konstrukcija ili njen element ne sme dosti"i grani!no sta-
nje, u uslovima standardnog poara. Prema veli!ini zahtevane poarne otpornosti, kon-
strukcije, odnosno elementi konstrukcija, svrstavaju se u odgovaraju"e klase poarne ot-
pornosti (F30,...,F240).
Zahtevana poarna otpornost, odnosno, klasa poarne otpornosti konstrukcija i kon-
strukcijskih elemenata utvr$uju se na osnovu vae"e nacionalne ili internacionalne tehni-
!ke regulative. Ova veli!ina se propisuje za razli!ite vrste konstrukcija, a prilikom njenog
odre$ivanja potrebno je voditi ra!una o svim parametrima od uticaja kao to su:
namena i uslovi kori"enja objekta,
gabaritne mere objekta,
lokacija i uticaj sredine,
vrsta i intenzitet mogu"eg poara,
mogu"nost elemenata da zadre stabilnost konstrukcije u uslovima poara,
postojanje ure$aja za detekciju i gaenje poara,
raspoloive vatrogasne snage i uslovi snabdevanja vodom.
Klasifikacija objekata i njihovih delova u razli!ite klase poarne otpornosti prikazana
je u tabeli #2.#.
Tabela 12.1 - Klase poarne otpornosti
Klasa poarne otpo-
rnosti
Trajanje otpornosti prema
poaru (min)
Oznaka
F 30 30 Zadrava poar
F 60 60
F 90 90
Otporan na poar
F #20 #20
F #80 #80
Visokootporan na poar
U nacionalnim tehni!kim regulativama mnogih zemalja vrednosti zahtevanih poarnih
otpornosti precizno su definisane, kako za razli!ite tipove elemenata konstrukcije, tako i u
zavisnosti od spratnosti i namene objekta, povrine i visine poarnih sektora objekta i sl. U
naoj tehni!koj regulativi, ova problematika tretirana je u vrlo ograni!enom obimu. Izvre-
na je samo podela tipova gra$evinskih konstrukcija prema njihovoj poarnoj otpornosti,
koja je definisana standardom JUS U.J#.240 i prikazana u tabeli #2.2. Prema istom
standardu, stepen otpornosti protiv poara zgrade definisan je kao vrednost koju ima poje-
dini deo konstrukcije sa najmanjom poarnom otporno"u.
Projektovanje !eli!nih konstrukcija za dejstvo poara 23#
Tabela 12.2 - Tipovi konstrukcija prema unutranjoj otpornosti prema poaru
Stepen otpornosti prema poaru [h]
za standardne tipove konstrukcije
I II III IV V
Vrsta
gra$evinske
konstrukcije
Jugoslovenski
standard za
ispitivanje
otpornosti
prema poaru
Poloaj
bez
otpornosti
mala
otpornost
srednja
otpornost
ve"a
otpornost
velika
otpornost
Nosivi zidovi
Nosivi stubovi
Nosive grede
U.J#.090
U.J#.#00
U.J#.##4
- #/2 #,0 2,0 3,0
Me$uspratne
konstrukcije
U.J#.##4
-
#/4 #/2 #,0 2,0
Krovni
pokriva!
U.J#.#40
-
#/4 #/2 3/4 #,0
Nenosivi
pregradni i
fasadni zidovi
U.J#.090 - #/4 #/4 #/4 #/4
Konstrukcija
evakuacionog
puta
Unutar
poarnog
sektora
#/4 #/2 #,0 2,0 3,0
Zidovi U.J#.090 #,0 #,0 #,5 2,0 3,0
Me$uspratne
konstrukcije
U.J#.##0 #/2 #/2 #,0 #,5 2,0
Otvori U.J#.#60
Granica
poarnog
sektora
#/2 #/2 #,0 #,0 #,5
2.2 STANDARDNA IZLOENOST POARU
Poar predstavlja nekontrolisanu pojavu, zavisnu od velikog broja parametara. Stoga i
standardizacija modeliranja dejstva poara nije ni najmanje jednostavan poduhvat. Uslovi
ispitivanja elemenata u ispitnoj pe"i u cilju odre$ivanja njihove otpornosti u uslovima dej-
stva poara precizno su propisani me$unarodnim standardom ISO 834, kome odgovara
JUS U.J#.070/#984, a koji je #994. godine usvojen kao JUS ISO 834 i u naoj zemlji. Pro-
pisano je standardno zagrevanje, na!in merenja, optere"enja uzorka i sl. Zavisnost tempe-
rature vazduha u poarnom prostoru od vremena trajanja standardnog poara, definisana
je standardnom krivom:
) # 8 ( log 345
#0 0
+ = t T T (#2.2)
gde je:
t vreme [min],
T temperatura pe"i u trenutku t [C],
T
0
temperatura pe"i u trenutku t = 0 [C],
Kriva definisana prethodnim izrazom prikazana je na slici #2.2.
Slika 12.2 - Standardna poarna kriva
Evrokodom 1: Osnove prora!una i dejstva na konstrukcije - Deo 1-2: Dejstva na kon-
strukcije izloene poaru, definisane su Nominalne poarne krive, tri razli!ite konvencio-
nalne krive zagrevanja u poarnim uslovima, koje su usvojene za klasifikaciju i verifikaci-
ju poarne otpornosti primenom analiti!kih postupaka prora!una.
Standardna poarna kriva, koja odgovara standardu ISO-834, data je kao:
20 ) # 8 ( log 345
#0
+ + = t
g
(#2.3)
gde je:
g
temperatura vazduha u poarnom sektoru [C],
t vreme [min].
Ova kriva predvi$ena je za predstavljanje poara sa preteno celuloznim tipom
poarnog optere"enja (goriva).
Eksterna poarna kriva, data je kao:
20 ) 3#3 , 0 687 , 0 # ( 660
8 , 3 32 , 0
+ =
t t
g
e e (#2.4)
gde je
g
temperatura vazduha u okruenju elementa [C].
Ova kriva predvi$ena je za predstavljanje uslova poara kome su izloeni spoljni ele-
menti konstrukcije postavljeni van spoljnih zidova objekta.
Hidrokarbonska (ugljovodoni!na) kriva, data je kao:
20 ) 675 , 0 325 , 0 # ( #080
5 , 2 #67
+ =
t t
g
e e (#2.5)
gde je
g
temperatura vazduha u poarnom sektoru [C].
Ova kriva predvi$ena je za predstavljanje poara sa hidrokarbonskim tipom poarnog
optere"enja (goriva).
Evrokod # Deo 2-2 definie projektni, ra!unski poar (Design fire), kao odre$eni raz-
voj poara definisan za ra!unske svrhe i primenu analiti!kih postupaka prora!una poarne
otpornosti. Prikazane poarne krive predstavljaju jedan od na!ina predstavljanja ra!unskog
poara.
2.3 REALNI POAR
Savremene metode projektovanja, zasnovane na analizi ponaanja konstrukcija u uslo-
vima realnog poara, doivljavaju progresivan razvoj poslednjih godina. Ove metode pod-
razumevaju paljivo razmatranje:
namene objekta,
verovatno"e pojave poara,
adekvatne formulacije faktora sigurnosti.
U nacionalnim i me$unarodnim tehni!kim regulativama irom sveta, preovla$uju"u pri-
menu imaju metode zasnovane na standardnoj izloenosti dejstvu poara. Krive koje opisuju
ovakav model, me$utim, ne predstavljaju prirodni poar na potpuno adekvatan na!in.
U realnom (stvarnom, prirodnom) poaru moemo izdvojiti tri glavne faze, ilustrovane
na slici #2.3.
Slika 12.3 - Prikaz razvoja stvarnog poara
U prvoj fazi, zapaljivi materijal po!inje da gori. Temperatura je neravnomerna u razli-
!itim delovima poarnog prostora i javlja se postepeno irenje vatre.
U drugoj fazi, prose!na temperatura u prostoru raste. Kada dostigne vrednost oko 500 C,
dolazi do iznenadnog prelaza u stanje u kome celokupna povrina svih gorivih materija biva
zahva"ena poarom, pojave poznate kao fle-over (flashover) i poar se u potpunosti razvija.
Nakon toga, temperatura vazduha rapidno raste do maksimalne vrednosti, !esto preko
#000 C, i prakti!no postaje ravnomerna po !itavom poarnom prostoru.
Nakon ove faze, koli!ina gorivog materijala po!inje da se smanjuje i temperatura va-
zduha opada.
Na intenzitet i duinu trajanja pojedinih faza realnog poara uti!u slede"i faktori:
uslovi ventilacije,
koli!ina i raspored zapaljivih materijala (poarno optere"enje),
brzina sagorevanja ovih materijala,
geometrija poarnog sektora,
termi!ke karakteristike obimnih zidova.
U narednom tekstu bi"e prikazan uticaj navedenih faktora na razvoj poara, odnosno
na!in njihovog uvo$enja u prora!un prema Evrokodu # Deo 2-2.
2.3.1 Poarno optere!enje
Poarno optere"enje Q definie se kao ukupna koli!ina energije oslobo$ena sagoreva-
njem svih zapaljivih materija u poarnom prostoru. To podrazumeva kako sadraje objek-
ta, tako i elemente konstrukcije.
Specifi!no poarno optere"enje q predstavlja poarno optere"enje po jedinici povrine.
U zavisnosti od karakteristi!ne referentne povrine razlikujemo:
q
f,k
specifi!no poarno optere"enje u odnosu na povrinu osnove poarnog sek-
tora A
f
,
q
t,k
specifi!no poarno optere"enje u odnosu na obimnu povrinu poarnog sek-
tora A
t
, koja uklju!uje povrinu svih otvora.
Alternativna primena obimne povrine A
t
proizilazi iz !injenice da njena veli!ina pred-
stavlja jedan od osnovnih parametara od uticaja na toplotnu ravnoteu u poarom zahva"e-
nom poarnom sektoru.
Osnov za analiti!ke postupke prora!una poarne otpornosti predstavljaju karakteristi!-
ne vrednosti poarnog optere"enja i specifi!nog poarnog optere"enja.
Karakteristi!na vrednost poarnog optere"enja Q
fi,k
definisana je kao:

= =
i k fi i i ui i k k fi
Q m H M Q
, , , ,
[MJ] (#2.6)
gde je:
M
k,i
koli!ina zapaljivog materijala [kg ],
H
ui
neto kalori!na vrednost (toplotna mo") zapaljivog materijala [MJ/kg],
m
i
faktor koji opisuje osobinu sagorevanja, za preteno celulozne materijale moe se
usvojiti konzervativna vrednost #,0 i
!
i
faktor procene zati"enih poarnih optere"enja, uzima vrednosti od 0,0 do #,0.
Uticaj vlanosti materijala na toplotnu mo" moe se uzeti u obzir na slede"i na!in:
u u H H
uo u
= 025 , 0 ) 0# , 0 # ( (#2.7)
gde je:
u procentualni sadraj vlage i
H
uo
kalori!na vrednost suvog materijala.
Karakteristi!na vrednost specifi!nog poarnog optere"enja q
k
definisana je kao:
A Q q
k fi k
/
,
= [MJ/m
2
] (#2.8)
gde je:
A povrina osnove A
f
poarnog sektora, ili ukupna unutranja obimna povrina poar-
nog sektora A
t
, koje daju respektivno q
f,k
i q
t,k
.
Niz statisti!kih istraivanja sprovedeno je u vedskoj, Nema!koj, vajcarskoj i SAD u
oblasti poarnog optere"enja stambenih i administrativnih zgrada, kola, bolnica i drugih
javnih objekata. Neki od rezultata za karakteristi!ne vrednosti specifi!nog poarnog
optere"enja q
k
na osnovu fraktila od 80%, datih u preporukama ECCS-a (European Con-
vention for Constructional Steelwork), prikazani su u tabeli #2.3.
Tabela 12.3 - Karakteristi!ne vrednosti specifi!nog poarnog optere"enja prema ECCS-u
Tip poarnog sektora Specifi!no poarno optere"enje q
f,k
"MJ/m
2
#
STANOVI: Spava"e sobe
Dnevne sobe
630
5#0
KANCELARIJE:Tehni!ke
Administrativne
720
640
KOLE: Osnovne
Srednje
370
400
HOTELI: Sobe 80
BOLNICE: Sobe 420
Evrokod # Deo 2-2 daje mogu"nost odre$ivanja vrednosti specifi!nog poarnog opte-
re"enja u zavisnosti od namene objekta, prema tabeli #2.4. klasifikacija objekata u grupe I,
II, ..., V, preputena je nadlenosti nacionalnih standardizacija.
Tabela 12.4 - klasifikacija prema poarnom optere"enju
Klasa q
f,k
"MJ/m
2
#
I 250
II 500
III #000
IV #500
V 2000
Na osnovu karakteristi!ne vrednosti specifi!nog poarnog optere"enja q
k
moe se odre-
diti prora!unska vrednost specifi!nog poarnog optere"enja q
d
, koja predstavlja ulazni po-
datak za analiti!ke postupke za prora!un poarne otpornosti, data kao:
q
d
= $
q
$
n
q
k
(#2.9)
gde je:
$
q
koeficijent sigurnosti koji zavisi od posledica loma i u!estalosti poara, definisan odgo-
varaju"im nacionalnim standardom i
$
n
koeficijent sigurnosti kojim se uzimaju u obzir primenjene mere aktivne zatite, tako$e
definisan odgovaraju"im nacionalnim standardom.
2.3.2 Uslovi ventilacije
Za vreme trajanja poara, brzina porasta temperature zavisi od koli!ine kiseonika rapo-
loive za sagorevanje i od rasipanja energije kroz zidove i otvore. Uticaj ovih faktora (us-
lova ventilacije) uzima se u obzir preko faktora otvora O, definisanog kao:

t
v
A
h A
O

= [m
#/2
] (#2.#0)
gde je:
O faktor otvora, sa ograni!enjem 2 , 0 02 , 0 O [m
#/2
],
A
v
ukupna povrina vertikalnih otvora [m
2
],
A
t
ukupna unutranja obimna povrina poarnog sektora [m
2
], uklju!uju"i sve otvore,
h srednja visina vertikalnih otvora [m].
Na osnovu vrednosti ovog faktora, za poarne sektore manje povrine osnove
(A
f
<

#00 m
2
), bez otvora u krovu, moe se odrediti faktor ventilacije w
f
, na slede"i na!in:
O A
A
w
t
f
f
= [] (#2.##)
Za sve ostale slu!ajeve, u obzir se uzima uticaj kako vertikalnih, tako i horizontalnih
otvora, a faktor ventilacije se dobija na osnovu slede"eg izraza:
[ ] 5 , 0 ) # /( ) 4 , 0 ( 90 62 , 0 ) / 0 , 6 (
4 3 , 0
+ + =
h v v f
b H w [] (#2.#2)
gde je:
%
v
= A
v
/ A
f
odnos povrine vertikalnih otvora u obimnim zidovima i povrine osnove
poarnog sektora, u granicama 25 , 0 025 , 0
v
,
%
h
= A
h
/ A
f
odnos povrine horizontalnih otvora u krovu i povrine osnove poarnog
sektora,
b
v
0 , #0 ) #0 # ( 5 , #2
2
+ =
v v
i
H visina poarnog sektora [m].
2.3.3 Termi"ke karakteristike materijala
Jo jedan od faktora od kojih zavisi razvoj poara predstavljaju i termi!ka svojstva ma-
terijala ugra$enog u obimne povrine poarnog sektora. Osnovna veli!ina kojom se opisu-
ju i kombinuju ova svojstva je veli!ina toplotne inercije b, definisana kao:
c b = [J/m
2
s
#/2
K] (#2.#3)
gde je:
& toplotna provodljivost [W/mK],
'c toplotni kapacitet u [J/m
3
K], gde je gustina u [kg/m
3
] a c specifi!na toplota mate-
rijala u [J/kgK].
U slu!aju kada se materijal ugra$en u obimne povrine sastoji iz vie razli!itih slojeva,
toplotna inercija definie se izrazom:

=
) / (
2
i i i i
i i i
b c s
c s
b
(#2.#4)
gde je:
s
i
debljina sloja i, a
c
i
, &
i
, b
i
termalna svojstva sloja i.
Ukoliko su materijali ugra$eni u zidove, pod i plafon poarnog sektora razli!iti, uvodi
se modifikacija toplotne inercije prema povrinama A
tj
(uklju!uju"i povrinu otvora) sa od-
govaraju"om vredno"u toplotne inercije b
j
:

=
tj
tj j
A
A b
b . (#2.#5)
2.4 PARAMETARSKI MODEL IZLOENOSTI POARU
Jo jedan na!in za modeliranje izloenosti dejstvu poara osim preko nominalnih poar-
nih krivih, definisan u Evrokodu # Deo 2-2, predstavlja parametarski model, kod kog se za-
visnost temperature i vremena predstavlja pomo"u parametarskih poarnih krivih. Ovakvim
modelom uzimaju se u obzir specifi!ni fizi!ki parametri koji karakteriu uslove u poarnom
sektoru, odnosno, obuhvata se uticaj uslova ventilacije, specifi!nog poarnog optere"enja i
termalnih karakteristika materijala ugra$enog u obimne povrine poarnog prostora.
Parametarske poarne krive, s obzirom na prirodu realnog poara, definiu se na razli-
!it na!in za fazu porasta temperature (fazu zagrevanja) i fazu pada temperature (fazu hla-
$enja).
Parmetarska kriva za fazu zagrevanja definie se kao:
) 472 , 0 204 , 0 324 , 0 # ( #325
* * *
#9 7 , # 2 , 0 t t t
g
e e e

= , = t t
*
(#2.#6)
gde je:
(
g
temperatura u poarnom prostoru [C],
t vreme [h],
) ( )
2 2
) ##60 / 04 , 0 /( / b O = [],
O faktor otvora definisan u 2.3.2, u granicama 2000 #000 b [m
#/2
],
b toplotna inercija definisana u 2.3.3, u granicama 2000 #000 b [J/m
2
s
#/2
K].
Parametarska kriva za fazu hla$enja definie se kao:
) ( 625
* *
max d g
t t = za 5 , 0
*
d
t
) )( 3 ( 250
* * *
max d d g
t t t = za 2 5 , 0
*
< <
d
t (#2.#7)
) ( 250
* *
max d g
t t = za 2
*
d
t
gde je:
(
max
maksimalna temperatura u fazi zagrevanja za
* *
d
t t = [C],
*
d
t O q
d t
/ ) #0 #3 , 0 (
,
3
=

[h] i
q
t,d
ra!unska vrednost specifi!nog poarnog optere"enja definisana u 2.3.#, pri !emu je:
[ ]
2
, , ,
MJ/m #000 50 / =
d t t f d f d t
q i A A q q .
2.5 EKVIVALENTNO VREME TRAJANJA POARA
Razli!iti na!ini modeliranja poara na raspolaganju ostavljaju dva pristupa. Prvi, koji
uklju!uje zadovoljavanje zahtevane poarne otpornostii od 30 do 240 min na na!in defini-
san standardom tj. u uslovima standardnog poara i drugi, koji uklju!uje stvarne krive za-
grevanja. Kao prirodna posledica javila se potreba za uvo$enjem univerzalnog i fleksibil-
nog reenja, koje omogu"ava uzimanje u obzir intenziteta stvarnog poara uz kori"enje
rezultata standardnog poarnog testa. Upravo takav pristup je primenjen i predstavljen
konceptom ekvivalentnog vremena trajanja poara.
Ekvivalentno vreme trajanje poara t
e
je period vremena tokom koga se isti efekti po-
ara indikovani zagrevanjem, deformisanjem ili lomom, ostvare u strukturnoj komponenti
pri uslovima standardnog i stvarnog poara. Ovakva definicija ilustrovana je slikom #2.4.
U praksi se za ekvivalentno vreme trajanje poara moe koristiti prora!unska vrednost:
t b d t
f b d f d e
w k q
w k q t
=
=
,
, ,

[min] (#2.#8)
gde je:
q
d
prora!unska vrednost specifi!nog poarnog optere"enja definisana u 2.3.# [MJ/m
2
],
w faktor ventilacije definisan u 2.3.2, pri !emu je
f t f t
A A w w / = i
k
b
faktor konverzije [minm
2
/MJ].
Faktorom konverzije uzimaju se u obzir termi!ke karakteristike materijala koji okruu-
je konstruktivne elemente. U slu!aju kada se ne zahteva ta!nija procena termi!kih svojsta-
va materijala u okruenju, moe se usvojiti vrednost k
b
=0,07. U suprotnom, fakor konver-
zije zavisi od toplotne inercije, prema tabeli #2.5.
Slika 12.4 - Odre#ivanje ekvivalentnog vremena trajanja poara
Tabela 12.5 - Faktor konverzije
b
[ ]
J m s K /
/ 2 # 2
k
b
[ ]
min / m MJ
2
b > 2500 0,04
720 b 2500 0,055
b < 720 0,07
3 PONAANJE #ELIKA NA POVIENIM
TEMPERATURAMA
U cilju predvi$anja ponaanja !eli!nih konstrukcija, odnosno odre$ivanja otpornosti
elemenata !eli!nih konstrukcija izloenih dejstvu poara, neophodno je poznavati svojstva
!elika na povienim temperaturama.
Problem procene poarne otpornosti !eli!nih konstrukcija sastoji se iz termi!kog pro-
blema sa jedne i mehani!kog problema sa druge strane. Poznavanje termi!kih i naponsko-
deformacijskih karakteristika !elika i njihove promene sa porastom temperature, predsta-
vlja, stoga, osnov za analizu ponaanja !eli!nih konstrukcija pri dejstvu poara.
Elementi konstrukcije u poarnom prostoru okrueni su zagrejanim vazduhom sa koga
se toplota prenosi putem konvekcije i zra!enja, dok se kroz elemente toplota dalje prenosi
provo$enjem. Pojava provo$enja toplote opisuje se Furijeovom (Furier) diferencijalnom
jedna!inom u kojoj, kao parametri, figuriu termi!ke karakteristike materijala: toplotna
provodljivost & i specifi!na toplota c, veli!ine zavisne od temperature !elika.
Promena temperature zna!ajno uti!e na mehani!ka svojstva materijala, i to tako to sa
porastom temperature dolazi do njihovog pogoranja. Od posebnog zna!aja je razmatranje
slede"ih svojstava: napona i deformacije (*-+ dijagrama, granice razvla!enja, modula ela-
sti!nosti), kao i termi!kog izduenja.
Kao jednu od naro!ito povoljnih osobina !elika, treba ista"i mogu"nost ponovnog kori-
"enja !elika koji je pretrpeo poar. Naime, obi!ni, neoja!ani !elici imaju sposobnost pot-
punog vra"anja u prvobitno stanje nakon hla$enja. %elici kod kojih je primenjen neki od
postupaka za poboljanje nemaju ovu osobinu, s obzirom da prilikom zagrevanja dolazi do
naruavanja kristalne strukture formirane tehnologijom poboljanja.
Zakoni promene termi!kih i naponsko-deformacijskih karakteristika !elika na visokim
temperaturama zavise od velikog broja parametara, pa se do njih moe do"i samo eksperi-
mentalnim putem. U cilju utvr$ivanja ovih zakona promene u svetu je izvren veliki broj
eksperimentalnih istraivanja. S obzirom na !injenicu da su uslovi vrenja eksperimenata
od velikog uticaja na dobijene rezultate, rezultati se kre"u u irokom opsegu. Ispitivani
uzorci mogu se razlikovati po obliku, dimenzijama, hemijskom sastavu. Osobenosti se ja-
vljaju u pogledu opreme za ispitivanje kao i tuma!enju dobijenih rezultata. Razlika se mo-
e javiti u tipu goriva koje se koristi prilikom ispitivanja u ispitnoj pe"i, vrsti vatrostalnog
materijala ugra$enog u zidove pe"i za ispitivanje, to vodi ka razli!itim uslovima konvek-
cije i zra!enja i na taj na!in uti!e na protok toplote. Kao posledica ovih razli!itosti javlja
se prirodna potreba za sistematizacijom dobijenih rezultata, odnosno za utvr$ivanjem je-
dinstvenih zakona promene navedenih svojstava materijala predstavljenih u vidu jedna!i-
na, dijagrama ili tabelarnih prikaza, pogodnih za primenu u iroj praksi.
3.1 MEHANI#KA SVOJSTVA #ELIKA NA POVIENIM
TEMPERATURAMA
U toku razvoja poara javljaju se visoke temperature vazduha (i preko #000 C) usled
kojih dolazi do zagrevanja elemenata nose"e konstrukcije. Sa porastom temperature dolazi
do osetne promene mehani!kih svojstava !eli!nog materijala, pa time i kapaciteta nosivo-
sti, kao to se moe videti sa slike #2.5.
Slika 12.5 - Dijagrami *-+ za razli!ite vrednosti temperature !elika:
a) za !elik S 235; b) za !elik S 355
Od posebnog zna!aja za analizu ponaanja !eli!nih konstrukcija na povienim tempe-
raturama je poznavanje promene granice razvla!enja (

f
y,
(
) i modula elasti!nosti (E
t,
(
) u
funkciji temperature. U slu!aju primene elementarne teorije plasti!nosti pri analizi ponaa-
nja, poznavanje celokupnog naponsko-deformacijskog dijagrama nije potrebno, ve" samo
poznavanje promene odnosa granice razvla!enja na razli!itim temperaturama (

f
y,
(
) i grani-
ce razvla!enja na sobnoj temperaturi (

f
y,20
). Dijagrami koji ilustruju promenu ovih para-
metara sa porastom temperature prikazani su na slici #2.6.
Slika 12.6 - Promena granice razvla!enja i modula elasti!nosti sa porastom temperature
Za prakti!nu primenu analiti!kih postupaka prora!una poarne otpornosti, Evrokodom 3
Deo #-2 definisani su radni dijagrami za !elik pri razli!itim visokim temperaturama, kao
krive zadate matemati!kim modelom prikazanim na slici #2.7 i definisanim u tabeli #2.6.
Tabela 12.6 - Matemati!ki model - dijagrama !elika na povienim temperaturama
Oblast dilatacije Napon * Tangentni modul elasti!nosti
+,+
p,(
+

&E
a,(
E
a,(
+
p,(
<+<+
y,(
[ ]
5 . 0 2
,
2
,
) ( ) / ( +
y p
a a b c f
[ ]
5 , 0 2
,
2
,
) (
) (

y
y
a a
b
+
y,(
,+,+
t,(
f
y,(
0
+
t,(
<+<+
u,(
[ ] ) /( ) ( #
, , , ,

t u t y
f
-
+=+
u,(
0 -
Parametri

=
, , ,
/
a p p
E f 02 , 0
,
=
y
#5 , 0
,
=
t
20 , 0
,
=
u
Funkcije
) / )( (
, , , , ,
2

+ =
a p y p y
E c a
2
, , ,
2
) ( c E c b
a p y
+ =

) ( 2 ) (
) (
, , , , ,
2
, ,

=
p y a p y
p y
f f E
f f
c

Slika 12.7 - Matemati!ki model - dijagrama !elika na povienim temperaturama
U izrazima koji definiu pojedine delove krivih figuriu slede"i parametri, !iji je odnos
sa odgovaraju"im vrednostima na sobnoj temperaturi prikazan je na slici #2.8:
f
y,
, f
p,
granica razvla!enja i granica proporcionalnosti za temperaturu !elika
a
i
E
a,
modul elasti!nosti !elika koji odgovara linearno-elasti!noj oblasti za
temperaturu !elika
a
.
Slika 12.8 - Pad mehani!kih svojstava !elika sa porastom temperature prema ENV 1993-1-2
Na osnovu prethodno definisane zavisnosti napona i deformacije i usvojene promene
relevantnih parametara sa porastom temperature, konstruisani su - dijagrami za razli!ite
vrednosti temperature, prikazani na slici #2.9. Uvo$enje efekta o!vr"avanja !elika, dopu-
teno je samo za temperature manje od 400 C, i to samo ako se moe dokazati da tako
uve"ani naponi ne dovode do pojave lokalnog gubitka stabilnosti.
Slika 12.9 - Alternativni - dijagram sa uvo#enjem efekta oja!anja
Pojava termi!kog irenja, u uslovima poara, moe za posledicu imati pove"anje defor-
macija, ukoliko su uslovi oslanjanja takvi da se element moe slobodno iriti, ili pove"anje
napona, ukoliko je takvo irenje spre!eno. U realnim konstrukcijama uslovi oslanjanja ni-
su idealni, mogu"nost elasti!nog ili plasti!nog pomeranja u izvesnoj meri uvek postoji, to
uti!e na smanjenje nastalih termi!kih napona. Ukoliko spojevi ili susedni elementi kon-
strukcije mogu da prihvate termi!ko irenje razmatranog elementa, ova pojava ne"e imati
tetnih posledica. Me$utim, ukoliko to nije mogu"e izduenje elementa moe dovesti do
pojave pukotina u materijalima kao to su beton ili cigla, pa !ak i do kolapsa nose"ih zido-
va. Uticaj termi!kog irenja na kapacitet nosivosti same !eli!ne konstrukcije, u prakti!nim
slu!ajevima, !esto se zanemaruje.
Koeficijent termi!ke dilatacije !elika zavisi od njegove temperature. Ova zavisnost, de-
finisana prema Evrokdu 3 Deo #-2, ilustrovana je na slici #2.#0.
Slika 12.10 - Promena termi!ke dilatacije !elika !/! sa porastom temperature
Za potrebe jednostavnih prora!unskih modela predvi$enih istim predstandardom kao
aproksimacija se moe usvojiti linearna zavisnost -!/!=#4'#0
-5
'((
a
.20).
3.2 TERMI#KE KARAKTERISTIKE #ELIKA NA POVIENIM
TEMPERATURAMA
Toplotna provodljivost !elika opada sa porastom temperature sve do vrednosti od oko
750 C, nakon koje zadrava prakti!no konstantnu vrednost. Za ra!unske svrhe, za sve vr-
ste i kvalitete !elika, Evrokodom 3 Deo #-2 definisana je zavisnost toplotne provodljivosti
& od temperature !elika, prikazana na slici #2.##, a za potrebe upro"enih postupaka prora-
!una data je mogu"nost usvajanja aproksimativne vrednosti &=45 W/mK.
Slika 12.11 - Promena toplotne provodljivosti sa porastom temperature
Promena u kristalnoj strukturi !elika, do koje dolazi na temperaturi od oko 700 C, ima
vaan uticaj na ponaanje, odnosno, na!in promene specifi!nog toplotnog kapaciteta !eli-
ka. Za ra!unske svrhe, za sve vrste i kvalitete !elika, definisana je zavisnost specifi!ne to-
plote c i temperature, prikazana na slici #2.#2, a za potrebe upro"enih postupaka prora!u-
na data je mogu"nost usvajanja aproksimativne vrednosti c=600 J/kgK.
Slika 12.12 - Promena specifi!ne toplote sa porastom temperature
3.3 FAKTOR PRESEKA
Brzina porasta temperature !eli!nog elementa zavisi od njegove mase i obimne povri-
ne, pa se tako laki elementi kao to su ronja!e ili reetkasti nosa!i mnogo bre zagrevaju
od tekih stubova.
Stopa zagrevanja datog preseka opisuje se njegovim faktorom preseka A/V, koji pred-
stavlja odnos parametra povrine A izloene zra!enju i konvekciji, i mase koja direktno za-
visi od povrine popre!nog preseka V. U tabeli #2.7 dat je pregled vrednosti faktora prese-
ka za naj!e"e tipove popre!nih preseka.
Tabela 12.7 - Faktor preseka
V
t b h
V
A
w
2 4 2 +
=
V
b h
V
A 2 2 +
=
V
b h
V
A 2 2 +
=
V
t b h
V
A
w
2 3 2 +
=
V
b h
V
A +
=
2
V
b h
V
A +
=
2
t t b
b
V
A #
=
=
V
t b h
V
A
w
2 4 2 +
=
V
b h
V
A +
=
2
U nekim zemljama (Severna Amerika i Australija), kao analogan pokazatelj koristi se od-
nos povrine preseka i mase. Ova dva faktora su ekvivalentna s tim to velikom faktoru pre-
seka koji je u upotrebi u Evropi odgovara mala vrednost faktora koji se koristi u Americi.
4 SISTEMI ZATITE OD POARA
Naj!e"e kori"eni sistemi za postizanje poarne otpornosti !eli!nih konstrukcija obu-
hvataju upotrebu:
nezati"enih (izloenih) !eli!nih elemenata velike masivnosti ili izraene otpornosti,
!eli!nih profila integrisanih u tavanice ili zidove objekta,
izolacije,
spregnutih elemenata od !elika i betona i
sistema hla$enja vodom.
Izbor efikasnog sistema zatite od poara zavisi, pre svega, od tipa objekta i konstruk-
tivnog sistema. Kratak pregled razli!itih sistema zatite i mogu"nosti postizanja poarne
otpornosti pojedinim sistemima, prikazan je u tabeli #2.8.
Tabela 12.8 - Sistemi zatite od poara
Sistem zatite od
poara
Mogu"a postignuta poarna
otpornost
Komentar
Nezati"eni !elik
Mogu"e je dosti"i poarnu
otpornost 30, !ak i 60 min, u
zavisnosti od nivoa optere"enja
i faktora preseka A/V.
Uobi!ajena oblast primene je kod
zgrada manje spratnosti, otvorenih
garaa, krovnih konstrukcija i
spoljnih elemenata.
Integrisani !eli!ni
elementi
Visoka poarna otpornost, sve
do #20 min.
Ovaj sistem je !esto jeftiniji od
konvencionalnog sistema nano-
enja izolacionog materijala.
Izolacija
Moe se ostvariti bilo koja ISO
klasa poarne otpornosti.
Uobi!ajeni sistem zatite.
Spregnuti
elementi
Ve"i kapacitet nosivosti omo-
gu"ava primenu vitkijih elemenata.
Hla$enje vodom
Veoma sloen sistem koji zahteva
paljiv pristup projektovanju.
4.1 NEZATI$ENI #ELIK
Kao to je ve" naglaeno, sa porastom temperature dolazi do pada mehani!kih svojsta-
va !elika. Za ra!unske svrhe, definisana je temperatura od #200 C za koju se uzima da
odgovara efektivnoj granici razvla!enja f
y
=0. U stvarnosti, me$utim, granica razvla!enja
ne pada do nule sve do temperature topljenja !elika (#500 C), a takva temperatura se ni-
kada ne javlja tokom poara.
Napon konstrukcijskog elementa u poarnom prora!unu obi!no ne prelazi 50% njego-
ve granice razvla!enja na sobnoj temperaturi. Usled toga, elementi izloeni ravnomernom
zagrevanju pri poaru, a koji nisu izloeni izvijanju, osta"e stabilni sve do kriti!ne tempe-
rature od 550 C pa i vie, to zavisi od konstrukcijskog sistema i nivoa optere"enja u
uslovima poara.
Dodavanjem, na primer, hroma, molbidena ili nekih drugih legiraju"ih elemenata !eli-
ku, moe se ublaiti pogoranje mehani!kih svojstava !elika. U skorije vreme, japanska
!eli!na industrija je proizvela legirani konstrukcioni !elik, takozvani vatrootporni !elik, sa
garantovanom vredno"u granice razvla!enja na temperaturi od 600 C od 2/3 standardne
granice razvla!enja na sobnoj temperaturi. Tehnika proizvodnje !elika sa poboljanim me-
hani!kim svojstvima na povienim temperaturama, prema tome, ne predstavlja problem.
Problem predstavljaju visoki trokovi proizvodnje takvog produkta.
Kao to je ve" objanjeno, poarna otpornost !eli!nog elementa zavisi od njegovog
faktora preseka. Element sa niim odnosom A/V "e se zagrevati sporije od elementa sa ve-
"om vredno"u ovog faktora, pa "e zahtevati manje izolacije za postizanje iste poarne ot-
pornosti. Teki profili imaju tako niske odnose A/V, pa stoga i tako spore stope zagrevanja,
da do loma ne dolazi u okviru #/2 h u uslovima standardnog testa, !ak i kada su nezati"e-
ni. Stubovi, koji se zagrevaju na sve !etiri strane i koji imaju A/V < 50 m
#
, mogu se kori-
stiti bez dodatne izolacije za klasu poarne otpornosti #/2 h (slika #2.#3). Grede, koje se
zagrevaju na tri strane, mogu se koristiti nezati"ene za klasu #/2 h kada je njihov faktor
preseka A/V< ##0 m
#
(slika #2.#4).
Slika 12.13 - Uticaj faktora preseka na poarnu otpornost stubova
Slika 12.14 - Uticaj faktora preseka na poarnu otpornost greda
Poarna otpornost nezati"enih !eli!nih elemenata tako$e moe biti poboljana i pri-
menom metoda prora!una zasnovanih na realnim uslovima poara tj. uslovima ventilacije,
stvarnom poarnom optere"enju i sl. Reenje kojem posebno treba obratiti panju u budu"-
nosti je termo-mehani!ka analiza parcijalno zagrevanih okvirnih nosa!a, koja omogu"uje
odre$ivanje globalnog strukturnog ponaanja sa realnim grani!nim uslovima. Ovakav pri-
stup omogu"ava simulaciju lokalnih poara, uz prikaz unutranje preraspodele optere"enja
usled pojave lokalnih plasti!nih zglobova. Tako dobijeni okviri, sa nezati"enim gredama i
stubovima odgovaraju"e poarne otpornosti, mogli bi imati globalnu poarnu otpornost u
realnim uslovima i do 2 h.
4.2 INTEGRISANI STRUKTURNI ELEMENTI
Obi!no su !eli!ni elementi, na ovaj ili onaj na!in, vezani za druge elemente objekta.
Oni mogu biti delimi!no ili totalno integrisani, na primer u zidovima ili tavanicama od be-
tona, a to se moe iskoristiti kao prednost, s obzirom na njihova izolaciona svojstva. Po-
arna otpornost dobijena na ovaj na!in moe biti prili!no visoka i to do #20 min. Nekoliko
primera ovakvog sistema zatite !eli!nih elementa od poara prikazano je na slikama
#2.#5 i #2.#6.
Slika 12.15 - Integrisane !eli!ne grede
Slika 12.16 - Integrisani !eli!ni stubovi
4.3 IZOLACIJA
Izolacija !eli!nih elemenata je trenutno naj!e"e kori"eni na!in njihove zatite od po-
ara. Kada konstrukcioni !eli!ni elementi treba da zadovolje stroge zahteve poarne otpor-
nosti, mogu se se zatiti slojem izolacionog materijala, tako da !elik nije direktno izloen
poaru. Takav materijal mora imati visok izolacioni kapacitet, poeljno je da bude nezapa-
ljiv i da ostane neporeme"en tokom normalne eksploatacije, a pre svega, tokom celog peri-
oda zagrevanja. Materijal za izolaciju od poara treba da ima slede"a svojstva:
da ne proizvodi dim i toksi!ne gasove na povienim temperaturama,
dokazane izolacione karakteristike prema ISO-834 ili relevatnom nacionalnom stan-
dardu, nisku toplotnu provodljivost i toplotni kapacitet,
otpornost na atmosferske uticaje, u slu!aju spoljne primene,
odgovaraju"u mehani!ku otpornost kako na sobnoj, tako i na povienim temperatu-
rama, otpornost na udar i
mogu"nost dobrog vezivanja ili prijanjanja za !eli!ni element, kako usled porasta
temperature i deformacije elementa ne bi dolo do odvajanja ili pucanja zatitnog
materijala.
Pored ovih zahtevanih svojstava, poeljno je da takav proizvod ima i slede"e kvalitete:
ekonomi!an materijal i nisku cenu primene, kao i atraktivnu zavrnu povrinu, !ime se eli-
minie potreba za dodatnom zavrnom obradom.
Razvoj temperature !elika kod zati"enih !eli!nih profila, osim od faktora preseka, za-
visi i od termi!ke provodljivosti & i debljine e izolacionog materijala. Na slici #2.#7 prika-
zana je zavisnost vremena t (potrebnog za dostizanje razli!itih temperaturnih nivoa (
a
) od
ovih faktora i faktora preseka, prema standardnoj ISO proceduri.
Slika 12.17 - Zavisnost vremena t potrebnog za dostizanje temperature !elika (
a
od faktora e' V /&' A
Materijali za izolaciju od poara se mogu podeliti na: izolacione table, sprej-obloge,
protivpoarne premaze, sputene plafone i zidne panele, titove od toplotnog zra!enja i be-
ton, koji se moe koristiti i samo zbog ublaavanja efekata temperaturnog porasta bez
sprezanja sa !eli!nim elementom.
4.3.1 Izolacione table
Izolacione table mogu biti od gipsa, mineralnih vlakana, lakih agregata kao to su perlit
i vermikulit i silikatnih vlakana. Izolacione table se fiksiraju za !eli!ne elemente leplje-
njem, spojnicama ili zarafljivanjem. Cena im je prili!no visoka, s obzirom na potreban
rad za njihovo pri!vr"ivanje. Zbog kutijastog izgleda, pogoduju primeni kod vidljivih,
slobodnostoje"ih stubova. Kod primene ove vrste izolacije !eli!nih elemenata, u cilju pre-
vencije prodora toplih gasova kroz spojeve, neophodno je uzeti u obzir deformacije i sku-
pljanje panela usled suenja.
Slika 12.18 - Izolacione table
4.3.2 Sprej-obloge
Sprej-obloge (slika #2.#9) predstavljaju malter na bazi gipsa, mineralnih vlakana, ili la-
kih agregata kao to su perlit i vermikulit. Njihovo nanoenje je brzo i pogodno za prekri-
vanje kompleksnih oblika i spojeva. Nanose se u vlanom stanju, to moe predstavljati
problem u zimskim uslovima. Nanoenje sloja se moe vriti direktno na povrinu !elika,
ili na metalnu mreu fiksiranu za !elik. Cena im je i do 50% nia u odnosu na izolacione
table. Mana im je lo izgled.
Slika 12.19 - Sprej obloge
Ukoliko relativna vlanost vazduha nije visoka, primena ovog sistema zatite od poara
eliminie potrebu za primenom posebne zatite od korozije. U uslovima stalne vlanosti,
osnovni rizik ne predstavlja opasnost od korozije, ve" potencijalni gubitak zatitnih svoj-
stava zatitnog sloja.
4.3.3 Protivpoarni premazi
Protivpoarni premazi predstavljaju supstance sli!ne bojama koje se nanose u tankom
sloju, debljine od oko # mm, pa su pogodni za zatitu vidljivih i istaknutih elemenata od
!elika. Na niim temperaturama su inertni, ali sadre komponentu koja na temperaturama
od oko #50-300 C osloba$a gas. Ovaj gas naduvava premaz u debelu karbonsku penu, de-
bljine i do nekoliko santimetara, koja obezbe$uje toplotnu izolaciju !elika koji se ispod nje
nalazi (slika #2.20).
a) vreme: 0 minuta
temp. u pe"i: 15 C temp. !elika: 10 C
b) vreme: 2 minuta
c) vreme: 10 minuta
d) vreme: 20 minuta
Slika 12.20 - Obrazovanje zatitne pene
Osnovni premaz ovog sistema zatite nanosi se preko premaza za pripremu povrine
koji obezbe$uje dobru atheziju osnovnog premaza za !elik. Preko osnovnog premaza na-
nosi se pokrivni premaz koji sistem titi od vlage tokom eksploatacionog veka konstrukci-
je. Prema potrebi, preko ovako ura$enog sistema moe se naneti jo jedan - dekorativni
premaz.
Protivpoarni tanki premazi, debljine do 5 mm, na bazi rastvara!a ili vode, obezbe$uju
poarnu otpornost od 30 min i vie, mada se naj!e"e primenjuju za vatrootpornosti do
60 min. Primena ve"ine ovakvih premaza je ograni!ena na unutranje elemente, mada po-
stoje sistemi prilago$eni i za primenu na otvorenom.
Protivpoarni debeli premazi, debljina od 3 do 50 mm, na bazi epoksidnih smola, pre-
vashodno se koriste kod hidrokarbonskih poara (sa hidrokarbonskim tipom goriva), sa
mnogo otrijim reimom zagrevanja u odnosu na poar kod standardnih konstrukcija. Pri-
menu nalaze i u uslovima pove"ane vlanosti (npr. kod bazena), s obzirom da su vodoot-
porni. Obezbe$uju poarnu otpornost do 2 h. Mana im je velika debljina i vrlo visoka ce-
na, koja se kre"e i do !etiri puta vie od cene sprej-obloge.
Primena ovakvog sistema zatite, s obzirom da se u potpunosti moe naneti u radionici,
omogu"ava znatne utede u vremenu izgradnje objakata. Mogu"nost automatskog nanoe-
nja, visok nivo kontrole kvaliteta, mala debljina u odnosu na druge sisteme, eliminacija
problema vezanih za rad na gradilitu naro!ito u slu!aju nepristupa!nih delova konstrukci-
je, predstavljaju dodatne prednosti ovakvog sistema zatite od poara.
4.3.4 Sputeni plafoni i zidni paneli
Sputeni plafoni i zidni paneli slue kao tit i izolacija za grede, tavanice i stubove od
ekstenzivnog zagrevanja (slika #2.2#). Istovremeno obezbe$enje sigurnosti protiv poara i
drugih funkcija, kao to su toplotna izolacija, zvu!na izolacija i estetska funkcija, rezultuje
znatnim smanjenjem trokova i predstavlja prednost primene ovakvih elemenata. Za ova-
kve sisteme zatite od poara ne postoje ra!unske metode za prora!un zagrevanja elemena-
ta od !elika, ali se procena poarne otpornosti moe vriti putem interpolacije ili ekstrapo-
lacije raspoloivih rezultata eksperimentalnih ispitivanja.
Slika 12.21 - Izolacioni paneli: a) sputeni plafoni; b) zidni paneli
4.3.5 titovi od toplotnog zra"enja
titovi od toplotnog zra!enja mogu biti tanki !eli!ni paneli i betonski titovi koji se pri-
menjuju za zatitu spoljnih elemenata konstrukcija, postavljenih van obimnih zidova
objekta. Svoju zatitnu funkciju ostvaruju na taj na!in to smanjuju izloenost ovih eleme-
nata zagrevanju iz unutranjosti objekta zahva"enog poarom. Razli!iti na!ini ovakve za-
tite spoljnih stubova prikazani su na slici #2.22.
Slika 12.22 - Zatita spoljnih stubova titovima
4.4 SPREGNUTE KONSTRUKCIJE OD #ELIKA I BETONA
Kada su zahtevi poarne otpornosti strogi, alternativa konvencionalnoj zatiti !elika od
poara je primena spregnutih !eli!no-betonskih elemenata. U tom slu!aju, beton uzima
u!e"e u noenju optere"enja i u isto vreme spre!ava irenje toplote do sredita popre!nog
preseka !eli!nog elementa.
Poarna otpornost nezati"enih spregnutih betonskih plo!a sa profilisanim limovima u
velikoj meri zavisi od oblika profilisanog lima. Kre"e se od 30 min za plo!e sa profilisa-
nim limom jednostavnog trapeznog oblika (slika #2.23a) do 90 min za plo!e sa sloenijim
oblikom profilisanog lima (slika #2.23b). Pove"anje poarne otpornosti se moe posti"i
merama kao to su vatrootporni sputeni plafoni, izolacione obloge ili dodatna !eli!na ar-
matura (koja nema stati!ku funkciju u normalnim uslovima ve" samo u uslovima poara).
Na taj na!in moe se posti"i poarna otpornost i do#20 min.
Slika 12.23 - Tipi!ni popre!ni preseci spregnutih plo!a sa profilisanim limovima
Pored nose"e funkcije, me$uspratne plo!e imaju i pregradnu funkciju (spre!avanje i-
renja poara izme$u spratova). Primena spregnutih betonskih plo!a sa profilisanim limovi-
ma, to se ovog kriterijuma ti!e, veoma je povoljna, s obzirom da i pri pojavi pukotina u
betonu !eli!ni lim spre!ava prodor plamena i vrelih gasova. Osim toga, rasprskavanje (ot-
padanje) betona je spre!eno, to pove"ava sigurnost ljudi koji u!estvuju u gaenju poara.
%eli!ne grede spregnute pomo"u modanika sa armiranobetonskom ili spregnutom plo-
!om mogu biti potpuno izloene i delimi!no ili potpuno integrisane u beton (slika #2.24).
Mogu"e postignute poarne otpornosti dosta variraju i zavise od primenjenog sistema tj.
od stepena izloenosti !elika, kao i eventualne primenjene dodatne zatite izloenih delova
preseka.
Slika 12.24 - Popre!ni preseci spregnutih greda
Poseban zna!aj za ispunjenje zahteva poarne otpornosti konstrukcije ima ponaanje
stubova pri dejstvu poara. Jedan od na!ina za postizanje visoke poarne otpornosti kon-
strukcije je i primena spregnutih stubova od !elika i betona.
Spregnuti stubovi mogu biti formirani na vie na!ina i mogu se podeliti na tri osnovna
tipa: stubovi sa ubetoniranim !eli!nim profilom (slika #2.25a), stubovi I-profila izbetonira-
ni izme$u noica (slika #2.25b) i stubovi od upljih !eli!nih profila ispunjeni betonom (sli-
ka #2.25c). S obzirom da je termi!ka provodljivost betona mala, toplota se kroz betonski
deo preseka iri mnogo sporije nego kroz !elik. Na ovaj na!in se stoga moe posti"i visoka
poarna otpornost spregnutih stubova.
Slika 12.25 - Osnovni tipovi spregnutih stubova
Poarna otpornost stubova sa potpuno ubetoniranim !eli!nim profilom, koja moe biti i
preko #20 min, prvenstveno zavisi od kapaciteta nosivosti !eli!nog profila, s obzirom da u
uslovima poara dolazi do preraspodele optere"enja sa spoljanjeg betona. Ispitivanja po-
kazuju da pove"anje dimenzije sloja betona oko !eli!nog profila nije od ve"eg zna!aja i da
preseci sa istim profilom, a razli!itim spoljnim dimenzijama betona prakti!no imaju istu
klasu poarne otpornosti. Ni pove"anje procenta armiranja nije od zna!aja za poarnu ot-
pornost, s obzirom na brzo zagrevanje armature. Kod ovakvih stubova, u uslovima poara,
osnovna uloga armature je da spre!i prskanje betona i da obezbedi kompaktnost preseka.
Delimi!no ubetonirani spregnuti stubovi, koji se u praksi !esto primenjuju, mogu po-
sti"i poarnu otpornost od #20 min i vie. U ovom slu!aju poduna armatura je zati"ena
od brzog rasta temperature, pa zajedno sa rebrom !eli!nog profila, doprinosi nosivosti i
krutosti preseka na povienim temperaturama. Radi sprezanja !elika i betona potrebno je
uzengije zavariti za rebro !eli!nog profila ili predvideti modanike za sprezanje. U cilju
postizanja ve"e poarne otpornosti preporu!ljivo je koristiti !eli!ne profile sa rebrom ve-
"e debljine.
Stubovi od upljih !eli!nih profila ispunjeni betonom predstavljaju dosta jednostavno ree-
nje postizanja poarne otpornosti. Me$utim, s obzirom da je !eli!ni deo preseka direktno izlo-
en dejstvu poara, postignute poarne otpornosti se kre"u do 60 min za nearmirane stubove.
Naravno, uz primenu dodatne spoljne zatite !elika ili dodatne armature, poarna otpornost ko-
ja se moe posti"i je i u ovom slu!aju znatna, preko #20 min. Ona zavisi od kvaliteta betona i
vrste i koli!ine armature, s obzirom da na visokim temperaturama dolazi do preraspodele opte-
re"enja na unutranji armiranobetonski deo preseka.
4.5 HLA%ENJE VODOM
Primena nezati"enih !eli!nih konstrukcija je atraktivna kako sa arhitektonskog tako i
sa konstrukcijskog stanovita. Upotrebom sistema hla$enja vodom dobija se reenje koje
omogu"ava, !ak i pri veoma strogim zahtevima poarne otpornosti, primenu izloene !e-
li!ne konstrukcije. Da bi se postiglo hla$enje !eli!ne konstrukcije vodom u slu!aju poara
tj. uklanjanje toplote, a samim tim i odranje nosivosti, mogu"e je primeniti dva sistema:
uplji !eli!ni profili ispunjeni vodom i spoljni raspriva!i vode.
U slu!aju upljih !eli!nih profila ispunjenih vodom efekti hla$enja vodom u uslovima
poara se sastoje od slede"ih fizi!kih fenomena:
Apsorpcija toplote: voda sadrana u konstrukcijskim elementima pove"ava njihov to-
plotni kapacitet i na taj na!in smanjuje temperaturu !elika;
Odvo#enje toplote cirkulacijom vode: usled razlike u gustini tople i hladne vode, to-
pla voda se kre"e navie i biva zamenjena hladnom vodom koja dalje apsorbuje toplotnu
energiju;
Isparavanje vode: na povienim temperaturama dolazi do pojave isparavanja vode to
tako$e uti!e na smanjenje tmeperature !elika, jer se meavina pare i vode, zbog svoje ma-
nje gustine u odnosu na !istu vodu, kre"e navie kroz sistem, a zatim se hladi i kondenzu-
je, npr. u vodenim cisternama na vrhu objekta.
U ve"ini slu!ajeva, kombinuju se sva tri navedena efekta i mogu"e je svo$enje maksi-
malne srednje temperature !elika do oko 200 C (slika #2.26). Konstrukcijski elementi
mogu biti ispunjeni vodom trajno ili samo u slu!aju izbijanja poara. U prvom slu!aju tre-
ba voditi ra!una o zamrzavanju vode i korozionim aspektima. Kod sistema kod koga se
konstantno vri cirkulacija vode, poarna otpornost je prakti!no neograni!ena.
Spoljni raspriva!i vode se mogu koristi bilo za hla$enje nose"ih elementa bilo za hla-
$enje neizloene strane sektora u kome je dolo do pojave poara, radi spre!avanja njego-
vog daljeg irenja.
Slika 12.26 - Razvoj temperature upljih !eli!nih profila ispunjenih vodom
5 METODE ODRE%IVANJA POARNE OTPORNOSTI
Osnovni koncept na kome se zasnivaju sve metode za predvi$anje strukturne stabilno-
sti u uslovima poara je !injenica da konstrukcijskim materijalima postepeno opadaju me-
hani!ka svojstva na povienim temperaturama. Generalno, odre$ivanje poarne otpornosti
podrazumeva dokaz da konstrukcija ili njen element, optere"ena definisanim optere"enjem
i izloena odre$enom toplotnom reimu, zadovoljava odre$ene funkcionalne zahteve, izra-
ene preko grani!nih stanja s obzirom na nosivost, izolaciju i celovitost, i obuhvata dve
osnovne komponente (tabela #2.9):
model irenja toplote H, za odre$ivanje porasta temperature sa vremenom i
model ponaanja konstrukcije S, koji moe biti eksperimentalan ili analiti!ki, za od-
re$ivanje efekata dejstva poara na konstrukciju (razvoja temperature kroz !eli!ne
elemente i grani!ne nosivosti konstrukcije).
Modeli irenja toplote H su:
(H
#
) Porast temperature u zavisnosti od vremena odgovara standardnoj krivoj defini-
sanoj prema ISO 834, a za trajanje rasta temperature usvojeno je zahtevano vre-
me poarne otpornosti t
fd
, definisano odgovaraju"im standardom.
(H
2
) Porast temperature u zavisnosti od vremena tako$e odgovara standardnoj poar-
noj krivoj, dok je za trajanje rasta temperature usvojeno ekvivalentno vreme tra-
janja poara t
e
, definisano u 2.5.
(H
3
) Porast temperature u zavisnosti od vremena dobija se na osnovu analiti!kog od-
re$ivanja krive zavisnosti temperature vazduha i vremena u uslovima prirodnog
poara.
Modeli ponaanja konstrukcije su:
(S
#
) Nose"a konstrukcija je idealizovana kao serija pojedina!nih elemenata sa pojed-
nostavljenim uslovima oslanjanja, odnosno, kao niz greda i stubova. Ovaj model
moe biti eksperimentalan (standarni poarni test), ili analiti!ki.
(S
2
) Nose"a konstrukcija je idealizovana kao niz podsklopova, odnosno sistema sa-
stavljenih od stubova i greda. Iako se i ovakav model moe ispitivati eksperi-
mentalnim putem, analiti!ki pristup je uobi!ajen i prikladan.
(S
3
) Nose"a konstrukcija se analizira kao celina. Ovaj model je prikladan samo za
analiti!ki prora!un.
Tabela 12.9 - Kombinacije modela irenja toplote H i modela ponaanja konstrukcije S
Model konstrukcije
S
#
S
2
S
3
Elementi Podsklop Konstrukcija
Model izloenosti
poaru
H
#
test ili prora!un
(deterministi!ki)
prora!un
povremeno test
(deterministi!ki)
razlika u ematizaciji
postaje prevelika
H
2
test ili prora!un
(probabilisti!ki)
prora!un
povremeno test
prora!un
(probabilisti!ki)
neprakti!an
H
3
prora!un
(probabilisti!ki)
povremeno
prora!un
(probabilisti!ki)
prora!un
(probabilisti!ki)
povremeno
i za ispitivanje
Svaka od kombinacija modela prikazana u tabeli nije prikladna za prora!un, a na izbor
postupka prora!una uglavnom uti!e jednostavnost primene, konkretna situacija i genaralno
usvojeni pristup u odgovaraju"oj nacionalnoj regulativi.
Ve"ina nacionalnih standarda zasniva se na metodama prora!una H
#
-S
#
i H
#
-S
2
, sa eks-
perimentalnom verifikacijom poarne otpornosti, ali je poslednjih godina u porastu i pri-
mena analiti!ke verifikacije za iste modele. Takav pristup usvojen je i Evrokodovima za
konstrukcije (Evrokodom # Deo 2-2 za prora!un dejstava na konstrukcije izloene poaru i
Evrokodom 3 Deo #-2 za prora!un !eli!nih konstrukcija izloenih dejstvu poara). Modeli
H
2
i H
3
povremeno se primenjuju u mnogim zemljama, ali je takav pristup generalno usvo-
jen jedino u vedskoj regulativi i u navedenim evropskim predstandardima.
Savremeni trend u definisanju metoda prora!una poarne otpornosti zasnovan je na
probabilisti!kom pristupu. Ovaj pristup podrazumeva razmatranje svih probabilisti!kih
aspekata, kao to su:
nepouzdanost u odre$ivanju ra!unskih parametara i karakteristika (specifi!nog po-
arnog optere"enja, ventilacionog faktora, termi!kih svojstava materijala, optere"e-
nja, dimenzija i sl.),
neta!nost ra!unskih modela irenja toplote i ponaanja konstrukcije,
verovatno"a punog razvoja poara,
efikasnost akcije vatrogasaca, pouzdanost javlja!a poara,
visina, zapremina i naseljenost zgrade i
posledice ruenja konstrukcije.
Za prakti!nu primenu, ta!an prora!un verovatno"e loma razmatrane konstrukcije nije
mogu", ili je suvie glomazan. Stoga se razmatranje svih navedenih probabilisti!kih para-
metara moe ograni!iti i na poluprobabilisti!ki nivo, gde su svi navedeni aspekti uzeti u
obzir upotrebom parcijalnih koeficijenata sigurnosti i karakteristi!nih vrednosti relevant-
nih parametara, kao to su specifi!no poarno optere"enje, strukturne imperfekcije, termi!-
ka i mehani!ka svojstva materijala i optere"enje. Koncepcijski, samo metode prora!una
zasnovane na modelima izloenosti poaru H
2
i H
3
mogu zadovoljiti zahteve probabilisti!-
kog pristupa.
U skladu sa prethodno izloenim, mogu se izdvojiti slede"e metode za odre$ivanje
(procenjivanje) poarne otpornosti:
standardni poarni test,
empirijski izrazi, tabele i dijagrami i
analiti!ki postupci prora!una.
5.1 STANDARDNI POARNI TEST
Standardni poarni test predstavlja tradicionalni metod za predvi$anje strukturne stabilnosti
pri poaru. Rezultat ovog testa je vreme izraeno u minutima tokom koga element ili skup ele-
menata ostaje stabilan pri zagrevanju u pe"i, po standardom utvr$enom reimu zagrevanja, opi-
sanom u 2.2. Na osnovu ovog testa vri se klasifikacija konstrukcija u klase poarne otpornosti
(F30 ... F#80). ematski prikaz ovakvog pristupa prikazan je na slici #2.27.
Standardni poarni test obi!no uklju!uje ispitivanje optere"enih elemenata uz zagreva-
nje prema standardom utvr$enom stepenu. U tom slu!aju, grani!no stanje je zasnovano ili
na grani!noj nosivosti ili na grani!noj deformaciji. Me$utim, kod !eli!nih konstrukcija se
za grani!ni kriterijum moe usvojiti i dostizanje odgovaraju"e grani!ne ili kriti!ne tempe-
rature. Pri tome se pod pojmom kriti!ne temperature podrazumeva manje ili vie ravno-
merna temperatura po popre!nom preseku elementa, a pod pojmom grani!ne najve"a tem-
peratura u popre!nom preseku sa izraenim gradijentom temperature. Kriti!na temperatura
se definie za elemente koji su izloeni ravnomernom zagrevanju sa sve !etiri strane. Za
elemente kao to su grede, spojene sa me$uspratnom betonskom plo!om preko jedne noi-
ce, koje se zagrevaju samo sa tri strane, prikladnije je usvojiti linearni pad temperature od
izloene ka neizloenoj strani ovog elementa, odnosno, kao karakteristi!nu usvojiti kriti!-
nu temperaturu.
Slika 12.27 - ema projektovanja zasnovanog na ispitivanju standardnim poarnim testom
U uslovima standardnog poarnog testa dobijene vrednosti se kre"u od 450 C do
650 C za kriti!nu i preko 900 C za grani!nu temperaturu. Vrednost kriti!ne ili grani!ne
temperature za !eli!ne konstruktivne elemente ili skupove elemenata u mnogome zavise
od nivoa optere"enja i grani!nih uslova. Tako "e kriti!na temperatura konstrukcije koja je
optere"ena na sobnoj temperaturi do svog punog kapaciteta nosivosti biti tek neto ve"a od
20 C, pa je uslov za dostizanje ve"ih vrednosti usvajanje odre$enog stepena sigurnosti u
odnosu na optere"enje. Pored toga, vrednosti kriti!ne i grani!ne temperature zavise i od
grani!nih uslova, kao i od tipa elementa koji se razmatra (greda ili stub).
Pored pomenutog kriterijuma nosivosti, postoje jo dva kriterijuma koje posmatrani
elementi treba da zadovolje i to su:
celovitost: vreme do pojave pukotina ili drugih otvora koji su dovoljno veliki da
omogu"e prodor vru"ih gasova ili plamena.
izolacija: vreme do trenutka kada temperatura neizoloene povrine elementa pre$e
doputenu grani!nu vrednost.
Opisana metoda eksperimentalnog odre$ivanja poarne otpornosti, me$utim, ima niz
mana, a jedna od njih je i visoka cena ispitivanja. Tako$e, iz ekonomskih i prakti!nih raz-
loga nije realno vriti poarne testove za svaku kombinaciju oblika i dimenzija preseka !e-
li!nih profila, debljina obloga, nivoa optere"enja, raspodela napona i raspona stubova ili
greda. Na rezultat ispitivanja uti!e niz parametara, kao to su toplotne karakteristike ispit-
ne pe"i, svojstva materijala i imperfekcije uzorka, raspodela temperature du elementa,
uslovi optere"enja i grani!ni uslovi. Kao posledica, javlja se zna!ajno rasipanje rezultata
kod ponovljenih opita u istoj pe"i, a naro!ito u slu!aju opita izvrenih u razli!itim ispitnim
pe"ima. Osim toga, usled ograni!enih dimenzija pe"i, idealizovanih karakteristika ure$aja
za nanoenje optere"enja i nemogu"nosti ta!nog definisanja uslova oslanjanja, nemogu"e
je modelirati realne uslove kojima je realna konstrukcija izloena. Zbog svih navedenih
nedostataka, stvarni elementi konstrukcije ne mogu se adekvatno ocenjivati samo na osno-
vu ovog kriterijuma.
Eksperimentalno odre$ena poarna otpornost zavisi od svojstava primenjenog izolacio-
nog materijala tj. njegove sposobnosti da odrava temperaturu !elika ispod kriti!ne vred-
nosti, kao i od njegovih mehani!kih svojstava. Veli!ina koja opisuje mehani!ka svojstva
izolacionog materijala naziva se prijanjanje. Ona, zapravo, predstavlja sposobnost sistema
zatite od poara da ostane neporeme"en pod uslovima napona i deformacija kojima je ele-
ment izloen tokom poarnog testa. Svaki poreme"aj zatitnog materijala (pukotine i sl.)
predstavlja lom usled naruavanja prijanjanja. Ova osobina predstavlja vrlo vaan aspekt
sistema zatite od poara, s obzirom da i izuzetni izolacioni materijali sa njenim naruava-
njem postaju beskorisni. Svojstva prijanjanja treba dokazati u pravcu u kom "e materijal
biti izloen deformacijama u praksi, tj. za stubove u podunom, a za grede u popre!nom
pravcu. Ne postoji teoretski pristup kojim se moe predvideti prijanjanje, ve" se ono moe
oceniti samo na osnovu ispitivanja. Za razliku od te osobine, svojstva izolacionog materi-
jala kao i njegova potrebna debljina, predvidljive su veli!ine.
5.2 EMPIRIJSKI IZRAZI, TABELE I DIJAGRAMI
Kao to je ve" istaknuto, ispitivanje elemenata standardnim poarnim testom za svaku
kombinaciju ve" navedenih faktora koji uti!u na poarnu otpornost bilo bi nerealno. Jedan
od mogu"ih na!ina za prevazilaenje takvog problema je kori"enje empirijskih izraza.
Oni su zasnovani na matemati!kim modelima koji predstavljaju empirijsku vezu izme$u
eksperimentalnih rezultata mnogobrojnih izvrenih standardnih testova, tj. krivu koja na
najbolji na!in povezuje rezultate testa predstavljene dijagramom. S obzirom da se zasniva-
ju na rezultatima eksperimentalnih ispitivanja, empirijske metode automatski uzimaju u
obzir uticaj pukotina i otvora na izolaciji usled deformacije ispitivanog konstrukcijskog
elementa.
Tabele i dijagrami za prora!un poarne otpornosti celika, izvedene iz empirijskih jed-
na!ina, naj!e"e su zasnovane na faktoru preseka A/V koji opisuje oblik i dimenzije kon-
strukcionog elementa kao i oblik zatite od poara. One predstavljaju veoma prakti!no
sredstvo za jednostavan i brz prora!un veli!ina kao to su potrebna debljina izolacionog
materijala, kriti!na temperatura, kriti!na sila izvijanja. Veliku manu njihove primene pred-
stavlja ograni!enost ovakvih tabela i dijagrama u odre$enim okvirima koji se odnose na
dimenzije i vrstu profila, vrstu i debljine izolacionih materijala i druge karakteristike.
Postupci prora!una zasnovani na empirijskim formulama razlikuju se od zemlje do ze-
mlje. Iako svi oni naj!e"e predstavljaju odraz vrlo sli!nih ideja i namera, naj!e"e su re-
zultat posebnih iskustava i razli!itih potreba. S obzirom da su te formule vezane za razli!i-
te propise za prora!un !eli!nih konstrukcija, one se ne mogu direktno primenjivati u razli-
!itim zemljama.
5.3 ANALITI#KI POSTUPCI PRORA#UNA
U ve"ini zemalja za predvi$anje poarne otpornosti tehni!kom regulativom su predvi-
$ena eksperimentalna ispitivanja. Me$utim, kao posledica niza pomenutih nedostataka
ovakvog na!ina procenjivanja trajnosti konstrukcija pri dejstvu poara, javila se potreba za
definisanjem analiti!kih metoda za njeno utvr$ivanje. Te savremene metode sadre ra!un-
ske modele zasnovane na rezultatima niza prethodno izvrenih eksperimenata. Njihova
primena, naravno, ne isklju!uje u potpunosti ispitivanja u ispitnim pe"ima, ali smanjuje
njihov obim, a samim tim i trokove, na najmanju meru.
U klasi!nom pristupu, dejstvo poara u prora!unu kapaciteta nosivosti elemenata kon-
strukcije se ignorie, odnosno u prora!un se ulazi sa mehani!kim svojstvima !elika na sob-
noj temperaturi, a eljena poarna otpornost konstrukcije postie se njenim oblaganjem
odre$enim potrebnim slojem izolacije. Primenom savremenog pristupa projektovanju kon-
strukcija za dejstvo poara, koji podrazumeva primenu analiti!kih postupaka za odre$iva-
nje poarne otpornosti, u prora!unu se uzima u obzir promena mehani!kih svojstava !elika
usled pove"anja temperature, odnosno poar se tretira kao izuzetno dejstvo koje konstruk-
cija moe da podnese u potrebnom periodu vremena. Na taj na!in, potreba za primenom
dodatnog sistema zatite moe se minimizirati, a ekonomi!nost konstrukcije znatno pove-
"ati. Ovakav koncept utemeljen je i u svremenoj evropskoj tehni!koj regulativi (Evrokod).
Prora!un poarne otpornosti !eli!nih konstrukcija se sastoji iz termi!kog problema sa
jedne i mehani!kog problema sa druge strane. Termi!ka analiza, koja daje krivu zavisnosti
temperature i vremena za !eli!ne elemente, povezana sa mehani!kom analizom, koja daje
kriti!nu ili grani!nu temperaturu !elika, kao rezultat daje poarnu otpornost posmatranog
elementa. Dobijena poarna otpornost se pri tome moe porediti kako sa zahtevanim vred-
nostima definisanim propisima tako i sa sra!unatom vredno"u ekvivalentnog vremena tra-
janja poara t
e
. ematski prikaz ovakvog pristupa prikazan je na slici #2.28.
Slika 12.28 - Analiti!ki prora!un zasnovan na konceptu kriti!ne ili grani!ne temperature.
U sklopu termi!ke analize, sprovodi se prora!un razvoja temperature kroz vreme na ne-
zati"enim ili zati"enim elementima. Pri tome se uvode slede"e pretpostavke koje omogu-
"uju da se problem protoka toplote moe posmatrati kao jednodimenzionalan:
za temperaturu !eli!nog elementa se pretpostavlja ili da je ravnomerna po preseku
(kriti!na temperatura) ili da ima odre$eni gradijent (grani!na temperatura),
za gradijent temperature u izolacionom materijalu se pretpostavlja da je linearan, s
obzirom da izolacioni materijali poseduju zanemarljiv toplotni kapacitet,
otpornost na protok toplote izme$u unutranje povrine izolacionog materijala i !e-
lika se zanemaruje.
Kriti!na temperatura
cr
!eli!ne konstrukcije ili njenog dela dobija se kao rezultat me-
hani!ke analize. Ona predsavlja temperaturu pri kojoj se o!ekuje nastajanje grani!nog sta-
nja nosivosti ili grani!nog stanja deformacija. Grani!no stanje nosivosti se dostie kada
nosivost konstrukcije opadne do nivoa optere"enja za koje se smatra da deluje na kon-
strukciju u uslovima poara. Grani!no stanje deformacije se dostie kada maksimalni ugib
pre$e #/30 deo karakteristi!ne dimenzije razmatranog elementa konstrukcije. U ve"ini slu-
!ajeva, oba grani!na stanja vode do prakti!no iste vrednosti za kriti!nu temperaturu.
6 PRORA#UN POARNE OTPORNOSTI PREMA
EVROKODU
Evrokod 3 - Prora!un !eli!nih konstrukcija Deo 1-2: Opta pravila - Prora!un kon-
strukcija za dejstvo poara tretira oblast prora!una !eli!nih konstrukcija izloenih dej-
stvu poara. Satoji se iz 4 dela i 4 aneksa. Prvi deo obuhvata opte definicije, simbole,
jedinice i normativne reference, drugi deo osnovne principe i pravila, tre"im delom defi-
nisama su mehani!ka i termi!ka svojstva !elika na povienim temperaturama, dok su u
!etvrtom delu predstavljeni postupci prora!una konstrukcije ili njenih elemenata u uslo-
vima poara. Aneksi A i D informativnog su karaktera i njima su predstavljeni dijagrami
- na povienim temperaturama za razli!ite klase !elika, odnosno faktor konfiguracije.
Aneksi B i C su normativnog karaktera i njima su definisani efekat o!vr"avanja !elika,
odnosno proces prenosa toplote kod spoljnih elemenata konstrukcije.
6.1 GRANI#NI KRITERIJUMI
U savremenoj evropskoj tehni!koj regulativi (Evrokod), prora!un gra$evinskih kon-
strukcija uopte, pa tako i prora!un !eli!nih konstrukcija izloenih dejstvu poara zasniva
se na metodi grani!nih stanja. Svakako da je, s obzirom na prirodu poara, u prora!unu po-
arne otpornosti jedino relevantno razmatranje grani!nih stanja nosivosti.
Grani!ni kriterijum koji razmatrana konstrukcija ili njen element treba da zadovolji de-
finie se na tri na!ina, prikazana u tabeli #2.#0.
Tabela 12.10 - Grani!ni kriterijumi
Grani!ni kriterijum Model izloenosti poaru
U domenu nosivosti:
t d fi d fi
R E
, , ,

U domenu temperature:
d cr d ,

Mogu se primeniti bilo u vezi sa modelom standardne
izloenosti poaru, bilo u vezi sa nekim od modela kojim se
opisuju uslovi realnog poara, a koji su u okviru evropske
tehni!ke regulative definisani prema ENV #99#-2-2.
U domenu vremena:
d fi requ fi
t t
, ,

Ovaj kriterijum odgovara modelu standardne
izloenosti poaru
R
fi,d,t
prora!unska vrednost grani!ne nosivosti (otpornosti) u uslovima poara
E
fi,d
prora!unska vrednost odgovaraju"ih uticaja od dejstava u uslovima poara
(
d
prora!unska vrednost temperature konstrukcije ili njenog elementa
(
cr,d
prora!unska vrednost kriti!ne temperature konstrukcije ili njenog elementa
t
fi,d
prora!unska vrednost poarne otpornosti
t
fi,requ
zahtevana vrednost poarne otpornosti propisana tehni!kom regulativom, ili
sra!unata prema modelu ekvivalentnog vremena trajanja poara
6.2 METODE STRUKTURNE ANALIZE
Predvi$ena su tri mogu"a na!ina vrenja strukturne analize za uslove poara:
globalna strukturna analiza,
analiza delova konstrukcije tj. skupova konstruktivnih elemenata i
analiza pojedinih elemenata konstrukcije.
Za potrebe upro"enih postupaka prora!una, moe se pretpostaviti da reakcije oslonaca
i unutranje sile i momenti na krajevima dela konstrukcije, odnosno elementa, koje deluju
u trenutku t = 0, ostaju nepromenjene tokom !itavog perioda trajanja poara. One se mogu
dobiti na osnovu vrednosti koje odgovaraju globalnoj strukturnoj analizi za sobnu tempe-
raturu, uvo$enjem odgovaraju"eg redukcionog faktora na slede"i na!in:
d fi d fi
E E =
,
(#2.#9)
gde je:
E
d
prora!unska vrednost odgovaraju"e sile ili momenta za prora!un za sobnu tempera-
turu, za osnovnu kombinaciju dejstava prema Evrokodu 3 Deo #-#,
/
fi
redukcioni faktor za ra!unski nivo optere"enja pri poaru, prema slici #2.29.
Pri tome G
k
i $
k
predstavljaju stalno dejstvo i odgovaraju"i parcijalni koeficijent sigur-
nosti, Q
k
i $
Q,1
predstavljaju osnovno promenljivo dejstvo i odgovaraju"i parcijalni koefici-
jent sigurnosti, $
GA
ozna!ava parcijalni koeficijent sigurnosti za stalna dejstva za izuzetne
prora!unske situacije, a !
#,#
je koeficijent kombinacije za u!estale vrednosti promenljivih
dejstava. Vrednosti navedenih dejstava i koeficijenata definisane su prema Evrokodu #
Deo #-# koji tretira osnove prora!una i dejstva na konstrukcije (videti poglavlje #3).
# , # ,
# , # , #
k Q k G
k k GA
fi
Q G
Q G
+
+
=

Slika 12.29 - Vrednosti koeficijenta /

fi
za $
GA
=1,0, $
G
=1,35 i $
Q
=1,5
6.3 SVOJSTVA MATERIJALA
Za prakti!nu primenu analiti!kih postupaka prora!una poarne otpornosti definisani su
radni dijagrami za !elik pri razli!itim visokim temperaturama kao krive zadate matemati!-
kim modelom (slika #2.7). Alternativno, za temperature ispod 400 C, predvi$ena je mo-
gu"nost primene dijagrama sa uvedenim efektom o!vr"avanja (slika #2.9), datih u aneksu
B, pod uslovom da je adekvatnim merama spre!eno lokalno izbo!avanje.
Treba jo napomenuti da ovaj matemati!ki model - dijagrama na povienim tempe-
raturama vai za brzine zagrevanja izme$u 2 i 50 K/min i moe se primeniti za odre$iva-
nje otpornosti na zatezanje, pritisak, savijanje i smicanje. Na osnovu ovog modela izra$eni
su *-+ dijagrami za razli!ite kvalitete !elika, prezentirani u aneksu A ovog predstandarda.
Na osnovu definisanog modela, mogu se odrediti i vrednosti faktora mehani!kih svoj-
stava !elika na povienim temperaturama k
(
, definisanih odnosom odgovaraju"ih vredno-
sti ovih svojstava na povienoj i sobnoj temperaturi. Njihova promena sa porastom tempe-
rature prikazana je na slici #2.8.
Vrednosti termi!kih svojstava, usvojenih u Evrokodu 3 Deo #-2 prikazane su u delu 3.2
ovog poglavlja.
Treba napomenuti da ove vrednosti termi!kih i mehani!kih svojstava treba tretirati kao
karakteristi!ne vrednosti, na osnovu kojih se odre$uju prora!unske vrednosti termi!kih i
mehani!kih svojstava materijala X
fi,d
, deljenjem ili mnoenjem sa odgovaraju"im parcijal-
nim koeficijentima sigurnosti, u zavisnosti od toga da li pove"anje vrednosti svojstva po-
voljno ili nepovoljno uti!e na sigurnost:
Termi!ka svojstva za termi!ku analizu odre$uju se na slede"i na!in:
ukoliko pove"anje vrednosti svojstva povoljno uti!e na sigurnost

fi M k d fi
X X
, , ,
/ =

(#2.20)
ukoliko pove"anje vrednosti svojstva nepovoljno uti!e na sigurnost

fi M k d fi
X X
, , ,
=

(#2.2#)
Mehani!ka svojstva za strukturnu analizu odre$uju se na slede"i na!in:
fi M k d fi
k X X
, ,
/ =

(#2.22)
gde je:
X
k,
karakteristi!na vrednost svojstva materijala zavisna od temperature materijala,
X
k
karakteristi!na vrednost mehani!kog svojstva (generalno f
k
ili E
k
), za prora!un za
sobnu temperaturu prema Evrokodu 3 Deo #-#,
k
redukcioni faktor za mehani!ka svojstva (X

k,
/X
k
), zavisan od temperature
materijala i
M,fi
parcijalni koeficijent sigurnosti za odgovaraju"e svojstvo materijala za prora!un za
uslove poara (preporu!ena vrednost za sva svojstva iznosi #,0).
6.4 PRORA#UNSKI MODELI
Predvi$ena su tri razli!ita pristupa analizi strukturnog ponaanja koji se mogu primeniti
za odre$ivanje poarne otpornosti !eli!nih konstrukcija, odnosno, elemenata !eli!nih kon-
strukcija. U tom smislu definisani su slede"i modeli:
napredni prora!unski modeli,
upro"eni prora!unski modeli,
eksperimentalno ispitivanje,
Prema definiciji datoj u Evrokodu 3 Deo #-2, napredni prora!unski modeli podrazume-
vaju primenu postupaka prora!una zasnovanih na analizi realnih konstrukcija izloenih po-
aru, odnosno, zasnovanih na fundamentalnom fizi!kom ponaanju relevantnih strukturnih
komponenti na na!in koji obezbe$uje pouzdanu aproksimaciju njihovog o!ekivanog pona-
anja u uslovima poara.
Napredne prora!unske metode mogu se primeniti kako na individualne elemente i nji-
hove skupove tako i na konstrukcije u celini, i to uz primenu bilo koje krive zagrevanja,
naravno, uz poznavanje svojstava materijala u razmatranom opsegu temperature. Ovim
metodama mogu se obuhvatiti efekti neravnomernosti raspodele temperature, geometrij-
skih nelinearnosti, nelinearnosti svojstava materijala, povoljnog dejstva optere"enja i ras-
tere"enja na krutost konstrukcije, prinudnih termi!kih deformacija i napona usled porasta
temperature i temperaturnih razlika, kombinovanih efekata mehani!kih dejstava, geome-
trijskih imperfekcija i termi!kih dejstava, kao i zavisnosti mehani!kih svojstava materijala
od temperature.
Razmatranje termi!kog problema u okviru naprednih prora!unskih metoda treba da je
zasnovano na priznatim i poznatim principima i pretpostavkama teorije provo$enja toplo-
te, a model mehani!kog ponaanja na postavkama teorije mehanike konstrukcija i pozna-
vanju promene mehani!kih svojstava sa porastom temperature.
Napredni prora!unski modeli zasnovani na termi!koj i mehani!koj simulaciji problema
omogu"uju modeliranje ponaanja konstrukcija na na!in veoma priblian njihovom real-
nom ponaanju. Sa druge strane, oni podrazumevaju primenu komplikovanog matemati!-
kog aparata, odnosno, primenu kompjutera i razvoj odgovaraju"ih kompjuterskih progra-
ma. Stoga su, za svakodnevnu praksu, razvijeni upro"eni prora!unski modeli zasnovani
na jednostavnim postupcima prora!una koji daju rezultate na strani sigurnosti. Oni se, za
razliku od naprednih modela, mogu primeniti samo na individualne elemente konstrukcije.
Upro"eni prora!unski modeli odgovaraju prora!unu grani!ne otpornosti pri poaru po-
jedinog elementa R
fi,t,d
i njenom pore$enju sa odgovaraju"om vredno"u uticaja od dejsta-
va E
fi,d
, odnosno na ve" definisanom grani!nom kriterijumu u domenu nosivosti, ili na pro-
ra!unu kriti!ne temperature (
cr
i primeni grani!nog kriterijuma u domenu temperature.
Generalno, upro"ene prora!unske metode svode se na prora!un grani!ne otpornosti za
sobnu temperaturu R
d
(definisan prema Evrokodu 3 Deo #-#) i modifikovanje njene vred-
nosti uvo$enjem odgovaraju"ih faktora kojima se obuhvata promena mehani!kih svojstava
!elika na povienim temperaturama.
6.4.1 Prora"un otpornosti elemenata konstrukcije
Generalno, uz pretpostavku ravnomerne raspodele temperature, grani!na otpornost pri
poaru R
fi,,d
moe se odrediti na osnovu odgovaraju"e vrednosti R
d
sra!unate za normalne
uslove (sobnu temperaturu), na slede"i na!in:
[ ]
d fi M M y d fi
R k R =
, # , , , ,
/ (#2.23)
gde je:
k
y,
redukcioni faktor granice razvla!enja !elika za temperaturu !elika
a
(slika
#2.8),
M,#
,
M,fi
parcijalni koeficijenti sigurnosti za svojstva materijala za slu!aj sobne tempera-
ture, odnosno, uslove poara.
Pri tome se pod grani!nom otporno"u R
d
uopteno podrazumeva grani!na otpornost na
savijanje M
Rd
, aksijalnu silu zatezanja N
Rd
ili smicanje V
Rd
.
Za slu!aj neravnomerne raspodele temperature, odgovaraju"a otpornost R
fi,t,d
moe se
dobiti primenom faktora adaptacije k
#
i k
2
na slede"i na!un:
) /(
2 # , , , ,
k k R R
d fi d t fi
=

(#2.24)
gde je:
k
#
faktor adaptacije za neravnomernost raspodele temperature po popre!nom preseku,
za nosa! izloen poaru sa sve !etiri strane iznosi #,0, a za nosa! spojen sa beton-
skom plo!om sa jedne strane 0,7,
k
2
faktor adaptacije za neravnomernost raspodele temperature du nosa!a, kod oslona-
ca stati!ki neodre$enih nosa!a iznosi 0,85, a u svim ostalim slu!ajevima #,0.
Pri tome se u prora!unu grani!ne otpornosti R
fi,,d
usvaja da je temperatura
a
jednaka
maksimalnoj temperaturi
a,max
dostignutoj u trenutku t, odnosno, umesto redukcionog
koeficijenta k
y,
primenjuje se k
y,,max
.
Veza izme$u grani!ne otpornosti na aksijalni pritisak pri poaru N
b,fi,t,Rd
i odgovaraju"e
grani!ne otpornosti na sobnoj temperaturi N
b,Rd
za prakti!ne svrhe moe se uspostaviti na
sli!an na!in kao za savijanje, aksijalno zatezanje i smicanje:
[ ]
Rd b fi M M y Rd t fi b
N k N
, , # , max , , , , ,
/ =

(#2.25)
Pri tome se u prora!unu grani!ne otpornosti N
b,Rd
uvode slede"e modifikacije.
Vrednost relativne vitkosti
max ,
pri poaru odre$uje se kao:
max , , max , , max ,
/

=
E y
k k (#2.26)
gde je:
relativna vitkost za sobnu temperaturu,
k
y,,max
redukcioni faktor granice razvla!enja !elika za maksimalnu temperaturu !elika
a,max
dostignutu u trenutku t,
k
E,,max
redukcioni faktor modula elasti!nosti !elika za maksimalnu temperaturu !elika
a,max
dostignutu u trenutku t.
Vrednost bezdimenzionalnog koeficijenta izvijanja 0 zasniva se na krivoj izvijanja "c",
bez obzira na tip popre!nog preseka ili ravan izvijanja. Tako sra!unata vrednost deli se ko-
rekcionim faktorom #,2, !ija je vrednost empirijskog karaktera, a kojim se obuhvata niz
pojava, uklju!uju"i i razliku deformacije pri lomu u odnosu na
y,
.
Kriti!na temperatura kako centri!no tako i ekscentri!no optere"enih stubova zavisi od
nivoa optere"enja i vitkosti stuba. U normalnim uslovima, kod ukru"enih viespratnih
okvira, uobi!ajeno je vitkost stubova odre$ivati na osnovu duine izvijanja koja je jednaka
visini sprata, s obzirom da se elasti!no ukljetenje razmatranog stuba u konstrukciju iznad
i ispod moe zanemariti. Problem koji se javlja u vezi odre$ivanja vitkosti stubova izloe-
nih dejstvu poara lei u !injenici da prilikom dejstva poara dolazi do promene duine iz-
vijanja stuba koji je poarom zahva"en.
Prilikom dejstva poara dolazi do smanjenja krutost stuba koji je zahva"en poarom.
Sa druge strane, stubovi koji se nalaze iznad i ispod razmatranog stuba zati"eni su od po-
rasta temperature me$uspratnim plo!ama, tako da njihova krutost nije ugroena. Na taj na-
!in, stubovi zahva"eni poarom bivaju, u slu!aju ukru"enih okvira, u odre$enoj meri
ukljeteni u spratove iznad i ispod njih. Naravno, u slu!aju poslednjeg sprata viespratne
okvirne konstrukcije, ovaj efekat se javlja samo u donjem delu stuba.
Istraivanja pokazuju da !ak i nizak stepen ukljetenja zna!ajno uti!e na kriti!nu tem-
peraturu. Kriti!na temperatura koja odgovara relativno niskom stepenu ukljetenja prakti!-
no je jednaka vrednosti koja odgovara punom ukljetenju. Ova pojava povoljno uti!e na
kriti!nu temperaturu, s obzirom da se sa porastom stepena ukljetenja na krajevima stuba
odgovaraju"a duina izvijanja smanjuje. Stoga se moe, kao aproksimativno pravilo, usvo-
jiti da je duina izvijanja stuba ukru"enog okvira izloenog dejstvu poara jednaka polovi-
ni njegove sistemne duine (!
fi,i
= 0,5!), a da u slu!aju stuba na poslednjem spratu iznosi
!
fi,i
= 0,7!. Naravno, ovo pravilo se moe primeniti samo ukoliko je poarom zahva"en sa-
mo jedan sprat razmatrane viespratne konstrukcije i ako poarni sektor obuhvata samo je-
dan sprat.
Prethodno opisani postupci prora!una grani!ne otpornosti pri poaru elemenata optere-
"enih na savijanje, smicanje, zatezanje i aksijalni pritisak predstavljaju upro"ene postup-
ke, zasnovane na prora!unu koji odgovara uslovima sobne temperature i uvo$enju odre$e-
nih redukcionih faktora. Na analogan na!in, definiu se i grani!na otpornost za slu!aj bo!-
nog torzionog izvijanja, kao i kombinovanog dejstva savijanja i aksijalnog pritiska, na na-
!in prikazan u tabeli #2.##.
Napomena: definicije oznaka u tabeli date su u tekstu koji sledi
Oznake u tabeli #2.##:
N
pl,Rd
plasti!na otpornost bruto preseka,
N
b,Rd
otpornost na izvijanje pritisnutog elementa,
V
pl,Rd
plasti!na otpornost na smicanje,
M
pl,Rd
plasti!ni moment otpornosti bruto preseka,
M
el,Rd
elasti!ni moment otpornosti bruto preseka,
M
v,Rd
redukovani plasti!ni moment otpornosti bruto preseka (usled uticaja smicanja),
M
b,Rd
moment otpornosti na bo!no torziono izvijanje,
M
y,Sd
moment savijanja oko y ose,
M
z,Sd
moment savijanja oko z ose,
N
Sd
aksijalna sila,
V
sd
smi!u"a sila,
N
fi,,Rd
otpornost na zatezanje elementa sa ravnomernom temperaturom !elika
a
,
V
fi,,Rd
otpornost na smicanje elementa sa ravnomernom temperaturom !elika
a
,
M
fi,,Rd
otpornost na savijanje elementa sa ravnomernom temperaturom !elika
a
,
N
b,fi,t,Rd
otpornost na aksijalni pritisak elementa u trenutku t,
V
fi,t,Rd
otpornost na smicanje elementa u trenutku t,
M
b,fi,t,Rd
otpornost na bo!no torziono izvijanje elementa u trenutku t,
M
y,fi,Ed
moment savijanja oko y ose, za prora!un za dejstvo poara,
M
z,fi,Ed
moment savijanja oko z ose, za prora!un za dejstvo poara,
N
fi,Ed
aksijalna sila pritiska, za prora!un za dejstvo poara,
A povrina bruto popre!nog preseka elementa,
A
v
povrina smicanja popre!nog preseka elementa,
t
w
debljina rebra elementa,
A
i
povrina elementa popre!nog preseka sa temperaturom
i
,
z
i
rastojanje od plasti!ne neutralne ose do teita povrine elementa preseka A
i
,
W
pl
plasti!ni otporni moment bruto popre!nog preseka elementa,
W
el
elasti!ni otporni moment bruto popre!nog preseka elementa,
redukcioni koeficijent za izvijanje,
fi
redukcioni koeficijent za izvijanje, za prora!un za dejstvo poara,
LT
redukcioni koeficijent za bo!no torziono izvijanje,
LT,fi
redukcioni koeficijent za bo!no torziono izvijanje, za prora!un za dejstvo poara,
relativna vitkost za izvijanje,
LT
relativna vitkost za bo!no torziono izvijanje,
LT
vitkost za bo!no torziono izvijanje,
k
y,
a
,
k
y,,i
i
,
k
y,,max
redukcioni faktor granice razvla!enja !elika za maksimalnu temperaturu !elika
max
, dostignutoj u trenutku t,
k
y,,com
redukcioni faktor granice razvla!enja !elika za maksimalnu temperaturu u
pritisnutoj noici u
a,com
, dostignutu u trenutku t,
f
y
granica razvla!enja !elika,
f
y,i
nominalna granica razvla!enja !elika za elementarne povrine A
i
(pozitivna na
pritisnutoj, a kao negativna na zategnutoj strani plasti!ne neutralne ose) ,
#
k faktor adaptacije za neravnomernost raspodele temperature po popre!nom
preseku ,
2
k faktor adaptacije za neravnomernost raspodele temperature du nosa!a,
M0
parcijalni koeficijent sigurnosti za otpornost popre!nog preseka (=#,0),
M#
parcijalni koeficijent sigurnosti za otpornost elementa na gubitak stabilnosti
(=#,#),
M,fi
parcijalni keficijent za svojstva materijala, za uslove poara (=#,0).
6.4.2 Prora"un kriti"ne temperature
Kao to je ve" napomenuto, grani!ni kriterijum moe biti definisan i u domenu
temperature, kada se, za slu!aj ravnomerne raspodele temperature, definie kriti!na
temperatura
a,cr
na slede"i na!in:
482 #
9674 , 0
#
ln #9 , 39
833 , 3
,
+
=
o
cr a

0 , , ,
/
d fi d fi o
R E = (#2.27)
gde je:
R
fi,d,0
otpornost razmatranog elementa R
fi,d,t
u trenutku t=0 i
E
fi,d
vrednost odgovaraju"ih uticaja od dejstava u uslovima poara.
U slu!aju elemenata optere"enih na zatezanje i nosa!a kod kojih nije merodavan
gubitak stabilnosti bo!nim torzionim izvijanjem, konzervativna vrednost 1
o
se moe dobiti
kao:
[ ]
# ,
/
M fi M fi o
= (#2.28)
gde je /
fi
redukcioni faktor definisan prema slici #2.#9.
6.4.3 Prora"un razvoja temperature
Osnovne jedna!ine za prora!un razvoja temperature predstavljaju Furijeova diferenci-
jalna jedna!ina provo$enja toplote i jedna!ine prenoenja toplote konvekcijom i zra!e-
njem, !ije reavanje zahteva primenu neke od numeri!kih metoda - metode kona!nih ele-
menata ili metode kona!nih razlika. Za prakti!ne svrhe, me$utim, na bazi uvedenih pret-
postavki koje omogu"uju da se problem provo$enja toplote moe analizirati kao jednodi-
menzionalni problem, definisani su slede"i izrazi za prora!un prirasta temperature !elika
a,t
u toku vremenskog intervala t:
Za nezati"ene elemente:
t h
c
V A
d net
a a
m
t a

=
, ,
/
"
(#2.29)
gde je:
r net
h
,
"
neto toplotni protok, definisan prema ENV #99#-2-2,
A
m
/V faktor preseka nezati"enog !eli!nog elementa, ne manji od #0 m
-#
,
A
m
povrina izloena konvekciji i zra!enju po jedinici duine elementa,
V zapremina elementa po jedinici duine tj. povrina popre!nog preseka,
c
a
,
a
specifi!ni toplotni kapacitet i gustina !elika i
t vremenski interval, ne ve"i od 5 sekundi.
Za zati"ene elemente:
( )
( ) 0 #
) 3 / # (
/
,
#0 / , ,
,

=
t g
t a t g
a a p
p p
t a
e t
c d
V A

, V A d
c
c
p p
a a
p p
/
= (#2.30)
gde je:
A
p
/V faktor preseka zati"enog !eli!nog elementa,
A
p
unutranja povrina zatite po jedinici duine elementa,
c
p
, &
p
specifi!ni toplotni kapacitet i toplotna provodljivost materijala za zatitu od
poara,
d
p
,
p
debljina i gustina zatitnog materijala i
t vremenski interval, ne ve"i od 30 sekundi.
U oba slu!aja, pogodnim iterativnim postupkom, usvajaju"i interval prirasta vremena
-t, odre$uje se na svakom koraku prirataj temperature !elika
a
i temperatura
a
n
a
n
a
+ =
+#
. Pri tome na svakom koraku treba prora!unavati i temperaturu vazduha
g
, dok se za ostale parametre moe usvojiti i konstantna vrednost.
7 JUGOSLOVENSKA TEHNI#KA REGULATIVA
Stanje regulative iz oblasti gra$evinskih konstrukcija izloenih dejstvu poara u naoj
zemlji veoma je loe i ni priblino ne prati savremene svetske trendove. Celoviti sistem
propisa vezanih za ovu oblast ne postoji, za pojedine oblasti ili objekte odre$ene namene
postoje odre$eni propisi, me$utim, oni su ili nepotpuni ili u mnogim aspektima prevazi$e-
ni, a !esto i me$usobno funkcionalno nepovezani.
Osnovni propis u ovoj oblasti predstavlja Zakon o zatiti od poara (Sl. glasnik SR Sr-
bije br. 37/#988). Njime se regulie na!in organizovanja i sprovo$enja zatite od poara, a
obuhva"ene su i izvesne mere koje se primenjuju pri izgradnji i kori"enju objekata. U
oblasti tehni!kih normativa vezanih za izgradnju stambenih, industrijskih i javnih objeka-
ta, najzna!ajniji su:
Pravilnik o tehni!kim normativima za zatitu visokih objekata od poara
(Sl. list SFRJ br. 7/#984) i
Pravilnik o tehni!kim normativima za zatitu skladita od poara i eksplozija
(Sl. list SFRJ br. 24/#987).
Pored navedenih Pravilnika, kod izvo$enja stambenih zgrada poarni uslovi su defini-
sani i odre$enim Planovima i Odlukama za zatitu od poara optina i gradova.
Najvaniji jugoslovenski standardi iz oblasti zatite od poara koji se koriste pri izgrad-
nji objekata pripadaju grupi U.J# - Tehni!ki uslovi zatite od poara u gra#evinarstvu, a
odnose se na ispitivanje otpornosti prema poaru:
JUS U.J#.0#0 Zatita od poara. Ispitivanje materijala i konstrukcija.
Definicije pojmova.
JUS U.J#.020 Zatita od poara. Priprema uzoraka za odre$ivanje kalori!ne mo"i.
JUS U.J#.030 Zatita od poara. Poarno optere"enje.
JUS U.J#.040 Tehni!ki uslovi zatite od poara u gra$evinarstvu.
Ispitivanje negorivosti materijala.
JUS U.J#.060 Zatita od poara. Odre$ivanje brzine irenja plamena.
Ispitivanje razvoja poara kod konstrukcija u ispitnim pe"ima.
Ispitivanje otpornosti zidova prema poaru.
JUS U.J#.#00 Tehni!ki uslovi zatite od poara u gra$evinarstvu.
Ispitivanje otpornosti stubova prema poaru.
JUS U.J#.##0 Tehni!ki uslovi zatite od poara u gra$evinarstvu.
Ispitivanje otpornosti me$uspratnih konstrukcija prema poaru.
JUS U.J#.##4 Tehni!ki uslovi zatite od poara u gra$evinarstvu.
Ispitivanje otpornosti nosa!a prema poaru.
Merenje temperature na neizloenoj strani konstrukcije.
JUS U.J#.240 Zatita od poara. Tipovi konstrukcija zgrada prema njihovoj
otpornosti protiv poara.
Pregledom postoje"e tehni!ke regulative moe se zaklju!iti da nisu obuhva"ena veoma
zna!ajna podru!ja. Tako, na primer, nedostaju normativi koji tretiraju javne objekte u koji-
ma je prisutan veliki broj ljudi (hoteli, bolnice, pozorita, bioskopi, sportske dvorane i sl.),
a nedostaju i normativi koji se odnose na industrijske objekte i garae. Ve"ina ovih norma-
tiva doneena je pre vie godina i zahteva inoviranje.
Posebna zamerka moe se postaviti u pogledu nepovezanosti izme$u tehni!kih norma-
tiva i standarda. Standard JUS U. J#.240/8# definie standardne tipove konstrukcija, odno-
sno elemente konstrukcija prema njihovoj otpornosti prema poaru, ali, sa druge strane,
samo Pravilnik o tehni!kim normativima za zatitu skladita od poara i eksplozija preci-
znije definie potreban (zahtevani) stepen otpornosti prema poaru.
Postupak odre$ivanja poarne otpornosti elemenata konstrukcija, u naoj tehni!koj re-
gulativi definisan je grupom prethodno navedenih standarda JUS U.J# 070-##4. Usvojeni
eksperimentalni metod utvr$ivanja poarne otpornosti izveden je na osnovu me$unarod-
nog standarda ISO 834, koji je usvojen i u mnogim drugim zemljama. Ovakav na!in utvr-
$ivanja poarne otpornosti, kao to je ve" istaknuto, ima niz mana, pa su u svetu, u cilju
to preciznijeg predvi$anja realne poarne otpornosti konstrukcija, razvijeni analiti!ki po-
stupci prora!una konstrukcija izloenih dejstvu poara. U tom smislu mogao bi se ista"i
poseban nedostatak naih propisa iz ove oblasti, koji se ogleda u potpunom odsustvu bilo
kakvih uputstava ili zahteva vezanih za projektovanje i konstruisanje konstrukcija, odno-
sno, elemenata konstrukcija. U ovom poglavlju je, iz tog razloga, prikazan postupak prora-
!una poarne otpornosti !eli!nih konstrukcija koji je usvojen u savremenoj evropskoj teh-
ni!koj regulativi, odnosno Delu #-2 Evrokoda 3.
13
PRORAÛN ÊLI^NIH KONSTRUKCIJA
PREMA EVROKODU
1 UVOD
Najrazvijenije zemlje Evrope okupljene u okviru Evropske Unije i Evropskog udrue-
nja za slobodnu trgovinu (EFTA) zapoele su pre vie od dvadeset godina rad u cilju har-
monizacije i usaglaavanja nacionalnih tehnikih propisa i standarda iz oblasti graevin-
skog konstrukterstva. Pod rukovodstvom najeminentnijih strunjaka uz podrku najugled-
nijih meunarodnih udruenja, kao to su IABSE, CIB, RILEM, ECCS, CEB, FIP i
ISSMFE, nastali su Evrokodovi za konstrukcije kao do sada najkomletniji i najsavremeniji
propisi iz oblasti graevinskog konstrukterstva. Ovaj sistem novih propisa ima veoma am-
biciozan cilj, da po stupanju na snagu ukine sve nacionalne propise zemalja lanica. Zna-
aj i ozbiljnost ovog projekta potkrepljuje i injenica da e nacionalni propisi kao to su
nemaki DIN, britanski BS i vajcarski SIA, koji su decenijama bili glavni oslonac kon-
struktera, biti stavljeni van snage.
Programom Evrokodova za konstrukcije predvieno je devet delova:
- Evrokod 1 (EC1): Osnove prorauna i dejstva na konstrukcije,
- Evrokod 2 (EC2): Proraun betonskih konstrukcija,
- Evrokod 3 (EC3): Proraun elinih konstrukcija,
- Evrokod 4 (EC4): Proraun spregnutih konstrukcija od elika i betona,
- Evrokod 5 (EC5): Proraun drvenih konstrukcija,
- Evrokod 6 (EC6): Proraun zidanih konstrukcija,
- Evrokod 7 (EC7): Proraun geotehnikih konstrukcija,
- Evrokod 8 (EC8): Projektovanje seizmiki otpornih konstrukcija i
- Evrokod 9 (EC9): Proraun konstrukcija od aluminijumskih legura.
Kao to se moe uoiti, podela je izvrena prema vrstama materijala, dok su dva Evro-
koda opta (EC1 i EC8) i odnose se na osnove prorauna i optereenja.
Svi Evrokodovi su koncipirani tako da sadre vie posebnih delova koji obrauju spe-
cifinu problematiku vezanu za odreeni tip konstrukcija. Evrokod 3, koji tretira proble-
matiku elinih konstrukcija, podeljen je na sledee delove:
- Deo 1-1: Opta pravila i pravila za proraun zgrada,
- Deo 1-2: Proraun konstrukcija za dejstvo poara,
- Deo 1-3: Dodatna pravila za hladno oblikovane tankozidne elemente i limove,
- Deo 1-4: Nerajui elici,
- Deo 2: Mostovi i limene konstrukcije,
- Deo 3: Tornjevi, jarboli i dimnjaci,
- Deo 4: Rezervoari, silosi i cevovodi,
- Deo 5: ipovi,
- Deo 6: Konstrukcije za dizalice,
- Deo 7: Konstrukcije u moru i priobalju i
- Deo 8: Konstrukcije za poljoprivrednu namenu.
Najobimniji od svih ovih delova je Deo 1-1 koji daje opta pravila i osnovne principe
prorauna, kao i posebna pravila za uobiajene konstrukcije u zgradarstvu. Ostali delovi
samo dopunjuju ili koriguju ovaj osnovni Deo 1-1, kako bi se obuhvatile specifinosti od-
reene vrste konstrukcije (npr. Deo 2, Deo 3,... Deo 8), ili materijala (Deo 1-4). Zbog spe-
cifinosti prorauna i znaajnog obima delovi 1-2 i 1-3, koji su takoe opteg karaktera,
tretirani su kao posebni dokumenti.
Za sada su, u izdanju Evropskog komiteta za standardizaciju (CEN), objavljeni Deo 1-1,
Deo 1-2, Deo 1-3 i Deo 1-4, dok su ostali delovi Erokoda 3 u fazi pripreme. Pratei savreme-
ne evropske tendencije, a u sklopu projekta uvoenja Evrokodova za konstrukcije u nae
konstrukterstvo, nastavnici i saradnici Graevinskog fakulteta u Beogradu objavili su prevo-
de prva tri dela Evrokoda 3 (Deo 1-1, Deo 1-2 i Deo 1-3).
Svakako da je Deo 1-1 i po obimu i sadraju najznaajniji dokument, jer su u njemu
data osnovna pravila za proraun elinih konstrukcija, pa e u ovoj knjizi njemu biti po-
sveena posebna panja, kako bi se domaa struna javnost donekle upoznala sa osnov-
nom koncepcijom ovog standarda.
EC3 Deo 1-1 sadri devet poglavlja i devet aneksa sa sledeim naslovima:
- Poglavlje 1 Uvod,
- Poglavlje 2 Osnove prorauna,
- Poglavlje 3 Materijali,
- Poglavlje 4 Granina stanja upotrebljivosti,
- Poglavlje 5 Granina stanja nosivosti,
- Poglavlje 6 Veze pod statikim optereenjem,
- Poglavlje 7 Izrada i montaa,
- Poglavlje 8 Proraun potpomognut ispitivanjem,
- Poglavlje 9 Zamor,
- Aneks B: Referentni standardi (normativan),
- Aneks C: Proraun na krti lom (informativan),
- Aneks E: Duina izvijanja pritisnutog tapa (informativan),
- Aneks F: Bono torziono izvijanje (informativan),
Proraun elinih konstrukcija prema Evrokodu 279
- Aneks J: Veze greda-stub (normativan),
- Aneks K: Veze tapova od upljih profila u reetkastim nosaima (normativan),
- Aneks L: Stope stubova (normativan),
- Aneks M: Alternativna metoda prorauna ugaonih avova (normativan),
- Aneks Y: Uputstva za ispitivanje optereenjem (informativan).
Evrokodovi se prilagoavaju nacionalnim specifinostima, kao to su tradicionalan ni-
vo sigurnosti i stepen razvoja metalne industrije, primenom razliitih vrednosti parcijalnih
koeficijenata sigurnosti. Naime, u Evrokodovima su vrednosti parcijalnih koeficijenata,
kojima se definie stepen rizika pri projektovanju konstrukcija, date samo kao indikativne
(preporuene) vrednosti. Nacionalnim institucijama za standardizaciju je data sloboda da,
u skladu sa sopstvenim saznanjima, iskustvima i tradicijom, utvrde (propiu) vrednosti
ovih koeficijenata. Nacionalni dokument za primenu (National Aplication Document -
NAD), koji treba da izradi svaka zemlja lanica, osim vrednosti koeficijenata sigurnosti
treba da sadri i odredbe kojima bi se definisao nain primene pojedinih nacionalnih stan-
darda u prelaznom periodu, dakle dok svi Evrokodovi ne budu publikovani. Vodee evrop-
ske zemlje iz oblasti metalnih konstrukcija (Nemaka, Francuska, Engleska, vajcarska)
su ve objavile svoje Nacionalne dokumente za primenu Evrokoda 3 Deo 1-1. Kako je iz-
rada Nacionalnog dokumenta za primenu Evrokoda 3 kod nas jo uvek u toku, u ovoj knji-
zi e biti prezentovane vrednosti parcionalnih koeficijenata sigurnosti koje su preporuene
u Evrokodu.
Sledei principe jednostavnosti, sistematinosti i uniformnosti, u Evrokodovima za
konstrukcije je uveden sistem oznaavanja kojim se bitno olakava njihovo praenje i upo-
treba, kao i komunikacija izmeu razliitih Evrokodova. Koriste se sledee oznake:
Velika slova latinice
A Izuzetno dejstvo; Povrina
B Nosivost zavrtnja (na zatezanje i/ili proboj)
C Nosivost; Fiksna vrednost; Koeficijent
D Oteenje (dokaz na zamor)
E Modul elastinosti; Uticaj od dejstava
F Dejstvo; Sila
G Stalno dejstvo; Modul smicanja
H Ukupno horizontalno optereenje ili reakcija
I Moment inercije
K Koeficijent krutosti (I/L)
L Duina; Raspon; Sistemna duina
M Moment uopte; Moment savijanja
N Aksijalna sila
Q Promenljivo dejstvo
R Otpornost; Reakcija
S Unutranje sile i momenti (sa indeksom d ili k); Krutost (krutost na smicanje, na
rotaciju, ... sa indeksima v, j, ..)
T Moment torzije; Temperatura
V Smiua sila; Ukupna vertikalna sila ili reakcija
W Otporni moment
X Vrednost svojstva materijala
Velika grka slova
Razlika izmeu ... (prethodi glavnom simbolu)
Mala slova latinice
a Rastojanje; Geometrijski podaci; Debljina ugaonog ava; Odnos povrina
b irina
c Rastojanje; Konzolni zid preseka
d Prenik; Visina preseka; Duina dijagonale
e Ekscentricitet; Odstupanje od teine ose; Ivino rastojanje; Krajnje rastojanje
f vrstoa
g irina zategnutog polja
h Visina
i Poluprenik inercije; Ceo broj
k Koeficijent; Faktor
Duina; Raspon; Duina izvijanja
n Odnos normalnih sila ili normalnih napona; Broj (neega)
p Nagib; Razmak
q Jednakopodeljeno optereenje
r Poluprenik; Poluprenik korena ava
s Korak u smaknutom rasporedu; Rastojanje
t Debljina lima
u-u Jaa glavna osa inercije (kod ugaonika)
v-v Slabija glavna osa inercije (kod ugaonika)
x-x Poduna osa
y-y Jaa osa inercije
z-z Slabija osa inercije
Mala grka slova
o Ugao; Odnos; Koeficijent; Koeficijent termike dilatacije
J Ugao; Odnos; Koeficijent
, Parcijalni koeficijent sigurnosti; Odnos
6 Ugib; Deformacija
r Dilatacija; Koeficijent (
2
N/mm u ; / 235
y y
f f )
q Koeficijent za duine izvijanja
0 Ugao; Nagib
l Vitkost; Odnos
u Koeficijent trenja; Koeficijent
r Poasonov koeficijent
o Koeficijent redukcije; Zapreminska masa
c Normalni napon
r Smiui napon
, Rotacija; Nagib; Odnos
, Redukcioni koeficijent (za izvijanje i bono-torziono izvijanje)
y Odnos napona; Koeficijent redukcije; Koeficijenti verovatnoe koji definiu
reprezentativne vrednosti promenljivih dejstava
Indeksi
A Izuzetni; Povrina
a Proseni (granica razvlaenja)
a, b Prvi, drugi..., alternativno
b Osnovni (granica razvlaenja); Dijametralni pritisak; Izvijanje; Zavrtanj; Greda
C Nosivost; Posledice
c Beton; Stub; Popreni presek
com Pritisak
cr Kritini
d Raunski; Dijagonala
dst Destabilizujui
E Uticaj od dejstava (sa d ili k); Ojlerov
eff Efektivni
e Efektivni (uz indeks)
el Elastini
ext Spoljni
f Noica; Vezni element
g Bruto
G Stalno dejstvo
h Visina; Vii; Horizontalni
i Unutranji
inf Nii; Donji
i, j, k Indeksi (numeriki simboli)
j Spoj
k Karakteristini
l Donji
LT Bono torziono izvijanje
M Materijal; Uzimajui u obzir moment savijanja
m Savijanje; Srednji
max Maksimalni
min Minimalni
N Uzimajui u obzir normalnu silu
n Normalno
net Neto
nom Nominalni
o Rupa; Poetni; Spoljni; Lokalno izboavanje; Nulta taka momentnog dijagrama
ov Preklop
p Ploa; ep; Podmeta; Prethodno optereenje; Delimini; Smicanje pri proboju
pl Plastini
Q Promenljivo dejstvo
R Otpornost
r Zakivak; Ukljeten
rep Reprezentativni
S Unutranja sila; Unutranji moment
s Napon zatezanja (povrina); Proklizavanje; Sprat; Krut; Ukruenje
ser Upotrebljivost
stb Stabilizujui
sup Gornji; Visok
t (ili ten) Zatezanje
t (ili tor) Torzija
u Jaa glavna osa inercije poprenog preseka; Granina (vrstoa na zatezanje)
ult Granino stanje nosivosti
V Uzimajui u obzir smiuu silu
v Smicanje; Vertikalni; Slabija glavna osa inercije poprenog preseka
vec Vektorski uticaji
w Rebro; Zavareni av; Krivljenje
x Poduna osa tapa; Izduenje
y Granica razvlaenja; Jaa osa poprenog preseka
z Slabija osa poprenog preseka
c Normalni napon
r Smiui napon
Upravno
II Paralelno
Kao ilustracija primene ovih oznaka, na slici 13.1 je dat primer oznaavanja osnovnih
dimenzija poprenih preseka standardnih valjanih profila, kao i konvencija za glavne ose.
Slika 13.1 - Osnovne oznake dimenzija i osa poprenog preseka
2 OSNOVE PRORAUNA
2.1 OPTE
Evrokod 3 se, kao i svi savremeni propisi iz oblasti metalnih konstrukcija, zasniva na
poluprobabilistikom konceptu prorauna, odnosno na konceptu graninih stanja. Pouzda-
nost konstrukcije se dokazuje na osnovu metode parcijalnih koeficijenata sigurnosti. Vred-
nosti parcijalnih koeficijenata sigurnosti se odreuju, ili na osnovu dugogodinje uspene
tradicije projektovanja i graenja, ili na osnovu statistikog vrednovanja i probabilistike
teorije pouzdanosti iz uslova da je verovatnoa otkaza konstrukcije manja od propisane
vrednosti.
Prema tome, konstrukcija treba da bude projektovana i izvedena tako da sa prihvatljivom
verovatnoom ostane podobna za namenjenu upotrebu, uzimajui u obzir njen predvien vek
trajanja i kotanje. Ona, takoe, treba da sa odgovarajuim stepenom pouzdanosti izdri sva
dejstva i druge uticaje, ija se pojava oekuje tokom izvoenja i eksploatacije i da ima
odgovarajuu trajnost. U sluaju eksplozija, udara ili posledica greaka izazvanih ljudskim
faktorom, oteenja konstrukcije treba da budu srazmerna uzroku koji ih je izazvao.
Granina stanja, koja predstavljaju osnov za proraun svih poluprobabilistikih meto-
da, su stanja konstrukcija ijim dostizanjem ili prekoraenjem konstrukcija gubi svoja os-
novna svojstva i nije vie u stanju da odgovori proraunskim zahtevima. Drugim reima,
dostizanjem ovih stanja, konstrukcija gubi funkiciju za koju je bila namenjena. Granina
stanja se mogu podeliti na:
granina stanja nosivosti i
granina stanja upotrebljivosti.
Granina stanja nosivosti se, kao to i sam naziv kae, odnose na nosivost konstrukcije
ili njenih delova i vezana su za ruenje ili za neke druge vidove gubitka nosivosti. Dos-
tizanjem ovih graninih stanja direktno se ugroava bezbednost ljudi i izazivaju velike
materijalne tete. Po obliku gubitka nosivosti ona mogu da se svrstaju u dve sutinski raz-
liite grupe. Razlikuju se granina stanja koja su prouzrokovana:
gubitkom ravnotee konstrukcije ili nekog njenog dela, posmatranog kao kruto telo
(na primer preturanje, klizanje, itd.) i
gubitkom nosivosti usled prekomerne deformacije, loma ili gubitka stabilnosti kon-
strukcije ili nekog njenog dela, ukljuujui oslonce i temelje.
Granina stanja upotrebljivosti su stanja ijim dostizanjem ili prekoraenjem kon-
strukcija gubi neka sutinska funkcionalna svojstva. Konstrukcija gubi svoju funkciju kada
njeno ponaanje nije u skladu sa propisanim eksploatacionim kriterijumima ponaanja, a
da pri tom ni jedno granino stanje nosivosti ne mora da bude dostignuto. Zahtevi upotreb-
ljivosti odnose se na funkcionisanje graevinskih objekata ili njihovih delova, udobnost
korisnika (ljudi) i izgled. Kod uobiajenih konstrukcija u zgradarstvu, granina stanja upo-
trebljivosti mogu da nastanu usled:
deformacija ili ugiba koji nepovoljno utiu na izgled ili efikasnu eksploataciju
graevinskog objekta (ukljuujui ispravno funkcionisanje maina ili opreme), ili
izazivaju oteenja zavrnih ili nekonstruktivnih elemenata;
vibracija koje izazivaju nelagodnost kod ljudi, oteenja zgrade ili njenog sadraja,
ili ograniavaju njeno efikasno funkcinionisanje.
Pri projektovanju elinih konstukcija prema Evrokodu potrebno je dokazati da ni u
jednoj proraunskoj situaciji koja moe nastati tokom ivotnog veka konstrukcije nee
doi do prekoraenja ni jednog graninog stanja. Pod pojmom proraunske situacije podra-
zumeva se skup (dispozicija) optereenja, definisanih svojim poloajem, intenzitetom i
vrstom koji deluje na konstrukciju u odreenom periodu njenog ivotnog veka, uzimajui
u obzir i fazu montae. Razlikuju se sledee proraunske situacije:
trajne (stalne),
prolazne (privremene),
incidentne (izuzetne) i
seizmike.
Trajne ili stalne proraunske situacije se odnose na uobiajen reim eksploatacije
objekta. One obuhvataju optereenja koja nastaju pri uobiajenoj eksploataciji objekta i
koja deluju tokom najdueg perioda njegovog ivotnog veka.
Prolazne ili privremene proraunske situacije se javljaju samo tokom odreenog, rela-
tivno kratkog perioda ivotnog veka objekta. Njima odgovaraju optereenja koja se javlja-
ju pri montai konstrukcije, ili koja nastaju usled poremeenog reima korienja, na pri-
mer prilikom sanacija ili rekonstrukcija.
Incidentne ili izuzetne proraunske situacije se odnose na uslove koji mogu nastati
usled dejstva poara, eksplozija ili udara vozila. Takoe su kratkotrajne, ali sa manjom
verovatnoom pojave. Za razliku od privremenih situacija koje se gotovo izvesno javljaju
tokom ivotnog veka konstrukcije (na primer montaa), moe se desiti da konstrukcija
nikad ne bude izloena dejstvu nekog od izuzetnih optereenja.
Seizmike proraunske situacije se, takoe, odnose na izuzetne uslove koji se javljaju
pri dejstvu zemljotresa. S obzirom na njihov znaaj, verovatnou pojave i nain ponaanja
konstrukcije pod seizmikim optereenjem, seizmike situacije su izdvojene iz grupe
izuzetnih proraunskih situacija i posmatraju se zasebno.
2.2 DEJSTVA
Pojam optereenja je u Evrokodu proiren upotrebom termina dejstvo (F) kojim se
obuhvataju:
direktna dejstva, odnosno optereenja koja direktno deluju na konstrukciju (na pri-
mer gravitaciono optereenje, sneg, vetar itd.) i
indirektna dejstva, pod kojim se podrazumevaju prinudne deformacije koje nastaju,
na primer, usled temperaturnih promena ili razliitih sleganja oslonaca.
Prema promenljivosti u toku vremena dejstva se mogu podeliti na:
stalna dejstva (G), koja deluju stalno, ili tokom najveeg perioda ivotnog veka ob-
jekta (sopstvena teina konstrukcije, teina nekonstruktivnih elemenata, teina
instalacija i fiksne opreme),
promenljiva dejstva (Q), kao to su korisna optereenja, optereenja od vetra i sne-
ga, koja se povremeno, ali esto pojavljuju,
incidentna (izuzetna) dejstva (A), kao to su, na primer, poar, eksplozije i udari vo-
zila, koja se javljaju veoma retko, samo u izuzetnim sluajevima (izuzetne prora-
unske situacije) i
seizmika dejstva (A
E
) koja nastaju prilikom zemljotresa.
Dejstva se, takoe, mogu podeliti i prema promenljivosti u prostoru i to na fiksna dejst-
va, koja ne menjaju svoj poloaj i pravac delovanja (npr. sopstvena teina) i slobodna
dejstva, koja mogu da menjaju intenzitet i mesto delovanja (npr. pokretna korisna optere-
enja, optereenja od vetra, snega, vozila itd.).
Prema svojoj prirodi dejstva se dele na: statika i dinamika dejstva, koja izazivaju
ubrzanje konstrukcije ili nekih njenih elemenata.
Karakteristine vrednosti dejstava (F
k
) mogu da se odrede:
ili na osnovu Evrokoda 1, kojim se propisuju njihove vrednosti na osnovu gustine
raspodele odgovarajue sluajne promenljive i srednje vrednosti ili odgovarajuih
fraktila (5% ili 95% fraktila),
ili od strane investitora, pod uslovom da se ispotuju minimalni zahtevi koji su spe-
cificirani u odgovarajuim standardima za optereenja.
Stalna dejstva uglavnom imaju samo jednu karakteristinu vrednost (G
k
). Meutim, u
nekim sluajevima, kod stalnih dejstava sa izraenom promenom intenziteta (kao to je na
primer boni pritisak zemlje), treba koristiti dve karakteristine vrednosti, gornju (G
k,sup
) i
donju (G
k,inf
). Karakteristine vrednosti stalnih dejstava najee mogu da se odrede jed-
nostavno i sa zadovoljavajuom tanou, na osnovu geometrijskih podataka i zapremin-
ske teine materijala.
U sluaju promenljivih dejstava karakteristine vrednosti (Q
k
) mogu da se odrede na
osnovu gornje vrednosti koja uz prihvatljivu verovatnou (95% fraktil) nee biti prekora-
ena, ili donje vrednosti koja uz prihvatljivu verovatnou (5% fraktil) nee biti dostignuta
u toku odreenog perioda, imajui u vidu predvieni vek trajanja konstrukcije i pretposta-
vljeno trajanje projektne situacije.
Za odreivanje uticaja promenljivih dejstava na konstrukciju, s obzirom na njihovu sto-
hastiku prirodu i promenljivost u prostoru i vremenu, nije dovoljna samo jedna karakteri-
stina vrednost, ve se, da bi se preciznije obuhvatila verovatnoa njihove pojave, trajanja
i istovremenog delovanja, uvode i takozvane reprezentativne vrednosti promenljivih dej-
stava. Pored karakteristine vrednosti (Q
k
), koja je glavna reprezentativna vrednost, repre-
zentativne vrednosti promenljivih dejstava su i:
vrednost za kombinacije y
0
Q
k
esta (uestala) vrednost y
1
Q
k
kvazistalna vrednost y
2
Q
k
Koeficijenti y
0
, y
1
i y
2
su definisani u Evrokodu 1, na osnovu teorije verovatnoe, a u
skladu sa znaenjem odgovarajue reprezentativne vrednosti. Njihove vrednosti su uvek
manje ili jednake od jedinice.
Vrednost za kombinovanje y
0
Q
k
je reprezentativna vrednost koja se koristi pri istovre-
menom delovanju vie promenljivih dejstava da bi se obuhvatila smanjena verovatnoa
pojave. Vrednosti koeficijenata y
0
se odreuju uz uslova da je verovatnoa pojave kombi-
nacije dejstava priblino jednaka verovatnoi pojave samo jednog dejstva.
esta (uestala) vrednost y
1
Q
k
se odreuje kao vrednost koja je prekoraena tokom
odreenog perioda vremena ili izvestan broj puta u toku odreenog vremena. U Evrokodu
1 su vrednosti koeficijenata y
1
odreene na osnovu verovatnoe da e uestala vrednost
promenljivog dejstva biti prekoraena 300 puta godinje, ili u toku 5% vremena.
Kvazi stalna vrednost y
2
Q
k
reprezentuje promenljiva dejstva koja deluju tokom naj-
dueg vremena. Vrednosti koeficijenta y
2
se odreuju iz uslova da je verovatnoa prekora-
enja kvazi stalnog promenljivog dejstva 50%, odnosno da je vrednost ovog dejstva preko-
raena tokom 50% vremena.
Osnovu koncepta prorauna pomou parcijalnih koeficijenata sigurnosti koji je zastup-
ljen u Evrokodu ine proraunske vrednosti. To su vrednosti koje se dobijaju mnoenjem
(u sluaju dejstava) ili deljenjem (u sluaju svojstava materijala ili otpornosti) karakteris-
tinih, odnosno reprezentativnih vrednosti odgovarajuim parcijalnim koeficijentima si-
gurnosti.
Proraunske vrednosti dejstava (F
d
), u optem obliku, mogu da se odrede na osnovu
sledeeg izraza:
rep F d
F F (13.1)
gde je F
rep
reprezentativna vrednost odgovarajueg dejstva, a ,
F
parcijalni koeficijent
sigurnosti za razmatrano dejstvo. Napominje se da je za stalna dejstva karekteristina
vrednost ujedno i reprezentativna vrednost. Pomou parcijalnih koeficijenata sigurnosti za
dejstva uzimaju se u obzir:
mogua nepovoljna odstupanja vrednosti dejstava od njihovih reprezentativnih
vrednosti ,
eventualne nepreciznosti u modeliranju dejstava,
mogue nepreciznosti proraunskog modela za odreivanje uticaja od dejstava,
neizvesnosti u proceni razmatranog graninog stanja.
Tabela 13.1 - Proraunske vrednosti dejstava
Dejstva Proraunske vrednosti
Gornja Donja
U sluaju jedne
karakteristine
vrednosti
k sup G sup d
G G
, ,

k inf , G inf , d
G G
Stalna
U sluaju dve
karakteristine
vrednosti
sup k sup G sup d
G G
, , ,

inf , k inf , G inf , d
G G
Promenljiva
k Q d
Q Q ili
k Q d
Q Q
0

Incidentna
k A d
A A (ukoliko
d
A nije direktno specificirano)
G
k
karakteristina vrednost stalnog dejstva
G
k,sup
gornja karakteristina vrednost stalnog dejstava
G
k,inf
donja karakteristina vrednost stalnog dejstva
Q
k
karakteristina vrednost promenljivog dejstva
A
k
karakteristina vrednost incidentnog dejstva
,
G,sup
gornja vrednost parcijalnog koeficijenta sigurnosti za stalna dejstva
,
G,inf
donja vrednost parcijalnog koeficijenta sigurnosti za stalna dejstva
,
Q
parcijalni koeficijent sigurnosti za promenljiva dejstva
,
A
parcijalni koeficijent sigurnosti za incidentna dejstva
Simboliki izrazi za odreivanje proraunskih vrednosti dejstava dati su u oviru tabele
13.1.
2.3 GRANINA STANJA
Kako je ve pomenuto, pri dimenzionisanju konstrukcija prema Evrokodu treba doka-
zati da ni jedno mogue granino stanje nije prekoraeno, uzimajui u obzir sve proraun-
ske situacije i sve mogue kombinacije dejstava. Pri tom se pod graninim stanjima podra-
zumevaju granina stanja nosivosti i granina stanja upotrebljivosti. Uobiajeno je da se
konstrukcije dimenzioniu prema graninim stanjima nosivosti, pa da se potom sprovedu
kontrole graninih stanja upotrebljivosti i, eventualno, zamora (kod dinamiki optereenih
konstrukcija).
Dokazi svih graninih stanja sprovode se na nivou proraunskih vrednosti, bilo da se
radi o graninim stanjima nosivosti ili upotrebljivosti. Pri tome se vri poreenje proraun-
skih vrednosti uticaja od dejstava (E
d
) sa odgovarajuim vrednostima otpornosti konstruk-
cije (u sluaju graninih stanja nosivosti), ili sa nekim drugim parametrima, kao to su na
primer doputeni ugibi (u sluaju graninih stanja upotrebljivosti).
Uticaji od dejstava su odgovori konstrukcije izazvani dejstvima. Pod ovim, relativno
irokim pojmom, podrazumevaju se: unutranje sile i momenti (N, V, M), naponi (c, r), di-
latacije (r) i deformacije (6). Proraunske vrednosti uticaja od dejstava (E
d
) se odreuju na
osnovu proraunskih vrednosti dejstava, svojstava materijala i geometrijskih podataka
(a
d
), kao to su dimenzije nosaa i geometrijske karakteristike poprenih preseka elemena-
ta konstrukcije.
2.3.1 Granina stanja nosivosti
Pri proraunu treba obavezno kontrolisati sva relevantna granina stanja nosivosti koja
mogu biti prouzrokovana ili gubitkom stabilnosti konstrukcije kao krutog tela, ili lomom,
odnosno prekomernom deformacijom konstrukcije ili nekog njenog dela.
Kada se razmatraju granina stanja statike ravnotee konstrukcije kao krutog tela po-
trebno je dokazati da je:
stb d dst d
E E
, ,
(13.2)
gde su:
E
d,dst
uticaj od destabilizujuih dejstava (na primer moment preturanja), a
E
d,stb
uticaj od stabilizujuih dejstava.
U sluaju graninih stanja loma ili prekomernih deformacija elemenata i njihovih veza,
dokaz se moe sprovesti na nivou unutranjih (presenih) sila, ili, ree, na nivou napona.
Dokaz graninog stanja nosivosti na nivou unutranjih sila ili momenata moe se, simbo-
liki, formulisati na sledei nain:
d d
R S (13.3)
gde su:
S
d
proraunska vrednost unutranje sile ili momenta (N
Sd
, V
Sd
, M
Sd
), a
R
d
odgovarajua proraunska otpornost (N
Rd
, V
Rd
, M
Rd
).
Proraunska otpornost (R
d
), u sluaju elinih konstrukcija, moe da se odredi direktno
preko karakteristinih vrednosti svojstava materijala (X
k
), kao to su granica razvlaenja
(f
y
) ili vrstoa na zatezanje (f
u
), i odgovarajuih geometrijskih podataka (a
k
), od kojih se
najee koriste geometrijske karakteristike poprenih preseka (povrina poprenog prese-
ka, povrina rebra, otporni moment, moment inercije itd.):
M k k d
a X R R / ,...) , ( . (13.4)
Parcijalni koeficijent sigurnosti za otpornost (,
M
) pokriva:
nepovoljna odstupanja karakteristinih vrednosti svojstava materijala,
nepovoljna odstupanja karakteristinih vrednosti geometrijskih podataka i
nepouzdanosti modela prorauna otpornosti.
Proraunska vrednost otpornosti R
d
moe da se odredi i na osnovu rezultata ispitivanja,
u skladu sa poglavljem 8 Evrokoda 3.
Kada se provere graninih stanja vre na nivou napona, treba dokazati da je:
d d
C E (13.5)
gde su:
E
d
proraunska vrednost posmatranog uticaja (napona),
C
d
odgovarajua proraunska nosivost, odnosno napon (na primer, proraunska vred-
nost granice razvlaenja f
yd
= f
y
/ ,
M
).
Proraunske vrednosti uticaja od dejstava treba da se odrede razmatranjem svih rele-
vantnih proraunskih situacija i sluajeva optereenja, a na osnovu merodavne kombinaci-
je dejstava koja se dobija prema pravilima za kombinovanje dejstava.
Razliita dejstava treba da se kombinuju u skladu sa pravilima koja su, za razliite pro-
raunske situacije, simboliki prikazana u okviru tabele 13.2.
Tabela 13.2 - Pravila za kombinovanje proraunskih dejstava
Promenljiva dejstva
k
Q
Proraunska
situacija
Stalna
dejstva
k
G
Osnovno
promenljivo dejstvo
Ostala
promenljiva dejstva
Izuzetna
dejstva
k
A
Stalne i prolazne
k G
G
1 , 1 , k Q
Q
i k i Q i
Q
, , , 0

-
Incidentne
k GA
G
1 , 1 , 1 k
Q
i k i
Q
, , 2

k A
A
Seizmike
k
G
1 , 1 , 2 k
Q
i k i
Q
, , 2

Ed I
A
Kombinacije dejstava u proirenom obliku mogu da se prikau na sledei nain:
za stalne i prolazne proraunske situacije:

i k i
i
i Q k Q j k
j
j G
Q Q G
, , 0
1
, 1 , 1 , , ,
+ +

>
(13.6)
za incidentne proraunske situacije:

i k
i
i k d j k
j
j GA
Q Q A G
,
1
, 2 1 , 1 , 1 , ,
+ + +

>
(13.7)
za seizmike proraunske situacije:

i k
i
i Ed I
j
j k
Q A G
,
1
, 2 ,
+ +

(13.8)
gde su:
G
k,j
karakteristine vrednosti stalnih dejstava,
Q
k,1
karakteristina vrednost dominantnog promenljivog dejstva,
Q
k,i
karakteristine vrednosti ostalih promenljivih dejstava,
A
d
proraunska vrednost incidentnog dejstva,
A
Ed
proraunska vrednost seizmikog dejstva,
,
G,j
parcijalni koeficijent sigurnosti za stalna dejstva G
k,j
,
,
GA,j
parcijalni koeficijent sigurnosti za stalna dejstva G
k,j
pri incidentnim proraunskim
situacijama,
,
Q,i
parcijalni koeficijent sigurnosti za promenljiva dejstva Q
k,i
,
,
I
koeficijent znaaja, kojim se obuhvata kategorija znaaja objekta, a koji je definisan
u Evrokodu 8.
Treba istai da u prethodnim izrazima znak "+" ne znai bukvalno sabiranje, ve kom-
binovanje proraunskih vrednosti uticaja izazvanih razliitim dejstvima.
Numerike vrednosti najvanijih parcijalnih koeficijenata sigurnosti za dejstva, koje su
preporuene u Evrokodu 1 za uobiajene konstrukcije u zgradarstvu, prikazane su u tabeli
13.3.
Tabela 13.3 - Parcijalni koeficijenti sigurnosti za dejstva - granina stanja nosivosti
Proraunske situacije Granino stanje
nosivosti
Dejstva Oznake
Stalne i prolazne Incidentne
Nepovoljna ,
G,sup
1,10 1,00
Stalna
Povoljna ,
G,inf
0,90 1,00
Nepovoljna 1,50 1,00
Promenljiva
Povoljna
,
Q
0,00 0,00
Gubitak statike
ravnotee
konstrukcije ili
njenog dela
Incidentna ,
A
- 1,00
Nepovoljna ,
G,sup
1,35 1,00
Stalna
Povoljna ,
G,inf
1,00 1,00
Nepovoljna 1,50 1,00
Promenljiva
Povoljna
,
Q
0,00 0,00
Gubitak
nosivosti
konstrukcije ili
njenih delova
izazvan lomom
ili prekomernim
deformacijama
Incidentna ,
A
- 1,00
Vrednosti koeficijenata y
i
pomou kojih se odreuju pojedina reprezentativna dejstva,
a koji figuriu u izrazima za kombinovanje dejstava, date su u tabeli 13.4 za najvanija
optereenja kod zgrada.
Kod uobiajenih konstrukcija u zgradarstvu, pri kombinovanju uticaja nastalih pri
stalnim i prolaznim proraunskim situacijama, umesto izraza (13.6) moe da se koristi
nepovoljnija od sledee dve kombinacije
1 , 1 , , , k Q j k
j
j G
Q G +
(13.9)
i k
i
i Q j k
j
j G
Q G
,
1
, , ,
9 , 0 +

>
. (13.10)
Tabela 13.4 - Koeficijenti y yy y
i
za zgrade
Dejstva y
0
y
1
y
2
Kategorija A: Prostorije za boravak i stanovanje 0,7 0,5 0,3
Kategorija B: Kancelarije 0,7 0,5 0,3
Kategorija C: Prostorije za okupljanje ljudi 0,7 0,7 0,6
Kategorija D: Trgovake prostorije 0,7 0,7 0,6
K
o
r
i
s
n
a
o
p
t
e
r
e
e
n
j
a
Kategorija E: Prostorije za skladitenje 1,0 0,9 0,8
Kategorija F: Vozila teine 30 kN
0,7 0,7 0,6
Kategorija G: Vozila teine >30 kN, ali 160 kN
0,7 0,5 0,3
S
a
o
b
r
a
a
j
n
a
o
p
t
e
r
e
e
n
j
a
Kategorija H: Krovovi
0,0 0,0 0,0
Optereenja od snega 0,6 0,2 0,0
Optereenja od vetra 0,6 0,5 0,0
Opereenja usled temperaturnih promena 0,6 0,5 0,0
Karakteristini primeri primene uproenih pravila za kombinovanje dejstava prikazani
su na slici 13.2.
Slika 13.2 - Primeri primene pravila za kombinovanje dejstava
2.3.2 Granina stanja upotrebljivosti
Granina stanja upotrebljivosti se, pre svega, odnose na deformacije i vibracije kon-
strukcije koje mogu da ugroze normalno funkcionisanje objekta ili opreme koja se u njemu
nalazi. Meutim, u nekim sluajevima, i druga svojstva konstrukcije mogu da budu kriti-
na u pogledu njene upotrebljivosti. Tako na primer, kod dinamiki optereenih konstrukci-
ja koje su podlone zamoru materijala, naponi u fazi eksploatacije moraju da ostanu u ela-
stinoj oblasti, kako bi se izbegla pojava niskociklinog zamora. Kontrola graninih stanja
upotrebljivosti u simbolikom obliku moe da se formulie na sledei nain:
d d
C E (13.11)
gde su :
E
d
odgovarajui proraunski uticaj od dejstava, koji je odreen na osnovu jedne od
kombinacija dejstava za granina stanja upotrebljivosti,
C
d
nominalna (propisana) vrednost ili funkcija odreenih proraunskih svojstava mate-
rijala (na primer doputeni ugib).
Kao to se uoava, pri kontoli graninih stanja upotrebljivosti ne mogu se koristiti
kombinacije dejstava koje se primenjuju za granina stanja nosivosti. Kako se pri grani-
nim stanjima upotrebljivosti proveravaju neka svojstva konstrukcije usled servisnog (eks-
ploatacionog) optereenja, pri kombinovanju dejstava ne treba koristiti proraunske, ve
karakteristine vrednosti dejstava. Evrokod definie tri kombinacije dejstava za granina
stanja upotrebljivosti. To su:
retka kombinacija:

i k
i
i k
j
j k
Q Q G
,
1
, 0 1 , ,
+ +

>
(13.12)
esta kombinacija:

i k
i
i k
j
j k
Q Q G
,
1
, 2 1 , 1 , 1 ,
+ +

>
(13.13)
kvazi stalna kombinacija:

i k
i
i
j
j k
Q G
,
1
, 2 ,
+

. (13.14)
Slino kao i kod graninih stanja nosivosti, pri proveri graninih stanja upotrebljivosti
zgrada, radi uproenja, mogu da se koriste sledei izrazi:
1 , , k
j
j k
Q G +
(13.15)

+
1
, ,
9 , 0
i
i k
j
j k
Q G . (13.16)
Pri proveri treba uzeti maksimalne vrednosti uticaja od dejstava koji su dobijeni na
osnovu prethodna dva izraza za kombinovanje. Pri tom, prvi izraz (13.15) treba primeniti
posebno za svako promenljivo dejstvo.
2.4 MATERIJALI
U okviru Evrokoda 3 precizno je definisan nain oznaavanja vrsta i kvaliteta elika
koji se primenjuju za graevinske konstrukcije, kao i njihove najvanije mehanike i fizi-
ke karakteristike. Princip oznaavanja je veoma jednostavan. Svaki elik ima jednozanu
osnovnu oznaku kojom se definie njegova vrsta. Osnovna oznaka se sastoji iz alfanume-
rikih podataka: Fe je zajedniki simbol za sve konstrukcione elike, a za njim sledi troci-
fren broj koji odgovara nominalnoj vrstoi elika na zatezanje u MPa (videti tabelu 13.5).
Pored osnovnih oznaka postoje i dodatne, takoe alfanumerike oznake, kojima se odreu-
je kvalitet elika (stanje isporuke, udarna ilavost i otpornost na krti lom).
Pri porudbini osnovnog materijala, takoe, mogu da se koriste i oznake vrste i kvalite-
ta elika koje su propisane u Evropskoj normi EN 10027-1. Osnovna oznaka je takoe al-
fanumerika i sastoji se od slova S (steel) i trocifrenog broja koji definie granicu razvla-
enja elika u MPa. Takoe, postoje i dodatne oznake kojima se definie kvalitet elika.
Vrednosti osnovnih mehanikih karakteristika za pojedine vrste elika, u skladu sa
Evrokodom, prikazane su u tabeli 13.5 u funkciji debljine lima osnovnog materijala (t). Na
osnovu prikazanih vrednosti moe se uoiti da elik Fe360 odgovara naem 0361, Fe430
naem 0451, a Fe510 naem 0561.
Tabela 13.5 - Nominalne vrednosti granice razvlaenja f
y
u
za
konstrukcione elike | || |MPaj jj j
Debljina t *)
Oznaka vrste elika
t40 mm 40 < t 100 mm **)
Evrokod 3 EN 10027-1
f
y
f
u
f
y
f
u
Fe 360
Fe 430
Fe 510
S235
S275
S355
235
275
355
360
430
510
215
255
335
340
410
490
*) t je nominalna debljina elementa
**) 63 mm za ploe i ostale ravne proizvode od elika
Oznaavanje zavrtnjeva je isto kao i u naim standardima, kao i vrednosti njihovih
mehanikih karakteristika (tabela 13.6).
Tabela 13.6 - Nominalne vrednosti granice razvlaenja f
yb
ub
za
zavrtnjeve | || |MPaj jj j
Klasa vrstoe 4.6 4.8 5.6 5.8 6.8 8.8 10.9
f
yb
240 320 300 400 480 640 900
f
ub
400 400 500 500 600 800 1000
Konstante materijala koji se koriste pri proraunu elinih konstrukcija su takoe pro-
pisane i imaju sledee vrednosti:
modul elastinosti E=210000 N/mm
2
modul klizanja G= E/ ( ) [ ] + 1 2
Puasonov koeficijent r=0,30
koeficijent linearne termike dilatacije o=1210
-6
1/C
zapreminska masa o=7850 kg/m
3
Posebni zahtevi u pogledu osnovnog materijala za nosee eline konstrukcije mogu da
budu postavljeni ako se uticaji odreuju primenom globalne plastine analize. Plastina
globalna analiza moe se koristiti samo ako osnovni materijal (elik) ispunjava propisane
uslove u pogledu duktilnosti. U ovakvim sluajevima se zahteva da:
odnos nazivne minimalne vrstoe na zatezanje f
u
i nazivne minimalne granice raz-
vlaenja f
y
zadovoljava uslov: f
u
/ f
y
1,2,
izduenje pri lomu epruvete na duini izmeu repera od 5,65
o
A (gde je
o
A
poetna povrina poprenog preseka) nije manje od 15%,
dijagram napon-dilatacija pokazuje da je dilatacija pri lomu r
u
, koja odgovara
vrstoi na zatezanje f
u
, najmanje 20 puta vea od dilatacije r
y
, koja odgovara grani-
ci razvlaenja f
y
.
Moe se konstatovati da svi konstrukcioni elici navedeni u tabeli 13.5 zadovoljavaju
ove uslove, pa sa ovog stanovita praktino nema ogranienja u pogledu primene plastine
globalne analize.
3 KLASE POPRENIH PRESEKA I KONCEPT
EFEKTIVNE IRINE
3.1 OPTE
Jedna od osnovnih postavki na kojima se zasniva itava koncepcija prorauna grani-
nih stanja nosivosti elinih konstrukcija prema Evrokodu 3 je podela poprenih preseka
na klase. Pojam klase poprenog preseka predstavlja jednu od bitnih novina koje se sobom
donosi Evrokod 3. Pri proveri graninih stanja nosivosti elinih konstrukcija neophodno
je odrediti klase poprenih preseka svih elemenata konstrukcije. Osnovni kriterijum za kla-
sifikaciju poprenih preseka je njegova kompaktnost koja zavisi od odnosa duina/debljina
zidova poprenog preseka (noica i rebara), kao i od naina naprezanja i vrste elika. Zna-
aj korektnog odreivanja klase poprenog preseka moe se uvideti ako se ima u vidu da
od klase poprenog preseka zavisi:
izbor globalne analize konstrukcije (elastina ili plastina),
izbor kriterijuma za proraun otpornosti poprenog preseka i
izbor kriterijuma za proveru otpornosti elemenata kao celine.
Evrokod 3 definie etiri razliite klase poprenih preseka:
Klasa 1 kompaktni (masivni) popreni preseci koji mogu da razviju moment pune
plastine otpornosti (M
pl
) i koji poseduju znaajan kapacitet rotacije, koji je neophodan za
plastinu globalnu analizu konstrukcije;
Klasa 2 - kompaktni (masivni) popreni preseci u kojima moe biti dostignut moment
pune plastinosti (M
pl
), ali koji poseduju samo ogranien kapacitet rotacije, koji a priori ni-
je dovoljan za plastinu globalnu analizu;
Klasa 3 - popreni preseci u kojima moe biti dostignut samo elastini moment otpor-
nosti (granica razvlaenja se dostie samo u najudaljenijem vlaknu) bez rizika od pojave
lokalnog izboavanja, dok je dalja plastifikacija poprenog preseka onemoguena zbog
pojave lokalnog izboavanja;
Klasa 4 - popreni preseci sa vitkim zidovima kod kojih se usled lokalnog izboavanja
zidova poprenog preseka ne moe dostii moment elastine otpornosti, odnosno kod kojih
dolazi do lokalnog izboavanja pritisnutih zidova pre dostizanja granice razvlaenja u naju-
daljenijim vlaknima. Njihova otpornost se odreuje na osnovu koncepta efektivne irine.
Uporedni pregled najvanijih svojstava, kao to su metoda globalne analize, model no-
sivosti (M- dijagram), model nosivosti poprenog preseka i kapacitet rotacije, dat je u
okviru tabele 13.7 za sve etiri klase poprenih preseka.
Tabela 13.7 - Osnovne karakteristike razliitih klasa poprenih preseka
Klasa 1 Klasa 2 Klasa 3 Klasa 4
G
l
o
b
a
l
n
a
a
n
a
l
i
z
a
Plastina Elastina Elastina Elastina
M
o
d
e
l
n
o
s
i
v
o
s
t
i
(
k
r
i
v
a

M
-
4
)
O
t
p
o
r
n
o
s
t
p
o
p
r
e
n
o
g
p
r
e
s
e
k
a
K
a
p
a
c
i
t
e
t
r
o
t
a
c
i
j
e
Znaajan Ogranien Ne postoji Ne postoji
Pri izboru globalne analize neophodno je poznavati klase poprenih preseka. Da bi se
primenila plastina globalna analiza popreni preseci u zonama potencijalnih plastinih
zglobova moraju da budu klase 1, kako bi se obezbedila neophodna rotacija na mestima
plastiih zglobova i na taj nain omoguila preraspodela naprezanja. Popreni preseci kla-
se 2 mogu, eventualno, da se koriste, ako se preciznom analizom dokae da je rotacija for-
miranog plastinog zgloba vea od potrebne rotacije za obrazovanje narednih plastinih
zglobova. U suprotnom, za proraun unutranjih sila treba koristiti elastinu globalnu ana-
lizu. U okviru tabele 13.8 data je grafika i matematika interpretacija rotacionog kapaci-
teta, kao i zahtevani rotacioni kapaciteti za pojedine karakteristine konstrukcije.
Tabela 13.8 - Rotacioni kapacitet (R) i zahtevani kapacitet rotacije (R
s
)
Rotacioni kapacitet Statiki sistem R
s
Kontinualni nosai 3,0
Jednobrodni okvirni nosai sa
zglobnim osloncima
1,3
Jednobrodni okvirni nosai sa
ukljetenim osloncima
2,5
Dvobrodni okvirni nosai sa
ukljetenim spoljanjim stubovima i
unutranjim pendel stubom
3,0
1 /
pl rot
R
Viespratni viebrodni okvirni
nosai sa ukljetenim stubovima
2,5
3.2 ODREIVANJE KLASE POPRENOG PRESEKA
Kako je ve pomenuto, klasa poprenog preseka je uslovljena fenomenom lokalnog iz-
boavanja pritisnutih zidova poprenog preseka, pa stoga zavisi od svih inioca od kojih
zavisi i otpornost na lokalno izboavanje, a to su pre svega:
vitkost (odnos duina/debljina) noice ili rebra,
uslovi oslanjanja,
nain naprezanja i
granica razvlaenja.
Prema uslovima oslanjanja zidovi poprenog preseka mogu se podeliti na konzolne i
unutranje (obostrano oslonjene). Kao konzolni zidovi tretiraju se noice I, H ili U-profila,
kao i konzolni prepusti eirastih preseka, dok se unutranjim smatraju rebra I, H, U,
sanduastih ili upljih pravougaonih preseka, kao i noice eirastih, sanduastih i u-
pljih pravougaonih profila.
Od posebnog znaaja pri odreivanju klase poprenog preseka je i nain naprezanja,
odnosno dijagram normalnog napona u posmatranom zidu poprenog preseka (noici ili
rebru) pri dostizanju graninog stanja nosivosti. Oblik naponskog dijagrama zavisi od uti-
caja koji na presek deluju (pritisak, savijanje ili njihova kombinacija) i vrste lokalne anali-
ze. Naime, oblici naponskih dijagrama se bitno razlikuju za sluaj plastine i elastine ana-
lize preseka.
Imajui u vidu sve navedene faktore od uticaja za odreivanje klase poprenog prese-
ka, u okviru tabele 13.9 dati su konkretni uslovi u vidu maksimalnih (graninih) odnosa i-
rina/debljina, na osnovu kojih moe da se izvri klasifikacija zidova (elemenata) poprenih
preseka. Treba napomenuti da elementi ije vitkosti ne zadovoljavaju uslove za klasu 3
pripadaju klasi 4.
Tabela 13.9 - Maksimalne (granine) vitkosti za pojedine klase poprenih preseka
Dakle, potrebno je, na osnovu navedenih kriterijuma, odrediti klase za sve pritisnute ili
delimino pritisnute elemente poprenog preseka (npr. noice i rebro), pa kako one, gene-
ralno, mogu biti razliite za razliite zidove istog poprenog preseka, za klasu poprenog
preseka usvojiti najviu, odnosno najnepovoljniju. Na primer ako je noica klase 2, a rebro
klase 3, onda se smatra da je popreni presek klase 3.
Dok se, kod elemenata koji su izloeni istom pritisku ili savijanju, klasa poprenog
preseka posmatranog zida moe odrediti direktno iz tabele, za klasifikaciju elemenata po-
prenog preseka, optereenih istovremenim dejstvom aksijalne sile i momenta savijanja,
neophodno je prethodno odrediti parametar o, odnosno y u zavisnosti da li se radi o pla-
stinoj ili elastinoj analizi preseka. Ovim parametrima se, naime, definie odnos pritisnu-
te i zategnute zone u elementu.
Kod elemenata izloenih kombinovanom dejstvu sile pritiska i momenta savijanja ob-
lik naponskog dijagrama pri punoj plastifikaciji poprenog preseka zavisi od intenziteta si-
le pritiska. Osim toga, a priori se ne moe znati da li je mogua plastina ili samo elastina
raspodela napona pri dostizanju graninog stanja nosiosti. Stoga je neophodno pretpostavi-
ti plastinu raspodelu i potom potvrditi opravdanost njene primene. Ukoliko se pokae da
je vitkost rebra vea od granice propisane za plastinu raspodelu naprezanja, to jest ako
presek ne spada u klase 1 i 2, poetna pretpostavka nije prihvatljiva, te se mora prei na
elastinu raspodelu napona i proveriti da li je rebro klase 3 ili 4.
Na osnovu svega reenog moe se zakljuiti da je odreivanje klase poprenog preseka
veoma vaan i delikatan deo prorauna, jer od klase poprenog preseka u mnogome zavisi
dalji proraun i to kako unutranjih sila tako i otpornosti preseka i elemenata. Stoga odre-
ivanju klase poprenog preseka treba obratiti posebnu panju, pogotovo ako se ima u vi-
du da koncept klase poprenog preseka predstavlja potpuno nov koncept prorauna i nije
ustaljen u naoj inenjerskoj javnosti.
Redukcije otpornosti poprenih preseka klase 4 usled uticaja lokalnog izboavanja tre-
ba da se uzmu u obzir pomou metode efektivne irine.
3.3 KONCEPT EFEKTIVNE IRINE KOD PRESEKA KLASE 4
Kod poprenih preseka klase 4, usled pojave lokalnog izboavanja pritisnutih zidova
poprenog preseka, otpornost treba da se odredi na osnovu geometrijskih karakteristika
efektivnih poprenih preseka. Efektivni presek treba da se odredi na osnovu efektivnih i-
rina svih pritisnutih elemenata poprenog preseka i ukupnih irina zategnutih delova po-
prenog preseka.
Efektivne irine ravnih pritisnutih zidova (elemenata) poprenih preseka treba da se od-
rede na osnovu izraza datih u tabelama 13.10 i 13.11, za obostrano oslonjene (unutranje),
odnosno konzolne elemente, respektivno. Na osnovu ovih izraza mogu da se odrede vred-
nosti efektivnih irina za razliite dijagrame normalnih napona, kao i njihov poloaj.
Koeficijent redukcije o se odreuje prema Vintereovoj krivoj izboavanja na sledei nain:
1 = za 673 , 0
p
(13.17a)
2
/ ) 22 , 0 ( =
p p
za 673 , 0 >
p
(13.17b)
Tabela 13.10 - Efektivne irine obostrano oslonjenih pritisnutih elemenata
Dijagram normalnog napona
(pritisak ima pozitivan znak)
Efektivna irina b
eff
= 1
b b
eff

eff e e
b b b 5 , 0
2 , 1 ,
0 <1
b b
eff

5
2
1 ,
eff
e
b
b
1 2 , e eff e
b b b
< 0

1
b
b b
c eff

1
4 , 0 4 , 0
1 ,
b
b b
eff e

1
6 , 0 6 , 0
2 ,
b
b b
eff e
o koeficijent redukcije
b
c
irina pritisnutog dela posmatranog elementa (zida)
c
1
maksimalan napon pritiska (y=c
2
/c
1
)
Bezdimenzionalna vitkost
p
posmatranog elementa (zida) poprenog preseka odreu-
je se kao:

k
t b
f
cr y p

4 , 28
/
/ (13.18)
gde su:
t debljina zida poprenog preseka,
c
cr
kritian napon izboavanja,
k
c
koeficijent izboavanja (tabela 13.12),
b odgovarajua irina posmatranog zida poprenog preseka:
b =d za rebra,
b =b za noice sanduastih preseka i druge unutranje pritisnute elemente,
b =b-3t za noice upljih profila pravougaonog poprenog preseka,
b =h-3t za rebra upljih profila pravougaonog poprenog preseka,
b =c za konzolne noice,
b =(b+h)/2 za ravnokrake ugaonike,
b =h ili (b+h)/2 za raznokrake ugaonike.
Dimenzije poprenog preseka b, h, c i t su definisane na slici 13.1.
Tabela 13.11 - Efektivne irine konzolnih pritisnutih elemenata
Dijagram normalnog napona Efektivna irina b
eff
0 <1
c b
eff

< 0
S
l
u
a
j

A

-

M
a
k
s
i
m
a
l
a
n

n
a
p
o
n

p
r
i
t
i
s
k
a

c
1
n
a

s
l
o
b
o
d
n
o
j

i
v
i
c
i

1
c
b b
c eff
0 <1
c b
eff

< 0
S
l
u
a
j

B

-

M
a
k
s
i
m
a
l
a
n

n
a
p
o
n

p
r
i
t
i
s
k
a

c
1
n
a

u
k
l
j
e
t
e
n
o
j

i
v
i
c
i

1
c
b b
c eff
Odnosi napona koji figuriu u izrazima za odreivanje efektivnih irina noica mogu
da se odrede na osnovu karakteristika bruto poprenog preseka. Pri odreivanju efektivne
irine rebra, odnos napona moe da se odredi na osnovu efektivne povrine pritisnute
noice i bruto povrina rebra i zategnute noice. Zbog pojave neefektivne zone u rebru do-
0 < 1
< 0
0 < 1
< 0
lazi do pomeranja teita, a samim tim i do vrednosti koeficijenta , pa postupak poprima
iterativan karakter (slika 13.3).
Tabela 13.12 - Koeficijenti izboavanja k
c cc c
k
c
Konzolni elementi = c
2
/c
1
Obostrano oslonjeni
(unutranji) elementi
Sluaj A
*)
Sluaj B
*)
-2< <-1
2
) 1 ( 98 , 5 -
-
-1 23,9 0,85 23,8
-1< <0
2
78 , 9 29 , 6 81 , 7 +
2
07 , 0 21 , 0 57 , 0 +
2
1 , 17 5 7 , 1 +
0 7,81 0,57 1,70
0< <1
) 05 , 1 /( 2 , 8 +
2
07 , 0 21 , 0 57 , 0 +
) 34 , 0 /( 578 , 0 +
1 4,0 0,43 0,43
*) videti tabelu 13.11
Slika 13.3 - Odreivanje efektivnog preseka kod elemenata optereenih na savijanje
U optem sluaju, teina osa efektivnog poprenog preseka moe da bude pomerena u
odnosu na teite bruto preseka, pa se javlja ekscentricitet (e) koji treba uzeti u obzir kada
je popreni presek izloen dejstvu aksijalne sile (slika 13.4). Dodatni moment savijanja
AM koji se u tom sluaju javlja usled ekscentrinosti aksijalne sile N treba da se uzme u
obzir pri proraunu otpornosti elementa:
N
e N M (13.19)
gde su:
e
N
pomeranje teine ose kada je efektivni popreni presek izloen konstantnom pritisku,
N aksijalna sila, pritisak ima pozitivan znak.
Slika 13.4 - Pomeranje teita usled pojave neefektivnih zona kod poprenih preseka klase 4
4 PRORAUN ELEMENATA NOSEIH KONSTRUKCIJA
4.1 OPTE
Dimenzionisanje elemenata noseih elinih konstrukcija vri se na osnovu odgovara-
juih graninih stanja nosivosti i upotrebljivosti. Evrokod precizno definie sve provere
koje treba sprovesti pri dimenzionisanju razliitih elemenata. Tako za skeletne konstrukci-
je treba proveriti sledea granina stanja nosivosti:
otpornost karakteristinih poprenih preseka svih elemenata,
otpornost elemenata,
otpornost veza,
globalnu stabilnost skeleta,
statiku ravnoteu.
Svi dokazi graninih stanja se vre na nivou proraunskih vrednosti uticaja od dejstava
i odgovarajuih otpornosti. Vrednosti parcijalnih koeficijenata sigurnosti za otpornost ,
M
koje su preporuene u Evrokodu date su u tabeli 13.13.
Na slici 13.5 ematski su prikazane sve potrebne provere graninih stanja nosivosti za
elemente izloene razliitim optereenjima.
Tabela 13.13 - Parcijalni koeficijenti sigurnosti za otpornost , ,, ,
M
Definicija Simbol Vrednost
Otpornost poprenih preseka klase 1, 2 i 3 ,
M0
1,10
Otpornost poprenih preseka klase 4 ,
M1
1,10
Otpornost elemenata na gubitak stabilnosti ,
M1
1,10
Z
a

o
s
n
o
v
n
i
m
a
t
e
r
i
j
a
l
Otpornost neto preseka kod rupa za zavrtnjeve ,
M2
1,25
Zavrtnjevi ,
Mb
1,25
Zakivci ,
Mr
1,25
epovi ,
Mp
1,25
Z
a

v
e
z
e
avovi ,
Mw
1,25
Granino stanje nosivosti ,
Ms,ult
1,25
Granino stanje nosivosti
(predimenzionisane i ovalne rupe)
,
Ms,ult
1,40
Z
a

v
e
z
e

-
p
r
o
k
l
i
z
a
v
a
n
j
e
Granino stanje upotrebljivosti ,
Ms,ser
1,10
Slika 13.5 - Provere graninih stanja nosivosti za razliite elemente noseih konstrukcija
4.2 AKSIJALNO OPTEREENI ELEMENTI
4.2.1 Zategnuti elementi
Aksijalno zatezanje je najjednostavniji sluaj naprezanja kod elemenata elinih konst-
rukcija, pa je kod ovako optereenih elemenata potrebno da se izvri samo provera otpor-
nosti poprenog preseka. Dakle, treba zadovoljiti sledei uslov:
Rd t Sd
N N
,
(13.20)
gde su:
N
Sd
proraunska vrednost aksijalne sile zatezanja,
N
t,Rd
proraunska otpornost poprenog preseka na zatezanje.
Proraunska otpornost poprenog preseka na zatezanje N
t,Rd
moe da se odredi na osno-
vu sledeeg izraza:
2 ,
0 ,
,
/ 9 , 0
/
min
M u net Rd u
M y Rd pl
Rd t
f A N
f A N
N
(13.21)
gde su:
N
pl,Rd
plastina proraunska otpornost (bruto) poprenog preseka,
N
u,Rd
granina proraunska otpornost neto poprenog preseka na mestu rupa za spojna
sredstva (ukoliko ih ima),
A bruto povrina poprenog preseka (slika 13.6a),
A
net
neto povrina poprenog preseka na mestu rupa za spojna sredstva (slika 13.6a),
,
M0
i ,
M2
odgovarajui parcijalni koeficijenti sigurnosti (tabela 13.13).
Slika 13.6 - Provera otpornosti poprenih preseka na zatezanje: a) ravan lim;
b) ugaonik sa zavrtnjevima na jednom kraku
to se tie provere neto preseka ona je potrebna samo u sluaju kada se veze elemenata
ostvaruju pomou mehanikih spojnih sredstava. U protivnom, otpornost poprenog prese-
ka na zatezanje jednaka je njegovoj plastinoj otpornosti (N
t,Rd
=N
pl,Rd
).
Kod zategnutih tapova koji su izraeni od jednog ugaonika, a ija se veza ostvaruje
mehanikim spojnim sredstvima koja se nalaze na jednom kraku (slika 13.6b) proraunska
otpornost neto poprenog preseka se odreuje na sledei nain:
zavrtnjeva e vi i 3 za
zavrtnja 2 za
zavrtanj 1 za
) 5 , 0 ( 2
2
3
2
2
2
0 2
,
M
u net
M
u net
M
u
Rd u
f A
f A
f t d e
N
(13.22)
gde je d
0
prenik rupe za spojna sredstva, e
2
rastojanje od centra zavrtnja do ivice, upravno
na pravac dejstva sile zatezanja (slika 13.6b), a J
2
i J
3
redukcioni koeficijenti, ije su vred-
nosti date u tabeli 13.14.
Tabela 13.14 - Vrednosti redukcionih koeficijenata J JJ J
2
i J JJ J
3
p
1
*)
2,5 d
0
3,75 d
0
5,0 d
0
J
2
0,40 0,55 0,70
J
3
0,50 0,60 0,70
U ostalim sluajevima (2,5 d
0
p
1

5,0 d
0
) vrednosti koeficijenata J
2
i J
3
odrediti
linearnom interpolacijom.
*) p
1
je rastojanje izmeu zavrtnjeva u pravcu delovanja sile (slika 13.6b)
4.2.2 Pritisnuti elementi
Kod pritisnutih elemenata, zbog fenomena izvijanja, osim provere otpornosti popre-
nog preseka, treba dokazati i otpornost elementa na izvijanje. Dakle, treba proveriti slede-
a dva uslova:
Rd c Sd
N N
,
(13.23a)
Rd b Sd
N N
,
(13.23b)
gde su:
N
Sd
proraunska vrednost sile pritiska,
N
c,Rd
proraunska otpornost poprenog preseka na pritisak,
N
b,Rd
proraunska otpornost pritisnutog elementa na izvijanje.
Proraunska otpornost poprenog preseka na pritisak N
c,Rd
odreuje se na sledei nain:
4 klase preseke za /
3 i 2 1, klase preseke za /
1
0
,
M y eff
M y
Rd c
f A
f A
N
(13.24)
gde je A bruto povrina poprenog preseka, a A
eff
povrina efektivnog poprenog preseka.
Proraun otpornosti pritisnutog elementa na izvijanje je slian sa proraunom prema
naem standardu JUS U.E7.086/1986, jer je proistekao iz preporuka ECCS-a i evropskih
krivih izvijanja. Prema Evrokodu, otpornost pritisnutog elementa na izvijanje N
b,Rd
treba
da se odredi na sledei nain:
1 .
/
M y A Rd b
f A N (13.25)
gde su:
, redukcioni koeficijent izvijanja za razmatrani vid izvijanja,
1
A
za poprene preseke klase 1, 2 i 3,
A A
eff A
/ za poprene preseke klase 4.
Za elemente konstantnog poprenog preseka koji su napregnuti konstantnom aksijal-
nom silom pritiska, vrednost redukcionog koeficijenta izvijanja moe da se odredi na sle-
dei nain:
2 2 2
1
+
pri emu je 0 . 1 (13.26)
( ) [ ]
2
2 . 0 1 5 , 0 + + (13.27)
( )
A cr y A
N f A
1
/ / (13.28)
9 , 93 /
1 y
f E (13.29)
gde su:
bezdimenzionalna vitkost,
o koeficijent imperfekcije,
l vitkost za relevantni vid izvijanja ( i
i
/ ),
N
cr
elastina kritina sila za relevantni vid izvijanja,
r koeficijent koji zavisi od vrste elika ( / 235
y
f gde je f
y
u MPa).
Vrednosti koeficijenta imperfekcije o za razliite krive izvijanja date su u tabeli 13.15,
a izbor krive izvijanja zavisi od vrste i oblika poprenog preseka pritisnutog elementa, de-
bljine lima i glavne ose inercije oko koje se vri izvijanje. U ovom delu, Evrokod 3 je
kompatibilan sa naim standardom, pa se izbor odgovarajue krive izvijanja moe izvriti
na osnovu tabele iz JUS U.E7.086/1986.
Tabela 13.15 - Vrednosti koeficijenata imperfekcije o oo o
Kriva izvijanja a b c d
Koeficijent imperfekcije
0,21 0,34 0,49 0,76
4.3 ELEMENTI OPTEREENI NA SAVIJANJE - NOSAI
4.3.1 Proraun otpornosti poprenih preseka
Kod elemenata optereenih na savijanje dominantni statiki uticaji su momenti savija-
nja (M) i transverzalne (smiue) sile (V), pa stoga treba proveriti otpornost poprenih pre-
seka na dejstvo ovih uticaja. Pri tome treba dokazati da ni u jednom karakteristinom pre-
seku proraunska vrednost uticaja nije vea od odgovarajue otpornosti.
Dokaz otpornosti poprenog preseka na dejstvo smiue sile treba da se sprovede na
sledei nain:
( )
0 ,
/ 3 /
M y v Rd pl Sd
f A V V (13.30)
gde su:
V
Sd
proraunska vrednost smiue sile u posmatranom poprenom preseku,
V
pl,Rd
proraunska plastina otpornost poprenog preseka na smicanje,
A
v
povrina smicanja (tabela 13.16).
Povrina smicanja A
v
zavisi od tipa poprenog preseka i pravca delovanja smiue sile.
Uproeno se moe rei da je to je suma povrina svih delova poprenog preseka koji su pa-
ralelni sa pravcem delovanja smiue sile. Za karakteristine poprene preseka u tabeli 13.16
dati su izrazi na osnovu kojih se mogu odrediti povrine smicanja za oba pravca smicanja.
Ukoliko je rebro oslabljeno rupama za mehanika spojna sredstava, rupe ne treba
uzimati u obzir pri dokazu smicanja, ako je zadovoljen sledei uslov:
( )
v u y net v
A f f A /
,
(13.31)
gde je A
v,net
neto povrina smicanja. U suprotnom, otpornost na smicanje treba da se odredi
na osnovu redukovane povrine smicanja, koja se odreuje na osnovu sledeeg izraza:
( )
net v u y red v
A f f A
, ,
/ . (13.32)
U pogledu momenta savijanja, treba dokazati da je u svim presecima zadovoljen sle-
dei uslov:
Rd c Sd
M M
,
(13.33)
gde su:
M
Sd
proraunska vrednost momenta savijanja u posmatranom preseku,
M
c,Rd
proraunski moment otpornosti poprenog preseka.
Ako su smiue sile zanemarljive (V
Sd
0,5V
pl,Rd
), a popreni presek nije oslabljen ru-
pama za spojna sredstva, proraunski moment otpornosti poprenog preseka moe da se
odredi na sledei nain:
4 klase preseke ne popre za /

2 i 1 klase preseke ne popre za /
1
0
0
,
M y eff
M y el
M y pl
Rd c
f W
f W
f W
M
(13.34)
gde su:
W
pl
plastini otporni moment poprenog preseka,
W
el
elastini otporni moment poprenog preseka i
W
eff
elastini otporni moment efektivnog poprenog preseka.
Tabela 13.16 - Povrine smicanja A
v
Povrina smicanja
Tip poprenog preseka
A
v,z
A
v,y
( )
f w f
t r t t b A + + 2 2
ili uproeno
w
t h , 04 1
f
t b 2
( )
f w f
t r t t b A + + 2
f
t b 2
( ) h b / h A + ( ) h b / b A +
( )
w
t d ( )
w
t d A
A
/ A 2
A povrina poprenog preseka, t
f
debljina noice,
b irina profila, t
w
debljina rebra,
h visina profila, r poluprenik zaobljenja valjanog profila.
d visina rebra,
Kada je popreni presek oslabljen rupama za spojna sredstva, rupe na zategnutoj noici
nije potrebno uzimati u obzir, ako je zadovoljen sledei uslov:
0 2
,
9 , 0
M
y f
M
u net f
f A f A

(13.35)
Ukoliko prethodni uslov nije zadovoljen, rupe na zategnutoj noici ne mogu da se za-
nemare, pa je, kod ovakvih poprenih preseka, potrebno proveriti i sledei uslov:
2 ,
/
M u net Rd u Sd
f W M M (13.36)
gde je M
u,Rd
proraunska otpornost neto preseka na mestu rupa za spojna sredstva, a W
net
neto otporni moment posmatranog poprenog preseka koji je odreen na osnovu reduko-
vane povrine zategnute noice:
0
2
,
9 , 0
M
M
u
y
f red f
f
f
A A
(13.37)
Kod poprenih preseka kod kojih se pored momenta savijanja javlja i znaajna smiua
sila (V
Sd
>0,5V
pl,Rd
), proraunski moment plastine otpornosti poprenog preseka treba re-
dukovati usled interaktivnog dejstva savijanja i smicanja. Kod ovakvih poprenih preseka
pored pojedinanih dokaza otpornosti na dejstvo momenta savijanja (13.33) i smiue sile
(13.30) treba zadovoljiti i sledei uslov:
Rd V Sd
M M
,
(13.38)
gde je M
V,Rd
redukovani proraunski moment otpornosti pri dejstvu sile smicanja, koji za
bisimetrine poprene preseke (sa jednakim noicama), moe da se odredi na osnovu sle-
deeg izraza:
0
2
,
/
4
M y
w
v
pl Rd V
f
t
A
W M
(
(
,
\
,
,
(
j
pri emu je
Rd c Sd V
M M
, ,
(13.39)
gde je o koeficijent pomou kojeg se izraava nivo smiuih napona:
( )
2
,
1 / 2
Rd pl Sd
V V . (13.40)
U ostalim sluajevima M
V,Rd
treba da se odredi kao proraunski moment plastine
otpornosti poprenog preseka, uz primenu redukovane granice razvlaenja
( )
y red y
f f 1
,
u zoni smicanja, odnosno na delu poprenog preseka koji predstavlja
povrinu smicanja A
v
.
4.3.2 Proraun otpornosti na bono-torziono izvijanje
Kod elemenata koji nisu kontinualno bono pridrani i ija je torziona krutost, kao i
krutost na savijanje oko slabije (bone) glavne ose inercije mala, potrebno je da se sprove-
de kontrola bono-torzionog izvijanja, i to na sledei nain:
Rd b Sd
M M
,
(13.41)
gde je M
b,Rd
proraunski moment otpornosti elementa na bono-torziono izvijanje. On
1 , ,
/
M y y pl w LT Rd b
f W M (13.42)
gde je ,
LT
redukcioni koeficijent za bono-torziono izvijanje, a J
w
se odreuje na sledei nain:

2 i 1 klase preseke ne popre za 1
, ,
, ,
y pl y eff
y pl y el w
W W
W W (13.43)
Redukcioni koeficijent ,
LT
se, u funkciji bezdimenzionalne vitkosti
LT
odreuje na
osnovu istih krivih izvijanja kao i bezdimenzionalni koeficijent izvijanja kod centrino pri-
tisnutih tapova:
>
+
4 , 0 za
1
4 , 0 za 1
2 2 2

LT LT LT
LT
(13.44)
( ) [ ]
2
2 , 0 1 5 , 0
LT LT LT LT
+ + (13.45)
Vrednosti koeficijenta imperfekcije za bono-torziono izvijanje o
LT
se odreuju:
za valjane profile na osnovu krive a (o
LT
= 0,21), a
za zavarene profile na osnovu krive c (o
LT
= 0,49).
Bezdimenzionalna vitkost elementa na bono-torziono izvijanje
LT
treba da se odredi
na sledei nain:
w
LT
cr
y y pl w
LT
M
f W
1
,
(13.46)
gde su:
M
cr
kritini moment prema linearno elastinoj teoriji bono-torzionog izvijanja,
l
1
vitkost na granici razvlaenja (13.29).
Provera bono-torzionog izvijanja nije potrebna kod nosaa koji su bono pridrani i-
tavom svojom duinom, kod nosaa kod kojih je bezdimenzionalna vitkost na bono-torzi-
ono izvijanje manja od 0,4 ( 4 , 0
LT
), kod nosaa koji su izloeni savijanju oko slabije
ose inercije i kod nosaa koji su torziono kruti, odnosno neosetljivi na bono-torziono izvi-
janje (npr. veina sanduastih nosaa).
4.3.3 Proraun otpornosti rebra na izboavanje smicanjem
Primenom koncepta prorauna sa klasama poprenih preseka na indirektan nain se po-
kriva fenomen izboavanja usled dejstva normalnih napona pritiska. Naime, kod poprenih
preseka klase 4 koji su podloni ovom fenomenu proraun se vri sa efektivnim karakteris-
tikama poprenih preseka, ime se umanjuje njegova otpornost usled pojave lokalnih ne-
stabilnosti pritisnutih delova poprenog preseka. Meutim, provera stabilnosti rebra na iz-
boavanje usled dejstva smiuih napona nije pokrivena konceptom efektivne irine, ve
se mora posebno dokazati.
Dokaz otpornosti rebra na izboavanje smicanjem mora da se sprovede kod svih nosa-
a kod kojih je:
enjima ukru nim popre njim unutra sa rebara kod

30
enja ukru nih popre njih unutra bez rebara kod 69
k
t
d
w
(13.47)
gde su:
d visina rebra,
t
w
debljina rebra,
k
r
koeficijent izboavanja smicanjem,
r koeficijent koji zavisi od vrste elika ( , / 235
y
f gde je f
y
u MPa).
Evrokod 3 daje dve ravnopravne mogunosti za proraun otpornosti na izboavanje
smicanjem, pomou:
proste postkritine metode, ili
metode zategnutog polja.
Metoda zategnutog polja primenjuje se za nosae koji, pored oslonakih, imaju i unut-
ranja poprena ukruenja na rebrima, koja su postavljena na rastojanju a veem ili jedna-
kom visini rebra d, a manjem ili jednakom od trostruke visine rebra ( d a d 3 ). Ovde e
biti prikazana prosta postkritina metoda koja je jednostavnija i ima vee polje primene,
jer se moe koristiti kod nosaa koji imaju poprena ukruenja samo iznad oslonaca.
Kod vitkih rebara, koja ispunjavaju uslov (13.47), prema prostoj postkritinoj metodi
treba dokazati da je:
1 ,
/
M ba w Rd ba Sd
t d V V (13.48)
gde su:
V
Sd
proraunska vrednost smiue sile,
V
ba,Rd
proraunska otpornost rebra na izboavanje smicanjem, prema prostoj postkritinoj
metodi,
r
ba
smiui napon pri dostizanju otpornosti na smicanje (tabela 13.17).
Smiui napon r
ba
zavisi od bezdimenzionalne vitkosti rebra na izboavanje smica-
njem, koja se odreuje na sledei nain:
k
t d
f
w
cr
yw
w

4 , 37
/
3 /
(13.49)
gde su:
f
yw
granica razvlaenja rebra,
r
cr
kritini napon smicanja, prema linearno elastinoj teoriji izboavanja,
k
r
koeficijent izboavanja smicanjem.
Tabela 13.17 - Odreivanje smiueg napona r rr r
ba
w
8 , 0
w
2 , 1 8 , 0 < <
w
2 , 1
w
r
ba
3 /
yw
f ( ) [ ] ( ) 3 / 8 , 0 625 , 0 1
yw w
f [ ] ( ) 3 / / 9 , 0
yw w
f
Vrednosti koeficijenta izboavanja smicanjem k
r
, prema linearno elastinoj teoriji iz-
boavanja ploa, mogu da se odrede u funkciji odnosa irine i visine smiueg polja
( ) / d a , odnosno poloaja poprenih ukruenja (tabela 13.18).
Tabela 13.18 - Koeficijent izboavanja smicanjem k
r rr r
o
1 / < d a 1 / d a d a /
k
2
34 , 5
4
+ k
2
4
34 , 5
+ k 34 , 5
k
4.3.4 Otpornost rebra na dejstvo poprenih sila
Evrokod 3 daje preporuke i za proraun otpornosti neukruenih rebara na dejstvo popre-
nih koncentrisanih sila. Do iscrpljenja otpornosti neukruenog rebra pri dejstvu poprene
koncentrisane sile koja deluje preko noice moe da doe usled sledeih vidova loma:
gnjeenja (plastifikacije) rebra u neposrednoj blizini noice, uz plastinu deformaci-
ju noice (crushing resistance),
ulubljenja rebra (kombinacija lokalnog izboavanja i gnjeenja) neposredno ispod
noice, uz plastinu deformaciju noice (crippling resistance) i
izboavanje rebra na najveem delu njegove visine (buckling resistance).
Pri tome se uvek unapred ne moe znati koji je od pomenutih vidova loma merodavan, pa
ih treba sve proveriti i za otpornost rebra na dejstvo poprenih sila usvojiti najmanju vrednost.
Proraunska otpornost na gnjeenje rebra R
y,Rd
, kod I, H ili U-preseka treba da se do-
kae na osnovu sledeeg izraza:
1 ,
/ ) (
M yw w y s Rd y Sd
f t s s R F + (13.50)
u kome je s
y
dato sa:
( )
2
,
/ 1 / / 2
yf Ed f yw yf w f f y
f f f t b t s (13.51)
gde su:
F
Sd
proraunska vrednost poprene sile,
s
s
irina krutog oslanjanja,
t
w
debljina rebra,
t
f
debljina noice,
f
yw
granica razvlaenja za rebro,
f
yf
granica razvlaenja za noice,
b
f
irina noice, pri emu b
f
ne treba da bude vee od 25t
f
c
f,Ed
proraunska vrednost normalnog napona u noici.
Slika 13.7 - Mogui vidovi loma rebra pri dejstvu poprene sile
irina krutog oslanjanja s
s
je duina na kojoj se moe ostvariti krut kontakt i preko koje
se sila uvodi u rebro. Ona treba da se odredi pretpostavljajui da se kroz puni elini mate-
rijal optereenje rasprostire pod uglom od 45 (slika 13.8).
Slika 13.8 - irina krutog oslanjanja
U sluaju optereenja od tokova dizalica koja se prenose preko ina poloenih na gor-
nju noicu nosaa, proraunska otpornost rebra na gnjeenje, pod uslovom da ina nije za-
varena za noicu, moe da se odredi na sledei nain:
1 ,
/
M yw w y Rd y
f t s R (13.52)
2
,
3
1
(
(
,
\
,
,
(
j

+

yf
Ed f
w
R f
R y
f t
I I
k s

(13.53)
gde su:
h
R
visina ine,
I
f
moment inercije noice u odnosu na njenu horizontalnu teinu osu,
I
R
moment inercije ine u odnosu na njenu horizontalnu teinu osu,
k
R
konstanta koja iznosi:
k
R
=3,25 kada je ina direktno postavljena na noicu,
k
R
=4,00 kada je ina postavljena preko elastinog podmetaa minimalne deblji-
ne 5 mm, koji se nalazi izmeu ine i noice.
Proraunska otpornost rebra na ulubljenje R
a,Rd
kod I, H ili U - preseka treba da se od-
redi prema sledeem izrazu:
1
2
,
/ 3 5 , 0
M
s
f
w
w
f
yw w Rd a
d
s
t
t
t
t
f E t R
(
(
,
\
,
,
(
j
+ (13.54)
pri emu odnos s
s
/d ne treba da bude vei od 0,2. Pri dokazu otpornosti rebra na ulubljenje,
pored uslova u pogledu vrednosti poprene sile, koji se moe formulisati na sledei nain:
Rd a Sd
R F
,
(13.55)
potrebno je proveriti i sledei uslov:
5 , 1
, ,
+
Rd c
Sd
Rd a
Sd
M
M
R
F
(13.56)
gde su:
F
Sd
proraunska vrednost poprene sile,
M
Sd
proraunska vrednost odgovarajueg momenta savijanja,
M
c,Rd
proraunski moment otpornosti poprenog preseka (13.34),
R
a,Rd
proraunska otpornost na ulubljenje.
Na taj nain se uzima u obir interakcija savijanja i lokalnog naprezanja usled poprene
sile.
Proraunska otpornost rebra na izboavanje R
b,Rd
odreuje se tako to se rebro posma-
tra kao zamenjujui pritisnuti tap sa duinom izvijanja koja je jednaka visini nosaa h i
karakteristikama poprenog preseka koje odgovaraju efektivnoj irini b
eff
:
w eff eff
t b A (13.57)
w
t i 289 , 0 (13.58)
Otpornost na izvijanje zamenjujueg pritisnutog elementa treba da se odrediti na osno-
vu krive c, usvajajui da je J
A
=1. Efektivna irina rebra b
eff
treba da se odredi na osnovu
izraza datih u okviru tabele 13.19, u zavisnosti od irine krutog oslonca s
s
i mesta delova-
nja poprene sile.
Tabela 13.19 - Efektivna irina b
eff
za odreivanje otpornosti rebra na izboavanje
h b
eff

2 2
s eff
s h b +
x
h
b
eff
+
2
ali h b
eff

2 2
2 2
s
s
eff
s
x
s h
b + +
+
ali
2 2
s eff
s h b +
4.3.5 Otpornost pritisnute noice na izvijanje u ravni rebra
Ukoliko je rebro nosaa veoma vitko, usled skretnih sila koje se javljaju u noicama pri
savijanju nosaa, moe da doe do izboavanja rebra (slika 13.9).
Da bi se spreila mogunost izvijanja pritisnute noice u ravni rebra, vitkost rebra
w
t d / treba da zadovolji sledei kriterijum:
c f
w
yf w
A
A
f
E
k
t
d
,
(13.59)
gde su:
A
w
povrina rebra,
A
f,c
povrina pritisnute noice,
f
yf
granica razvlaenja pritisnute noice,
E modul elastinosti,
k koeficijent koji ima sledee vrednosti:
k = 0,30 za noice klase 1
k = 0,40 za noice klase 2
k = 0,55 za noice klase 3 ili 4
Slika 13.9 - Izvijanje pritisnute noice u ravni rebra
Otpornost pritisnute noice na izvijanje u ravni rebra ne predstavlja naroito restrikti-
van uslov, jer su granine vitkosti koje se dobijaju na osnovu izraza (13.59) znatno vee
od onih koje se sreu kod uobiajanih nosaa.
4.3.6 Kontrola deformacija - granino stanje upotrebljivosti
Pored, ve pomenutih, provera graninih stanja nosivosti, kod elemenata optereenih na
savijanje je neophodno da se izvri i kontrola graninih stanja upotrebljivosti. Najee se
ova provera svodi na kontrolu deformacija, mada je u nekim sluajevima, kao to su meu-
spratne konstrukcije dvorana za igru ili ples, neophodno da se izvri i kontrola vibracija.
Kontrola deformacija se vri tako to se proraunske vrednosti deformacija (najee
ugiba) porede sa dozvoljenim, odnosno propisanim vrednostima za tu vrstu konstrukcije ili
elementa. Treba istai da se proraunske vrednosti deformacija odreuju na osnovu kom-
binacija dejstava za granina stanja upotrebljivosti, dakle dejstva se ne mnoe parcijalnim
koeficijentima sigurnosti, ve samo odgovarajuim koeficijentima y pomou kojih se obu-
hvata verovatnoa njihove istovremene pojave, ili dugotrajnog delovanja.
U pogledu ugiba, Evrokod razlikuje tri razliita stanja (slika 13.10):
stanje 0 - neoptereen nosa,
stanje 1 - deformisan nosa usled stalnog optereenja (G) i
stanje 2 - deformisan nosa usled promenljivog optereenja (Q).
Ako se svakom stanju nosaa pripie odgovarajua deformacija, proraunska vrednost
maksimalnog ugiba 6
max
0 2 1 max
+ (13.60)
gde su:
6
0
eventualno nadvienje nosaa (6
0
=0

kada nema nadvienja) - stanje 0,
6
1
ugib nosaa usled stalnog optereenja (G) - stanje 1,
6
2
ugib nosaa usled promenljivog optereenja (Q) - stanje 2.
Slika 13.10 - Deformacije nosaa
Evrokod 3 preporuuje maksimalne, granine vrednosti dozvoljenih ugiba za razliite
elemente konstrukcije, i to za maksimalan ugib 6
max
i za ugib usled promenljivog opteree-
nja 6
2
(tabela 13.20).
Tabela 13.20 - Preporuene granine vrednosti ugiba
Granine
vrednosti
Opis tipa konstrukcije
6
max
6
2
Krovovi, generalno
/200 /250
Prohodni krovovi
/250 /300
Meuspratne konstrukcije, generalno
/250 /300
Meuspratne konstrukcije i krovovi koji nose krte ili krute elemente, kao
to su pregradni zidovi, itd.
/250 /350
Meuspratne konstrukcije koje nose stubove (ukoliko njihova deformacija
nije ukljuena u globalnu analizu konstrukcije)
/400 /500
Kada ugib nepovoljno utie na izgled zgrade
/250 -
je raspon nosaa (kod konzolnih nosaa za treba uzeti dvostruku duinu).
4.4 ELEMENTI IZLOENI KOMBINOVANOM DEJSTVU
AKSIJALNE SILE I MOMENTA SAVIJANJA
4.4.1 Opte
Kod elemenata kod koji se uz uticaje savijanja (M i V) istovremeno javljaju i aksijalne
sile zatezanja ili pritiska (N
t
ili N
c
), potrebno je, pored pojedinanih dokaza graninih sta-
nja za aksijalno optereene elemente (4.2) i nosae (4.3), proveriti i granina stanja nosi-
vosti za kombinovano dejstvo ovih uticaja, i to u pogledu otpornosti poprenog preseka i
otpornosti elementa (samo u sluaju aksijalne sile pritiska). U inenjerskoj praksi se ovak-
vi elementi veoma esto sreu, posebno oni koji su optereeni aksijalnom silom pritiska.
U poglednu znaka aksijalne sile treba istai da, pored pojedinanih provera, u sluaju
sile zatezanja treba proveriti samo otpornost poprenih preseka na kombinovano dejstvo
sile zatezanja i momenta savijanja, dok u sluaju sile pritiska treba izvriti i kontrolu ot-
pornosti elementa kao celine na kombinovano dejstvo uticaja.
4.4.2 Proraun otpornosti poprenih preseka na dejstvo
kombinovanih uticaja
Proraun otpornosti poprenih preseka na dejstvo kombinovanih uticaja je identian za
sluaj sile zatezanja i pritiska. Postupak prorauna zavisi od klase poprenog preseka. Kod
poprenih preseka klase 1 i 2 se primenjuje plastian, a kod preseka klase 3 i 4 elastian
proraun otpornosti.
Kada se primenjuje plastina analiza otpornosti poprenog preseka, Evrokod 3 propisu-
je uslove pod kojim se ne mora vriti provera otpornosti na kombinovano dejstvo momen-
ta savijanja i aksijalne sile. Dakle, momentna otpornost poprenih preseka klase 1 i 2 ne t-
reba da se redukuje ako su zadovoljeni sledei uslovi:
za savijanje I, H, valjanih ili zavarenih profila oko jae y-y ose inercije:

0
, ,
,
2
1
2
4
max
M
yw w Rd w pl
Rd pl
Sd
f t d N
N
N
(13.61a)
za savijanje I, H, valjanih ili zavarenih profila oko slabije z-z ose inercije

Rd w pl Sd
N N
, ,
(13.61b)
gde su:
N
pl,Rd
plastina otpornost poprenog preseka na zatezanje (13.21),
N
pl,w,Rd
plastina otpornost rebra na zatezanje.
Ako prethodni uslov (13.61) nije zadovoljen, odnosno ako aksijalna naprezanja nisu
mala, proraunska momentna otpornost poprenog preseka treba da se redukuje usled pri-
sustva aksijalnih sila, pa treba proveriti sledei uslov:
Rd N Sd
M M
,
(13.62)
gde su:
M
Sd
proraunska vrednost momenta savijanja,
M
N,Rd
proraunska vrednost redukovane momentne otpornosti (tabela 13.21)
Izrazi na osnovu kojih se moe odrediti redukovana momentna otpornost M
N,Rd
prika-
zani su u tabeli 13.21 za savijanje oko jae (y-y) i slabije (z-z) ose inercije. U ovoj tabeli je
data i interakciona formula za kontrolu otpornosti poprenih preseka izloenih savijanju
oko obe glavne ose inercije (koso savijanje).
Tabela 13.21 - Redukovana momentna otpornost poprenog preseka M
N,Rd
Tip poprenog preseka
I i H, valjani ili zavareni profili Sanduasti i uplji pravougaoni profili
Rd , Ny Sd , y
M M
S
a
v
i
j
a
n
j
e

o
k
o

j
a
e
y
-
y

o
s
e

i
n
e
r
c
i
j
e
Rd , y , pl Rd , y , pl Rd , Ny
M
a ,
n
M M
5 0 1
1
ili uproeno za standardne valjane profile:
( )
M n M , M 1 11 1

Rd , y , pl
w
Rd , y , pl Rd , Ny
M
a ,
n
M M

5 0 1
1
- za kvadratne uplje profile
( )
M n M , M 1 26 1
- za pravougaone uplje profile
( )
M n M , M 1 33 1
Rd , Nz Sd , z
M M
S
a
v
i
j
a
n
j
e

o
k
o

s
l
a
b
i
j
e
z
-
z

o
s
e

i
n
e
r
c
i
j
e
za n>a:
]
]
]
]
,
,
,
(
,
\
,
(
j

2
1
1
a
a n
M M
Rd , z , pl Rd , Nz
za na:
Rd , z , pl Rd , Nz
M M
- za n>0,2
( ) ( ) 6 0 1 56 1 , n n M , M
Rd , z , pl Rd , Nz
+
- za n0,2

Rd , z , pl Rd , Nz
M M
Rd , z , pl
f
Rd , z , pl Rd , Nz
M
a ,
n
M M

5 0 1
1
- za kvadratne uplje profile
( )
Rd , z , pl Rd , z , pl Rd , Nz
M n M , M 1 26 1
- za pravougaone uplje profile
Rd , z , pl Rd , z , pl Rd , Nz
M
A / t h ,
n
M M
+
5 0
1
1
]
]
]
]
,
,
,
+
]
]
]
]
,
,
,

Rd , Nz
Sd , z
Rd , Ny
Sd , y
M
M
M
M
(moe se usvojiti na strani sigurnosti o=J=1)
K
o
s
o

s
a
v
i
j
a
n
j
e
o=2 J=5n1
2
13 1 1
66 1
n ,
,

i 6
( ) 0,5 / 2 A t b A a
f
- za uplje profile
Rd , pl Sd
N / N n ( ) 0,5 / 2 A t b A a
w
0 M y y , pl Rd , y , pl
/ f W M ( ) 0,5 / 2 A t h A a
f
0 M y z , pl Rd , z , pl
/ f W M - za sanduaste (zavarene) profile
( ) 5 , 0 / 2 A t b A a
f f w
( ) A t h A a
w f
/ 2
Treba napomenuti da izrazi dati u tabeli 13.21 vae samo u sluaju kada je smiua sila
mala (V
Sd
0,5V
pl,Rd
), pa se moe zanemariti njen uticaj na redukciju momenta otpornosti.
Ako to nije sluaj, neophodno je da se pri odreivanju redukovane momentne otpornosti
poprenog preseka (M
N,V,Rd
) uzmu u obzir i aksijalna i smiua sila.
Kod poprenih preseka klase 3 i 4, kod kojih se otpornost poprenih preseka odreuje
na osnovu elastine analize, potrebno je da se ispuni sledei uslov:
0 M y yd Ed , x
/ f f (13.63)
gde je c
x,Ed
proraunska vrednost maksimalnog normalnog napona koji se javlja u po-
prenom preseku, odreena na osnovu superpozicije napona usled aksijalne sile i momena-
ta savijanja, a f
yd
proraunska vrednost granice razvlaenja.
Na osnovu prethodnog izraza mogu se dobiti interaktivne formule za proveru otporno-
sti poprenih preseka klase 3 i 4 na kombinovano dejstvo momenata savijanja i aksijalne
sile:
1
,
,
,
,
yd z el
Sd z
yd y el
Sd y
yd
Sd
f W
M
f W
M
f A
N
za klasu 3 (13.64a)
1
,
,
,
,
+
+
+
+
yd z eff
Nz Sd Sd Z
yd y eff
Ny Sd Sd y
yd eff
Sd
f W
e N M
f W
e N M
f A
N
za klasu 4 (13.64b)
gde su:
A povrina poprenog preseka,
A
eff
efektivna povrina poprenog preseka, kada je ovaj izloen istom pritisku,
e
N
pomeranje teine ose efektivnog poprenog preseka, odreenog na osnovu
pretpostavke da je popreni presek izloen istom pritisku,
W
el,y
, W
el,z
elastini otporni moment poprenog preseka za odgovarajuu osu inercije,
W
eff,y
, W
eff,z
elastini otporni moment efektivnog poprenog preseka, odreenog za sluaj
istog savijanja oko posmatrane ose.
U sluaju savijanja samo oko jedne ose prethodni izrazi (13.64) se takoe mogu koris-
titi, ali se izostavlja odgovarajui lan (sabirak).
4.4.3 Proraun otpornosti elemenata na kombinovana dejstva
Otpornost elemenata na kombinovana dejstva se proverava samo u sluaju delovanja
aksijalne sila pritiska. Provera graninog stanja nosivosti ovakvih elemenata se vri na os-
novu interaktivnih formula. Data je itava serija interaktivnih formula ija primena zavisi
od klase poprenog preseka i mogunosti pojave bono-torzionog izvijanja. Za poprene
preseke klase 1 i 2 koristi se plastina otpornost, za poprene preseke klase 3 elastina,
dok se za poprene preseke klase 4 koristi elastina otpornost sa karakteristikama efektiv-
nog poprenog preseka. U tabeli 13.22 date su interaktivne formule za proveru otpornosti
elemenata na kombinovano dejstvo sile pritiska i momenata savijanja oko obe glavne ose
inercije.
Tabela 13.22 - Interaktivne formule za proveru otpornosti kombinovano optereenih
elemenata
Popreni preseci klase 1 i 2
1
1 1 1

+

M y z , pl
Sd , z z
M y y , pl
Sd , y y
M y min
Sd
/ f W
M k
/ f W
M k
/ f A
N
Osnovni uslov 5 1 1 ,
f A
N
k
y y
Sd y
y

; 9 0 4 2 ,
W
W W
) (
y , el
y , el y , pl
y , M y y

+
5 1 1 ,
f A
N
k
y z
Sd z
z

; 9 0 4 2 ,
W
W W
) (
z , el
z , el z , pl
z , M z z

+
1
1 1 1

+

M y z , pl
Sd , z z
M y y , pl LT
Sd , y LT
M y z
Sd
/ f W
M k
/ f W
M k
/ f A
N
Uslov za torziono
osetljive i bono
nepridrane
elemente
0 1 1 ,
f A
N
k
y z
Sd LT
LT

9 0 15 0 15 0 , , ,
LT , M z LT

k
z
i u
z
kao i u osnovnom uslovu
Popreni preseci klase 3
1
1 1 1

+

M y z , el
Sd , z z
M y y , el
Sd , y y
M y min
Sd
/ f W
M k
/ f W
M k
/ f A
N
Osnovni uslov
k
y
i k
z
kao kod klase 1i 2,
9 0 4 2 , ) (
My y y
9 0 4 2 , ) (
Mz z z

1
1 1 1

+

M y z , el
Sd , z z
M y y , el LT
Sd , y LT
M y z
Sd
/ f W
M k
/ f W
M k
/ f A
N
Uslov za torziono
osetljive i bono
nepridrane
elemente k
LT
i u
LT
se odreuju kao kod preseka klase 1 i 2
k
z
i u
z
se odreuju kao u osnovnom sluaju
Popreni preseci klase 4
1
1 1 1

+
+

+
+

M y z , eff
z , N Sd Sd , z z
M y y , eff
y , N Sd Sd , y y
M y eff min
Sd
/ f W
) e N M ( k
/ f W
) e N M ( k
/ f A
N
Osnovni uslov
A
eff
W
eff,y
i W
eff,z
karakteristike efektivnog poprenog preseka
k
y
, k
z
, u
y
i u
z
kao kod klase 3, ali sa karakteristikama efektivnog preseka i
uveanim momentima savijanja (M
Sd
+ N
Sd
e
N
)
1
1 1 1

+
+

+
+

M y z , eff
z , N Sd Sd , z z
M y y , eff LT
y , N Sd Sd , y LT
M y eff z
Sd
/ f W
) e N M ( k
/ f W
) e N M ( k
/ f A
N
Uslov za torziono
osetljive i bono
nepridrane
elemente
k
z
i u
z
kao u osnovnom sluaju
k
LT
i u
LT
kao kod preseka klase 1 i 2, ali sa karakteristikama efektivnog
poprenog preseka
Tabela 13.23 - Koeficijenti ekvivalentnog uniformnog momenta
Momentni dijagram Koeficijenti ekvivalentnog uniformnog momenta J
M
Momenti na krajevima

7 , 0 8 , 1
,

M
Momenti usled poprenih
optereenja u ravni
- za jednako podeljeno optereenje J
M,Q
=1,3
- za koncentrisane sile J
M,Q
=1,4
Momenti usled poprenih
optereenja i momenata na
krajevima
( )

, , , M Q M
Q
M M
M
M
+
M M
Q
max samo usled poprenog optereenja
+

znaka promenom sa
dijagram momentni za
min max
znaka promene bez
dijagram momentni za
max
M M
M
M
U sluaju kada se savijanje vri samo oko jae ose (M
z,Sd
=0), to se veoma esto javlja
u praksi, interaktivne formule treba modifikovati. Tako na primer, za poprene preseke
klase 1 i 2, pri jednoosnom savijanju oko jae y-y ose, treba izvriti sledee provere:
za bono pridrane ili torziono neosetljive elemente
1
/ /
1 ,
,
1

+

M y y pl
Sd y y
M y y
Sd
f W
M k
f A
N

(13.65a)
1
/
1

M y z
Sd
f A
N

(13.65b)
za bono nepridrane ili torziono osetljive elemente
1
/ /
1 ,
,
1

+

M y y pl LT
Sd y LT
M y z
Sd
f W
M k
f A
N

(13.66)
gde su:
,
y
i ,
z
redukcioni koeficijenti za posmatranu osu izvijanja,
,
LT
redukcioni koeficijent za bono-torziono izvijanje
k
y
, k
LT
koeficijenti koji su dati u okviru tabele 13.22.
N
Sd
i M
y,Sd
proraunske vrednosti uticaja.
Na slian nain treba izvriti modifikaciju interakcionih formula datih u tabeli 13.22 za
ostale klase poprenih preseka.
Koeficijenti ekvivalentnog uniformnog momenta J
M
zavise od oblika momentnog dija-
grama i treba da se odrede na osnovu izraza datih u okviru tabele 13.23, vodei rauna o
pravcu bonog pridravanja:
za J
M,y
(savijanje oko y-y ose) take bonog pridravanja su u z-z pravcu,
za J
M,z
(savijanje oko z-z ose) take bonog pridravanja su u y-y pravcu,
za J
M,LT
(savijanje oko y-y ose) take bonog pridravanja su u y-y pravcu,
5 PRORAUN SPOJNIH SREDSTAVA
5.1 UVOD
Evrokod 3 daje pravila za proraun mehanikih spojnih stredstava (zakivaka, zavrtnje-
va i epova) i zavarenih avova, kao i precizna uputstva za odreivanje uticaja u spojnim
sredstvima za karakteristine tipove veza. U delu koji se odnosi na statiki optereene veze
dati su i kriterijumi za kategorizaciju veza u pogledu krutosti (krute, zglobne i polukrute) i
otpornosti (potpuno otporne i delimino otporne).
Ovde e samo ukratko biti izloena neka osnovna pravila za proraun zavrtnjeva i
avova.
5.2 ZAVRTNJEVI
Imajui u vidu nain naprezanja veze i ponaanje zavrtnjeva u njoj, Evrokod 3 razliku-
je pet kategorija:
Kategorija A: Veze u smiuim spojevima, kod kojih zavrtnjevi nose na smicanje i pri-
tisak po omotau rupe. U ovu kategoriju spadaju veze izvedene sa obinim zavrtnjevima
(od niskougljeninog elika) ili visokovrednim zavrtnjevima bez sile prednaprezanja;
Kategorija B: Veze u smiuim spojevima kod kojih zavrtnjevi nose na trenje, a koje
su otporne na proklizavanje pri graninom stanju upotrebljivosti. To su veze sa prednap-
regnutim visokovrednim zavrtnjevima sa kontrolisanim pritezanjem. Do proklizavanja ve-
ze ne sme da doe pri servisnom (eksploatacionom) optereenju.
Kategorija C: Veze u smiuim spojevima kod kojih zavrtnjevi nose na trenje i koje su
otporne na proklizavanje pri graninom stanju nosivosti. Kao i kod kategorije B koriste se
prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi, ali se njihovo proklizavanje ne dozvoljava ni pri
graninom stanju nosivosti;
Kategorija D: Veze optereene na zatezanje koje su izvedene pomou neprednapreg-
nutih zavrtnjeva. Mogu da se koriste obini ili visokovredni zavrtnjeve klase vrstoe 4.6
do 10.9. Primenjuju se kod veza koje nisu izloene uestalim promenama sile zatezanja,
izuzev ako promena optereenja nastaje usled uobiajenog optereenja od vetra;
Kategorija E: Veze optereene na zatezanje ostvarene pomou prednapregnutih viso-
kovrednih zavrtnjeva. Za ovu kategoriju veza mogu da se primenjuju samo visokovredni
zavrtnjevi sa kontrolisanim pitezanjem. Koriste se za dinamiki optereene konstrukcije,
jer prednaprezanje poboljava otpornost zavrtnjeva na zamor. Treba istai da kod ovakvih
veza nije potreban poseban tretman kontaktnih povrina, izuzev kada su veze izloene
istovremenom dejstvu i smicanja i zatezanja.
Uslovi koje treba zadovoljiti pri kontroli graninih stanja zavrtnjeva u pojedinim kate-
gorijama veza dati su u okviru tabele 13.24.
Tabela 13.24 - Kriterijumi za kontrolu graninih stanja zavrtnjeva
Kategorija Uslovi Oznake
A
Rd , v Sd , v
F F
Rd , b Sd , v
F F
B
Rd , v Sd , v
F F
Rd , b Sd , v
F F
ser , Rd , s ser , Sd , v
F F
C
Rd , s Sd , v
F F
Rd , b Sd , v
F F
D
Rd , t Sd , t
B F
E
Rd , t Sd , t
B F
F
v,Sd
proraunska vrednost smiue sile u zavrtnju
za granino stanje nosivosti
F
v,Sd,ser
proraunska vrednost smiue sile u zavrtnju
za granino stanje upotrebljivosti
F
v,Rd
proraunska otpornost zavrtnja na smicanje
F
b,Sd
proraunska otpornost na pritisak po omotau
rupe
F
s,Rd,ser
proraunska otpornost zavrtnja na prokizava-
nje za granino stanje upotrebljivosti
F
s,Rd
proraunska otpornost zavrtnja na prokliza-
vanje za granino stanje nosivosti
F
t,Sd
proraunska vrednost sile zatezanja u zavrtnju
za granino stanje nosivosti
B
t,Rd
proraunska otpornost sklopa zavrtanj-lim na
zatezanje
Proraunske vrednosti uticaja u zavrtnjevima (F
v,Sd
i/ili F
t,Sd
) treba da se odrede na os-
novu odgovarajuih statikih uticaja i proraunskog modela za preraspodelu uticaja unutar
same veze koji, u skladu sa primenjenom globalnom analizom, moe da bude elastian ili
plastian.
Proraunske otpornosti zavrtnjeva za razliite vidove naprezanja, mogu da se odrede na
osnovu izraza datih u tabeli 13.25.
Tabela 13.25 - Proraunske otpornosti zavrtnjeva
Otpornost zavrtnjeva na smicanje po jednoj ravni smicanja
- kada ravan smicanja prolazi kroz deo zavrtnja sa navojima:
Mb s ub Rd v
A f C F /
1 ,

10.9 i 6.8 5.8, 4.8, e vrsto klase za 5 , 0

8.8 i 5.6 4.6, e vrsto klase za 6 , 0
1
C
- kada ravan smicanja ne prolazi kroz deo zavrtnja sa navojima:
Mb ub Rd v
A f F / 6 , 0
,

Otpornost na pritisak po omotau rupe
Mb u Rd b
t d f F / 5 , 2
,

1,0 ili ;
4
1
3
;
3
min
0
1
0
1
u
ub
f
f
d
p
d
e
Otpornost sklopa zavrtanj-lim na zatezanje
Mb u p m Rd p
Mb s ub Rd t
Rd t
f t d B
A f F
B

/ 6 , 0
/ 9 , 0
min
,
,
,
Otpornost zavrtnjeva na kombinovano dejstvo smicanja i zatezanja
1
4 , 1
,
,
,
,
+
Rd t
Sd t
Rd v
Sd v
F
F
F
F
A povrina bruto poprenog preseka zavrtnja
A
s
povrina ispitnog preseka zavrtnja
d prenik zavrtnja
d
0
prenik rupe za zavrtanj
t referentna debljina lima (

t min )
t
p
debljina lima ispod glave ili navrtke zavrtnja,
d
m
srednja vrednost maksimalne i minimalne poprene dimenzije glave zavrtnja ili
navrtke, uzima se manja vrednost
f
ub
i f
u
vrstoe na zatezanje zavrtnja i osnovnog materijala, respektivno
e
1
i p
1
rastojanja izmeu zavrtnjeva u pravcu delovanja sile (tabela 13.27)
F
t,Rd
proraunska otpornost zavrtnja na zatezanje
B
p,Rd
proraunska otpornost na proboj
Proraunska otpornost zavrtnjeva na proklizavanje treba da se odredi na osnovu slede-
eg izraza:
Ms
ub s
s
Ms
Cd p
s Rd s
f A
k n
F
k n F

7 , 0
,
,
(13.67)
gde su:
u koeficijent trenja koji zavisi od klase hrapavosti povrina (tabela 13.26),
n broj tarnih povri,
F
p,Cd
sila prednaprezanja,
k
s
koeficijent koji ima sledee vrednosti:
k
s
=1,00 za rupe sa standarnim tolerancijama,
k
s
=0,85 za predimenzionirane rupe,
k
s
=0,70 za ovalne rupe.
Za zavrtnjeve u rupama sa standardnim nominalnim tolerancijama i za zavrtnjeve u
ovalnim rupama kod kojih je poduna osa ovalne rupe upravna na pravac prenoenja sile,
parcijalni koeficijent sigurnosti za otpornost na proklizavanje ,
Ms
je:
,
Ms,ult
=1,25 za granino stanje nosivosti,
,
Ms,ser
=1,10 za granino stanje upotrebljivosti.
Vrednosti koeficijenta trenja u zavise od klase obrade povrina i date su u tabeli 13.26.
Tabela 13.26 - Vrednosti koeficijenta trenja u uu u za razliite klase obrade povrina
Klasa obrade Opis
u
A
Povrine iene mlazom abraziva od elinih kuglica ili peska, sa
uklanjanjem sve nekompaktne re, bez zaostalih neravnina;
Povrne iene mlazom abraziva od elinih kuglica ili peska i
metalizirane aluminijumom nanetim prskanjem;
Povrine iene mlazom abraziva od elinih kuglica ili peska i
metalizirane prevlakom na bazi cinka nanetom prskanjem, uz potvrdu
da je obezbeen koeficijent trenja ne manji od 0,5.
0,50
B
Povrine iene mlazom abraziva od elinih kuglica ili peska i
premazane alkalno-cink-silikatnim premazom debljine 50-80 m.
0,40
C
Povrine iene elinom etkom ili plamenom, sa uklanjanjem sve
nekompaktne re.
0,30
D
Neobraene povrine.
0,20
U sluaju kombinovanog naprezanja kod veza koje su otporne na proklizavanje (kate-
gorije B i C) otpornost zavrtnja na proklizavanje treba da se redukuje, usled prisustva sile
zatezanja koja tei da odvoji tarne povrine, na sledei nain:
ser Ms
ser Sd t Cd p s
ser Rd s
F F n k
F
,
, , ,
, ,
) 8 , 0 (

za kategoriju B (13.68a)
ult Ms
Sd t Cd p s
Rd s
F F n k
F
,
, ,
,
) 8 , 0 (

za kategoriju C (13.68b)
Evrokod 3 takoe daje pravila za konstruisanje veza sa zavrtnjevima u vidu minimalnih
i maksimalnih vrednosti njihovih meusobnih (p
1
i p
2
) i ivinih (e
1
i e
2
) rastojanja u pravcu
i upravno na pravac delovanja sile. Ova pravila su data u okviru tabele 13.27 zajedno sa
preporuenim vrednostima pomenutih rastojanja.
Tabela 13.27 - Pravila za konstruisanje veza sa zavrtnjevima
mm 150 ; 12 max 2 , 1
1 0
t e d
mm 150 ; 12 max 5 , 1
2 0
t e d
mm 200 ; 14 max 2 , 2
1 0
t p d
mm 200 ; 14 max 0 , 3
2 0
t p d
Preporuene vrednosti |mmj
Zavrtanj
p
1
i p
2
e
1
e
2
M12
40 30 25
M16
55 40 30
M20
70 50 40
M24
80 60 50
M27
90 70 55
M30
100 75 60
t debljina lima
d
0
prenik rupe za zavrtanj
M36
120 90 70
5.3 ZAVARIVANJE
Evrokod 3 daje pravila za konstruisanje i proraun sueonih avova (sa potpunom i de-
liminom penetracijom), ugaonih avova, avova u rupi, ep avova i uljebljenih avova.
Svakako da najveu primenu u noseim elinim konstrukcijama imaju sueoni i ugaoni
avovi.
5.3.1 Sueoni avovi
Prema Evrokodu proraunska otpornost sueonog ava sa punom penetracijom je jed-
naka proraunskoj otpornosti slabijeg od delova koji se spajaju, pod uslovom da je av iz-
veden odgovarajuom elektrodom (ili drugim dodatnim materijalom) kojom se obezbeuje
da rezultati pri svakom opitu na zatezanje pokazuju da su minimalna granica razvlaenja i
minimalna vrstoa na zatezanje vee ili jednake od onih za osnovni materijal. Stoga se
moe rei da proraunski dokaz nosivosti za sueone avove sa punom penetracijom nije
neophodan, jer je otpornost spoja uslovljena otpornou najslabijeg elementa, a ne sueo-
nog ava.
5.3.2 Ugaoni avovi
Proraunska otpornost ugaonog ava moe se smatrati zadovoljavajuom ako je ispu-
njen sledei uslov:

a
f
F F
Mw w
u
Rd w Sd w

3 /
, ,
(13.69)
gde su:
a debljina ugaonog ava,
efektivna duina ugaonog ava,
f
u
vrstoa osnovnog materijala na zatezanje,
F
w,Sd
rezultanta svih sila koje deluju na posmatrani av (slika 13.11),
F
w,Rd
proraunska otpornost ugaonog ava,
J
w
faktor korelacije ija vrednost zavisi od vrste elika (tabela 13.28).
Tabela 13.28 - Faktor korelacije J JJ J
w
i otpornost ugaonih avova F
w,Rd
za razliite debljine avova
,
Mw
=1,25 F
w,Rd
|kNj
a 3 4 5 6 7 8 9 10 12
Fe360 J
w
=0,80 62,4 83,1 103,9 124,7 145,5 166,3 187,0 207,8 249,4
Fe430 J
w
=0,85 70,1 93,5 116,8 140,2 163,6 186,9 210,3 233,7 280,4
Fe510 J
w
=0,90 78,5 104,7 130,9 157,0 183,2 209,4 235,6 261,7 314,1
Vrednosti proraunskih otpornosti su odreene za efektivnu duinu =100 mm.
Za druge duine proraunska otpornost moe da se odredi mnoenjem sa /100.
2
,
2
,
2
, , Sd Sd Sd Sd w
V V N F
II
+ +

Slika 13.11 - Odreivanje rezultujue sile u ugaonom avu
U pogledu minimalnih i maksimalnih dimenzija ugaonih avova Evrokod 3 je veoma sli-
an sa naim standardom JUS U.E7.150. Minimalna debljina ugaonih avova je a=3 mm, a
minimalna duina 40 mm, odnosno 6a. U pogledu maksimalne duine ugaonog ava po-
stoje odreene razlike. Naime, kod preklopnih spojeva ija je duina vea od 150a treba
redukovati proraunsku otpornost avova, mnoenjem koeficijentom redukcije
w,1
, koji
0 , 1
150
2 , 0
2 , 1
1 ,

a
j
w

(13.70)
gde je
j
ukupna duina preklopa u pravcu delovanja sile.
Kod ugaonih avova duih od 1,7 metra kojim se spajaju poprena ukruenja limenih
nosaa, koeficijent redukcije J
w,2
17
1 , 1
2 ,
w
w

pri emu je 0 , 1 6 , 0
2 ,

w
(13.71)
gde je
w
duina ava u metrima.
LITERATURA
1. Alexandrov M.P.: Materials Handling Equipment, Mir Publisers, Moscow 1981.
2. Alpa G., Bozzo E., Gambarotta L.: The Influence of Stiffnes Distribution on the
Stability of Frame Structures for Multi-Story Buildings, Construzioni metalliche
6/1982.
3. Aluminium Associations: Engineering Data for Aluminium Structures, 1975.
4. Aluminium Associations: Specifications for Aluminium Structures, 1976.
5. Ballio G., Mazzolani F.M.: Theory and Design of Steel Structures, Chapman and
Hall, 1983.
6. Banen in Europa, Stahlbau Stahlhochbau: Eurocode 3 Teil 1-1: DIN VENV 1993-1-1,
Beuth Verlag GmbH, Berlin, Wien, Zrich 1994.
7. Bank of China, Hong Kong, Stahlbau 57/1988.
8. Bates W.: Introduction to the Design of Industrial Buildings, Constrado 1978.
9. Bayley J.M.: Materials for Aluminium Structures, International Conference on Steel
and Aluminium Structures, Cardif, 1987.
10. BCSA Publication No 23: The Plastic Design of Columns.
1. Belena E.U.: Metallieskie konstrukcii, Mosvka Storizdat 1976.
12. Belenya E.: Prestressed Load - Bearing Metal Structures, MR Publishers, Moscow
1977.
13. Blodgett O.W.: Design of Welded Structures, The James F. Lincoln Arc Welding
Foundation, Cleveland 1966.
14. Bogavac D., Buevac D., Bojovi A.: Granina stanja nosivosti - okvirni nosai,
Zbornik radova Jugoslovenskog savetovanja "Evrokodovi i jugoslovensko
graevinsko konstrukterstvo", Knjiga -Posebna izlaganja EC3, 14-16 jun 1995.
Beograd, 1995.
15. Bogavac D.: Savremeni koncept analize ponaanja elinih konstrukcija izloenih
dejstvu poara, Magistarski rad, Beograd, 1997.
16. Bogucki W.: Budownictwo stalowe, Wydawnictvo Arkady, Warszawa 1977.
17. Bolocan A.G.: Der Windverband bei mehvgeschossigen Gebauden mit
Stahltragwerk, Acier-Stahl-Steel 1/1976.
18. Boi B.: Metalurgija gvoa, Beogradski izdavako-grafiki zavod, Beograd 1973.
19. Braham M., Lascrompes E.: L'Analyse lastique des ossatures au moyen de
l'Eurocode 3, Construction Mtallique n
o
4-1991.
20. Breitschaft G.: The Structural Eurocodes - Conceptual Approach, IABSE
Conferences Davos "Structural Eurocodes", IABSE Reports, Zrich 1992.
21. Brisseaux A.: Le pont de grosle en mai 1977, Revue de l'aluminium No.463, 1977.
22. Brisseaux A.: Proche de l'aroport Roissy- Charles de Gaulle- Le passarelle en
aluminium de Villepinte, Revue de l'aluminium No. 496, 1980.
23. Brisseaux A.: Structure tridimenionnelle- aventages d'une solution en aluminum,
Revue de l'aluminium No. 489, 1979.
24. Brookes A.: Cladding of buildings, Construction Press, London 1983.
25. Brozzetti J., Law M., Petterson O., Witteveen J.: Fire Protection of Steel Structures-
Examples of Applications, IABSE Proceedings P-61/83, IABSE periodica 2/1986,
Zurich, Switzerland, May 1983.
26. Brozzetti J., Law M., Petterson O., Witteveen J.: Safetu Concept and Design for
Fire Resistance of Steel Structures, IABSE Surveys S-22/83, IABSE Periodica
1/1983, Zurich, Switzerland, Feb. 1983.
27. BS CP 118: The Structural Use of Aluminium, 1969.
28. Buchenau H., Thiele A.: Stahlhochbau - Teil 1, 2, B.G. Teubner Stuttgart 1981.
29. Buevac D., Bogavac D., Markovi Z.: Proraun poarne otpornosti elinih
konstrukcija prema evropskom standardu EVROKOD 3 - Deo 1.2, Preventivni
inenjering. Vol. V:2, 1997, Beograd.
30. Buevac D., Beevi M.: Spojna sredstva kod hladno oblikovanih profila, Zbornik
radova Graevinskog fakulteta u Subotici br. 9, Subotica, 1994.
31. Buevac D., Bogavac D., Bojovi A.: Vatrootpornost elinih konstrukcija prema
Evrokodu 3, Drugo jugoslovensko savetovanje Evrokodovi i jugoslovensko
graevinsko konstrukterstvo, Knjiga Posebna izlaganja, 1-2. april 1997. Beograd,
1997.
32. Buevac D., Bogavac D., Markovi Z.: Savremeni koncept modeliranja dejstva
poara na graevinske konstrukcije, Preventivni inenjering. Vol. V:1, 1997,
Beograd.
33. Buevac D., Bogavac D., Mikovi M.: Proraun i konstruisanje zavarenih spojeva,
graevinsko konstrukterstvo", Knjiga - Posebna izlaganja EC3, 14-16 jun 1995.
Beograd, 1995.
34. Buevac D., uki D.: Savremeni pristup proraunu i konstruisanju spregnutih
konstrukcija u zgradarstvu, Zbornik radova Graevinskog fakulteta u Subotici br.
9, Subotica 1994.
35. Buevac D., Gligi B., Bojovi A.: Proraun i konstruisanje spojeva sa mehanikim
spojnim sredstvima, Zbornik radova Jugoslovenskog savetovanja "Evrokodovi i
jugoslovensko graevinsko konstrukterstvo", Knjiga - Posebna izlaganja EC3, 14-
16 jun 1995. Beograd, 1995.
Literatura 333
36. Buevac D., Gligi B.: Bona stabilnost I-nosaa pridranih profilisanim elinim
limom, XVIII kongres JUDIMK, Knjiga 4, 14-18 oktobar 1986. Portoro. Beograd,
1986.
37. Buevac D., Gligi B.: Raseeni nosai, Izgradnja. Vol. XLI: 8, 1987.
38. Buevac D., Markovi Z., Toi D.: Odreivanje klase poprenih preseka prema
Evrokodu 3, XX kongres JUDIMK, Knjiga 2, 5-7 jun 1996. Cetinje. Beograd, 1996.
39. Buevac D., Markovi Z., Toi D.: Projektovanje elinih konstrukcija od hladno
oblikovanih profila prema Evrokodu 3, Drugo jugoslovensko savetovanje
Evrokodovi i jugoslovensko graevinsko konstrukterstvo, Knjiga Posebna
izlaganja, 1-2. april 1997. Beograd, 1997.
40. Buevac D., Markovi Z.: Proraun vatrootpornosti spregnutih stubova, Izgradnja.
Vol. L: 9, 1996.
41. Buevac D., Mikovi M.: Primena cevnih profila u elinim konstrukcijama (I),
Izgradnja. Vol. XLIV: 5, 1990.
42. Buevac D., Mikovi M.: Primena cevnih profila u elinim konstrukcijama (II),
43. Buevac D., Mikovi M.: Primena cevnih profila u elinim konstrukcijama (III),
44. Buevac D., Mikovi M.: Proraun i konstruisanje reetkastih nosaa od upljih
profila, Zbornik radova Jugoslovenskog savetovanja "Evrokodovi i jugoslovensko
Beograd, 1995.
45. Buevac D., Nikolovski T., Bogavac D., Bojovi A., Cvetanovski P.: Analyticall
Methods for Fire Resistance of Steel Structure Determination - General Report, 7-th
International Symposium of the Macedonia Association of Structural Engineers,
Vol. 1, 2.-4. October 1977. Ohrid, Skopje, 1997.
46. Buevac D., Nikolovski T.: Eurocode 3 and Harmonization of National Codes of
Practices for Steel Structures, 7th International Symposium of the Macedonian
Association of Structural Engineers, Vol. 1, 2.-4. October 1997. Ohrid, Skopje,
1997.
47. Buevac D., Stepanovi M.: Prethodno napregnute metalne konstrukcije, XVIII
kongres JUDIMK, Knjiga 4, 14-18 oktobar 1986. Portoro. Beograd, 1986.
48. Buevac D., Toi D., Markovi Z.: Proraun i konstruisanje veze greda - stub,
Beograd, 1995.
49. Buevac D., Toi D.: Analysis of Connection Stiffness in Steel Structures, 6-th
Symposiuum of the Macedonian Association of Structural Engineers, Vol. 1, 5-7
Oktober 1995. Ohrid. Skopje, 1995.
50. Buevac D., Toi D.: Design of Thin-walled Structures According to Eurocede 3
and Other Modern Codes - uvodno izlaganje, 6-th Symposiuum of the Macedonian
Association of Structural Engineers, Vol. 1, 5-7 October 1995. Ohrid. Skopje, 1995.
51. Buevac D., Toi D.: EVROKOD 3 - Nova generacija propisa za projektovanje
elinih konstrukcija - predavanje po pozivu, Struni seminar "Savremena
graevinska praksa", 22-23 april 1996. Novi Sad, 1996.
52. Buevac D., Toi D.: Konstruktivno -tehnoloka priprema elemenata elinih
konstrukcija za toplo cinkovanje, 15. Savetovanje o koroziji i zatiti materijala, 14-
15 novembar 1995. Beograd, 1995.
53. Buevac D., Toi D.: Proraun otvorenih hladno oblikovanih profila od elika,
Izgradnja. Vol. XXXVIII: 1, 1984.
54. Buevac D., Zrili M., Brai M.: Efekti tehnologije proizvodnje hladno
oblikovanih profila na mehanike karakteristike osnovnog elinog materijala, XIX
kongres JUDIMK, Knjiga 2, 21-24 septembar 1990. Novi Sad. Beograd, 1990.
55. Buevac D.: Aktuelnosti i tendencije u metalnim konstrukcijama, deo monografije
Stanje i pravci razvoja graevinske tehnike, specijalno izdanje JUDIMK asopisa
"Materijali i konstrukcije" br. 1-2, Beograd 1993.
56. Buevac D.: eline konstrukcije u zgradarstvu, Graevinska knjiga, Beograd
1992.
57. Buevac D.: EVROKOD 3: Proraun elinih konstrukcija - uvodni referat, Drugo
jugoslovensko savetovanje Evrokodovi i jugoslovensko graevinsko
konstrukterstvo, Knjiga Generalna izlaganja, 1-2. april 1997. Beograd, 1997.
58. Buevac D.: Metalne konstrukcije danas No 1, G Magazin. Vol. II:5, 1997,
Beograd.
59. Buevac D.: Metalne konstrukcije danas No 2, G Magazin. Vol. II:6, 1997,
Beograd
60. Buevac D.: Statiki sistemi i konstrukcija spratnih zgrada od elika - magistarski
rad, Beograd 1985.
61. Bulson P.S.: The Safety of Aluminium Structures, International Conference on
Steel and Aluminium Structures, Cardif, 1987.
62. Bureau A., Gala Y.: Appliction de l'Eurocode 3: Classement des section
transversales en I, Construction Mtallique, n
o
1-1991.
63. Bureau A., Lequien Ph.: Application de l'Eurocode 3: Vrification des sections
transversales brutes de classe 1, 2 et 3, Construction Mtallique n
o
2-1991.
64. Bttner O., Hampe E.: Bauwerk Tragwerk Tragstruktur - Band 2, VEB Verlag fr
Bauwesen, Berlin 1984.
65. Bttner O., Stenker H.: Knny femszerkezetek, Muszaki, Knyvkiado, Budapest
1974.
66. Bttner O., Stenker H.: Stahlhallen, VEB Verlag fur Banwesen, Berlin 1986.
67. Casciati F.: Elastic-plastic Analysis of Steel Plane Frames with Movable Joints,
Construzioni metallice 1/1980.
68. Cedrie M.: Fifty Years of Aluminium in Construction, Journal of the Construction
Division, Vol: 101, sept. 1975.
69. Chailleux G.: Passarelle de visite dmontable en alliage d'aluminium pour ouvrages
d'art, Revue de l'aluminium No.511, 1981.
70. Charpentes mtalliques en aluminium, Revue de l'aluminium No.359, 1967.
Literatura 335
71. Cheng W., Mak C. K.: Computer Analysis of Steel Frame in Fire , Journal of the
Structural Division, ASCE, Vol. 101, No. ST4, Apr. 1975.
72. Cheong F.: Inelastic Sway Buckling of Multistory Frames, Journal of the Structural
Division, Januar 1976.
73. Cheong F.: Multistory Frame Design Using Story Stiffness Concept, Journal of the
Structural Division, Jun 1976.
74. Colection of Reference Radiographs of Welds, Esselte System, Sweden 1974.
75. Couctoux M.: L'exposition universelle - terre des hommes - Montreal 1967, Revue
de l'aluminium No.350, 1967.
76. Cusens A.R., Pama R.P.: Bridge Deck Analysis, John Wiley & Sons, London 1975.
77. Cvetkovi S., Mati V.: Viskovredni anker-vijci, Simpozijum JDGK, Trogir 1980.
78. Cvetkovi S., Stipani B., Buevac D.: Privredno-sportski centar Tuzla - nosea
elina konstrukcija VII kongres SDGKJ - Knjiga K, 25-28 april 1983. Cavtat.
Beograd, 1983.
79. eline konstrukcije, asopis "Izgradnja" - Posebno izlaganje, Beograd, 1972.
80. 40 godina graevinara Socijalistike republike Srbije, Izgradnja, Beograd 1987.
81. upurdija ., Baloti P.: Konstrukcija poslove zgrade JUGODRVO u Beogradu,
VIII Kongres SDGKJ, Cavtat 1987.
82. Daniell D., De Miranda F.: Strutture in acciaio per l'edilizia civile e industriale,
CISIA, Milano 1977.
83. Davison J.H., Adams P.F.: Stability of Braced and Unbraced Frames, Journal of the
Structural Division, Februar 1974.
84. Debeljkovi M.: eline konstrukcije pod povienim temperaturama sa merama
zatite od poara, Zbornik radova Simpozijuma DGKS-Graevinske konstrukcije i
poar, Aranelovac, 26. i 27. oktobar 1989.
85. Debeljkovi M.: eline konstrukcije u industrijskim objektima, Graevinska
knjiga, 1995.
86. Debeljkovi M: Aluminijum u graevinarstvu, Graevinski kalendar, 1993.
87. Dereti-Stojanovi B., Markovi N., Drakovi B., Nikodijevi-Boilov Lj.:
Granina stanja nosivosti greda, Drugo jugoslovensko savetovanje Evrokodovi i
jugoslovensko graevinsko konstrukterstvo, Knjiga Posebna izlaganja EC1-EC4, 1-
2. april 1997., Beograd, 1997.
88. Design Manual on the European Recommendation for the Fire Safety of Steel
Structures, ECCS-TC 3, Brussels, Belgium, 1985.
89. Dillon C.: Steel Buildings, John Wilez & Sons, Inc. 1977.
90. Dotreppe J. C.: Structural Models for Fire Analysis, IABSE Proceedings P-101/86,
IABSE periodica 3/1986, Zurich, Switzerland, Aug. 1986.
91. Dowling P.: Composite Steel-Concrete Columns", 2nd International ECCS
Symposium, 1981.
92. Dowling P.: The New Eurocode for Steel Structures, IABSE Conference Davos
"Structural Eurocodes", IABSE Reports, Zrich 1992.
93. Drakovi B., Nikodijevi-Boilov Lj., Nikoli Z., Dereti-Stojanovi B., Markovi
N.: Granina stanja nosivosti spregnutih elemenata izloenih dejstvu aksijalnih sila
pritiska i momenata savijanja, Drugo jugoslovensko savetovanje Evrokodovi i
jugoslovensko graevinsko konstrukterstvo, Knjiga Posebna izlaganja EC1-EC4, 1-
2. april 1997., Beograd, 1997.
94. Driscoll G.C.,Armacost J.O., Hansell W.C.: Plastic Design of Multistory Frames by
Computer, Journal of the Structural Division, Januar 1970.
95. uki Lj.: Prilog prednaprezanju elinih konstrukcija - magistarski rad, Novi Sad
1993.
96. ECCS Comittee 8, Stability: Manual of the Stability of Steel Structures,
Introductory Report to the 2nd International Coloquium on Stability, Liege, 1977.
97. ECCS-T2-Committee: European Recommendations for Aluminium Alloy
Structures, First edition, 1978.
98. Edmonds F.D., Medland I.C. Approximate Determination of Frame Critical Loads,
Journal of the Structural Division.
99. Endter H.: Fachkunde fr Schweier, Archimedes Verlag Krenzlingen, Berlin 1974.
100. Essentials of Eurocode 3 Design Manual for Steel Structures in Building, ECCS
publication N
o
65-1991.
101. Essentials of Eurocode 3: Design Manual for Steel Structures in Building, First
Edition, No 65, ECCS, Brussels, 1991.
102. European Convention for Constructional Steelwork (ECCS): Analysis and Design
of Steel Frames with Semi-Rigid Joints, 1992.
103. European Recommendations for the Fire Safety of Steel Structures - Calculation of
the Fire Resistance of load Bearing Elements and Structural Assemblies Exposed to
the Standard Fire, ECCS-TC 3, Amsterdam, Netherlands, 1983.
1. Evrokod 1: Osnove prorauna i dejstva na konstrukcije, Deo 1: Osnove prorauna,
Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu (editor A. Pakvor), Beograd, 1997.
105. Evrokod 1: Osnove prorauna i dejstva na konstrukcije, Deo 2-2: Dejstva na
konstrukcije izloene poaru, Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu (editor
A. Pakvor), Beograd, 1997.
106. Evrokod 3: Proraun elinih konstrukcija, Deo 1.1: Opta pravila i pravila za
proraun zgrada, Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu (editor D. Buevac),
Beograd 1995.
107. Evrokod 3: Proraun elinih konstrukcija, Deo 1.2: Opta pravila. Proraun
konstrukcija za dejstvo poara, Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu
(editor D. Buevac), Beograd, 1997.
108. Evrokod 3: Proraun elinih konstrukcija, Deo 1.3: Opta pravila. Dodatna pravila
za hladno oblikovane tankozidne elemente i limove, Graevinski fakultet
Univeriteta u Beogradu (editor D. Buevac), Beograd 1997.
109. Evrokod 4: Proraun spregnutih konstrukcija od elika i betona, Deo 1.1: Opta
pravila i pravila za proraun zgrada, Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu
(editori M. Milievi i M. Ai), Beograd 1996.
Literatura 337
110. Evrokod 8: Projektovanje seizmiki otpornih konstrukcija, Deo 1-1: Seizmika
dejstva i opti zahtevi za konstrukcije, Graevinski fakultet Univerziteta u
Beogradu (editor R. Foli), Beograd, 1997.
111. Faltus F.: Ocelove konstrukce pozemniho stavitelstvi, eskoslovenske akademie
VED, Praha 1960.
112. Faltus F.: Plnostenne Ocelove Mosty Tramove, Nakladatelstvi eskoslovenske
Akademieved, Praha 1965.
113. Fire Engineering Design for Steel Structures-State of Art, International Iron and
Steel Institut (IISI), Brussels,1993.
114. Fisher J., Strnik J.: Guide to Design Criteria for Bolted and Riveted Joints, John
Wiley & Sons, New York 1974.
115. Footbal Stadiums in Italy, IABSE Periodica 2/1990.
116. Gachon H.: Sur le flambage des plaques, modele de calcul modeles exprimentaux,
Construction Mtallique, n
o
4-1980.
117. Galea Y., Lequien Ph.: Application de l'Eurocode 3: Rsistance de sections en I de
classe 4 comprimes - flshies saus interaction avec le cisaillement, Construction
Mtallique n
o
2-1991.
118. Gatz K., Hart F.: Stahl konstruktionen im Hochbau, Verlag Georg D.W. Callwey,
Mnchen 1966.
119. Gehri E.: The Fire Resistance of Steel Structures, Fire Technology, Vol.21, No.1,
Feb. 1985.
1. Georgijevski V.: Lake metalne konstrukcije, Graevinska knjiga, Beograd, 1986.
121. Growda S., Hassinen P.: Development of Offshore Structures, 14th Congress
IABSE; New Delhi 1992.
122. Hamdan M., Tong S.: The Petronas Twin Towers, Malmysia, Structural
Engineering International, IABSE Volume 7, Number 3, 1997.
123. Hancock G.: Design of Cold-Formed Steel Structures, Australian Institute of Steel
Construction, Sydney 1988.
124. Hart F., Henn W., Sontag H.: Stahlbau Atlas, Verlag Architektur + Baudetail,
Munchen 1978.
125. Hayard A.C.G.: State of the art-Highway Bridges, International Symposium on
Steel Bridges, London, 1988. Steel Construction, Vol. 5, No. 4, 1989.
126. Hayward A., Weare F.: Steel Detailer's Manual, BSP Professional Books, Oxford
1989.
127. Heyman J: Beams & Framed Structure, Pergamon Press, 1974.
128. Hirt M., Rolf B.: Consstruction mtallique, Presses polytechniques et Universitaires
romandes, Laussane, 1994.
129. Honghton E.L., Carruthers N..B.: Wind Forces on Buildings and Structures, Edward
Arnold 1976.
130. Horne M.R., Majid K.I.: The Design of Sway Frames in Britain.
131. Horne M.R.: Plastic Theory of Structures, Pergamon Press, 1971.
1. Horvati D.: Inenjerske konstrukcije iz aluminijumskih legura, Primjena
aluminijuma u graevinarstvu - prirunik i katalog, Graevinski institut OOUR
Fakultet graevinskih znanosti Sveuilita u Splitu, 1988.
133. Horvati D.: Metalni mostovi, kolska knjiga, Zagreb, 1988.
134. Hosser D., Dorn T., El-Nesr O.: Experimental and Numerical Studies of Composite
Beams Exposed to Fire, Journal of Structural Engineering, ASCE, Vol. 120, No. 10,
Oct. 1994.
135. Industrial Buildings, Francisco Asensio Cerver, Barcelona 1992.
136. Inovation in Steel - New Life for Old Buildings around the World, International
Iron and Steel Institute, 1997.
137. ISO/TC 167/SC 3- Steel and Aluminium Structures, Alloys of Aluminum: Material
and Design, "Aluminium Structures, Material and Design, Part 1: Ultimate Limit
State- Static Loading", Committee draft, Document No. ISO/TC 167/SC 3- N188,
April 1992.
138. Iyengar H.: High Rise System Concepts, 14th Congres IABSE, New Delhi 1992.
139. Iyengar H.: Hotel De Las Aktes tower, Barcelona, Spain-Structural Engineering
International 3/92.
140. Iyengar H.: Hotel De Las Artes Tower, Barcelona, Spain, Structural Engineering
International, IABSE Volume 2, Number 3, 1992.
141. Jefferson T.B.: Metals and How to Weld Them, Welding Engineer Publications,
Celveland 1961.
142. Jodidio P.: Sir Norman Foster, Taschen, Bonn 1997.
143. Kahlmeyer: Stahlbau, Werner-Verlag, Dusseldorf 1990.
144. Kahlmeyer: Stahlbau-trger, sttzen, verbindungen, 3 berbeitete Auflage, 1990.,
Verner-Yerlag.
145. Kam T.Y., Corotis R.B., Rossow E.E.: Reliability of Nonlinear Framed Structures,
Journal od Structural Engineering, Jul 1983.
146. Kawagoe K., Saito H.: Thermal Effects of Fires in Buildings, Center for Fire
Science and Technology, Science University of Tokyo, Japan.
147. Kawaguch M.: Sports Arena Kadoma, Japan, Structural Engineering International,
IABSE Volume 6, Number 3, 1996.
148. Khan F.R.: 100-Story John Honcock Cesnter in Chicago-A Case Study of the
Design Process, IABSE Periodica 3/1982.
149. Kirby P.A., Nethercoat D.A.: Design for Structural Stability, Granada Publishing
Limited 1979.
150. Knoll F.: La Pyramide du Grand Louvre, IABSE Periodica P-131/89, Zrich 1989.
151. Knool F.: La Pyramide du Grand Louvre, IABSE Periodica 1/1989.
152. Konstruktive Details im Stahlhochbau, Schweizerische Zentralstelle fur stahlbau,
Zurich 1973.
153. Korrosion und Korrosionsschutz metallishcer Werkstoffe in Hoch - und
Ingenieurbau, Verlag Stahleisen M.B.H., Dsseldorf 1976.
Literatura 339
154. Koser J.: Handbuch ber das Konstruieren mit Aluminium, Fachverband der
Metallindustrie sterrichs, Wien 1980.
155. Krishnamacher B.S., Sismha D.A.: Design of Steel Structures, Tata Mc Graw - Hill
Publishing Company LTD, New Delhi 1978.
156. Kruppa J.: Collapse Temperature of Steel Structures, Journal of the Structural
Division, ASCE, Vol. 105, No. ST9, Sept. 1979.
1. Kuzmanovi B., Willems N.: Steel Design for Structural Engineers, Prentice-Hall,
Inc. New Jersey 1977.
158. L'acciaio nell'edilizia moderna, Publishe Relazioni Italsider, Genova 1966.
159. L'acciaio Nell'edilizia Moderna.
160. Lie T. T.: Fire Resistance of Circular Steel Columns Filled with Bar-Reinforced
Concrete, Journal of Structural Engineering, ASCE, Vol. 120, No. 5, May 1994.
161. Lin T.Y.: Arch as Architecture, Structural Engineering International, IABSE
Volume 6, Number 2, 1996.
162. Lorrain M., Tenda R.: Contribution a la recherche de methodes simplifiees de calcul
des charges de ruines d'ossatures metalliques multi-etagees planes, Annales,
Oktobar 1983.
163. Lovi M.A., Mac Gredor J.G.: Geometric Nonlinearities in Unbracesd Multistory
Frames, Journal of the Structural Division, Novembar 1983.
164. Mac Ginley T.J.: Structural Steelwork Calculations and Detailing, Butterworths,
London 1973.
165. Mack Ginley T.J.: Steel Structures, E. & F.N. SPON, Suffolk 1981.
166. Making the New Generation Familiar with Steel Construction: STEEL DESIGN
EUROCODES, Edited by J.P. Muzeau, M. Ivanyi, Budapest 1993.
1. Manojlovi B: Mainski materijali, Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu,
Beograd 1983.
168. Marek P.: Kovove konstrukces pozemnich stave, SNTL, Praha 1985.
169. Marek P.: Oceslove konstrukce na poddolovanem uzemi, SSI 1978.
170. Markovi Z., ori B.: Metrina analiza ravnih okvirnih nosaa sa polukrutim
vezama, Izgradnja, 8/96 Beograd.
171. Markovi Z., Stipani B.: Granino stanje nosivosti - elementi izloeni
kombinovanom dejstvu aksijalne sile pritiska i momenta, Zbornik radova
Jugoslovenskog savetovanja "Evrokodovi i jugoslovensko graevinsko
konstrukterstvo", Knjiga - Posebna izlaganja EC3, Beograd, 1995.
172. Markovi Z., Zari B.: Komparativna analiza prorauna veze greda-stub u elinim
konstrukcijama, Nae graevinarstvo 11-12, 1996., Beograd.
173. Markovi Z.: Analiza ponaanja polukrutih veza u elinim konstrukcijama,
magistarska teza, Beograd, 1995.
174. Mateescu D.: Constructii metalice, Didactica si pedagogica, Bucuresti 1975.
175. Mayer-Bohe W.: Stahlhochbau, Alexander Koch GmbH, 1974.
176. Mazzolani F.M., Valtinat G.: ECCS Activity in the Field of Buckling of Aluminium
Structures, International Conference on Steel and Aluminium Structures, Cardif,
1987.
177. Mazzolani F.M.: Aluminium Alloy Structures, Pitman Advanced Publishing
Program, Boston-London-Melburne, 1985.
178. Merkblat 361: Wabentrager, Beratungsstelle fur Stahlwervendung, Dusseldorf
1976.
179. Merkblatt 115: Stahlggeschobauten Grundlagen fur Entwurf und Konstruktion,
Beratungs-stelle fur Stahlverwendung, Dsseldorf 1978.
180. Merkblatt 147: Dreigurtbinder I, Beratungsstelle fur Stahlverwendung, Dsseldorf
1985.
181. Merkblatt 148: Dreigurtbinder II, Beratungsstelle fr Stahlverwendung, Dsseldorf,
1985.
182. Merkblatt 200: Flugzenghallen, Beratungsstelle fr Stahlverwendung, Dsseldorf
1973.
183. Merkblatt 203: Stahltrapezbleche fur Dach und Wand, Beratungsstelle fur
Stahlverwendung, Dsseldorf 1977.
184. Merkblatt 387: Rechteck - Hohlprofile fr den Stahlbau, Beratungsstelle fr
185. Merkblatt 387: Rechteck Hohlprofile fur den Stahbau, Beratugnsstelle fur
186. Merkblatt 388: Typisierte Hallen, Beratungsstelle fur Stahlerwendung, Dusseldorf
1974.
187. Merkblatt 399: Zinkberzge zum Schutz von Stahl Beratungsstelle fr
Stahlwerwendung, Dsseldorf 1983.
188. Meyer-Bohe W.: Stahlhochbau, Verlagsantalt Alexander Koch GmbH, Stuttgart
1974.
1. Mici P.: eline konstrukcije zgrada, Nauna knjiga, Beograd 1954.
190. Mici P.: Osnovi konstrukcija od elika, Prosveta 1948.
191. Milosavljevi M., Radojkovi M., Kuzmanovi B.: Osnovi elinih konstrukcija,
Graevinska knjiga, Beograd, 1980.
192. Morris L.J., Randall A.L.: Plastic Design, 1979.
193. Mortelmans F.K., De Roeck G.P., Van Gemert D.A.: Aproximate Method for
Lateral Load Analysis of High-Rise Building, Journal of the Structural Division,
Avgust 1981.
194. Mosco V.: Neue arhcitektonische und konstruktive Gestaltung bei Hochhausern,
Acier-Stahl-Steel 8/1976.
195. Mukhanov K.K.: Design of Metal Structures, Mir Publishers, Moscow 1968.
1. Muravljov M.: Graevinski materijali, Nauna knjiga, Beograd 1984.
197. Nakamura K., Shinoda K., Hirota M., Kawagoe K.: Structural Behaviour of Steel
Frame in Building Fire, building Research Institute, Ministry of Construction,
Japan.
Literatura 341
198. Narayanan R.: Beams and Beam Colums - Stability and Strength, Applied Science
Publishers, London 1983.
199. Nauer Spannweitanrekord fur Brucke in Japan, Bauingenieur 3/91.
200. Neumann A.: Schweisstechnisches Handbuch fr Konstrukteure, VEB Verlag
Technik, Belin 1954.
201. New Developments in Steel Construction, National Structural Steel Conference,
London 1984.
1. Nikoli M.: Greke u zavarenim spojevima izvedenim topljenjem, Zavod za
zavarivanje, Beograd 1990.
203. Nikolovski T., Cvetanovski P.: Jedan aspekt uticaja visokih temperatura na nosee
stubove u elinim konstrukcijama, Zbornik radova Simpozijuma DGKS-
Graevinske konstrukcije i poar, Aranelovac, 26. i 27. oktobar 1989.
204. Nilov A.A., Permkov V.A., Pricker A.J.: Stalnie konstrukcii, Budivelnik, Kiev
1986.
205. Note Technique: Elements de conception des structures en acier en zone sismique,
1981.
206. Oravsky M.: Ocel v Stavebnych Kontrukciach, Vydavatelstvo Technickeja
Ekonomickej Literatury, Bratislava 1978.
207. Oravsky M.: Ocsel v stavebnych konstrukciach, ALFA, Bratislava 1978.
208. Osterreischischer Stahlbauverband: Richtlinien fr die Bemessung von Aluminium
Konstruktionen, 2. Auflage, 1980.
209. Palffy S.: Aerodynamische Interferenz zwischen Hochhaiuser-Untersuchungen im
Windkanal, Schweizerische Bauzeitung, No 9/1978.
210. Parking Structures, IABSE Periodica C-2/77, Zrich 1977.
211. Particolari construttivi di strutture in acciaio, Vol, I, Vol.III, CISIA, Milano 1978.
212. Pavlovi Z., Buevac D.: Aluminijum kao materijal za nosee konstrukcije u
graevinarstvu, Izgradnja. Vol. XXXVIII: 3, 1984.
213. Pavlovi Z., Buevac D.: Pancevo-Smederevo Pipeline Bridge over Danube,
International Conference "Bridges on the Danube", Vol. II, 7-12 September 1992.
Vienna-Bratislava-Budapest. Bratislava, 1992.
214. Pavlovi Z., Buevac D.: Primeri primene aluminijumskih legura za nosee
konstrukcije u graevinarstvu, Izgradnja. Vol. XL: 1, 1986.
215. Pechar J., Bure J., Studnika J., afka J.: Prvky kavorych konstrukci,
Nakladatelstvi technicke literatury, Praha 1984.
216. Pekoz T., Winter G.: Cold-Formed Steel Construciton, IABSE Periodica S-12/80,
Zrich 1980.
217. Pei M., Milenkovi V.: Valjanje elinih limova i traka, Tehnika knjiga,
Beograd 1965.
218. Petersen C.: Stahlbau, Fiedr. Vieweg & Sohu Verlagsgesellschaft mbH,
Braunschweig 1990.
219. Petersen C.: Static und Stabilitat der Baukonstruktionen, Friedr. Vieweg & Sohn,
1982.
220. Petkovi Z., Ostri D.: Metalne konstrukcije u mainogradnji, Mainski fakultet
Univerziteta u Beogradu, Beograd 1996.
221. Pettersson O.: Structural Fire Behaviour-Development Trends, Lund Institute of
Science and Technology, Lund University, Sweden..
222. Planningand Environmental Criteria for Tall Buildings, American Society of Civil
Engineers, 1979.
223. Plastic Design in Steel, ASCE 1971.
224. Plastic Design of Braced Multistory Steel Frames, American Iron and Steel
Institute, New York 1968.
1. Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za montau elinih konstrukcija.
226. Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za zatitu elinih konstrukcija od
korozije.
227. Prulj M.: Spregnute konstrukcije, Graevinska knjiga, Beograd 1989.
228. Qintiere J.: Analytical Method for Firesafety Design, Fire Technology, Nov. 1988.
229. Radojkovi M.: Proraun zavarenih konstrukcija od Al-legura, Nae graevinarstvo
br. 11, 1978.
230. Radojkovi M.: Zavarivanje u graevinarstvu - I deo, Graevinski kalendar, Savez
graevinskih inenjera i tehniara Jugoslavije, Beograd 1979.
231. Raoul J., Lequien Ph.: Application de l"Eurocode 3: Guide de vrification des
lments sujets au risque de violement, Construction Mtallique, n
o
2-1991.
232. Reboul M.: Corrosion galvanique de l'aluminium, Revue de l'aluminium No.465,
1977.
233. Rickenstorf G., Berndt E.: Tragwerke fur hochbauten, BSB B.G. Teubner
Verlagsgesell-schaft, Leipzig 1982.
234. Ritchie K., Chien E.: Innovative Design in Structural Systems for Buildings,
Canada, 1978.
235. Roik, Lindner: Einfuhrung in die Berechnung nach dem Traglastverfahren,
Stahbau-Verlags-GmbH, Koln 1972.
236. Russell A.D., Choudhary K.T.: Cost Optimization of Buildings, Journal of the
Structural Division, Januar 1980.
237. Sakumoto Y., Yamagushi T., Okada T.: Fire Resistance of Fire-Resistant Steel
Columns, Journal of Structural Engineering, ASCE, Vol. 120, No. 4, Apr. 1994.
238. Saul R.: Bridges with Double Composite Action, Structural Engineering
International, IABSE Volume 6, Number 1, 1996.
239. Scwarz O., Zellner W., Saul R.: Three Bridges with the longest Spans for the New
High-Seed Railway Lines, Structural Engineering International 2/92.
1. Seanje za budunost, Saobraajni institut CIP, Bograd 1995.
241. Sedlacek G.: EC3 - A Steel Eurocode for Innovative Structural Engineers, IABSE
Conference Davos "Structural Eurocodes", IABSE Reports, Zrich 1992.
242. Sedmak A., Milosavljevi A.: Konvencionalni postupci elektrolunog zavarivanja,
Zavod za zavarivanje, Beograd 1993.
243. Selected Works of Fazlur R. Khan, IABSE Periodica 4/1982.
Literatura 343
244. Siat-May F.C., Ozer E., Lu L.W.: Strength of Steel Frames Under Gravity Loads,
Journal of the Structural Division, Jun 1977.
245. Simon G.: Les Ateliers flexibles mythe et ralits- l'escalier personnales, Revue de
l'aluminium No. 509, 1981.
246. Smiljani M.: Dodatni i pomoni materijali u zavarivanju elinih konstrukcija,
Zavod za zavarivanje, Beograd, 1988.
247. Solar Chimneys, IABSE Periodica 3/1983.
248. Stabilnost elinih konstrukcija, Jugoslovenski graevinski centar, Beograd 1985.
249. Stahlbau Handbuch 2, Stahlbau-Verlagsgesellschaft mbH, Koln 1985.
250. Stahlbau in Deutschland.
251. Stark J.W.: EC3 - A Eurocode for Economical Steel Structures, IABSE Conference
Davos "Structural Eurocodes", IABSE Reports, Zrich 1992.
252. Stipani B., Buevac D.: elini mostovi, Graevinska kniga, Beogad 1989.
253. Stipani B., Buevac D.: Novi evropski standard za eline konstrukcije (I),
Izgradnja. Vol. XLVIII: 2, 1994.
254. Stipani B., Buevac D.: Novi evropski standard za eline konstrukcije (II),
Izgradnja. Vol. XLVIII: 3, 1994.
255. Stipani B., Buevac D.: Osnove prorauna, Zbornik radova Jugoslovenskog
savetovanja "Evrokodovi i jugoslovensko graevinsko konstrukterstvo", Knjiga -
Posebna izlaganja EC3, 14-16 jun 1995. Beograd, 1995.
256. Stipani B., Markovi Z.: Granino stanje nosivosti - nosai, Zbornik radova
Jugoslovenskog savetovanja "Evrokodovi i jugoslovensko graevinsko
konstrukterstvo", Knjiga - Posebna izlaganja EC3, Beograd, 1995.
257. Structural Design of Tall Steel Buildings, American Society of Civil Engineers,
1979.
258. Structures in Great Britain, IABSE Periodica C-16/81, Zrich 1981.
259. Structurs in Japan, IABSE Periodica C-36/86, Zrich 1986.
260. Stssi F.: Grundlagen des Stahlbaues, Springer - Verlag Berlin, 1971.
261. uman H.: Metalografija, Tehnoloko metalurki fakultet Univerziteta u Beogradu,
Beograd 1981.
262. Tabak E.I., Wirght P.M.: Optimality Criteria Method for Buildign Frames, Journal
of the Structural Division, Juli 1981.
263. The Structures of New Railway Line in Japan, IABSE Periodica C-8/79, Zrich
1979.
264. Toi D., Buevac D., Markovi Z.: Obuhvatanje uticaja imperfekcija na analizu
elinih okvirnih konstrukcija, XX kongres JUDIMK, Knjiga 2, 5-7 jun 1996.
Cetinje. Beograd, 1996.
265. Toi D., Buevac D.: Granina stanja nosivosti - zategnuti i pritisnuti elementi,
Beograd, 1995.
266. Transparentes Bauen mit Stahl, Stahl-Information Zentrum, Dsseldorf 1990.
267. Van Douwen A.: Welded and Bolted Connections, 2nd International ECCS
Symposium, 1981.
268. Vandamme M., Janss J.: Buckling of Axialy Loaded Steel Columns in Fire
conditions, IABSE Proceedings P-43/81, IABSE periodica 3/1981, Zurich,
Switzerland, Aug. 1981.
1. Vasilev A.A. Metallieskie konstrukcii, Moskva Storizdat 1975.
270. Verne J.: Les tles et bandes de l'usine d'lssoire de Cgdur Pachiney- Des marches
diversifis, Revue de l'aluminium No.503, 1981.
271. Vidakovi M.: Poar i arhitektonski inenjering, Fahrenheit, Beograd, 1995.
272. Villiams C.: Some Dynamic Caracteristics of Tall Building, Proceedings, Decembar
1983.
273. Vlaji Lj.: Neke grube greke zapaene prilikom izvoenja spojeva sa
visokovrednim zavrtnjevima, Nauni skup "eline konstrukcije danas", Beograd
1983.
274. Vlaji M.: Ponaanje spojeva sa visokovrednim zavrtnjevima pri eksploatacionom i
graninom optereenju, doktorska disertacija, Graevinski fakultet Ni, 1993.
275. Vojnovi V.: Projektovanje i konstruisanje zavarenih konstrukcija, Zavod za
zavarivanje, Beograd, 1991.
276. Voriek V., Chladny E., Melcher J.: Prvky kovovych konstrukcii, Nakladatelstvi
technicke literatury, Praha 1983.
277. Vukov A.: Uvod u metalne konstrukcije, Fakultet graevinskih znanosti
Sveuilista u Splitu, Split 1988.
278. Walker H.B.: Developments and Cost Effectiveness of Steel Framed Construction,
National Structural Steel Conference, 1984.
279. Wanke J., Spal L.: Ocelove trubkove konstrukce, Nakladatelstvi technicke
literatury, Praha 1975.
280. Wei-Wen Yu: Cold-Formed Steel Design, John Wiley & Sons, New York, 1985.
281. Welding Handbook, American Welding Society, 1973.
1. Wieslawski Z.: Szstem konstrukcyjno-montaowylekkich hal stalowych
ocieplonych, Arkady, Warszawa 1977.
283. Wind Analysis-Preventive Medicine for Cladding, Structural Problems,
Engineering News Record, Mart 1980.
284. Witteveen J., Twilt L., Bijlaard F. S. K.: Experimental Analysis of Steel Structure at
Elevated Temperatures, IABSE 10th Congress, Tokyo, 1976.
285. Witteveen J., Twilt L., Bijlaard F. S. K.: The Stability of Braced and Unbraced
Frames at Elevated Temperatures, Liege, 13-15 April 1977.
286. Zari B., Buevac D., Stipani B.: Rehabilitation of the Cold Rolling Mill Building
MKS Damaged by Fire, Proceedings of the International Conference on
Rehabilitation, Renovation and Repairs of Structures, 9-11 January 1994.
Vasakhapatnam. TATA McGRAW HILL New Delhi, 1994.
287. Zari B., Buevac D., Devi M.: Ponaanje spregnutih stubova u poarnim
uslovima, Simpozijum DGKH-Specijalni inenjerski objekti, Brioni, 1988.
Literatura 345
288. Zari B., Buevac D., Devi M.: Ponaanje spregnutih stubova u poarnim
uslovima, Simpozijum DGKH "Specijalni inenjerski objekti", Knjiga III, 19-21
maj 1988. Brijunski otoci. Zagreb, 1988.
289. Zari B., Buevac D., Gligi B.: Stubovi dalekovoda od hladno oblikovanih profila
otvorenog poprenog preseka, Simpozijum DGKH "Specijalni inenjerski objekti",
Knjiga I, 19-21 maj 1988. Brijunski otoci. Zagreb, 1988.
290. Zari B., Buevac D., Stipani B.: eline konstrukcije u graevinarstvu,
Graevinska knjiga, Beograd 1998.
291. Zari B., Buevac D., Stipani B.: Evrokod 3: Proraun elinih konstrukcija -
uvodni referat, Zbornik radova Jugoslovenskog savetovanja "Evrokodovi i
jugoslovensko graevinsko konstrukterstvo", Knjiga - Generalna izlaganja, 14-16
jun 1995. Beograd. Beograd, 1995.
292. Zari B., Buevac D., Vlaji Z., Zari B.: Industrijska izgradnja stanova putem
elijastih sistema zgrada, INDIS, Novi Sad 1986.
293. Zari B., Buevac D., Vlaji Z.: Metode prorauna i primena spregnutih stubova u
graevinarstvu, Simpozijum DGKH "Specijalni inenjerski objekti", Knjiga II, 19-
21 maj 1988. Brijunski otoci. Zagreb, 1988.
294. Zari B., Buevac D.: Neki aspekti savremenog koncepta prorauna konstrukcija od
hladno oblikovanih profila, II kongres DGKH, Knjiga 1, 6-9 novembar 1986. Split.
Zagreb, 1986.
295. Zari B., Buevac D.: Razvoj metalnih konstrukcija u Srbiji, Nauni skup " Razvoj
nauke u oblasti graevinarstva i geodezije u Srbiji", 12-13 decembar 1996.
Beograd, 1996.
296. Zari B., Gligi B.: Proraun noseih konstrukcija od Al-legura prema graninim
stanjima, Nae graevinarstvo br. 11-12, 1990.
297. Zari B., Gligi B.: Proraun spojeva kod noseih konstrukcija od aluminijumskih
legura prema graninim stanjima, Kongres SDGKJ, Cavtat, 1991.
298. Zari B., Gligi, B.: Savremene podloge za primenu Al-legura u noseim
konstrukcijama, Prvo jugoslovensko savetovanje o problematici proizvodnje,
primene i plasmana proizvoda i konstrukcija iz aluminijuma za graevinarstvo,
Nika Banja, 1988.
299. Zari B., Stipani B.: Sadejstvo dijafragmi od profilisanih limova u elinim
konstrukcijama zgrada, Izgradnja br. 7/1985.
300. Zari B., Vlaji Z., Buevac D.: Analitike metode utvrivanja otpornosti protiv
poara elinih konstrukcija u domaoj i inostranoj tehnikoj regulativi,
Jugoslovensko savetovanje "Savremene mogunosti za spreavanje velikih teta od
poara u industrijskim i javnim objektima, 20-21 novembar 1984. Beograd, 1984.
301. Zari B., Vlaji Z., Buevac D.: Analitike metode za utvrivanje otpornosti
protiv poara elinih konstrukcija u domaoj i inostranoj tehnikoj regulativi,
Zbornik radova Savetovanja - Savremene mogunosti za spreavanje velikih teta
od poara u industrijskim i javnim objektima, Beograd, 1984.
302. Zari B., Vlaji Z., Buevac D.: Analitike metode za utvrivanje otpornosti
protiv poara elinih konstrukcija, Razvojno istraivaki projekt-Spratne zgrade od
elika, IMK-Graevinski fakultet u Beogradu, Beograd, 1985.
303. Zari B., Vlaji Z., Buevac D.: Metode prprauna vatrootpornosti zgrada od
elika, Razvojno istraivaki projekt-Spratne zgrade od elika, IMK-Graevinski
fakultet u Beogradu, Beograd, 1985.
304. Zari B., Vlaji Z., Buevac D.: Nosei sistemi spratnih zgrada od elika,
Razvojni istraivaki projekat "Spratne zgrade od elika", Beograd 1984.
305. Zari B., Vlaji Z.: Nove tendencije u konceptu sigurnosti i metodama prorauna
vatrootpornosti elinih konstrukcija, Nauni skup-Ponaanje materijala i
konstrukcija u poarima, Sarajevo, 27. i 28. maj 1987.
306. Zari B., Vlaji Z.: Nove tendencije u konceptu sigurnosti i metodama prorauna
vatrootpornosti elinih konstrukcija, asopis - Poar, eksplozija, preventiva, br.
1/87, Sarajevo, 1987.
307. Zari B., Vlaji Z.: Unapreenje zatite od poara graevinskih konstrukcija,
Simpozijum DGKS-Graevinske konstrukcije i poar, Aranelovac, 26. i 27.
oktobar 1989.
308. Zari B.: Metalne konstrukcije I, Graevinski fakultet, Beograd 1983.
309. Zari B.: Metalne konstrukcije II i tehnologija proizvodnje metalnih konstrukcija,
skripta, Beograd, 1983.
310. Zari B.: Metalne konstrukcije II, Graevinski fakultet, Beograd 1983.
311. Zari B.: Savremeni koncept zatite elinih konstrukcija od poara, Zbornik
radova Savetovanja - Savremene mogunosti za spreavanje velikih teta od poara
u industrijskim i javnim objektima, Beograd, 1984.
312. Zatita od poara u graevinarstvu, Institut za ispitivanje materijala Republike
Srbije, Beograd, januar 1993.
313. Zur Windbelastung von Hochhausern in den USA, Der Stahlbau 11/1980.
314. erbin M.M., Vladimirskii V.A.: Metallieskie konstrukcii, Kiev 1986.
315. uranski J.A.: Windeinflusse auf Baukonstruktionen, Verlagsgesellschaft Rudolf
Muller, Koln, 1978.
Gradite kvalitetno, brzo i ekonomi!no.
Rigips emterijeri! !enterijeri!

Rigips predstavnitvo za Jugoslaviju
Bulevar vojvode Mii!a 43
""000 Beograd
Tel. 0"" / 3690 633
3690 634
650 322 lok. 238 i 239
e-mail: of f i c e.yu@r i gi ps.c om
www.rigips.com
Rigips sistemi suve gradnje
Pregradni zidovi sa gips-karton plo#ama.
Adaptacija potkrovlja - Rigistil.
Suvo malterisanje - lepljenje plo#a na zid.
Oblaganje zidova plo#ama sa potkostrukcijom.
Plivaju!i podovi Rigiplan - suvi estrih.
Instalacijski zidovi za kupatila i kuhinje.
Kruni zidovi i zasvo$eni plafoni - Riflex.
Dezenirane zidne plo#e za kancelarije - Dekor.
Sputeni plafoni od gips-karton plo#a.
Apsorpcioni gips plafoni 60x60cm - Gyptone.
Dekorativni gips plafoni 60x60cm - Decogips.
Akusti#ni gips plafoni 60x60cm -Casoprano.
Sputeni plafoni rastera 60x60 cm
Dimenzije 60 x 60 cm i 62,5 x 62,5 cm.
3 vrste spojeva: vidni, uvu#eni ili sakriveni.
irine profila (spojeva) su "5 ili 24 mm.
Odli#na svojstva toplotne zatite.
Visoka refleksija svetla.
Plo#e su vatrootporne i nezapaljive.
Dobra zvu#na izololacija prostorija.
Izuzetna akusti#ka svojstva.
Odli#na otpornost na deformacije i #vrsto!a.
Gips je ekoloki prirodan i zdrav materijal!
Plo#e su otporne na vlagu, peru se i boje!
Gips-karton plo!e i pribor
RB plo#e debljine 9,5 i "2,5mm i duine 2-3 m.
RBI impregnirane vodootporne plo#e.
RF vatrootporne plo#e od "2,5 i "5mm.
Ridurit plo#e za vatrootporno oblaganje nosa#a.
RFI vatrootporne, vodootporne plo#e.
PS i MF plo#e sa slojem termo-izolacije 2-6 cm.
Vijci za brzo uvrtanje 25, 35, 45, 55 mm.
Rigips lepak za plo#e - suvo malterisanje.
SUPER smesa za ispunu spojnica sa trakom.
VARIO smesa za ispunu spojnica bez trake.
Trake: papirna, stakleni voal i samolepljiva.
Prednosti Rigips sistema
Jednostavna montaa i transport.
Smanjeni trokovi izgradnje.
Kra!e vreme izvo$enja radova.
Laki sistemi koji ne optere!uju objekat.
Dobra regulacija vlanosti vazduha.
Negorivost.
Dobra zvu#na zatita.
O#uvanje toplote u prostorijama.
Olakano provo$enje instalacija.
Mogu!nost rada i u zimskim uslovima.
Izuzetan kvalitet prema sistemu ISO 900".
Ekoloki podoban i preporu#en materijal!
Rigistil potkonstrukcija
Idealna za adaptacije potkrovlja i sanacije.
Sputeni plafoni - 43% utede u odnosu na rotilj.
Suvo malterisanje - 27% utede u odnosu na rotilj.
Izuzetno povoljna cena bez konkurencije.
Vrhunski kvalitet i ekskluzivna tehnologija.
Male dimenzije i teina profila.
Profili se lako reu i prirafljuju.
Suve smee
Gra$evinski, modelarski i medicinski gips.
Masa za ispunjavanje rupa i fino gletovanje.
Grund za suve i upijaju!e zidne povrine.
Samoravnaju!i podni sloj - Riflux.
Mainski malteri za spoljno malterisanje.
Mainski malteri za unutranje malterisanje.
Maine za malterisanje.

METALNE KONSTRUKCIJE Osnove Proracuna I Konstruisanja

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

METALNE KONSTRUKCIJE Osnove Proracuna I Konstruisanja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

METALNE KONSTRUKCIJE

Osnove prora~una i konstruisanja

0,050 0,050 0,009

3 Koeficijent varijacije (%) %00 =

Koeficijent sigurnosti na proklizavanje

normalni napon koji deluje upravano na merodavnu ravan ava,

smi!u#i napon koji deluje upravno na osu ava.

podvezica obostranih aju slu u 6 0

(2.34) zavrtnjeve dne visokovre nute prednapreg upasovane za

HEM) i HEB (HEA, profile - H za valjane 875 , 0

Otporni moment poprenog preseka - W

NAPOMENA: Sve oznake su u skladu sa slikom 3.40

za horizontalne avove (3.177)

u horizontalnim avovima. (3.195)

% 036$ 24 92,9 2$,6 98,0

0,$25 0,206 0,339 0,489 0,756

k zavisi od na!ina naprezanja i uslova oslanjanja. U tabeli

k date su za konzolne i obostrano oslonjene pritisnute elemente.

Prora"un i konstruisanje nose!ih elemenata "eli"nih konstrukcija 443

I sektorski moment inercije %m

Idealna vitkost posmatranog tapa je:

. Moe se, tako#e, uo!iti da je: N

%056$) ...( $00 /

"enja optere za ve"a m 5 2 9

) kod zavarenih nosa!a.

"enje optere !e ja za mm $00 40 / 75

530 Metalne konstrukcije

I sektorski moment inercije popre!nog preseka,

k koeficijenti duine izvijanja koji se odnose na obrtanje i krivljenje krajnjeg

zavise od uslova oslanjanja nosa!a s obzirom na

pojasu gornjem na "enje optere za

k kada se odnosi na smi!u"e napone.

Na!in naprezanja znatno uti!e na vrednost kriti!nog napona elasti!nog izbo!avanja. to

k od oblika dijagrama normalnog napona, !ija promena moe

U tabeli 4.28 su date vrednosti koeficijenata

k moe da se odredi u funkciji parametra :

k , to je gotovo deset puta manje od vrednosti ovog koeficijenta za plo!u

k ). Me#utim, kako je irina konzolnog pre-

kojim se definie aksijalno naprezanje ukru"enja i

kojim se obuhvata savijanje ukru"enja.

gde je h ukupna visina nosa!a;

k koeficijent izbo!avanja za posmatrani deo popre!nog preseka.

V post-kriti!na rezerva nosivosti.

) koju rebro moe da prenese. Prema

sin sin cos a d t V

) dolazi do savijanja oslona!kog ukru"enja. Na slici 4.$28 je prikazano

H , koja izaziva savijanje

H . Moment savijanja se, u tom slu!aju, razlae na krak sila:

"enja ukru kruta za 5 , 2

uglavnom posledica direktnog unoenja spoljanjeg optere"enja u rebro nosa!a. Napon

je naj!e"e lokalnog karaktera i uglavnom poti!e od koncentrisanih sila velikog intenziteta

c korekcioni faktori kojima se obuhvata post-kriti!na nosivost lima,

c , odre#uje se na slede"i na!in:

c . Kako je lokalni napon pritiska

k , za dva razli!ita tipa oslanjanja (A i B) i nekoliko karakteristi!nih

k , koji moe da se odredi na

sin 2 cos cos

0,083 za < $,$

preseke !ne popre !ne nesimetri za

) b" " (kriva legure !vrsle neo !ki za termi 3,2

koeficijent nesimetri!nosti preseka, definisan na slici 5.22.

avovima !nim popre sa tapove za -

, gde je n = 2,0 (5.$4)