Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
0Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
HRISTOVA PRIRODA

HRISTOVA PRIRODA

Ratings: (0)|Views: 6 |Likes:
Published by cobi63

More info:

Published by: cobi63 on Mar 08, 2014
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as ODT, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/08/2014

pdf

text

original

 
1
HRISTOVA PRIRODA:
SOTERIOLOŠKO PITANJE
Kwabena Donkor Biblijski istraživački institutMaj, 2005.
Uvod: Bogočovek 
Sasvim je evidentno da su u Pismu sledbenii !susa "ri#navali kao $manuila, %Bo& sa nama'. (je&ovi sledbenii su čvrsto verovali da su u (jemu sreli samo& )e*ovu. (ovo#avetna misao o ovom iskustvu i nje&ovim im"likaijama, dovela je do "rosu+ivanja da je !sus i Bo& i S"asitelj 2.Petr. --/. ako je uobičajeno !sus bio oenjen kao Mesija ili 1ristos, da je %1ristos'  "ostalo skoro lično ime
1
. (ovo#avetni "isi su tvrdili da je !sus i# (a#areta božanske "rirode.verenost novo#avetni* "isaa u "o&ledu !susove božanske "rirode imala je ra#ličitu sudbinu u jevrejskom i &rčkom mentalitetu. (eki ljudi jevrejsko& nasle+a sa stro&o monoteističkim %bek&raundom' ra#vili su &ledi3te koje se na#iva %ado"ionističkim'. 4vo &ledi3te, koje su imali $bioniti, %s*vatalo je !susa kao obično& čoveka koji je skru"ulo#nim  "o3tovanjem #akona bio
 
o"ravdan i time "ostao Mesija'
2
. S dru&e strane, &rčki mentalitet, ins"irisan raionali#mom, baa oči&ledni božanskoljudski "aradoks u meta6i#ičke termine. 7a nji* je bilo važno da se ra#re3i ontolo3ki identitet !susa i# (a#areta. 4vo 3to je #a 8rke bilo važno nala#i se u osnovi ra#ni*
docetističkih
 &ledi3ta. Prema doetističkom &ledi3tu, božanski 1ristos nije imao stvarno ljudsko telo9 ono je bilo samo "rivid, utvara 6anta#ma/9 jer ako je 1ristos umro, onda nije bio Bo&, a ako je bio Bo&, onda nije umro.:e#ultat ovi* jevrejski* i &rčki* "rimedbi bile su velike jeresi na "očetku istorije *ri3;anske misli. <eleo bi* da kratko "o&ledamo četiri od ovi* rani* jeresi da bismo #a"a#ili ne3to veoma važno osobiti "ojmovi o s"asenju "rate ove kontrover#e. Dajem ovu o"asku sa iljem da se istraži kako ove du&otrajne kontrover#e mo&u u"utiti diskusije unutar adventističke verske #ajednie. 1i"ote#a koja je u osnovi "ristu"a koje& ja ovde imam jeste da *ristolo3ke diskusije u adventističkoj #ajednii mo&u biti osvetljene ako se "osveti ve;a "ažnja svim  "ojedinačnim soteriolo3kim "o#iijama.
Priroda Hrisa ! isori"i #ri$%a&ske 'is(i
1
:a=mond $. Brown,
 An Introduction to New Testament Christology
 Paulist Press (ew >ork, -??@/ A
2
Stanle= ). 8ren#,
Theology for Community of God 
 8rand :a"ids, M! $ardmans Publis*in& om"an=, -??@, -??@/ 2@C
 
2
Primetio sam da su kontrover#e u ve#i sa 1ristovom "rirodom "ra;ene odre+enim &ledi3tima u ve#i sa s"asenjem. ! #aista, možemo re;i da soteriolo3ke im"likaije ra#ni* "o#iija koje "ostoje o 1ristovoj "rirodi "redstavljaju "o&onsko &orivo #a *ristolo3ke kontrover#e. estira;u ovo #a"ažanje daju;i "re&led "rve četiri velike kontrover#e u *ri3;anskoj istoriji. Pre ne&o 3to to učinim, trebalo bi da #a"a#im da su se
adopcionističke
 i
docetističke
tendenije ve; kristalisale u dve 3kole mi3ljenja antio*ijsku i aleksandrijsku *ristolo&iju res"ektivno/. 4ve dve nadkriljuju;e *ristolo3ke 3kole nala#ile su se u samom sru *ristolo3ki* debata. ntio*ijska 3kola, nastala u ntio*iji, Sirija, bila je "od utiajem jevrejsko& mentaliteta &de je ljudska  "riroda !susa bila "rena&la3ena do te mere da se ne&irala !susova božanska "riroda. leksandrijska *ristolo&ija, me+utim, nastala u leksandriji, entru &rčke učenosti, na&la3avala  je !susovu božansku "rirodudo te mere da je #ama&ljena ra#lika osobitost/ i#me+u božanske i ljudske "rirode.
Ari"a&ska ko&rover)a
rijanska kontrover#a, koju je #ačeo rije, "o"ularni stare3ina rkve u leksandriji umro AA5./, usredsre+uje se na ideje koje je on i#ra#io , a koje, čini se, odražavaju na#ore antio*ijske 3kole mi3ljenja. rije, "osve;en ideji "od utiajem &rčke 6ilo#o6ije da je Bo& jednolik identičan/, tvrdio je da !sus, Sin ili Eo&os, mora da je bio stvorenje i, "rema tome, mora da je imao "očetak. 4n kažeFono 3to kažemo i mislimo, mi smo i naučavali i dalje naučavamo9 da Sin nije nero+eni, niti deo nero+eno& ni na koji način, niti da i#la#i i# neke su"stane... ! "re ne&o sto je ro+en ili stvoren ili odre+en ili "ostavljen, on nije "ostojao9 jer on nije nero+eni. (as "ro&one #ato 3to kažemo da Sin ima "očetak, a Bo& je be# "očetka.%
3
rijeva tačka odvajanja je, dakle, ontolo3ka, 3to #nači da i#ra#i kao 3to je FSin% ne bi trebalo da budu konstruisani da de6ini3u
 suštinsku
 "rirodu !susa. Soteriolo3ka konekija rijev &lavni "rotivnik, rkveni ota tanasije, otkrio je u svom  "rotivljenju da, iako rije ras"ravlja i# ontolo3ke "ers"ektive, su3tina debate je bila soteriolo3ka. tanasije je tvrdio da s"asenje može doneti ljudskom rodu samo neko ko je #aista Bo&.
4
 !stina je da tanasijevo osobeno &ledi3te o s"asenju u kome ljudskost ima udela u Božjoj "rirodi bilo u srži nje&ovo& ar&umenta9 "a i"ak, entralnost "itanja s"asenja #a *ristolo3ku debatu ne može se  "ore;i. Moramo imati na umu da je rkva odbaila rijevo &ledi3te na Prvom ekumenskom saboru A25. u (ikeji/ "ostavljaju;i doktrinu da je !sus od 4a ro+en i da je iste su"stane kao 4ta. Sabor je, "rema tome, "otvrdio !susovu božansku "rirodu.
3
Gidi F*e Eetter o6 rius to $usebius%, u
 Documents of the Christian Church
4Grenz., 248
 
3
A*o(i&ari"a&i)a'
 (ikejska deklaraija o božanskoj "rirodi !susa nije "ružila od&ovor na to kako bi se  (je&ovo jedinstvo sa 4em mo&lo "otke"iti. "olinarije se "ostarao da "otvrdi nikejsko stanovi3te i ra#radio je re3enje koje bi sačuvalo !susov inte&ritet, tj. #aista inte&risalo božansko i ljudsko, "rotiv antio*ijske 3kole koja je težila da stvori dve osobe."olinarije je i#radio svoje re3enje na osnovu "latonske antro"olo&ije koja je s*vatala ljudsku ličnost da se sastoji od tri "ostoje;a entiteta tela, du3e i du*a. 4n je tvrdio da su u utelovljenju !susovo telo i du3a bili ljudski "o "rirodi, dok je
logos
 #au#eo mesto du*a.Soteriolo3ka konekija Dok se ontolo3ki činilo da je "olinarijevo re3enje bilo od&ovor na "itanje o !susovom identitetu, kao u rijevoj kontrover#i, soteriolo3ki "redmet je "ostao test #a nje&ovu "ri*vatljivost. 4sim nje&ove doetističke tendenije, "olinarijevo stanovi3te je bilo tako+e kritikovano 3to ne odražava korektno *ri3;anski stav da je !sus nosila s"asenja.
5
 8ledi3te  je bilo da ono 3to je
 Logos
 učinio nije bilo "ret"ostavka u utelovljenju, u ovom slučaju Fdu*%,
 Logos
 nije mo&ao da otku"i. 4vo stanovi3te je o3tro ovako i#ra#io 8re&orije (a#ianski Fko se neko "ou#dao u nje&a kao čoveka be# ljudsko& uma, on je sam be# uma i nije vredan s"asenja. )er ono 3to nije "ret"ostavio nije iselio9 ono 3to s"asava jeste ono 3to je ujedinjeno s nje&ovim Božanstvom.%
6
 "olinarijev stav je odbačen na Dru&om ekumenskom saboru AH-. u Konstantino"olju/, "otvr+uju;i nikejsko stanovi3te.
Nesori"eva ko&rover)a
reba imati na umu da je u osnovi nikejsko& stanovi3ta, koje je dosledno "otvr+eno u kontrover#ama, bila aleksandrijska *ristolo&ija, koja je, #a ra#liku od antio*ijske *ristolo&ije koja je težila da stvori dve osobe, težila da #ama&li ra#liku osobenost/ i#me+u božanske i ljudske "rirode. leksandrijska *ristolo&ija je insistirala na stvarnom
komunikaciskom idiomatumu
 dve "rirode, doktrini koju (estorije nije mo&ao da "ri*vati "o3to je "o njemu ona sta"ala božansku i ljudsku "rirodu. (estorije je težio da kori&uje "ret*odno o"ažanje9 #ato se  "rotivio tituli FBo&orodia% koja se odnosila na Mariju. 7a nje&a, takva karakteri#aija nije dovoljno na&la3avala inte&ritet dve "rirode. (estorije se trudi da #adrži inte&ritet "riroda time 3to  je rekao da je jedinstvo i#me+u božanske i ljudske "rirode bilo
drago!olno
 jedinstvo. o  jedinstvo je dra&ovoljno u dva smisla jedinstvo je re#ultat slobodne volje Božje9 volja ljudske  "rirode slaže se sa božanskom voljom.
7
5
!sto., 2C@
6
8re&or= o6 (a#ian#us, %n $Iamination o6 "ollinarius,' u Bettenson, @5
7
)usto E. 8o#ales,
 A "istory of Christian Thought 
, Gol. - (as*ville bin&don Press, -?C0/ AJA

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->