SEMINARSKI RAD Tema: Biznis

plan

Predmetni profesor: Dr. sc.. Senija Nuhanovi docent

Kandidat: Miralem Sljivic Semir !merovic

Tuzla april "#$". %odine S&D'(&) *vod......................................................................................................str.$

Biznis plan + pojam...............................................................................str." Strate%ijs,i -iznis plan..........................................................................str.. Proizvodni / operativni plan..................................................................str.0 Sadr1aj poslovno% plana........................................................................str.0 'ezime...................................................................................................str.0 Podaci o preduzecu................................................................................str.2 !pis proizvoda i uslu%a.........................................................................str.2 Mar,etin% plan.......................................................................................str.2 Strate%ija ulas,a na tr1i3te.....................................................................str.4 Plan proizvodnje..................................................................................str.$# Menad1ment i or%anizacija..................................................................str.$# Plan istra1ivanja rasta i razvoja...........................................................str.$$ 5inansijs,i plan...................................................................................str.$" !cijena opravdanosti.............................................................................str.$. Preduzetnic,e strate%ije.......................................................................str.$0 6a,ljuca,.............................................................................................str.$7 8iteratura.............................................................................................str.$9

*:!D Planiranje predstavlja filozofiju pona3anja preduzeca ,oja -azira na potre-i za sistematcnim i ,ontinuelnim razmi3ljanjem o -uducnosti pre neposredno% rea%ovanja. * pitanju je o-li, ,auzaliteta odnosno sa%ledavanje -uducih posledica i sada3njih odlu,a. ;de zapravo povuci liniju izmedu sada3nje% raspola%anja resursima planiranjem i investiranjem i izmedu -uducnosti %de ce i rezultati efe,tirati pitanje je na ,ome se lome ,oplja do,trine i pra,ticno% fun,cionisanja sva,o% privredno% su-je,ta. Planiranje je primarna i su3tins,a faza procesa menad1menta ,ao i -itna od%ovornost svih menad1ers,ih nivoa. Planiranje predstavlja formulisanje ciljeva i nacina njihovo% prila%odavanja ,oje je ,oordinirano sa stvaranjem i prila%odavanjem or%anizacione stru,ture stila vodenja i modela ,ontrole. Planiranje pomiruje dve stvari teoriju i pra,su misao i delovanje. Planiranje je pre sve%a iz-or ciljeva i odredivanje nacina njihovo% ostvarenja. 'ezultat procesa planiranja su plans,e odlu,e. <iljevi su osnovna plans,a odlu,a. !stale plans,e odlu,e slu1e ostvarenju ciljeva %lavne plans,e odlu,e. Plans,e odlu,e su vodilje za menad1ments,i tim ,ao i dru%e interesne %rupe preduzeca. Plans,e odlu,e su va1an fa,tor jer u sada3njem trenut,u se posti1u ciljevi ,oji dolaze u neposrdenoj -uducnosti. !-zirom da sva,i su-je,at u svom poslovanju racuna sa izvesnom sta-ilno3cu i izvesno3cu proje,ata trenuta, i proces planiranja su va1na pocetna faza procesa. To da,le nije samo cin vec citav proces promene su ,ontinuelne sto%a je i planiranje ,ontinuelno. Planiranje se odvija u ci,lusima. Pocinje se predvidanjem trendova razvoja tece sa preduzimanjem od%ovarajucih a,cija a zavr3ava se sumiranjem i pracenjem rezultata preuzetih a,cija. Ka,o se odnosi na -uduce efe,tuiranje sada3njih procesa mora se racunati sa mo%ucno3cu promene =proje,tovane= -uducnosti pa se sto%a moraju predzimati permanenta pracenja rezultata preduzetih a,cija i -la%ovremeno rea%ovati na ne%ativne oscilacije ,oje proces mo%u uzdrmati u ne,oj od njenih faza i time u%roziti ceo proje,at tj. dovesti do ne%ativno% rezulatata. 'azli,ujemo dve vrste planiranja : A) strategijsko planiranje B) operativno planiranje !perativno nazivamo jo3 i osnovno planiranje. Strate%ijs,o planiranje postoji da -i se ostvarila misija ,ao jedinstven razlo% postojanja preduzeca i vizija ,ao su3tins,i nacin ostvarenja te misije. !perativno planiranje sa svoje strane ,on,retizuje op3te ciljeve i nacine njihovo% ostvarivanja ,roz ,rat,orocne odlu,e. !vo planiranje se

"

-avi i detaljima za definisan o,vir i pravila pona3anja i rezultira dvema vrstama plans,ih odlu,a : 1) za jednokratnu upotrebu 2) za permanentu upotrebu Plans,e odlu,e za permanentnu upotre-u su rezultat standardno% pristupa u planiranju ,oji -azira na ,ontroli repetitivnih i predvidivih situacija. Plans,e odlu,e za jedno,ratnu upotre-u slu1e za preciziranje ,ursa a,cije ,oji se ,oristi samo izuzetno odnosno za re3avanje pro-lema nerepetitivno% ,ara,tera. ;lavni tipovi odlu,a za jedno,ratnu upotre-u su -iznis plan pro%ram i proje,at. Plans,e odlu,e za jedno,ratnu upotre-u tre-a da omo%uce realizaciju specificnih ciljeva. !ve odlu,e prestaju da izazivaju od%ovarajuce dejstvo sa ostvarenjem definisanih ciljeva. BIZNIS PLAN pojam Predstavlja vremens,im intervalom odreden s,up a,tivnosti ,oje su u s,ladu sa definisanim ciljevima i strate%ijom. 'adi se zapravo o s,upu planova ,oji se nalaze u ,auzalno>hronolo3,om redosledu. Kon,retnije radi sa o sledecem redosledu planova: plan prodaje plan proizvodnje plan investicija plan istra1ivanja i razvoja i finansijs,i plan. 5inansijs,i plan se o-icno daje u formi proje,cije osnovno% s,upa finansijs,ih izve3taja ? -ilan stanja uspeha i izve3taj o %otovins,om to,u @. Mo%uce je finansijs,i plan dati u formi -ud1eta ? plan priliva i odliva sredstava @. !pisuje 3ta preduzetni, planira i ,a,o planira da ostvari svoju poslovnu viziju. Nje%a ,oriste preduzetnici ,oji tra1e investitore ili nove poslovne partnere. !n detaljno opisuje preduzetnic,i proje,at procenjuje e,onoms,u i finansijs,u dimenziju ,a,o -i se razumela izvodljivost i profita-ilnost planova. Prili,om izrade neophodno je prdr1avati se ne,oli,o pravila: - biti kratak, ne vie od 50 str. - biti ekspli itan u za!tevu kredita - uravnote"iti ekonomsku i ginansijsku projek iju - izbjegavati tvrdoglavost u izradi projek ije Biznis plan je nuzan uvijek kada se ulazi u nove poduhvate, jer prezentira pregled celine ulaganja, pomaze kao podsetnik da se nesto ne ispusti, ukazuje na kriticne tacke i sluzi onima koji se ukljucuju u poduhvat kao poslovni partneri ili finansijeri, da sagledate valjanost opredeljenog posla! ( Popovic ) Plan vam pomaze da izbegnete rizike i zamke, postignete svoje ciljeve i izgradite profitabilno preduzece, koje ce biti drustveno korisno!

tratesko planiranje u preduzetnistvu posebno dobija na znacaju u periodima velikih politickih, ekonomskih, tehnicko ! tehnoloskih, socijalnih i"ili kulturnih promena! STRATEGIJSKI BIZNIS PLAN ;radeci put ,a drustvenom uspehu i profitu mora se do-ro razmisliti o sledecim pitanjima. Kojim poslom se -avimo> Koje uslu%e pruzamo> Ka,va je drustvena ,orisnost nase% posla> ;de je nase trziste> Ko ce -iti ,upci> Ko ce -iti do-avljaci> Ko ce -iti ,on,urenti> Ka,va je nasa prodajna strate%ija> Koje cemo tr%ovac,e metode ,oristiti> Koli,o je novca potre-no za rad nase or%anizacije> Ka,o or%anizovati posao> Koje vrste ,ontrole su potre-ne u menadzmentu> Ka,o se one mo%u sprovesti> Kome se mozemo o-ratiti za pomoc + finansijs,u strucnu radnu ili dru%u> A mno%a dru%aB Pri definisanju poslovne strate%ije ,oristimo parametre ,ao sto su: 1. iljna grupa 2. iljano tr"ite #. prodajni kanali $. enovna politika 5. asortiman %. kon ept prodaje &. inova ije '. kriti ne ta ke za posao Sama iz%radnja poslovne strate%ije mora da prodje ,roz C ,ora,a ,oji moraju da se defini3u ,roz -usiness plan. Az%radnja strate%ije tece na sledeci nacin: 1. segmenta ija tr"ita 2. kvaniti(ika ija #. razumjevanje $. prioriteti 5. strateki plan %. ak ioni plan &. izvrenje '. kontrola Sam iz-or jedne ili vi3e strate%ija je stvar nosioca -usiness plana i nje%ove vizije posla i tr1i3ta. Posao ocenjivaca je da procjene ,oli,a je ta strate%ija realna i primenljiva. PROIZVODNI / OPERATIVNI PLAN !vde tre-a dati od%ovore na sledeca pitanja: 1. identi(ikovanje proizvodnog programa

2. objekti koji su potrebni za realiza iju programa #. oprema za realiza iju programa $. identi(ikovanje dobavlja a i repromaterijala za realiza iju programa 5. koje su glavne karakteristike proizvodnog pro esa%. da li se ijeli pro es obavlja samostalno i ko su ostali proizvodja i&. koliki su trokovi proizvodnje'. koje su budu e investi je u opremuTa,odje ,ao vrlo -itno pitanje ,od proizvodno% plana postavljaju se i sledeca pitanja: 1. razvoj te!nologije u svetu i okru"enju 2. inovativna prednost nae ideje #. razvoj (amilije proizvoda $. trendovi u potronji 5. patentna prava i li en e %. irenje kapa iteta ) investi ije &. koje su vam nove iljne grupe - proizvodi SADRAJ POSLOVNOG PLANA 1. *ezime 2. +oda i o preduze u #. +roizvodi ili usluge $. ,arketing plan 5. -trategija ulaska na tr"ite %. +lan proizvodnje &. ,enad"ment i organiza ija '. +lan istra"ivanja, rasta i razvoja .. /inansijski plan REZIME <ine %a: > osnovni podaci o preduzecu > ,rata, opis proizvoda ili uslu%a > potencijalna tra1nja na osnovu analize ,upaca i ,on,urencije > osnovni ciljevi preduzeca i strate%ija za njihovo ostvarenje > osnovni finansijs,i po,azatelji PODACI O PREDUZECU Daju odnovne informacije ,ao 3to su poslovno sedi3te vrsta vlasni,a o-li, or%anizacije raspolo1iva sredstva i sl.

!da-ir lo,acije je izuzetno -itan za novo preduzece da li ce -iti: - lokalna zajedni a, naj e e iz li ni! raloga ili to lokalna zajedni a nudi povoljnosti novim preduzetni ima - trgova lka oblast, koje uklju uje ko e biti kup i i nji!ove potroa ke navike Pri oda-iru lo,acije po1eljno je prdr1avati se: - ijene zakupa ili prodaje u razli itim delovima grada - uporediti da li je povoljnije iznajmiti ili kupiti - i voditi ra una da se kupovinom preduze e obavezuje za pla anje osiguranja i trokova odr"avanja OPIS PROIZVODA I USLUGA Pod proizvodom racunamo nje%ove materijalne ,valitet tehnic,i sard1aj i sl odli,e i nematerijalne ,ara,teristi,e a to su mar,a dizajn %arancija i sl. :a1no je navesti i upotre-nu vrednost proizvoda i 3ta je to 3to %a cini jedinstvenim u odnosu na ,on,urenciju. Ta,ode navesti da li je rec o patentu atestima sl. MARKETING PLAN Delovi mar,etin% plana su: istra1ivanje tr1i3ta analiza ,on,urencije i %rane i mar,etin% pro%ram Astra1ivanje mar,etin%a: istra1ivanje tr1i3ta istra1ivanje promocije > Astra1ivanje promocije tre-a da pru1i informacije o: - najpogodnijem metodu promo ije, - najpodesnijem materijalu za promo ionu kampanju, - najpogodnijim medijima, - e(ikasno u promo ione kampanje. istra1ivanje o,ru1enja > Astra1ivanje o,ru1enja pru1a informacije o: - politi kim uti ajima, - ekonomskim uti ajima, - drutvenim uti ajima, - te!nolokim uti ajima. istra1ivanje proizvoda > Astra1ivanje proizvoda pru1a informacije o: - ansama za razvoj novog proizvoda, - neop!odnim sredstvima za dizajniranje proizvoda, - konkurentskim karakteristikama u odnosu na konkurentske proizvode, - pakovanju. istra1ivanje prodaje > Astra1ivanje prodaje je ,orisno sprovesti da -i se: - saznalo o e(ikasnosti prodajni! metoda i te!nika, - (ormirale prodajne teritorije,

- ustanovila adekvatnost metoda za ustanovljavanje naknada, - ustanovile potrebe za de(inisanje obuke za prodav e. istra1ivanje distri-ucije > Astra1ivanje distri-ucije omo%ucava informacije o: - najpodesnijem metodu distribu ije, - adekvatnosti lanova kanala distribu ije, - najboljim loka ijama skladita i maloprodajni! objekata. &naliza ,on,urencije i %rane :a1nije prepre,e ,oje zahtjevaju analizu su: - ekonomija obima, - di(eren ija ija proizvoda, - pristup kanalima distribu ije, - pristup izvorima kapitala, - stav konkuren ije prema novim preduze ima u grani. Pre ulas,a na odredeno tr1i3te veoma je va1no analizirati prote,lu dinami,u %rane i nivo ,on,urentnosti. - stopa rasta tra"nje 0visoke stope rasta ine ulazak lakim), - nivo (iksni! trokova 0vii (iksni trokovi su jaka ulazna prepreka), - nivo di(eren ija ije proizvoda, - broj i veli ina konkurenata, - nivo ekonomije obima. Na nivo profita-ilnosti privredne %rane uticu i dru%i elementi ,ao 3to su: - poten ijalna nova preduze a, - proizvodi supstituti, - kupovna mo kupa a, - kupovna mo dobavlja a. Az navedenih razlo%a analiza privredne %rane mora da u,ljuci sva cetiri elementa. 'izi, od novih preduzeca umanjuje profita-ilnost. Novi i sna1niji supstituti mo%u da promene tra1nju za postojecim proizvodima. Kupovna moc ,upaca i do-avljaca ima -itan uticaj na profita-ilnost narocito u slucaju monopola. Kupovina od monopoliste i prodaja monopolisti ima veli,a o%ranicenja izra1ena prema profita-ilnosti. Da -i se preduzece pozicioniralo u odnosu na ,on,urenciju potre-no je izvr3iti SD!T analizu. SD!T stren%th Eea,nesses opportunities i threats 3to znaci sna%e sla-osti 3anse i pretnje respe,tivno. !va,o izvr3ena analiza o,ru1enja i privredne %rane zajedno sa istra1ivanjima mar,etin%a predstavljaju do-ru osnovu za formulisanje ulaznih i izlaznih strate%ija 3to je sljedeci deo poslovno% plana.

Mark !"#$ pro$ram Mar,etin% pro%ram sastoji se iz niza a,cija a odnose se na > proizvod > cijenu > promociju > distri-uciju PROIZVOD Diferenciranje proizvoda najva1niji je cilj mar,etin% plana. Posledica doferenciranja je formiranje cijene vece od re1i3ne 3to poslovanje cini profita-ilnijim. Najpre se vr3i se%mentacija ,lijenata na osnovu plate1ne moci zatim se mora videti da li je preduzece sposo-no da o-ez-edi pravi mi,s proizvoda i cijene ,oje ti ,lijenti 1ele i na ,raju analizirati pravi metod promocije. 'ezultati ovih analiza slu1e za definisanje: 1. miksa proizvoda ili usluga 2. dizajna proizvoda #. pakovanja CIJENA <ijena mora -iti odredena razmatranjem veli,o% -roja fa,tora: - trokovi proizvodnje - "eljena pro(itabilnost - "ivotni iklus proizvoda - ijenovna elasti nost tra"nje - konkurentske strategije - rizik od pojave nove konkuren ije - kanali distribu ije 'azli,ujemo tri %lavne metodolo%ije za formiranje cijene: - tr"ino orjentisana ijena - trokovno orjentisana ijena - konkurentski orjentisana ijena Tr%"&#o orj #!"'a#a ("j #a Pristup se zasniva na pretpostavci da prodajna cijena mora -iti -azirana na percepciji vrijednosti ,oju ,lijent ima o odredenom proizvodu nezavisno od nivoa tro3,ova neophodnih za njihovu proizvodnju ?na,it spotrs,i automo-ili ili consultin% uslu%e@.

Tro&ko)#o orj #!"'a#a ("j #a !va metodolo%ija ima o%ranicenja usled pote3,oca o,o odredivanja prosecnih tro3,ova a,o oni variraju sa promenom o-ima proizvodnje. 'azlo% su us%lavnom viso,i fi,sni tr3,ovi. * ovom slucaju odredivanje cene ,oja je previso,a smanjuje tra1nju 3to utice na o-im prodaje tro3,ove i profita-ilnost. Ko#k*r #!'k" orj #!"'a#a ("j #a <ijene se formiraju prema cijenama vodece% ,on,urenta. !vo je tipicno za preduzece ,oja imaju mali tr1i3ni udeo te ta,o ne mo%u ni da uticu na formiranje cijena. Ta,ti,e odredivanja cijena: 1 niska ijena ) mo"e se privu i veliki broj klijenata, taktiku niske ijene proizvoda koji se reklamira koriste supermarketi 1 multiplikovana ijena ) pravi se popust za kupovinu vie jedini a jednog proizvoda 1 komplementarni proizvodi ) glavni proizvod se prodaje po ni"oj ijeni, a komplementarni po vioj 1 nezaokru"ena ijena ) 1.... nije isto to 2 20,00 te tako ovaj mali trik poma"e u odlu i PROMOCIJA Promocija je va1an se%ment mar,etin%a i neophodno ju je planirati. ;lavni ciljevi promocije usmereni su na ,rajnje% potro3aca: a) neka potroa zna da proizvod postoji b) ubediti i! da tra"e dodatne in(orma ije ) ubediti i! da kupe proizvod d) u initi i! stalnim klijentima Na,on utvrdivanja ciljeva pristupa se strate%ijama: Pull strate%ija je pristup ,oji podrazumeva preno3enje poru,e clanovima ciljno% tr1i3ta. <ilj je da se stimuli3e tra1nja ohra-rivanjem ,upca da =povu,uF proizvod ,roz ,anale prodaje da odu do prodavnice A raspitaju se za proizvod. Push strate%ija se ,oristi za =%uranjeF poru,e ,roz pojedine ,anale. Svrha je da ohra-ri posredni,e da na-ave ro-u od proizvodaca. Profile strate%ija se ,oristi za o-racanje svim stej,holderima na taj nacin najce3ce se stvara ,orporativni imid1. 6a sva,u od navedenih strate%ija mo%uce je definisati od%ovarajuci promocioni miG. Hlementi promociono% miGa su: - oglaavanje - promo ija prodaje - odnosi sa javno u

- li na prodaja - dirketni marketing Kada se odlucuje o poruci ,oja se upucuje mora se voditi raciuna da je jasna A razumljiva. !na mora da na%lasi %lavne odli,e proizvoda a naj-olje je da to -ude samo jedna ona najva1nija. Kanali promocije sa aspe,ta preduzetni3tva su: > licni to su ,orporativni ,anali ?a%enti prodavci@ dru3tveni ,anali ?prijatelji rodaci@ A tehnic,i ,anali ?savetnici ,onsultanti@ > ostali ,anali se o-racaju 3iroj pu-lici radio tv casopisi itd. DISTRIBUCIJA ;lavne ,omponenete distri-ucije su: 1 kanali distribu ije 1 prodajno osoblje 1 (izi ka distribu ija Kanali distri-ucije mo%u -iti: 1. direktni, 2. kratki #. dugi Dire,tni ,anali zahtevaju veli,a ula%anja a,o preduzece 1eli da po,rije vece %eo%rafs,o podrucje. !ni nisu uo-icajeni za ro-u 3iro,e potro3nje. Metode formiranja dire,tnih ,anala su: - lana sopstveni! prodavni a - pismene porud"bine - prodaja od vrata do vrata - automati za prodaju Nedire,tni ,anali podrrazumevaju priosustvo jedno% ?,rat,i@ ili vi3e ?du%i@ posredni,a pre ne%o 3to ro-a sti%ne do potro3aca. Adealni su za nova preduzeca po3to minimiziraju ula%anja. Prodajno oso-lje mora da -ude ta,o stru,tuirano da do-ro po,rije tr1i3te A sti%ne do p3otro3aca. Mora se uzeti u o-zir %eo%rafs,o podrucje tr1i3ni se%ment A pose-ni ,lijenti. Porodajno oso-lje cine zaposleni ili nezavisni a%enti. 5izic,a distri-ucija se sastoji od distri-ucije proizvoda maloprodavcima ili ,rajnjim ,orisnicima cine %a s,ladi3ta transportna sredstva isporu,a ro-e. STRATEGIJA USLASKA NA TRI+TE 'azli,ujemo tri osnovna preduzetnic,a principa za ulaza, na tr1i3te: - strategija inovativnosti, te"i da ponudi bolji proizvod ili uslugu po ni"oj eni

$#

- strategija imita ije, zasnovana je na ponudi koja je identi na ili sli na onoj od postoje i! konkurenata - strategija neu!vatiljivosti, zasnovana je na istoj ili sli noj ponudi kao i kod konkuren ije, ali ovde nova preduzeca po,rivaju potre-e samo se,undarnih ,lijenata i na taj nacin iz-e%avaju rea,ciju postojecih preduzeca Kada jednom ude na tr1i3te novo preduzece mora da oda-ere ,on,urents,u strate%iju. Na iz-or strate%ije mo%u da ucestvuju dve ,ljucne ,ara,teristi,e: strucnost tehnolo%ija i ve3tina proizvodnje i sposo-nost nacin poslovanja poslovni procesi ior%anizaciona stru,tura. PLAN PROIZVODNJE &,o je u pitanju proizvodno preduzece u -iznis planu je potre-no navesti sve parametre ,oji su -itni za o-avljanje proizvodne delatnosti: 1 generalna te!noloka ema, 1 tokovi materijala, 1 prora un iskori enosti kapa iteta, 1 elementi zatite "ivotne sredine i zatite na radu. Sledeci element plana proizvodnje je specifi,acija tehnic,e ,ara,teristi,e i vrijednost proizvodne opreme. Pored potre-ne proizvodne opreme na ovom mestu je po%odno pri,azati ,alu,laciju tro3,ova izvodenja potre-nih %radevisn,ih radova ?adaptacija ili iz%radnja@. Tehnolo3,i ,apacitet i o-im proizvodnje tre-a da sadr1e planirani asortiman proizvodnje stru,turi planirano% proizvodno% pro%rama proje,tovanom o-imu proizvodnje u fazama uvodenja proizvoda na tr1i3te i u %odini normalno% ,ori3cenja ,apaciteta. Materijalni inputi proizvodnje se odnose na: 1 inpute neop!odne za proizvodnju jedini e proizvoda, 1 u e e svi! elemenata u strukturi proizvoda, 1 ijenu kotanja, 1 dinamiku nabavke elemenata proizvodnje. * planu proizvodnje je potre-no pri,azati i potre-an -roj zaposlenih. Pored -roja zaposlenih potre-no je pri,azati njihovu ,valifi,acionu stru,turu. MENADMENT I ORGANIZACIJA 6a mala preduzeca je ,ara,teristicno da nemaju izrazito razradenu or%anizacionu stru,turu ali ipa, je potre-no u -iznis planu navesti osnovne ,ara,teristi,e or%anizacione i stru,ture menad1menta. !snovni parametri procesa proje,tovanja or%anizacione stru,ture su:

$$

> podijela rada > -itno je sa%ledati ,oje ce se fun,cije o-avljati u preduzecu a zatim ih dalje rasclaniti do nivoa zadat,a. > departmentalizacija ?or%anizaciono %rupisanje@ > Svrha or%anizaciono% %rupisanja je da se posti%ne racionalizacija izvr3enja poslova odnosno %rupisanje slicnih a,tivnosti u jednu or%anizacionu celinu. Kriterijumi ,oji se ,oriste u departmentalizaciji su: raspon ,ontrole nepre,idnost procesa o-je,at izvr3avanje svrha. > ,oordinacija > je usmeravanje svih napora u or%anizacijama ,a ostvarivanju zajednic,o% cilja. Postoji ne,oli,o o-li,a ,oordinacije a to su: I verti,alna ,oordinacijaJ usa%la3avanje a,tivnosti or%anizacionih jedinica du1 cele piramide hijerarhije I horizontalna ,oordinacijaJ sinhronizacija rada odeljenja isto% nivoa. > decentralizacija > je proces preno3enja zadata,a autoriteta i od%ovornosti na ni1e nivoe or%anizacione stru,ture. *vodi se iz ne,oli,o razlo%a: 1 ograni ena sposobnost vlasnika ili top menad"menta da koordinira i kontrolie rad na svim nivoima !ijerar!ije, 1 pro(esionalna superiornost zaposleni! u odnosu na vlasnike i menad"ment, 1 pove ani kapa itet obrade in(orma ija, 1 brzina reak ije, 1 potreba oveka da smanji svoju odgovornost uz neznatan gubitak autoriteta, 1 podsti anje preduzetni ke inventivnosti na ni"im nivoima !ijerar!ije, 1 skra ivanje komunika ioni! kanala. Procesom proje,tovanja or%anizacione stru,ture mo%uce je definisati od%ovarajuci model or%anizacione stru,ture. !r%anizacione stru,ture se mo%u %rupisati u tri tipa modela: -iro,rats,i fle,si-ilni or%ans,i. * -iro,rats,e modele or%anizacione stru,ture u-rajamo sledece stru,ture: 1 linijska, 1 linijsko-tabna, 1 linijsko-(unk ionalna. 5le,si-ilni modeli or%anizacione stru,ture su: 1 divizioni, 1 struktura po stratekim poslovnim jedini ama, 1 projektni, 1 matri ni. Mlade or%anizacije odli,uje jednostavna stru,tura sa nis,im nivoom specijalizacije i formalizacije 3to ovu stru,turu svrstava u or%ans,e modele a to su: inovativni adhocratia.

$"

&dhocratiu ,ara,teri3e dono3enje odlu,a u hodu ,roz ucestale ,onsultacije 3to u,azuje na viso, stepen decentralizacije. * planu menad1menta i or%anizacije je potre-no navesti i ,ara,teristi,e menad1ment tima. Potre-no je definisati menad1ment tim sa svim podacima relevantnim za nje%a. To podrazumeva prila%anje detaljno% <urriculum :itae>a iz ,oje% se mo1e videti nivo i vrsta o-razovanja prethodno radno is,ustvo specijalizacija za odredene vrste poslova itd. Pored navodenja radnih -io%rafija menad1menta isto je potre-no uraditi i za sve zaposlene u svim delovima or%anizacione stru,ture. PLAN ISTRAIVANJA, RASTA I RAZVOJA &,o se preduzece nalazi u ranoj fazi razvoja tre-a posvetiti veli,u pa1nju istra1ivac,o razvojnom planu i istra1ivac,o razvojnoj stru,turi. * planu je potre-no navesti ,oja testiranja proizvoda su do sada uradena i opisati ,oje ,ora,e tre-a sprovesti do nje%ove ,omercijalizacije navodeci vreme i ljuds,e i materijalne resurse potre-ne za sprovodenje sva,e faze. -INANSIJSKI PLAN Biznis plan poma1e i u tome da se uvidi za ,oje nje%ove delove je potre-no vr3iti dodatna istra1ivanja i da li postoje alternativni metodi za povecanje profita-ilnosti ili smanjenje finansijs,ih potre-a. &naliza tro3,ova i prihoda je osnovni alat za procenu profita-ilnosti do, proracun ula%anja odreduje finansijs,e potre-e ,oje mo%u -iti po,rivene zajmovima. H,onoms,i aspe,t analize je -lis,o povezan sa finansijs,im i zato ce se ove dve analize u pra,si raditi zajedno. !snovni racunovodstveni do,umenti su: - bilan stanja - bilans uspe!a - tok gotovine Ka,o -i se razumela profita-ilnost i finansijs,a izvodljivost proje,ta potre-no je izraditi pro-ni -ilans stanja -ilans uspeha i to, %otovine za sledecih ./2 %odina sto predstavlja strate%ijs,i -iznis plan. Bilans stanja Slu1i za analizu sredstava i izvora sredstava. Na strani a,tive pri,azani su delovi vlasni3tva preduzeca a na strani pasive izvori finansiranja tih sredstava. &,tiva i pasiva moraju -iti jedna,e. 5i,sna sredstva mo%u -iti materijalna i nematerijalna ,ao i du%orocna finansijs,a ula%anja. Po3to se ona ,oriste ne,oli,o %odina onda tro3,ovi ne mo%u da se izraze u %odini ,ada su na-avljena. Sto%a se mora uvrditi amortizacija i to:

$.

:rijednost sredstava Period amortizacije ?%odine@ K "#.### K 0.### B".a#' *'p /a 6a razli,u od -ilansa stanja -ilans uspeha o-uhvata sve prihode i rashode o-racuns,o% perioda ?prihodi od prodaje tro3,ovi finansiranja porez na dohoda, vanredni prihodi i rashodi neto do-it ili %u-ita, preduzecaL@ Prihodi se racunaju ,ada se ,olicina ro-e pomno1i prodajnom cenom i predstavljaju u,upnu vrednost prodaje u periodu od $ %odine. O'#o)#a po0"j .a !ro&ko)a j #a - varijabilne 0 oni trokovi koji se mijenjaju pod uti ajem promena obima proizvodnje. 3ni reaguju na promjene obima proizvodnje tako to sa porastom obima proizvodnje rastu, a sa opadanjem obima proizvodnje opadaju ). - (iksne trokove 0 to su trokovi koji se ne menjaju sa promenama obima proizvodnje). Tok $o!o)"# Pri izradi to,a %otovine neophodno je poci od stanja %otovine na pocet,u plans,o% perioda. Na ta,vo pocetno stanje dodaje se povecanje %otovine u to,u plans,o% perioda pa se od njihovo% z-ira oduzima smanjenje %otovine u to,u plans,o% perioda da -i se ,ao rezultat do-ilo stanje %otovine na ,raju posmatrano% perioda. A#a."1a !ro&ko)a, pr"/o0a " ra'/o0a *,upne tro3,ove cini suma varija-ilnih i fi,snih tro3,ova. &nalizu prihoda i tro3,ova je mo%uce vr3iti pre,o prelomne tac,e renta-ilnosti. Prelomna tac,a renta-ilnosti je ona ,olicina proizvedene ro-e u ,ojoj se ostvaruje nulti profit. * slucaju da se proizvodi pre,o te ,olicine preduzece ostvaruje profit. * slucaju ,ada je proizvodnja manja od prelomne tac,e renta-ilnosti preduzece ostvaruje %u-ita,. !dredivanje prelomne tac,e renta-ilnosti racuns,im putem: PT K ? 5i,sni tro3,ovi @ / ? Prodajna cijena > :arija-ilni tro3a, po jedinici @ Azracunavanje prelomne tac,e omo%ucava ocenu izvodljivosti proje,ta uporedivanjem prelomne tac,e sa rezultatima predvidanja tra1nje u analizi tr1i3ta. Ra("o a#a."1a 'acio analiza je proizvod internih i e,sternih finansijs,ih izve3taja a njen znacaj je u tome 3to sumira ,ljucne rezultate ,oji u,azuju na finansijs,e performanse preduzeca. 'acio -rojevi su odnosi pojedinih pozicija -ilansa stanja i -ilansa uspeha. Postoje sledece %rupe racio -rojeva: - ra ia rentabilnosti 0pro(itabilnosti), - ra ia likvidnosti,

$0

- ra ia solventnosti, - ra ia aktivnosti. B*0% ! Bud1et je specfi,acija tro3,ova odnosno finansijs,ih sredstava. Bud1eti se za proizvodna preduzeca mo%u %rupisati na seledeci nacin: 1 bud"et prodaje, 1 bud"et proizvodnje, 1 bud"et usluga, 1 bud"et odreden politikom preduze a, 1 sumarni bud"eti. Bud1et prodaje je primarni -ud1et iz ,oje% se izvode ostali -ud1eti. Bud1et proizvodnje tre-a da po,a1e ,olicine i tro3,ove za sva,i proizvod i mora da -ude terminiran sa -ud1etom prodaje i visinom zaliha. Bud1et uslu%a se odnosi na podr1avajuce a,tivnosti proizvodno% preduzeca. Bud1eti odredeni politi,om preduzeca se odnose na ,apitalne izdat,e istra1ivanje i razvoj re,lamu itd. Sumarni -ud1et se deli na %lavni -ud1et i -ud1et %otovine. ;lavni -ud1et se o-icno pri,azuje u o-li,u -ud1etiranih operativnih is,aza ? tr%ovins,i -ilans -ilans uspeha i -ilans stanja @. 6a izradu -ud1eta %otovine potre-no je predvideti priliv i odliv novca. Bud1et novca mora -iti jedna, ,olicini novca ,oja je navedena u a,tivi -ilansa stanja. OCIJENA OPRAVDANOSTI Da -i se na ,raju ocenila izvodljivost ?isplativost@ preduzetnic,o% proje,ta potre-no je izracunati ocenu opravdanosti ula%anja. !cenu opravdanosti mo%uce je izracunati pre,o dve %rupe po,azatelja: 1 stati ke o ene, 1 dinami ke o ene. Static,e se oslanjaju na podat,e iz samo jedne ?prosecne@ %odine perioda e,sploatacije investicije. * static,e ocene spadaju: - rok vra anja, - jedini na ijena kotanja, - produktivnost, - ekonomi nost, - rentabilnost, - koe(i ijent te!ni ke opremljenosti. Dinamic,i ,riterijumi ,oriste dis,ontni racun ,a,o -i sveli -uduce vrednosti na sada3nju vrednost. Najce3ce ,ori3ene dinamic,e ocene su neto sada3nja vrednost i interna stopa renta-ilnosti. Neto sada3nja vrednost je suma dis,ontovanih neto priliva ,oji se ostvaruju u

$2

periodu e,sploatacije investicije. Anvesticioni proje,at je opravdan a,o je neto sada3nja vrednost veca od nule. Kod iinterne stope renta-ilnosti nije potre-no predvideti dis,ontnu stopu jer se ona u proracunu pojavljuje ,ao nepoznata velicina. Anterna stopa renta-ilnosti je ona dis,ontna stopa za ,oju je neto sada3nja vrednost jedna,a nuli. Anvesticioni proje,at je opravdan a,o je interna stopa renta-ilnosti veca od va1ece ,amatne stope na tr1i3tu odnosno a,o postoji vi3e proje,ata naj-olji je onaj ,oji ima najvecu internu stopu renta-ilnosti. PREDUZETNICKE STRATEGIJE 6a preduzetni,e je veoma va1no da ne%uju strate3,i pristup upravljanja preduzecem. Preduzetnici su razvili ne,oli,o razlicitih tipova preduzetnic,ih strate%ija: - strategija potpunog planiranja, - strategija kriti ne ta ke, - oportunisti ka strategija, - reaktivisti ka strategija, - rutina 0navika). Preduzetni, ,oji ,oristi strate%iju potpuno% planiranja planira unapred i a,tivno stru,tuira situaciju. Kara,teristi,a strate%ije ,riticne tac,e je da zapocinje sa najte1om najnejasnijom i najva1nijom tac,om u planu. &,cije se sprovode na osnovu te tac,e to% polazi3ta i ni3ta se dru%o ne preduzima. Te, na,on re3avanja prve ,riticne tac,e mo%uce je preduzeti sledece ,ora,e. !portunistic,a strate%ija pocinje sa ne,im o-li,om planiranja. Medutim ,ada se 3ansa pojavi u o,ru1enju preduzetni, odstupa od plana i po,u3ava da is,oristi 3ansu. Kara,teristi,a rea,tivistic,e strate%ije je da preduzetni, rea%uje u s,ladu sa situacijom. &,cije nisu planirane i ne ,oristi se proa,tivan pristup informacijama. 'utina je unapredenja poslovanja zato 3to se stvari o-avljaju na nacin na ,oji su se oduvije, o-avljale.

$7

ZAKLJUCAK Pronadji put ,ojim zelis da ides. &,o ne mozes da %a pronadjes ti %a iz%radi. <ove, ,oji ne razmislja i ne planira unapred naici ce na nevolju odmah ispred svojih vrata. ? Konfucije@ Biznis znaci ,ontinuirano predvidjanje insti,tivno = i%ranje = sa pro%nozama. ? Menri de 8u,a francus,i -iznismen @ * osnovi preduzetni, uvidja ne,u potre-u a onda o,uplja ljuds,u sna%u materijal i ,apital za ostvarenje te potre-e. ? &. Morita osnivac i vlasni, S!NN>a@ Preduzetnici su ljudi ,oji shvataju da postoji mala razli,a izmedju sanse i prepre,e ali su u stanju da o-e o,renu u svoju ,orist. ? :. Kiam americ,i e,spert za preduzetnistvo@

8ATH'&T*'&

$9

$. O Strate%ijs,i menad1ment = + Dr )ovan Todorovic Dr Dra%an Puricin Dr Stevo )ano3evicJ Anstitut za tr1i3na istra1ivanja > Beo%rad "###. %odina ". O Menad1ment = + Hd 5rimen Danil ;il-ert D1ejm Stoner .. O Preduzetnistvo = > Mr 6oran Perunovic 0. O Preduzetnistvo = + Dr Dra%oslav )o,ic Beo%rad "##". 2. O H,onomija preduzetnistva = + Dr 'admila ;rozdanovic Dr Miroslav 'adojicic Dr )asmina :esic <aca, "##7.