Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
3Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Zoran Nikoli Beograd Ispod Beograda

Zoran Nikoli Beograd Ispod Beograda

Ratings: (0)|Views: 347 |Likes:
Published by Nenad Zivkovic

More info:

Published by: Nenad Zivkovic on Oct 16, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/21/2013

pdf

text

original

 
Zoran NikolićBEOGRAD POD BEOGRADOMLagumi puni – tajni
Beograd je jedno od najneobičnijih i najstarijih naselja u Evropi. Po starosti semože meriti sa najstarijim među prestonicama Starog kontinenta, a u odnosuna njegovu nesvakidašnju istoriju Berlin ili Pariz su pravi "gradovi dečaci".Bezbrojni vladari ovog grada ostavljali su svojevrsne "potpise" ispod njega,gradeći podzemne objekte, lagume, bunkere, skloništa, kao i tajne prolaze odkojih su mnogi i danas zaboravljeni i skriveni ispod pločnika prestonice. Ovo je bio pokušaj da makar deo od njih pronađemo i opišemo.Naša ekspedicija, sačinjena od speleologa Kluba "Asak" saPrirodnomatematičkog fakulteta u Beogradu i eksperata Javnog preduzeća zaskloništa, uz savetodavnu pomoć stručnjaka Zavoda za zaštitu spomenikaBeograda tražila je način da dopre do svog korena u ovom gradu. Svesni daga nijedna biljka ne vidi, onako zatrpanog u slojevima zemlje ispod nje, ali dabaš iz njega crpe svu svoju energiju, snagu i znanje, jer to je njen najstarijideo.Uostalom, kada se drvo odvoji od korena i ne postaje drugo nego - običanbalvan.
KULE NISU PUŠKARNICE
Kada se prelazi Brankov most sa novobeogradske strane ka starom delugrada, vidi se jedinstvena panorama Beograda, zakriljena Sabornom crkvom.Podzemni prostor ispod ovog "pejzaža", od samog mosta, pa doKalemegdana, sakriva lagume, u koje se ulazi iz Karađorđeve ulice, a koji susmešteni ispod jednog od najlepših gradskih delova - Kosančićevog venca.Lagumi su služili kao skloništa tokom savezničkog i nemačkogbombardovanja u Drugom svetskom ratu, a posle ih je prekrio veo tajni, ilibolje je reći - zaborava.Razlog je bio taj što su lagumi bili predviđeni da se u slučaju ponovne ratneopasnosti u njih sklanjaju kulturna i materijalna dobra. Periodično su ihkoristile neke firme, a danas je većina ili u rukama privatnika, ili suzaboravljeni i zapušteni.Iz Karađorđeve ulice postoje prilazi u 13 takvih laguma, čiji se ulazi nalaze izanekada dva najvažnija zdanja u gradu. Jedno zdanje je bilo nekada raskošnihotel "Kragujevac", tik uz Savu, a drugo je bila Đumrukana, carinarnica krozkoju su morali da prođu svi novopridošli u Beograd. Pristanište, koje senalazilo na mestu današnje Kapetanije, bilo je žila kucavica, jer je, pre negošto je izgrađena železnica, rečni saobraćaj predstavljao jedini kontakt sa
 
svetom. Tada je obala bila na mestu gde danas prolaze tramvajske šine, da bitek tridesetih godina dvadesetog veka Sava nasipom bila "odgurana" domesta gde i danas protiče. Trgovina se razvijala upravo tim putem, da bi se transportovana robaskladištila, bilo je neophodno iskopati lagume, gde je temperatura uvek bilakonstantna. Postojali su tuneli za ventilaciju, koji su povezivali otvore naKosančićevom vencu sa dvadesetak metara dubokim lagumima. Prolaznicikoji danas vide male kule pored stepenica koje vode ka ovom vencu misle dasu to ostaci puškarnica još od turskih vremena, ali to su upravo otvori kojima je vazduh sprovođen duboko u utrobu zemlje, kako se u magacinima ne biskupljala buđ, pa žito, namirnice i vino bili su u prostoru koji je uvek imao istutemperaturu.Svaki lagum ima površinu od nekoliko stotina kvadratnih metara, dok najvećimeđu njima dostiže i svih hiljadu. Taj je i najinteresantniji.
ENIGMA M. O. 1809.
U njemu i danas postoji 17 ogromnih buradi zapremine 10 hektolitara, koja tučame već decenijama, jer ih je napustila skopska firma "Lozar", koja se ovdenekada bavila prometom i distribucijom alkoholnih pića. Burad je tu unešenaznatno ranije, jer smo na jednom od njih naišli na ugraviranu 1921. godinu,što govori da je ovo mesto bilo i predratni vinski podrum. Istovremeno, svakobure je bilo veće od ulaza u ove velike podzemne odaje. Tako je jasno da suunošena u delovima i da su tek onda sklapana u ovom podzemnom prostoru.Na zidu, uz sam ulaz, vidi se i natpis "M. O. 1809", a među istoričarima serazlikuju mišljenja da li su ovo inicijali Miloša Obrenovića, ili možda Milana,knjaževog brata. On je bio trgovac i vrlo obrazovan čovek, a pretpostavka jeda ga je u Bukureštu ubio Karađorđe, te iste, 1809. godine. Tako možda i ovajpotpis u lagumu, navodno delo brata kneza Miloša, podseća na opravdanjeondašnjem vladaru za jedno od najupečatljivijih kumoubistava u istoriji Srbije. Još jedan tajni natpis postoji u lagumu koji se nalazi iza broja 33. NJega je, kaosvojevrsno svedočanstvo ostavio jedan ondašnji trgovac koji je napisao: "Ovajlagum iskopan od Petra Nikolića inače Petrića, vinarskog trgovca 1873."Danas su ovi lagumi, uostalom, kao i cela Karađorđeva ulica, nekadanajpoznatija i najlepša u Beogradu, uglavnom zapušteni. Ne ulazeći u to da li je upravo ovaj deo mogao da predstavlja neku vrstu beogradskog Monmartra,ostaje očigledno da su nekada najlepša zdanja ovog dela Beograda, baš kao ilagumi koji se podvlače pod samo srce prestonice ostali nevažni za grad koji je od njih mogao da napravi i turističku atrakciju i pravu blagodet nazadovoljstvo svojih žitelja.
DŽINOVSKA PEĆINA
Pored ovih laguma, još jedna pećina je krajnje interesantna, nalazi se usamim obroncima Kalemegdana, u Pariskoj ulici i danas je to moderan klub"Andergraund". Velika je oko 500 kvadratnih metara i u njoj je Kusturicasnimao istoimeni film. Neistraženi deo iza ove pećine danas je urušen, ima
 
dva kraka zatrpana kamenjem, i postoji mogućnost da su tuda Turci pokušalida prodru podzemnim putem, kada su 1440. godine opsedali Beograd. Tadasu branioci napravili minu koju su zapalili kad su kopači prišli, pa se sveobrušilo na Turke.Moguće je da se sve odvijalo u tajnim koridorima iza ovog kluba.Misterija – Rimski bunarKada je filmski genije Alfred Hičkok obilazio Beograd 1964. godine posebnozadovoljstvo, kako je objasnio domaćinima i radoznalim novinarima,predstavljala mu je poseta Rimskom bunaru na Kalemegdanu. Poznati režisertada je izjavio kako je "takav ambijent za njega oduvek predstavljao pravuposlasticu". A nije tajna šta je za njega bila "poslastica".NJuh velikog filmskog maga ni ovog puta nije omanuo, jer je ovo mesto pomnogo čemu sačinjeno od neobične, i u najmanju ruku čudne i surove istorije.Onaj ko makar malo želi da oseti neobične i hladne vetrove koji struje izpodzemlja prestonice, svakako bi trebalo da se spusti niz 212 stepenika donivoa vode, nekoliko desetina metara pod zemljom. Stepenište se sastoji oddva spiralna hodnika, obavijena i upletena niz bunarski cilindar, od kojih se jednim silazi, a drugim penje nazad, ka izlazu iz bunara.Danas su na ulazu velika metalna vrata iza kojih prvo postoji hodnik dugačakoko dvadeset metara, koji vodi ka bunarskom oknu, opkoljenom sigurnosnommetalnom ogradom. U monografiji "Beogradski vodovod" stručnjaci suprecizno zapisali da je bunar "ukupne dubine 60,15, a prečnika 3,40 metara. Tako je do dubine 53,15, gde se sužava na prečnik od dva metra.
SUDBINA 37 ZAVERENIKA
Zvanično, izgradnju bunara okončali su Austrijanci tokom vladavineBeogradom između 1717. i 1739. godine, kada su znatno izmenili licetadašnje turske kasabe. Bunar je završen 1731. godine, a po nekimtumačenjima ime "Rimski" dobio je po austrijskoj ambiciji da budu nastavljačiRimskog carstva.Drugi, opet, podsećaju da je još pre dve hiljade godina na mestu današnjegKalemegdana postojala rimska tvrđava - Kastrum, do koje su vladariSingidunuma sproveli vodu čak iz mokroluških izvora. Budući da su Rimljanibili i iskusni stratezi i vešti neimari, bilo je logično da pokušaju da iskopajubunar, kako bi posada bila snabdevena vodom u slučaju opsade, kada jeneprijatelj mogao da preseče vodovod, a vojnike ostavi žedne.Pretpostavke su da se još tada počelo sa kopanjem na mestu današnjegbunara, ali da su različiti vladari gradom, bez obzira na to koliko truda ulagalida se najzad dokopaju vode, ostajali pred nezavršenim, tamnim cilindrom,potpuno suvim na dnu. Čak su, razočarani, pokušali da se dokopaju rečne,savske vode, pa su posle pedesetak metara krenuli da kopaju tunel u stranu,prema Savi, ali tvrdoća podloge ih je i u tome sprečila već posle dva metra.Mnogi istoričari kasnije pominju da je bunar služio kao silos za žito, a nekovreme i kao tamnica. Tamo su se desile i neke od najsurovijih egzekucija kojeBeograd pamti...

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->