Ajurveda I Um

www.vedskaakademija.
rs
- Ajurvedska psihologija -
www.vedskaakademija.rs Deo I.
Ajurvedska psihologija: Jogika medicina sistema um-telo
U poetnom delu e biti predstavljejn glavni koncept Ajurvedske psihologije odnosno ono to e uslediti kasnije u materijalima. Priu emo zapoeti sa biolokim principima: Vata vazduh!" Pitta vatra! i #apha voda!. $ni ine temelj za utvr%ivanje &izike i psihike konstitucije. 'atim sledi rasprava na temu tri kvaliteta gune! ( )attva" *ajas i +amas ( koji oblikuju mentalnu i duhovnu prirodu. $deljak sadr,i dva praktina upitnika. Poglavlje gde e biti rei o konstituciji" zavrava upitnikom za odre%ivanje ajurvedskog tipa telesne gra%e" a poglavlje o gunama sa upitnikom za utvr%ivanje mentalne prirode. )vakako je po,eljno popuniti ih" radi daljeg individualnog praenja celokupnog materijala. 'atim se obra%uje priroda i &unkcija uma kroz prizmu pet elemenata: zemlja" voda" vatra" vazduh i etar. $vakav energetski pristup umu" sledi identian model na osnovu kojeg se odre%uje telesna konstitucija ( Vata" Pitta i #apha. $va poglavlja sadr,e vie praktinih ve,bi koje slu,e za proveru naina rada naeg uma. 1. Novo putovanje sve !u 'apoinjemo veliku unutranju avanturu. Putovaemo razliitim dimenzijama nae svesti" individualne i kosmike" znane i nznane. -pak" nije u pitanju samo puka mata ili spekulacija" niti emo napustiti planetu na kojoj boravimo. Posmatraemo um kroz jedan integralan pristup koji se" s jedne strane odnosi na &iziko telo" a sa druge na besmrtno .astvo. 'aviriemo u sve aspekte sopstvene prirode i njihove uticaje na nae misli" oseaje" opa,anje i svest. /a putovanju emo se koristiti mudrou velikih jogija i *iija sa 0imalaja. $va jogika mudrost nije samo puko tehniko umee" &ilozo&ska istina ili religijsko otkrovenje. $na je sama ,ivotna mudrost" izvan svake predrasude i dogme. 'ato je po,eljno da i Vi uestvujete u tome. 1oramo i sami postati posmatra i posmatrani. 2a bi uistinu pronikli u um" neophodno je da zaponemo puteestvije u vlastito 3ie. 1oramo da istra,imo ne samo na povrinski ego" kojeg ograniava vreme" ve i nae pravo .astvo ija je re&leksija sve to zapravo opa,amo" bilo iznutra ili izvana. $tkriete sve snage prirode koje rade unutar vas" kao i injenicu da ste replika kosmosa" te da je vaa unutranja svest jednaka 3o,anskoj. Ajurveda Ajurveda je 4.555 godina stara vedska 6nauka o ,ivotu6" tradicionalni prirodni sistem isceljivanja -ndije. +o je medicinski ogranak jogijskog sistema indijskog podkontinenta koji obuhvata: .ogu" Vedantu" +antru i 3udizam. 2anas Ajurveda ima vodeu ulogu kada je u pitanju sistem leenja uma i tela. Proirila se daleko izvan svojih tradicionalnih okvira te privlai pa,nju irom sveta. 2revna Ajurveda" sa svojim sagledavanjem ,ivota i svesti" nije arhaina niti zastarela" ve krucijalna medicina budunosti. *azlog tome je njeno svojevrsno duhovno stanovite kada je re o naem polo,aja u svemiru. Ajurveda posmatra &iziko telo kao kristalizaciju duboko ukorenjenih mentalnih tendencija koje prenosimo iz prethodnih ,ivota. +o nam govori da je um odraz naeg tela i skladite impresija kojima pristupamo putem ula. Ajurveda prepoznaje nae istinsko .astvo i besmrtnu prirodu izvan celine uma i tela" gde nadilazimo sve telesne i duevne potekoe. Ajurveda sagledava telo" um i duh kao celinu i koristi zasebne metode za svaki segment. Ajurveda ne posmatra oveka kao prost skup biohemijskih procesa. /e posmatra um kao &unkciju mozga. /e posmatra pojedinca prevashodno kao proizvod drutvenih okolnosti" iako svaki pojedini &aktor ima bitnu ulogu. Ajurveda posmatra ljudsku duu kao istu svest" povezanu sa sistemom um(telo koji je njen instrument mani&estacije ali koji je ne ograniava. +elo je samo po sebi mentalni organizam" vozilo percepcije osmiljeno da podupre &unkcije ula i olaka iskustvo putem uma. )vaki kvar telesne &unkcije ima svoj koren u opa,ajnom procesu a nastake usled pogrene upotrebe ula. Previe" premalo ili pogrena upotreba ula rezultira u pogrenom delovanju koje konano izaziva bol. 2a bismo razumeli kako nae telo &unkcionie" moramo znati kako radi na um.
www.vedskaakademija.rs
Joga" Ajurveda i #antra Ajurveda je isceliteljski ogranak jogijske nauke. .oga je duhovni aspekt Ajurvede" dok je Ajurveda terapeutski ogranak .oge. .oga je mnogo vie od asane ili ve,bovni aspekt joge koji je najprisutniji na 'apadu danas. .oga je u svom izvornom smislu nauka duhovnog razvoja u cilju samoostvarenja" otkria nae istinske prirode izvan vremena i prostora. $vaj proces je potpomognut od strane uma i tela koji nisu bolesni. #ao medicinska terapija i tradicionalni deo Ajurvede" .oga se bavi leenjem telesnih i duevnih bolesti. Ajurveda koristi jogijske metode" kao to su joga polo,aji i ve,be disanja" za leenje &izikih bolesti. Ajurvedske metode tretmana za um ukljuuju jogijske prakse za duhovni rast" poput mantre i meditacije. Ajurvedski pogled na um proizlazi iz joga &ilozo&ije i njenog poimanja razliitih nivoa svesti. Psihologija Ajurvede i .oge je izvorno ista" a tek je u skorije vreme dolo do razila,enja. +o je zato to ljudi" naroito na 'apadu" ukljuujui i joga uitelje" ne poznaju uvek vezu izme%u joge i ajurvede. Postoji nekoliko pristupa tzv. .oga psihologije danas u svetu. /eke od njih kombinuju joga polo,aje s metodama psihoanalize. /eki kombinuju jogijske metode meditacije sa pristupom zapadne psihijatrije ili medicine. 2rugi koriste jogijske metode direktno za izleenje uma ali bez pozivanja na Ajurvedu. +i pristupi mogu biti korisni" ali rade bolje kada se kombinuju s Ajurvedom koja zagovara izvorni pristup jogikom leenju i nudi odgovarajui medicinski jezik za upotrebu .oge u potpunosti kao isceljujue nauke. Ajurveda i .oga se tako%e povezane sa sistemom +antre" koji pru,a razne tehnike za promenu prirode svesti. 1e%utim" prava +antra je mnogo vie od trenutne popularne ideje kao sistema seksualne prakse koja odra,ava samo mali i uglavnom ni,i aspekt +antre. +antra je kompletan sistem ljudskog razvoja koji nam mo,e pomoi u poboljanju svih aspekata naeg ,ivota. +antriki alati ukljuuju senzorske terapije bojama" draguljima" zvukovima i mantrama" uz koritenje razliitih bo,anstava. 3o,anstva" kao 7iva ili 3o,anska 1ajka" su arhetipovi koji mogu dovesti do promena u dubini svesti gde lini um ne mo,e da dosegne. )enzorne terapije menjaju ono to stavljamo u um" to menja negativna stanja bez potrebe za analizu. Ajurvedske metode za isceljivanje uma ukljuuju +antru. +antriko razumevanje suptilnih snaga uma i tela tako%e je povezano sa Ajurvedom. 2ublji jogijski pristupi tako%e koriste takve vie tantrike metode. $edicina %m-#elo Ajurvedski lekari ne bi trebalo sebe da nazivaju psiholozima. Psihologija je deo njihove uobiajene prakse koja tretira i &izike i psihike bolesti. Prema Ajurvedi" &izike bolesti se naroito javljaju zbog spoljnjih &aktora kao npr. pogrena dijeta ili izlaganje patogenima. Psihika oboljenja nastaju uglavnom preko unutranjih &aktora" kao to je npr. zloupotreba ula i nagomilavanje negativnih emocija. +ome prethodi naa karma" rezultati naih prolih akcija iz prethodnih ,ivota. 1e%utim" i &izike i psihike bolesti su obino pomeane i retko da samo jedna vrsta bolesti postoji odvojeno od ove druge. /eke bolesti" kao to su akutne in&ekcije" gotovo sasvim imaju &izike uzroke te se mogu tretirati samo na &izikom nivou. 1e%utim" veina bolesti imaju psiholoke uzroke i sve trajne bolesti imaju psiholoke uinke. 8izika bolest remeti emocije i slabi ula" to mo,e dovesti do psihikih poremeaja. Psiholoka neravnote,a izaziva &izike posledice. Uzrokuje poremeaje u ishrani" de&orimitete srca i nerava" te iscrpljuje &iziko telo. U savremenom razvijenom svetu" nai problemi su uglavnom psiholoke prirode. -mamo odgovarajuu hranu" odeu i sklonite" to nas uva od veine &izikih bolesti. -pak" iako veina nas nema veih &izikih problema" ispatamo usled psiholokih nemira. /emiri podrazumevaju oseaj usamljenosti" oseaj da nismo voljeni ili potovani" ljutnju" stres ili anksioznost. +o mo,e dovesti do slabljenja nae &izike energije i spreiti nas da radimo ono to zaista ,elimo da radimo. )am nain naeg ,ivota seje klicu nesree. -mamo aktivnu i burnu kulturu u kojoj je malo mira i zadovoljstva. Poremetili smo organske korene ,ivota" a to je dobra hrana" voda i vazduh" te sretan porodini ,ivot. 9ivimo u vetakom svetu kojim dominiraju urbani pejsa,i i masovni mediji" u kojem nema dovoljno hrane za duu. Uvek ,elimo neto novo i retko smo zadovoljni onime to imamo. -demo od jedno podra,aja do drugog" retko se osvrui na procese naeg ,ivota koji uistinu nikuda ne vode. /ai ,ivoti su obrasci akumulacije u kojima nikada ne mirujemo niti smo mirni. /aa medicina je nalik brzoj popravci koja nam obezbe%uje da nastavimo da ,ivimo nae pogrene stilove ,ivota" a retko tretira bihevioralne korene naih problema. Uzeemo tabletu nadajui se da e na problem otii" ignoriui da je to simptom naeg neuravnote,enog ,ivota" ignoriui svetlo upozorenja.
Ajurveda" s druge strane" nudi kljueve dobrog zdravlja ( sklad s prirodom" jednostavnost i zadovoljstvo. Ui nas kako da ,ivimo u stanju ravnote,e u kojem je ispunjenost stvar bitka" a ne postajanja. $na nas povezuje s izvorima kreativnosti i sree u okviru nae vlastite svesti" tako da trajno nadi%emo nae psiholoke probleme. Ajurveda nudi prava reenja za nae zdravstvene probleme" a to je povratak u jedinstvo sa svemirom i 3o,anskim u nama. +o zahteva promene naina na koji ,ivimo" mislimo i opa,amo. Nivoi ajurvedskog leenja Ajurveda razlikuje etiri primarna nivoa leenja: :. <. =. >. ;eenje bolesti Prevenciju bolesti Poboljanje,ivota *azvijanje svesti
'a veinu nas" leenje zapoinje nakon to se razbolimo. +o je oblik leenja bolesti" odgovor na stanje koje se ve dogodilo. Usmereno je na neto to je ve razbijeno. 1e%utim" ako leku pristupamo samo kada leimo bolest" to je neuspeh jer nam bolest ve nanosi tetu. U ovoj kasnoj &azi" bie potrebne radikalne i invazivne metode" poput lekova ili operacija" koji mogu izazvati mnoge nuspojave. Vii nivo leenja je uklanjanje bolesti pre nego ona nastane" za ta su invazivne metode" kao to su lekovi ili operacije" retko potrebne. 2a bismo doli do ove &aze moramo uzeti u obzir uinke naeg naina ,ivota" okoline" rada i psihikog stanja. 1oramo odstraniti pogrene &aktore u naem svakodnevnom ,ivotu koji nas ine ranjivim na bolesti. U nekoj meri uvek smo bolesni" jer sam ,ivot je prolazan i nestabilan. +u je uvek neka bolest koja nas napada" naroito u vreme sezonskih promena ili u procesu starenja. )vako stvorenje koje se rodilo na kraju mora umreti. 'dravlje je pitanje trajnog prilago%avanja" kao jedrenje brodom po moru. /ije ga mogue jednom za svagda postii a zatim pustiti" ve se stalno moramo brinuti. +rei nivoa leenja je terapija poboljanja ,ivota" koja ima za cilj da pobolja nau vitalnost i omogui nam du,i ,ivot. /e radi se samo o spreavanju bolesti" ve govori o tome kako da uveamo nau pozitivnu vitalnost. 1e%utim" Ajurveda stremi neemu to nadilazi samo domen stvaranja zdravlja" izbegavanja bolesti i produ,etka ,ivota. ?etvrti nivo Ajurvede je razvijanje svesti. +o zahteva duhovni pristup ,ivotu" ukljuujui i meditaciju. 3iti zdrav je va,no" ali zdravlje nije samo sebi cilj. /ije dovoljno samo produ,iti sebi ,ivot i imati bolju energiju da bismo radili stvari koje ,elimo. 1oramo uzeti u obzir na ta koristimo nau energiju i zato. #valitet nae svesti je plod svega to radimo. +o je na krajnji izraz" sutina onoga to jesmo uistinu. /aa svesnost je jedino to mo,emo poneti sa sobom kad umiremo. $na mo,e nastaviti da raste" uprkos tome to telo i um padaju te predstavlja najveu podrka u procesu starenja. )vrha &izike inkarnacije je pomo u razvoju vie svest. +o ne samo da nas individualno uzdi,e" ve uzdi,e svet i ostatak oveanstva. )vi nai ljudski problemi nastaju zbog nedostatka prave svesti" to nije samo nedostatak in&ormacija ve neuspeh u razumevanju naeg polo,aja u svemiru. 'apravo" mi ni nemamo mesto u svemiru. )vemir poiva u nama. @eo svemir je deo naeg vlastitog veeg bia. )va ljudska bia su deo naeg vlastitog .astva. )va stvorenja su samo razliite &orme nas samih. $ni su poput razliitih listova i granica stabla svesti. Prava svest je prepoznavanje jedinstva kroz koje nadilazimo lina ogranienja i razumemo .astvo kao )ve. +o je krajnji cilj Ajurvede" koja ima za cilj da nas oslobodi celokupne tuge i patnje. Prava svesnost je krajnji lek za sve psihike poremeaje. Ali" da bismo je razumeli prvo moramo zaviriti u um i njegove &unkcije. 1oramo zapoeti tamo gde smo. U tom smeru" nae putovanje se nastavlja.
&. Ajurvedski tipovi konstitucije: 'iolo ki principi (ata" )itta i *apha
#ada pogledamo razliite ljude u svetu oko nas" vidimo da postoje izvesne razlike. )tandard ili prosena osoba je statistika apstrakcija" koja zapravo i ne postoji. )vako od nas je drugaiji po mnogoemu" i &iziki i psihiki. )vaka osoba poseduje jedinstveni sklop koji se razlikuje od bilo kog drugog neke druge osobe. $blici i veliine" temperamenti i karakteri ljudi u mnogome variraju" to utie na njihovo zdravlje i sreu. 1oramo razumeti nae vlastite prirode da bismo iskusili vlastitu sreu i blagostanje u ,ivotu. )lino tome" moramo razumeti prirodu drugih" koja je mo,da drugaija od nae" radi skladnije socijalne razmene. 0rana koja je dobra za jednu osobu ne mora biti dobra za drugu. .edna osoba u,iva u zainima" na primer" dok druga osoba slina njoj ne mo,e da ih podnese. )lino tome" psiholoki uslovi pogodni za jednu osobu nee odgovarati drugoj osobi. +akmienje mo,e potaknuti osobu na vee postignue" a neku drugu zastraiti i uzrokovati njen neuspeh. 3ez razumevanja naeg jedinstvenog sklopa" neminovno postajemo ,rtva loeg zdravstvenog stanja i bolesti. /i jedna standardizovana medicina ne mo,e adekvatno da tretira sve nae individualne razlike. )amo sistem koji mo,e da razlikuje nae razliite sklopove ima tu sposobnost. U jezgru svoje mudrosti" Ajurveda sadr,i takvu dobro razvijenu nauku o individualnim tipovima. .edna od lepota Ajurvede je da nam tako jasno poma,e da razumemo sve nae individualne varijacije" posebne sposobnosti i naine ponaanja. 1e%utim" ljudski sklopovni obrasci spadaju u opte kategorije i nisu nasumini. -ako postoje varijacije" one se pojavljuju u dobro de&inisanim grupama koje reprezentuju velike sile prirode. +ri glavna tipa postoje shodno trima biolokim sokovima koji ine korenu snagu naeg &izikog ,ivota. $ne se nazivaju Vata" Pitta i #apha na sanskritu" i odgovaraju trima velikim elementima vazduha" vatre i vode koji &unkcioniu u sistemu um(telo. #njige o ajurvedi naglaavaju &izike aspekte ova tri tipa. $vde emo staviti vie naglaska na njihove psiholoke aspekte. 'a poetak" da vidimo ta su Vata" Pitta i #apha i kako oni &unkcioniu. (ata - (a+duh 3ioloki princip vazduha se zove Vata" to doslovno znai 6to duva6" i odnosi se na vetar. )adr,i sekundarni aspekt etra u vidu polja u kojem se kree. 7upljine u glavi" zglobovima i kostima su mesta u kojima prebiva. Vata upravlja pokretom i odgovorna je za obavljanje svih impulsa dobrovoljnih i prisilnih. Uglavnom se ispoljava kroz mozak i nervni sistem. U sklopu sistema za varenje" pokriva donji deo trbuha" posebno debelo crevo gde se akumuliraju gasovi vazduh!. ?ulo dodira i sluha" koji odgovaraju elementima vazduha i etra" su deo toga. Vata je sila koja usmerava i vodi druge sokove" jer ,ivot sam po sebi proizlazi iz vazduha. Vata omoguava agilnost" prilagodljivost i olakice pri kretnji. /jena snaga nas pokree i ini da se oseamo vitalni i nadahnuti. Vata upravlja osnovnom osetljivou i pokretljivou mentalnog polja. Anergizuje sve mentalne &unkcije" od ula do podsvesti. $moguava da odgovorimo mentalno na vanjske i unutranje impulse. /jen poremeaj izaziva pre svega emocionalne poremeaje straha i teskobe" koji se javljaju kada osetimo da nam je ,ivotna snaga nekako ugro,ena ili u opasnosti. )itta - (atra 3ioloki princip vatre se zove Pitta" to znai 6ono to kuva.6 Vatra ne mo,e postojati direktno u telu" ali se odr,ava u vruim tenostima poput krvi i digestivnih &luida. -z tog razloga" Pitta sadr,i sekundarni aspekt vode. Pitta sprovodi trans&ormaciju u telu i umu kao probavu i asimilaciju na svim nivoama" od hrane do ideje. Prevladava u digestivnom sistemu" naroito u tankom crevu i jetri" gde operie vatra varenja. +ako%e prebiva u krvi i u ulu vida koje odgovara elementu vatre. Pitta je odgovorna za svu toplinu i svetlost iz senzorne percepcije" sve do metabolizma elija. Psihiki" pitta upravlja rezonom" inteligencijom i razumevanjem ( kapacitetom uma koji obasjava.+o omoguuje umu da percipira" sudi i diskriminie. /jegov glavni emocionalni poremeaj je gnev koji je vatren" zagrejava i poma,e nam da se odbranimo od spoljnjih napada. *apha - (oda 3ioloki princip vode se naziva #apha" ili doslovno 6ono to dr,i.6 )adr,i sekundarni aspekt zemlje kao granicu u kojoj se odr,ava" ko,u i sluznicu.
#apha upravlja &ormom" sadr,ajem i odgovorna je za te,inu" koheziju i stabilnost. +o je teni rastvor" unutranji okean" u kojem se druga dva principa kreu" i sainjava glavni sastojak tela. $moguava pravilno podmazivanje i isputanje sekreta i amortizuje nerve" um i ula. #apha prevladava u telesnim tkivima i u gornjem delu tela ( trbuh" plua i glava gde se sluz nakuplja. Povezana je sa ulom ukusa i mirisa" koji korespondiraju vodi i zemlji. #apha upravlja oseajima" emocijama" kao i kapacitetom uma da se uhvati za &ormu. $bezbe%uje mentalnu stabilnost i mir" ali spreava rast i irenje. 9elja i privr,enost su njegove glavne emocionalne neravnote,e" kao i uvanje stvari u umu koje preoptereuju psihu. ,se!aj (ate" )itte i *aphe )ledea ve,ba prikazuje kako Vata" Pitta i #apha &unkcioniu kroz stanja prirode. Pribele,ite ove karakteristike i probajte da ih opazite u promenljivim uslovima i klimi oko vas. VA+A: )edi negde napolju na mirno mesto" tokom hladnog" suvog" vedrog i vetrovitog dana" to je uobiajeno za jesen" kada lie krene da opada i javi se prvi mraz. Po,eljno je pronai brdsko ili planinsko podruje odakle se pru,a pogled. Posmatrajte vau reakciju na okolinu i njene kvalitete. U poetku ete se oseati lagano" vedro" suvo i nezadr,ivo. $stanete li na otvorenom" izlo,eni vetru neko vreme" na kraju ete se oseati neizgra%eno" neutemeljeno" ranjivo i nezatieno. P-++A: )ednite napolju tokom vrueg" sparnog" delimino oblanog letnjeg dana. $pet primetite svoju reakciju na okru,enje. U poetku e vam biti toplo" vla,no" mo,da ugodno kao u opni. za kratko vreme" poee da vam bude prevrue ili sparno" i po,eleete da u%ete u zatvoren prostor i da se rashladite. Postepeno ete postati razdra,ljivi ili ljuti. #AP0A: )ednite napolju" na bezbedno mesto po potrebi" kada je hladan kini dan" bez jakog vetra" po mogustvu u prolee" kada buja nova vegetacija. $bratite pa,nju na svoje reakcije. Prvo ete osetiti sve,inu i vla,nost" mir i zadovoljstvo" i verovatno ete po,eleti da odmorite ili spavate. /akon nekog vremena ete poeti da se oseate mlitavo" teko i zamrlo" bez ,elje da se pokrenete. ?ula e vam postati zamuena ili teka. #ipovi gra-e )lede tipini &iziki i psiholoki pro&ili za tri vrste. /e moraju biti uzeti rigidnoB bitno je koje karakteristike preovladavaju. (A#A .va+du asti tipovi/ 0i+ika svojstva $ni u kojima dominira Vata" bioloki princip vazduha" su vilji ili ni,i od proseka" tanke gra%e" a imaju potekoa da zadr,e te,inu. -maju isturene kosti naglaen skelet!" bez dovoljno razvijenih miia i istaknute vene. #o,a im je suva i lako postaje gruba" napuknuta ili naborana. /jihov ten je tmuran ili mraan sa moguim varijantama sme%e ili crne boje. /jihove oi su obino male" suve i mogu podrhtavati ili trepereti. )kalp i kosa su im suvi" kosa im se lako rascvetava i lako dobijaju perut. Vazduni tipovi poseduju nepostojane i promenljive probavne moi. /jihov apetit mo,e biti velik u jednom trenutku" ali i mali ili potpuno slab u nekom drugom. Amocionalna uzrujanost" stres" ili neprijateljstvo brzo im stvara nervozu kod varenja. -maju lagan san i pate od nesanice" koja mo,e prerasti u hroninu nesanicu. .ednom uznemireni" ne mogu ponovo da zaspe tako lako. -maju nemirne snove i mogue none more. 7to se tie otpadnih materija" njihov urin je oskudan i retko se znoje. )tolica im je suva i oskudna po koliini. ?esto pate zbog zatvora" nadimanja i gasova. /ajee pate zbog bolnih poremeaja" od uobiejene glavobolje do hroninih bolesti kao to su artritis. 0ladnoa" vetar i suvoa su glavni spoljnji &aktori koji ih ometaju. U svakom sluaju" ometaju ih bilo kakve krajnosti" ukljuujui i previe toplote ili sunevog svetla. /e vole nita otro. Uglavnom im prija topao i vla,an ambijent i bogata i hranljiva dijeta. 3ri,na i podr,avajua emocionalna atmos&era im je potrebna da bi se oseali mirno. Vata tipovi su &iziki aktivni i energini. Vole brzinu" kretanje i aerobne aktivnosti. -pak" brzo se umaraju i nedostaje im dugorona snaga i izdr,ljivost. U mladosti su obino atletske gra%e" ali im ponestaje snage za jake ve,be ili kontakt sportove. ;ako ih hvata miini gr ili ukoenost. /isu u potpunosti prisutni u svojim telima" te
mogu biti nespretni. /jihove kosti se ee lome nego u sluaju drugih tipova i skloni su ozledama. )siholo ke karakteristike Vata tipovi su brzi i okretni u svojim umovima" skloni su menjanju interesa i sklonosti. Priljivi su" in&ormisani i intelektualni te su u stanju da sagledaju vie razliitih gledita. 1e%utim" mogu biti povrni u idejama i besciljno priati. /jihovi umovi se lako kolebaju i mogu lutati bez kontrole. -ako mogu imati znanje o mnogo razliitih stvari" nedostaje im dublje znanje o odre%enoj temi. $bino su neodluni i nestabilni. /edostaje im odlunosti" doslednosti i samopouzdanja i esto imaju lou sliku o sebi. Vata tipovi najvie pate od straha" to je njihova prva reakcija na neto novo ili udno. Vole da brinu" lako ih obuzme anksioznost i obino im nedostaje stabilnost. $dsutnog su uma i prilino nesre%eni. Pamenje im je kratkorono ili haotino. 3rzo se umore od pretraanog rada i prekomernih ve,bi i pretrauju u svemu to ine. Vazduni tipovi su dobri uitelji" kompjuterski programeri" izvrsno komuniciraju i dobri su udomenu masmedija. 2obri su mislioci" pisci i dobri organizatori. 2obri su muziari" ali preosetljivi na buku. Uglavnom su kreativni i veina umetnika spada pod ovaj tip. 1ogu biti vrlo drutveni i vole da se meaju s ljudima svih vrsta. -pak" kada je previsok elemenat vazduha" postaju usamljenici" preosetljivi na ljudski kontakt. +o je zato to imaju previe toga za rei" a ne znaju kako to da ostvare" a ne zato to im je priroda usamljenika. $bino su buntovnici i ne vole biti ni vo%e ni sledbenici. 1e%utim" tako%e su i naj&leksibilniji" najprilagodljiviji i najskloniji promeni od sva tri tipa" onog trenutka kada znaju ta im je initi. )I##A .vatreni tipovi/ 0i+ika svojstva Pitta tipovi su obino prosene visine i gra%e" dobro razvijenih miia. #o,a im je masna i dobre je boje" ali sklona aknama" osipima i drugim upalnim stanjima. )lino tome" oi lako pocrvene ili se upale. $setljivi su na sunevu svetlost i esto nose naoare. #osa im je tanka i obino rano posede ili oelave. Vatreni tipovi obino imaju dobar apetit" jak ili prekomeran. 1ogu jesti gotovo sve" a ne udebljati se dok ne pre%u etrdesetu!. 1e%utim" skloni su hiperacidnosti i ,garavici te mogu patiti od ira ili hipertenzije. 2u,ina sna je umerena" ali se mo,e poremetiti" naroito usled emotivnih sukoba. -maju prosenu koliinu snova" koji mogu biti ,ivopisni i dramatini" ak i nasilni. +elesna pra,njenja ( izmet" urin ili sluz ( uglavnom su ,ute boje i obimni" zato jer ih boji njihov viak ,ui pitta!. )kloni su gubitku stolice ili prolivu. ;ako se znoje a znoj i ostala pra,njenja mogu da zaudaraju. #rv im je vrua" lako krvare i lako stiu modrice. Vatreni tipovi najee pate od groznice" in&ekcije" toksinih stanja krvi i upala. /etolerantni su na toplotu" sunce" vatru i hemikalije i radije vole hladovinu" vodu i rashla%enje. Pitta tipovi su konkurentni i lako pristupaju ve,bama ili sportu. Vole da pobe%uju i mrze da gube" i u,ivaju u svakoj vrsti igre. Umereno su izdr,ljivi" ali se lako umore kad su izlo,eni suncu i vruini. /jihovi zglobovi imaju tendenciju da se olabave. /jihova energija i izdr,ljivost su umereni" ali lako sebe mogu da poguraju usled jake odlunosti koja ih mo,e dovesti do iscrpljenosti. )siholo ke karakteristike Pitta tipovi su inteligentni" perceptivni i diskriminativni. -maju otre umove i vide svet na jasan i sistematian nain. -pak" zbog svojih otrih ideja" umeju da budu tvrdoglavi" prosu%ivaki ili pravini. )kloni su ljutnji" to je njihova glavna reakcija na nove ili neoekivane doga%aje" te imaju tendenciju da budu agresivni i nadmeni. -maju jaku volju i mogu biti impulsivni ili samovoljni. 2obre su vo%e" ali mogu biti &anatini ili neosetljivi. *ado se koriste energijom i silom te su skloni argumentisanju ili nasilju. Pitta tipovi su dobri naunici i obino se dobro razumeju u mehaniku i matematiku. Vole da barataju alatima" oru,jem ili hemijom. -maju radoznale umove" dobri su istra,ivai i izumitelji. 1ogu biti dobri psiholozi sa dubokim uvidima. Veina osoba iz domena vojske i policije su vatreni tipovi. Vole red i zakon i vide znaaj u ka,njavanju. Veina advokata" sa svojim otrim umovima i vetinom za vo%enje debati su ovog tipa" kao i veina politiara. Pitta tipovi su dobri govornici ili propovednici i uverljivo izla,u svoje parnice. 1e%utim" mogu imati nedostatak saoseanja i teko im je da sagledaju tu%a stanovita. Vie vole hijerarhiju i autoritet nad konsenzusom i demokratijom. +vrdokorni rukovodilac koji iznenada dobije srani udar uglavnom spada u visoku Pitta
kategoriju. -sta odlunost ga dobro slu,i" ukoliko je usmeri na odgovarajui cilj. *apha .vodeni tipovi/ 0i+ika svojstva #apha tipovi su obino ni,i od prosene visine i zdepaste gra%e" dobro razvijenih grudi. Ponekad su visoki ali uvek velikog raspona. )kloni su gojenju ili korpulenciji i zadr,avaju prekomernu te,inu i vodu osim ako naporno ne rade kako bi to spreili. #o,a im je debela sa tendencijom da bude vla,na i masna. $i su velike" bele i atraktivne" sa velikim trepavicama. #osa im je buna" masna i gusta. 'ubi su im veliki" beli i atraktivni. #apha tipovi imaju nizak" ali stalan apetit" i usporen metabolizam. #onstantno jedu" ali ne puno i vie u,ivaju u hrani kojom su okru,eni nego u prejedanju. $bino se mue da izgube na te,ini" ak i ako ne jedu mnogo. Vole slatkie te kasnije u ,ivotu mogu oboleti od dijabetesa. ;ako ulaze u san zaspe" obino previe spavaju" i retko ostaju budni do kasno u no. /jihov urin" znoj i stolica su proseni. Puno se znoje ako se pregreju" ali postepeno. Akumuliraju i izbacuju velike koliine sluzi" naroito u jutarnjim satima. #ao vodeni tipovi" #apha tipovi najvie pate od bolesti koje su posledica prekomerne te,ine ili vode. +o ukljuuje gojaznost" poremeaji navale krvi kongestija!" nateene ,lezde" astmu" edeme i tumore uglavnom benigne!. -spataju usled hladnoe" vlage i ustajalog vazduha. Vie vole toplotu" svetlo" suvou i vetar. #apha tipovi vole da budu inertni ali poseduju sna,nu izdr,ljivost i" jednom aktivni" mogu da nastave i postignu puno toga. Vie posti,u doslednou i upornou nego brzinom" vetinom ili lukavou. 8iziki uglavnom ispataju usled neaktivnosti i nediscipline. )siholo ke karakteristike #apha tipovi su emocionalnipo temperamentu i pozitivni" puni su ljubavi" predani i lojalni. 1aa im je to gaje puno ,elja" vezanosti i mogu biti posesivni i pohlepni. *omantini su" sentimentalni i lako zaplau. Cledano psihiki" sporije ue od drugih tipova" ali pamte ono to su nauili. potrebno je dosta ponavljanja da shvate stvari. /isu kreativni ili dosetljivi" ali sprovode i ine ih korisnima. 3olji su u tome da stvari privedu kraju nego da zaponu. Vole da uoblie stvari i da stvore institucije i ustanove. Vodeni tipovi su tradicionalni ili konvencionalni u svom ponaanju i uverenju. Vole da pripadaju nekomeDneemu" da budu biti deo grupe" i retko su buntovni. 2obri su sledbenici i vole rad u grupi. 'adovoljni su i prihvataju stvari kakve jesu. )tabilni su ali ponekad stagniraju. /e vole da se menjaju i promene im teko padaju" ak i kada to po,ele. Prijateljski su" naroito s onima koje poznaju" i dr,e se svoje porodice. +ako%e" imaju potekoa u odnosima sa strancima ili nepoznatima. -ako ne vole da povre%uju druge" mogu biti neosetljivi na potrebe onih izvan njihove s&ere. Ponekad se razbacuju svojom te,inom naokolo i gue ili potiskuju druge. #apha tipovi su obino dobri roditelji i hranitelji. 9ene su dobru majke i supruge" vole kuvanje" peenje i domainske poslove. 1ukarci mogu biti glavni kuvari ili raditi u restoranima. ) obzirom na svoja velika prsa" dobra plua i dobar glas" mogu biti dobri pevai. Vole da akumuliraju bogatstvo i vrsto se dr,e onoga to imaju. /admauju sve u pogledu nekretnina i dobri su bankari. .ednom motivisani" dosledni su i dobri radnici koji daju sve od sebe. ,dre-ivanje konstitucije *ako da utvrdite va u jedinstvenu psiho1i+iku prirodu )vako od nas poseduje sva tri bioloka principa. 1e%utim" njihov odnos varira zavisno od pojedinca. .edan princip e obino preovladavati i okarakterisati nau prirodu. Pojedinci mogu imati izra,en jedan tip. +o se zove ist Vata ist vazduni!" ist Pitta ist vatreni! i ist #apha ist vodeni! tip. 1eoviti tipovi nastaju kada se dva ili vie principa na%u u jednakom odnosu. Postoje tri razliita dvodona tipa: Vata(Pitta vazduh(vatra!" Vata(#apha vazduh(voda! i Pitta #apha vatra( voda!. +ako%e postoji i tip kod kojeg su sva tri principa uravnote,ena" ili VP# tip" to ukupno daje sedam glavnih tipova. Vidite koje principe ete najvie obele,itiB oni uglavnom ukazuju na vau konstituciju iako je korisno konsultovati ajurvedskog lekara da biste bili sasvim sigurni!. +ako%e zapamtite da ak i kada spadate jasno u
odre%enu kategoriju" imaete svoje jedinstvene karakteristike. $vi tipovi ine osnovu za mnogo slo,enije tretmane i ne treba ih posmatrati kao stereotipe.
#A'23A 4A ,D526I(ANJ2 *,N7#I#%8IJ2:
(A#A .(A4D%9/
V-)-/A: )#A;A+: +A9-/A: ).A. #$9A: +A#)+U*A #$9A: $?-: #$)A: 'U3-: /$#+-: 'C;$3$V-: @-*#U;A@-.A: APA+-+: 9AE: '/$.A/.A: )+$;-@A: U*-/-*A/.A: $)A+;.-V$)+: -1U/- )-)+A1: 3$;A)+ +A/2A/@-.A! V*)+A 3$;A)+-: A#+-V/$)+: -'2*9;.-V$)+: )A/: )/$V-: PA1FA/.A: C$V$*: +A1PA*A1A/+: P$'-+-V/A A1$@-.A: /ACA+-V/A A1$@-.A: VA*A: %*%)N, visoki ili jako niski mrav" koat mala" teko dobija na te,ini mraan" tmuran suva" gruba" tanka sitne" nervozne suva" tanka vijugasti" slabo o&ormljeni hrapavi" lomljivi kruti" lako pucaju slaba" promenljiva promenljiv" nervozan slaba" oskudna oskudno tvrda ili suva oskudno na hladnou" suvou" vetar slab" promenljiv bol nervoza visoka" nemirna slaba" lako se umara siromaan" poremeen uestali" nemirni brzo ali odsutno brz" uestao nervozan" promenljiv adaptibilnost strah promenljiva" nestalna (ata::::::::::::::
)I##A .(A#5A/
osrednja umeren" dobri miii umerena rumena" svetla topla" uljevita otre" sklone upalama tanka" masna umereni" desni krvare meki" ru,iasti labavi dobra velik" prekomeran velika obilato ali kratkotrajno meka" rastresita obilato" ,ute boje na toplotu" sunce" vatru umeren" osetljiv na toplotu groznica" upale krv" jetra umerena umerena ali &okusirana promenljiv umereni" ,ivopisni otro" bistro otar" re,e motivisan hrabrost gnev jaka" odluna )itta:::::::::::::::
*A)9A .(,DA/
obino niski ali mogu biti visoki i krupni krupan" dobro gra%en velika" teko gubi na te,ini beo ili bled hladna" debela" vla,na velike" bele gusta" masna" talasasta" sjajna veliki" dobro o&ormljeni meki" beli vrsti" krupni umerena umeren ali stalan umerena u poetku slabo ali obilno normalna umereno" bistro hladnou" vlagu visok zatvor" edem sluz" plua slaba" slabo kretanje jaka prekomeran neesti" romantini sporo ali postojano usporen" melodian zadovoljan" konzervativan ljubav vezanost postojana" teko se menja *apha::::::::::::::
)rana" #ejas i ,jas

;lavni ,<lici (ate" )itte i *aphe Vata" Pitta i #apha imaju suptilne duplikate na nivou vitalne energije. +o su Prana" +ejas i $jas" koje emo nazvati 6tri vitalne esencije.6 Prana" +ejas i $jas su glavni oblici Vate" Pitte i #aphea. $ni kontroliu obine &unkcije um(tela i odr,avaju nas zdravima i bez bolesti. Ukoliko se pravilno preorijentiu" tako%e razvijaju vee evolucijske potencijale. $ni su pozitivne esencije tri bioloka principa koje potpoma,u dobro zdravlje. 2ok uveavanje biolokih principa pokree bolesti" poveanje vitalnih esencija podstie dobro zdravlje osim ukoliko se jedna od njih povea bez pravilnog razvoja ostalih!. +e tri sile su klune za vitalnost" vedrinu i izdr,ljivost" neophodne kako bi se stvarno oseali zdravo" neustraivo i uvereno.
P*A/A: prvobitn ,ivotna sila ( suptilna energije vazduha kao glavna sila iza svih &unkcija uma(tela. $dgovorna he za koordinaciju daha" ula i uma. /a unutranjem nivou" upravlja viim stanjima svesti. +A.A): unutranji sjaj ( suptilna energija vatre kroz koju varimo impresije i misli. /a unutranjem nivou" upravlja razvojem viih opa,ajnih kapaciteta. $.A): prvobitna krepkost ( suptilna energije vode kao naa vitalna energetska rezerva" esencija svarene hrane" impresija i misli. /a unutranjem nivou daje mirnou" a podr,ava i neguje sva via stanja svesti. )siholo ke 1unkcije tri vitalne esencije Prana na nivou uma je zadu,ena za pokret i reavanje ,ivotnih izazova. +ejas na nivou uma je zadu,en za pravilno opa,anje i dobru procenu. $jas je na nivou uma zadu,en za strpljenje i izdr,ljivost koji pru,aju psiholoku stabilnost. Prana u naoj dubljoj svesti nas energizuje kroz proces reinkarnacije" dajui ,ivot svim aspektima nae prirode. +ejas u svesti uva akumulirani uvid nae volje i duhovne aspiracije. $jas je u svesti materijalna mo iz koje dua kreira svoja raznolika tela. )vaki od ova tri &aktora tako%e ima svoj emocionalni uinak. Prana odr,ava emocionalni sklad" ravnote,u i kreativnost. +ejas daje hrabrost" neustraivost i snagu koja nam omoguuje da postigne izvanredne akcije. $jas pru,a mir" spokoj i zadovoljstvo. 3ez tih emocionalnih odr,avajuih sila" um ne mo,e postii nita znaajno. *akko se )rana" #ejas i ,jas i+gra-uju Prana" +ejas i $jas se izgra%uju na dva naina. /a grubom planu" proizlaze iz esencije hranljivih materija koje unosimo u telo u vidu hrane" toplote i vazduha. /a suptilnom planu" hrane se impresijama koje primamo putem ula ula. #lju za &unkcionisanje Prane" +ejasa i $jasa je reproduktivna tenost" koja je u &unkciji spremnika u &izikom telu. +o je krajnji proizvod hrane koju unosimo koji uva nae najjae energije. Prana je kapacitet za stvaranje ,ivota" prisutan u reproduktivnoj tenosti. $na kreira decu kroz seksualni in" ali se mo,e usmeriti ka unutra radi podmla%ivanja tela i uma. +ejas je kapacitet reproduktivne tenosti koji podstie hrabrost i smelost. /a primer" podstie mu,jaka na borbu velike snage" u svrhu parenja. -znutra" mo,e nam podstai snagu i odlunost za sve va,ne akcije. $jas je mo reproduktivne tenosti koja pojaava izdr,ljivost" ne samo u seksualnom smislu" ve u svim vidovima kontinuiranog napora" &izikog i psihikog. 3ez odgovarajue rezerve reproduktivne tenosti" nedostajae nam Prane" +ejasa i $jasa" to mo,e negativno uticati i na &iziko i na psihiko zdravlje. Ajurveda naglaava potrebno ouvanje nae reproduktivne tenosti za odr,avanje ove tri vitalne esencije. +ako%e nam pokazuje naine kako da razvijemo ove tri sile kada su manjkave. /a suptilnom planu" $jas se hrani kroz ulni podra,aj ukusa i mirisa. +ejas je sr, toplote koju apsorbujemo" ne samo putem hrane" ve i kroz ko,u" kada apsorbujemo sunevu svetlost. +ejas je hrani preko vizualnog podsticaja. Prana je ,ivotna energija koju unosimo" ne samo kroz hranu ve i kroz tenosti i" naravno" putem disanja. Prana se prenosi tenostima u naem telu" putem krvi i plazme" koji slu,e kao prenosioci. /ae telesne tenosti su pobu%ene Pranom koju unosimo. Pranu tako%e apsorbujemo putem ula sluha i dodira. Prana" +ejas i $jas i neravnote,a zdravlja Psiholoka neravnote,a je usko povezana sa stanjem Prane" +ejasa i $jasa. Prana je odgovorna za entuzijazam i izra,avanje psihe" bez ega bismo patili od depresije i mentalne stagnacije. +ejas upravlja mentalnom probavom i apsorpcijom" bez ega bi nam nedostajala jasnoa i odlunost. $jas pru,a psiholoku stabilnost i izdr,ljivost" bez kojih do,ivljavamo anksioznost i mentalni zamor. 3ez ispravnih vitalnih energija" um ne mo,e ispravno da &unkcionie. /e mo,emo da izleimo um bez da poboljamo i uskladimo njegove energije. Prana" +ejas i $jas e se na dalje tretirati kao pozadinski koncepti. -ako ne tako va,ni kao Vata" Pitta i #apha" ipak ih ne bi smeli zanemarivati. Pove,ite ih ponovo natrag sa Vatom" Pittom i #aphom kao njihovim pozitivnim obrascima" odnosno sa elementom vazduha" vatre i vode radi lakeg praenja.
10
=. #ri ;une: *ako uskladiti svoju svest
9ivimo u arobnom svemiru ispunjenim velikim silama ,ivota i smrti" stvaranja i razaranja. 3o,anske moi se mogu nai posvuda kako bi nas dovele do veeg mira i razumevanja. Ali 6ne(bo,anske6 sile su tako%e uvek prisutne" i one rade na tome da nas namame dole to dublje u zbunjenost i vezivanje. -stina i la," neznanje i prosvetljenje &ormiraju svetlo i tamu" osvetljenost i senku u svetu. U toj osnovnoj dualnosti kreacije" ne borimo se samo za opstanak" ve i za to da prona%emo smisao u naim ,ivotima. 1oramo da nauimo da se kreemo kroz ove oprene struje" kako bismo ostvarili dobit od uzlazne duhovne snage i izbegli silaznu neduhovnu inerciju. Priroda sama je 3o,anska 1ajka u mani&estaciji" a svemir je njena igra svesti. $na obezbe%uje ne samo materijalni rast i razvoj koji se kree prema spolja" ve tako%e podr,ava na duhovni rast i razvoj" koji se kree ka unutra. Priroda poseduje kvalitativnu energiju kroz koju se mo,emo proiriti u mudrost ili skupiti u neznanje. Priroda &unkcionie kroz svesne sile duhove! koji mogu biti ili prosvetljujui ili zamraujui" lekoviti ili tetni. Veina tih sila nam je nepoznata" te ne znamo kako da ih koristimo. $dgajani na racionalni i nauni nain da budemo okrenuti ka spolja" nedostaje nam sposobnost da percipiramo suptilne sile skrivene u svetu oko nas. 1e%utim" svakom pravom isceljenju uma prethodi razumevanje tih snaga i poznavanje rada s njima kao da postoje" ne samo u svetu oko nas ve i u naoj psihi. Ajurveda nudi poseban jezik za razumevanje prvobitnih sila prirode i pokazuje nam kako da operiemo s njima na svim nivoima. Prema jogi i ajurvedi" Priroda se sastoji od tri primarna kvaliteta" koji ine glavne moi #osmike -nteligencije koja odre%uje na duhovni rast. $ne se nazivaju gune na sanskritu" to znai Gono to vezujeH" jer kada ih pogreno razumemo dr,e nas u ropstvu u odnosu na spoljanji svet. :! )attva ( inteligencija" daje ravnote,u <! *ajas ( energija" uzrokuje neravnote,u =! +amas ( supstanca" stvara inerciju +ri gune su najsuptilniji kvaliteti prirode na kojima poiva materija" ,ivot i um. +o su energije kroz koje deluje ne samo na povrinski um" ve i nae dublje svesne &unkcije. +o su moi due koje dr,e karmu i ,elje koje nas pokreu iz ,ivota u ,ivot. Cune su svojstvene samoj Prirodi kao njen jezgrovit potencijal za raznolikosti. )vi objekti u svemiru sastoje se od razliitih kombinacija tri gune. #osmika evolucija se sastoji od njihove me%usobne interakcije i trans&ormacije. +ri gune su me%u glavnim temama Ajurvedske i stalno ih se dotiemo. $ni ine dublji nivo od tri bioloka principa i poma,u nam da shvatimo nau mentalnu i duhovnu prirodu i njihovo &unkcionisanje. )A++VA je kvalitet inteligencije" vrline i dobrote" i stvara harmoniju" ravnote,u i stabilnost. $na je lagana nije teka! i svetla po prirodi. Poseduje kretanje ka unutra i ka navie i potpoma,e bu%enje due. )attva pru,a sreu i zadovoljstvo koje je po prirodi trajno. +o je naelo jasnoe" irine i mira" snaga ljubavi koja ujedinjuje sve zajedno. *A.A) je kvalitet promene" aktivnosti" i turbulencije. Uvodi neravnote,u koja uznemirava postojeu ravnote,u. *ajas je motivisan u svom delovanju" uvek stremi cilju ili kraju koji mu daje snagu. Poseduje spoljanje kretanje i uzrokuje samotra,eu akciju koja vodi do &ragmentacije i dezintegracije. 2ok" u kratkom roku" rajas podstie i pru,a zadovoljstvo" brzo rezultuje bol i patnju zahvaljujui svojoj neuravnote,enoj prirodi. +o je sila strasti koja uzrokuje nevolju i sukobe. +A1A) je kvalitet tuposti" tame i inercije i te,ak je" i po svom dejstvu ometa i prekriva. 8unkcionie kao sila gravitacije koja usporava stvari i dr,i ih u odre%enim ogranienim oblicima. Poseduje kretanje na dole koje uzrokuje propadanje i dezintegraciju. +amas donosi neznanje i zablude umu i podstie neosetljivost" spavanje i gubitak svesti. +o je naelo materijalnosti ili nesvesti koji uzrokuju prekrivenost svesti.
11
*,527),D2N8IJ2 #5IJ% ;%NA:
7A##(A
'oja (reme 2nergija 7vetovi Nivo *osmosa 8arstva )rirode 7tanja svesti 3ela istoa I harmonija 2an" vedro /eutralna ili uravnote,ena nebo ili prostor podruje mira kauzalni ili idealni duhovna bia: bogovi" boginje i mudraci budno
5AJA7
@rvena akcija I strast -zlazak i zalazak )unca sumrak" prelaz pozitivna" pokree stvari atmos&era podruje oluja suptilan ili astralan" ista &orma ljudsko carstvo snovi
#A$A7
@rna mrak I iluzija /o" tama negativna" usporeno kretanje zemlja podruje gravitacije i inercije grub ili &iziki mineralno" biljke I ,ivotinjsko carstvo dubok san
7attva i um Um ili svest u celini" je prirodno podruje sattve. )vest sama po sebi se naziva )attva na sanskritu. $sim ako um nije miran i bistar" nismo u stanju da vidimo nita ispravno. )attva stvara jasnou" kroz koju spoznajemo istinu stvari" i daje svetlo" koncentraciju i predanost. *ajas i +amas su &aktori psihikog nesklada" uzrokujui nemir i zablude. *ezultiraju u krivoj mati i pogrenoj percepciji. $d rajasa potie la,na ideja o vanjskom svetu kao realnom po sebi" to uzrokuje da tra,imo sreu izvan sebe i gubimo trag naeg unutranjeg mira. *ajas stvara ,elju" izoblienje" turbulenciju i emocionalna uznemirenja. 2ominira u senzornom aspektu uma" jer se ula stalno kreu u potrazi za raznim objektima. )ve dok smo uronjeni u traganju za ulnim u,ivanjem" podle,emo nestabilnosti rajasa. $d +amasa dolazi neznanje koje prekriva nau istinsku prirodu i smanjuje nau mo percepcije. #roz to nastaje ideja ega ili odvojenog jastva" ime oseamo sebe odvojeno i jedinstveno. +amas prevladava u svesti poistoveenoj s &izikim telom" koje je tupo i ogranieno. 2okle god je na identitet i oseaj blagostanja prvenstveno &iziki" ostajemo u mranom carstvu +amasa. )attva je ravnote,a *ajasa i +amasa" kombinujujui energiju *ajasa sa stabilnou +amasa. Poveanjem )attve" osoba stie mir i harmoniju" i vraa se prvobitnoj Prirodi i istom 2uhu u kojima je oslobo%enje. 1e%utim" vezanost za )sattvu" kao to je pribegavanje vrlini" mo,e svezati um. -z tog razloga moramo te,iti razvoju iste )attve" u njenom nevezujuoj &ormi" ili )attvi koja se ne oslanja na sopstvene kvalitete. ?ista )attva ne osu%uje *ajas i +amas" ali razume svoje mesto u kosmikoj harmoniji" koji su poput spoljanjih &aktora ,ivota i tela ije je pravilno mesto odvojeno od nae istinske prirode. #ada ista )attva prevladava u naoj svesti" mo,emo transcendirati vreme i prostor i otkriti nae veno .astvo. 2ua zadobija svoju osnovnu istou i sjedinjuje se s 3ogom. #ada su van ravnote,e" tri gune kreiraju proces kosmike evolucije kroz koji dua evoluira kroz carstva Prirode" kuajui ro%enje i smrt" sreu i tugu u razliitim telima. #retanje triju guna je sinonim za kreaciju. )attva kao stanje ravnote,e je odgovorna za istinsko zdravlje i ozdravljenje. 'dravlje se odr,ava putem )attvinog ,ivljenja" tj. ,ivota u harmoniji s prirodom i naom nutrinom" kultiviui istou" vedrinu i mir. *ajas i +amas su &aktori koji uzrokuju bolest. *ajas uzrokuje bol" uznemirenost i rasipanje energije. +amas donosi stagnaciju" propadanje i smrt. *ajas i +amas obino rade zajedno. *ajas donosi prenaglaavanje energije" to na kraju dovodi do iscrpljivanja" gde prevladava +amas.
12
/a primer" previe zainjena hrana" alkohol i seksualno zadovoljenje su u poetku *ajastini ili stimuliui. $vo na kraju dovodi do takvih +amastinih stanja kao to su umor i energetski kolaps. /a psiholokom planu" previe rajasa" to je burna emocija" vodi u +amas ili mentalnu tupost i depresiju. $entalni tipovi prema gunama -mati )attvu koja prevladava u naoj prirodi je klju zdravlja" kreativnosti i duhovnosti. )attvini ljudi imaju skladnu i prilagodljivu prirodu koja najvie osloba%a od bolesti" &izike i psihike. +e,e ka ravnote,i i miru uma koji iskorenjuju psiholoki uzrok bolesti. $bzirni su prema drugima i brinu o sebi. 9ivot sagledavaju kao iskustvo uenja i tra,e dobro u svemu" ak i u bolesti" koju nastoje da razumeju" bez da je samo potiskuju. *ajastini ljudi imaju dobru energiju" ali izgaraju kroz pretraanu aktivnost. /jihovi umovi su obino usplahireni i retko smireni. -maju sna,no miljenje i gledaju da vladaju nad drugima" esto ne birajui sredstva. /estrpljivi su i nedosledni u reavanju svojih problema i ne ,ele da odvoje vreme ili da preuzmu odgovornost da se doterajuu red. 'a svoje probleme okrivljuju druge" ukljuujui i svoje terapeute. *ajastini ljudi mogu postii svoje ciljeve i uglavnom kontroliu svojim ,ivotima. 1e%utim" ne poznaju svoju duhovnu svrhu" a u potrazi za sreom njima dominira ego. 9ivot im donosi okove" to im donosi velike patnje" naroito kad gube kontrolu. ?ak i kada ostvare svoje ciljeve" smatraju da su jo uvek nesretni. +amastini tipovi imaju duboke psiholoke blokade. /jihova energija i emocije imaju tendenciju da stagniraju i da budu potisnuti" a pri tom ne znaju ta su stvarno njihovi problemi. /e tra,e odgovarajue leenje i obino loe vode rauna o higijeni i loe se brinu o sebi. Prihvataju svoje stanje kao sudbinu i ne koriste prednost metoda koje mogu ubla,iti njihove probleme. 2oputaju drugim ljudima i negativnim uticajima da dominiraju njima i ne vole da budu odgovorni za svoje ,ivote. /e ,ele da se bave svojim problemima" niti e dopustiti da drugi znaju o tome" to samo dodatno pogorava probleme. $entalna konstitucija prema tri gune Cune pokazuju nae mentalno i duhovno stanje" kroz koje mo,emo meriti nau sklonost ka psiholokim problemima. )ledei test je dobar pokazatelj tih osobina i kako one deluju u naem ,ivotu i karakteru. $dgovori sa leve strane pokazuju )attvu" u sredini *ajas" a desno +amas. -spunite ovaj obrazac pa,ljivo i iskreno. /akon to odgovorite na upitnik" na%ite osobu ko vas dobro poznaje" vau suprugu" supruga ili bliskog prijatelja" koji e tako%e dati odgovore umesto vas. Uoite razliku izme%u onoga kako vi vidite sebe i kako vas drugi vide. 'a veinu nas" nai odgovori uglavnom e pasti u sredinu *ajastinog podruja" to je glavno duhovno stanje u naoj aktivnoj i odlazeoj kulturi danas. -maemo razne psihike probleme" ali se obino nosimo s njima. )attvina priroda pokazae duhovno raspolo,enje s nekolicinom psiholokih pitanja. Visoko )attvina priroda je svakako retkost bilo kada i bilo gde i pokazuje sveca ili mudraca. +amastina osoba nosi opasnost od ozbiljnijih psihikih problema" ali verovatno ni nee ,eleti da popuni ovaj upitnik ili ak da se uputa u celu ovu priu. Podruja unutar nas koja mo,emo da poboljamo" od +amasa do *ajasa ili od *ajasa do )atve" pomoi e nam u naem smirivanju uma i duhovnom rastu. +reba da uinimo sve to je do nas kako bi nainili takve promene.
13
#A'23A $2N#A3N2 *,N7#I#%8IJ2: DIJ2#A: D5,;A" A3*,9,3" 7#I$%3AN7I: >%3N, ,)A?ANJ2: ),#52'A 4A 7N,$: 72*7%A3NA A*#I(N,7#: *,N#5,3A >%3A: ;,(,5: >I7#,@A: 5AD: ;N2(: 7#5A9: ?23JA: ),N,7: D2)527IJA: 3J%'A(: NA7I3N, ),NAAANJ2: (24AN,7# 4A N,(A8: 4AD,(,3J7#(,: ,)5AA#ANJ2: *,N82N#5A8IJA: $2$,5IJA: $,@ (,3J2: I7#IN,3J%'I(,7#: I7*52N,7#: $I5 %$A: *52A#I(N,7#: D%9,(N2 7#%DIJ2: $AN#5A" $,3I#(A: $2DI#A8IJA: 73%?'A %kupno: Vegeterijanska /ikada )mireno" isto 1ala )laba 2obra )miren i tih Visok nivo /esebian *etko *etko 1ala Umeren /ikada Univerzalna /ikada 1ala Uobiajeno ;ako oprata 2obra 2obra .aka Uvek Uvek Uglavnom Visoka 2nevno 2nevno 2nevno 1nogo /eto mesa Povremeno Pomeano Umerena Umerena Umerena Uznemiravajui Umeren nivo 'a line ciljeve Ponekad Ponekad Poneto /eto ega Ponekad Personalna Ponekad 2onekle 2elimino )a tekoom Umerena Umerena Promenljiva Veinom vremena Veinom vremena 2elimino Umerena Povremeno Povremeno Povremeno 2elimino 5ajas::::::::::::::::: +eka mesna dijeta Uestalo Uznemireno Velika Velika )laba +up /izak nivo ;enj ?esto ?esto Uestala )ujeta ?esto 1anjak ljubavi ?esto Velika /ikada 'lopamtilo )iromana )iromana )laba *etko *etko *etko /iska /ikada /ikada /ikada /imalo #amas::::::::::::::::
7atva:::::::::::::::::
#ri ;une i terapija 1noge razliite vrste medicinskih terapija i leenja postoje za um. 2a bi imali prave koristi od njih i da bi izbegli njihove mogue nuspojave" moramo shvatiti njihov pristup i kada su korisni. $vde nam Ajurveda uveliko poma,e pokazujui kako se lekovite terapije odnose na ova tri gune. +o nam daje duboko razumevanje procesa ozdravljenja i njegovih moguih rezultata. )attvine terapije deluju kroz )attvine kvalitete ljubavi" mira i nenasilja. *ajastine terapije deluju kroz *ajastine kvalitete stimulacije" energizacije i razmatranja. +amastine terapije deluju kroz +amastine kvalitete umirenja" spavanja i uzemljenja. Ajurvedske terapije prvenstveno su )attvine i koriste *ajastine i +amastine modalitete samo u posebnim okolnostima. )attvino ozdravljenje koristi Prirodu" ,ivotnu snagu i mo kosmikog uma" kroz takve metode leenja kao to je upotreba bilja" vegetarijanske ishrane" mantri i meditacije. *ajas mo,e povremeno biti koristan u procesu ozdravljenja. *ajas poma,e za razbijanje +amasa" dok )attva" kao stanje harmonije" nema uvek tu mogunost. ?esto je potrebno da se pre%e iz +amasa u *ajas u cilju povratka na )attvu" poput potrebe da se stimulie ili okira osoba kako bi bila u stanju da osvesti svoj potisnuti bol. +amas je retko koristan u procesu ozdravljenja" osim kada je potrebno umanjiti previsoki *ajas. /a primer" osobi u histeriji" koja predstavlja prekomerno stanje rajasa" mo,e biti neophodan jak sedativ putem biljaka ili lekova" to je +amastina terapija. U tom sluaju je )attva previe blaga do umiri rajas. Ajurvedska psihologija cilja na pokretanje uma od +amasa ka *ajasu i konano ka )attvi. +o znai pomeranje od neznanja i &iziki orijentisanog ,ivota +amas!" ka vitalnosti i samoizra,avanju *ajas!" te konano do ,ivota koji je ispunjen mirom i prosvetljenjem )attva!.
14
#ri 1a+e mentalnog leenja :! *azbijanje +amasa D razvoj *ajasa J pomeranje od mentalne tromosti ka samo(motivisanoj akciji. <! )mirivanje *ajasa D razvoj )attve J pomeranje od samo(motivisane akcije ka nesebinom slu,enju. =! Upotpunjavanje )attve J pomeranje od nesebinog slu,enja ka meditaciji. /aravno" va,no je znati koje stanje je prikladno za osobu. $soba u +amastinom stanju zahteva vanjske aktivnosti kako bi razbila svoju inercijuB od njega i li nje jednostavno ne mo,emo tra,iti da mirno sede i meditiraju. U takvim trenucima su po,eljne *ajastine aktivne! metode jer )attvine pasivne! metode nee biti dovoljne. $sobi je potrebna komunikacija i rad s drugim ljudima. $soba u *ajastinom stanju" me%utim" zahteva smanjenje aktivnosti i pounutrenje svesti razvoj )attve!. -pak" to se mora uiniti postepeno jer se *ajasom ne ovladava odjednom. $soba se mora uvesti u meditaciju kroz praktine terapije jogikih polo,aja" mantre ili vizualizacije. $soba u )attvinom stanju zahteva duhovnu praksu" a ne obini psiholoki tretman" i lako se uvodi u meditaciju bez puno vanjske podrke. 1e%utim" ova tri stadijuma nisu samo razliiti nivoi. )vi posedujemo +amastine" *ajastine i )attvine &aktore u naim umovima. )vi trebamo svaki od ova tri procesa donekle. Postoje sluajevi kad su nai umovi +amastini" kao npr. odmah nakon bu%enja izjutra ili kad sanjarimo u popodnevnim satima. #ad god smo mentalno tupi ili emocionalno depresivni" +amas prevladava. *ajas prevladava kad smo nervozni" uznemireni" aktivni ili otvoreni" kao i kada smo jako zauzeti radei s mnogo ljudi ili projekata. )attva dominira kada smo tihi" smireni i ispunjeni" ili kada prirodno utonemo u meditaciju. -sto tako ne bismo trebali suditi druge ljude po tome kako izgledaju kada njima dominira samo jedan kvalitet. ?ak i duhovno napredne osobe imaju +amastine trenutke ili razdoblja kada mogu uiniti neto zbog ega e kasnije za,aliti. /a isti nain" duhovno nerazvijene osobe imaju )attvine trenutke kada mogu uiniti neto inspirativno" plemenito ili dobro. #ada pogledamo sebe" trebalo bi da se potrudimo oko toga da vidimo sva tri &aktora u naoj prirodi i ponaanju i nastojimo da razvijemo nau )attvinu stranu.
0a+a 1 - 3I>N, I7823J2NJ2 5a+<ijanje #amasa B )omeranje od #amasa ka 5ajasu 'a taj prelaz" neophodna je vatra. 1oramo se probuditi" delovati i zapoeti da se menjamo. 2uboko ukorenjeni obrasci privr,enosti" stagnacije i depresije se moraju otpustiti. 1oramo se suoiti sa svojom patnjom i nauiti odatle" suoavajui nau bol" ukljuujui i ono to smo potiskivali ili ignorisali godinama. /ovi oseaj toga ko smo i ta trebamo da uinimo je potreban. Akcija rajas! je potrebna" ne samo unutar naeg uma" ve i u vanjskim aspektima naeg ,ivota. 1oramo raskrstiti s prolou" uneti nove energije u nae ,ivote" mo,da promena posla ili modi&ikovanje naih odnosa" ili preseljenje na novu lokaciju.
0a+a & - I7823J2NJ2 >,(2>AN7#(A 7mirivanje 5ajasa B )omeranje od 5ajasa ka 7attvi 'a ovaj prelaz" prostor je neophodan. 1oramo predati nau bol i odustati od naih linih prohteva" otputajui sopstvenu bol i tugu. Agoistini porivi i motivacije se moraju predati zarad veeg dobra. 1oramo depersonalizovati nae probleme i gledati da razumemo celovitu ljudsku situaciju i bol drugih. $stavljajui iza sebe svoje line probleme" prihvatamo probleme s kojima se suoava oveanstvo" otvarajui se ka patnji drugih kao naoj vlastitoj. 1oramo nauiti da ,ivot stvara patnju" kako bi porasli duhovno. +o je nivo slu,enja i milosr%a.
0a+a = - %NI(254A3NI $I5 5a+vijanje iste 7attve 2a bismo nainili ovaj pomak" moramo razviti ljubav i svest koji predstavljaju univerzalne sile. 1oramo nauiti da transcendiramo granice ljudske ravni ka naoj vioj duhovnoj prirodi. Unutranji mir mora postati naa dominantna sila. /e bi trebalo vie da gledamo samo kako da nadi%emo svoju bol" ve da uspostavimo radost. Vie ne bi trebalo da budemo usmereni na nae line ili kolektivne probleme" ve na razvoj zajednice s ostatkom svemira i bo,anskim moima koje unutar njega deluju. U ovoj &azi se pomeramo od ljudskog aspekta
15
naeg stanja ka univerzalnom aspektu" otvarajui se sveukupnom ,ivotu. +o je &aza duhovne prakse. -znad svega je najva,nije da pored uobiajenog leenja i rada" izleimo na odnos s 3ogom i unutranjim .astvom. U daljem nastavku prie" imajte na umu tri gune. Videemo kako one rade u sklopu razliitih slojeva i &unkcija uma. Usredsredite se na )attvinu sr, svog bia da biste shvatili ovu mudrost Ajurvede.
16
C. )riroda uma
/everovatno je koliko toliko razliitih ideja postoji o prirodi uma i njegovom &unkcionisanju. *azliiti sistemi psihologije" &ilozo&ije i religije de&iniu um na naine koji se radikalno razlikuju ili su ak me%usobno protivreni. )vi se sla,emo oko osnovnih injenica u vezi &izikog tela ( njegovom obliku" strukturi i &unkciji. /iko ne smatra da telo ima tri noge" ili da ,eludac razmilja i da mozak vari hranu. *azlog tome je to je telo lako posmatrati. -pak" iako lako mo,emo navesti glavne sisteme &izikog tela" to se tie uma stvar je malo te,a. Um pre deluje kao neki amor&ni ili bezlian entitet" nego kao precizan instrument poput tela. -ako svi imamo umove i stalno ih koristimo" ne znamo ta na um uistinu jeste. +oliko smo uhvaeni aktivnostima uma da nemamo vremena da se pozabavimo time ta um uistinu predstavlja. U domenu psihologije" jo uvek tapkamo u mraku" pokuavajui da leimo entitet iji nam karakter izmie. /e znajui prirodu uma i njegovih &unkcija" kako uopte da mu pristupimoK Uostalom" kako opa,amo um je temelj bilo koje psiholoke dijagnoze i leenja. Problem je u tome da bismo poznavali um prvo moramo poznavati sebe. 1oramo da znamo ko smo uistinu. 1isao" kao to znamo" je &unkcija ega ili odvojenog jastva. )ubjektivna lina pristranost koja kreira nae vi%enje uma" ini skoro nemoguom objektivnu procenu njegovih kapaciteta. Prvi korak u bilo kojoj pravoj psihologiji je" dakle" razumeti um i kako on radi. #oja je priroda tog udesnog instrumenta zvanog umK #oji je njegov odnos sa onim to mi jesmoK #oja je njegova veza sa telomK #oja je prava &unkcija umaK 1o,emo li nauiti da vidimo um objektivno ba kao to smo vidimo svoje ruke i nogeK Ajurveda i joga nude ogromne uvide na sva ova pitanja. %po+navanje s umom 'amislite da neko sedne na vozaevo sedite u automobil iji motor radi a da pritom ne zna da vozi" ne zna da koristi konice" upravlja ili kvailoK /aravno da bi to dovelo do nesree" i u sluaju da pre,ivi" trajno bi se plaio vo,nje. /i mi nismo u mnogo drugaijoj situaciji s naim umom. /aa svest se nalazi u umu kada smo ro%eni" ali nas nisu uili kako da koristimo um" njegovu osetljivost i emocije. /isu nas uili znaenjima njegovih stanja budnosti" sanjanja i dubokog sna. /ismo upoznati sa komparativnim &unkcijama rasu%ivanja" oseanjima" voljom i ulnim opa,anjem. $stali smo u u mraku jer nai roditelji i drutvo ne razumeju um i nain na koji on radi. Um je glavno vozilo koje koristimo za sve to radimo" a ipak nekolicina" ako uopte" zna kako da ga koristi i brine za njega na ispravan nain. )vi smo u neznanju po pitanju prirode uma. )vi problemi s kojima se susreemo u ,ivotu temelje se konano na nepoznavanju uma i njegove &unkcije. -z ovog primarnog problema" nastaju razni sekundarni problemi ( kako da ispunimo svoje ,elje" ili kako da izbegnemo ono ega se plaimo ( koji" koliko god da su va,ni" jesu samo prirodne posledice ovog osnovnog nepoznavanja uma. /a primer" ako ne znamo kako ispravno da vozimo automobil" pitanje gde da se zaputimo postaje neva,no. 1e%utim" ove izvedene probleme mi uzimamo kao primarne ili krivimo druge za to" pretvarajui ih u drutvena" moralna ili politika pitanja" ne shvatajui da iza njih stoji samo jedan problem J nepoznavanje uma. -z pogrenog razumevanja uma" razviemo pogrene ideje o svetu i upasti u potekoe u naoj drutvenoj interakciji. 2a upotrebimo drugu analogiju" ako ne razumemo kako vatra radi" mo,emo se ispei. +o ne znai da smo loa osoba ili da je vatra loa" ve da ne razumemo vatru i njene atribute. Um ima svoje kvalitete i" poput vatre" mo,e se koristiti i za dobro i za loe. 1o,e pru,iti veliku radost ili izazvati stranu pusto u svetu" kao to je istorija pokazuje iznova i iznova. )vi psiholoki problemi nisu nita vie nego pogrena upotreba uma" to proizlazi iz neznanja o tome kako um radi. *eenje za sve nae mentalne probleme je da nauimo da ispravno koristimo um. +o je istina bez obzira koji psiholoki problemi su u pitanju. Va,nije od bilo kojeg ispitivanja naih linih ili socijalnih problema je edukacija o prirodi uma. )vi problemi koji su naizgled va,ni i neposredni J recimo" da li emo biti voljeni ili da li e nai prijatelji i naa porodica biti sretni J nisu pravi i ne mo,emo ih reiti direktno. Pravi problem je kako da koristimo najva,niji i sredinji instrument u naim ,ivotima J sam um. Uenje kako da pravino koristimo um ne samo da reava nae psiholoke probleme" ve nas usmerava ka naem viem potencijalu samospoznaje. +o vodi duhovnom ,ivotu" koji je nae stvarno zanimanje kao svesnih bia. $nda mo,emo da nadi%emo um ( koji je zapravo ogranien ( do iste svesti neograniene vremenom" prostorom ili uzronou. 'a sve stvari u ,ivotu" moramo poeti s razumevanjem uma.
17
%m kao o<jekat -ako smo oduvek imali um" veina nas nikada nije odvojila vremena da se njime pozabavi. 'avirimo u na um. 'a to je potrebno da zakoraimo unutra i preuzmemo ulogu posmatraa. 1oramo postati svedok uma i njegovih &unkcija. 'amislite da su vae misli reka a vi sedite na obali i posmatrate ih kako promiu. /auite da posmatrate sadr,aj uma koji protie" bez osude ili meanja" ba kao kada posmatrate reku ili krhotine koje reka nosi. 'auzevi takav stav svedoka" lako mo,emo spoznati um i njegove aktivnosti. Uoiemo razne &luktuacije u mislima" oseajima i impresijama" i razna stanja budnosti" sanjanja i dubokog sna. +rebalo bi da nastojimo da zadr,imo nau svest sa stavom nekoga ko je svedok umu. +o je klju za pravu spoznaju uma. 2okle god smo uhvaeni u umne aktivnosti" ne mo,emo videti um kakav jeste" ba kao to ne mo,emo posmatrati ta se doga%a u pozoritu ako je naa pa,nja zadubljena u &ilm. 7ta god da posmatramo" recimo au na stolu" jeste objekat koji postoji izvan nae svesti" koja ga opa,a. -pak" ne opa,amo samo vanjske objekte" tako%e opa,amo unutranje objekte. Primetiemo da li su nai organi ula pronicljivi ili ometeni" odnosno kada naa vizija poinje da slabi. -sto tako mo,emo posmatrati nae emocije" nae misli" pa ak i na vlastiti ego" koji su &luktuirajui &enomeni" ako se dublje zagledamo. 1o,emo posmatrati &unkcije uma kao to mo,emo uoiti kretanje naeg tela. 3a kao to oko nije oteeno u trenutku kada aa padne na pod i razbije se" tako i svest nije oteena kad sadr,aj uma postane izmenjen ili oteen. )vest koja je svedok je izvan objekata i situacija koje posmatra. 2akle" prva stvar koju pratimo o umu je da je um" poput neeg uoljivog" ustvari objekt. Um je materijalan i deo je vanjskog sveta. $n pripada nama" ali to nije ono to mi uistinu jesmo" ba kao to naa kua pripada nama" nismo mi kua. $vo mo,e biti okantno za razmatranje" ali je zapravo neto to intuitivno znamo. #ada govorimo o Gsvom umu"H de&iniemo um kao objekat koji pripada nama" a ne kao sebe. Um ima materijalnu strukturu" skup vidljivih energija i stanja. +o ne znai da je um grub objekat poput kamena ili da je organ u &izikom telu kao i mozak" ili da je posredi njegova hemijska priroda. Um nije &izika stvar" ve je suptilne prirode" etraian je i otvoren. #ao organski entitet" um ima strukturu" ciklus ishrane" poetak i kraj. Um je zaodenut izvesnim kvantumom energije" koja proizvodi razne opipljive e&ekte. #ao to mo,emo videti i koristiti obe nae ruke" tako svest mo,e percipirati i koristiti um. Ali" to zahteva vrlo visok nivo pa,nje. 'ahteva odvojenost od uma" to znai odvojenost od umnih aktivnosti i interesa. %m kao instrument 2ruga va,na injenica o umu" koja proizilazi iz materijalne prirode uma" jeste da je um instrument ili alatka. ?ulni organi su tako%e instrumenti ( oko je instrument vida" uvo je instrument sluha" i tako dalje. )lino tome" um koji deluje na obradi ulnih in&ormacija je sam po sebi instrument. Um je sredstvo koje sakuplja in&ormacije iz vanjskog sveta. Um je glavni instrument kojim se slu,imo kako bismo &unkcionisali u ,ivotu. Um je sredstvo spoznaje koju je osmislia #osmika -nteligencija kako bi omoguila svesti da stekne iskustvo. Um je najvea maina" najbolja kompjuter" najvee mogue ure%enje materije" pomou kojeg mo,emo spoznati materijalni svet. Primetite da govorimo o umu a ne mozgu. 1ozak je &iziki organ kroz koji um deluje. 1i nismo svesni samog mozga ili njegove strukture. )amo smo svesni naeg stvarnog misaonog procesa. Um nije mozak" ali je suptilniji. 1ozak je vozilo uma i re&lektuje njegove operacije" ali um nije ogranien na &iziki aparat mozga" kao to osoba nije ograniena svojom senkom. -majte na umu da govorimo o LsvomG umu" to znai um tretiramo kao instrument. 1o,emo usmeriti nau pa,nju. 1o,emo ukljuiti nau sposobnost rasu%ivanja. 1o,emo razviti svoju volju. 1o,emo negovati svoje oseaje. Ali ako je um instrument" onda mi nismo um" kao to nismo bilo koji drugi instrument kojim se koristimo u ,ivotu. #ao i u sluaju bilo kog instrumenta" mi smo ti koji se koriste njime i moramo znati sa njim da upravljamo" ne da dopustimo da nam on govori ta treba da radimo. 1e%utim" zaboravili smo da je um na instrument" iako govorimo o umu kao naem" a ne o sebi kao umu. Pustili smo umu da nam ka,e ko smo i ta da inimo. /akon to postanemo robovi uma" gubimo kontrolu nad svojom sudbinom i potpadamo pod ,elje uma" koje nisu nae vlastite ve dolaze iz vanjskog sveta.
18
7vest i um -za promene mentalnih &luktuacija krije se neprekidna svest" neprekinuti oseaj jastva ili bia" neprestana sposobnost za posmatranje" svedoenje i opa,anje. -ako se sadr,aj uma stalno menja" kao oblaci na nebu" postoji kontinuitet nae svesti" poput istog prostora kroz koji sve to mo,emo posmatrati bez vezivanja. )toga um nije svest. +o je instrument koji deluje preko svesti" kao kompjuter za kojim osoba radi. )vest" za razliku od uma" nema oblik" &unkciju ili pokret. /ije locirana u vremenu i prostoru" ve se izdvaja sa strane kao njihov svedok. /ije potaknuta delovanjem i ostaje netaknuta dobrim i loim rezultatima. 2a bismo imali ovu svesnost" moramo nauiti da iza%emo iz uma" to znai da se odvojimo od njegovih anga,mana. $vo je na pravi zadatak kao ljudskih bia i sutina duhovnog puta" bez obzira koji put odaberemo da sledimo. )ve dok smo u s&eri uma" nama dominira ono spoljanje i nismo u stanju da spoznamo unutranju stvarnost. )vesnost je ?ista )vest izvan mentalnog polja. /aa obina svest je uslovljena unutar mentalnog polja. )amo zato to svetlost iste svesti biva odra,ena na mentalno polje" um deluje kao da je svestan. Um" dakle" nije svestan" inteligentan ili samoobasjan. 2eluje kroz odraz veeg svetla" vee svesti u kojoj jedino prebiva razumevanje i sloboda. 1oramo nauiti da tra,imo to isto svetlo izvan uma. Jedinstvo um-telo Um je organski povezan sa &izikim telom. 1o,emo posmatrati to tako to primetimo kako se &unkcije naeg uma menjaju sa telesnim promenama" kako se nae ponaanje menja u skladu sa naom dijetom" obrascima ve,banja ili prijema ulnih utisaka. Um je tako%e neka vrsta tela ili organizma. $n ima svoj metabolizam" odgovarajuu hranu" otpadne materije" i poremeaje koji nastaju usled njegovog kvara. 8iziko telo je pre svega organ percepcije i izra,avanja. Uglavnom je sainjeno od ulnih organa" koji obezbe%uju percepciju" kao to su oi i ui" i upravljakih organa" kao to su glas i ruke" kroz koje se izra,avamo. 1ogli bismo rei da je telo gruba &orma uma. +elo postoji kako bi omoguilo umu da percepira i deluje. -pak" iako su kompleks um(telo organski ujedinjeni" um i telo nisu jedno te isto. Um mo,e delovati odvojeno od telesne svesti kao u snu" transu i nakon stanja smrti. +elo je objekat percepcije za um" kao kad posmatramo nae ruke" ili posmatramo sebe kako diemo. Veinu vremena nismo ba svesni samih tela" ali smo svesni akcija u koje je ono ukljueno. )vesni smo tela prvenstveno kada oseamo bol ili kada nama dominira sna,na telesna senzacija" kao to je seksualni u,itak. #ada govorimo" itamo ili radimo" tek smo donekle svesni naeg &izikog delovanja. *etko smo svesni naih unutranjih organa" poput jetre ili srca" osim kad smo bolesni. Uglavnom percepiramo povrinu tela kroz ko,u i ula. 2akle" mi smo u telu ali nismo telo. /a prava svest ili ista svest" me%utim" nadilazi i um i telo. $na je samim time oslobo%ena njihovih problema i ogranienja. Ali" da bismo doli dotle moramo se odvojiti od &unkcija um(telo. 3okacija uma /e postoji naroito mesto u &izikom telu gde se mo,e rei da um prebiva. Cde god usmerimo nau pa,nju" um je ve tu. Proverite sami. 7to god da pogledamo" bilo interno ili eksterno" um je s nama. Um nije u mozgu. /ije u oku ili ruci. Pomera se shodno naoj svesti. /ije ak ni ogranien na telo" jer mo,e posmatrati telo kao objekat i koristiti ga kao instrument. Uglavnom" mislimo da um prebiva u glavi ili srcu. Clava je centar za vanjski um koji deluje kroz ula. )rce je sredite unutranjeg uma ili oseaj prirode koja nadilazi ula. 1ozak je samo ekran na kojem se energija svesti iz srca re&lektuje. Ajurveda tretira srce kao sredite svesti. +o nije &iziko srce" ve jezgro svesti duboko unutar nas samih. /e bi trebalo da ovaj centar poistovetimo sa &izikom lokacijom. $n pro,ima sve nae mentalne aktivnosti. Atomska priroda uma /akon to smo se dotakli osnovne prirode uma" sada mo,emo ui u njegovu dublju strukturu. Pogledajte kako vaa pa,nja &unkcionie i kako se premeta. /ajva,nija stvar koju smo videli o strukturi uma je da je priroda uma atomska ili siuna" minijaturna. Um se sastoji od razliitih taaka misli" oseaja i senzacija" koje slede jedna drugu u brzom nizu. $pet" mo,ete to i sami uvideti. )edite mirno i vidite kako vaa ula rade" kada gledate u stablo recimo. Posmatrajte kretanje vaeg uma i kako pokuava da konstruie stvarnost objekta iz svojih pokretnih taaka pa,nje.
19
Um nema poseban oblik ili veliinu. Poprima oblik i veliinu objekta kojeg ispitujemo. -pak" uvek se sastoji od niza taaka pa,nje. Um nije atom koji postoji u prostoru" ve svest veliine take koja prethodi i nadilazi sve druge materijalne komponente i interakcije. -ako je um atomski po prirodi" mo,e da pro,ima telo kao celinu" kao to kap sandalovog ulja mo,e da pro,me celo telo svojim mirisom. /a taj nain" um se ne mo,e usredotoiti na razliite delove tela" ali ga mo,e motivisati kao celinu. )lino tome" mo,e da pro,me celo nae polje percepcije. -ako to traje samo trenutak" ovi trenuci slede jedan drugog" dajui nam oseaj itavog polja svesti. Atomska priroda uma dovodi do raznih ogranienja. 1o,emo se usredotoiti samo na jedan odre%eni predmet u isto vreme. /aa svest ima prirodu take u pokretu. +o nam omoguuje da nau pa,nju usmerimo u odre%ene pravce. U isto vreme pru,a umu mogunost da postane uzak i prikai se samo za one take gledita koje je ve video. 1i ne vidimo celinu" ve nastojimo da je izgradimo tako to ujedinjujemo razliita gledita. $vaj proces nas ograniava na perspektivu" i koliko god da je takvih perspektiva" uvek emo neto propustiti. Um je poput slikara koji pravi goblen. #onstruie stvarnost iz tzv. bodova. -pak" realnost e uvek ostati neuhvatljiva jer ovek nikada ne mo,e doi do celine preko &ragmenata. 'nanje uma je ogranieno takastom prirodom uma. Um daje niz snimaka koji nam omoguuje da izgradimo sliku stvarnosti. Ali" ovi snimci iskrivljuju stvarnost jer predoavaju samo jednu njenu stranu. #ao to je svaki um samo taka svesnosti" svaki je i jedinstven" ima svoja vlastita stanovita" a potencijalno i svoju inherentnu pristranost. )vako od nas je odan gleditu svoga uma. 1e%utim" esto zanemarujemo da vidimo da ova stanovita nisu univerzalna ili ak uobiajena" ve izraz ogranienja. )okretna priroda uma /aa pokretna mentalna panorama misli" emocije i senzacije otkrivaju promenljivu ili pokretnu prirodu uma. Um je vrlo nepostojan i nemogue ga je odvratiti od pokreta. +o je zato to um nije samo pokretna taka u prostoru" ve je i pokretna taka u vremenu. /ije samo da je um u pokretu" um je taj pokret. 3ez pokreta" um ne &unkcionie. /aa tok svesti nije nita drugo nego brzi takasti niz bljeskova mentalne aktivnosti. U stvari" um je glavna taka iz koje su ideje vremena i prostora konstruirane. $n je kao taka umetnikove olovke koja povlai linije da bi stvorila oseaj crte,a. Um se sastoji od niza mentalnih aktivnosti" koje nikada nisu iste" ak i za trenutak. Ako se zadubimo" vidimo da pokretljivost uma nije kontinuirana kao to je to tok vode ili ulja. ;ii na niz uzastopnih munja" koje prati diskontinuitet i brz sled" to nam omoguuje da steknemo jednu kontinuiranu sliku. Um" dakle" nije mogue da miruje" iako postoji mir koji je izvan uma. 7uptilna i osetljiva priroda uma .este li ikada pokuali da kontroliete svoj umK 3rzo shvatate da je um po svojoj prirodi suptilan i nepredvidljiv poput vetra. -ma snagu" energiju i pokret" ali ne i odre%eni oblik. Poput vetra" mo,emo posmatrati um lake kroz ono to pomera i na ta utie" nego direktno. Um" kao i vetar" nosi oblake misli i oseaja. -pak" um nije samo kao vetar" on je tako%e kao i sam prostor. $buhvata i pro,ima sve svoje sadr,aje" kao to platno sadr,i sve slike koje se nalaze na njemu. Um je najsuptilniji oblik materije. Um je vrlo osetljiv. +o je taj organ osetljivosti na kojem poivaju sva ula. )ve utie na um ili ga boji. )ve to vidimo ili osetimo ostavlja neki otisak ili trag na njemu. )toga umu treba pristupiti oprezno" naroito u dece. Um se lako mo,e povrediti" i u tom sluaju pravi barijere oko sebe i otupljuje svoju senzitivnost. /a um se lako utie i lako ga je uznemiriti" uzbuditi" deprimirati ili omesti. Um poprima oblik objekata kojeg opa,a. )toga je vrlo teko videti um. #ada se naa svest povue od ula" na um je i dalje pun misli i oseaja. +ek kada ispraznimo um" mo,emo ga videti i prepoznati njegovu pravu unutranjost" kao to platno odvojeno od slika koje se na njega projektuju" nema svoju zasebnu svrhu. Dualna priroda uma Uma" kao i sva materija" je po prirodi dualan. )astoji se od suprotstavljenih sila na razliitim nivoima interakcije. )klon je dualistikim reakcijama kao to je voletiDne voleti" ljubavDmr,nja i tako dalje. 7ta god pomislili" kreiraemo i suprotnost tome. Ako tvrdimo jedno" moramo tako%e sugerisati i ono to mu suprotno.
20
'ato je va,no ne optereivati um sa negacijama" grehom i krivicom. /a primer" ako ka,emo osobi da ne misli na majmuna" on ili ona e" naravno" misliti na majmuna. Ako ka,emo osobi da ne ini neto" upravo smo mu rekli da porazmisli o tome da to i uradi. Ako iznesemo misao da smo sretni" to ukazuje na ideju da smo tu,ni. 1isao uvek jaa svoju suprotnost. Um se kree izme%u suprotnosti i sklon je neodlunostima ili krajnostima. ;ako postaje uhvaen u suprotnosti ili postaje ,rtva vlastite sklonosti ka preokretu. -z tog razloga ne trebalo da silimo um u bilo kom smeru" ve da poradimo na tome da ga rasteretimo bilo kog ekstrema. #e ko!e sa kontrolom uma 'bog svoje prirode koja je nestalna" takasta" suptilna i dualna" um je teko uhvatiti i gotovo nemogue kontrolisati. -ma sopstvenu prirodu i sopstveno kretanje" koje te,i da utisne u nas ili da nas uini da budemo tome podlo,niji. Uistinu" ne postoji nita te,e od kontrole uma. ;judski ,ivot nije nita drugo nego borba u kojoj uimo da kontroliemo um. Ukoliko to postignemo" sve smo uradili i ostvarili najte,u stvar u celom svemiru. /emogunost kontrole uma uzrokuje tugu i izaziva proces bolesti. %m i misao Um nije nita drugo nego misao" koja je proces uma. Um je subjekat sainjen od naih misli. $duzmi misli od uma i um e nestati. #ako se kreu nae misli" kree se na um" i to je ono to postajemo. 1isaone &orme su tako%e materijalne i utiu na nas kao mali" gotovo neprimetni" takasti elektro(okovi. /a um stalno odailje i prima misaone &orme" koji ga ili podi,u ili sputaju. #ada postanemo svesniji" uimo kako svesno da projektujemo pozitivne misaone &orme i izbegavamo one negativne. Veina leenja se sastoji od promene oblika misli koji dominiraju naim ,ivotima. 1oramo da nauimo da projektujemo misli koje obiluju mirom" ljubavlju i skladom kako bismo ponitili misli koje vode u sukob" nezadovoljstvo i uznemirenje koje slabe nau &iziku i mentalnu vitalnost. 1e%utim" ima raznih vrsta misli koje se pojavljuju u mnogim slojevima. )amo ako promenimo nae najdublje misli mo,emo zaista promeniti sebe i nadii granice uma. +o je puno vie od menjanja naih ideja o stvarimaB to znai promenu naih najdubljih oseaja i instinkata. +o zahteva duboke molitve i meditacije" duboko energizovane i koncentrisane vie misaone &orme pomou kojih se mo,emo suprotstaviti duboko ukorenjenim navikama i zavisnostima. )raktian eksperiment sa umom -stra,ite sami prirodu vaeg uma. Uzmi objekat" po mogunosti iz prirodnog okru,enja" npr. drvo. Usmerite pa,nju na njega. Primetite kako se vaa pa,nja menja iz momenta u momenat dok pokuavate da ga posmatrate. Primetite kako" kroz niz promene u percepciji" kreirate ideju ili potpunu &ormu drveta" koje nikada ne vidite u celini. Pokuajte da dr,ite svoju pa,nju na jedan deo drveta. Primetite kako vaa pa,nja ne mo,e da ostane na jednom mestu" ve se stalno kree sama od sebe. #ao daljnji eksperiment" ispitajte svoje emocije. Pogledajte kako &unkcionie va um kada ste ljuti ili tu,ni. $bratite pa,nju na promenljivu prirodu emocija" to je jaa emocija" krae traje. Pogledajte kako su blisko povezani svi%anje i nesvi%anje" ljubav i mr,nja" te kako emocije variraju poput talasa na moru. 2alje" pogledajte sopstvene misli. Pogledajte kako jedna misao sledi drugu u brzom sledu" sa usiljenim i udnim tokom. -spitajte navike vaeg obrasca razmiljanja. Primetite da puno toga o emu razmiljate ima malu praktinu vrednost" te da je u pitanju samo posesivno kretanje uma kroz sopstvene brazde u memoriji. #onano ispitajte ego ili G.a(misao.H Vidi kako je to koren ostalih misli i kako je um u osnovi samo(zatvoren po svojoj &unkciji. Pokuajte da ne pomislite na misao G.aH. Vidite da to nije mogue. H.aH je svojstvena re&erentna taka" sredite uma. /auite da koristite svoj um kao oru%e" razvijte razne takve eksperimente ili opservacije" i na taj nain ete prestati biti ,rtva ovog suptilnog instrumenta. /akon to smo nauili da posmatramo um" prestaemo da budemo ,rtva onoga to se doga%a u naem umu. )ticanjem kontrole nad naim umom" prestaemo da zavisimo od impulsa koji dolaze kroz ula i od uticaja iz vanjskog sveta. 3iemo u mogunosti da budemo to to uistinu jesmo i stvoriti ono to je u skladu s te,njama naeg srca.
21
D. )et elemenata i um
.este li ikad gledali na delovanje svog uma na nain kako posmatrate svet Prirode oko vasK Ajurveda ka,e da ako ,elimo da shvatimo kako na um &unkcionie" najbolji nain je da pogledamo kako priroda deluje. 1oramo videti kako vetar" vatra i kia deluju na psihu. 1oramo da nauimo da posmatramo oluju emocija" svetlo ili polu(svetlo razuma" i sve ritmove kroz koje ne samo nae telo" ve i na um i ula potpadaju. Um je &ormacija prirode" stvoren od strane njene prekrasne organske inteligencije. Um ima istU osnovnU strukturu kao svemir i sledi iste nepromenljive zakone. 9ivimo u viedimenzionom kosmosu" to podrazumeva da materija" energija i misli deluju na paralelnim i me%uzavisnim nivoima" bilo u sluaju velianstvenog kristala ili divovskog lotosa. )vaki nivo nam poma,e da razumemo one ostale i" kroz vanjske" dobijamo klju za unutranje. Pet elemenata ine jednu od glavnih tema Ajurvedske misli" i srodnih duhovnih sistema i sistema isceljivanja. $ni su veliki analogi za celokupno postojanje. 1e%utim" veina nas ne razmilja o umu u terminima pet elemenata. -pak" kao deo prirode" um tako%e odra,ava velike elemente kroz koje priroda &unkcionie. 'a uvo%enje ajurvedskog koncepta uma" pristupiemo mu u skladu s elementima. %m i elementi Um nadilazi svih pet grubih elemenata" jer pomou uma mo,emo opaziti sve elemente i njihove me%usobne odnose. 1o,emo posmatrati" zamiljati i kontemplirati zemlju" vodu" vatru" vazduh i etar u raznim njihovim oblicima. -pak" elementi bacaju svetlo na to kako um radi. -ako su elementi u umu suptilniji od onih u telu" zadr,avaju iste osnovne atribute i dejstva. 1o,emo razumeti mentalne elemente kroz analogiju &izikih. Um je prevashodno kreacija Prirodnog elementa etra. U sutini" um je kao prostor ( ekspanzivan" otvoren i svepro,imajui. #ao i prostor" sadr,i bezbrojne &orme" a da nije njima zatrpan. 7to um vie evoluirala" vei je i njegov prostor. 1anje evolutivan um ima manje ekspanzivan prostor. +uga je nita drugo nego stisnuti umni prostor" poput ptice u kavezu. 3la,enstvo je neogranien umni prostor" poput ptice koja slobodno leti nebom. 1e%utim" u pokretu je um nalik vetru. Vazduh je njegove sekundarni element. /ita se br,e ne kree od uma. 3r,i je i od brzine svetlosti. 'aviri u svoj um. Uvek je zauzet koordinisanjem tela i ula" prikupljanjem in&ormacija" prosu%ivanjima" emotivnim reakcijama i beskrajnim razmiljanjima. $vo neprestano kretanje se doga%a zbog povezanosti uma sa elementom vazduha. -ako su etar i vazduh glavni elementi povezani s umom" ostali elementi tako%e imaju svoje mesto u umu. Um ima svoju vatru ili svetlost kroz koje percepira stvari. +o daje umu kvalitet sjaja i mo razumevanja. )lino tome" um ima vodeni kvalitet emocija" empatije i oseanja. #onano" on nosi odre%enu te,inu zemlje" memorije i vezivanja. Um sadr,i sve elemente u sebi u skladu sa svojim razliitim kvalitetima i dejstvima. /ajsuptilniji aspekt elemenata sainjava um. Umni prostor je suptilniji nego &iziki prostor" koji pro,ima. Vazduni deo uma koji ga pokree putuje ak br,e od vetra. Vatra u umu ak mo,e da uoi sve vanjske oblike svetla. Voda u umu ili emocija je suptilnija ak i od vanjskog vazduha. 'emlja u umu" umna te,ina vezanosti i miljenja" se ne mo,e izmeriti. #auzalni ili semeni nivo elemenata ine um i kroz to stvaraju grube ili &izike elemente. #ri sloja uma Um se sastoji od tri osnovna sloja ( unutranjeg" sredinjeg i vanjskog. :! Unutranji um se sastoji od dubokog jezgra oseanja i znanja. $n uva tendencije koje nosimo duboko u sebi i koje se nikada mo,da nee ispoljiti ili biti uhvaene u naem vanjskom ,ivotu. <! Vanjski um je deo uma kojim dominiraju ula i emocije sa kojim obino svakodnevno &unkcioniemo" prikupljajui utiske i delujui u vanjskom svetu. =! )redinji um je naa sposobnost dovo%enja vanjskih impresija ka unutra i iznoenja unutranjih sklonosti ka spolja. $n posreduje izme%u prolaznih ulnih impresija i emocija s jedne strane" i dubokih i trajnih unutranjih oseaja s druge strane. 2eluje kroz razum i percepciju kako bi nam pomogao da &ormiramo sud i donesemo odluke. $va tri aspekta uma slede slian model kao Vata" Pitta i #apha ili vazduh" vatra i voda" premetajui ovaj energetski nivo na jedan dublji nivo.
22
%nutra nji um ili du<lja svest - (a+duh Vazduh postoji u umu kao osnovna mentalna osetljivost ili dublja oseajna priroda. +o je pozadinsko vibracijsko polje energije" navika i tendencija koje odr,avaju um" kojim neprestano razmiljamo. Vazduh je kapacitet uma kojim povezujemo stvari" prepoznajemo sebe i pomou kojeg oseamo da smo ,ivi. #roz njega se kreemo" delujemo i &unkcioniemo kao svesna bia. $n sainjava srce ili jezgro svesti" to nije uvek vidljivo na povrini" ali je motiviua sila iza ostalih &unkcija uma. Poput vazduha" um poseduje kapacitet za promenu" odgovor i trans&ormaciju" a sastoji se od raznih energija i impulsa u samoreguliuem polju. /aa svest je polje kretanja" interaktivni dinamizam tendencija" latencija i impresija" od ega samo nekolicina dopre do vanjskog ili samo(svesnog uma koji dominira naim normalnim budnim stanjem. Veina onoga to mi zovemo nesvesno" podsvest i nadsvest je taj unutranji um" kojeg obino nismo svesni. $vo vibratorno polje jezgra misli i oseaja je" me%utim" uslovljena svest. $na predstavlja spontane i automatske navike i tendencije u nama. $na se razlikuje od iste ili bezuslovne svesti koja je nae pravo .astvo. 7redi nji um ili Inteligencija - (atra Vatra postoji u umu kao racionalna ili diskriminatorna sposobnost koja nam omoguava da sagledamo i prosudimo stvari. /ae poimanje onoga to je istinito i la,no" stvarno i nestvarno" dobro i loe" vredno ili bezvredno je ishod ovog kapaciteta da izvaga" izmeri i oceni. +o nam omoguava da ispitamo impresije da razlikujemo objekat od nae impresije o njemu. $moguava nam da sudimo naa iskustva i otkrijemo ta ona zapravo znae. /a taj nain" on posreduje izme%u unutranjeg jezgra svesti i naih vanjskih ulnih &unkcija. *azum" poput vatre" ima toplu i sjajnu prirodu koja pru,a mogunost za utvr%ivanje i razlikovanje. *azum" poput vatre" gori" vari i pretvara materiju u suptilnije oblike koji hrane nau svest. *azum probavlja nae impresije" oseaje i misli i doputa nam da izvuemo znanje iz njih" stavljajui svaki na svoje odgovarajue mesto u odnosu na nae razumevanje stvarnosti. -nteligencija je deo nae svesti artikulisana racionalno i" prema tome" nama dostupna. Vei i neartikulisani deo uma" dublja svest" ostaje nedokuiva naem obinom umu" i zato se ini da je mrana. Ulazimo u racionalni deo uma za va,ne procene" odluke i radi dostizanja pravog razumevanja. +o je deo veeg polja svesti koji smo izneli napolje i nainili svojima. (anjski um" sen+acija-emocija - (oda Voda postoji u umu kao emocionalna priroda" kao naa sposobnost da se spojimo s vanjskim svetom" to je potraga svesti za poprimanjem oblika. +o ukljuuje i nae sposobnosti da okupimo ulne impresije i odgovorimo na njih kroz prihvatanja i neprihvatanja" privlanost i odbojnost" strah i ,elju. Voda je &ormativni aspekt uma koji nam omoguuje da osmislimo" planiramo i gradimo svoju stvarnost. $na je temelj volje" motivacije i delovanja u vanjskom svetu. +o je deo uma" koji uvek tee prema van" tra,ei da se utelovi u materiji i akumulira za sebe stvari ovog sveta. )lino tome" uvek prikuplja utiske izvana" doputajui nam da ih uvamo i akumuliramo unutra. #roz vanjski um i njegove izra,ajne sposobnosti" delujemo u svetu i oseamo sebe kao deo vanjske stvarnosti. +o je ono to obino znamo kao um koji sadr,i nae uobiajene misli" emocije i senzacije. Dva nivoa Jastva Postoje dva osnovna nivoa jastva" izme%u kojih &unkcioniu tri aspekta svesti. Vanjsko jastvo se de&inie prema telu" naem &izikom identitetu. ) druge strane" unutranje jastvo je na oseaj iste subjektivnosti" isto G.a samH iznad svakog telesnog identiteta. +o se mo,e razumeti prema modelu zemlje i etra. (anjsko Jastvo" 2go - 4emlja 'emlja postoji u umu kao ego" oseaj odvojenog jastva kroz koji se oseamo kao ograniena osoba" poistoveeni s odre%enim telom u vremenu i prostoru. Ago nas povezuje s &izikim telom i omoguuje nam da obavljamo njegove &unkcije kao da su nae vlastite. Pru,a oseaj jastva u svetu" tako da mo,emo delovati unutar njega.
23
Ago pru,a objektivni re&erent ili identitet za jastvo. 2eluje kroz subjektivni imid, ili subjekt(objekt kombinaciju. +o je jastvo u procesu" u nastajanju i uvek traga za sticanjem ili postignuem. #roz ego(svest" mi pokuavamo da postanemo neko" ili da dostignemo neto u vanjskom svetu. +o je objekti&ikovana svest. %nutra nje Jastvo" Du a - 2tar Atar postoji u umu kao osnova njegovog um(prostora" pozadinski kapacitet za sve mentalne &unkcije" vibracije i impresije. 3ez prostora" um ne mo,e da &unkcionie i nema prostora za kretanje. Ali" zbog vanjskog prostora" retko smo svesni ovog unutranjeg um(prostora. Ulazimo u njega onda kada nauimo da postanemo odvojeni i kada prestanemo da se poistoveujemo s aktivnostima uma. $datle mo,emo posmatrati um i transcendirati ograniene obrasce" koji su poput oblaka u ovom viem umu(prostoru. *e&lektovani u ovaj um(etar" otkrivamo na vii identitet ili duu" svesnog posmatraa koji nadilazi bilo koje telo" sliku ili identitet. Unutranje jastvo je ista subjektivnost" isto G.a samH ili G.a sam ono to jesamH" za razliku od G.a sam ovoH ili Govo je mojeH" to je samore&leksija koja sainjava ego. Unutranje jastvo je zadovoljno u svojoj samovrednosti i pronalazi mir u sopstvenom identitetu. /ema potrebu da traga za bilo im u vanjskom svetu" koji se pojavljuje kao senka pred njim. 3a kao to nas ego ili spoljanje jastvo razdvaja od drugih bia" dua ili unutranje jastvo nas ujedinjuje s njima. #ao to ego poseduje viziju razliitosti" dua ima viziju jedinstva. #ao to se ego hvata za &ormu" dua mo,e da razabere sutinu. -pak" individualno .astvo ili dua je jo uvek povezana s kompleksom um(telo i njegovim uslovljenostima. U svom istom obliku" liena vezanosti za um" postaje univerzalno .astvo koje nadilazi svaki individualni identitet i iznad je svake mani&estacije. +o je jedinstvo individualnog sa univerzalnim .astvom u kojem prebiva oslobo%enje i besmrtnost. $vo Vie .astvo je ista ili bezuslovna svest" izvan razliitih umnih stanja. )et nivoa uma Atar ( Vie .astvo Vazduh ( Unutranja )vest Vatra ( -nteligencija Voda J ?ula Um 'emlja ( Ago Delovanje umnih nivoa Vanjski um predstavlja vrata preko kojih impresije iz vanjskog sveta ulaze u nau svest kroz kapiju ula. -nteligencija" ili sredinji um" je vratar koji odre%uje koji odre%uje koje impresije i koje energije mogu da pro%u. )vest" ili unutranji um" je unutranjost prostorije u kojoj se te energije skladite u vidu memorije i tendencija" nakon to im se odobri ulazak. .ednom kada su impresije deponovane u naoj unutranjoj svesti" one rastu poput semenki i konano nas nagnaju da delujemo shodno njihovoj prirodi. $ne stvaraju razliite motivacije" koje rezultuju u delovanju ili karmi koja usmerava na ,ivot. -mpresije ne ulaze automatski u unutranji um. $ne samo ulaze kada odreagujemo na stvari u vidu dualistikih emocija" svi%anja i nesvi%anja" ljubavi i mr,nje" prihvatanja i odbijanja. Puka ulna percepcija sama po sebi ne uzrokuje na vanjske energije da prodru u um. Posmatranje sa strane spreava vanjske sile da prodru u um" doputajui nam da ih posmatramo kao one to one i jesu i odgovorimo na njih ispravno. /evezano posmatranje upravo mo,e da svari impresije" omoguujui nam da iz njih nauimo" a ne da budemo njima ogranieni. U svojstvu vratara" inteligencija ima kapacitet da kontrolie vanjski ili senzorni um i odredi ta e proi unutra. +o zavisi od naela po kojima je na razum istreniran da deluje. Ako naa sposobnost razmiljanja nije jasna" onda racionalizujemo nae simpatije i nesimpatije" umesto da uvidimo sutinu stvari. *azum" kao podmieni portir" dozvoljava bilo kakav uticaj na um a onda tra,i razlog da opravda njegov ostanak. /a unutranji um" dublja oseajna priroda srca" je pasivan i nevin kao dete. 'a ta god da otvorimo nae srce" ostaje pohranjeno u njemu. $seajna priroda je senzitivna i ranjiva. 1o,e postati uznemirena ili motivisana bilo ime to propustimo unutra. )toga je vrlo va,no da razlikujemo ispravno ono to putamo u svoje srce. .ednom kada stvari prihvatimo na nivou srca" smatramo ih vlastitim i vie ih ne tretiramo objektivno" ba kao to majka nikada ne mo,e kritikovati svoju decu.
24
,paEajni proces )ada emo se pozabaviti naim opa,ajnim procesom" radi daljeg pojanjenja. Prvo prikupljamo impresije shodno tome gde usmeravamo nau pa,nja. /a primer" gledamo kroz prozor i vidimo pojavu i odeu osobe koja prolazi pored. +o je &unkcija vanjskog uma. 2rugo" ocenjujemo impresije i dolazimo do zakljuka o tome ta taj objekt predstavlja. +o je na komija. +o je &unkcija inteligencije. +ree" impresija objekta biva pohranjena u nau duboku svest kao memorija. )etimo se da je komija prolazio jutros pored kue. U tom procesu ego u jednom trenutku ispliva na povrinu" obino nakon prepoznavanja objekta. #ada prepoznamo naeg komiju" setimo se da nam se dopada zbog neke opaske koju je o nama rekao. Vanjski um radi na odabiru i prikupljanju impresija. $n pru,a slike poput objekta vi%enog u ogledalu" to je samo prikaz ali ne i opa,aj. -nteligencija ili sredinji um nam omoguava da prepoznamo odre%ene predmete iz podruja impresija. Ago nam omoguava da identi&ikujemo impresiju kao da pripada nama ili da subjektivno odreaguje na nju. Unutranji um" ili oseajna priroda" omoguava impresiji da bude pohranjena i podstie nas da sauvamo oseanje o tome. Akcija Vanjski ili senzualni um nam omoguava da delujemo. +o je instrument kojim se ideje prenose do organa za delovanje. Pomou nae inteligencije" u stanju smo da znamo ta radimo. $na odre%uje ideju" svrhu ili cilj iza naeg delovanja. Pomou ega smo u mogunosti da identi&ikujemo s onim to inimo u smislu G.a radim toH ili G.a radim ono.H Pomou unutranjeg uma" u stanju smo da osetimo posledice onoga to radimo unutar sebe kao dugorona srea ili tuga. /aa intencija ( ono to ,elimo da uinimo J koju odre%uje razum" odabire ulne impresije za koje smo otvoreni. /a taj nain" akcija i percepcija uvek idu zajedno. Postoji bilo koji broj impresija koje se deavaju u bilo kom trenutku" ali mo,emo registrovati samo one koje smatramo va,nim. Prema naim planovima i akcijama" uvek se kreemo u odre%enom smeru" poput oveka koji vozi automobil. Primetiujemo i naglaavamo samo one impresije koje idu uz cestu kojom smo odabrali da putujemo. Nivoi svesti Ago" ili vanjsko jastvo" je sposobnost da nau svest poistovetimo s vanjskim objektima i situacijama. Ago uvek donosi vanjske impresije u um i ini da zavisimo od o njih. $n nam govori: G.a sam ovoH ili Govo je moje.H /a taj nain nas ini zavisnima od vanjskih stvari u pogledu naeg identiteta i sree. *etko smo svesni podloge uma(prostora ili unutranjeg .astva" osim ako ne nauimo umee samo(posmatranja kroz meditaciju. +ada mo,emo da sebe odvojimo od vanjskog identiteta" delovanja i uplitanja. $no to obino nazivamo misao je kretanje vanjskog ili senzualnog uma u njegovoj ulozi onoga ko planira i kalkulie. +akve misli su: G9elim da to uinim" sutra bi trebalo da uinim onoH" i ostale aktivnosti ega. Amocije su tako%e obino povezane sa pokretom senzualnog uma" G.a ,elim da imam ovoH ,elja!" ili G.a ne ,elim da iskusim onoH strah!. /aa emocionalna reakcija biva pokrenuta ulnim impulsima. -nteligencija &unkcionie kada nastojimo da utvrdimo ta je istinita" prava" ili trajna vrednost ili dublje znaenje neega. +ako%e &unkcionie kad god treba da identi&ikujemo predmete u vanjskom svetu. )rce ili svest je dom naih duboko ukorenjenih stanja uma" nai trajnih oseaja ili sr, naeg iskustva. 2o toga sti,emo samo kada duboko oseamo" u kriznim trenucima u naim ,ivotima ili trenucima kad smo na vrhuncu. /ormalno svih pet &unkcija su pomeane" zbunjene delovanjem ega" pa ne mo,emo ispravno da ih razlikujemo. Ago boji na razum i iskrivljuje nau inteligenciju. +o motivie oseajni um da traga za stvarima u vanjskom svetu. +o baca senku preko srca i su,ava na oseaj senzibiliteta za njegove limitirane identitete. $bino naa svest obitava u vanjskom umu" ozarena svetlou ula. 'bog neodoljivog izobilja ulnih impulsa sa kojim operiemo" vrlo je teko ostati neuhvaen njima. .edino kada kontempliramo" rezonujemo ili duboko razmiljamo" uistinu mo,emo ui u sredinji um ili inteligenciju. )amo kada duboko oseamo stvari" a naroito u dubokom snu i u trenutku smrti" kada se povuemo iz domena ula" uistinu dose,emo do unutranjeg uma. Unutranji um je za nas tamno carstvo" jer je naa pa,nja usmerena izvana kroz vanjski um. )amo ako se povuemo iz naeg uea u vanjskom svetu ula" unutranji svet ili podruje unutranjeg uma postae rasvetljeno. +ada" kada zatvorimo oi" umesto mraka videemo svetlost. Prava psihologija je potrebna radi rasvetljavanja tog unutranjeg sveta. Unutranji um je tamna unutranjost" koja je uglavnom nepoznata za nas i koja" kao tamno podruje" te,i da stvori negativne uslove i pohrani ono to ,elimo da izbegnemo.
25
$sim ako ne nauimo kako da zavirimo unutra" ostaemo zarobljeni u vanjskom umu ne znajui kako da se probijemo kroz jezgro neznanja koje je u nama. -deja vanjskog jastva ili ega dr,i nau svest zarobljenu u vanjskom umu. )amo u kontaktu s naim unutranjim .astvom mo,emo otkljuati tajne svesti. )siholo ki pro<lemi i energetika uma )ve dok su elementi u naoj svesti izvan ravnote,e" um mora biti uznemiren. /eravnote,a energije uma" poput biolokih principa u telu" stvorie bolest ili nemir. Prava priroda uma je suptilna i mora biti proiena od grubih elemenata" naroito elementa zemlje koji se akumulira kroz ego. )vest i unutranje .astvo nose prirodu vazduha i prostora. )ve dok smo uhvaeni u te,e i ni,e &unkcije uma" njegova istinska priroda ostae skrivena. /e radi se samo o balansiranju sila u umu" ve o produhovljenju uma. 1oramo da snizimo ni,e &unkcije i otvorimo one vie. 1oramo da napravimo vanjsku ulnu orijentaciju za unutranju duhovnu svest. /ai psiholoki problemi nastaju u vanjskom umu kada nastojimo da na%emo sreu kao &izika bia ili ego( jastvo. $ni ostavljaju o,iljke kao o,iljke u unutranjem umu" kao to i bolest zapoinje s vanjskim &aktorima kao to je loa ishrana ili izlaganje patogenima i postepeno poinje da deluje na nae unutranje organe i tkiva. 2a bismo iscelili um" moramo proistiti um i supstance koje ga ine. 2a bismo to uinili" moramo shvatiti nau svest i njene &unkcije. )ada emo se pozabaviti svakom od njih zasebno. U tom pogledu emo se bazirati na tom energetskom nivou" dr,ei se elemenata u pozadini.
26
Deo II 2N25;2#I*A 7(27#I
/akon upoznavanja sa Ajurvedskim poimanjem uma i tela" spremni smo da zaronimo u dubinu Ajurvedskog poimanja svesti i njenih &unkcija. .oga i Ajurveda dele mentalno polje na svest" inteligenciju" um i jastvo i objanjavaju svaki zasebno sa njihovim interakcijama. 3ie objanjeno kako da razumemo te razliite aspekte uma u naem vlastitom ,ivotu i ponaanju. $va in&ormacija proistie i nadovezuje se prethodne odeljke gde je bilo rei o elementima" gunama i biolokim principima i njihovom dejstvu na um. )ada emo dublje zai u pitanja ko smo i sva glavna pitanja naeg postojanja" od podsvesnog do nadsvesnog i dalje. 2ubina vedskog poimanja uma i svemira bi trebalo da bude pojanjena to nam poma,e da u%emo u dublje nivoe vlastite svesti. Potrebno je spomenuti da se ovaj materijal mo,da nee tako lako i brzo razumeti" ve da e biti potrebno neko vreme da se asimilira. *azumevanje nae svesti nije samo stvar sluanja i itanja" ve se odnosi na duboke misli i meditaciju.
27
F. %slovljena svest: (e!e mentalno polje
7aEetak )ada e biti rei o unutranjem um kao GsvestiH jer je to dublji nivo svesti od naih obinih misli. 1e%utim" kao to je ranije navedeno" to je G uslovljena svest"H vezana poljem vremena i prostora" a ne ista ili bezuslovan svest koja je bezvremena i beskrajna. 3ezuslovna svest je nae istinsko .astvo" iznad svih deavanja u umu. Uslovljena svest se sastoji iz misli na svim nivoima ( svesnog" nesvesnog ili nadsvesnog. 3ezuslovna svest se sastoji od svesti oslobo%ene od misli izvan svih ideja" emocija i senzacija" ma koliko da su one suptilne ili velike. @elokupan poduhvat duhovnog rasta se sastoji u pomeranju od uslovljene ka oslobo%enoj svesti. Uslovljena svest je skladite svih seanja i vezanosti" odakle potiu svi psiholoki problemi. Uslovljenost uma iskrivljuje nau percepciju i remeti nae emocije. Avurvedska psihologija radi na tome da umiri uslovljeni um" uklanjajui njegove negativne obrasce koji vode u bolest i tugu. 1e%utim" uslovljeni um nije samo lian" ve se povezuje sa ostatkom uslovljene svesti" sa svim mislima koje postoje unutar svemira" i umovima svih bia. /e mo,emo ispitati sopstveni um a da se ne osvrnemo na celokupan ,ivot. 7vest G unura nji svet 7ta je svestK ?ime razmiljamo" oseamo i opa,amoK #ako to da smo uopte bilo eda svesniK -ako je lako postaviti ova pitanja" teko je na njih dati odgovor. /ain da do%emo do odgovora je da zavirimo u sopstvenu svest i nejne &unkcije. )vest je najlepa stvar u svemiru. /e postoji granica njenih dubina ili njenog poimanja. $na je poput ogromnog okeana" ali sve dok ne znamo kako pravilno da plovimo njome" mo,emo zalutati. Ako zaronimo u nju bez pravilne pripreme" mo,emo se utopiti. Veina psihiki poremeenih osoba su do te mere uronjeni u sopstvenu unutranju svest da vie nisu u stanju da &unkcioniu u vanjskom svetu. /ama deluju kao da su uhvaeni u iluzijuB u stvari" oni mo,da imaju pristup dubljoj stvarnosti" iako ne na zdrav nain. )vest je na unutranji svet. #ada jogi zaviri unutra vidi kako njegova svest pulsira s kosmikim silamaB me%utim" kada mi pogledamo unutra" vidimo samo mrak ili maglovita seanja. /aa vanjska vizija nas zaslepljuje. +oliko smo uslovljeni jakim svetlom ula da ne opa,amo suptilno svetlo svesti. 'nanje o to me kako da posmatramo sadr,aj nae svesti je najva,niji deo mentalnog i duhovnog razvoja. Ajurveda nudi speci&ine discipline i tehnike meditacije za tu svrhu. #ada je svest prosvetljena" nadilazimo sva vanjska ogranienja. Vie nema potrebe z iskustvom vanjskog sveta" jer smo nauili lekciju ( sve je unutra. /a sanskritu se vee mentalno polje ili polje misli" naziva @hitta" od korena GchitH" to znai Lbiti svestanG. @hitta se odnosi na vii um: nesvesno" podsvesno" samosvesno" i nadsvesno. @hitta je um ili svest u celini" polje koje kreiraju nae misli. +o se naroito odnosi na unutranje jezgro uma" na na centar istog oseaja i direktnog znanja. @hitta je unutranji um ega je naa vanjska ili lina mentalnost samo razvijeni segment. *adi lakeg praenja" ovde termin @hitta oznaavamo kao GsvestH" ali ne treba da zaboravimo da je to samo aproksimacija. Veina @hitte nije dostupna obinom umu. )amo kod duhovno razvijene osobe je polje svesti potpuno osveeno ili probu%eno. +akva osoba ima pregled celokupnog mentalnog polja zato jer je dosegla istu svesti ili .astvo izvan granica misli. $no to savremena psihologija naziva nesvesno je samo deli ove vie svesti ili @hitte. )avremena psihologija je prodrla u lino nesvesno i" donekle" u kolektivno nesvesno. /ae potencijalno polje obuhvata sveukupnu svest u svemiru" i individualnu i kolektivnu" linu i bezlinu" ukljuujui i 3oga. $na nadilazi sve uslovljene svesnosti pa sve do iste svesti" koja je Apsolutna ili vrhovna istina. +o je podruje jogijske psihologije koja je psihologija vieg .astva. 8hitta" telo svesti @hitta je naa centralna svest ( unutranja osnova uma. )vest" ili polje misli" je brzo vibrirajue suptilno energetsko polje" koje je osnova svekolikih materijalnih mani&estacija. @hitta" kao centar svesti" je osnovni sastojak ili supstanca svesti. $na ini telo ili glavni deo svesti" kao to tkiva ine veinski deo &izikog tela. Um i ula su kao njene ruke i noge" njeni udovi i organi. 8iziko telo se uglavnom sastoji iz tekih elemenata vode i zemlje i ono je stvoreno gravitacijom" koja vue na dole. /asuprot tome" svest se sastoji iz lakih elemenata etra i vazduha" i tvorevina je naih misli" koje idu navie poput isparenja. 2ok teke stvari unutar nae prirode silaze dole u &ormu &izikog tela" sutina naeg iskustva se uzdi,e i &ormira nau svest. -mamo grubo ili gravitaciono telo &iziko! i pro&injeno ili sutinsko telo svest!.
28
$bino nismo svesni svojih unutranjih organa i tkiva &izikog tela" koji nadilaze domen ula. )lino tome" retko smo svesni nae vie unutranje svesti" koju ne mogu da dosegnu vanjske &unkcije uma. /ai unutranji telesni procesi &unkcioniu automatski" nezavisno od nae obine svesti. /a isti nain" naa dublja svest sprovodi svoje procese na nivou koji je dublji od vanjskog uma. 1e%utim" mo,emo postati svesni ove dublje svesti. 1editacija nas vodi do njenih viih potencijala. )riroda 8hitte Priroda nae centralne svesti @hitta! je senzitivnost svake vrste" sposobnost za oseanjem na bilo koji nain. )posobnost za oseanjem je temelj svih mentalnih &unkcija i razvija se u speci&ine operacije misli" emocija i senzacija. )ve to na um ini je neka vrsta oseanja. ?ak je i razum neka vrsta oseanja" oitavanja ili upore%ivanja. +o oseanje je svaki vid reakcije nae svesti na podra,aje" vanjske ili unutranje. )vest je sposobnost odnosa" bez kojeg nema oseaja kao takvog. +o nam omoguava da oseamo stvari u sebi i sebe u stvarima. /aa svest je proizvod naeg najdubljeg odnosa" koji odre%uje naa oseanja prema ,ivotu. )pajanje je bitan &aktor koji odre%uje prirodu nae svesti. )vest registruje sve to dospe u mentalno polje na nivou koji je dublji od vanjskog uma. 3ez da smo u stanju da prvo primetimo stvari" ostale mentalne operacije nee biti mogue. 0ipnoza mo,e dovesti nau svest na nivo ove dublje svesti gde se mo,emo prisetiti svega to nam se ikada dogodilo. /aa dublja svest uva seanja svega do,ivljenog" ne samo od ro%enja ve i iz prolih ,ivota. $na nosi seme koje nas dr,i upletenima u ciklus ponovnog ra%anja" to su zapravo nae najdublje misli i impresije. 7vest u prirodnom svetu )vet nastaje kroz svest. ?ista svest je nero%ena ili Apsolutna i izvan je kreacije. Uslovljena svest ili misao @hitta! je osnova Prirode" prvobitne tvari koja stvara svemir. )vest je podloga svega" prvstvorena stvara koja je stvorila sve ostalo. +o je sutina svih moguih iskustava. 1isao stvara sve" ali to je primaran nivo misli koji je dublji od naih obinih pojedinanih reakcija. )vest je odgovorna za postojanje i kretanje svemira. $na &unkcionie iza svih oblika materije i energije. /eki oblik svesti postoji svugde u prirodi" ak i u ne,ivim predmetima. $na odr,ava kosmiki proces na svim nivoima" poevi od samog atoma. )ve to postoji mora imati neki nivo svesti ili ga ne bi bilo mogue opaziti. $kru,eni smo okeanom svesti u kojem postoje sve stvari. )amo jedan deo toga ima lian peat u vidu ,ivih bia. Vie polje #osmike )vesti ini osnovu svemira" ,ivog i ne,ivog. -ndividualna svest nastaje unutar nje u vidu posebnih centara" poput talasa na moru. )vest postoji na nivou vrsta i uva akumulirano znanje i iskustvo za svaku vrstu stvorenja. Postoje razliite vrste svesti u odnosu na kolektivnu podelu na naciju" pol" rasu i veru" uvajui odre%ene tendencije svake grupe. )vojom prvobitnom senzitivnou" svest upravlja biljnim carstvom" koje prebiva u stanju dubokog sna koje prethodi &ormiranju ula. )vest postoji u latentnom obliku u elementarnom carstvu koje prethodi razvoju ,ivotne sile. $na je osnova genetskog koda" peata koji ostavlja na elije" koji ure%uje centralne instinktivne reakcije. +ajna svest deluje svugde i ini klju sveg rasta i razvoja. )vest je u potpunosti aktivirana u an%eoskim i bo,anskim biima" stanovnicima viih nevidljivih nebesa" gde jedinu stvarnost ini misao. )vest nas obuhvata sa obe strane" i preko nesvesnog i preko nadsvesnog. /a podsvesnom nivou" tajnovita svest odr,ava nae autonomne &unkcije i deluje tokom spavanja. /a nadsvesnom nivou" tajnovita svest prati nau karmu i podr,ava na duhovni ,ivot. Nadsvest /aa dublja svest sadr,i vie nivoe uma u kojem mo,emo kontaktirati 3oga i svoje unutranje .astvo. +ada obnavljamo znanje o svetovima koji su suptilniji od &izikog. )vest se prote,e iznad svih carstava &ormi do podruja istih oseaja i iste svesti. /aa individualna svest nas povezuje sa kolektivnom sveu" odakle mo,emo pristupiti memoriji i ,eljama svih ljudskih bia. +o nas dalje povezuje sa #osmikom )veu" kroz koju mo,emo pristupiti iskustva svih bia od minerala do bogova. /a vrhuncu #osmike )vesti kontaktiramo 3oga" 3o,anskog $caD1ajku" kosmikog )tvoritelja" $dr,avaoca i Unititelja.
29
)vest obuhvata svo znanje" od najsvetovnije mehanike elemenata do najvie duhovne mudrosti. )vest sama po sebi je instrument svih unutranjih oblika znanja" i nadilazi sva znanja steena putem ula. Probu%eni u mudrosti" svojstvenoj naoj dubljoj svesti" razotkrivamo sve tajne svemira. )vest je izvor istinskog genija i uvida. )ticanjem direktnog uvida u nau dublju svest" nadilazimo sve vanjske instrumente znanja koji su" u pore%enju sa njenim direktnim znanjem" nejasni i magloviti. -pak" svest @hitta! zasnovana na mislima nije konana ak ni u svojim kosmikim dimenzijama. .o uvek je to neka vrsta materije a ne ist nematerijalan 2uh. -za uslovljene svesti" individualne i kosmike" prebiva Vrhovno .astvo" ili ?ista )vest. 3ezuslovna svest se zove @hit na sanskritu" u odnosu na koju su uslovljena svest @hitta!" pa i svest )tvoritelja" samo odrazi. @ilj ,ivota nije samo da istra,ite sadr,aj svesti" ve da ga raspustite kako biste spoznali .astvo ili ?istu )vest koja se krije iza toga. )vi materijali objekti" od kamena do same @hitte" su izvan nae prave prirode. 1oramo se odvojiti od njih kako bi shvatili istinu. )amo proiena svest" oiena od tendencija svog ega" ima mo da dostigne ovo ostvarenje" to je i krajnji cilj svih duhovnih praksi. -pak" ak i za obino mentalno zdravlje" potrebno je da imamo oseaj svoje dublje prirode" izvan &luktuacija misli i emocija" koji su prirodno nestalni. 7rce i du a @hitta tako%e znai srce i prebiva u srcu. +o nije &iziko srce" ve centralno jezgro dubokih oseanja i apsolutnog znanja" duhovno srce. 2uhovno srce prebiva s desne strane &izikog srca. U tom pogledu" Ajurveda se razlikuje od savremene medicine" koja sedite svesti prirpisuje mozgu. Prema Ajurvedi" samo naa vanjska svest se nalazi u mozgu" a ne naa centralna svest" koja poiva u srcu. @hitta je psiha" ili na dublji um" koji je uglavnom povezana sa srcem. @hitta je najintimniji i trajan deo naeg bia. +o je um due" individualizovani deo 3o,anskog kojem pripadamo. -ndividualno .astvo je odraz Vrhovnog ili 3o,anskog .a iznad njega. /aa dublja svest sadr,i nae najdublje te,nje" ljubav i kreativnost" vrhunac iskustva ,ivota. U uslovima ekstremne sree" naa svest biva uronjena u svoje unutranje jezgro gde zaboravljamo sve uobiajene brige i ,alost. )vi te,imo tome da se vratimo u mirni centar svesti" to je povratak srcu. 7to vie ulazimo u nau dublju svest" vie se otvara nae srce a naa svest se iri u beskraj. 1irno i isto srce odra,ava Apsolut i daje oslobo%enje od ciklusa ponovnog ra%anja. /aa dublja svest je nivo na kome traume najvie utiu na nas i gde bivaju pohranjene duboko u nas" naroito patnje ro%enja i smrti. +amo uvamo svoje duboke vezanosti" boli" strahove i teskobe. Potrebno je da dostignemo ovaj nivo da bi uklonili duboke rane" navike i ovisnost. +o je vrlo teko" jer dostizanje centra svesti zahteva skidanje slojeva uma" koji su mnogobrojni i slo,eni. .ednom kada naa dublja svest postane uznemirena" to je trauma za srce" vrlo je teko povratiti psiholoku ravnote,u. Potrebno je da negujemo nau svest viim podsticajima" te da je izla,emo negativnim uticajima iz vanjskog sveta. /aa centralna svest je um deteta koje se upija i zato je moramo zatititi. 7astav Uslovljena svest @hitta! je prvenstveno )attvine prirode" ali sadr,i sva tri gune u njihovim semenim oblicima. )utina triju guna unutar nas odre%uje prirodu nae dublje svesti. )astoji se od guna koje najvie uvamo u naem srcu. /ai odnosi na nivou srca najvie utiu na nau svest i nama prenose njegove gune. )vest postaje potpuno )attvina i potpuno razvijena kao rezultat duhovne prakse. -nae je njegova &unkcija sputana i iskrivljena. *ajas i +amas agresija i neznanje! u svesti uzrokuju bol i iluzije i izvor su svih problema u ,ivotu. $vo su glavne psiholoke neistoe ili toksini koje treba eliminisati. /aa dublja svest je nivo na kojem ovi mentalni toksini prebivaju i sedite odakle se moraju ukloniti. +amas u @hitti postaje nesvesno" koje dominira tokom spavanja" tuposti i depresije. +o je osnova navika i tendencija za koje znamo da su pogreni" ali koje nismo u stanju da menjamo svojim povrinskim umom. *ajas u @hitti upravlja naom uobiajenom budnom sveu" koju odlikuje akcija i izra,avanje. 'ahvaljujui tome naa svest sve vreme je pokretna" uznemirena i rastresena" uhvaena u sopstvene imaginacije. )attva u @hitti ini osnovu nae vie svesti i nadsvesnog &unkcionisanja. @hitta sainjava uzrono telo" reinkarnirano vozilo individualne due u kojoj ona boravi tokom itavog ciklusa ponovnog ra%anja. )adr,i karmike ostatke pokrenute tokom razliitih ,ivota" od kojih samo nekolicina ispliva na povrinu i mani&estuje se u odre%enoj inkarnaciji. #ao kauzalni ili kreativni poduhvat" svest sadr,i potencijal
30
za celokupan razvoj tela i uma. $na je izvor pet ulnih potencijala i pet grubih elemenata" koji stvaraju i odr,avaju suptilna i gruba tela. @hittom dominiraju ,elje i osnova je centralnih ,elja koje nas dr,e u ciklusu ponovnog ra%anja. Polje svesti @hitta! sainjava AnandamaMa koshu ili omota bla,enstva u kojem nosimo nae najdublje radosti i tuge. U svom neprobu%enom +amastinom! stanju AnandamaMa kosha je riznica naeg grevitog dr,anja za utelovljeno postojanje. U svom probu%enom )attvinom! stanju" odra,ava bla,enstvo koje je svojstveno naem .astvu koje je 3o,ansko. U odnosu na pet elemenata" @hitta najvie odgovara vazduhu i etru. /jegova supstanca je poput etra" njegovo kretanje je poput vazduha. #ao vazduha" uvek se menja i podeava spojla i iznutra" uvek se iri i kreira. )vest" u svojstvu vazduha" uvek kontaktira stvari i proizvodi zvuk. )vest je nita drugo nego najintimnije jezgro zvuka koje vibrira u nama. @hitta nadilazi ula" ali ima posebnu vezu sa ulom sluha" naroito neverbalnim zvukom i muzikom. 'vuk utie i lei @hittu" o emu vie govore tzv. 1antra terapije. -ako je @hitta suptilnija od biolokih principa" @hitta se uglavnom odnosi na Vatu" koja je najprimarnija od svih. Vata ljudi ,ive otvorene svesti ili ranjivog srca. /jihova svest je otvorena i manje su uzemljeni u svoja tela i ula. -z tog razloga" Vata(tipove je lake povrediti od drugih i s njima treba pa,ljivo postupati. Uravnote,ena Vata titi i poma,e pravilan razvoj nae dublje svesti. )lino tome" @hitta odgovara Prani me%u trima vitalnim esencijama. 2nergijaB(olja @hitta upravlja izvornom Pranom" besmrtnom ,ivotnom silom" koja nas pokree i ini ,ivima na svim nivoima. 3a kao to se odnosi na Cune u celini" tako se odnosi i na Pranu" i tako%e odgovara Prani izme%u tri vitalne esencije Prana" +ejas i $jas!. $va glavna Prana daje ,ivot umu i telu i podupire sve autonomne &unkcije. /ita nam nije dra,e od samog ,ivota" koji nas vodi do bla,enstva koje nam je svojstveno. )vest uva izvornu ,ivotnu silu koja je odraz venog i besmrtnog ,ivota Vrhovnog .astva. 'bog svoje duboke veze sa ,ivotnom silom" praksa PranaMame nam mo,e da u%emo u @hittu i proistimo je. $no to alternativna medicina naziva Ginteligencija telaH je skriveni aspekt delovanja @hitte u telu. #ada odustanemo od ego kontrole" mo,e &unkcionisati bez prepreke i leiti nas podmla%ivati &iziki i psihiki. )vest sadr,i najdublji nivo volje" a to je volja za ,ivotom" ,elja za venim postojanjem. /aa dublja svest sadr,i nae najprimarnije i krajnje motivacije" nae ,elje srca i ,udnje za onim emu stvarno te,imo u ,ivotu. )vest je u optem smislu volja i potencijalni oseaj ( ista volja bez de&inisanog cilja" volja za iskustvom koja je osnova svih drugih namera. -z toga kreu sve ,elje koje nas dr,e vezanima za svet i telo. )amo ako se oslobodimo ovih centralnih ,elja mo,emo opaziti istinu. 7vest i individualna priroda )astav nae svesti ine duboke misaone tendencije koje se zovu samskare na sanskritu. $ne su dublje od onoga to obino nazivamo misli. +o su su zaostaci koje smo stekli naih mentalnim operacijama" poput brazda koje naini toak na drumu. $vi zaostaci podr,avaju obrasce ponaanja koji nas motiviu iznutra. $no to mi zovemo priroda ili bie pojedinca je svest o osobi. /aa individualna svest je polje tendencija koje smo nainili svojima" temelj naih ponovnih akcija koje su postale automatska ili druga priroda. /aa uslovljenost u ,ivotu kreira stanje nae svesti. +o je najdublji nivo naeg programiranja. /ae postojanje je naa svest koja odre%uje kako se odnosimo prema ,ivotu. )tanje @hitte ili jezgra svesti je mentalna priroda 1anasika Prakriti! osobe" a odre%uje na jedinstven karakter i mentalitet. Priroda osobe se ne mo,e promeniti bez bez menjanja dublje svesti" odnosno promene srca. $sim ako se uticaj na odvija na nivou srca" ne mo,e imati bilo kakav dubok ili trajan uinak. +o je razlog zato puke rei ili misli imaju tako mali znaaj. $ni ostaju na povrinskom nivou u svojim e&ektima. 2ola,enje do sranog jezgra zahteva otkrivanje sve nae tuge i ,aljenja" sa kojima veina nas ne ,eli da se sretne. 0unkcije )ve &unkcije uma su &unkcije @hitte" koja ini celokupno mentalno polje. 1e%utim" @hitta ima tri opte &unkcije" tri primarna naina pristupu ove dublje svesti. 2a bi doli do nje moramo se povui iz vanjskog uma i ula koji dr,e nau svest na povrini naeg bia. +e tri su: :! memorija" <! spavanje" i =! samadhi.
31
$emorija )vest je temelj pamenja i uglavnom je ine seanja. +o ne ukljuuje samo obino pamenje in&ormacija ve ono to uistinu pamtimo u svojim srcima" stvari koje nas ozbiljno pokreu na dobro ili loe. $na uva nae semeno pamenje iz ,ivota u ,ivot. /aa dublja svest upravlja memorijom na organskom nivou" ukljuujui" memoriju koju uvaju nae elije" kroz koje telo &unkcionie. /aa svest ima ak kapacitet da se seti 3oga i da se seti da smo mi 3o,anski zato jer" kao svest" u njenom jezgru je dua koja odra,ava 3oga. /aa svest pamti itav svemir" koji je nakon svega &ormacija svesti. 1emorija nam mo,e podariti ili ropstvo ili oslobo%enje. Prava memorija je priseanje samoih sebe" priseanje nae 3o,anske prirode u svesti. ;a,na memorija je priseanje nae line radosti i tuge" istorije ega. /ajbolji nain da razvijemo memoriju je da upamtimo istinita naela i vie kosmike zakone. 7pavanje #ada spavamo" vanjski svet se zatvara" a mi se vraamo unutranjem svetu svesti. -mpresije nastaju kao snovi kroz aktivnost suptilnog uma. Uglavnom" dominantni utisci dnevnih aktivnosti bivaju osvetljeni" ali ponekad se jave i dublje samskare. )vest u svojoj pravoj &unkciji daje miran dubok san. Uznemirena *ajasom i +amasom" kreira loe snove i nemiran san. 2ok spavamo" na um se obnavlja uranjanjem u svoj izvor" nau centralnu svest koja sadr,i prvobitnu Pranu ili ,ivotnu silu. )vest i Prana odr,avaju automatske &unkcije tela" dok um i ula odmaraju. )mrt je produ,eno spavanje. Poput sna to je uranjanje u nau unutranju svest kada gubimo kontakt s vanjskim svetom ula. U smrtnom snu" svest skladiti uzronu Pranu i karme" odakle e se &ormirati novo telo. +okom smrti prebivamo samo u svesti" obnavljajui se za novo ro%enje. U stanju nakon smrti" impresije naeg ,ivotnog iskustva proizlaze iz nae unutranje svesti" ba kao i snovi. +o stvara razne suptilne ili astralne svetove" poput raja i pakla" koje suptilan um vizualizuje. $ni su dobri ili loi shodno naoj karmi i ,ivotnom iskustvu. 7amadhi )amadhi je stanje apsorpcije u kojoj naa svest postaje sasvim skoncentrisana na jedan objekat ili iskustvo" kada zaboravljamo sve ostalo. .ogijska praksa je usmerena na razvoj apsorpcije u #osmiku )vest i u nae pravo .astvo. /a taj nain" svest se odmara u viem smislu" pru,ajui trajni mir i oslobo%enje. Vii razvoj svesti dolazi samo kroz )amadhi. )vest o dubljim nivoima svesti u )amadhiju neutralie nae karme i osloba%a nas kruga ra%anja i smrti. 1e%utim" )amadhi ne podrazumeva samo duhovna stanja" ve bilo koji vrhunac iskustva. 3ilo koje iskustvo u kojem smo toliko uronjeni da zaboravimo sebe je neka vrsta )amadhija. Postoje ni,i )amadhiji" ili apsorpcija uznemirene ili zamraene svesti u kojoj *ajas i +amas dominiraju. #ada se um skoncentrie na bilo ta" pa ak i negativne emocije poput straha ili ljutnje" donekle uranjamo u nau dublju svest. $ve negativne apsorpcije" me%utim" jaaju nau vezu za vanjski svet i treba ih izbegavati. $ne poveavaju *ajas i +amas" dok duhovne apsorpcije poveavaju )attvu. Dodatne 1unkcije -z ovih primarnih &unkcija" nastaju razliite sekundarne &unkcije. Intuicija )vest u svojoj vioj &unkciji postaje intuicija" to je sposobnost direktnog poznavanja stvari. #roz intuiciju" oseamo u sebi ono to nikada nismo osetili ulima. Prava intuicija je poput )amadhija. #ao direktan oseaj svesti" mo,e biti ,ivopisnija od ulne spoznaje. 1e%utim" ne treba je brkati sa matom ili psihikim opa,anjem" to su &unkcije vanjskog uma i suptilnih ula. Instinkt U svojoj ni,oj &unkciji" svest postaje instinkt" koji odr,ava nae organske &unkcije i titi ih od uplitanja ega. -nstinkt je tajnovita ili skrovita &orma vieg znanja" ili obrnuta intuicija. )vest upravlja svim instinktivnim reakcijama. /a tom nivou" ostaju duboki instinktivni obrasci" kao to je pre,ivljavanje ili razmno,avanje" koje
32
je zapravo teko promeniti. Promena nae centralne svesti zahteva da nae nesvesno" automatsko ili instinktivno postane deo uma koji je svestan i budan. 3ju<av $snovni poriv svesti je da se ujedini. )astoji se od naih napora i energije da se ujedine ili izvana sa svetom ili unutra s naom istinskom prirodom. G3itiH znai biti povezan kroz svest. #roz svest se povezujemo sa svetom i svet se povezuje sa nama" ne samo povrno ve na nivou srca. #roz kapacitet ljubavi za saoseajnou i prisnou" svest kreira odanost i samilost" vodee sile duhovnog ,ivota. )vest je temelj ljubavi" koja ini esencijalni stav i energiju srca. U stvari" svest je ljubav. /a individualna svest 3o,anska )vest projektuje svoju mo vene i neograniene ljubavi. ;jubav dolazi iz svesti" koja je njen dom. )vest je ljubav u centru naeg bia. U svom unutranjem izvoru ljubavi" pronalazimo potpunu i savrenu sreu" koja proizlazi iz mogunosti da budemo jedno sa objekatom nae ljubavi. (era /aa dublja svest je osnova prave vere koja je" kao i intuicija" direktan unutranji oseaj )tvarnosti koja stoji iznad svega vidljivoga. $va istinska vera u srcu poseduje inherentnu znanje o Venom i 3eskonanom" i sasvim je razliita od bilo kakve dogme. #ada nau veru podre%ujemo nekoj dogmi J ograniavajui istinu na osobu" knjigu" ili instituciju ( sposobnost svesti da odra,ava istinu postaje iskrivljena. U ta god da verujemo" ui e u dublje nivoe svesti srce!. /aa uverenja su nae najdublje misli i nepobitne predrasude. +o su nae najdublje te,nje i samskare. /aa dublja uverenja prianjaju za nau centralnu svest" bojei svaku mentalnu aktivnost. )tvarna promena nae svesti zahteva odbacivanje ovih nepobitnih uverenja i promenu onoga to oseamo u naim srcima. )ravilan ra+voj Pravilan razvoj svesti zahteva njeno ienje. 'a to je potrebno da otpustimo duboko usa%ene ,elje" navike i tendencije pohranjene u njoj. +o je mogue samo kroz )amadhi ili apsorpciju u istini. -pak" da bi mogli oistiti svest" pre svega na vanjski ,ivot moramo dovesti u pravilan red. )vest se mora dovesti do istog )attvinog stanja mira i jasnoe. )vi &aktori koji mogu da proiste i smire um su od pomoi u tom razvoju" ukljuujui i pravilnu ishranu" ispravne impresije" ispravno delovanje i ispravan odnos. Ajurvedska psihologija te,i pravilnom razvoju svesti tako da mo,emo nadii probleme uma" koji su uzrokovani nesvesnim ili nedostatkom svesti. +ada mo,emo okonati nae putovanje od uslovljene svesti do iste svesti" gde nam nita vanjsko vie ne mo,e naneti tugu.
33
H. Inteligencija: $o! percepcije
-nteligencija je plamen istine koja obasjava na ,ivotB kako kultiviemo odre%uje svetlo po kome ,ivimo i rastemo" ili tama koja nas su,ava i slabi. )vi ,elimo da postanemo svesniji i razumniji" ali ta je prava inteligencija i kako da je razvijemoK /e samo Avurveda ve svaka prava psihologija gravitira oko ovoga kao sredinje take. Ako nismo razvili nau inteligenciju ispravno" zloupotrebljavamo telo i ula. +o vodi nepromiljenoj dijeti i stilu ,ivota" koji slabi nau vitalnost i ubrzava proces starenja. Amocionalni poremeaji i mentalne patnje rastu. ) druge strane" ako koristimo nau inteligenciju ispravno" potujemo nae telo i svet oko nas i koristimo stvari mudro i na odgovarajui nain. *azvijamo nain ,ivota koji nam omoguava da ,ivimo bolje i du,e" ne samo za vlastitu korist ve i za dobrobit drugih. /astojimo da kontroliemo nae misli i emocije. )toga moramo te,iti razvoju nae inteligencije" ili e nas kao prigueno svetlo dovesti do pogreke. )anskritski termin za inteligenciju je 3uddhi" koji proizlazi iz korena GbudH" to znai GsagledatiH ili Gpostati budan.H 3uddhi je aspekt svesti koji je ispunjen svetlom i otkriva istinu. #ada neija 3uddhi u potpunosti postane razvijena" osoba postaje 3uda ili Prosvetljeni. Clavno delovanje inteligencije je da razlui prave i stvarne &orme od la,nih i nestvarnih. $moguava nam da diskriminiemo prirodu stvari" od obinog privi%enja ili spekulacija. #roz to razvijamo nau centralnu percepciju jastva i sveta: ko smo" zato postojimo i ta je svet. Inteligencija: Apstraktna i konkretna -nteligencija je objektivni deo uma sposoban za objektivno opa,anje. /jena konkretna strana nam omoguava da uhvatimo vanjske objekate" dok nam njena apstraktna strana omoguava da shvatimo ideje. /jena konkretna strana nam govori za objekat koji vidimo da je ovek" konj" kua ili ta god. #roz apstraktnu stranu" prepoznajemo kvalitete i vrednosti koje objekat mo,e da zastupa" njegovu istinu ili vrednost. #onkretna strana inteligencije proizvodi nauku" zajedno sa svim oblicima znanja steenog putem ula i svim sistemima merenja. /jena apstraktna strana stvara &ilozo&iju" kroz koju mo,emo opaziti univerzalije i spoznati idealan oblik stvari. #roz svoju apstraktnu stranu" inteligencija mo,e da pojmi 3o,ansko ili beskonano i ini osnovu duhovnosti. Inteligencija i intelekt -nteligencija ima dvostruki kapacitet" zavisno od toga da li je usmeravamo prema van ili prema unutra. Priroda njene orijentacije je klju evolucije u oveanstvo. )poljanje delovanje inteligencije kroz ula postaje GintelektH" konkretna ili in&ormativna strana inteligencije. #ada deluje iznutra kroz nau dublju svest" postaje ono to bi se moglo nazvati Lprava inteligencija.G *azlika izme%u intelekta i prave inteligencije je kljuna za razumevanje dananje situacije u svetu i esencijlna je za uspostavljanje bilo kakve dubinske psihologije. -ntelekt se odnosi na inteligenciju koja koristi razum" baziran na ulima" za utvr%ivanje istine. $n proiruje domen ula preko raznih instrumenata" kao to je teleskop i mikroskop" i uveava njihovu mo kalkulacije pomou raznih maina" kao to su poput kompjuteri. -zmilja razliite sisteme ideja" vremenske i prostorna merenja" kako bi pojmio svet. -ntelekt konstruie ideju vanjskog sveta kao stvarnost" istiui imena i oblike stvari u svetu i stavljajui ih u razne kategorije i hijerarhije. )tanovite da je vanjski svet u,itka nae mesto ispunjenja proizlazi odatle. $datle proizilazi materijalistiki pogled na ,ivot i mehanicistiki pogled na svemir. -ntelekt nas usmerava na vanjske ciljeve u ,ivotu: u,itak" bogatstvo" mo ili svetovno znanje. $n stvara ideju telesne egzistencije" preko koje se upliemo u vreme i prostor" tugu i smrt. -ntelekt naglaava vanjske razlike" uloge i identitete. Preko njega ostajemo uhvaeni u povrinsku in&ormaciju" status i imetak. -ntelekt deluje pod kontrolom ega i emocija" umesto to biva vo%en njima. 1o,e zablokirati nau duhovnu evoluciju" inei da se radije okreemo svetovnoj realnosti umesto unutranjim iskustvima. Prava inteligencija je mo unutranje ili direktne percepcije koja je sasvim razliita od polovnog ili posrednog znanja intelekta. $tkriva nam prirodu stvari" nadilazei njena ulna ispoljavanja" sadr,aj iza esto zavaravajueg paketa. Prava inteligencija uzima veno kao istinito" i tretira prolazna imena i oblike kao nestvarne. Pomou nje nadilazimo sva uverenja" predrasude i koncepte i uimo da stvari vidimo onakve kakve jesu. Prava inteligencija je pronicljivo svesna prolaznosti celokupne vanjske stvarnosti i ne vezuje nas za bilo koja &iksna imena i oblike. #roz nju uimo kako da opa,amo svest izvan promenljivog kretanja materije i energije u
34
vanjskom svetu. $sloba%amo sebe vanjskih struktura verovanja" autoriteta i institucija" nadilazei vreme i prostor sve do stvarnosti nae Prave Prirode. -ntelekt poseduje samo indirektno znanje ili posredno znanje o imenima" brojevima i pojavama. -z tog razloga" intelekt ne mo,e da rei nae ljudske probleme ili donese psihiki mir. /ije dovoljno samo znati konceptualno ta su nai problemi. 1oramo razumeti njihov izvor u vlastitim srcima i duama. 3ez bu%enja istinske inteligencije" nae drutvo mora ostati emocionalno nestabilno i duhovno naivno. 'apadna psihologija" uz neke izuzetke" deli ogranienja intelektualne slike ,ivota koje je 'apad uglavnom slavio u svojoj &ilozo&iji i nauci. Ajurveda koja se temelji na &ilozo&iji .oge" tretira intelekt kao ni,u ili in&eriornu inteligenciju. Poma,e nam da negujemo nau dublju inteligenciju" koja nas vodi izvan ula ka istini u naim srcima. 7avest )vako od nas ima inherentan etiki oseaj" koji zovemo GsavestH ( oseaj da su neke stvari ispravne" a druge pogrene. /aa savest nas podstie da ne ,elimo da povredimo bilo koje stvorenje i da osetimo tu%u patnju kao sopstvenu. )avest ini vei deo inteligencije" koji utvr%uje kako da vrednujemo i tretiramo druge ljude. 7to smo inteligentniji" imamo jau savest i manje ,elimo da se meamo s drugima ili da im nameemo svoju volju. 2irektno spolja" inteligencija stvara moralnost" to je malo vie od dogovorenih obiaja nekog drutva. Usmerena ka unutra" inteligencija stvara univerzalnu etiku poput nenasilja" koja nadilazi sve kulturne predrasude. #roz nau unutranju inteligenciju" delujemo etino i humano" ne radi materijalnih ili drutvenih koristi" niti ak za rajska dostignua" ve za opte dobro svih. $rganizovana religija sa svojim dogmama i institucijama" je jo jedan proizvod spolja orijentisane inteligencije. $na vodi u sukobe verovanja i svojevrsna ekskluzivna prava. -stinu povezuje za odre%enu crkvu" knjigu ili spasitelja. ) druge strane" usmerena ka unutra" prava inteligencija kreira duhovnost ili potragu za venom istinom" iza imena i oblika. Vodi ka istini naeg unutranjeg 3ia" naeg vieg .astva u kojem insistiranje na verovanje" spasitelja ili institucije deluje naivno. Inteligencija i svest Prava inteligencija je aspekt svesti koji je budan" svestan i razvijen" dok je sama svest @hitta! mentalno polje u celini" naroito njeno nerazvijeno jezgro. +okom evolucije" svest se pretvara u inteligenciju koja je artikulie i bistri. #ada je usmerena prema odre%enom naelu" vrednost ili viem dobru" svest postaje inteligencija. U svojoj najvioj &unkciji" inteligencija postaje duhovna diskriminacija" kroz koju razotkrivamo unutranju stvarnost preko vanjskih &ormi" to osloba%a nau svest od njenih negativnih uslovljenosti. )vest sadr,i sve u mentalnom polju u potencijalu ili semenoj &ormi. -nteligencija nam omoguava da postanemo svesni sadr,aja svesti" koji inae le,i skriven i neopa,en. /egovanje svesti" putem meditacije" je potrebno radi razvoja prave inteligencije. 1e%utim" umna inteligencija 3uddhi! je uvek svest o neemu i ostaje uslovljena svojim predmetom. 1i konano moramo da iskoraimo dalje kako bismo otkrili nae pravo .astvo Atman! izvan uma. .astvo je poreklo inteligencije. $draz njegove bezuslovne inteligencije podaruje mentalnom polju uslovljenu inteligenciju. /aa uslovljena inteligencija je instrument neuslovljene inteligencije .astva. $d uslovljene svesti i inteligencije @hitta i 3uddhi!" moramo se prebaciti do bezuslovnu svest i inteligenciju @hit i .nana!. *osmika inteligencija -nteligencija ima kosmiku" kao i individualnu stvarnost. #osmika -nteligencija je evoluirani ili )attvini deo #osmike )vesti. $ne je 3o,ji um na vrhuncu stvaranja" kroz koju 3og deluje kao )tvoritelj($dr,avalac( Unitavalac svemira. #osmika inteligencija je podruje 3o,jeg delovanja" mani&estacija /jegovih zakona. +o je 3o,anska *e" ;ogos" kroz koju je svemir stvoren. $datle dolazi prva ili idealna kreacija" ega je ovaj materijalni svet samo re&leksija. #osmika inteligencija je odgovorna za strukturu i ure%enje svemira" dok #osmika )vest upravlja svetovnim procesima i biima. 2eo kosmike inteligencije se sputa u materiju i postaje 3o,anski plamen koji gradi svetove. /aa individualna inteligencija je na poseban deo #osmike -nteligencije ili 3o,anske *ei. $vaj 3o,anski plamen je uvek probu%en na najdubljem nivou nae svesti kao na unutranji vodi. $n usmerava na evolutivni proces od materije ka duhu" od nesvesnog ka nadsvesnom" od neznanja ka prosvetljenju. #osmika -nteligencija je unutranji guru koji nam poma,e da probudimo nau unutranju mudrost.
35
#osmika inteligencija sadr,i sve kosmike zakone dharme!" od onih koji vladaju &izikim svetom do etikih principa koji upravljaju naom karmom. +o je polje prirodnih zakona" gde prebivaju svi zakoni ,ivota. /aa individualna inteligencija prirodno nastoji da naui zakone #osmike -nteligencije" pomou kojih je mogue razumeti celokupni svemir. #osmika -nteligencija utvr%uje ta je dharmiki" ili ta je uskla%eno s kosmikim zakonom" za razliku od onoga to je adharmiki" ili nasuprot tome. -ndividualna inteligencija raste kroz svoje poravnavanje sa #osmikom -nteligencijom kao njenim izvorom. +o se ne doga%a samo prouavanjem knjiga" ve prouavanjem prirode i" iznad svega" posmatranjem sebe. 7astav Prava inteligencija se razvija iz sattvine ili &inije supstance svesti @hitta!. 1e%utim" usmerena spolja" inteligencija postaje kontaminirana rajasom" ili emocionalnim neistoama" koje prekrivaju njenu percepciju" i tamasom" koji uzrokuje pogrenu procenu. )edite prave inteligencije" kao i svesti" nalazi se u srcu. 1e%utim" sedite intelekta" ili vanjske inteligencije" je mozak" koji je povezan sa ulima. -nteligencija posreduje izme%u vanjskog uma koji deluje kroz mozak i unutranjeg uma koji se nalazi u srcu. )pajanje inteligencije u srce je nain da se transcendira vanjski svet i naini povratak unutranjem .astvu. +o je osnova svake prave meditacije. Polje inteligencije ini plat inteligencije ili mudrosti" VijnanamaMa #osha. $vaj plat posreduje izme%u kauzalnog karmikog! tela i astralnog ili suptilnog tela impresija. 3ez pravilnog razvoja omotaa inteligencije" potencijali dubljeg omotaa bla,enstva AnandamaMa #osha! se ne mogu razviti. $n je poput vrata koja povezuju vanjski svet kompleksa um(telo sa ulima i unutranjim svetom svesti" koji nadilazi ula. -nteligencijom dominira znanje i poma,e nam da razumemo stvari. -nteligencija dodaje mo vatre bazinim elementima svesti @hitta!" etru i vazduhu. Poput vatre" ona je prodorna" sjajna i trans&ormiua u svom ispoljavanju. -nteligencija odgovara Pitti" ili vatri" me%u biolokim principima. Pitta ljudi su obino racionalni" diskriminatorni" dobri govornici" i obino imaju perceptivnije umove od ostalih" kako za dobro tako i za loe. )lino tome" inteligencija se odnosi na +ejas" vitalnu esenciju vatre koja daje hrabrost" neustraivost i odlunost. 3ez +ejasa" nedostaje nam nezavisnosti i jasnoe koji su nu,ni za pravilan razvoj nae inteligencije. 2nergijaB )ro<u-ena )rana Po svojoj )attvinoj prirodi" inteligencija nadilazi vanjske vitalne i ulne aktivnosti i deluje kao svestan vodi za sve vrste Prana. +o stvara )attvinu Pranu ili svesnu upotrebu nae ,ivotne energije. -nteligencija ima mo da kontrolie um" ula i vitalne sile" skladno njenom iskustvenoj spoznaji. /a primer" jednom kad zaista nauimo da je prela,enje ulice" bez da pogledamo levo(desno" opasno jer dolazimo u opasnost da nas neto pregazi" uvek emo pogledati kada prelazimo ulicu" ak i ako smo u ,urbi. Problem je u tome to ukoliko naa inteligencija nije pravilno razvijena" njome dominiraju um" ula i vitalne sile i tada stvari radimo impulsivno zbog ega emo kasnije za,aliti. $va nemogunost inteligencije da kontrolie nae impulse je jedan od glavnih uzroka bolesti. Prava inteligencija se odnosi na ono to smo nauili ne samo teoretski" ve iz naeg vlastitog ,ivotnog iskustva i ponaanja. +o je mudrost ,ivota. ) druge strane" ono to znamo samo konceptualno nema stvarnu vitalnost. +o re&lektuje ,ivot prema spolja" oponaajui ideje i miljenja drugih" i ne mo,e nas promeniti iz temelja. Anergija inteligencije je mo koju pola,emo u znanje ( Prana koju usmeravamo ka otkrivanju istine. Prana inteligencije je uvek budna i uskla%ena sa venim" i razvija te,nje nae due. U jogijskoj praksi" prana poinje da se budi. 2o,ivljavamo proirenje putem daha" ili oseamo razliite energetske struje kako idu kroz telo" budei nae suptilne sposobnosti. 2obijamo vie energije" entuzijazma i kreativnosti. $va Prana ima inteligenciju koja nas mo,e uiti i voditi. Prana je postaja uitelj mnogih jogija i pouila ih je asanama" mantrama i meditacijom. /jihova disciplina se sastojala u preputanju probu%enoj Prani. -pak" trebamo biti oprezni da se ne prepustimo ni,oj Prani" ili in&eriornom vitalnom porivu" to se deava onda kada idemo za spoljanjim u,itkom" ve da otkrijemo Pranu inteligencije 3uddhi(Prana!. Probu%ena Prana i probu%ena inteligencija 3uddhi! su povezane. 3u%enjem 3uddhi budi se i Prana. 3u%enjem Prane" budi se 3uddhi. Probu%eni ,ivot i probu%ena inteligencija idu zajedno. -nteligencija isti i bistri na ,ivot. ) druge strane" bez vitalnosti naa inteligencija ostaje povrna i teoretska. 1udrost ,ivota je jedinstvo 3uddhi i Prane.
36
(olja - (r ilac -nteligencija je agent ili vrilac koji odluuje ta moramo da inimo. +ek kad uistinu znamo u stanju smo da donesemo odluku i uinimo neto. -nteligencija je izvrni deo svesti" zapovjednik koji je odgovoran za utvr%ivanje naeg pravca delovanja. Um i telo su njegovi instrumenti. -nteligencija uspostavlja trajne ciljeve i obezbe%uje znanje za njihovo postizanjeB um izvrava njene naloge putem tela i ula. -nteligencija je volja u viem smislu J volja za istinom" volja za realizacijom svojih ideala ili postizanjem naih ciljeva. $na je temelj duhovne aspiracije" ,elja za spoznajom 3oga. /aa inteligencija odre%uje ono to bi trebalo da inimo i to ne bi trebalo da inimo" uspostavljajui etiki standard naeg ponaanja. )a razvojem inteligencije" pomeramo se od ni,ih delovanja i prihvatamo ona via. -nteligencija nosi te,nje nae due ka prosvetljenju. Prava inteligencija nas vodi nesebinom slu,enju kada delujemo za dobrobit svih i odriemo se plodova naeg rada. +ime se posveujemo izvrsnosti i nastojimo da uinimo najbolje" bez obzira na posledice. -nteligencija deluje sa bistrinom i odlunou u potrazi za dostizanjem vieg cilja i prestaje da deluje nakon dostizanja svoje svrhe. U tom smislu to je jasno delovanje koje vodi nedelovanju ili miru. $datle potie poznavanje i umee u svim podrujima ,ivota" zajedno sa duhovnim postignuima i okultnim moima. Pomou toga mo,emo usavriti svoju sudbinu i transcendirati svet. U vreme smrti" ula se stapaju sa umom a um se dalje stapa sa inteligencijom koja nas" kao na unutranji plamen" ve prema naim karmikim zaslugama" vodi do odgovarajueg suptilnog carstva. )hodno vrednostima i ciljevima inteligencije" dua se seli u razliita posmrtna stanja" a zatim poprima novo &iziko ro%enje. #ao i sa inteligencijom" ista stvar je i sa voljom i naom karmom i evolucijom nae due. )ama naa via inteligencija je u stanju da svesno opstane iz ,ivota u ,ivot. #oju god inteligenciju da razvijemo" koja podstie znanje o istini" nikada nas nee napustiti. *azvoj toga bi trebalo da bude glavni cilj svega to inimo. -z tog razloga" dua i inteligencija su usko povezane. Prava inteligencija je um due" njena probu%ena percepcija. 0unkcije Clavna &unkcija inteligencije je utvr%ivanje istine" i ispoljava se na tri naina: :! percepcija <! razum =! svedoenje. )ercepcija 2irektna percepcija je glavni nain kako utvr%ujemo prirodu objekata. $moguava nam da prepoznamo trajnu realnost iza raznih promena ulnih impresija. #apacitet ulnih organa da opa,aju potie od delovanja inteligencije. -spravno delovanje ula zavisi od njihove uskla%enosti sa inteligencijom" to ih rastereuje emocionalnih izoblienja i uvodi u njih bistrinu svesti. -nteligencija nam omoguava da razlikujemo predmete po sebi od onoga to bismo mi ,eleli da oni budu" *ealno od umiljenog. Pomou toga mo,emo uoiti senzacije" emocije" misli i sam ego" kao to opa,amo predmete u vanjskom svetu. 1e%utim" pogreno delovanje inteligencije rezultuje u iskrivljenoj ili pogrenoj percepciji. .ednu stvar zamenjujemo s drugom" kao kada konopac u mraku zamenimo sa zmijom. $vo stvara sve pogreke" zablude i pogreno prosu%ivanje koje nam stvara nevolje. 5a+um -nteligencija upravlja svim metode rasu%ivanja" induktivnim i deduktivnim. $moguava nam da uporedimo nae impresije i do%emo do vee istine" kao to o prisustvu vatre zakljuujemo na osnovu prisustva dima. -z njega idu naela" ideali i sistemi merenja koji oblikuju nau percepciju i vode nae akcije. U svom pogrenom delovanju" inteligencija kreira la,no rasu%ivanje ili racionalizaciju" pomou ega nastojimo da opravdamo ono la,mo ili iluzorno. $va egoistina inteligencija je mo,da najvea opasnost za ljudska bia" jer pretvara instrument istine u jedno samo(potvr%ivanje koje iskljuuje pravi proces uenja. 7vedoenje -nteligencija upravlja naom sposobnou da sluamo" da obratimo pa,nju savete drugih. 2aje mogunost za uenje" koje dolazi od ispravnog sluanja. 2obra inteligencija ini dobrog studenta" uenika ili pacijenta.
37
-nteligencija koja pogreno &unkcionie ini da budemo gluvi na savete. Prava inteligencija je guru" savetnik i uitelj. +o je govornik" onaj koji govori ne samo usputno ili prenosi svoje impresije" ve ko objavljuje ono to zna da je istina. $d #osmike -nteligencije potie pismo ili *e -stine koje uspostavlja istinu i metode njenog spoznavanja. )va duhovna uenja dolaze sa viih nivoa inteligencije. 'vuk ima sposobnost da prenese znanja o nevidljivom i transcendentnom. /a obinom nivou" prenosi znanje o drugim vremenima i mestima. /a viem nivou" podsea nas na znanje isvojevrsno naoj dui. 2ok via realnost poput 3oga ili .astva nisu poznata vanjskom umu" znanje o njima je svojstveno naem srcu i mo,e se probuditi pravim reima koje su poravnate s ljubavlju i mudrosti govornika. U tom smislu" zvuk i govor su va,nije sredstvo znanja nego ulna percepcija i razum" ali za to je potrebno da nae umove i srca otvorimo za unutranju istinu. -nteligencija se odnosi na organ govora me%u vokalnim organima" i na organ sluha me%u organima ula. +o su najracionalniji i najduhovniji organi" najmanje ogranieni &ormom" preko kojih mo,emo kontaktirati nau unutranju inteligenciju. 'vuk po sebi je sredstvo direktnog i unutranjeg znanja" dok ostala ulna znanja ostaju ograniena na ono spoljanje.
Dodatne 1unkcije
'udnost -nteligencija upravlja budnim stanjem u kojem se javlja jasna vizija. $na dominira u ljudskim biima koji reprezentuju budno stanje svesti" i razlikuje ljudsko od ,ivotinjskog i biljnog carstva. -nteligencija je odgovorna za budnost u celini. /a nivo duhovne budnosti je mera naeg razvoja inteligencije. -nteligencija daje usmerenu svest" kroz koju se mo,emo koncentrisati u potpunosti na odre%eni objekat. )vest @hitta!" s druge strane" daje otvorenu svest i svest koja ne pravi izbor" kroz koju se celina mo,e uhvatiti. 2ok memorija prebiva u svesti" bistrina memorije pripada inteligenciji. -nteligencija nam daje objektivno priseanje doga%aja. )posobnost da zapamtimo ono to znamo" bez ega znanje i nema neku vrednost" je sposobnost inteligencije da pristupi svesti. 3ez takve memorije" naa inteligencija se ne mo,e razviti pravilno. #ada do%e vreme za koritenje naeg znanja bez takve memorije" neemo mu moi pristupiti. -z tog razloga je negovanje memorije klju razvoja inteligencije. 7amadhi )amadhi je etvrto i najvie sredstvo znanja" i predstavlja konaan oblik direktne percepcije. +o se doga%a kada inteligencija koristi nau dublju svest kao svoj instrument percepcije. +o se doga%a samo kada nadi%emo intelekt i dostignemo pravu inteligenciju. +o zahteva zatije ula kako bismo mogli da zavirimo unutra bez ometanja. 'atim" pomou svetla nae vlastite svesti" mo,emo otkriti sve tajne ,ivota. 2uhovna praksa se sastoji od pretvaranja sirovog materijala svesti u ra&inisanu energiju inteligencije. )vest je u svesti uoptena i rudimentarna" dok je u inteligenciji u potpunosti razvijena i artikulisana. -nteligencija obasjava nau dublju svest" koja joj zauzvrat daje prostora i dubinu. -nteligencija nas vodi od nesvesnog ka nadsvesnom" od spavanja do )amadhija. 1editacija je najvia &unkcija inteligencije. Prava inteligencija stvara )amadhi i uranja nas u nau dublju svest sa puno pa,nje. )amadhi" koji obuhvata koncentraciju" jednousmerenost uma i usmerenu mentalnu aktivnost" pripada inteligenciji. /ajvii )amadhi" u kojem nema misli ili radnje" i gde um nije jednousmeren ve smiren" pripada dubljoj svesti. U toj situaciji" inteligencija prestaje da ima bilo kakvu zasebnu &unkciju te inteligencija i svest postaju jedno. $vo nas vodi do neuslovljenosti gde sve misli nestaju. )ravilan ra+voj 'a razvoj prave inteligencije je potrebno ukljuiti intelekt u slu,bu svesti. +o se doga%a kada prepoznamo razliku izme%u vieg i ni,eg znanja" to je razlikovanje izme%u znanja o sebi i znanja o spoljanjem. #roz ni,e znanje mi razumemo vanjski svet i nain na koji &unkcionie" ali to znanje ostaje vezano za carstvo oblika i promene. #roz vie znanje" spoznajemo sebe. /aa prava priroda je vena svest koju nije mogue odrediti kroz imena i oblike vanjskog znanja. /ae besmrtno .astvo je poznavalac. $no ne mo,e biti predmet uma" ve je izvor uma. 1o,emo ga spoznati samo ako jesmo to. -ntelekt nije neto pogreno sve dok ga dr,imo tamo gde mu je mesto. )vakome je potreban bistar intelekt kako bi baratao praktinim stvarnostima svakodnevnog postojanja" kao to je npr. vo,nja automobila. Ali ako
38
vanjska &unkcija intelekta nije uravnote,ena unutranjom &unkcijom inteligencije" to vodi do izoblienja i mo,e postati destruktivno. Ajurvedske psiholoke metode daju pravilan razvoj inteligencije" tako da mo,emo uoiti nae probleme i njihove uzroke" te ih menjati trajno. .ezik i alati Ajurvede nisu samo ljudski" ve oslikavaju #osmiku -nteligenciju i poma,u nam da uskladimo na ,ivot i ponaanje u odnosu prema /joj.
39
I. (anjski um: )odruje ula
/ai ,ivoti se vrte oko mnotva ulnih impresija koja stalno pristi,u iz vanjskog sveta. U gotovo svakom trenutku dana uestvujemo u odabiru" &iltriranju i organizaciji ovih podataka i gledamo ta ona znae za nau dobrobit i sreu. *etko smo svesni naih misli jer ih uvek ih koristimo u opho%enju s vanjskim svetom i njegovim zahtevima. Poput kola koja stalno vozimo" nemamo vremena da stanemo i proverimo da li rade ispravno" sve dok se ne pokvare. Uglavnom ,ivimo u vanjskom" senzornom delu uma" sve dok ne nauimo da gledamo unutra. /aa uobiajena svest ostaje uronjena u more impresija koje stalno pristi,u preko ula. Veina onoga to zovemo um se odnosi na povrinski deo svesti kroz koji obra%ujemo impresije. $vaj vanjski um se zove 1anas na sanskritu" to znai Ginstrument razmiljanja.H 1anas je najslo,eniji aspekt svesti" koji se sastoji od ula" emocija i vanjskog kapaciteta razmiljanja. +akva raznolikost je potrebna za opho%enje sa viestrukim uticajima vanjskog sveta. 1anas emo posmatrati kaoGvanjskiH ili Goseajni umH" ili prosto GumH" za razliku od GinteligencijeH 3uddhi! i Gunutranjeg umaH ili GsvestiH @hitta!. 1e%utim" ne treba da zaboravimo njihova sanskritska znaenja. #ada se ukljue emocije" um 1anas! nije samo mentalan ili konceptualan. )et ula i motoriki organi .organi +a delovanje/ Posedujemo pet ula i pet organa za delovanje preko kojih prikupljamo energiju pet elemenata i delujemo s njima u vanjskom svetu. 2lement Atar Vazduh Vatra Voda 'emlja )rincip Vata Vata Pitta #apha #apha >ulo 'vuk 2odir Vid Ukus 1iris ,rgan ula Uvo #o,a $i .ezik /os ,rgan delovanja Covor *uke )topala *eproduktivni organi $rgani za izluivanje
Um koordinie pet ula i njihove podatke. 2eluje poput ekrana koji prikuplja i pregledava ulne podatke. /a primer" zahvaljujui umu je ono to oko vidi u korelaciji sa onim to uvo uje. -nae bi podaci koji pristi,u iz razliitih ula ostali odvojeni i neure%eni. Um je esti ulni organ zato jer kroz njega prikupljamo ideje i emocije ( mentalne impresije. 2ok itamo knjigu" na primer" um tako%e &unkcionie kao ulni organ" prikupljajui emocionalne i mentalne in&ormacije. )vi nai senzorni ulazi obuhvataju poneku mentalnu i emocionalnu komponentu. )lino tome" um je esti organ za delovanje i vlada nad ostalih pet. #ao organ za delovanje" on je nae glavno sredstvo izra,avanja u vanjskom svetu. )amo ono to smo najpre &ormulisali kao mentalnu nameru mo,emo izraziti kroz nae organe za delovanje. /a primer" najpre razmiljamo o tome to emo rei pre nego to zapravo ka,emo. #ao organ za delovanje" um slu,i da izrazi ideje i emocije ( mentalna stanja. #ao ulo i organ za delovanje" um mo,e da koordinie dve vrste organa" povezujui ulne podatke sa organima za delovanje. /a primer" ako vidimo hranu na stolu" um povezuje taj ulni podatak s rukama kako bi mogli da pokupimo hranu i jedemo. Um je centralna upravljaka tabla za ulne organe i organe za delovanje. $n je kao neki mentalni kompjuter" dok su ula njegov so&tNare. -ako je um povezan sa ulnim i motorikim organima" vie je povezan sa motorikim organima jer je njegova glavna briga delovanje u vanjskom svetu. Um nas uvek nagoni da inimo stvari. Uvek razmilja" planira" reaguje emocionalno ili na drugi nain tra,ei od nas da se anga,ujemo izvana. #roz njega smo svesni sebe kao bie u svetu. )rana $rgani za delovanje i ulni organi su usko povezani sa Pranom i njenim &unkcijama. $rgani za delovanje postoje radi ispunjavanja razliitih vitalnih poriva" od jedenja do samoizra,avanja. $rgani ula postoje radi obezbe%ivanja znanja i iskustva o vanjskom svetu. Um upravlja Pranom" operiui korz ulne organe i organe za delovanje. Um je pod uticajem Prane i mo,e lako postati uznemiren njome. 7tagod da utie na nau vitalnu prirodu ( glad" strah ili grdnja ( brzo utie i na um. ?ula poseduju vlastite instinkte i energije koje mogu dominirati umom. $ko ima potrebu da vidi" jezik da kua" ruke da uhvate" i tako dalje. $vi porivi utiu na um kako bi ostvarili svoje ciljeve. $i mogu rei umu ta da
40
gleda" na primer" kao kada slika lepe ,ene automatski okrene um oveka prema spolja. +o se doga%a svima nama sa ovim ili onim ulnim organom. Uvek se borimo da ovladamo naim ulima" koji bi inae raskomadali nau svest. 9ivotinjama dominiraju njihovi ulni impulsi. /a primer" pas laje automatski kada drugi pas do%e u njegovo ulno polje. )enzualni um prevladava kod dece" koja jo nisu nauila da ovladaju svojim ulnim kapacitetima. Vanjski um je uslovljen pomou ulnih organa i Pranom. U sutini je u velikoj meri reaktivni mehanizam" a ne samo(svesna svest koja jedino ide kroz inteligenciju. $isli i emocije: dve strane uma Vanjski um ne samo da koordinie ulne podatke" ve ih interpretira. ?ulni podaci" kao potencijalno beskrajni" moraju se &iltrirati i odabrati prema onome to je relevantno za um. +o mi odre%ujemo time gde usmerimo nau pa,nju. /a primer" ako vozimo automobil" nau pa,nju emo usmeriti na drum" neemo dozvoliti da um luta inae bismo mogli do,iveti nesreu. +umaenje ulnih podataka je dvojako ( i objektivno i subjektivno. $bjektivno mi organizujemo ulne podatke" prikupljajui ih u odgovarajue impresije kako bi utvrdili njihovo znaenje. 2a biste identi&ikovali objekat" kao to je kua" na primer" moramo uneti dovoljno objekativnih impresija kako bi utvrdili njihovu prirodu. +o kreira injenini deo uma. Vanjski um upravlja injeninim in&ormacijama i podacima svih vrsta" ba kao kompjuter. 'atim ih prenosi na 3uddhi koji rasu%uje. )ubjektivno" ulne podatke moramo povezati sa naim linim stanjem. /a primer" kada prelazimo ulicu i vidimo da e nas automobil udariti" brzo reagujemo da bi se zatitili" tako to se uplaimo i pomerimo u stranu. +o ini emocionalni deo uma. Amocije nam omoguavaju da odgovorimo na ulne podatke na neposredan i lian nain. Amocije su naa lina reakcija na ulne podatke" inei da strahujemo od onoga to izaziva bol i da ,elimo ono to donosi zadovoljstvo. Vanjski um obuhvata misao in&ormativne prirode i emocije koja se temelji na senzaciji i &unkciji izme%u ta dva. Potreban je odre%eni nivo objektivnosti za organizovanje ulnih podataka" ali i odre%eni nivo subjektivnosti da to pove,emo sa sobom. $d dve &unkcije um" emocija koja je subjektivna" ima najvei kapacitet da uzrokuje bol. Amocije mogu da iskrive in&ormacijski kapacitet uma i stvore lou percepciju. Amocionalna strana uma je vie povezana sa Pranom i organima za delovanje" koji mahom slu,e da ispune razliite Pranine aktivnosti. 1entalna strana je vie povezana sa ulnim organima i inteligencijom. 2mocija Amocije odlikuje senzualna komponenta ( vid" zvuk ili ostale senzacije koje ih prenose. )enzacija ra%a emociju. Ako kontaktiramo neto ugodno" to nas ini sretnima. Ako kontaktiramo neto bolno" oseamo se tu,no. +a emocionalna ranjivost je ugra%ena u um. Privremene emocionalne reakcije dolaze kroz vanjski um. 2ugotrajna emocionalna stanja" me%utim" pripadaju naoj dubljoj svesti @hitta!. Ponovljene emocije se pomeraju od reakcija vanjskog uma u uslove unutranje svesti. /a primer" kada smo prvi put susreli atraktivnog partnera" nae emocije su se razbudile. /akon dugogodinje veze" osoba postaje deo nae dublje svesti" a mi poprimamo aspekte njene linosti. $dre%ene emocije" vezane za odre%ene predmete" pripadaju vanjskom umu" ali sr, emocije pripada naoj dubljoj svesti. *aspolo,enja ili ukusi rasa! emocija obitavaju ( poput ljubavi" ljutnje" straha i radosti ( izvan bilo kakvog kontakta sa odre%enim senzacijama. -z tog razloga" i oni koji ka,u da su emocije povrnije od misli i oni koji ka,u da one zadiru dublje su u pravu. +o zavisi od vrste emocije. *adije u nazvati ove dublje emocije nae centralne svesti GoseanjimaH i koristiu termin emocija ili emocionalna reakcija kada se radi o emocijama vanjskog uma. (anjski um i inteligencija Vanjski um nam omoguava da registrujemo in&ormaciju. -nteligencija nam omoguava da procesuiramo in&ormaciju. Um 1anas! je instrument razmiljanja sa kojim gajimo sumnje" dok je inteligencija 3uddhi! instrument percepcije sa kojim reavamo sumnje i donosimo odluke. Vanjski um obuhvata sve vrste spekulacija i imaginaciju. 2okle god smo na vanjskom nivou uma" moramo ostati u nedoumici i biti osetljivi na emocionalne reakcije. ;judi koji su dobri u prikupljanju in&ormacija ali siromani u donoenju odluka" pate od previe aktivnosti uma. Um koji radi bez inteligencije nas podstie na besciljno razmiljanje" koje nema svrhu" kao kod sanjarenja" zaludnog naga%anja ili zaludnog kalkulisanja. +o ini da kreiramo ideje" uglavnom beskorisne" bez
41
dolaska do bilo kog zakljuka" koji zahteva prisustvo inteligencije. Vanjski um sam po sebi nema vrednost" naela ili ciljeve" koji proizlaze iz inteligencije. /jegova briga je irenje i istra,ivanje vanjskog sveta" da traga za zadovoljstvom i da izbegava patnju. /jegova svrha je da nam priuti iskustvo u domenu ula" bez da uspostavi trajne vrednosti. 2okle god operiemo na tom nivou" iskljuivo smo senzualna stvorenja. 9rtve smo emocija koej izazivaju naa ula J privlae nas ugodne senzacije i odbijaju one bolne. /aom savremenom in&ormacijsko(senzualnom kulturom dominira vanjski um i nedostatak inteligencije. Vie nas interesuje prikupljanje in&ormacija putem uma nego njihova obrada" koja zahteva inteligenciju. *azvili smo mnoge naine da proirimo polje ulnih podataka" ali ne i mudrost da ih pravilno koristimo. -ako ulni organi deluju kroz um" koji koordinie njihovo delovanje" ulna percepcija" kao i svi oblici percepcije" odvijaju se kroz inteligenciju 3uddhi!. Um uva slike objekata" ali ih inteligencija de&initivno utvr%uje ta oni jesu. +ek kada inteligencija vodi ula" mo,emo ih koristiti objektivno. -z tog razloga" ulni organi su ponekad ukljueni u s&eru inteligencije. -nteligencija je unutranji ili subjektivni deo uma kroz koji donosimo odluke i pravimo odabire. Vanjski um je ekran na kojem opa,amo vanjski svet i sprovodimo ove odabire i odluke. -nteligencija nas stoga uvodi unutra" dok nas um nas vue ka spolja. )vrha vanjskog uma je u,ivanje bhoga!" koje je usmerena spolja. 2uhovni razvoj joga!" iji je pravac ka unutra" nastaje samo snagom inteligencije. 2ok nas um vodi ka svetovnim anga,manima" inteligencija nas vodi ka duhovnom razvoju. 1e%utim" u evoluiranom stanju" um nam omoguava da reagujemo kreativno na vanjske uticaje. +o postaje temelj ispravnog delovanja" bez kojeg ne bismo mogli da organizujemo na vanjski ,ivot prema bilo kojim viim principima. %m" inteligencija i svest )vest @hitta! osea iznutra i ima svoj smisao za spoznaju. Um 1anas! osea stvari izvana" zahtevajui vanjsku impresiju za svoje &unkcionisanje. -nteligencija 3uddhi! percepira i prepoznaje i iznutra i izvana. /a primer" kroz um mo,emo osetiti da je neko nesretan" to je impresija koja nastaje kada sakupimo sve in&ormacije preko ula. #roz inteligenciju emo to opaziti kao objektivnu injenicu" na osnovu zakljuivanja na temelju onoga to vidimo. 2ubljom sveu emo zapravo osetiti nesreu druge osobe. Vanjski um" koji se oslanja na ula" daje oseaj neega to je obino dotaknuto sumnjom. -nteligencija percepira objekat" zavisno od nekih racionalnih procesa" u kojima nema vie nikakve sumnje. )vest osea objekat kao svoj. -nteligencija 3buddhi! i svest @hitta! samo &unkcioniu u naoj obinoj svesti kroz vanjski um i ula 1anas!" u kojem smo obino anga,ovani. +akva inteligencija ili intelekt slu,e samo da naine razliku izme%u imena i oblika koje prepoznaje vanjski um. +akva svest samo slu,i da pojaa senzaciju primljenu kroz vanjski um. *osmiki um #olektivni i kosmiki duplikat uma tako%e postoji. /jegova kolektivna strana je ulna aktivnost drugih bia na 'emlji. ?ulni uticaji svih stvorenja stvaraju psihiku atmos&eru u kojoj delujemo. ?ulne impresije ostavljaju otisak ili svetlei trag. 'emljina atmos&era je ispunjena zaostalim ulnim impresijama svih stvorenja. 1asovni mediji pune psihiku atmos&eru nezdravim impresijama u vidu radio talasa" inei je negativnom i destruktivnom. #osmika strana uma je ulna aktivnost bia u svim svetovima. /jome dominira vizija velikih 3ogova i 3oginja koji" putem kosmikog uma" oblikuju nebo suptilnim impresijama. 1editacija i ritual koji koristi &orme" boje i zvuk poma,u u stvaranju pozitivne psihike atmos&ere i povezuju nas sa #osmikim Umom. 7astav Vanjski um se prvenstveno razvija iz *ajasa" aktivne energije svesti @hitta!. $n je izgra%en od apsorbovanih ulnih potencijala zvuka" dodira" vida" ukusa i mirisa" kao i emocija i ideja povezanih s njima. #ao to se svest sastoji od guna" um se sastoji od impresija +anmatra!. Clavno sedite uma je glava ili mozak" gde prevladavaju ula" naroito meko nepce koje je sredinja taka svih ula. /jegov emocionalni aspekt &unkcinie kroz srce" ne duhovno srce" ve &iziko i vitalno srce.
42
1anas predstavlja omota uma ili 1anomaMa #oshu. +o ini suptilno ili astralno telo koje je u domenu naih impresija. )uptilno telo &unkcionie u snu i stanjima nakon smrti. Umom dominira akcija i tera nas da delujemo u vanjskom svetu kako bismo uspostavili na identitet kao telesnog bia. Pomou toga poprimamo oblik i &unkciju u odnosu na ostala stvorenja. $snovnim elementima svesti" vazduhu i etru" vansjki um pridodaje elemenat vode" te poput vode ima emocionalnu prirodu. #ao takav ima svojstva jednaka #aphi" biolokom principu vode. #apha ljudi obino imaju jaku emocionalnu prirodu" kao i vrsto &iziko telo" te su dobro utemeljeni u carstvu ula. )lino tome" vanjski um se odnosi na $jas" vitalnu esenciju vode. $jas je potreban za razvoj i kontrolu uma. Dodir i hvatanje -ako upravlja svim ulima i organima za delovanje" um najvie odgovara dodiru kao ulnom organu i hvatanju rukama! kao organu za delovanje. 2odir je koren ni,a etiri ulna organa dodira" vida" ukusa i mirisa. +o ulne impresije ini intimnima i omoguava nam da ih lino oseamo u vidu zadovoljstva i boli. 0vatanje ( &ormiranje i oblikovanje" pokreti ruke ( je glavno dejstvo uma" koje gradi nau ideju sveta. )ve dok um gradi svoj svet u,ivanja" moramo ostati zarobljeni u ciklusu ponovnog ro%enja" uvek tragajui za vanjskom sreom. 'austavljanje ovog &ormativnog delovanja uma je klju za nadila,enje ro%enja i smrti. 2nergija Um je uglavnom personalan i predstavlja vozilo za ego" ali se povezuje s naom genetikom pozadinom i vrstom. #roz ula se povezuje s naom vitalnom prirodom" naom Pranom" koja nas uskla%uje s vitalnom prirodom ostalih stvorenja. Poto njime dominira *ajas" lako pada pod uticaj nae ili tu%e Prane" to je slino ishodu *ajasa ili delatne energije. $seajni um 1anas! s odnosi na instinkt" ali vlada povrnijim slojem instinktivnih reakcija od nae dublje svesti @hitta!. $seajni um se vie odnosi na podsvest i nau dublju svest" sve do nesvesnog. /aa dublja svest upravlja prvobitnim amor&nim instinktima kao to je seks ili volja za ,ivotom. Um upravlja speci&inim porivima ulnih i motorikih organa" kao to su ,elja za govorom ili hodanjem. 0unkcije Vanjski um &unkcionie tako to planira" organizuje i razmatra" te ima kapacitet da modelira" naini ili zamisli. 2ve glavne &unkcije vanjskog uma" kojima upravlja ulima" emocijama i mislima" su: :! namera i <! mata. Namera Um uvek ima plan" nameru ili motivaciju. Uvek neto konstruie i uvlai nas u neku vrstu anga,mana" koji je po prirodi vanjski orijentisan. Uvek smo ukljueni u neku planiranu aktivnost koja je mahom grupisana oko zadovoljenja jastva ili ega pomou tela i ula. /ormalna &unkcija uma je da izgradi na ego svet" carstvo postignua i sticanja" za odvojeno jastvo. $sim ako ne preispitujemo i kontroliemo um" on e nastaviti da kreira vie anga,mana i vezivanja koja nam donose tugu. -z uma proizlaze skriveni motivi koji remete nae akcije i uklanjaju spontanost. +o nas ini proraunatima i okrenutima ka sebi u svemu to radimo. *ezultat je da ne dosti,emo pravu radost u onomo to radimo" koja mo,e doi samo neoekivano i netra,eno. 2a bismo pronali istinu" moramo ii izvan planova uma i vanjskij projekata. Um upravlja viim namerama tako%e" ukljuujui i volju da inimo ono to je pravo. Prava mentalna aktivnost se ogleda u imanju dobrih namera i njihovom sprovo%enju. 2obre namere mogu biti pomaganje drugima" predati se 3ogu i spoznati sebe. )tvaranje dobrih namera i dobrih stavova nam poma,u da pravilno razvijemo um. +o podrazumeva da uskladimo um sa naom dubljom inteligencijom. #ada je um uskla%en s naom dubljom inteligencijom" ona postaje volja za istinom i daje snagu odricanja" pomou koje nadilazimo sebine vezanosti jedinstva sa svime. $a ta 1ata je projekcija mogunosti koje kreiraju budunost. 1ata je deo volje" projekcija namere. 1oramo zamisliti neto kao mogunost pre nego to to uinimo. Ako emo pomerati nae ruke" na primer" prvo moramo zamisliti da to radimo. 1ata nam omoguava da projektujemo budue delovanje" kao to je planiranje putovanje pre nego to ga zaponemo. ?ulna percepcija je upamena pomou mate. 7ta god da smo do,iveli kroz ula" um mo,e da zamisli. +a sposobnost da ponovo zamisli stvari je osnova razvoja znanja o svetu.
43
U svom krivom delovanju" mata stvara ,eljena razmiljanja koja uzrokuju iluziju. 'amislimo kako je neto istinito iako ne odgovara niemu realnom. Umesto to neto inimo zamiljamo da to inimo. +o stvara mnoge psihike probleme. U stanju smo da zamislimo mnoge stvari o sebi ( da smo mudri" pravini ili sveti J a da to ne pokazujemo i ponaanjem. /ae emocionalne reakcije" nae line simpatije i antipatije brkamo sa onim to stvari zapravo jesu. Um upravlja stanjem spavanja kada se naa mata slobodno poigrava. Um kao stanje sna se odnosi na ,ivotinjsko carstvo" koje ,ivi u stanju sna ili impresija koje su postojale pre razvoja svesnog razuma.
Dodatne 1unkcije
%metnost i vi+ija Vanjski um" koji upravlja izra,avanjem" upravlja umetnikim i kreativnim radom. 2obro razvijen oseajni um je potreban za pokretanje organa za delovanje" kao to je vetina ruku odgovorna za plastinost umea. +o daje ra&inisanost impresija" naroito u koordinaciji s inteligencijom i sveu. $datle potie kreativna vizija koja nam omoguava da kreiramo objekte u istom obliku i estetske lepote )attvine impresije!. 2a bi via kreativna &unkcija uma razvila nae u,ivanje u suptilnim senzacijama" njegova ni,a &unkcija" koja se odnosi na u,ivanje u grubim senzacijama" mora biti pod kontrolom i preusmerena. Via &unkcija uma otkriva suptilna ula i psihike sposobnosti koje idu s njima. +o ukljuuje van ulnu percepcijom VP!" kao to je vi%enje ili sluanje na daljinu" i delovanje na daljinu suptilna upotreba organa za delovanje!. )vi ulni organi i organi za delovanje imaju svoje suptilne duplikate" kroz koje do,ivljavamo suptilni svet i okultne sile iza &izikog sveta. )ravilan ra+voj Pravilan razvoj uma zahteva kultivisanje volje i karaktera. +o zavisi od kontrole ula" to znai prihvat ispravnih impresija i kontrolu emocija" to znai odvajanje nae emocionalne reakcije od onoga to opa,amo. *azvoj umetnikih sposobnosti" kreativne vizije" okultnih moi ili jogijske prakse koja obuhvata akre su dodatna pomo. /a,alost" danas imamo sve vrste ulnog zadovoljenja kroz savremenu tehnologiju i masovne medije" ali niko ne poduava kontru ula. #ontrola ula je retko prisutna u naem obrazovnom sistemu. -z tog razloga naa psiholoka neravnote,a se mora poveavati. Uvek smo aktivni u ,ivotu. /a ,ivot J od automatskih reakcija tela do voljnih ekspresija uma J je sainjen od raznih aktivnosti koje proizlaze iz volje. Prava volja se ne meri sposobnou da dobijemo to to ,elimo ve naom sposobnou da transcendiramo ,elju. 9elja nije rezultat naeg slobodnog izbora. +o je prinuda koja nam dolazi iz vanjskog sveta" neka vrsta hipnoze. #ada se prepustimo predmetima ula" oni impresioniraju um" to uzrokuje da ih ,elimo i da mislimo da naa srea zavisi od njih. 9elja je volja obojena matom. $na tra,i ono to je vanjsko" neto to nije stvarno nae. Prava mo volje znai da radimo ono to ka,emo i mani&estujemo nae dublje te,nje u akciju. 3ez prave volje" nije mogue ostvariti mir" kreativnost ili duhovno znanje. /egovanje volje daje energiju. *azliiti oblici samodiscipline" kao i dobrovoljna kontrola ulnih organa i organa za delovanje" poma,e kod razvoja volje. 1o,emo poeti da disciplinujemo nae &izike &unkcije kroz post ili ve,be. -sto mo,emo uiniti s umom. 1o,emo nae misli zatititi od loih impresija ili ih mo,emo uve,bati ponavljanjem mantre ili koncentracijom. #arakter je sposobnost kontrole vanjskog uma bez da budemo uvueni po inerciji putem vanjskih uticaja. /aa ula" sa mnogo podsticaja koji idu preko njih" stalno nas teraju na akciju. Ako delujemo iz ula" mo,emo izgubiti sebe i doi pod kontrolu vanjskog sveta. Cubimo nau doslednost karaktera i samo re&lektujemo oseaje trenutka. *azvoj karaktera zahteva integritet" to je sposobnost da budemo verni naoj savesti i ne sledimo impulse ula. +o zavisi od o kontrole uma" odnosno od odvojenosti od u,itka i boli" i od ulnih ,elja poput hrane ili seksa. Um je poput lee koja uveava ili umanjuje. #ada uveava" uglavnom primeuje mnoge stvari" ali malo speci&ino. #ada umanjuje" primeuje detaljno nekolicinu stvari" ali mai celinu. Um se mo,e uvesti unutra" to zahteva uklanjanje nae pa,nje iz podruja ula. 1o,emo trenirati um tako da ga mo,emo otvoriti ili zatvoriti
44
po volji" tako da se mo,emo usredsrediti na bilo koji ulni objekat ili tako to se izolujemo od svih njih. +o zahteva kontrolu pa,nje. Ako ne treniramo svoju pa,nju" um e slediti porive ula shodno njegovom stanju. /ama e dominirati vanjski uticaji" izgubiemo nae pravo jastvo i doi pod kontrolu drugih ljudi. /a,alost" nismo osposobljeni da kontroliemo nae umove" ve da pa,nju usmeravamo na razne vidove stimulacije i zabave. $vaj nedostatak kontrole uma i ula dozvoljava naoj energiji da curi napolje" gde se rasipa i &ragmentie" uzrokujui &izike i psihike bolesti. Pravilna nega i upotreba uma je" dakle" esencijalna za nae blagostanje.
45
J. 2go i Jastvo: )otraga +a identitetom
*o smo miK #o smo miK 7ta je jastvo koje se krije iza umaO ?ulne impresije se oslanjaju na nae ulne instrumente ( oi" ui i druge ulne organe. )lino tome" emocije i misli se oslanjaju na nae mentalno oru%e ( um. )ama misao je instrument spoznaje. +akav instrument zahteva subjekta koji njime operie" ba kao to mikroskop ili teleskop zavise od onoga ko ih koristi. Polje misli je medijum kroz koji deluje naa subjektivnost. -za sva tri sloja svesti" inteligencije i uma" krije se oseaj jastva koji odre%uje njihovo delovanje. )ve misli poivaju na misli jastva. )ve nae misli imaju uporite u naem vlastitom identitetu. )ve to inimo zavisi od toga kako vidimo sebe. #lju za razumevanje uma i njegovog delovanja jeste da upoznamo sebe. 1e%utim" ko smo mi je mnogo dublje od onoga to mislimo" ili od onoga to nam drutvo govori da jesmo. 3a kao to je veina nae potencijalne svesti nama nepoznata" tako je i veina naeg potencijalnog samoidentiteta" to konano obuhvata i ceo svemir" nama nije poznato. $vo nepoznavanje naeg pravog .astva je osnova svih naih problema u ,ivotu" bilo psiholokih ili duhovnih. 2ok ispitujemo um i kako on radi" dolazimo do dubljih pitanja o jastvu i toga ko smo. 2go - odvojeno Jastvo #oji ljudski problem ne bismo tako lako reili kada ego ne bi bio umeanK Ago je koren svih naih drutvenih i linih problema. -pak" ta je ego i kako da se nosimo s njimK 2a li je sebinost neizbe,an deo ljudske prirode koji ne mo,emo menjati" ili postoji nain da ga transcendiramoK Prema ajurvedi" ma koliko da je ego duboko ukorenjen" on nije naa prava priroda. 1o,emo nadii ego i sva njegova tugovanja i sukobe. Ago se zove Ahamkara na sanskritu" to znai G.a(procesuiram.H Ago je proces samo(identi&ikacije u kojem povezujemo nae unutranje bie s nekim vanjskim predmetom ili kvalitetom. #roz to utvr%ujemo: G.a sam ovoH ili G$vo je moje.G Ago stvara sliku o sebi ili L.a(sam(telo(idejuG to rezultira kao oseaj odvojenog jastva. +ako postajemo izolovani i oseamo se razliito od sveta i stvorenja oko nas. Ago je &unkcija svesti za identi&ikaciju jastva s objektom" zbog ega se poistoveujemo sa odre%enim telom. )amo ono s ime sebe poistovetimo ili ono to mislimo da pripada nama" kao to je naa porodica i prijatelji" oseamo duboko i uistinu mo,emo uvesti u nau svest. Ago je sasvim razliit od naeg pravog .astva Atman!" ili isto Ja sam odnosno Ja-sam-to-to-jesam, Ja-po-sebi odvojeno od objektivnosti. /ae pravo jastvo stoji iznad svih mentalnih i &izikih oblika i stanja" i uvek je odvojeno" slobodno i svesno. Aga proizlazi iz G.a(misliH koja stoji iza svih drugih misli. #oju god misao da imamo" prethodno moramo imati misao .a ili jastva. Ago uvodi princip podele" kroz koju je svest podeljena i razdor postaje mogu. $n uva subjektivni aspekt naeg bia jastva! zarobljenim u neku objektivnu &ormu ili kvalitet" razne telesne senzacije ili mentalna stanja u kojima je prisutna promena i tuga. Ago je primarna &unkcija svesti usmerena prema van. $n kreira celokupan vanjski razvoj svesti kroz um i telo" koji su samo &ragmenti u polju svesti. Ago vri uticaj na sve &unkcije uma. )ve to radimo se temelji na jastvu i njegovoj motivaciji. Ago pro,ima sve nivoe svesti i svih tela due" koji zahtevaju samo(oseaj za svoje delovanje. /ormalno mi poznajemo samo &iziki ili probu%en ego" ali suptilniji nivoi nae prirode imaju svoja dotina ega koji omoguavaju njihove razliite aktivnosti. Ago koncept proizlazi iz atomske prirode uma. Poto se mo,emo usredotoiti samo na jednu taku u trenutku" razvijamo ideju o sebi kao o zasebnom centru u vremenu i prostoru. Po svojoj takastoj prirodi" ego stvara uski &okus ili sklonost" centralnu slepu taku koja iskrivljuje nau viziju. 'bog tog samo(oseaja" svi ljudi imaju svojevrsan oseaj ponosa. Volimo da mislimo da je to to smo mi ili da je to s ime se poistoveujemo ( naa vera" zemlja" rasa" klasa ili porodica ( najbolje ili jedino ispravno. $vaj proces ponositosti uzrokuje da na druge gledamo s visine i stvara sukobe. 2go i 1unkcije uma Ago proizlazi iz neuspeha inteligencije 3uddhi!. +o je krivo shvatanje ili pogreka u naem opa,ajnom procesu. /ajva,nija &unkcija inteligencije je da utvrdi prirodu jastva. )amoodre%enje je najvie od svih odre%enja. Prvo moramo da znamo ko smo mi pre nego to saznamo ta je svet ili ta treba da inimo. Ago nastaje kada ne uspemo da razaznamo nae pravo .astvo" koje je ista svest" i poistovetimo ga s telom telom" koje je nita vie od objekta. 1e%utim" nakon to inteligencija naini pogreku ega" ego iskrivljuje inteligenciju" koja zatim slu,i tome da ga racionalizuje. 1i koristimo nau inteligenciju radi produbljivanja ciljeva ega za akumulacijom i postignuima u
46
vanjskom svetu" i tada se gubi trag naeg unutranjeg cilja" a to je da spoznamo svoju pravu prirodu. $vaj ego inteligencije je ego kojeg je najte,e prevazii jer je u pitanju primarna zabluda. /eki mislioci uzimaju 3uddhi ili inteligenciju za .astvo. +o je pogreka" jer .astvo nadilazi celokupno kretanje misli. 1e%utim" budui da je inteligencija bliska .astvu" mo,e nas postepeno dovesti do njega. /aa dublja svest @hitta! prethodi ispoljenom egu" ali sama sadr,i rudimentaran ili latentan ego. #ao deo materije Prakriti!" svest poseduje inerciju da poprimi oblik koji se razvija kroz ego. Ago koristi nau dublju svest da se zakai za ,ivot i odr,i svoju egzistenciju. *udimentaran ego skriven u naoj dubljoj svesti postepeno evoluira u raznolikosti kompleksa um(telo. -z ega proizlazi vanjski um 1anas!" ula i telo" kroz koje do,ivljavamo nau odvojenu egzistenciju. $seajni um" po svojoj vanjskoj sklonosti" je prirodno pod uticajem ega" i samo s potekoom ga je mogue staviti pod kontrolu prave inteligencije. Ago deluje kroz um radi sticanja oseaja koji mu omoguava da se iri i osea dobro sa sobom. #rajnja kristalizacija ega je &iziko telo" u kojem sebe do,ivljavamo kao potpuno odvojene od drugih stvorenja. #ojagod &unkcija da se javi u svesti" ego se automatski postavlja kao deo njegove granice. )vaka emocija kreira vrstu ega. /a primer" ego ljutnje je vrlo razliit od ega ljubavi. -mamo problema sa ponaanjem kada nas ego naih emocija natera na radnje za koje kasnije za,alimo. Poto je ego ogranien i izolovan" mora doneti nesreu. +era nas da se poistovetimo s nekim stvarima" a s drugima ne. #ada izgubimo predmete s kojima se poistovetimo" moramo oseati bol. #ada kontaktiramo ono s ime se ne poistoveujemo" ono za ta smatramo da je udno" tako%e oseamo bol. 2go i percepcija Ago nastaje automatski tokom opa,ajnih procesa. #ao to .a prethodi svakoj misli" oseaj .a je u pozadini svih impresija. $seajni um 1anas! pru,a niz ulnih utisaka" od kojih je telo glavni &okus i instrument. Ago prisutan u telu(svesti boji sve ovo. Ago prisvaja impresije" poput G.a volim ovoH ili G.a ne volim toH" GVolim ovoH ili G1rzim to.H )lino tome" ego prisvaja inteligenciju i koristi je kako bi opravdao sopstvene reakcije. /jegova logika je G.a moram biti u pravuH ili G1oram biti dobar.H Ago onemoguava inteligenciji da sagleda istinu i umesto toga namee svoje miljenje kao istinu. Ago ne mo,e da prisvoji nau dublju svest @hitta!" ali je mo,e suziti i iskriviti. 1o,emo samo biti svesni onog dela nae svesti koja je prihvatljiva za ego. Ago je naa najosnovnija podsvesna reakcija koja vee polje svesti dr,i potisnuto. 1oramo da nauimo da posmatramo na opa,ajni proces kako bismo nadili ego. +o zahteva da naa dublja svest bude u stanje mira i da naa inteligencija &unkcionie objektivno. Ago kao oblik neznanja +amas! i pometnje *ajas! postaje umanjen kada vie ne pru,amo okru,enje u kojem mo,e da napreduje. *osmiki aspekt 2ga )vako pojedinano stvorenje mora imati neku vrsta ega. Ago postoji ak i kod insekata i kamenja. Ago omoguava grubim elementima i ne,ivom svetu da se pojave. /e,iva kreacija je ist ego" koji je toliko sabijen da ne doputa bilo kakvo dejstvo vitalne sile ili ula" koji zahtevaju svest o vanjskom svetu. Ago postoji kao kosmiki princip. -z njega se granaju izvorni ideali i arhetipovi kreacije svojstveni #osmikoj -nteligenciji!. Ago je odgovoran za stvaranje razliitih predmeta" stvorenja i svetova. -z njega nastaju grubi i suptilni elementi. 1o,emo uoiti via kosmika stanja ega onda kada proirimo na oseaj jastva na dublje nivoe svesti. 1o,emo nainiti pomak od poistoveenja s naim telom do poistoveenja s porodicom" zemljom" svetom i svemirom ( i na kraju da smo jedno sa svim biima. 7astav Ago je seme +amasa mraka! ili +amastine strane svesti @hitta!. $dgovara elementu zemlje ili tekim stvarima u svesti. Ago se razvija iz neznanja" ne znajui da je naa prava priroda ista )vest. $n je izvor atrakcije" odbojnosti i privr,enosti" emocionalnih nevolja koje donose bol i tugu. )tavlja nas pod upravu dualnosti" uspona i padova naeg emocionalnog iskustva. #ao mo neznanja" ego se odnosi na carstvo minerala gde nije razvijena osetljivost. Ago je inercije kamena J materija koja potvr%uje svoje postojanje odvojeno od duha. #ao izolacija i &ragmentacija" izvor je propadanja" bolesti i smrti. +ranscendiranje ega je osnovni evolucijski impuls ,ivota" kroz koji osnivamo optenje i tragamo za spoznajom veeg svemira u kojem ,ivimo.
47
2nergija Ago se odnosi na teka pitanja koja se akumuliraju u naoj svesti i tako ima energiju inercije +amas!. $dnosi se na Apana VaMu ili Pranu koja se kree ka dole koja izaziva bolesti i propadanje. Ago nas vodi ka &ragmentisanju i konano do samounitenja" osim ako ne znamo kako da ga kontroliemo. /jegova energija je negativna" ili entropija" i vodi do konanog gubitka energije. 0unkcija Ago nam omoguava da se poistovetimo i oseamo sa stvarima. #roz njega gradimo svoj identitet koji se temelji na objektima i uslovima koje prihvatamo za svoje. 2eluje na dva naina: :! oseaj za .a" i <! oseaj za 1oje. $seaj za .a je oseaj posedovanje tela" kroz koje znamo telo kao .a i 1oje. $seaj za .a tako%e obuzima um" poistoveujui se sa njegovim razliitim mislima" emocijama i senzacijama" kao to su G.a sam mudarH ili G.a sam sretan.H $seaj za 1oje je oseaj posedovanja vanjskih objekata" koje akumuliramo oko naeg telesnog postojanja. #roz njega smatramo da pojedine stvari" kao to je naa kua" novac ili posao" pripadaju nama. $seaj za 1oje zavisi i proizlazi od oseaja za .a. #roz oseaj za 1oje" ego uspostavlja svoju teritoriju i raste i iri se u vanjski svet. )ve dok imamo oseaj vlasnitva ili posedovanja neega" biemo uhvaeni u ego i njegove okove. Ago" poput oseajnog uma" usmerava energiju ka spolja" ali dok um nastoji da u,iva u domenu ula" ego tra,i da se utelovi u materijalni oblik. 'amena jastva sa telom od strane ega" pokree itav ciklus ponovnog ra%anja. ) pozitivne strane" ego kao oseaj za .a" daje &okus uma. Poma,e svesti da razlui ono ko smo mi od vanjske prirode. +o podstie da razvijemo linu i drutvenu egzistenciju nasuprot instinktivnom i ,ivotinjskom carstvu. Ali ego nije konani cilj Prirodne evolucije" niti pokazuje ko smo mi zapravo. Ago je taka prelaza izme%u materijalne i duhovne evolucije. +o je &aza izme%u mentaliteta koji je vanjski usmeren i pod kontrolom Prirode" i uma usmerenog ka unutra koji je u skladu s 2uhom. Du a - na a 'oEanska individualnost Ago je na oseaj prolaznog identiteta" da smo stvorenja sa odre%enim ,ivotom ili telom. 2ua je" s druge strane" oseaj da smo besmrtna svesna bia" individualizoavni deo 3o,anskog. 2ua se na sanskritu naziva .iva" ,ivotni princip" zato jer je izvor nae sveukupne vitalnosti i energije" kako &izike tako i psihike. +ako%e se zove .ivatman" individualno ili ,ivo .iva! .astvo Atman!. +o je na individualni deo 3o,anskog .atva kroz koje stiemo oseaj G.a jesam.H -ndividualna dua je vii oseaj jastva" iza naeg individualnog postojanja" naa prava individualnost. 2ua je entitet iza kauzalnog tela" sastavljena od naih razliitih karmi koje traju tokom itavog ciklusa ponovnog ra%anja. #ao dua mi prepoznajemo sebe kao besmrtno svesno bie" ro%eno u raznim telima" koje traga za samoostvarenjem i oslobo%enjem. 2ua nas vodi natrag u jedinstvo dok nas ego tera na podelu i viestrukost. $bino nismo svesni due ili reinkarnirajueg entiteta unutar nas. -pak" on stvara i odr,ava sve to inimo. 2ua postoji svuda u Prirodi" dajui ,ivot stvarima i odr,avajui njihov oblik. 2ua je latentna u elementarnom carstvu. )pava u biljkama" sanja u ,ivotinjama" budi se u ljudima i postaje potpuno svesna sebe u samospoznatom mudracu. Veina nas ima iskustvo due duboke oseaje! samo s drugim ljudskim biima" u oseanju ljubavi. 2onele to inimo i sa ,ivotinjama" naroito kunim ljubimcima. 1ogue je komunicirati s duom u biljkama i duom u elementima tako%e. 1o,emo osetiti nau duu u sveukupnom postojanju. #osmiki duplikat due je 3og -shvara!" stvoritelj svemira" Cospodar svih dua i delilac plodova sveukupne karme. #ada na oseaj za .a postane univerzalizovan" mo,emo iskusiti prisustvo 3oga u naem umu i prisno komunicirati sa )tvoriteljem. $seamo da smo sluge 3oga" /jegovi radnici" da sledimo /jegovu volju koja ide ka potpunom razvoju svesti u svemiru. 2nergija 2ua kontrolie svu nau pozitivnu energiju" kreativnost i vitalnost. $dr,ava glavnu Pranu iza nae dublje svesti @hitta!. )ve to je dosad reeno u vezi ovoga se ovde tako%e mo,e primeniti.
48
7astav 2ua .iva! je entitet svojstven naoj dubljoj svesti @hitta! kao njena probu%ena ili )attvina &unkcija. -z tog razloga" dua se ne razlikuje uvek od @hitte u njenoj istoj &ormi ili od probu%ene inteligencije 3uddhi!" koje &unkcioniu kroz )attvu. Proienje @hitte i bu%enje inteligencije dolazi kroz duu koja istupa napred i preuzima inicijativu za nau egzistenciju. 2ua .iva! postaje svesna kroz istu )attvu koja se razvija kroz razne nae ,ivote. #roz nju se ra%a kauzalna Prana vitalna sila! koja nas pokree i ini ,ivima. 2ua je izvor ,ivota Prana!" ljubavi @hitta! i svetla 3uddhi!" koji ine tri njene glavne moi. 'bog toga ,elimo zauvek da ,ivimo" da budemo savreno sretni i da znamo apsolutnu istinu. 0unkcije 2ua deluje kroz mo identi&ikacije ali" za razliku od ega" ona iri svoje polje identi&ikacije ukljuujui sve ega je svesna. -ma dve glavne &unkcije: :! )amospoznaja" i <! predavanje 3ogu. 'nanje koje dua poseduje je samospoznaja ( znanje o naoj pravoj prirodi kao ?iste )vesti. +o nam omoguava da na%emo jedinstvo sa svime to opa,amo i razotkrijemo sve tajne svemira. /jena glavna aktivnost je predavanje 3ogu -shvara(pranidhana! i sprovo%enje 3o,anske volje. Via &unkcije svesti i inteligencije" poput samadhija i intuicije" deluju kroz nju. #roz individualno .astvo" svest i inteligencija se aktiviraju" uzrokujui poznavanje istine" besmrtnosti i beskonanosti. 2a bismo stvarno zakoraili na duhovni put" moramo postati svesni sebe na nivou due. +o zahteva postizanje prave svesti due koja se krije u naoj dubljoj svesti @hitta!. 2ua dolazi do izra,aja kada uklonimo na oseaj telesnog identiteta i sebe prepoznamo kao individualizovani deo 3o,anskog. #ada se dua istakne" ostavljamo po strani nae prolazne ego ciljeve i organizujemo svoj ,ivot ka naem venom cilju spoznaje 3oga. 2ua je najsuptilniji oblik ega ili individualnosti" pomou koje mo,emo ii iznad ega. Du a i isceljivanje 2ostizanje nivoa due je klju svih oblika leenja. 2ua je veliki iscelitelj zato jer je istovetna s 3ogom i Prirodom i poseduje sve njihove moi i svu njihovu milost. /e radi se o tome da imamo potrebu da leimo nau duu ve da postanemo svesni nae due. Postati svestan svoje due je najdublje mogue leenje" ne samo za duu ve i za um. )vest o dui otputa sva lekovita svojstva skrivena u nama. 1e%utim" re dua mo,e imati vie znaenja" shodno razliitim misliocima. 'a neke je dua naa emocionalna priroda. 2rugi je povezuju sa nebeskim carstvom kao naim krajnjim ciljem" kao sa an%elom. 1e%utim" vedska ideja due .iva! ka,e da je ona prvi individualizovani deo svesti. Prava dua nije emocionalno verovanje" ve stanje vie svesti iznad svih oblika i predrasuda. $na ne pripada nijednoj veri" i ne treba joj spasenje. Umesto toga" dua vodi do iskupljenja i trans&ormacije jer nadilazi granice ega" uma i tela. (rhovno Jastvo - na a 'oEanska )rirode Um nije izvor svesti ili saznanja. )vaka uslovljena svest ( svest koja zavisi od misli" emocija ili senzacija J nije uopte prava svest. $na je poput svetla koje se re&lektuje u ogledalu" to nije pravi izvor svetla. Prava svest je iznad svih objekata i kvaliteta" i ne zavisi od bilo kojeg &izikog" ulnog ili mentalnog oru%a. +akva ista svest je nae pravo .astvo. U svom neuslovljenom .astvu mi smo jedno sa svim biima. +o je Vrhovno .astvo Paramatman! Vedante" vrhovne vedske &ilozo&ije na kojoj poiva Ajurveda. Vrhovno .astvo postoji izvan 3oga i individualne due. $no nadilazi sva bia" sve svetove i sve tri gune. 2ok je uslovljena svest @hitta! sainjena od misli" pravo .astvo je svest oslobo%ena misli @hit!. .astvo je pravo svetlo koje obasjava modi&ikacije uma i nikada nije njima dotaknuto. +o je jedinstvo izvan due i 3oga" koje obuhvata celokupan svet Prirode u bezoblini Apsolut. +o je bezuslovan mir u centru uma" kroz koji momentalno transcendiramo sve psiholoke probleme. #ada uklonimo ego i probudimo nau duu .iva!" postepeno sebe dovodimo u dodir s ovim viim .astvom. )vaki kontakt s naim pravim .astvom nas uzdi,e iznad svih ljudskih problema i problema koje imaju ostala stvorenja. 'a reavanje psihikih smetnji je esto dovoljno da obnovimo pravilnu upotrebu uslovljenog uma. -pak" za nadila,enje tuge moramo znati nae pravo .astvo i bilo koje pravo isceljenje uma ima koristi ak i od najmanjeg kontakta s naom pravom prirodom.
49
Uklanjanje negativnih stanja iz uma je potrebno i za psiholoki sklad i za samospoznaju. *azlika je u tome to" ukoliko ,elimo da opazimo nae pravo .astvo" mora se postii mnogo dublji nivo neuslovljenosti nego to je potreban za reavanje psiholokih problema" kao to su strah" ljutnja ili depresija. .ogi ide u smeru razvoja svesti kako bi stvorio odgovarajuu posudu za percepciju .astva" koje je uvek prisutno ali zaklonjeno naim promenljivim mislima. Ajurvedski lekar ide u smeru razvoja svesti kako bi ponitio nae obine ljudske probleme. Proiavanje svesti je zajedniko za oboje. +o je najva,nija stvar i za mentalno zdravlje i za duhovni rast. Jastvo i 1unkcije uma +ri glavna onotaa uma ( svest" inteligencija i oseajni um J deluju izme%u ega" ili la,nog jastva" s jedne strane i Pravog .astva s druge strane. /jihovo dejstvo varira zavisno od smera u kojem su orijentisani. Usmereni ka .astvu" istiu se njihove vie &unkcije. Usmerene ka egu i vanjskom svetu" njihov vii potencijal ostaje latentan i ulaze u me%usoban sukob. )vest @hitta! je bli,a .astvu" dok je oseajni um 1anas! bli,i egu. -nteligencija 3uddhi!" koja se nalazi izme%u njih" je kljuni &aktor u tome kako emo orijentisati nau svest. 'bog svoje perceptivne moi da donese odluku" inteligencija ima mo duhovne trans&ormacije koja nadilazi mo oseajnog uma dublje svesti. 1o,e da isprazni svest od njenih uslovljenosti i da kontrolie oseajni um. 1o,e da preispita ego i naini razliku izme%u ni,eg i vieg .astva. Prava inteligencija razlikuje na vii samoidentitet koji vodi do nae prave prirode. +o je identitet svesti" a ne slike o sebi ili ega koji zavisi od nekog objekta ili kvaliteta. 2ua deluje kroz vii aspekt inteligencije" to je njen razvoj mentalnog polja u skladu sa svetlom istine. Pravo .astvo se budi kada nau svest dovedemo do polja svesti kao celine uz pomo delovanja inteligencije ka gore i ka unutra. #ada njime dominira kretanje oseajnog uma na dole i prema spolja" ulazimo u )attvini mod. #ada smo aktivni ili rastrojeni" onda smo u *ajastinom modu. Uglavnom" ono to radimo u +amastinom ili *ajastinom modu J kad smo u neznanju" bezoseajni ili ludi +amas! ili smo agresivni" uznemireni ili impulsivni *ajastini! J izaziva ,aljenje sa )attvinog mirnog! nivoa. -pak" ne smemo se obeshrabriti. ?ak i prosvetljena osoba mo,e imati +amastine trenutke kada mo,e uiniti neto za ta e kasnije za,aliti. /aa karma nije odre%ena samo naim +amastinim trenucima" ve ueem sve tri gune unutar naeg mentalnog polja. 'avirite u tri gune unutar svog mentalnog stanja. /a primer" neki ljudi e biti vie )attvini ujutro a tmurni i +amastini u veernjim satima. 2rugi e biti tmurni i +amastini ujutro" ali )attvini u veernjim satima. /eki ljudi su vie aktivni ili *ajastini ujutro" drugi navee. Uglavnom )attva treba da prevladava vie ujutro i navee" *ajas oko podneva a +amas za vreme spavanja. $bratite pa,nju kako vaa okolina i vae drutvo utiu na vas. $ko )attvinih duhovnih! ljudi i situacija osetiete se )attvino. $ko +amastinih tmurnih! ljudi i situacija osetiete se dosadno i depresivno. $ko *ajastinih uznemirenih! ljudi i situacija ete se oseati uzrujano. Vidite u kom smeru se odvija va ,ivot. 2a li postajete vie )attvini duhovni!" *ajastini u,urbani! ili +amastini tmurni!K
50
0%N*8IJ2 %$A 7A##(A unutranji mir" nesebina ljubav" vera" radost" predanost" samilost" receptivnost" bistrina" dobra intuicija" duboko razumevanje" odvojenost" neustraivost" unutranja tiina" bistra memorija" miran san" ispravni odnosi diskriminacija izme%u venog I prolaznog " jasna percepcija" jaka etika" tolerancija" nenasilje" istinoljubivost" iskrenost" bistrina" istoa dobra samokontrola" kontrola ula" kontrola seksualne ,elje" mo trpljenja bola" mo odolevanja prema elementima toplota I hladnoa!" odvojenost od tela" ini ono to ka,e duhovna ideja jastva" nesebinost" predanost" devocija" samospoznaja" briga o drugima" uva,avanje svih stvorenja" samilost 5AJA7 emocionalna uznemirenost" prevelika imaginacija" nekontrolisane misli" brige" nezadovoljstvo" ,elje" razdra,ljivost" gnev" izopaena memorija" nemiran san" haotini odnosi kritiki um" rasu%ivanje" svojeglavost" pravedoljubivost" uporan" uskogrudost" izopaena percepcija" vera u realnost vanjskog sveta ili u pojedina imena I oblike kao istinite sna,na ulna priroda" sna,na seksualna priroda" brojne ,elje" agresija" izrian" natmetaki" samovoljan" preterana imaginacija" nemirni snovi" proraunat ambiciozan" izrian" usmeren ka dobitku" samovoljan" arogantan" sujetan" samoreklamiranje" manipulativan" jaka poistoveenost sa porodicom" verom" zemljom! #A$A7 duboke emocionalne blokade I vezanosti" obrasci I memorija obojeni prolou" ovisnost" briga" strahovi" &obije" teskoba" depresija" mr,nja" prekomerno spavanje" loi odnosi manjak inteligencije" manjak percepcije" velike predrasude" manjak savesti ili etike" neiskrenost" zablude" vera u ispravnost sopstvenih miljenja lenj" manjak samokontrole" sugestivan" besciljno razmiljanje" sanjarenje" ne podnosi bol" uhvaen u silovite oseaje" mnoge navike I ovisnosti" sklon uticajima" uzimanje lekova" raskalanost negativna ideja jastva" straljiv" ropski" zavistan" neiskren" strah" uglavnom poistoveen sa sopstvenim telom
7vesnost .8hitta/
Inteligencija .'uddhi/
%m .$anas/
2go .Ahamkara/
*A*, )5A(I3N, 5A4(I#I 0%N*8IJ2 %$A 8hitta PranaMama" mantra" meditacija na beskrajni prostor ili prazninu" koncentracija i tehnike svesti" )amadhi" devocija 3hakti .oga! i znanje .nana .oga! u kombinaciji" ispravna verovanja" receptivnost" jasnoa" vera" ljubav" mir" radost" povezivanje" ispravno dru,enje" satsang duhovno povezivanje! #oncentracija" meditacija" potraga za .astvom" mantra" kontemplacija univerzalnih istina" joga znanja .nana .oga!" samoocenjivanje" razvijanje savesti i etike" ispravno rezonovanje" samodisciplina" razvijanje +ejasa unutranje vatre! 2evocija naroito uz upotrebu odre%ene &orme ili slike!" samodisciplina npr. post!" kontrola seksualne energije" mantra" meditacija na unutranje svetlo i zvuk" vizualizacija" rad" slu,ba" .oga 2evocije 3hakti .oga!" terapije za jaanje $jasa" pravilan unos impresija" ispravna dijeta" praksa strpljivosti" razvoj karaktera" snaga volje i kontrola ula 2uhovne aspiracije" devocija za 3oga" nesebino slu,enje" samodisciplina" samoraspitivanje" ispravno dru,enje
'uddhi $anas
Ahamkara
51
(eE<e +a svest 7lede jednostavne veE<e +a svest koje !e vam pomo!i da ra+umete ra+liite nivoe va eg uma i kako oni deluju da naini va Eivot kreativnijim i svesnijim odnosno skuenijim i uspavanijim. Nainite inventar va e svesti Ispitajte teEinu svog Eivotnog iskustva: supstance i energije koje ste upili u se<e kro+ svoje navike i i+raEavanje. )reispitajte kvalitet ishrane" impresija i druEenja" emocija koje naje !e gajite" misli i uverenja koji vas motivi u. (idite ta vam je najdraEe" ta ostaje najdu<lje u va em srcu" emu najvi e dajete paEnju. 7 jedne strane" stavite sve svoje negativne Eivotne aktivnosti - negativne emocije .ljutnja" poEuda" strah" am<icija" nasilje/" potraga +a +adovoljstvom" Eelje i se<inost. 7 druge strane" stavite sve svoje po+itivne Eivotne aktivnosti - meditacija" molitva" duhovno istraEivanje" do<ra dela" socijalne usluge" i tako dalje. %oite ravnoteEu. (a a svest je skladi te svih tih iskustava. Njegova priroda +avisi od premo!i va e mentalne aktivnosti" naroito na nivou srca. Jo jedan nain da to uinite je da ispitate va e spontane i automatske reakcije" da vidite ta je va program. %oite sopstvene neposredne reakcije na situacije" naroito na one u kojima +au+imate gard" ili koje su na neki nain pretnja. #ako-e posmatrajte svoju svest tokom uo<iajenih stanja kao to je spavanje" jedenje" +a<ava i druge mehanike aktivnosti" kada niste ukljueni u <ilo kakve speci1ine mentalne aktivnosti. ,va po+adinska inercija uma je va a svest .8hitta/. Ispitivanje sopstvene inteligencije )ogledajte gde je va ose!aj +a diskriminaciju najra+vijeniji" da li je to hrana" 1ilmovi" seks" sport" naune in1ormacije" politika" umetnost" 1ilo+o1ija ili duhovno +nanje. )ogledajte gde je va a inteligencija najpro1injenija" najjasnija i najdu<lja. )ogledajte da li ste negovali vanjski ose!aj diskriminacije" ra+vijaju!i mi ljenje o ljudima ili situacijama" ili unutra nji ose!aj" gde ste uili da ra+a<erete unutra nju istinu ili realnost stvari. %oite kuda se va ose!aj diskriminacije prirodno kre!e" oko ega naje !e kalkuli ete. (idite gde najvi e trenirate svoj ose!aj oda<ira" vrednosti i procene. *ro+ taj proces moEete ra+umeti prirodu svoje inteligencije i koliko je verovatno da se ona ra+vije. Ispitivanje vanjskog um i ula )osmatrajte kako koristite svoja ula" koja ula naje !e koristite i na koji nain. )ogledajte do koje mere ulni utisci dominiraju vama. *ako se odnosite na audio" taktilne" vi+uelne i ostale sen+acijeK Do koje mere moEete kontrolisati svoju umnu paEnju" a ne <iti ometani ulnim uticajima. *oje sen+acije najvi e privlae i ve+uju va umK *oji mentalni i emocionalni utisci najvi e utiu na vas preko ula .strah" ljutnja" Eelja" lju<av ili mrEnja/. )ogledajte koji mentalni utisci i in1ormacije najvi e utiu na vas. )ogledajte kako vas ula kontroli u i okupiraju va u paEnju. 7ve ovo tako-e ra+motrite u pogledu organa +a delovanje. )ogledajte kakvu kontrolu imate nad svojim vokalnim organima" rukama" nogama" organima +a reprodukciju i eliminaciju. $oEete li iskljuiti njihovo delovanje i odvojiti se<e od njihovih poriva ili ste pod njihovom upravomK ,ve mentalne veE<e daju do<ru ocenu toga koliko kontroli ete um ili koliko va um kontroli e vas. Ispitivanje ega )ogledajte sa ime se najvi e poistove!ujete u Eivotu - +animanje" porodica" prijatelji" imovina" +emlja" vera" i tako dalje. )ogledajte koliko ste <lisko poistove!eni sa svojim telom" ulima" mi ljenjem" emocijama i idejama. Ispitajte ega se najvi e pla ite da i+gu<ite a ta najvi e poku avate da steknete: +adovoljstvo" <ogatstvo" mo!" ime" slavu i tako dalje. 4amislite da umirete danas i da se od svega morate oprostiti. )ogledajte kako moEe <iti te ko" i ta vas najvi e drEi u ovom svetu. Nakon to smo istraEili sve na e mentalne 1unkcije" moEemo videti kako !e se na Eivot ra+vijati. $oEemo odrediti koliko osetljivi moEemo <iti ne samo na psiholo ke pro<leme ve! na patnju u celini. *ao to
52
<rinete o svom +dravlju kro+ redovne 1i+ike preglede" vodite rauna o va em psiholo kom stanju putem redovnih mentalnih anali+a.
53
III deo Ajurvedske terapije +a um
Ajurvedski terapije su vieznane kada je u pitanju poboljanje mentalnog blagostanja i osnivanbje duhovnog rasta. $ne koje su ovde navedene se po prirodi prvenstveno tiu samopomoi" ali su sigurno potrebne i dodatne smernice kako bi ih optimalno upotrebili. Poglavlje zapoinje ajurvedskim metodama savetovanja i ajurvedskim pogledom na leenje razliitih aspekata uma. 'atim ide rasprava o ajurvedskoj nauci o impresijama i kako ih mo,emo promeniti da bi poboljali nae mentalne &unkcije. Posebna poglavlja prate modalitete vanjskog leenja kao to su dijete i lekovito bilje" i unutranje metode" uglavnom senzualne tehnike sa bojama" kristalima i aromama" pa sve do upotrebe mantri koje ine najva,nije ajurvedsko oru%e za promenu nae svesti. #ako su te metode leenja razliite" to je i najdu,i deo pisanog materijala" ali tako%e i najpraktiniji i najkorisniji.
1. #2$2 ;3A(2 &. #52@2 ,*, =. ;532NI 82N#A5 C. 75>ANI 82N#A5 D. )%)>ANI 82N#A5 F. 72*7%A3NI 82N#A5 H. *,52NI 82N#A5
)vest(Prostor #auzalni zvuk #auzalna prana $m Um(Prostor )uptilni zvuk )uptilna prana #sham Atar 'vuk Vata 0am Vazduh 2odir Vata Pam Vatra Vid Pitta *am Voda Ukus #apha Vam 'emlja 1iris #apha ;am
54
1L. Ajurvedsko savetovali te i <ihevioralne modi1ikacije
#omunikacija je temelj onoga ko smo i ta ,elimo da postanemo. 1i ne postojimo u izolaciji" niti mo,emo odrastati izvan kulturnih matrica koje nas podupiru. Um je prvenstveno komunikacijski ure%aj" ne samo za odnose s drugim ljudima izvana" ve i za unutranji odnos sa duhovnim silama svemira. $va va,nost komunikacije se tako%e prote,e i na s&eru leenja. )avetovanje je verovatnoo najva,niji instrument psiholokog tretmana. 1e%utim" sa ajurvedskog stajalita" to nije samo razgovor ili rasprava ve recept za delovanje. )avetovanje bi trebalo da ispita uzroke psihike neravnote,e i uka,e na njihove ispravke. /iko nee nastaviti sa obrascem za kojeg zna da je tetan" ali moramo istinski razumeti tetnu prirodu naeg ponaanja kako bismo bili spremni za promenu. )avetovanje bi trebalo da bude proces uenja u kojem klijent saznaje o razliitim aspektim svoje prirode i naine da ih promeni radi postizanja goptimalno blagostanja. $vde e biti rei o ajurvedskom pristupu savetovanja koji ini podlogu za ajurvedske psiholoke terapije. $svrnuemo se na pitanja koja se javljaju u savetovanjima kroz razliite ajurvedske tipove gra%e. Ajurvedsko savetovanje obuhvata etiri glavna podruja: :! <! =! >! 8izike &aktore ( dijeta" bilje i ve,beB Psiholoke &aktore ( impresije" emocije" misliB )ocijalne &aktore ( rad" rekreacija" odnosB i 2uhovne &aktore ( joga i meditacija.
8izike i psiholoke neravnote,e jaaju jedni druge" sa dijetom i ve,bama koji oslikavaju nae stanje uma i njegove &luktuacije. Psiholoke neravnote,e ukljuuju socijalne i line probleme" kao to su potekoe u karijeri i odnosima. 2uhovni &aktori su krajnji izvor bilo koje mentalne nevolje zato jer samo naa via svest ima mo da donese mir uma" koji je po prirodi nestabilan i promenljiv. 'ato se ajurvedska psihologija operie sa etiri nivoa leenja: :. <. =. >. 3ioloki principi ( Uravnote,enje Vate" Pitte i #aphe Vitalne esencije ( .aanje Prane" +ejasa i $jasa" glavnih oblika Vate" Pitte i #apheB -mpresije ( Uskla%ivanje uma i ula" i )vest J Uspostavljanje pravilne &unkcije svesti.
Ajurveda prvo radi na balansiranju biolokih principa kroz odgovarajue &izike korektivne metode ishrane" lekovitog bilja i ve,bi. 2rugo" ajurveda radi na poboljanju nae vitalne energije kroz PranaMamu i sline prakse. +ree" Ajurveda radi sa umom i ulima za uspostavljanje pravog unosa impresija kroz razliite senzorne terapije. ?etvrto" ajurveda radi na poveanju )attvt u naoj svesti kroz duhovna ,ivotna naela" mantre i meditaciju. Ajurvedsko savetovanje je vrlo praktino i ukljuuje razne recepte za promenu naina na koji ,ivimo. )usret s ajurvedskim savetnikom podrazumeva ocenu rezultata primene ovih propisa" koji se vre na dosledan i postepen nain. Ajurvedsko savetovanje je po prirodi edukativno. +erapeut poma,e klijentu da naui kako um i telo rade" tako da ih mo,emo koristiti pravilno. Pacijent je student. +erapija je proces uenja. Ajurveda ne gleda na nekoga ko pati od psiholokih problema kao na lou ili poremeenu osobu" ve na nekoga ko ne razume pravilno da se koristi umom. )ravo pove+ivanje - klju +a mentalno +dravlje $no to smo psihiki" rezultat je toga kako interagujemo s naom okolinom. Ako ,elite da vidite sebe" pogledajte osobe s kojima se oseate blisko i skojima provodite najvie vremena. Um je izgra%en od impresija koje pristi,u od ula" a najbitnije su one koje nastaju iz nae socijalne interakcije. #oje god impresije da upijemo" postae monije kad ih podelimo s ostalim ljudima koji im daju emocionalnu snagu. )am um" sve do najdubljeg nesvesnog" je drutvena celina i sledi kolektivni obrazac. )astoji se iz misli" uslovljene jezikom koji se koristi u drutvenom kontekstu naeg ,ivota. Um odra,ava nae interakcije s drugim ljudima" poevi od naih roditelja. Um je zapis naeg optenja" koje se ne odnosi samo na ljudska bia" ve na celokupan ,ivot sa kojim smo povezani. /aa dublja svest @hitta! sama po sebi je odre%ena prirodom naeg optenja" koje kreira najjae impulse samskare! sa kojima moramo da se bavimo. Ako idemo u sr, naeg srca" nai najbli,i odnosi e uglavnom odrediti ko smo zapravo.
55
Ajurvedska psihologija naglaava ispravno udru,ivanje radi obezbe%ivanja psiholoke dobrobiti. +reba uvek biti oprezan i provoditi vreme u pravom drutvu. +rebalo bi da se dru,imo sa osobama koje nas uzdi,u" koje donose mir i smiruju na um. +ako%e se treba dr,ati podalje od onih koji nas vuku nadole" koji uznemiruju i pregrejavaju na um i nerve. 1oramo biti najoprezniji u vezi povezivanja s nekim na intimnom nivou. +reba da tra,imo dobro i da nastojimo da budemo u drutvu mudrih ljudi. +o su duhovni uitelji" pravi prijatelj" prirodne lepote" velika umetnika dela i mudra uenja. /aravno" nije uvek mogue ostati u &izikom prisustvu duhovno naprednih osoba. /ije ih uvek lako nai ili provesti s njima vreme. 1e%utim" uvek ih mo,emo dr,ati u naim umovima i srcima. 1o,emo se uskladiti s njihovim mislima i delima. ) druge strane" mi sami bi trebalo da te,imo da blagotvorno utiemo na druge" projektujui korisne stavove i dobre misli na ceo svemir. ;eenje uma ukljuuje isceljivanje naina na koji se ophodimo prema svetu. +o znai uspostavljanje drutva ili grupe prijatelja koji e nas vui navie. +o je osnova pravog savetovanja. )avetnik bi trebalo da pru,i klijentu dublji nivo povezivanja koje nee pojaati njegove probleme" ve naprotiv" dati prostora njihovim problemima da se razree. U idealnom sluaju" pravi terapeut nije lekar na daljinu" ve duhovni prijatelj i dobronamernik. +erapija bi trebalo da bude poetak zajednitva" to se na sanskrtu naziva )atsanga" dru,enje s onima koji iskreno tragaju za istinom. 1e%utim" bolje od odlaska kod terapeuta je ei boravak u drutvu duhovno naprednih ljudi. U njihovom drutvu" nai psiholoki problemi" koji dolaze od naih materijalnih uplitanja" prirodno bivaju reeni. )amo prisustvo takvih mudrih ljudi smiruje um i srce. /edostatak duhovnog dru,enja je glavni uzrok psiholokog nemira i jedini lek je da prona%emo takvo drutvo. *aspravljajui o naim problemima" posebno s nekim koga potujemo" je uvek od velike pomoi. +o nas vodi izvan line prirode naih problema ka veim i univerzalnim ,ivotnim temama. #omunikacija sama po sebi ini koristan deo psihoterapije J uvodi nas u odnos koji omoguava diskusiju o naim problemima. #omunikacija rui zidove izolacije iza kojih patimo i poma,e da sebe vidimo u novom svetlu" ime stare konstruktivne obrasce obaramo i odbacujemo. Pravi duhovni uitelj nam poma,e da znamo ko smo u naoj unutranjoj svesti" odvojeno od naeg uobiajenog poistoveivanja sa sistemom um(telo. +akva osoba je vrhunski psiholog. 1e%utim" duhovni uitelj mo,da ne bude zainteresiran da preuzme ulogu psihologa ili lekara u doslovnom smislu" poma,ui nam oko naih linih briga" nevolja" patnji i bola. Uloga duhovnog uitelja je da nas vodi ka viim stanjima svesti" ne samo da nam pomogne da reimo nae obine probleme. +o podrazumeva da nas naui kako da se odvojimo od nae psiholoke i &izike patnje" koje uvek postoje u ovom prolaznom svetu. +erapeut" s druge strane" mora da prepozna granice onoga to mo,e da uini. +erapeut ne treba da igra ulogu gurua" ve da svoje klijente usmeri ka pravim duhovnim uiteljima. 2uhovno vodstvo je mnogo vie od psihologije u obinom smislu" iako bi prava psihologija trebalo da vodi u duhovnost. 2uhovnost zahteva da nadi%emo svoj um i svoje miljenje" a ne samo da budemo zadovoljni naim stanjem uma. )siholo ki poreme!aji i <iolo ki principi Psiholoki poremeaji" kao i oni &iziki" re&lektuju neravnote,u tri bioloka principa. 'dravstveni problemi" bilo &iziki ili duevni" nisu samo lini problemi" ve energetski problemi u sistemu um(telo. +o nisu samo lini ili moralni propusti ve nemogunost uskla%ivanja unutranjih sila u nama. (ata .va+du asti/ tip Psiholoki poremeaji se javljaju ee kada je Vata previsoka" to kao sila nerava" lako utie na um. #ao i Vata" um se sastoji od elemenata vazduha i etra. Viak vazduha kod Vate uzrokuje nestabilnost i nemir uma" to rezultuje u prekomernom razmiljanju ili brigama i ini da nai probleme izgledaju gore nego to stvarno jesu. Um postaje preterano osjetljiv" prekomerno reaktivan" a stvari previe lino primamo. )kloni smo preuranjenoj ili neprikladnoj radnji koja mo,e pogorati nae probleme. Viak Vate" kao i viak etra" ini da postanemo neutemeljeni" pogubljeni i nerealni. 1o,emo imati razlne krive imaginacije" halucinacije ili obmane" kao to je ujenje glasova. /aa veza sa &izikim telom i &izikom stvarnou postaje slaba. 9ivimo u naim mislima" koje brkamo sa percepcijom. /aa ,ivotna sila se raspruje usled prekomerne aktivnosti uma. Cubimo kontakt s drugim ljudima i ne obaziremo se na njihove savete. Viak Vate u umu se mani&estuje kao strah" otu%enje" teskoba i mogui nervni slom. +u je nesanica" drhtanje"
56
lupanje srca" nemir i brze promene raspolo,enja. ;udilo manino depresivne vrste" ili shizo&renija" je ekstremna Vata neravnote,a. Postoje mnogi &aktori koji mogu da poremete Vatu i stvore mogue psiholoke probleme. Uznemiravajue senzacije Vate teko podnose" posebno prevelika izlo,enost masovnim medijima" glasnoj muzici i buci. ;ekovi i stimulansi ih lako poremete. /edovoljno hrane ili nepravilna ishrana ih tako%e ini slabima i psihiki uznemirenima. Preterana ili neprirodna seksualna aktivnost brzo odvodi njihovu" esto slabu energije. )tres" teskoba i teskoba utie na njih emocionalno" jer im nedostaje mir i izdr,ljivost. /asilje i trauma im kodi i oni se povlae. 'anemarivanje ili zlostavljanje u toku detinjstva stvara predispoziciju za Vata poremeenu psihologiju. )itta .vatreni/ tip Psiholoki poremeaji su umereni kod Pitta tipova. $ni obino imaju dobru samokontrolu" ali mogu biti sebini i antisocijalni. Vatra i toplota Pitte uzrokuju da um bude su,en i svadljiv" to ih ini ratniki raspolo,enima prema drugima ili prema sebi. Pitta psihiki poremeaji obino nastaju zbog previe agresije ili neprijateljstva. +ipine Pitte su preterano kritiki tipovi" koji nalaze greke u svakome" okrivljuju druge ljude za sve" vide neprijatelje svuda" uvek su gardu i spremni za borbu. Poviena Pitta u umu uzrokuje nemir" iritacije" bes i mogue nasilja. Pregrejano telo i um tra,e ventil za stvorenu napetost. Pitta tipovi mogu postati oholi" autoritarni ili &anatini. #ada su uznemireni mogu imati paranoidne iluzije" iluzije o veliini ili mogu postati psihotini. Pitta u umu postaje previsoka usled razliitih &aktora koji poveavaju toplotu. )na,ne i svetle boje i senzacije ih brzo iritiraju. -zlo,enost nasilju i agresiji poveava izaziva iste stavove unutar njih. 2ijetetski &aktori kao to je preterano ljuta ili zainjena hrana ometaju njihove umove. )eksualna &rustracija" preterana ljutnja i ambicije" kao i slini emocionalni &aktori uzimaju svoj danak. Previe kompeticije kod obrazovanja ili previe sukoba u detinjstvu su dodatni &aktori. *apha .vodeni/ tip #apha ljudi imaju najmanje psiholokih problema i najmanje e ih izraziti ili posegnuti ka antisocijalnom ponaanju. #apha remeti um blokiranjem kanala i zamraivanjem ula. Poviena #apha sluz i voda! uglavnom uzrokuje mentalnu tupost" zaguenje i lou percepciju. #apha psiholoki nemir ukljuuje privr,enost i nedostatak motivacije to vodi u depresiju" tugu i prianjanje. Um mo,e imati problem da apstraktno" objektivno ili bezlino misli. +u je nedostatak poriva i motivacije" kao i pasivnost i zavisnost. 9elimo da ostanemo dete i da budemo zbrinuti. Postajemo zaokupljeni onime to drugi misle o nama. /edostaje nam odgovarajua slika o sebi te pasivno odra,avamo nae neposredno okru,enje. +akvi ljudi esto zavre tako to neko drugi preuzme brigu o njima jer nisu u stanju da samo &unkcioniu. 1e%utim" jai #apha tipovi mogu da pate od pohlepe i posesivnosti" to um ini tekim" tupim i depresivnim. 9ele da poseduju i kontroliu sve i da druge do,ivljavaju kao vlastitu imovinu. .ednom kada izgube kontrolu ili starateljstvo" postaju psihiki nestabilni. #apha emocionalni poremeaji nastaju usled vika zadovoljstva" u,ivanja ili vezivanja u ,ivotu. 8aktori ,ivotnog stila kao to su previe spavanja" spavanje tokom dana ili nedostatak ve,be doprinose tome. 2ijeta koja pojaava #aphu" kao to je previe eera ili masne hrane" je jo jedan &aktor. Amocionalni problemi idu u kombinaciji sa #apha &izikim uslovima kao to je prekomerna telesna te,ina i preterivanje. $brazovni &aktori ukljuuju preterano razma,eno detinjstvo ili emocionalno guenje od strane roditelja. Ajurvedski pro1ili savetovanja #onstitucionalni tipovi u Ajurvedi ine temelj svih ajurvedskih savetovanja. #orisni su za razumevanje razliitih vrsta ljudi i njihovih interakcija koje se mogu pojaviti. $ni ine nastavak psiholokog pro&ila biolokih principa i njihovih karakteristinih psiholokih poremeaja. $pet" ovo su uopteni pro&ili i ne treba ih uzeti striktno. (ata Vata tipovi su nervozni" teskobni ili uplaeni. ?esto su zabrinuti" uzrujani ili rastrojeni" ak i kada ne postoje pravi problemi u njihovim ,ivotima. /eodluni su i nesigurni" to iskazuju stalnom pokretljivou ili vrpoljenjem. Pod utjecajem vazduha ili vetra teko im je da se skrase ili da uspore. -maju mnoge sumnje po pitanju sebe i mogunosti da se dovedu u red ili po pitanju bilo kog tretmana i mogunosti da im on pomogne.
57
Ponekad su previe entuzijastini i uzbu%eni kada zapoinju terapiju" ali to retko potraje i propraeno je brzim odustajanjem ili &rustracijama. $ekuju previe i ,ele brze rezultate. $ekuju od terapeuta da ih se izlei magino i kada se to ne dogodi postaju razoarani ili tra,e drugog terapeuta. Uglavnom su neutemeljeni i teko im je da se prizeme. 1oraju postati realni o sopstvenom stanju i potreban je napor da se to ispravi. 1oraju se vratiti na zemlju kada su u pitanju oni sami i njihovo ponaanje. Vata tipovi esto imaju negativan stav o sebi. -maju vie briga i negativnih misli o stanju njihove bolesti nego to bi trebalo. $bino su hipohondrini. Potrebno je da smire svoje umove i srca kao deo svog tretmana. ?esto tra,e pa,nju i simpatije vie nego to razvijaju vlastito razumevanje. )retni su da prime savete" ali ih ne sprovode dosledno. Potrebno im je mnogo vremena i strpljenja da se stvarno promene. /jihovo stanje e se menjati" ponekad dramatino" zajedno sa njihovim mislima. )por i stalan razvoj sa mirom uma je ono to emu bi trebalo da te,e. +ra,e udobnost i zahtevaju puno sigurnosti" ali ih to ne ini uvek sigurnima. 9ele da opirno priaju o njihovim problemima" ali to obino nije od velike pomoi. *ade najbolje ako naine nekolicinu praktinih stvari u svrhu poboljanja svoje situacije i primene ih na dosledan nain. +o podstie realan stav o opho%enju sa sopstvenom situacijom i ne hrani njihovu prekomernu mentalnu aktivnost. Vata tipovi mogu biti tako poneseni svojim problemima da ne odvoje vreme da uine neto za sebe. +eko im je da potra,e podrku spolja te ne ine stvari koje im omoguuju da preuzmu kontrolu nad vlastitim ,ivotima. Potrebno im je da radije naglase akciju nego misao" stalnu primenu radije nego potragu za rezultatima. Potrebno je da slede jasan i sveobuhvatan ,ivotni re,im kako bi uneli stabilnost u svoj um" umirili svoju usplahirenu ,ivotnu snagu i amortizovali svoja osetljiva srca. Pravilo je da se tretiraju kao cvet. ;ako se uplae i povlae se ako im se pristupi nasilno. Potrebno im je pristupiti sa toplinom" mirno i odluno i nainiti da oseaju podrku drugih" bez da postanu zavisni. )itta Pitta tipovi ve misle znaju ko su i ta rade. Ako imaju problema" obino nekoga ili netoo okrivljuju" ili okarakteriu svoje probleme kako ne bi bili u mogunosti da postignu svoje ciljeve. /ajvie su uznemireni kada se sukobljavaju s drugim ljudima" gde esto preteruju ili postanu ozloje%eni. 2rama me%uljudskih sukoba boji njihove umove i emocije. +i sukobi mogu biti internalizovani i rezultirati u unutranji sukob. Pitta tipovi su skloni da ratuju sami sa sobom i lako internalizuju vanjske sukobe. /jihova vatrena priroda ih ini agresivnima" kritinima" ponekad svadljivima i destruktivnima. U stanju su da dovode u pitanje kvali&ikacije svojih terapeuta. /ajverovatnije e rei terapeutu ta bi trebalo za njih da uini. /ajverovatnije e odgovoriti besom ili kritikom ako leenje ne ide onako kako bi oni oekivali. Pitta tipovi" kao prirodni vo%e" kao autoriteti su impresionirani va,nim akreditivima. -pak" ljudi koji nam stvarno mogu pomoi iznutra nisu uvek oni koji su najistaknutiji u drutvenom statusu. 2a bi pronali pravu pomo" Pitta tipovi moraju imati vie sluha ili mogu postati zarobljeni u vlastitim rasu%ivanjima" koji su i doveli do problema. /e bi trebalo da gledaju na one koji e ih impresionirati ili zaokupiti" ve na one koji im mogu pomoi na ljubazan ali vrst nain" koji nee biti uvueni u njihove kompetitivne drame. Pitta tipovi su vrlo inteligentni i oekuju da budu uvereni u valjanost tretmana koje uzimaju. -maju potrebe da koriste svoj kritiki uvid da bi razumeli uzrok svojih problema" koji se kriju u njihovom ponaanju" bez da se bore s drugima ili sami sa sobom. 1oraju da probude sopstvenu diskriminaciju u cilju da preuzmu kontrolu nad vlastitim ,ivotima. 2a bi to uinili moraju da naue ispravno da koriste inteligenciju i da se preispituju. Vatrenim tipovima bi trebalo pristupiti s taktom i diplomatski. /e vole da im se govori ili savetuje ta treba da ine. Potrebno je obratiti se njihovoj uro%enoj inteligenciji i logici" ostavljajui im da sami uvide istinu stvari. )uprotstavljanjem podstiemo njihovu bazinu agresiju i neemo im pomoi da naue. Vole da rade prijateljski ili u grupi ka ostvarenju cilja. )mirene" oputene i ugodne okolnosti ubla,avaju njihovu vatrenu narav. Potrebna im je pomo prijatelja i rade dobro sa osobama ili naelima koja potuju. .ednom kada Pitta tipovi znaju ta treba da ine i shvate napor koji moraju da naine" oni su obino najbolji me%u sva tri tipa u sprovo%enju promena u ponaanju. 1e%utim" mogu preterivati ili biti &anatini i moraju biti umereni u svojim akcijama" kako ne bi sebe spr,ili pokuavajui previe. +e,e da budu ili za ili protiv neega i da vide stvari crno(belo. 1oraju da naue da tra,e uravnote,eno gledite i postanu obazrivi i diplomatski u svom delovanju.
58
*apha ) obzirom da ima amor&nu i povodljivu prirodu vode" #apha tipovi tra,e podsticaj" a ponekad su okirani svojom promenom. $ni ne prihvataju savete. /iti e oni uiniti sve one stvari koje su dogovorene. ?esto ih moraju suoiti ili kritikovati kako bi promenili loe navike. Potrebno im je prii ,ustro" odluno i dosledno. $sim ako nisu izrazito svesni problema nastojae da ,ive s tim. /ije dovoljno da im samo neko objanjava njihove probleme i kako da ih ispravi. Potreban im je dodatni vanjski podsticaj" to zahteva redovno ponavljanje. ?vrsto upozorenje je potrebno kako bi poveli rauna o onome to rade. Potrebno je da im se doaraju negativni e&ekti njihovog pogrenog stila ,ivota. Vodeni tipovi su spori u delovanju i teko primenjuju stvari ak i nakon to ih prihvate kao nu,ne. 'aglibljeni su u vlastitu inerciju i stagnaciju i teko zapoinju neto novo. )kloni su zavisnosti i depresiji koji ih spreavaju da razviju odgovarajuu inicijativu za poboljanjem. /e treba im uga%ati i hrabriti ih" iako mogu to da tra,e. /jihova sentimentalnost o njihovom stanju je jedan od &aktora koji to podr,ava. Veina njihovih problema proizilazi iz vika emotivnosti i mo,e se samo zameniti za viu ljubav ili za odvojenost. #apha tipovi sporo reaguju i imaju potekoa da raspravljaju o svojim problemima. Polako se otvaraju" ali im za to treba odlunost. 1ora im se laskati da bi napustili svoju zonu kom&ora. 1ogu biti zbunjeni sa previe in&ormacija. 3olje reaguju na recepte kako bi nainili odre%ene promene koje su vrste i utemeljene. +e,e da se vrate svojim starim navikama" ak i ako znaju da su loe" naroito ako su one pojaane okru,enjem. Potrebni su im ei sastanci sa terapeutom i konstantna razmena kako bi se potakli da krenu. 1e%utim" kada se pokrenu" to mo,e potrajati neko vreme" uglavnom e nastaviti u dobrom smeru vlastitom voljom. 1oraju raskinuti svoje stare duboko ukorenjene obrasce i uspostaviti novu ravnote,u pre nego to ih se pusti da nastave samostalno. .ednom kada se to uini" njihov ,ivot nastavlja glatko da tee na mirnoj osnovi. ;ako se mogu navii na zdrav protok u njihovim ,ivotima kao i na nezdravu koloteinu. Potekoa je u prelazu. (ata-)itta Vata(Pitta tipovi poseduju promenljivost koju imaju vazduh i vatra u kombinaciji. )trah i bes su pomeani u njima na nepredvidljiv nain. Ako ih neto ne plai" ini ih ludim. )kloni su da se brane i da budu sumnjiavi i teko im je da bilo kome veruju. )tavovi im se kreu od od agresivnog do obrambenog" od samoopravdavanja do kritiziranja drugih. Potrebno im je mnogo takta i moraju da nastoje da imaju strpljenja sa sobom. ) vremena na vreme tra,e nekoga kome e istovariti svoju negativnost. ?esto im rezerve energije i imunoloki sistem nisu dobri njihov $jas ima tendenciju da bude nizak!. -z tog razloga im je teko da podnesu bilo kakvu kritiku. 'ahtevaju mnogo nege" strpljenja i uva,avanja voda!. Potrebno im je da kreiraju stil ,ivota u kojem e se brinuti o sebi" i gde e im drugi pomoi da to uinite. Potrebno im je podsticajno okru,enje i da dopuste drugim ljudima da sa njima dele njihov rad. Vata(Pitta tipovi su uglavnom veoma inteligentni" a kada osete mir i podrku u stanju su da e&ikasno primene koristan vid leenja. 1e%utim" njihova promenljivost mo,e izbiti u svakom momentu i toga se moraju uvati. 1oraju biti postojani ali ne,ni u svom re,imu ,ivota i izbegavati svaju vrstu ispada. .ako im poma,e majinska #appa! sila koja ih uzemljuje. )itta-kapha Pitta(#apha tipovi imaju energiju vatra! i stabilnost voda! i obino su &iziki najjai od svih tipova. -maju dobru otpornost i uglavnom su veoma zdravi. .aki su i zadovoljni time to jesu i to to rade. Psiholoki su tako%e jaki i najmanje e im trebati terapeut" osim ako su u ,ivotu bili neuspeni. Pitta #apha(tipovima nedostaej prilagodljivosti i &leksibilnosti vazduh!. +e,e da dominiraju i kontroliu i da budu konzervativni i posesivni. +o ih vodi konano do patnje i &rustracije jer veina ,ivota mora ostati izvan nae moi. ?esto do,ive slom kasnije u ,ivotu nakon propalih veih poduhvata. U njihovom sluaju" takvi neuspesi su obino maskirani blagoslovi koji im poma,u da zavire unutra. -ako mogu biti uspeni u vanjskom svetu" imaju potekoa u duhovnoj praksi" sve dok ne naue da postanu lagani" odvojeni i predani. Potrebno im je vie aktivnosti" kreativnosti i novih izazova vie Prane!. 1oraju da naue da se pomere od onoga u emu su uspeli tako da ne budu uhvaeni u zamku moi i kontrole. .ednom kada se ustale u proces leenja" postupaju dobro samo ako ne postanu vezani za svoj napredak. 'ato je najbolja raznolikost u pristupu leenja" zako da njihova terapija ne poprimi novi vid postizanja ili sticanja.
59
(ata-*apha Vata(#apha tipovi imaju nedostatak energije" motivacije" strasti i entuzijazma. .ednostavno nemaju vatre da koraaju kroz ,ivot" ma koliko to ,eleli. $bino su slabi" pasivni" ovisni" preosetljivi i previe yin. )lo,ie se s onim to im je reeno" ali e im ponestati energije da se pokrenu. Amotivni su i psihiki nervozno! nestabilni" lako postaju uznemireni i uplaeni. Poseduju amor&nu ili kameleonsku linost i izgledae onako kako to od njih po,elite. /jihova procena i diskriminacija je slaba i lako ih ponese loe drutvo ili emocionalni uplivi. Pozitivna strana Vata(#apha tipova je da su senzitivni" ponizni i prilagodljivi. Vrlo su matoviti i kreativni i cene umetnost. $bzirni su prema drugima. Prema drugima ne gaje nasilje niti ih zlostavljaju" ve okrivljuju sebe. Pomalo su naivni i potrebno je da budu realistiniji po pitanju drugih ljudi i svoje motivacije. 1oraju da paze da ne dopuste da sebi da ih drugi koriste ili kontroliu. 'a to je potrebno da budu izriitiji i suoe se sa svojim strahovima. *eaguju na toplotu i vrstou" ali im je teko da budu dosledni u svojim reakcijama. 1oraju da naue da razviju bistrinu" motivaciju i odlunost. /ajverovatnije e postati zavisni od svog terapeuta i vezati se za njihove probleme. 1e%utim" onda kada svoju duboku senzitivnost okrenu u pravom smeru" kontaktiraju unutranje izvore ljubavi i milosti i sami razvijaju mo lekovitosti. (ata-)itta *apha-tipovi #od pojedinih osoba" sva tri bioloka principa mogu da stoje u relativno jednakim proporcijama. ;eenje za njih obino podrazumeva usaglaavanje biolokih principa koji su trenutno neuravnote,eni. /jihovo stanje se tako%e mo,e promeniti na psiholokom nivou. U njihovom leenju je potrebna prilagodljivost i sveobuhvatan pristup. $bino je najbolje zapoeti tretman prvo sa Vata problemima" posebno u psiholokim terapijama" jer je Vata bioloki princip koji najee uzrokuje probleme. 'atim treba reavati Pitta probleme" jer su oni sledei koji uzrokuju probleme" i na kraju #apha probleme jer su oni najmanji. %ravnoteEena terapija +a um Ajurvedska metoda leenja se sastoji u ubla,avanju negativnih stanja primenom terapija suprotne prirode. Ako je Vata vazduh! poviena" na primer" njeni kvaliteti hladnoe" suvoe" lakoe i pometnje bie povieni. +o se ogleda u simptomima kao to su hladni ekstremiteti" suva ko,a" zatvor" gubitak telesne te,ine" ili nesanica. $bratne terapije" kao to je bogata nutritivna ishrana" masa,a toplim uljem" odmor i oputanje" su potrebni za njeno ubla,avanje. -sti princip va,i i za um. Psiholoka neravnote,a se lei obratnim kvalitetima radi vraanja ravnote,e. $va metoda za um se zove Prati-paksha-Bhavana na sanskrtu. Prevodi se kao Lupotreba misli suprotne prirode.G 1e%utim" njegove posledice nadilaze nae povrne obrasce miljenja. +o znai Lkultivisati uravnote,eno stanje svesti.G /a primer" ako su nai umovi uznemireni ljutnjom" moramo negovati mir. +o ne zahteva samo kreiranje mirnih misli ve upijanje mirnih impresija" vizualizacija mira izme%u nas i drugih" molitve za mir" te smiljeno delovanje prema drugima" ak i prema neprijateljima" na miran nain. +o zahteva potpunu disciplinu ,ivotnog stila. /aa svest je rezultat hrane" impresija i kontakata na koje smo navikli. $jaana je naim delovanjem i izra,avanjem. 3ez obzira na vanjske sile koje nas uslovljavaju" mi ih svojatamo time to ih izra,avamo. /a primer" ako sam okru,en gnevom kao dete" verovatno u postati srdita osoba. #ad delujem na srdit nain" onda e ta ljutnja" iji je izvorni podsticaj vanjski" postati deo moje vlastite prirode i automatskih reakcija. Uticaj naeg svakodnevnog ,ivota stvara suptilni peat. +o boji nau svest kao to boja boji tkaninu. +o pro,imanje nae svesti od strane suptilnih uticaja naeg ,ivota predodre%uje nas za odre%ene stavove" koji odre%uju nau mentalnu sreu ili nezadovoljstvo. 0rana" impresije i kontakti na koje smo navikli imaju pro,imajui uinak na na um. $vo pro,imanje ide dublje od naih svesnih misli. Veina toga utie na nas na podsvesnom nivou" to primeujemo kroz to na koji nain reklame manipuliu nama pozivajui nas na instinktivne reakcije poput seksa. 2a bi ponitili ove duboke tendencije" potrebna je obrnuta vrsta uticaja" da se obratimo podsvesti na vii nain koji je usmeren ka ozdravljenju i celovitosti. 'a promenu tetnih mentalnih stanja" moramo negovati obrnut smer svesti" to znai stvoriti obrnut nain ,ivota. /a primer" ako smo depresivni trebalo bi da jedemo hranu koja je o,ivljena. +rebamo se otvoriti ka vitalnim impresijama prirode: drvee" cvee i svetlost sunca. +rebalo bi da se dru,imo s ljudima koji su kreativni i duhovni. /e bi trebalo da negujemo misao kako smo depresivni. Umesto toga bi trebalo da negujemo misli kako imamo energije" kako nismo zavisni od bilo koga ili bilo ega da nas uini sretnima. +o zahteva da
60
razumemo deo nae prirode koja je sasvim oslobo%ena psiholokih problema" nae dublje .astvo. Prema vedskoj misli" naa izvorna priroda je dobra" blagotvorna i potpuna. 1i smo zapravo 3o,ansko .astvo inkarnirano. 1e%utim" mi prekrivamo nau izvornu prirodu kontaktom sa vanjskim uslovljavajuim &aktorima. Prihvatamo la,nu ili vetaku prirodu" ego identitet koji vodi u tugu. #oji god psiholoki problem da imamo" ne tie se nae istinske prirode ve suvinog tereta koji je rezultat pogrene uslovljenostiB ako se na to osvrnemo ajurvedski" to je samo izraz loeg mentalnog varenja. Uglavnom prirodno nastojimo da se suprotstavimo naim psiholokim problemima uz pomo obrnutih uticaja" ali na pogrean nain i zato ne uspevamo. /a primer" ako smo depresivni" tra,imo nekoga da nas razveseli. Ako ne na%emo takvu osobu" postajemo jo depresivniji. -li tragamo za podsticajem. Pijemo ka&u ili alkohol" ili uzimamo antidepresiv. +akvi vanjski stimulansi prave zavisnost i ine da postanemo depresivniji kada nam nisu na raspolaganju. 1etoda kojom se slu,imo je ispravna" a to je da ispravimo nae negativno stanje uz pomo pozitivne energije" ali naa primena je neispravna. $slanjamo se na supstance koje samo maskiraju nae stanje ali ga ne reavaju. /e uestvujemo u procesu na kreativan i svestan nain. 1oramo stvoriti pozitivnu energiju unutar nae vlastite svesti i ponaanja kako bismo ponitili negativna psiholoka stanja. 1o,emo imati koristi od pozitivnih vanjskih uticaja ali treba da izbegavamo one koji stvaraju zavisnost. $vo negovanje uravnote,enog stanja uma ne bi trebalo meati sa jednostavnim pozitivnim razmiljanjem. Vie je od toga. /e zahteva samo razmiljanje o tome da smo sretni iako smo tu,ni" to mo,e biti &antazija" ve i promenu uslova koji nas ine nesretnima" ukljuujui i nae misli i nae akcije. /e bi trebalo da misli o nezadovoljstvu pokrijemo mislima o srei" ve da a&irmiemo dublju sreu u sreditu naeg bia. 2a bi terapija balansiranja delovala" moramo znati kako pojedini kvaliteti raznih stvari utiu na nas. U nastavku e biti govora o ulozi hrane" impresija i povezivanja radi to bolje primene" u nameri da povratimo prvobitno stanje harmonije koje je svojstveno naoj pravoj prirodi.
61
11. 8iklus hranjenja uma: %loga impresija
#ako da imamo zdrav umK #ako da naa svest" poput neg tela" postane sna,na" &leksibilna" otporna i trajnaK 3a kao to postoje pravila za postizanje &izikog zdravlja" postoje pravila za postizanje mentalnog zdravlje. $no to je najva,nije" kao to telu treba dobra ishrana radi zdravlja" tako treba i umu. Um je organski entitet" deo prirode" i ima svoj ciklus ishrane koja se svodi na uzimanje supstanci koje ga izgra%uju" kao to su impresije" i odbacivanje otpadnih materijala koji postaju toksini" kao to su negativne emocije. 0rana za um" kao i hrana za telo" stvara energiju koja mu omoguava da radi. #ao i telo" umu su potrebne odgovarajue ve,be i impresije" koje zahtevaju pravu hranu da ga odr,e. -ako veina nas vodi rauna o tome da hrani telo" retko razmiljamo o tome kako da hranimo na um. Uglavnom smo tako uhvaeni u nau emocionalne impulse da nae misli ne hranimo ispravno. #ao rezultat toga" nae misli postaju naopake. /jihov prirodni nagon ka svetlosti i znanju postaje de&ormisan u potrazi za zadovoljstvom i samovelianjem. 2a bismo promenili um" moramo promeniti ono ime ga hranimo. )ve dok ne promenimo ono ime punimo um" neemo promeniti ono to iz njega izlazi. Ali koje su to supstance koje hrane umK )ve dok to ne znamo ne mo,emo daleko odmai u leenju uma. U ovom delu emo detaljno ispitati glavne &aktore mentalne ishrane i mentalne probave. Postoje razliite metode koje mogu poboljati nau mentalnu ishranu i poveati sposobnost nae mentalne probave. 0i+iki - 9rana Prvi nivo hrane za um dolazi putem hrane koju unosimo" koja obezbe%uje grube elemente: zemlju" vodu" vatru" vazduh i etar. Asencija svarene hrane slu,i za izgradnju ne samo mozga i nervnog tkiva" nego i suptilne strane uma pogledaj poglavlje Ishrana i bilje!. Pet grubih elemenata direktno izgra%uju &iziko telo" i posredno um. /a primer" elemenat zemlje u hrani koju jedemo" kao to su proteini" ulazi u sastav telesne materije" poput miia" i poma,e kod stabilizovanja i uzemljenja uma putem uveanja elementa zemlje unutar njega. 7uptilni - Impresije 2rugi nivo hrane za um dolazi kroz utiske i do,ivljaje koje primamo kroz ula. Preko ula sakupljamo utiske iz vanjskog sveta: boje" oblike i zvukove kojima smo okru,eni" koji sainjavaju suptilne elemente. Pet ulnih potencijala direktno izgra%uju vanjski um 1anas!" a posredno i unutranji um ili dublju svest @hitta!. ?ulne imresije boje nae misli i utiu na nae oseaje. Um 1anas! uvodi mentalne i emocionalne imresije koje najjae utiu na njega. ,dnos gru<ih i suptilnih elemenata :! <! =! >! 4! Q! 'emlja ( miris Voda ( ukus Vatra ( vid Vazduh ( dodir Atar ( zvuk Um ( mentalne i emocionalne impresije
%+roni - ;une +rei i najdublji nivo ishrane za um" koji odre%uje prirodu nae dublje svesti @hitta!" ide preko triju guna ()attva" *ajas i +amas. Crubi i suptilni elementi hrana i impresije! utiu na nau dublju svest shodno njihovim svojevrsnim gunama. $no to je najva,nije" na nivou srca nas poga%aju gune ljudi s kojima se dru,imo. Uostalom" nai odnosi ostavljaju najjae utiske na nas. 'ato je ispravan odnos tako presudan u leenju uma. /aa dublja svest je na nivou srca. Cune su primarni nivo materije Prakriti! i ne mogu biti unitene" ali ih mo,emo preobraziti" putem hrane" impresija i odnosa koje gajimo. )atvina hrana" impresije i dru,enje aktiviraju )atvine kvalitete svesti kao to je ljubav" prozranost i mir. *ajastina hrana" impresije i dru,enje aktiviraju *ajastine kvalitete kao to su strast" kritinost i uznemirenost. +amastina hrana" impresije i dru,enje aktiviraju +amastine kvalitete neosetljivosti" neznanja i inercije. @hitta" naa dublja svest" je krajnji proizvod probave hrane" impresija i dru,enja. 'drava svest zahteva da uzmemo u obzir sva tri nivoa ishrane. -mpresije i dru,enje idu zajedno kao osnovni inioci naeg iskustva.
62
$entalna pro<ava /e samo da moramo uzeti u obzir prirodu hrane koju uzimamo" ve i nau sposobnost da je svarimo. ?ak i ako uzmemo dobru hranu" ako je naa probava slaba" ona e se pretvoriti u toksine. Um" kao i telo" ima svoju mo varenja ili digestivnu vatru Agni!" odnosno inteligenciju 3uddhi!. Um postoji da bi pru,io impresije i oslobo%enje dui. -skustvo koje smo svarili ili shvatili donosi slobodu i omoguuje proirenje svesti" ba kao to svarena hrana osloba%a energiju koja nam omoguava da delamo. -skustvo koje nismo svarili postaje otrov i pokree razliite patoloke promene u umu" kao to nesvarena hrana uzrokuje bolest u &izikom telu. #ao to dobro svarena hrana donosi &iziku sreu a nesvarena uzrokuje bolest" tako i dobro svareno iskustvo donosi mentalnu sreu a slabo svareno iskustvo izaziva mentalne poremeaje. Um sledi svoj vlastiti obrazac probave koji podsea na onaj koji ima &iziko telo. :. Vanjski um i ula ( Prikupljanje impresija Pet ula prikupljaju impresije" ba kao to ruke i usta prikupljaju hranu. $ni se sakupljaju u vanjskom umu 1anas!" koji ih organizuje ali koji nema mo da ih svari. Vanjski um odgovara ,elucu &izikog tela" koji sakuplja i homogenizuje hranu ali je ne mo,e u potpunosti rastvoriti ili apsorbovati. <. -nteligencija J Varenje iskustva /akon to vanjski um okupi i homogenizuje nae utiske" inteligencija 3uddhi! radi na tome da ih svari. -nteligencija je Agni ili vatra varenja za um i odgovara tankom crevu kao telesnom organu. -nteligencija vari impresije i pretvara ih u iskustvo. $na sadanje doga%aje pretvara u uspomene. Pravilna mentalna probava zavisi od pravilne &unkcije inteligencije" pomou koje razdvajamo istinu naeg iskustva od njenih vanjskih imena i oblika. $moguava nam da iz naih iskustava izdvojimo )attva gunu i odvojimo njihove *ajastine i +amastine komponente. Pogrena mentalna probava nastaje onda kada nismo u stanju da razbijemo imena i oblike naih iskustava na prave energije. +ada se nesvarena imena i oblici akumuliraju u umu i blokiraju njegovu percepciju. +ada izgled stvari brkamo sa njihovim znaenjem ili pravim sadr,ajima. =. )vest ( Apsorpcija -skustva /akon to jinteligencija svari nae utiske" oni prolaze u obliku iskustva ili memorije u nau dublju svest @hitta!" na koju utiu shodno svojim kvalitetima gunama!. -skustvo apsorbovano u dublju svest postaje deo njenog sastava" ba kao to svarena hrana postaje deo tkiva &izikog tela. Ako nae iskustvo nije pravilno svareno" ono oteuje supstancu uma" kao to nesvarena hrana oteenja tkiva u telu. -skustvo koje smo svarili ne ostavlja trag ili o,iljak na um u vidu memorije" ali nam omoguava da &unkcioniemo u ,ivotu s jasnoom i mirom. )ada emo ispitati neke primere tog procesa. Ako posmatramo predivan zalazak sunca otvorenog srca takva impresija e se lako svariti i ostaviti energiju svetla i mira u naoj dubljoj svesti. 1e%utim" ako nas neko napadne ili pokrade" na um postaje uznemiren. -skustvo je teko za varenje" te ostavlja trag ljutnje" &rustracije ili straha. /ai ,ivoti su prepuni takvih primera. /esvarena iskustva se ponovo pojavljuju iz nae podsvesti" utiui na nae sadanje stanje svesti" sve dok ne budemo u stanju da ih razumemo i reimo. #ri stanja: <udno" snevanje i du<ok san U budnom stanju prikupljamo utiske kroz vanjski um 1anas! i ula. U snu varimo impresije kroz nau unutranju inteligenciju 3uddhi! i to se ogleda kroz naa suptilna ula u vidu razliitih snova. U dubokom snu" ostatak naih svarenih impresija" svedenih na &ormu semena" postaje deo nae dublje svesti @hitta!. /ai snovi pokazuju proces mentalne probave. 2obri snovi odra,avaju dobru mentalnu probavu. ;oi snovi pokazuju lou mentalnu probavu. -sto tako" dobar dubok san odra,ava dobro razvijeno telo svesti. /emogunost odr,avanja dubokog sna ukazuje na slabo razvijeno telo svesti. Detoksikacija uma 2etoksikacija uma je jednako neophodna koliko i za telo. -pak" pre nego zaponemo sa detoksikacijom moramo prestati da uzimamo otrove u sebe. 'a mentalno blagostanje prvo mora postojati prevencija od loih utisaka i
63
do,ivljaja na nau svest" kao to je za &iziko blagostanje potrebno izbegavati lou hranu. 2rugo" mora postojati sna,na inteligencija da pravilno probavlja impresije. 1oramo nastojati da izbegnemo negativna iskustva koliko je god mogue. #ada to ne mo,emo da uinimo" moramo imati dovoljno inteligencije da svarimo bar uznemirujue impresije" koje se ne mogu uvek izbei. Uklanjanje otrova iz svesti ukljuuje zaustavljanje njihovog unosa" to zahteva kontrolu uma i ula. +o dalje zahteva usmeravanje svetla inteligencije unutra radi spaljivanja loih iskustava koja smo ve apsorbovali. 3a kao to post od hrane poma,e kod ienja tela" post od impresija isti um. /akon to se prikupljanje impresija zaustavi" svest" ija je priroda prostor" e se prirodno isprazniti. /jen sadr,aj e doi do nivoa inteligencije koja ih onda mo,e pravilno svariti. +o zahteva duboko razmiljanje" istra,ivanje i meditaciju. #ada su vanjski um i ula mirni i tihi" nae unutranje misli nastaju. 2uboko ukorenjene navike i seanja plutaju ka povrini. Ako nauimo da ih promatramo i razumemo" mo,emo ih pustiti" ali to zahteva da smo spremni da ih se oslobodimo. 8iziki nivo detoksikacije J ?ista dijeta $trovna akumulacija grubih elemenata" uglavnom zemlje i vode" se eliminiu iz &izikog tela kroz uobiajene eliminacione kanale za izluivanje" mokrenje i znojenje. Posebne mere ajurvedske detoksikacije nam poma,u da oslobodimo suviak triju 2oa zajedno sa ovim otpadnim materijama. Post je druga va,no mera" koja poma,e telu da sagori toksine. )pecijalno bilje tako%e mo,e pomoi. )uptilni nivo detoksikacije ( PranaMama /egativne impresije suptilni elementi! se mahom eliminiu putem PranaMame ili jogike ve,be disanja" koja stvara posebnu vrstu znojenja koje osloba%a viak suptilnih elemenata vode i zemlje ukus i miris!. Uobiajene terapije znojenjem poma,u u tom procesu" ukljuujui i upotrebu saune" parnih kupki i dia&oretinih podstiu znojenje! bilja. +erapija znojenja je deo ajurvedske Pancha #arma terapije" koja poma,e u ienju suptilnog i grubog tela. Post od impresija PratMahara! je jo jedna korisna metoda koja" poput posta od hrane" omoguuje osloba%anje nesvarenih i otrovnih impresija. Pla ili iskreno oplakivanje koje odra,ava stvarnu promenu srca je jo jedan nain da se um proisti od negativnih emocija. Uzroni nivo detoksikacije ( 1antra Cune ine sutinski nivo materije koji je neunitiv. /ema mogunosti da gune otpuste iz svesti @hitta!" ali se mogu trans&ormisati. +oksina akumulacija guna viak *ajasa i +amasa! se mo,e promeniti u )attvu. +o se posti,e mantrama ili zvunom terapijom. )atvine mantre npr. $1! poma,u u promeni *ajastinih i +amastinih obrazaca u naoj dubljoj svesti" inei je )atvinom. $ni menjaju sastav @hitte ine da bude prijemivija za vie uticaje. *ultivisanje polja svesti )vest @hitta! je polje i poput 'emlje poseduje ,enski i kreativan kvalitet. $no to stavimo u njega" u smislu naeg ,ivotnog iskustva" je upravo nain kako kultiviemo ovo polje. $nako kako ga negujemo" tako e i stvari u njemu rasti. Ako nae polje svesti kultiviemo dobrom hranom i impresijama" loe navike i impulsi nee imati povoljno okru,enje u kojem e moi da puste korenje. Ako unosimo lou hranu i impresije" onda ak i dobre misli i impulsi nee imati povoljan teren na kojem e moi da rastu. $pet mo,emo uzeti &iziko pore%enje. Ako gradimo naa telesna tkiva pogrenom hranom" sama tkiva e biti oteena ili manjkava. /akon to struktura tela postane oteena" teko je odr,avati zdravlje. )lino tome" svest ima svoju supstancu koja se kreira vremenom. Ako se pogreno razvije" poput krivog odraslog stabla" bie joj potrebno mnogo vremena i truda da se ispravi" ako uopte. )vest je tako%e poput dubokog bunara. $no to unosimo kroz ula i um su poput stvari koje bacamo u bunar. /e vidimo uinke onoga to unosimo jer je bunar jako dubok. -pak" tagod da bacimo u bunar svesti raste shodno svojoj prirodi i konano e nas nagnati da delovanje. /ita to stavimo u nau svest ne ostaje statino ili bez uinka. )vest je plodna i kreativna. 7ta god u nju postavimo ra%a potomstvo" s kojim emo morati da se suoavamo i u dobru i u zlu. 1oramo biti vrlo oprezni u tome kako hranimo na um. *ezultati e se mani&estovati vremenom" nakon ega mo,e biti prekasno da se preokrenu ako su negativni. )talno moramo brinuti o naoj svesti i onome to u nju stavljamo. 1oramo je tretirati poput ne,nog cveta koji zahteva pravilnu zemlju i hranjive materije. 1oramo je
64
zatititi od pogrenih uticaja i drutva" kao da je u pitanju neko dete. +o zahteva bistru inteligenciju i dosledan re,im ,ivota u skladu s naom prirodom. 0aktori mentalnog nutricioni+ma 'a leenje bolesti" &izike ili duevne" moramo uzeti u obzir sledee &aktore ishrane: :! Pravilna hrana i pieB <! -spravan vazduh i disanje i =! Pravilne impresije. Pravilna hrana" pie i vazduh hrane &iziko telo i Pranu. Pravilne impresije hrane vanjski um i ula. /ae impresije slu,e kao vozila za oseaje" emocije" verovanja" vrednosti i stavove koji hrane nau inteligenciju i dublju svest. 'a pravilno negovanje uma" Ajurveda koristi odre%ene tehnike koje ukljuuju pozitivne utiske" oseaje" misli" uverenja i stavove. 8izikom stranom mentalne ishrane ili hrane se bavi poglavlje o ishrani i lekovitom bilju. Upotreba disanja se razmatra u poglavlju koje govori o .ogi naspram PranaMame. U nastavku ovog poglavlja baviemo se unutranjim &aktorima koji utiu na um" pre svega raznim vrstama impresija. ?ulne impresije ?ula su nam glavna vrata ka vanjskom svetu" kroz koja upijamo ne samo ulne ve i mentalne i emocionalne uticaje. Pravilna i uravnote,ena upotreba ula nas ini zdravima i sretnima. /epravilno" preterano ili manjkavo koritenje ula nas ini nezdravim i uznemirenim. /aa ula nas stalno hrane impresijama" koje odre%uju ko smo i ta emo postati. )talno unosimo ulne impresije svih vrsta koje utiu na nas na razliite naine. Provodimo veinu naeg vremena upijajui specijalne ulne impresije kroz razne vidove zabave i rekreacije. -pak" veinu vremena smo zaokupljeni svetom ula" kao to je gledanje &ilmova" da proputamo da nainimo korak unatrag i ispitamo ta nam se doga%a putem nae ulne interakcije. Unos impresija je suptilan vid ishrane u kojem uzimamo odre%ene hranljive materije iz vanjskih predmeta. $vo emo lako uoiti gledajui kako nae dnevne impresije odjekuju u naim umovima kada spavamo kroz vrstu snova koje oni stvaraju. /a primer" ako smo bili uhvaeni u grozniav saobraaj u bunom i zaga%enom delu velikog grada" na um e tako%e postati buan i zaga%en. ) druge strane" pozitivne utiske" poput onih prikupljenih tokom planinarenja ili etnje u umi" uinie da se um oseti ekspanzivno i mirno. 1e%utim" veina ljudi danas" ukljuujui i one iz domena medicine" ne prihvataju da ulne impresije utiu na um. $va rasprava je najprimetnija kada je u pitanju televizijsko nasilje" za ta mnogi tvrde da ono ne ine one koji gledaju televiziju nasilnijima. Prema ajurvedi ovo zvui kao kada bi rekli da hrana koju jedemo ne utie na nae zdravlje. Ajurveda ka,e da impresije koje upijamo direktno utiu na nae ponaanje. Cledanje nasilja na televiziji ne ini nas direktno nasilnim ali nas ne ini nenasilnim. Ali nas svakako zatupljuje i ini zavisnim od vanjskih stimulansa ija je priroda izopaena. Um je vrlo osetljiv na utiske. /ae impresije hrane nau ,ivotnu snagu i motiviu nae delovanje. Uznemirene impresije uzrokuju uznemireno ispoljavanje. 1irne impresije uzrokuju mirno izra,avanje. )amo ukoliko posedujemo dovoljno unutranje svesti" moi emo e&ikasno otkloniti negativne utiske sa kojima svi donekle imamo kontakt. -mpresije upijamo preko vanjskog uma na temelju njegove receptivnosti za njih. /jih ocenjuje ili vari inteligencija i njihov trag ostaje pohranjen u oseajnu prirodu ili svest. /a taj nain" bilo koji trag pogrene impresije postaje svojevrsna prepreka u mentalnom polju" to vodi ka razliitim pogrenim percepcijama i delovanjima. ?ulne uticaje mi ne apsorbujemo automatski. 1o,emo ih razlikovati putem ispravnog delovanja inteligencije. +o podrazumeva uvi%anje njihove istinitosti" a ne uplitanje u njihovu opsenu. Postoji itava oblast koja pokriva impresije. #ao to hranu koju jedemo mo,emo proveriti kroz nae varenje i eliminaciju" uinke impresija mo,emo uoiti na raznolike naine. 1noge duevne bolesti proizlaze iz unosa loih impresija i mogu se leiti kroz unos dobrih impresija. Poto je lake promeniti nae utiske nego promeniti nae misli i emocije" utisci nam verovatno omoguuju i najjednostavniji nain da promenimo celokupno mentalno polje. 'naci pravilnog unosa impresija: ( otrina ulnih &unkcija ( kontrola imaginacije ( dubok san sa malo sna ili sa duhovnim snovima
65
( nemanje potrebe za zabavu ( jasna percepcija" mo kreativnog izra,avanja ( mentalna lakoa" mir i sjaj 'naci nepravilnog unosa impresija: ( ( ( ( ( ( nepravilna &unkcija ula poremeena mata poremeen san" uestali ili uznemirujui snovi ,udnja za nasilnim ili poremeenim vidovima zabave pomuena percepcija" nedostatak kreativnosti mentalna te,ina" uznemirenje i zamraenost
Pozitivne i negativne impresije Clavni izvor pozitivnih utisaka predstavlja sama 1ajka Priroda ( impresije steene preko neba" planina" uma" vrtova" reka i okeana. -ma li neko ko se nije osetio uzvienim time to se zatekao u prekrasnom prirodnom okru,enjuK Veliki deo naeg modernog psiholokog nemira je jednostavno zbog otu%enja od Prirode koja nas liava impresije koja je prirodna za nae mentalno blagostanje. Umesto unoenja pozitivnih prirodnih impresija" um ispunjavamo vetakim senzacijama iz naeg vetakog sveta. #ao to tzv. junk hrana utie na telo" tako i 6junk impresije6 iskrivljuju um. 1o,emo stvoriti vlastite pozitivne utiske. Veliki deo onoga to se zove dobra umetnost jeste pokuaj stvaranja vieg nivoa impresija koje odra,avaju nae unutranje bie. *eligija tome te,i kroz ritual" mantru ili vizualizaciju. )vaka impresija izuzev one koja se tie prirode" prave umetnosti ili duhovnosti" mora doneti neke negativne posledice. Clavni izvor negativnih impresija danas tee putem masovnih medija" iako nisu sve impresije sa masmedija loe. -mpresije steene u vetakim okru,enjima kao to su putevi ili gradovi" tako%e su uznemiravajue. $ne steene u linim sukobima ili drugim problemima s ljudima tako%e mogu biti vrlo negativne. /egativne impresije" kao junk hrana, postaju opojne. #ao to junk hrana ima malo pravog nutritivnog sadr,aja ili prirodnog ukusa" da bi bila ukusna potrebno je dodati velike koliine soli" eera i zaina. Poto nema pravi nutritivni sadr,aj" prisiljeni smo da je sve vie konzumiramo" pokuavajui da se nahranimo. 'ain za negativne utiske predstavljaju seks i nasilje. 3udui da nema stvarnog ,ivota u impresijama iz masovnih medija" moramo im dati iluziju ,ivota oslikavajui najdramatinije doga%aje u ,ivotu. Pozitivne utiske mo,emo uneti na dva naina: pre svega u domenu neposrednog kunog okru,enja" drugo u domenu opteg okru,enja" to podrazumeva radno mesto" drutvo i svet prirode. 'a negu uma moramo imati lepotu i sklad u naem kunom okru,enju. Potrebno nam je mesto mira i sree. 2a bismo voo izveli" potrebno je da od doma nainimo sveti ili isceljujui prostor. Postoje razni naini da to uinite. $bino je neophodno imati zaseban prostor za duhovne i kreativne aktivnosti. 2ovoljno je postaviti oltar sa slikama bo,anstava ili gurua" sakralni objekti poput kipova" dragulja ili kristala ili skladne oblike" boje ili geometrijske dizajne. +amjan" cvee" mirisi" zvona ili muzika mogu tako%e poslu,iti u tu svrhu. /eke molitve" meditacija ili oputanje bi trebalo izvoditi svakodnevno na tom mestu. U idealnom sluaju" na dom bi trebalo da postane hram" ali barem jedan njegov deo bi trebalo rezervisati kao mesto za leenje i meditaciju" gde se mo,emo iznova i iznova obnavljati. 2ovoljno je da posegnemo za takvim lekovitim mestom kad god osetimo pad nae &izike ili mentalne energije. U tekim sluajevima" pacijent bi trebalo da provede du,e vreme u takvom isceljujuem prostoru. 7to se tie naeg vanjskog okru,enja" potrebno je da obnovimo nau zajednicu s prirodom. +rebalo bi da redovno provodimo odre%eno vreme u kontaktu s prirodom. 1o,emo planinariti" kampovati ili jednostavno raditi u vrtu. Potrebno je da u svoj ,ivot unesemo i energiju neba" planina" ravnica i voda. Potrebno je da se pove,emo sa kosmikom ,ivotnom snagom koja je jedina u stanju da lei nau individualnu ,ivotnu snagu. /aa individualna ,ivotna snaga se ne mo,e sama izleiti" ukoliko postane zatvoreni sistem" izolovan od Prirode. Potrebno je uvesti vie impresije u nae radno okru,enje. .edan manji deo mo,emo pretvoriti u oltar ili barem vrt. 1oramo uneti vie impresije u nae socijalne interakcije. +o posti,emo tako to poseujemo duhovna mesta kao to su hramovi" radimo mantre" rituale ili grupne meditacije.
66
Impresije koje reguli u tri do e U nastavku sledi pregled impresija koje reguliu doe. 2etaljno su objanjene u odgovarajuim poglavljima o ishrani" lekovitom bilju" aromama" terapiji bojama" mantrama" jogi i meditaciji. Impresije +a smanjenje (ate )riroda: sedi ili hodaj tiho i mirno pored vrta" ume" reke" jezera ili okeana" naroito tamo gde je toplo i svetlo >ula: :. zvuk ( smirujua muzika i mantranje" klasina muzika" pjevanje" mir i tiina <. dodir ( ne,an i topao dodir ili masa,a" upotreba toplih ulja poput susamovog ili bademovog =. vid ( svetle i smirujue boje: kombinacija zlatne" narand,aste" plave" zelene" bele >. ukus ( bogata i hranljiva hrana koja obiluje slatkim" slanim i kiselim ukusima" uz umerenu upotrebu zaina 4. miris ( slatki" topli" smirujui i proiavajui mirisi poput jasmina" ru,e" sandalovine" eukaliptusa Aktivnost: blage ve,be" hatha joga naroito sedei i obrnuti polo,aji!" +ai @hi" plivanje" tople kupke ali ne predugo!" oputanje" vie sna 2mocije: kultivisanje mira" zadovoljstvo" neustraivost i strpljenjeB reavanje straha i teskobe" podrka dobrih prijatelja i porodice uz redovnu drutvenu interakciju $entalnost: anti(Vata mantre: *am" 0rim ili )hrim" ve,be koncentracije" jaanje memorije Duhovnost: meditacija na jaka" bene&ina" sretna ili mirna bo,anstva kao to su *ama i #rina" ili zatitne oblike 3o,anske 1ajke kao 2urga ili +ara! ili 3o,anskog $ca" molitve za mir i zatitu" razvoj diskriminacije i uvida
Impresije +a smanjenje )itte )riroda: sedenje ili hodanje po cveu" pored reke" jezera ili okeana" naroito kada je sve,ijeB hodanje po noi" gledanje u nono nebo" mesec i zvezde >ula: :. zvuk J osve,avajua i lagana muzika poput zvuka &laute" zvuka vode <. dodir ( rashla%ujui" mekan i umeren dodir i masa,a s rashla%ujuim uljima kokosovo ili suncokretovo! =. vid J osve,avajue boje: bela" plava i zelena >. ukus ( hrana koja nije previe teka ni previe lagana" bogata slatkim" gorkim i oporim ukusima" sa malo zaina" izuzev onih koji rashla%uju poput korijandera" kurkume i komoraa 4. miris J osve,avajui i slatki mirisi: ru,a" sandalovina" vetiver" ampak" gardenija i jasmin Aktivnost: umereno ve,banje" etnja" plivanje" Asane koje rashla%uju stajanje na remenima! 2mocije: negovanje prijateljstva" ljubaznost i utivosti" negovanje mira" opratanja" saoseanja i predanostiB bez gneva" ljutnje" mr,nje i sukoba $entalnost: anti(Pitta mantre: )hrim" )ham ili 1a" praktikovanje neosu%ivanja i prihvatanje" sluanje stajalitadrugih ljudi Duhovnost: meditacija na bene&ina i mirna bo,anstva: 7iva u mirnim obliku!" Vinu ili bene&ian oblik 3o,anske 1ajke ;akmi!B molitve za univerzalni mir" kultivisanje predanosti i receptivnosti
Impresije +a smanjenje *aphe )riroda: energino planinarenje ili hodanje" u suvim i pustinjskim podrujima" visokim planinama" ili tokom sunanih i vetrovitih dana na otvorenom
67
>ula: :. zvuk ( podsicanja muzika" sna,ni i energizirajui zvuci" pevanje <. dodir ( jaka" duboka telesna masa,a sa suvim puderima ili stimuliuim uljima goruica! =. vid ( svetle i stimuliue boje: ,uta" narand,asta" zlatna i crvena >. ukus J lagana dijeta sa naglaskom na ljut" gorak i opor ukus sa umerenom upotrebom zaina" povremeni post 4. miris ( lagani" topli" podsticajni i prodorni mirisi: mous" kedar" mira mirisna smola!" kam&or i eukaliptus Aktivnost: jaka aerobna ve,ba" d,ogiranje" sunanje" kupanje vetrom" sauna" manje spavanja 2mocije: kultivisanje odvojenosti" slu,enje drugima i nesebina ljubavB bez pohlepe" vezivanja i prianjanja $entalnost: anti(#apha mantre: Aim" #rim ili 0um" kultivisanje budnosti" mentalnih ve,bi i igara ah!" raskid sa prolou i tradicijom Duhovnost: meditacija na aktivna ili srdita 3o,anstva" ukljuujui sna,ne oblike 3o,anske 1ajke #ali! ili 3o,anskog $ca *udra!" meditacija na Prazninu ili na unutranje svetlo
68
1&. (anjski o<lici leenja: Dijete" <ilje" masaEe i )ancha *arma
;eenje uma nemo,e biti uspeno ako se ne uzme u obzir stanje tela. )ada emo se pozabaviti &izikim metodama leenja u Ajurvedi i nainima kako se oni mogu koristiti u odnosu na um. 'apoinjemo najosnovnim &aktorima" a to su dijeta" bilje i masa,a. Dijeta 0rana koju jedemo ne samo da utie na nae telo ve i na celokupno stanje naega uma. #valitet nae hrane utie na kvalitet nae svesti. )lino tome" ukoliko ne promenimo nau dijetu" teko emo promeniti nau svest. ;ako mo,emo videti kako razliite namirnice deluju na nas. 0rana koja je teka" npr. odrezak" ini um tekim te mo,e uzrokovati razdra,ljivost" tupost i depresiju. 0rana koja je lagana" npr. voe ili salate" ini um laganim" a u sluaju prekomernog unosa uzrokuje nervnu uznemirenost i nesanice. 0rana koja je uravnote,ena i puna ,ivotne snage" npr. integralne ,itarice i kuvano povre" poboljava ulne &unkcije i podstie mentalni sklad i bistrinu. Ako ,elimo da smirimo nae emocije ili podignemo stanje svesti" ne mo,emo ignorisati hranu koju jedemo ili nae navike u ishrani. 2ijeta je jedna od najva,nijih terapija u Ajurvedi. U stvari" ajurvedski tretman zapoinje pravilnom ishranom. 8iziko telo" nakon svega" sainjeno je od hrane koja izgra%uje tkiva. -ako dijeta nije najva,nija u leenju psiholokog stanja" ne mo,e se zanemariti. Ajurvedska dijeta mo,e biti vrlo koristan &aktor kod leenja uma. $vde nam nije cilj da prika,emo kompletnu ajurvedsku terapiju ishranom. +o je mogue pronai na drugim mestima o Ajurvedi. $vde emo se baviti pre svega mentalnim i emocionalnim e&ektima hrane. 0rana obezbe%uje tri nivoa ishrane: :! 8iziki vanjski nivo! ( pet elemenataB <! 1entalni unutranji nivo! J ulne i mentalne impresije i =! 2uhovni centralni nivo! ( tri gune. 0rana sama po sebi je &izika materija sastavljena od pet elemenata: zemlja" voda" vatra" vazduh i etar. $na obezbe%uje prvi ili &iziki nivo ishrane direktno" a druga dva nivoa posredno. 2rugi i trei razine nivo ishrane deluju na nivou uma 1anas! i svesti @hitta! uzastopno. +o je objanjeno u segmentima koji govore o ulnoj terapiji i &unkcijama uma. 1e%utim" budui da hrana utie na druge nivoe nae prirode kroz &iziki medijum" ona svoj uticaj unosi duboko u nesvesno. 0rana hrani vitalne sile koje odr,avaju autonomne i instinktivne re&lekse. #roz vitalnu snagu" uinak hrane dose,e emocionalne porive ugra%ene u nau dublju svest. #roz vitalnu silu" hrana nas vue ka pojedinim aktivnostima" zavisno od njene prirode. /a primer" ako jedemo puno mesa" koje je pro,eto uticajem povre%ivanja drugih stvorenja" to e podsticati agresivne" a mo,da i nasilne akcije s nae strane. +okom procesa jedenja" naa ,ivotna snaga i um su otvoreni i izlo,eni vanjskim uticajima. /aa Prana postaje izlo,ena. 2ok jedemo postajemo ranjivi na utiske i oseaje iz sveta oko nas. /a nas sna,no utiu ljudi dok jedemo s njima" naroito u drutvenim okolnostima" kao to je restoran. /e samo da smo ono to jedemo" ve i ono s kim jedemo i gde jedemo. -mpulsi nesvesnog su najte,i deo svesti za menjanje i izvor su skrivenih strahova i ,elja koje nas najvie ometaju. 'ato ne bi trebalo da podcenjujemo mo hrane koja utie i na nae misli i na nae ponaanje. #ontrola ishrane poma,e u kontroli podsvesti i osloba%anja njenih sadr,aja. 3udui da su psiholoki problemi ukorenjeni u svesti" dijetu ne bi trebalo zanemariti pri njihovom leenju. Veina psiholokih problema oslikava nae navike u ishrani" bilo u pogledu onoga ta jedemo ili kako jedemo. $ni uzrokuju jedemo pogrenu hranu ili da jedemo na pogrean ili nepravilan nain. 3ilo koja neravnote,a uma remeti probavni sistem preko nervnog sistema. #orekcija dijete poma,e da raistimo nesvesne navike koje potpoma,u na mentalni nemir.
69
Nivoi nutricije putem hrane 0rana osigurava nutriciju preko svih pet elemenata" mahom preko elementa zemlje. 7est ukusa hrane poma,u u izgradnji svih elemenata u telu i umu vidi donju tabelu!. 2lementi 'emlja Voda Vatra Vazduh Atar %nutar vrsta hrana tena hrana i pie toplota" suneva svetlost i vatreni elementi u hrani dah i vazduni elementi u hrani prostor u dahu i u hrani Ishranjuje Unutranje organe" miie" ko,u" kosti i ostala zemljana tkiva )luznicu" izluevine" plazmu" masti" nerve" reproduktivna i druga tena tkiva krv" vatra varenja i vatreni enzimi i probavni sokovi vitalizuje nervni sistem" podstie osloba%anje impulsa i izluevina ?isti i hrani um i ula
'ajedno sa hranom koju jedemo" unosimo razne ulne impresije" od kojih je najoigledniji ukus hrane" iako miris" tekstura i &orma tako%e uestvuju u tome. 2odatne suptilne impresije ulaze preko toga kako je hrana uzgajana i pripremana" kao i preko atmos&ere i stanja uma tokom jedenja. +o je deo drugog ili mentalnog nivoa ishrane. 0rana" kao i sve ostalo u svemiru" se sastoji iz tri kosmika kvaliteta: )attva ravnote,a!" *ajas pometnja! i +amas opiranje!. $ni se ogledaju kroz elemente i impresije steene kroz hranu. +o je trei ili centralni nivo ishrane" koji Ajurveda naglaava kroz )atvinu ishranu. 7atvina dijeta Ajurveda naglaava )atvinu dijetu radi zdravijeg ,ivota" naroito radi toga da na um postane sretan i miran. )atvine dijeta je izvorno osmiljena za .ogijsku praksu i razvoj vie svesti. $na poma,e kod leenja psihikih poremeaja jer vraa sklad i ravnote,u )attva! uma. Clavni &aktor u )atvinoj dijeti je vegetarijanska ishrana. Ako osoba sledi vegetarijansku ishranu" utire put zdravoj dijeti za um. +o znai izbegavanje mesa i ribe" i sve ostale hrane kojoj je prethodilo povre%ivanje ,ivotinja. @rveno meso je najgore u tom smislu" naroito govedina. -pak" biti vegetarijanac ne podrazumeva striktno pridr,avanje dijete sirovom hranom" ,ivot samo na salatama i sve,em vou. @erebrospinalna tenost je uljaste prirode i potrebna joj je izvesna bogata hrana radi odr,avanja. /utritivna vegetarijanska hrana" poput integralnih ,itarica" semenki" oraastih plodova i mlenih proizvoda" potpoma,e u izgradnji mo,danog tkiva i razvoj $jasa. )irova hrana" poput salate i zelenia" detoksi&ikuju telo i jaaju Pranu" ali nisu adekvatni za odr,avanje nae energije na dug vremenski period" naroito ako vrimo &iziki rad ili kretanje. )atvina dijeta ne znai samo vegetarijanska hrana" ve hrana bogata Pranom ,ivotnom silom! kao to je organsko sve,e voe i povre. +o zahteva izbegavanje konzervisane i prera%ene hrane i hrane pripremljene s hemijskim gnojivima ili sprejevima. +u tako%e spada pravilno kuvana sve,a hrana. ?ak i kada kuvamo hranu" trebalo bi da budemo sigurni da je sve,a" da je neemo jesti kasnije u nekom drugom obroku i da nije prekuvana. Potrebno je vreme kako bi se e&ekti promene u ishrani mani&estovali na um. Promena nae ishrane nee mo,da uticati na nau psihologiju preko noi" ali u razdoblju od nekoliko meseci mo,e izvriti znaajan uticaj. 3roj psihikih poremeaja mo,e biti izleen ili barem ubla,en" sle%enjem )atvine dijete kao to je navedeno u dodatku!. -ako mo,da nee biti mogue da sledimo striktno )atvinu dijetu" trebalo bi da barem usmerimo nae navike u ishrani u tom smeru. #ada se radi o psiholokoj neravnote,i" dijetom bi se trebalo ozbiljnije pozabaviti.
70
)atvina dijeta i est ukusa Ajurveda prepoznaje est ukusa" od kojih je svaki sastavljen od dvae od moguih pet elemenata: )latko ( zemlja i voda )lano ( voda i vatra #iselo ( zemlja i vatra ;juto ( vatra i vazduh Corko ( vazduh i etar $poro ( zemlja i vazduh )ladak ukus je primarno )atvian ukus jer hrani i uskla%uje" odra,ava energiju ljubavi. ;jut" kiseo i slan ukus su *ajastini stimulativni(nadra,ujui! zato jer aktiviraju ula i um ine ekstrovertnim. Corak i opor ukus su +amastini u dugoronom smislu jer je njihov uinak da oteuju vitalne tenosti. 1e%utim" potrebni su nam svih est ukusa u razliitim srazmerama. 2obra ravnote,a ukusa je sama po sebi )attvina. )astoji se od hrane koja je ugodna" ali ne preterano slatka" sa ukusima ,itarica" voa i slatkog povra" uz umerenu upotrebu zaina" soli i dodataka" i uzimanje samo gorkih i oporih artikala za potrebnu detoksikaciju. )attvina dijeta je blaga" a po kvalitetu ne naglaava bilo koji ukus. ;jut ukus iritira nerve svojim stimuliuim i raspravajuim svojstvima. #iseo i slan ukus pojaavaju emocije grejui krv. Corak i opor ukus nas mo,e uiniti neutemeljnim i mo,e isuiti nervni sistem. 1e%utim" izvestan slatkih zaina" kao to su %umbir" cimet i kardamom" su )attvini i poma,u kod ienja uma i uskla%ivanja emocija. Posebno gorko bilje" kao gotu kola" je )atvino. Corak ukus poma,e kod otvaranja uma jer su sainjeni od istih osnovnih elemenata vazduha i etra. Previe bilo kog ukusa zatupljuje ili postaje +amastino. +o naroito va,i za sladak ukus" koji je po prirodi te,ak. )vi smo iskusili zatupljujui uinak jedenja previe slatkia. )lo,eni ugljeni hidrati su bolji za um nego sirov eer. )ami eeri previe stimuliu pankreas. +eraju pankreas da naporno radi na smanjenju nivoa eera u krvi" a nakon to napusti krv" ote,avaju povienje nivoa eera. +o izaziva promene raspolo,enja i emocionalnu neravnote,u. ) obzirom da je sladak ukus )attvian i da stimulie ljubav" preputamo mu se kako bi nadoknadili nedostatak ljubavi u naem ,ivotu. Preterano jedenje je +amastino" dok je lagana ishrana )atvina" iako lagana ishrana mo,e biti *ajastina ako unos hrane nije primeren da stabilizuje um. Prekomerna telesna te,ina je +amastino stanje" uzrokuje tupost i te,inu u umu" dok je neuhranjenost *ajastina i podstie preosetljivost i hiperaktivnost. 5ajastina i tamastina dijeta *ajastina i +amastina hrana remeti ili zatupljuje um i izaziva nemir i bolest. +rebamo je razumeti kako bi ih mogli izbei. *ajastina hrana je preterano zainjena" slana i kisela: ili" beli i crni luk" vino" turija" previe soli" majonez" kisela pavlaka i sire. 0rana koja je previe vrua po temperaturi je *ajastina. *ajastina hrana se obino uzima sa stimulativnim *ajastinim! piem kao to je ka&a ili alkohol. 1o,e se jesti u *ajastinim okolnostima" kada smo u ,urbi" uznemireni ili uzrujani. +amastina hrana je ustajala" stara" podgrejana" u,egla" vetaka" prepr,ena" masna ili teka. +u spada sva 6mrtva6 hrana" meso i riba" naroito svinjetina" ,ivotinjske masti i ,ivotinjski organi. #onzervirana i vetaka hrana ima tendenciju da bude +amastina. Vei unos masti" ulja" eera i peciva je +amastina. 3eli eer i belo brano imaju dugoroan +amastian ili zaepljujui uinak iako je kratkorono beli eer *ajastian!. 0rana koja je suvie hladna je tako%e +amastina i smanjuje vatru varenja. *ajastina hrana uzrokuje hiperaktivnost i razdra,ljivost" porast toksina u krvi" te stvara hipertenziju. Uznemiruje ula i izazva promenu emocija. +amastina hrana uzrokuje hipoaktivnost" letargiju" apatiju" viak sna" gomilanje sluzi i otpadnih materija. 'atupljuje ula i ini da emocije budu teke i opirue. 7atvina dijeta sa dijetama +a tri principa )atvina dijeta mo,e biti modi&ikovana za najbolji uinak u skladu sa tri bioloka principa Vata" Pitta i #apha!. +reba slediti dijetu prema konstitucionom tipu" s naglaskom na artikle koji su )atvini i izbegavati one *ajastine ili +amastine. #ombinujui dijetu za poveanje )attve uporedo sa smanjenjem svog biolokog principa" dijeta postaje moan alat za poboljanje zdravlja. 'a odre%ene psihike probleme" vie specijalizovane dijete se mogu propisati. 'a posebne in&ormacije o )atvinoj vrsti hrane" pogledajte u dodatku.
71
'ilje 3iljke ine primarnu medicinu 1ajke Prirode i nose njenu lekovitu energiju koja uravnote,uje na sistem. Ajurveda je prvenstveno biljna medicina. Ajurvedske knjige objanjavaju biljna svojstva i energetiku u detalje. $vde emo se &okusirati na to kako se bilje mo,e koristiti na jednostavan nain za um. 3ilje utie na um direktnije nego hrana" iako je bla,e i sigurnije u svom dejstvu od hemijskih lekova. 1ogu biti vrlo va,na alatka za isceljivanje uma. -ako svaka biljka ima neki uticaj na um" odre%ene biljke deluju na nerve i imaju posebno dejstvo na mozak i nervni sistem. 3ilje deluje tokom izvesnog vremenskog perioda" ali krae nego hrana. 2o mesec dana je potrebno da se blagi uticaj bilja ispolji" naroito onog koje se koristi za njihov nutritivni uinak. -zuzetak su jake stimulativne biljke kao to je caMenne ili ma huang! iji je uinak neposredan. 'ilje u ajurvedskoj psihologiji Ajurvedska integralna psihologija istie pre svega odgovarajuu ishranu. Preko toga" posebne biljke su korisne ako ne i neophodne. 2ijeta ima optu ulogu i ini temelj na kojem bilje deluje. 3ez pravilne ishrane" ak e i najbolje bilje biti ogranieno na ono to ono mo,e da uini. 3ilje se koristi za &ino podeavanje ishrane i za krae" ali jae terapijske postupke. 2a bismo razumeli ajurvedsko stanovite" potrebno je razumeti uinak est ukusa na umO Aest ukusa i um Corak ukus Corak ukus je sastavljen od elemenata vazduha i etra" koji su isti elementi koji prevladavaju u umu. Corko bilje otvara um" ini svest osetljivijom i uveava njegov &unkcionalni kapacitet. -ma rashla%ujui" smirujui" osloba%ajui i irei uticaj na um. $ni koji pate od mentalne tuposti" te,ine" pregrejanosti i toksinosti treba da koriste vie gorak ukus. Ali" gorak ukus ne bi trebalo da koriste oni koji pate od hiperaktivnosti" nervne iscrpljenosti" iznurenosti ili neutemeljenosti. Vie je za kratkoronu upotrebu ili u manjim dozama. +ipina gorka sredstva za nerve ukljuuju ranilist" kamilicu" gotu kolu" hmelj" manduka parni" hristovo cvee i iak. .edak ljut! ukus .edak ili pikantan ukus je sainjen iz elementa vatre i vazduha i aktivira ih u umu. #ao najstrastveniji me%u ukusima" ljuto je najbolje za uveanje +ejasa i inteligencije. .etko bilje stimulie um i stimulie cirkulaciju u mozgu. Poma,e u razvoju jasnoe" percepcije i rezonovanja. .etko bilje je dobro za one koji pate od mentalne tuposti" depresije" prenatrpanosti i nedostatka motivacije. Uglavnom bi trebalo da ga izbegavaju oni koji pate od ljutnje" nesanice" nemira ili hiperaktivnosti. ?esto rade bolje u kombinaciji sa slatkim tonicima" koji prizemljuju i stabiliu njihove uinke. Veina jetkog bilja slu,i kao sredstvo za stimulaciju nerava. 'ainsko bilje otvara um i ula" bistri glavu i sinuse" osloba%a od glavobolje" greva miia i bolnih nerava. /eki od njih su speci&inija sredstva za smirenje nerava od drugih" naroito oni koji poma,u oko ienja sinusa. +ipina bilja ove vrste su: bosiljak" lovorov plod" i%irot aa!" kam&or" kardamom" eukaliptus" mindrak" pepermint" pippali" ruzmarin" a&ran" kadulja" nana" timijan i umska zvezda Nintergreen!. -ako je veina jetkog pikantnog! bilja stimulativna" nekolicina je smirujua ili prirodni sedativ. $bino su jakog i zemljanog ukusa. Posebno su dobri za Vatu. +akve biljke su: asa&etida" beli luk" jatamansi" mukatni orai" valerijan i gospina papuica. $dabrani me%u jetkim ukusima su odre%eni jaki nervni stimulansi koji sadr,e posebne alkaloide. $vo bilje nam poma,e da ostanemo budni i usredsre%eni" ali tako%e mogu iritirati nerve. #orisni su u ogranienom smislu u sluajevima depresije ili tuposti" ali mogu izazvati nesanicu" nemir i teskobe" ili uveati nervnu iznurenost. 3ilje u ovoj kategoriji su: ka&a" damiana biljka ljubavi!" ephedra metlina!" ma huang" aj i Mohimbe. )ladak ukus )latki ukus se sastoji iz elemenata zemlje i vode. #oristi se za uzemljenje" umirujue i nutritivne potrebe za
72
um i nerve" a mo,e imati podmla%ivake e&ekte. +akve biljke obino nisu jako slatkog ukusa" ve umereno slatke. $ni koji pate od kongestije ili depresije bi trebalo da izbegavaju slatke tonike za nerve jer oni usporavaju i konsoliduju nau energiju. /ajva,niji nervni tonici su: ashNagandha" bala" vidari" gokshura" sladi" seme lotosa" semenke susama" shatavari i seme zizMphusa. )lani ukus )lani ukus se sastoji od elemenata vode i vatre. +o mu daje uzemljujua i sedativna svojstva. $vo nije uobiajeni ukus za biljke" ali se javlja kod algi i koljki. Uglavnom se koristi u sluajevima nervne iznurenosti ili hiperaktivnosti" to su prevashodno Vata uslovi. Ajurveda sadr,i posebnu pripremu raznih morskih koljki i korala. Umirujue nervne soli i minerali ukljuuju crnu so" ljuturu koljke u prahu shankha bhasma!" morsku travu" ljusku ostrige u prahu mukti bhasma!" biserni prah moti hhasma!" crveni koral u prahu praval bhasma! i kamenu so. $por ukus $por ukus se sastoji iz zemlje i vazduha. 1alo se koristi za nervne svrhe" ali mo,e pomoi u leenju nervnog tkiva i reavanju greva. Postoji nekoliko posebnih sredstava za nerve koji poma,u smirivanju i leenju uma. +akva opora nervna sredstva su: lovorov plod" tamjan" haritaki" mukatni orai" smirna i guggul. #iseo ukus #iseo ukus se sastoji iz zemlje i vatre. /e koristi se previe za nervne svrhe" ali je blagi stimulans i mo,e pomoi kod depresije i vrtoglavice. #isele supstance kao to su sire i alkohol poma,u kod izvlaenja alkaloida u nekim travama i ine osnovu biljnih vina i tinktura. 1e%u kiselim nervnim sredstvima su: amalaki" citrusi" tamarind indijska urma! i vino. Nervna sredstva +a i !enje i tonici 3ilje deluje kao nutritivno i proiavajue sredstvo na dva osnovna nivoa. /utritivna sredstva su tonici koji vre izgradnju tkiva. $ve biljke sadr,e uglavnom elemente zemlje i vode" poput hrane" ali suptilnijeg ili predigestivnog tipa. Proiavajua sredstva su detoki&ikanti koji olakavaju prirodne procese ienja" kao to su znojenje ili mokrenje. $vim biljkama obino prevladavaju elementi vatre" vazduha i etra. )lede najva,nija proiavajua dejstva biljaka na nervni sistem. 4a iska ljavanje i otpu avanje: $vo bilje isti sluz #apha! iz glave" koja blokira &unkcionisanje mozga i ula" poma,e otvaranje kanala nerava i sinusa i olakava bol. +o su: lovorov plod" i%irot" kam&or" cimet" eukaliptus" %umbir" pepermint" pippali i umska zvezda Nintergreen!. Alternativna i antipiretici: Pospeuju cirkulaciju krvi" umanjuju toplotu i toksine iz mozga. $ve biljke tako%e podstiu mokrenje" to poma,e ienju nervnog sistema putem krvi. +ipino bilje ovog je gotu kola" manduka parni" hristovo cvee" sandalovina" iak" guggul i smirna. 7edativi: Poseduju speci&ina svojstva protiv boli i ubla,avaju poviene Vata vazduh! uslove nesanice" teskobe" straha i boli. +ipino bilje je: asa&etida" beli luk" jatamansi" gospina papuica" shankha pushpi i valerijan. #onici i sredstva +a podmla-ivanje jaaju nae unutranje organe" tkiva" sisteme i energiju. .aaju telo kao celinu ili vitalnu silu te samim tim jaaju um. /eki su posebno tonici za um. -spod su neki od glavnih biljnih tonika za razliite nivoe. +onici za bioloke principe Vata: amalaki" ashNagandha" bala" beli luk" sladi" shatavari" vidari Pitta: amalaki" aloe gel" bala" gotu kola" crveni koral" sladi" seme lotosa" shatavari #apha: aloe gel" ashNagandha" ivanjsko zelje" beli luk" guggul" smirna" pippali" shilajit Podmla%ivai za um: i%irot" gotu kola" manduka parni" shankha pushpi
73
%+imanje <iljaka 3ilje se mo,e koristiti pri leenju blagih oboljenja i kao opti tonik za um. U te svrhe" njihova doza bi trebalo da bude oko jednog grama u prahu ili jedna ajna kaika iseene i prosejane trave po ai vode" dva ili tri puta dnevno. Veu dozu bilja ili sna,nog bilja bi trebalo da prepie samo lekar. 3ilje menja svoje dejstvo zavisno do medijuma anupana! s kojim se uzima. U nastavku je ponu%ena lista najva,nijih i najee korienih sredstava. ;hi: Chi je proieni maslac. Pravi se tako to se maslac po mogunosti sirov i neslan! stavi na laganu vatru i kuva dok sve mlene masti ne odu na dno" a tenost iznad ostane prozirna. Chi je odlian sprovodnik sa kojim je dobro uzimati biljna sredstva za smirenje nerava. Chi hrani nervno tkivo i usmerava uinke lekovitog bilja u njega. Chi se uzima sa biljnim tonicima radi poboljanja njihove nutritivne vrednosti i sa gorkim biljem radi jaanja njihovih e&ekata hla%enja. $ed: 1ed je lek za smanjivanje kongestije" iskaljavanje i nutriciju. Poma,e kod ienja glave" uma i ula. 2obro je sredstvo kada se koristi zajedno sa jetkim ili pikantnim nervnim stimulansima poput lovorovog ploda" i%irota" %umbira ili pippalija. $leko: Uzimanje bilja u mlenom izvarku uoveava njegova tonina i umirujua svojstva. ?etvrtina kaikice mukatnog oraia stavljena u olju toplog mleka" uz malo ghija" postaje blagi sedativ(ralaksant. #a&ena kaikica ashNagandhe s malo mukatnog oraia u mlenom izvarku je dobar tonik za smirenje nerava. Cotu kola pripremljena s mlekom je blagi biljni tonik. 1e%utim" potrebno je imati dobar kvalitet mleka" po mogustvu sirovog. #inkture 3iljna tinktura" zbog svojstva alkohola koji je suptilan i prodoran" ima direktniji uticaj na mozak. Alkohol poveava njihove anti(#apha uinke. $bino se koristi smesa od polovine istog alkohola i polovine destilovane vode. Alkohol izdvaja samo elemente vatre" vazduha i etra koji ga ine. /ajbolje slu,i za stimulativno i detoksi&ikujue dejstvo" a ne za tonino dejstvo. 1o,e se prokuvati za one koji ,ele da izbegnu alkohol. 'ilje i nos .NasMa/ .edan od najboljih naina za postizanje e&ekta bilja na mozak i nervni sistem je da ih primenimo kroz nos. Postoji nekoliko naina da to uinimo: :! Aroma terapija i mirisni tapi objanjeno u zasebnom poglavlju! <! Primena ulja na nos: )usamovo ulje se stavi u nos radi njegovog umirujueg i nutricionog svojstva. Chi je posebno dobar jer smiruje nerve i otklanja alergije. #okos se mo,e koristiti na slian nain. /anesite nekoliko kapi ulja sa kapaljkom" dok glavu dr,ite nagnutom. -li stavite malo ulja na vrh malog prsta i ne,no unesite unutar nosa. =! 3urmut od praka raznih biljaka: 3urmut od i%irota praha je jedan od najboljih naina za otvaranje glave i sinusa" stimulacije protoka krvi u mozgu i izotravanje glasa i ula. )tavite biljke u prahu na spoljni deo ka,iprsta i inhalirajte" tako to zatvorite drugu nozdrvu prstom druge ruke. $asaEa uljima Uljna masa,u abhManga! je va,na ajurvedska terapija ne samo za &izika nego i za psiholoka stanja. Uljna masa,a je smirujua za um" hrani srce i jaa kosti i nerve. )vako bi trebao redovno da se podvrgne uljnoj masa,i to je deo zdravog ,ivotnog re,ima" kao i u sluaju leenja raznih bolesti. Ulja bi trebalo da budu topla tokom primene. +rebalo bi ih ostaviti neko vreme barem petnaest minuta!" radi pravilne apsorpcije. /akon masa,e se mo,emo istuirati ili pristupiti parnoj kupki radi uklanjanja vika ulja. 2a bi to lake uinili" dobro je primeniti prah od recimo i%irota da upije viak ulja" a zatim ga stresti sa sebe. 7usamovo ulje: )usamovo ulje je speci&ino jer sni,ava povienu Vatu i jaa $jas. 2eluje vrlo uzemljujue i hranljivo za um. Anti(Vata bilje" kao to su ashNagandha" i%irot" nirgundi" komora ili %umbir" se mo,e ukuvati u njega da mu da jo veu snagu. )usamovo ulje mo,emo staviti na glavu" kosu" stopala ili stopala radi umirivanja" naroito u veernjim satima. Ulje bi trebalo naneti i ostaviti barem petnaest minuta" a nakon toga ga isprati toplim tuem. )vima
74
koji pate od bola i teskobe" redovno mazanje susamovog ulja je neophodno. *okosovo ulje: #okosovo ulje je speci&ino za sni,avanje poviene Pitte. $no je osve,avajue i umirujue za um" nerve i ko,u. Anti(Pitta bilje" naroito 3rahmi gotu kola! deluje dobro pripremljeno u ovom ulju. #okosovo ulje se mo,e staviti na glavu" kosu i ulne otvore npr. bubne opne i nozdrve!" ali se mo,e koristiti i za redovnu uljnu masa,u. %lje goru ice: Ulje od goruice je speci&ino za sni,avanje visoke #aphe. $no greje" pospeuje i jaa cirkulaciju. Poma,e kod ienja kanala plua i glave te je dobro za mentalnu tupost i depresiju. 1o,e se koristiti za uljnu za masa,u ili masiranje pokrivenih podruja" kao npr. plua. )ancha karma Pancha karma je glavni ajurvedska metoda &izikog ienja. 'ahvaljujui suptilnoj prirodi svojih procesa" prodire duboko u nervni sistem. #orisna je za psiholoke probleme uzrokovane poremeajem triju doa. Ali" tako%e mo,e biti korisna za psiholoke probleme uzrokovane unutranjim &aktorima" emocijama i karmom. )astoji se od pet glavnih proiavajuih delova: :! +erapeutsko povraanje za uklanjanje vika #aphe ( dobro za uklanjanje depresije" tuge i vezanostiB <! +erapeutsko ienje za uklanjanje vika Pitte ( dobro za reavanje gnevaB =! +erapeutsko klistriranje radi uklanjanje vika Vate ( tretira strah" teskobu" nesanicu" tremor" poremeaje nervnog sistemaB >! ?ienje nosa radi ienja toksine iz glave ( dobro za glavobolju" alergije" nesanicuB 4! ?ienje krvi za uklanjanje toksine krvi" uglavnom anti(Pitta. 2a bi ovi postupci deovali ispravno" doshe prethodno moramo dovesti na mesta odakle se mogu eliminisati iz tela: #apha u ,eludac" Pitta u tanko crevo i Vata u debelo crevo. 'a to je potreban period" barem sedmodnevni" tokom kojeg e se svakodnevno obavljati uljna masa,a snehana! i parna terapija svedana!. Ulje za masa,u i parne terapije osloba%aju toksine u dubljim tkivima i omoguuju im da protiu nazad u gastrointestinalni trakt za njihovu eliminaciju.
75
1=. 7uptilne terapije: 'oje" dragulji i arome
$vde e biti rei o najva,nijim ulnim ajurvedskim tretmanima. #ao to se um hrani ulnom percepcijom" promenom naih senzornih ulaza mo,emo promeniti nae mentalno i emocionalno stanje. -sprobajte neke od ovih predloga za sebe i videete kako mo,ete poboljati ono to mislite i oseate jednostavno kroz otvaranje ka razliitim ulnim impresijama. #erapija <ojama #akav bi ,ivot bio bez bojaK 1o,da ni jedan senzorni potencijal ne deluje tako trenutno" ili da ka,emo boji" nau percepciju kao to to ine boje. 3oje su mona alatka za privlaenje nae pa,nje" kreiranju naeg raspolo,enjs i komuniciranja sa naim emocijama. 3oje vuku i hvataju um i usmeravaju ga u odre%enom smeru. +erapija bojama je jedna od glavnih ulnih terapija za sve vrste mentalnog i duhovnog leenja. $ne su osnova terapije draguljima" koji usmeravaju boje na suptilnom ili okultnom nivou. 3oje se mogu kombinovati s mantrom" geometrijskim oblicima i drugim ulnim terapijama za dodatne e&ekte. 3oje upijamo putem svetla koje apsorbuju oi. 3oje su hrana za um i ,ivotnu snagu" revitalizuju krv i sve nae perceptivne sposobnosti. 3oja je senzorni kvalitet koji odgovara elementu vatre te prema tome jarke boje jaaju nau motivaciju ili na gnev. 3oje se mogu koristiti za regulisanje elementa vatre na suptilnom nivou" jaanje mentalne cirkulacije i varenja. 3oja utie na sve ostale elemente i mo,e se koristiti za njihovo uravnote,avanje. 9ivot je nezamisliv bez boja a sve akcije nas boje na ovaj ili onaj nain. /e samo da apsorbujemo boje ve ih i proizvodimo u telu i umu. 8iziki gledano" telo ima pigmentaciju i ten koji razotkrivaju nae zdravstveno stanje. +okom procesa bolesti" promene boje nastaju na ko,i kao to su ,utica" bledilo" osip na ko,i ili crne ili sme%e mrlje. )lino tome" kad um postane poremeen poprima boje raznih vrsta. +o mogu biti loi snovi" izopaena mata ili mahom neskladni emocionalni tonovi poput ljutnje" teskobe i vezanosti. )uprotstavljanje ovoj unutranjoj promeni boja odgovarajuim skladnim bojama" vraa nas zdravlju i u dobro stanje. Pogrene boje remete mentalnu aktivnost dok je ispravne boje ispravljaju. 'oje i <iolo ki principi /ajjednostavniji nain upotrebe terapije bojama se odnosi na tri bioloka principa. U tom smislu" boje su poput zaina" koji tako%e obiluju vatrom. Vata Vata najbolje radi s bojama koje su tople" vla,ne" mekane i smirujue" to je po kvalitetu suprotno od njene hladne" suve" laganei hiperaktivne prirode. +o se posti,e kombinovanjem toplih boja ( zlatna" crvena" narand,asta i ,uta" sa vla,nim i mirnim bojama ( bela ili svetle nijanse zelene ili plave. Previe svetle boje" poput dreavo ,ute" crvene ili ljubiaste" pojaavaju nervnu osetljivost Vata tipa. Prejaki kontrasti boja previe stimuliu Vatu" npr. crvena nasuprot zelenoj ili crnoj. Previe tamnih boja poput sive" crne ili sme%e" iscrpljuju Vatu" iako pod odre%enim okolnostima mogu pomoi oko njenog uzemljenja. Prelivajue ili dugine boje" ukoliko nisu previe svetle" deluju vrlo balansirajue za Vatu. 3oje za Vatu se najbolje uklapaju okrugle" mekane" etvrtaste ili uravnote,ene oblike i teksture" a nikako u tanke" uske" grube ili otre. Vata se uglavnom osea bolje sa vie boja u svom ,ivotu. Pitta Pitta najbolje radi s bojama koje su hladne" blage i smirujue" koje su suprotne njenim vruim" laganim i agresivnim tendencijama. +u je pre svega bela" zelena i plava. Pitte bi trebalo da izbegavaju boje koje su vrue" otre ili podsticajne ( crvena" narand,asta i ,uta. 1e%utim" vrlo svetle boje" neonskih tonova" te,e da poremete Pittu" kao i previe zelene ili plave. Pitta najbolje reaguje na blage nijanse" pastele ili na neutralne boje ( siva ili bela. Pitta tipovi ine dobro ukoliko su izlo,eni to manjem broju boja oko sebe ili nedostatku boja. /a primer" meditacija na tamno nono zvezdano nebo je dobro za njih. -pak" trebalo bi da izbegavaju skroz crnu boju" iako je siva u redu. Pitta tipovi bi trebalo da izbegavaju boje u okastim" otrim i picastim oblicima i uglovima. *adije im trebaju okrugli" meki oblici. Uglavnom je za njih bolje da budu suzdr,ani pri upotrebi boja.
76
#apha #apha najbolje radi s bojama koje su tople" suva i podsticajne kako bi nadomestile njene atribute hladnoe" vlage" te,ine i nedostatka kretanja. #apha tipovi dobro reaguju na svetle nijanse i jake kontraste boja. /ajbolje reaguju na tople boje ( narand,asta" ,uta" zlatna i crvena. +rebalo bi da izbegavaju previe belu ili svetle nijanse hladnih boja ( zelene ili plave" ali ih mogu koristiti izuzev bele! u svetlijim ili lucidnijim tonovima. 3ogate nijanse" kao i bogata hrana" remeti #aphu. 'a #apha tipove boje bi trebalo da budu svetle" jasne i transparentne" a ne duboke ili tamne. 3oje koje su slatke bi trebalo izbegavati ( ru,iasta ili deije plava. Ugaoni i piramidalni oblici su dobri za #aphu" dok okrugle ili kvadratne oblike treba da izbegava. #aphe deluju bolje sa vie boja ukoliko su one lagane i svetle. 'oje i gune /e samo da odre%ene boje igraju ulogu" njihov kvalitet u skladu sa tri gune bi tako%e trebalo uzeti u obzir. $vaj &aktor je va,an za psiholoke uslove" jer boja utie direktnije na mentalnu prirodu nego bioloki principi. -ako boje ine korisnu lekovitu supstancu" ne bi ih trebalo prekomerno koristiti. $ne mogu da energizuju" ali isto tako lako postaju uznemiravajue jer je njihov osnovni kvalitet *ajas. )ve boje bi trebalo da budu po prirodi )atvine: suptilne" ugodne" skladne" blage i prirodne. +akva umerena upotreba boja ima umirujue dejstvo i ne uznemirava. *ajastine boje su svetle" glasne" dreave i vetake neonske reklame!. /jihove nijanse su svetle" prodorne ili metalik. /jihovi kontrasti su preterani" kao u sluaju kombinacije obratnih boja ( crvena i zelena ili plava i ,uta. *ajastina boje pobu%uju i nadra,uju um i ula. +reba ih koristi diskretno" pre svega za neutralizaciju +amastinih uslova. +amastina boje su tupe" tamne" mutne" sumorne" kao npr. zagasito zelena ili pak previe sive ili crne. $ni ine um i ula tekim" zaepljenim i inertnim. +rebalo bi ih izbegavati" izuzev za kratkoronu upotrebu onih koji su hiperaktivni imaju previe *ajasa!. 3ela po sebi je boja )attve" po prirodi ista. @rvena je boja *ajasa kojim dominira strast. @rna je boja +amasa kojim upravlja tama. 1e%utim" sve boje imaju nijanse koje mogu pripadati bilo kojoj od tri guna. $sim toga" njihove kombinacije mogu proizvesti e&ekte koji mogu podstai bilo koju gunu. 'oje i tejas 3oje posebno deluju na +ejas" vitalnu esenciju vatre" koji obezbe%uje toplotu" hrabrost" neustraivost" saoseanje" uvid i inteligenciju. )vetle boje poveavaju +ejas" tamne boje ga smanjuju. Previe svetle boje ga pojaavaju i uzrokuju spaljivanje $jasa" inei nas strastvenim" ljutitim" razdra,ljivim ili preterano kritinim. Pravilna upotreba boja balansira +ejas i ini da budemo bistri i usmereni u naem delovanju i percepciji. .edan od najlakih naina za poveanje )attvinih kvaliteta +ejasa je meditacija na plamen ghija ili na zlatno svetlo. +ejas se najpre odnosi na a&ran boju boja haljina koje nose 0indu )Namiji! i mo,e se njome pojaati. Viak +ejasa" kao i stanja besa" se mo,e ubla,iti upotrebom bele ili tamno plave. )rimena <oja +erapija bojama se mo,e primeniti kroz vanjske izvore boja. 1ogu se vizualizovati interno u umu" to mo,e zapoeti kontemplacijom boje izvana. )vetiljke u boji se mogu nainiti stavljanjem obojenog stakla preko sijalica. Po,eljno je blago svetlo" bez &luorescentnih sijalica ili neonskih boja. /ijanse boja bi trebalo da budu blage i skladne. @elo telo se mo,e kupati u svetlu odre%ene boje ili mo,emo okupati odre%eni deo tela" kao npr. stavljanje in&icirane upale pod tamno plavo svetlo. U tu svrhu mo,e poslu,iti manje svetlo ili lampe koje obezbe%uju iroki i uski &okus. 3oje mo,emo primeniti kroz odeu koju nosimo" boje u stanu i one u naem okru,enju. 3oje koje se koriste u sobi za meditaciju su naroito bitne. 1o,emo se otvoriti prema bojama u Prirodi" kao npr. meditiranje na plavo nebo ili plavu vodu" beli sneg ili belu meseinu ili zeleno drvee i travu. 1o,emo meditirati na cvee razliitih boja: bele ljiljane" crvenu ru,u ili hibiskus" ,utu hrizantemu ili suncokret" plavu peruniku. )kladan oblik cvea poma,e kod uinka boje. 1o,emo meditirati na razliite oblike obojenog stakla" umetnika dela" mandale ili svete rukopise. 1o,emo meditirati na vatru i njene raznolike boje ili vriti razne vatrene rituale homa ili agnihotra!.
77
Opte je pravilo da su impresije steene putem prirodnih i vora po!eljnije od onih steenih vetakim sredstvima" +erapija bojama deluje bolje kada vizualizujemo boje u sopstvenom umu. +ada mo,emo usmeriti boje u razliite delove naeg tela" na razliite akre ili na nau mentalno i emocionalno okru,enje" tako to se okru,imo zlatnim svetlom. +erapija bojama se mora primeniti tokom odre%enog vremena kako bi se postigao znaajan e&ekat. -zlo,enost vanjskim izvorima boja bi trebalo initi petnaest minuta dnevno u razdoblju od mesec dana radi postizanja odgovarajueg e&ekta. Vizualizaciju i meditaciju na odre%ene boje bi trebalo initi u slinom vremenskom intervalu. -stovremeno bi trebalo izbegavati izlaganje neskladnim bojama i impresijama" npr. *ajastinim i +amastinim bojama televizije i &ilmova. #erapija draguljima 2ragulji su vie od zadivljujue i prekrasne kreacije Prirode. /jihova lepota re&lektuje suptilnu snagu i vezu sa umom i astralnim telom. Vedska nauka pridaje veliku va,nost draguljima" naroito njihovim lekovitim i energetskim svojstvima. 2ragulji se dugorono mogu koristiti za zatitu i vitalnost tela i uma. .aati nau auru i uskla%uju nas sa lekovitim silama Prirode. -ako Ajurveda koristi dragulje" vedski pristup draguljima prvenstveno ide kroz astrologiju. Astrologija i psihologija Astrologija je tradicionalno imala medicinski i psiholoki aspekt. Vedska astrologija se zajedno sa Ajurvedom koristi za leenje uma. Astroloka natalna karta otkriva prirodu i sudbinu due" ne samo stanje tela ili ega. Astrolog se tako%e mora nositi sa psiholokim problemima. Poznavanje Ajurvede mo,e pripomoi u tom procesu. Vedska astrologija upotrebljava isti jezik kao i Ajurveda ( gune" doe" elementi i &unkcije uma. Vedska astrologija mo,e pru,iti dobru prognozu razvoja psiholokih problema" ali i predlo,iti astroloke mere mantre" dragulji" rituali i meditacija! za njihovo reavanje. 1edicinska astrologija je zasebna tema. U vedskoj astrologiji" dragulji su povezani sa planetama i koriste se za balansiranje njihovog uticaja u leenju &izikog" mentalnog i duhovnog poremeaja. +erapija draguljima je glavni metod astrolokog tretmana. 2ragulji se nose spolja u vidu prstena ili priveska. Prema vedskom sistemu" prsti ruku i planete su povezani. #a,iprst ( .upiter )rednji prst ( )aturn 2omali prst ( )unce 1ali prst ( 1erkur /oenjem dragulja" koji odgovaraju planetama" na odgovarajuim prstima" jaamo njihov uticaj. 'a planete koje ne vladaju prstima" koristi se prst kojim vlada prijateljska planeta. Venera je prijatelj )aturnu i 1erkuru. 1esec je prijatelj )uncu i .upiteru. 1ars je prijatelj )uncu i .upiteru. Uvek je najbolje da se dragulji postave tako da dodiruju ko,u. #ada je re o Ajurvedi" priprema dragulja se tako%e iz istih razloga mo,e uneti interno. 1e%utim" za internu upotrebu" dragulji se posebno tretiraju slo,enim procesima kako bi sve bilo bezbedno i netoksino za &iziko telo. Preparati od dragulja se danas koriste u ajurvedskoj medicini. #oriste se tako%e tinkture od dragulja koje zapravo ne ukljuuju unos minerala. +inkture od dragulja" kao i biljne tinkture" pripremaju se potapanjem dragulja za neki vremenski period" obino tokom dve nedelje" u 45(:55R alkoholni rastvor. +vrdi dragulji poput dijamanta ili sa&ira se mogu dr,ati potopljenima tokom mesec dana od punog 1eseca do punog 1eseca!. 1eki" uglavnom neprozirni dragulji" kao to je biser i koral" dr,e se potopljenima krai vremenski period ili u slabijim rastvorima.
78
)lanetarne <oje )vaka planeta projektuje boje kosmikog kreativnog zraka. 1o,emo tako%e koristiti terapiju bojama zajedno sa astrolokom terapijom radi balansiranja planetarnih uticaja. )unce ( svetlo crvena 1esec ( bela 1ars ( tamno crvena 1erkur ( zelena .upiter ( ,uta" zlatna Venera ( transparentna" arena )aturn J tamno plava" crna *ahu ( ultraljubiasta #etu ( in&racrvena Dragulji i planete #lasina vedska korespondencija izme%u glavnih plemenitih dragulja i alternativnih dragulja! i planeta i njihove upotrebe kao psiholokih lekova su sledei: )laneta )unce 1esec 1ars 1erkur .upiter Venera )aturn )everni vor Clava zmaja! .u,ni vor *ep zmaja! Dragi kamen *ubin 3iser @rveni #oral )maragd 9uti )a&ir 2ijamant Plavi )a&ir 0esonit granat zlatni grosularit! 1aje oko hrizoberil! 4amenski kamen spinel" garnat" sunev kamen meseev kamen" vetaki biser D peridot" zeleni turmalin" zeleni cirkon" ,ad ,uti topaz" citrin beli sa&ir" providan cirkon" providan gorski kristal" beli koral ametist" lapis lazuli D D 5eguli e samopotovanje" energija" vodstvo smiruje um i emocije" daje ljubav i mir jaa volju i vitalnost daje ravnote,u uma" stanovanje i percepcija mudrost" snagu" kreativnost daje osetljivost" ljubav i matu daje odvojenost" strpljenje i nezavisnost daje jasnu percepciju" dobro rasu%ivanje i ispravno razmiljanje daje uvid" &okus i koncentraciju
Uran" /eptun i Pluton nisu bili poznati drevnim narodima. Pluton se oigledno povezuje sa tamnim kamenjem kao npr. crni koral ili oniks. /eptun ima dosta zajednikog sa opalom" naroito onaj tip koji ima prelive. Uran ima dosta zajednikog sa tamno plavim )aturnovim kamenjem poput ametista. 3udui da je veina glavnog planetarnog dragog kamenja vrlo skupa" je&tinije kamenje se mo,e koristiti kao zamena. Poto crveni koral nije skup" zamena nije potrebna. Uglavnom" primarno drago i poludrago kamenje zahteva barem jedan karat kvalitetnog kamena" dok su tri karata po,eljna. 'a sekundarno kamenje" tri karata je minimum" pet je po,eljno" a deset ili vie je dobro ukoliko se nosi kao privezak. %potre<a kristala u Ajurvedi -ako dragulji deluju na &iziko telo" njihov glavni uinak odnosi se na ,ivotnu snagu. /emaju svi jaku vezu sa nekim od biolokih principa. Veina" u svojstvu suptilnih lekova" poma,e uravnote,enju sva tri principa. +ako%e mo,emo usmeriti ili uravnote,iti njihovo bioloko delovanje shodno metalu na koji ih postavimo koji slu,i kao nosilac!. 'a upotrebu u psiholoke svrhe" dragulji su dugoroni lekovi koji poma,u kod uravnote,avanja uma i astralnog polja.
79
'amensko kamenje ima ista svojstva kao primarno" ali u manjoj meri. )kuplje kamenje treba nositi kao prstenje od dva ili vie karata. 1anje skupo ili zamensko je bolje da ima etiri ili vie karata i vee kamenje se mo,e koristiti" naroito u vidu priveska i ogrlice!. )reparati od minerala i kristala Ajurveda koristi niz posebnih mineralnih preparata rasa i bhasma!. $ni se sastoje od razliitih minerala" posebno obra%enih" od kojih su neki i toksini u neobra%enom stanju" za unutranju upotrebu. Priprema pojedinih minerala je relativno jednostavna" za neke je to vrlo slo,en &armaceutski proces. ?esto se koriste u situacijama koje se tiu uma i nervnog sistema. #oriste se sledei minerali i metali: zlato" srebro" kalaj" liskun" boraks" gvo,%e" olovo" sumpor" ,iva i dragulji kao to su gorski kristal" dijamant" biser" koral" smaragd i rubin. /jihova upotreba prelazi obim ovog materijala" ali su va,ni za ajurvedsko leenje uma. 1etali i minerali imaju jae i direktno dejstvo na um od bilja" ali se moraju pravilno pripremiti. Aroma terapija .este li ikad bili uzrujani ili u nevolji a zatim pomirisali mirisni cvet ili tamjan i uoili promenu raspolo,enja" barem za trenutak" na boljeK Upotreba mirisnih ulja i tamjana za smirivanje uma i poboljanje meditacije je dobro poznata. Arome imaju veliku mo stimulacije" smirivanja ili leenja. 1o,da nita ne mo,e tako brzo da promeni nae neposredno okru,enje kao to to mo,e miris" tako to nas prizemi na &iziki nivo. Prijatne arome podstiu mir i poma,u da otpustimo negativne misli i emocije koje nas ometaju. Aroma terapija se sastoji od upotrebe mirisnih ulja za poboljanje procesa ozdravljenja. +o podrazumeva upotrebu tamjana" cvetnih esencija i eterinih ulja. Aroma terapija je va,na" iako dopunska" terapija Ajurvede" koja se mahom koristi za leenje uma. Poma,e kod koncentracije i meditacije" smiruje emocije" smiruje nerve i ostvaruje mir uma. 1iris je senzorni kvalitet koji pripada elementu zemlje. 1iris predstavlja suptilni element zemlja. Pravilnom upotrebom mirisa" mo,emo proistiti element zemlje i otvoriti njegove vie potencijale" to poma,e da zaboravimo zemaljska uplitanja koja tako silno optereuju nae umove. ) obzirom da se odnose na suptilan element zemlje" miris je kao suptilna hrana kojom mo,emo hraniti i uzemljiti suptilno telo telo sainjeno od impresija!. -ako arome prevladavaju u zemlji" sadr,e aspekte svih elemenata i stimuliu sva suptilna ula. $dgovarajua aromatina ulja donose povoljne astralne uticaje" poput onih bo,anskih i an%eoskih" u nae psihiko polje i poboljavaju nae psihiko okru,enje. Aromatine materije imaju harmonizujue uticaje na um" poma,u uravnote,enju tri principa i tri vitalne esencije ( Prana" +ejas i $jas. .aaju imuni sistem" poma,u u borbi protiv negativnih bakterija i virusa i osve,avaju ustajali vazduh. Poma,u u reavanju negativnih emocija i astralnih patogena ukljuujui tu%e negativne misli!. Uveavaju pozitivne emocije kao to su ljubav" radost i veselje i jaaju nau motivaciju" odlunost i kreativnost. Poboljavaju na kapacitet za prihvatanje" percepciju i diskriminaciju. Aromatina ulja sadr,e veliku koliinu Prane" kosmike ,ivotne sile" koju nam dodeljuju. ?iste i otvaraju kanale" ime omoguuju cirkulaciju energije u nervnom sistemu" ulima i umu. )lu,e kao katalizatori za podsticanje ispravnog kretanja ,ivotne sile na svim nivoma. ) obzirom da sve bolesti nastaju usled poremeaja ili opstrukcije ,ivotne snaga i dolaze preko Prane" arome poma,u u leenju svih bolesti. 1e%utim" prekomerna upotreba aromatinih ulja mo,e poremetiti bioloke principe iako manje nego bilje!. 1irisni tapii" tamjan Aromatina ulja se mogu koristiti u vidu mirisnih tapia ili tamjana. $vo je uglavnom najjednostavniji nain aroma terapije koji je i najprisutniji u ajurvedskoj literaturi. )vi oblici tamjana se mogu koristiti za aroma terapiju. Arome prikupljene iz smole stabala" kore drvea ili grana kao to su kedar" borovica ili ,al&ija! se mogu paliti direktno ili indirektno pomou uglja za smole! kao incense. $stala aromatina ulja zahtevaju posebnu obradu pre nego postanu incense. -ncense se mo,e koristiti na razliite naine. 1o,emo direktno udisati incense radi jaeg e&ekta ili ga pak koristiti da oistimo i ulepamo vazduh i okru,enje. +alog od incensa stvara zatitni &ilm na suptilnom nivou tako da ostaje prisutan dugo nakon to se miris raspri. Pojedino mirisno bilje je mogue posebno zapaliti na razliitim mestima na telu. +o je uobiajena metoda kapanja voska u kineskoj medicini" koja koristi mugNort na ovaj nain" koji se obino pali na kriki sve,eg
80
%umbira. Ajurveda koristi kurkumu i i%irot na slian nain. Aterino ulje biljke mo,e prodreti snagom toplote. %potre<a Aromatina ulja se obino koriste za spoljanju upotrebu. 1ogu se koristiti i za unutranju upotrebu" ali samo ako su pravilno razbla,ena. 1e%utim" /-#A2A ne bi trebalo uzeti ista eterina biljna ulja interno. #a&ena kaikica od gotovo bilo kog eterinog ulja" ak i mente" dovoljna je da napravi rupu u ,elucu i mo,e biti kobna. Aterina ulja su isparljiva" iritantna i destruktivna kada se stave na sluzoko,u ili direktno na oi. )polja" aromatina ulja se mogu stavljati na posebna mesta na ko,i. Veina ovih mesta je u predelu glave" kao npr. tree oko" teme glave mesto krunske akre!" slepoonice za glavobolju!" koren nosa za probleme sa sinusima!" deo iza uiju ili na vrat ( mesta gde se mogu lako omirisati. 2ovoljno je staviti kap ulja na pole%inu ruke ili runog zgloba i mirisati povremeno. ?isto ulje se mo,e koristiti ili se mo,e razbla,iti s alkoholom" vodom ili te,im uljem" npr" kokosovim ili susamovim. Prah od biljke se mo,e pomeati s vodom i koristiti kao pasta" npr. sandalovu pomast stavimo na tree oko a pomast od %umbira na slepoonice. $stale va,ne take su srce" naroito u sreditu grudnog koa ili u sredite le%a direktno otpozadi" zatim podruje grudnog koa za plune bolesti!" solarni pleksus za probavne smetnje ili jaanje volje!" pupak i taka seksualnog centra ispod pupka u sluaju seksualne iznurenosti!. /a takvim mestima ne mo,emo mirisati ulje" ali ono e delovati na razne organe" sisteme ili akre shodno svojoj prodornoj prirodi. Ajurveda poznaje razliite osetljive take marme!" mahom u tim delovima tela" koji se mogu leiti putem aroma terapije. -nterno" ulja se izvode indirektno iz biljnih ajeva" uzimanjem iz delova biljke koja sadr,i ulje" iz cvetova ili lia. $d eterinih ulja se mogu spravljati alkoholne tinkture" od ega se :5(=5 kapi mo,e uzeti interno s toplom vodom. Aromatino bilje se tako%e mo,e uzeti u obliku praha iako u obliku praha njihov ,ivotni vek nije dug!. Unutranja upotreba aromatinih ulja uz odgovarajui medijum" stimulie um i nervni sistem kroz jezik i ulo ukusa. -z tog razloga" najbolje je probati biljku i dr,ati u ustima minutu pre nego to je progutamo. /a taj nain e aromatino bilje direktno uticati na Prana u predelu glave" ba kao pri inhaliranju. 8vetni mirisi i +ainska ulja U osnovi postoje dve vrste aromatinih ulja: cvetni mirisi i zainska ulja. @vetni mirisi" poput ru,e ili jasmina" su obino slatkog ukusa i rashla%ujue energije. /eki su gorko(slatki" kao npr. jasmin ili hrizantema. @vetni mirisi uglavnom umanjuju Pittu i Vatu" ali poveavaju #aphu. Podi,u emocije i smiruju i prijaju srcu" stimuliui sranu akru. Poveavaju $jas" bazne energetske rezerve tela i uma" ali na blag nain. Veina njih" kao npr. jasmin i gardenija" jaaju imuni sistem te u svom proiavajuem dejstvu imaju prirodna antibiotika svojstva. @vee je va,an deo anti(Pita terapije jer ubla,ava vrue emocije kao npr. razdra,ljivost i bes i odstranjuju toplotu i vatru iz glave. 'ainska ulja" kao npr. cimet ili mous" su obino oporog ukusa i greju. )manjuju #aphu i Vatu" ali mogu uveati Pittu. ?iste glavu" sinuse i plua" stimuliu um i ula i poveavaju +ejas" bistrinu i mo percepcije. Poboljavaju nervne &unkcije i veina njih su analgetici zaustavljaju bol!" kao npr. kam&or i nana. Potpoma,u kod otvaranja treeg oka" aktiviraju sistem za cirkulaciju i varenje i iste kanale. +akvi mirisi su va,an deo anti(#apha terapije. Arome koje su samo ljutkaste" kao npr. kam&or ili kadulja" su najbolje za #aphu. $ne ljutkaste i slatke" kao npr. cimet" %umbir ili kardamom" su bolje za Vatu. Pojedina gorka zainska ulja tako%e postoje" kao npr. pelin i vetiver. $ni su dobri za Pittu i mahom poseduju rashla%ujua sna,no hla%enje! svojstva. ) obzirom da su mirisna ulja lagana i jakog mirisa" u veoj koliini pojaae Vatu. 1ogu izazvati oseaj nepromiljenosti" neuzemljenosti i preosetljivosti. 1ahom su dobra za Vatu ali u pravoj meri ( koja nije prekomerna.
81
%lja +a tri <iolo ka principa VA+A: Ugodna i grejua ulja su najbolja" ali ne smeju da budu previe stimulativna. .ako opora ulja kao npr. mous i cimet se uravnote,uju slatkim i smirujuim uljima od recimo sandalovine ili ru,e. /ajbolja ulja su od sandalovine" lotosovog cveta" tamjana" plumerie" cimeta i bosiljka. 2obra su za Vata stanja kao to su strah" teskoba" nesanica ili tremor. P-++A: *ashla%ujua i ugodna ulja su najbolja" mahom cvetne esencije" iako pojedini rashla%ujui zaini ili gorki aromati mogu biti korisni. /ajbolja je sandalovina" ru,a" vetiver" limunova trava" lotos" lavanda" ljiljan" a&ran" champak" gardenija" ljiljan" orlovi nokti i iris. $ni su dobri za Pitta stanja kao to je razdra,ljivost" ljutnja" mentalni sukob. #AP0A: +oplo zainsko ulje je najbolje. +u spadaju eterina ulja i smole kao npr. kam&or" cimet" heena" klini" mous" kadulja" timijan" kedar" tamjan i smirna. $ni su dobri za #apha stanja kao to je vezanost" depresija i mentalna stagnacija. )latko cvee kao npr. ru,a i jasmin bi trebalo izbegavati" kao i previe sandalovine" jer poveavaju #aphu.
82
1C. 3ekovita mo! mantri
'vuk ima ogroman uticaj na stanje nae svesti" kako pozitivno tako i negativno. U stvari" veina uslovljavanja ide kroz medijum zvuka" naroito rei" iz kojih proistie obrazovanje koje konstruie nae umove. /i jedan ulni potencijal nema takve kapacitete da utie na nas kao to imaju rei ili muzika. 'vuk pomera um i srce" utiui na nivo podsvesti" svesti i nadsvesti. 1o,e zai duboko unutra i dotai nae centralne ,elje i te,nje. /aa uslovljenost su zapravo zvuni obrasci na koje smo navikli na um. 'a reprogramiranje uma" za uklanjanje njegovih negativnih stanja i zamene s onim povoljnim ( to i jeste osnova psihikog leenja ( terapeutska upotreba zvuka je glavna alatka. 1antra nije samo senzorski alat za leenje uma pomou monog zvuka i njegovo povezivanje sa znaenjem i oseajima" ve tako%e utie na samu prirodu uma i deo je samog uma. #ao ljudska bia" mi smo najpre stvorenja koja poseduju govor. /ae rei su nae glavno sredstvo komunikacije i izra,avanja. *ei koje upijamo nas povezuju sa tu%im psiholokim obrascima i sa kolektivnim porivima drutva. /ae rei tako%e vuku energije i ideje koje su latentne u naoj psihi. #roz rei idu i nae misli i prenose se in&ormacije svih vrsta" odakle i zapoinje nae delovanje u ,ivotu. 'vuk je senzualni kvalitet koji pripada elementu etra koji ini seme iz kojeg potiu svi ostali elementi. Preko zvuka je mogue uskladiti i kontrolisati sve elemente i ula. 'vuk je temelj naeg ropstva u vanjskom svetu i tako%e sredstvo za oslobo%enje od njega. 'vuk kontrolie svest" koja se oblikuje u vidu artikulisanih zvukova ili rei. ) obzirom da etar poiva na grubom obliku zvuka" svest koja je slina prostoru je sainjena iz suptilnih oblika zvuka" odnosno misli ili znaenja. Covor pro,ima sve elemente" ulne organe i &unkcije uma. /e postoji nita to kontaktiramo umom ili ulima a da ne mo,emo izraziti govorom. Covor je mo uma da se izraziB to je mo znanja da se poka,e. Covor pro,ima svemir" koji je i sam mani&estacija 3o,anske rei. *azliite zvune &ormacije kreiraju razliite &unkcije uma. 'vune vibracije impresija i in&ormacija sainjavaju vanjski um 1anas!. 'vunu vibraciju apstraktnog znanja" principa i ideala odr,ava inteligencija 3uddhi!. 'vuna vibracija naih najdubljih oseaja i intuicije sainjava unutranji um ili svest @hitta!. #rajnji izvor zvuka je duhovno srce ili sredite svesti" nae istinsko .astvo Atman!" iz kojeg veni zvuk ili 3o,anska *e zapravo zapoinje. Promena naeg zvunog obrasca menja vibratornu strukturu nae svesti. $antra Postoji mnogo naina za upotrebu zvuka pri leenju" poev od savetovanja" koje je mahom verbalnog karaktera" pa sve do muzike. 1e%utim" u ajurvedskom leenju najva,nija zvuna terapija je mantra. 1antra znai ono to osloba%a traMari! um 1anas!. 1antra je glavno i najvee direktno ajurvedsko oru%e za leenje uma" poev od njegovih najdubljih slojeva pa sve do povrinskog delovanja. 1antre su specijalno energizovani zvuci ili rei. 1ogu biti obini zvuci kao to je $1 ili posebni izrazi ili molitve koje su intonirane ili se pevaju na razne naine. 1antre se ponavljaju redovno kako bi postale opunomoene i pretvorene u oru%e za psiholoku trans&ormaciju. )vaka &orma rei je neka vrsta mantre. 3ilo koju kljunu re ili izraz koji ponavljamo" pamtimo i dr,imo duboko u sebi je neka vrsta mantre. #ada ponovimo misao ljutnje ili mr,nje prema drugoj osobi" to je mrana ili +amastina mantra. #ada ponavljamo nae ,elje za uspehom i postignuima" to je *ajastina ili pokretaka mantra. +akve mantre ne lee um nego ire svoje obrasce neznanja i pometnje. 2a bi uistinu izleili um" neophodne su )atvine mantre" iji je cilj da umanje ego i podignu samosvest. +o su mantre ro%ene iz ljubavi i potrage za mudrou. Prava mantra je sasvim razliita od upotrebe rei radi podsvesnog delovanja na nae ponaanje" kao to su oglaavanje ili propaganda" koji ire neznanje i vezivanje *ajas i +amas!. 1antra nije oblik samohipnoze ve nain osloba%anja uma rasturanjem nesvesnih zvukova i obrazaca misli pomou onih koji re&lektuju viu istinu i energiju. 1o,emo se zapitati nije li bilo kakvo uslovljavanje uma tetnoK 'ar ne bi trebalo ii ka potpunom osloba%anju umaK +o je pogreno gledite koje se nikada nee ostvariti. #ao organski entitet" um zahteva ispravno uslovljavanje" ba kao i telo. +elo zahteva poseban re,im" sa pravilnim tajmingom i nainom ishrane" ve,banja i spavanja. Um tako%e zahteva re,im uzimanja impresija" mentalnih ve,bi i odmora. Ukoliko ne pru,imo umu odgovarajue uslove" ponudiemo mu samo pogrene uslove. /euslovljenost je cilj" ali ona postoji u pravom .astvu izvan sistema um(telo. 2a bi je dostigli" sistem um(telo se mora prvobitno staviti u odgovarajui )atvian kontekst. $slobo%en um" kao i neuslovljeno telo" e prosto biti izvan svake kontrole.
83
$antra i svest 1antra znai 6instrument uma6 ili 6ono to titi um.6 #ontrola uma i razvijanje skrivenih moi uma siddhi! dolaze kroz mo mantre. 1antra je glavni metod leenja svesti @hitta! i korisna je za leenje svih nivoa uma" unutranjih i vanjskih. +o mo,e promeniti ili iskoreniti duboko ukorenjene sklonosti i impresije. -z tog razloga je ovo glavni vid ajurvedskog leenja psiholokih poremeaja i mo,e biti tako%e vrlo koristan u sluaju reavanja &izikih problema. 1antra nam omoguava da promenimo vibracijski obrazac svesti. +o je direktan metoda suoavanja s umom. 1etode koji se oslanjaju na ishranu" lekovito bilje" impresije ili ak savetovanje" koliko god bile korisne" ostaju posredne ili spoljanje. 2aleko vie mo,e pomoi redovno pevanje mantre od analize naih psihikih problema. 1antra menja energetsku strukturu uma koji ratae problem" dok razmiljanje o problemu mo,e problem uiniti jo gorim. 1antra menja energiju mentalnog polja na pozitivan nain. +o se veoma razlikuje od analiziranja koje" kroz ispitivanje negativnih obrazaca i naina njihovog reavanja" mo,da nita i ne promeni. Postoji pozadinski zvuni obrazac nae svesti. +o mo,e biti pesma koju smo upravo uli ili seanje na bolno ili ugodno iskustvo. $dre%eno pokretanje zvuka se uvek odvija unutar nas. #ao i ritam u muzici" on odre%uje ritam nae svesti. )vesno koritenje zvuka mo,e promeniti ritam" tako da zvuk nae svesti biva podr,an a ne izopten iz nae svesti. /aa svest se sastoji od duboko ukorenjenih navika i tendencija. +o su brazde u polju nae svesti nastale uzastopnom mentalnom aktivnou )amskara!. 1antra nam omoguuje da ih ispeglamo. #ada ponavljamo mantru tokom dugog vremenskog perioda" stvaramo energiju koja neutralie o,iljke preostale od naih ometenih mentalnih aktivnosti i stvaramo sna,niju memoriju koja ih prepisuje. /aa memorija ini suptilne zvune vibracije koje smo pohranili u nau svest. 1emorija u psiholokom smislu ( unutranji zapis ozleda i strahova J predstavlja nesvareni zvuk. +akva memorija pogreno tumai zvuk koji ostavlja o,iljak na um. +o je vibracija koja se ne mo,e asimilirati u sastav mentalnog polja" ve ostaje sa strane i izaziva promene koje naruavaju percepciju ili vode u pogreno delovanje. 3udui da predstavlja zbijeni zvuni obrazac" memorija i sva njena bol se mo,e neutralisati ispravnim mantrama" koje projektuju suprotnu zvunu energiju koja rastura njenu umalost. 4vuk i emocija )vaka senzacija koju lino do,ivimo" bilo da nam se svi%a ili ne" kreira emociju iz straha i ,elje da volimo i mrzimo. 'vuk" kao prvobitni senzorni potencijal" stvara najjae emocije. )vaka emocija stvara odre%enu vrstu zvuka. -ntenzivnije emocije obino zahtevaju jae zvuke. Pevamo s radou" viemo kad smo besni" plaemo kad smo tu,ni" jecamo u boli i vritimo u situacijama ekstremnog straha ili boli. $ni koji umru nasilno prvo glasno vrite" to odra,ava poremeaj ,ivotne sile koja ih prevremeno naputa. 'vuk je nosilac emocija" koje je u stanju da osna,i ili oslobodi. 'vuk naih rei nosi emocionalnu snagu i prenosi emocionalnu poruku. Covori kako se oseamo i razotkriva nae unutranje psihiko stanje. +o mo,e biti drukije od stvarnog znaenja onoga to ka,emo. $igledna izjava ljubavi mo,e prikriti ogorenost" na primer" ili izjava sree mo,e prikriti tugu ili samosa,aljenje. /egativna emocija je nita drugo do izvesna energije ,ivotne snage" koja je zarobljena od strane naih procesa svesti koja je usmrena ka sebi. 1oramo nauiti da oslobodimo energiju koja je zarobljena unutar emocija. /egativne emocije postoje zahvaljujui zloupotrebi energije svesti" koja se sastoji od &iksiranja nae pa,nje na imena i oblike vanjskog sveta i gubitka kontakta sa irim poljem egzistencije. $sloba%anje negativnih emocija zavisi od zaustavljanja procesa koji ih proizvode. +o znai povratiti nau energiju pa,nje i koristiti je na kreativan i svestan nain u sadanjem momentu. 1antre" svojom zvonkom energijom" proizvode odre%enu emocionalnu snagu ili snagu oseanja. Pomou tih energija postajemo svesni naih emocija. #roz mantre mo,emo ve,bati nae emocije. 1o,emo nauiti da se igramo sa njima i da ovladamo emocijama" kao kosmikim silama izra,avanja. 1o,emo nauiti kako kreativno i svesno da iskusimo ljutnju" strah" radost ili tugu poput glumca. 1o,emo ih energizovati i po nivoima stopiti jednu u drugu" sve dok na um ne postigne svoje izvorno stanje istog oseaja.
84
$antra i dah Prana ili ,ivotna sila je praiskonska zvuna vibracija iza samog svemira. 'vuk je iza daha" koji je sam po sebi neispoljeni zvuk. /ae rei nastju kroz dah koji isputamo. #ombinovanje mantre i daha je moan nain promene energije uma. /aa emocionalna uznemirenja su povezana s nepravilnim kretanjem ,ivotne sile. 'ajedniko koritenje mantre i PranaMame to reava pogledati segment o PranaMami" naroito )oSham PranaMama!. $antra i meditacija Veina nas ne uspeva u meditaciji jer ne vri pravilnu pripremu mentalnog polja. 1editacija u pravom smislu" usredsre%ivanje nae pa,nje u potpunosti na njegov objekat" podrazumeva da smo ve smirili um i da upravljamo pa,njom. Uslovljeni kao to jesmo u modernom dobu zabave" ulnog u,ivanja i po,udnog razmiljanja" to je neto to mi nemamo. 1antra je nain sa kojim pripremamo mentalno polje za meditaciju. $na uklanja *ajas i +amas iz uma" tako da meditacija" koja zahteva )attvu mo,e neometano da se odvija. 1antra je vozilo koje nas nosi napred u meditaciji. U suprotnom" rasejane misli remete um. 1antra daje energiju meditaciji. Pokuaj da um direktno dovedemo u prazno ili tiho stanje nije nita drugo nego staviti nau pa,nju u nau podsvest" gde nam njene mrane tendencije dalje mogu naneti bol. 1antra slu,i kao brod da nas preveze preko okeana nesvesnog. 1editacije kojima prethodi rad sa mantrama su lake" sigurnije i sna,nije nego one gde nastojimo odmah da u%emo u meditaciju. .ednom kada mantra pro,me podsvest" ona e dalje nastaviti da podr,ava meditaciju" inei je daleko e&ikasnijom. 2nergetika +vuka 'vuk poseduje speci&ine &izioloke i psiholoke uinke. #ao to toplo ili hladno vreme utie donekle na nae telo" tako utiu i razni zvuci i njihovo ponavljanje. 1e%utim" e&ekte vanjskih &aktora na nae telo je lake posmatrati nego uinke zvuka. $sim toga" kao to neki ljudi vie vole toplije a neki hladnije uslove" uinci zvuka" iako objektivni" predmet su razliitih subjektivnih interpretacija. .ednom kada upoznamo energetiku zvukova mo,emo ih primeniti terapijski ba kao i upotrebu lekovitog bilja ili hrane. 1antre su Asane za um. $moguavaju umu plastinost i prilagodljivost. +reniraju energiju uma i daju mu vrstinu i stabilnost. #ao to Asana kontrolie telo a PranaMama dah" mantra kontrolie um. 1antra odr,ava snagu i integritet naeg mentalnog polja i odr,ava pravilnu cirkulaciju energije u njemu. +o umanjuje nau ranjivost na vanjske uslove" koji se mahom temelje na nazivima. 1antra terapija prvenstveno koristi ono to je poznato kao 6bija mantre6 ili semeni slogovi. +o su prvobitni zvuci koji su osnova raznovrsnijih zvunih obrazaca obinog govora. -ako zvue prosto i lako ih je ponavljati" odraz su iskonske energije koja ne mo,e biti iscrpljena. $antra terapija 1antre su najva,niji deo duhovne i mentalne terapije u Ajurvedi. Ajurveda koristi mantra terapije za korekciju psiholokih i psihikih poremeaja. +akvi poremeaji su neravnote,a energije u mentalnom polju. 1antra suprotnih energija se koristi za njihovu neutralizaciju. 1antre su e&ikasni alati za korekciju mentalnih smetnji. .ednostavne su za upotrebu i ne zahtevaju bolno ili muno razmatranje naeg stanja. 1antre poma,u kod ravnote,e biolokih principa ( Vata" Pitta i #apha" i njihovih suptilnih duplikata ( Prana" +ejas i $jas. Poma,u kod harmonizovanja svesti" inteligencije i uma. 1antre poma,u kod raiavanja suptilnih neistoa iz nerava i suptilnih kanala nadiji!. Pospeuju koncentraciju i kreativno miljenje. )rimena mantri 1antre mogu da poslu,e iscelitelju pri energizaciji procesa ozdravljenja ili pacijentu da pospei sopstveno ozdravljenje. 1antre mogu &unkcionisati kao kanali preko kojih se uliva kosmika ,ivota sila u nae metode leenja. $ne unose duh u oblike koje obezbe%ujemo" omoguavajui potpuni integralni proces ozdravljenja. 1antre slu,e za proiavanje prostorije u kojoj se vri tretman. 1antra $1 je e&ikasna za kreiranje lekovitog prostora. 0U1 je dobra za rastakanje negativnih energija koje postoje u prostoru za tretman. *A1 se mo,e koristiti za prizivanje 3o,anskog svetla i kosmike ,ivotne sile u sobu za leenje. 1antre mo,e mentalno
85
ponavljati iscelitelj nad klijentom kako bi ga proistio na psihikom nivou. 1antre poput #*-1 ili )0*-1 se koriste za energizaciju lekovitih svojstava biljaka ili lekova. U sluaju mentalnih i nervnih poremeaja" va,no je da pacijent ili klijent recituje odgovarajuu mantru. /a primer" )0A1 ubla,ava bol" drhtanje i mentalni nemir" 0U1 obnavlja nervne &unkcije" regulie paralizu i poboljava izra,avanje" dok )$1 poma,e u obnovi cerebrospinalne tenosti i hrani dublji um. 1antre se moraju pravilno izgovarati" to mo,e zahtevati line instrukcije. 1ora im se pa,ljivo pristupati kao u sluaju svetog rituala" a ne samo kao nekoj razonodi. 2a bi bila e&ikasna" mantru bi trebalo ponoviti najmanje sto puta dnevno" u trajanju od mesec dana najmanje. 1agija mantre postaje vidljiva samo nakon to smo je ponavljali izvesno vreme. 1antra uglavnom ne postane u potpunosti opunomoena sve dok se ne ponovi barem sto hiljada puta za svaki njen slog. 1antre mo,emo ponavljati ne samo tokom meditacije" ve i tokom bilo kog doba dana kada um nije zauzet. 2obro je ponavljati mantre pre spavanja radi to kvalitetnijeg sna i spavanja" i nakon bu%enja izjutra radi to zdravije mentalne aktivnosti u toku dana. Produ,eni periodi ponavljanja mantre mogu poslu,iti za mentalni post ili ienje svesti. Ponavljanje mantre tokom du,eg perioda deluje kao mantra kupka za um i isti od negativnih misli i utisaka. $vo je najbolje sredstvo za ienje uma" koji je inae previe prljav sa svim svojim egoistinim mislima" da se skoncentrie na neto drugo. Um koji nije oien mantrama verovatno nee moi da postigne bistrinu koja je potrebna za psiholoki mir a jo manje za duhovni rast. NajvaEnije mantre ,$: najva,nija me%u mantrama" predstavlja samu 3o,ansku *e. )lu,i za energizaciju ili jaanje svih stvari i svih procesa. 'ato sve mantre poinju i zavravaju sa $1. $1 bistri um" otvara kanale i jaa $jas. +o je zvuk a&irmacije koja nam omoguava da prihvatimo to to jesmo i otvorimo se ka pozitivnim silama svemira. $1 je zvuk Prane i zvuk nutranjeg svetla koje vodi nau energiju du, kime. 3udi pozitivnu ,ivotnu silu Prana! potrebnu za postizanje isceljenja. $tvara sve potencijale svesti. 5A$: odlina mantra za prizivanje zatitnog svetla i milosti 3o,je. 2aje snagu" spokoj" odmor" mir i naroito je dobra za poviene Vata uslove i psihike poremeaje" ukljuujui nesanicu" loe snove" nervozu" anksioznost" preterani strah i zaplaenost. .aa i uvruje $jas i imuni sistem. 9%$: odlina mantra za odbranu od negativnih preteih uticaja" bilo da su u pitanju patogeni kao uzronici bolesti" negativne emocije" ili ak crna magija. +ako%e je i najbolja mantra za bu%enje Agnija" bilo kao vatre varenja ili vatre u umu. 2obra je za spaljivanje toksina" bilo &izikih ili psihikih" te za ienje kanala. Uveava +eias i perceptivne moi uma 3uddhi! te poma,e kontrolisanju naih ,elja. 2raga je 7ivi" 3ogu trans&ormacije" i predstavlja zvuk 3o,jeg gneva. AI$: dobra mantra za poboljanje koncentracije" ispravnog razmiljanja" racionalne moi i poboljanje govora. 3udi i podstie inteligenciju 3uddhi!" naroito u njenim kreativnim i ekspresivnim &unkcijama 3uddhi( 1anas koordinacija!. #orisna je sluaju mentalnih i nervnih poremeaja u pogledu obnavljanja moi govora" komunikacije" te pospeuje proces uenja. Poma,e u ovladavanju ula i uma. +o je sveti zvuk boginje mudrosti" )arasvati. 795I$: va,na mantra za stimulisanje opteg zdravlja" lepote" kreativnosti i prosperiteta. )hrim jaa plazmu i reproduktivne tenosti" hrani nerve i uveava sveukupno zdravlje i harmoniju. Um ini pro&injenim i suptilnim" poma,ui nam da se predamo istini. 95I$: mantra koja isti" proiava i trans&ormie. 2aje energiju" radost i ekstazu" ali naelno doprinosi pomirenju i preorijentaciji. Potpoma,e u procesima detoksikacije. +o je glavna mantra boginje ili 3o,anske 1ajke i podaruje sve njene blagoslove. *5I$: daje kapacitet za rad i delovanje i dodaje snagu i e&ikasnost onome to radimo. Poboljava na kapacitet za pozitivne promene u ,ivotu. Povoljno je da se peva u toku pripremanja hrane ili biljnih preparata" jer doprinosi njihovom boljem e&ektu. *3I$: daje snagu" seksualnu vitalnost i kontrolie emocionalnu prirodu. Uveava #aphu i $jas. Utemeljuje nas i uravnote,ava. +ako%e podstie umetnike vetine i matu. 79A$: mantra mira koja se mahom koristi za postizanje mira" odvajanja i zadovoljstva. #orisna je u sluaju mentalnih i nervnih poremeaja *ajastine prirode: stres" anksioznost" uznemirenih emocija" tremora" potresa
86
ili lupanja srca. /aroito je korisna u sluaju hroninih degenerativnih poremeaja nervnog sistema. 79%$: jaa vitalnost" energiju" plodnost i seksualnu jedrinu. Potpma,e kreativne i umetnike moi uma. 7,$: uveava energiju" vitalnost" radost" u,itak i kreativnost. .aa $jas i jaa um" srce i nerve. 2obra je u svrhe podmla%ivanja i terapija toni&ikacije. ;A$: podstie znanje" inteligenciju" matematike i naune sposobnosti" logiku" verbalne vetine" psihiku stabilnost" strpljivost i izdr,ljivost. Um snabdeva $jasom i jaa 3uddhi. 9A%$: pru,a snagu" mo" mudrost" transcendentnost i trans&ormaciju. Uveava Pranu i +ejas. +o je tako%e )hivina mantra. $antre i elementi Pet elemenata i njihovi pratei ulni organi i organi za delovanje" bivaju oieni" ojaani i harmonizovani njihovim odgovarajuim mantrama. +o se tako%e odnosi na razne akre vidi tabelu!. 1antra ;A1 VA1 *A1 PA1 0A1 #7A1 $1 ?akra #orena )eksualna Pupana )rana Crlena +ree oko #runska Alement 'emlja Voda Vatra Vazduh Atar ?ulni organ 1iris Ukus Vid 2odir )luh prostor Uma prostor )vesti $rgan delovanja $rgani za izluivanje $rgani za reprodukciju )topala *uke Covor Um )vest
'vuk TaU se svuda izgovara kratko" ba kao u rei TsadU. 1antre tako%e jaaju sisteme kojima upravljaju. $antre i telesna tkiva )line mantre su povezane i sa sedam tkiva dhatu! &izikog tela i mogu se koristiti za njihovo jaanje. $pet je zvuk SaS kratak" kao samoglasnik u rei SsadS. U sluaju da odre%eno tkivo ima nedostatke" odgovarajue mantre se koriste za njihovu korekciju. Ukoliko je neko tkivo nestabilno" mantra ga mo,e stabilizovati. 1antra )0A1 umiruje um tako to jaa nervni sistem. 1antra )A1 smiruje emocionalne prirodu jaanjem reproduktivnog tkiva. :! <! =! >! 4! Q! V! Plazma" vazduh ( PA1 #rv" vatra ( *A1 1iii" zemlja ( ;A1 1asti" voda ( VA1 #osti J 7A1 kao u rei uma! /ervi J 7A1 kao u rei olja! *eprodukcija ( )A1
$antre" o<lici i <oje 1antre se mogu kombinovati sa oblicima i bojama radi dodatne e&ikasnosti. Clavni oblici koji se koriste su predstavnici pet elemenata. $blici zajedno sa njihovim odgovarajuim elementarnim oblicima jaaju postojee elemente i slabe one koji poseduju suprotne kvalitete. :! <! =! >! 4! Q! ;A1 ( Aarth ( ,uti kvadrat VA1 ( Voda ( beli polumesec *A1 J Vatra ( crveni trougao sa vrhom navie PA1 J Vazduh ( estokraka zvezda boje dima 0A1 J Atar ( krug" tamno plave boje #7A1 J Um ( taka" tamno plave boje
'a razvoj mentalne stabilnosti i emocionalne smirenosti" a za podsticanje konstruktivne aktivnosti" treba meditirati na ,uti kvadrat u korenoj ili zemaljskoj akri u kojoj vibrira mantra ;A1.
87
'a razvoj receptivnosti" kreativnosti" emocionalnog sklada i sposobnosti apsorpcije pozitivnih uticaja" treba meditirati na beli polumesec u predelu seksulne ili vodene akre u kojoj vibrira mantra VA1. 'a jaanje volje" aspiracija" hrabrosti i vitalnosti" treba meditirati na crveni trougao u predelu pupane ili vatrene akre u kojoj vibrira mantra *A1. 'a ljubav" odanost i saoseanje" treba meditirati na estokraku zvezda boje dima u predelu srane ili vazdune akre gde vibrira mantra PA1. 'a mentalni prostor" odvojenost" istou i mudrost" treba meditirati na tamno plavi krug u predelu grlene ili eterine akre u kojoj vibrira mantra 0A1. 'a razvoj koncentracije" percepcije i uvida" treba meditirati na tamno plavu zvezdu ili taku u predelu treeg oka ili akre uma gde vibrira mantra #7A1. $antre i Jantre 1antre se mogu kombinovati sa izvesnim geometrijskim duplikatima ili .antrama. $vo mo,e biti korisno tako%e i u sluaju psihikih poremeaja. 1e%utim" ovo je vie tehnika stvar i ovde se neemo dalje uputati u ovu temu. 1e%u razliitim jantrama" estokraka zvezda kod koje se ukrtaju dva trougla" jedan sa vrhom navie i drugi sa vrhom nani,e" najvie harmonizuje. 7ri .antra ili 7ri ?akra je najslo,enija i najenerginija od svih jantri. +ime se ozbiljnije bavi tantriki pristup. $antre i <iolo ki principi VA+A: mantre za Vatu bi trebalo da budu tople" mekane" blage i umirujue. Vata tipovi ne bi trebalo glasno da pevaju ili predugo" jer to mo,e imati tetan uinak na njihovu energiju. /akon nekoliko minuta vokalnog pevanja" trebalo bi da se prebace na tiho pevanje. 'a Vatu nije uvek dobro da previe vibrira slog $1 zato jer uveava prostor ili etar u umu" koji je u njihovom sluaju ve previsok. *A1 je najbolja mantra za njih" zato jer njeni e&ekti greju" smiruju i tite. 0*-1 smiruje i energizuje njihova osetljiva srca. P-++A: 1antre za Pittu bi trebalo da budu rashla%ujue" ubla,avajue i umirujue. $1 je odlina u tom pogledu" ali tako%e i A-1" 7*-1 i 7A1" koje osve,avaju um" emocije i nerve. #AP0A: 'a #apha tipove je dobro da vre puno vokalnog pevanja ili recitovanja. 1antre za njih treba da budu tople" podsticanje i pokretake. 0U1 je odlina" ali tako%e i $1 i A-1" koje ire svest i percepciju. $antre i svest 1antre potpoma,u sve &unkcije uma. Vanjski um 1anas! 'a jaanje vanjskog uma bi trebalo koristiti mantre #;-1 ili 7*-1" s obzirom da njime dominiraju zemlja" voda i $jas. Pevanje i recitovanje mantri je va,no za ovaj nivo" kao i ponavljanje mantre tihim glasom. -nteligencija buddhi! 'a inteligenciju su dobre mantre koje podstiu vatru i +ejas" kao to su 0U1 ili 0*-1. 1editiranje na znaenja mantri ih dovodi na nivo unutranje inteligencije. )vest @hitta! 'a nau dublju svest su dobre mantre koje aktiviraju vazduh" etar i Pranu" a naroito $1. 0*-1 je speci&ina mantra za @hittu jer potpoma,e otvaranje i ienja srca" koje je sedite @hitte. 2ugorono ponavljanje mantri je ovdje va,no" naroito tokom spavanja ili za vreme dokonih trenutaka u toku dana. 1antre dose,u nivo nae dublje svesti samo kada se automatski vrte u umu" ukljuujui i stanje za vreme spavanja. 1antra bi trebalo da prati svaki na dah i pokret.
88
Upozorenje 1antre bi trebalo raditi u svrhu duhovnog napretka i isceljenja" a ne za produbljivanje naih ,elja ili na tetu drugih. $ne zahtevaju da sledimo dobar etiki re,im ,ivota. /akon mantri" trebalo bi pristupiti meditaciji. Pre mantranja je po,eljno prouavati neka duhovna uenja. 1antra je sredstvo za energizaciju uma i ne bismo smeli da je koristimo umesto ispravnog miljenja ili kada ,elimo da pobegnemo od problema. Ukoliko se ne integriemo u sveobuhvatan pristup" nee nam stvarno pomoi.
89
Deo I( D%9,(NA )5I$2NA AJ%5(2D7*2 )7I9,3,;IJ2: )%#2(I J,;2
1entalno i emocionalno blagostanje nije cilj za sebe. $no je poetak duhovnog ,ivota. 2uhovni ,ivot tavie sadr,i brojne alate za poveanje naeg psiholokog mira i sree. U ovom delu e biti rei o va,nosti duhovne prakse iz psiholoke perspektive. $ni koji se bave .ogom pronai e jogiki pristup koji koristi i zagovara ajurvedska perspektiva. Posebno e biti rei o metodama joge i njihove primene u psihologiji" pre svega iz perspektive Ajurvede. Prvo poglavlje iznosi pozadinu joge i njenu spoljanju upotrebu" njenu etiku utemeljenost i njene discipline Asana i PranaMame" jogijskih polo,aja i ve,bi disanja. 2rugo poglavlje govori o unutranjoj dubljoj primeni joge. .oga nas u pravom smislu vodi izvan obine psihologije ka duhovnoj psihologiji" izvan naih obinih ljudskih problema ka konanim ,ivotnim problemima ( kako nadii svu patnju.
1D. Duhovne terapije

Duhovna primena psihologije
Psiha um! je ukorenjena u duhu .astvo!. 2uhovnost je sr, psihologije" koja inae mo,e ostati povrna i ograniena. -stinska srea i blagostanje se dosti,u u naoj unutranjoj svesti i besmrtnoj dui" a ne u vanjskom svetu punom neizvesnosti. -z tog razloga" Ajurveda uvek vodi do joge i meditacije. 1e%utim" dananji pojam duhovnosti se koristi nejasno i mo,e da znai bilo ta. 2uhovnost u jogikom i ajurvedskom smislu predstavlja nastojanje ujedinjenja s 3ogom ili viim .a. +o ukljuuje redovne verske aktivnosti temeljene na veri" ritualu i molitvi" ali samo kao poetnom delu unutranje potrage za samospoznajom kroz meditaciju. 2uhovni ,ivot se odvija kroz dva osnovna &aktora: predavanje 3ogu i samospoznaja. 2evocija je osnovni stav due" nae spontane ljubavi prema Vrhovnom 3o,anskom $cu i 1ajci. Potraga za samospoznajom je najvie usmerenje inteligencije" koja te,i da spozna nau pravu prirodu koja nema veze sa stalnom promenom naeg spoljanjeg identiteta. $d ta dva &aktora" devocija je va,nija jer je ona temelj samospoznaje" koji inae ostaje samo lian ili konceptualan. Primena devocije je nektar koji lei sve bolesti. 3ez nje" psihologija je suva" lina i intelektualna. )a njom" psihologija postaje umetnost" radost i udo. Devocija i mesto 'oga #ako je mogue da postoji sistem leenja koji ne priznaje 3oga i ne radi na poboljanju odnosa s naim )tvoriteljemK Ajurveda naglaava va,nost 3oga -shvara!" stvoritelja ili kosmikog gospodara iz koga potie ovaj svemir kao krajnji izvor isceljenja. 3og je ispoljeni aspekt 3o,anstva ili Apsoluta 3rahman! koji upravlja stvaranjem vreme(prostora. Prema vedskom stanovitu" 3og je unutranja realnost" na sopstveni unutranji vodi. #ontaktiranje njega je klju kontaktiranja naeg unutranjeg .astva i izvora blagostanja i sree. 3og kao Vrhovno 3ie oigledno nije ogranien bilo kojim oblikom. 3og nije samo 6$n6. $n -shvara! je tako%e ona -shvari!. /jegov ,enski pandan je njegova kreativna energija i energija ouvanja" 3o,anska milost ili )hakti. 3og nije samo muko i ,ensko istovremeno" nego i ,ivo i ne,ivo to postoji u prirodi" ukljuujui ,ivotinje" biljke" stene" planete i zvezde. $n je i lian i bezlian" nema oblik i prisutan je u svim oblicima. 3og je bie koje deluje kroz #osmiku -nteligenciju" to je njegov um. $n potuje inteligenciju i uvek je otvoren za komunikaciju i naa pitanja. /ain da ga kontaktiramo je putem meditacije" otvorenog uma i srca. )ve dok postojimo u domenu ispoljenog nalazimo se pod uticajem njegovih zakona i zato bi trebalo da Ca potujemo. Uskla%ivanje sebe prema njegovoj volji izdi,e nas do vrha prirodnog sveta odakle s lakoom mo,emo pristupiti transcendentnoj svesti. 3o,anska volja je volja za istinom i razvojem svesti. +o pomera sva bia ka njihovom unutranjem razvoju bez obzira na imena i oblike koje poprima taj razvoj. 4naaj devocije Veina psiholokih problema potie od nedostatka ljubavi u ,ivotu. ;jubav je sila koja ,ivot ini vrednim ,ivljenja" daje mu boju" smisao i toplinu" ini da se oseamo silno i ini da budemo izuzetno sretni. ;jubav se zasniva na me%uodnosu. )vi mi tragamo za sreom kroz odnose. -zolovanost nam nanosi bol. Povezivanje i ujedinjavanje sa drugima donosi radost. 1e%utim" kada ograniimo ili personalizujemo nae odnose" oni uzrokuju izolaciju i donose patnju. Ujedinjujemo se sa jednom osobom ili grupom i odvajamo od drugih" koji su
90
sada nai neprijatelji. 9elja je stanje potrebe" potrebe da budemo voljeni. +o je isprazno" ubogo stanje" koje tra,i da bude popunjeno izvana. ;jubav je stanje punoe" moi davanja. +o je ispunjeno i prepuno stanje koje svoju mo crpi iznutra i nadilazi na kontakt sa bilo kojim ljudskim biem. Pravo pitanje koje bi trebalo sebi da postavimo nije gde pronai ljubav" ve kako dati ljubav. Ako nastojimo da pru,imo ljubav" ljubav nam mora doi jer tragamo za njom kao za neim to je unutar nas samih. Ako gledamo na ljubav spolja" ljubav e nas napustiti jer ne postupamo s njom kao da nam ona ve pripada. Veina nas tra,i ljubavi izvana: od seksualnih partnera" porodice i prijatelja. +ra,imo da budemo voljeni na lian nain radije nego na univerzalan nain. $vo stavlja ljubav na distancu" u neki objekat ili osobu koji su drugaiji od nas samih koje moramo pridobiti kako bi ih naterali da nas vole. 1i emo stalno tragati za ljubavlju" ali je nikada neemo zadr,ati. +akva ljubav nam izmie jer ona nije sutinski naa" ve zavisi od okolnosti naih odnosa" koji se stalno smenjuju. *azlog zbog kojeg nai ljudski odnosi danas imaju toliko problema le,i u nedostatku devocije. U potrazi smo za ispunjenjem u odnosima sa naim bli,njima to je jedino mogue preko odnosa s 3o,anskim. /a pravi odnos" koji je vean" je odnos s 3o,anskim. /ai ljudski odnosi su samo privremene &ormacije ovog dubljeg odnosa. )ve dok ne uspostavimo pravilan odnos s 3ogom" sa univerzalnom sveu ili istinom" neemo biti u mogunosti da gradimo pravilan odnos sa ,ivotom ili nama samima. 2anas se tra,i taj primarni ili trajni odnos. )vi nai ljudski odnosi su sekundarni jer su uslovljeni vremenom i moraju proi. $ni postaju primarni odnosi samo onda kada ugledamo 3oga u drugome. 3ez da prepoznamo veno 3ie iza svih odnosa" ne mo,e doi do ispunjenja bilo kog odnosa. *o%eni smo sami i umiremo sami i nikada neemo postati jedno s nekim drugim &iziki ili psihiki" osim za kratko. -pak" nikada nismo sami. -ako se ra%amo i umiremo s jednim telom" unutar nas prebiva svest celog svemira" potrebno je da zavirimo unutar sebe. 1o,emo nai sve svetove i sva bia u sebi. Pravi odnos je u tome da vidimo 3o,ansko u drugima i u svetu i ,ivotu oko nas. +o zahteva da komuniciramo sa naim pravim poreklom" naim pravim roditeljima" 3o,anskim $cem i 1ajkom svemira" a ne samo sa vanjskim oblicima i telima. /edostatak devocije je koren svih psiholokih problema. ) druge strane" osoba koja ima devociju ne mo,e imati psiholoke probleme znaajne prirode jer 3o,ansko nikada nije odsutno i ne nedostaje" i nikada je nee napustiti. )redanost /e mo,emo sopstvenom linom moi da reimo nae psiholoke probleme. /ai voljni napori da kontroliemo ,ivot i manipuliemo svojom sudbinom dovode nas u stanje stresa i uznemirenosti od kojih tra,imo olakanje. 2a smo mogli da reimo nae probleme sami" sigurno bismo to davno uinili. /iti je to od velikog znaaja to to smo u stanju da otkrijemo detalje naih psihikih problema. )ebinost" kao nedostatak predanosti" i traganje za ljubavlju spolja ine da iznutra budemo suvi i nezadovoljni. 1oramo da nauimo da prepustimo svoje line probleme" tada se oni ne mogu zalepiti za nas. /ai lini problemi su samo mani&estacija naeg personalnog jastva. /e postoji reenje za njih unutar domena personalnog jastva. )amo odustajanjem od tog jastva mogu nestati i problemi koje je ono stvorilo. Predanost je klju za to. Uostalom" mi nismo odgovorni za nain rada naeg tela" za kretanje vremena ili udesan poredak u svemiru. 2a ne postoji via mo vodilja" ne bismo mogli ak ni disati. +reba da prestanemo da se pretvaramo kako smo mi zadu,eni za stvari ili kako imamo sposobnost da ih promenimo. Potrebno je da se prepustimo 1oi koja uvek kontrolie stvari" a to je ljubav koja le,i u naem vlastitom najdubljem delu srca. Predanost je najbr,i nain da prevazi%emo sve nae probleme. Ali" ne radi se o preputanju nekoj osobi ili nekom uverenju. +o je predavanje svojevrsnoj milosti i ,ivotnoj svesti koju svi oseamo kada smo oslobo%eni sebinih motiva. +akva predaja pobe%uje sve. 1e%utim" predaja uglavnom zahteva oblik. 1o,emo hteti da se predamo 3o,anskom kroz medijum prijatelja" uitelja ili oblika 3oga. 0indu pozdrav 6/amaste6 znai 6odajem poast naem predavanju 3o,anskom u tebi.6 7amilost 2evocija i saoseanje su dve strane istog vieg oseajnog kapaciteta odnosno pravog koritenja emocija. Potrebno je da osetimo devociju prema 3o,anskom i prema pojedincima koji utelovljuju bo,anske osobine" koji su nai duhovni vodii. Potrebno je da oseamo samilost za sva stvorenja" posebno prema onima koji su manje
91
sretni od nas. )amilost" me%utim" nije sa,aljenje" to je uni,ena i arogantna emocija. )amilost je zajedniki oseaj ili oseaj zajednitva sa drugima. +o nije samo pokuaj pomaganja drugima" ve prepoznavanje da su tu%a patnja i radost tako%e nai vlastiti. 3ez samilosti za druga stvorenja" devocija prema 3ogu mo,e postati samo &antazija. 3iti posveen 3ogu znai imati saoseanje za sva stvorenja" ukljuujui i one koji tuju 3oga drugaije ili mo,da uopte ne obo,avaju 3oga. )amilost je prepoznavanje 3o,anskog prisustva u svim biima. ) druge strane" bez devocije" samilost te,i da postane arogantna. 1i kao pojedinci nismo u stanju da spasemo svet" naroito ako jo uvek nismo sebe spasili. Pokuaj da pomognemo drugima bez da prvo upoznamo sebe je kao pokuaj da spasimo one koji se dave" dok se i sami potapamo. -pak" bez obzira u kojoj smo ,ivotnoj &azi" uvek mo,emo slu,iti drugima" uoavajui granice poznatog te dozvoljavajui vioj milosti da deluje kroz nas. /ajvii oblik samilosti je tako%e devocija. +o je ,elja za sputanjem 3o,anske milosti za dobrobit svih. ,<lici devocije 3og ili )tvoritelj je istinski uitelj" vrhovni guru i originalni lekar ili iscelitelj celog svemira. 1o,emo ga videti iza bilo kog oblika koji nam se svi%a" jer on poprima bilo koju &ormu koja je draga pojedincu" ali neemo nai unutranje ozdravljenje bez njegove milosti. 3o,ansko mo,emo obo,avati raznim i mnogim imenima i oblicima. U stvari" trebalo bi da obo,avamo 3oga u obliku koji je za nas personalan jer inae na odnos nee biti direktan. +rebamo izabrati odnos s 3o,anskim koji nam je najlaki za praenje ( otac" majka" prijatelj" brat" sestra ili voljeni. $dnos sa majkom" kao najprimarniji i najintimniji od svih odnosa" je obino i najlaki. 3oga je mo,da najbolje obo,avati u ,enskom obliku 3o,anske 1ajke. $na u sebi sadr,i svu ljubav" lepotu" radost i milost. /jena snaga deluje kroz Prirodu" u vidu velike lepote i radosti stvaranja i evolucijske sile koja od nas tra,i da duhovno rastemo. 3og se tako%e mo,e prikazati kao 3o,ansk $tac a Priroda kao 3o,anska 1ajka. Priroda u tom sluaju nije gruba materija" ve kreativna inteligencija koja je oblikuje i vodi. Predanost 3ogu je aspekt traganja da spoznamo pravog sebe" 3oga. .ednom kada steknemo znanje o svom unutranjem .astvu" mo,emo transcendirati i prirodu i 3oga )tvoritelja! kao realitete izvan nas samih. Postajemo jedno s 3o,anskim i sa istom sveu koja se krije iza ovog svemira. 5a+voj devocije /ajbolji nain da razvijemo devociju je da odaberemo svojevrsnu &ormu 3oga i da Ca obo,avamo. 2evocija se najlake odvija ako se zapone upotrebom &orme. Uostalom" vezanost za oblik je osnova naeg umnog delovanja i problema koji uz njega idu. Postoje izvesne instrukcije koje mo,emo slediti. Clavna stvar je da imamo svojevrsan oblik 3o,anstva koje svakodnevno obo,avamo. :. $daberite svojevrsan odnos koji ete negovati prema 3ogu ( otac" majka" voljeni ili prijatelj" stvoritelj" odr,avatelj ili ruitelj svemira J tagod da vam je srcu najbli,e. <. $daberite odre%eni oblik koji ete obo,avati" nao npr. 7iva" #rina" 3uddha" 0rist" #ali" +ara" #Nan Pin ili 1ajka 3o,ja" onaj koji vas najvie inspirie. $blik mo,e biti u vidu slike 3oga" bilo muko ili ,ensko" ili velikog uitelja ili avatara. ;ik velikog gurua ili uitelja tako%e mo,ete koristiti. =. #oristi 3o,ansko ime ili mantru za oblik 3o,anstva i ponavljaj" kao npr. $m" *am" /amah )hivaMa" 0are #rina i tako dalje. >. $bavljaj dnevne rituale" ponude i molitve odabranom 3o,anstvu. 1editiraj na 3o,anstvo kao na svoje pravo .astvo. 5ituali *ituali su va,ni radi posveenja nae prakse isceljenja. +o su mahom zasebne prakse ozdravljenja i deo su duhovne terapije Ajurvede. $ne dovode na um u pravilno stanje kako bi mogao da primi energiju nae dublje svesti. *ituali su osnova veine devocijskih praksi" koji bi trebalo me%utim da prerastu u meditaciju.
92
93
*ituali su va,ni u psiholokim tretmanima jer se putem njih pacijentovo telo i ula uvode u proces leenja. /amenjeni su da pru,e pozitivne utiske za negu i leenje uma. Vrlo su moni tzv. vatreni rituali u kada se psiholoke negativnosti nude 3o,anskoj vatri radi proienja. )tandardna 0indu Puja ili devocijsko obo,avanje se sastoji u ponudi za svih pet ula: mirisna ulja kao npr. sandalovo za zemlju" tena hrana za vodu" ghi lampa za vatru" tamjan za vazduh i cvet za etar. +o je dobro osmiljen ritual za proienje tela i uma. *ituali ine najosnovniju devocijsku praksu. /udimo ih 3ogu u onom obliku u kojem ,elimo da ga obo,avamo. $ni ine pozornicu za sve druge prakse. $olitva i $antra 1olitve su obraanja 3o,anstvu za pomo" ljubav ili vo%stvo. +reba da nauimo da komuniciramo s 3ogom" koji je pre svega" nae vlastito unutranje .astvo. +rebalo bi da razvijemo nit za komunikaciju ne samo s 3ogom" ve sa svim stvorenim" u ast 3o,anske svesti koja prebiva u svemu to postoji. 1o,emo se moliti 3o,anskom i zamoliti za pomo u radu sa naim psiholokim ili &izikim problemima. 3og nikada nee odbiti ni jedan iskren zahtev" iako ne odgovara na ,elje ega. 3o,anstvo tako%e ima naziv ili mantru. -me je najva,niji &aktor u predanom obo,avanju. potrebno je da pribegnemo ponavljanju 3o,jeg -mena kadgod na um postane uznemirena ili uzrujan. Ako nainimo 3o,anstveno -me naim stalnim pratiocem" nita nas stvarno ne mo,e uznemiriti u ,ivotu. Potrebno je neprestano da dr,imo -me u naem umu i ponavljamo ga kad god mo,emo. -pak" trebalo bi da zazivamo 3o,anstvo bez skrivenih motiva. 3og ili -stina ne postoji radi nae line dobrobiti ve radi dobrobiti svih" u kojima tako%e prebiva vrhovno dobro. #ao prvi korak" treba da meditiramo o obliku 3o,anstva ali tako%e treba da te,imo da vidimo taj oblik posvuda. +reba da nauimo da ga vidimo u drugima" u svetu Prirode i nama samima. +reba da zaponemo razgovor sa tim aspektom i zatra,imo njegovo vodstvo. +ako%e treba da nastojimo da razumemo oblik i njegovo znaenje na unutranjem nivou. Uz oblik bo,anstava" u hinduistikoj i budistikoj tradiciji" prikazani su i energetski obrasci" jantre ili mandale" kao to je 7ri .antra videti sliicu!. 1o,e se meditirati na ove jantre. +ako%e se mogu koristiti razni simboli. 'oEanstva i psihologija 1oderna psihologija gleda na tovanje bo,anstava kao na neto primitivno i psiholoki naivno" ali to je zapravo proizvod dublje duhovne psihologije. 3o,anstva mogu energizovati velike arhetipove i kosmike sile unutar nae psihe" koja sama ima mo nad dubljim nivoima nae svesti" i instinktivnim i intuitivnim. .ogika bo,anstva su personi&ikacije viih sila svesti koje imaju psiholoke i kosmike duplikate. Upotreba zastraujuih bo,anstava poma,e da pobedimo bes i negativne emocije" bilo sopstvene ili tu%e. Upotreba bene&inih ili mirnih bo,anstava poma,u da smirimo nae umove" uveamo zadovoljstvo i probudimo sopstveme dublje duhovne i stvaralake moi. 0induizam koristi razliita bo,anstva" koji predstavljaju razliite moi kosmikog uma. 'a bavljenje psiholokim poremeajima uopte" glavno bo,anstvo u Ajurvedi je Cospod 7iva" koji je personi&ikacija Vrhovnog 3o,anstva 1ahadeva!. 7iva znai mir i njegovo obo,avanje um ini mirnim. 7iva ima mo da kontrolie sve negativne sile u umu i upravlja svim elementarnim silama i senkama prolosti koje nas uznemiravaju. $n mo,e neutralisati svu negativnost. 1o,emo ga obo,avati kroz ponavljanje ove mantre: Om #amah $hivaya% $m" poast 7iviO 1o,emo jednostavno ponavljati ime 7ive iznova i iznova. -li mo,emo jednostavno ponavljati njegovu semenu mantru )0A1" koja je koreni zvuk mira. 'a postupanje sa gnevom" mo,emo umilostiviti Cospoda 7ivu u njegovom aspektu *udre" koji upravlja 3o,anskim gnevom. 'a reavanje straha" mo,emo obo,avati boginju #ali" koja nas izbavlja od smrti i vremena" to je ono ega se najvie i plaimo. 'a reavanje vezanosti" mo,emo meditirati na 3oginju ;akmi" koja poseduje svu dobrobit kao plod devocije. 'a ljubav i radost mo,emo umilostiviti Cospoda #rinu" koji je utelovljenje 3o,je ljubavi i bla,enstva. 2a postanemo neustraivi" mo,emo slaviti Cospoda *amu" koji predstavlja 3o,ansku neustraivost. Canea" 3og sa slonovskim licem" blagosilja postojanu inteligenciju" mirno razmiljanje i dobru procenu. Poma,e da razvijemo inteligenciju 3uddhi! na pravilan nain. 0anuman" 3og majmun i odanik *ame" blagosilja
94
nas viom ,ivotnom silom Prana! koja uzdi,e um i uveava nau devociju. )va bo,anstva hinduizma imaju svoju psiholoku primenu. $vo su samo neki od primera da steknemo ideju njihove psiholoke primene. 3udizam" naroito tibetanski budizam" ima slina bo,anstva poznatija kao 3odhisattve. 3o,anstva mnogih drugih drevnih religija" kao npr. drevne grke" egipatske i babilonske" koritena su na slian nain. /a primer" grkog Apolona" kao i vedskog 3oga )unca" su obo,avali radi sticanja inteligencije" kreativnosti i prosvetljenja. $vo je slo,ena i zasebna tema a njen znaaj ne treba potcenjivati. 'e+lina devocija /eki ljudi nisu privueni ni jednom &ormom obo,avanja te vie vole da obo,avaju 3o,ansko kao neto bezoblino. .edan nain da se to uini je da se iskoriste odnosi s 3ogom kao ocem" majkom" voljenim ili gospodarem" ali bez bilo kakvog oblika za to. -ako devocija ne zahteva &ormu" nije mogua bez odnosa s 3o,anskim. +ako%e uglavnom zahteva upotrebu razliitih 3o,anskih imena ili mantri. 2rugi nain da se razvije bezoblina devocija je da se potuju 3o,anske odlike kao to su istina" ljubav" mir i zadovoljstvo. /a njih se mo,e meditirati ili ih pretvoriti u 3o,anska imena. $ne kvalitete u ,ivotu koje slavimo" kreiramo u sebi. $bino je najbolje kombinovati devociju koja je orijentisana ka obliku i onu bezoblinu zato jer su one komplementarne. /ajvii nivo je videti bezoblinost u obliku" odnosno videti 3oga u Prirodi i u oveanstvu. $ni koji su posveeni 3ogu u posebnoj &ormi moraju da naue da vide to 3o,anstvo u svim oblicima. $ni koji su posveeni bezoblinom 3o,anskom tako%e moraju videti svet u 3ogu. 5a+vijanje samilosti Veina naih linih problema prestaje ako razmatramo vee probleme u svetu. 'apravo niko me%u nama nema bilo kakve line probleme. -mamo samo na lini oblik ljudskog problema" koji je zapravo problem odvojenosti jastva. Postoje razne prakse koje mo,emo initi da razvijemo samilost. Vrite dnevne molitve ili recitacije za mir u svetu i ubla,avanje patnji svih stvorenja" poput: G/eka sva bia budu sretna. /eka sva bia imaju mir. /eka sva bia budu oslobo%ena bolesti. /eka ni jedno stvorenje ne oseti bilo kakvu bol.H Ukljuite se ili doprinesite nekim aktom slu,enja" koji mo,e biti edukativni" lekovit" politiki ili ekoloki. Devocija i um Visoko intelektualni ljudi esto ne vole devociju" na koju gledaju kao na vid emocionalne slabosti. 1e%utim" devocija je sama ,ivotna snaga koja vitalizuje um. Ako niemu nismo predani" um e biti suv" prazan i samodestruktivan. ?ak i da smo vrlo mudri ili inteligentni" devocija je esencijalna. .ezikom meta&ore" um je kao &itilj" znanje kao plamen" ali devocija je ulje koje natapa &itilj. 3ez devocije" znanje" pa ak i duhovno znanje" jednostavno e sagoreti um. 7amospo+naja Prava psihologija" ili znanje o psihi" znai poznavanje svog .astva. Ali ko smo miK .esmo li samo ovo telo" ovaj um" stvorenje proizalo iz ovog jednog ro%enjaK 2a li je spoznaja sebe poznavanje osobenosti nae telesne hemije" obrazaca nae memorije" nae drutvene uslovljenosti" ili pak neeg dubljegK @elokupna psihologija je pokuaj upoznavanja pravog sebe" ali razliiti sistemi psihologije imaju vrlo razliite koncepcije jastva. Veina prihvata punova,nost ega ( .a(sam(telo identitet u ovom ro%enju ( kao nae istinsko .astvo. Ajurveda gleda mnogo dalje kada je pitanje pravog identiteta" sve do nepromenljive svesti koja nadilazi i telo i um. )amospoznaja znai razumevanje punoe naeg bia. +o nije samo &iziko jastvo" ve mentalno jastvo i individualna dua koja bitie od ro%enja do ro%enja. Prava samospoznanja znai imanje kontakta sa svrhom nae due u inkarnaciji. $no to naa dua te,i da potpomogne u ovom ,ivotu je idenje ka 3o,anskomK )amospoznaja obuhvata kosmiko znanje. 2elujemo uz pomo velikih sila prirode" koje su tako%e moi nae vlastite dublje svesti. Poznavati sebe znai poznavati svemir" ne kao &iziki &enomen ve kao igru svesti. )ve to opa,amo" od prekrasnih planina do kriminalnih radnji" je aspekt nas samih. Ukoliko to ne razumemo unutar nas
95
samih" ostaemo u neznanju po pitanju ko smo mi zaista. )amospoznaja je najvii oblik znanja. +o je osnova svih drugih vidova znanja. +o je stvar kroz koju saznajemo sve ostalo. 2a bismo to otkrili" moramo vratiti um natrag njegovom poreklu i ponovo ga nauiti da svet vidi ne kao vanjsku stvarnost" ve kao unutranje otkrovenje. Vanjski svet postoji radi unutranjeg iskustva i )amospoznaje. #ada bilo emu u Prirodi neposredno pristupimo" jasnoga uma" vidimo da je ono na najdubljem nivou sutinski istovetno naoj vlastitoj svesti. )ebe vidimo u Prirodi i Prirodu u sebi. $vo je otkrovenje naeg vieg .astva. 5a+voj 7amospo+naje 'a razvoj )amospoznaje moramo nauiti da sami sebe posmatramo" to zahteva meditaciju. /e smemo da prihvatimo uslovljeni ideju ega o tome ko smo" ve moramo da zaronimo duboko u um i vidimo kako smo povezani sa celokupnim postojanjem. 1oramo pratiti na oseaj sebe" .a(sam" sve do njegovog izvora u duhovnom srcu. 1oramo da saznamo ko smo" a ne samo kako se zovemo i ta radimo" ve prirodu nae svesti oslobo%ene svih vanjskih uslovljavajuih &aktora. 1isao je uvek sastavljena iz dva dela: 6.a6 i ono sa ime je ono poistoveeno" npr. 6.a sam ovo6 ili 6$vo je moje.6 )ubjekat" ili 6.a6 je povezan ili poistoveen s objektom. )vi nai problemi dolaze iz odeljka za objekat" koji je ogranien vremenom i prostorom. -mamo problem da budemo ovo ili ono" ili da dobijemo ovo ili ono" ali nemamo problema da bitiemo. 3itisanje ni za kog nije teko. $no je dato" )amopostojee. Problemi nastaju onda kada hoemo da postanemo jedno ili drugo. Povratak istom 6.a sam6 je koren svog mira i sve sree. Psihologija nam treba pomoi da shvatimo vanjske slojeve naeg bia" nae &izike" mentalne i vitalne porive" ne da nas zarobi unutar njih" ve da ih uskladi kako se nae dublje bie mo,e probiti napolje i delovati kroz njih. )amospoznaja zahteva miran i uravnote,en )atvian! uma. Ako patimo od psihikih poremeaja" sigurno e nam biti lake da prvo krenemo od toga da razvijemo devociju" ili da krenemo sa opipivljijim vanjskim aspektima naeg ,ivota" kao to je promena ishrane ili impresija. /erealno bi bilo rei nekome ko prolazi kroz teke emocionalne krize da samo meditira" da bude odvojen ili da kontaktira vie .astvo. Potrebno im je neto praktinije" to e ih postepeno upravljati u smeru meditacije. -z tog razloga" )amospoznaja vie spada pod duhovnu stazu nego psiholoki tretman. 1e%utim" )amospoznaja je jedini nain da konano nadi%emo svu patnju" koja proizlazi iz ne poznavanja pravih sebe.
96
1F. ,smostruka metoda Joge I
(anjska praksa: Dharmiki Eivot" asane i pranayama
(i i sistem Joge @eo ,ivot je .oga" to znai ujedinjenje. )vi nastojimo shodno sopstvenom razumevanju da postanemo jedno sa stvarnim" dobrim i izvorom sree. )vaki zaseban ,ivot svesno ili nesvesno te,i reintegraciji s #osmikim 9ivotom. )vi te,imo tome da proirimo svoje granice i svoje veze" kako bi pronali celovitost i mir. .oga nije novi put koji treba da sledimo" ve nain da postanemo svesni izvornog impulsa ,ivota. .oga je kretanje i evolucija samog ,ivota. )vi psiholoki problemi konano zapoinju od pogrene upotrebe energije svesti. Umesto ujedinjenja s venom unutranjom stvarnou u kojoj traje srea" vezujemo se za prolazne vanjske objekte ije &luktuacije donose patnju. Primena .oge" ili unutranje integracije" ponitava sve psihike probleme vraanjem uma natrag njegovom nepromenljivom izvoru iste svesti" u kojem prebiva savreni mir. -z tog razloga je .oga sastavni i va,an deo Ajurvede" nauke o ,ivotu" naroito u pogledu leenja psihikih poremeaja. Joga $utre, glavni klasik o .ogi" de&inie .ogu kao Gsmirivanje delovanja svesti.H $vde se ponovo koristi termin @hitta za svest ili um" i ukazuje na sve svesne i nesvesne potencijale misli. )mirivanje znai uklanjanje svih negativnih stanja zaglavljenih u umu i srcu. 2a bismo postigli potpuni mir potrebna je kontrola razliitih &unkcija svesti putem inteligencije" uma i ega" kao i odvajanje od vitalne sile i &izikog tela. $vo je dublja i potpunija de&inicija od uobiajenog pojma .oge danas" koji je neto malo vie od ve,banja ili osloba%anja od stresa. Pravila za jogiki razvoj" koji tako%e mo,e da lei psihike neuravnote,enosti" su: :! <! =! >! 4! Q! )vest @hitta! mora biti smirena i prazna. -nteligencija 3uddhi! se mora preorijentisati i izotriti. Um 1anas! i ula se moraju dovesti pod kontrolu i pounutriti. Ahamkara! ego mora biti rastvoren. Vitalna sila Prana! mora biti uravnote,ena i osna,ena. +elo mora biti proieno.
$vi razliiti procesi idu zajednoB bez jednih" oni drugi se ne mogu postii. $ve &aktore emo ovde ukratko produbiti. :. )mirivanje nae dublje svesti /aa dublja svest uva razliite emocionalne traume i patnju koja nas ometa" a veina toga ostaje skrivena ili potisnuta. $va uznemirenos mora biti umirena i otputena. 1ir se mora dovesti do same sr,i uma. +o zahteva pra,njenje uma od njegovog sadr,aja" njegovih duboko ukorenjenih navika" sklonosti i veza" otputanje straha" besa i ,elje na svim nivoma. 1e%utim" um je po prirodi mira i ist. potrebno je samo da dozvolimo umu da se vrati svom prvobitnom stanju" a to znai da ne dozvolimo da ga spoljanji uticaji remete. <. Preusmeravanje i otrenje nae inteligencije -nteligenciju moramo preusmeriti iz njene orijentacije ka vanjskom svetu ula i usmeriti na unutranji svet svesti. 1oramo nauiti da diskriminiemo veno od prolaznog" stvarno od nestvarnog" nae istinsko .astvo od mnotva ego ispoljavanja. +o zahteva razumevanje triju guna" pribegavanje )sattvi i odbacivanje *ajasa i +amasa. $vo je tako%e klju za pra,njenje svesti. )amo kroz preusmeravanje inteligencije mo,emo usmeriti nau svesnost izvan sadr,aja svesti" koja je uhvaena vremenom. =. #ontrola uma 1oramo kontrolisati um i ula i ne dozvoliti da nas oni vie vuku prema vani u potrazi za spoljanjim zadovoljenjem. +o zahteva negovanje samokontrole" karaktera i snage volje. )ve dok um unosi vanjske impresije u svest" svest ne mo,e biti ispra,njena. )lino tome" dokle god smo umom okrenuti ka spolja" ne mo,emo da preusmerimo nau inteligenciju unutra.
97
>. *astakanje ega #oren sveukupnog irenja svesti le,i u rastakanju ega ili oseaja odvojenog jastva" koje ograniava i izoluje. $dvojeno jastvo stvara unutranju prazninu koju nastojimo da ispunimo vanjskim anga,ovanjem. +o stvara pogrenu procenu preko ega izazivamo bol i patnju. )ve dok smo uhvaeni egom" neemo biti u mogunosti da kontroliemo um" naa inteligencija e ostati eksternalizovana" a naa unutranja svesti e ostati ometena. Potrebno je samoodricanje" predavanje 3ogu i bu%enje naeg unutranjeg jastva i senzibiliteta za duu. 4. 3alansiranje i jaanje ,ivotne sile /aa Prana ili ,ivotna energija" postaje uslovljena vezanou i anga,manima koji nas ometaju. 2a bismo oslobodili um" Prana mora tako%e biti umirena. /aa vitalna sila Prana! mora biti oslobo%ena svoje &iksacije na vanjske objekte" koji je &ragmentiu i raspruju. U suprotnom e na um biti okrenut spolja a naa energija pa,nje izgubljena. 3ez pravilne vitalnosti ne mo,emo uiniti nita" a sigurno ne kontrolisati um i ula. +o zahteva povezivanje sa zdravim unutranjim i vanjskim izvorima vitalnosti preko uma" ula" daha i tela. Q. ?ienje tela +elo mora biti oieno od toksina i vika biolokih principa Vate" Pitte i #aphe. +oksino ili slabo telo e oslabiti um i vitalnu silu. +elo je skladite naeg delovanja koje uva njegove dugorone e&ekte. /e mo,emo da zanemarimo njegovu ulogu u radu sa umom ili naom dubljom sveu. ,sam udova joge: A tanga Joga #lasina .oga predvi%a osmorostruki pristup Ashtanga! u svrhu postizanja reintegracije. $vih osam GudovaH nisu samo koraci ili &aze" iako slede odre%eni sled. $ni su poput telesnih udova ili delova kue. )vaki ima svoju odgovarajuu ulogu" iako nisu svi jednako va,ni. Pozabaviemo se sa ovih osam udova .oge kao sa psiholokim tretmanima i videti kako se na njih odnose razne terapije. ,sam udova Joge :. <. =. >. 4. Q. V. W. Pama ( Pravila socijalnog ponaanja /iMama ( Pravila o linom ponaanju Asana ( +elesni polo,aji: Pravilna orijentacija &izikog tela PranaMama ( #ontrola disanja: -spravna upotreba vitalne sile PratMahara ( #ontrola uma i ula 2harana ( #oncentracija: #ontrola pa,nje 2hMana ( 1editacija: -spravna re&leksija )amadhi ( Apsorpcija: Prava ujedinjenost
Prva dva koraka Pama i /iMama! ine etiki osnov ljudskog ,ivota" naela drutvenog i linog ponaanja. 3ez njih neemo imati pravi temelj zdravog rasta. $ni ine osnovna pravila 62harme6 ili ispravnog ,ivljenja. Prvih pet koraka Pama" /iMama" Asana" PranaMama i PratMahara! se zovu 6spoljanja pomagala6 u Joga $utrama. $ni su uskla%uju vanjske aspekte nae prirode: ponaanje" telo" dah" ula i um. Poslednja tri koraka 2harana" 2hMana i )amadhi! su poznati kao 6unutranja pomagala.6 $ni su centralni segment .oge jer su sastavni deo procese meditacije. .ednim imenom se zovu 7amMama ili koncentracija" sposobnost da se postane jedno sa predmetima nae svesti. 1e%utim" PratMahara se mo,e svrstati u unutranja pomagala" i tako emo je i tretirati ovde. Dharmika osnova ljudskog Eivota Prema vedskim mudracima" ,ivot mora biti zasnovan na principima 2harme kako bismo postigli bilo ta stvarno ili trajno. 2harma je prirodni zakon na delu iza ovog svesnog svemira. 2harma obuhvata nau drutvenu 2harmu ili drutvenu odgovornost" ali i nau individualnu 2harmu" nau linu odgovornost. $tkrivanje vlastite 2harme znai nauiti ta je prikladno za nas pojedinano u skladu sa naom ulogom u drutvu" u pogledu ,ivotnog stadijuma i duhovnog razvoja. 2harma je temelj potreban kako bi se .oga odvijala u pravom smeru.
98
Pama ( Prvi segment .oge Veina ljudi na 'apadu smatra da je .oga lina stvar ili ak i preokupiranost sobom. 'apravo" .oga u pravom smislu zahteva visok oseaj drutvene odgovornosti i etikog ponaanja koje je de&inisano sa pet Pama ili pravila drutvenog ponaanja. Pame ine pet glavnih stavova potrebnih za uspostavljanje ispravnog odnosa sa vanjskim svetom. :! <! =! >! 4! nenasilje ahimsa! istinitost satMa! kontrola seksualne energije brahmaarja! ne krasti asteMa! ne biti posesivan aparigraha!
Prva i najva,nija Pama je nenasilje: ne ,eleti zlo bilo kom stvorenju u mislima" reima ili delom. /enasilje je najva,niji stav za uspostavljanje ispravnog odnosa sa svetom i zatitu od negativnih energija. /asilje je najvei de&ormiui &aktor u ,ivotu. 9eleti drugima zlo je glavni uzrok mentalnog nemira" jer uvodi energiju nasilja u um gde seje klicu razdora to dovodi do pogrenog delovanja. -stinitost nas dr,i u skladu sa silama istine u svetu oko nas" i titi nas od uticaja obmana i iluzije. $bezbe%uje mentalni mir i ravnote,u i omoguava nam da otkrijemo ta je stvarno. -stinitost znai da radimo ono to govorimo i govorimo ono to radimo. ;aganje" prevara" prikrivanje i nepotenje iskrivljuju um i vode u pogrenu procenu. /enasilje i istinitost idu zajedno. -stinitost ne bi trebalo da podr,ava grubost ili nasilje. /enasilje ne sme biti odvojeno od istine jer u suprotnom samo slu,i smirivanju. +reba da govorimo istinu" ali na najugodniji nain. )eks je najmonija energija koja nas povezuje sa svetom" te je glavni izvor nedolinog ponaanja u ,ivotu. 3ez kontrole seksualnog nagona" upliemo se u tugu i sukobe. #ontrola seksualne energije" najmonije vitalne snage" osloba%a nas nepotrebnih emotivnih vezivanja i izgra%uje unutranju snagu potrebnu za uzdizanje uma na vii nivo svesti. Psihika neravnote,a uvek podrazumeva neki poremeaj seksualne energije" koja je korena energija ula i uma. /ekontrolisana ili pogreno usmerena seksualna energija remeti nae &izike i mentalne &unkcije. Vodi silnom gubitku energije i tekoj uslovljenosti. /e krasti znai ne uzimati ono to s pravom pripada drugima. +o se ne odnosi samo na tu%u imovinu" ve i njihov rad ili bilo koju njihovu zaslugu. +o uspostavlja na pravi odnos s drugim ljudima i osloba%a nas zavisti i ljubomore. /e krasti nije samo stvar izbegavanja kra%e" to zahteva iskrenost po pitanju toga ko smo i ta smo uinili i ne uzimanje niega to nije uistinu nae. 7ta god da uzmemo od drugih stvorie obmanu koja pomuuje um i inhibira ispravno razumevanje. /e posesivnost znai ne biti posesivan za vanjske stvari" ak i za ono to smo pravom stekli. +o ne znai oseaj da posedujemo stvari" ve spoznaju da smo uvari sredstava koja pripadaju svima. $vaj princip ukazuje na materijalnu jednostavnost bez ,udnje za materijalnom udobnou. /eposesivnost nas osloba%a od sveta. +o je naroito va,no stanovite za moderan svet izobilja" gde posedujemo toliko mnogo stvari i gde postoji tolika te,nja za obiljem i prosperitetom. $no to mislimo da posedujemo zapravo poseduje nas. /eposesivnost ne znai da nu,no moramo dati sve nae stvari" ali znai da ne treba da gomilavamo nepotrebne stvari. Previe stvari stvara previe briga" a jedino reenje je u tome da ih se odreknemo. Postoji mnogo negativnih psiholokih posledica kada imamo previe stvari. +o stvara sumnje i vezanosti" koje ine um tekim i samotiteim. /e krasti i ne biti posesivan idu zajedno. Pogreno posedovanje" bilo materijalno ili duevno" poput gravitacije" dr,i nas prikovanima u vezuje za date objekte. $sim ako ne promenimo nae materijalno okru,enje i na mentalni stav prema njemu" neemo moi da promenimo um. 1oramo proistiti nae vanjsko okru,enje kako bi um okrenuli ka unutra. Previe ili nedovoljno posedovanja stvara negativnu psihiku silu koja spreava irenje nae svest. Pomou takvih jogikih pravila" prestaemo da stvaramo limitiranu materijalnu atmos&eru oko svoje svesti. Ako nemamo estiti" istinit i neobavezujui odnos sa svetom i drugim ljudima" ne mo,emo imati sklad tela i uma. Pogreno drutveno ponaanje je osnova veine psiholokih i &izikih bolesti. -spravno drutveno ponaanje je va,no sredstvo za leenje svih bolesti. Pre nego to zavirimo unutra da leimo um ili razvijemo nau svest" moramo stvoriti osnovu ispravnog odnosa sa svetom oko nas" ne samo u naim mislima ve i u naem delovanju.
99
100
/iMama ( 2rugi segment .oge .ogika pravila linog ponaanja odnose se na na svakodnevnu praksu ,ivotnog stila. $vo su glavne discipline ili re,imi koje moramo slediti kako bi razvili svest. Pet /iMama su: :! <! =! >! 4! zadovoljstvo santosha! istoa shaucha! prouavanje duhovnih uenja svadhMaMa! samodisciplina tapas! predavanje 3ogu -shvara pranidhana!
'adovoljstvo je na prvom mestu. +o znai pronala,enje sree unutar sebe" a ne u vanjskom anga,ovanju. 2okle god smo nezadovoljni i rastreseni" neemo imati mir i doslednost da zavirimo unutra. .oga nije kretanje poremeenog uma koji tra,i zabavu" ve kretanje mirnog uma koji tra,i unutranju istinu. +reba da negujemo zadovoljstvo gajei unutranje izvore kreativnosti i svesti. $vo je jo jedan klju za duevni mir. ?istoa i istota su najosnovnija praksa koju moramo slediti u ,ivotu. +reba da istimo telo putem pravilne vegetarijanske ishrane i pravilnog ve,banja" i da istimo um putem pravilnih impresija" emocija i misli. /edostatak istoe na psiholokom nivou uzrokuje mnoge mentalne probleme kao to loa telesna higijena uzrokuje &izike probleme. +akve mentalne neistoe su briga" traarenje" poremeena mata i ljubomora. Prouavanje duhovnih uenja znai istra,ivanje uenja koja nam poma,u da razumemo ko smo i prirodu svemira u kojem ,ivimo. 'a to nam treba istinsko duhovno ili prosvetljeno uenje bazirano na delima )amospoznatih mudraca. 2uhovna uenja uvode vie misli u um i ue nas jezikom kroz koji mo,emo da razumemo vlastitu viu svest. -zuavanje .astva obuhvata ponavljanje mantri koje nam poma,u da se prebacimo u na dublji um. +o nije intelektualna studija" ve je potrebno kontemplacija onoga to istra,ujemo. 1oramo izuavati uzviene duhovne istine u naem vlastitom ,ivotu i karakteru i videti na koji nain stvaramo nau sudbinu. )amodisciplina je potrebna da se ostvari bilo ta znaajno" bilo da se radi o kreativnoj umetnosti" sportu" biznisu ili duhovnoj praksi. 1oramo nauiti da koordiniemo i usmerimo nae akcije na smislen nain prema viem cilju ili idealu. +o znai da moramo biti voljni da ,rtvujemo ono to nije korisno za na cilj" kao to je povrno uplitanje i zabava. )amodisciplina je potrebna za kontrolu uma. .oga" kao i svi veliki poduhvati" zahtevaju trud i zalaganje ili ne mo,emo odmai u tome daleko. konano" ne smemo nikada da zaboravimo da slavimo vie sile svemira. 1oramo biti zahvalni i predati se iznutra inteligenciju koja upravlja ovim nepreglednim svemirom" bez koje ne bismo ak bili u stanju ni da diemo. $vo znai slaviti 3oga" univerzalni ,ivot i prijatelje i uitelje koji nas vode i poma,u nam. )ve dok smo otvoreni za takvu pomo i vodstvo" neemo patiti od usamljenosti i otu%enja koji stvaraju toliko puno ljudskih problema. Ako na ,ivotni stil ne re&lektuje takva istinita naela" tako%e emo biti skloni psiholokom nemiru. 1e%utim" ove discipline se moraju negovati svakodnevno tokom vremena. /jihovi rezultati se ne ostvaruju preko noi. 1oramo pa,ljivo izgraditi temelj ispravnog ponaanja kako bismo imali stabilan ,ivot i um. -spravno drutveno i lino ponaanje podr,ava ispravno &unkcionisanje svih aspekata nae svesti. +o naroito potpoma,e pravilnu orijentaciju inteligencije" ali tako%e potpoma,e kontrolu uma i ula i proiava telo. 3ez ovog 2harmikog temelja" ono to gradimo u ,ivotu nema izgleda da potraje. 7polja nje jogike discipline /a ovom 2harmikom temelju sada mo,emo zapoeti sa vanjskom praksom joge. $na se sastoji od preusmeravanja tela i ,ivotne snage shodno jogikim naelima. )astoji se iz dva dela" Asane i PranaMama" treeg i etvrtog segmenta joge. Asana ( +rei segment joge Asana se sastoji od izvo%enja &izikih polo,aja koji umanjuju &iziki stres i napetost. -spravni polo,aji jaaju vitalnu silu" koja postaje blokirana krivim dr,anjem" i umiruje um" koji je pod stresom zbog krivog dr,anja. Asane tako%e poma,u kod uravnote,enj biolokih principa koji se akumuliraju u razliitim delovima tela. $ni ciljaju odre%ene organe ili slabe take u telu i kroz poboljanu cirkulaciju potpoma,u leenje tih podruja.
101
102
Asana u irem smislu obuhvata svaku ispravnu ve,bu" kao i aktivnije modalitete" poput tranja ili planinarenja. +elu je potrebna odre%ena koliinu ve,be za njegovo pravilno delovanje. /edostatak &izike aktivnosti" preterana ili pogrena &izika aktivnost mo,e pogorati ili izazvati psihike probleme. 3ilo koje psiholoko prilago%avanje obino zahteva da menjamo nain ve,banja ili pomeranja naeg tela. U u,em smislu Asana se odnosi na polo,aje sedenja za meditaciju" to su glavne Asane koje se spominju u jogikim tekstovima. 'a svako ozbiljno preispitivanje sebe" moramo biti u stanju da sedimo mirno i ugodno uspravne kime. +o omoguava uzlazni protok energije koji poma,e umu da se isprazni i otvori za dublje slojeve svesti. Posebne Asane" ukljuujui i ne sedee polo,aje" tako%e mogu pomoi u izvlaenju potisnutih misli i njihovom osloba%anju" ukoliko je um spreman da se s njima nosi. Praksa Asana poma,e u otputanju psihike napetosti kroz otputanje &izikih i pranikih blokada koji tome doprinose. Postoji mnotvo in&ormacija o Asanama u raznim knjigama o jogi. $vde neemo ulaziti u detalje. )ranaMama - >etvrti segment Joge PranaMama se obino naziva 6kontrola daha6 ( smirivanje poremeenog obrasca disanja koje uznemirava um i ula. Podrazumeva sve vidove energizacije vitalne sile u telu" ulima i umu. +o nije suzbijanje daha" koje samo mo,e dovesti do smrti" ve razvoj i irenje energije ,ivotne sile izvan redovnih granica. PranaMama je bitan Ajurvedski metod za promovisanje leenja na svim nivoima. .ednostavnim reima reeno" Prana je naa energija" posebno ona koju dobijamo iz daha. Ako nemamo dovoljno energije" ne mo,emo uiniti nita u ,ivotu" ak i ako znamo ta treba da inimo. Ako mozak ne prima dovoljno kiseonika" neemo imati potrebnu mentalnu energiju za rast i promenu. Cubimo kontrolu nad naim ,ivotima i postajemo ,rtva sopstvene uslovljenosti. )tari obrasci prolosti dominiraju umom i dr,e nas zarobljenima u njegovoj memoriji i uslovljenosti. /ismo u stanju da u sadanjem trenutku odgovorimo na kreativan nain. #onano" mozak stari i atro&ira" a krajnji rezultat je senilnost. PranaMama osigurava ovu potrebnu energiju za telo i um. 2aje snagu naim mislima i nameri kako bismo ostvariti ono za ime uistinu tragamo. /a psihikom nivou" daje energiju da u%emo u nesvesno i otpustimo emocionalnu i vitalnu Praninu! energiju koja je tamo svezana. #ada nae mo,dane elije postanu preplavljene dodatnom Pranom" lako stiemo uvid u to kako da reimo nae psiholoke probleme i prona%emo kreativne naine da ih nadi%emo. /a dubljem nivou PranaMama nam pru,a energiju potrebnu za pravu meditaciju. 3ez dovoljno Prane" meditacija se mo,e svesti na smenjivanje naih misli ili na pra,njenje uma" a da naa svest zapravo ostane ne promenjena. Postoje razliite vrste PranaMame" a veina se sastoji od produbljivanja i proirivanja daha dok se ne dostigne stanje energinog oputanja. #ada se dah uskladi" ,ivotna sila se smiruje a ula" emocije i um postaju mirni. Poremeeno kretanje naih vitalnih poriva prestaju da nas mue svojim ,eljama i strahovima. Um i dah su me%usobno povezani" kao dva krila ptice. 1isao prati dah a dah" u svom kretanju" stvara misao. /ismo u stanju da diemo bez da mislimo" niti da mislimo bez da diemo. -z tog razloga" dah mo,e da poslu,i kao u,e za vezivanje uma. Ako se koncentriemo na dah" um postaje internalizovan. Povlai se od ula i vanjske orijentacije na vanjski svet i okree ka unutra. /a taj nain je PranaMama najbolji nain PratMahare ili povlaenja od ulnog uznemirenja. 1e%utim" svest o dahu nije samo po sebi cilj. +o su vrata koja vode do dubljeg nivoa uma. 2ok se um &okusira na dah" dublji slojevi svesti se postepeno otvarju" osloba%ajui podsvest i sve to je tamo skriveno. 7to vie um vue energiju kroz PranaMamu" dublje misli se pojavljuju" zajedno sa emocionalnim problemima sa kojima emo morati da se pozabavimo putem meditacije kako nas takva energija ne bi uznemiravala i spreila da idemo jo dublje. $o&ham PranaMama $o&ham je prirodni zvuk disanja. 'vuk vazduha koji ulazi u nozdrve proizvodi 6ess6(zvuk. 'vuk vazduha potisnut van kroz nozdrve proizvodi 6h6 ( zvuk. Uoite to i sami. )anskrtski koren 6sa6 znai sesti" postojati" dr,ati i samim tim udahnuti. #oren 6ha6 znai napustiti" ostaviti" negirati i prema tome izdahnuti. )a znai $n ili Vrhovni 2uh. 0am znai aham ili 6.a sam.6 )oSham je prirodni zvuk daha koji ka,e 6.a sam $n6 ili 6.a sam .astvo svih 3ia.6 $vaj zvuk nas vodi izvan domena uma ka naoj najintimnijoj prirodi koja je ista svest.
103
)oSham PranaMama je jednostavna i prirodna. )tvar nije u tome da pokuavamo da manipuliemo ili kontroliemo dah" ve da mu dozvolimo da se sam od sebe produbi" sledei sam zvuk sve natrag do izvora same svesti. /eke joga grupe koriste 'amsa ( koristei ham za udisaj a sa za izdisaj ( umesto )oSham. $vo je jo jedna verzija istog pristupa" uz obrnute zvuke. )oSham deluje tako to energizuje dah jer uveava njegov normalan tok. ) druge strane" 'amsa radi na smirivanju daha dok umanjuje njegov normalan tok. )oSham je bolji za jaanje daha" 0amsa je bolji da ga umiri. /adiji )uptilno telo" kao i &iziko" se sastoji od raznih sistema kanala pod nazivom nadiji" to doslovno znai strujiti ili tei. postoji sedamdeset i dve hiljade nadija. $d toga" etrnaest su znaajni" a tri su va,na za sve jogijske prakse. 7ushumna: /ajva,niji i sredinji nadi je )ushumna" koji odgovara sredinjem kimenom kanalu u &izikom telu. $n kontrolie sve &unkcije akri koje su nanizane poput lotosa na njemu. ?akre" zauzvrat" vladaju nad &unkcijama uma(tela u njihovim obinim &unkcijama. U svoji probu%enim ili otvorenim stanjim" donose postizanje viih stanja svesti i nadsvesti. )ushumna se zove @hitta(/adi u jogijskoj knji,evnosti" kanal @hitte ili dublje svesti. +o je energetski protok celokupnog mentalnog polja" tok svesti. 2ovo%enje nae Prane i pa,nje na )ushumnu je klju za smirivanje uma. )ushumna ima prirodu etra i uravnote,ena je u pogledu biolokih principa i Prane. #undalini ili Prana )hakti" kojom prevladava vatra +ejas!" je aktivira. -stovremenim dovo%enjem energije daha" ula i uma na )ushumnu aktivira #undalini. +o zahteva ogromnu koncentraciju i odvojenost kako bi na taj nain objedinili nae energije. /e sme se nikada to raditi svojevoljno ili nasilno" ve samo u sklopu procesa produbljivanja unutranjeg mira i stalo,enosti. #undalini je sila za razvoj viih nivoa svesti. Pravilno opho%enje s njom zahteva prethodno pravu utemeljenost u Pami i /iMami. Ida i )ingala: ;evo i desno od )ushumne teku dva glavna nadija" ija se kretanja prepliu u vidu osmice" jedno povrh drugog kao u sluaju sadukeja. 'apoinje u korenu kime i kree se sa strane na stranu" od akre do akre. ;evi nadi zavrava kod leve nozdrve" desni nadi kod desne nozdrve. $va dva nadija vladaju svim ostalim glavnim nadijima i odgovorni su za prevlast leve hemis&ereDdesne hemis&ere mozga. ;evi ili lunarni nadi dominira aktivnostima desne strane mozga koja je orijentisana ka oseanjima. 2esni ili solarni nadi dominira levom hemis&erom mozga koja je racionalno orijentisana. -da je levi ili lunarni nadi koji ima energiju 1eseca. 3ele je boje" ,enskog pola" vodene kapha! prirode" osve,avajua" vla,na i umirujua. -da doslovno znai hrana" obnova i inspiracija. 2eluje vie tokom noi i unapre%uje spavanje i snove. 8iziki" -da odr,ava tkiva u telu kojima prevladava voda kapha!. Psiholoki" stimulie emocije" senzacije i matu ( &unkcije vanjskog uma. Pingala" to znai crvena" je desni ili solarni nadi i ima energiju )unca. 1ukog je polariteta" ima vatrenu Pitta! prirodu" topla je" suva i stimuliua. 2eluje vie tokom dana i podr,ava budnost i aktivnost. 8iziki" Pingala regulie varenje i cirkulaciju. Psiholoki" tie se razuma" percepcije" analize i diskriminacije ( &unkcija inteligencije 3uddhi!. $va dva kanala se" na obrnut nain" odnose na levu i desnu hemis&eru mozga. ;judi kojima dominira desna hemis&era imaju oseaj i intuitivni potencijal -de" levog lunarnog nadija. ;judi kojima dominira leva hemis&era imaju racionalni i kritiki potencijal Pingale" desnog lunarnog nadija. 2ah tee prvenstveno u jednom od ta dva kanala" smenjujui se na svakih par sati shodno &aktoru vremena" okoline" starosti i konstituciji. 1o,emo odrediti &iziko i psiholoko stanje osobe posmatrajui aktivnu nozdrvu u bilo kom trenutku. #ada prevladava disanje kroz desnu" nama dominira muka" vatrena" agresivna ili racionalna strana nae prirode. #ada dominira disanje kroz levu nozdrvu" nama prevladava ,enstvena" vodena" receptivna i oseajna strana nae prirode. #ada je Prana ili ,ivotna sila uravnote,ena i kada su energije u solarnim i lunarnim nadijima izjednaene" um dolazi u mirno stanje poviene svesti. 3a kao i u sluaju kanala za cirkulaciju u &izikom telu" nadije mo,e poremetiti slab protok energije kroz njih. Prekomeran protok kroz solarni nadi donosi stvara hiperaktivnost uma i tela. Psiholoki to izaziva povienu otrinu" ljutnju" kritiki stav i manipulativnost poremeaj +ejasa!. 8iziki izaziva nesanicu" vrtoglavicu" groznicu" te vatrene senzacije u glavi poremeaj Pitte!.
104
105
Povieni protok kroz meseev nadi izaziva emocionalnu ranjivost" poremeenu matu i optereenje astralnim uticajima. 8iziki izaziva prekomerno spavanje i sanjanje" kongestiju i neoekivano uveanje telesne te,ine poremeaj #aphe!. Protok u nadijima remete negativne emocije" egoizam" slab unos impresija i loa mentalna probava. 8iziki &aktori se tiu loe ishrane" naroito previe teke ili masne hrane poput mesa" sira" eera ili ulja" nedostatak ve,bi" plitko disanje i prekomeran seks. )uzbijanje emocija je glavni &aktor za njihovo blokiranje. ;ekovi ili prisilno ve,banje" disanje ili meditacija su dodatni ote,avajui &aktori. +akve stvari stvaraju toksine koji ometaju ili blokiraju protok energije kroz suptilne kanale. Alternativni no+drva disanje Va,an klju za mentalno i &iziko zdravlje je u odr,avanju nadija protonim i odr,avanju uravnote,enog protoka izme%u -de i Pingale. +o tako%e poma,e kod uravnote,enja Prane" +ejase i $jasa i postupanja s umom i emocijama. 1editacija" mantra" ispravan unos impresija" &izike korektivne mere poput Asana" telesna aktivnost" trave i dijete pomoi e u proienju nadija. PranaMama je" me%utim" glavna metoda" naroito alternativno disanje kroz nozdrve" koje se zove nadi shodhana ili 6ienje nadija.6 3udui da levom lunarnom nozdrvom prevladava #apha" &orsiranje daha kroz nju doprinosi rastu naih telesnih tkiva i $jasa te hrani vanjski um 1anas!. 2isanje kroz levu nozdrvu poma,e kod ubla,avanja groznice" nesanice" teskobe" ljutnje" hiperaktivnosti i preosetljivosti. *ashla%ujua ili lunarna PranaMama je najbolja za Pitta konstituciju i njihove probleme sa prekomernom toplotom i uznemirenou. 3udui da je desna nozdrva solarna i da njom prevladava Pitta" &orsiranje daha kroz nju podstie +ejas" hrabrost i motivaciju i 3uddhi inteligencija!. 2isanje kroz desnu nozdrvu poboljava slabo varenje i cirkulaciju" motivaciju" ubla,ava depresiju" lenjost i paralizu. Povoljna je za #apha probleme sa prekomernom te,inom i vezanostima. *avnomerno disanje kroz obe nozdrve smiruje Vatu" poveava Pranu i uskla%uje nau dublju svest @hitta!. *astereuje Vata stanja poput straha" teskobe" neodlunosti i zbunjenosti" ali da bi e&ekat bio dobar trebalo bi da sve to praktikujemo zajedno s bogatom" nutritivnom ishranom i pravilnim unosom ulja i tenosti. PranaMama poma,e pri konverziji hrane i vode" to poma,e Vata konstituciji da dobije na te,ini i hrani nervni sistem" ali se sve to mora ii u kombinaciji s pravilnom hranom i vodom.
106
1H. ,smostruki metod Joge II
%nutra nja praksa: $editacija" Samadhi i trans1ormacija svesti
)vi mi tra,imo bezuslovnu sreu i trajni mir u ,ivotu. )amo to mo,e Madovoljiti nae umove i srca. -pak" tagod da postignemo u vanjskom svetu nikad ne bude dovoljno" ma koliko bili dobri nai odnosi" karijera ili intelektualna postignua. Uvek tragamo za neim veim" istijim" savrenim ili svetim" to nije dotaknuto promenom i nesavrenou vremena i okolnosti. .oga nas ui kako to da ostvarimo. $vde emo se osvrnuti na tu unutranju tajnu .oge. Unutranja praksa .oge se sastoji iz etiri via nivoa jogijske prakse: PratMahara" 2harana" 2hMana i )amadhi ( povlaenje ula" koncentracija" meditacija i apsorpcija. /a ovom nivou operiemo direktno sa samim umom" sve do njegovog najdubljeg jezgra u srcu. +o je jedino mogue uz pomo prethodno uspostavljenih temelja ranijih &aza .oge" etikog nain ,ivota Pama i /iMama!" kontrole tela Asana! i kontrole disanja i vitalne sile PranaMama!. #roz ovaj osnov mo,emo pristupiti tajanstvenim delovima srca u kojima je skrivena sva naa tuga i radost i gde ih tako%e mo,emo razumeti. )ratMahara - )eti segment Joge PratMahara je mo,da najmanje shvaen aspekt joge a ipak najva,niji za svaki psiholoki tretman. ?esto se prevodi kao 6povlaenje od ula.6 +anije" znai 6povlaenje od pometnje"6 to se odnosi na povlaenje uma od impulsa koji idu preko ula. Pometnja je naa ranjivost u odnosu na vanjski podsticaj" naa mo da postanemo uslovljeni silama iz okru,enja. )vaki ulni organ ima svoj poriv" svoj ugra%en program. )vaki je poput razma,enog deteta koje zahteva nau pa,nju i tra,i svoje zadovoljenje. )vaki ulni organ boji um i nastoji da nametne ono to voli i nevoli. )vest oka nas tera da tra,imo neto ugodno i izbegnemo bolne vizuelne senzacije. Vitalna sila ili Prana u oku nas nagoni da vrimo aktivnosti koje pru,aju vizualnu senzaciju. Ago koji deluje preko oiju nastoji da zadr,i nau pa,nju na oku i naini vizuelne senzacije najva,nijim delom naeg vlastitog identiteta. -sti je sluaj i sa ostalim ulnim i motorikim organima. 1otorike organe" naroito govor i reproduktivne organe" je te,e kontrolisati nego ulne organe. 1otoriki organi imaju veu ,ivotnu snagu i vei nagon za izra,avanje. -maju aktivniju prirodu koja zahteva vie pa,nje. -pak" motoriki organi samo izra,avaju ono to im dolazi preko ulnih organa. +ako%e mo,emo kontrolisati motorike organe putem kontrole ulnih organa. 3ez odgovarajue kontrole ula" um postaje &ragmentisan u pet pravaca. )enzorne &luktuacije" koje mogu biti dominantne" ine da um ne bude uravnote,en i izazivaju psiholoke probleme i gubitak samokontrole. )ve dok nama upravljaju ula" na oseaj ravnote,e ostaje izvan nas samih te nemamo unutranju stabilnost ili snagu karaktera. Postajemo stvorenje trenutka i reagujemo na sve to se oko nas doga%a. PratMahara je kontrola ula" to obuhvata dobru navigaciju impresija. +o znai da um ostane netaknut ulima i da kontrolie njihove pristupe. /e radi se potiskivanju ula ve o njihovoj ispravnoj upotrebi" to je pre instrument percepcije nego procenjivanje onoga to opa,amo. Prema Ajurvedi" sve bolesti nastaju zbog pogrene upotrebe ula" koja mo,e biti prekomerna" nedovoljna ili nepravilna. /ain na koji koristimo naa ula odre%uje vrstu energije koju primamo iz vanjskog sveta" poev od hrane pa sve do emocija. PratMahara obuhvata sve senzorne tehnike Ajurvede" naroito one koje se tiu pravilne upotrebe impresija" boja i terapije mantrama. Postoje prvenstveno dve vrste tehnike PratMahare: iskljuenje ula" kao npr. zatvaranje oiju ili uiju" ili korienje ula sa pa,njom a ne haotino. 'atvaranje senzornih otvora je praksa u koju spada post za telo. Post od impresija omoguava probavnom kapacitetu uma da se obnovi" kao to post od hrane omoguava telu da se oisti od digestivnih toksina. +ako%e omoguava uvid u unutranje impresije" kao to su unutranji zvuci i svetlo. +o se jednostavno radi zatvaranjem oiju ili boravkom na mranom i tihom mestu. PratMahara se tako%e mo,e praktikovati tokom ulnog opa,anja. +o se deava kada smo svedoci ulnih impresija" kada imamo istu percepciju" a ne kada samo reagujemo na ono to nam se dopada ili ne dopada. +o zahteva da prestanemo da projektujemo imena i de&inicije na nae utiske i vidimo ulne predmete onakvima kakvi jesu" tj. kao igru ulne energije. .edan od naina da to uinite je da se ne usredsredite na same predmete ve na ulne impresije ( zvukove i boje koje ih ine. 2rugi nain je da se usredsredite na prostor
107
izme%u predmeta ne na same predmete. 1o,da je najbolje meditirati s jednim okom otvorenim i pritom usmeravati pa,nju ka unutra. PratMahara mo,e upotrebiti interne objekte za preusmeravanje nae pa,nje od vanjskih objekata. /ajva,niji u tom pogledu su mantra i vizualizacija koje usmeravaju energiju ula na unutra" to je u osnovi zvuk i svetlo. /a taj nain kreativno koritimo energiju ula na unutranjem nivou. +o tako%e poma,e da otvorimo unutranje ulne resurse" unutranje svetlo i zvuk. PratMahara sledi iz PranaMame. #od PranaMame sakupljamo na dah i Pranu. #od PratMahare koristimo skoncentrisanu Pranu i povlaimo je iz domena ula u polje svesti. 1o,emo da vizualizujemo kako povlaimo nivo nae Prane iz stanja u naim udovima" organima i umu" te kako prebiva u srcu. PratMahari mo,e pripomoi stvaranje posebne atmos&ere koja pru,a drugaije i bolje impresije. +o mo,e biti povlaenje u izolaciju" kao u planinsku kolibu gde je osoba zatiena od uobiajenih uznemirenja. +o mo,e biti kreiranje oltara ili lekovitog prostora u domu" koji nas na slian nain odvaja od uobiajenih impresija i potpoma,e razvoju impresija koje su po prirodi kvalitetnije. +akvo sveto mesto nam poma,e da se izolujemo od ranjivosti na vanjske uticaje. PratMahara metode su naroito va,ne za one koji su preosetljivi" sugestibilni i koji lako potpadaju pod uticaj impresija. PratMahara je glavna metoda za jaanje mentalnog imunog sistema i njegovog kapaciteta odbrane od negativnih impresija" emocija i misli. PratMahara je mo,da najva,niji aspekt .oge u pogledu psiholokih poremeaja jer obnavlja pravilan odnos uma i vanjskog sveta. $n raskida prijem negativnih vanjskih uticaja i omoguava prijem pozitivnih uticaja iznutra. +o titi mentalno polje od negativne energije i poma,e izleenju. Veina ajurvedskih senzornih terapija spada u ovu kategoriju" kao u sluaju ispravnog unosa impresija i upotrebe mantri" zvukova i boja. Dharana - Aesti segment Joge 2harana je koncentracija ili ispravna pa,nja" odnosno sposobnost preusmeravanja celokupne nae mentalne energije na objekat kojeg ispitujemo. #valitet nae pa,nje u ,ivotu zavisi od naeg stanja uma. Pa,nja je sredinji stub koji podr,ava na um i karakter i daje snagu svemu to inimo. Problem je u tome jer nau pa,nju rasipamo na vanjski svet" tra,ei odobrenje ili u,itak. /ismo nauili da kontroliemo nau pa,nju nego smo" naprotiv" postali osetljivi na socijalna uslovljavanja putem seksa" reklama i zabave. Veina psiholokih problema proizlazi iz nedostatka pa,nje" kada doputamo nekoj vanjskoj sili ili nekom podsvesnom uticaju da upravlja nama. 2oputamo drugima da nam ka,u ko smo" ta da radimo ili ak ta da mislimo. 2harana tehnike se sastoje od razliitih metoda koje poma,u &okusiranje uma" ukljuujui koncentraciju na odre%ene predmete. /eke od metoda su iste kao i u sluaju PratMahare. #od PratMahare je cilj negativan" to je povlaenje od ulnog uznemirenja" gde priroda samog objekta ne igra ulogu. #od 2harane je cilj pozitivan" to znai usredsrediti se na odre%eni objekt u kojem priroda objekta mo,e biti presudna. 'ato PratMahara vodi do 2harane. PratMahara prikuplja energiju umaB 2harana je &okusira. .ednostavne 2harana metode obuhvataju gledanje u razliite predmete kao npr. u ghi lampu" sveu" kip ili sliku ili neki objekt u prirodi: nebo" okean" drvo" planina ili potok. Unutranje 2harana metode obuhvataju &okus na unutranje svetlo i zvuke ili vizualizaciju bo,anstava" mantre i jantre. 2harana se mo,e primeniti i na elemente" akre ili gune. 3ezoblina 2harana se mo,e primeniti na razliite kosmike istine" kao npr. &okusiranje uma na prolaznost svih stvari ili na jedinstvo celokupnog postojanja. #od psiholokih tretmana" ovakve tehnike razvoja pa,nje se mogu ponuditi pacijentima radi pomoi u kontroli uma te razvoja memorije. +o obuhvata jednostavne stvari" kao npr. koncentrisanje na jedan objekat ili ve,banje memorije da zadr,i izvesnu misao. /a ovaj nain se ak mo,e uiti matematika ili jezici. $ne treniraju um da &unkcionie objektivno i da ga potedi emocionalne subjektivnosti koja pomrauje njegove &unkcije. 2harana je nain na koji se um 1anas! kontrolie a unutranja inteligencija 3uddhi! budi. Usredsre%en um ima sposobnost da uspostavi ciljeve" vrednosti i naela. +o nas dovodi do istine. Vraanje kontrole nad umom i mogunost njegovog usmeravanja po volji je klju svakog uspeha.
108
)ratMahara i Dharana #ehnike Avo nekoliko praktinih tehnika u PratMahari i 2harani. $2DI#A8IJA NA )2# 232$2NA#A Alement etra: /ebo /a%i otvoreno podruje gde mo,ete imati jasan i nesmetan pogled na nebo. ;ezite na le%a i gledajte u nebo najmanje dvadeset minuta" ali ne blizu sunca. 1editirajte na to kako je va um poput neba. #ada se vratite u svoju uobiajenu percepciju" shvatiete da je vae mentalno polje oieno i obnovljeno. -stu metodu mo,ete praktikovati nou" najbolje kada nema meseine negde gde nema gradskog svetla. 1o,ete poeti odmah nakon zalaska sunca i postepeno gledati zvezde kako izlaze. 3ie potrebno oko dva sata. -li mo,ete saekati da nebo potamni i gledati zvezde kontinuirano tokom dvadeset minuta. +o e smiriti um i otvoriti vie perceptivne i intuitivne sposobnosti. $va meditacija e najbolje poslu,iti razvoju grlene ili eterine akre. Alement vazduha: $blaci /a%ite otvoreno podruje gde ete imati jasan i nesmetan pogled na nebo" izbegavajui gledanje u sunce. $daberite delimino oblaan dan gde mo,ete posmatrati i svetle i tamne oblake u njihovim &ormacijama i kretanju. 1editirajte na svoje misli i oseaje kako se kreu poput oblaka beskrajnim prostorom svesti. Ponovo" inite to barem dvadeset minuta. $va meditacija najbolje utie na vazdunu ili sranu akru i poma,e njenom razvoju. Alement vatre: )vea" ghi lampa ili vatra Postavite sveu ili ghi lampicu na oltar ili na posebno mesto u mirnoj sobi. Cledajte u plamen petnaest minuta. Pokuajte da ne trepete. /eka krenu i suze ako je potrebno. )topite um sa plamenom. Vanjsko svetlo do,ivite kao svoje unutranje svetlo. U sluaju vatre" gledajte u vatru i ponudite svoje negativne misli i oseaje radi proienja. /eka ih vatra proisti i preobrati u pozitivnu energiju ljubavi i radosti za itav svemir. $va meditacija najbolje deluje na vatrenu ili pupanu akru i poma,e njenom razvoju. Alement vode: $kean" jezero ili reka Prona%ite mesto odakle ete imati dobar pogled na vodu. )edite udobno i gledajte vodu. /eka se um proisti i stopi s vodom" neka kretanje uma bude poput kretanja talasa ili toka reke. ?inite to najmanje dvadeset minuta. +o je najbolje raditi tokom vedrog dana kada se prozirnost vode mo,e videti. $setite kakko je va um miran i osve,en a srce otvoreno i vitalno. $va meditacija najbolje deluje na vodenu ili seksualnu akru i poma,e njenom razvoju. Alement zemlje: Planina Popnite se na vrh planine ili brda" po mogunosti tamo odakle imate pogled na druga brda ili planine. )edite i usredsredite um na ni,e padine planine i na udaljene planine i doline. $setite zemlju unutar sebe. $seajte se vrsto i stabilno poput planine i prostrano poput neba. $setite se istovetnim s prirodom i najpre na sitniave probleme oveanstva. ?inite tako najmanje dvadeset minuta. $va meditacija najbolje deluje na zemljanu ili korensku akru i poma,e njen razvoj.
109
$)+A;A +A0/-#A 1A2-+A@-.A $dre%ene boje Posmatraj ili vizualizuj pojedine boje" poput tamno plave" a&ron oran," zlatne ili bele. 1o,ete ih kombinovati s mantrama ili bo,anstvima. 'a vie invormacija pogledajte odeljak gde je bilo rei o terapiji bojama. )lika velikog uitelja ili 3o,anstva 1editirajte na sliku ili kip bo,anstva ili velikog uitelja" nastojei da stupite u kontakt sa njegovim duhom i da se pove,ete sa njegovom milou i mudrou. /eka lik komunicira sa vama preko slike. 1emoriite dato uenje i vidite kako se na vas odnosi. Va,no je da um dovedete u neujno ili receptivno stanje. /e bi trebalo podsticati matu. 1antre )ve u vezi mantri je ovde korisno. Uzmi jednu mantru i koncentrii um na nju. Ponavljaj je prvo naglas tokom deset minuta" a zatim deset minuta tiho. 'atim je mentalno ponavljaj dvadeset minuta. ?inite to izjutra i navee tokom mesec dana i pratite na koji nain to poboljava vae mentalne moi. Ceometrijski alati" jantre i mandale 8okusiraj se na jantru" kao npr. na 7ri .antru. 'amisli je u svom umu i memorii je. Ugledajte vibraciju mantre $1 unutar nje. ?inite to najmanje mesec dana kao i u sluaju mantre. Unutranji zvuci #ada zatvorite ui uete razne unutranje zvuke. /eki su &izioloki proizvedeni" dok drugi izlaze iz dubljih nivoa svesti. Usredsredite se na ove zvuke i vibracije koje idu kroz njih. .avljaju se zvuci okeana" bubnja" &laute ili drugih muzikih instrumenata. Posluajte ove zvuke i nastojte da se pove,ete sa viim silama i energijama koje kroz njih dolaze. Unutranje svetlo )vetlo mo,ete opaziti u predelu treeg oka. U poetku mo,e biti slabo" beliasto ili zlatkasto" ili nalik rastopljenom metalu. #oncentriite se na to" ne kao na vanjski objekt ve kao na vezu s 3o,anskim unutar sebe. /eka ova lopta svetlosti poput moi kosmike svesti do%e do vas i potone u vae srce. A&irmacije A&irmacije se tiu povlaenja uma od uobiajenih misli i koncentrisanje na odre%eni cilj. 1e%utim" trebalo bi da a&irmiemo unutranju istinu naeg bia a ne da osna,imo na ego ili prirodu ,elje. +reba da a&irmiemo punou nae unutranje prirode" a ne ,elje nae vanjske prirode. 'a PratMaharu postoje posebne a&irmacije nalik ovoj: 6U mojoj prirodi iste svesti potpuno sam oslobo%en od vanjskih objekata i zadovoljstava. 6'a psiholoke probleme" dobra a&irmacija je: 6U svom pravom .astvu ja sam iznad uma i njegovih problema. /eka do%u i pro%u. /e mogu me dotai.6 'a 2haranu postoje druge a&irmacije nalik ovoj: 6U svom istinskom .astvu ja kontroliem svoj um i mogu ga usredsrediti na bilo ta to ,elim da razumem.6 A&irmacija tako%e mo,e biti oblik PranaMame" u kojoj se ,ivotna sila poveava" nalik ovoj: 6U kontaktu sam sa kosmikom ,ivotnom silom koja me hrani i snabdeva energijom za sve to trebam da uinim.6 DhMana - 7edmi segment Joge 2hMana je meditacija u pravom smislu te rei" dakle sposobnost ouvanja dugorone pa,nje na predmet nae pa,nje. 2harana usmerava nau pa,nju na odre%eni objektB 2hMana je tamo i odr,ava. $dr,iva 2harana tokom vremena postaje 2hMana. 2harana se mora odr,ati najmanje jedan sat kako bi se postigla prava 2hMana. .ednom kada se um usredsredi na objekt" automatski stie znanje o njemu. /a ta god da usmerimo pa,nju postepeno emo ulaziti u znaenje toga. $dr,avanje takvog znanje je meditacija. 1editacija nije samo voljno
110
razmiljanje" niti je pokuaj kontrole misli u sedeoj pozi to je u najboljem sluaju samo pokuaj meditiranja!. 1editacija dolazi kroz kontinuiranu pa,nju. 1editacija se mo,e primenjivati sa ili bez oblikaB ovo prvo nas priprema za ovo drugo. 1editacija na &ormu koristi iste tehnike kao i PratMahara 2harana" dr,ei um na odre%enom objektu" ali tokom du,eg perioda. 1o,e da poslu,i svaki objekt koji privlai um: oblik u prirodi" bo,anstvo" guru" jantra ili mantra. 3ezoblina stanja 2hMane ukljuuju meditaciju na istinita naela" kao npr. 6sve je .astvo6 ili meditaciju na Prazninu koja nadilazi svu objektivnost. 1editacija mo,e biti pasivna ili aktivna. Pasivna meditacija podrazumeva um koji re&lektuje objekt" oblik ili ideju. $na kreira svest koja svedoi i sa kojom smo u stanju da neometano opa,amo svaki pokret uma. #reira prostor u kojem naa unutranja svest @hitta! mo,e da se otvori. $soba jednostavno obitava u stanju posmatraa vidioca!. Aktivna 2hMana se sastoji od raznih oblika raspitivanja kroz koje zadiremo u sr, stvari" koristei se &okusiranim umom kao instrumentom. )amopotraga" o emu je bilo rei u delu o )amospoznaji" je najva,niji aktivni metod 2hMane. Aktivna 2hMana pokree unutranju inteligenciju 3uddhi!. Aktivne metode meditacije su uglavnom jae od pasivnih metoda" ali se kombinuju. Um lako zapadne u stanje praznine ili se uplete na odre%eni nivo pasivne meditacije. Potraga ini da um ide dublje. Aktivna i pasivna meditacija se mogu kombinovati" ba kao kada raspitivanje zamenimo nekom pasivnom kontemplacijom. #ada se um zasiti jednoga treba ga usmeriti se na ono drugo. Ako se um zasiti oba" trebaloo bi ga odr,avati mantrom ili se vratiti na PranaMamu. /ajvea stanja meditacije obuhvataju nadila,enje svake misli. +o se doga%a kada svest isprazni svoj sadr,aj putem poimanja sopstvene prirode i razvoja. Prava meditacija 2hMana! se ne mo,e postii nemirnim ili emotivno rastrzanim umom. 'ahteva pravilno razvijenu koncentraciju" koja poiva na kontroli tela" ula" vitalne snage i uma. $vo zavisi od dominacije )attva gune u celokupnoj naoj prirodi. 'ato pre svega treba da proistimo na ,ivot i um. U suprotnom" ako samo nastojimo da ne mislimo sebe dovodimo u stanje praznine" gde naa svest ne postaje trans&ormisana ve samo uspavana. /e smemo ostaviti sadr,aj u bilo kom stanju uma" ve nastojati da pro%emo kroz sr, onoga to jesmo zapravo. Veina onoga to se naziva meditacija danas je prete,no PratMahara npr. vizualizacija! ili 2harana tehnike koncentracije!. +akva meditacija je korisna za smirivanje uma u sluaju psihike rastrojenosti. A&ekat osloba%anja od stresa usled meditacije je ispitivan i potvr%en zadnjih godina. )tres je akumulacija napetosti u umu. 1editacija" irenje mentalnog polja" to ubla,ava. +akve osnovne &orme meditacije poput mantre ili ve,bi koncentracije su korisne za psiholoke probleme jer ih svako mo,e sprovoditi. Vii oblici meditacije su mogui samo za one koji su ve nadili obine ljudske probleme i vezanosti" to nije lako u dananjem haotinom svetu. 1editacija na smrt i besmrtno .astvo .edna od najboljih meditacija je meditacija na smrt. +o nije neto morbidnoB to je prosto suoavanje sa konanom realnou naega ,ivota. +o je vrlo lekovito za sve nae psiholoke probleme koji se vrte oko naih prolaznih linih problema. )edite ili legnite udobno. 'amislite da vae telo umire. )krenite pa,nju od vaeg tela" ula i uma na vae srce. 'amislite da ste mali plamen u srcu ovog velikog grada tela. Ponudite sve svoje misli i oseaje u taj besmrtni plamen. /a plamen gledajte kao na istinsko .astvo" .a(sam(to(to(jesam. /eka sve ostalo nestane. $kupajte" proistite sebe u toj istoj svetlosti svesti. Ugledajte itav svemir" celokupno vreme i prostor u njoj. 7amadhi - ,smi segment joge )amadhi je poslednji i najvii segment .oge. +o je centralni aspekt jogijske prakse. U stvari" .oga je de&inisana u .oga )utrama upravo kao )amadhi. )amadhi je sposobnost svesti da postane istovetna s objektom percepcije" preko ega se spoznaje priroda konane *ealnosti. 1o,da se najbolje mo,e prevesti kao 6apsorpcija6. )amadhi je sposobnost spajanja sa stvarima u svesti i pru,a konanu radost i ispunjenje u ,ivotu. +o je najvii nivo meditacije koja nas vodi do temeljne 3o,anske prirode svega. $vo je prirodni ishod prave meditacije. $dr,iva meditacija zavrava )amadhijem. )amadhi je tako%e dvojak: sa ili bez oblika ili kvaliteta" ba kao i meditacija. Preliminarni )amadhiji obuhvataju pojaanu percepciju" duboko razmiljanje i kontemplaciju" i imaju &ormu misli. Vii )amadhiji obuhvataju nadila,enje mislili ka istoj svesti" bez ikakvih ak i najuzvienijih misli i iskustava. -pak" to je vrlo teko" ako ne i nemogue" dostii )amadhije bez misli a da prethodno nisu postignuti )amadhiji dubokih misli i pravog preispitivanja. 1nogo dublja kontemplacija je potrebna za razvoj )amadhija. +o nije neto to dolazi u
111
danu ili ak u godini dana i mo,e zahtevati desetljea prakse da bi se stvarno mani&estovali. 'a pristup )amadhi u jogijskom smislu nije mogue za nekoga iji um nije razvijen ili ko pati od psiholoke neravnote,e. Psiholoko ienje mora da usledi prvo ili um ne mo,e odraziti stanje )amadhija na nenaruen nain. U tom smislu" ajurvedska psihologija postavlja temelj za jogijski )amadhi. )amadhi je glavni nain pomou kojeg razvijamo na unutranji svest @hitta!" koji se javlja kroz viu &unkciju inteligencije 3uddhi!. U )amadhiju se vraamo ovom jezgru svesti @hitta! i opa,amo sve njegove &unkcije. 'ato nam )amadhi poma,e da shvatimo kako um &unkcionie i kako da ga promenimo. 'nanje steeno putem )amadhija ima mnogo veu dubinu za bilo koji psiholoki tretman. Ajurvedsko znanje ima ovu e&ikasnost u leenju uma jer je izvorno ro%eno iz )amadhija" spoznajom drevnih *iija. /i,i i vii )amadhiji )vako od nas je u )amadhiju ili apsorpciji na ovaj ili onaj nain. /e postoje samo najvii jogijski )amadhiji nego i oni obini. )retni smo samo onda kada smo toliko zadubljeni u neto zbog ega zaboravimo na sebe same jer je odvojeno jastvo tuga. )amadhi je vrhunsko iskustvo u kojem postajemo preplavljeni objektom nae percepcije. /adahnue" opinjenost muzikom" zadubljenost u &ilm ili preplavljenost seksualnim iskustvom" samo su ni,a vrsta )amadhija. .oga nas ui da postoje pet razliitih nivoa svesti @hitta!: :! <! =! >! 4! obmanuta mudha! ometena kshipta! imaginativna vikshipta! &okusirana ili jednousmerena ekagra! mirna nirodha!
)amadhiji postoje na svih pet nivoa svesti" ali se joga kao duhovna disciplina bavi samo )amadhijima poslednje dve kategorije" koje su )atvine duhovne! po prirodi. $ni nastaju kroz razvoj nae vie svesti i pod kontrolom su nae dublje inteligencije. +o su vii ili jogijski )amadhiji. )amadhiji jednousmerenog uma obuhvataju upotrebu ideje ili podrke" od posmatranja objekta u prirodi do re&lektovanja prirode konane )tvarnosti. Usredsre%eni su na odre%eni objekt koji mo,e biti vanjski ili unutranji. $vde se um svesno koncentrie na objekat i njegova pozadinska kosmika istina se razotkriva. .ogiji se koriste ovom vrstom )amadhija u otkrivanju tajne svemira i psihe. +o je proirenje metoda PratMahare" 2harane i 2hMane. )amadhi smirenog uma je iznad svih objekata i misli i ukljuuje smirivanje ili utiavanje nae svesti na svim nivoma. $vaj tip )amadhija je neophodan za transcendiranje vanjskog sveta i za )amospoznaju. Uglavnom osoba mora da razvije )amadhi jednousmerenog uma kako bi razvila one koji se odnose na smiren ili tih um. /i,i ili nejogijski )amadhiji su prolazne prirode i ne mogu trajno doneti mir u mentalno polje. .avljaju se kada neist um do%e pod privremeni uticaj jedne od triju guna i kroz to se stapa natrag u svoje jezgro @hitta!" to je domen guna. #ada neka guna prevladava" postoji apsorpcija na tu gunu. Ali vremenom druge gune moraju doi do izra,aja i )amadhi prestaje. $vi ni,i )amadhiji su izvan kontrole nae svesti i zavise od okolnosti. $vi ni,i )amadhiji su glavni uzrok mentalnih poremeaja jer stvaraju vezanost i zavisnost ka tome. )amadhiji obmanutog uma )amadhiji obmanutog uma ukljuuju spavanje" komu i stanja izazvana alkoholom ili drogama u kojima dominira kvalitet +amasa ili tuposti. $vde je um apsorbovan u prazninu gde je svest o telu pomraena ili ak izgubljena. $soba gubi kontrolu nad umom i postaje apsorbovana u stanje bezumlja ili bezoseajnosti ili pak u senzaciju u kojoj nema kretanja" kao kada se pijanica izgubi u pijanoj obamrlosti le,ei polusvestan na podu. )amadhiji ometenog uma )amadhi ometenog uma nastaju kada je um toliko zadubljen u aktivnosti ili vanjske senzacije da zaboravlja na sebe. $vde dominira kvalitet *ajasa ili energetskog kretanja. $va vrsta apsorpcije se doga%a u seksualnoj aktivnosti" u sportu ( kao to je u,ivanje u brzom tranju ( ili kada gledamo &ilm to ima element +amasa" jer je prete,no pasivno ulno u,ivanje!. Um se smiruje te,inom ili intenzitetom ulnih nadra,aja. +o se doga%a kada smo zaokupljeni naim radom" te prekomeran rad postaje vrsta zavisnosti. +oliko se izgubimo u tome to
112
radimo da zaboravimo na sebe. $vo stanje uma je pozadina veine obinih ,ivotnih dostignua u kojima zamiljamo svoj cilj a zatim ga ostvarujemo. $stvarenje takvih ciljeva" kao to su bogatstvo ili slava" je neka vrsta )amadhija" apsorpcije uspeha. )amadhiji ometenog uma se mogu pojaviti na negativan nain kada um ogrezne u velikom strahu ili boli. )vaka intenzivna emocija" ukljuujui i nasilje" stvara dramu u kojoj um postaje koncentrisan" to je neka vrsta )amadhija. )amadhiji imaginativnog uma )amadhiji imaginativnog uma se javljaju kada se um tako apsorbuje u svoje projekcije da se zaboravi. +o se doga%a uglavnom kada kvalitet )attve prevladava. +o su )amadhiji nadahnutog uma ili genija. +o su vizije umjetnika" matarenje &ilozo&a i velika otkria naunika. $buhvataju mnoga prolazna spontana verska ili mistina iskustva. 2ok )attva prevladava u ovom )amadhiju" +amas i *ajas nisu uklonjeni te se tako pojavljuju nakon nekog vremena. U tom smislu" .oga ne gleda na ove kreativne ili intelektualne )amadhije kao na konane" kao u sluaju zapadne intelektualne kulture koja slavi genija kao najvii tip oveka. .oga se temelji na viim )amadhijima i" slavei ove )amadhije nadahnutog uma" shvata da nisu dovoljni za proienje uma" naroite podsvesti. /e mogu da nadi%u druge gune *ajasa i +amasa koje iznova i iznova vuku um nadole i uzrokuju bol. +akvi inspirativni )amadhiji su poput prozora na viim )amadhijima" ali nas ne mogu tamo i odvesti. 'a to je potrebno vie od kultivisanja intelektaB to zahteva jogijski tip treninga. +o ne zahteva matu ve realizaciju. )amadhiji meovite prirode su oni u kojima postoji kombinacija tri ni,a tipa )amadhija" jer se tri gune iza ovih stanja neprekidno smenjuju. Uglavnom" )amadhiji ometenog uma nas vode u +amastino stanje" koje nas iscrpljuje" ba kao i radost tranja trke koja nas vodi do u,ivanja u dubokom snu. /i,i )amadhiji ukljuuju sva mona ,ivotna iskustva na koja smo navikli i donose nam tugu. Um postaje zarobljen uticajem vrhunskih iskustava ili intenzivnim trenucima koji ga boje i izopauju. -skustva koja najvie impresioniraju um i daju najvei oseaj apsorpcije ili gubitka sebe" odre%uju nae pozadinsko stanje uma i vanjskih uslova koja emo nainiti za sebe. /a primer" umom kojim dominira zadovoljstvo seksa promovisae svest i nain ,ivota koji tra,e seks. Um kojim dominira radost umetnikog nadahnua e tra,iti upravo to. $zbiljni mentalni poremeaji obuhvataju vie sna,nijih ni,ih )amadhija. )hizo&renija )hizo&renija je )amadhi in&eriorne prirode kojom uglavnom dominira +amas ili iluzija. $soba mo,e ui u trans" halucinirati" uti glasove ili neke druge varljive ulne pojave kada tama prekrije um. ;ud ovek je apsorbovan u sopstvenoj &antaziji koju niko drugi ne vidi. Uzrok tome nisu samo aberacije u mozgu. $vakva stanja mogu ukljuiti psihike sposobnosti ili psihiku senzitivnost" ali su izvan kontrole osobe. $soba se mo,e povezati sa astralnim planom i izgubiti kontakt sa &izikom realnou. U tom sluaju" um postaje apsorbovan tupou ili prazninom" a ponekad i astralni entitet dolazi da bi se koristio umom. )vi teki mentalni poremeaji ukljuuju takvu posednutost uticajima ili entitetima" kada prestaje svesna kontrola uma. 2uhovni i neduhovni )amadhiji 1ogua je kombinacija vieg i ni,eg )amadhija. +o podrazumeva sna,na ili trajna mistina iskustva koja su pomeana sa egoizmom. $soba ima legitimno duboko iskustvo ali ga ego boji. $seamo da smo avatar" -sus 0rist ili neka druga velika sveta osoba" ili da 3og daje posebno otkrovenje kroz nas. /eki od verskih kultova koji su uzrokovali probleme u svetu su se temeljili na takvim mistinim iskustvima koja su verodostojna" ali meovite prirode. 3iti izlo,en osobi koja je u takvom meovitom )amadhiju mo,e biti vrlo uznemirujue" posebno za one naivne ili nepripremljene. Autentinost njihovog )amadhija doprinosi tome da osoba veruje njegovim zabludama ega. /i,i )amadhiji su usmereni spolja i temelje se na ,elji. Vii )amadhiji su proizvodi uma koji nadilazi ,elju. )redinji )amadhiji postoje u tom smislu da postoji ,elja ali mnogo suptilnije prirode" kakve se mogu do,iveti u astralnom putovanju gde nalazimo suptilne oblike u,ivanja u svetovima koji su izvan &izikog. +u tako%e spadaju )amadhiji jednousmerenog uma" ali mogu biti meovite prirode.
113
)amadhi i Prana )amadhi neke vrste se javlja kad god se um potpuno apsorbuje u Pranu ili ,ivotnu energiju i njene &unkcije. /ae vitalne &unkcije pokreu i vladaju umom. 7tavie" potrebna je dodatna Prana za odr,avanje uma" koji je veoma pokretljiv" u bilo kom stanju apsorpcije. Ako nemamo energije da &okusiramo um" on e odlutati. U )amadhiju um se apsorbuje u Pranu ili energiju do,ivljaja" to ostavlja sna,an peat na psihu. )amo ona mona iskustva u koja je ulo,eno dobar deo Prane" mogu vladati umom. U vezi toga" postoje tri vrste Prane ( )atvina" *ajastina i +amastina. +amastina Prana deluje u vreme sna" ukoenosti" kome ili kod dejstva droge ( )amadhi opinjenog uma. Um se apsorbuje u +amastinu Pranu i smiren je. 1e%utim problemi osobe na taj nain ostaju nereeni i samo ostaju pokriveni neznanjem. *ajastina Prana deluje tokom motorikih aktivnosti" kao to su jedenje" pijenje" izluivanje" seks" ili tokom bilo kog jakog napora kao to je tranje ili rad" i tokom ulnih radnji koje su neodoljive" kao to je iskustvo velikog zadovoljstva" bola" radosti" tuge" straha ili vezanosti. +o je )amadhi uznemirenog uma. Praninim iskustvima mahom dominira *ajas te tako svemone Pranine aktivnosti vre uticaj na nivo *ajastinog uma. )vaka vitalna Pranina! &unkcija ukljuuje barem privremeno apsorpciju uma" ak i jedenje ili vrenje nu,de. Aktivna Prana vlada umom radi obavljanja svojih &unkcija bez meanja od strane drugih aktivnosti. Um je suspendovan sve dok Prana ne postigne cilj svog delovanja. #ad god Prana obavlja vitalne &unkcije" um se mora staviti u stanje iekivanja za vreme dok se &unkcija ne obavi" ak i ako je u pitanju samo trenutak. #ad god Prana deluje" um donekle postaje apsorbovan. Posmatrajte na koji nain va um postaje internalizovan" barem zakratko" tokom jedenja ili bilo koje druge vitalne akcije. )atvina Prana deluje u stanjima nadahnua ( umetniko nadahnue" genijalnosti i svake vrste kreativnog uvida ili izuma" kako naunih tako i &ilozo&skih. $vakav oseaj inspiracije je sam po sebi neki vid Prane. $n proizlazi iz ulaganja nae ,ivotne energije u neki kreativan rad. 2o neke mere" )amadhi )atvine Prane se odvija tokom celokupnog naeg ulnog opa,anja" naroito gledanja i sluanja" zato jer um mora privremeno biti apsorbovan u )atvino stanje budnosti kako bi se percepcija desila. 1N%utim" ovakvi ulni )amadhiji traju samo kratko pa ostaju proputeni" osim ukoliko um ve nije vrlo suptilan i ist. .ogiki )amadhi isto tako zahtevaju posebnu energizaciju Prane da bi se uopte postigli" i nastaju kada se um i Prana svesno ujedine. -z tog razloga je PranaMama vrlo va,na u postizanju jogikog )amadhija. 3ez razvijanja uveane energije Prane" vrlo je teko postii ove jogike )amadhije. Prana i @hitta" vitalna sila i naa dublja svest" su povezani" kao to je bilo objanjeno u segmentu gde je bilo rei o @hitti. /e treba zaboraviti ulogu Prane u )amadhiju" bilo da je vie ili ni,e prirode. Psihoanaliza esto ne uspeva jer ne dose,e do nivoa Prane i @hitte ( podsvesni um u kojem su nae mentalne patnje smetene ( i Prane koja sve to odr,ava. $sloba%anje Prane izvan naeg psiholokog stanja nije samo neka intelektualna ve,ba. .edan od najboljih naina da to uinite je da praktikujete PranaMamu. #ada radimo PranaMamu" podsvest postaje energizovana i duboko ukorenjeni obrasci izlaze na povrinu. Ako svesno duboko diemo kroz ove emocionalne patnje" one automatski postaju oslobo%ene" ak i bez ispitivanja vanjskih okolnosti koje su ih izvorno izazvale. /a taj nain Prana mo,e da poslu,i za ienje nae dublje svesti i uvo%enje u via stanja apsorpcije. 7amadhi i Ajurvedski psihologiju Ajurvedska psihologija istra,uje ni,e ili iluzorne )amadhije i primenjuje svoje metode" od ishrane do meditacije" kako bi pomogla u otklanjanju njihovog uticaja na um. #ao stanja )amadhija" njihov uticaj na psihu mo,e biti vrlo velik i te,ak za uklanjanje. $pte pravilo je: )amo ako je vei )amadhi razvijen mogue je u potpunosti neutralisati uinke ni,eg )amadhija. U stvari" svaka prava duhovna praksa razvija vie duhovne! )amadhije radi ponitavanja ni,ih svetovnih! )amadhija i njihovih nusproizvoda. .ogijske prakse razvijaju vii oblik )amskari mentalnih tendencija! koristei se polo,ajima" ve,bama disanja" meditacijom i mantrama kako bi dostigli stanje svesti koje se temelji na ljubavi" miru i mudrosti. )amo vie ili )atvine )amskare mogu ponititi e&ekte onih ni,ih" *ajastinih i +amastinih )amskari. +o samo po sebi mo,e da poniti nae uobiajene tendencije sa njihovim brazdama ni,ih )amadhija koji se temelje na ,eljama" uznemirenjima i iluziji. /akon to se ove vie )amskare razviju" one nas uvode u duhovni ,ivot gde ak i njih mo,emo nadii" sve do stanja iste svesti.
114
1anji mentalni poremeaji obino sadr,e vezanost za ni,e )amadhije" kao to je ovisnost o seksu" alkoholu ili hrani. )ve dok osoba ne naui vii tip apsorpcije" )amskare ovih ni,ih )amadhija e vui um natrag ka njima i tako obnoviti njihovo ponaanje. 1e%utim" nije uvek mogue ljude prebaciti iz ni,ih )amadhija u vie. Ponekad je potrebno ii po &azama" razvijajui )amadhije pobu%enog uma kako bi ponitili one koji potiu od obmanutog uma" a zatim )amadhije imaginativnog uma kako bi ponitili one koji potiu od zavedenog uma. Poneki ni,i )amadhiji imaginativnog ili pobu%enog uma mogu koristiti u leenju. Ako emocionalno uznemirena osoba mo,e da razvije apsorpciju u neku korisnu aktivnost" to mo,e pomoi smirivanju uma. Ukoliko pacijenti prihvate nekeod programa aktivnih &izikih ve,bi razvijanje )amadhija pobu%enog uma!" i prona%u zadovoljstvo u tome" to e im pomoi u reavanju psihikih problema. )lino tome" ukoliko se zainteresuju za umetniku ekspresiju )amadhiji imaginativnog uma!" to e im jo dodatno pomoi. Pomaganje psihiki poremeenoj osobi u otkrivanju zdravijeg )amadhija je klju leenja. $vo je svrha ajurvedskih psiholokih terapija" naroito suptilnih senzornih terapija" upotrebi mantri i meditacije. 1oramo da nauimo na odgovarajua mesta kako bi se na um apsorbovao. +o bi trebalo da budu )atvini uticaji kako um ne bi ostao u neznanju i poremeen. 1oramo da nauimo da razvijemo vie )amadhije kako ne bi ostali zarobljeni u ni,im. 1oramo da nauimo da razvijemo unutranja stanja apsorpcije koja su trajna" kako na um ne bi ostao zarobljen u vanjskoj apsorpciji i osetio bol nakon to ona prestane. 7aEetak ossmostrukog puta Joge $sam udova joge odra,avaju proces pomou kojeg na um radi" koji mora biti orijentisan na pravi nain kako bi umirili um. :. Prvo" negujemo izvesne vrednosti drutvenog ponaanja koji odre%uju kako se odnosimo prema svetu Pama!. /ajva,nije je pitanje nasilja koje doputamo u naim ,ivotima ahimsa!" istinoljubivost" upotreba seksualne energije" posedovanje imetka i ono emu smo najvie privr,eni. )ve ovo kreira nau psiholoku atmos&eru. <. 2rugo" usko povezano s tim su pravila naeg linog ponaanja i ,ivotnog stila /iMama!. -mamo odre%eni nain delovanja u kojem smo pronali nae glavno zadovoljstvo. $rganizujemo na vanjski ,ivot na odre%eni nain. /a odre%eni nain gledamo na sebe i na to ko smo. Pratimo odre%enu disciplinu ili rutinu. /a odre%eni nain tra,imo pomo ili uslugu od drugih. $vo odre%uje to kako ,ivimo. /a primer" ako ,elite da zaradite novac vaa potraga za sreom mora ii u tom pravcu. 1orate adekvatno urediti svoj vanjski ,ivot u skladu s tim" eliminiui one stvari koje spreavaju ostvarivanje bogatstva. +o vam daje odre%eni identitet ili oseaj sebe. +o stvara disciplinu" kao to je rad u poslovnom svetu. +ako%e morate imati pomo onih koji vam mogu dati ono to tra,ite" poput onih koji su na monim pozicijama. 7to god da odluimo da inimo" ak i kada je u pitanju potraga za sreom" stvorie izvesne vrednosti i disciplinu. 1oramo se odrei neega zarad neeg drugog. 9ivot uvek znai izbor a delovanje uvek podrazumeva neku metodologiju za postizanje ciljeva koje smo odabrali. $va osnovna orijentacija ,ivotnog stila ini osnovu nae psihologije. Pogrene vrednosti i pogrena praksa koja odatle proizilazi stvara psihike smetnje. Ponekad je vrednost pogrena" kada hoemo npr. da povredimo druge. Ponekad je pristup pogrean kada" tra,ei ljubav stupamo u kontakt s onima koji nas iskoritavaju. Pogrena ,ivotna orijentacija potie um da se otvori ka &aktorima pometnje i tuge. -pak" bez obzira na vrstu delovanja koju odaberemo potrebna je neka osnovna orijentacija nae energije" poev od zapoinjanja putovanja pa do planiranja karijere. =. +ree" na temelju nae ,ivotne orijentacije" posedujemo nain kretanja koji odr,ava telo u odre%enom polo,aju. Potraga za seksualnim zadovoljstvom nas tera da koristimo telo na jedan nain" te,nja za atletskim izgledom na neki drugi nain" i tako dalje. $dre%eni nain usmeravanja tela uveava stres i napetost" izaziva iznurenost ili bolest" ili na druge naine doprinose psiholokoj patnji. >. ?etvrto" imamo speci&ian nain upotrebe nae vitalne energije Pranayama!. 7to god da odluimo da delamo to e usmeriti nau Pranu ka datom cilju. 7to god da radimo" investiramo nau vitalnost u tu aktivnost" to zauzvrat oblikuje nau vitalnost. #ada te,imo umetnosti" sportu" poslu ili duhovnosti" svaka od ovih stvari e proizvesti izvesno usmerenje vitalne sile. 4. Peto" imamo nain da usmerimo na um i ula Pratyahara!. U svakom trenutku postoji bezbroj ulnih
115
impresija koje dolaze u na um i moramo odabrati nekoliko na temelju odabira koji smo nainili naim ponaanjem. 3ilo da se radi o gledanju televizije" rada u naoj kancelariji" ili o hodanju ulicom" povlaimo se od nekih senzacija kako bi se &okusirali na neke druge. Ukoliko su senzacije na koje se &okusiramo nezdrave *ajastine i +amastine!" um mora postati zaga%en u procesu. Q. 7esto" moramo usmeriti nau pa,nju u odre%enom smeru (harana!. $no to odluimo da inimo u ,ivotu stvara odre%eni &okus pa,nje. +o ne samo da eliminie druge objekte iz nae pa,nje" ve nas koncentrie na izabrani objekt. Ako je taj objekt ili cilj nezdrav" naa mentalna energija e biti koncentrisana na bolan nain. V. )edmo" postoje stvari koje duboko re&lektujemo (hyana! J najtrajniji objekti naih misli. Uvek razmiljamo o neemu. /ae misli kru,e oko ciljeva za kojima tragamo" i oko naih osnovnih u,itaka" postignua i ostvarenja. Ako su glavni objekti o kojima razmiljamo uznemirujui" ogranieni ili kon&uzni" mentalno polje e tako%e biti zamueno. W. $smo" moramo apsorbovati na um u one stvari koje nam najvie trebaju. +o e se dogoditi na samom vrhuncu iskustva $amadhi! koje dolazi na kraju nae potrage. ?ak je i dostizanje ugodnih ciljeva" poput seksa ili hrane" vrhunac odre%enih vrednosti i discipline i uvek zahteva izvestan napor. -sto va,i i za ostale ciljeve u ,ivotu. 1e%utim" ako je objekt kojeg tra,imo dotaknut linom ,udnjom" naa e apsorpcija njime biti prolazna i ostavie oseaj praznine" ma koliko da je sam trenutak apsorpcije bio ispunjen sreom. .oga je nain kada ovaj proces vrimo svesno" gde postajemo apsorbovani u 3oga ili nau pravu prirodu. Psiholoke smetnje nastaju kada ovo sve radimo pogreno ili nesvesno" gde postajemo apsorbovani u pogrene uticaje koje uzrokuju da izgubimo mo nad sopstvenom sveu gubimo na unutranji mir!. /akon to shvatimo taj proces" vie neemo tra,iti stvari koje nam donose patnju. +o zahteva potpuno razumevanje nae svesti i naina kako ona radi. 3ez razumevanja i primene uzvienih naela .oge i Ajurvede" ne mo,emo to uiniti. 9elim vam da nastavite brzo i bez prepreka na tom velikom putu besmrtnog ,ivotaO
116
D,DA#A*
/aredne tabele ne samo da predstavljaju sa,etak nae psiho&izike prirode i njenog mesta u velikom svesnom svemiru" ve pru,aju uvid u jo dublje znanje. +eme koje su ovde obuhvaene su: tri vrste tela" pet omotaa" sedam nivoa svemira" sedam akri" pet vrsta Prana" tabela &unkcija uma @hitta! i dijagram kosmike evolucije. #A'23A A #ri vrste tela /ae pravo ja" ija je priroda ista )vest" je prekriveno sa tri vrste tela ili odela. )amo je grubo ili &iziko telo" telo u klasinom smislu te rei. )uptilno astralno! telo je sainjeno od impresija izvedenih od uma i ula. #auzalno telo je sainjeno od naih najdukorenjenijih tendencija" i obitava u tri gune: )attva" *ajas i +amas. Unutranje .astvo je etvrti &aktor koji nadilazi sva tri tela. #elo grubo &iziko! suptilno astralno! kauzalno transcendentno .astvo ista svest! 7astav grubi elementi dobiveni iz hrane suptilni elementi dobiveni iz impresija kauzalni elementi dobiveni iz guna nemodi&ikovano svest 7tanje budno snovi dubok san transcendentno turija! )ostojanje &iziko astralno kauzalno" svet ideja neispoljeno apsolut ;una tamas rajas satva gune
8iziko telo &unkcionie u budnom stanju u kojem ,ivimo u svetu &izikih objekata" svaki sa svojim speci&inim oblikom i polo,ajem u prostoru i vremenu. 2a bi ovo telo postojalo" moramo jesti i unositi grube elemente koji ga sainjavaju. Astralno telo &unkcionie tokom sna i za vreme nadahnutih misli" u kojem ,ivimo unutar sveta vlastitih impresija. Pre e biti da ono de&inie vreme i prostor" nego to oni njega de&iniu. $dr,ava se zahvaljujui impresijama i suptilnim elementima" koji su njegova hrana. /jime dominira emocionalni ili senzualni um 1anas!. #auzalno telo &unkcionie tokom dubokog sna i duboke meditacije" kada obitavamo u vlastitoj svesti bez upliva vanjskih objekata" bilo opa,ajnih ili imaginarnih. $no nije locirano kao oblik ili impresija u prostoru i vremenu" ve postoji u vidu ideje koja kreira vreme i prostor shodno njegovim kvalitetama. $dr,ava se putem misli" kauzalnih elemenata" koji su njegova hrana. /jime dominira naa dublja svest @hitta!. /ae pravo .astvo i besmrtno bie transcendira sva tri tela i stanja svesti. )amo u njemu poiva nae oslobo%enje od vremena i prostora" ro%enja i smrti.
#ri tela i psiholo ki poreme!aji 1oramo utvrditi nivo nae prirode odakle potiu nai psiholoki problemi kako bi ih pravilno leili. Ako je njihov uzrok &iziki" kao to je kriva dijeta" to se mora leiti na tom nivou. Ako je uzrok astralni" kao to su krive impresije" ove impresije se moraju promeniti za poboljanje stanja. Ako je uzrok kauzalni" kao to je duboko ukorenjeni *ajas i +amas u dui" to je teko ispraviti i uzroci toga mogu ii iz prolo,ivotne karme. 8iziki i astralni pristup leenju mo,e samo posredno pomoi. +eko je dosegnuti kauzalni nivo direktno jer to zahteva kontrolu ni,ih tela i sposobnost za meditiranje. 8aktori &izikih bolesti" kao to je loa hrane ili voda" utiu na astralno telo posredno shodno impresijama koje odatle nastanu. -sto tako" impresije u astralnom telu utiu na uzrono telo posredno shodno njihovim gunama. )va tri tela su ukljuena na neki nain" bez obzira na njihovo stanje. U pogledu leenja" na &iziki svet se mo,e menjati izmenom predmeta koji nas okru,uju" a naroito onih koje gutamo hrana" voda i vazduh!. /a astralni svet se mo,e menjati promenom naih utisaka i ideja. /a kauzalni svet se mo,e menjati promenom naih najdubljih uverenja i ,elja ili guna do kojih dr,imo!.
117
#A'23A ' )et omotaa i um +ri tela ine pet omotaa ili slojeva materije" od grubih &izikih do kauzalnih. 7loj @hitta )vest ili unutranji um! 3uddhi inteligencija! 1anas Vanjski um! Prana Vitalna sile! 8iziki ,mota 3la,enstvo" AnandamaMa kosha inteligencija" VijnanamaMa kosha senzorni" 1anomaMa kosha vitalni" PranamaMa kosha hrana" AnamaMa kosha 0unkcija ljubav ili duhovna aspiracija rezon ili razluivanje prikupljanje ulnih podataka animira &iziko i astralno telo omoguava utelovljenje 7astav )amskare otisak guna iz tanmatri! mentalne aktivnosti Vritti! impresije tanmatra! pet Prana pet Alemenata
+ri tela ine pet omotaa. Praniki omota posreduje izme%u &izikog i astralnog tela" a omota inteligencije posreduje izme%u astralnog i kauzalnog. +ri glavne &unkcije uma @hitta" 3uddhi i 1anas! ine tri najsuptilnija omotaa. Polje naeg jezgra svesti ini omota bla,enstva AnandamaMa #osha! u kojem uvamo nau dublju radost i tugu" nau karmu i samskare koji su utisnuti u gune. )vest je bla,enstvo" u kojem dominira ljubav ili ,elja" i uvek je u potrazi za sreom i radou. $na upravlja stanjem dubokog sna u kojem sve mani&estovane misli i utisci nestaju i u kojem do,ivljavamo mir i radost. Polje inteligencije ini plat inteligencije" u kojem uvamo nae dublje znanje" procene i diskriminaciju istine. $vo nam ili omoguava uvid u omota bla,enstva" ako je naa mudrost duhovna" ili ga zatvara za nas" ukoliko se nae znanje tie samo vanjskog sveta. $vo je mesto gde se odvija veina nae mentalne aktivnosti vrittiji!" naroito onih koji se odnose na utvr%ivanje istine i stvarnosti. Polje uma ini mentalni omota" u kojem uvamo razne nae impresije" kako ulne tako i mentalne. $vo nam omoguava ili pristup omotau inteligencije" ukoliko ih razumemo i svarimo" ili je za nas zatvoren" ukoliko smo preplavljeni vanjskim u,icima. /i,i +amastini! aspekt PranamaMa koshe postaje &izika Prana" njegov vii *ajastian! aspekt postaje suptilna Prana i emocije um i ula! te sainjava emocionalno telo. )lino tome" omota inteligencije ima dualnu prirodu. /jegova ni,a *ajastina! &unkcija je intelekt" ili misli usmerene ka vanjskome svetu" koje deluju zajedno s ulima i delom astralnog tela. /jegova via )atvina! &unkcija je prava inteligencija" ili diskriminacija usmerena ka venom delu kauzalnog tela" i nadilazi ula. #A'23A 8 7edam nivoa svemira )vemir je organski entitet ili #osmika $soba nastala kosmikom inteligencijom i sainjena je iz razliitih slojeva ( od istog 3ia do grube &izike materije. Pet omotaa se odnose na prvih pet nivoa svemira. :. <. =. >. 4. Q. V. 1A+A*-.A A/A*C-.A A1$@-.A -/+A;-CA/@-.A 3;A9A/)+V$ )VA)+ 3-FA ( ( ( ( ( ( ( Anna Prana 1anas Vijnana Ananda @hit )at
3ie i svest" zadnja dva" nemaju omotae jer su izvan svake mani&estacije. $ni su temeljna stvarnost i pozadina ostalih naela" koji se mogu posmatrati kao niz koncentrinih krugova" sa &izikim u centru kao naograniavajuim &aktorom. $ni sainjavaju sedam svetova" loka ili ravni postojanja.
118
Ananda" 3la,enstvo" je dualne prirode" sa svojim viim aspektom koji je izvan mani&estacije i njegovim ni,im aspektom koji je izvor mani&estacije. 'ajedno s ostala dva via principa" &ormira )at(chit(ananda" 3ie()vest( 3la,enstvo" odnosno trostruku transcendentnu stvarnost 3rahmana ili Atmana" Apsoluta ili .astva. #A'23A D 7edam akri ?akre su polja energije u suptilnom telu i upravljaju suptilnim elementima" ulnim organima i organima za delovanje. $ni poseduju odgovarajua polja energije u &izikom telu" nervne pleksuse" koji na slian nain reguliu grube elemente" &izike ulne organe i organe za delovanje. +endencija /eN Age misli je da zameni vanjske ili &izike &unkcije akri sa njihovim unutranjim ili duhovnim &unkcijama" koje su sasvim drugaije i koje se mani&estuju samo tokom napredne meditacije.
2lement )vest Um Ater Vazduh Vatra Voda 'emlja
3okacija Clava +ree oko Crlo )rce Pupak )eks #oren
>ulni kvalitet #auzalni zvuk )uptilni zvuk 'vuk 2odir Vid Ukus 1iris
>ulni organ #auzalni sluh i )uptilni sluh i Ui #o,a $i .ezik /os
$otoriki organ govor govor $rgan govora J glas *uke )topala *eproduktivni organi $rgani za izluivanje
*astrojstvo unutar uma se odra,ava disharmonijom navedenih akri i njihovih &unkcija" uz nesposobnost viih &unkcija akri da se mani&estuju. Pet ni,ih akri u svojim vanjskim &unkcijama se odnose na &izike ulne i motorne organe. U svojim pojaanim ili duhovnim &unkcijama oni pokreu suptilne ulne i motorne organe na koje se odnose" dajui nam iskustvo suptilnih svetova i viih stanja svesti. Psiholoki problemi se tiu odgovarajuih akri i oni deprimiraju njihove &unkcije. /edostatak kontrole ulnih organa spreava njihove odgovarajue akre da se otvore a njihove &unkcije ini slabima ili poremeenima. /a primer" viak seksualne aktivnosti slabi vodenu akru i spreava njeno otvaranje" dok veliki strah oteuje zemljanu korenu! akru. #ontrola ula uvlai energiju svesti unutra i poma,e razvoju njenih viih potencijala. Uloga treeg oka je presudna u tom pogledu jer se kroz njega ula koncentriu i usmeravaju ka unutra. Ajurvedska psihologija uravnote,uje Vata" Pitta i #apha principe u telu i poveava )attvu u umu" harmonizujui &unkcije ni,ih akri i pravei temelj za otvaranje njihovih viih potencijala. +ejas poma,e otvaranju ni,ih akri i predstavlja #undalini. $jas poma,e kod otvaranja viih akri u predelu glave i treeg oka. Prana omoguava sranoj vazdunoj! akri da se otvori. #ontrola 1anasa daje kontrolu nad ni,ih pet akri. *azvoj 3uddhi omoguuje razvoj treeg oka. ?ienje @hitte otvara krunsku akru i dublje duhovno srce. *astakanje ega Ahamkara! je klju procesa zato jer ego gradi energetske konstrukcije koje spreavaju pravilan rad akri.
119
#A'23A 2 )et vrsta )rane i um Prana se deli na pet vrsta" zavisno od njenog kretanja i &unkcija. )rana VMana VaMu J di&uzna vitalna sila Udana VaMu J uzlazna vitalna sila Prana VaMu J vitalna sila ije je kretanje ka unutra )amana VaMu J uravnote,avajua vitalna sila Apana VaMu J vitalna sila koja se kree nani,e 1i+ika lokacija srce i udovi" pro,ima celo telo vrat" gornji deo grudi srce i mozak pupak ispod pupka telesne 1unkcije pokret i cirkulacija govor" izdisanje" rast gutanje" udisanje" ulno opa,anje probava i metabolizam" homeostaza eliminacija" reprodukcija" imunitet suptilne 1unkcije mentalna cirkulaciju i irenje aspiracija" entuzijazam" trud" mentalni rast mentalna energizacija i receptivnost mentalna probava i homeostaza mentalna eliminacija i imunitet
$vih pet Prana su diverziteti elementa vazduha" njegovog suptilnog duplikata tanmatra ili ulnog kvaliteta dodira! i gune *ajasa. Pet Prana su zajednike za sve elemente" organe" koshe i &unkcije uma. $ne slu,e za energizaciju i povezivanje naih aktivnosti na svim nivoma. Prana donosi energizaciju. )amana osigurava hranjenje. Apana je odgovorna za eliminaciju. VMana upravlja cirkulacijom. Udana odgovorna za trud i radnu sposobnost. /a primer" na &izikom nivou" Prana je odgovorna za jedenje hrane" )amana za njeno varenje" VMana raznosi hranljive materije do svih tkiva" Apana eliminie otpatke od hrane" a Udana nam omoguava da koristimo energiju dobijenu iz hrane za &iziki rad. /a nivou uma" Prana je odgovorna za unos impresija i ideje" )amana ih vari" VMana prenosi ove in&ormacije" Apana uklanja otpadni materijal negativne misli i emocije!" a Udana nam omoguava da vrimo pozitivan mentalni rad i napor. /a optem nivou" Prana energizuje sve koshe, )amana podupire njihov odnos" povezanost i ravnote,u" Apana donosi energiju niz koshe nani,e od suptilih do grubih!" Udana podi,e energiju uz koshe od grubih do suptilnih! a VMana obezbe%uje cirkulaciju kroz svih pet koshi i odgovorna je za njihovo raslojavanje.
)siholo ki poreme!aji i )rane Psiholoki poremeaji su izazvani neravnote,om Prane ili energije koja upravlja umom. Prvo" Prana ili energizacija biva ometena usled prikupljanja loih impresija" emocija ili misli. 2rugo" )amana ili probava postaje neuravnote,ena loim prijemom i slabom diskriminacijom. +ada preostale tri vrste Prana postaju uznemirene. Apana uzrokuje poveanje otpadnih materijala u umu. VMana ili cirkulacija je oslabljena" uzrokujui stagnaciju u naoj dubljoj svesti. Udana ili naa pozitivna volja je oslabljena" te nismo u stanju da nainimo napore da promenimo ili poboljamo nae stanje. Prana VaMu je naa sposobnost da apsorbujemo pozitivne utiske i misli" kao i sposobnost ,ivotne sile da odr,ava nau ravnote,u. Uznemirena" spreava nas da unesemo pozitivne impresije i remeti celokupnu nau ravnote,u. $va vodea Prana je povezana sa Agnijem ili principom vatre te zajedno vitalizuju um i ula. Apana VaMu je naa sposobnost da odbacimo negativnost" silu gravitacije u umu. #ada je njena &unkcija poremeena" postajemo depresivni ili preuzimamo energije stagnacije i propadanja. 1ogu nastati razni poremeaji donjih tokova ,ivotne energije. )amana VaMu" uravnote,avajua ,ivotna energija" je slaba kada su duevni mir i sklad ometeni. 8iziki gledano" ovo remeti probavni sistem i smanjuje apsorpciju" omoguavajui gomilanje toksina. $vo uzrokuje psiholoke blokade i vezanosti" kao i strah od samoe. +eki psiholoki problemi mogu izazvati ozbiljne poremeaje )amana VaMua" sa poremeajem nervnog sistema i dugotrajnom duevnom neravnote,om.
120
VMana VaMu je ekspanzivan deo ,ivotne energije" odgovoran za kretanje usmereno ka spolja i aktivnost. +o nas ini sretnima" neovisnima i ekspanzivnima. Poremeena" uzrokuje podrhtavanje tela ili nemir uma. U umu stvara otu%enje i izolaciju i spreava nas da budemo zajedno s drugim ljudima. Udana VaMu je na uzlazni entuzijazam" volja i motivacija. ?ini da budemo ushieni" ponosni ili oduevljeni. 2epresija je ini slabom. #ada smo depresivni" naa energija se ne mo,e kretati gore ve ponire. /emogunost govora ili izra,avanja ukazuje da je Udana VaMu slaba. *azni poremeaji gornjih tokova ,ivotne sile se mogu pojaviti" kao to su kaalj ili nekontrolisani govor kada je ova Prana poremeena. #ada je prekomerna" ini da budemo zaludni" nadmeni i netolerantni. $vih pet vrsta Prana spadaju me%u najpro&injenije aspekte ajurvedske misli. $vde smo ih se samo dotakli" ali njihovu ulogu ne smemo podcenjivati. 'ahtevaju posebnu pa,nju.
121
#A'23A 0 0unkcije uma Jastvo ili Du a Alement Cuna $mota 8unkcije ?ulo )tanje svesti Vremenski aspekt Prirodno carstvo Priroda 7vesnost Alement Cuna $mota 8unkcije ?ulo Vremenski aspekt )tanje svesti Prirodno carstvo Priroda Inteligencija Alement Cuna $mota 8unkcije ?ulo Vremenski aspekt )tanje svesti Prirodno carstvo Priroda %m Alement Cuna $mota 8unkcije ?ulo Vremenski aspekt )tanje svesti Prirodno carstvo Priroda 2go Alement Cuna $mota 8unkcije ?ulo Vremenski aspekt )tanje svesti Prirodno carstvo Priroda ( ( ( ( ( ( ( ( ( ( ( ( ( ( ( ( ( ( ( ( ( ( ( ( ( ( ( ( ( ( ( ( ( ( ( ( ( ( ( ( ( ( ( ( ( Jivatman Aterini aspekt suptilnog vazduha i etra /eispoljeno stanje Cuna 3la,enstvo" omota u potpunosti aktiviran )amosvest )amospoznaja Probu%eno Vena sadanjost .ogi ili mudrac ?isto znanje 8hitta Vazduni aspekt suptilnog vazduha i etra -zvor guna 3la,enstvo" omota uopteno 1emorija" spavanje" )amadhi -nstinkt D intuicija Prolost 2ubok san 3iljke ni,e!" 3og ili an%eo vie! ;jubav" ,elja 'uddhi Vatreni aspekt suptilnog vazduha i etra )attva $mota inteligencije Percepcija" razum" odlunost $rgani ula" naroito organ sluha )adanjost 3udno ?ovek 1udrac" kada je potpuno aktiviran! 'nanje" vie i ni,e $anas Vodeni aspekt suptilnog vazduha i etra *ajas $mota uma $seanje" volja" imaginacija $rgani za delovanje" naroito ruke 3udunost )novi 9ivotinja Akcija Ahamkara 'emljani aspekt suptilnog vazduha i etra +amas 8iziko telo )amova,nost" vlasnitvo .a ili ego Prolost 2ubok san Alementali /eznanje
122

Ajurveda I Um

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ajurveda I Um

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

www.vedskaakademija.

#A'23A 4A ,D526I(ANJ2 *,N7#I#%8IJ2:

)rana" #ejas i ,jas

1D. Duhovne terapije

2lement )vest Um Ater Vazduh Vatra Voda 'emlja

3okacija Clava +ree oko Crlo )rce Pupak )eks #oren

>ulni organ #auzalni sluh i )uptilni sluh i Ui #o,a $i .ezik /os

You might also like