града – првом самосталном изложбом у Чачку која јеодржана 1924. године. Владимир Костић Костин, познатикњижевник и сликар, био је учитељ цртања у Чачку од1926. до 1932. године, а Јован Кешански предаје цртање од1932. до 1934. године. У периоду од 1934. до 1949. годинепрофесор цртања био је Живан Вулић. Захваљујућисвом педагошком раду и способностима успео је да својуљубав према уметности и сликарству пренесе ђацима одкојих ће касније многи постати значајна имена српске и југословенске уметности (Божидар Продановић, БогићРисимовић Рисим, Оскар Бербeља, Радомир Станић,Божо Стојановић и многи други). Живан Вулић је првесликарске поуке добио у атељеу Николе Милојевића,а затим је отпочео школовање у Уметничкој школи уБеограду, где је дипломирао 1932. године код професораЉубе Ивановића и Бете Вукановић. Захваљујући њему, уЧачку започиње активна изложбена делатност што самград, пред почетак II светског рата, сврстава међу реткеварошице са активним ликовним животом.У новој генерацији Чачана, у току последњихдеценија XX века, Гимназија није више једини центарликовног образовања, али наставља традицију предавача– академских сликара. После Светислава Жорића иПрвослава Ђорђевића, у школи раде Миливоје МињаМарић, Лепосава Милошевић-Сибиновић и БосиљкаШипка. Деведесетих година XX века ликовну културупредавала је професорка Љубица Радуловић, а сада точине професори који су историчари уметности - СнежанаБиорац, Оливера Гавриловић и Ангелина Мирковић.Растко Кукић и Ненад Марић били су ученициЉубице Радуловић а ученици Снежане Биорац су: ИванРадовић, Драга Јовановић, Предраг Тешић, АлександраЋосић, Ивана Радовановић, Матија Вујовић, ИванаБојовић, Владимир Чкоњевић и Биљана Плазинић.Гимназија у Чачку дала је многе даровите ученике којису се афирмисали својим радом, а чије домете можемо дапратимо кроз рад Уметничке галерије „Надежда Петровић”и Дома културе. Ова изложба не тежи вредновањупојединих дела, нити је то могуће без озбиљнијег научногистраживања, већ се њом представљају бивши професории ђаци – ликовни ствараоци, чија је улога веома битна устварању једне значајне ликовне средине која изграђенимликовним укусом уме да прати и вреднује савременазбивања у ликовном животу код нас.Оливера Гавриловић, професорЈедним од чланова Хатишерифа из 1830. године одо-брено је оснивање школа у Србији. Чачанска Гимназијапочела је са радом већ 1837. године, а њена данашњазграда, која је представљала најлепшу грађевину утадашњем Чачку, прве ученике примила је 1927. године.Временом је наш град постао васпитно-образовницентар и незаобилазни чинилац у културном развојуовог простора. Гимназија и њени наставници имали супресудну улогу у формирању културне свести у чачанскојсредини, а самим тим су (из)вршили и значајан утицај наразвој ликовног стваралаштва.Ове године Гимназија обележава 170 година радаи постојања и та значајна годишњица употпуњена јеизложбом ликовних радова бивших ученика и про-фесора, чија је улога у стварању овдашње ликовнесредине неоспорна, а из које су касније потекли многипознати уметници. Долазак првих учитеља цртања уЧачак, односно Гимназију, може се сматрати правимпочетком развоја ликовног стваралаштва овог краја,чија се традиција до тада углавном сводила на сакралну уметност. Многи од њих су школовани у уметничкимшколама у иностранству или су долазили из срединаван Србије, па су, поред основних ликовних вештина, ученицима могли да пренесу и шира схватања уметностии духовног живота.Димитрије Мита Петровић започео је своју каријерукао први привремени учитељ цртања и лепог писања учачанској Гиманазији још далеке 1869. године. У Чачкусе упознао и венчао са учитељицом Милевом Зорић, ату је рођено и њихово прво дете - Надежда Петровић -велика српска сликарка која је храбро ишла испред свогвремена и у многоме допринела развоју наше културе и уметности. По годину дана на месту привременог учитељасликања и лепог писања радили су Јован Башић, СтеванНикшић Лала, Димитрије Петковић и Петар Недељковић.Током последње деценије XIX века учитељ цртања био јеНикола Зега, који је ту дужност обављао девет година. Нацртежима је овековечио, углавном карикатурално, својесуграђане и живот овог краја – градске занате и призореса села. Након боравка у Чачку, 1891. године постављен је на место илустратора и помоћника управника, акасније и управника тек основаног Етнографског музеја у Београду. Након Јована Коњарека и Карла Маћејке,за учитеља цртања и краснописа постављен је ПетарЛазаревић (од 1919. до 1926. године). Његов долазакповезује се са значајним моментом за ликовни живот
Leave a Comment