Gnu (lat. Connochaetes; afrikaans: wildebeest, tj.

divlja stoka) je rod velikih antilopa koji ukljuuje dvije vrste koje obje ive u Africi: crni nu (Connochaetes gnou) i plavi nu (Connochaetes taurinus). !nu je visok od ","# do ",$ %etra u visini ra%ena i %oe teiti od "#& do '#& kilo ra%a. (aseljavaju ravnice i retke )u%e u ju o*apadnoj Africi, severno do *apadne +an*anije. !nuovi su najbrojnije velike ivotinje, i po broju jedinki i bio%asi, u ,stonoj Africi-. !nu %oe da ivi i vi)e od '& odina. ,%e %u je nastalo ono%atopejo% lasanja nua, koje su .otentoti i* ovarali gnou, a latinski na*iv dola*i od rkih rei konnos (brada) i khaite (lepr)ave dlake).

/lika ". !nu

Ponaanje vezano za ishranu

0reteito se hrane travo%, a se*onska karakteristika afrikih savana ih prisiljava da se sele toko% odine. !lavna seoba je u %aju kada vi)e od %ilion ivotinja napu)ta livade i odla*i u )u%e. /vake odine u %aju i junu velika krda gnuova i *ebra se uputi od sredi)njih ravnica /eren etija pre%a *apadni% veliki% trajni% lokva%a vode. +o je

najve1a seoba sisara na svetu, koju esto *ovu 2eseto svetsko udo prirode. 3 nove%bru, s prvi% ki)a%a, vra1aju se u ravnice. 4enke nua se tele leti u ravnica%a. +ele %oe da hoda od%ah nekoliko %inuta posle ro5enja, a posle nekoliko dana %oe da prati krdo. 0osle telenja poinje se*ona parenja. 2o%inantni %ujaci brane teritoriju koju su obeleili bale o% i fero%oni%a proi*vedeni%a u %irisni% le*da%a u kopiti%a. 0odinjeni %ujaci for%iraju krda sa%aca. !nu je vaan deo ekosiste%a savana. (jihova bale a 5ubri *e%lji)te, a njihova ispa)a i aenje kopita%a potie novi rast trave. +ako5e su i vaan plen *a %no e rabljivice kao )to su lavovi, hijene i krokodili. 3 6i%babveu se nu nala*i u nii% predeli%a, na severoistoku, ju u i ju o*apadu sredi)nje visoravni. (isu prisutni u dolini 6a%be*ija, najverovatnije *bo 7e8ce %uva. /paktakularne koncentracije nuova se %o u videti u nacionalno% parku .9an e na stepa%a ( a%o toko% ki)no ra*doblja.

Fizioloka osnova ponaanja

/lika '. !ra5a eluca preivara

4eludac preivara se sastoji od etiri ko%ore: burag, mreavac, listavac i sirite. 3 bura u i siri)tu preivara nala*e se %ilioni %ikroor ani*a%a koji po%au pri varenju hrane. 3 usti%a se vakanje% vr)i usitnjavanje delova hrane, i%e se pove1ava povr)ina na koju 1e dalje delovati %ikroor ani*%i i njihovi en*i%i. 0riliko% vakanja dola*i do luenja pljuvanih le*da koje produkuju veliku koliinu pljuvake. 3 *avisnosti od ishrane, ve1i preivari proi*vode od $& do "#& litara pljuvake na dan.

'

,* usta hrana pute% jednjaka dola*i do bura a i %reavca for%iranja dva sloja %aterijala. /loj krupnije

de dola*i do

%aterijala se sabija i periodini%

kontrakcija%a bura a vra1a u usnu duplju na preivanje nakon e a se ponovo uta. /loj usitnjeno %aterijala prola*i kro* proces %ikrobiolo)ke fer%entacije kojo% se vlakna, posebno celulo*a i he%icelulo*a ra*lau na %asne kiseline koje su pri%arni i*vor ener ije *a preivare. 3 bura u nastaje velika koliina visokoener etski %etan. :ura u listavac. <istavac je karakteristian po veliko% broju listastih renjeva, koji obe*be5uju veliku apsorpcionu povr)inu (oko $ do # %=). 3 nje%u se vr)i apsorpcija vode, %asnih kiselina, fosfora i natriju%a. /iri)te je le*dani deo eluca. 3 nje%u dola*i do sekrecije hlorovodonine kiseline i en*i%a koji slue *a varenje proteina i u ljenih hidrata. ,* eluca deli%ino svarena hrana dola*i do tanko creva, de se %e)a sa ui, pankreasni% soko% i crevni% soko%. 2ola*i do varenja preostalih u ljenih hidrata, proteina i %asti, kao i do apsorpcije istih, *ajedno sa %ineralni% %aterija%a. (akon tanko , hrana prela*i u debelo crevo, de se vr)i resorpcija vode i for%iranje i*%eta. asova, %e5u koji%a i i %reavac su u osnovi jedan deo, ali sa ra*liiti%

funkcija%a. ;reavac odre5uje da li sadraj treba da bude vra1en na preivanje ili urnut

>

Literatura

http:??hr.9ikipedia.or ?9iki?!nu sr.9ikipedia.or ?sr?@ABCDEFGHA:IJKELG 999.%ore9ords.co%?starts89ith?gnuovi/ 999.*oo8osijek.hr?*ivotinjski8svijet? nu.ht%l