Paulovnija vodi poreklo iz jugoistone Kine, deo juzno od reke Jangcekjang ime je dobila po Ani Pavlovni (179 !

1"# $, k%erki ruskoga cara Pavla & poznata je i po nazivima princezino drvo, carsko drvo, a u Japanu pod nazivom kiri' Pripada porodica Scrophulariaceae' &ako je originalno ima Palovnia u svetu je poznatija kao Paulo(nia a kod nas je pri)va%en naziv paulovnija' PAULOVNIJA ( PAULOWNIA ) , zato? Brzina ra ta *nogi strunjaci svrstavaju Paulovniju u najbr+e rastu%e drvo na svetu pa se tako esto i spominje da je ona ,ormula jedan u brzini rasta u odnosu na druge' -ekivani rast u prvoj godini je .!# metara' /a 0!. godie dosti+e visinu od 11!10 metara, a za #!7 godina dosti+e visinu 01m i .1!21cm prenika u visini grudi ( visina od 1.1cm en'd'b')'$ ' Nare!na ta"ela pore!i, po "rzini ra ta, # $r ta "rzo ra tu%ih !r$e%a na planeti& 3rsta Paulovnija (Paulo'nia pp) 7ibridna vrba (Sali( pp h)"ri!) 8rna topola (Populu ni*ra) 7ibridna topola,istona topola(Populu !eltoi!e ) 9eksa5ki crveni )rast(+uercu te(ana+uercu nuttalli) 0 6 0, m 8rveni eukaliptus(,ucal)ptu Pol)anthe-o ) :alosna vrba (Sali( "a"ulonica) # 6 9m 11 6 1 m 4odi5nji prirast .6 m 3isina trogodi5njeg drveta 11, 6 1 , m 7, 6 10 m 9 6 10 m 9 6 10 m *aksimalna visina zrelog drveta 1 !01 m 1 60 m 01 6 0 m 01 6 .1m

1,2 6 2 m 0, 6 ., m 0, 6 ., m

0 6 0, m

7, 6 9 m

1 6 01 m

1, 6 0, m

2, 6 9 m

1 6 01 m

,ner*et .a e/i.a no t

;rvo je za .1< lak5e od bilo kojeg drugog drveta za gra=u , boje meda , brzo se su5i na spolja5njoj temperaturi, dobro se boji' > industriji je poznata i kao ? drvo od aluminijuma? zbog svoje vrstine i otpornosti na savijanje i uvijanje' @nergetski je jednako najboljem uglju' Kilogram suve mase drveta daje 2'711 kilo kalorija, a recimo )rasta 0'#11 kilo kalorija' >galj ostavlja i do . < 5ljake, a Paulovnija do <'

Na-ena 0 ;rvo za ogrev ! Paulovnija se gaji u enrgetske svr)e, i tada se sadi na 2m0 (0A0m$, a see svake . godine' Pelet 1 koji se koristi kao gorivo za kotlove za grejanje, se dobija od drveta' Je,tina biomasa se dobija jer paulovnija ne za)teva ponovnu sadnju' &z panja nova stabljika raste jo5 br+e jer je korenov sistem razvijen' Btablo se mo+e se%i bilo kada' ;rvo za gradju ! Paulovnija se mo+e gajiti i radi dobijanja drvne gra=e i tada je jednoj biljci potrebno 1#m0 (2A2m$' Bee se nakon 7!" godina' Birovina za biomasu ! /a)valjuju%i brzom rastu za kratko vreme se mo+e dobiti velika koliina biomase' &skori5%ava se stablo i lisna masa' Ciomasa od paulovnije se koristi kao sila+a ali i kao sirovina za alternativne obnovljive izvore energije' Po5umljavanje terena ! sa svojim brzo rastu%im korenom je idealno re5enje za po5umljavanje erozijom za)va%eni) terena' Paulovnija ima uzak ali jako dubok koren' Parkovi i ba5te 1 su mesta u kojima paulovnija treba da zauzme znaajno mesto zbog svoji) kvalitetaD ogroman list, bogata kruna, divan cvet' /bog prerade ogromne koliine ugljen dioksida paulovnija se mo+e nazvati i Eplu%ima gradovaF' Gistovi su veoma veliki, srcoliki , sa gornje strane dlakavi, zelene boje' > procesu ,otosinteze jedna biljka stara 2 god svakog sata osloba=a 1,7 kg kiseonika' 8veta u .!2 godini i to pre listnja ,a cvetovi su ljubiasti, grozdasti i mirisni'> svetu je jako zastupljena u pelarstvu jer je njen med veoma cenjen'

;al ,rutto si conosce &Halbero Bvako se drvo poznaje po svom plodu latinska poslovica

Paulo'nia to-ento a je brzorastu%a vrsta koja za godinu dana moze posti%i visinu do 2 m' Podnosi temperature i do 2 o8 ali najbolji prirast daje na prosenoj temperaturi od 07o8' /a)teva celednevnu sunanu svetlost' *oze rasti na svim tipovima zemlji5ta gde

je p) vrednost zemlje od do "' , Iajvitalnija je na aluvijalnom, dubokom i plodnom tlu, a manje uspeva na glinovitom' Ie podnosi podzmene vode ' 8veta pre nego 5to olista i to oko # nedelje prole%a ' 8vetovi su boje lavande i veoma su uoljivi' Gist je jednostavan , veliina zavisi od starosti biljke, zelene boje koju ne menja u jesen ' Iema poznati) insekata koje su joj neprijatelji ' -tporna je na ve%inu bolesti mada postoje neki izve5taji o napadu plesni na biljku' Kro5nja je okrugla i 5irina drveta je od !11 metara' Koren je vi5estruko granat i brzo se razvija'

Blika 1' -blik lista tomentose

Blika 0' 8vet tomentose

Paulo$ni2a to-ento a se sadi kao drvored u gradovima ili uz industrijska postrojenja ali i pojedinano unutar dvori5ta obzirom da leti pravi odlian )lad'3rlo je otpotrna na gradsko zaga=enje i bolesti'*oze imati 5iroku primenu u pejza+noj ar)itekturi zbog svoji) )ortikulturni) svojstava' /astupljena je i u drvnoj industriji a posebno kao drvo od koje se pravi veliki broj muziki) instrumenata' > poslednje vreme se koristi dosta u avio industriji gde je neop)odno 5to lak5e drvo' Poznata je i kao biljka koja daje dosta meda pa je neki nazivaju i medenosna posebno zato 5to cveta pre nego 5to ozeleni i to u ranom prole%u' Gako se prilago=ava na nepovoljne uslove sredine mada je u mladosti osetljivija na niske temperature'

Paulovnija elongata je jedna od najzastupljeniji) vrsta paulovnije u svetu' /relo stablo je visine od 1"!01 metara i tu visinu dosti+e u periodu od !# godina' 8veta kao i tomentosa u # nedelji prole%a i to jako bujno '8vetovi su u opsegu boja od svetle lavande do tamno plave sa +utim centrom' ;u+ina cvetova mo+e biti i do 0 cm Iajbolje rezultate u rastu daje ako je kiselost zemlji5ta oko #, p)' Koren je vi5estruki koji dose+e izme=u 2!# metara dubine' Jubrenje se vr5i sa =ubrivo bogatim azotom, najbolje koko5ije' @longata izdr+ava temeperature i od !01o8 ' > Kini postoji obiaj da se u toku jako )ladni) zima drvo za5titi travom ili se donji deo stabla o,arba kreom da bi se spreilo promrzavanje'

8vet elongate Debljinski prirast Ia osnovu istra+ivanja na planta+i paulovnije koja je podignuta 199# i 1997 god u Celoj 8rkvi , a koje su radili pro,esori Kumarskog ,akulteta u Ceogradu najve%i debljinski prirast paulovnije elongate je u periodu od . 6 godine' Prva kulminacija debljinskog prirasta zavisi i od klimatski) prilika a pre svega od re+ima i koliine padavina i temperature vazdu)a' ;ruga kulminacija debljinskog prirasta nastupa u devetoj godini kao posledica biolo5kog svojstva vrste' &stra+ivanje je pokazalo da je paulovnija elongata jedna od najbr+e rastu%i) vrsta koja je doneta na ove prostore' &maju%i u vidu prvu i drugu kulminaciju rasta sa gajenjem na planta+ama ne treba i%i sa periodom du+im od 11 godina' Sea > intenzivnim zasadima mo+e se se%i ve% posle tre%e godine (papirna celuloza$'/a ogrev drvo se see posle prve kulminacije debljinskog prirasta , a za gra=u posle druge ' Posle see drvo se regeneri5e iz izdanaka i za do # godina ponovo je spremno za seu' *ogu% je ve%i broj ovakvi) ciklusa' ;rvo ima izvanredan odnos te+inaLtvrdo%a' lako je za obradu ne savija se , ne lomi se i otporno je na truljenje' Ba cenom na tr+i5tu parira crnom le5niku' Plod je jajasta , ovalna aura, a sazreva u oktobru 6 novembru' Nadmorska visina uspeva na nadmorskim visinama do 0111 metara, ali brzina rasta i debljinski prirast zavise od klimatski) uslova, vrste zemlji5ta i naina gajenja' Preista vazduha

> poslednje vreme za paulovniju vlada veliko interesovanje u svetu'4aji se i kao parkovsko drvo i za ,ormiranje drvoreda' /bog velike lisne povr5ine i zbog toga 5to su listovi sa donje strane obrasli dlaicama mo+e da apsorbuje znatne koliine ugljen dioksida iz vazdu)a i ve+e estice pra5ine , a osloba=a kiseonik'

biomasa
@pson BtMlus PN- .""1 OPQPRST UVWXYZ[ W\TXVR Uvod Kori5%eno kao prvo gorivo od strane ljudi , biomasa ostaje glavni izvor energije za polovinu oveanstva uesvtuju%i u svetskoj potro5nji sa 11!12<' Klimatske promene i nesigurniosti u eksploataciji ,osilnog goriva dovode do porasta kori5%enja biomase kao energije' Paulovnija kao biomasa 9oplotna vrednost paulovnije kao biomase je polovina vrednosti uglja ( kao i druge drvne biomase$ ali njena prednost je dosta ni+i sadr+aj zaga=ivaa kao 5to je sumpor ( najni+i u odnosu na sve drvne biomase$ i injenica da je paulovnija lako obnovljiv resurs jasno ukazuje na +ivotnu koristnost' ;rvo paulovnije ima i prednost 5to je laka 5to dosta smanjuje cenu transporta' > ve%ini sluajeva dosta lako se osu5i do 11!1 < vla+nosti' Pod pravim uslovima paulovnija je jedna od najbr+e rastu%i) biljaka na zemlji 5to procesom ,otosinteze , opadanjem listova i velikim korenomvim sistemom dovodi do pove%anja ugljenika u zemlji5tu i akumulacije organski) materija' Polaze%i od potrebe odredjivanja sirovine ! u zavisnosti da lli %e se koristiti za proizvodnju etanola ili sagorevanje ( pelet itd$ mo+e se odrediti optimalni raspored sadnica ' Iajva+nija potreba svake planta+e je sunce ' 3oda i )ranjive materije u teoriji ne mogu da budu ograniene ali raspored biljaka i sunce koje dobijaju %e zaustaviti nji)ov rast bez obzira da li se biljke zalivaju i )rane ve5takim djubrivom' &dealan raspored za drvnu biomasu je postignut ako su sve biljke pribli+ne veliine i ako u visini grudi (1'.m$ dosti+u prenik od 11 !01 cm ' 4ustina drve%a se te5ko pove%ava ali mo+e da se smanji ( npr' seom po 5a)ovskoj tabli $' Zato pre nego to se odluite za sadnju paulovnije kao biomase odluite zata ete je koristiti da uz nau pomo dodjemo do optimalnog rasporeda sadnje. Sledee tabele prikazuju poredjenje paulovnije i crnog uglja kao biomase

Paulownia analiza drvne biomase:

Tabela 1 Karakteristike goriva uporedjeno sa ugljem - priblina analiza

Gorivo Vlanost (wt%) Pepeo (wt% db) Toplotna vrednost M !kg Paulownia "#"$ %#&' )'#&* )"#*( +rni ugalj &#', - .#(( &.#.' - ,#$* ,$

Isparljive materije(%) ('#(' &'#,, -)#'*

Fiksni ugljenik (%)

$*#.' - &#)&

Tabela 2 Karakteristike goriva uporedjeno sa ugljem - krajnja analiza Gorivo 2 Paulownia ,*#'$ +rni ugalj $#(( / .#". )#), - .#.) + $'#)$ (,#"' - &#,, 0 .#.$ .#*" -.#)* "#'' ,#*" - .#,' ).#.' 1

Tabela 3 Karakteristike goriva uporedjenjo sa ugljem tragovi elemenata (ppm) (osnova suva biomasa) Fuel 3s 4a +d +o +r +u Mn Mo /i Pb Ti V 5n Paulownia .#$&%. /6 .#%, .#*&% %#'.. '#&&% %)#"%% )#%.. )#&%) .#"%. $%#.&* )#'"% '$#).' +rni ugalj )$#% na .#)* '#% ,(#' &"#% na na ,#* &.#* na "(#% na Tabela 4 Karakteristike goriva - glavni elementi ( suva biomasa kao osnova) 3l /a %*%#.%* )$.#.)$ 0i P ),#&%) )).&#(). +a )&".,#"". Fe &%%.#&%% (%%'#)%% 7 &)()#&)( Mg

( iao !uiping"#u !$uangz$i"%an&ongjie"'uang 'aitao" 2((4) !$emi*al elemental *$ara*teristi*s o+ biomass +uels in !$ina)

Uvod Kori5%eno kao prvo gorivo od strane ljudi , biomasa ostaje glavni izvor energije za polovinu oveanstva uesvtuju%i u svetskoj potro5nji sa 11!12<' Klimatske promene i nesigurniosti u eksploataciji ,osilnog goriva dovode do porasta kori5%enja biomase kao energije' Paulovnija kao biomasa 9oplotna vrednost paulovnije kao biomase je polovina vrednosti uglja ( kao i druge drvne biomase$ ali njena prednost je dosta ni+i sadr+aj zaga=ivaa kao 5to je sumpor ( najni+i u odnosu na sve drvne biomase$ i injenica da je paulovnija lako obnovljiv resurs jasno ukazuje na +ivotnu koristnost' ;rvo paulovnije ima i prednost 5to je laka 5to dosta smanjuje cenu transporta' > ve%ini sluajeva dosta lako se osu5i do 11!1 < vla+nosti' Pod pravim uslovima paulovnija je jedna od najbr+e rastu%i) biljaka na zemlji 5to

procesom ,otosinteze , opadanjem listova i velikim korenomvim sistemom dovodi do pove%anja ugljenika u zemlji5tu i akumulacije organski) materija' Polaze%i od potrebe odredjivanja sirovine ! u zavisnosti da lli %e se koristiti za proizvodnju etanola ili sagorevanje ( pelet itd$ mo+e se odrediti optimalni raspored sadnica ' Iajva+nija potreba svake planta+e je sunce ' 3oda i )ranjive materije u teoriji ne mogu da budu ograniene ali raspored biljaka i sunce koje dobijaju %e zaustaviti nji)ov rast bez obzira da li se biljke zalivaju i )rane ve5takim djubrivom' &dealan raspored za drvnu biomasu je postignut ako su sve biljke pribli+ne veliine i ako u visini grudi (1'.m$ dosti+u prenik od 11 !01 cm ' 4ustina drve%a se te5ko pove%ava ali mo+e da se smanji ( npr' seom po 5a)ovskoj tabli $' Zato pre nego to se odluite za sadnju paulovnije kao biomase odluite zata ete je koristiti da uz nau pomo dodjemo do optimalnog rasporeda sadnje. Sledee tabele prikazuju poredjenje paulovnije i crnog uglja kao biomase

0adnja
@pson BtMlus PN- .""1 OPQPRST UVWXYZ[ W\TXVR Period i uslovi za sadnju
3reme za sadnju ovogodisnjeg rasada PA>G-3I&J@ je period od maja do jula ' 3isina rasada je u proseku 1 !01 cm' Paulovnija ne podnosi kiselu sredinu. Ph zemlje treba da je preko 5,5.

Dobro uspeva do 900 metara nadmorske visine' Ba porastom nadmorske visine kra%i je vegetacioni period pa je prirast manji' Paulovnija ne podnosi visoke podzemne vode' -ne ne smeju biti vi5e od 1, m'

Priprema zemlje
Potrebno je iskopati rupu prenika oko #1cmi dubine oko "1 cm' > ovako iskopanu rupu vratiti deo iskopane zemlje pome5ane sa . lopate ugorelog stajnjaka i oko 111grama IPK 1 D1 D1 dok rupa ne bude duboka .1!21cm' Btablo treba da bude odrezano na 0!.cm iznad nivoa terena i zatrpano ostatkom zemlje'

Priprema stabljike
Ako stablo nije odrezano pojavi%e se krivina, vorovi i promene u kvalitetu drveta' -drezane stabljike imaju br+i tempo tasta i praktino presti+u neodrezane vr5njake' ]vor kod odrezane biljke je blizu zemlje, postepeno se gubi i nema promene kvaliteta drveta , a prva krivina %e biti na visini .! 2m'

Predla+emo vam stabljike odrezane i pripremljene za sadnju' Po+eljno je odrezivanje neposredno pred transport i sa=enje da bi se spreilo isparavanje vlage iz korena

riti!ne "aze rasta

Cez obzira na vreme sadnje paulovnija poinje svoj vegetativni razvoj od sredine aprila do poetka maja' Presudna je temperatura'

#o$u%e je da kod ranije$ izbijanja mladih listi%a zbo$ mraza i slane do&e do njihovo$ izmrzavanja' Nast je usporen za oko 1 dana , ali paulovnija pusta nove letoraste' Ia stabljici %e se pojaviti obino po 0 letorasta koje treba ostaviti da porastu oko 11 cm' Kada pro=e opsnost od mrazeva odstraniti slabiji' Ako ostavimo sve letoraste paulovnija %e se razviti kao +bun' 'a(tita od insekata
> periodu ranog razvoja mogu%e je da paulovniju napadnu insekti koji se )rane listom'> svakoj poljoprivrednoj apoteci mogu%e je na%i odgovaraju%i insekticid' Kad stabljika dostigne visinu od 1m' &nsekti ne uspevaju da joj na5kode jer ona raste mnogo br+e nego 5to insekti uspevaju da joj o5tete listove'

idanje sporednih $ran!ica

-vaj postipak je bitan zbog ,ormiranja pravog stabla bez vorova' Kvalitetno drvo bez vorova bi%e do visine do koje se budu uklanjale sporedne granice'

'alivanje
/alivanje je bitno tokom prve i druge godine razvoja' Posle toga korenov sistem dosti+e podzemne vode i prestaje potreba za zalivanjem'Iaje,ikasniji nain zalivanja je sistemom kap po kap' Jednom drvetu je potrebno 01!.1 litara vode nedeljno ( jedno ili dva zalivanja$'

)asad
Kada je u pitanju rasad u saksijama paulovnija se mo+e saditi i tokom godine' Badnica se izvadi iz saksije zajedno sa zemljom i stavi u unapred pripremljenu rupu i zatrpa' -ptimalno vreme je od kraja aprila do poetka avgusta'

Selo 3linci , -a*i tralni put Val2e$o14i$5i"are , u nepo re!no2 "lizini port .o* centra Petnica i i tra6i$ac.e tanice& 7a $e one .o2i .ori te na$i*aci2u *eo*ra/ .a irina 2e 88&9:9;:8 a !u6ina <=&=:8=89 Val2e$o Ser"ia slobodan^paulovnija'rs _."1 #2 2. "7# 1

Prodaja
@pson BtMlus PN- .""1 OPQPRST UVWXYZ[ W\TXVR Dobro doli na stranicu za prodaju sadnica Paulovnije Sve sadnice Paulovnije u asadniku Paulovnije su uzgajane tradicionalnim metodama proizvodnje. !ne N"S# proizvedene genetski modi$ikovanim metodama. # maju poinjemo sa isporukom rasada u saksijama visine izme=u 01 cm i .1cm visine' 8ena je od 0 1!.11 dinara u zavisnosti od koliine' *d septembra primamo rezervacije za jednogodi5nje sadnice koje isporuujemo u novembru ili poetkom marta' U novembru isporuujemo jednogodi5nje sadnice visine preko 1m i sa dobro razvijenim korenom'

Proizvodnju rasada planiramo prema 3a5im potrebama' "sporuku vrimo kurir slu%bama a mogue je i lino preuzimanje. # sluaju da do&e do nekog oteenja tokom slanja ' u (() isporuka nije dolo do oteenja* kontaktirajte nas da izvrimo zamenu. +inimalna koliina za narucivanje je , sadnica. Kontaktirajte nas radi dobijanja vi5e in,ormacija i saveta za prodaju i sadnju Paulovnije' /ajedniki %emo do%i do najbolje ponude za 3as'