Prema oceni vodeih svetskih ekonomista, 2114.

godine robota e biti svuda, u Sibiru e se uzgajati poljoprivredne kulture, a ljudi e u proseku iveti po 100 godina.
Ljudi e biti efikasniji zahvaljui lekovima koji poboljavaju koncentraciju, memoriju, pa ak i inteligenciju.

iveemo u proseku po 100 godina a moda emo imati po nekoliko suprunika za razliite faze naeg ivota, neka su od predvianja vodeih ekonomista objavljenih u knjizi Ignacia Palasiosa-Herta Kroz sto godina, pie Fajneel Tajms. Prema vienju pojedinih ekonomskih strunjaka, ivot ljudi za 100 godina liie na naunofantastine filmove Robot ili Matriks. iveemo u najgorem snu o jednoj ekonomiji, roboti e preuzeti u potpunosti proizvodnju, ak i samu proizvodnju robota, predvia Robert Solou, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 1987. Interakcija licem u lice e biti sve manje potrebna zbog tehnolokog razvoja. Realna fizika blizina bie neophodna jedino radi seksualnog iskustva, procenjuje ekonomista Alvin Rot sa univerziteta iz Stanforda. Veina ekonomista smatra da e biti neophodno mnogo napora kako bi se usporilo globalno zagrevanje. U tom pogledu je najpesimistiniji ameriki ekonomista Angus Deatin koji smatra da e se ljudi suoiti sa velikim patnjama i razaranjima usled klimatskih promena pre nego to shvate neophodnost da preduzmu neto u tom pogledu. Pojedini ekonomisti klimatsko zagrevanje vide kao priliku za otvaranje plovnih puteva Arktikim okeanom ili za razvijanje poljoprivrede u Sibiru. panski ekonomista Andreu Mas-Kolel je najoptimistiniji u svojim predvianjima, smatrajui da e se ljudi postepeno navikavati i prilagoditi na nove klimatske uslove na Zemlji, i da e za 100 godina uspeti da u potpunosti eliminiu siromatvo u svetu. (Tanjug)