High Quality
Open the downloaded document, and select print from the file menu (PDF reader required).
PRIKAZ TRADICIONALNIH MUZI
Č
KIH INSTRUMENATA ZASTUPLJENIH U MUZICI ANDA SA OSVRTOM NA OSNOVNE RITMI
Č
KE OBRASCE
Autori: Ansambl Pa
ć
amama (Stanislav Stanojevi
ć
, Snežana Stanojevi
ć
, Vladimir Lazi
ć
)
*Rad je izložen aprila 1998. godine na nau
č
nom skupu “Latinska Amerika u dvadesetom veku - nasle
ñ
e za budu
ć
nost”u organizaciji Jugoslovenskog udruženja latinoamerikanista i objavljen u istoimenom zborniku radova
Impresum:
Prilog sadrži kratak opis i na
č
ine konstrukcije narodnih muzi
č
kihinstrumenata sa Anda, koji se koriste u Boliviji, Peruu, Ekvadoru i Argentini.Poznato je da je stanovništvo prekolumbovske Amerike poznavalo isklju
č
ivoduva
č
ke i udara
č
ke instrumente, kao i pentatonsku lestvicu. Ži
č
ane instrumente isedmostepenu lestvicu je upoznalo tek po dolasku Španaca u XVI veku. Shodno tome su idanašnji instrumenti pretrpeli odre
ñ
ene izmene. Autohtoni (duva
č
ki) tokom vremena prilago
ñ
eni su harmonskim dostignu
ć
ima renesansne Španije u po
č
etku, a kasnije iostalih zemalja Evrope, a originalni španski ži
č
ani instrumenti pretrpeli su izmene ukonstrukciji i na
č
inu sviranja, u smislu prilago
ñ
enja nepravilnim autohtonim ritmovima.Kao rezultat me
ñ
usobnih uticaja autohtone i španske, vremenom se izdvojila tzv.kreolska muzika,
č
iji su koreni dvojaki i zbog
č
ega ima više nego interesantne ritmi
č
keosnove.
I UVODTema ovog priloga su tradicionalni muzi
č
ki instrumenti u upotrebi ufolkloru Bolivije, Perua, Argentine i Ekvadora. Istori
č
ari, hroni
č
ari ietnomuzikolozi su svojim dosadašnjim istraživanjima dali veliki doprinos ovojoblasti. Iole ozbiljnija prou
č
avanja muzike Južne Amerike su vezana zanezaobilazna imena kao što su Raul i Margarita d’Arkur, Karlos Vega, IsabelArec, Maks Peter Bauman i mnoga druga. Sama literatura je izuzetno obimna, i zanjeno prou
č
avanje su potrebne godine i godine mukotrpnog rada, a kraj jednogtakvog prou
č
avanja zapravo i ne postoji. Stoga, ovaj prilog i nema svrhudoprinosa nekim zna
č
ajnim, kvalitativno novim momentima iz ove oblasti.Namenjen je prvenstveno zaljubljenicima u kulturu i muziku Anda i onima koji otome znaju malo, ili ne znaju ništa. Autori su, zahvaljuju
ć
i višegodišnjemprou
č
avanju ove oblasti i radu vezanom za ansambl “Pa
ć
amama”, koji naautenti
č
an na
č
in izvodi tradicionalnu i komponovanu muziku Anda i jedini jeansambl takvog opredeljenja u Jugoslaviji, pokušali da na jedan krajnje popularani svima razumljiv na
č
in prikažu najbitnije karakteristike i
č
injenice.1.1. Istorijski predusloviU istoriji južnoameri
č
kog kontinenta jedan od klju
č
nih doga
ñ
aja je svakako biopad mo
ć
nog carstva Inka. Teritorija koju je obuhvatalo Kraljevstvo
Č
etiri Strane iliTawantinsuyu (1438 - 1533), nastanjivali su mnogobrojni narodi:
Ć
ankas (Chancas),Ke
č
ua (Quechua),
Ć
arkas (Charcas), Ajmara (Aymara),
Ć
iriuanos (Chiriwanos) i mnogi
drugi. Potomke tih naroda je i danas mogu
ć
e razlikovati u etni
č
kom, jezi
č
kom ikulturnom pogledu.Pripadnici naroda Ke
č
ua žive danas u Ekvadoru, Peruu, Boliviji (oblastiKo
ć
abamba, Oruro, Potosi,
Ć
ukisaka, neke provincije departmana La Paz) iseverozapadnim delovima Argentine (Santijago del Estero, Tukuman, Salta, Huhuj). Svoj jezik nazivaju “jezik ljudi” (runa-sima) koji se govori od Kolumbije do Argentine urazli
č
itim dijalektima i sa zna
č
ajnim lokalnim razlikama.Ajmara su nekada živeli oko mesta Tiauanaku blizu jezera Titikaka, koji je bio izna
č
ajan centar istoimene preinkai
č
ke kulture. Inke su ih pokorile, ali je taj narodsa
č
uvao i jezik i svoje kulturne korene, pa je
č
ak izvršio i odre
ñ
ene uticaje na narodKe
č
ua. Smatra se da je oko 20% jezika Ke
č
ua i Ajmara isto. Danas žive uglavnom uoblastima koje okružuju jezero Titikaka kao i u oblastima departmana Oruro i Potosi uBoliviji.Oko hiljadu pripadnika naroda
Ć
ipaja živi danas blizu jezera Koipasa (Coipasa) uBoliviji u selima
Ć
ipaja (Chipaya) i Ajparavi (Ayparavi). Govore
ć
ipaja jezikom izajedno sa jezikom naroda Uru koji je nekada živeo na obalama jezera Titikaka, pripadagrupi uru -
ć
ipaja jezika. Ova dva naroda se ubrajaju me
ñ
u prve stanovnike JužneAmerike.Kaljauaja (Callawaya) (danas ih ima oko 2000, žive u Boliviji (provincije BautistaSaavedra /Bautista Saavedra/ i Munjekas /Mu
ň
ecas/ i delimi
č
no Franc Tamajo /FranzTamayo/ u departmanu La Paz). Njihov jezik nazivaju “jezik sunarodnika” (machchaj- juyai).Inke su kao narod ostavili neizbrisiv trag u istoriji južnoameri
č
kog kontinenta.Krajem XIV veka su se uzdigli u vojnom, tehnološkom i ekonomskom pogledu i po
č
elipolako da šire svoju teritoriju na ra
č
un drugih okolnih naroda. Naj
č
eš
ć
e su to radilivojnim pohodima, ali i politi
č
kim i raznim drugim savezima i ustupcima susedima.Po
č
etkom XVI veka, kada su Španci došli, carstvo Inka je bilo jedan veliki konglomeratraznih naroda.Inke su bili mudri vladari pa su radi mira i u
č
vrš
ć
ivanja vlasti u zauzetimoblastima i dalje
č
inili razne ustupke. Jedan od takvih genijalnih poteza je bilo iproglašavanje jezika pokorenog naroda Ke
č
ua za službeni jezik u državi. Drugi je što jezvani
č
na religija za vrhovno božanstvo imala Sunce (Inti), ali je bila prili
č
no fleksibilna uizražavanju po
č
asti prema drugim mnogobrojnim božanstvima a naro
č
ito kod naroda kojisu živeli u novopridodatim oblastima carstvu. Na primer, kult boga Pa
ć
akamak je nastaokada su Inke pokorili narod koji je živeo u priobalnim oblastima Perua. Tre
ć
i je bilokolektivno seljenje naroda iz novopokorene oblasti u deo carstva u kome je ve
ć
bioustanovljen zakon i red prema pravilima vladara Inka. Osnovna ideja ovakve politike jebilo ja
č
anje stabilnosti državnog aparata, u politi
č
kom i pre svega ekonomskom smislu(uglavnom zemljoradnja, sto
č
arstvo, gra
ñ
evinarstvo). Da španski osvaja
č
i nisu došli umomentu kada je besneo gra
ñ
anski rat izme
ñ
u dva polubrata, Ataualpe i Uaskara, vrlo jeverovatno da carstvo ne bi uništili ni tako brzo ni tako lako, bez obzira na zna
č
ajnatehnološka preimu
ć
stva.Novi gospodari su odmah zaveli svoj sistem vladavine. Oni koji su preživelipo
č
etni talas ubijanja, plja
č
ke i nasilja, nastradali su od zaraznih smrtonosnih bolesti(kuga i velike boginje). Preživelo stanovništvo se sklanjalo u nepristupa
č
ne i izolovaneoblasti Anda ili prašume Amazona da bi ostalo van domašaja belih došljaka, a pri tome
zadržalo kakvu takvu nezavisnost. Možda su baš zahvaljuju
ć
i ovome, bez obzira natežnju Španaca da staro izbrišu i zamene novim u svim sferama, a naro
č
ito religiji, jezikui kulturi, stare tradicionalne vrednosti ostale sveprisutne u svakodnevnom životu. I samo
č
ovekovo okruženje (visine Anda i teški uslovi života, kao i borba za svakodnevniopstanak) omogu
ć
ilo je starosedeocima da u izvesnoj meri budu izolovani od novihuticaja i nastave život u skladu sa tradicionalnim vrednostima duhovne kulture svojihpredaka.Pošto je stanovništvo bilo desetkovano, Španci su za teške poslove, prvenstveno urudnicima, po
č
eli da dovoze crne robove. Oni, za razliku od autohtonog stanovništva koje je kroz generacije steklo fizi
č
ko - genetsku prilago
ñ
enost, nisu mogli da opstanu uuslovima velike nadmorske visine. Uzgred, ova
č
injenica re
č
ito govori zašto u muziciAnda nema znatnijih afrouticaja. Oni su uo
č
ljiviji npr. u peruanskoj muzici priobalnogpodru
č
ja, muzici Kolumbije, Venecuele i Brazila i generalno govore
ć
i muzici karipskihzemalja.1.2. Tradicija i religijaPosle osvajanja carstva Inka, nastupio je period kolonijalizma. Jedan od glavnihzadataka novih vladara bilo je pokatoli
č
avanje stanovništva. Glavnu ulogu su u po
č
etkudobili jezuiti
č
ija je taktika bila da se nova religija, crkveni zakoni i božja služba približestarosedeocima na njihovom maternjem jeziku. Bogosluženje se vršilo na ke
č
ua jeziku sobzirom na to da je njime govorilo najviše ljudi, pa su se na njemu pevale i crkvenepesme i mise. Misionari su bili i prvi od stranaca koji su bili u mogu
ć
nosti da zapišuistoriju i narodne obi
č
aje, pa su ovi tako postali dostupni i Evropljanima.U dugom procesu sudaranja dve religije, trebalo je na neki na
č
in približitipojmove hriš
ć
anske predstave autohtonom stanovništvu. Pokazalo se da je za to vrlopogodno upore
ñ
ivanje tradicionalnih božanstava sa hriš
ć
anskim svecima. To je i razlogšto su se do danas zadržale paralelne predstave, autohtona i katoli
č
ka. Primera radi MajkaBožja je tako
ñ
e i Majka Zemlja (Pachamama), ina
č
e simbol plodnosti, koju valjaumilostiviti raznim žrtvama. U tom smislu nije neobi
č
no da se odre
ñ
ena životinja žrtvujena samom oltaru, preko
č
ega crkva
ć
utke prelazi svesno prave
ć
i kompromis sa dubokoukorenjenim tradicionalnim navikama.Stara verovanja, rituali, pesme, igre, molitve, izmešani su sa hriš
ć
anskimpojmovima boga, svetaca... U svesti starosedelaca je Bog Otac prili
č
no daleko odovozemaljskih ljudskih problema. Isus Hristos je predstava Španaca koji su oteli zemljustarosedeocima i dodelili je belim ljudima. Na raznim lokalnim svetkovinama prinose sežrtve ne toliko zbog njihovog obožavanja koliko iz straha od njih. Slike katoli
č
kihsvetaca su zapravo španski konkvistadori, a Devica Marija (Vírgen María) imamnogostruke predstave (Vírgen de la Candelaria, Vírgen del Carmen, Vírgen deCopacabana, Vírgen de la Concepción, Vírgen de la Asunta) baš kao što je i Pachamamabila podeljena na razli
č
ite mamitas. Sledi kratki uporedni pregled:
Add a Comment