• Embed Doc
  • Copy Link
  • Readcast
  • Collections
  • CommentGo Back
Download
 
 POJAM „WORLD MUSIC”Autor: Jasmina Milojevi
ć
 Predmet „world music”, kao i drugi žanrovi popularne muzike možebiti posmatran sa više aspekata. Budu
ć
i da je svaki oblik muziciranja,izvan sfere visokoumetni
č
ke ili tradicionalne muzike bio smeštan u sferusubkulture, to je i „world music” prvo bila predmet sociološkihistraživanja. U tom smislu, ona je bila tuma
č
ena kao proizvod kulturneindustrije, kao politi
č
ki konstrukt, ili iz etnocentri
č
nog diskursa, i to nadva na
č
ina: kao rezultat pre svega ameri
č
ke kulturne hegemonije i kaomogu
ć
nost odbrane sopstvenog nacionalnog identiteta od te hegemonije.Na kraju, me
ñ
u ve
ć
im brojem samih stvaralaca i izvo
ñ
a
č
a ove vrstemuzike preovladava pozitivan odnos prema ideji globalizma, koja se netuma
č
i kao hegemonija, ve
ć
kao mogu
ć
nost izgradnje novog, humanijegsveta, bez velikih socijalnih razlika, bez granica koje su vekovima bileuzrok nesre
ć
a, granica koje muzika lako prelazi i uspostavlja harmoni
č
neodnose me
ñ
u ljudima. Iz ovih nekoliko navedenih odnosa prema „worldmusic”, proizašle su i neke teorijske pretpostavke, ali i legende,
č
ijaproverljivost nije mogu
ć
a, tako da ih moramo uzeti sa rezervom.1) Jedno od takvih svedo
č
enja dolazi od Toma Šnabela (TomSchnabel, u: Broman, 1997, str.13), prema kome su termini „world music”i „world beat” skovani ranih osamdesetih u Londonu, kada se susreo sadirektorom kompanije za snimanje plo
č
a koji je vršio procenu tržišta popitanju novog muzi
č
kog melanža. „Mi smo dobili mnogo pisama od ljudikoji su se, pošto
č
uju muziku na radiju pitali gde mogu to da na
ñ
u”,odgovorio je Rodžer Armstromg (Roger Armstrong), pomo
ć
nik direktoraGlobestyle Records in London. „Tako smo odlu
č
ili da to zovemo ’worldmusic’, da bismo bili jasni i onima koji je stvaraju i konzumentima kadado
ñ
u u prodavnicu”. Šnabelova definicija „world music” je dakle,„jednostavno ono što dolazi iz drugih kultura, dok je ’world beat’modernija verzija iste muzike, producirane u studiju i ritmi
č
ki višerazu
ñ
ene” (isto).2) Druga legenda dolazi od Metjua Montforta (Matew Montfort),vo
ñ
e grupe Ancient Future. Godine 1978, Metju Montfort je skovaotermin „world fusion music” koji prvi put imenuje novi pravac upopularnoj muzici (www.ancient–future.com). U svojoj knjizi Tradicijastarog sveta – budu
ć
nost, mogu
ć
nosti: Uvežbavanje ritma pomo
ć
utradicija Afrike, Balija i Indije, Montfort definiše „world fusion music”kao „tradiciju koja kombinuje mnogo ideja razli
č
itih tradicija na zemljinojkugli”. Dakle, Montfort je izdvojio pojam fusion (fuzija) kao onaj kojiozna
č
ava novi zuk njegove grupe Ancient Future, koji kombinuje više oddve tradicije, i koji se razlikuje od tradicionalne muzike pod
č
ijimuticajem je stvarana. (www.ancient-future.com).3) O popularnoj muzici se ponekad raspravlja u klju
č
u odre
ñ
enjanacionalnog identiteta, kao o nedostatku svesti ili priznanja da su
 
asimilacioni uticaji ne – zapadne muzike na popularnu i obrnutopopularne na tradicionalnu, ve
ć
i nego što postoji spremnost da se prizna.U tom smislu, neki od popularnih žanrova koji su rezultat mešanjakultura, shvataju se upravo kao
č
uvari tradicije. Prema Pedru Van Der Liu(Pedro Van der Lee, 1998.) „world music” ili „world beat”, je termin kojise pojavio kasnih osamdesetih godina, mada je u nekim oblicima „spavao” još 1987. u glavama malobrojnih nezavisnih londonskih diskografskihku
ć
a. Termin je prema njegovom mišljenju o
č
igledno pratio potrebezapadnja
č
ke publike i nije bio koriš
ć
en u zemljama iz kojih su razli
č
itistilovi poticali. Pojava novog pojma, obi
č
no je bila zamena za ranijepostoje
ć
e, kao što su „narodna muzika”, „etni
č
ka muzika” i tome sli
č
no ikoincidirala je sa pove
ć
anim interesovanjem za manje ili višetradicionalne stilove, ali tako
ñ
e sa pojavom velikog broja novih stilova i„miksova”. Prema Liu, manje pažljiva definicija „world music” mogla bida kaže da je to sve ono što nije zapadnja
č
ka, savremena, popularnamuzika. Prou
č
avaju
ć
i stilove ponu
ñ
ene pod etiketom „world music”, kakou diskografiji, tako i na koncertima, festivalima (najpoznatija organizacijakoja kreira festivale širom sveta je WOMAD - World of Music, Arts andDance), snimke, knjige,
č
asopise (FolkRoots, The Rough Guide), Liu nudigrubu podelu ovog žanra na:a) Muzi
č
ke obrasce koji su bili deo nekog obreda i imali odre
ñ
enufunkciju u njemu, izvedeni izvan konteksta, na sceni, ili je muzika samosnimljena;b) Umetni
č
ka muzika starijih visokih kultura i popularna muzikakoja je pod njenim uticajem. Koncert, performans ili zabava usimuliranom originalnom kontekstu (indijska, arapska i dr.visokoumetni
č
ka muzika).c) Stilovi, igre, pesme, ceremonije, dizajnirane na razli
č
ite na
č
ineza prikazivanje u kontekstu druga
č
ijem od originalnog; tako
ñ
e stilizovana„nacionalna” i „folklorna” muzika („nacionalni balet”, festivali, turisti
č
kei hotelske predstave);d) Stariji oblici seoske i gradske muzike (uklju
č
uju
ć
i evropskufolklornu muziku), koja je
č
esto pod uticajem evropske popularne iliumetni
č
ke muzike. Takvi primeri su špansko – ameri
č
ki folklor, tango,afro – karipski i brazilski stilovi, indonezijski kronkong, gr
č
ka rembetika,španski flamenko, itd.). Drugim re
č
ima, stilovi koji mogu biti ili jesu
č
injenice u zemljama iz kojih su potekli;e) Žanrovi koji su nastali kao posledica asimilacije u muzici Tre
ć
egsveta zapadnja
č
kih novih žanrova (kao što su džez, rok, pop, dens itd.),oni koji su se priklju
č
ili bez prethodne asimilacije, kao rumba. Nekiizvo
ñ
a
č
i su sasvim komercijalno uspešni na Zapadu, kao Ofra Haza, GipsyKings, Angelique Kidjo, Khaled, itd. Za ove stilove je karakteristi
č
no dau lokalnoj sredini koriste lokalne nazive (mbalax, soukous, raï), „etno –pop” se koristi kao gledište pogodnije za zapadno tržište.f) Zapadna asimilacija nezapadnih karakteristika, me
ñ
u kojima senajviše isti
č
u Beatles, Peter Gabriel, Paul Simon...
 
g) Svaki rad koji može da dekontekstualizuje karakteristike muzike,ponekad da ih sklopi na eklekti
č
an na
č
in. Džez truba
č
Don
Č
eri (DonChery) može biti shva
ć
en kao pionir ovog žanra nastalog ranihsedamdesetih, dok je album „Passion” Pitera Gebrijela možda podnajve
ć
im uticajem te vrste poslednjih godina. U cilju razlikovanja ovogžanra od prethodnih Liu predlaže termin „neo – world”, koji je inspirisanili li
č
i na muziku Nju Ejdža (New Age).4) „World music” je pojam koji je tako
ñ
e bio definisan i u okviruumetni
č
ke muzike. Dva su mogu
ć
a na
č
ina razlikovanja ovog pitanja uumetni
č
koj muzici. Prvi, onaj koji se odnosi na muzi
č
ki materijal koji sezasniva na neevropskim skalama, ritmi
č
kim obrascima folklorne muzike(Olivije Mesijan u: Andreis, 1965, 222), mikro intervalima ilirepetitivnim, nerazdvojnim strukturama. Drugi na
č
in je onaj nema
č
kogkompozitora Karlhajnca Štokhauzena koji je referirao na izvanmuzi
č
kisadržaj, kao što je na primer ideja o stvaranju muzike za ceo svet(Broman,1997.).Prema uporednoj studiji Ingrid Fri
č
(Ingrid Fritsch u: Broman,1997, str.14) „Ka ideji svetske muzike” („Zur Idee der Weltmusik”)nema
č
ku re
č
„Weltmusic“ (muzika sveta) u savremenu upotrebu ranihsedamdesetih uvodi Štokhauzen i obi
č
no se odnosi na savremenuumetni
č
ku muziku (isto). Anglo – ameri
č
ki izraz „world music“, tako
ñ
e udirektnom prevodu, ozna
č
ava žanr popularne muzike. Prema njenomshvatanju „world music“ ozna
č
ava dakle, koegzistenciju razli
č
itihmuzi
č
kih kultura, dok „Weltmusic“ ima zna
č
enje nove globalne umetni
č
kemuzike, koja koriste
ć
i elemente „egzoti
č
ne“, ima za cilj da postaneglobalna muzi
č
ka kultura (isto).5) Termin „world music” tako
ñ
e je definisao i dugo koristioameri
č
ki etnomuzikolog Robert Braun iz Centra za World Music u SanFrancisku, koji je ovim pojmom ozna
č
avao tradicionalne muzike narodaširom sveta (www.wcpworld.com).Kao što smo videli do sada, konfuzija nastala neodre
ñ
enoš
ć
u pojma„world music” može nas odvesti u podrazumevanje svake muzike koja nepripada umetni
č
koj i popularnoj muzici anglo-saksonskog kulturnog krugapod ovim pojmom.
Č
ini se da ipak najbolje odre
ñ
enje pojma daje The NewGrove Dictionaries imenuju
ć
i muzi
č
ki žanr zasnovan na hibridnosti isinkretizmu razli
č
itih muzi
č
kih tradicija kao „world popular music” (TheNew Grove Dictionaries, World popular music), što je ujedno i sinonim zaNju ejdž muziku koju definiše Pedro Van Der Liu. Ipak, u daljemizlaganju zbog raširenosti pojma „world music”, osobito na našemkontinentu služi
ć
emo se ovom odrednicom.Naj
č
eš
ć
a su
č
etiri pojavna oblika ovog žanra:a) Fuzija muzi
č
kog folklora sa nekim od muzi
č
kih oblika tzv.ozbiljne (klasi
č
ne muzike);b) Fuzija muzi
č
kog folklora i džeza, koji je i sam proistekao iznarodne muzike crna
č
kih doseljenika u Americi;
of 00

Leave a Comment

You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...
You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...