• Embed Doc
  • Copy Link
  • Readcast
  • Collections
  • CommentGo Back
Download
 
1
Autor: Sr
ñ
an Asanovi
ć
, student etnomuzikologijeAkademija umetnosti, Novi Sad* Rad posve
ć
ujem svojim prvim u
č
iteljima, Ester i Ljubomiru Vuj
č
in, koji su svojom istinskom posve
ć
enoš
ć
uo
č
uvanju muzi
č
kog folklora Srbije, „probudili“ u meni bezgrani
č
nu ljubav prema sopstvenoj uzvišenoj tradiciji,omogu
ć
ivši mi, da kroz njenu spoznaju, spoznam i samoga sebe.
Revena u Kikindi
SAŽETAK: Revena je arhai
č
ni ženski obi
č
aj, koji se doskora, u pojedinim mestima Vojvodine, anaro
č
ito u Banatu, izvodio prvog dana Uskršnjeg posta.Veliki broj maskiranih žena, uz pratnju svirca – gajdaša, koji je ujedno bio i jedini muškarac na reveni,uz pesmu, pri
č
u, igru i glumu, proslavljale su svoj „praznik“, jedini dan u godini kada su, u nekadašnjojpatrijarhalnoj sredini, dobijale mogu
ć
nost da se raspusno ponašaju, kako bi stimulisale rast, napredak i bujanjeprirode, od
č
ega je zavisio opstanak jedne ljudske zajednice.
Č 
ekaj mužu da pro
ñ 
e revena, Bi
ć
u opet sramotljiva žena!
1
 
Svaki narod, snagom svoje izuzetne stvarala
č
ke kreativnosti, koja se na volšeban na
č
in prelama krozprizmu anonimnih darovitih pojedinaca, iznedri odre
ñ
eni obred i/ili obi
č
aj, koji
ć
e mu u mnogome pomo
ć
i iomogu
ć
iti da podstakne i usmeri, za njega, veoma važna dešavanja u prirodi, a sve sa ciljem beri
ć
etne godine, asamim tim, zdravlja i napretka u svakom smislu.Jedan od takvih obi
č
aja, bio je i obi
č
aj revena
2
, koji se doskora izvodio sutradan od Belih poklada
3
– na
Č
isti ponedeljak, kao pokladna svetkovina, kojom se završavao period mesoje
ñ
a i po
č
injao veliki Uskršnji post.Prou
č
avaju
ć
i dostupnu relevantnu literaturu nisam naišao na podatke koji bi svedo
č
ili o preciznoj stariniovog obi
č
aja, dakle, njegovo ta
č
no poreklo za sada ostaje misti
č
na pojava – svojevrstan vitraž, kome nedostajumnogi važni delovi stakla, a koji
ć
e se u celosti manifestovati, tek kada sakupimo sve komadi
ć
e i uredno ihsložimo. Miroslava Maleševi
ć
izložila je sli
č
nu konstataciju u svom radu o reveni: „Kada i kako je u delovimaVojvodine, revena postala godišnji obi
č
aj i isklju
č
ivo ženski dan, ili je tu oduvek bila samo ženska svetkovina,sasvim je nepoznato“. Maleševi
ć
dalje navodi da su sve njene sagovornice, sa kojima je stupala u kontakt zavreme svojih etnomuzikoloških terenskih istraživanja, u prošlosti proživele iskustvo „revenanja“, i da se premapodacima sa kojima ona raspolaže, može pouzdano re
ć
i da je obi
č
aj revena, u obliku u kojem ga je onazabeležila, u naseljima Melenci, Banatski Karlovac i Pan
č
evo, postojao tokom
č
itave prve polovine 20. veka(
Малешевић
, 1996:142). Jedno je evidentno: znatno ranije, u svom
Srpskom rje
č 
niku
iz 1818. godine, VukStefanovi
ć
Karadži
ć
izložio je zna
č
enje re
č
i revena: „Revena ku
ć
e ne obara, ali budu
ć
i da se u reveni najviše jede i pije, za to se kašto uz ovu poslovicu doda: ali i ne podiže“, te mogu da naslutim da je bio upoznat i sasamim obi
č
ajem. Prema re
č
ima Milivoja Milosavljevi
ć
a, pomenuti
Srpski rje
č 
nik 
, za sada je jedino svedo
č
anstvoo prvom spominjanju re
č
i revena (
Милосављевић
, 1971:335).U prošlosti,
Č
isti ponedeljak bio je dan kada su se žene „revenile“, odnosno slavile svoj „praznik“ –revenu
4
. Nedelju dana, pre ove „ženske svetkovine“, žene su se okupljale i dogovarale o me
ñ
usobnim podelama
1
Ovaj tekst, pevao se na melodijski obrazac be
ć
arca prikazanog u primeru broj dva (
Компакт
 
диск
, 2006;
Зарић
, 2001).
2
Prema podacima iz literature, revena je strana re
č
, i to isto
č
nja
č
kog porekla, koja je etimološki izvedena izpersijsko-turskog govora, ali su je u naše krajeve preneli Turci. Vremenom prodire u Srbiju, Vojvodinu i Bosnu,gde se održala u govoru Srba i Muslimana do današnjeg vremena samo u pojedinim krajevima. Nije poznato dase ova re
č
javlja u pisanim izvorima i spomenicima pre pojave
Srpskog rje
č 
nika
, Vuka Stefanovi
ć
a Karadži
ć
a,1818. godine (
Милосављевић
, 1971:335). Milan Vujaklija, u svom
 Re
č 
niku stranih re
č 
i i izraza
, tako
ñ
e navodire
č
persijsko-turskog porekla –
herifane
– od koje je, prema njegovom mišljenju, potekla re
č
revena (
Вујаклија
,1980:781).
3
Poslednji dan pred Velikim ili Uskršnjim postom su Bele poklade, ili kako ih u narodu još nazivaju, Velike iliUskršnje poklade, pa i Proštene poklade. Uvek padaju u nedelju, na kraju bele sedmice, odnosno uo
č
i
Č
istogponedeljnika. Pokretni su praznik, kao i Uskrs, a
č
ije vreme padanja i zavisi od Uskrsa (
Босић
, 1996:200).
4
Prema podacima, koje u svom radu izlaže M. Milosavljevi
ć
, u severnom i srednjem Banatu, revena se uprošlosti održavala u mestima: Bašaid, Krstur, Mokrin, Novo Miloševo, Kikinda, Taraš, Vranjevo, Kumane i
 
2
uloga: u
č
ijoj
ć
e se ku
ć
i održavati revena, koje od njih
ć
e biti kuvarice, šta
ć
e koja doneti od jela i pi
ć
a, kako
ć
ese maskirati, koga
ć
e od svira
č
a „unajmiti“ da ih zabavlja, i tako dalje.Pošto su se podrobno dogovorile o svim pojedinostima, odlazile bi ku
ć
i i spremale sve što je potrebno, jer bližio se
Č
isti ponedeljak, dan koji žene sa nestrpljenjem iš
č
ekuju.
5
 Na pomenuti
Č
isti ponedeljak, nekoliko žena, koje su bile zadužene za spremanje hrane i pi
ć
a, dolazilebi ujutro u ku
ć
u gde
ć
e se održavati revena.
6
Najpre se pralo posu
ñ
e, kako bi sve bilo posno i
č
isto. U nekimkrajevima u Vojvodini, na ovaj dan „delili su sirotinji ili Ciganima sve jelo koje je preostalo od poklada, jer seništa što je masno od jela nije smelo zadržati u ku
ć
i“ (
Босић
, 1996:213)
7
. Pored posu
ñ
a,
č
istila se i spremala celaku
ć
a. Doma
ć
ica je bila u obavezi da iz ku
ć
e iznese sve „suvišne stvari iz jedne do dve sobe, a u njih unesestolove, klupe i stolice, za predvi
ñ
en broj u
č
esnika“ (
Милосављевић
, 1971:336). Zapravo,
č
inilo se sve ono štose obavlja u periodu pripremanja ku
ć
e za svadbu (
Компакт
 
диск
, 2006). Nakon toga, otpo
č
injalo bi se sapripremanjem ru
č
ka – obi
č
no se kuvala kokošija supa. Ostatak hrane i pi
ć
a donosile su u
č
esnice koje
ć
e, podogovoru, do
ć
i kasnije (
Зарић
, 2001;
Компакт
 
диск
, 2006).Za vreme dok se u ku
ć
i pripremao ru
č
ak, nekolko preostalih u
č
esnica, obi
č
no njih dve – do tri (moglesu to biti i ro
ñ
ene sestre), okupljale su se negde u selu, ta
č
no u podne, i sa toga mesta kretale u obilazak sela,kako bi pozvale unapred odre
ñ
ene u
č
esnice na „revenanje“. Pozivalo se tako što su gajdaš
8
, koji je ujedno bio i jedini muškarac
9
na reveni
10
, i još dve-tri žene, išli od ku
ć
e do ku
ć
e i prikupljali u
č
esnice. Tada se mogao pevatibe
ć
arac:
 Idem šorom, za mnom laje štene, Zovem žene, da se sad revene!
11
 
Melenci (
Милосављевић
, 1971:337). Selena Rako
č
evi
ć
navodi da se revena izvodila i širom Donjeg Banata, anaro
č
ito u selima okoline Bele Crkve (
Ракочевић
, 2002:24). Podrobnije podatke o reveni u pomenutim selima,Taraš i Kumane, izložila je Valentina Leti
ć
(devoja
č
ko, Isakov), na osnovu svojih etnomuzikoloških terenskihistraživanja (Isakov, 1997). Autor koristi priliku da joj se još jedanput istinski zahvali na ustupljenom radu, koji je rasvetlio mnoge nepoznanice vezane za revenu. Prema podacima iz dostupne literature, sela gde je ovaj obi
č
ajbio nepoznat su: Perlez, Star
č
evo, Bukovac, Kr
č
edin,
Č
i
č
ovi, i druga (
Босић
, 1996:214).
5
Pored relevantne literature, u toku izlaganja autor koristi podatke etnomuzikološke terenske gra
ñ
e iz Kikinde,koju smo, pod mentorstvom etnomuzikologa, Gordane Roganovi
ć
i Marte Gaji
ć
, snimili 17. VII 2006. godine, na„Etno-kampu“, koji se tradicionalno, svake godine, održava u Društvu za negovanje muzike „Gusle“ u Kikindi.Tada smo se susreli sa nekadašnjim u
č
esnicama na reveni: Katom Geci
ć
(1937), rodom iz I
ñ
oša, koja živi uKikindi, i Olgom (devoja
č
ko, Terzin) Kiš (27. II 1938), iz Kikinde, koje su nam svesrdno „otvorile“ svojeplemenite duše i iz arhai
č
nih kov
č
ega svoga se
ć
anja darivale nadasve živopisnu rekonstrukciju obi
č
aja revena(
Компакт
 
диск
, 2006). Autor koristi priliku da se svima duboko zahvali na plodonosnoj saradnji i toplomgostoprimstvu.
6
Prema re
č
ima M. Milosavljevi
ć
a „revena se održava u bilo
č
ijoj ku
ć
i, ali se uvek pazi da u njoj nema mnogo
č
eljadi. Zato su najpogodnije ku
ć
e porodica bez dece, ili sa malo
č
lanova. Žena u
č
ijoj se ku
ć
i održava revena,ujedno postaje doma
ć
in i pokrovitelj (
Милосављевић
, 1971:336). U selima Taraš i Kumane, prema kazivanjuseljana, žena kod koje se održavala revena, morala je obavezno biti udovica ili nerotkinja (Isakov, 1997:2).
7
Koliko se strogo vodilo ra
č
una o postu, vidi se iz obi
č
aja da su se na
Č
isti ponedeljak u imu
ć
nijim porodicamazamenjivali sudovi koji su se samo koristili o postu (
Босић
, 1996:213).
8
U ovoj prilici, kao i na samoj reveni, gajdaš je svirao na banatskim (troglasnim) gajdama koje surasprostranjene u Banatu i po ostalim delovima Vojvodine, te u Hrvatskoj, Baranji, Slavoniji i Posavini.Detaljniji opis ovih gajdi videti u: (Gojkovi
ć
, 1989:92).
9
Vrlo retko se dešavalo da svira
č
na reveni bude žena, tako da se i danas pamti da je gajdašica, Smilja Berarova,išla sokakom i uz svirku i pesmu pozivala žene na revenu (
Босић
, 1996:215).
10
„Muškarci ne prisustvuju ovom obi
č
aju, osim svira
č
a. Oni i sami izbegavaju da prisustvuju reveni, jer znaju dataj dan pripada samo ženama, koje tada uživaju potpunu slobodu. Ako se neki muškarac slu
č
ajno desi kod žena,one s njim zbijaju takve šale da je prinu
ñ
en da ih sâm napusti. Po Kikindi se dugo prepri
č
avalo kako se proveona reveni neki deda Arsa, kome su žene skinule na silu
č
akšire i ga
ć
e, pa ga onda golišavog izbacile na sokak.Posle tog slu
č
aja, deda Arsa dugo vremena nije izlazio me
ñ
u ljude od sramote i stida. Kasnije se od toga izrodilaizreka: „Prošao kao deda Arsa na reveni“ (
Милосављевић
, 1971:337). Sli
č
nog mišljenja je i MiroslavaMaleševi
ć
: „Izuzev muzikanata, pla
ć
enih da uveseljavaju žene, ostalom muškom svetu tu je bio strogo zabranjenpristup. U suprotnom, znatiželjnik je rizikovao da na sopstvenoj koži iskusi agresivni nasrtaj ženskog kolektiva,koji je muškarca ismevao u pesmi i vicevima erotskog sadržaja, ponižavao skarednim seksualnim primedbama, aponekad i fizi
č
ki zlostavljao. Koli
č
ina i vrsta grupne ritualne agresivnosti nisu bile sasvim predvidive“(
Малешевић
, 1996:142, 143).
11
Ovaj tekst se pevao na melodijski obrazac be
ć
arca prikazanog u primeru broj dva.
 
3
Gajdaš bi svirao i pevao po putu i kada bi ulazili u dvorište žene koju pozivaju na revenu, a pošto bizapo
č
eo razgovor, prestao bi sa svirkom i pesmom. Pri ulasku u dvorište, vikalo se ime doma
ć
ice, a kada bi ovaizašla, najpre bi se nazdravljalo, tako što se pila rakija iz iski
ć
ene
č
uture, nakon
č
ega bi doma
ć
ica darivalagajdaša, na primer, brushalterom ili ženskom
č
arapom, koje bi oka
č
ila o veliku bordunsku sviralu („prdak“) nagajdama.
12
Pri pomenutom nazdravljanju mogao se
č
uti i slede
ć
i dijalog: „Danas nam je sveti Brcko
13
i mi smodošli da se malo proveselimo!“, dok bi u trenutku nazdravljanja viknuli: „Da nam živi sveti Brcko!“, a odgovorbi bio: „Daj Bože!“. Nakon ovog prigodnog ceremonijala, žena po koju su došli, odlazila bi sa njima dalje krozselo, sve dok ne sakupe sve u
č
esnice, i tako zajedno odu na revenu (
Зарић
, 2001).Žene nisu mogle pro
ć
i sokakom a da ih usput ne sretne neki veoma znatiželjan muškarac. Znaju
ć
i daidu na revenu, a pretvaraju
ć
i se, kao da ne zna, veselo bi ih pozdravio a potom i upitao: „Ta, dobar dan žene! Padi ste vi pošle?“, ali ni žene nisu bile bez prekoravaju
ć
eg odgovora: „Ta, ne
ć
emo da vam kažemo!“,
č
ak mupersiraju
ć
i, pomalo nadmeno, ali nadasve šaljivo, kao da su vrlo nezainteresovane za bilo kakav vid konverzacijesa njim (
Зарић
, 2001).Ve
ć
na samoj kapiji ku
ć
e gde
ć
e se održavati revena
č
uli su se, raskošan zvuk gajdi i razdragana pesmažena koje pristižu na revenu
14
. Najpre u dvorište ulaze žene, dok poslednji ulazi jedini muškarac – gajdaš. Nekeod žena bile su maskirane u muškarce, prerušavale bi se tako u svatovske zvani
č
nike: mladoženju, mladu,kuma
15
, starog svata, devera, svekrvu, zaovu, kao da je u pitanju prava svadba, dok je jedna od žena bilaprerušena u popa
16
. Dozivale bi doma
ć
icu revene re
č
ima: „Pelo! Stiže revena!“, žele
ć
i na taj na
č
in da joj skrenupažnju na svoje prisustvo. Odmah, pošto bi doma
ć
ica izašla da ih do
č
eka, žene bi se tri puta ljubile u obraz sanjom. Gajdaš se neretko nije pozdravljao ljubljenjem, verovatno iz razloga što je bio „zauzet“ sviranjem, ili, što je mnogo verovatnije, jer mu se nije pridavala osobita pažnja. Njegova uloga bila je da svojom svirkom upotpuniveselje na reveni – nije mnogo pri
č
ao – iskreno, nije mu se ni pružala osobita prilika za to
17
(
Зарић
, 2001;
Компакт
 
диск
, 2006).Ve
ć
nakon prelaska praga ku
ć
e
18
u kojoj su se žene revenile
19
po
č
injalo bi se sa pesmom
20
– naj
č
eš
ć
e jeto bio be
ć
arac
21
uz pratnju gajdi, na primer:
12
Bordunska cev na banatskim gajdama je neretko dvodelna i ima „jabuku“ na kraju, kao poseban dodatak. Onanaj
č
eš
ć
e zvu
č
i za dve oktave niže od osnovnog tona gajdenice, koja je dvocevna i duga
č
ka, a završava se„rogom“ ili „
č
aškom“ pod uglom od oko 45 stepeni. Detaljnije podatke o delovima banatskih gajdi videti u:(Gojkovi
ć
, 1989:92).
13
Sveti Brcko je, u Kikindi, prema terenskim podacima kojima raspolažemo, bio svojevrstan „zaštitnik“, nekavrsta božanstva revene, kao i „znak da po
č
inje post.“ Bio je postavljan u centru prostorije u kojoj se održavalarevena, i zapravo, bio je centralna figura na reveni. Napravljen je u vidu velike krpene lutke, u prirodnoj veli
č
ini,sa slamom na glavi koja je predstavljala kosu, i šeširem, dok je izme
ñ
u nogu imao napravljen muški polni organ,koji je visio, zaka
č
en za lutku (
Зарић
, 2001;
Компакт
 
диск
, 2006). M. Milosavljevi
ć
donosi druga
č
iji opissvetog Brcka: „U Kikindi su žene imale na reveni svoga „zaštitnika Brcka“, kojeg naslikaju na nekom kartonu,skoro bez ode
ć
e, i „mole“ pred njim da udovolji njihovim željama. Tu su ispisane razne parole sa veomaraznovrsnim sadržajem, kojim se izražava zahvalnost ili molba Brcku (
Милосављевић
, 1971:337).
14
Prema podacima sa terenskih istraživanja, u Kikindi se broj u
č
esnica na reveni kretao od dvadeset do dvadeseti pet (
Компакт
 
диск
, 2006). Valentina Isakov isti
č
e da se u selima Taraš i Kumane broj u
č
esnica na reveni„kretao od deset do trideset, mada je u Kumanima jedne godine na reveni izuzetno u
č
estvovalo oko stotinu žena“(Isakov, 1997:2). Tako
ñ
e, na reveni u Kikindi, mogle su u
č
estvovati sve žene, bez obzira na nacionalnupripadnost (
Компакт
 
диск
, 2006).
15
Pri maskiranju kuma (stavljanju brkova) govorilo se:
 Aoj, kume, brkovi ti crni, de i` malo be
ć
arski zavrni
(
Зарић
, 2001).
16
Pri maskiranju popa (stavljanju brade i brkova) govorilo se:
 Aoj, popo, brkovi ti pravi, makar sutra dobila poglavi
(
Зарић
, 2001).
17
Branislav Zari
ć
veoma slikovito opisuje ulogu gajdaša na reveni: „Gajdaš je bio kao neka „mrtva priroda“,njegov zadatak je bio da bespogovorno svira, da ne komentariše i da ne u
č
estvuje u svemu onome što sedešavalo na reveni“ (
Зарић
, 2001).
18
Olga Kiš, nekadašnja u
č
esnica na reveni u Kikindi, slikovito je opisala prostoriju u kojoj se održavala revena:„To je bio zatvoren prostor, samo po koja sve
ć
a je gorela. Prozori su bili prekriveni krpama, ali je moglo i maloda se proviri“ (
Компакт
 
диск
, 2006).
19
Nisu se sve žene revenile. Branislav Zari
ć
, daroviti gajdaš iz Kikinde, tvrdi da njegova majka to nije volela,kao i mnoge druge žene. Zari
ć
dalje kaže kako je „to radila srednja generacija: doma
ć
ica, gazdarica u ku
ć
i, neona mlada, koja je bila obuzeta ra
ñ
anjem i podizanjem dece, ne ona stara, kojoj više nije bilo ni do
č
ega, negoona koja je još uvek bila u punoj snazi a patrijarhalni okovi su bili prejaki i njoj je trebalo na
ć
i na
č
in da sepsihi
č
ki rastereti – revena je za nju bila „psiho-lek“ (
Зарић
, 2001).
20
Tekstovi pesama, koji su se izvodili na reveni, bili su veoma lascivnog sadržaja, no oni, zbog toga, nisu bilicenzurisani od strane seoske zajednice, koja je u prošlosti bila i više nego strog „sudija“! Razlog tome je
of 00

Leave a Comment

You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...
You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...