• Embed Doc
  • Copy Link
  • Readcast
  • Collections
  • CommentGo Back
Download
 
Teorijski okvir „world music”Autor: Jasmina Milojevi
ć
 World Music mogu da razumeju i vole jedino ljudi otvorenog ioslobo
ñ
enog uma koji su sposobni da stvaraju muziku koja
ć
e odbacitibilo koju vrstu kompeticije i uspostaviti mir i harmoniju me
ñ
uljudima.
Ovom prilikom fenomen „world music” posmatra
ć
emo sa stanovištadihotomija nacionalno–internacionalno i visoka–niska kultura. Ipak,problemi tzv. amerikanizacije i hegemonije u popularnoj kulturi detaljnije
ć
e biti razjašnjeni kroz istorijski razvoj „world music”, što
ć
e bitiizloženo u slede
ć
em broju ovog magazina.Žaklin Žilbo (Joceline Guilbaut, 1996.), kanadska teoreti
č
arka,fenomen „world music”radije posmatra kao društveni konstrukt, nego kaomuzi
č
ki žanr. „World music”, „worldbeat”, „ethnopop”, New Age, „sonomondiale”(svetski zvuk”) i „musique métisse” (hibridna muzika), premanjenom mišljenju, u akademskim publikacijama je obi
č
no opisana kaomuzika nastala fuzijom razli
č
itih žanrova, kao rezultat ukrštanja muzikaširom sveta. Odrednica „from the around the world” (širom sveta)prirodno biva shva
ć
ena striktno kao ona izvan normalnog anglo –ameri
č
kog (ameri
č
kog, australijskog i kanadskog) izvorišta (Mitchell,1993, 310). Jedna publikacija koja opisuje kako etiketa „world music”vremenom postaje toliko široka da može da se doda bilo kojoj muzicikaže, „
č
ak neke od evropskih i ameri
č
kih “manjinskih muzika mogu bitistavljene pod kišobran „world music”. (Goodwin and Gore, 1990, 65).Ono što Žaklin Žilbo zaklju
č
uje je dakle, da je „world music” produktošte
ć
ene populacije bilo koje zemlje Tre
ć
eg Sveta (Afrikanaca i afri
č
kedijaspore), ili zapostavljenih populacionih grupa, koje se jednostavnozovu „druge manjine”. Ukoliko prihvatimo ovaj stav, sasvim je mogu
ć
e ida prihvatimo da je prikazivanje ovog žanra na Em – Ti – Vi - ju (MusicTelevision Video) „majušna subkultura” (Mitchell, 1993, 310).Ipak, klju
č
na pitanja vezana za „world music”, danas seuspostavljaju u diskursima, koji se ti
č
u lokalnog, nacionalnog i rasnogidentiteta, efekata koji se obi
č
no nazivaju kulturnim imperijalizmom iekonomskom hegemonijom, nove estetike i prakse, kao i sredstava kojaartikulišu taj fenomen.Rasprava o identitetima je artikulisana prevashodno u terminima irelacijama izme
ñ
u prvog i tre
ć
eg sveta. Iz te perspektive, neki diskursiuklju
č
uju pitanje identiteta i autenti
č
nosti, odnosno preuzimanja iintegriteta. Kao suštinski problem uo
č
eno je da društveni zna
č
aj „korena”gubi na važnosti u odnosu na proizvodnju i potrošnju koju indukujemasovna muzi
č
ka industrija (Mitchell 1993, 309). Drugi diskursi se ti
č
uimplikacija mnogobrojnih muzi
č
kih interakcija koje su uklju
č
ene uprodukciju i potrošnju „world music”, što uti
č
e na lokalni, nacionalni i
 
rasni identitet. Mnoge izjave svedo
č
e o tome da postoji bojazan da „worldmusic” može negativno uticati na nacionalni identitet. Upravo Gardinier(1991, 39.) postavlja pitanje da li se asimilacijom razli
č
itih ritmova moguuzdrmati temelji nacionalnog identiteta. Problematizovanje identitetamože biti dovedeno i u vezu sa imigrantskim statusom mnogih odpredstavnika „world music” (Mitchell, 1993, 319.)Neki teoreti
č
ari, osobito evropski, „world music” vide kao rezultat„novog nacionalnog romantizma” koji je zahvatio ve
ć
i deo sveta, u kometradicionalna društva i kulture sa dugom istorijom, vide svoju priliku zasopstvenu afirmaciju. Neki idu i dalje tvrde
ć
i da je snažno interesovanjeza muziku baziranu na folkloru ili inspirisanu njome, rezultat logi
č
ne io
č
ekivane odbrane od nametnute globalizacije i kulturne hegemonije.Problem nastaje me
ñ
utim, zbog toga što je u savremenim društvima, kakvasu evropska, tradicionalna muzika poslednjih decenija prešla u sferuvisoke kulture istrgnuta je iz konteksta obreda i obi
č
aja u kojima ježivela, i prenesena na koncertne podijume. Tu se javlja mogu
ć
nost zareinterpretaciju folklorne muzike u novom ruhu, što obi
č
no za rezultatima ukrštanja sa poznatim popularnim žanrovima, kao što su džez, rok,dens itd.Iz suprotne perspektive, neki autori razmatraju pitanje nacionalnogili rasnog identiteta u eri globalnih masovnih komunikacija irelevantnim.„World music” je „suštinska, interna karakteristika globalne muzi
č
keprodukcije”. U tom kontekstu ova muzika, njeni izvo
ñ
a
č
i i pristalice nisuzainteresovani da ome
ñ
uju granice, mada ne dele isti jezik, ali su deoimaginarne zajednice koja pretenduje da stvori državu slušalaca kojipreuzimaju muziku od drugih.Pitanje globalizacije i Filozofiju Nju Ejdža (New Age), DragomirMilenkovi
ć
– Joga (vo
ñ
a grupe Hazari), jedan od pionira „world music”kod nas, ne vidi kao problem. Nju Ejdž se prema njegovom mišljenjuneopravdano vezuje za Novi svetski poredak, jer svi poreci su svetskiporeci još od vremena faraona, tako da je neka sila oduvek pokušavala dabude centar sveta. Fenomen globalizacije on problematizuje ne kao proceskome se treba suprotstaviti, ve
ć
kao na
č
in na koji
ć
e on biti sproveden.Osim lokalnih kultura i lokalnih filozofija (tj. religija poput Hriš
ć
anstva,Islama, Budizma) postoje univerzalne vrednosti koje su zajedni
č
ke za
č
ove
č
anstvo.Osim toga, prema mišljenju Milenkovi
ć
a, Nju Ejdž postoji i kaopokret u nauci, umetnosti, i kao duhovni nadzor, tj. nova nauka, novamistika, nova umetnost. Novost u nauci je da se principi istraživanjavra
ć
aju nekim drevnim tehnikama, od pre tri –
č
etiri hiljade godina, takoda je nauka u svom razvojnom putu ponovo došla na po
č
etak. Pojavljujuse novije teorije o nastanku Univerzuma, šta predstavlja uopšte materiju uovom kosmosu, šta je u mikro – svetu, makro – svetu itd. Ta nova naukapostoji ve
ć
dvadeset godina u Americi
č
iji zna
č
ajan predstavnik je FritiOfkapra, koji je uspostavio novu fiziku kao tao fiziku. Kao prete
č
u Nju
 
Ejdža, Milenkovi
ć
vidi nema
č
kog filozofa Artura Šopenhauera koji
č
itavsvet vidi kao volju i predstavu, tj. kao energiju i informaciju.Pitanje nacionalnog identiteta u muzici, predstavnici „world music”(Simonida Stankovi
ć
, Dragomir Milenkovi
ć
– Joga) naj
č
eš
ć
e tuma
č
e kaotoliko kompleksno, da samim tim ono postaje irelevantno. Nju Ejdžmuziku, Milenkovi
ć
uspostavlja kao novu duhovnu muziku, koja izrastado mesta na kojima su vekovima bili duhovni muzi
č
ki oblici (liturgija,misa, Bahov koral) razli
č
itih religija. Nova duhovna muzika nastaje zatošto su se pre
ñ
ašnje epohe iscrple, došlo je novo vreme koje ima svoj duh,i nužno je suštinske stvari iskazati na nov na
č
in. Ta muzika se danasobi
č
no naziva „nju ejdž” ili „world music”, i u njenom temelju jesufolklori iz razli
č
itih delova sveta. Da bi izrazila novu duhovnost onazastupa planetarnu univerzalnost, jer je i suština Nju Ejdžaplanetarizacija, nešto što
ć
e ujediniti
č
itavo
č
ove
č
anstvo. To ne zna
č
i datreba poništiti nacionalne vrednosti na polju kulture,
č
ime se premaMilenkovi
ć
u
č
esto manipuliše u našoj sredini. Ipak, on smatra da trebao
č
uvati i lokalne obrasce u muzici i da je njegov rad, na izvestan na
č
inodgovor na poplavu anglo – saksonske popularne muzike. Osim toga, radna o
č
uvanju lokalnog folkora važan je i zbog toga što lokalni muzi
č
kiobrasci kao izraz arhetipa, pokre
ć
u tipi
č
na stanja duha svojstvena našojetno-psihološkoj strukturi.Veb stranice koje su posve
ć
ene ovoj vrsti muzike obi
č
no pozivajuna stvaranje bez ikakvih nacionalnih ili žanrosvkih ograda, predstavljaju„novi on–lajn pristup stvaranju muzike koji je sada dostupan i na web-u”(www.true-world-music.com). Kroz predstavljanje na veb-stranicama ovogtipa, gotovo bez izuzetka se isti
č
e da nije važno nacionalno, rasno porekloili obrazovanje, te da tu vrstu muzike mogu da razumeju i vole jedinoljudi otvorenog i oslobo
ñ
enog uma koji su sposobni da stvaraju muzikukoja
ć
e odbaciti bilo koju vrstu kompeticije i uspostaviti mir i harmonijume
ñ
u ljudima. Tako
ñ
e, ovi sajtovi pokušavaju da animiraju svojeposetioce da podele svoje znanje i talenat sa ljudima širom sveta.Na nekim stranicama, mogu se na
ć
i i konkretne instrukcije o tehnicisviranja na pojedinim instrumentima, ili
č
ak i o na
č
inima ukrštanjarazli
č
itih muzi
č
kih tradicija (www.ancient-future.com).Stvaraoci se tako
ñ
e predstavljaju kao posve
ć
enici,
č
ak neka vrstamisionara u novoj „religiji” (ideologiji), koja
ć
e prema njihovommišljenju promeniti svet. Jer, „kada on (Metju Montfort, vo
ñ
a grupeAncient – future) ne svira na pravim instrumentima, zaposlen je naodržavanju veb-stranice ancient-future.com, puštaju
ć
i u opticaj hiljademp3 fajlova dnevno, dobijaju
ć
i dnevnu dozu elektromagnetne radijacije”.Na stranicama ovog tipa mogu se na
ć
i i katalozi sa izdanjima„world music”, recenzije, prikazi, primeri nastupa na televizijama i radio– stanicama, crtice iz života zvezda, prikazi porekla raznih stilova ilikulturni (ponekad politi
č
ki) kontekst koji je karakteristi
č
an za takvemuzi
č
ke kulture.
of 00

Leave a Comment

You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...
You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...