4 Upoznaj Se Sa Excel-Om

Upoznajte se sa Microsoft Excel-om
SADRAJ
SADRAJ............................................................................................................ 124 UPOZNAJTE SE SA EXCEL-OM ...................................................................... 126
1.1. OSNOVNI ELEMENTI RADNE POVRINE...................................................................................... 127 1.2. NAVIGACIJA ............................................................................................................................ 129 1.3 PODELA I ZAMRZAVANJE PROZORA............................................................................................ 131
UKROTITE RADNU SVESKU............................................................................ 132

2.1 PROMENA DIMENZIJA KOLONA I REDOVA .................................................................................... 132 2.2. UNOS I IZMENA SADRAJA U !ELIJI ........................................................................................... 133 2.3. FORMATIRANJE !ELIJA ............................................................................................................ 134 2.4. STILOVI I KOPIRANJE FORMATA ................................................................................................ 135
RAD SA DATOTEKAMA .................................................................................... 137

3.1. ABLONI DOKUMENATA ........................................................................................................... 138 3.2. SNIMANJE DATOTEKA .............................................................................................................. 139 3.3. U"ITAVANJE DATOTEKA I POMO!NI FORMATI ............................................................................ 141 3.4. SLIKE OBJEKTI U EXCEL-U ....................................................................................................... 142 3.5. OTE!ENE DATOTEKE............................................................................................................. 143
RA!UNANJE ...................................................................................................... 145

4.1. IZRAZI U EXCEL-U ................................................................................................................... 146 4.2. TIPOVI PODATAKA ................................................................................................................... 147 4.3. FUNKCIJE ............................................................................................................................... 148 4.3.1. Funkcija: SUM .............................................................................................................. 148 4.3.2.Dijalog paste function .................................................................................................... 149 4.4.GRUPE FUNKCIJA..................................................................................................................... 151 4.4.1. Matemati!ke funkcije .................................................................................................... 151 4.4.2. Finansijske funkcije....................................................................................................... 151 4.4.3. Statisti!ke funkcije ........................................................................................................ 152 4.4.4. Funkcije za rad sa tekstom ........................................................................................... 152 4.4.5. Funkicje za rad sa datumima i vremenom.................................................................... 153 4.4.6. Logi!ke funkcije ............................................................................................................ 153 4.5. PREPOZNAVANJE GREAKA ..................................................................................................... 154
PRIKAZ NA EKRANU I PAPIRU ........................................................................ 155

5.1. ORGANIZACIJA PODATAKA ZA GRAFIKON................................................................................... 156 5.2. CHART WIZARD ....................................................................................................................... 156 5.3. TAMPANJE ............................................................................................................................ 158 5.3.1.Report manager ............................................................................................................. 159
EXCEL I INTERNET............................................................................................ 161

6.1. UPOTREBA ELEKTRONSKE POTE ............................................................................................ 162 6.2. SNIMANJE U HTML FORMATU .................................................................................................... 162 6.3. INTERAKTIVNOST RADNOG LISTA .............................................................................................. 164 6.4. UPITI NA W EB-U ..................................................................................................................... 165
124
NAPREDNE TEME ............................................................................................. 166

7.1. ZATITA RADNE SVESKE .......................................................................................................... 167 7.2. KONTROLA OTVORENE RADNE SVESKE ..................................................................................... 167 7.3. PODEAVANJE OKRUENJA ..................................................................................................... 168 7.3.1.Vidljivost elemenata radne povrine.............................................................................. 168 7.3.2. Vidovi kalkulacija .......................................................................................................... 169 7.3.3. Editovanje ..................................................................................................................... 171 7.3.4. Opte stvari................................................................................................................... 172
125
Glava 1
Upoznajte se sa Excel-om
U ovom poglavlju nau!i"ete:

#. Osnovne elemente radne povrine 2. Navigacija kroz Excel 3. Kako se prozori dele i zamrzavaju
Vo#enje precizne evidencije predstavlja zajedni$ku karakteristiku svih vrsta poslovanja. Kako se asortiman proizvoda, usluga, broja klijenata pove%ava, odre#eno poslovanje zahteva ra$unarski sistem koji je u stanju da se nosi sa bujicom finansiskih i drugih podataka. Microsoft Excel predstavlja program za rad sa tabelama koji vam omogu%ava da organizujete svoje podatke u liste, a zatim ih zbirno prikaete, uporedite i grafi$ki prikaete. On vam moe pomo%i da izra$unate zbir, da na#ete najve%u vrednost, uporedite vrednost prodaje proizvoda u toku jednog dana sa ukupnom prodajom u datom kvartalu, plus sve to grafi$ki da prikaete u vidu grafikona. Jednom re$ju, Excel je program koji %e vam utedeti sate i sate mukotrpnog rada. Sve gore nabrojano Excel %e uraditi na jednostavan na$in. Samo treba prihvatiti na$in organizovanja podataka, potovati nekoliko preporuka o njihovom ure#enju i prepoznavati tipove podataka. Najpre treba dobro savladati izraze i funkcije, na$in referenciranja blokova, potom postupke u pregledu i naprednoj obradi podataka.
126
#.#. Osnovni elementi radne povrine

Kad pokrenete Excel, otvori %e se prazan dokument. Od tog trenutka pa nadalje Excel vam je na raspolaganju. Moete da unosite podatke, izmenite izgled, zahtevate od Excel da zbirno prikaete podatke ili da prona#ete inforamcije u pomo%nim datotekam. Na slici 1.1.1. predstavljeni su najveniji elementi Excel okruenja:
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 16 15 14
17
18
Slika 1.1.1
12 13
#. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. #0. ##. #2. #3. #4. #5. #6. #7. #8.
naslovna linija prozora sadri ime dokumenta i ime programa; kontrolni meni dokumenta; linija menija sadri punu listu raznih Excel-ovih komandi; paleta sa alatima Standard; paleta sa alatima Formatting; lista imenovanih blokova (Name Box) prikazuje adresu aktivne %elije ili neki drugi sadraj; aktivna "elija u ovom prostoru se pojavljuje tekst koji piete kontrolni tasteri unosa pojavljuju se samo u toku unosa podataka; linija za unos sadraja (Formula Bar); zaglavlja kolona i redova; jezi!ci radnih listova omogu%avaju kretanje izme#u radnih listova; tasteri za navigaciju po jezi!cima radnih listova; indikator statusa; dugmad za promenu veli!ine i zatvaranje Excel-a; dugmad za promenu veli!ine i zatvaranje Excel dokumenta; Naziv radne sveske trake za skrolovanje; statusna linija sa indikatorima
Svaka Excel datoteka sastoji se od radne sveske (worbook) koja je podeljena na radne listove (worksheets). Radni list je povrina izdeljena na 256 kolona ozna$enih zaglavljem sa slovima i 65536 redova (zaglavlje sa brojevima). Nova radna sveska inicijalno ima tri radna lista koji su jednozana$no imenovani, to se naravno moe izmeniti. Maksimalni broj radnih listova ograni$en je samo memorijom ra$unara. Korisnik po svom naho#enju moe ih dodavati ili uklanjati, menjati im ime i poloaj u odnosu na druge listove.
127
Osnovni element svakog radnog lista je "elija (cell). Ona ima svoju adresu koju $ine: koordinate prema koloni, redu i pripadnosti radnom listu. Na taj na$in svaka %elija ima jedinstvenu adresu.U nju se moe uneti razli$iti sadraj: broj (celobronji, decimalni), datum, tekst bilo kakve vrste, slika, te izraz ili funkcija kojom se izra$unava neki rezultat. Mogu joj se menjati atributi, izgleda - boja fonta i pozadine, grani$ne linije, tekstura...
%elija (cell)
Neposredno iznad povrine radnog lista, nalaze se tri podru$ja.Na levoj strani je padaju%a lista imenovanih blokova (Name Box) , u kojoj se vidi adresa aktivne %elije ili neki drugi sadraji. Pored nje je polje u kome se nalazi znak = (Edit Formula), a u toku unosa se pojavljuju jo dva znaka za kontrolu unosa miem (stilizovano X za prekid i checkout za potvrdu). Nakon toga nalazi se dugo belo polje - linija za unos sadraja (Formula Bar); Mada se u Excel-u sadraj moe unositi direktno na radnom listu, ova linija donosi jo neke korisne primene, koje %emo pomenuti kasnije.
Slika 1.1.2.
Command Bar
Izmedu naslovne linije prozora programa i linije za unos sadraja, nalazi se Command Bar 1.1.2.).Tu
se smetaju ikonice koje predstavljaju vanije opcije iz menija. One su organizova-ne po tool barovima, a njihov osnovi zadatak je ubrzavanje rada. Pri instalaciji su aktivirana dva tool-bar-a: Standard i Formattingama. Vrh prozora je uobi$ajeno mesto za Command Bar, iako korisnik po elji moe da premesti neki njegov deo na bilo koju ivicu prozora programa ili da ga izvu$e u plivaju%i oblik. "itav sadraj Command Bar-a moe se podesiti po nahodenju, dodavanjem tastera i komandi menija na proizvoljno mesto. statusna linija Na samom dnu radne povrine nalazi se statusna linija koja opisuje aktivnu operaciju ili reim rada. Inicijalno, tu stoji re$ Ready, to ozna$ava spremnost programa da primi podatke ili komande; u odre#enim momentima, pojavi%e se i neki drugi tekst. Na desnoj strani je podru$je indikatora, u kome se osim standardnih markera za Caps Lock, Scro/l Lock i Num Lock, nalaze i neki posebni indikatori, o kojima %emo kasnije vie govoriti.
jezi$ci radnih listova Pored standardnih kliza$a, Excel ima posebno podru$je za navigaciju - to su jezi!ci radnih listova. Klikom na bilo koji od njih, aktivira se radni list koji oni ozna$avaju. Tasteri za pomo%nu navigaciju medu jezi$rima od koristi su kada ima mnogo radnih listova, pa se svi jezi$ci ne mogu odjednom videti.Ako elite da pove%ate vidljivo podru$je jezi$aka radnih listova na utrb vodoravnog kliza$a radnog lista, povucite miem udesno liniju koja se nalazi izmedu ova dva podru$ja.
128
#.2. Navigacija
Kao to smo ve% nazna$ili, osnova svakog Excel fajla je radna sveska sa radnim listovima. Radni list zauzima najve%i deo interfejsa - na njemu se odvijaju skoro sve aktivnosti u Excel-u. Kad starujete Excel pred sobom %e te imate praznu tabelu dimenzija 65536 x 256 %elija. Za to efikasniji rad veoma je vano snalaenje me#u radnim listovim i poljima. Excel vam u pomo% nudi nekoliko putokaza prema podacima koje elite da prona#ete. Svaka %elija ima adresu definisanu presekom reda i kolone, na primer: Al, C6, AA350... Prilikom upisa adrese %elije u formulu, svejedno je da li kucate velika ili mala slova -Excel %e ih uvek prevesti u velika. Svaki radni list ima istu emu adresa %elija, me#utim svaka %elija ima jednozna$nu adresu u celoj radnoj svesci. Da bi ste se pozicionirali na ta$no odre#enu %eliju, ta$no odre#enog radnog lista neophodno je da kao prefiks se napie ime radnog lista, pra%eno znakom uzvika, na primer: Sheetl!Al, Sheet2! C54. Ukoliko u imenu %elije postoje razmaci, uokvirite ime radnog lista apostrofima, kao u primerima: 'Strana 2'!C4, 'Prodaja u januaru 1999'!Al i.sli$no. Name Box Jedna %elija uvek ima podebIjane ivice, a klikom na neku drugu %eliju (ili odvodenjem kurzorskim tasterima), dobija ih i ona. Ovim podebljanjem ozna$ava se aktivna %elija: izuzimaju%i nekoliko specifi$nih situacija, jedna %elija radnog lista uvek mora biti aktivna. Na nju se odnosi sva akcija korisnika: unos sadraja, promena formata, kopiranje itd. Adresu aktivne %elije u toku rada vidite u listi imenovanih blokova, a ozna$ena su i odgovaraju%a zaglavlja reda i kolone. !elija Prilikom otvaranja novog radnog lista, uvek je aktivna %elija u gornjem levom uglu, dakle Al, koja ostaje upam%ena i prilikom naputanja radnog lista, snimanja i zatvaranja radne sveske. Ve% vam je poznato da svaki radni list u svesci ima jednozna$no ime, koje se vidi na jezi$ku u dnu prozora. Inicijalno, radni listovi se zovu Sheetl, Sheet2, itd. Njihova imena je veoma lako izmeniti ($ak se i preporu$uje zamena, vama razumljivijim), prosto duplim klikom na jezi$ak aktivirate reim za promenu imena radnog lista .Ime se moe sastojati od slova, cifara i nekih specijalnih znakova. radni listovi se zovu Sheetl, Sheet2 Dozvoljeni su i razmaci, a maksimalna duina imena radnog lista je 31 znak. Excel2000 je, za razliku od prethodnih verzija, dovoljno "pametan" da ne primi unos nedozvoljenih znakova, a posle 31. znaka unos %e biti blokiran. Kretanje kroz radni list je jednostavno. Najmanji korak jeste prelazak na susednu %eliju kursorskim tasterima (u bilo kom smeru) i tasterima Tab i Enter posle unosa (nadesno i nadole), ili Shift+Tab, Shift+Enter (nalevo, nagore). Kursorski tasteri u kombinaciji sa tasterom Ctrl pomeraju aktivnu %eliju najpre na po$etak oblasti popunjene nekim sadrajem u pravcu strelice, zatim na suprotni kraj te oblasti i tako redom.Kada vie nema oblasti podataka, aktivna postaje %elija na samom kraju radnog lista. Isti efekat ovakvog kretanja moe se posti%i pritiskom i putanjem tastera End, pa potom pritiskom na bilo koju od strelica na tastaturi. Pritiskom na taster Home odlazite na po$etak reda, u sasvim levu %eliju. Sa Ctrl+Home idete direktno u gornji levi ugao aktivnog dela radnog lista. Pritiskom na Ctrl+End aktivira se donji desni ugao upotrebljenog dela radnog lista. Tasteri PageUp i PageDown pomeraju sadraj radnog lista ekran nagore i ekran nadole, respektivno. Tasteri Alt+PageUp i Alt+PageDown pomeraju sadraj radnog lista ekran udesno i ekran ulevo, respektivno. Ako je na tastaturi uklju$en Scrol1 Lock, dolazi do promene ponaanja komandi za kretatanje po radnom listu. Svakim pritiskom na neku kurzorsku strelicu, odmah se pomera ceo radni list, pri $emu aktivna %elija ostaje nepromenjena.
129
Upotreba mia na kliza$ima za horizontalno i vertikalno skrolovanje je uobi$ajena: klikom na strelicu skroluje se jedan red ili kolona, a klikom na podru$je kliza$a, $itav sadraj ekrana. Hvatanjem i prevla$enjem tastera kliza$a prelazite ve%e podru$je o#ednom; kada kliza$ povu$ete, prikazuje se tooltip koji ozna$ava red ili kolonu koja %e se pojaviti kada otpustite taster mia. Klizanje je mogu%e do granice iskori%enog dela radne sveske; ovakvim kretanjem ne menja se aktivna %elija. Kada elite da se postavite na %eliju, klinite na nju, ako je vidljiva. Ako nije, pomo%u kliza$a je moete u$initi vidljivom, pa onda kliknuti na nju. Ukoliko, medu tim, ve% znate adresu te %elije, pritisnite F5 ili Ctrl+G ili pozovite komandu menija Go To iz Edit menija i unesite adresu odgovaraju%e %elije (na druge opcije ovog dijaloga %emo se vratiti neto kasnije). Sli$no moete posti%i i klikom na polje liste imenovanih blokova, gde %ete na osnovu adrese aktivne %elije, uneti adresu eljene sadraje. Grupe poslova u okviru jednog zadatka zgodno je podeliti na vie listova radne sveske. Tabele %e tako biti preglednije, pripreme tampe jednostavnije, a razmena izmedu datoteka laka. Postoji nekoliko na$ina da promenite radni list.Najlake je kliknuti na jezi$ak radnog lista na koji ho%ete da odete. Ukoliko se jezi$ak ne vidi, moete skrolovati po podru$ju pomo%u tastera za navigaciju, koji se nalaze levo od jezi$aka. Na slede%i list moete pre%i pomo%u tastature, sa Ctrl+PageDown, a na prethodni sa Ctrl+PageUp. Radni list moete promeniti i posredno, komandom Go To, referenciraju%i neku %eliju tog radnog lista, na primer Sheet6!Bl0. Tokom rada moete proizvoljno dodavati i brisati radne listove, menjaju%i takode njihov redosled u radnoj svesci. Novi radni list unosite komandom menija Insert / Worksheet ili tako to na kontekstnom meniju radnog lista, koji dobijate desnim klikom na jezi$ak lista, odaberete stavku Insert, a zatim na dijalogu izaberete ikonu Worksheet.
Novi radni list unosite komandom menija Insert / Worksheet
Na tastaturi to odgovara kombinaciji Shift+Fll. Novi list se pojavljuje levo od aktivnog, a inicijalno ime mu je SheetX, gde je X slede%i slobodni broj na raspolaganju. Ako pre unosa ozna$ite vie radnih listova (klikom mia na jezi$ke, dre%i Shift), u radnu svesku %ete uneti isti broj novih radnih listova. Jedan ili vie izabranih listova briete komandom menija Edit/ Delete Sheet, ili na kontekstnom meniju radnog lista, pomo%u Delete. Poto je ova operacija nepovratna, morate odgovoriti na kontrolno pitanje kojim eksplicitno potvr#ujete svoju nameru. Ukoliko radni list elite da uklonite iz radne sveske, a da ga pri tom ne izgubite, premestite ga u postoje%u ili novu radnu svesku. Ovo $inite kroz dijalog Edit / Move or Copy Sheet ili iz kontekstnog menija radnog lista, stavka Move or Copy. Poto pomenuti dijalog slui i za premetanje radnog lista u okviru iste radne sveske, morate izabrati stavku To Book: (New Book) ili naziv druge otvorene radne sveske. Ozna$avanjem polja Create a Copy, list se ne%e premestiti, ve% kopirati u drugu radnu svesku. Ukoliko pak elite da premestite list u okviru iste radne sveske, najlake %ete to u$initi miem. Uhvatite jezi$ak miem i samo ga prevucite na eljenu poziciju. Ako za to vreme drite pritisnut Ctrl na tastaturi, list ne%ete premestiti, ve% kopirati (osta%e i na originalnoj poziciji), a ime iskopiranog lista bi%e, na primer, Sheetl (2).
130
#.3 Podela i zamrzavanje prozora

Jedan od na$ina da uporedo vidite krajnje udaljena podru$ja istog radnog lista jeste da otvorite novi prozor radne sveske, ali %e pri tome drugi prozor oduzeti veliki deo efektivne povrine. Zato koristimo komandu Window / Split( Slika 1.4.1), koja %e postaviti grani$ne linije na sredinu radnog lista, dele%i ga tako na $etiri segmenta. Hvataju%i miem presek ovih linija, podelu moete postaviti na eljeno mesto -potom kliknite na neki od segmenata i skrolujte po njemu. Drugi na$in podele prozora je da uhvatite marker za podelu kratku debelu liniju iznad vertikalnog kliza$a, ili njen par desno od horizontalnog kliza$a prozora, i prevla$e%i ga nadole (ulevo) podelite radni list na dva ili $etiri segmenta. Sada %e pri skrolovanju nadole mirovati redovi u drugim segmentima, a pri skrolovanju udesno mirova%e kolone. Gde god da skrolujemo tabelu, vidljivi delovi %e uz sebe uvek imati svoja zaglavlja. Segmente uklanjate komandom Window / Remove Split, ili povla$enjem linije podele na jednu od ivica radnog lista.
Slika 1.3.1. Primena opcije Window / Split
Ako radite sa velikom tabelom, $iji se sadraj ne moe u celini videti na ekranu, mogu%e je "zamrznuti" deo radnog lista, tako da pri skrolovanju to podru$je uvek ostane vidljivo. Da biste ovo postigli, postavite se u %eliju koja %e biti prva nezamrznuta - redovi iznad nje i kolone s njene leve strane, bi%e zamrznuti. Sada pozovite komandu Window / Freeze Panes (Slika 1.4.2.) i primeti%ete da su se pojavile dve linije koje ozna$avaju zamrznuti deo. Ovo je od velike koristi ako treba stalno videti zaglavlje neke velike tabele. Uvek moete pre%i u zamrznuti deo lista i tamo upisivati ili ispravljati sadraje: kliknite na eljenu %eliju ili strelicama prosto predite granicu. Zamrznuti deo oslobadate komandom Window / Unfreeze Panes.
Slika 1.3.2.
131
Glava 2
Ukrotite radnu svesku
1. Da promenite dimenzije kolona i redova 2. Unosit i menjate sadraja %elija 3. Formatiranje %elija 4. Kako se prave stilovi i kopiraju formati
Prava mo% Excela lei u tome to vam on omogu%ava da lako obradite velike koli$ine podataka. Upravo to proisti$e iz mogu%nosti izmene na$ina na koji Excel prikazuje podatke u radnom listu. Veoma lako-brzo moete da obezbedite dodatni prostor izme#u redova i kolona, da izmenite izgled polja, izmenite sadraj clija Sve to nau$i%ete u ovom poglavlju
2.# Promena dimenzija kolona i redova

irinu kolone moete menjati radi lepeg izgleda formirane tabele, ili iz $isto funkcionalnih razloga, ako se neki sadraji preklapaju ili ne vide.To moete da uradite na nekoliko na$ina. Postavite kursor na desnu granicu kolone u zaglavlju. Kada pritisnete levi taster mia, pojavi%e se tooltip u kome se vidi irina kolone u tipografskim ta$kama i pikselima. Podrazumevana irina je 7.43 ta$aka, a maksimalni opseg irine je od O do 254 ta$aka. Razvla$e%i grani$nu liniju miem ulevo ili udesno, menjate irinu kolone. Isto ovo $inite i pomo%u dijaloga Format / Column / Column Width( slika 2.1.1), ili iz kontekstnog menija dobijenog u zaglavlju Izgled kolone. Sve re$eno o promeni irine kolone, dijalogaodnosi se i na visinu reda. Inicijalno, visina reda Column se podeava prema %eliji sa najve%om Width veli$inom fonta. Opseg vrednosti visine reda je od 0 do 409 ta$aka. Promena visine moe se izvesti miem i pomo%u dijaloga Row Width (meni Format / Row). Analogno je i za sakrivanje i otkrivanje reda: tasterska kombinacija za sakri-vanje reda je Ctrl+9, a za otkrivanje Ctrl+Shift+9.
Slika 2.1.1.
Duplim klikom na grani$nu liniju, kolona %e zauzeti irinu koja odgovara najirem sadraju. Ovo je opcija AutoFit, koju moete pozvati i iz menija Format / Column / AutoFit Selection.Sve ove operacije moete izvesti i nad vie kolona o#ednom, time to ih ozna$i te, prevla$e%i miem preko zaglavlja kolona. Upotrebom tastera Select All, koji se nalazi u levom gornjem uglu radnog lista, selektujete ceo radni list, a potom svim kolonama definiete jednaku irinu.
132
Sadraj neke kolone moete privremeno ili trajno sakriti: ozna$ite eljenu kolonu, Sadrajkolone pa primenite meni Format / Column / moete Hide ,ili kontekstni meni kolone. Budu%i privremeno ili da je sakrivanje kolone gotovo isto to i trajno sakriti postavljanje njene irine na nultu vrednost, moete upotrebiti i dijalog Column Width. Sa tastature, to se izvodi sa Ctrl+O, a miem tako to desnu grani$nu liniju kolone povla$ite sasvim ulevo. Daljim povla$enjem ulevo, sakrivate vie kolona. Da biste sakrivenu kolonu opet u$irtili vidljivom, najpre selektujte dve njene susedne kolone, ili barem dve %elije u susednim kolonama, a potom izvedite neku od operacija suprotnih sakrivanju: meni Format / Column / Unhide, opcija Unhide kontekstnog menija, ili sa tastature, kombinacijom Ctrl+Shift+O.
2.2. Unos i izmena sadraja u "eliji

U %eliju se moe uneti razli$it sadraj: broj koji moe biti koli$ina, iznos, datum; bilo kakav tekst; izraz ili funkcija kojom se izra$unava neki rezultat.Sadraj u %elije naj$e%e %ete unosite direktno, postavljaju%i se na odgovaraju%u %eliju. Drugi, svakako sporiji na$in je pomo%u linije za unos: nakon aktiviranja eljene %elije, kliknite na liniju za editovanje i po$nite sa unosom. Uneti sadraj potvr#uje se na jedan od $etiri na$ina: pritiskom na Enter, kada se aktivira %elija ispod one koja je primila unos; pritiskom na Tab, kada se aktivira %elija udesno; klikom mia na bilo koju drugu %eliju, koja se odmah aktivira i kona$no, klikom mia na kontrolni taster unosa ( ), kada ista %elija ostaje aktivna. Moete promeniti izbor slede%e %elije nakon pritiska na Enter: u dijalogu Tools / Options, na listu Edit (slika 2.2.1.), moete isklju$iti opciju Move Selection After Enter, to zna$i da %e nakon unosa ostati aktivna ista %elija. Umesto toga, u listi Direction moete odabrati u kom %e se pravcu aktivirati slede%a %elija. Od unosa moete odustati pritiskom na Esc ili klikom na crveni kontrolni taster( )".
Slika 2.2.1. Izgled prozoraOptions / Edit
Ranije uneti sadraj menjate na dva na$ina: pritiskom na F2 ulazite u reim editovanja, pri $emu kurzor pokazuje ta$no mesto unosa, a po sadraju se kre%ete strelicama. Drugi na$in je da klikom mia u#ete na liniju za editovanje aktivne %elije, a potom na isti na$in menjate sadraj.
133
U koliko elite moete obrisati sadraj ne samo jedne %elije ve% moetei obrisati kolonu ili red, ne menjaju%i pri tome njihove dimenzije. Budete li, recimo, obrisali jednu kolonu, sve kolone desno od nje %e se pomeriti za jedno mesto ulevo, a na desnoj strani %e se pojaviti nova, prazna kolona $ija je oznaka IV.Kolonu briete kroz dijalog Edit / Delete, stavka Entire Column ili sa tastature, kombinacijom tastera Ctrl+Minus. Direktno brisanje pozivate u kontekstnom meniju odgovaraju%e kolone, stavka Delete
2.3. Formatiranje "elija

!eliji je mogu%e je menjati oblik, veli$inu i boju fonta, boju i teksturu podloge, postavljati razne linije, poravnavati sadraj na razne na$ine, menjati ugao itd. Ovde ne pominjemo formatiranje sadraja %elije, jer ono zavisi od tipa podatka i ima funkcionalnu vanost; to %emo objasniti kasnije, prilikom opisa tipova podataka. Sve ove opcije se nalaze u meniju Format Cells. Meni se moe pozvati na nekoliko na$ina: sa tastature (Ctrl+l), iz menija (Format / Cells), ili pomo%u kontekstnog menija desnim klikom mia. Nakon pozivanja neke od navedenih komandi, na ekranu se pojavljuje okvir za dijalog Format Cells sli$an okviru prikazanom na Slici 2.3.1.,gde izborom odgovaraju%ih opcija vrite navedene izmene. Morate obratiti panju da pre pozivanja navedene komande selektujete %eliju ili %elije koje elite da formatirate.
Slika 2.3.1.a) Cell Atributes / Font Slika 2.3.1.b) Cell Atributes / Borders
Izbor fonta ( Slika 2.3.1a) je gotovo isti kroz sve Windows programe, pa se ovde ne%emo na tome posebno zadravati. Pomo%ne linije na radnom listu (gridlines) olakavaju orijentaciju. Lepo ure#enu tabelu sa grani$nim i pomo%nim linijama formirate na listu Border,( Slika 2.3.1b). Na raspolaganju su mnogobrojne opcije izgleda, debljine i boje linije. Osim ivi$nih, tu su i dijagonalne linije koje presecaju %eliju. Linije se postavljaju tako to se nakon izbora atributa miem ozna$i mesto gde linija treba da se pojavi. U toolbar-u Formatting se nalazi taster sa skra%enim izborom opcija za postavljanje linije. Izbor fonta je gotovo isti kroz sve Windows programe, pa se ovde ne%emo na tome posebno zadravati. Na listu Patterns (Slika 2.3.2a.), dijaloga Format Cells, moe se odabrati boja, a dodatno i oblik i boja teksture. Ako se upotrebi sitni raster (ta$kice), kombinacijom boja se moe posti%i veliki izbor nijansi %elije, $ime se naizgled prevazilazi limit od 56 boja na radnom listu. Toolbar Formatting sadri taster sa skra%enim izborom od 40 boja podloge %elije. Na listu Alignment (Slika 2.3.2b.), dijaloga Format Cells nalaze se sve komande za uravnanje uz dodatne opcije horizontalnog uravnanja (recimo, Justify).Uo$i%ete opciju lndent, koja uvla$i sadraj %elije za navedeni broj znakova udesno. Osim horizontalnog, mogu%e je i vertikalno uravnanje sadraja u %eliji, to je korisno kada je pove%ana visina reda. Tekst ima $etiri opcije vertikalnog uravnanja, sli$no horizontalnom.Ako je uneti tekst preirok za %eliju, pre%i %e njenu desnu ivicu. Ukoliko u susednoj %eliji postoji sadraj, tekst %e biti "podvu$en" pod nju. Da bi se ovo izbeglo, uklju$ite opciju Wrap Text, nakon koje ce tekst "potovati" desnu ivicu %elije i pruati se u vie redova.
134
Sli$an efekat postie se i sa Shrink to Fit: da tekst ne bi prelazio desnu ivicu, font %e biti umanjen tako da moe da stane u jedan red.Grupa komandi Orientation definie poloaj i ugao sadraja u %eliji. Time se postiu razni efekti u zaglavljima tabele: osim to moe da izgleda zanimljivo, o$uvana je i preglednost, uz utedu prostora.
Slika 2.3.2.a) Cell Atributes / Background Slika 2.3.2.b) Cell AtributesAlig ment
2.4. Stilovi i kopiranje formata

U skladu sa osnovnim principima urednosti, treba se potruditi da tabele izgledaju maksimalno ujedna$eno i da imaju prepoznatljiv stil. Excel vam pomae u tome, upotrebom ablona stilova za posebne sadraje. Pretpostavimo da naslov tabele treba da bude ispisan fontom Verdana od 14 ta$aka i podebljano, a zaglavlja tabele samo podebljano i na sivoj podlozi. Da ne biste svaki put ispo$etka definisali ove atribute, ozna$ite ih kao stil. Najpre jednom uredite sadraj po volji; dok je aktivna %elija sa tim sadrajem, otvorite dijalog Format / Style (sa tastature Alt+')
Slika 2.4.1. .Izgled dijaloga- Style Da ne biste svaki put ispo$etka definisali ove atribute, ozna$ite ih kao stil
U polje u kome pie Normal unesite tekst Naslov, a potom kliknite na Add. Isto ponovite i za zaglavlje tabele. Ubudu%e, kada upiete tekst naslova, pozovite dijalog Style, odaberite sa$uvani stil i potvrdite izbor. Atribute imenovanih stilova moete menjati u dijalogu, izborom tastera Modify. Poto se stil $uva isklju$ivo u jednoj radnoj svesci, opcijom Merge moete preneti stil iz neke druge otvorene radne sveske. Kada budemo govorili o tipovima datoteka, objasni%emo vam kako %ete posti%i da svaka nova radna sveska sadri vae stilove.
135
U toolbar-u Standard primeti%ete taster na kome je nacrtana $etkica: to je Format Painter ( ), komanda bez svog ekvivalenta u meniju ili na tastaturi. Ovim alatom prenose se svi atributi formata podataka iz neke %elije u ciljni blok. Treba samo ozna$iti polaznu %eliju, kliknuti na Format Painter, a potom odmah ozna$iti cilj ni blok, ne otputaju%i taster mia. U trenutku kada taster mia bude otputen, svi atributi formatiranja polazne %elije bi%e primenjeni nad ciljnim blokom. Postoji i drugi, neto sporiji na$in da se atributi formata prenesu iz jedne u drugu %eliju: polaznu %eliju ozna$ite za kopiranje, pa kada ozna$ite cilj ni blok, u kontekstnom meniju odaberite Paste Special (Slika 2.4.2.); U dijalogu ozna$ite opciju Paste Formats i potvrdite izbor. Vie puta smo pomenuli toolbar Formatting, koji %ete $esto koristiti. Stoga upoznajte sve njegove tastere, kao i one dodatne, opcijom Add or Remove Buttons.
Slika 2.4.2. Izgled dijalogaPaste Special
136
Glava 3
Rad sa datotekama

1. 2. 3. 4. ta su abloni dokumenata, kako se koriste i prave Kako se snimaju i u$itavaju datoteke Inportovanje slika u va dokument ta raditi sa ote%enim datotekama
Osnovni format datoteke u Excel-u je radna sveska (Microsoft Excel Workbook), $ija je ekstenzija XLS. U radnoj svesci se $uvaju skoro svi sadraji: podaci, njihovi formati, stilovi, grafikoni, posebna podeavanja,itd.Datoteka radne sveske je zapisana u binarnom formatu i nju ne treba otvarati u nenamenskim programima, da je ne biste otetili. Postoji jo nekoliko formata rezervisanih za Excel. Posebno nas interesuju tzv. add-in datoteke, sa ekstenzijom XLA: to su moduli sa "upakovanim" proirenjima Excel-a. U$itavanjem ovih datoteka, pojavljuju se nove komande ili nove funkcije koje se ponaaju kao da su standardni deo programa. Neka add-in proirenja se isporu$uju uz instalaciju programa, njihovu listu moete videti u dijalogu Tools / Add-Ins, o nekima od njih govori%emo ovde. Postoje i proirenja koja su deo komercijalne ponude raznih softverskih ku%a. Excel omogu%ava zapis radnog prostora koji $ine vie radnih svezaka, na odredeni na$in postavljenih u radnu povrinu programa. Da ne biste svaki put ru$no otvarali datoteke i postavljali ih na eljeni na$in, komandom File / Save Workspace formira%ete datoteku posebnog formata, sa ekstenzijom XLW. Otvaranjem ovakve datoteke, otvori %e se sve datoteke radnih svezaka i rasporediti na radnu povrinu onako kako su izgledale u trenutku snimanja radnog prostora.
137
3.#. abloni dokumenata

ablon (template) u Excel-u predstavlja unapred pripiemljenu formu radne sveske, koju moete otvoriti kao inicijalni obrazac za rad. Elementi koji parametrizuju ablon mogu biti mnogobrojni: broj listova, definisani font, procenat zumiranja, pripremljeni makroi, razni grafi$ki objekti, ranije uneti sadraji formatirani po elji, parametri tampe... Preporu$ljivo je pripremiti ablone za sve standardizovane poslove koje radite, zbog velike utede vremena tokom svakog slede%eg otvaranja novog dokumenta. Excel se isporu$uje sa nekoliko sloenih ablona, koje moete prona%i u dijalogu File / New. Da biste formirali ablon, izaberite neku radnu svesku kao prototip i iz nje obriite proste podatke. Kada budete zadovoljni rezultatom, snimite radnu svesku komandom File / Save As, a u listi Save as Type odaberite stavku Template (*.XLT). Datoteka %e biti preusmerena u unapred pripremljeni folder koji $uva ablone, najverovatnije \ Windows \Application Data\Microsoft\ Templates.
Snimanje Template-a
Ranije pripremljeni ablon pozivate iz dijaloga File / New, u kome %ete prona%i sve raspoloive ablone. Budete li iz ovog dijaloga pozvali opciju Workbook, dobi%ete novu, sasvim praznu radnu svesku $ije su default postavke definisane na nivou programa, isto %ete izvesti komandom tastature Ctrl+N, ili klikom na ikonu praznog papir au toolbaru ( ).
Posebni abloni radnih svezaka %e se otvoriti isklju$ivo kada ih pozovete iz dijaloga. Ako elite da se Excel u bilo kojoj prilici otvori sa radnom sveskom posebno pripremljenom za redovni rad, odredite eljeni oblik radne sveske. Potom je snimite kao ablon pod imenom BOOK.XLT i postavite u folder XLStart, koji se nalazi u folderu svih Office programa (verovatno je to \Program Files\Microsoft Office\Office\XLStart). Sada %e se pri otvaranju Excel-a uvek otvoriti nova radna sveska $iji je inicijalni sadraj uzet iz ovog ablona. Sli$no moete postupiti i u pripremi radnog lista koji %e biti unet kao novi u radnu svesku: pripremite novi radni list koji je jedini u radnoj svesci, a potom ovaj prototip snimite kao ablon po imenu SHEET.XLT u folderu XLStart. Od tog $asa, svaka komanda Insert / Worksheet une%e novi radni list sa sadrajem preuzetim iz ovog ablona. Folder XLStart moe da poslui i da bi privremeno ili stalno $uvao radne sveske aktuelne tokom rada. Ukoliko neka datoteka radne sveske bude zate$ena u ovom folderu pri startovanju Excel-a, bi%e odmah otvorena. Ako elite da ovako otvorite radnu svesku koja je locirana na drugom mestu (recimo, na mrenom disku), primenite slede%i trik: snimite radni prostor komandom File / Save Workspace, a tu XLW datoteku 'preusmerite u folder XLStart. Druga mogu%nost je da privremeno proglasite alternativnu startnu lokaciju: u dijalogu Tools / Options, na listu General (Slika 3.1.2.), u polje Alternate Startup File Location unesite putanju do foldera u kome se nalazi jedna ili vie datoteka koje %e se otvoriti pri startovanju Excel-a.
138
Slika 3.1.2.
Izgled dijalogaOptions general
Neka standardna podeavanja, zajedni$ka za ceo program, Excel zapisuje u datoteku sa ekstenzijom XLB. Ako ra$unar koristi jedan korisnik, ime datoteke %e verovatno biti EXCEL.XLB, a ako ih je vie postoja%e zasebne datoteke za svakog korisnika ili %e EXCEL.XLB datoteke biti zapisane u korisni$kim profilima sistema. Ako ste prinu#eni da reinstalirate sistem, prona#ite tu datoteku (upotrebom programa Find u Windows-u) i sa$uvajte je, pa je kasnije prepiite preko datoteke koju %e napraviti nova instalacija Microsoft Excel-a: time %ete vratiti ve%i deo ranije definisanih postavki programa.
3.2. Snimanje datoteka

Dijalog za snimanje se otvara komandom File / Save, kada se radna sveska snima prvi put, odnosno File / Save As (Slika 3.2.1.), kada treba da promenite opcije snimanja postoje%e radne sveske (drugo ime ili parametri). Prilikom snimanja radne sveske, mogu%e je izabrati lokaciju snimanja, opcije zatite i izlazni format datoteke. Grupa ikona Save In: u dijalogu upu%uje na pet "glavnih" lokacija u kojima se sugerie snimanje radne sveske. Zadrimo se na dvema koje %ete verovatno $esto koristiti: to su folder My Documents, koji se u organizaciji Office-a predlae kao centralno mesto za snimanje dokumenata, i Desktop, koji je prakti$an kada treba brzo pristupiti dokumentu.
Slika 3.2.1. Izgled prozora- Save As
139
Naravno, standardnom navigacijom po dijalogu, moete odabrati bilo koji disk i folder za snimanje dokumenta.Ako elite da bolje grupiete dokumente u folderu \My Documents, moda je zgodno da u njemu napravite folder \Excel, a potom da programu saoptite da je to nova podrazumevana lokacija za datoteke Excel-a. Da biste to u$inili, otvorite dijalog Tools / Options, pa na listu General u polju Default File Location popravite putanju
Defaul file location
Opciju History ne%ete koristiti pri snimanju, ve% pri otvaranju dokumenata (dijalozi Open i Save imaju isto jezgro, pa isto i izgledaju). Sli$no je i sa opcijom Favorites, gde se mogu smestiti pre$ice ka dokumentima koje $esto koristite; prilikom snimanja, u pomo%nom meniju Tools dijaloga moete odabrati komandu Add to Favorites, to %e kasnije korisno posluiti pri otvaranju datoteke. O opciji Web Folders govori%emo u poglavlju o Excel-u u intranetu. Ako u dijalogu Save As otvorite pomo%ni meni Tools i, dobi%ete nekoliko mogu%nosti zatite datoteke radne sveske. Prva od njih, Always Create Backup, nudi da se pri snimanju radne sveske sa$uva i pretposlednja snimljena verzija, sa istim imenom i ekstenzijom XLK. Iako ova opcija zauzima dodatni prostor na disku, dobro bi bilo da je odaberete -jedan od valjanih vidova zatite je i spre$avanje posledica snimljenih gresaka u radu. Datoteku mozete zastiti lozinkama od otvaranja ili promene, o ovim mogu%nostima detaljno govorimo u posebnom delu o zatiti. Osnovne formate datoteka u Excel-u smo ve% pomenuli; recimo neto o irem izboru koji program nudi pri snimanju podataka. U dijalogu Save As, u listi Save As Type, prona%i %ete dugu listu formata u kojima se podaci radne sveske mogu zapisati. Opisa%emo samo najvanije.
Ako treba pripremiti svesku za u$itavanje u prethodnim verzijama Excel-a, izaberite neku od ponu#enih opcija. Vodite ra$una o tome da Excel, u verzijama starijim od 4, moe da prihvati samo jedan radni list, a da Excel 95 i stariji imaju maksimalno 16384 reda. Posebno interesantna opcija je Microsoft Excel 97-2000 & 4.0/95 Workbook, namenjena uslovima paralelne upotrebe radne sveske u prethodnim verzijama (Exce15/95) i u novim verzijama programa (Excel 97/2000). Tako snimljena radna sveska zna$ajno je ve%a od uobi$ajeno snimljene, jer neke zapise $uva viestruko. U tom slu$aju, korisnici starijih verzija ne%e do%i u situaciju da ne mogu da otvore radnu svesku, dok %e se u novim verzijama u$itavanje odvijati transparentno. Najoptiji format zapisa na ra$unarima je tekstualna datoteka, pa je omogu%eno snimanje u nekoliko varijanti ASCII zapisa; u ovom slu$aju, mo%i %ete da snimite samo aktivni radni list. Najbolji rezultati se postiu opcijom snimanja Text (Tab Delimited) (*.txt) i Formatted Text (Space Delimited) (*.prn). Slobodno eksperimentiite sa ponu#enim formatima, dok ne dobijete optimalni oblik teksta. Ukoliko ne postoji direktan filter za izvoz u neki od stranih formata, a posebno ako treba podatke uvesti u neku bazu podataka, upotrebite format CSV. Re$ je o izvozu u ASCII format, gde su podaci razdvojeni standardnim delimiterom (ta$ka-zarez, ako je sistem podeen za nae podneblje), a svaki red datoteke $ini jedan slog baze. Ve%ina programa za upravljanje bazama u stanju je da uveze ovaj format zapisa. Excel nema ugra#enu opciju automatskog snimanja uzadatom intervalu (koju, recimo, ima Word). Medutim, postoji add-in Autosave koji vri tu funkciju na sli$an na$in. Ako elite da ugradite add-in, dodajte ga u dijalogu Tools/Add-ins. Nakon toga %e se, u meniju Tools, pojaviti stavka Autosave (Slika 3.2.4.), koja otvara dijalog u kome %ete podesiti karakteristike automatskog snimanja: interval i opseg snimanja, kao i opciju da li da se radna sveska snimi ili ne. Preporu$ujemo vam da ovu opciju uklju$ite: svaki put moete odlu$iti da li da se promene snimaju, ili to odlaete za naredni put.
Dijalog General Options
140
Slika 3.2.4. Izgled dijalogaTools / Add-in
3.3. U!itavanje datoteka i pomo"ni formati

Radna sveska se moe u$itati u program na vie na$ina, kako je uobi$ajeno i u drugim Windows programima (meni File / Open, Ctrl+O ili klikom na datoteku u Windows Explorer-u). Posvetimo se posebnim opcijama u$itavanja, drugim formatima koje Excel koristi, kao i ostalim segmentima koji se ti$u otvaranja datoteka u Excel-u.
Slika 3.3.1. Izgled prozoraOpen
Dijalog Open je nalik dijalogu Save (Slika 3.3.1.). Medu pet ponudenih standardnih lokacija, opcije My Documents i Desktop su poznate; opcija History %e otvoriti listu pre$ica ka datotekama koje su moda na raznim mestima, ali su kori%ene u prethodnom periodu. Ako ste prethodno markirali datoteku me#u favorite, na%i %ete je u listi Favorites. Naravno, navigacijom u dijalogu moete do%i do bilo kog foldera u kome se nalazi potrebna datoteka. Ukoliko ste nedavno radili sa radnom sveskom, ona se moe otvoriti pozivom sa dna menija File, gde se belei nekoliko poslednjih datoteka sa kojima ste radili. Maksimalni broj datoteka u meniju je devet, a ta$an broj moete podesiti u meniju Tools / Options, list General.Ako je datoteka zati%ena, otvori%e se jedan od dijaloga za unos lozinke ili poruka koja trai da odaberete na$in otvaranja. Ako datoteka sadri makroe, u zavisnosti od stepena zatite pojavi%e se neki od dijaloga upozorenja, budu%i da makroi mogu da sadre i zlonamerni kod. Obratite panju na padaju%u listu pored tastera Open: osim k1asi$nog otvaranja, ovde moete odabrati dve opcije koje tite izvornu datoteku. To su Open Read-only, koja otvara radnu svesku
141
Upoznajte se sa Excel-om samo za $itanje i Open as Copy, koja trenutno formira kopiju datoteke (pod imenom Copy of RadnaSveska.XLS), tako da se moe menjati sadraj, bez bojazni da %e polazni sadraj biti naruen.
Slika 3.3.2. Izgled dijaloga- Find
Ukoliko ne moete da pronadete datoteku koju elite da otvorite upotrebite dijalog Find i u pomo%nom meniju Tools (Slika 3.3.2.) postavite odgovaraju%i upit. Osim lokacije na kojoj treba traiti datoteku, moete upotrebiti i neko od zapisanih svojstava u "tehni$kom kartonu" dokumenta, pod uslovom da ste popunili podatke u dijalogu File / Properties. Pretraga %e ograni$iti vidljivost datoteka u dijalogu Open samo na one koje zadovolje postavljeni kriterijum. Excel 2000 moe da prihvati vie formata zapisa podataka. Formati datoteka koji se smatraju "prirodnim" (u$itavaju se bez konverzije) su svi formati Excel 2000 datoteka (* .XL *) i HTML format. Za mnoge druge formate postoje filteri pomo%u kojih se, direktno ili kroz prikladne dijaloge, strani format uvodi u radnu svesku.Verovatno %e se naj$e%e deavati da ulazni sadraj bude zapisan kao formatirani tekst, uravnat tako da se lako prepoznaju kolone budu%e tabele ili ozna$en nekim delimiterom (tabulator, zarez, ta$ka-zarez). U ve%ini slu$ajeva, Excel %e prepoznati ove formate, a vama preostaje da potvrdite izbor ili izmenite parametre uvoza.
3.4. Slike objekti u Excel-u

Osim "ivih" podataka, Excel moe da u$ita i neke pomo%ne formate datoteka. Prevashodno, to su slike i grafi$ki motivi koji se ubacuju na radni list: logotip firme, neki simbol, potpis, slika nekog artikla, itd. Sliku unosite iz menija Insert / Picture, gde se nudi nekoliko izvora. Prvi od njih, ClipArt, otvara prozor u kome se moe pretraiti velika biblioteka sli$ica u WMF forma tu, koja dolazi uz Office. Druga opcija je From File, koja %e otvoriti dijalog za uvoz slike sa diska, u jednom od mnogobrojnih formata koje Office programi prepoznaju (BMP, JPC, CIF, CDR i mnogi drugi).
142
Upoznajte se sa Excel-om Excel sadri i nekoliko modula za unos grafi$kih sadraja. Opcija AutoShapes omogu%ava unos raznih prostih figura iz nekoliko grupa predlozaka; WordArt je zgodan za ubacivanje "bombasti$nog" naslova, dok je Organizational Chart zavini podsistem za crtanje organizacionih ema.
Ubacivanje slika
Slikom na radnom listu se manipulie uvek na isti na$in, bez obzira na izvor. Klikom mia na sliku, ona %e biti aktivirana; tada je moete premetati, menjati joj veli$inu i druge atribute. U kontekstnom meniju koji se otvara desnim klikom, nalaze se sve komande za obradu slike. Precizne kontrole se nalaze u dijalogu Format (Picture / Autoshape / Object). Na raspolaganju su i toolbar-ovi Drawing, Picture, AutoShapes i WordArt, koji sadre alate za obradu ovih elemenata. Posebni vid unosa slike u radni list je background, slika koja se moe postaviti na pozadinu radnog lista. Pozadinsku sliku unosite izborom iz dijaloga Format / Sheet / Background. Obratite panju i na to da pozadinska slika moe ugroziti $itljivost sadraja, pa je najbolje da ovu opciju koristite samo u izuzetnim slu$ajevima; i tada koristite slike sa neupadljivim motivima bledih boja. Komanda Insert / Object otvara dijalog koji omogu%uje unos raznih objekata registrovanih u vaem sistemu. To su datoteke drugih formata ili njihovi delovi: slajd iz PowerPoint-a, dokument iz WordPada ili Word-a, multimedijalni sadraji (zvu$ni ili video zapis) itd. Iako su pridrueni radnoj svesci, objekti su pod direktnom kontrolom programa koji registruju njihov format. Objekti se obi$no unose kada treba ukrstiti rezultate vie programa u "zajedni$ki" izlazni format, da bi posao bio organizovan kao celina.
3.5. Ote"ene datoteke

Moe se dogoditi da se datoteka radne sveske oteti na disku; Excel ne%e uspeti da u$ita takvu datoteku i do%i %e do gubitka podataka. Ukoliko je datoteka ipak u$itana, ali prime%ujete da je sadraj bitno naruen, upotrebite Workbook Recreator, add-in koji %ete uklju$iti u program pomo%u dijaloga Tools / Add-ins. Obratite panju na to da %e ovaj dodatak formirati izvetaj rada u tekstualnoj datoteci DATOTEKA.XLS Log. TXT; obavezno pregledajte ovaj izvetaj i uverite se u uspenost procedure. Me#utim veoma $esto ne uspeva oporavljanje ote%ene datoteke zbog toga, na snazi ostaje pravilo: titite svoj rad! Redovno radite backup, a vitalne sadraje $uvajte i kopiranjem na rezervne lokacije.Kad god nameravate da unesete obimne izmene u radnu svesku, prethodno iskopirajte datoteku na drugo mesto. Upamtite da ne postoji savreno siguran sistem - postoji samo dovoljno siguran sistem, $iji ste i vi deo. Na kraju pri$e o radu sa datotekama, pregledajmo opcije pri pozivu Excel-a. Njih moete upotrebiti da biste napravili posebnu pre$icu za otvaranje programa sa nekom radnom sveskom ili u posebnom reimu rada. Excel %ete najlake otvoriti i u njega u$itati neku datoteku tako to duplo kliknete na ikonu te radne sveske. Ukoliko je to datoteka kojoj $esto pristupa te, smestite njenu pre$icu medu favorite (u dijalogu
143
Upoznajte se sa Excel-om Save As ozna$ite ime datoteke, pa u meniju Tools pozovite komandu Add to Favorites); sada je datoteka nadohvat ruke, u Start meniju Windows-a. Drugi princip otvaranja Excel-a je upotreba parametara komandne linije koja je dodeljena pre$ici programa. Kada formirate novu pre$icu programa, u polju Command Line, pored putanje do programa dodajte neki od parametara navedenih u tabeli. Ako je pre$ica ve% formirana, izmene se vre u polju Target, u dijalogu Properties te pre$ice (Tabela 4.4.1). POSTUPAK Otvaranje odredene radne sveske Otvaranje u reimu read-only Otvaranje u drugom folderu EXCEL.EXE + DODAJTE putanja\Datoteka.XLS /r putanja\Datoteka.XLS /p putanja
Tabela 3.6.1.
144
Glava 4
Ra"unanje
U ovom poglavlju nau!i"ete: #. 2. 3. 4. 5. Da koristite izraze i operatore Tipove podataka Kako se prave i koriste funkcije Grupe osnovnih funkcija Da ispravljate greke
Klju$ za razumevanje funkcionalnosti Excel-a je poznavanje vrsta podataka koji se unose na radni list.To su konstante i formule. Druga bitna stvar u radu sa Excel-om je prepoznavanje tipova podataka. Tipovi se odnose i na konstante i na rezultate formula, i ne treba ih meati sa vrstom sadraja unosa. Takode, nemojte meati tip podatka sa formatom prikaza (recimo, broj decimala broja ili oblik pisanja datuma). U ovom delu govorimo o vrstama, tipovima i formatima podataka. Vrste podataka u Excel-u dele se prema prirodi i ponaanju sadraja koji se moe upisati u %eliju. Postoje dve vrste sadraja: Konstanta je bilo kakav slobodno uneti podatak. Sadraj %elije je nepromenljiv dok ga ne promeni korisnik. Konstantne vrednosti se razlikuju po tipu (tekst, broj, datum...) koji je Excel u stanju da prepozna. Formula je izraz ili funkcija, koja podlee strogim sintaksnim i semanti$kim pravilima. Formula se prepoznaje tako to uvek po$inje znakom jednakosti (,,="). Argument formule moe biti konstanta, referenca (adresa) ili druga formula. Glavna osobina formule je da dobijeni rezultat u %eliji automatski menja vrednost ako se promeni vrednost neke referencirane %elije. Ovde %emo govoriti o izrazima i funkcijama, kao posebnom segmentu Excel-a. Pri unosu sadraja u %eliju Excel uvek pokuava da razume njegov kontekst, na $emu se i zasniva interaktivnost radnog lista. Ako se najpre unese znak jednakosti, Excel o$ekuje formulu, u trenutku potvrde unosa program vri proveru ispravnosti u sintaksi i semantici (tj. u pisanju i znacenju) i ako se ona potvrdi, prikazuje gotov rezultat. Ako sadraj ne po$inje znakom jednakosti, onda je to konstanta - program pokuava da prepozna tip na osnovu formata unetog sadraja. Ako tip ne bude prepoznat, uneti podatak %e se smatrati tekstom.
145
4.#. Izrazi u Excel-u

Izraz je tip formule sastavljen od konstanti, referenci i operatora. Excel prepoznaje tri vrste izraza, prema tipu rezultata: aritmeti$ki, tekstuali i logi$ki izraz. Operatori aritmeti$kih izraza su uobi$ajeni znaci za cetiri osnovne operacije, znak za procenat i znak ^ kojim se ozna$ava stepenovanje.. U tabeli 4.1.1. nalaze se svi operatori izraza u Excel-u:
Tabela 4.1.1.
Aritmeti!ki operatori + sabiranje oduzimanje / deljenje * mnozenje % procenat ^ stepenovanje
Opertator spajanja teksta
&
konkatenacija (spajanje)teksta
Logi!ki operatori = jednako > ve%e je od < manje je od >= ve%e ili jednako <= manje ili jednako <> razli$ito
Sadraj izraza ne mora biti samo konstanta, nego i adresa %elije koja sadri neku vrednost, bila to konstanta ili rezultat formule. Pogledajte primere na Slici 4.1.1.: rezultati nekih formula su dobijeni od konstanti u koloni A, a neke formule su napisane kao kombinacija konstanti i referenci.
Slika 4.1.1. Primer tipova podataka
U izrazima se koriste uobi$ajena prava prvenstva medu operacijama, koja se menjaju kori%enjem zagrada. Evo nekoliko primera aritmeti$kih izraza:
Excel interpretacija 15+7-12*50% -7,5*100:8 14*(5+34):(11625)+11 =15+7-12*50% =-7,5*100/8 =14*(5+3"4)/(1162"5)+11

Tabela 4.1.2.
Sadraj (rezultata) 21 -93,75 25,33333
%elije
U toku unosa izraza, Excel %e vam pomo%i logi$kom kontrolom pisanja. Recimo, kada unesete desnu za gradu u nekom sloenom izrazu, podeblja%e se odgovaraju%i par na levoj strani, a promeni%e se i boja obe odgovaraju%e zagrade. Ako pokuate da zavrite unos izraza koji nije ispravan, Excel %e prepoznati greku (recimo, nedostaju%u zagradu na kraju) i pokuati da sugerie ispravku.
Sintaksa pisanja formula u Excel-u podlee lokalnim podeavanjima jezika, koja %ete proveriti u sekciji Regional Settings Control Panel-a. U svim primerima u knjizi potovali smo podeavanja koja vae kada je default jezik sistema srpska latinica. U tom okruenju, separator argumenata je ta$ka-zarez (na engleskom, to je zarez); decimalni separator je zarez (anglosaksonska trita koriste ta$ku), a sepatator klasa brojeva je ta$ka.
146
4.2. Tipovi podataka

Tipom podatka u Excel-u smatra se vrednosni oblik koji ima neka konstanta ili rezultat formule. Prepoznavanje tipova podataka je bitno, jer od toga zavisi mogu%nost operisanja (recimo, besmisleno je sabirati tekst i broj). Kada budemo govorili o funkcijama, vide%ete da je potovanje tipova sutinski bitno da bi se Excel uopte pravilno koristio. Pogledajmo kako se tipovi razvrstavaju.
Slika 4.2.1. Tekst tip podatka
Tekst je bilo kakav skup znakova (slova, cifre i specijalni znaci), i predstavlja najoptiji tip podatka. Ukoliko korisnik insistira da se sadraj vidi kao tekst, to ima smisla u odredenim prilikama, kao prvi znak treba uneti apostrof ( ); Primere moete videti na Slici 4.1.2. Ovaj znak se ne%e videti u %eliji, osim u toku editovanja. Drugi na$in da se sadraj smatra tekstom jeste zatvaranje me#u navodnike ("123" nije broj, ve% tekst). Maksimalna duina tekstualnog podatka u %eliji je 32000 znakova, a tekst se inicijalno uravnava ulevo. Primere moete videti na Slici 4.1.2.
Slika 4.2.2. Broj tip podatka
Broj je posebni tip podatka u %eliji: sastoji se od cifara 0-9 i specijalnih znakova koji odreduju posebni oblik broja (predznak, separator klase, oznaka za procenat, oznaka valute itd). Osim osnovnog oblika, broj se moe uneti i sa separatorom klasa (npr. 123.456,78), kao razlomak (npr. 1/12), u eksponencijalnom obliku ( l,05E-O4) itd. Maksimalni opseg brojeva u kome Excel moe da operie je od -lE+308 do 1E+308, a u okolini nule od -lE-307 do 1E-306. Broj ulazi u ra$unske operacije sa najvie petnaest zna$ajnih cifara, dok se cifre nie vrednosti pretvaraju u nule. Sve varijante brojeva se inicijalno desno uravnavaju u %eliji (Slika 4.2.2.) Datum i vreme su karakteristi$ni oblici brojeva. Brojevima se smatraju ne zbog na$ina prezentacije u tabeli, ve% zbog internog na$ina $uvanja i obrade. Naime, Excel svaki datum kojim manipulie vidi kao redni broj, po$ev od 1. januara 1900. godine. Koriste%i ovaj reper, mogu%e je koristiti datumski oblik podatka u ra$unskim operacijama. Vreme u toku dana se u Excel-u interno interpretira kao razlomak X/86400, gde je X broj sekundi proteklih od pono%i. Vreme se predstavlja u decimalnom obliku broja, tako da se logi$no nastavlja na oblik zapisa datuma (interni zapis #. januara 200#. u #5:00 $asova glasi%e 36892,625). Excel manipulie datumima od 1.1.1900. do 31.12.9999. Trenutni datum %ete uneti sa tastature pritiskom na Ctrl+ ; (ta$ka-zarez), a vreme pritiskom na Ctrl+: . Logi!ka vrednost se javlja kao rezultat logi$kog izraza ili funkcije. Mogu%e je uneti logi$ku vrednost i kao konstantu, kao jednu od rezervisanih re$i TRUE ili FALSE. Poruka o greci je tip podatka koji korisnik ne unosi, nego ga dobija kao rezultat neregularne situacije nastale u izra$unavanju formule; o ovakvim porukama posebno %emo pri$ati u delu o funkcijama. Logi$ke konstante i poruke o greci centriraju se u odnosu na irinu %elije.
147
4.3. Funkcije
Me#u svim alatima Excel-a, funkcije zauzimaju centralno mesto i to ne bez razloga: kada treba do%i do neke posebne strukture obra$una u tabeli, najvie %ete se osloniti na neke od oko 330 funkcija, koliko ih ima u Excel-u. Na brojnim primerima %ete videti koje su funkcije na raspolaganju i kako se koriste. Uvide%ete gde i kako vam program moe pomo%i dok unosite izraz ili funkciju. Sada po$injemo da otkrivamo Excel kao "drobilicu" podataka. Pre nego to pri$u o formulama nastavimo govore%i o funkcijama, zadrimo se na vanom elementu Excel-a - onceptu automatske rekalkulacije. Postavite se na %eliju Bl, upisanu vrednost 126 zamenite sa 196 i pogledajte ta se desilo sa rezultatom: auriran je onog trenutka kada ste potvrdili izmenu vrednosti. Rezultat izraza u %eliji B5 postaje 1000. Ovaj princip se zove dinami$ka ili automatska rekalkulacija i predstavlja jednu od sutinskih vrednosti svih postoje%ih spreadsheet programa.
Slika 4.3.1. Izgled dijaloga Calcualtion
Rezultat neke formule moe biti argument druge, a ova tre%e itd. Neki i radni list moe imati stotine %elija $iji je sadraj direktno ili posredno povezan sa nekim zajedni$kim sadrajem. Kada se sadraj promeni, izmenja%e se sve potonje vrednosti. Tako#e, Excel posle svakog unosa skenira radni list, proveravaju%i stanja svih formula na njemu. Budu%i da u sloenim strukturama ovo moe da potraje, automatsku rekalkulaciju moete isklju$iti: otvorite dijalog Tools / Options i na listu Calculation ozna$ite opciju Calculation Manual (Slika 4.3.1). Poeljno je da u takvim prilikama ostavite uklju$enu mogu%nost rekalkulacije pre snimanja (Recalculate Before Save). Naravno, morate obratiti panju na to da sadraj ne%e u svakom trenutku dati pravu sliku izra$una tih vrednosti. Nakon ovog podeavanja, "nasilnu" rekalkulaciju tokom rada izve%ete pritiskom na F9. Taster F9 moze da se upotrebi i za direktno pretvaranje izraza ili njegovog dela u konstantu, to je prakti$no u mnogim prilikama. Evo jednostavnog primera. Unesite u neku %eliju slede%i sadraj: =1+2+3+4 i u %eliji %ete videti rezultat 10; sad u#ite u reim za editovanje %elije (F2). Osvetlite miem deo izraza 1+2 i potom pritisnite F9. Ozna$eni deo %e biti odmah izra$unat i pretvoren u konstantu: izraz sada glasi =3+3+4. Potom opet ozna$ite %eliju za editovanje i osvetlite ceo izraz. Pritisnite F9: formula %e biti prera$unata, a sadraj %elije posta%e konstanta koja odgovara rezultatu prethodne formule.
4.3.#. Funkcija: SUM

Vratimo se na tabelu u kojoj smo demonstrirali automatsku rekalkulaciju. Postavimo se u %eliju B5 i obratimo panju na izraz =Bl +B2+B3+B4. Nije problem napisati izraz sa $etiri sabirka, ali ta bi bilo ako treba sabrati dvesta brojeva? Za to postoji funkcija SUM, koju %ete sasvim sigurno koristiti vie nego sve druge funkcije zajedno. Prepiimo izraz funkcijom =SUM(Bl:B4). Dobili smo, naravno, isti rezult. Obratite panju na argument funkcije Bi:B4. Dvota$ka izmedu oznaka %elija se interpretira kao "sve %elije u opsegu od Bi do B4"; standardna sintaksa za ozna$avanje bloka %elija je markiranje dve %elije na suprotnim krajevima (npr. A1:C10, to je isto kao C1:A10).
148
Slika 4.3.1.1. Primer funkcije SUM
Budu%i da je sabiranje naju$estalija operacija u praksi, u toolbar-u postoji taster AutoSum, sa sli$icom na kojoj je veliko gr$ko slovo sigma (Slika 4.3.1.1.). Postavite se na %eliju u kojoj treba da se na#e zbir i kliknite na AutoSum: sa velikom verovatno%om, program %e vam predloiti ta$ni opseg %elija koji ba elite da odredite. Ukoliko ovaj opseg nije dobro predloen, ostaje vam da prekucate ili, jo lake, da miem prevu$ete od prve do poslednje eljene %elije, apotom potvrdite unos. U Excel-u postoje jo dva "brza" ra$unska alata. Jedan od njih je priru$ni pregled zbira: ako je potrebno da samo na$as saznate zbir nekih %elija, ozna$ite ih i pogledajte na statusnu liniju gde %e se pojaviti tekst poput Sum=474. Kako budete pove%avali blok miem, tako %e se i priru$ni zbir menjati. Desnim klikom na ovo polje u statusnoj liniji dobi%ete listu nekoliko drugih funkcija, $ije ime moete prepoznati, a o kojima %emo kasnije vie govoriti. Drugi alat prua pomo% pri unosu formula: ako kliknete na znak pored linije za unos sadraja, pa nastavite unos izraza u toj liniji, neposredno ispod %e se pojaviti pomo%ni dijalog Formula Result koji %e interaktivno prikazivati rezultat izraza koji bi se dobio ako bi se trenutno potvrdio unos. Ako po$nete da unosite funkciju, pojavi%e se dijalog Paste Function, koji %emo uskoro opisati. Formule moraju biti napisane po pravilima sintakse i semantike. Pravila pisanja gotovo su identi$na pisanju izraza "prirodnim" jezikom matematike. Funkcije, opet, sadre pravila koja se menjaju shodno kontekstu, ali postoje neka opta, lako prepoznatljiva merila. Opti oblik funkcije je IME_FUNKCIJE (arg1;...;argn). Iza znaka jednakosti sledi rezervisana re$ koja predstavlja ime funkcije, a potom se u zagradama navodi jedan ili vie argumenata funkcije, razdvojenih ta$ka-zarezom kao separatorom. Nebitno je da lirezervisanu re$ piete velikim ili malim slovima - Excel %e je prrevesti u velika slova. Argumenti funkcije mogu biti konstante, reference (adrese %elije ili bloka), izrazi i druge funkcije, a maksimalno ih moze biti trideset.
4.3.2.Dijalog paste function

Excel obezbe#uje toliko funkcija da ih je besmisleno u$iti napamet. Zbog toga je pri ruci ozbiljna pomo% - dijalog Paste Function, koji %ete otvoriti pomo%u tastera sa slikom fx u toolbar-u ili komandom Insert / Function (Slika 4.3.2.1.).U listi na levoj strani vidimo grupe funkcija. Prva na listi je grupa Most Recently Used (najskorije kori%ene), to je zgodno kada u teku%em radu manipulemo jednim ustaljenim skupom funkcija.
149
Slika 4.3.2.1. Izgled dijaloga Paste Function
Zatim sledi grupa All, u kojoj su abecedno popisane sve funkcije; lista se nastavlja posebnim grupama funkcija. Kako odaberemo neku grupu, u desnoj listi se pojavljuje spisak funkcija grupe, a u listi ispod se pojavljuje zapis sintakse ozna$ene funkcije i kratki opis namene. Kada odaberemo eljenu funkciju, klikom na OK (Slika 4.3..2.2.) prelazimo na slede%i korak.
Slika 4.3.2.2. Podeavanje parametra funkcije
Sadraj drugog dijaloga zavisi od konteksta funkcije, zapravo od broja i tipova argumenata. Levo od svakog polja za unos nalazi se opisno ime argumenta; ukoliko je ono ispisano podebljanim tekstom, argument je obavezan, a ako nije, argument je opcioni. Desno od polja je belim slovima ispisan tip podatka, $iji tip nije vaan, staja%e oznaka any; kada se argument unese, pojavi%e se njegova vrednost na desnoj strani. Kako se koje polje aktivira, tako se pojavljuje kratka pomo% u donjem delu prozora. "im bude dovoljno podataka da se formira rezultat, on %e se pojaviti pri dnu, uz tekst Formula Result. Ako funkcija ima promenljiv broj argumenata (pokuajte sa funkcijom SUM), kada se popuni pretposlednji argument i aktivira poslednji, pojavljuje se jo jedan na raspolaganju za unos, sve do tridesetog argumenta. Posao zavravate potvrdom na OK. Ukoliko treba miem ozna$iti blok kao argument, u trenutku povla$enja dijalog %e se skupiti tako da se vidi samo polje koje prima adresu bloka; dijalog moete smanjiti i sami, tako to %ete kliknuti na mali taster na desnoj strani polja za unos. Ako sami otpo$nete unos funkcije direktno u %eliju, pritiskom na Ctrl+A dobijate drugi ekran alata Paste Function, koji vam moe pomo%i da zavrite posao. Ako pozovete ovaj alat kada je aktivna %elija koja sadri funkciju, odmah %e se aktivirati drugi prozor dijaloga, u kome se mogu menjati argumenti postavljene funkcije.
150
4.4.Grupe funkcija
to bolje prepoznate mogu%nosti koje imate uz standardne funkcije, to %e vaa sloboda u radu biti ve%a. Daleko od toga da treba da drite u glavi nekoliko stotina funkcija: ne razmiljajte o formi, ve% o sutini. Kako ne moemo opisati svaku funkciju Excel-a, predstavi%emo cele grupe i opisati po nekoliko predstavnika. Ukoliko neke funkcije zasluuju posebnu panju, o njima %e biti posebnog govora. Samo istraite grupe funkcija, i provedite neko vreme ispituju%i njihovu namenu pomo%u alatke Paste Function.
4.4.#. Matemati!ke funkcije

Excel sadri sve matemati$ke operacije sa brojevima koje se nalaze i na kvalitetnim kalkulatorima: po$ev od funkcije SUM, koja je prva koju svako savlada, preko trigonometrijskih, eksponencijalnih i logaritamskih funkcija, do funkcija zaokrugljivanja broja. U ovu grupu se ubrajaju i neke posebne funkcije: PRODUCT izra$unava proizvod argumenata, POWER (broj;stepen) izra$unava bilo koji stepen broja, LN (broj), LOG10 (broj), LOG(broj;osnova) izra$unavaju logaritam broja sa osnovom e, sa osnovom 10 ili zadatom osnovom, dok SIN, COS, TAN, ASIN ra$unaju odgovaraju%e trigonometrijske funkcije. TRUNC (broj; broj_dec) "odseca" decimalni deo broja na zadati i broj decimala, dok ROUND (broj;broj_dec), ROUNDDOWN (broj; broj_dec) i ROUNDUP (broj; broj_dec) zaokrugljuju broj na najblii ceo broj, prvi ceo broj blii nuli i prvi ceo broj dalje od nule, respektivno. CEILING (broj; osnova) i FLOOR (broj; osnova) pove%avaju odnosno smanjuju broj na najblii ceo broj koji je umnoak zadate osnove. Na primer, funkcija CEILING (129; 15) daje rezultat 135, dok FLOOR(129;15) daje 120. EVEN (broj) i ODD(broj) ispravljaju broj na prvi parni, odnosno neparni ceo broj. Od "neobi$nih" funkcija, pomenimo RAND(), koja daje slu$ajni i broj u intervalu (0, 1) (da biste generisali slu$ajni broj u intervalu (a, b), koristite RAND()*(b-a)+a) i ROMAN (broj), koja daje broj napisan rimskim ciframa. SUMIF je funkcija uslovnog sabiranja i koristi se naj$e%e u listi. Oblik funkcije je: SUMIF (opseg; kriterijum; opseg _za_sabiranje). Nad datim opsegom se aplicira kriterijum, a odgovaraju%e odabrane vrednosti u opsegu za sabiranje $ine zbir. Da bi bilo jasnije, evo primera. Ako ho%emo da saberemo sve koli$ine uzorka A, napisa%emo: SUMIF (A2:A15; "A"; B2:B15). Ako elimo da saberemo sve koli$ine ve%e od 150, napisa%emo: SUMIF (B2:B15; ">150"; B2:B15). Ako se kriterijum postavi u neku %eliju umesto u samu formulu, izmenom te vrednosti mogu se varirati rezultati. Funkcija SUBTOTAL je fleksibilna: njome se moe dobiti jedan od 11 rezultata drugih funkcija. Sintaksa funkcije je SUBTOTAL (broj_fun; opseg1; opseg2 ), pri $emu broj fun od 1-11 ozna$ava: AVERAGE, COUNT, COUNTA, MAX, MIN, PRODUCT, STDEV, STDEVP, SUM, VAR i VARP respektivno. Na primer, funkcija SUBTOTAL (1; B2:B15) daje prosek brojeva, SUBTOTAL (7; B2:B15) standardnu devijaciju itd. Broj funkcije moe da se referencira iz neke %elije, pa se na jednom mestu mogu o$itavati razli$iti rezultati.Ovu funkciju koriste mnogi drugi alati Excel-a da bi ponudili opcije izra$unavanja u sloenim strukturama.
4.4.2. Finansijske funkcije

Svrha ovih funkcija je izra$unavanje parametara kao to su anuiteti, interesne stope, broj rata i sli$no. Predstavljamo samo tri funkcije iz ove grupe. Prva od njih izra$unava visinu rate prema zadatoj visini kamate, broju rata i visini glavnice: PMT (kamata; broj_rata; po$etni_dug; preostali_iznos).
151
Poto su ove funkcije prilago#ene ameri$kom bankarskom sistemu, na primeru %emo razjasniti sintaksu. Ako napiemo PMT (9%/12; 120; -100000) rezultat %e biti 1266,76; ovo se tuma$i kao ako je kamata 9% za 12 meseci i ima 120 rata, a iznos duga na po$etku je 100000, rata iznosi 1266,76". Neka vas ne zbuni negativan broj: u ameri$kom knjigovodstvu je normalno da se dug tako belei. Deljenje kamate sa 12 je potrebno jer funkcija radi sa mese$nim iznosom kamate, koji se prera$unava na godinju posebnim iterativnim procesom.Funkcija moe da se koristi i da bismo utvrdili dinamiku tednje. Pretpostavimo da ivimo negde gde moemo da tedimo novac u banci uz odgovaraju%u kamatu. Hteli bismo da za petnaest godina utedimo 75000 uz kamatu od 6% godinje. Napisa%emo: PMT (6%/12; 15*12; 0; 75000) i dobiti iznos od 257,89 nov$anih jedinica koje treba mese$no odvojiti da, bismo ovo postigli. Slede%a funkcija izra$unava mese$nu kamatu na osnovu broja perioda uplate i iznosa glavnice duga: RATE (broj_perioda; visina_rate; po$etni_dug; preostali_iznos; tip). Ako napiemo RATE (40; 1200; 42000), dobi%emo vrednost 0,67%; na godinjem nivou, to je kamata od 8,02%. Sli$no radi i NPER, funkcija koja izra$unava broj perioda za datu kamatu, visinu rate i iznos duga. Ako napiemo NPER (6%/12; -1000; 75000) dobi%emo rezultat 94,24; to je broj meseci koliko treba pla%ati anuitete dok se ne isplati dug. Ako vas interesuje kako ekonomski razvijeni svet manipulie novcem, pogledajte kako rade funkcije IRR, NPV, SLN, VDB i sli$ne.
4.4.3. Statisti!ke funkcije

Ve%ina statisti$kih funkcija svakako se moe izvesti i "klasi$nlim" matemati$kim funkcijama, ukoliko korisnik poznaje obrasce za izra$unavanje parametara. Efikasnost je vanija: ove funkcije pokazuju da je Excel mo%an alat za statisti$ke analize. Kada se tome dodaju funkcije Analysis ToolPak-a, Excel staje rame uz rame sa mnogo skupljim specijalizovarlim programima ove namene. Neke od funkcija u ovoj grupi verovatno %ete $esto koristiti: AVERAGE (opseg), MAX (opseg), MIN (opseg) daje prose$nu, maksimalnu, odnosno minimalnu vrednost u opsegu. COUNT (opseg), COUNTA (opseg) i COUNTBLANK(opseg) daju broj numeri$kih vrednosti, broj svih nepraznih %elija i broj svih praznih %elija u opsegu, respektivno. Neke od funkcija su uvod u veliku statistiku: COUNTIF (opseg; kriterijum) daje broj %elija u opsegu koje zadovoljavaju vrednost zadatu kriterijumom, STDEV (opseg) i VAR (opseg) izra$unavaju vrednost standardne devijacije, odnosno varijanse uzorka, ignoriu%i sve nenumeri$ke vrednosti opsega, dok PERMUT (ukupan_broj; broj_elemenata) daje broj svih permutacija odre#enog broja elemenata u skupu zadatom ukuprlim brojem. Funkcija RANK (broj; opseg) daje rang broja u opsegu, pri $emu rang 1 ima najve%i broj. TREND (poznati_y; poznati_x; novi_x) iz relacije skupa poznatih vrednosti (veli$ine u opsegu poznati_y su u funkciji opsega veli$ina poznati_x) i nove zadate vrednosti x, izra$unava novu vrednost prema funkciji linearnog trenda y=ax+b. INTERCEPT (poznati_y; poznati_x) izra$unava ta$ku na kojoj lirlija trenda se$e y osu, na osnovu dva skupa vrednosti koji su u linearnoj korelaciji. Ako se bavite teorijom verovatno%e i statistikom, proverite kako rade sloenije funkcije, poput BETADIST (distribucija verovatno%e), CHIDIST (hi-kvadrat distribucija), COVAR (kovarijansa), SKEW (disperzija distribucije) i mnoge druge.
4.4.4. Funkcije za rad sa tekstom

Zahvaljuju%i ovom skupu funkcija, mogu%e je operisati sa tekstom: povezivati stringove, menjati veli$inu slova, pretvarati tekst u broj i obrnuto... CONCATENATE (argl; arg2; ...) sastavlja sadraj vie %elija u jedan string. Na primer, rezultat funkcije CONCATENATE ("Pera"; " "; "Detli%") je tekst "Pera Detli%. CHAR (broj) daje znak iz kodne tabele prema zadatom broju,dok inverzna funkcija CODE (znak) daje broj zadatog znaka u kodnoj tabeli.
152
LEFT (tekst; br_zn) , RIGHT (tekst; br_zn) i MID (tekst; mesto; br_zn) funkcije vra%aju deo teksta zadate duine na levoj strani, na desnoj strani ili u sredini, po$ev od zadatog mesta, respektivno. LOWER (tekst), UPPER (tekst) i PROPER (tekst) prevode tekst u mala slova, velika slova i prva velika, a ostala mala, respektivno. Jednostavan primer: PROPER ("draGAN grBI!") vra%a string "Dragan Grbi%". Fuknkcija LEN (text) vra%a broj znakova u tekstu, REPLACE (tekst; pozicija; duina; novi_tekst) zameni%e u tekstu deo zadat po$etnom pozicijom i duinom novim tekstom. TRIM (tekst) izbacuje sve blankove iz teksta, osim jednog blanka izmedu re$i. VALUE (tekst) i TEXT(broj; format) pretvaraju tekst u broj, odnosno broj u tekst, u skladu sa zadatim formatom. Pogledajte sami kako rade funkcije za rad sa tekstom DOLLAR, FIXED, T, SUBSTITUTE i druge.
4.4.5. Funkicje za rad sa datumima i vremenom

Ove funkcije operiu podacima u formi datuma i vremena; upotrebljavaju se kada je potrebno od nekih parcijalnih podataka formirati datum ili kada treba pripremiti ovakve podatke za ra$unske operacije. Ne zaboravite da Excel interno belei datume kao cele brojeve u rastu%em nizu po$ev od 1. januara 1900. godine. Vreme u toku dana se belei kao decimalni deo celog broja, gde jedan sekund iznosi 1/86400. HOUR (vreme), MINUTE (vreme) i SECOND (vreme) vra%aju broj koji odgovara satu, minutu i sekundi za vreme predstavljeno serijskim brojem ili kao tekst. DAY (datum), MONTH (datum) i YEAR (datum) vra%aju broj koji odgovara danu, mesecu ili godini za datum predstavljen rednim brojem ili kao tekst. Funkcija DATE (godina; mesec; dan) vra%a datum od elemenata zadatih brojem ili referencom, dok DATEVALUE (datum) vra%a redni broj dana po$ev od 1. januara 1900. TODAY() vra%a aktuelni datum, a WEEKDAY(datum; tip) broj koji predstavlja redni broj dana u nedelji. Drugi opcioni parametar moe imati vrednost 1 (nedelja je broj 1), 2 (ponedeljak je broj 1) ili 3 (ponedeljak je "nulti" dan).
4.4.6. Logi!ke funkcije

Logi$ke funkcije obraduju istinosne vrednosti izraza, u skladu sa pravilima Bulove algebre. Tri funkcije vra%aju rezultate TRUE ili FALSE u zavisnosti od iskaza: AND je TRUE ako su svi iskazi ta$ni, OR je TRUE ako je barem jedan od iskaza ta$an a NOT vra%a vrednost suprotnu od istinosne vrednosti argumenta. Funkcije TRUE() i FALSE() vra%aju odgovaraju%e konstante. Funkcija, IF u zavisnosti od vrednosti logi$kog iskaza, daje jedan od dva predvidena rezultata. Sintaksa funkcije je: IF (uslov; rezul tat_ako_je_ta$no; rezultat_ako_je_neta$no)
153
4.5. Prepoznavanje greaka

Excel %e vam efikasno pomo%i kada pri unosu formule napravite greku ili ona nastane kasnije. Postoji nekoliko tipova greaka i bitno je prepoznati ih, kako biste valjano reagovali.Sintaksna greka se javlja u trenutku unosa formule: recimo, zagrade u izrazu nisu uparene, pogreno je ukucana rezervisana re$ funkcijenije unet ta$an broj argumenata i sli$no. Ove greke se prepoznaju odmah i program vam ne%e dozvoliti da zavrite unos formule, nego %e dati upozorenje sa opisom greke i pravcima mogu%eg reenja. Postoji nekoliko razli$itih situacija greke, a program %e vam ponekad $ak i predloiti direktno reenje koje moete prihvatiti. Semanti$ka greka se javlja nakon unosa, u trenutku interpretacije unetog sadraja. To zna$i da je uneta formula sintaksno ispravna, ali da se rezultat ne moe dobiti, kao posledica neke nejasne situacije (npr. deljenje nulom). Greka moe nastati u trenutku unosa, ali i kasnije - ako je u nekoj od %elija promenjen sadraj tako da vie ne odgovara pravilima formule u kojoj u$estvuje. Neke od poruka su: #DIV/0! (pokuaj deljenja nulom), #N/A (argument formule nije poznat), NAME? (ime funkcije nije prepoznato ili se koristi opseg koji nije definisan), #NULL! (neregularno definisani presek dva podru$ja), #NUM! (argument funkcije nije odgovaraju%i, recimo WEEKDAY (TODAY();7) daje ovakvu poruku jer drugi argument ne moe biti ve%i od 2), #REF! (referenciranje na %eliju koja ne postoji) i #VALUE! (kori%enje argumenta neispravnog tipa, recimo =123/"x" poto nema smisla deliti stringom). Neke greke su o$ig1edne, poput deljenja nulom; odmah vam je jasno ta treba da preduzmete. Neke sloenije greke, kao to su neispravni argumenti funkcija, reavate proverom sadraja i tipova polaznih podataka. Ponekad %e se pojaviti "tekst" #######, koji zapravo nije greka, ve% upozorenje da je broj preirok da bi stao u %eliju. "im se podesi irina kolone, broj %e se videti valjano. Excel 2000 donosi jednu novinu na ovom planu: kad god je mogu%e, kolona %e se proiriti tako da se broj uredno vidi. U nekim prilikama, ako broj premauje irinu zbog jedne ili dve decimale, broj %e biti zaokrugljen na celi deo. Kada radite sa velikim brojevima, idealno je unapred predvideti dovoljnu irinu. Referencu koja u formuli upu%uje na samu %eliju u kojoj se nalazi formula, nazivamo cirkularnom referencom. Do ovoga moe do%i direktno, npr. ako se u %eliju A5 postavi formula SUM(Al:A5), ili indirektno, ako neka referenca u formuli koristi tu %eliju u svom rezultatu.
154
Glava 5
Prikaz na ekranu i papiru
U ovom poglavlju nau!i"ete: #. Na koji na$in se prave grafikoni 2. "arobnjaka za grafikone 3. Da pripremate i tampate dokumente
U praksi je $esto potrebno da se velika koli$ina podataka prikae u saetom obliku, za ta je veoma pogodan grafi$ki prikaz podataka. U terminologiji Excel-a, grafikon (chart) je sloeni grafi$ki objekat direktno povezan sa nekim tabelarnim podacima. Polazni podaci nazivaju se ta$kama (ili "ta$kama podataka") i ure#eni su u grupe koje se nazivaju serijama podataka. Kada je grafikon formiran, bi%e direktno auriran nakon svake promene sadraja u mati$nim serijama. Mogu%e je izvesti i naknadne "likovne" obrade grafikona, kako bi se postigao to bolji vizuelni efekat prezentacije podataka. U radnoj svesci moe postojati u dva oblika: kao uba$eni grafi$ki objekat na povrini radnog lista i kao posebni list radne sveske.Grafikon na radnom listu se u praksi neto $e%e koristi, jer je tako pri ruci; grafikon na posebnom radnom listu je poeljan ukoliko elite da ga upotrebite u OLE povezivanju sa drugim aplikacijama (npr. ubacivanje u Word dokument).
155
5.#. Organizacija podataka za grafikon

Osnovna ideja grafikona je naj$e%e da prikae jednu kategoriju podataka. Smatra se optimalnim ako podaci imaju formu tabele, gde postoje dva atributa (jedan po kolonama, jedan po redovima), tako da svi podaci budu me#usobno uporedivi. Ako bi podaci u grafikonu prikazivali podatke razli$itih kategorija, sliku bi bilo teko rastuma$iti, to se kosi sa osnovnom idejom grafi$ke prezentacije brojeva. Primer dobro pripremljene tabele moete videti na Slici 5.1.1. U nedeljnom izvetaju prodavnice svaki broj predstavlja promet po nekoj kategoriji robe u jednom danu. U ovoj tabeli postoje i zbirni podaci; zbirove ne treba pridruiti grafikonu, jer se takvi podaci intuitivno tuma$e kao stavke istog ranga.
Slika 5.1.1. Primer tabele
Postoje razra#eni principi koji ovo pitanje mogu reiti i na bolje na$ine, pa je najbolje prihvatiti pravilo: dobro organizovani izvorni podaci preduslov su lakog izvo#enja grafikona. Varijante je lako isprobavati i zato se u radu koncentriite na same podatke.
5.2. Chart wizard

Do grafikona se dolazi u standardizovanim koracima, koji mogu imati mnoge opcije i detalje. Stoga je ovaj posao poveren Chart Wizard-u, "$arobnjaku za grafikone". Chart Wizard %ete pokrenuti komandom meni-ja Insert / Chart ili klikom na taster u toolbar-u. Bi%ete vo#eni kroz $etiri koraka, tokom kojih kompletirate elemente grafikona. Svaki korak sadri mnoge opcije, ali moete i odmah zavriti izradu grafikona sa podrazumevanim opcijama, k1ikom na Finish. U prvom koraku (Slika 5.2.1.) od vas se trai da odredite jedan od $etrnaest tipova grafikona, u nekoj od datih varijanti; izbor pogodnog tipa grafikona predstavlja vetinu, koju sti$ete iskustvom. Za primer, odabra%emo histogram (tip Column) u prvoj varijanti. Ako elite da vidite kako %e izgledati podaci na nekom tipu grafikona, kliknite na Press and Hold to View Sample: u prozoru %e se pojaviti priblina slika. Na listu Custom Types dijaloga nalazi se dvadesetak tipskih ablona grafikona, koje tako#e moete efikasno primeniti. U drugom koraku (Slika 5.2.2.) treba da ozna$ite ili upiete adresu bloka koji sadri serije podataka. Blok treba da sadri kako podatke, tako i sva zaglavlja redova i kolona tabele. Ukoliko je to nekontinualni blok (na primer, elite da ozna$ite samo dve grupe proizvoda, koje nisu susedne) vodite racuna o tome da bude ocuvana forma pravugaonika pa makar bilo potrebno da ozna$avate %elije koje ne sadre podatke, kao to je to %elija u preseku zaglavlja.
156
Slika 5.2.1. Chart Wizard Step 1
Moda je najlake da prvo slektujte blok, pa tek onda kliknete na ikonu $arobnjaka. Sada valja odabrati da li se serije grupiu po kolonama (prodavnice) ili po redovima (dani). Ne dajte da vas zbuni slika, poto se podaci na X osi u histogramu ne grupiu po serijama, ve% po zajedni$kom atributu (kategoriji) elemenata serije.
Na linijskom dijagramu, recimo, svaka linija se odnosi na pojedina$nu seriju. Kako su serije odabrane, proverite na drugom listu ovog koraka Chart Wizard-a. Tre%i korak (Slika 5.2.3.) sadri nekoliko listova na kojima se podeavaju elementi grafikona. Na listu Titles upisa%ete naslov i tekstove koji se pruaju du obe ose grafikona. Na listu Axes odlu$ujete da li se prikazuju referentne vrednosti na osama, a list Gridlines slui za postavljanje pomo%nih linija u pozadinu grafikona. Ako elite da postavite legendu, to %ete ozna$iti na listu Legend, zajedno sa odgovaraju%om lokacijom. List Data Labels omogu%uje da se na grafikonu pojave i brojevi koji pokazuju krajnje vrednosti. Kona$no, list Data Table omogu%uje da grafikonu pridruite i polaznu tabelu podataka, to je prikladno ako %e grafikon biti na posebnom listu i ako tabela nije prevelika.
157
"etvrti korak (Slika 5.2.4.) Chart Wizard-a zahteva da odaberete da li %e se grafikon pojaviti kao grafi$ki objekat na radnom listu ili %e se formirati kao specijalni radni list-grafikon. Posao zavrava te klikom na Finish. Kada je grafikon zavren, moete i kasnije preraditi neki od njegovih elemenata.Kliknite na grafikon da biste ga ozna$ili kao objekat, pozovite Chart Wizard i promenite element koji elite.
5.3. tampanje
Pre ili kasnije, dobijene rezultate treba staviti na papir. Iako Excel nije program prevashodno namenjen ovakvim zadacima, opcije tampe programa su bogate, a postoje i pomo%na sredstva za olakavanje pripreme podataka za papirni format. Da biste pripremili radni list za tampu, organizujte podatke vertikalno, u vie redova, a ne "u irinu". Postoje opcije tampe tabela koje su velike u obe dimenzije, ali tome se pribegava samo kada druga$ije nije mogu%e. Da biste stekli uvid u podrazumevane opcije preloma tampe koje program vidi, udite u drugi reim pogleda radnog lista -Page Break Preview (Slika 5.3.1.), komandom koja se nalazi u meniju View.
158
Slika 5.3.1. Primena opcije Page Break
Radni list %e se neto smanjiti, a pojavi%e se plave linije koje odreduju budu%e stranice. U pozadini sadraja, vide se sivi tekstovi Page 1, Page 2, itd, koji pokazuju redni broj tampanog lista. U ovom reimu, radni list je i dalje aktivan i moete nastaviti da radite u njemu. Ukoliko je potrebno, povucite miem plave linije preloma u bilo kom smeru, $ime %ete promeniti granicu stranice. Tipi$ni problem u praksi jeste jedna kolona koja ostaje "siro$e" u tampi to rezultira nepreglednim ispisom. Problem se trivijalno reava povla$enjem vertikalne plave linije udesno.Ne mora ceo radni list i%i u tampu: mogu%e je ograni$iti se na bilo koji blok podataka. Ozna$ite blok koji treba tampati, pa ga komandom File / Print Area / Sei Print Area proglasite podru$jem za tampanje. Ovo podru$je se ukida komandom Clear Print Area u istom meniju. Da biste izbegli omake u pripremi tampe, u Excel-u postoji mogu%nost da se materijal pripremljen za tampu pregleda na ekranu. Opciju Print Preview moete startovati iz menija File / Print Preview ili pritiskom na taster u toolbar-u ( ).Cela radna povrina programa ustupa mesto proza ru Print Preview, na kome centralno mesto zauzima slika prve tampane stranice. Ako ovih stranica ima vie, medu njima se moete kretati tasterima PageUp i PageDown na tastaturi ili tasterima Next i Previous u gor njem levom uglu ekrana. Taster Margins uklju$uje i isklju$uje markere margina i granica medu kolonama na listu. Hvataju%i ove markere moete direktno menjati njihovu veli$inu; ako pomerite marker kolone, akcija %e se odraziti i na radni list. Ukoliko ste zadovoljni rezultatom, komandom Print moete direktno pokrenuti tampu. Ako elite da uspostavite preciznu kontrolu, otvori%ete dijalog Setup. PrintPreview se zatvara pritiskom na Esc ili sa Close.
5.3.#.Report manager
Priprema za tampu ponekad iziskuje veliki rad, ukoliko se trai uredan i atraktivno ure#eni izvetaj. Mora se misliti na mnogo elemenata tampe, od formata papira i margina, do prostora koji izvetaj zauzima u dve dimenzije; ponekad treba definisati razli$ite blokove za tampu. Ako ste jo hteli da jedan izvetaj sadri podatke sa vie mesta, to ste reavali silnim kopiranjem podataka na novi radni list. Sve ovo iziskuje vanredno vreme i napor, te se ukazala potreba da se postupak pojednostavi. Report Manager sve takve muke baca u zaborav. Ovo je add-in u Excel-u koji se instalira opciono. Funkcija ove alatke jeste da sklopi tipizirani imenovani izvetaj, koji moe imati vie sekcija u eljenom redosledu. Svaka od sekcija predstavlja blok za tampu koji ne mora biti nuno na istom radnom listu. Domen sadraja koji moe biti uklju$en u isti izvetaj je jedna radna sveska. Sekcija izvetaja moe biti neki od radnih listova radne sveske, kome je eventualno dodeljen imenovani pogled ili scenario. Ovo zna$i da uz pomo% Report Manager-a moete prevazi%i ograni$enje u osnovnoj funkciji tampanja, po kome moete istovremeno tampati samo jedan radni list istovremeno. Novi imenovani izvetaj generiete komandom View / Report Manager (Slika 5.3.1.1.) i izborom tastera Add u osnovnom dijalogu. U dijalogu Add Report postoji nekoliko grupa polja za unos i izbor. Izvetaju treba dati ime pod kojim %ete ga ubudu%e prozivati na tampanje.
159
U grupi Section to Add, prema eljenom redosledu odabirate sekcije izvetaja i sa Add ih dodajete u listu sekcija na dnu dijaloga. Sekcija se odabira sa spiska svih radnih listova radne sveske. Kada odaberete radni list, moete odabrati pogled ili scenario koji postoji definisan na tom listu. Ako ne odaberete nijednu od ovih opcija, dodavanjem u listu %ete odrediti da se tampa sadraj celog radnog lista. Prema tome, isti radni list moe vie puta biti deo novog zdruenog izvetaja, pri $emu se menjaju podaci (pomo%u scenarija) ili obuhvat podataka (pomo%u imenovanog pogleda). Poto ste definisali sve sekcije budu%eg izvetaja, moete im promeniti redosled ili obrisati neku od njih. Polje za izbor u dnu dijaloga definie na$in numeracije stranica, gde se svaka sekcija moe posebno numerisati ili ta numeracija moe biti u rastu%em redosledu kroz sve sekcije. Svaka sekcija po$inje da se tampa na novom listu, preuzimaju%i parameter za tampanje sa svog mati$nog radnog lista. Zato obratite panju na ujedna$enost parametara tampe zdruenog izvetaja. Naalost, nije mogu%e uticati na to da se ovaj parametar posebno izvede na nivou izvetaja. Drugi nedostatak ovog alata je to nije omogu%en Print Preview celog izvetaja, nego prethodnu kontrolu treba izvriti na svakom listu i za svaki obuhvat segmenta. tampanje izvetaja aktivirate izborom sa spiska i klikom na Print.
Slika 5.3.1. Izgled dijaloga Add Report
160
Glava 6
Excel i Internet

#. 2. 3. 4.
Kako radnu svesku posalati putem e-mail-a Napravit html strnicu od vaeg dokumenta Pravljenje dinami$nih stranica Da dodajte sadraje sa Interneta u vau radnu svesku
Koncepti koji se koriste na Web-u odavno su preneti i na manje mree, u intranet. Office 2000 podrava ove tehnike; osim veze sa programom za e-mail i upotrebe HTML-a kao "prirodnog" formata, Excel sadri i nekoliko naprednih modula kojima se probija u svet Interneta kao aktivni $inilac. U ovom poglavlju otkrivamo neke elemente podrke Excel-a radu u intranetu i na Internetu: podrazumeva se da za efikasnu upotrebu ovih mogu%nosti treba imati instalirane programe Internet Explorer 5 i Outlook 2000, kao i obezbe#eni priklju$ak ka Internetu ili ka intranetu firme.
161
6.#. Upotreba elektronske pote

Postoji mogu%nost da sadraj radne sveske prosledite nekome putem e-mail-a, posredstvom Outlooka. Radni list moete poslati kao telo poruke u HTML obliku, a radnu svesku kao datoteku priklju$enu uz poruku. U ranijim verzijama Excel-a postojali su spoljni alati koji ovo rade posredno, dok Excel 2000 sada radi direktno, alatima ugra#enim u jezgro Office-a. Da biste formirali e-mail u Excel-u, kliknite miem na taster E-mail u toolbar-u ili u meniju File / Send To odaberite opciju Mail Recipient za slanje radnog lista u telu poruke ili Mail Recipient (as attachment) za slanje radne sveske u prilogu poruke. Ako ste odabrali slanje radnog lista, otvori%e se toolbar Envelope, karakteristi$an po tome da se ne moe pomerati i da se ne moe proizvoljno otvoriti ili zatvoriti, nego samo komandom za slanje e-mail-a ili isklju$enjem celog alata.
Bitno je da unesete adresu primaoca; u subject poruke %e automatski biti postavljeno ime radne sveske, a taj tekst moete prepraviti. Pri vrhu ovog toolbar-a se nalaze komande za postavljanje posebnih parametara poruke. Klikom na Send This Sheet, poruka %e biti prosle#ena direktno u Outbox Outlook-a, koji preuzima dalju brigu o slanju. Ako ste odlu$ili da poaljete celu radnu svesku, otvori%e se posebni prozor Outlook-a u koji %e biti uneto ime datoteke u subject i datoteka kao prilog poruke; treba da dopiete adresu primaoca i, eventualno, neki tekst u telu poruke. Sadraj datoteke %e odgovarati trenutnom stanju radne sveske, bez obzira na to da li je promena snimljena.Budite prakti$ni pri slanju ovakvih poruka: iako se $ini da je lake poslati jedan radni list nego celu datoteku radne sveske, to uopte ne mora biti ta$no. Prvo, e-mail poruka u HTML formatu je prili$no "rastresita", a poruka %e pogotovo biti velika ako u radnom listu postoje grafi$ki elementi. Drugo: mogu%e je da va korespondent koristi program za email koji nije u stanju da pravilno interpretira HTML u telu poruke; u takvom slu$aju, va kolega %e dobiti jedva $itljivi sadraj.
Da biste formirali email u Excelu, kliknite miem na taster E-mail u toolbar-u ili u meniju File / Send
6.2. Snimanje u html formatu

Jedna od ideja od kojih je potekla primena HTML-a jeste univerzalnost na razli$itim ra$unarskim platformama. Excel moe da snimi radni list ili radnu svesku u HTML obliku, a onda tom sadraju mogu pristupiti i oni koji nemaju instaliran Excel. Cela radna sveska se prevodi u HTML upotrebom frejmova, pa se struktura radne sveske uspeno simulira. Da biste se prethodno uverili da %e sadraj radne sveske imati valjani oblik u HTML-u, upotrebite jednostavnu komandu File / Web Page Preview (Slika 6.2.1.): sadraj %e se preneti u sistemski TEMP direktorij um u HTML obliku i otvori%e se Internet Explorer u kome moete proveriti novi izgled radne sveske. Ako ste zadovoljni rezultatom, kona$no snimanje radne sveske izve%ete u dijalogu File / Save as Web Page. Izbor lokacije i zadavanje imena datoteke obavlja se na klasi$an na$in. Obratite panju na opcije Save u sredini dijaloga: Entire Workbook snima celu radnu svesku, a Selection: Sheet samo radni list, na ta %emo se vratiti kasnije. Taster Change Title slui da promenite naslov HTML stranice, koji %e se pojaviti u naslovnoj liniji browser-a. Posebne opcije snimanja %ete
162
izabrati ako u pomo%nom meniju Tools otvorite dijalog Web Options; kona$no, pritiskom na Save, sadraj se prevodi i snima na odabranom mestu. Ako pogledate rezultat snimanja u Windows Explorer-u vide$ete da se: u ciljnom folderu nalazi glavna stranica Excel na Webu.htm, a pojavio se i folder Excel na Webu-files, u kome se nalaze sve stranice-frejmovi, slike i pomo%ne datoteke (formata XML i CSS, posebne strukture dinami$kog HTML-a). Od ovoga $asa, sadraj radne sveske je raspoloiv u browser-u.
Slika 6.2.1. Izgled prozora Save AS
Obratite panju na to da se nakon snimanja, u Excel-u se nalazi HTML struktura, a ne XLS datoteka od koje smo krenuli. Excel na prirodan na$in moe da $ita i koristi ove strukture i korisnik uopte ne mora da bude svestan pravog formata datoteke radne sveske.Kada kasnije otvorite sadraj u Internet Explorer-u, pred vama je sadraj priblino jednakog izgleda, kao pasivni formular koji nije mogu%e direktno menjati. Primeti%ete da se kao prva stranica vidi onaj radni list koji je bio aktivan u trenutku prevo#enja u HTML. Po ovom sadraju se kre%ete pomo%u kontrolnih tastera koji neodoljivo podse%aju na jezi$ke radnih listova i uz pomo%ne kontrolne tastere za skrolovanje frejma sa "jezi$cima". Bitan je taster za poziveditora u toolbar-u: na raspolaganju je opcija Edit with Microsoft Excel for Windows. Ta opcija %e, naravno, otvoriti radnu svesku u Excel-u, odakle se moe opet snimiti u XLS obliku. Postupak snimanja jednog radnog lista u HTML obliku je sli$an: postoje neke manje razlike i jedna zna$ajna opcija. Stranicu %ete snimiti izborom opcije Selection: Sheet. Budete li dali naslov HTML stranici, on %e se, osim u naslovnoj liniji prozora browser-a, pojaviti i kao naslov pri vrhu rezultuju%e stranice. Ukoliko je bila definisana slika u pozadini, ona ne%e biti preneta, a ukoliko nema aktivnih grafi$kih elemenata, ne%e se formirati pomo%ni folder, nego %e ukupni rezultat biti u jednoj HTML datoteci. Moete markirati i bilo koji blok podataka i njega publikovati u HTML: dijalog Save as Web Page sada %e pokazivati opciju npr. Selection: $A$1:$G$8; tako se, tako#e, moe snimiti grafikon ili bilo koji drugi objekat. Nakon snimanja radnog lista u HTML obliku, u Excel-u ostaje aktivna polazna radna sveska u XLS formatu. Kada elite da ponovo snimite isti radni u HTML, primeti%ete da se tekst dijaloga Save as Web Page promenio iz Selection: Sheet u Republish: Sheet. Razlog je osobina Excel-a da pamti opciju svake pojedine konverzije radnog lista ili bloka u HTML, pa %e opet ponuditi iste parametre snimanja.
163
6.3. Interaktivnost radnog lista

Kona$no dolazimo do glavne mogu%nosti Excel-a na Web-u, a to je interaktivnost u browser-u. Kada publikujete radni list, u dijalogu je aktivna opcija Add Interactivity. Kada je uklju$ite, radni list %e se interpretirati pomo%u dodatka Office Web Components, koji se nalazi na vaem ra$unaru ili se moe preuzeti sa Web servera (ako je tako definisano). Stranica radnog lista otvorena u browser-u tada postaje dinami$na: u njoj se moe raditi kao da je otvoren Excel. Office Web Components sadri tri elementa, namenjena aktiviranju radnog lista, lista grafikona i izvedene tabele. Taster Publish dijaloga Save as Web Page (Slika 6.3.1.) otvara posebni dijalog koji ima dvostruku namenu u publikovanju radnog lista u HTML. Na raspolaganju je padaju%a lista Choose na kojoj se nalazi popis stavki svih radnih listova, odakle se moe izabrati neka od njih. Inicijalno, to je aktivni radni list.
Slika 6.3.1. Izgled dijalogaPublish As Web Page
Ako se izabere opcija Previously Published Items, u prozoru %e se pojaviti spisak svih ranije izvedenih izvoza. Ukoliko je prethodno sa istog radnog lista izvedeno vie izvoza, ovaj izbor %e se odmah pojaviti. Slede opcije izbora interaktivnosti, mogu%nost promene naslova, izbor lokacije i opcija da se rezultat odmah pogleda u browser-u. Pri snimanju Excel-ovih sadraja u HTML postoje opcije formata i kompatibilnosti, koje bi trebalo jednom postaviti na valjane vrednosti. Za sve budu%e operacije, ovo se radi u dijalogu koji se dobija kada se u dijalogu Tools / Options / General klikne na Web Options. Jednokratne promene pri izvozu izvode se kada se isti dijalog dobije iz pomo%nog menija Tools dijaloga Save as Web Page. Opcija lokacije snimanja Web Folders namenjena je publikovanju sadraja u intranetu. Upotreba ove opcije zavisi od organizacionih i tehni$kih preduslova u mrei: da bi se sadraj mogao $itati ili snimati u ovim lokacijama, neophodno je da administrator Web servera postavi odgovaraju%a prava pristupa. Ako je intranet firme dobro razvijen, a postoje delegirana prava za publikovanje; tada se sadraj Web foldera moe aktivno menjati. Excel intenzivno koristi hiperlinkove, ne samo zbog pripreme HTML oblika radne sveske, ve% i zbog dodatne udobnosti u redovnom radu, poto se hiperlinkom mogu referencirati i strukture u radnoj svesci.Hiperlink se dodaje u dijalogu koji se poziva komandom Insert / Hyperlink, klikom na taster u toolbar-u ili sa Ctrl+K. U ovom dijalogu prona%i %ete $etiri grupe ciljeva koji se mogu linkovati: postoje%a datoteka ili Web stranica, lokacija unutar radne sveske, dokument koji %e tek biti kreiran i e-mail adresa. Shodno izvrenom izboru, radni deo dijaloga %e dobiti odgovaraju%i kontekst u kome se moete lako sna%i. Pri
164
vrhu dijaloga se nalazi polje za unos opisnog teksta u %eliju i taster za prornenu ScreenTipa, koji %e umesto ciljne adrese prikazati neki pomo%ni tekst. Upotreba hiperlinkova moe bitno da ubrza navigaciju po radnoj svesci: vebe radi, formirajte posebni radni list sa linkovima ka svim drugim listovima, koji %ete postaviti na sam po$etak radne sveske. Posle toga u svakom radnom listu, na istom mestu, postavite hiperlink ka tom radnom listu.
6.4. Upiti na Web-u

Tabele koje se nalaze bilo gde u intranetu ili na Web-u mogu da se preuzmu i ubace u radni list u Excel-u, bilo da je cela strana tako formirana ili da je tabela njen deo. Komandom Data / Gt External Data / New Web Query (Slika 6.4.1.) otvori%ete dijalog u kome treba uneti URL adresu stranice, a potom definisati koji njen deo treba preuzeti.
Slika 6.4.1. Izgled dijalogaNew Web Query
Posebno je zanimljiva opcija u kojoj se iz jedne HTML stranice preuzimaju samo pojedine tabele: poto mehanizam upita prepoznaje HTML sintaksu, moete zatraiti i uvesti, recimo, prvu, $etvrtu i estu tabelu iz neke stranice. Tre%a opcija nalae Excel-u da podatke prenese u jednom od tri vida formatiranja, od prostog teksta do punog HTML formata. Pri radu sa podacima povezanim spolja, otvori%e se toolbar sa komandama za upravljanje, medu kojima je u daljem radu najbitniji Refresh za osveavanje podataka. Naravno, ako podatke preuzimate sa Interneta na koji se povremeno povezujete pomo%u moderna, automatsko osveavanje povezanog sadraja ne%e do%i u obzir; tako neto moete raditi isklju$ivo u intranetu. Taster Edit Query otvara dijalog u kome se po$etne opcije mogu promeniti, a kona$ni oblik upita snimiti za kasniju upotrebu u datoteci formata IQY (Web Querie
165
Glava 7
Napredne teme
U ovom poglavlju nau!i"ete: #. Kako zatiti radnu svesku 2. Da onemogu%ite izmenu podatak u radnoj svesci 3. Fino da podesite Excel
U poslednjem pogljavlju upozna%ete se sa naprednijim temama. Akcenat %e biti na zatiti, i finom podeavanu radne sveske. Zatita podataka u ra$unarskim sistemima je ve$to otvoreno pitanje, tema o kojoj uvek morate da razmiljate. Excel sadri funkcionalno razvijeni interni sistem zatite na raznim nivoima: od zatite jedne %elije i time radnog lista od pogleda i od promene sadraja, do kontrole pristupa radnoj svesci, uz dodelu selektivnih prava upotrebe. Ove metode su vrlo sigurne, ali samo ako ih ispravno koristite. Jedini nivo u kojem Excel ne u$estvuje (kao uostalom ni drugi programi) jeste fizi$ka zatita datoteke. Takva zatita se sprovodi na mehanizmima operativnih sistema, kroz politiku dodele prava nad resursima u mrei. Svakako potujte preporuku da redovno kopirate datoteke (backup) na siguran medijum koji se moe fizi$ki odvojiti od osnovne lokacije, Koliko vrede podaci koje koristite u svom poslovanju, sami najbolje znate.
166
7.#. Zatita radne sveske

Najvii nivo zatite u Excel-u jeste dodela prava pristupa sadraju radne sveske. Prilikom snimanja radne sveske, otvorite opciju File / Save As, otvorite pomo%ni meni Tools, a u njemu dijalog General Options (Slika 7.1.1.). Prva opcija, Always Create Backup, nalae da se pri svakom snimanju datoteke sa$uva i prethodna verzija datoteke, u datoteci Backup of ImeSveske.XLK, iako %e ova opcija troiti vie prostora na disku, to i nije velika cena za mogu%nost da se u slu$aju naruenog integriteta originalne radne sveske, sadraj povrati iz prethodne verzije; stoga, preporu$ujemo da ovu opciju uklju$ite. Polje New Password to Open slui za postavljanje lozinke koja %e se traiti pri svakom otvaranju radne sveske. Slika 7.1.1. Korisnik koji ne zna lozinku ne%e Izgled mo%i da otvori radnu svesku ni na koji dijalogana$in. Polje Password to Modify Save omogu %uje postavljanje lozinke za Options pravo izmene sadraja; ova lozinka je potpuno nezavisna od lozinke za pravo otvaranja radne sveske. Korisnik koji ne zna ovu lozinku mo%i %e da je otvori samo za $itanje; bi%e mu omogu%eno da vri izmene u radnoj svesci, ali ne%e mo%i da ih snimi, osim u datoteci pod drugim imenom. Opcija Read-only Recommended nije prava zatita radne sveske, nego "zatita korisnika od samoga sebe": uklju$enjem opcije, pri otvaranju radne sveske pojavi%e se dijalog u kome se korisniku predlae da radnu svesku otvori u reimu read-only, ali je mogu%e da se odlu$i i za puni reim izmena i snimanja razlika. Opcija je prikladna kada se $esto otvaraju radne sveske sa vitalnim sadrajem koji se retko menja, a podaci slue mahom za $itanje i druge vidove pasivne upotrebe. Da biste uklonili neku lozinku, prethodno je morate poznavati, kako biste uopte mogli da u#ete u radnu svesku sa pravom pisanja. Otvorite radnu svesku, pa u dijalogu Save Options ozna$ite lozinke i izbriite ih. Obratite panju na vrlo vaan sigurnosni detalj: ako ste uklju$ili opciju Always Create Backup, obavezno nakon prvog snimanja radne sveske pod lozinkom obriite XLK verziju datoteke ili napravite neku manju izmenu radne sveske i odmah je snimite ponovo. Ova mera sigurnosti odnosi se na $injenicu da prva XLK datoteka u sebi nema lozinke, pa bi zlonamerni korisnik mogao da pristupi tom sadraju, ili da promenom imena datoteke podmetne radnu svesku bez lozinki.
7.2. Kontrola otvorene radne sveske

U otvorenoj radnoj svesci moete postaviti nekoliko internih nivoa zatite sadraja: moete zatititi celu radnu svesku, jedan ili vie radnih listova, jednu ili vie %elija na radnom listu, kao i objekte na radnom listu (grafikone, slike itd). Prvi nivo zatite odnosi se na samu radnu svesku. Otvorite dijalog Tools / Protection / Protect Workbook (Slika 7.2.1.) i vide%ete polje za izbor i opciono postavljanje lozinke. Uklju$enjem opcije Structure, zatiti%ete radnu svesku od dodavanja, premetanja, brisanja, promene vidljivosti i promene imena radnih listova. Sa stanovita operativnosti radne sveske, ovim postupkom spre$avate dodavanje novog lista sa grafikonom (grafikon i dalje moete ubaciti kao objekat radnog lista), pomeranje ili kopiranje radnog lista u drugu radnu svesku, prikazivanje izvornih podataka neke %elije u podru$ju podataka izvedene tabele, mogu%nost da Scenario Manager kreira zbirni izvetaj, kao i druge re#e kori%ene opcije u nekim add-in-ovima.
167
Slika 7.2.1. Izgled dijalogaProtect Sheet
Opcija Windows se odnosi na samo prikazivanje radne sveske: moete definisati ta$an poloaj jednog ili vie prozora radne sveske i potom im zaklju$ati veli$inu i poloaj. Ako aktivirate ovu zatitu, svi kontrolni tasteri prozora nestaju iz naslovne linije. Lozinka u dijalogu Protect Workbook je opciona i koristite je kada ne elite da neko drugi promeni uvedene zatite. Da biste ukinuli zatitu radne sveske, otvorite dijalog Tools / Protection / Unprotect Workbook i eventualno unesite zatraenu lozinku.
Slede%i nivo zatite radne sveske odnosi se na pojedina$ni list radne sveske. Moete spre$iti promene na %elijama radnog lista, prornenu vidljivosti elemenata na radnom listu, prornenu stavke na grafikonu, dodavanje i izmenu grafi$kih objekata, izvrenje makroa koji rade na radnom listu itd. Da biste zatitili radni list, aktivirajte ga i izaberite komandu menija Tools / Protection / Protect Sheet. Pored opcione lozinke, u dijalogu za zatitu radnog lista (i lista sa grafikonom), postoje i polja za izbor elemenata koje treba zatititi. Opcija Contents spre$ava izmene na %elijama radne sveske ili izmene stavki grafikona na posebnom listu. Opcija Objects slui za spre$avanje bilo kakve izmene na grafi$kim objektima.
7.3. Podeavanje okruenja

U prethodnom tekstu $esto smo vas upu%ivali na dijalog Tools / Options. Ponekad se tamo podeavaju stavke bitne za posao koji obavljate, a ponekad presuduje li$ni afinitet u radu. Skoro sva podeavanja o kojima govorimo $uvaju se u datoteci radne sveske: dakle, podeavanja moete ograni$iti na aktuelne potrebe u nekoj situaciji. Pregledajmo bitnije listo ve ovog dijaloga i skrenimo panju na neke od opcija.
7.3.#.Vidljivost elemenata radne povrine

U listu View (Slika 7.3.1.1.) imate priliku da uti$ete na vidljivost mnogih elemenata radne povrine. U grupi Show moete da isklju$ite vidljivost linije za editovanje (Formula Bar) i statusne linije (Status Bar) i da odlu$ite da li %e svaka radna sveska imati svoj taster u Taskbar-u Windows-a; vidljivost linije za editovanje i statusne linije moete promeniti i u meniju View. Grupa Comments reava na$in vidljivosti komentara u %eliji, a Objects na$in vidljivosti grafi$kih objekata. Ako je radni list zatrpan grafikom, moete uklju$iti opciju Show Placeholders, nakon $ega %e se videti samo siluete objekata, to moe da ubrza rad programa. Vidljivost grafi$kih objekata moete promeniti i sa tastature, sa Ctrl+5.
168
Slika 7.3.1.1. Izgled prozora Options / View
Grupa Window Options sadri opcije za isklju$enje i uklju$enje elemenata radne povrine programa (zaglavlja radnog lista, kliza$i, jezi$ci...). Ve%inu ovih elemenata moete upotrebiti ako, recimo, imate potpuno automatizovanu tabelu, pa vam ti elementi nisu potrebni; isklju$uju%i ih, pove%avate efektivni prostor radnog lista. Posebno zanimljiva opcija je Formulas: kada je uklju$ite, u %elijama se ne%e videti rezultat formule, nego sama formula; u tom trenutku, pove%a%e se irine svih kolona, ali ne brinite: sve %e se vratiti na svoje mesto kada ovu opciju isklju$ite. Linije mree radnog lista moete isklju$iti ako ukinete opciju Gridlines, a moete i izmeniti boju uklju$enih linija u listi Color. Ako elite da se vrednosti jednake nuli prikazuju kao prazne %elije, isklju$ite opciju Zero Values.
7.3.2. Vidovi kalkulacija

List Calculation (Slika 7.3.2.1.) dijaloga Options vaniji je od ostalih, jer na njemu postoje opcije kojima uti$ete na principe ra$unanja u radnom listu. Podrazumevano stanje Excel-a je da svaki rezultat ra$unske operacije odrava u aumom stanju, prera$unavaju%i ga kada god se promeni neki od argumenata. To obezbeduje interaktivnost, ali moe da uspori rad ako postoji sloena veza izmedu podataka -svaki unos izaziva rekalkulaciju. Ovo je posebno izraeno kod sloenih operacija koje koriste veliki broj iteracija u prora$unu, poput raznih metoda optimizacije. Zbog toga se automatska rekalkulacija moe isklju$iti, a po zavretku unosa podataka korisnik moe eksplicitno zahtevati rekalkulaciju. Ova komanda se poziva pritiskom na F9, kada se vri prera$un svih radnih listova u svim otvorenim radnim sveskama, ili sa Shift+F9, kada se prera$unava samo aktivni radni list.
169
Slika 7.3.2.1. Izgled prozora Options / Calculation
Manuelna rekalkulacija postie se izborom odgovaraju%e opcije u dijalogu na listu Calculation: u gornjem delu dijaloga potrebno je izabrati opciju Manual. Poeljno je da se u ovom slu$aju uklju$i opcija Recalculate Before Save, koja %e osveiti rezultate pre svakog snimanja datoteke. Opcija Automatic Except Tables izvrava automatsku rekalkulaciju sadraja u tabelama rezultata u what-if analizama. Ove tabele se tako#e rekalkuliu pritiskom na F9. Excel je u stanju da referencira podatke iz spoljnih izvora. Budu%i da se kontrola promena sprovodi na drugom mestu, program povremeno mora da proveri referencirane vrednosti. Opcijom Update Remote References, programu se nalae da pri otvaranju povee radnu svesku sa spoljnim izvorom i da osvei sve vrednosti. Poto spoljni izvor moe biti privremeno nedostupan, prelazno reenje je kopiranje vrednosti u radnu svesku, to se postie opcijom Save External Link Values. Osim toga, iako %e na ovaj na$in datoteka radne sveske biti uve%ana, rad %e biti ubrzan, jer %e se resursi mree ra$unara koristiti zna$ajno manje. U numeri$koj analizi je uobi$ajeno da se iterativni prora$uni obavljaju do reda veli$ine koji je za decimalu precizniji od potrebnog rezultata, kako bi se obezbedila dovoljno mala greka. Ve%ina korisnika Excel-a manipulie podacima koji se ti$u novca ili drugih podataka gde je dovoljna preciznost od dva decimalna mesta, pa se podrazumeva izvrenje sto iteracija koje imaju maksimalni otkIon od jednog hiljaditog dela celog broja. U retkim prilikama ovo nije dovoljno precizno, tako da se Excel-u moe naloiti da koristi preciznije iteracije i ve%i broj koraka, podeavanjem vrednosti polja Maximum Iterations i Maximum Change. Bez obzira na format prikaza broja u %eliji, rezultat svake formule %e zavisiti od ta$ne vrednosti broja u internom zapisu. Na primer, ako su u dve %elije napisani brojevi 1,005, a njihov prikaz je definisan na dve decimale, na listu %e se videti vrednosti 1,01. Kada se ova dva broja saberu, rezultat %e biti 2,01, a ne 2,02, kako bi se u prvi mah u$inilo.Postoje dva reenja koja spre$avaju ovakve situacije. Prvo od njih je da upotrebite funkciju ROUND na svakom mestu gde treba popraviti ulaznu vrednost ra$unske operacije. Druga mogu%nost je da uklju$ite opciju Precision as Displayed. Ovim potezom svaki broj %e biti sveden na vrednost koja je vidljiva na radnom listu. Vodite ra$una: ovo moe da izazove i razne neeljene efekte, budu%i da se preciznost prema vidljivom delu broja aplicira na celu radnu svesku:
170
svim brojevima se menja vrednost prema vidljivoj preciznosti, a ova postavka ostaje zapam%ena dok je ne isklju$ite. Iako niste imenovali %elije, a tabela na radnom listu ima jedinstvena zaglavlja redova i kolona, uklju$enjem opcije Accept Labels in Formulas omogu%i%ete implicitno imenovanje %elija te tabele, pa se u formuli (isklju$ivo na istom radnom listu) moe koristiti ime %elije, poput =Prod1 Januar*l,25. Ako ve% koristite pravo imenovanje blokova, vodite ra$una o tome da uklju$enjem ove opcije ne dovedete do kolizije imena.
Na Macintosh platformama prvi datum koji sistem prihvata je 1. januar 1904
Excel ra$una datume kao redne brojeve po$ev od 1. januara 1900. godine. No, iz nekog razloga, na Macintosh platformama prvi datum koji sistem prihvata je 1. januar 1904, pa je i Mac verzija Excel-a prilago#ena ovoj postavci.
Ukoliko u okruenju korisnici imaju i PC i Macintosh ra$unare na kojima razmenjuju Excel datoteke, treba uskladiti interne zapise datuma da ne bi dolo do poreme%aja u prikazu i ra$unanju datuma. Da biste ovo u$inili, na listu Calculation dijaloga Tools / Options uklju$ite opciju 1904 Date System. Ukoliko ovo ne u$inite, a dobijete Excel datoteku formiranu na ra$unaru sa ovakvom interpretacijom datuma, svaki datum koji vidite bi%e pomeren $etiri godine unazad.
7.3.3. Editovanje
List Edit (Slika 7.3.3.1.), dijaloga Options, sadri opcije ponaanja programa u toku unosa i izmene podataka. Edit Directly in Cell dozvoljava ili spre$ava direktni unos sadraja u %eliju. Allow Cell drag and drop je opcija koja je inicijalno uklju$ena i koja doputa da uhvatite %eliju miem za ivicu i premestite sadraj na drugo mesto. Od opcije Alert Refore Overwriting Cells zavisi da li %ete dobiti upozorenje o brisanju starog sadraja pri premetanju.
Slika 7.3.2.2. Izgled prozora Options / Edit
U uslovima masovnog unosa podataka, a posebno kada je re$ o nov$anim iznosima, moe se naloiti Excel-u da svaki uneti broj interpretira tako da se poslednje cifre smatraju decimalama. Ako uklju$ite opciju Fixed Decimal i ozna$ite broj decimala, unos celog broja %e se interpretirati kao decimalni broj. Recimo, ako kucate 12345 i pritisnete Enter, u %eliji %e biti zapisan broj 123,45 (ako je ozna$eno da se interpretiraju dve decimale). Ukoliko eksplicitno kucate decimalni zarez, ova interpretacija %e biti ignorisana, a broj %e biti zapisan ta$no kako ste ga ukucali.
171
Opcija Ask to Update Automatic Links bira da li %e program traiti dozvolu da aurira sve veze sa drugom datotekom u toku u$itavanja. Ako treba retko aurira ti veze, najbolje je isklju$iti i ovu opciju i Calculation / Update Remote References, pa samo povremeno zahtevati auriranje veze u dijalogu Edit / Links. Preostale opcije bave se ponaanjem grafi$kih objekata pri manipulaciji %elijama, dodavanjem animiranih efekata u radu, prenoenjem formata pri unosu podataka u listu i na$inom unosa procentualnih vrednosti.
7.3.4. Opte stvari

List dijaloga General (Slika 7.3.4.1.) odnosi se na opte odrednice rada programa; pomenimo samo neka od podeavanja u programu. Osim klasi$nog adresiranja %elija tipa <slovo><broj>, poput Al, B2 itd, postoji i varijanta zapisa tipa R[broj]C[broj], poput R[3]C[2], gde je broj relativno odstojanje reference od aktivne %elije. Opcija Reference Style uklju$uje ovaj vid referenciranja. Ova nomenklatura se koristi retko, uglavnom u toku pripreme sloenih VBA aplikacija u Excel-u.
Slika 7.3.4.1. Izgled prozora Options / View
Broj Recently Used File List, $ija je maksimalna vrednost 9, slui za $uvanje referenci na prethodno menjane datoteke radnih svezaka u meniju Files. Sheets in New Workbook je broj listova u svakoj novoj radnoj svesci. Ovde moete podesiti i podrazumevani font, podrazumevanu lokaciju datoteka, kao i neke druge opcije okruenja.Dijalog "Specijalne liste" slui za odravanje lista koje se koriste u cikli$nim popunama za operaciju AutoFill i za posebne vidove sortiranja. Lista u levom prozoru na koju kliknete pojavljuje se u desnom prozoru i tu moete da vrite izmene. Klikom na stavku New List otvarate novu listu, a unosom reference bloka u polje Import List from Cells definiete novu listu direktno iz radnog lista, bez potrebe da je posebno ukucavate. Preostala tri lista samo %emo ukratko objasniti. Istraite sami opcije koje se u njima nude. Na listu Transition otkri%ete padaju%u listu Save Excel Files As, u kojoj moete definisati podrazumevani format datoteke u kojem %e biti snimane radne sveske. Ova opcija je izuzetno korisna u procesu prelaska firme sa jedne verzije Excel-a na drugu, kada treba o$uvati i kompatibilnost formata datoteka. Preostale opcije ovog lista su prevashodno namenjene bivim korisnicima programa Lotus 1-2-3, kojima je obezbedena postepena promena navika. List Chart se bavi opcijama ponaanja pri manipulaciji nad grafikonima. Colors definie podrazumevane palete boja u raznim segmentima upotrebe.
172

4 Upoznaj Se Sa Excel-Om

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

4 Upoznaj Se Sa Excel-Om

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Upoznajte se sa Microsoft Excel-om

UKROTITE RADNU SVESKU............................................................................ 132

RAD SA DATOTEKAMA .................................................................................... 137

RA!UNANJE ...................................................................................................... 145

PRIKAZ NA EKRANU I PAPIRU ........................................................................ 155

EXCEL I INTERNET............................................................................................ 161

NAPREDNE TEME ............................................................................................. 166

U ovom poglavlju nau!i"ete:

#.#. Osnovni elementi radne povrine

#. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. #0. ##. #2. #3. #4. #5. #6. #7. #8.

#.3 Podela i zamrzavanje prozora

Slika 1.3.1. Primena opcije Window / Split

2.# Promena dimenzija kolona i redova

2.2. Unos i izmena sadraja u "eliji

Slika 2.2.1. Izgled prozoraOptions / Edit

2.3. Formatiranje "elija

2.4. Stilovi i kopiranje formata

Slika 2.4.2. Izgled dijalogaPaste Special

U ovom poglavlju nau!i"ete:

3.#. abloni dokumenata

3.2. Snimanje datoteka

Slika 3.2.1. Izgled prozora- Save As

Dijalog General Options

Slika 3.2.4. Izgled dijalogaTools / Add-in

3.3. U!itavanje datoteka i pomo"ni formati

Slika 3.3.1. Izgled prozoraOpen

Slika 3.3.2. Izgled dijaloga- Find

3.4. Slike objekti u Excel-u

3.5. Ote"ene datoteke

4.#. Izrazi u Excel-u

Aritmeti!ki operatori + sabiranje oduzimanje / deljenje * mnozenje % procenat ^ stepenovanje

Opertator spajanja teksta

Slika 4.1.1. Primer tipova podataka

Excel interpretacija 15+7-12*50% -7,5*100:8 14*(5+34):(11625)+11 =15+7-12*50% =-7,5*100/8 =14*(5+3"4)/(1162"5)+11

Sadraj (rezultata) 21 -93,75 25,33333

4.2. Tipovi podataka

Slika 4.3.1. Izgled dijaloga Calcualtion

4.3.#. Funkcija: SUM

Slika 4.3.1.1. Primer funkcije SUM

4.3.2.Dijalog paste function

Slika 4.3.2.1. Izgled dijaloga Paste Function

Slika 4.3.2.2. Podeavanje parametra funkcije

4.4.#. Matemati!ke funkcije

4.4.2. Finansijske funkcije

4.4.3. Statisti!ke funkcije

4.4.4. Funkcije za rad sa tekstom

4.4.5. Funkicje za rad sa datumima i vremenom

4.4.6. Logi!ke funkcije

4.5. Prepoznavanje greaka

5.#. Organizacija podataka za grafikon

Slika 5.1.1. Primer tabele

5.2. Chart wizard

Slika 5.2.1. Chart Wizard Step 1

Slika 5.2.2. Chart Wizard Step 2

Slika 5.2.3. Chart Wizard Step 3

Slika 5.2.3. Chart Wizard Step 4

Slika 5.3.1. Primena opcije Page Break

U ovom poglavlju nau!i"ete:

6.#. Upotreba elektronske pote

6.2. Snimanje u html formatu

Slika 6.2.1. Izgled prozora Save AS

6.3. Interaktivnost radnog lista

Slika 6.3.1. Izgled dijalogaPublish As Web Page

6.4. Upiti na Web-u

Excel interpretacija 15+7-1250% -7,5100:8 14(5+34):(11625)+11 =15+7-1250% =-7,5100/8 =14(5+3"4)/(1162"5)+11