• Embed Doc
  • Copy Link
  • Readcast
  • Collections
  • CommentGo Back
Download
 
1 Naslov originala HOW STALIN INVENTED WORLD MUSIC - Or Le Mystere de VoixSovietique by Joe Boyd, 2003Izvor: www.netrhythms.co.uk/ KAKO JE STALJIN IZMISLIO WORLD MUSICili Le Mystere de Voix SovietiqueAutor: Joe BoydPreveo:
ð
or
ñ
e Tomi
ć
 U prole
ć
e 1965, legendarni Albert Grossman, menadžer Boba Dylana, vratio se iz Parizau Njujork nose
ć
i u torbi misterioznu magnetofonsku traku. U to vreme je privodio krajupregovore za svoj novi sastav, Paul Butterfield Blues Band. Vlasnik ku
ć
e ElektraRecords, Jac Holzman, izložio mu je svoju poslednju ponudu, a Grossman je odgovorio:"Dogovoreno, pod jednim uslovom. Da objaviš i ovo." I spustio je magnetofonsku trakuna Holzmanov sto.U svom pariskom stanu Grossman je prvi put
č
uo Muziku Bugarske, plo
č
u AnsamblaFilip Kutev, koji je tada bio zvani
č
ni bugarski državni folklorni ansambl. Potražio jefrancuskog izdava
č
a i otkupio prava za Ameriku. Kada se plo
č
a pojavila, shvatio samrazloge Grossmanove fascinacije. Za par ušiju iz 1965. to je bila muzika sa druge planete:trideset pet žena pevaju – ili je
č
e – vanzemaljske harmonije grlenim glasovima koji seprelivaju iz zvu
č
nika. Phil Spector je mogao da se penzioniše, jer ovo je bio pravi“zvu
č
ni zid". Poreklo te uzbudljive muzike nikome nije bilo poznato. Kako disonance iintervali od
č
etvrt tona mogu zvu
č
ati tako veli
č
anstveno? Kao i mnogi moji prijatelji,otkrio sam da su džoint, slušalice i Muzika Bugarske sasvim zadovoljavaju
ć
i na
č
in da seprovede ve
č
e.Dvadeset godina kasnije, etiketa sastava Cocteau Twins, 4AD, pripremila je još jedan odsvojih tipi
č
nih kolažnih omota i objavila kolekciju snimaka ženskog hora Radio Sofije uaranžmanima Filipa Kuteva pod naslovom Le Mystere de Voix Bulgaire. Prodali su stohiljada primeraka samo u Britaniji. Elektra/Nonesuch, tada ve
ć
u okviru WarnerBrothersa, prodala je još pola miliona u Sjedinjenim Državama. Pesma "Todora drema"postala je obavezni deo emisije Johna Peela i koriš
ć
ena je od tada kao podloga za mnogereklame širom sveta.Ve
ć
po
č
etkom devedesetih godina, horovi iz postkomunisti
č
ke Bugarske postali suredovni gosti u svetskim koncertnim salama, a ja sam obavio dovoljno istraživa
č
kih iprodukcijskih ekspedicija da bih bio u stanju da iznajmljenu ladu prevezem od sofijskogaerodroma do hotela Grand i vezanih o
č
iju. Jednom takvom prilikom, Kate Bush jesavladala strah od letenja i pridružila mi se u klimavom tupoljevu kompanije Balkanairda bi sa triom Bugarka (prva tri glasa u horu Mystere) pripremila aranžmane za tri pesmena svojoj novoj plo
č
i.Kako je tako veli
č
anstvena muzika stigla do nas sa mesta koje tako malo obe
ć
ava?Isto
č
noevropski folklorni ansambli prakti
č
no su definicija ki
č
a. Šezdesetih isedamdesetih godina, koza
č
ki horovi i Folklorni plesni ansambl Mojsijev punili su RoyalAlbert Hall po nekoliko ve
č
eri za redom, ali ne verujem da ima mnogo dodirnih ta
č
akaizme
ñ
u njihove publike i ljudi prefinjenog ukusa koji su kupovali Mystere. Pravinaslednik tih trupa danas bi bio River Dance (u pauzama ovog spektakla
č
ak i nastupajuneki od pozajmljenih igra
č
a iz ansambla Mojsijev), a lako
ć
emo se složiti da ukus nijenajja
č
a strana ove produkcije Michaela Flatleya. Zar ne?
 
2 Najraniji tragovi upu
ć
uju na ekspedicije u seoske predele koje su po
č
etkom dvadesetogveka organizovali Bela Bartok u Ma
ñ
arskoj i Cecil Sharpe u Engleskoj. Ni jednom nidrugom nikada nije palo na pamet da peva
č
e i muzi
č
are koje su pronalazili u selimadovedu u grad i izvedu ih na binu. Rezultat istraživanja bile su melodije koje je Bartokkoristio u svojim kompozicijama, ili su završavale u radovima Ralpha VaughanaWilliamsa, George Butterwortha i Percy Graingera u Engleskoj.Ironijom sudbine, jedan od prvih pokušaja organizovanja koncertnih nastupa u manirukoji je bar približan vokalnom stilu seoskih izvo
ñ
a
č
a odigrao se upravo u Rusiji. Bio je tohor Pjatnicki. U Petrogradu, još pre revolucije, Pjatnicki je organizovao hor radnika kojisu se tek doselili u grad i tražio od njih da pevaju svojim prirodnim glasovima. Nisusa
č
uvani snimci ranih postava, ali hor je bio dovoljno impresivan da prilikom poseteBugarskoj po
č
etkom tridesetih godina posluži kao inspiracija mladom diplomcu sakonzervatorijuma po imenu Filip Kutev.Me
ñ
utim, pristup koji je promovisao Pjatnicki tada je ve
ć
brojao svoje poslednje dane.Boljševici su oduvek imali komplikovan odnos sa seoskim stanovništvom. Od seljaka seo
č
ekivalo da budu zahvalni zbog toga što su likvidirani zemljoposednici, a oni su upornonastavljali da se udružuju, dele zemlju i rade na neki svoj na
č
in, opiru
ć
i se ranimpokušajima kolektivizacije. Glad koja je zavladala po
č
etkom dvadesetih godina primorala je Partiju da u okviru Lenjinovog novog ekonomskog plana predvidi širok prostor zali
č
nu inicijativu zemljoradnika. Staljin im to nikada nije zaboravio, ni oprostio, kao niMargaret Thatcher svojim rudarima. Krajem dvadesetih godina, po
č
eli su progoni kulaka(uspešnih seljaka). Odlu
č
eno je da se ruralni proleterijat ima udarati
č
eki
ć
em dok se neiskuje u jednu novu klasu, sa novim mentalitetom. To je podrazumevalo ukidanjepraznoverja, verskih obi
č
aja, šamana, rituala, nesocijalisti
č
kih praznika, regionalnihrazlika (granice Sovjetskog Saveza obuhvatale su stotine lingvisti
č
kih i kulturnih grupa)kao i svih drugih prepreka na putu progresa. Slogan dana pozivao je na "objavu rataprošlosti".Kulturnim institucijama su odaslate direktive: sva umetnost ima biti vedra, inspirativna iujedinjuju
ć
a. Na polju "nacionalne muzike" ne
ć
e biti individualizma, opskurnogregionalizma, niti tužbalica i pesama koje slave praznoverje, misticizam ili religiju. Nasovjetskim pozornicama ne
ć
e biti babuški u drvenim bakandžama. Kreiran je skuppotpuno izmišljenih "tradicija". Estetika Pjatnickog, koja pokazuje poštovanje za ruralnestilove, proglašena je za subverzivnu, možda fatalnu grešku, i opisana kao izvor "kula
č
keumetnosti". Novi model nalagao je angažovanje akademskih kompozitora koji
ć
e pisatiživanhe "narodne pesme", klasi
č
no školovanih peva
č
a koji
ć
e nositi kostime izromanti
č
nih pastoralnih vizija, i baletskih plesa
č
a, nedovoljno dobrih za Baljšoj, koji
ć
eskakutati po pozornici u koreografskim fantazijama na temu lepota seoskog života.Muški igra
č
i su morali biti visoki ta
č
no 182 centimetra.
Č
ak i osmesi žena – mladih,zgodnih i uvek iste veli
č
ine – birani su prema tome koliko odgovaraju zamišljenomkalupu. Folklorni ansambli su postali gigantske metafore staljinizma: ideje da uzvišenavolja jednog
č
oveka može orkestrirati transformaciju kulture. Iz mra
č
nih, primitivnih,nazadnih i individualisti
č
kih melodija ruralne Rusije morao se roditi blistav, optimisti
č
an,progresivan i vedar muzi
č
ki stil u kojem izvo
ñ
a
č
i sli
č
ni lutkama nikada ne dozvoljavajuda im bol, trenuci slabosti ili žalost za starim životom naobla
č
e uvek osun
č
ana lica.Improvizacija, obeležje tradicionalnih muzi
č
kih formi, stavljena je van zakona. Madaformalna notacija ne može zabeležiti sve nijanse ruske narodne pesme, odlu
č
eno je da seubudu
ć
e peva isklju
č
ivo sa notnih zapisa.U isto vreme, po
č
etkom tridesetih, zemljoradni
č
kim zadrugama u plodnom pojasu Rusijei Ukrajine podeljeni su traktori i poru
č
eno im da mogu da pojedu svoje mazge. Traktori
 
3 su po
č
eli da se kvare, a rezervnih delova nije bilo. Kada su stigli delovi, nije bilo goriva.Nije više bilo ni mazgi. Zavisno od izvora, procenjuje se da je u ruralnim predelimaSovjetskog Saveza tridesetih godina od gladi umrlo izme
ñ
u tri i šest miliona ljudi.Tradicije seoskog zanatstva iskorenjene su kao previše individualisti
č
ke.
Č
itavi narodikojima kultura nije dozvoljavala integraciju u novi sovjetski na
č
in života iseljavani suhiljadama kilometara daleko na istok. Folklorni ansambl se može posmatrati i kaometafora uništenja sela – ako je ovim monstruoznim doga
ñ
ajima uopšte potrebnailustracija. Dok su seljaci u milionima tumarali zemljom i umirali od gladi, folklorniansambli u gradovima nastavljali su da izvode svoje vesele igre i pesme. Sovjetskiproleterijat je sre
ć
an proleterijat!Osvr
ć
u
ć
i se na prošlost, mogli bismo tvrditi da je samo jedno takvo društvo – društvokoje je živelo u takvoj vrsti iluzije, u optimizmu nametnutom voljom velikog vo
ñ
e –moglo biti u stanju da desetak godina kasnije zaustavi nema
č
ku ratnu mašineriju. Da li biSovjetski Savez uopšte opstao, bez hipnoti
č
kog efekta izmaštanih slika narodaujedinjenog na putu progresa (koje su uporno nazivali socijalisti
č
kim realizmom)? I akone bi, kako bismo dobili rat? Da li pobedu nad fašizmom dugujemo vrlinama sovjetskogki
č
a?Posle rata, novi "saveznici" koje je SSSR stekao u Isto
č
noj Evropi imitirali su sovjetskimodel, uklju
č
uju
ć
i i osnivanje ministarstava za kulturu. Delegacije su putovale u Moskvuda u
č
e kako se uz pomo
ć
folklornih trupa podiže moral i likvidiraju nazadne tendencije.Uloga Bugarske u isto
č
nom bloku bila je netipi
č
na iz više razloga. Kao lingvisti
č
ki ikulturno najbliža Rusiji imala je status "mla
ñ
eg brata", mada je sebe istovremenodoživljavala kao kulturnog roditelja Velikog medveda.
Ć
irili
č
no pismo je nastalo uBugarskoj u osmom veku, da bi kasnije bilo preneto u Rusiju zajedno sa vizantijskimhriš
ć
anstvom.
Č
ak i ruski lingvisti priznaju da korene crkvenoslovenskog jezika trebatražiti u Bugarskoj.Takve veze donele su Bugarskoj posebne dužnosti i privilegije. Od bugarske tajne službese o
č
ekivalo da obavlja prljave poslove, kao što su atentati (na papu, na primer), da biKGB imao prostora za "plauzibilno poricanje". S druge strane, Bugarska je stekla pravoda ignoriše neka od pravila koja su važila za ostale zemlje u bloku. Izdava
č
i u Sofijiprevodili su zabranjene pisce sa Zapada, a sovjetska inteligencija je kombinovalaletovanje na Crnom moru sa šopingom u bugarskim knjižarama.Dok je Sovjetski Savez nalazio interes u homogenizaciji raznorodnih naroda i kultura,Bugarska je gajila druga
č
ije ambicije. Bugarska je 500 godina provela "pod Turcima".Opstanak je zavisio od ponosa na jezik, veru i kulturu. To je mala zemlja, sa vidljivimregionalnim razlikama, ali sa jasnim identitetom. Nacionalne tenzije ovde delujucentrifugalno, a ne centripetalno: ljudi sanjaju o pripajanju Zapadne Bugarske(Makedonije) i nostalgi
č
no govore o vremenima kada je Solun bio pretežno bugarskigrad.Kada je 1949. godine došlo vreme da se oformi folklorni ansambl, Filip Kutev senametnuo kao logi
č
an izbor za mesto šefa. Ro
ñ
en 1903, diplomirao je 1929. nakonzervatorijumu u Sofiji. Godine 1933. u
č
estvovao je u formiranju Kruga za savremenumuziku, grupe studenata koja
ć
e biti jezgro saveza kompozitora u doba komunizma.Insipirisani kratkim susretom sa horom Pjatnicki 1932, on i njegova žena Marija,stru
č
njak za bugarski jezik, posle rata su po
č
eli da obilaze sela i prikupljaju pesme i igre.Odlasci u sela nisu ga diskvalifikovali, ma koliko se Moskva protivila. Suprugapredsednika Živkova i sama se interesovala za etnografiju i bila je ku
ć
ni prijatelj bra
č
nogpara Kutev.
of 00

Leave a Comment

You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...
You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...