• Embed Doc
  • Copy Link
  • Readcast
  • Collections
  • CommentGo Back
Download
 
1
SVATOVAC U BAŠAIDU KOD KIKINDE
Vesna Karin,dipl. etnomuzikologU letnjim mesecima 2002. i 2003. godine, ADZNM „Gusle” iz Kikinde je bilo doma
ć
in i organizatorEtno-kampa. [1] U cilju prou
č
avanja muzi
č
ke tradicije severnog Banata, tom prilikom su vršenaetnomuzikološka terenska istraživanja studenata etnomuzikologije iz Beograda, Banja Luke i Novog Sada, na
č
elu sa prof. mr Dragicom Pani
ć
-Kašanski. [2] U saradnji sa stru
č
nim osobljem ADZNM-a „Gusle”, uspešno jesnimljena i arhivirana raznovrsna muzi
č
ko-folklorna gra
ñ
a iz Kikinde i okolnih sela, u kojima žive Srbistarosedeoci i srpski kolonisti iz Bosanske krajine.Tokom snimanja folklornog materijala u Kikindi i Bašaidu, zapazila sam pesme koje su Srbistarosedeoci pevali u okviru samog svadbenog ceremonijala, pod nazivom svatovac. O be
ć
arcu, koji se, tako
ñ
e,peva u svadbi, postoje brojne etnomuzikološke studije, dok je na svatovac, kao poseban folklorni žanr, manjeobra
ć
ana pažnja. To me je podstaklo da napišem rad o svatovcu u Bašaidu i ukažem na njegove muzi
č
keosobenosti. Iz bogate i raznovrsne muzi
č
ko-folklorne gra
ñ
e koristila sam jedan njen deo, koji je prikupljen uBašaidu i odnosi se na izabranu temu ovog rada. S obzirom na to da se svatovac i be
ć
arac pevaju u tokusvadbenog ceremonijala, koji zauzima zna
č
ajno mesto u životu svakog
č
oveka, u toku izlaganja, ukaza
ć
e se i nasli
č
nosti i razlike izme
ñ
u ova dva žanra.
SVATOVAC U PISANIM DOKUMENTIMA
Da bi se svatovac bolje prou
č
io kao muzi
č
ka forma, neophodno je posmatrati ga i sa istorijskog aspekta.Iako ne postoji opsežna etnomuzikološka studija o svatovcu, kao posebnom folklornom žanru, on je, ipak,delimi
č
no zabeležen u pojedinim etnomuzikološkim
č
lancima i knjigama sa notnim zapisima, zatim, u viduzbirki, antologiji pesama, ili, pak, kao muzi
č
ko delo doma
ć
ih ili stranih kompozitora.Poznati svatovac, „Odbi se grana od jorgovana”, datira još iz 1815. godine, kada ga je FrancišekMirecki zabeležio po pevanju jedne žene, koja je bila kaziva
č
Vuku S. Karadži
ć
u (Devi
ć
1991:129). Pored ovog,postoje još razli
č
iti notni zapisi ovog napeva. Jedan takav primer poti
č
e iz 1828. godine, koji su zapisali E.Kolarevi
ć
i J. Šlezinger (Devi
ć
1991:129).U knjizi „Svatovske pesme i obi
č
aji” iz 1870. godine, nailazimo na svatovce, kao što su „Izvedi brateseju za ruku”, „Poletio beli cvetak od Nikopolja”, „Svatovi uranili” i drugi. Iako u pomenutoj knjizi nema notnihzapisa, priloženi su stihovi pesama, koje, kako saznajemo od autora, narod nije nazivao svatovcem, ve
ć
 „svatovskim pesmama”. Ovakve pesme u današnje vreme postoje samo u se
ć
anju pojedinih kaziva
č
a, mada unešto izmenjenom obliku:Svatovac iz 1870. godine: Svatovac iz 2003. godine:
Svatovi uranili Svatovi uranili put izgubiliPuta izgubili Devojka sre
ć
e i rukom maše: Devojka rukom maše, „Ovamo svati ja sam devojka, Njima govori: Ja sam devojka za vašeg momka,„Ovamo svati moji! Prstenovana, al’ neven
č 
ana.” [3]Ovo su dvori moji, Dvori mati baba moga. Ja sam devojkaPrstenovanaPrstenovana A neven
č 
ana. Još nije bio,Prsten na ruci,Prsten na ruci,Venac na glavi.”
(Gavrilovi
ć
1870:54) [4]Notni zapis pesme „Odbi se grana od jorgovana”, nalazimo i u Kuha
č
evoj zbirci „Južno-slovjenskenarodne popievke” iz 1881. godine (Devi
ć
1991:129). Kuha
č
ev zapis sa tekstom: „Prostri platno Jovina majko”,ukazuje da „glas” podrazumeva istu metri
č
ku strukturu stiha koji se peva. Zatim, 1930. godine, varijantu ovog
 
2
napeva zapisuju M. Milojevi
ć
i K. Manojlovi
ć
, s tim što K. Manojlovi
ć
nalazi noviju verziju tog napeva: „Odbise biser grana od jorgovana”, gde je „biser” umetnuta re
č
(Devi
ć
1991:129).Godine 1933. pojavljuje se knjiga „Srpski svatovi sa veselim svatovskim i narodnim pesmama”, autoraSvetozara Kova
č
evi
ć
a, u kojoj, isto tako, nailazimo na stihove poznatih svatovaca „Izvedi brate seju za ruku”,„Odbi se biser grana od jorgovana”, „Prostri platno Perina majko”, i druge. U ovoj knjizi, autor detaljno opisujesrpske svatovske obi
č
aje i obrede, a uz to prilaže i tekstove svatovskih pesama, koje se tom prilikom pevaju.U Osijeku, 1970. godine, J. Njikoš zapisuje još jednu varijantu pesme „Odbi se grana od jorgovana”, atri godine kasnije T. Vuji
č
i
ć
, u Ma
ñ
arskoj objavljuje sli
č
an napev (Devi
ć
1991:129).O svatovcu je 1978. godine, napisan
č
lanak, u kome ga autorka, Vera Milutinovi
ć
, posmatra saetnološkog aspekta i na taj na
č
in ga i predstavlja (Milutinovi
ć
1978:63-75). Na po
č
etku rada, ona razmatra sampojam svatovac. Zatim, opisuje pojedine svatovske obi
č
aje i uz njih prilaže odgovaraju
ć
e stihove svatovaca, dabi, na kraju, pojedine svadbene obi
č
aje posebno istakla i objasnila njihovo zna
č
enje. [5]U toku 1983. godine, organizovano je sakupljanje svatovaca u mestima sa srpskim življem širomBanata i na taj na
č
in se došlo do šire predstave o ovoj obrednoj pesmi. Sve sakupljene pesme su svrstane uzbirku pod nazivom „Svatovac i druge omiljene pesme”, koja je objavljena u Bukureštu, 1983. godine. Nakonhronološki raspore
ñ
enih stihova svatovaca, redosledom kako su pevani tokom svadbe, u ovoj knjizi je priloženkra
ć
i tekst, koji, iako ne sa nau
č
nog stanovišta, jasno govori o tome kada se i kako peva odre
ñ
en svatovac.U Kovilju, 1987. godine, D. Stevanovi
ć
zapisuje jednu od varijanti pesme „Odbi se biser grana od jorgovana” (Devi
ć
1991:129). Iste godine, u objavljenoj doktorskoj disertaciji Nicea Fracilea, pod nazivomVokalni muzi
č
ki folklor Srba i Rumuna u Vojvodini, autor opisuje svadbeni ceremonijal Srba u Vojvodini iprilaže notne zapise svatovaca uz preglednu melopoetsku analizu. [6]Godinu dana kasnije, Mladen Markovi
ć
i Aleksandar Miljuš slede primer dr Nicea Fracilea, i u okvirusvojih
č
lanaka, tako
ñ
e, izdvajaju svatovac, kao posebnu muzi
č
ku formu, uz notne primere i melopoetsku analizu.Aleksandar Miljuš u svom
č
lanku opisuje karakteristi
č
ne detalje svadbenog obi
č
aja u selu Morovi
ć
u, u Sremu, ianalizira pesme, koje se pevaju tom prilikom (Miljuš 1988:136-142), dok M. Markovi
ć
prou
č
ava vokalnutradiciju srpskog življa u Sivcu i izdvaja
č
etiri naj
č
eš
ć
a tipa („glasa”): svatovski, be
ć
arac, astalski i logovac, kojedetaljno analizira (Markovi
ć
1988:23-59).U radu pod nazivom „Svatovska pesma ‘Odbi se grana od jorgovana’ i osobenost njenog napeva”, drDragoslava Devi
ć
a, navodi se da ova pesma ima ustaljeni siže i napev ili melodijski obrazac, koji se u narodnojmuzi
č
koj terminologiji naziva „svatovski glas” i predstavlja vrstu muzi
č
kog genotipa sa
č
uvanog tokom dva vekau gotovo nepromenjenom muzi
č
kom obliku (Devi
ć
1991:125). U kvalitativnom smislu, ovaj
č
lanak predstavlja jedan od prvih zna
č
ajnih studija o svatovcu, u kome je autor ovu temu obradio sa stru
č
nog etnomuzikološkogstanovišta. Dr Dragoslav Devi
ć
, u pomenutom radu, ukazuje na važnost prou
č
avanja melodijskog obrasca (glasa)u svojoj istorijsko-geografskoj perspektivi.U okviru gra
ñ
e „Narodne igre Srbije”,
č
lanak dr Dimitrija O. Golemovi
ć
a „Narodna muzika Ba
č
ke”,sadrži dva notna zapisa svatovaca iz ove oblasti, ali bez detaljnije melopoetske analize (Golemovi
ć
2000:137-163).Najnovije pomene svatovca nalazimo u knjizi mr Selene Rako
č
evi
ć
„Vokalna tradicija Srba u DonjemBanatu”, u kojoj se tako
ñ
e može na
ć
i dvadesetak notnih primera ovog muzi
č
kog žanra i detaljna melopoetskaanaliza datih napeva.Posebnu zanimljivost predstavlja svatovac kao inspiracija mnogim našim doma
ć
im i stranimkompozitorima, koji su ovu muzi
č
ku formu koristili pri stvaranju svojih muzi
č
kih dela ili je, pak, samoobra
ñ
ivali za klavir, klavir i glas ili mešoviti hor. [7] Tako je J. Ivaniševi
ć
, 1903. godine napisao kompoziciju zamešoviti hor, pod nazivom „Devoj
č
in i slavujev svatovac”. Franjo Kuha
č
je zabeležio svatovac, da bi ga potomK. Stankovi
ć
obradio kao kompoziciju za glas i klavir. U ovoj kompoziciji, klavirska deonica je jednostavna itehni
č
ki uproš
ć
ena. Melodija svatovca je uvek u gornjem glasu, kako bi se mogla izvoditi bez u
č
eš
ć
a peva
č
a,dok pratnju melodije sa
č
injava jednostavna harmonska podloga. (Verunica 1984:334). Na taj na
č
in, svatovac se,u vidu transformacije, pojavio u novom svetlu i novom obliku. Robert Tolinger je 1885. godine napisao„Svatovac za glasovir”, gde je, u prate
ć
oj deonici leve ruke, neprestano koristio melodijski interval
č
iste kvarte,kojim je ovaj kompozitor evocirao zvuk gajdi, nekada uobi
č
ajenu instrumentalnu pratnju svatovca. Kombinuju
ć
imelodiju svatovca sa imitacijom gajdaške svirke, Tolinger slušaocima još više približava doživljaj narodnemuzi
č
ke tradicije Vojvodine.Pored toga što je svatovac, u muzi
č
kom smislu,bio inspiracija pomenutim kompozitorima, ovomformom su nadahnuti i mnogi pesnici i pisci. Književnik Bjernstjerne M. Bjernson, napisao je prozno delo, nasrpski jezik prevedeno pod nazivom „Svatovac”, u kojoj opisuje norveško selo i njegov život, i prostu i velikudubinu ljudskih bi
ć
a u selu. [8]Iz svih navedenih izvora, gde se pominje svatovac, može se primetiti da je re
č
o jednom zanimljivomžanru, koji je oduvek bio neiscrpna inspiracija, kako našim, tako i stranim kompozitorima.
 
3
MESTO SVATOVCA U SVADBENOM CEREMONIJALU
U Bašaidu, kao i u mnogim mestima naše zemlje, svadbeni ceremonijal obuhvata tri faze: predsvadbeneobi
č
aje, svadbu, centralni deo, i poslesvadbene obi
č
aje (Fracile 1987:45).Ovom prilikom pažnja
ć
e biti usmerena samo na pesme i pojedine obi
č
aje, zabeležene u Bašaidu, kojise odvijaju u drugoj fazi svadbenog ceremonijala. [9]Svatovski obi
č
aji se, u ve
ć
oj ili manjoj meri, razlikuju u zavisnosti od pojedinih folklornih zona.Svadbeni ceremonijal u Srba sadrži brojne obredne radnje, pra
ć
ene muzikom i igrom,
č
iji je cilj da se putemimitativne magije obezbedi njegovo sprovo
ñ
enje. Pesme, koje prate svadbeni ceremonijal, imaju odre
ñ
enufunkciju, tj. namenu. One izražavaju želje za dug i sre
ć
an život mladenaca i njihov bogat porod (Milutinovi
ć
 1978:63). „Svirac” je imao veliku ulogu u svadbi, jer je svojom svirkom pratio sva dešavanja. Ulogu svircaranije je imao gajdaš, a danas sviraju tamburaši i harmonikaši. [10]U Bašaidu, nakon predsvadbenih obi
č
aja kao što su prosidba, ugleda
č
i, veridba, jabuka, buklija, sledisvadba, koja se uvek održavala nedeljom. Tog dana, u prepodnevnim
č
asovima, devojka se sprema za ven
č
anje.Ovaj obi
č
aj se zove „ubra
ñ
ivanje nove mlade”, i predstavlja veoma bitan momenat u centralnom delu svadbe.[11] Devojci se stavlja posebno oglavlje, u vidu „šlajera” (veo), „riša” i venca. [12] Mladu obi
č
no ubra
ñ
ujudrugarice, u devoja
č
koj sobi, me
ñ
utim, ako one nisu vi
č
ne tome, onda nevestu ubra
ñ
uje mlada žena. [13] Ovajdoga
ñ
aj prate pesme, koje narod naziva svatovac: „Doleti beli cvetak iz vedra neba”, „Svaka je luda koja se uda”i „Kad po
ñ
eš Smiljo u svetu crkvu”, uz pratnju „svirca”. [14] Tu se na
ñ
e i neka od mla
ñ
ih žena, udata sestra iliro
ñ
aka, koja devojci daje poslednje savete kako da postupa i da se vlada prilikom ven
č
anja, za vreme svatova unjenoj ku
ć
i i sve drugo što treba da zna nova mlada (Popov 1983:58).Za to vreme, u
ñ
uvegijinu ku
ć
u, polako pristižu svatovi i služe se rakijom, nazdravljaju
ć
i: „De,prijatelju, pa ‘ajd’ živeli!”. [15] Ovi prvi
č
asovi svadbenog veselja su sve
č
ani i uzdržljivi, dok svirci sviraju nekeozbiljnije melodije (Popov 1983:49/50). [16] Zatim, svekar šalje buklijaše da doprate kuma. [17] Kod
ñ
uvegijineku
ć
e kuma do
č
ekuju svekar, svekrva,
ñ
uvegija i ostala bliža rodbina. Tada se peva be
ć
arac „Blago nama evonašeg kuma”, „Nosi kuma ga
ć
ice na gumu”. [18] Pri polasku po devojku, peva se pesma:
„Prošetaj kume, tvoje je vreme,tvoje je vreme za polaženje”.
Na putu od momkove do devoja
č
ke ku
ć
e, koja se nalazi na drugom kraju sela ili,
č
esto, u drugom selu,peva se svatovac „Svatovi uranili put izgubili”. [19]Oko jedanaest
č
asova, svatovi stižu devoja
č
koj ku
ć
i. Za to vreme, devojka je u svojoj sobi i
č
ekatrenutak kad
ć
e je dever izvesti pred svatove. Momenat, kad dever izvodi nevestu iz sobe i predaje je mladoženji,propra
ć
en je svatovcem „Izvedi brate seju za ruku” i pesmu „Lepu snašu izvedoše”, a mogu se
č
uti ipodvikivanja starijih žena:
„Naša snaša k’o ikona lepanije svaka ni ikona taka!iju, ju, ju, ju,ju!” [20]
Pre polaska na ven
č
anje, devojka se oprašta od svojih roditelja i tada žene pevaju svatovac „Odbi segrana od jorgovana” i pesmu „Pla
č
i Smiljo, pla
č
i zdravo”. Nakon toga, da bi se prekinula tuga i bol, koja pratiopraštanje, odmah se nastavlja pesmom „Metla nogu na potegu”. [21]Na putu do crkve, dok žene podvikuju, ostali svatovi pretežno pevaju be
ć
arac, ali i neke druge pesme uzpratnju svira
č
a. Posle ven
č
anja, ne peva se svatovac, nego be
ć
arac, koji dominira u odnosu na ostale pesmeveselog karaktera.
OPŠTE MUZI
Č
KE KARAKTERISTIKE SVATOVCA
U prošlosti, nijedna svadba u Bašaidu nije mogla da se zamisli bez svatovca i be
ć
arca. To su razli
č
itekratke pesme, koje imaju zasebnu funkciju u svadbenom ceremonijalu.U
svatovcu
vladaju odre
ñ
ene muzi
č
ke zakonitosti, koje ga
č
ine specifi
č
nom formom. Pod tim sepodrazumeva ustaljeni melodijski obrazac, koji je u narodnoj muzi
č
koj terminologiji poznat pod nazivom„svatovski glas” i tekst, koji ima prevagu nad melodijom. Za razliku od be
ć
arca, svatovac je pesma koja seizvodi lagano, bez smeha, šale, podvriskivanja, sa tužnim izrazom na licu, i navodi na pla
č
. [22] Melodijasvatovca je melizmati
č
na i odvija se u ritmi
č
kom sistemu parlando-rubato, što joj daje poseban pe
č
at. [23]Svatovac je pesma, u kojoj se stihovi re
ñ
aju, jedan za drugim, za razliku od be
ć
arca, koji je sazdan od dvostiha.
of 00

Leave a Comment

You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...
You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...