• Embed Doc
  • Copy Link
  • Readcast
  • Collections
  • CommentGo Back
Download
 
WORLD MUSIC: MEDIJ JEDINSTVA I RAZLIKE?
Carsten Wergin, University of BremenNaslov originala: World music: A medium for unity and difference?Izveštaj predstavljen na elektronskom seminaru EASA Media Anthropology, 22-29.maja 2007.Izvor: www.media-anthropology.netPreveo: Aleksa Golijanin
1. Uvod
Svrha ovog izveštaja je razmatranje postojanja World Music kako unutar, takoi izvan njegove ekonomske dimenzije. On se bavi pitanjem kako se takav muzi
č
kiprostor, u kojem razni stvaraoci intoniraju svoje vizije transkulturnog jedinstva irazlike, proizvodi i kako se može razmatrati etnografski. Moja glavna pretpostavka jeda World Music nije samo marketinški koncept, kakav je svojevremeno bio zamišljen.(1) Želim da istražim World Music kao umetni
č
ki žanr, kao poseban oblik muzi
č
keprakse i kao muzi
č
ki stil sa osobenim karakteristikama. Za neke muzi
č
are, njihovilokalni muzi
č
ki stilovi su oblici izražavanja i predstavljanja njihovih ideja o kulturi iidentitetu. Muzika tu postaje medij kroz koji ljudi artikulišu mišljenja, raspravljaju oproblemima i pokušavaju da stupe u kontakt s drugim regionima. Na tomtransregionalnom nivou muzika sti
č
e karakteristi
č
na svojstva koja je odvajaju od jezika i zahtevaju posebne oblike etnografskog istraživanja.U središtu ove analize nalazi se grupa sa ostrva Reunion, malog ostrva uIndijskom okeanu. Reunion je francuska prekomorska teritorija i neverovatnamešavina evra kao valute, zvezdica EU na registarskim tablicama, suptropske klime,snega koji pada u julu i avgust i aktivnih vulkana, koji u povremenim erupcijamaizbacuju lavu u okean. Moglo bi se dugo pri
č
ati o tom kreolskom ostrvu, alipredlažem da se sada usredsredimo na grupu s Reuniona zvanu Bastèr, koja je nasvom albumu Raskok (Bastèr, 2001) objavila verziju Marlijeve pesme „RedemptionSon“ (Marley, 1981). Njihova verzija te dobro poznate pesme demonstrita te drugekarakeristike World Music, na koje ovaj tekst želi da skrene pažnju: muzika, kaomedij, postaje alternativa jeziku i poseban na
č
in za ukrštanje razli
č
itih kulturnihimaginacija.Reunion je pre kolonizacije bio nenaseljen. Tamošnje tradicije nisu nioriginalne, niti ukorenjene, ali su pokazatelji kulturne tranzicije i ukorenjivanja(routedness; Clifford 1997). Muzi
č
ki stvaraoci koriste i mešaju specifi
č
ne zvuke da bibili priznati kao druga
č
iji od ostalih koji deluju u kontekstu World Music. Ritam,instrumentacija ili peva
č
ev glas koji intonira melodije omogu
ć
avaju im da publicipredstave svoje posebno vi
ñ
enje sveta. Tako „svetski muzi
č
ari“ prenose lokalne slikeautenti
č
nosti globalnoj publici, koriste
ć
i muzi
č
ke tradicije da bi se (ponovo) ukorenilina World Music sceni, na kojoj je Reunion postao jedna od mnogih referentnih ta
č
ki.Bastèrova verzija Marlijeve „Redemption Song“ to izražava na jedinstven na
č
in, takošto pravi brojne reference na druga kulturna okruženja: na francuske i evropske
 
2metropole, Reunion, Karibe i druge delove kreolskog sveta. Za razumevanje togaspekta je najvažnije pratiti razli
č
ite routes, kao suštinski koren originalnosti.Po
č
e
ć
u sa opisom reunionskog dela tog korenja, iz kojeg su nikli Bastèr injihova muzika (deo 2). Posle kratkog istorijskog uvoda u poslednjih pedeset godinastvaranja muzike na Reunionu, s fokusom na muzi
č
ki stil maloya (maloja) i njegovokoriš
ć
enje kao sredstva politi
č
ke borbe, sledi pri
č
a o tome kako se, krajem 1970-ih, naostrvu pojavila grupa muzi
č
ara poznatih kao militants culturels. Tre
ć
i deo tekstadonosi više detalja o toj grupi, objašnjava u kojoj joj meri pripadaju i Bastèr i, s njimakao referencom, tvrdi da muzi
č
ari imaju klju
č
nu ulogu u o
č
uvanju kulturnog nasle
ñ
aReuniona.
Č
etvrti deo se prvo bavi Marlijevom „Redemption Song“ i njenimpozivanjem na brojne kulturne kontekste, posebno na usmenu tradiciju Kariba(Hodges 2005). Zatim, na približno tri strane, sledi „zgusnusti opis“ (Geertz 1973)Bastèrove verzije pesme, gde se entografija koristi kao „multidimenzionalna vežba,koprodukcija društvene
č
injenice i sociološke imaginacije, kao fino preplitanjeindukcije i dedukcije, stvarnog i virtualnog, poznatog i iznena
ñ
uju
ć
eg, glagola iimenica, procesa i proizvoda, fenomenološkog i politi
č
kog.“ (Comaroff i Comaroff 2003: 172)Zanimljivo je da u ovom slu
č
aju nije samo re
č
o „preplitanju glagola iimenica“ ve
ć
i imenica i zvukova. Prizva
ć
u slike nekih muzi
č
kih prostora izraženih uBastèrovoj verziji „Redemption Song“. U tome
ć
u slediti sopstveno terenskoistraživa
č
ko iskustvo i predstave o društveno-kulturnim, politi
č
kim i geografskimoblastima u koje me je, kao slušaoca, ta pesma uvela. Želim da pokažem kakoBastèrova verzija evocira razli
č
ite imaginarne slike mesta i povezuje ih utransmuzi
č
ki prostor, u koji možete smestiti sebe, muziku i njene reference. Uzaklju
č
ku (deo 5.), razvijam ideju o transmuzi
č
kom prostoru, kao neodre
ñ
enoj, aliujedinjuju
ć
oj celini zasnovanoj na kulturnim razlikama i koja funkcioniše samo kadate razlike postanu
č
ujne.U takvom transmuzi
č
kom prostoru intoniraju se brojne naracije, kao što supri
č
e o ropstvu, nasilju i otporu, ali i ideje o egzoti
č
nom ili ne
č
emu što priziva tudivnu sliku aktivnog vulkana i snega u julu, na jednom suptropskom ostrvu. Analizamuzi
č
ke reprodukcije takvih naracija predstavlja alternativan i plodan na
č
inposmatranja i razmatranja „world music“.
2. Koreni: maloya (maloja), métissage (metisaž) i militans culturels (kulturniaktivisti ili borci)
Francuski prekomorski departman Reunion bio je nenaseljen kada su ga 1507.otkrili portugalski moreplovci (Chane-Kune 1993). U po
č
etku su ga uglavnomkoristili pirati kao skrovište, gde su sa
č
ekivali trgova
č
ke brodove koji su pokušavalida pre
ñ
u Indijski okean preko Rta Dobre Nade. Reunion je bio „raj“: nijedne opasneživotinje ili smrtne bolesti, samo vedro nebo, plave vode i naizgled neiscrpne rezerveribe, ptica i drugih životinja, koji su mogli poslužiti kao hrana.Od 1665. Francuska je po
č
ela da taj suptropski raj pretvara u koloniju, nazvalaga Île Bourbon (ostrvo Burbon) i na ostrvo dovela robove iz raznih delova Afrike. Uoblasti Indijskog okeana, Madagaskar je bio centrala u koju su dovo
ñ
eni ljudi izraznih afri
č
kih etni
č
kih grupa i onda brodovima bili slati na druge destinacije. Naostrvu Burbon uglavnom su morali da rade na plantažama kafe. Drugi proizvod,
č
iju je vešta
č
ku oplodnju polenom izmislio jedan rob koji je tada radio na ostrvu, bila je
č
uvena Bourbon vanille, bez koje se ni danas ne može zamisliti pravi sladoled odvanile. Godine 1793, za vreme Francuske revolucije, ostrvo Burbon dobija sadašnje
 
3ime, La Réunion. Do po
č
etka XIX veka, vlasnici plantaža su po
č
eli da se okre
ć
u odkafe ka še
ć
ernoj trski. Robovlasništvo je zvani
č
no ukinuto 1848. U me
ñ
uvremenu supo
č
eli da pristižu radnici iz Indije, uglavnom iz oblasti Tamil-Nadu. (2) Oni su bilime
ñ
u najveštijima u uzgajanju še
ć
erne trske. Od brojnih fabrika sagra
ñ
enih u tovreme, ostale su samo dve. Ali, ta kultura je ostala jedan od glavnih ostrvskih prihoda,pored turizma, ribarenja i velikih socijalnih subvencija iz francuske metropole.Godine 1946. Reunion zvani
č
no postaje francuski département outre-mere(DOM, prekomorska teritorija) i deo onoga što se u terminologiji EU danas zoveevropska ultraperiferija (3). Kao što je prethodno re
č
eno, ostrvo nije imalo uro
ñ
eni
č
kupopulaciju. Zato bi moglo poslužiti kao primer za moto EU In varietate concordia,„Ujedinjeni u razli
č
itosti“. Njegovo kreolsko stanovništvo odražava mešavinurazli
č
itih kulturnih uticaja iz Evope, Afrike, Indije i jugoisto
č
ne Azije. Od skora, tu sui novi doseljenici sa Komorskih ostrva i francuske metropole, koji dolaze dobrovoljno,u potrazi za boljim životnim uslovima. Ipak, ta slika nastoji da prikrije
č
injenicu dakultura i identitet Reuniona ne poti
č
u iz mirne migracije, ve
ć
, u velikoj meri, izrobovlasništva i poluprinudnog rada.U toj kulturnoj mešavini, o mayoli se obi
č
no govori kao o„najautenti
č
nijem“ muzi
č
kom stilu. Zbog njegovog ritma, instrumentacije, harmonijai muzi
č
ke strukture, lokalni muzi
č
ari koriste taj stil za stvaranje ikonografijeoriginalnog nasle
ñ
a Reuniona. Nasuprot tome stoje francuska neokolonijalna sila ikulturni identitet delimi
č
no generisan sa udaljenosti od 11.000 kilometara. (4) U tomkontekstu, prvi odlu
č
uju
ć
i trenutak za muzi
č
ku produkciju na Reunionu bilo jezvani
č
no uvo
ñ
enje maloye kao simbola kulturne razli
č
itosti Reuniona, za šta sezalagala ostrvska komunisti
č
ka partija, Parti Commmunist Réunionnais (PCR)po
č
etkom 1950-ih. Kada je kampanja PCR za politi
č
ku autonomiju ostrva propala, to je u isto vreme bio i kraj te zvani
č
ne upotrebe lokalne muzi
č
ke tradicije kaopoliti
č
kog sredstva. Od tada su muzi
č
ari morali da pronalaze sopstvena sredstva da bipodržali sebe i svoju muzi
č
ku afirmaciju kulture i identiteta Reuniona.Do kraja 1970-ih, oni su postali takozvani militants culturels, što sam kaonaziv usvojio od lokalnih muzi
č
ara i drugih intervjuisanih osoba, koji ga danas koristekada govore o toj generaciji muzi
č
kih stvaralaca (Wergin 2007). Njihovu muziku jetek trebalo da otkrije industrija World Music, koje je još bila u povoju, u vreme kada je svaka vrsta naizgled autenti
č
ne, egzoti
č
ne ili
č
ak revolucionarne muzike postajalasve atraktivnija za strane muzi
č
are, producente i organizatore festivala. Njihov imidžmilitants culturels, koji borio se za priznanje u lokalnoj kulturi, doprinosio je njihovojprivla
č
nosti. Njihova borba se nastavlja, makar samo utoliko što ta ikonografija i daljedoprinosi uspešnoj muzi
č
koj afirmaciji osobenosti i autenti
č
nosti u o
č
ima publikeWorld Music.U tom smislu, sve ve
ć
i zna
č
aj etikete World Music postavio je nove standardeu lokalnom muzi
č
kom izvo
ñ
enju. Muzi
č
ari s Reuniona sada moraju da u još ve
ć
ojmeri afirmišu svoje ostrvo kao izvor kreativnosti i autenti
č
nosti. Njihov zadatak višenije samo predstavljanje osobenosti kulturnog nasle
ñ
a Reuniona u odnosu naFrancusku na lokalnom nivou: oni moraju predstaviti sebe i svoju muziku kao nešto jedinstveno i posebno na globalnom nivou, da bi bili vidljivi i uspešni. To je proširilokontekst opažanja njihove lokalne kulture. To je navelo muzi
č
are da kreativnomenjanju svoje izvo
ñ
enje,
č
ime aktivno manipulišu lokalnim tradicijama i izmišljajunove. Martin Strokes (Martin Strouks) za taj kontekst kaže: „Romansa otpora udiskursu World Music navodi najve
ć
e zvezde te scene da naglašavaju svoj negativnistav prema establišmentu, što hrani razne pogrešne predstave o tome kako su se nekispecifi
č
ni žanrovi pojavili i cirkulisali“ (Strokes 2004: 61)
of 00

Leave a Comment

You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...
You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...