Welcome to Scribd. Sign in or start your free trial to enjoy unlimited e-books, audiobooks & documents.Find out more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
7Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Magazin Etnoumlje # 6-7, Autor: Milica Obradović: POSLEDNJI PRIMERI TORLAČKE VOKALNE TRADICIJE

Magazin Etnoumlje # 6-7, Autor: Milica Obradović: POSLEDNJI PRIMERI TORLAČKE VOKALNE TRADICIJE

Ratings: (0)|Views: 238|Likes:
Shodno trenutnoj situaciji na terenu, čini se da je srpska etnomuzikologija ostala uskraćena za informacije koje se tiču torlačke muzičke tradicije. Takođe, treba skrenuti pažnju i na rapidno nestajanje njihovih drugih kulturnih segmenata. Osećanje pripadnosti među njima jenjava. Ono što dodatno pogoršava situaciju, o Torlacima se govori sa puno rezerve, kao da je u pitanju mit o nekom narodu.
Shodno trenutnoj situaciji na terenu, čini se da je srpska etnomuzikologija ostala uskraćena za informacije koje se tiču torlačke muzičke tradicije. Takođe, treba skrenuti pažnju i na rapidno nestajanje njihovih drugih kulturnih segmenata. Osećanje pripadnosti među njima jenjava. Ono što dodatno pogoršava situaciju, o Torlacima se govori sa puno rezerve, kao da je u pitanju mit o nekom narodu.

More info:

Published by: Serbian World Music Magazine Etnoumlje on Oct 21, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/06/2013

pdf

text

original

 
ФАКУЛТЕТ
 
МУЗИЧКЕ
 
УМЕТНОСТИ
 
БЕОГРАД
 
Последњи
 
примери
 
торлачке
 
вокалне
 
традиције
 
(
семинарски
 
 рад
 
из
 
предмета
 
етномузикологија
)
студент
:
Милица
 
Обрадовић
, III
година
 
ментор
:
доцент
 
др
 
Сања
 
Радиновић
 
професор
 
 референт
:
 ред
.
проф
.
др
 
Димитрије
 
О
.
Големовић
 
студент
 
 референт
:
Марија
 
Делић
, III
година
 
Београд
, 2008.
 
1
У
 
до
 
сада
 
објављеној
 
етнолошкој
 
и
 
етномузиколошкој
 
грађи
,
прикупљеној
 
на
 
просторима
 
Тимочке
 
Крајине
 
од
 
стране
 
 различитих
 
аутора
,
наилазимо
 
на
 
неоспорив
 
податак
 
да
 
 је
 
овај
 
простор
 
чвориште
 
 раличитих
 
етничких
 
струјања
.
Уколико
 
се
 
ограничимо
 
на
 
град
 
Зајечар
 
и
 
варошицу
 
Минићево
(
у
 
предратној
 
литератури
 
Нови
 
Ан
),
као
 
значајне
 
индустријске
 
и
 
административне
 
центре
 
у
 
овој
 
области
,
говоримо
 
о
 
насељавању
 
припадника
 
косовско
-
метохијске
 
струје
(
тзв
.
 Косовљани
)
,
Влаха
 
(
Унгурјани
 
и
 
Царани
),
Тетевенаца
 
(
досељеници
 
из
 
Бугарске
)
и
 
Торлака
.
1
 
Истраживања
 
на
 
овим
 
просторима
,
ипак
,
најмање
 
су
 
се
 
дотакла
 
етно
-
културолошких
 
особености
 
Торлака
.
Сам
 
назив
 
Торлак
(
Торлаци
)
није
 
истакнут
 
у
 
литератури
 
као
 
етноним
 
који
 
веома
 
дуго
 
функционише
 
као
 
етнички
 
назив
.
Уместо
 
тога
,
за
 
ово
 
становништво
 
се
 
често
 
користи
 
име
 
Тимочани
,
који
 
више
 
упућује
 
на
 
географско
 
одређење
 
простора
 
на
 
коме
 
они
 
живе
,
а
 
мање
 
на
 
идентитет
 
 једне
 
етничке
 
групе
 
са
 
сопственом
 
културом
.
Дакле
,
осим
 
помена
 
о
 
њиховом
 
постојању
 
у
 
етногеографским
 
штивима
 
посве
 
дескриптивног
 
садржаја
,
нема
 
пуно
 
 релевантних
 
података
 
који
 
се
 
тичу
 
културе
,
а
 
особито
 
не
 
музике
 
као
 
неизоставног
 
културног
 
сегмента
.
2
 
Етноним
 
Торлак
 
 јавља
 
се
 
и
 
у
 
Србији
 
и
 
у
 
Бугарској
,
што
 
 је
 
последица
 
успостављања
 
државне
 
границе
 
између
 
Србије
 
и
 
Турске
(1833)
и
 
Србије
 
и
 
Бугарске
 (1878).
Граница
 
 је
 
обухватала
 
обронке
 
Старе
 
Планине
 
и
 
том
 
приликом
 
 раздвојено
 
 је
„ ...
у
 
етно
-
културном
 
погледу
 
сродно
,
често
 
и
 
идентично
 
становништво
.
Данас
 
су
 
по
 
националном
 
опредељењу
 
они
 
у
 
Бугарској
 
Бугари
,
а
 
они
 
у
 
Србији
 
Срби
“.
3
 
Непосредна
 
теренска
 
искуства
 
говоре
 
да
,
у
 
великом
 
броју
 
случајева
,
Торлаци
 
у
 
Србији
 
чак
 
и
 
не
 
знају
 
да
 
у
 
Бугарској
 
постоји
 
етничка
 
група
 
која
 
се
 
идентификује
 
истим
 
етнонимом
,
што
 
недвосмислено
 
указује
 
на
 
потпуни
 
губитак
 
међусобне
 
1
 
Дејан
 
Крстић
, „
Торлаци
 
у
 
Србији
“,
 Пиротски
 
 зборник
 ,
бр
. 27-28,
Пирот
, 2002, 77.
2
 
Значајан
 
допринос
 
за
 
познавање
 
Торлака
 
дао
 
 је
 
етнолог
 
Дејан
 
Крстић
 
у
 
својим
 
 радовима
 
који
 
се
 
баве
 
истраживањима
 
 распрострањења
,
културе
 
и
 
идентитета
 
Торлака
 
у
 
Србији
 
и
 
Бугарској
:
Дејан
 
Крстић
,
Торлаци
 
у
 
Србији
“...,;
исти
,
Етнокултурне
 
 разлике
 
између
 
Торлака
 
у
 
Србији
 
и
 
Торлака
 
у
 
Бугарској
“,
 ГЕМ 
 
у
 
Београду
,
св
. 67-68,
Београд
, 2004.
3
 
Дејан
 
Крстић
, „
Торлаци
 
у
 
Србији
“..., 73.
 
2
идентификације
,
иако
 
се
 
могу
 
успоставити
 
битне
 
аналогије
 
између
 
њихових
 
културних
 
и
 
етничких
 
особености
.
4
 
Грубо
 
територијално
 
ограничење
 
простора
 
на
 
коме
 
живе
 
Торлаци
 
у
 
Србији
 
дао
 
 је
 
етнолог
 
Дејан
 
Крстић
,
одредивши
 
га
 
као
 
област
 
долине
 
доњег
 
тока
 
Трговишког
 
и
 
Белог
 
Тимока
,
као
 
и
 
околне
 
падине
 
Старе
 
планине
,
Тупижнице
 
и
 
Тресибабе
.
Торлачка
 
села
 
административно
 
припадају
 
општинама
 
Зајечар
 
и
 
Минићево
.
За
 
овај
 
простор
 
мештани
 
користе
 
и
 
назив
 
Торлач
ú
 ја
.
 
Један
 
од
 
културно
 
дистинктивних
 
елемената
 
торлачког
 
становништва
 
 је
 
тимочко
-
лужнички
 
тип
 
говора
 
који
 
припада
 
тимочко
-
призенском
 
говорном
 
подручју
.
Торлачки
 
дијалекат
ни
 
у
 
Србији
 
ни
 
у
 
Бугарској
 
нема
 
званични
 
статус
.
Стога
,
стандардни
торлачки
 
дијалект
не
 
постоји
.
Сматра
 
се
 
да
 
 је
најчистији
торлачки
 
говор
 
сачуван
 
у
 
д
ê
лу
 
Румуније
 
у
 
коме
 
живе
 
Крашовани
,
потомци
 
помешаних
 
староседелаца
 
и
 
досељеника
 
из
 
Тимочке
 
Крајине
,
и
 
да
 
није
 
био
 
подложан
 
утицају
 
стандардног
 
 румунског
 
 језика
.
5
 
За
 
потребе
 
овог
 
 рада
,
обављено
 
 је
 
теренско
 
истраживање
 
вокалне
 
музичке
 
традиције
 
у
 
два
 
торлачка
 
села
 
која
 
гравитирају
 
према
 
Минићеву
(
Врбица
 
и
 
Селачка
).
6
 
Ова
 
села
 
се
 
налазе
 
у
 
средишњем
 
делу
 
Торлачије
,
где
 
становништво
 
има
 
врло
 
висок
 
степен
 
осећања
 
припадности
 
Торлацима
,
што
 
 је
 
био
 
примарни
 
 разлог
 
за
 
овако
 
направљен
 
избор
 
села
.
Треба
 
нагласити
 
да
 
приликом
 
теренског
 
истраживања
 
нису
 
постигнути
 
очекивани
 
 резултати
.
Највећу
 
потешкоћу
 
представљао
 
 је
 
недостатак
 
казивача
,
тј
.
данашња
 
изразита
 
опустелост
 
села
.
С
 
тим
 
у
 
вези
,
и
 
број
 
прикупљених
 
вокалних
 
примера
 
 је
 
сразмерно
 
мали
(
свега
12),
односно
,
недовољан
 
да
 
би
 
се
 
на
 
основу
 
њега
 
могле
 
уочити
 
значајне
 
особености
 
вокалне
 
традиције
 
Торлака
.
Треба
 
указати
 
и
 
на
 
то
 
да
 
постоји
 
необјављени
 
теренски
 
материјал
 
у
 
приватном
 
власништву
 
Дејана
 
Крстића
,
који
,
на
 
жалост
,
за
 
потребе
 
овог
 
 рада
 
није
 
био
 
доступан
.
Тај
 
материјал
 
 је
 
сакупљан
 
током
15
година
 
теренских
 
истраживања
 
и
 
4
Cf.
Дејан
 
Крстић
, „
Етнокултурне
 
 разлике
...“
5
Cf.
Александар
 
Белић
,
Дијалекти
 
Источне
 
и
 
Јужне
 
Србије
“,
Српски
 
дијалектолошки
 
 зборник
,
св
.1, 1905, 173.
6
 
Теренско
 
истраживање
 
обавила
 
сам
 
у
 
периоду
 
од
6. 11. 2007.
до
8. 11. 2007.
Приликом
 
истраживања
 
коришћн
 
 је
 
снимач
SONY MD MZ-NH700,
а
 
 резултат
 
снимања
 
налази
 
се
 
на
 
приложеном
 
С
D-
у
.

Activity (7)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
Karate liked this
radossavic liked this
MobiWalker liked this
Slobodan Anić liked this

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->