• Embed Doc
  • Copy Link
  • Readcast
  • Collections
  • CommentGo Back
Download
 
- 1 -
 Žegar Živi, Žegarani moji, Ima Boga, imena mi moga!
(Prikaz kompakt diska
 Žegar Živi
, Cloud Valley Music, London 2008)
 Žega, to jest, vrelina od jakog sunca, jaka vru
ć
ina, pripeka, zapara, re
č 
od koje je, verovatno,nastao naziv mesta Žegar, upu
ć
uje na sunce kao izvor života, a ponovni život Žegara, usvakodnevici, u umetnosti i u religiji, ukazuje da je žegara, to jest, vulkan, za koga se misliloda je ugašen, zapravo živ, i da iz svoje bogate i vrele unutrašnjosti izbacuje lávu tradicije,ljubavi, plemenitosti, prijateljstva, druženja, i vra
ć
a nadu u povratak korenima i identitetucelog jednog naroda, dokazuju
ć
i da je biti duhom jak osnovni uslov i fizi
č 
kog opstanka.
 
Pojte Bogu, pojte; pojte caru našemu, pojte; Jer je Bog car od sve zemlje, pojte pesmu.(Psalam 47, 6-7)
Slušajmo zvukove raznih instrumenata: zaista je veli
č
anstveno
č
uti sijaset
č
udesnih zvu
č
nih boja, kakosjedinjene i uskla
ñ
ene u odre
ñ
eni oblik, svojom uzvišenom lepotom i sa
č
uvanom izvornoš
ć
u, kroz prizmumuzi
č
ke celine, poput crkvenog zvona oglašavaju postojanje Tvorca, pa ga sa velikom ljubavlju, svakim tonomslave. Iako se oglašava kroz sve instrumente, jedan je Svevišnji neposredno stvorio:
č
oveka.Zato je ljudsko telo najsavršenija rezonantna kutija, u kojoj Bog na najsuptilniji na
č
in odjekuje, tananimdahom diraju
ć
i žive i beskrajno osetljive glasne žice, na volšeban na
č
in sviraju
ć
i najplemenitiju muziku, papora
ñ
a Re
č
kroz ljudski glas, i pretvara svet u Pesmu.Sveti Vladika Nikolaj Velimirovi
ć
, u jednoj od svojih mnogobrojnih duhovnih knjiga, piše kako glas nestari zajedno sa
č
ovekom, ve
ć
ostaje mlad i gotovo nepromenjen kroz ceo životni vek jednog bi
ć
a, i to iz razloga jer su darovi Gospodnji neprolazni, te što je od Njega dato ve
č
ni život ima. Uzvišene i duboke misli velikogsrpskog svetitelja svedo
č
e o beskrajnoj ljubavi Oca prema deci svojoj, jer dade im glas da Mu se kroz pesmu-molitvu obra
ć
aju, i da Mu poju. „Šta je najsla
ñ
e?“, pita se Sveti Vladika Nikolaj Velimirovi
ć
, i od Tišine saznaje jasan odgovor, koji zapisuje:
Slatko je pevati planini i cve
ć
u I zvezdama sjajnim, i toplom prole
ć
u, Al` šta sla
ñ 
e može u svem svetu biti No Bogu pevati, i Boga slaviti?
Pri prvom susretu sa nekim instrumentom, što smo i mi sâmi, najpre pokušavamo da otkrijemo na
č
in nakoji možemo na njemu proizvesti zvuk. Kroz spoznaju njegovih mogu
ć
nosti tražimo najfiniju stazu zasaopštavanje onoga što želimo re
ć
i. Od suštinskog je zna
č
aja, me
ñ
utim, kome se pri tom obra
ć
amo, komeupu
ć
ujemo našu muziku. Možda dalekoj i usamljenoj dragoj, srebrnastoj mese
č
ini koja osvetljava njenu lepršavukosu, oki
ć
enu treperavim zvezdama...? O, upli
ć
emo se u zamku ovozemaljskih - prolaznih vrednosti. Evo opetodgovora Svetog Vladike Nikolaja:
Sva priroda bruji I tvar svaka vi
č 
e –Tebi, Tvorcu svome,Slavopoje kli
č 
e. Nebesa i zemlja
Ć 
utati ne mogu No pesme i hvaleSvom uznose Bogu.
 
- 2 -
Od svoga postanka, do današnjeg dana,
č
ovek pokušava da se izdigne u sferu Istine, sve u želji daspozna sebe, i tako otkrije smisao svoga bivstvovanja, zatvaraju
ć
i krug od neke vrste primitivnog monoteizma,preko verovanja u više božanstava, do povratka monoteizmu. Na ovome putovanju, samo naizgled krhka pesma,predstavljala je stameni most, preko koga se ljudsko bi
ć
e, najdraži muzi
č
ki instrument Svevišnjeg, u gotovosvakom trenutku toka svoga života, koji doti
č
e ali još više oti
č
e, spaja sa obalom Ve
č
nosti i svojim Tvorcem, jer
č
ovek je nesavršeno bi
ć
e i sâm opstati ne može: oglašavanje pesmom, bio je i ostao, najprirodniji na
č
inrazgovora izme
ñ
u Oca i dece Njegove. Evo kako govori onaj kome je ukazana najve
ć
a od svih po
č
asti - da li
č
novidi Boga:
 Zar ja sâm da
ć
utim Ja, Božija slika, Dok se ori krugomVasionska vika? Dušo moja bedna,Preni se i zapojS vasionom celomGospodu slavopoj!
(Sveti Vladika Nikolaj Velimirovi
ć
)
Č
ovek je u prošlosti kroz pesmu živeo, jer život je pesma što ga Život dade, u kojoj „znakovi poredputa“ nepogrešivo pokazuju kuda krenuti ka Neprolaznom, a koje prepoznaju samo oni kroz
č
iju dušu se prelamasvetlost Svedržitelja. Pesma je pratila svaki trenutak ljudskog bivstvovanja: od prvog udisaja vazduha u plu
ć
a doposlednjeg izdisaja.
Č
ovek bez pesme nije mogao, jer njome je neraskidivo bio vezan za svoga Tvorca. Kaosastavni deo obredâ i obi
č
ajâ, pesma je omogu
ć
avala
č
oveku da spozna Božiju volju i svet oko sebe njojsaobrazi. Na taj na
č
in su inicirana dešavanja u prirodi onako kako i
č
oveku odgovara, a iz Izvora su isticaleberi
ć
etne godine, te zdravlje i napredak. Pored pesme i mnogih drugih muzi
č
ko-folklornih tvorevina, utradicionalnoj kulturi svih naroda sveta, važnu ulogu imali su i veoma arhai
č
ni instrumenti ru
č
ne izrade, koji su,najverovatnije nastali po uzoru na „prvobitni model“ - glas - koji je, kao što sam ve
ć
napomenuo, direktni dar odGospoda, jer zaista je veli
č
anstveno koliko je
č
ovek, zapravo, „živa rezonantna kutija“, koja predstavljasvojevrsnu prizmu kroz koju se, poput toplih sun
č
evih zarakâ, u neprolaznoj lepoti prelamaju dela Gospodnja.Svesna dubokog smisla pevanja-molitve, i važnosti njenog o
č
uvanja i prikazivanja, Svetlana Spaji
ć
,istinski interpretator, to jest, objašnjiva
č
smisla tradicionalnih pesama, neumorni istraživa
č
, veliki poznavalac i
č
uvar muzi
č
kog folklora, a iznad svega, tragalac za Istinom, posve
ć
eni
č
ki i odlu
č
no zakora
č
ila je putem traganjaza drevnim zvucima sela Žegar, koje „se nalazi u Dalmaciji, na izduženom i uskom južnom rogu Hrvatske,izme
ñ
u Bosne i Hercegovine i Jadranskog mora.“ Želela je da sa
č
uva pesmu-molitvu i prikaže je svetu, te prate
ć
ipomenute „znakove pored puta“, ostvarila je svoju zamisao, jer Gospod se raduje kada Istina zabruji, i
č
ini sveda pomogne onima koji objavljuju dela Božija, a da Gospodu ništa nije nemogu
ć
e, dokazuje, po mnogo
č
emu,izuzetan kompakt disk - kosmos u malom, peva
č
ke grupe simboli
č
nog naziva:
 Žegar Živi
, sniman od 10. do 15.maja 2007. godine, u Žegaru (Dalmacija, Hrvatska; snimatelji: Džejmi Or
č
ard Lajl i Endru Kronšo), a objavljenu Londonu (Cloud Valley Music, 2008), u produkciji Svetlane Spaji
ć
, Endrua Kronšoa i njegovoga asistentaDžejmi Or
č
ard-Lajla.U uvodnom delu kvalitetno opremljene propratne knjižice, Kronšo piše: „Svetlana je želela da snimi CDsa ovom grupom, ali nije imala ideju ko bi mogao biti izdava
č
i ko bi sve finansirao. Samo što je to rekla, ja samodgovorio: ,,To je lako – evo mi
ć
emo! Sa mnom
ć
e po
ć
i snimatelj Džejmi Or
č
ard-Lajl, pone
ć
e laptop i nekolikomikrofona, i oti
ć
i
ć
emo u selo. Kada ho
ć
eš da do
ñ
emo?“Iskrenost ovih re
č
i svedo
č
i o prepoznavanju univerzalnih vrednosti, te o uzvišenoj duhovnoj lepotiEndrua Kronšoa i njegovog asistenta, koji su spoznali pomenuti kosmos u muzi
č
kom folkloru Žegara, koji semanifestuje kroz prizmu
č
uvarâ drevne muzi
č
ke tradicije sela Žegar,
č
ija su imena Božijom pomo
ć
u uklesana uve
č
nost: Jandrija Baljak (Jandre; „ro
ñ
en o Aran
ñ
elu, 1938, iz sela Bratiškovci“), Obrad Mili
ć
(Obre; „ro
ñ
en 15.maja 1938. u selu Žegar, mjesto Mili
ć
i“), Dragomir Vukanac (Lujo; „ro
ñ
en 31. oktobra 1941. godine u Žegaru“),Vojislav Radmilovi
ć
(Vojo/Jandre; „ro
ñ
en na Svetog Stevana 1959. godine“), potom Miljka Radmilovi
ć
(Milja;„ro
ñ
ena u Bilišanima, 4. 1. 1961. godine“) i Svetlana Spaji
ć
(Coka, Spaji
ć
ka; „ro
ñ
ena na Preobraženje 1971.godine“).Dalje, Kronšo piše o upornosti Svetlane Spaji
ć
da prona
ñ
e, po mnogo
č
emu, a naro
č
ito po svomepevanju, nadaleko
č
uvenog Jandriju Baljka, „prepoznatljivog po impresivnim bijelim brkovima“: „JandrijaBaljak (...) bio je još prije rata
č
uveni pjeva
č
, dok jednog dana nije nestao.
Č
ak i mla
ñ
i pjeva
č
i, koje je
 
- 3 -
podu
č
avao i sa kojima je oformio grupu
 Jandrino Jato
, govorili su da je umro. Svetlana je
č
ula njegovo pjevanjepo
č
etkom devedesetih godina i bila potpuno op
č
injena. Petnaest godina kasnije, pronašla ga je u rodnom selu,trideset kilometara od Žegara, gdje se vratio sa ženom poslije izbjeglišta u Bosni. Ostale je pronašla pjevaju
ć
i na jednom od velikih godišnjih skupova Srba u pravoslavnom manastiru Krka, jugoisto
č
no od Žegara. Prišla im je ipridružila se, a oni su odmah prepoznali njen veliki talenat i pozvali je u svoje selo. Svetlana živi u Beogradu,koji je od Žegara udaljen 12 sati naporne vožnje autobusom (nema direktnog puta preko krševite Bosne, mora sei
ć
i naokolo), ali je to put koji ona danas
č
esto prevaljuje da bi provodila vrijeme sa njima.“Ove re
č
i, slikovito opisuju težnju i izuzetnu želju Svetlane Spaji
ć
, da sa
č
uva od zaborava muziku
č
ijikoreni, nesumnjivo sežu u prehriš
ć
anski period. Danas, kada je zavladalo vreme materijalizma, i kada mali brojljudi brine o sopstvenoj, iskonskoj tradiciji, o molitvi, o duhovnosti, Svetlana je, ogromnom željom i beskrajnomupornoš
ć
u i posve
ć
enoš
ć
u, obnovila Izvor, koji je iz mnogih razloga bio presušio. Pukotine u suvom korituIzvora, bile su jasne smernice, upu
ć
ene Svetlani od Gospoda, koje nedvosmisleno govore šta treba
č
initi daPotok nanovo zaživi, da Žegar živi, a smernice vidi samo onaj ko Gospoda u svome srcu ima. Zahvaljuju
ć
i grupi
 Žegar Živi
, danas pomenuti Potok besprekidno žubori, a kroz njega se prelivaju topli sun
č
evi zraci tonova,svetlucaju
ć
i
č
as ovde –
č
as onde, bez prestanka objavljuju
ć
i lepotu Neprolaznog.O svome traganju za legendarnim Jandrijom, piše i Svetlana Spaji
ć
u svome nadasve dirljivompredgovoru, u uvodnom delu propratne knjižice kompakt diska: „U Dalmaciju sam kona
č
no stigla 2005. godine itamo upoznala porodicu Radmilovi
ć
koja se iz izbjegli
č
kog kampa u Srbiji sa troje djece vratila u Žegar dapokuša da u posleratnoj pustoši otpo
č
ne novi život. Tu u zavi
č
aju bio je i legendarni Jandre sa ženom Marom.Poslije teških godina u izbjeglištvu, me
ñ
u prvima se vratio u rodno selo Bratiškovci. Jandre je postao moj u
č
itelj,moj li
č
ni „pjeva
č
pri
č
a“, i zajedno smo sastavili pjeva
č
ku grupu. Od tada smo živjeli, radili i pjevali zajedno,daju
ć
i jedni drugima snagu i novu nadu.“Jedna od naj
č
uvenijih poznavalaca, sakuplja
č
a, interpretatora i
č
uvara srpske tradicionalne muzike,ugledna Svetlana Stevi
ć
Vukosavljevi
ć
, neprekidno, u sâmom pevanju, zatim, u svojim etnomuzikološkimradovima i intervjuima, naglašava i potvrdjuje, da je tradicionalna pesma isto što i molitva, te, da kao takva,pomenuta pesma predstavlja oblik sjedinjavanja sa Tvorcem, te daje snagu
č
oveku da istraje i prevazi
ñ
e mnogeteške trenutke u svome, neretko tegobnom životu; kompakt disk
 Žegar Živi
, svedo
č
anstvo je istinitosti nadasvemudrih re
č
i Svetlane Stevi
ć
Vukosavljevi
ć
, jer upravo zahvaljuju
ć
i pesmi, koja je praizvod i neophodni pratilacokupljanja Žegarana oko svoga ognjišta, iz kojeg isijavaju iskre duhovnosti, Žegar nanovo živi, ali sada i u svomdrugom, umetni
č
kom i trajnijem svetu. Svetlana Spaji
ć
u završnom pasusu svoga predgovora piše: „(...) poslijesnimanja ovog albuma, u maju 2007, Ne
ñ
eljka, Joka i Dara, tri
č
uvene pjeva
č
ice koje su se tako
ñ
e vratile uŽegar, ponovo su po
č
ele da pjevaju poslije godina provedenih u žalosti. Sada o
č
ekuju nove mlade pjeva
č
e sakojima
ć
e podijeliti tradiciju. Nekako sam sigurna da ih ne
ć
e iznevjeriti.“ Da
ć
e Gospod da se obistine Svetlaninere
č
i!O duhovnoj lepoti Endrua Kronšoa i njegovoga asistenta Džejmi Or
č
ard-Lajla, svedo
č
e i re
č
i SvetlaneSpaji
ć
, napisane, tako
ñ
e, u njenom predgovoru: „Imali smo sre
ć
e što u ovoj pri
č
i naši saradnici sa Zapada nisubili blazirani avanturisti koji putuju Balkanom u potrazi za egzotikom, ve
ć
fantasti
č
ni ljudi i dobri prijatelji kojisu nesebi
č
no podijelili sa nama sve nevolje i radosti svakodnevne borbe za opstanak. Zato je Džejmi dobionadimak Pobro, a Endru je proglašen za Jandriju iz Engleske. Pod ovim imenima osta
ć
e zauvjek zapam
ć
eni uselu Žegar u novim starim žegarskim pjesmama.“Svi tekstovi u izuzetno opremljenoj propratnoj knjižici kompakt diska napisani su na srpskom iengleskom jeziku; komentari na engleskom jeziku oboga
ć
eni su dodatnim objašnjenjima odre
ñ
enih termina, kojisu poznati samo u srpskoj tradicionalnoj kulturi.Uvodni deo propratne knjižice, pored pomenutih predgovorâ Endrua Kronšoa i Svetlane Spaji
ć
, sadrži i:geografsku kartu, na kojoj je selo Žegar prikazano u odnosu na druge geografske celine; veoma vredan tekst oŽegaru, koji nas svojim slikovitim sadržajem odvodi u Žegar i prikazuje svu lepotu istog, bez obzira na komedelu rodne planete se u tom trenutku nalazimo; zatim, knjižica obiluje izuzetnim fotografijama, visokogkvaliteta, koje su na
č
inili: Endru Kronšo, Svetlana Spaji
ć
i Džejmi Or
č
ard Lajl, a od kojih su najzanimljivije onekoje, na najbolji mogu
ć
i na
č
in, prikazuju veli
č
anstveni reljef Žegara, tradicionalni instrument - žegarske diple,tradicionalne nošnje pomenutog kraja, Pravoslavnu Crkvu Svetog
ð
or
ñ
a i koze, brze i poludivlje životinje,ve
č
ito u potrazi za plavim nebeskim visinama.Posebno bih istakao važnost pomenutih fotografija sa prikazom reljefa Žegara; eminentni srpskietnomuzikolog, Petar Vukosavljevi
ć
, u jednoj od svojih izuzetnih knjiga o narodnim melodijama Peštersko-sjeni
č
ke visoravni, sproveo je, u svojoj etnomuzikološkoj laboratoriji veoma interesantan eksperiment: preciznimmerenjem tonskih odnosa u melodiji, takozvanog, „štavaljskog glasa“, koji prema njegovim re
č
ima predstavlja„zajedništvo zvu
č
ne osnove peštersko-sjeni
č
ke vokalne tradicije i samosvojnog na
č
ina muzi
č
kog mišljenja“,dobio je mogu
ć
nost da pomenute tonske odnose prikaže u vidu svojevrsnog grafikona kostur-melodije„štavaljskog glasa“. Zašto je ovaj osobeni etnomuzikolog
č
inio sve ovo? Rezultat je zapanjuju
ć
i! Pošto jepomenuti grafikon bio izra
ñ
en, Vukosavljevi
ć
je pretražio foto-dokumentaciju peštersko-sjeni
č
ke visoravni kakobi pronašao sliku reljefa pomenutog kraja i njegove konture uporedio sa slikom grafikona kostur-melodije
of 00

Leave a Comment

You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...
You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...