Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
6Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Rade Rajic - O Slavi i Casti Kao Slovenskom Nasledju Kod Srba

Rade Rajic - O Slavi i Casti Kao Slovenskom Nasledju Kod Srba

Ratings: (0)|Views: 196 |Likes:
Published by DjurovicNenad

More info:

Categories:Types, Research, History
Published by: DjurovicNenad on Oct 23, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/04/2013

pdf

text

original

 
Раде С. Н. Рајић
О СЛАВИ И ЧАСТИКАО СЛОВЕНСКОМНАСЛЕЂУ У СРБА
 Најстарији религијски култ код нашег, односно код словенскихнарода, је култ славе. Тај религијски пагански култ носио јеконтинуитет у прослављању својих предака, а затим и породичнихпатрона и народних богова, да би био један од најјачих стубоваотпора примању хришћанства које није могло да га елиминише.Оно га је делом изменило и христијанизовало. С друге стране изкулта славе, касније се развијао појам славе као облик највишегдруштвеног признања и поштовања оним личностима које супостигле изванредне заслуге великим делима, а чије вредноститрају и остају1. Уз славу касније се јавља и част која је по овојдефиницији прва иза ње по рангу друштвеног признања ипоштовања.2 Станојевић Стојан из Ниша у чланку „Тајна речи слава“ измеђуосталог каже: „Култ „слава“ код Срба је најстарији и најјачи култ,који је још увек исти као и пре хиљаде година.“3Управо овај континуитет славе у прослављању предака као сегментсловенског наслеђа, није нигде толико снажно изражен и присутанкао код нашег народа, иако је хришћанска црква, како каже ДрМилоје Васић: „...наметнула једно име, једног свеца, који се сматра
 
као главно лице при прослављању славе“. Мада, каже даље: „...миипак видимо, да у народу та имена нису ни близу тако популарна,као што је сам назив: слава“.4Својевремено је само кућни старешина био овлаштен да вршиславске обреде, али је и данас остало обичајно правило да само синима право наслеђивања славе, по оном прастаром завету идужности за приношење жртве својим умрлим прецима. Овоприношење жртве је изражено у јелу што подразумева кољиво иколач, и пићу које се везује за вино. Како наводи Др Милоје Васић:„Свима нама је познато, да се под кољивом разуме куванапшеница, која се искључиво за прослављање славе и душупокојника кува.... то нас води у дубоку прошлост, када људи јошнису умели пећи хлеб, него су себи справљали храну искључивокувањем.“5Међутим, важно је истаћи да је појам „слав“, односно „слава“најчешћи основ имена у словенским народима. Таква имена у Србасу на пример: Мирослав, Југослав, Војислав, Првослав, Радослав,Ватрослав, Бранислав, Борислав, Верослав, Видослав, Славко,Љубислав, Братислав и друга, као и њима одговарајућа женскаимена.Вредно је напоменути, да је култ славе био пресудан у чињеницида словенски народи нису имали нити су душом могли прихватитиидеје суровог робовласничког система.6С друге стране, тај култславе као да је био опредељујући да се менталитет и дух нашегнарода по пријему хришћанства више окрене етичком – односно:узвишеном, моралном, небесном, него материјалном – односно:потрошачком, егоистичком, земаљском.То је на најлепши начин исказао Стефан Дечански када је под својезадужбине манастира Високи Дечани урадио у типу златнихорнамената. Многе војске, банде и паликуће клечећи су раскопавале и вадиле то злато, чудећи се понекад и питајућимонахе због чега је ту стављено злато, а да га нема на зидовима исводовима манастира. Монах им је одговарао, да је ту златонамерно стављено, да се по њему гази, јер изнад материјалних иличних, постоје више вредности и смисао човековог живота. Потом завету од Стефана Дечанског стоји да за српски народ животније биолошки, егоистички, потрошачки и материјалистичкифеномен, већ да он има етички, морални, духовни и узвишен,славни смисао.Слава је била и остала најјачи основ, темељ и центар народних
 
обичаја и веровања, осећања и стремљења, и неодвојива је од појмазадруге. Из култа славе и око ње су се изнедрили појмови родољубља, отачаствољубља, човекољубља, слободољубља, частии честитости. Те узвишене социјалне, моралне и духовневредности из словенског наслеђа, проносиће и одржавати српскинарод вековима. Оне ће пресудно утицати на његову свест, веру,културу, традицију и историју.Управо те вредности родољубља, отачаствољубља, човекољубља,слободољубља, части и честитости поштовале су се у већем делусрпског народа, и то оног дела који није подлегао отуђивању,преверавању и унијаћењу било неким интересима, било милом илисилом.Своју упорност у чувању и одбрани тих племенитих вредностипотврђивао је високим одрицањима, пожртвовањем, борбама иистрајношћу. Тако је слава преко наведених врлина, а посебночасти, давала националној свести неисцрпну и вулканску снагупред вековним историјским изазовима, сукобима и борбамапостепено и јасно афирмишући отаџбински дуг као завештањеславних и великих предака.Код нас Срба је то посебно изражено у косовском завету који имасвоју вековну магнетну моћ и тајанствене покретачке силе. Тајспецифичан косовски феномен као обликован ток дела словенскогнаслеђа заслужује посебну пажњу.Наиме, постоји и тајна Косова и Видов-дана с једне, и мистеријањихове симбиозе с друге стране српске заветне духовно-етичкемедаље. Та тајна и мистерија давале су и дају необичну инепредвидиву снагу смештену у души нашег народа.Наше православље се не може замислити без Косова, а дубљимитски дух се не може замислити без Видов-Дана. Видов-Дан је упрехришћанском периоду био највећи паганско-религијскипразник и светковина, али је Косово постао највећи национално-војнички празник у Српству.Видовдан је носио свој јуначки култ, односно ратнички култ старевере који је представљао митско језгро бројних прехришћанских јуначких спевова и и веру да се јуначком смрћу на бојном прелазиу виши свет Бога Вида, како би се њим посветили настављајући даживе вечни живот.Иако је Видовдански култ, као један од сачуваних култова

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->