www.galaksija.

com

GENEZA III
Dr Corrado Malanga

Uvod Ovo je trei deo trilogije, pod nazivom Postanak, koji govori o univerzumu, o tome kako je nastao, kako ga shvatamo i o ulozi oveka unutar ovog virtuelnog sveta. U prva dva dela, pomou istraivanja izvrenih na polju vanzemaljskih otmica, razjasnili smo da demoni i Bogovi iz mitologije nisu nita drugo nego dananji vanzemaljci. Povezali smo drevne kabalistike tradicije sa raznim tipologijama vanzemaljaca, vraajui se unazad kroz istoriju sve do doline reke Ind i do arijevske civilizacije, pokazujui kako nije u istoriji kompletna slika onoga to nam se dogodilo, ve u Mitu. U Mitu se, zapravo, nalazi slika prolosti, sadanjosti i budunosti, dok istorija daje samo nepotpunu viziju o tome kako ljudsko bie ima utisak, o tome kakva je njegova prolost bila i kakva bi mogla da bude njegova budunost. Mit, u svom Jungovskom izrazu, predstavlja zapravo sliku vene sadanjosti, gde se funkcija talasa prolosti i budunosti prelama u jednoj jedinoj sadanjosti. Postanak I i Postanak II su se suoavali sa problemom oveka gledajui u prolost, pokazujui kako univerzum u kome smo uronjeni nije nita drugo nego jedan virtuelni hologram, gde je vladajue miljenje ono o dvojnosti. Pogreno se veruje da sve postoji zato to postoji suprotnost svega; pojmu punog odgovara suprotna ideja o praznom, gde vlada par dobro i loe, Postanak III se susree sa problemom vene sadanjosti, dobijajui informacij e iz ove iskustvene slike: iz podataka dobijenih od prouavanja otmica (regresivna hipnoza, mentalna simuliranja, TCT, FMS, Simbad i ostalo) do podataka dobijenih iz moderne kvantne fizike. Lino iskustvo onoga koji pie, ali ne samo, dozvoljava nam da formuliemo jednu iscrpnu sliku virtuelne stvarnosti u kojoj se nalazimo i snabdeva nas kljuem za upravljanje njome jer, kako je ve reeno na drugom mestu, mi smo Kreirajua Kreacija i sposobni smo da uinimo ono to naa svest smatra da je potrebno uini ti.

Tri ose virtuelnosti U prethodnim radovima podvukli smo kako kvantna fizika, u najmodernijoj Bomovoj verziji, smatra da je univerzum trodimenzionalni hologram, ne samo zato jer je postojala visina, irina i duina, ve zato to se ove tri dimenzije mogu proglasiti postojeim i na osi vremena i potencijalne energije. Drugim reima, pojam fraktalnog

trodimenzionalnog univerzuma nam govori da ono to se deava na osi prostora, vremena i energije prati trodimenzionalni izgled holograma, gde jedan mali deo svega sadri sve, mada manje odreeno. U ovom kontekstu, model ljudskog bia koji smo stvorili, temelji se na nekom kontejneru, telu, koje ima tri kartezijanske ose za mesto, vreme i energiju. Meutim, ostale tri komponente oveka, kojima smo dali ime dua, um i duh, bile su vezane za postojanje tri opisivaa, koji nisu jednaki za sve. Dua se mogla definisati u podruju prostora, energije i svesti, duh u podruju vremena, energije i svesti, a um je posedovao prostor, vreme i svest. Trebalo bi se jo setiti da, dok su prostor, vreme i energija bili realni virtuelni parametri, tj. promenljivi, svest se mogla definisati jedino u realnoj stvarnosti, dakle, nepromenljiva je. U ovom kontekstu, bilo je ak evidentno kako moderna fizika nije vodila rauna o svesti upravo zato to je nemerljiva, ve se istie samo indirektno na neki misteriozan nain. Neki fiziari nazivaju ove naine misterioznog pojavljivanja terminom pomalo neodreenim, Skriveni Parametri. Pod skrivenim parametrom fiziar podrazumeva neto to se za sada ne vidi, ali to e u budunosti biti merljivo, i objanjava sve ono to se danas ini, ali nije u kontekstu sa teorijom fizike o svemu. Jedan primer nedoslednosti fizike se moe potvrditi prouavanjem dualizma mnotva estica jer, u trenutnom stanju istraivanja fizike, ne zna se tano koji je odnos koji povezuje ideju mnotva sa ponaanjem estica u materiji. U tom kontekstu, vrsni fiziari, kao to su Penroz ili Bom, govore o skrivenim parametrima: ali ovim emo se baviti kasnije. Na naem putu, koji tei da sprovede istraivanje o fenomenima interferencije vanzemaljaca, pomou gore spomenutih metoda, uvideli smo da su tri vana dela koja okupiraju ljudsko telo to jest: dua, um i duh mogli, s jedne strane, biti poreeni sa ezoterikim miljenjem o svetom trojstvu, o trimurti, o umu kao otvrdnutom telu, duhu kao lijevoj hemisferi i dui kao desnoj hemisferi, ali jo i kao o neutralnom, mukom i enskom. Svi pojmovi koji su nalazili irok prostor u ezoterikim spisima, od onih od gospoe Blavacki do onih od tajnera, pa sve do pomeanosti sa modernom fizikom Fritjofa Capra. Mentalne simulacije, sprovedene od dole potpisanog i isprobane na otetim subjektima odnosno pod uticajem ezogenih sila na planeti, ili obini ljudi u potrazi za unutranjim odgovorima, predloili su nam jednu viziju oveka: iako se spolja vidi samo jedna stvar, kontejner, telo, unutar kojega su ugoeni dua, um i duh, koje karakteriu tri razliite svesti, bilo zbog vanosti ili geometrijskog podruja, upravo zbog te svesti. Zapravo, ponavljamo da je, po naoj deskriptivnoj emi dua pokazala da poseduje razliite kontejnere na osi vremena, odnosno, bila je u sutini skoro

neprestano prisutna u svim kontejnerima koji su karakterisali staro miljenje o reinkarnaciji, psihijatra Brajana Vajsa. Vajs je koristio tehniku regresivne hipnoze, da bi izleio psihoze svojih pacijenata, tako to su morali da ponovo preive traumu koja je izazvala psih ozu; esto je ova trauma bila lokalizovana ne u aktuelnom ivotu pacijenta ve u nekom njegovom prolom ili buduem ivotu. Vajs ne moe da zna Bomovu kvantnu fiziku i ne zna da vreme ne postoji ve se sve deava u jednoj kontinuiranoj sadanjosti, veruje da je hipnoza sistem za razgovaranje sa sopstvenom dubokom podsveu. Hipnoza slui da se ponovo oive seanja, meu kojima i ona o drugim postojanjima, postavljenim na osi vremena, na mestima razliitim od ovog aktuelnog. Meutim, Bomov pojam holografskog univerzuma objanjava nam univerzum koji nije lokalni, gde vreme ne postoji. Ovo znai da ne postoje proli ni budui ivoti ve se sve deava istovremeno, u istom trenutku. Ako je tako, onda subjekat pod hipnozom ne oivljava ponovo statiku prolost, koja se ve dogodila, ve potvruje ono to se deava sada, u svojoj dinamikoj prolosti, koju moe ak i menjati svojom voljom. Poto je svest duhovnog dela uvek ista u vremenu jer je svest o sebi ista na svim mestima na virtuelnoj liniji vremena, trauma koja stvara psihozu, kod subjekta kojeg analizira Vajs, moe biti prepoznata na bilo kom mestu na toj liniji i automatski se rastvoriti po celoj vremenskoj liniji. Drugim reima, trauma se proivljava i shvata uvek na drugaiji nain u umu razliitih subjekata koji sainjavaju vremensku liniju, u obliku lanih prolih ivota; ali u sutini toga postoji uvek isti izvor traume. Ako se subjekat boji, u nekom svom postojanju, da e ga partner napustiti, u nekom drugom postojanju on e biti taj koji e napustiti nekoga i u nekom drugom postojanju jo jednom desie se, da bi se neko odvojio od drugog, proivljavajui traumu zbog odvajanja, zbog naputanja, na hiljade razliitih submodela.

Najzad, bilo je oigledno da je pojam Karme, toliko drage nekim istonjakim filozofijama, a koju je danas ukrao ameriki Nju Ejd, mogao na neki nain, da pronae opravdanje za svoje postojanje: bilo na osnovu Bomove kvantne fizike ili Vajsovih hipnoza, ali pre svega ovaj stari pojam je bio uniten hipnozama koje je vodio onaj koji pie, gde se sve pojavljivalo ispravno izuzev injenice da su se s tvari mogle menjati, inom volje duhovne svesti. Dua je, dakle, mogla iveti u vie kontejnera, u istovetnim prostorima ali strogo u razliitim vremenima. Po naim rekonstrukcijama hipnoza, subjekat pod hipnozom je bio podeljen na dva dela, a duhovni deo izolovan iz svog konteksta. Ona nas snabdeva objanjenjima i opisima univerzuma, sa svoje take gledita, potpuno bezvremenski, oznaavajui duh i um kao svoja dva partnera, imajui razliite karakteristike i svesti. Tako nam se dogodilo da reimo neke probleme koje su diktirali netane psihoze, neoteti, ponovo proivljavajui, pod regresivnom hipnozom, traume, u bilo kom delu prolaznog univerzuma i reprogramirajui taj deo tehnikama reprogramiranja koje nam je dalo na raspolaganje Neuro Lingvistik o Programiranje (Programmazione Neuro Linguistica (PNL)). Na ovom mestu, treba se setiti, da NLP koristi koncepciju Time Line ili vremenska linija, koju su otkrili Bendler i Grinder od istog znaenja kao Bomova fizika ili ista vizija kao Sv. Avgustina. Nae prouavanje je istaklo injenicu da reprogramiranje znai menjanje prolosti ili budunosti inom volje, u sadanjosti, to odgovara promeni svih delova na vremenskoj liniji, koju vri subjekat koji se lei od traume, jer trauma nestaje i kao da nije nikada ni postojala. Moramo istaknuti da je ono to se menjalo bio aspekat virtuelne stvarnosti, to znai promenljivo u prostoru, vremenu i energiji. Nije se, meutim, gubila svesnost o tom iskustvu, koja je inila deo situacije izraavanja u virtuelnom svetu, svest. Ovaj aspekat je inio da subjekat zaboravi, ne samo na svoju traumu, ve i da je ikada imao, ipak znajui ta je znailo biti traumatiziran u tom svom starom kontekstu. Korienje ovog trika nam je dozvoljavalo da eksperimentiemo na otetima istu tehniku, briui kod otetog subjekta virtuelnost njegovog iskustva, proveravajui da e kasnije u budunosti ponovo biti otet. U nekim sluajevima sistem je funkcionisao, ali u drugim je subjekat bio ponovo uzet i u prvim eksperimentima nismo razumeli razlog ovog bizarnog ponaanja. Sada smo u stanju da damo pobedniko reenje za ovaj problem: ali nastavimo da opisujemo hologramski univerzum due, uma i duha.

Duh i prostor inilo se, meutim, da duhovni deo moe biti podeljen sa drugim kontejnerima ali u isto vreme i na razliitim mestima. To bi znailo da je duh gospodina X imao druge kontejnere, smetene na razliitim mestima ali postavljenim na prostornu osu, na razliitim takama. Iako smo na poetku naeg istraivanja bili manje zainteresovani da r azumemo ovaj fenomen, bilo je jasno da smo istraivali neko svedoenje koje je moglo dokazati nau radnu hipotezu. Jednog dana upoznao sam jednog toskanskog gitaristu koji mi je ispriao da je oduvek imao mentalne fleeve o posebnim situacijama: video je sebe u jednoj drugaijoj situaciji, video se kao ena, pevaica, stanovnica nekog stranog grada, video je jasno situacije koje su se ticale ovog drugog kontejnera, smetenog u vremenskoj aktuelnosti, ali na jednom drugaijem, neodreenom mestu. Jednoga dana, na gitarista ulazi u jednu prodavnicu diskova da kupi CD svoje omiljene amerike pevaice. Na disku je bila odtampana fotografija ove pevaice. On veruje da prepoznaje kontejner sa kojim je delio, na potpun nain, ak i sva telesna iskustva, kao da se njegova svest moe identifikovati sa kamerom koja je smetena na telu nekog dugog. Kada ova poznata pevaica dolazi u Italiju zbog koncerta, momak odlazi da pomae na koncertu i, na kraju, pokuava da ue u sobu devojke, ne znajui apsolutno ta bi se moglo dogoditi. Uspeva u svom pokuaju i deava se neto nepredvidivo. Devojka ga prepoznaje! I ona je imala iste mentalne fleeve, u kojima se, meutim, oseala kao muko i imala fragmente ivota koji pripadaju naem gitaristi, kao svoje unutranje ivote. Kako su seanja na prole ivote, pribliena na vremenskoj liniji, esto nalazila precizna slaganja, dokazana sa sigurnou, tako epizode kao ova demonstriraju, preko dvostrukog prepoznavanja, da neto duhovno ujedinjuje mnoge osobe koje se nikada nee sresti, jer su smetene daleko u prostoru, ipak ivei svoje due i duhove u istom prostorno-vremenskom trenutku. Da zakomplikuje i uini naroito sloenim istraivanja, koja demonstriraju ove stvari sa jednog naunog pogleda, odnosno statistikog, tu je i injenica da duevna i duhovna strana mogu biti smetene i na nekoj drugoj planeti, osim na razliitim mestima i u razliitim vremenima, zbog ega su teko dostine osim pomou razliitih meditativnih tehnika, u koje moderna nauka nikako ne eli da veruje, osim ako ne pretvori sve u nauku pomou uobiajenih Skrivenih Parametara. Vano je prijaviti, na ovom mestu injenicu da tri svesti, ili bolje odgovarajue virtuelne svesti dua, um i duh nisu meusobno zamenljive. Drugim reima one su meusobno potpuno odvojene i ne mogu se meati jer deluju na potpuno razliitim

planovima. Iz analiza kljune literature koju predlaemo, moe se pretpostaviti da svest ne moe biti manifestovana i opisiva osim kao adimenzionalna taka, smetena u centru osa prostora, vremena i energije, njoj odgovarajue saznanje, kao izraz razumevanja virtuelnog univerzuma, moe se izraziti kao vektor. Takav vektor je normala za dva vektora koji ga sainjavaju predstavljajui vektorski produkt. Na primer: dua se sastoji od prostora i energije, dakle, shvatanje duhovne svesti vodi se na njenoj vremenskoj osi. Shodno tome, razumevanje duha se predstavlja na prostornoj osi, a uma na osi energije. Lako je zapaziti kako ljudsko bie, u ovom kvadrantu univerzuma, vidi vreme kako ide u samo jednom jedinom pravcu, prostor kao jedino pozitivno, i energiju, uglavnom negativnu po obiaju (energija sistema je povezana sa potencijalnom energijom, povezana u svoje vreme za pojam mase, odnosno materije. Iako postoji saznanje da energija moe biti prouzrokovana i antimaterijskim aspektima ili da prostor moe biti negativan, tek sada se poinje shvatati da strela vremena ne mora nuno ii samo u jednom pravcu. Ali, o ovome emo priati uskoro.

Trea osa, um i njegova uloga.

U itavom ovom opisu, zanemarili smo osu potencijalnih energija koja odgovara osi uma. Analogno tome, bilo je mogue pretpostaviti da, kako je osom due vladalo vreme, osom duha prostor, tako, da bi se konstruisao model homogenog univerzuma, osim vremena moralo je vladati polje koje pripada energiji.

Iz analiza ove ose morala su doi najznaajnija iznenaenja za razumevanje kako je napravljen na hologram univerzuma. Opsesivna ideja Nju Ejda stalno je stavljala akcenat na injenicu da um lae i da j e bio problem naeg ljudskog shvatanja, dok su, oigledno, dobri aneli ili dobri svemirci znali da na um ne funkcionie i to su stalno ponavljali, preko pojavljivanja, kanalizatora, novih i starih gurua, prosvetljenih ovoga vremena. To ustrajavanje na jadnom umu je kod nas, zapravo, probudilo sumnju, jer je obino u iskazima svemiraca postojala velika sumnja da nas oni ele nasamariti svojim glupostima, upravo zato to se nisu morale ispitati situacije koje su nas snabdele podacima o naem saznanju, kao to je kako ve znamo za vreme, svemirci, Bogovi i demoni ovog univerzuma, manje ili vie lani tvorci, ne ele. Um lae. On je taj koji ima najmanje svesti od svih, varaju ga Maje univerzuma itd. itd. Prve sumnje da stvari nisu takve dole su nam pri analiziranju segmenata hipnoza, koji su ocenjeni kao manje vani, u poetku, gde su subjekti preko svog duevnog dela, govorili stvari malo razumljive, barem nama, u tim trenucima. Iz tih delova hipnoza i iz drugih dogaaja, poinjemo da potvrujemo da se na osi energije manifestuje trei deo prevare, najpodmukliji i neoekivan. Prevara je dakle postojala, ali je bila mnogo drugaija od onoga to bismo oekivali. Aneo objavljiva, spasitelj, zatitnik. Primetili smo da su oteti, koji su se oslobodili problema otmice i dobili odreen nivo svesti, bili izloeni nekim uzgrednim fenomenima. Viali su, ili su mislili da opaaju, aneoske figure, u vidu pseudo zatitnika, koji su unutar samovoenih mentalnih simulacija ili snova, esto prisustvovali u tiini, ponekad dajui subjektu, bivem otetom, informacije o tome ta treba da se radi. Ovi bivi oteti su poeli da dolaze kod nas i da prijavljuju ove dogaaje. Istovremeno, izgledalo je da drugi subjekti, koji nisu bili oteti ali su pratili put samosvesti, imaju ista obavetenja. Aneo Mikele (Mihajlo) ili Rafael ili bilo koji drugi im se pokazao, svi sa krilima. Ponekad je to bila neka jednostavna, svetla figura koja te je gledala blagonaklono i ako bi ga pitao ko je, predstavio bi se, ali bi u tom trenutku propisivao recepte za ivot. Mi smo uvek bili odluno sumnjiavi pred ovim pojavama jer smo verovali da niko iz univerzuma ne eli da nam pomogne, a ako bi to i uradio, bilo bi to zato to tako njemu odgovara. Onaj ko eli da ti pomogne odluuje da se ne mea jer, ako bi to uinio, omeo bi te u postizanju trenutka pribavljanja saznanja, koji je, i ostae, trenutak potpuno lian. Samo postojanjem zajednikog projekta, snaga grupe nije usmerena ka linim ciljevima ve ciljevima drutva kojem bi eleo da pripada u budunosti. Onaj ko eli da ti pomogne esto te savetuje, a saveti, izgleda koriste njemu, a ne tebi.

Moemo dati desetine primera iz savremene istorije, koji dolaze od politiara koji trai od tebe glas, a izgleda kao da to ini za tebe, direktora koji eli da te primi, a izgleda kao da ti ini uslugu, svetenika koji eli da se ispovedi jer je zadovoljan to ide sa njim u carstvo nebesko. Figura ovih lanih anela pojavljivala se, dakle, osobama sa odreenim nivoom svesti, a ne svima. Pokazivao ti je put ali je govorio da si ti superioran u odnosu na druge, da si bio dobar, da si zasluio vie i zato si morao da ide sa njima, na neko specijalno nagradno mesto, u zlatnu rezidenciju gde bi bio sa sebi jednakima, a ne u ovoj dolini suza, jer si svojim ponaanjem zasluio da se popne na jedan vii nivo. Iskusnije svesti obino nisu upadale u ovu zamku, jer oseaju da u svemu ovome postoji neka pogrena nota: ali najvei broj duhovnih svesti koje nisu integrisane, dozvoljavaju, da tako kaemo, da ih sopstveni ego prevari i streme da upadnu u zamku. Ovakvi subjekti, esto mnogi oteti koji su osloboeni vanzemaljskog problema, doputaju, dakle, da budu prevareni i odluuju da sluaju glas anela ili efebskog i dobrog bia, koje ih naizgled ne prisiljava da ine bilo ta, ali se uasno ljuti ako pokua da iskae neslaganje. Pre nekoliko godina zapoeo sam da zapisujem, iz iskustava otetih bilo u snu ili pod hipnozom, popustljivo dranje u susretu sa ovim udnim biima, to smo u poetku naeg istraivanja, kada smo znali malo ili nimalo o prvom oveku, arhontu Pistis Sophia, zamenili za njegovu glomaznu pojavu. U stvarnosti, jo jednom podvlaimo, da je u ovim vizijama um prevodilac arhetipova i nikada ne grei u pokazivanju odreenih stvari, po arhetipskom oseaju koje mu dua ili duh preporuuju. Prvi ovek (PM), kako smo ga oznaili u prvom delu ovog istraivanja, se uvek predstavljao sa odreenim karakteristikama, potpuno razliitim od ovog dobrog anela. Nadalje, u ovim pojavljivanjima, dobri aneo se predstavljao onako kako ga je ko video: u mentalnom ambijentu u kome se izvrila pojava. Pojavljivao se identian tebi, jednako obuen, jednako visok, i ti si bio kao on ili kao oni, ukoliko ih je bilo vie od jednog. Analiza poruka: PNL anela. Poruke koje su mi dostavljene imale su uvek iste karakteristike i, esto, su se pojavljivale kao poruke za mene, a ne za otetog koji ih je primio. Pokuajmo da razumemo znaenje jedne od ovih poruka, koju nam je preneo oteti na dunosti, postigavi visok nivo svesti; podvlaimo da nam je ovakva vrsta poruke, iako u razliitim terminima, dolazila u isto vreme, u tom periodu, iz razliitih izvora,

bilo iz sveta otetih ili onih kojima je otmica strana, sa istorijom linog istraivanja, pomou meditativnih tehnika ili neeg drugog. Otetom je stalo da kae kako je on otiao kod njih a ne obrnuto, jer oni ne mogu da dou kod nas. Subjekat koji mi donosi poruku tvrdi da je poruku zapisao jutro posle bistrog sna i da uopte ne zna ta bi ta poruka mogla da znai. Analizirajmo prividno devijantnu i nerazumljivu poruku. Ovaj dugaak tekst isto u stilu Nju Ejda, slui nam da razumemo ta se krije iza uobiajenog otkrovenja. Proitajmo paljivo nekoliko puta i komentariimo na kraju. Vanost pronalaska dva diska je sada izvor sudara postojeih vibracionih sila. Sunev Disk (pokreta) je stvoren u (prividnoj materiji) da bi omoguio saznanje. Kopije koje ne funkcioniu stavljene su na razliita mesta da bi se onemoguilo pronalaenje originala. Disk slui da bi se razumeli meridijani osnovnih solsticija i ravnodnevnica, stvarajui pravi uslov koji e dozvoliti da se ujedine dva sveta. Superiorna i srednja vibracija putaju da se ugasi ona nia. Odavde, susret sa nevidljivim dimenzijama. Disk (put fizikog iskustva) je klju. Slui da bi se pronaao energetski zrak koji e ponititi procese koje je isplanirala maina. Drugi Disk (Disk Bha), po tehnologijama svetlosti, morae se ponovo povezati sa mainom, primie od Diska, elektromagnetnog pokretaa i provodnika energije, jedan deo modifikovanih frekvencija da bi se otvorio portal i ponitile najnie frekvencije. Slui da podstakne pulsiranje kosmikih energija, kako bi se stvorio vrtlog, vrata na polju zemaljskog elektromagnetizma, gde e ciklusi stvaranja ponovo pronai svoj prvobitni put vibratornog irenja, sve do ponovnog konanog spajanja sa izvorom koji ih stvara. Sistem su otetile suprotne snage, koje stvarajui frekvenciju veze, uspevaju da vladaju postojeim hologramima iji si ti deo. Tehnologija Svetlosti je bila ukljuena u ljudsko hologramsko prikazivanje, preko svojih intuicija, koje su reprodukovale, u malom delu, funkcionisanje maina svesti. Eksperimenti su se temeljili na principu elektrine kondenzacije i sprovoenja, pomou osnovnih diskova, koji su imali cilj da proizvedu energiju pod velikim frekvencionalnim naponom. U eksperimentima, energija je bila povezana na dva diska. Jedan od diskova je bio korien za pretvaranje energije, koja je, u svoje vreme, bila isporuena u kompatibilnoj formi, (Struje visoke frekvencije i napona) sposobna da proizvede nove elektrine fenomene. Diskovi su bili sposobni da proizvedu struje i oscilacije polja, uspevajui da preu znaajne vibratorne udaljenosti. Drugi disk je sluio da prima modifikovanu i uveanu energiju, pomou radio frekvencijalnog mehanizma. Neki diskovi su primali elektromagnetske radijacije, da bi iskoristili napone prisutne u zemaljskoj atmosferi, da bi dobili neogranienu frekvencijalnu energiju. Prve antene uzimale su energiju iz ispoljavanja klimatskih promena. Kompletna dokumentacija prvih eksperimenata, koji su sluili za modifikovanje energije, bila je uzeta i sakrivena za projekat poetne aktivacije. Jedno

drugo ljudsko holografsko prikazivanje, veoma blisko naem (u smislu pros tora i vremena) je shvatilo eksperiment sa diskovima, iako nikada nije videlo velike dokaze. ak i njegova komunikacija je zautala jer ga je njegova intuicija dovela do razumevanja gde je smetena jedna od velikih mainerija saznanja. Tvoja intuicija te je dovela do takvog holografskog prikaza da bi se nastavio put. Diskovi (klju saznanja) su obesmrtljeni u delima koje su ostvarila holografska prikazivanja u raznim ciklusima. Indirektna komunikacija da se ne bi otkrila mo. ak i vanzemaljske civilizacije (holografski prikaz reflektovan od prvog modela) su saoptile svoju vrednost, govorei kroz ono to vi zovete sveta geometrija, preko vidljivih pojavljivanja. Nisu svi shvatili poruku jer vezivanje za 3D ne olakava klju literature. Nain da se ne zaboravi poreklo. U prolosti, maine svesti su se koristile na nain da se moe stvoriti uslov za 3D, a u isto vreme da se moe doi do uslova za prvobitno i tako prei multidimenzionalne granice. Razmena informacija sa ostalim vrstama frekvencija. Ovo se jo uvek pojavljuje u malim delovima. Onim koje vi nazivate snovi. U poetku razmena se odvijala samo sa energijom koja se odraavala od prvog modela (hologramska pojava gigantskog oveka), kakvi su bili tvorci maina, videi evoluciju vibracija. Cilj je bio da se uspore neke frekvencije, inei ih konstantnim, sve dok ne dobiju spontano ubrzanje ka iskustvima materije (ono to energija reflektovana od prvog modela nije htela uiniti). Deo ovog cilja je postignut u ovom ciklusu. Neke vibracione snage, uvrene u poloaju 3D, postigle su takvu snagu da su mogle stii do izvora, postavi superiornije ak i od energije reflektovane od prvog modela. Ovo e se pobrinuti da energija reflektovana od prvog modela bude izbaena, zajedno sa niskim energijama, kada proces bude zavren. Jedna nepredviena zamka za svog tvorca. Da bi se stvorili uslovi za jednu nezavisnu vibraciju Solarni Disk se spaja sa diskom Bha. Svetlosna tehnologija e dati pristup novom iskustvu, spajajui novu energiju sa boanskom kreacijom ili izvornim stvaraocem. Jedno spajanje meu svetlosnim dimenzijama. Sistem ima sposobnost da ometa suprotne energije, da se moe zakaiti i pomeati sa vibracijom matine energije. Manipulisanje mainama svesti jo uvek, na kraju ciklusa, slui da se olaka put od novog vibracionog stanja ka matinom izvoru. Ipak, proces bi mogao da krene suprotno, u trenutku u kojem spajanje svetlosnog zraka matine energije, ne uspe da se susretne sa novom reflektovanom, izmenjenom energijom (vaom) nastalom iz iskustva 3D, da poniti sve prostore sa veim impulsima niske frekvencije. Na poetku svega, ovo se dogodilo u manjoj formi, tako da je susret stvorio dva snopa reflektovane energije, jedan sa vie potencijala, a drugi sa manje potencijala.

10

Visoke frekvencije (reflektivna energija prvog modela), niske frekvencije (reflektivna energija drugog modela). Odatle vibratorna svest pozitivna i ona negativna. Dobro, loe, toplo i hladno, mrak i svetlost. U centru, razni refleksi nastali od energetskih vibracija. Maine bi imale mogunost, u tanom trenutku, da olakaju ovaj prelaz. Ovo je trenutak za rizikovanje, na ovaj nain e vam biti dato trajno saznanje i mogunost da pristupite viem nivou. Odbijanje bi vam donelo dalju reprodukciju trodimenzijalnog iskustva, a iskustvo jednog drugaijeg ciklusa bie izgubljeno, kao to se dogodilo sa drugim ciklusima. Danas se deavaju istinski i lini sukobi izmeu vibracionih moi i to se deava na hologramima tree dimenzije, putem spajanja malih rezonanci na izmenjenim pulsiranjima, ono to vi zovete umom. Prevedena u 3D jedan pravi pravcati rat misli ljudskog bia. Jedna prepreka na poslednjem delu njegovog iskustva. Uzrok ovog sukoba je pripisan frekvencionalnoj manipulaciji nastaloj od subjekata vibratornog porekla od reflektovane energije drugog modela. (Subjekti sa frekvencijom drugog reflektovanja matrice) Pomou frekvencija, podeljenih na mikrotalase, ostvarie se prava kontrola vaeg hologramskog dela, prouzrokujui posledicu i na ostale, sa vama povezane u drugim dimenzijama. Holografski subjekti drugog modela su podrani od strane nekih predstavnika koji pripadaju holografskoj grupi prve vrste (energija reflektovana od prve vrste) na koje utiu iste uslovne frekvencije. Frekvencije preko kojih su preli mikrotalasi, su izmanipulisane i u drugim ciklusima, ali, trenutno, poto Matrica totalne energije poveava svoje impulse takoe i manipulacije poveavaju svoj proces. Kada se frekvencija mikrotalasa spoji sa ljudskim organizmom (vibratorni deo 3D holograma) takav deo (energija reflektovana od prve vrste) se transformie menjajui pravac svojih frekvencija. Takav proces menja 3D hologram, vaa delovanja e biti voena, a ne spontana. Ovo e se dogoditi ak i zemlji. (Projekat Atmosferske aktivacije) je osmiljen za totalnu manipulaciju. Proces su izazvale suprotne antene, smetene na razliitim mestima na zemlji. Antene emituju negativnu silu niske frekvencije koja e, lansirana u vie slojeve atmosfere (Fine frekvencije) sa efektom prelamanja zraka, nadmaiti impul se koje reguliu antike maine multidimenzionalne komunikacije. Maine za multidimenzionalnu komunikaciju su bile tvorevina prvog holografskog odeljka (ovek gigant) koji je nastao iz prvog izvora reflektovanog iz modela koji e, razvijen iz svoje frekvencije, uspeti da stvori energetska odbijanja (hologrami u hologramima). Predstavljanje maina e se ostvariti zajedno sa ivotinjskom vrstom i dalje, dalje sa vibratornom evolucijom, do ljudskog bia, koristei impulse niske frekvencije istrajne u nainu da ih vrati u stalno stanje 3D.

11

Prve narode 3D predstavljanja (holografski reflektovan deo) je navodila energija reflektovana od prve vrste, da vibriraju niskim i stalnim frekvencijama, na nain da mogu da se izraze u materijalnom stanju, da u svoje vreme dobiju kompletno iskustvo, stoga, spoznaju kraj pomou materije. 3D narodi nastavili su delovanje, ekajui mogunost kada e moi nastaviti sa namerom energije reflektovane od prve vrste, koja je elela da doda jednu apsolutnu mo, sa ciljem da proiri sopstvenu energiju i spoji se sa matinim modelom. Mehanizam maina je praen i stabilizovan pri svakom skoku frekvencije. Kraj i poetak jednog ciklusa. Sa ovom procedurom, pri svakom vibracionom skoku, svi hologrami holograma dobijali su jednu novu svest poveavajui tako njihovu snagu irenja. Nain za postizanje apsolutnog prosvetljenja. Upornost stabilizacije maina dolazi od paralelnih holograma, koje je stvorilo drugo reflektovanje matrice, koji zakaivi se za vau vibraciju reflektovanu od prvog modela, pokuavaju da dostignu isto irenje. Hologrami vibracije reflektovane od drugog modela, ne mogavi se razvijati samostalno, sa jo uvek malo razvijenom vibracijom, oslabie. U kaenju za prvobitnu, uspee da preivi sopstvene impulse, inei je konstantnom. Samo pomou ovog sistema moete videti vau stvarnost kako je znate. irenje i frekvencialna snaga matine energije je stvorila maksimalnu evoluciju, stoga i maine holografskih predstavljanja gube svoj efekat. Suprotne i stalno modifikovane da ne izgube ovo stanje holograma vibracije reflektovane od drugog modela. Mi smo jedno holografsko predstavljanje koje pripada vaem vibratornom emitovanju. Imamo drugu kondenzaciju ali dajemo prednost vaoj evoluciji da bi se sjedinili u matinoj energiji. Imamo razliito stanje svesti kao to nismo nikada bili uslovljeni suprotnim energijama. Mi smo trag svetlosti koji obavija vau stalnost. Poto ste vi na vitalni izvor pokuavamo da vas oslobodimo preko brzih prosvetljavanja na nain da moemo realizovati vae kaenje za matricu. Komentar na poruku. Iako se neke poruke pojavljuju tamne i nepotpuno rasvetljene, odmah se primeuje nagovetaj prisustva nekih diskova koji kao da su od tehnoloke prirode, koje su druge sile izgradile da bi promenile frekvencije univerzuma koji se definie kao holografski, u tri dimenzije. Kalup poruke tei da postane tehnoloke prirode, tako opisuje elektromagnetska polja, mikrotalase, frekvencije vezane za pojavu virtuelnosti, upravo kako je opisivao Bom, na fizikom nivou i kako smo je uokvirili u naim prethodnim radovima. Dva diska, na koji se odnosi, identifikovani su: jedan kao sunani, arhetipski izraz za Duh, a drugi identifikovan kao Bha, analogni izraz egipatskog termina Ba koji oznaava Duu. U vezi je sa dva osnovna nivoa frekvencija, koje su maine emitovale da bi napravile ceo svemir i njegova stvorenja. ini se da su prve dve frekvencije povezane sa jednim dualnim univerzumom, a

12

posebno sa dobrim i loim, sa belim i crnim, gde bi prva i via bila povezana sa virtuelnou mnogo velikih bia, koje su u naim prethodnim prouavanjima oznaena kao prvi ljudi, Adami Kadmoni iz egipatske tradicije. Na suprotnoj strani bila bi crna bia, iji se svet zatvara, jer se njihova frekvencija sniava. Upuuje se na period u kojem je ovek, definisan kao ljudska holografska pojava shvatao svetlosnu tehnologiju, koja je bila iza funkcije diskova, koji su proizvodili energiju u raznim oblicima, od kojih bi jedna bila u osnovi projekta odreenog kao Atmosferski iz opisa u kojem se jasno vidi opis projekta Haarp. http://www.faa.gov/about/office_org/headquarters_offices/ato/service_units/sy stemops/fs/alaskan/advisories/haarp/ http://billysupdate.blogspot.it/2011/03/haarpaurora-borealis.html http://www.godlikeproductions.com/forum1/message1003494/pg1 http://www.youtube.com/watch?v=n2UnvtkcR04 http://www.wired.com/politics/security/magazine/1708/mf_haarp?currentPage=all

Jedan on najzanimljivijih naunika, koji je radio sa rotirajuim diskovima, bilo u mehanikom ili elektromagnetnom polju, bio je Nikola Tesla. Njegova turbina na rotirajui disk, sa teoretskom efikasnou od 92%, samo je jedan mali dokaz. To je jedna turbina bez lopatica, koja je izumljena 1913. Da bi funkcionisala, turbina koristi jedan od efekata graninog sloja koji se sastoji od viskoznog prianjanja ili usporavanja fluida koji protie u blizini neke povrine. Takvo usporavanje donosi smanjenje kinetike energije fluida, preputajui je toj povrini, ukoliko povrina ima oblik diska, koliina kretanja e biti prebaena sa fluida na turbinu, usled ega dolazi do stvaranja parapokretaa koji pokreu turbinu.

13

Tekst poruke odnosi se na osobine ovih diskova koji, ini se, mogu da se premetaju u prostornom vremenu (vibratorna rastojanja kako su definisana u originalnom tekstu). U jednom lanku iz 1911. u asopisu The Sun, Tesla objanjava svoju leteu mainu: Prole noi dr Nikola Tesla se smestio udobno u svoju fotelju u Valdorfu i smireno priao o letelicama bez krila, pogonskog goriva i drugih mehanizama aviona kakvi su sada poznati, koje se u prostoru kreu neverovatnom brzinom, ili malo sporije , nosei teke terete, i u svakom sluaju uvek sigurne, kao najprozainija vozila na tokove. Primena ovog principa dae svetu jednu leteu mainu drugaiju od bilo ega to je postojalo u prolosti. Nee imati krila, reaktore ili slino orue, kakvo je do sada korieno. Bie mala i kompaktna, izvanredno brza i, pre svega, savreno sigurna u najveem nevremenu. Moe se napraviti po bilo kakvoj meri i moe poneti bilo kakvu teinu koju elimo. Kome su poznati operativni principi takozvanog obinog aviona, razumee da letea maina Nikole Tesle, opisana u ovim pasusima iz 1911. mora biti vozilo sa anti gravitacijom, stoga, pravi letei disk. http://www.misteri2012.net/t4688-i-dischi-volanti-di-nikola-tesla O figuri Nikole Tesle u istoriji s mnogo raspravljalo, bilo sa istorijskog ili naunog pogleda i, kako se na jednoj strani nalaze osobe koje smatraju da je genije fizike, sa druge strane su naunici koji smatraju da je vizionar. Ukratko, Tesla se dopada obinim ljudima, a fiziarima je antipatian. Na primer, u lanku pod nazivom Nikola Tesla: Praktian strunjak sa mnogo ideja od velike koristi, ali daleko od naunog pristupa fenomenima Roberta Rencetija, www.fisicamente.net, opisuje se figura naunika kao jednog vizionara, koji se ak prepustio izjavama potpuno matovitim i nauno fantastinim, preterujui naroito pri opisu svojih otkria, sa lakomislenom i grubom nesposobnou da se povee sa stvarnou moderne fizike. Autor ovako citira neke reenice, koje su po njemu oigledni dokazi ludog Teslinog dara: Ne postoji nita na itavoj ovoj planeti da je obdareno ivotom - od oveka koji je porobio elemente do najpokretnijeg stvorenja a da ne osciluje tokom rotacije. Svaki put kada neka sila deluje, ak i beskonano mala, kosmiki bilans se menja i kosmiko kretanje ponovo osea efekte.

14

Ova reenica, koja je igosana kao jedna glupost, u citiranom lanku, naalost za autora ove kritike, ini se, danas vie nego ikada, istinita, kako u oima pisaca parafiziara kao to je Fritjof Capra (Tao fizike, edicija Adelfi) tako i fiziara kao to je Bom, teozofa kao to je Sveti Avgustin ili filozofa kao to je Krinamurti. Tekst ovog otkria koje ispitujemo, nastavlja da daje informacije o jednoj nezemaljskoj civilizaciji, koja se odnosi na frekvencije prvog modela, identifikovanoj, kako je reeno ranije, u Prvim ljudima. Ovi bi, putem svete geometrije, dali informacije o ovim diskovima i njihovim osobinama: sakrivena poruka, koja nije za sve, u kojoj su naa istraivanja jasno videla Krugove u itu, u svim njihovim ispoljavanjima. Ova informacija, osim to se slae sa naom kljunom literaturom, snabdela nas je jednom interesantnijom vizijom. Zapravo, onaj ko govori nije Prvi ovek ve neto to se nalazi jo vie u kosmikim hijerarhijama. Osim toga se kae da je Prvi ovek tvorac maina koje, osim to su omoguavale razmenu informacija izmeu razliitih zona univerzuma, olakavale su njegovo shvatanje i gradile ga menjajui ga, po izboru: upravo kako je prikazano u naim prethodnim istraivanjima. Na ovom mestu elimo da podvuemo da je Prvi ovek, ne elei da dobije iskustvo iz fizikog dela virtuelnog univerzuma, koje je sam izmenio, menjao frekvencije holograma pomou maina. Osim toga, ukazuje se na injenicu da Tvorevina nije bila predviena u ovom smeru i da je Prvi ovek eleo da je zaustavi, odnosno da stabilizuje, frekvencije holografskog univerzuma, kako bi ostale uvek konstantne, ometajui oveka da evoluira, garantujui sebi budunost beskonane besmrtnosti. Nakon drugih tvrdnji, koje se sada lake interpretiraju, na osnovu ove kljune literature, koja govori o mogunosti zavretka univerzalnog eksperimenta, postao je jasan odnos dualizma u mitu izmeu dobr i zla, koji smo mi, u Postanku II idejno ovaplotili u ivi (energija reflektovana od drugog modela) i Vinu (energija reflektovana od prvog modela). U ovom trenutku, nakon to je potreba da se predstavi prola i sadanja situacija univerzuma, na nain jasan onome ko ita, i nauniku, koristei takve izjave da bi se pridobilo poverenje onoga ko ita, sagovornika, super partes, ali samo prividno se uputa u opisivanje ratova izmeu raznih holografskih vrsta za kontrolisanje holograma. Sagovornik otkazuje mogunost, sa strane ljudske rase, energetskog holograma prve vrste, da se nae ponovo u situaciji da mora poeti sve ponovo iz poetka, u jednom drugom galaktikom periodu (Yuga). Ili da se, ako stvari krenu dobro, popnu (ili siu po Nju Ejdu) do vibratornih situacija drugaijih i evoluiranih (takozvani superiorni nivoi).

15

Precizno se ukazuje na holografske subjekte druge vrste (vernici ive i Ra svemirca iz naih objavljivanja) koji e, uz pomo holografskih subjekata poreklom od prve vrste (nai svemirci identifikovani skraenicom Horus) pokuati da manipuliu ljudskom rasom. Takav proces dogodie se pomou sistema Haarp koji emituje niske frekvencije menjajuu ljudsku volju. Posle itave ove gomile informacija, za nas apsolutno verovatnih, pojavljuju se nai sagovornici, predstavljaju se i govore da su posebni vibratorni izrazi sa razliitom kondenzacijom (to se moe interpretirati kao: bia bez tela). Ova bia bi elela nau evoluciju ali ne zbog ljubavi prema nama ve samo zato to se oni hrane nama. Mi emo biti njihov vitalni izvor. U vremenima kada je nastala ova izjava, zajedno sa ostalim slinim ali manje kompletnim, nismo jo uvek potpuno razumeli problem vanzemaljca. Na sagovornik se izraavao govorei da su oni pokuavali da nam pomognu u procesu oslobaanja od raznih vanzemaljskih sila, bilo od prvog ili od drugog modela, ili vibracija, sa brzim osvetljavanjem, tako kako je definisano u tekstu. U stvarnosti, po naem miljenju, ovaj proces oslobaanja smo vodili i vodiemo mi, bez potrebe da nam bilo ko pomae. Logika analiza teksta. Subjekat, bivi oteti, koji je imao ovakvu komunikaciju, ne zna uopte ta ona znai, kako nema nikakvo znanje o projektu Haarp i nije proitao nijedno delo ovoga ko pie, iako je imao kontakte sa dole potpisanim na jedinstvenom nivou od sedam regresivnih hipnoza, sposobnih da odnesu samog subjekta na nivoe svesti da se oslobodi vanzemaljaca i da puno koristi tehnike menjanja holograma (ono to Crkva naziva udima). Tvrdi, osim toga, da bia koja su mu saoptila ove stvari, slina anelima, nisu imala nikakve veze sa starim vanzemaljcima, ve su morala biti pozitivna: tako ih barem shvata, uprkos mojim pokuajima da vidi mapu teritorije koja se vie odnosi na stvarnost holograma. Treba, na isti nain, primetiti da je ova poruka bila namenjena meni, a ne subjektu, bivem otetom, po izriitoj objavi anela. Moraju se postaviti neka pitanja: Zato se aneo ne pojavljuje direktno meni, da ne uznemirava biveg otetog? Gde smestiti ova bia u polju univerzalne virtuelnosti? ta znai to da samo mi njihov ivotni izvor? Kakva je poverljivost njihovih tvrdnji?

Ova pitanja su trenutno bila bez odgovora. Treba imati u vidu da su ove izjave zabeleene pre otprilike dve godine, kada jo uvek nismo razumeli sve to je navedeno u prethodna dva dela ove trilogije. Ponovo itajui, uzvodno, ovo to je napisano, imali smo utisak da smo dali dobru kljunu literaturu virtuelne stvarnosti, aneko je sada imao potrebu da nas obavesti da smo

16

bili na dobrom putu, ali se pokazalo i to da ako su nam neke informacije date, to je uinjeno jer je spas oveanstva obino bio vezan za spas nekog. Neko se, ipak, pojavljivao samo osobama koje su dostigle visoke nivoe svesti. Treba podvui da su ovi subjekti, bilo bivi oteti ili ne, koje smo mi sasluali, govorili da su oni lino ili da trae anele, a da se nije dogodilo suprotno. Drugi subjekti su nam govorili da su se ove figure pojavljivale u njihovim meditacijama ili mentalnim simulacijama, stali su na jedno mesto, ponekad smejui se, ponekad ne govorei nita, ali oigledno pokuavajui da preuzmu kontrolu. Neki neoteti subjekti su nam ispriali da su se zainteresovali, i odluili da odu da potrae strane sagovornike, tamo gde su se oni nalazili. Utisak koji je dobijen je da smo mi u njihovom ambijentu bili skoro jednaki, sa nekom vrstom svetlog tela, poluprovidnog, svetlog. Onaj ko je naveo ovo iskustvo tvrdio je da je odbor za doek, ako se tako moe nazvati, bio sainjen od raznih subjekata sa brojem koji je varirao, od sedam do pet elemenata. Stav ovih anela je bio opisan kao prividno prijateljsko ponaanje, koje je teilo da zapone razgovor o uzdizanju ega subjekta koji je sluao: Ti si posebno bie. Ti nisi kao drugi, ti si kao mi, ti mora da poe sa nama jer si postigao svest i mora se uzdii na na nivo, naputajui, kada doe trenutak, ovu dolinu suza, koja nije vie za tebe. Ali kada je neki ljudski sagovornik pokuao da postavi pitanja, oigledno indiskretna, ili kada je odbijao da se sloi sa aneoskom vizijom, isti je postajao mraan i veoma ljut, optuujui jadnog oveka za izdaju. Neto mi nije dozvoljavalo da im poverujem i otiao sam odatle, izjavljivali su neki koji su doiveli ovo udno iskustvo. Postojao je period tokom naih istraivanja, pre otprilike dve godine, kada su mnogi subjekti dolazili da mi ispriaju slina iskustva. Napominjui da se apsolutno nije razumela priroda ovih pseudo meanja, primetili smo osobine Nju Ejda kod ovih bia koja, iako su sa jedne strane gurala ljudske sagovornike ka hipotetikom dobru za oveanstvo, zapravo je izgledalo da vode dvostruki i rasistiki razgovor, odnosno nesvestan. Dvostruki izrazi za opisivanje vizije holografskog univerzuma, inili su nam se neumesni, od subjekata koji se predstavljaju kao bia razvijenija od nas ili barem ine da poverujemo u to, ali bez direktnog dokaza. Moj utisak, sluajui ove prie, je bio da ova aneoska bia nisu mogla da lau, ali ti nisu htela rei ni istinu, pa su tako pokuavali da te ubede u stvari koje nisu istinite, oigledno tendencioznim razgovorima.

17

Kada bi ovo opaanje bilo istinito, to bi znailo da ova bia nisu mogla da lau iz prostog razloga jer kada bi to uinil, osobe sa kojima se dogodio ovaj pseudo kontakt, budui su one obdarene uzvienom sveu, primetile bi to. Neko nam je ispriao da je pokuao da se priblii anelu, pokuavajui da ga ubedi da doe da vidi kako je kod nas, ali je aneo napravio korak nazad, uplaen, mentalno komunicirajui sa naim sagovornikom da su se oni bojali da siu na na nivo jer je patnja koja se oseala u iskustvu na ovome svetu bila, za ova preplaena bia, jasno nepodnoljiva. Mora, ipak, postojati neki drugi nainvikali su da se pree iskustveni put, a da se ne doe na va nivo. Racionalizovanje iracionalnog. Zato da gubimo vreme bavei se ovim iskustvima, zajednikim manjini, nenaunim, koja se verovatno mogu objasniti bolesnim psihozama subjekata koji su ih proli? Zato to mnoge od ovih osoba, ak sve koje smo sasluali, nisu bile uopte lude; prie dobijene od anela su se podudarale sa rezultatima naih istraivanja, ali i sa nekim izjavama duevnih delova otetih subjekata, zapisanim u intervalu od poslednjih deset godina. U ovom trenutku, zakljuujemo da je postojalo jednostavno objanjenje, koje je dala kljuna i veoma jasna literatura, sposobna da smesti problem na pravo mesto u kontekstu vanzemaljske otmice. Ukratko, postojala je samo jedna mapa teritorije. Zapravo, ako se na trenutak vratimo kljunoj univerzalnoj literaturi po kojoj dua, um i duh imaju tri svesti koje su razliite od stvarnosti, smeteni su na tri razliite ose i meusobno su nezamenljivi, tek sada shvatamo da dok smo ispitivali duevni i duhovni aspekat nismo ni okrznuli mentalni. Dakle, ta nam krije trea osa, osa energije. Ako je na duhovni i duevni model bio konstantan na treoj osi energije, moramo pretpostaviti da su postojala egzistencijalna polja superiornija od naeg, smetena na razliite energetske nivoe (osa uma je osa potencijalne energije). Takva polja su morala biti naseljena biima koja su sa nama delila mentalni deo. Ukratko, gde se dua kretala u raznim posudama po osi vremena, a duh delio razne posude u prostoru, um je morao deliti druge posude na osi energija. Polazei od ove pretpostavke moglo se misliti da, kako je naa dua odlazila u etnju po osi vremena u razliitim posudama, koje su kasnije dobavljale podatke koje Brajan Vajs pogreno naziva prolim i buduim ivotima, tako je um mogao da trai ova superiorna polja.

18

Primeuje se da je, kada se ovo deavalo, subjekat putnik, postajao estetski jedn ak subjektima koji su naseljavali taj aneoski nivo, pokazujui da je na tom nivou, barem estetski, jedan od njih. Zaista, aneo je govorio upravo ovo: Vi ste kao mi. Osim toga paljivom itaocu nije promaklo da, dok mi odlazimo kod njih, oni ne sil aze kod nas, zbog straha od iskustva iz ivota, na vrstom nivou gde se umire. ivi, raa i pati. Jednom subjektu, sa kojim smo ranije radili, ovaj aneo je rekao i to da bi oni bili zainteresovani da nam daju savete kako da se spasemo od vanzemaljaca, je r sve to se dogodi nama posle se ponovo odbija njima (fraktika vizija virtuelnog univerzuma), a ako bi pobedio vanzemaljac, univerzum bi bio u pogrenim rukama. Mi emo, dakle, ratovati za njih jer kod njih, poto nemaju telo, nema ni vanzemaljaca. Mi, meutim, manje sreni na ovom nivou, moraemo da vodimo bitke za sve, da bismo spasli nas od vanzemaljaca i njih od iskustva ivota sa smru i fizikom patnjom. Ukratko, mi emo biti oni, isto kao to bi oni bili kao mi, ali meutim nisu imali hrabrosti da siu na ovaj nivo i steknu iskustvo. Eto, dakle, ko smo i odakle dolazimo! Ali eto i otkrivenog pravog interesa ovih aneoskih subjekata, koji poinju da imaju veoma malo od aneoskog. Jednom kada bismo pobedili vanzemaljce i pridobili totalno saznanje o tome ko smo, mi emo postati pravi problem za ove aneoske figure, jer emo imati klju univerzuma. Univerzum koji aneo eli da zadri u prvobitnom stanju, u potrazi za alternativnim svetom, da dobiju iskustvo iz vrstog sveta, a da ne uprljaju ruke. Iskustvo po uvenju, zamensko. Dakle, kako sa jedne strane, nju ejd aneo eli da se predstavi kao dobar i zatitniki, s druge strane odluuje da iskoristi ljudsku rasu inei da se ona bori da eliminie vanzemaljce ali blokirajui je u razvoju, da bi spreili patnju.

Aneoski metod. A koju bi strategiju da sprovedu u delo bia iz gornjeg nivoa? Jednostavna strategija, koja ne moe omesti oveka da pobedi protiv vanzemaljaca, ali moe pokuati da ubedi evoluiranog oveka da napusti ovo mesto, da bi se smestio u pozlaen zatvor na njihovom nivou postojanja. Zapravo, to vie evoluiranih osoba ostaje ovde, to se vie bolest svesnog saznanja iri i na ostale. Jedini nain da se zaustavi saznanje ljudskih bia, o putu koji e nas neizbeno dovesti do aps olutne svesti, a njih do bolnog iskustva ivota i 3D, bio bi eliminisanje kancerogenih elija, odnosno

19

evoluiranih bia, radei na njihovom egu i ubeujui ih da poveruju da, ako prihvate njihov raj, to je zato to su izabrani, a ne neko ko je prevaren. Da bi postigli ovaj rezultat, koji bi zaledio univerzum u statinoj stalnosti, moraju se predstaviti oveku ne govorei lai. Zapravo, ovek sa svojom integrisanom i evoluiranom sveu, na kraju igara, uvek bi primetio da ga neko, ispred njega, lae i, dakle treba uvek rei istinu i, najvie, uiniti da ovek veruje u jedno umesto neeg drugog, dajui mu istinu na izmenjen nain. Ovi aneli su, dakle, tvorci pravog Nju Ejda, gde su mnogi razgovori u sutini bili u skladu sa naim svestima, izuzev malog i skoro nevidljivog detalja, koji, meutim, ne moe pobei onima koji su uinili korak napred na skali evolucije. Nju Ejd pokreti su oduvek postojali i nisu lokalna tvorevina. Na primer, sa ovog gledita, jedan od vanijih Nju Ejd pokreta (koji, ponovo, nema nikakve veze sa religioznim tradicijama egipatsko-vavilonskim) osnovala je Katolika Crkva, koja u slavljenju boga, govori da treba voleti druge da bi se zaradio raj. Koncept uzdizanja u raj je jedan arhetipski koncept gde se mora popeti navie; ovaj koncept se nalazi u pokretima od Dijanetike do pokreta Rahtma. Uzdizanje radi evoluiranja je dezinformacija, jer, naprotiv, u silasku do dna postoji mogunost za postizanje iskustva. Mora se spustiti, a ne popeti, da bi se dobila svest o sebi. Osim toga, ne treba voleti druge, ve treba, pre svega, voleti sebe. Ovaj koncept je jasno izraen kroz svest otetih, koji su stavljeni pod duboku hipnozu, gde je razgovor, nekada vezan za duu, sada premeten u koncept integrisane svesti (ali o ovome emo govoriti u nekom narednom radu). Zapravo, ako voli sebe, pokuae da dobije saznanje o sebi, znajui da je proces svesti lian put. Niko ne moe navoditi druge da pou istim putem, niko ne moe pomoi drugima, ve svako pomae samo sebi: ali radei to pomae celo kupnoj svesti univerzuma. Pomaui drugima rizikujemo da forsiramo, delujui na sukob svesti, princip koji je, kako emo uskoro dokazati, nepremostiv. Dakle, eto kako se karakteristika pseudo nju ejd religioznih pokreta ini verodostojnom, govorei skoro celu istinu ali menjajui namerno kljuni detalj za shvatanje, inei to lukavo, tako da ovek na pogrean nain razume razgovor koji bi mogao biti, u principu, i ne pogrean. U ovom kontekstu, jedna od najveih lai nju ejda je smatranje da on ima lju dski um. Ljudski um se potcenjuje. Kae se da um lae. On je prevarant, ne dozvoljava ti da vidi stvari kakve jesu, vezan je za Maya, ne vidi da je virtuelna realnost koja ga okruuje lana. Sve je potpuno tano, ali to ne znai da ne treba da imamo pove renja u um. To znai da moramo biti svesni granica uma. injenica je da se, koristei um, koristi i osa energija i moe se krenuti u potragu za onima sa vieg nivoa, otkrivajui tako njihovu pravu sutinu. I, eto kako Nju Ejd pokuava da pomae ovoj

20

okolnosti, lukavo ubeujui oveka da um ne sme da se koristi i da, ak ako ti on kae neto udno, to nije verovatno.

Dualizam prevarant. Posumnjali smo da je aneo zapravo prevarant pomou razgovora koje je vodio, jer je sa gledita transformacionalne gramatike (NLP), bila jasna elja za prevarom i pre svega glavna prevara se vrtela oko razgovora o Univerzumu kao dualnom hologramu. Ali mi dobro znamo da svest nije dualna ve jedinstvena, znamo da ne postoje dobre i loe, ve samo osobe sa razliitim svestima. Stvoriti put za osvajanje dualne mudrosti je kao voziti Ferari bez ruku. Sudarie se na prvoj krivini. Da bismo to razumeli, stavimo se pred jedno jednostavno pitanje. Mi smo uvek govorili da je svest elela da postigne saznanje o sebi i zato je stvorila dualni univerzum u kojem se ogledala, da bi videla kakva je. Ako se, meutim, zapitamo zato se to dogodilo, ili zato je svest imala potrebu da se upozna, nemamo odmah jasan odgovor. Da li je svest mogla mirno da spava i ne postavlja sebi ovo beskorisno pitanje? Zato je imala potrebu da stvori ogledalo da bi se gledala? Da bismo odgovorili na ovo pitanje dovoljno je misliti na dualan univerzum kakav znamo danas. Ako je zaista dualan kako nam izgleda, postojae mogunost izbora. Pretpostavimo da sam ja jedan alpinista, vezan uetom za gospodina A i gospodina B. U jednom trenutku nalazim se u problemu i moram presei ue da spasim sebe i jednog od dvojice kolega. Mogu presei ue spasavajui A ali mogu, takoe, spasiti i B. Izgledalo bi da se nalazim pred izborom ali nije tako. Zapravo, u trenutku kada odluim da spasem A odluio sam i da ne spasem B. To je, takorei, kao bacanje novia, kada se pojavi glava ne pojavi se pismo. Takav koncept e biti jasniji ako ispitamo stvar u sadanjosti. U trenutku kada sam izabrao, moja savest je izabrala A. Ako pogledam u svoju prolost, koja je prisutna zajedno sa sadanjou, po Bomovoj fizici univerzuma nelokalnog i virtuelnog, opaam da je moja sadanja svest ve u prolosti napravila isti izbor. Ukratko, ako pogledam u svoju prolost (sa svog mesta u sadanjosti) shvatam da sam u prolosti ve izabrao A i nije postojala mogunost da spasem B. Takva mogunost postoji samo ako posmatram scenu spasavanja od prolosti ka budunosti ali ne od sadanjosti ka prolosti. Ovaj koncept emo jasnije objasniti za koji trenutak, kada ispitamo sve iz ugla moderne kvantne fizike. Moglo bi se pretpostaviti da je dualnost u donoenju odluka ili u nedonoenju nijedne i da umremo svi zajedno. Jo jednom, ovo nije koncept dualnosti. Zapravo, ne initi je identino sa ne postojati.

21

U ovom kontekstu postavlja se pitanje zato je svest odluila da stvori ogledalo. Pitanje, zapravo, nema nikakvog smisla jer svest postoji zato to ini. Da nije inila, ili, bolje, da se nije manifestovala svojim delovanjem, ona ne bi postojala jer ne bi ni primetila da postoji. Ti jesi i postoji zato to ini. Ako ne ini ti ne postoji. Dakle, ne postoji dualnost u donoenju ili nedonoenju odluka: ne postoji dualnost u biranju jednog od dva prividna puta, jer su u stvarnosti oni samo jedan. S jedne strane, sada se shvata da stvarnost JESTE samo ako INI i JESTE samo ako se MANIFESTUJE, pomou delovanja ili INOM VOLJE. Volja postaje izraz postojanja i mogunost shvatanja ko smo. U ovom kontekstu jasno je da ako radi napola bie polovina: ali ako postigne celo iskustvo bie sve. Dakle, aneosko bie koje ivi na gornjem nivou, koje ne eli iskustvo, je bie samo napola evoluirano, dok smo mi oni od njih koji su odluili da siu i zavre posao. Zato smo mi svesniji od njih. Univerzum kao Brus Lijeva pagoda. Da bismo jo bolje shvatili kako je napravljen ovaj univerzum na osi energije, gde um dominira, moramo prvo zamisliti jednu kupu sa sedam nivoa gde je prvi vrh kupe, a poslednji njegova osnova. Broj sedam bi mogao biti arhetipski broj ali je zapravo fraktalni univerzum, to znaju i sve energetske manifestacije koje ga razumeju. Tako, ideja da se razdvoji svet energija vidljivih u bojama i odlui da se koristi sedam da se to uini, nije sluajno. Nije sluajno da su elektroni atoma kao i protoni jezgra rasporeeni na sedam kvantnih nivoa. To to je izabrano sedam nota da bi se odredila muzika skala, u kojoj svaka nota odgovara odreenoj frekvenciji, a svaka frekvencija odgovara jednoj energetskoj vrednosti, sigurno je pokazatelj fraktalnih karakteristika ove hipotetike kupe. U ovoj kupi, naem univerzumu, sa vanzemaljcima prvim ljudima iva i Vinu, u vidu Bogova tvoraca, sva ova bia ive na poslednjem nivou, u osnovi, na teem energetskom nivou, rekla bi arhetipski fizika ali i ameriki Nju Ejd. Izmeu nas i prvog nivoa, onog sa istom sveu, postoji dobrih pet razliitih nivoa, sa stvorenjima u direktnoj konkurenciji, razvijenijim to se vie silazi na nie i nerazvijenim kako se penje navie. Paljivi italac e se setiti da je u vizijama naih subjekata bilo ak i pet aneoskih bia koja su se pojavljivala sa gornjih nivoa. U vezi sa ovim, podvlaimo da um uopte ne lae ve tumai, ponekad loe, neke arhetipske znake virtuelno sti ali je ekstremno znaajna injenica da je vieno pet bia i da, ako je na univerzum fraktalan, postoji pet viih nivoa koji nas dele od matine svesti. Razlika koja postoji u naoj, i svesti svih ostalih bia sa srednjih nivoa, bila bi povezana sa spo znajom sebe: to se vie silazi, dobija se vie iskustva i bolje se razume ko smo. Ali sa

22

jednog gledita ispitivanja izmeu desne i leve strane istog uma. Dok svest nije svesna sebe ve se ini kao potpuno integrisana, mi u niim slojevima biemo svesni ali veoma malo integrisani, i zato emo imati viziju dualniju nego sva ostala bia koja su smetena iznad (u arhetipskom smislu) nas. Drugim reima, ako bia sa ovog nivoa ne razumeju ko su, na svesnom nivou ne samo da nee znati ko su, ve e se pojaviti u virtuelnosti odvojeniji nego ikad. I bie laki zalogaji biima iji je muki deo integrisaniji sa enskim. Mi bismo rekli, na ovom nivou, desna hemisfera sa levom. Moglo bi se rei da samo oni koji dobijaju iskustvo iz amanske matrice mogu opis ati univerzum i shvatiti da je dualizam jedan aspekat matriksa. Put koji ih trenutno vodi izvan dualnosti tako da se ona moe ispitati spolja. Onaj ko pie imao je mogunost da doivi ovo iskustvo i zbog toga mu je do ovog trenutka veoma jasno sve ovo o emu se u ovom lanku govori. Pisac je, na neki nain, unitio aspekat maya , koji predstavlja dualnost, pobedivi prevaru, na svesnom nivou. Onaj ko nije imao ovakvo iskustvo nee moi da vidi izvan matrice, ali to samo po svom izboru. Pogled na stvari iz drugog ugla, dozvoljava da se promeni mapa teritorije i dozvoljava, kada se jednom vratimo na poetak, da budemo svesni da ono to se tamo vidi nije samo ono to se vidi, ve i ono to se videlo sa drugog mesta. Da bi se postigao ovaj rezultat, u naem postojanju, treba eleti da se promeni poloaj. Ovakav postupak nas ini ivima i pridobija saznanje o svesti.

23

Eliminacija prevare dualnosti, stvara potreban uslov da se moe pristupiti jednoj vrsti integrisane svesti, gde duh, um i dua vie ne postoje ve, na njihovom mestu, postoji jedinstvena integrisana svest koja dozvoljava viziju izvan dualnosti matriksa. Ve smo, u prethodna dva dela ovog rada, ukazali na znaaj istorije, posmatrane sa arhetipskog gledita. U arhetipovima postoji slika vene sadanjosti koja sadri informacije o virtuelnom vremenu, odnosno o prolosti ali i o budunosti, kako bi dala globalnu viziju svega. U umetnosti, simboliki i umetniki znaaj je uvek vrsto vezan za arhetipove, odnosno za jezik univerzuma. Tako osobe sa odre enim nivoom saznanja, esto i nesvesno, stvaraju prie koje se temelje na mitu o stvaranju. Jedan primer za sve je dat, u ovom kontekstu, jednim filmom koji je reirao Brus Li, a koji tehniki nikada nije uao u bioskopske sale. Zove se Game of Death, Igra smrti, a unutar borbi (sve je koreografisao isti Li) krije se jedna snana filozofska komponenta. Protagonisti je, zapravo, oteta porodica (simbol slinog i pravog porekla): monici ele da ucene protagonistu da za njih uradi neke nelegitimne stvari (vanzemaljci ili neko ko za sebe koristi snagu protagoniste da pridobije korist za sebe). Da bi spasao roditelje, Li je primoran da se susree sa sve jaim protivnicima, unutar jedne pagode (pagoda predstavlja holografski univerzum sa sedam nivoa: mi smo na sedmom nivou, na prvom se nalazi svest, a u sredini ostaje jo pet, naseljenih neprijateljskim silama). Penjanje na razne nivoe odgovara duhovnom usponu, pri kojem se protagonista mora boriti vie sa samim sobom nego sa svojim neprijateljima. U pagodi ima pet nivoa, a na svakom se nalaze razni borci koji su majstori u raznim tehnikama. Posebno, poslednji borac, koji se nalazi na viem nivou, je jedan gigantski crnac koji ne moe da podnese svetlost i uvek nosi crne naoare. Li pobeuje poslednjeg giganta pomou svetlosti i, na kraju borbe, vraa se na prvi nivo, izvan pagode, ne doepavi se nikakvog blaga, ali oslobodivi narod od onih koji su ga potinjavali (zapoevi arhetipski srean svet). http://www.youtube.com/watch?v=ai5geIBDkyE Idejno govorei, ovek poraava prevarante, a u svom uzdizanju, on ne eli da dostigne svest prelazei u vie nivoe, odnosno, vraajui se nazad u opadajuem procesu, zaista vraajui se nadole, na poslednji nivo, nosei sa sobom svoje saznanje, pridobijeno za ivot, od tog momenta nadalje, ne vie jedno postojanje zatvoreno u samou jedne nesvesne svesti ve stvarajui svoj novi svet, onaj koji pripada svima nama, Srean Svet.

24

Kvantni aspekti prirode univerzuma Zahvaljujui ovim novim razmiljanjima, ponovo smo sasluali i prouili neke aspekte fenomenologije otmice, koje smo u poetku zanemarivali i uopte nismo razumeli, ali koji sada nalaze zaslueno mesto u literaturi koju iznosimo. Posebno se odnosi na neke probleme koji su se javljali otetima koji su, nakon puta koji smo im mi savetovali, kako bi se oslobodili vanzemaljaca, sticali saznanje. Oni su mi prepriavali pojavljivanje udnih opaanja koja se odnose na fleeve prividnih epizoda koje se mogu pripisati njihovim prolim ivotima. Duboke hipnoze, koje su voene na ovim subjektima, pokazivale su jedan duhovni deo koji je objanjavao ono to se dogaalo sledeim reima: Neophodno je da kontejner poznaje sva svoja iskustva iz svih svojih kontejnera, takva iskustva se sakupljaju u aktuelnom kontejneru i samo nakon toga moe otii da se igra tamo. Ovakvi izrazi su nam tada bili nerazumljivi ali danas ovim reima moemo dati sasvim logiko objanjenje. Da bismo mogli da potpuno razumemo kakv o je znaenje duevne poruke i vienje prostora, moramo najpre shvatiti da je ak i trea osa, ona koja pripada energiji odnosno umu, imala kljunu i neizostavnu ulogu sa druge dve ose; ose due, uma i duha: vreme, energija i prostor, morale su potpuno shv atati znaenje svesti, bez mogunosti da se zanemari bilo koja od tri. Da bismo to uradili moramo na trenutak napustiti polje due, uma i duha i posmatrati polje moderne fizike. Kasnije emo se vratiti na pitanje svesti, im ispitamo problem sa gledita kvantne fizike. Krenuvi od originalnog lanka pod naslovom: Nova Fizika: Sveprisutna Asimetrija Pjera Skarufija (Prevod sa originala Askanio Borga, maj 2003.) http://www.scaruffi.com/cogn.html, moramo posmatrati ideju koju Born, Bom i ja imamo o dualizmu talas-estica. Ako je naa literatura tana, ne bi postojao dualizam ve bi se on samo inio naim oima, kao jedna deformacija koju ita na mozak, a ne na um, koji bi interpretirao samo podatke koji potiu iz spoljanjosti. Podseamo da se jedna estica kao to je foton moe predstaviti modernoj kvantnoj fizici kao talas ali i kao estica. Neki put se pojavljuje kao talas, a drugi put se meri kao estica. Do sada niko ne zna zbog ega postoji ovo dualistiko ponaanje naizgled neobjanjivo. http://www.blogzero.it/2009/11/20/esperimento-piu-bello-dualismo-onda-particella/. http://www.youtube.com/watch?v=DfPeprQ7oGc-

25

Setimo se ukratko, na ovom mestu, jednog eksperimenta koji reprodukuje dualizam talas estica. Ako imam jedan top koji ispaljuje fotone na jedan zid sa dva procepa moe se oekivati da e se, ako stavim iza zida filmski ekra n, on osvetliti odgovarajui dvema pukotinama, kuda prolazi svetlost ili fotoni. Naalost, stvari nisu ba toliko jednostavne. Zapravo, treba znati da ne samo da se ne postie zamiljeni rezultat, ve svetlost osvetljava filmski ekran i na mestima gde svetlost ne bi trebalo da dospe. Zato se mislilo da se fotoni ponaaju kao talasi a ne kao estice (vidi priloene ilustracije).

a) Izvor talasa - zid detektor apsorber Naalost ovo se deava ak i kada se ispali samo jedan foton ka pukotinama, kao dokaz da on prolazi istovremeno kroz obe rupe. Kada bi foton bio estica, kao neki projektil, ovo bi bilo nemogue ali ako se foton predstavlja kao mogunost da on postoji u jednom sfernom prostoru u ekspanziji, tokom svog kretanja ka ciljanim zidovima, mogao bi se predstaviti kao talas i mogao bi efektivno provaliti kroz dve pukotine istovremeno. Problem nastaje kada posmatra umesto da posmatra iznutra fotonski top, kao gledalac u bioskopu, smeta se skriven iza jedne od dve pukotine. ini se da foton zna da je on tamo i pogaa ga osvetljavajui ga. U ovom eksperimentu, oblici koji meusobno deluju, tipini za fenomen talasa, gube se. Drugim reima, sada se foton ponaa kao projektil.

26

Fenomen posmatran spolja

Fenomen posmatran iznutra

Postoje razliita tumaenja ovog nepobitnog fizikog fenomena. Born (http://it.wikipedia.org/wiki/Funzione_d'onda) je smatrao da subatomske elije koje sainjavaju univerzum, a time za posledicu i sam univerzum, mogu se ponaati ili kao talasi ili kao estice. U sluaju kada je ponaanje estice talasno, talas bi bio jednaina talasa, a ne pravi fiziki talas, iji potencijal bi predstavljao njegovu energiju. Bom, osim to smatra da je univerzum virtuelan, holografski, fraktalan, ne prostoran, smatra da foton nije ni talas ili estica ve je i talas i estica zajedno. Osim toga, on smatra da je potencijal talasa, koji bi u ovom sluaju bio pravi fiziki talas, ne matematika formula, vezan za formu talasa, a ne za njegovu energiju. Drugim reima, Bom smatra da, poto je svemir celovit i sagraen od talasa, jednakih (mali i veliki su fraktalno povezani zajedno) da bi se premestili ili delovali na neku malu stvar, koja ima istu formu talasa kao i neka velika stvar, potrebna je ista energija. esto se Bomova fizika uzima kako polazna taka naunicima paranormalnih fenomena, jer objanjava mnoge fenomenologije za njih vezane, i u tom kontekstu se razume kako je, da bi se premestilo neko manje vozilo snagom misli, potrebna je ista snaga koja se koristi da se premesti, i dalje snagom uma, jedna planina. Ali to nije poenta.

27

Treba se zapravo setiti da, dok Bom smatra da vreme ne postoji i da je samo fizika senzacija, Born smatra da vreme nije merljivo u kvantnoj fizici. U ovom trenutku dolazi jedna Nobelova nagrada za hemiju, Ilya Prigogine, koji je prouavao nepromenljive ravnotee i koji smatra da je strela vremena jednosmerna. Zapravo, on smatra da: ako bi strela vremena mogla biti povratna, postojali bi, u naem univerzumu, tragovi involucije. Poto nikada nisu primeene involucije u modelima koje je on prouavao, odnosno u biolokim modelima, mora se zakljuiti da vreme ide u jednom jedinom smeru. Ali, kako to da vreme ide u samo jednom smeru kada prostor i energija, naprotiv, mogu preuzeti negativne vrednosti? Zato bi univerzum morao biti asimetrian na streli vremena? Odnosno, zato se ne bi moglo vraati unazad u vremenu, kao to se radi u prostoru? Ako iz Rima idem u Milano, posle se mogu vratiti u Rim, ali ako danas elim da se vratim unazad u vremenu, ne mogu to uiniti. Ali, da li je ba tano da ne mogu to da uinim? Problem nastaje iz injenice da je strela vremena vezana za drugi princip termodinamike koji tvrdi da se entropija univerzuma konstantno uveava. Entropija je jedna mera, nazvana nered, koja u stvarnosti odgovara kinetikom i energetskom redu objekata u univerzumu. Ukratko, univerzum se simetrizuje u vremenu, hladi se, sve stvari zauzimaju identina rastojanja meu sobom, gustina univerzuma se homogenizuje i nema vie mesta sa visokom gustinom materije i praznih mesta, ve gustina postaje konstantna. Zapravo, ova situacija odgovara redu, a ne neredu, ali su fiziari sredinom 1800. identifikovali hlaenje univerzuma kao neto negativno, to je ilo protiv volje boanskog stvaranja, i samo zbog toga su to nazvali negativnim znaenjem, kao to je nered, dok se, meutim, sa termodinamike take gledita to nama ini kao red. Termodinamiari su to iskopali laskajui Crkvi i njenoj moi 1800. dodelivi entropiji negativno znaenje i tako su se fiziari i svetenici sloili. Dakle, ako se entropija po principu stalno uveava, onda i strela vremena ide u samo jednom smeru. U ovom kontekstu se ubacuje jo jedan engleski fiziar po imenu Penroz, koji poinje da pretpostavlja da drugi princip termodinamike uopte nije istinit. On smatra da je u sutini ovo jedan princip koji nije dokazan niti je dokazana njegova validnost . Do sada se jednostavno konstatovalo da se entropija uvek uveava: ali, moe biti da nije uopte tako, a ako nije tako onda bi dogma o streli vremena loe prola. Penroz dolazi do zakljuka da, zapravo, mera entropije nije vezana za energiju sistema, koji se stalno hladi ako se ostavi samom sebi bez spoljanjih uticaja na univerzum, koji ini se ne mogu postojati, ve da je entropija senka neke druge stvari koja se stavlja preko mere energije. Mi verujemo da entropija ne meri energiju sistema u formi reda, ve ona meri neki skriveni parametar.

28

Termin skriveni parametar Bom eksplicitno upotrebljava da objasni iste fenomene. Netanost drugog principa termodinamike. Da drugi princip termodinamike nije taan, znaju svi, ali se svi nadaju da je netanost tog principa vezana samo za lokalni aspekat, odnosno u mikroskopskom svetu, ako se drugi princip ne potuje, moe se uvek verovati da postoji neko drugo mesto po elji daleko odavde, u kojem se dogaa upravo suprotno spekulisanje, toliko da se izjednae generalni rauni univerzalne entropije. Postoje eksperimenti koji pokazuju da entropija lokalno moe da se smanjuje. U jednom lanku koji se moe nai na mrei pod nazivom Strela vremena, (http://www.attraversolospecchio.eu/index.php/argomenti/scienza/2012/02/08/lafreccia-del-tempo/), ukazuje se na jedan zanimljiv eksperiment termodinamike koji su vodili Y. Charles Li i Hong Yang pod nazivom Na streli vremena, objavljenom na sajtu za nauna objavljivanja: http://arxiv.org (januar 2012.). U tom kontekstu se lako objanjavalo da se entropija nekih sistema estica gasa, podvrgnutih posebnim operacijama, smanjivala bez senke naune sumnje. Analogno tome, neki naunici su se igrali sa nekim kopijama fotona uspevajui da izmene njihovo ponaanje u prolosti, a to bi bilo mogue samo ako bi (file:///C:/Users/malcor/Desktop/lavoro%20su%20genesi%203/MODIFICARE%20IL% 20PRESENTE%20PER%20MODIFICARE%20UN%20EVENTO%20PASSATO%20_ %20Pianetablunews.htm) strela vremena bila povratna, ili ako vreme ne bi bilo lokalno, kako smatra Bohm. Jo jedan banalan primer, koji pokazuje kako se lokalno entropija moe smanjivati, snabdeo nas je nekim reakcijama organske hemije koji proizvode optiku, polazei od potpuno simetrinih molekula ili meavina reakcija potpuno grozdastog oblika (uz optiku aktivnost jednaku nuli). Treba znati da je optika aktivnost, odnosno sposobnost nekih molekula da okreu nivo svetlosti, desno ili levo, u odnosu na posmatraa, mera simetrije univerzuma. Po drugom principu termodinamike univerzum se simetrizuje jer nije stvoren simetrian. Stvoriti sintezu jednog organskog proizvoda koji nema nivo simetrije, kren uvi od najsimetrinijeg molekula (koji nema takav nivo) je nemogue. Krajnje, jedna hemijska vrsta reagovae unitavajui svoju simetriju, ali stvarajui kopiju enantiomera, odnosno pola molekula koji okreu nivo svetlosti ka desno i druga polovina koja okree nivo svetlosti, u istoj koliini, ali na levo, na takav nain da postigne meavinu reakcije koja e biti simetrina u svojoj kompleksnosti.

29

Ali to je mogue ako uinim da reaguje jednak broj molekula: tako e pola dati rezultat, a druga polovina suprotan rezultat. Ali ako imam samo jedan molekul koji moe da reaguje, on po sili stvari mora snabdeti jedan molekul optiki aktivan, u odsustvu njenog enantiomera. U ovom kontekstu, stvorio sam optiku aktivnost, odnosno asimetrizovao sam lokalno univerzum, smanjujui mu entropiju. U Bomovoj fizici, injenica da je drugi princip termodinamike lokalno nestao, znai, po holografskoj viziji svega, da se entropija celog sistema moe umanjiti jer je deo vezan za celinu. Moje tumaenje dualnog fiziko kvantnog modela. Za fiziare upotreba termina skriveni parametar znai da postoji neki merljiv parametar: ali poto ga ne vidim ne mogu ga izmeriti. Sa totalistikog pogleda, identifikovati kao skriven neki fenomen koji se ne vidi znai, meutim, hteti na silu verovati u jednu linu ideju mape teritorije, bez snage da se dokae da li je, naprotiv, ta mapa pogrena. Ovih dana fiziari trae Higsov bozon, a malo informisana tampa veruje u to to joj se daje, a to je da je Higsov bozon stvarno pronaen. Velike konferencije za tampu, veliki odjek u novinama i medijima irom sveta, ali istina je neto drugo. Predstavnik Cerna u enevi, zapravo, na snimku sa konferencije za tampu, ne tvrdi da je Higsov bozon pronaen ve jasno kae da Postoje jaki dokazi postojanja Higsovog bozona to znai da vrsto misli da on postoji ali nije pronaen. Umesto njega pronaene su udne stvari koje se, izmeu ostalog, ponaaju na neshvatljiv nain za Higsov bozon, ali za ta naunici iz CERNA tvrde da je skoro sigurno bozon koji trae. To bi bilo kao da kaemo: poto su mnoga deca naslutila Deda Mraza, on zaista postoji, iako pre proizilazi kao neshvatljivo. Lako je shvatiti da iza izjava CERNA stoje politiko ekonomske potrebe, i poto u Evropi nema vie para, mora se sponzor ima i Evropljanima objasniti da je potrebno dati jo novca da bi se trailo neto to ne postoji (dvadeset sedam miliona evra za svaki uraen eksperiment) samo da bi nai fiziari preiveli. Oigledno, svi ostali evropski i svetski fiziari koji se ne slau sa ovim vladinim stavom, ne zbog naunih motiva, ve samo zato to dobijaju manje novca za svoja istraivanja, malo su se promenili i ratuju protiv ovih koji trae fantomski bozon. http://video.repubblica.it/dossier/bosone-di-higgs/hack-il-bosone-e-dio/99942/98321 http://www.centrometeoitaliano.it/particella-di-dio-trovato-bosone-higgs/ http://www.giornalettismo.com/archives/407323/e-se-il-bosone-di-higgs-fosse-unimpostore/ http://silvanodonofrio.wordpress.com/2012/07/06/il-bosone-di-higgs-ce-onon-ce/

30

Jednom reju, korienje termina skriveni parametar je podsvesan znak smirenosti da su stvari, ak i ako se ne vide i ne mere se, takve kakve su oduvek opisane. Zapravo, Prigogine govori jednu potpuno tanu stvar, a to je da se evolucija stalno uveava, a ne vraa se unazad. Ali evolucija sistema je oigledno vezana za eliminaciju nereda to je shvaeno kao braunovsko kretanje estica. Evolucija za smanjenje Haosa. A, ako je Penrouz bio u pravu i entropija nije mera kojom upravlja Haos, ve jedna posredna mera? Moja radna hipoteza je da entropija nije mera Haosa, ve mera univerzalne Svesti. Ona, zapravo, nije merljiva jer pripada onom delu stvarnosti koji se definie kao realan, odnosno konstantan, koji se ne menja, ali ije se izraavanje u itavom univerzumu definie kao svest o Sebi. U naoj literaturi, zapravo, svest nije sainjena od energije, prostora i vremena, ve ove tri vrednosti predstavljaju saznanje o njoj. Saznanje o svesti bi bilo merljivo i uvek bi se uveavalo, saglasno sa onim to tvrdi Prigogine. I bilo bi logino da to fiziari identifikuju kao skriveni parametar, jer je to refleks svesti na virtuelnost. Poto fiziari ne veruju u postojanje svesti, ne bi nikada merili saznanje o njoj jer ne bi imali saznanje o tome. Svako, zapravo, vidi mapu teritorije u odnosu na saznanje koje se ima o mapi teritorije. Ako ja verujem da slonovi ne postoje, neu uspeti da vidim nijednog, kako emo videti za trenutak, pomou jednog eksperimenta kvantne fizike. Ali entropija, odnosno nered koji se uveava, odnosno svest koja se preko svoje mere saznanja o sebi stalno uveava, daje nam kljunu literaturu ak i za interpretiranje dualizma talas-estica. Na osnovu istraivanja koje sam ja sproveo, pomou regresivnih hipnoza i prouavanja moderne fizike, moe se zakljuiti da, poevi od bomovskog modela fizike, gde vreme ne postoji ve su prolost i budunost dve jednaine talasa koji kolabiraju u venoj sadanjosti, moemo tvrditi da nam se neki fenomen pojavljuje kao estica kada gledamo u prolost, a kada gledamo u budunost javlja nam se kao talas. Zapravo, iza ove ideje postoji jedna dublja vizija o prividnom dualizmu talas-estica. Primeujemo neki fenomen kao talas kada nemamo svest o fenomenu ve samo znamo da posmatramo neto to postoji. Meutim, kada odlino znamo ta smo posmatrali, jer smo pristali da delujemo meusobno, to nam se prikazuje kao estica. Kada sudelujem sa nekim fenomenom u fizikom smislu, bilo da je to neka subatomska estica ali i bilo kakvo drugo deavanje, to mi se prikazuje onako kako je stvoreno u virtuelnosti, sa svojom masom, svojom energijom, svojim vremenom, svojim prostorom, svojim magnetnim poljem i svojim elektronskim poljem. Fenomen e se pokazati potpuno lokalizovano jer sam ja pristao da sudelujem sa njim, u njegom linom prostoru i vremenu. Ako, naprotiv, vidim kako se deava neki fiziki fenomen sa kojim, meutim, ne sudelujem DIREKTNO, znau da fenomen postoji ali neu imati saznanje. Sa fizikog stanovita ovo e mi se pojaviti u formi talasa, odnosno matematiki i geometrijski kao neka zona prostorno-vremenska, gde je

31

mogue smestiti fenomen (jer znam da postoji) ali ne znam ni kako je nastao ni gde se tano nalazi (jer nemam saznanje o tome). Dakle, ako me foton pogodi i osvetli me, on se ponaa kao estica, ali ako ga vidim kako se baca na zid, ne sudelujem direktno sa njim ve samo ima m sliku njegovog sudelovanja sa nekim drugim objektom, to se mojim oima prikazuje kao talas. Dvojni aspekt virtuelnosti, zapravo, ne bi postojao i smanjivao bi se samo, po definiciji svesti kao neemu to ini i sudeluje, jer da to ne ini i ne manifestu je se, u stvari, ne postoji. Beskorisno je isticati kako se moderna fizika potpuno slae sa ovom vrstom vizije stvari, da stavlja u saglasnost Borna sa Bomom, sa Prigoginom i sa Penrouzom, ali i sa Kaprom, sa Krinamurtijem i drugim misliocima od Kanta do Platona. Dualizam talas-estica u svakodnevnom ivotu. Uzmimo ponovo neke primere iz svakodnevnog ivota i pokuajmo da shvatimo kako ovaj lani dualizam, zapravo, zavisi iskljuivo od nae percepcije fenomena, a ne od sutinskog fenomena. Imam pred sobom u budunosti dva izbora: ili presei ue i spasiti A ili presei ue i spasiti B. Dok mislim o ovome moj mozak e napadati figure koje sudeluju u dvema moguim budunostima koje su vezane za moja dva mogua delovanja. to vie budem pokuavao da izaberem, to u vie biti nesposoban da dobro vidim ta da izaberem. U meuvremenu, strela vremena napreduje i ja ulazim u trenutnu sadanjost u kojoj ne vidim ta u uiniti ve ono to inim. U svojoj sadanjosti biram da spasem A. U tom trenutku, moj proble m talasaste i probabilistike trajnosti, dobija oblik sigurnosti i postaje usvojiv kao ponaanje nae subatomske estice. To je predstavljeno kao sigurnost, dok se gledajui iz prolosti ka budunosti predstavljalo kao nesigurnost i, dakle, preuzimalo probabilistiki i matematiki aspekt talasa. Sada, kada sam spasao A, pogledajmo u prolost i vidimo ega se seamo. Seamo se, u sebi, da nismo imali sumnje, ve da smo ve odluili da spasemo A i da ne spasemo B. Ovo se deava zbog toga to kada smo pridobili saznanje jednog fenomena, budui da vreme ne postoji, takvo saznanje menja nau virtuelnu prolost, gde sada imamo isto saznanje kao u sadanjosti. Ukratko, kada gledam ka budunosti vidim dogaaje kao talase, ali kada gledam u prolost, vidim ih kao estice. Ali to znai da, poto je prolost saprisutna sa sadanjou, ja nisam, zapravo, nikada izabrao ve sam oduvek znao da u spasiti A.

32

Dakle, ak gledajui prolost iz sadanjosti, potpuno nestaje ideja o postojanju mogunosti dvojnosti izbora. Ali to ne znai da ne postoji slobodan izbor. Ovaj princip namee da, ako se naini jedan izbor, to se dogodilo kada su razliiti delovi svesti, svi zajedno, odluili da odglume uloge koje sada glume. Poto ne postoji vreme, to se deava neprekidno i taj aspekt garantuje neku vrstu slobodnog izbora, koji nije individualan ve u saglasnosti sa svesnom celinom (u prostoru, vremenu i energiji). Svesti su odluile da ine iskustvo za koje tano znaju kako e se zavriti, ali su primorane da ine iskustvo, siavi na materijalni nivo, nau dimenziju, jer je potreba svesti da postoji, a da bi postojao mora da se manifestuje, da bi se manifestovao mora da deluje. Jo jedom postoji savreno slaganje izmeu nae literature i ideje koju neke filozofi je imaju o Bogu tvorcu. On zna ta e se dogoditi, ali je svejedno primoran da to sprovede u delo, jer nije dovoljno itati knjigu, ve treba interpretirati uloge likova iz knjige, proavi od itaa do pisca knjige. Ovo je oslonac virtuelne stvarnosti bez vremena, bez prostora i bez energije. Pre i posle se meaju sa venom sadanjou. Na kraju itanja knjige, opazie da si tu knjigu napisao ti jer je to tvoja pria: ali to e primetiti tek na kraju. Jo jednom, u mitu koji je isprian pomou antikih i modernih bajki, ovaj koncept se istie neprimetno. U filmuBeskonana pria ovaj mit slavi lik jednog deaka koji otkriva na tavanu jednu knjigu i, poevi da je ita, shvata ta ita, ne samo svoju priu ve priu naeg univerzalnog nivoa. U ovoj prii, Atreiu, jedan deak koji ovaplouje ideju Duha, eli da spase kraljicu iz sveta bajki, koja ovaplouje duu, iz sveta Nula koji e, kao neka crna maina, unititi svet Virtuelne Realnosti. Likovi beskrajne prie, nisu nita drugo nego mi sami, koji se nesvesno borimo protiv prevare u koju smo uronjeni i protiv druge mrane strane koja nas eli zgaziti, gde e jedna neverovatna ivotinja, Fortunadrago, Sreni zmaj, koji predstavlja vernost i Um biti pobedniko oruje.

33

ovek spasava svoju virtuelnost i unitava svet Nula, zato to je ljubav izmeu Atreiu i kraljice, devojice iz sveta bajki (to ovaplouje pravi svet duevne kreativnosti) jaa od svega. Ljubav koja spaja duu i duh i svest sa ostalim svestima, ljubav koja nema nita zajedniko sa ljubavlju prema Bogovima iz religija, ve ona koja ima veze sa nama samima, to emo otkriti u ljubavi prema naoj originalnoj prirodi. http://it.wikipedia.org/wiki/La_storia_infinita_%28film%29 Aspekti prividnog konflikta talas-estica. Produbljujui koncept lane dvojnosti izmeu talasa i estice, ispitajmo sledei primer: Odluio sam da ubijem Nekog. Odlazim kod njega sa noem koji vadim. Ako ispitamo ovaj dogaaj moramo odmah istai da, ako je naa svest odluila da glumi ulogu, da bismo shvatili do kraja aspekte vezane za virtuelnost, kae se da i onaj koji e biti proboden, ima ovaj stav. Drugim reima uspevam da ubijem Nekog samo zato to je njegova svest bila u skladu sa mojom, u glumljenju dve uloge koje smo od poetka odredili.

34

Postoji, meutim, tokom procesa postizanja saznanja, mogunost da se promeni sopstvena uloga, piui ponovo deo koji se ivi (glumi). Ovo se stalno deava, ak i ako mi nismo svesni tog dogaanja. Ja mogu odluiti da vie ne ubijem Nekog samo ako on bude saglasan sa mnom, u menjanju ak i njegovog kvantnog stanja (tako bi se reklo u kvantnoj fizici). Ovo izlaganje je staro i mi smo ga uvek shvatali u kontekstima otmica, u kojima se govorilo da ako neki oteti ne eli da izae iz problema, potpuno je beskorisno pokuavati da ga izvuemo, jer se on sa jo vie estine ponovo vraa, jer je njegova svest odluila da ostvari ovo iskustvo i da glumi ulogu, i ti nisi uspeo da ga ubedi da promeni ulogu koju sam glumi. Videemo za koji trenutak kako e ova nova i duboka shvatanja promeniti, jo jednom, mapu teritorije, stavljajui nas pred problem otmice, sa mogunou da se konano razrei. Kvantna vizija i morfogenetsko polje. Radio sam jedan fiziki eksperiment koji pokazuje ono to smo do sada istakli. Eksperiment se moe lako proveriti u laboratoriji za fiziku estica i, zapravo, moda ne bi bilo potrebno uraditi ga, jer se takav eksperiment sastoji iz tri dela, tri razliita eksperimenta koja su ve u velikom broju proverena, sa zakljukom da su naa predvianja trenutno tana. Ali, kako fizika nema poverenje ni u sebe samu, onaj ko bude eleo moi e to lako da uradi. Recimo da imamo jedan top koji ispaljuje elektrone i stvorimo dva elektrona u istom trenutku, ispaljujui jedan udesno, a drugi ulevo. Dva elektrona blizanci imaju jednu karakteristiku. Oni moraju imati suprotan spin, odnosno ako se uporede sa igrom, moraju se vrteti u smislu nevrtenja u odnosu jedan na drugi. Ako se jedan okree udesno, drugi bi se okretao ulevo, u odnosu na bilo kog posmatraa (drugi princip termodinamike). Kvantna fizika, zapravo, namee da takvi elektroni ne moraju imati suprotan spin u celini, u svojstvu fermiona (estice Fermi). Najkrae, kada dva elektrona nastanu zajedno, oni su kao blizanci koje forsiraju pravila virtuelnosti da budu jedan muko, a drugi ensko. Prvi elektron usmeravam ka meni, a drugi elektron usmeravam ka jednom zidu sa poznate dve pukotine, o kojima smo ve govorili, iza kojih se nalazi filmski ekran koji e uveati ponaanje talasa ili estice. Osim toga, postaviu i drugog posmatraa, jednog svog prijatelja, da posmatra ponaanje drugog elektrona, onog usmerenog ka dve pukotine. Ako bi postojao samo jedan posmatra, na primer ja, koji bi posmatrao elektron koji se kree ka meni, on bi me pogodio ubijajui paket talasa, sa kojim se takmii, a ja bih video elektron kao esticu, ali ne bih znao ta se deava sa drugim elektronom jer ga niko ne prati. Ako bi postojao samo moj prijatelj, on bi video, kao to smo ve istakli, elektron kako se ponaa kao talas i proizvodi na filmskom ekranu efekat figura koje sudeluju. Meutim, ako bi postojala obojica posmatraa, ja bih video elektron kao esticu i saoptio bih drugom elektronu da se ponaa kao estica, an alogno

35

eksperimentu Alana Aspekta, gde interakcija sa elektronom stvara promenu stanja elektrona blizanca. U ovom kontekstu, moj prijatelj ne bi vie video drugi elektron kako se pojavljuje kao talas, ve bi ga video kao neki projektil, odnosno kao esticu , bez prisustva figura koje sudeluju.

Ono to se deava vrlo se jednostavno objanjava. Dobio sam svest od prvog elektrona i vie ga ne vidim kao talas (nisko stanje saznanja) ve kao esticu (visoko stanje saznanja). U ovom kontekstu, poto su dva elektrona stvorena zajedno i povezani su kao jedinstven dogaaj, ak i drugi elektron, ako bih ga video, pojavio bi mi se kao estica. Ja ne vidim drugi elektron ve samo imam saznanje da je on estica. Poto je, meutim, saznanje mera svesti, sama svest je obavetena da je drugi elektron jedna estica. Moj prijatelj ima svest ali poto su njegova svest i moja svest iste, jer je svest u sutini jedna jednina, on e biti siguran da je njegov elektron, onaj koji on posmatra, estica jer mu je moja svest to odmah saoptila. On e, dakle, videti drugi elektron, kao da je sudelovao sa njim. Zapravo, sam ja sudelovao sa njim i video ga kao esticu ali sam saoptio njegovom delu svesti moj podatak. Tako e se pokazati da su nae dve svesti, zapravo, povezane uvenim Penrozovim skrivenim parametrima, ali e se pokazati i da je dovoljno da sam ja dobio iskustvo (odnosno da sam pridobio saznanje), pa da su podaci vezani za nju dostupni svima, u jednoj optoj akai, u jednoj holografskoj mrei, u jednoj ogromnoj Ale ksandrijskoj biblioteci u kojoj nije mogue nita sakriti. Jasnim reima, ovaj eksperiment, nastao na preklapanju tri eksperimenta kvantne fizike, predstavlja nauno objanjenje teorije poslednjeg majmuna, podrano idejom postojanja morfogenetskog polja Ruperta eldrejka. U ovom kontekstu, ako bih ja otkrio neto, to neto bi bilo dostupno svima na svetu, ak i onome ko o ovome ne zna nita. Jedan majmun u Amazoniji otkrije kako da razbije

36

ljusku nekog voa pomou kamena. Na udaljenosti od miliona kilometara, jedan drugi majmun odmah shvata istu stvar. http://www.scienzaeconoscenza.it/articolo/campi-morfici-o-morfogeneticirisonanza.php http://www.animazen.it/campi_morfogenetici.html http://www.reiki.it/autopoiesi-ecampo-morfogenetico http://it.wikipedia.org/wiki/Rupert_Sheldrake http://www.sheldrake.org/About/biography/ Sve ovo znai da u trenutku kada ja dobijem neko iskustvo ono je na raspolaganju svima. To meutim ne znai da svi odmah znaju o emu se radi, ali mogli bi znati ako bi hteli. Drugim reima, ako budu eleli da itaju iz velike knjige sa morfog enetskog polja, to e im dati sve informacije koje su ve prisutne, od svih dogaaja koji su pre bili talasi, odnosno nepoznati, a posle su postali estica, odnosno shvaeni. Na ovom mestu elim istai kako shvatanje, zapravo, ima dva nivoa, jedan realan i drugi virtuelan. Kada neko pridobije iskustvo on pribavlja morfogenetskom polju ovo iskustvo koje trenutno postaje dostupno svima. Ali to ne znai da je odmah u virtuelnosti jasno svima, jer je virtuelnost sagraena od prostora i vremena. Zato, ono to se odmah dogodi u stvarnosti, deava se i otkriva u vremenu za virtuelnost. Ja otkrijem neto i svi e odmah, na svesnom nivou, znati da je tako. U virtuelnosti je potrebno vreme jer takva istina dolazi na nivo svesti. Ovaj problem se primeuje kada ti neko, kome si pokuao da objasni neto, odgovori ma, zna da sam unutar sebe to oduvek znao? samo to nisam bio svestan . U trenutku kada se verbalna komunikacija u virtuelnosti odnosi na koncepte koji ve postoje u tebi, na nivou realne stvarnosti, eto kako ti zna te stvari na koje, ini se, nisi nikada obraao panju, zapravo su ukorenjene u tebi milenijumima. Ovaj proces predvia, u svakom sluaju, da postoji, u velikoj meri, volja da se razume, odvojena od linih interesa, meanja vanzemaljaca ili bilo ega drugog nepredvienog to ti ne dozvoljava da shvati u potpunosti. U ovom sluaju mora paljivo paziti da je subjekat kome eli objasniti stvari pridobio takav nivo samosvesti koji je potreban da bi shvatio da bi bilo dobro da te saslua. Niko ne moe biti obavezan da ide u kolu i ako je na poetku predmeta njegova svest odluila da bude kreten, mora biti putena na miru sa samom sobom, u svakom sluaju, ak i njen doprinos bie neophodan u krajnjem rezultatu. Problem otmice prema dualizmu talas-estica. Sve ovo to smo do sada izloili dozvoljava nam da poboljamo sistem oslobaanja od problema otmice, ali zapravo vodi nau panju ne vie prema otetima ve prema svim biima univerzuma. Pravi cilj naeg istraivanja e se otkriti na kraju, ne elja da se oslobodimo od vanzemaljaca ve jednostavno elja da shvatimo ko smo. Ostalo

37

e doi automatski: stoga, bez korienja mehanistikih procedura sa ciljem da se oteraju vanzemaljci, da se spale, sravne sa zemljom. Pokuaemo samo da razumemo da smo ili kao talas ili kao estica, u zavisnosti od toga da li elimo, ili ne elimo da sudelujemo sa fenomenima koji nas okruuju. Za ovaj cilj su nam korisne izjave otetih koji su osloboeni, koji su pod hipnozom davali jasne izjave, ali za nas jo uvek nejasne, o tome kako stoje stvari. Prva stvar koju smo posmatrali kod osloboenih otetih bila je jasna prisutnost seanja na prole ivote, budua mesta i pejzae koji su se inili kao strane pojave. Duevni deo ovih subjekata, pod dubokom hipnozom, tvrdio je da mora da akumulira iskustva svih sasuda u jednu jedinu taku, u trenutni sasud, jedinu stvarnost u sadanjosti, da bi se posle mogao napraviti iskustveni skok. Bilo je jasno da se svest jednine deli na tri podsvesti, vezane za duu, um i duh. Ove tri podsvesti nisu bile razmenljive meu sobom, odnosno bile su odvojene i nezavisne. One su lutale u sferi delovanja, poreene sa probabilistikim kvantnim talasom, u kojoj si ti u vremenu, u prostoru i u energiji i malo, pomalo kako tvoje saznanje raste, tri svesti, koje stvaraju jedan realan i sferini talas, sastae se u jednoj taki. U tvom trenutnom sasudu, jer e u njemu oni postati u vidu take. U tom trenutku talas tvoje nesvesnosti postae svestan sebe i stvorie se kao estica. Tog trenutka nestae sva seanja na budue i prole ivote ili nekom drugom mestu. Ostae samo realno iskustvo. I ti, sa svojim jedinim sasudom, bie svestan.

talas evolucija - estica

38

Ovo se deavalo subjektima, bilo otetim ili ne, koji su uz nau pomo ili nekom vrstom uradi sam ostvarili iskustvo saznanja. Odmah nam se vraaju na pamet oni sluajevi u kojima su oteti subjekti opet upadali u problem otmice, uprkos tome to je sistem koji smo precizirali izgledalo da funkcionie. U poslednjim eksperimentima koji su voeni, imajui u vidu prie otetih, pod hipnozom, inilo se jasnim kako je kljuni koncept eliminacija problema sa linije vremena. Drugim reima, savetovalo se duevnom delu otetih subjekata, koji jo nije bio integrisan u virtuelnoj svesti, da oisti fenomene otmice iz sopstvenog postojanja. Ili se ulazilo u neto proivljeno u prolosti kada je oteti subjekat imao pred sobom vanzemaljca i pitao ga, ohrabren injenicom da nije u snu na neki dogaaj, ve proivljava scenu iz prolosti odgovarajuu naoj sadanjosti, da izmeni dogaaje. Traili smo od due da vie nema nita sa vanzemaljcem i ono to se dogodilo je da je dua proizvodila neku vrstu talasa, sjajni fle, posle kojeg su se stvari menjale, vanzemaljci nisu vie bili prisutni i subjekat su otpratila kui poznata siva bia, poslune sluge. U jednom treem primeru koristili smo tehnike Testa trijade pomou boja (TCT), idejno-simbolika mentalna simulacija u kojoj subjekat arhetipski preuzima kontakt sa svojom realnou otmice, i menja je pomerajui samo arhetipske snage, bez potrebe da ponovo vidi ili proivi seanja bilo koje vrste. Ovom tehnikom trailo se od subjekta da ujedini tri simbolike sfere duu, um i duh, inei da se ujedine u jednu sferu transparentnu, realno prisutnu, izvan mehanizma dvojnosti: jedna transparentna sfera koja je sposobna da predstavi Integrisanu Svest. U svim ovim sluajevima, nismo primetili da smo koristili simbolizam talas-estica. Drugim reima, mi nismo traili od due da ubije vanzemaljca ili da ga sravni sa zemljom, jer je, kako su nam neki duevni delovi ukazali, to bilo protiv jednog fundamentalnog principa. Dua nije tu da bi dokrajila nekog. Zapravo, mi smo traili od due, ili jo bolje od njene svesti, da odlui da li eli i dalje da ima neto sa vanzemaljcima. Ona je, odluivi da ne eli vie nita da ima sa njima, odluivala i da ne eli da je ikada imala neto sa njima. Drugim reima, njena volja je odluivala da bi se ona u ovoj virtuelnosti pojavila pred problemom vanzemaljca kao talas, odnosno f iziki kao onaj izraz matematike neinterakcije. Da bi postala transparentna sfera ona se, dakle, inila nevidljivom za vanzemaljca da je vanzemaljac ne bi vie mogao pronai i lokalizovati kao esticu u virtuelnom univerzumu. Pri spaljivanju vanzemaljca, ona nije ubijala vanzemaljca ve je odbijala, inom svoje volje, interakciju, transformiui vanzemaljca iz estice, fizike realnosti pred njom, u talas, gde je mogunost da vanzemaljac bude pred njom postojala, ali je imala beskrajno malu mogunost da

39

bude ba na tom mestu. Radi se o jednom talasu o kojem ti ima svest ali ne eli interakciju sa njim. Ponovo analizujui sluajeve u kojima se inilo da je na sistem propao, shvatali smo u potpunosti zato je propadanje bilo vidljivo. Oteti subjekat koji je spajao duu, um i duh, u novom sistemu FLE DINAMIKI TEST TRIJADE UZ POMO BOJA (TCTDF), formirao je jednu novu sutinu, koja je u stvarnosti bila istinita i originalna sutina svesti: jedna sfera bez boja, potpuno transparentna, jer je sainjena od svih boja. Integrisana svest se u dubokoj hipnozi uvek manifestuje kao muko, a ne vie kao ensko, naglaavajui svoju androgenu prirodu. Poto je integrisana ona ima svest o prostoru, vremenu i energiji i ne zna jo iz kog razloga se nalazi u tom sasudu (telo subjekta, i ne zna jo njegovo iskustvo) ali zna da je nju neto ili neko, na poetku univerzuma, podelio na tri dela koja su meusobno nerazmenljiva, pomou tehnologije nekih maina. Jednom kada se ta tri dela spoje ona vie nije osvojiva. Nikada vie, i nije vie ni vidljiva vanzemaljcu ili bilo kome sa kime ona odlui da ne sudeluje. Ali kada, u nekim sluajevima, njena integrisana svest odlui da ponovo sudeluje sa fenomenom, njena volja e promeniti samu sebe iz talasa u esticu, inei se vidljivom vanzemaljcu. U nekim sluajevima osloboenih otetih, sa integrisanom sveu (transparentna sfera) oni vide vanzemaljca kako ulazi u kuu i pokuava da uzme brata otetog i odmah se protive ovom manevru. U tom trenutku integrisana svest odluuje da ue u ulogu i sudeluje sa fenomenom, vraajui se neumoljivo vidljiv, u stanju estice, naputajui stanje talasa. Tada tvoja volja odluuje da ti eli da sudeluje sa problemom otmice. Ti se pojavljuje vidljiv vanzemaljcu jer si odluio da sudeluje sa njim. To znai da vanzemaljac moe opet sudelovati sa tobom. Ti, meutim, nisi vie podloan otmici vanzemaljca ali sledei dan e imati na telu znake jedne hipotetike fiziko mentalne tunjave. Sva ova posmatranja su nam dozvolila da izmenimo originalni eksperimentalni deo dinamikog TCT inei ga dostupnim svima, bez potrebe za interfejsom koji e umesto tebe upravljati problemom. Ovaj interfejs je jednom identifikovan u grupi saradnika koji su radili sa ovim koji pie. Svako mora biti sposoban da radi na samom sebi, nakon to je dobro shvatio koji su uslovi u okviru problema sa kojim se suoava. U jednom irem kontekstu, mi moemo, pred bilo kakvim dogaajem, odluiti da li elimo da ga ivimo i da sudelujemo sa njim i da budemo pred njim estica ili da ne elimo da imamo nita sa njim, ostavi u kvantnom stanju talasa. Talasasti aspekt odgovara odluci da se ne pridobije svest, ili odbijanje, dok aspekt estica podrazumeva znaenje delovanja, interakcije.

40

Analogija izmeu atomske fizike i strukture univerzuma. Bomovski univerzum nije samo lokalni ve je i virtuelan i fraktalan. To znai da ono to je u malom, moe se identifikovati i u velikom. Hologram e, ako se raskomada na male delove, sadrati u malim delovima informacije celog holograma, samo sa manje definicije. Zaista, ako ispitamo atomsku strukturu, shvatiemo da je ona strukturisana na sedam energetskih nivoa, koji se mogu identifikovati sa sedam osnovnih kvantnih brojeva n.. Svaki kvantni broj, od jedan do sedam, identifikuje jednu vrstu ljuture, ili bolje, jedno podruje prostornovremensko gde postoji mogunost da se pronau elektroni. Takvi elektroni ive u prostoru u posebnim oblicima koji se identifikuju kao orbitalni. Kompleksnost takvih prostora se uveava prelaskom na najblii nivo do jezgra, sve dok se ne stigne do sedmog nivoa, gde se nalaze orbitali vrste s, p, d, f, g, sa sve komplikovanijim formama, po Schrdingerovim aproksimacijama. Orbitali se pojavljuju kao mesta postojanja, gde je elektron talas i estica zajedno. Elektron ne moe da se spoji sa jezgrom, jer ako ue u jezgro, zbog Casimirovog efekta, nadmaie brzinu svetlosti. Za njega je jezgro zona zabranjenog ulaska. S druge strane, veruje se da u jezgru postoji drugih preciznih sedam energetskih nivoa, gde se neutroni i protoni ludo zabavljaju. Da li sedam energetskih nivoa odraavaju sedam nivoa svesti univerzuma, opisanih u ovom delu? U istonjakim kulturama ljudsko bie je stvoreno od sedam tela, identifikovan ih kao sedam akri, idejno smetenih na jednoj vertikalnoj osi, koji se skoro identifikuju sa razliitim telima koje mi imamo ovde i na superiornim energetskim nivoima (u terminu visine a ne saznanja). Po onome to smo istakli, to se vie jedna osoba ini evoluiranom to se vie njena svest zadrava na jednom manjem energetskom prostoru i vremenu, fokusirana uvek na nii nivo (a ne vii, kako Nju Ejd i snage koje njime vladaju, ele da verujemo). U svetu elektrona samo oni sa orbitalnom spoljanjou ostvaruju iskustvo hemijskih reakcija, jer ostali nikada ne uestvuju u ovima, ve utiu na njih indirektno. Tako bia sa

41

superiornih nivoa odluuju da upravljaju naim akcijama, za njihovu potrebu i korist: ali mi vodimo igru. http://isoladellagnosi.wordpress.com/category/esp/ Jo jednom konstatujemo da se iza pria Nju Ejda kriju arhetipske istine, naalost manipulisane u sutinskom krajnjem znaenju stvari. Nain da se govore lai, pokazujui virtuelnu realnost u lanom i tendencioznom svetlu, gde je pak spasena ideja o broju sedam i gde simboliko znaenje ovog broja krije istine mnogo dublje od numerolokih gluposti.

Zakljuci. Stigli smo na kraj putovanja. U tri lanka Geneze susreli smo se sa mitom o stvaranju u odnosu na prisutnost vanzemaljskih vrsta na naoj planeti. Utvrdili smo im poetak, oblik, poreklo, veze sa svetom kroz istoriju ove planete i jungovski mit. Koristili smo arhetipski sve t da tano utvrdimo nau budunost, konstruisali smo strukturu univerzuma, bilo idejnog ili fizikog, koristei najmoderniju kvantnu mehaniku. Ojaali smo koncept due, uma i duha, ne samo ezoteriki, ve fiziki kao grupu vektora, identifikovali smo pravi odnos izmeu entropije i saznanja, stvorili smo model koji pobija ideju o dualizmu i odgovara fizikim potrebama jednog talasno-estinog sistema po saznanju koje imamo o fenomenu koji prouavamo. Osim toga, znamo da moemo integrisati tri komponente trijade u jednu novu, ali zapravo staru i originalnu komponentu Integrisane Svesti (CI), koja moe odluiti da li eli da sudeluje ili ne, sa univerzalnom virtuelnou, odgovorili smo na krajnje pitanje: zato smo ovde i zato se univerzum ponaa manifestujui se u jednoj venoj sadanjosti, gde se funkcija kvantnog talasa prolosti i budunosti sudara.

42

Ne moemo a da ne primetimo da se naa literatura ini univerzalnom, odnosno sposobnom da zadovolji sve eksperimentalne potrebe moderne fizike i istoriare antropozofijske filozofije. Sada e svima biti jasno da ovek ne moe bez svoje tri komponente, duevne, mentalne i duhovne, jer ako odlui da bude samo bez jedne od njih, prepreava put ka postizanju integralne svesti, ne elei da srui talas saznanja u jednu jedinu esticu, esticu Boga, naa sutina, bez ometanja neverovatnih Higsovih bozona, verovatno lako stvorljivih voljom milijardi istraivaa koji su tog dana eleli na silu da ga vide i stoga samostvore. http://www.scienzaeconoscenza.it/articolo.php?id=20901 http://www.psico.univ.trieste.it/labs/mislab/Validit%C3%A0.pdf http://utenti.multimania.it/liceo_dallaglio/Imetodi.htm http://www.oocities.org/tcantalupi/libro.html Dalji zakljuci. Iz ove poslednje slike situacije, ini mi se odobreno izraziti jo neke napomene o pitanju otmice, u koju sam lino bio umean, u ovoj istraivakoj veeri, koja je ve stigla do kraja, nakon nekoliko decenija prouavanja. U poslednje vreme moja percepcija fenomena otmice jasno se promenila, a to moe biti shvaeno iz mojih prvih pisanja, uporeujui ih sa ovim najskorijim. U poetku sam mislio da je fenomen otmice jedan tipino fiziki i tehnoloki fenomen, gde je ovek bio nevina rtva, a vanzemaljac deurni zao. Malo pomalo tehnolokoj abdukciji se stalno dodavala jedna vantelesna abdukcija, snanih ezoterikih sadraja i napomena, gde je vanzemaljac bez tela krao energiju otetog, na nain antikih demona. U potrazi za onima koji alju ovu situaciju, najpre emo nai vanzemaljce iz vrste dimenzije, sa jedne strane univerzuma i vanzemaljce iz bestelesne dimenzije iz drugog dela. Iza njih stoje pravi poiljaoci ovog univerzalnog nivoa, identifikovani u dva lana Boga (crno i belo, dobro i loe, svaki znaajno protivan drugome, simboli lanog i dvojnog univerzuma). Sada znamo da se prave gazde ovog malog pozorita nalaze jo vie, u vidu figura nekad aneoskih, a nekad jednostavno kao to smo mi. Ovi lani alter ego bili su jo podmukliji prevaranti jer se, sa jedne strane, nisu mogli predstaviti u formi neega to nisu, i nisu mogli da govore lane stvari ali su sve inili da daju pogrenu poruku. Subjekti koji su zarobili tvoju panju jer ine da se smatra jednim od njih, kakva nagrada za tvoje uzdizanje ka njihovom svetu: dok su oni ti koji bi trebalo da siu u na, da bi postali svesni kao mi.

43

Bia koja koriste pukotine tvog jakog ega da bi uinili da poveruje da si izabran za njihov nivo, dok si samo jedna delimino svesna osoba, koju ele da oduzmu sa ovog virtuelnog nivoa. Subjekti koji misle da si izdajnik ako ne uradi ono to oni ele. Oni e te smatrati za jednog od njih, koji je imao hrabrosti (oni bi rekli ludost) da pridobije iskustvo. Ako se pobuni protiv njihovog naina razmiljanja, smatraju te za izdajnika njihovih interesa koji su, na poetku, bili i tvoji, dok predstavlja evoluciju ka postizanju totalne svesti o Sebi. Njihove sluge na ovom egzistencijalnom nivou, nesvesni da su takvi, jer su zamagljeni sopstvenim egom, zvali bi nas izdajnicima, rekli bi da je Dua samo jo jedan ljudski parazit kojeg se treba otarasiti to pre. Niko nije kriv za sve ovo jer, zapravo, ne postoji nikakva krivica, samo delovanja motivisana nedostatkom saznanja. Ovako se na kraju stie do razumevanja da je problem otmica sadravao u sebi, kao beskonane kineske kutije, mnoge druge probleme, meu kojima: strukturu dvojnog univerzuma, kvantnu fiziku, koncept Mi kao Bog, otkrivanje due, uma i duha kao integralnih delova jedne svesti integrisane, i kosmike, koja je spremna da bude prepoznata kao Vena Svest. I, evo, kako se pojavljuje jedna nijansa itave prie koja nije sigurno nevana. Problem otmice nije kako eliminisati vanzemaljce. Ovo je bila naa polazna taka. Problem je kako uiniti da pojedinane individue pridobiju saznanje. U ta nom trenutku kada sam ovo shvatio, itava paradigma se spustila u moju glavu. Ne treba vie da spasavamo oveanstvo od vanzemaljaca ve od samih sebe, od dela Sebe koji jo uvek nije evoluirao. Problem da budemo ili ne budemo duevni, premeten je na biti talas ili biti estica pred kontekstom iskustva. Ukratko, ovaj problem, nije pripadao samo otetima, ve itavom oveanstvu ovog i svih ostalih naseljenih mesta u univerzumu. Oteti proivljava problem na jedan nain ali se i onaj koji nije otet, bilo da je duevan ili nije, mora smatrati, u svakom sluaju, marionetom u rukama onoga ko stvarno pokree vrteku: bie sa sprata iznad, onaj koji se razlikuje od tebe samo zato to ne eli da uprlja ruke stvarajui iskustvo, onaj koji unitava tvoje saznanje svakog dana, svaki Yuga, jer ti nikada ne shvata pravu igru i prirodu igraa. Dakle, pravi spas oveka je u postizanju svesti. Da bismo postigli saznanje potrebno je eleti to snanim inom volje. U ovom kontekstu, oteti koji ne eli da postigne iskustvo o svome oslobaanju, nee se nikada osloboditi ni od svojih fizikih otmiara, ni od svojih bestelesnih otmiara, ni od onoga ko ih je stvorio, niti od onih sa nivoa iznad, pravih arhitekata prevare.

44

Treba precizirati da sve ovo to smo izrekli nije plod moje matovite vizije stvari, ve je plod dva razliita mentalna pristupa: racionalnog koji pripada levoj hemisferi i onog, u mom sluaju dugo zanemarivanog, senzibilne percepcije moje desne hemisfere. Ali, svemu dodajem da ja nisam jedini koji tvrdim odreene pretpostavke rada, budui da svaki dan otkrivam druge osobe na ovoj planeti koje su shvatile ono to sam ja mogao shvatiti, tokom mojih prouavanja; svi mogu lino potvrditi da je ovaj moj put, put drugih. Svi mogu ostvariti iskustvo i otii da vide i shvate da je ono to sam ja shvatio potpuno oigledno. Ovaj lanak se zavrava nagovaranjem da se Postie Iskustvo. Ne verujte onome ko vam pria ve idite vi lino da potvrdite. Traite od vae svesti da vas odvede tamo gde je realnost i posmatrajte direktno. U tom trenutku shvatiete stvari koje ste oduvek znali i setiete se ko ste se vratili da budete. Na kraju su ipak svi shvatili i u tom trenutku sve svesti, kao u nekom beskonanom ujedinjenju suvlasnika, odluuju o svojoj budunosti. Ali nee biti beskonanih rasprava o tome ta raditi ili ne raditi: stvoriti neki drugi univerzum, unititi ovaj, vratiti se na Izvor Sve svesti e, zapravo, pridobiti ista iskustva i neizbeno e misliti na isti nain. Odluie da sagrade njihov srean svet, univerzum ak i virtuelan kako ti se ini, ali barem napravljen onako kako ti eli, a ne kako eli neko nesvesno bie jer: za njega nee vie biti prostora za postojanje. Dakle, zato ne poeti sada da radimo sa naim saznanjima i naim svestima na ostvarivanju naeg budueg srenog sveta? Na kraju, ta smo tvrdili do sada? Ako deluje, manifestuje se i postoji, ako ne deluje, ne postoji. Cilj naunog istraivanja je taj da pronae matematiku funkciju koja predvia budunost polazei od sadanjosti. To znai da traimo neto vrste (t). Od trenutka kada vreme ne postoji ni takva funkcija ne moe postojati. To znai da nauka nikada nee uspeti da ostvari cilj da predvia budunost iz sadanjosti. Bilo kakva funkcija (t) moe biti samo jedna funkcija trenutno postojeih podataka. U univerzumu ih ima mnogo vie u odnosu na trenutno prisutne, i to je ono to pokuavamo da kaemo da vreme ne postoji. Prema tome, funkcija (t) moe biti samo delimian opis. U najboljoj pretpostavci, nauka moe opisati svet samo delimino.
Odlomak iz: Aranoff. S. (2010). Vreme ne postoji i nepotpunost saznanja. PHILICA. COM Article number188

Kraj

45

Literatura: Ashtekar Abbay: CONCEPTUAL PROBLEMS OF QUANTUM GRAVITY (Birkhauser, 1991) Barbour Julian: THE END OF TIME (Oxford Univ Press, 2000) Bohm David: THE UNDIVIDED UNIVERSE (Routledge, 1993) Bohm David: QUANTUM THEORY (Constable, 1951) Bohm David: WHOLENESS AND THE IMPLICATE ORDER (Ark Paperbacks, 1988) Bohr Nils: ATOMIC THEORY AND THE DESCRIPTION OF NATURE (Cambridge University Press, 1934) Bunge Mario: QUANTUM THEORY AND REALITY (Springer, 1967) Davies Paul: ABOUT TIME (Touchstone, 1995) Deutsch David: THE FABRIC OF REALITY (Penguin, 1997) Ferris Timothy: THE WHOLE SHEBANG (Simon And Schuster, 1997) Flood Raymond & Lockwood Michael: NATURE OF TIME (Basil Blackwell, 1986) Gell-Mann Murray: THE QUARK AND THE JAGUAR (W.H.Freeman, 1994) Greene Brian: THE ELEGANT UNIVERSE (WW Norton, 1999) Guth Alan: THE INFLATIONARY UNIVERSE (Helix, 199#) Hawking Stephen: A BRIEF HISTORY OF TIME (Bantam, 1988) Heisenberg Werner: THE REPRESENTATION OF NATURE IN CONTEMPORARY PHYSICS (Deadalus, 1958) Hoyle Fred, Burbidge Geoffrey, and Narlikar Jayant: A DIFFERENT APPROACH TO COSMOLOGY (Cambridge Univ Press, 2000) Kaku Michio: HYPERSPACE (Oxford University Press, 1994) Linde Andrei: PARTICLE PHYSICS AND INFLATIONARY COSMOLOGY (Harwood, 1990) Linde Andrei: INFLATION AND QUANTUM COSMOLOGY (Academic Press, 1990) Penrose Roger: THE EMPEROR'S NEW MIND (Oxford Univ Press, 1989) Price Huw: TIME'S ARROW AND ARCHIMEDE'S POINT (Oxford University Press, 1996) Prigogine Ilya: FROM BEING TO BECOMING (W. H. Freeman, 1980) Rees Martin: BEFORE THE BEGINNING (Simon And Schuster, 1996) Scott Alwyn: STAIRWAY TO THE MIND (Copernicus, 1995) Smolin, Lee: THREE ROADS TO QUANTUM GRAVITY (Weidenfeld and Nicolson, 2000) Von Neumann John: DIE MATHEMATISCHE GRUNDLAGEN DER QUANTENMECHANIK/ MATHEMATICAL FOUNDATIONS OF QUANTUM MECHANICS (Princeton University Press, 1932) Weinberg Steven: DREAMS OF A FINAL THEORY (Pantheon, 1993) Wigner Eugene: SYMMETRIES AND REFLECTIONS (Indiana Univ Press, 1967. Storiella zen http://www.youtube.com/watch?v=7E9Oc1o9CyM&feature=related

46