VLADIKA NIKOLAJ VELIMIROVI - DUHOVNIK, MUENIK, MISLILAC I SVETAC Buktinja v ! u B"#a 02.06.2003 CEO 20.

vek, proveo je srpski narod u bunama i ustancima, neprestanoj i krvavoj borbi za osloboenje i stvaranje dr ave i dr avne i politi!ke nezavisnosti. "elika pre#nu$a, kao i uvek, raaju velike ljude i pre#aoce. dolazi do procvata umetnosti, knji evnosti, nauke i na svim poljima du%ovne i kulturne delatnosti. & na'oj knji evnosti to#a doba sre$emo !iste, !asne, !estite likove stari% #or'taka, koji podse$aju na drevne (reske srpski% svetitelja. )ad su ovi !edni starci prolazili, ene, deca i odrasli prilazili bi im da zatra e bla#oslov i poljube ruku. *i ljudi bili su ti%i i krotki kao ja#anjci, ali stameniti i razborni ako se ne nasrne na nji%ove svetinje+ veru, crkvu, obraz i doma$insku !ast. *a dvopolarna sila+ !ednost i %erojstvo, odolevali su, ma kad i ma #de, svakom narodnom neprijatelju. ,-i%ovo srce bilo je buktinja tople vere u .o#a i otmeno# !astoljublja. *akvi su bili i preci vladike ,ikolaja, od koji% je nasledio veli!anstvenu veru u .o#a i otmeno #ospodstvo. .E)/*"O O0 1&2&34 56EC7 "elimirovi$a starinom poti!u iz 1a#ara!e u Crnoj 8ori. .e e$i od tursko# zuluma i tra e$i bolje uslove za ivot, naselili su se u Osatu kdo /rebrenice, u isto!noj .osni. & novom zavi!aju bavili su se zemljoradnjom i zidrskim zanatom. 0o dana'nje# dana, u 5odrinju, poznati su majstori Ose$ani kao u ju noj /rbiji Crnotravci. /redinom dru#e polovine 9:. veka, iz Osata, doseljavaju se u valjevski kraj nekoliko porodica "elimirovi$a predaka. Odabrali su selo 2eli$ na severnim obroncima planine 5ovlen, za svoj novi dom. 1aseok koji su naselili i danas se zove .o'njaci. 7 danas, uvek pored poslova u polju, bave se zidanjem i #raevinarstvom. /elo 2eli$, udaljeno je od "aljeva desetak kilometara prema u i!kom kraju, ka ju#u. & njemu je poznati srpski manastir ;elije, zadu bina kralja 0ra#utina. 5o predanju, ime je dobilo po stra'nom leleku i pla!u naroda, ko#a su *urci na %iljade pobili. ,aime, patrijar% 4rsenije <arnojevi$, sa izbe#lim narodom, zastao je kratko u manastiru ;elije. *urci su opkolili manastir i ceo kraj i po!inili masovni pokolj. /vi toponimi sela 2eli$, nazivi brda, njiva, izvora i 'uma upu$uju na tra#ediju+ "rana sena, "rana voda, Crno polje, itd. 7z ovo# doseljeno# plemena je i 4ntonije -ovanovi$ =9>>?-9::@A, u!esnik borbi za osloboenje i kapetan sreza pod#orsko#. -oakim "uji$ #a spominje u svome B5ute'estviju po /rbijiB. &mro je u !inu majora i sa%ranjen pored #roba 7lije .ir!anina, u manastiru ;elije. 2oza vladike ,ikolaja polazi od "elimira, 4ntonijevo# roeno# brata. -o' za ivota 4ntonijeva, izdvojio se "elimirov sin 6anko u posebno doma$instvo i uzeo prezime po svome ocu - "elimirovi$. 6ankov sin 4leksa imao je osmoro dece, pet sinova i tri k$eri. /edmo dete po roenju bio je 0ra#omir, otac vladike ,ikolaja. 0ra#omir "elimirovi$ =9:?>-9C2CA bio je imu$an i pismen seljak. 5ored uobi!ajeni% seoski% poslova, bio je pisar i delovoa sreza 5od#orsko#. 0o danas

su ostale sa!uvane deobne presude pisane nje#ovim lepim i !itkim rukopisom. 0ra#omir se o enio )atarinom Dilipovi$ =9:60-9C@?A, devojkom iz susedno# sela /trmne 8ore. & braku su dobili devetoro dece. ,ikola =vladi!ino svetovno imeA bio je prvo dete u roditelja. 6oen je na *ucindan 23. decembra 9::0. #odine po starom ili @. januara 9::9. #odine po novom kalendaru, =u 9C. veku, razlika izmeu staro# i novo# kalendara bila je 92 danaA. Ostali% osmoro dece poumiralo je od razni% bolesti, a jedan od sinova - 0u'an =otac bla enopo!iv'e# vladike -ovanaA, po#inuo je u ratu 9C9@. #odine. ,ikola je kr'ten u manastiru ;elije, koji je tada bio paro%ijska crkva sela 2eli$. 5O0 "E0673 ,E.O3 ,7)O24 je, dakle, roen i vaspitan u u#lednoj srpskoj patrijar%alnoj zadruzi, koja je imala vi'e od !etrdesetoro !eljadi. .udu$i da je otac 0ra#omir, zbo# sreski% poslova, !esto odsustvovao od ku$e, decu je podizala i vaspitavala majka )atarina - potonja mona%inja Ekatarina. /a ostalim enama vodila je malo# ,ikolu za ru!icu u obli nji manastir na bo#oslu enje i pri!e'$e. &!ila #a da se prekrsti i kako se .o#u moli. *i% prvi% detinji% dana pored toplo#a materino# skuta, ,ikolaj se docnije !esto se$ao. -edan takav do#aaj, opisao je u svojoj autobio#ra(skoj molitvenoj pesmi B3olitva roba u tamniciB. Eivot u srpskim patrijar%alnim ku$ama i zadru#ama u pro'losti, li!io je na manastirski i mona'ki poredak. 6edovno se obavljala molitva, dr ani su postovi, po'tovali se stariji, redovno se po%aala bo#oslu enja. -ednom re!ju, u porodici je vladala bo#oslu bena uzvi'ena atmos(era. -edan prekrasan opis zajedni!ke zadru ne molitve, naen je u zaostav'tini vladike ,ikolaja+ B-a sam roen u jednome selu u domu od @? !lanova. /vake subote, kada bi bio obavljen posao preko sedmice, skupljali smo se mi da bi se pomolili .o#u. &ve!e bi moj ded, #lava ku$e, sazvao molitvu. )apele u ku$i nismo imali. )ada je ru no vreme, molili smo se u ku$i, a kad je lepo vreme napolju u dvori'tu. 1vezdano nebo bilo nam je crkveno kube, 3esec prava ikona, mili ded sve'tenik. On bi izi'ao napred, stao pred nas i duboko se poklonio i uzimao kadionicu sa eravicom i tamnjanom i okadio svako# od nas. Onda je po!ela ti%a molitva, prekidana samo !as i po !as uzdasima i pobo nim 'aputanjem. )rstili smo se i molili #ledaju$i u zemlju i uzdi u$i po#lede na'e put zvezda. 3olitva bi se zavr'avala dubokim poklonom i #lasnim amin. )ada mi danas pada na pamet ova molitva ja ose$am vi'e pobo nosti, skru'enosti i mirno$e du'evne, ne#o 'to sam ose$ao u svim velikim i rasko'nim crkvama sveta u Evropi i 4merici.B 7z ovo# kratko# opisa vladi!ino# vidi se da dom "elimirovi$a nije bio samo kne evska, ne#o i du%ovnosve'tena aristokratija. Ovaj opis otkriva i rodno mesto kosmi!ke molitvene raspevanosti pisca B6eli#ije ,-e#o'eveB, B3olitve na jezeruB, B6e!i o /ve!ovekuB i mno#obrojni% molitveni% i pesni!ki% uzleta i us%ita rasuti% po nje#ovom kolosalnom delu. 3O27*"4 6O.& & *43,7C7 )4)O su sjajne zvezde *voje, 8ospodeF kako su raznobojne u savr'enoj slici, i kako su raznozvu!ne u savr'enoj muzici. 8ledao sam i% u selu mome, dr e$i se skuta materina, i u trepetu od tajne

'aptao+ to su svete ptice nebesne. &tom jedna polete i pade, a majka se prekrsti i viknu+ - /pasaj se robeG - 8de je rob, nanoH - 3o e biti blizu nas - dr%tavim #lasom od#ovori majka. O, nano mila, po#odila si+ #le, onaj koji se dr ao skuta tvo#a sad je rob. 7 koji je s *obom #ledao jato sjajni% zvezda, sada kroz tamni!ko okno vidi jednu jedinu. 1a nju jednu %vatam se kao za skut materin, i !ujem #las njen+ /pasaj se robeG )ako da se spasem, pitam ju, kad spasitelja nemamH 7 opet !ujem #las+ /pasaj se robeG )ako da se spasem, kad klju!a nemam, pitam i pitamH 7 ponovo !ujem #las+ /pasaj se robeG 4li moja zvezda odmi!e. "idim je tek pola. 5ritiskujem #lavu uz re'etku, da je jo' #ledam. 3alo malo, pa zama!eF odleti sveta ptica .o ja, i ostavi mrak pred o!ima mojim, i zapovest u u'ima mojim+ /pasaj se robeG 8ospode .o e matere moje, /tvrotelju zvezda i ljudi, i svake tvari vidne i nevidne, budi mi *i spasitelj moj. *i, kome nije potrebno sunce da bi video u tami, ni klju! da bi otvorio tamnicu, po'alji anela *vo#a, i izbavi me kao 5etra. 4ko li je po mudrosti *vojoj, da mi se telo u tamnici mu!i, da bi se du'a o!istila, budi *voja volja a ne moja. )oji bi %teli spasti, ne mo#u, a koji bi mo#li ne$e. *i si jedini koji i mo e i %o$e, 8ospode <ovekoljup!e, slava *ebi. D t ta"$ %aj&uka 03.06.2003 5i'e+ 2-ubomir 64,)O"7; )64-E3 pro'lo#a veka, u valjevskom kraju, bio je poznat %ajduk Iuri$, sa svojom dru inom, koji su bili stra% i treept u celom 5odrinju i )olubari. &bijali su i plja!kali imu$ne ljude, otimali, krali i ucenjivali. -edno#a dana dobije 0ra#omir "elimirovi$, ,ikolajev otac, ucenjiva!ko pismo u kome #a %ajduci pozivaju da na odreeno mesto donese 900 dukata, koje je spremio za kupovinu imanja, u protivnom ote$e mu i ubiti tek roeno#a sina ,ikolu. 0ra#omir, tvrd i B!uvaranB !ovek, na'ao se na velikim isku'enjima. & pitanju je bila visoka ucena i tra eno je !itavo bo#atstvo, sa mukom zaraeno i 'teeno #odinama. Odlu!i je da ne da dukate, a da poja!a budnost kako %ajduci ne bi oteli dete. -edno#a dana, majka ,ikolina )atarina, oti'la je sa malim detetom u kolevci na njivu da okopa kukuruz. )olevku sa detetom ostavila je pod jedno drvo u %ladovini. Jajduci su isko!ili iz obli nje 'ume, seli kod kolevke i pozvali majku. - 1namo da ti i tvoj mu imate u'teeno# novca. 7di i ka i mu u da donese sve. 3i uzimamo ovo dete kao taoca, dok on ne donese novac.

"OI4 0E<-E 06&E7,E 34-)4, kao razjarena vu!ica,ustremi se na razbojnika, udari mu 'amar, pa z#rabi kolevku i dade se u bekstvo prema ku$i. 6azbojnik se zbuni i nasmeja, pa re!e dru ini+ - 5ustite je. ,eka nosi, kad je imala %rabrosti da me udari. 7pak, %ajduci nisu ostavili 0ra#omira na miru. /ledile su pretnje i ucene. ,a kraju, morao je dati tra eni novac. 5redaja je obavljena u jednoj Bvrta!iB =doliniciA na brdu 3arkovac u 2eli$u. 7 danas se ta vrta!a zove B$atina vrta!aB. *ako je mali ,ikola otkupljen za veliko bla#o. 3eu bo#omoljnim narodom u valjevskom kraju ostalo je sa!uvano predanje na ovaj do#aaj. 5obo na narodna du'a daje i svoju simboliku i tuma!enje ovo#a+ da $e to dete zlata vredeti i da $e kroz ivot biti pro#anjano od razbojnika i neprijatelja. )ada je ,ikola malo poodrastao i oja!ao, i'ao je sa ostalom seoskom decom da poma e !obanima u polju u !uvanju stada. *r!kao je po poljima vra$aju$i stoku da ne ode u BzijanB i napravi 'tetu. "e$ tada, izdvajao se od ostale dece bistrinom i vredno$om, pa je postao voa male de!je dru ine u 2eli$u. )ad se ve$ zade!a!io, odreeno mu je da !uva jari$e, koji% je u to vreme bilo dosta, po'to je svaka ku$a dr ala ve$i broj koza. )oza je bila Bsirotinjska kravaB. 3ali ,ikola je tako, od svoji% prvi% dana, ostvarivao neposredni kontakt i vezu sa prirodom, sa .o#om i sa ljudima. *u se za!injala i raala nje#ova kosmo#onija. Otuda u nje#ovim delima ima nebrojeno mno#o lepi% primera i poreenja iz prirode. ,a jednom mestu u B3olitvama na jezeruB izranja se$anje na pastirske dane i on se molitveno obra$a tvorcu+ B.eja% pastir ovcama, i ti me uzdi e za pastira ljudima. ,alazi% ovcama zelenu pa'u, i be%u zadovoljne. ,udim *ebe za %ranu ljudima i mno#i *e ne oku'aju. 7 kada beja% pastir ovaca, beja% ti sve'tenik. <obanskim 'tapom prevrta% svaki kamen i svaku travku, i le a% na leima i posmatra% stra%ovite vatre nebesne. 7 dodiriva% !elom rosno li'$e u #ori, i #rli% visoke jele, zaparene #romom, sa sa aljenjem. 7 !ita% ime *voje, ispisano o#njem po celoj zemlji, i oseti%, da svaka stopa podamnom #ori i #ovori+ B-a sam oltar "i'nje#a. 7 ispuni% sve livade, i sve dubrave, i sve puteve svoje divljenjem veli!anstvu *vome. 4 kad porasto% poznado%, sa jezom neiskazivom, da si mi *i jo' bli i ne#o 'to i sluti% u poljima detinjstva mo#a. 5oznado%, 8ospode, da sam i ja zemlja, u kojoj *i #ori' i #ovori'. 5oznado%, "ladiko, da sam ja stranac u sebi samom, a *i doma$in i #ospodarB. .248O/2O" O*37<46& )40 je, jednom prilikom, vladika ,ikolaj boravio u 2ondonu, sazna od svoji% en#leski% prijatelja, da je jedan /rbin otvorio restoran sa srpskom ku%injom. - -a sam se u eleo srpski% jela - pi'e vladika ,ikolaj u svojim se$anjima - uzmem 'tap i polako, uve!e, naem na broju tom i tom, suteren #de pi'e B/rpska kujnaB. /iem niz basamake i sednem za sto. 0oe doma$in i pita 'ta elim za ve!eru. 5itam 'ta ima, ka e BpodvarakB. 4 ja se naro!ito u eleo to# podvarka. /edim i

jedem podvarak, u tom silazi !ovek srednji% #odina niz basamke, vrlo inteli#entno# lica, lepo obu!en. 7de od stola do stola i prodaje knji#u BEivot %ajduka =to#a i to#aAB. 0oe do mo#a stola. &zmem knji#u, vidim na prvoj strani (oto#ra(iju to#a %ajduka i zamolim #a da sedne da #a !astim. On pristade. -a mu tada napomenem da sam sve'teno lice iz /rbije i da mo e slobodo da se ispovedi. 5riznao je da je on taj %ajduk, !iji je ivot opisan u knjizi. 5osle ve!ere, zamoli vladika %ajduka da mu bude #ost. *ada je vladika imao !itav jedan sprat, dobijen od En#leza, da pi'e o /rbima i da skuplja dobrovoljce za solunski (ront. Odvede %ajduka kod sebe u #oste, da mu spava$u sobu, pa #a pozove da malo posede i poraz#ovaraju+ - )a ite mi kako je bilo u selu 2eli$u kod "aljeva, kada ste od one mlade tra ili da donese sto dukata. -a sam o tome slu'ao i !itao u novinama, pa me interesuje 'ta je istina. 1na' kako je, narod uvek malo doda i novinari pomalo nakite. Jajduk, stekav'i poverenje u vladiku, po!ne redom da pri!a svoju ispovest. - /ve mi je ispri!ao kako mi je moja majka pri!ala. &pitao sam #a na kraju, 'ta misli, ko je bio to mu'ko dete u kolevci. Od#ovorio je da zna da je iz sela 2eli$a. "ladika mu tada otkrije+ - *o dete u kolevci, bio sam ja. ,a kraju, %ajduk je uzeo od vladike bla#oslov, oti'ao na solunski (ront i tamo po#inuo. /*64,4C & /"E*& &<7KE me stariji, dok beja% otrok, da se dr im neba i zemlje, da ne posrnem. 0u#o ostado% dete, i du#o se naslanja% na po'tapa! 'to mi #a dado'e. ,o, kad ve!nost prostruja kroza me i oseti% se strancem u svetu, nebo i zemlja se prelomi'e u rukama mojim kao slaba trska. 8ospode, sna#o moja, kako su nemo$ni nebo i zemljaG 7z#ledaju kao dvori od olova, a isparavaju kao voda na dlanu u *vome prisustvu. /amo svojim ro#u'enjem kriju nemo$ svoju i pla'e neuku decu. &klonite mi se s o!iju sunca i zvezde. Odbite se od zemlje. ne mamite me, ene i prijatelji. Kta mi mo ete pomo$i vi, 'to bespmo$no starite i ponirete u #robH /vi su va'i darovi jabuka sa crvom u srcu. /vi su va'i napici pro'li mno#o puta kroz ne!iju utrobu. Ode de va'e su pau!ina, kojoj se ru#a na#ota moja. 3inulo je detinjstvo moje, %ranjeno stra%om i neznanjem, i i'!ezla je nada moja u nebo i zemlju. /ada samo u *ebe #ledam i *vo# se po#leda dr im, 8ospode kolevko moja i vaskrsenje moje. 64/*4O & 1406&17 )404 se rodio prvenac 0ra#omira i )atarine ,ikola, "elimirovi$a je bilo samo jedna ku$a u 2eli$u. *o je bila zadru#a preko 30 !lanova porodice. 0akle, jaka i veoma u#ledna ku$a sa velikim imanjem i kapitalom. &brzo posle roenja ,ikole "elimirovi$a zadru#a se po!ela deliti i iza 5rvo# svetsko# rata bilo je 99 ku$a "elimirovi$a.

3ali ,ikola rastao je svoje prve #odine u toj velikoj zadruzi. 5o onda'njem obi!aju, svake #odine izlazila je op jedna sna%a kolibi, tj. izlazila je u potes i njen je posao bio da u toku te #odine #leda stoku i da skuplja beli mrs za celu zadru#u. *e sna'e koje su izlazile, kolibi, zvale su se se stanarice, ili planinke. /mena stanarica bila je o ,ovoj #odini+ stara stanarica se vra$a ku$i a nova izlazi kolibi na njeno mesto. ,ekako odma% posle roenja ,ikole, nje#ova majka )atarina bude odreena da to#a leta bude stanarica. 7 ona se sa svojim mu em 0ra#omirom odselila u potes kolibi.

U'it (j "&(u'i" )u&*inu 0@.06.2003 K)O24 nije bila popularna u staroj /rbiji, krajem 9C. veka. Kkolovanje dece nailazilo je na otpor u narodu, osobito u selu. /eoski poslovi za%tevali su dosta radne sna#e i !eljadi, a odlazak u 'kolu smatrao se #ubljenjem vremena. 3u'ka deca su spremana za doma$ine i naslednike imanja. &pis malo# ,ikole u 'kolu, bio je propra$en takvim s%vatanjima i odnosom prema 'kolovanju. 5red upis u!enika u prvi razred osnovne 'kole u manastiru ;elije, op'tinski pandur izvestio je zadru#u "elimirovi$a, da mora upisati jedno# aka te #odine u 'kolu. /tare'ina zadru#e 0ra#omir, otac ,ikolin, sazvao je uku$ane na do#ovor. *rebalo je do#ovorom odrediti, koji $e od dva kandidata i$i u 'kolu+ 4tanasije ili ,ikola - bra$a od stri!eva. 0a mu ne bi pri#ovorili da prote ira svo#a sina, 0ra#omir predlo i da se u 'kolu upi'e sinovac 4tanasije. &ku$ani se slo i'e. 3eutim, otac 4tanasijev nije bio rad da po'alje svoje dete u 'kolu, pa je po!eo #unati i protestovati #ovore$i, kako eto, 0ra#omir nije dao u 'kolu svo#a sina, ne#o 'alje 4tanasija. B0a je dobro i$i u 'kolu, 0ra#omir bi dao svo#a ,ikoluB - #ovorio je 4tanasijev otac. )ako je ovaj slu!aj stvorio !itav spor i zavadu u ku$i, 0ra#omir ponovo sazove zadru#u na do#ovor. *ada 4ndrija, 4tanasijev otac, otvoreno re!e da ne da svoje dete u 'kolu. B0obroB - odlu!i 0ra#omir - Bkada ti ne$e' da da' svo#a sina, i$i $e, onda, moj ,ikolaB. *ako se cela stvar zavr'i upisom ,ikole "elimirovi$a u 'kolu, po!etkom jeseni 9:::. #odine. K7.4,-E )O567"O3 O/,O",4 'kola za selo 2eli$ i za jo' nekoliko sela u okolini, bila je u manastiru ;elije. 3anastir je bio pretvoren u paro%ijsku crkvu. "eliki manastirski konak bio je dovoljno prostran za 'kolu i za internat. Kkola je morala biti internatsko# tipa, jer su se u nju upisivala deca iz udaljenosti vi'e od 20 kilometara. /vaka ku$a, koja je imala aka u 'koli, donosila je odreenu koli!inu namirnica+ bra'na,

pasulja, krompira, jaja i dr., za internatsku ku%inju. Kkola je imala svo# poslu itelja, koji je, ujedno, pripremao %ranu za ake. ,edeljom i ve$im praznikom, ponaj!e'$e nedeljom, dolazio je neko od a!ke rodbine, obi!no majke i donosile deci !istu preobuku, a prljavo rublje nosile ku$i na pranje. 5o'to se u internatu ivelo u oskudnim uslovima, majke su nedeljom donosile deci i razne poslastice+ kola!e, u'tipke, bombone i 'e$er. ,edelja je bila rpavi de!ji praznik. /voji% prvi% 'kolski% dana, se$ao se kasnije !esto vladika ,ikolaj i sa velikom ljubavlju #ovorio o svome prvom u!itelju 3i%ailu /tuparevi$u. 6ado se se$ao i svoji% dru#ova-aka, koji su mu zamenjivali roditelje, rodbinu i dru#ove iz sela. 8ovorio je da mu je to vreme, provedeno u osnovnoj 'koli u manastiru ;elije, bilo najmilije 'kolsko doba. 5oneo je, ipak, i jednu neprijatnu uspomenu iz 'kole. *o je bilo 'ibanje koprivom po leima, jedno# 'kolsko# dru#a zbo# neko# de!je# nesta'luka. 0ok #a je u!itelj 'ibao sve om koprivom po leima, siroto dete, vriskalo je i uvrtalo se od bola. B1#adila mi se i 'kola i u!itelj i ;elije i sve dru#o, kad sam video kakve muke i bolove trpi nesre$ni ak, moj dru#, za neki sitni a!ki nesta'lukB - #ovorio je kasnije vladika nikolaj, pri!aju$i o svome prvom 'kolovanju. & osnovnoj 'koli, proveo je !etiri #odine, do prole$a 9:C2. #odine. 1avr'iv'i osnovnu 'kolu, ,ikola se upisuje u peti razred #imnazije u "aljevu, 'kolske 9:C9LC2. #odine. ,o, i ovaj upis nije protekao bez te'ko$a. Otac 0ra#omir, smatrao je da je ,ikoli dovoljno 'to je nau!io da !ita i pi'e. 3o$i $e da prima, potpisuje i !ita sudske pozive. Kta dru#o, !oveku seljaku treba. /a dru#e strane, bojao se da mu bra$a ne pri#ovore kako 'koluje svo#a sina, a ostalu decu zanemaruje. Kto se ,ikole ti!e, on je svim srcem eleo da nastavi 'kolu. 1avoleo je knji#u, u!enje, nova saznanja, dru enje sa acima i uop'te 'kolsku atmos(eru. )ad mu je otac saop'tio da je sa 'kolom svr'eno, ,ikola je danima plakao. 5reklinjao je i molio majku, da ona nekako uredi sa ocem i uku$anima da nastavi 'kolu. -edan sre$an do#aaj, meutim, re'i sve u ,ikolinu korist. &342O OD7C76 -E0,O84 dana, uo!i samo# upisa u 'kolu, banu u ku$u "elimirovi$a, slu!ajno ili namerno - .o# zna, u!itelj 3i%ailo /tuparevi$. )ao pismeni ljudi, u!itelji su u ivali veliki u#led u narodu, naro!ito na selu. 5osle u!itelj raz#ovara sa 0ra#omirom o planovima sa ,ikolom. - 0ra#omire, tvoj ,ikola je najbolji ak. 0a #a po'alje' u #imnaziju u "aljevo odlu!nim #lasom re!e u!ielj. - -a sam !ovek u zadruzi - uzvrati zbunjeno 0ra#omir - a ima jo' dece u ku$i za 'kolovanje. ,ema se para, &!o, za izdr avanje deteta u #radu. - 4ko ti ne$e' - od#ovori u!itelj - ja $u #a 'kolovati. 0ra#omir nije imao kud. /azove ponovo Bku$ni savetB koji pri%vati predlo# u!ieljev, i ,ikola se upi'e u valjevsku 'estorazrednu #imnaziju koju po%aa od 9:C2. do 9:C:. #odine. "aljevska #imnazija bila je solidna 'kola. ,jeni aci, bili su zapa eni na

akademijama i (akultetima u .eo#radu i 'irom Evrope. & njoj se 'kolovao i tada ve$ zapa eni srpski o(icir Eivojin 3i'i$, (ilozo( .rana 5etronijevi$ i dru#i. *okom dvo#odi'nje# 'kolovanja u #imnaziji ,ikola je pokazao veliki talenat i dar za knji evnost i pisanje. ,je#ovi pismeni radovi bili su mala knji evna dela. "e$ tada, doneo je odluku da se potpuno posveti nauci i da nastavi dalje 'kolovanje na vi'im 'kolama. 5osle zavr'eno# 'esto# razreda #imnazije, stekao je pravo da se upi'e na vi'u 'kolu i da 'kolovanje nastavi u .eo#radu. Otac 0ra#omir, u!itelj 3i%ailo, pro(esori #imnazije i "elimirovi$a zadru#a, odlu!i'e da je najbolje da se upi'e u "ojnu akademiju u .eo#radu. /a svojim #imnazijskimd ru#om 5etrom )osi$em prijavi se na konkurs. 1bo# neu%ranjenosti i malo# obima #rudi bude odbijen, a )osi$ se upi'e i postane visoki o(icir srpske i ju#oslovenske vojske, poznat u do#aajima oko pu!a #enerala /imovi$a 9C@9. #odine. 6aspituju$i se dalje, u koju 'kolu da se upi'e, ,ikola sazna da je objavljen konkurs za upis u staru srpsku beo#radsku bo#osloviju, koja je trajala !etiri #odine. 5rimao se neo#rani!en broj polaznika. On se prijavi i bude primljen i upisan u prvi razred 'kolske 9:C:LCC. #odine. *ako je ,ikola, ne svojom voljom, kao i kad je polazio u 'kolu, ve$ .o jim promislom postao bo#oslov. &mesto da postane vojnik i o(icir zemaljski, postao je o(icir =episkopA nebesko# Cara i 8ospoda. 5oslednja klasa .eo#radske bo#oslovije u koju se upisao bila je o#romna. 7mala je nekoliko odeljenja. 7 ne samo da je bila najmno#obrojnija, ve$ je bila jedna od najbolji% u njenoj istoriji. &!enici te #eneracije, #odinama su kasnije, na raznim du nostima, rukovodili /rpskom pravoslavnom crkvom sa uspe%om. Ostavili su iza sebe duboku brazdu svo#a rada kao sve'tenici i kao rodoljubi. 6ukovodili su ivotom Crkve u najslo enijim prilikama u njenoj istoriji. O0&KE"2-E,7 56ODE/O67 K)O2/)7 dru#ovi i pro(esori voleli su ,ikolu "elimirovi$a kao izuzetno smerno# i obdareno# mlado# !oveka. ,je#ov 'kolski dru# dr 6adovan )azimirovi$, potonji pro(esor i izvrsni znalac rusko# jezika, u svojim se$anjima iznosi jedan do#aaj u 'koli, u vezi sa poznatim B!ika *asomB - pro(esorom 4tanasijem 5opovi$em, koji je predavao apolo#etiku u bo#osloviji+ B<ika *asa je vrlo ivopisno predavao apolo#etiku. ,je#ove lekcije o ateizmu svi% pravaca, novom kosmo#onijom, materijalizmom, racionailzmom, o )ant2aplasovoj teoriji i sl., !itali smo sa velikim u ivanjem, jer su bile ivo napisane, bez ma#lovite s%olastike, za!ienjene prostim izla#anjima i dosetkama. *rudio se da na svojim !asovima pou!i ake da #ovore slobodno pred mno#im slu'aocima. 1ato i% je izvodio na katedru da od#ovaraju. *ako je jednom izveo na katedru odli!no# aka ,ikolu. )ada je ovaj ponovio !ika *asino predavanje i dopunio #a svojim mislima, pro(esor je viknuo iz klupe+ - Ovaj je bolje iz#ovorio od meneG - ,ije, nije, #ospodineG - povikali su neki aci koji su %teli da mu se dodvore. - E, jeste, jesteG - re!e on - ,emojte da budete pro(esorske ulizice. & na'em u!enju, veli dalje dr )azimirovi$, preovlaivalo je takozvano bubanje, u!enje lekcija naizust. ,ikola je sedeo u 'kolskoj klupi iza mene. .io je uvek

miran i ozbiljan. 5redavanja je bele io, jer su nam ud benici bili prestareli i nedovoljni. )ada #a je jednom prozvao pro(esor patrolo#ije 7larion "esi$ da od#ovara, on je tako lepo od#ovara, da je ovaj bio, prosto o!aran. &pisao mu je u dnevnik BzadebljanuB peticu, rekav'i+ - BEiv bio, sinko. *ebe je .o# naro!ito obdarioG O54/,4 .O2E/* ,7)O24 je te'ko iveo za sve verme 'kolovanja u bo#osloviji. Otac je slao tako malo novaca, da je od to#a mo#ao samo platiti stan. /tanovao je u nekom vla nom BmutvakuB. 5onekad je, da bi se pre%ranio, mo#ao oti$i na porciju pasulja u narodnu kujnu kod B<okalijaB. Kkola nije bila, dakle, internatsko# tipa, kao danas, pa su se u!enici te'ko zlopatili. 1bo# te'ki% uslova ivota, naro!ito zbo# vla no# i memljivo# stana, dobio je B'kro(uleB, te'ku bolest od koje je patio #odinama. 1bo# to#a, odlazio je vi'e #odina u .oku )otorsku radi le!enja tokom letnji% (erija. *ek kad se, po savetu jedno# 'vajcarsko# lekara u toku studija, malo u#ojio piju$i nekuvano mleko umesto vode, ova bolest je nestala. *o je bila prva opasna bolest od koje #a je .o# spasao. Da! * ) &nika i +i)$a 0?.06.2003 14 vreme 'kolovanja u bo#osloviji, pored ud benika i 'kolski% knji#a, ,ikola je !itao i dru#a dela. 5ro!itao je ,je#o'a, Kekspira, 8etea, "oltera, 7#oa, ,i!ea, 3arksa, 5u'kina, 0ostojevsko#, *olstoja... 5osebno je bio zapa en poznavanjem ,je#o'a, ko#a je jo' u valjevskoj #imnaziji zavoleo i prou!avao. 7na!e, bo#oslovija, je kao 'kola, bila ustrojena na starinski na!in, ali je davala solidno klasi!no i op'te obrazovanje. 3no#obrojne njene #eneracije izrodile su izvrsne sve'tenike i prosvetne radnike, na kojima je decenijama po!ivala /rpska crkva i prosveta. ,a 'kolskim !asovima, knji evnim i du%ovnim ve!erima, koje su odr avane u 'koli, ,ikola se isticao besedni!kim i knji evnim darom. .io je cenjen od svoji% pro(esora, kao neobi!no darovit u!enik, i omiljen meu 'kolskim dru#ovima, zbo# svo#a revolucionarno# odnosa prema svemu zastarelom. 0ru#ovi su #a odredili da na maturskom ru!ku odr i pozdravni #ovor, kojim je zadivio sve prisutne, i pro(esore i ake. 5ozdravljen je ovacijama. ,a *op!iderskom brdu, za vreme ,ikolino# 'kolovanja u bo#osloviji, iveo je u svojoj lepoj vili u vino#radu, poznati beo#radski prota 4leksa 7li$. .io je nekad predsednik )onzistorije beo#radske i veoma bo#at. ,ezadovoljan crkvenom jerar%ijom, zbo# penzionisanja, izdavao je svoj list BJri'$anski vesnikB, u kome je kritikovao episkope i vi'u jerar%iju. )6&EOC7 & "7,O8640& 56O*7,4 vila i vino#rad, bili su mesto #de se okupljala mlaa, napredna, #eneracija bo#oslova, u#ledni% ljudi, knji evnika, diplomata, meu kojima i ruski poslanik na na'em dvoru, mno#i sve'tenici, nacionalni radnici iz neosloboeni% srpski% krajeva .osne i Jerce#ovine, "ojvodine, 3akedonije, Crne 8ore.

,ikola se brzo na'ao u tom dru'tvu. *u je upoznao i 0ra#utina 0imitrijevi$a 4pisa. 5oma#ao je proti 4leksi oko 'tampanja, ureivanja i ekspedicije lista. 5rota 4leksa i nje#ov Bkru okB na *op!iderskom brdu, stvorili su od nje#a opozicionara onda'njoj ruso(ilskoj struji u sve'tenstvu i episkopatu, koji su upravljali crkvom. & to vreme, po!ev od 'kolsko# pro#rama u bo#osloviji, beseda u %ramovima, pisanja crkvene 'tampe, pa do bo#oslu beno# i litur#ijsko# ivota crkve, sve je bila bleda kopija ono#a kako se radilo u 6usiji. /rpska inteli#encija, 'kolovana na zapadu, ni!e#a zajedni!ko# nije imala sa tim, i stvoren je veliki animozitet prema Crkvi i veri. 3lade sna#e su to ose$ale i za%tevale korenite re(orme u Crkvi u or#anizacionom i kadrovskom po#ledu. O tome se u vino#radu prote 4lekse naj!e'$e #ovorilo, vi'e crkvena jerar%ija estoko je kritikovana, a stvarani su i planovi da se episkopat obnovi mlaim kadrovima. ,ikola "elimirovi$, bio je meu prvima na ko#a je prota ra!unao u re(ormisanju i modernizaciji Crkve. *ako je ,ikola "elimirovi$, u'av'i ne!ujno u beo#radsku bo#osloviju, iza'ao iz nje odve$ poznat i cenjen u crkvenim i intelektualnim kru#ovima, u ko#a su pola#ane velike nade za budu$nost. )ada je ,ikola 9C02. #odine zavr'io bo#osloviju, va ilo je pravilo drevne crkve da se u !in sve'tenika niko ne rukopola e, dok ne navr'i 30 #odina ivota. 0o to#a vremena, svr'eni bo#oslovi bili su u!itelji. 5olako su se pripremali za enidbu, ven!avali se i onda rukopola#ali. ,ikola "elimirovi$, odma% posle zavr'ene bo#oslovije, postavljen je za u!itelja osnovne 'kole u selu 0ra!i$, nadomak "aljeva, 9C02. #odine. /elo je imalo paro%iju i svo#a sve'tenika, ali nije imalo crkvu. ,arod je u %ram na bo#oslu enja odlazio u manastir ;elije ili "aljevo, koje je bilo udaljeno desetak kilometara. /ve'tenik dra!i$ki bio je /tevan 5opovi$, emi#rant iz Crne 8ore. <ovek divno#a iz#leda, visok, krupan i uvek nasmejan. 5ostao je kasnije valjevski paro%, stare'ina crkve i ar%ijerejski namesnik valjevski. &mro je u dubokoj starosti. ,ovi u!itelj brzo se sprijateljio sa sve'tenikom i postali su nerazdvojni prijatelji. Ostali su takvi do protine smrti. ,ikola je pratio sve'tenika na sve verske obrede po paro%iji, kr'tenja, ven!anja, slave, sa%rane itd. "odio je protokole kr'teni%, ven!ani% i umrli%. *ako je izbliza po!eo da upoznaje verski ivot na'e# naroda. 1bo# zauzetosti u!iteljskom slu bom, poslovima u 'koli i crkvi, bivalo je da se du e vreme ne javi svome proti u .eo#radu 4leksi 7li$u. *ada bi prota pisao sve'teniku /tevi i raspitivao se o ,ikoli. ,aro!ito se prota pla'io da se ,ikola ne o eni. & jednom pismu veli+ BEto, o eni nam se /teva "eselinovi$, pa ako se o eni ,ikola, na kome $emo Crkvu ostavitiB. 5rota 4leksa budno je pratio ivot ,ikolin, i ostala je %rpa 'isama u kojima se raspitivao o njemu. 042-E O0 5O27*7)E 0O) je bio u!itelj u 0ra!i$u, ,ikola je u!estvovao u kulturnom ivotu "aljeva. ,apisao je jedan pozori'ni komad koji se i#rao na jednoj priredbi u "aljevu. ,a alost, nikakav tra# o tome nije ostao. ,e zna se ni naslov, ni sadr ina to# komada. *o vreme karakteristale su o'tre partijske svae u /rbiji. ,arod je bio stra'no

podeljen. /ve'tenstvo je bilo prili!no uvu!eno u politiku. *e'ko se ko mo#ao odr ati, a da se ne opredeli za neku od politi!ki% stranaka. "ladika ,ikolaj je kasnije pri!ao da, kada je u to vreme pose$ivao manastir .o#ovau, stare'ina ar%imandrit 3i%ailo, kad #od bi #a video, #ovorio bi+ B,ikola, dete moje, nemoj da se prevari', da te #uja ujede, da ode' u ove bez#a$nike =radikaleA. 4ko to uradi', maj!ino te mleko raz#ubalo.B 4 nadaleko poznati pop 4ndrija iz ;elija, morao je na leima nositi svo#a protivnika, iz centra "aljeva do na vr% .aira, kada nje#ova stranka iz#ubi na izborima. ,ikola se nije me'ao u strana!ke borbe. ,ije pripadao nijednoj partiji. 0a bi bio bli e roditeljima, po svojoj molbi, ,ikola je preme'ten iz 0ra!i$a 9. oktobra 9C0@. #odine, i postavljen za u!itelja i upravitelja 'kole u 0onjim 2eskovicama, selu nadomak 2eli$a. O u!iteljevanju u novoj 'koli nije ostalo nikakva tra#a. "rlo kratko je bio u!itelj u ovom mestu. &brzo dobija vest da mu je obezbeena dr avna stipendija za nastavak 'kolovanja u Kvajcarskoj, na starokatoli!kom univerzitetu u .ernu. ,ikoli je, dodu'e, kao i mno#im dru#im svr'enim bo#oslovima, ranije nueno da ide na studije u 6usiju. On to nije %teo da pri%vati. Eeleo je samo neki (akultet u Evropi. On se pripremao da stekne novo, moderno, evropsko obrazovanje, kako bi mo#ao u%vatiti kontakt sa ve$ tada odroenom, srpskom inteli#encijom, koja se 'kolovala na zapadu. /matrao je, ako srpsku inteli#enciju privu!e crkvi, da $e i narod, koji sledi svoje 'kolovane ljude, vi'e pri$i crkvi. 5osle du#i% i te'ki% vekova borbi sa *urcima, buna i ustanak za osloboenje /rbije u 9C. veku, bila je potrebna velika du%ovna i moralna obnova naroda. *o je bio veliki zadatak i crkve i dr ave. 1a to su bili potrebni novi moralni ljudi, sna ne volje, 'iroke kulture, visoko# obrazovanja. *akvi planovi kovani su u vino#radu prote 4lekse. 2E*O & .O)7 0"E #odine bio je ,ikola "elimirovi$ u!itelj u 0ra!i$u. *e'ka bolest 'kro(ula, zadavala mu je velike nevolje. 5o savetu lekara, u toku 'kolsko# letnje# raspusta, otputovao je u .oku )otorsku radi le!enja. Celo leto 9C03. #odine proveo je u Jerce# ,ovom i .oki. & po!etku, ni'ta mu se nije dopalo. & pismima sve'teniku /tevi, ali se na dru'tvo, #azdaricu, na njakanje mno#i% ma#araca, na dosadne komande o(icira vojnicima, a naro!ito se na %ranu. 5i'e da su jela bljutava, odvratna, jedino rado jede vo$e, koje je lekar, na alost, zabranio. /ve #a je toliko deprimiralo da je postao Bsarkasti!an prema svojoj sudbiniB. & pismu ka e+ B-edan dan ivota u 0ra!i$u, vi'e mi je vredeo ne#o vek ivota ovde. -edan samo dan ne bi% dao za ve!nost u 5rimorju.B "remenom je, meutim, zavoleo i .oku. & BJri'$anskom vesnikuB objavio je !lanak o njoj, koji je kasnije 'tampan kao separat. *o je jedna od najlep'i% pesama o .oki. 56"7 /*75E,07/*4 ,7)O24 "elimiovi$ bio je prvi srpski bo#oslov, koji je dobio stipendiju za 'kolovanje u zapadnoj Evropi. *o je, svakako, obezbedio svojim vezama prota 4leksa.

5re odlaska u Kvajcarsku, takoe posredstvom prote 4lekse, ,ikola se sreo i sa kraljem 5etrom, koji mu je tada rekao da /rbija u nje#a pola e velike nade. On je dobio i podr'ku mitropolita 0imitrija, koji mu je rekao+ - 7di na prosve$eni zapad, idi u ,ema!ku, Drancusku, En#lesku i obrazuj se, jer mno#i od oni% 'to idu u 6usiju, vra$aju se kakvi su i oti'li, ako ne i #ori. ,"n"v" u -k"()k"j k(u+i 06.06.2003 5O zavr'etku studija u .ernu, ,ikola dolazi u .eo#rad da osi#ura stipendiju i uslove za dalje studije. .io je !vrsto odlu!io da ide u Oks(ord, najznamenitiji univerzitet Evrope i sveta, da tamo studira (ilozo(iju. & .eo#radu je po!eo uzimati privatne !asove en#lesko# jezika. & 3inistarstvu prosvete, meutim, nisu bili raspolo eni da #a dalje stipendiraju. )ako nije %teo da odustane od svo#a plana, on je, uz pomo$ svoji% prijatelja, posredstvom i zauzimanjem prote 4lekse, ipak otputovao u En#lesku. ,o, kada se iz Oks(orda javio mitropolitu /rbije 0imitriju, ovaj #a izvesti da mu se stipendija ne mo e dati, ve$ neka ide u 6usiju ili <ernovec, pa $e je dobiti. ,a'av'i se u te'koj situaciji, bez sredstava za ivot, ,ikola se ponovo obra$a proti 7li$u - da se zauzme kod mitropolita i u 3inistarstvu prosvete za dodelu stipendije. & pismu proti pi'e+ B-a $u kolica vu$i, a odavde se vratiti ne$u.B ,a kraju je sti#la stipendija, i on zavr'i postdiplomske studije u Oks(ordu. 0oktorirao je 9C0:. #odine na temu+ BDiloso(ija .erklijaB. *ezu je pisao u Oks(ordu, na en#leskom, a odbranio je u Eenevi na (rancuskom jeziku. /a diplomama dva najpoznatija (akulteteta u Evropi i dva doktorata, ,ikola se vra$a u .eo#rad. ,ije do!ekan s odu'evljenjem. ,aprotiv. 3ala balkanska sredina do!ekala #a je sa zavi'$u. Crkveni ljudi zazirali su od nje#a zato 'to se 'kolovao u rimokatoli!koj i protestantskoj Evropi. ,ijedna diploma nije mu priznata, jer, tobo e, nije imao zavr'enu punu #imnaziju. 7, on, sa zavr'ena dva (akulteta i dva doktorata, ponovo seda u 'kolsku klupu i pola e sedmi i osmi razred u 0ru#oj beo#radskoj #imnaziji. 06&84 *EK)4 .O2E/* & *O vreme nova isku'enja sti u ,ikolu. Od te'ke bolesti dizenterije, @. 90. 9C0C. #odine, umire nje#ov brat ,inko, u!enik sedmo# razreda valjevske #imnazije, u dvadesetoj #odini. 5o povratku u .eo#rad i sam dobije tu bolest. .olest je brzo napredovala. 5osle tri nedelje, u#ledni beo#radski lekar dr 6adovanovi$ izjavio je da je stanje bolesti takvo da #a jedino .o# mo e spasti. Ova dija#noza lekara nije ,ikolu mno#o uzbudila. *e'io je svoje prijatelje, i #ovorio+ B4ko je moja slu ba 8ospodu potrebna, on $e me spasti.B 5osle 'est nedelja te'ko# bolovanja, potpuno je ozdravio. & toku bolesti zavetuje se da $e se zamona'iti ako ozdravi i ceo svoj ivot posvetiti slu bi .o#u, svome narodu i crkvi. )ad je iza'ao iz bolnice, ,ikola se odma% javi mitropolitu 0imitriju i izrazi elju da se zamona'i. 3itropolit #a uputi u obli nji manastir 6akovicu radi pripreme.

5roveo je kratko vreme u manastiru kao isku'enik, i ve$ 9>. decembra 9C0C. #odine primio mona'ki postri#. 3ona'enje po mitropolitovom bla#oslovu izvr'io je ar%imandrit rakovi!ki 4rsenije. ,ikola je dobio novo, mona'ko ime, dodav'i svome svetovnom imenu BjB ,ikolaj. *ako se zavr'io ,ikolin BcivilniB ivot - detinjstvo, 'kolovanje, studije, doktorati, putovanja... )ao mona% po!eo je novo, veoma zna!ajno po#lavlje svo#a ivota i rada u /rpskoj pravoslavnoj crkvi i narodu, koje $e trajati #otovo pet decenija, sve do kraja ivota. Odma% po mona'enju, ve$ 9C. decembra, ,ikolaj je rukopolo en u !in akona, a 20. decembra u !in jeromona%a. Ostao je dalje sabrat manastira 6akovica. )ada je kao mona% do'ao pred svoje ake u .o#osloviju, obratio im se re!ima+ B,eka vas raduje ako ja iz ovo#a mona'ko# !ina, davno po dostojanstvu neuva enom u savremenom dru'tvu, budem koristan zajednici. "i ne$ete biti monasi kao ja, ne#o sve'tenici, pro(esori, o(iciri, sudije i ministri, te $e vam biti lak'e da budete korisni dru'tvu.B 5rimiv'i mona'ki i sve'teni!ki !in, ,ikolaj je stekao pravo da propoveda u crkvama. .eo#rad je ve$ bio upoznao ,ikolaja, kao obrazovano# i re!ito# !oveka. ,astupao je na raznim akademijama, knji evnim ve!erima, proslavama. 4li to je ne'to dru#o. <ekala se nje#ova propoved u %ramu kao mona%a i sve'tenika. 5osle nekoliko dana od mona'enja, na /veto# /te(ana, 2>. decembra =svi datumi su po starom kalendaru, jer je novi pri%va$en 9C9C. #odineA bilo je najavljeno da $e u /abornoj crkvi propovedati jeromona% dr ,ikolaj "elimirovi$. Crkva je bila prepuna naroda. 0o'la je elita srpske prestonice+ akademici, pro(esori, #enerali, politi!ki i strana!ki prvaci, !ak i kralj 5etar 5rvi. .eseda je trajala jedan sat. 3o$nim bariton-basom, bez preda%a skamenjen kao statua, jeromona% je #ovorio. /lu'aoci, meu njima racionalisti i ateisti, bili su podjednako o!arani. .olje re$i us%i$eni. -edan od neposredni% svedoka to# do#aaja zapisao je+ B)ada se slu ba zavr'ila i kada je kralj iza'ao iz crkve, jedna #rupa naju#ledniji% #raana ostala je da sa!eka izlazak dr ,ikolaja "elimirovi$a iz oltara. .eo#radski tr#ovac i narodni poslanik stao je pred tu ove$u #rupu i uzviknuo+ - .ra$o, %ajdemo svi ovako u 3itropoliju da u nju uvedemo ,ikolaja. ,jemu je tamo mestoG 4 neko je dodao+ - 7 to $e jedno# dana bitiG O02414) & 6&/7-& .E/E04 mlado# jeromona%a dr ,ikolaja "elimirovi$a na /te(andan, u /abornoj crkvi, bila je prava kulturna senzacija. *aj do#aaj postao je #lavna tema u kulturnim i crkvenim kru#ovima prestonice. )ulturna elita bila je impresionirana, kako sadr ajem besede, tako i oratorskim ume$em proizno'enja, a naro!ito Bscenskim nastupomB besednika. *ako ne'to, do tada, nije se !ulo ni videlo u .eo#radu. 3eutim, bilo je i oni%, u#lavnom, iz konzervativni% crkveni% kru#ova, koji su zamerali da beseda nije Bu pravoslavnom du%uB, da je isuvi'e moderna, da besednik unosi u pravoslavni crkvu Bdu% protestantizmaB i Bzapadnja'tvaB. 3itropolit 0imitrije, posle nekoliko dana, pozvao je ,ikolaja i predlo io mu da

otputuje u 6usiju kako bi upoznao ivot velike ruske pravoslavne nacije i or#anizaciju 6uske pravoslavne crkve. *om susretu prisustvovao je i prota 7li$, koji je zabele io deo raz#ovora+ - ,u no je - po!eo je mitropolit svoj predlo# - da se tamo u 6usiji opravoslavi'. *i si bio na katoli!kim i protestantskim univerzitetima i sada treba da ide' u 6usiju. 0a se tamo upi'e' u 0u%ovnu akademiju, i kada svr'i' 4kademiju, tek onda mo e' ra!unati na slu bu. *ako #lasi zakon o bo#osloviji. - 4ko ste %teli da me 'aljete u 6usiju da tamo svr'im du%ovnu akademiju, za'to me niste poslali pre nekoliko #odinaH -a sam po va'oj sa#lasnosti i odobrenju oti'ao u .ern, tamo svr'io *eolo'ki (akultet, a docnije i Diloso(ski. 7 sad, posle sve#a to#a, da idem u 6usiju da se upi'em kao po!etnik u 0u%ovnu akademijuH -a $u se radije odre$i sve#a, ne#o pristati na to uni enje, i svoje, i oni% univerziteta #de sam se obrazovao. 5osle ovi% re!i, dr ,ikolaj se poklonio mitropolitu i oti'ao. 7pak je prota 4leksa 7li$ uspeo da #a privoli da poslu'a mitropolita i ode u 6usiju, da se tamo upozna sa ureenjem crkve i ostalim prilikama, kao i da po%aa predavanja na 0u%ovnoj akademiji, kako bi izbe#ao prebacivanja oni% koji su se 'kolovali u 6usiji. ,ikolaj je, najzad, poslu'ao protu i odma% posle to#a, 92. januara 9C90. #odine, otputovao u 5etro#rad. 5oneo je sa sobom preporuku /veto# ar%ijerejsko# sabora i mitropolita /rbije 0imitrija, za petro#radsko# mitropolita 4ntonija. 1animljivo je =po docnijem pri!anju vladi!inomA da se on upisao u 0u%ovnu akademiju smo sa diplomom o svr'enoj bo#oslovskou!iteljskoj 'koli u .eo#radu, ne podnev'i i ne pokazav'i svoje diplome o svr'enim (akultetima i doktoratima u .ernu, Oks(ordu i Eenevi. 5ored pomenuta dva doktorata, stekao je, u meuvremenu, i tre$i, na Diloso(skom (akultetu &niverziteta u .ernu na temu+ BDrancusko-en#leski ratovi u .oki )otorskoj 9C06-9:9@B. <ak ni preporuku mitropolita 0imitrija i 4r%ijerejsko# sabora nije predao mitropolitu 4ntoniju. 5o'to iz 6usije nije bilo nikakvo# izve'taja o ,ikolaju, mitropolit je posumnjao da je on uop'te tamo oti'ao. ,o, ve$ prvi% dana provedeni% u 4kademiji, ,ikolaj je izbio na #las, preko disputa voeni% sa studentima i pro(esorima. *im povodom, ne'to docnije, mitropolit 4ntonije obavestio je mitropolita /rbije o mudrome i umnome jeromona%u ,ikolaju, koji se nalazi u 5etro#radu u 0u%ovnoj akademiji. 0O)*O64* & .E6,& /*46O)4*O27<)7 (akultet u .ernu, od svi% (akulteta na zapadu, bio je najpodesniji za pravoslavne studente. ,a njemu je studiralo nekolio pravoslavni% studenata. ,ikola je sti#ao u .ern u poznu jesen 9C0@. #odine. Kkolovanje u Kvajcarskoj bilo je dosta la#odno i bezbri no. 7mao je dobru dr avnu stipendiju. 7z sa!uvani% (oto#ra(ija iz .erna, vidi se da se moderno odevao i odavao utisak evropsko# #ospodina i intelektualca. & .ernu je ,ikoli bio mati!ni (akultet, ali je on odlazio i slu'ao predavanja na ostalim (akultetima 'irom Kvajcarske, ,ema!ke, pa i Drancuske. Ostajao je !itave semestre na dru#im (akultetima, a ispite pola#ao u .ernu. *ako je iskoristio priliku da slu'a najslavnije pro(esore, (ilozo(e i nau!nike u Evropi. *o mu je pomo#lo da stekne naj'ire evropsko i svetsko obrazovanje i nau!i evropske

jezike. 5o zavr'enim diplomskim ispitima na (akultetu u .ernu, doktorirao je na istom (akultetu na temu+ B"era u vaskrsenje Jristovo, kao osnovna do#ma apostolske crkveB. *eza je pisana i odbranjena na nema!kom jeziku. /&/6E* /4 )642-E3 5E*6O3 -E04, raz#ovor kralja 5etra 5rvo# sa protom 4leksom 7li$em odredio je dalju ,ikolinu sudbinu. - /premamo se za veliku dr avu -u#oslaviju. Jo$u da po'aljem na 'kolovanje ljude koji $e da budu vladike u novoj dr avi. 6aspitaj se koja bi to deca bila molio je kralj protu 4leksu. 5rota mu je, bez dvoumljenja, od#ovorio+ - -edno# bi% ti odma% mo#ao re$i - ,ikola "elimirovi$. )ralj je rekao proti da #a odma% pozove. )ada je ,ikola do'ao iz sela #de je u!iteljevao, kralj #a ljubazno primi i re!e+ - 7di kud %o$e' da studira' 'ta %o$e', ali mora' zavr'iti teolo#iju, jer %o$u da se posle to#a zakalueri'. - 0ozvolite mi, va'e veli!anstvo - od#ovori ,ikola - da za to zatra im bla#oslov od roditelja. Otac 0ra#omir bio je kratak i jasan+ - /ine ,iko - tako mu je tepao - 'kolovan si i pametniji od mene. 6adi kako ti misli'. 4li majka )atarina, kao svaka majka, usprotivila se da bude kaluer. - 4li, majko - poku'ao je da je odobrovolji ,ikola - ja ne$u biti obi!an kaluer. .i$u vladika. 3eni $e ruku da ljube. 3ajka $e na to+ - /ine, vi'e volim da se o eni' i decu raa', pa makar dru#e u ruku ljubio. 7pak je nekako uspeo da odobrovolji majku, pa je i ona dala svoj pristanak i bla#oslov da se zamona'i. 5oruka s vr%a, kralj 5etar 5rvi. Sv ta .ajka Ru)ija 0>.06.2003 & 6&/7-7 ,ikolaj se upoznao s 5objedonoscevima, velikim prokuratorom 6usko# sveto# sinoda, koji mu je izdejstvovao besplatnu voznu kartu za putovanja 'irom 6usije. 1a relativno kratko vreme, proputovao je svim ruskim oblastima, video sva #lavnija mesta i #radove i posetio poznate crkve, manastire i svete lavre. *ako je neposredno upoznao veliku rusku du'u - onu prostu, iskrenu, divnu pravoslavnu svetu rusku du'u, po kojoj velika slovenska zemlja nosi ime - /veta 6usija. &poznao je rusko mona'tvo, preko li!ni% susreta sa isposnicima i podvi nicima, koji su opitno do ivljavali pravoslavno %ri'$anstvo. & Op'tinskoj pustinji sreo se sa znamenitim ruskim du%ovnicima, sledbenicima 0ostojevsko# i /olovjeva i dru#im ivim sloveno(ilima. *ada se za!ela ,ikolajeva misao o /ve!oveku, nasuprot ,i!eovom ,at!oveku.

6usija je bila ,ikolajeva dru#a velika 'kola. 6uska pravoslavna du'a, svojom toplinom, odudarala je od %ladno#, pra#mati!no#, para#ra(sko# du%a 1apada. )ori#ovao je svoj stav prema 6usiji i, kako je docnije #ovorio, neposredno se uverio u opravdanost poznate maksime M/vetlost dolazi sa 7stokaN. /%vatio je da su mno#a pitanja i problemi, kojima je na 1apadu na'ao re'enje, dru#ostepene prirode, pred onom #lavnom 7stinom, 'to je u sebi i svetlosti svojoj nosi pravoslavni 7stok. 1a vreme boravka u 6usiji, ,ikolaj se te'ko razboli. O'tra ruska zima pokosila je nje#ov ne ni i bole'ljivi or#anizam. 0u#o je bio u velikoj vatru'tini i #roznici, pa je pomi'ljao i na naj#ore. ,a sre$u, bolest po!e popu'tati, i on ozdravi. *o je bila nje#ova tre$a ozbiljnija bolest. 7 ovo#a puta, .o# #a je spasao. ,E/*4O 0O)*O64* 04 bi svoj boravak u 6usiji u!inio 'to korisnijim, on po!e da sprema doktorat iz ruske istorije - !etvrti po redu. *ezu je izradio, u#lavnom, za veme boravka u 5etro#radu. )ako je po pozivu mitropolita 0imitrija morao %itno da se vrati u .eo#rad, nije prijavio doktorski ispit. 6ukopis disertacije poneo je sa sobom. )ao suplent, tezu je stalno do#raivao i odla#ao njenu odbranu. )ad je, na poziv predsednika srpske vlade ,ikole 5a'i$a, uo!i rata i napada na /rbiju 9C9@. #odine, morao da krene u ,i', spakovao je rukopis u jednu kutiju, u koju je stavio i novac, koji je u to vreme primio od izdava!a /. .. Cvijanovi$a, kao autorski %onorar za knji#u M.eseda pod #oromN. )utiju je predao svome prijatelju 0imitriju 6o'u, zamoliv'i #a, da je, ako bude mo#ao, ponese sa sobom, ukoliko doe do povla!enja. ,ije mu rekao 'ta se u njoj nalazi. 0imitrije je ovu kutiju, pri povla!enju, doneo do )raljeva. ,e mo#av'i da je dalje nosi, predao je kutiju jednoj eni, svojoj poznanici i zamolio da je !uva, dok se on ne vrati. *a kutija nikada vi'e nije pronaena. 6ukopis doktorske teze pojavio se posle rata, kao knji#a pod tuim imenom. "ladika od to#a nije %teo da pravi pitanje. ,ikada nije rekao koja je to knji#a, niti ko je njen la ni autor. 0r ,ikolaj je ostao u 6usiji do 90. maja 9C99. #odine. ,a tele#ra(ski poziv mitropolita 0imitrija i 4r%ijerejsko# sabora, vratio se u /rbiju. *o je bilo vreme kada je trebalo da se popuni upra njena ni'ka epar%ija. ,ikolaj se vratio iz 6usije, ali nije izabran za episkopa ni'ko#. 1a'to ,ikolaj nije izabran za episkopa, kako se o!ekivalo, ostalo je nepoznato. ,ajverovatnije je da nije %teo da se pri%vati episkopske slu be u uslovima i okolnostima koji su tada bili u srpskoj crkvi. -o' jedanput, 9C93. #odine, on je odbio episkopski !in. -o' dok je bio u 6usiji, postavljen je kraljevim ukazom od 99. oktobra 9C90. #odine za suplenta =nastavnikaA beo#radske .o#oslovije M/veti /avaN. 5re ovo# postavljenja, .o#oslovski (akultet &niverziteta u .eo#radu ponudio mu je o dru#i put mesto docenta i urednika !uveno# evropsko# i svetsko# crkveno# !asopisa M7nternacionalna teolo'ka revijaN. Ovaj !asopis je izlazio na tri jezika. &rednik je bio episkop 3i'e, pro(esor

univerziteta u .ernu. ,ikolaj je odbio tu laskavu ponudu i pri%vatio se du nosti nastavnika i vaspita!a budu$i% srpski% sve'tenika. )ao suplent predavao je (iloso(iju, lo#iku, psi%olo#iju, istoriju i strane jezike. ,je#ov dolazak u .o#osloviju bio je pravo osve enje, kako u po#ledu izvoenja nastave i predavanja, tako i oko pristupa acima i na!inu vaspitanja. & tridesetoj #odini ivota, oven!an slavom veliko# besednika, vrsno# intelektualca i poli#lote, sa mno#obrojnim titulama i diplomama, pun ener#ije i elje za radom u crkvi, ,ikolaj nije mo#ao sav stati i ostati u 'kolskoj u!ionici. )ao okean se razlio .eo#radom i celom /rbijom. /lu i i besedi po beo#radskim i dru#im crkvama, dr i predavanja na )olar!evom univerzitetu i mno#im mestima. ,je#ovo ime !esto se sretalo u novinama i o njemu se #ovorilo sa iskrenim divljenjem i po'tovanjem, kao i sa velikim nadama i o!ekivanjima. ,je#ova pojava pada u vreme kada u /rbiji nisu bili, naro!ito, cenjeni sve'tenici. 7stini za volju, bilo je malo sve'tenika koji su zna!ili ne'to u intelektualnom, du%ovnom i kulturnom po#ledu. 3antija nije obezbeivala neki dru'tveni status. ,i episkopi nisu u ivali veliki u#led. Crkva je bila uspavana. 5ravoslavlje je bilo dr avna vera. /rpska crkva imala je verski monopol. .ila je dr avna, povla'$ena crkva. .udu$i neaktivna, konzervativna, zastarela, birokratizovana, odbijala je od sebe intelektualce i omladinu. "erski i du%ovni ivot bili su u opadanju. /ekte su po!ele pu'tati svoje pipke, ne samo po #radovima, ve$ i po selima 'irom /rbije. .esede mlado# jeromona%a ,ikolaja, nje#ova %arizmatska li!nost, osobena pojava, sti#li su kao pla%a ki'a na presa%la polja. 0o'lo je do veliko# du%ovno# buenja naroda. ,aro!ito srpske inteli#encije. 5ojavljuju se prve ,ikolajeve knji#e. 1namenita studija o ,-e#o'u M6eli#ija ,-e#o'evaN, pojavila se najpre u najzna!ajnijem knji evnom !asopisu M0eloN, a potom kao zasebna knji#a 9C99. #odine. Ocenjena je kao najumnija studija o ,-e#o'u. <ak i veoma stro#i knji evni kriti!ar -ovan /kerli$, naro!ito kriti!an prema svemu crkvenom, imao je laskavi% re!i za pisca M6eli#ije ,-e#o'eveN+ M3ladi beo#radski pro(esor .o#oslovije, nije manje interesantan od cetinjsko# vladike.N & izdanju /. .. Cvijanovi$, pojavljuje se M.eseda pod #oromN 9C92. #odine, a nova knji#a M7znad #re%a i smrtiN 9C9@. #odine. /ve ove knji#e do ivljavale su nekoliko izdanja u toku jedne #odine. 56"E E6*"E 64*4 ,7)O24- je ostao crkvena, du%ovna i kulturna li!nost prvo#a reda u onda'njoj /rbiji. /vojim radom zapo!eo je i pokrenuo veliku du%ovnu i versku obnovu u narodu. 3eutim, bauk rata kru io je Evropom. /vet se spremao za nove sukobe i krvoproli$a. /rbija je bila prva na udaru. 8odine 9C92. poveo je srpski narod kona!nu i odsudnu bitku za osloboenje svi% srpski% krajeva i za ujedinjenje u jednu dr avu. & tim istorijskim do#aajima aktivno u!estvuje i jeromona% ,ikolaj. /vojim sna nim reli#iozno- -crkvenim i nacionalnim istupima u javnom ivotu, on izaziva divljenje i po'tovanje. ,e samo /rbija i .eo#rad, ne#o i ostali ju#oslovenski krajevi #ovorili su tada o njemu sa uva avanjem i pozivali #a raznim povodima, kako bi !uli nje#ove besede. ,ikolaj je pozvan u /arajevo 9C92. #odine, na proslavu #odi'njice /rpsko# kulturno# dru'tva M5rosvetaN. 0o'ao je u srce Jerce#-.osne oven!an slavom

najve$e# ivo# besednika pravoslavlja. 0o!ekala #a je prepuna crkva i porta naroda. 5ropoved je po!eo re!ima+ M0olazim iz /rbije, to#a malo# ostrva slobode, da vama, na'oj bra$i u ropstvu, donesem pozdrave .eo#rada.N 5ozdravljen je ovacijama. 5osebno je odu'evio bosansko-%erce#ova!ku omladinu i !lanove srpske nacionalne or#anizacije M3lada .osnaN, koji $e se 9C9@. #odine uo!i sarajevsko# atentanta, na #robu .o#dana Eeraji$a i nad ,ikolajevim M.esedama pod #oromN, kao nad -evaneljem Jristovim, zakleti na vernost u borbi do kona!no# osloboenja. & /arajevu se tom prilikom upoznao sa najvienijim predstavnicima porobljeni% /rba+ 0u!i$em, Kanti$em, ;orovi$em, 8rdi$em, 2-ubibrati$em i dru#ima. *o je bilo vreme aneksije .osne i Jerce#ovine. & jednoj svojoj besedi iz#ovorio je re!i, koje su docnije u'le u le#endu+ M/vojom velikom ljubavlju i velikim srcem, svojim %erojstvom, %rabro'$u i rtvom, vi, /rbi iz .osne, anektirali ste /rbiju .osni.N ,a povratku u .eo#rad, austrijske vlasti zadr ale su #a nekoliko dana na pretresu u 1emunu. /lede$e #odine zabranjen mu je odlazak u 1a#reb na proslavu #odi'njice ,je#o'a. ,je#ov #ovor je ipak pro!itan u toku proslave. )ada je srpska vojska na ju#u stupila u ratne okr'aje sa *urcima i 4rnautima, ,ikolaj budnim okom i du'om prati razvoj do#aaja na boji'tu i u pozadini. *ada dr i svoje znamenite besede koje su objavljene u knjizi M7znad #re%a i smrtiN. & srpskom besedni'tvu ni'ta ne #ori takvim sjajem kao te ekstati!ne besede jeromona%a ,ikolaja. 3o#u se porediti samo sa 5eriklovim #ovorima u drevnoj Jeladi, #ovorenim u slavu za otad binu. 5osle po!etni% borbi srpske vojske, pred le#endarnu )umanovsku bitku u besedi MO prvim rtvamaN, ,ikolaj opominje+ M5ale su prve rtve rata, pokapana je zemlja krvlju, zakukale su majke i zajecala siro!ad... 3i ne vodimo jedan osvetni!ki, no jedan oslobodila!ki rat. 3i ne$emo *urcima da se svetimo, mi %o$emo samo da u!inimo kraj nji%ovoj vladavini nad jednom rasom, koja je zrela da sama sobom vlada... 3i verujemo da .o# kroz nas vr'i svoje delo. .o#, koji je pre pet stole$a poslao iz 4zije jedno %erojsko pleme da kazni zavaene i pocepane balkanske %ri'$ane, pale moralom i intelektom, podi e danas te iste %ri'$ane, preporoene i ujedinjene, da vrate tuince, koji su zavr'ili svoju misiju na .alkanu, na nji%ovo azijatsko o#nji'te. 0obro su zavr'ili *urci bo#odanu im misiju+ niko bolje ne bi je izvr'io od nji%... 1ato je .o# i izabrao taj narod, sa starozavetnim moralom, da kazni %ri'$anski .alkan, u svemu slab izuzev prestupa. ,ije .o# izabrao *urke da nas *urci prosvete, no da nas kazne. ,isu *urci do'li na .alkna ko vaspita!i na'i, no kao sudije. "ladavina turska nije trebalo da zna!i za balkanske narode 'kolovanje no o#njeno !istili'te. 5et stole$a #oreo je balkanski %ri'$anin u tom o#njenom !istili'tu. 5et stole$a iskupljenja sledovalo je moralnom padu. 0o'lo je vreme vaskrsenju...N /65/)7 124*O&/* & /"O-73 rodoljubivim besedama, iz#ovorenim u vreme balkanski% ratova, ,ikolaj se pojavljuje prvenstveno kao sapatnik i sastradalnik, koji molitveno krepi postradale i posrnule. ,-e#ovo besedni'tvo nije dovijanje u re!ima, ve$, pre

sve#a, sau!estvovanje u sudbinama. Ktavi'e, modelovanje sudbine. & tom po#ledu nje#ove besede, savr'ene po sklopu i zanosne intonacijom, di u se kao oslonac pokolebanom plemenu. Ovaj novi srpski 1latousti, nije u svojim besedama samo popovao, ne#o je umovao. ,ije krstio samo rukom, ne#o i #lavom. ,ije besedio samo sa crkveno# amvona, ne#o je svedo!io ivotom. ,ije po starinski a#itovao i pridobijao za veru ne#o je ukazivao da vera zna!i ivot dostojan !oveka i .o#a. 1064"4 7 .O2E/,4 C6)"4 -E0,4 #rupa u#ledni% #raana Kapca pozove jeromona%a dr ,ikolaja "elimirovi$a, ve$ proslavljeno# crkveno# pisca i besednika, da na, &sekovanje, 99. septembra 9C99. #odine, propoveda u nji%ovoj crkvi. On pri%vati poziv. ,a praznik crkva je bila prepuna. .ili su prisutni prvi ljudi varo'i - pro(esori, lekari, advokati, sudije, o(iciri, na!elnici okru#a, op'tine, policije, itd. 5rilikom poziva propu'tene su, meutim, neke administrativne (ormalnosti i tada'nji episkop 'aba!ki /er#ije, koji je le ao u svome dvoru bolestan, zabrani ,ikolaju da propoveda u crkvi. /tvorila se mu!na situacija. .esednik najavljen, i sti#ao, narod se skupi i o!ekuje besedu. "ladika zabranio. Kta raditiH )ada je za vreme svete litur#ije do'lo vreme za propoved, nastao je neprijatni muk. 5osle du e pauze, jeromona% ,ikolaj iza'o je na crkveni amvon. 2ica naroda su se ozarila. 5o#ledom svoji% krupni%, crni%, prodorni% o!iju, obu%vatio je okupljeni narod i dubokim #lasom po!eo+ - .ra$o i sestre, pozvali ste me da #ovorim danas, na ovaj veliki praznik u na'oj crkvi. -a sam se odazvao pozivu. .olesni deo crkve, zabranio mi je da vam danas #ovorim. Obra$am se vama, zdravom or#anizmu na'e svete crkve, za dozvolu da #ovorim besedu o borbi pravde sa nepravdom, dobra sa zlom, zdravlja sa bole'$u. 0ozvoljavate liH Jramom se, iz nekoliko stotina #rla i srca, prolomilo #lasno - 437,G ,ikolaj je odr ao jednu od najlep'i% svoji% beseda o -ovanu i 7rodijadi. Mi)i"na! u * (". )v tu 0:.06.2003 <73 je rat po!eo, ,ikolaj se odrekao plate suplenta .o#oslovije B/v. /avaB i ustupio je dr avi dok rat traje. 7ako nije mobilisan, dobrovoljno se javio da ide na boji'te. &!estvovao je u borbama za odbranu .eo#rada, kao vojnik u rovu, na 4di ci#anliji. 5otom je rasporeen u #lavni 'tab srpske vojske, odakle je, kako je s pravom re!eno, na jedinstven na!in vojevao za otad binu. )ao izaslanik 0ru'tva za pomo$ postradalim u ratu, i'ao je u 0ra! i /kadar radi deljenja pomo$i. ,o, pravi doprinos, dostojan nje#ovo# u#leda i imena, ,ikolaj $e dati svojoj otad bini tokom 5rvo# svetsko# rata, svojim misijama u Evorpi i 4merici. 5ored veliko# an#a ovanja u narodnom, aktivno u!estvuje i u crkvenom ivotu. 7mao je, ne malo, kriti!ki% primedbi na rad i pona'anje izvesni% crkveni% ljudi. ,je#ova kritika bila je pozitivna =ti% #odina razi'ao se sa protom 4leksom zbo# nje#ovi% destruktivni% kritika, koje su bile besplodneA.

6azume se, i on je bio i te kako kritikovan od strane konzervativni% i klerikalni% kru#ova u crkvi. 5roro!ki du% ovo# apostola i pastira nadilazio je svoje protivnike i zavidljivce, koji% je bilo mno#o za vreme nje#ovo# ivota i koji% ima do danas. ,je#ova velika %ri'$anska du'a uvek je rado i lako pra'tala. 5o!etkom 9C9?. #odine, u vreme kada ratna sre$a okre$e lea /rbiji, predsednik srpske vlade ,ikola 5a'i$ poziva ,ikolaja u ,i' =vlada je ve$ bila u izbe#li'tvu u ovom #raduA, da #a otprati u 4meriku i En#lesku da besedi o /rbiji i srpskim borbama za osloboenje. ,eko se morao suprotstaviti sna noj austrou#arskoj propa#andi u Evropi i svetu, koja je satanizovala /rbe, kao divljake, varvare, zlikovce, ubice svoji% i tui% kraljeva =ubistvo 4leksandra Obrenovi$a i 0ra#e 3a'in, atentat u /arajevu na princa DerdinandaA. /rpska vlada odabrala je ,ikolaja koji je imao veliki u#led na 1apadu. 5ri%vatio je odma% poziv srpske vlade i oti'ao u ,i'. & improvizovanom kabinetu primio #a je sumorni 5a'i$. - 5a 'ta da im ka emH - tra io je ,ikolaj instrukcije. - )a'$e ti se samo - od#ovori 5a'i$ kratko i lakonski. /2&K4OC7 & 14,O/& ,-7J dvojica su se, ina!e, meusobno mno#o cenili i po'tovali. 5osle rastanka sa 5a'i$em, ,ikolaj pakuje ko(ere i kre$e na put u daleku 4meriku. &sput svra$a u 5ariz, #de se kao Bdvorski sve'tenik kralja 5etra 5rvo#B pojavljuje na sednici -u#oslovensko# odbora. 5reko En#leske, u 4meriku sti e u dru#oj polovini juna 9C9?. #odine. 3isija je bila sastavljena od dvadesetak ljudi, meu kojima su bili dr 0u'an 8r#in, 6aka 3ajstorovi$, upravnik %emijske laboratorije, potpukovnik -evrem 5opovi$ i dru#i. ,ji%ov izri!iti zadatak bio je da ujedine /rbe, Jrvate i /lovence u solidarnosti, po'to su pret%odno delili zajedni!ku sudbinu u 4ustrou#arskoj imperiji, odakle je o#romna ve$ina pobe#la u 4meriku. Odma% po dolasku, jeromona% ,ikolaj objavljuje !lanak u B/rpskom dnevnikuB pod naslovom B200.000 /rba mrtvi% za sloboduB. & tom !lanku isti!e+ B3ora da je bila neop%odna ta samoodbrana kad je tako skupa. 3ora da je bila velika srpska pravda, ljudska i .o ja, kad je toliko skupa. /rbija je sna nija i sve ija ne#o ikadaB. 5utovao je 4merikom bez preda%a. 5ose$ivao je sve ve$e #radove, dr ao predavanja, propovedi i skupove. &poznao je 4merikance sa stradanjima srpsko# naroda u oslobodila!kom ratu. 1ajedno sa 3i%ailom 5upinom, pro(esorom na univerzitetu )olumbija i po!asnim srpskim #eneralnim konzulom u /jedinjenim 4meri!kim 0r avama, predsedavao je na istorijskom skupu u 4msterdamskoj operi u ,-ujorku. Cilj ovo# skupa bio je da se probudi saose$anje za velike patnje srpsko# naroda u borbama za osloboenje. *u je doneta rezolucija i prosleena predsedniku "ilsonu, kojom se potvruje podr'ka saveznicima. 3isija dr ,ikolaja do ivela je veliki uspe%. 5rijavilo se 20.000 dobrovoljaca slovensko# porekla, koji su oti'li na /olunski (ront i tamo se %erojski borili. 3eu njima bilo je /rba, Jrvata, /lovenaca, <e%a, 5oljaka, 6usa... *i dobrovoljci bili su docnije poznati pod imenom B,ikolajeva tre$a armijaB. Osim to#a, stotine %iljada

dolara i dru#e razne pomo$i, poslato je bra$i na (ront i u otad binu. 37/7-4 & E,82E/)O5O2O"7,O3 jula 9C9?. #odine, odr an je veliki zbor u 5itsbur#u. & velikom pozori'tu, pred nekoliko %iljada /rba i Jrvata, ,ikolaj je #ovorio besedu B6oblje raskida okoveB. *im #ovorom pokidao je lance austrijske propa#ande, koja je delila i zavaala Jrvate i /rbe. /a zbora su upu$eni tele#rami o spremnosti za zajedni!ku borbu za osloboenje i ujedinjenje. *om prilikom, predsednik %rvatske zajednice -osip 3aro%ni$, na sve!anoj ve!eri, u svom #ovoru, rekao je+ B)ad bi "atikan imao ovakvo# (ratra, dao bi za nje#a celo zemlji'te na kome je sazidan "atikanB. 1aslu#om pomenuto# 3aro%ni$a, or#anizovana je pres-kon(erencija na kojoj se ,ikolaj obratio predstavnicima sedam pitsbur'ki% dnevnika. /utradan, jedan u#ledni novinar zapitao se u svom !lanku+ B)akav je ovo !ovekH On sa nekoliko re!enica uni'tava !itave tomove austrijski% napisa o /rbijiB. /va pitsbur'ka 'tampa krupnim naslovima pisala je o pravednoj borbi /rbije za pravdu i demokratiju. *ako je bilo i 'irom 4merike, u )livlendu, 0etroitu, <ika#u, 8eri, 0enveru, /ent 2uisu, 2os 4nelesu, /an Drancisku... & /tubenvilu, pod sna nim utiskom ,ikolajevo# #ovora, slu'aoci su do'li u neki zanos - skidali su sa sebe nakit i zala#ali, jer neo!ekivnao nisu kod sebe imali novac. 1a jedan !as sakupljeno je nekoliko %iljada dolara pomo$i za /rbiju. *ako je bilo svuda od 4tlantika do 5aci(ika. 5o nalo#u mitropolita 0imitrija, ,ikolaj je tokom boravka u 4merici po!eo rad i na or#anizaciji ivota /rpske pravoslavne crkve meu na'im iseljenicima. &dario je temelje sna noj crkvenoj or#anizaciji koja traje do danas. /na nom %arizmom uspeo je da okupi pravoslavne i katoli!ke sve'tenike, koji su 9C9?. #odine pri%vatili zajedni!ki ju#oslovenski pro#ram. )rajem 9C9?. #odine, ,ikolaj iz 4merike sti e u En#lesku. En#leska i En#lezi bili su #lavni cilj nje#ove misije. "e$ prekaljeni svetski putnik, Evropejac i kosmopolita, znao je da se u zemlji #ordo# 4lbiona kroji sudbina sveta i vuku #lavni konci svetske politike. ,je#ov rad u En#leskoj okrenuo je javno mnjenje En#leske i Evrope u srpsku korist. *aj rad nije bila propa#anda u obi!nom smislu te re!i. .io je to rad jedno# apostola koji sna#om vere uti!e na velike mase. ,je#ov uticaj na najvi'e# crkveno# velikodostojnika En#leske, nadbiskupa od )enterberija, bio je veliki. ,ji%ova teza je bila da meu pravoslavnom i an#likanskom crkvom nema veliki% i nepremostivi% razlika, i da one treba da se ujedine. *o je bila elja i veliki% masa en#lesko# naroda. O toj ljubavi En#leza prema pravoslavlju svedo!e du#i redovi en#leski% vernika i naroda ispred 3ar#aret crkve, #de je ,ikolaj slu io i propovedao. )ao -an Jus stajao je na propovedaonici i #ovorio, dok #a je narod slu'ao u ekstati!nom zanosu. ,ikolaj je #radio dobre odnose i sa rimokatoli!kom crkvom u En#leskoj. )ardinal .urn je vrlo cenio dr ,ikolaja i bio sa njim u stalnoj vezi. 1a%valjuju$i tim vezama, on je u'ao u najvi'e mondenske i aristokratske kru#ove 2ondona. 1a%valjuju$i dobroti i plemenitosti jedne skromne 4merikanke iz )ali(ornije, mis 5ek, koja je /rbima i ,ikolaju dosta pomo#la u En#leskoj, stvoren je u 2ondonu jedan centar srpske kulturne propa#ande.

,-ena ideja bila je da se u jednoj od najlep'i% ulica 2ondona stvori /rpski in(ormacioni biro. *aj biro imao je dve prostorije i na suprotnoj strani du$an. *aj du$an bio je pravi 'tab dr ,ikolaja. *u su dolazili mno#obrojni posetioci koji su eleli dobiti in(ormacije o e#zoti!noj orijentalnoj zemlji koja se zove /rbija. ,aivnost i neobave'tenost En#leza bila je neverovatna. ,eke en#leske dame su mislile da u Crnoj 8ori ive crnci, i da se zato zove Crna 8ora. 0ru#a neka En#leskinja pitala je da li u /rbiji ima ptica. .iro je uvek pru ao najpotpunije podatke o /rbiji, o njenoj istoriji, kulturi, obi!ajima, veri, vrlinama, ali i manama naroda, vekovnoj borbi sa *urcima, njenim zadu binama - crkvama i manastirima. 8O"O6 O ,-&-O6)& ,7)O24- je do'ao u 4meriku, da svojim zlatoustim #ovorima di#ne ju#oslovenske iseljenike na pobunu i borbu protiv 4ustrije. O nje#ovim #ovorima u 4merici jedan savremenik pi'e+ B-ezik izvanredan, !ist kao kristal, bo#at izrazima. 4r#umenti te'ki kao maljevi, i po izvesnom taktu, kao ve't kova!, bije ,ikolaj kao po #vozdenom nakovnju... "ratio se jednom iz )ali(ornije trijum(alno, bri'u$i sve pred sobom, kao taj(unB. &!estvovao je kao #lavni #ovornik na zboru 2C. jula u ,-ujorku. 5re nje#a #ovorio je 5upin. & ime Jrvata -uraj .o'kovi$. Onda je ,ikolaj odr ao #ovor i pored ostalo# rekao+ - O, jednokrvna bra$o slovenskaG )ad vas upitaju 4merikanci jeste li vi /rbi, Jrvati i /lovenci jedan narod, nemojte re$i da jeste. )a ite im da, kad raz#ovaramo, moramo uzeti tuma!e. Obi!aji su nam sasvim razli!iti. /rbi su ljudo deri, a Jrvati civilizovani. /rbi veruju u .udu, a Jrvati u 3u%ameda. ,emojte im re$i da smo jedno. -er, ako im ka ete, da #ovorimo istim jezikom zapita$e vas+ B5a za'to niste zajednoH 7smeja$e vas, naru#a$e vam se. 56E0/*4"4 O /6.7-7 14 en#lesku javnost, /rbija je predstavljala jednu e#zoti!nu zemlju, ne#de u Evropi. .ilo je dobro$udni% En#leza u provinciji, koji su predstavu o /rbiji imali kao o nekoj a(ri!koj koloniji. Objasniti En#lezu da je /rbija stara evropska zemlja, da vodi borbu za svoju slobodu i ujedinjenje, da je saveznik "elike .ritanije i da se bori rame uz rame sa saveznicima, bila je stvar %erojsko# podvi#a. 4lbanska #ol#ota srpske vojske bila je apsolutno nepoznata en#leskoj javnosti. ,i sami en#leski politi!ari i vojskovoe, nisu imali jasnu predstavu o posledicama srpsko# povla!enja kroz 4lbaniju. Sin )v"#a na!"&a 0C.06.2003 5O-4"4 misteriozno# pravoslavno# kaluera, po svemu ekscentri!no# za en#leska s%vatanja, nje#ova crna brada i kosa poput lavlje #rive, proro!ki po#led krupni% crni% o!iju, #las koji je podse$ao na potmulu #rmljavinu daleke artiljerije, !ist i briljantan jezik najvi'e# sloja en#leske aristokratije, a iznad sve#a zlatousta re!itost, brzo su osvojili srca i du'e En#leza. ,je#ova plemenitost i iskrenost,

nje#ov du% i neposrednost, univerzalno obrazovanje i otmeni smisao za lepotu i pesmu, otvorili su mu sva vrata. ,ikolaj je, kao pravi Kumadinac, bio !isti predstavnik svoje rase. Kiroko#rud i impulsivan, nije voleo cepidla!enja pro(esionalni% politi!ara. 3rzeo je licemerje i la . .io je, dodu'e, $udljiv. 5ritisnut mno#obrojnim poslovima i obavezama, ponekad, nedovoljno or#anizovan, i nesreen. 5ravi sin svoje zemlje i svo#a naroda. & nje#ovom karakteru bile su oli!ene sjajne i tmurne crte srpsko# !oveka. & nje#ovoj du'i bilo je odjeka one srpske, vekovne, titanske borbe za opstanak, koju je krasio zanosni optimizam, koji ne poznaje prepreke. 1ato je nje#ov doprinos u radu srpske misije u En#leskoj neizmeran. On je bio motor i du'a te misije. 5o 'est-sedam puta na dan je propovedao u razli!itim krajevima 2ondona. /a podjednakim arom i zanosom #ovorio sa aristokratijom i sa plebsom. & #ovorima o svome narodu, #lavna vodilja mu je bila na'a narodna pravda, #ledana vazda sa reli#iozno#, odnosno, %ri'$ansko# pravoslavno# aspekta. 3eutim, nije bio (anatik i ekstremista. 5riznavao je mno#e po#re'ke i mane svo#a naroda, koje su nema!ka i austrijska propa#anda uveli!avale, ali u isto vreme isticao vanredne lepe i !lemenite nje#ove osobine, koje su neprijatelji tendenciozno i ve'to prikrivali. ,ajuzvi'enija ideja, koja #a je za#revala i odu'evljavala, koju je zastupao i preko nje se najbr e i najvi'e pribli io vode$im kru#ovima en#lesko# dru'tva i crkve, bila je ideja o ujedinjenju svi% %ri'$anski% crkava. Ona mu je dala autoritet i silan u#led, te je mo#ao mno#o raditi i uraditi za svoj narod. .E/E04 & )4*E06427 -E04, od najzna!ajniji% do#aaja u radu na'e misije i dr ,ikolaja u En#leskoj, bio je proslava "idovdana 9C96. #odine. 0u'a ove proslave bio je ,ikolaj. *o je bio prelomni trenutak kada je celo en#lesko javno mnjenje stalo na stranu /rbije. B0an )osovaB, kako su #a En#lezi nazivali, imao je za cilj da ime /rbije raznese po celoj En#leskoj i da pokrene narod na dare ljivost u korist napa$eni% i izmu!eni% na'i% vojnika i naroda. 5redsednik Odbora za proslavu bio je lord ar%iepiskop kenterberijski 6andal, li!ni prijatelj ,ikolajev. 5o svim ve$im #radovima prodavan je B"idovdanski cvetakB, a u svim en#leskim crkvama prikupljan je prilo# za /rbiju. 5rikupljena je o#romna suma novca. & 2ondonu proslava je bila najsve!anija. & najve$oj londonskoj crkvi, znamenitoj katedrali /veto# 5avla, odr ana je sve!ana litur#ija. ,ikolaj je odr ao besedu na temu B0u'a /rbijeB. .ilo je to prvi put da jedan stranac dru#e kon(esije #ovori u ovom %ramu. .eseda je impresionirala sve prisutne. 5rilo#e su davali i bo#ati i siroma'ni. 3esecima posle vidovdanske proslave stizali su obilati prilozi, a celom akcijom rukovodila je plemenita #ro(ica )arin#ton "ajld. )ada je po#lavar 4n#likanske crkve lord 6andal, ar%iepiskop kenterberijski, pozvao ,ikolaja da, na "idovdan, #ovori u katedrali sveto# 5avla, pru ena mu je prilika da ceo dan uo!i "idovdana raz#leda katedralu i da se upozna sa njenom istorijom i znamenitostima. Ovaj %ram spada u red svetski% ar%itektonski% !uda.

Ceo dan, za%valjuju$i ljubaznim doma$inima, ,ikolaj je raz#ledao rasko'nu crkvu i divio se njenoj lepoti. /utradan, na "idovdan, o#romna crkva bila je puna do poslednje# mesta. .io je prisutan kraljevski dom sa kraljem Iorem 5etim, na !elu, i sva u#ledna en#leska aristokratija. & %ram se mo#lo u$i samo sa specijalnim pozivnicama i propusnicama. /a nestrpljenjem se !ekao ,ikolajev #ovor. ,ikolaj je iza'ao na predikaonicu =mesto za propovedA u najprostijoj mona'koj rizi. Ceo jedan minut (iksirao je svojim crnim o!ima okupljeni narod u %ramu. )ada su se sve o!i, srca i misli slile u jedno, po!eo je svoju znamenitu besedu B0u'a /rbijeB. B8ospodo i prijateljiG Ceo dan ju!e proveo sam raz#ledaju$i ovaj veli!anstveni %ram, ponos En#leske i %ri'$anstva. 8raen je od najskupoceniji% materijala dono'eni% iz razni% krajeva imperije u kojoj sunce ne zalazi. 8ranit i mermer od ko#a je #raena ispirali su talasi stotine mora i okeana. 1lato i dra#o kamenje kojim je ukra'ena doneti su iz najskupoceniji% rudnika Evrope i drevne 4zije. /a pravom se ovaj %ram ubraja u ar%itektonska !uda sveta. ,o, #ospodo i prijateljiG -a dolazim iz jedne male zemlje sa .alkana, u kojoj ima jedan %ram, i ve$i, i lep'i, i vredniji, i svetiji od ovo#aGB ,astao je tajac. 8ordi En#lezi, #ledali su zbunjeno u nje#a. ,astao je amor u vidu podsme%a. Kta ima lep'e od ovo# %ramaH Kta ovaj !ovek pri!aH )oja je to zemljaH - lebdela su pitanja u vazdu%u. 5auza je trajala nekoliko minuta. ,ikolaj je 'iroko ma%nuo rukom. ,astao je ponovo tajac. Onda je iz d epa svoje mona'ke mantije izvadio (oto#ra(iju i okrenuo je narodu. *o je bila (oto#ra(ija ;ele-kule na <e#ru. BEvropoGB, nastavio je #lasom stra'nijim od #rmljavine, Bovo je %ram sazidan od lobanja i kostiju mo#a naroda, koji pet vekova stoji kao stamena brana azijatskom moru na ju noj kapiji Evrope. )ada bi sve lobanje i kosti bile uzidane, mo#ao bi se podi$i %ram trista metara visok, toliko 'irok i du#a!ak. 7 svaki /rbin danas mo#ao bi di$i ruku i pokazati+ Ovo je #lava mo#a dede, mo#a oca, mo#a brata, mo#a kom'ije, mo#a prijatelja. 5et vekova /rbija lobanjama i kostima svojim brani Evropu da bi ona ivela sre$no. 3i smo tupili na'im kostima turske sablje i na'im le'evima sputavali i obarali %orde, koje su srljale kao planinski vi%or na Evropu, i to ne za jednu deceniju, niti za jedno stole$e, ne#o za sva ona stole$a koja le e izmeu 6a(aela i Kilera, za sva ona bela i crvena stole$a, kada je Evropa vr'ila re(ormaciju vere, re(ormaciju nauke, re(ormaciju politike, re(ormaciju rada, re(ormaciju celokupno# ivota. 6e!ju, kada je Evropa vr'ila smelo kore#iranje i bo#ova i ljudi iz pro'losti, i kada je prolazila kroz jedno !istili'te, telesno i du%ovno, mi, strpljivi robovi, klali smo se sa neprijateljima njenim na kapijama brane$i ulaz u !istili'te. 7 dru#om re!ju, dok je Evropa postajala Evropom, mi smo bili o#rada njena, iva i neprobojna o#rada njena, divlje trnje oko pitome ru e. ,a dana'nji dan srpski knez 2azar je 93:C. #odine, sa svojom %rabrom vojskom stao na )osovu polju na branik %ri'$anske Evrope, i dao ivot za odbranu evropske kulture. & to vreme /rba je bilo koliko i vas En#leza. 0anas i% je deset puta manje. 8de suH 7z#inuli brane$i Evropu. 0anas /rbija od Evrope o!ekuje da joj pomo#neGB

5671,4,-E 2O-04 0EO60E4 J643O3 su se prolamali uzdasi i #lasni jecaji. )ada je zavr'io #ovor, svi su ustali i iz sve# #rla pevali srpsku %imnu B.o e pravdeB. Onda je kralj Iore stao pred narod i uzvinuo+ BEn#leska ne$e vratiti ma! u korice, dok /rbija ne bude slobodnaGB *om prilikom skupljeno je dosta pomo$i za /rbiju. 5risutni su davali novac. Oni koji nisu imali dovoljno novca kod sebe, skidali su skupoceni nakit i davali za /rbiju. & znak priznanja za celokupni svoj rad, dr ,ikolaj od ar%iepiskopa kenterberijsko# i ve$e #rupe naju#ledniji% En#leza, dobio je visoko odlikovanje, ,aprsni krst sa 5oveljom i albumom. 5ovelja #lasi+ B5oklon ,aprsno# krsta pre!asnom ocu ,ikolaju "elimirovi$u, od najuva nije# lorda ar%iepiskopa od )enterberija i od nekoliko nje#ovi% prijatelja u en#leskoj crkviF na praznik /v. 8ri#orija 9C9C. #odine u 2ambet palati, posle nje#ovo# boravka u En#leskoj za vreme veliko# rata. 5re!asnom ,ikolaju "elimirovi$u 0ra#i moj brate, prijatelji koje ste stekli za vreme va'e# boravka u En#leskoj, ne mo#u da vas puste bez vidljivo# znaka svo# po'tovanja i ljubavi. "i ste bili s nama tri #odine u najtra#i!nije vreme koje je poznato u ljudskoj istoriji. 5ozdravljamo vas srda!no, kao i va'u mu!eni!ku otad binu. 3i smo sre$ni 'to smo vas upoznali. 5ozdravljamo vas kao izaslanika srpske crkve na'oj crkvi. 3i smo sa velikom rado'$u slu'ali va'u propoved - jedno# isto# jevanelja, koje je upu$eno celom !ove!anstvu od jedino# 7skupitelja, 8ospoda na'e# 7susa Jrista. ,aprsni krst koji "am dajemo, jeste znak op'te ljubavi koja nas ve e u jedno i koja $e, kao 'to se mi nadamo i verujemo, u toku nastupaju$i% #odina, ujedinjavati crkve i narode celo#a sveta. 3olimo "as da )rst primite kao skroman znak uspomene na pro'le dane, koje ste proveli meu nama, u nadi da #a nosite na dobro /rbije, %ri'$anstva i celo# sveta, i kao znak da spasenje i jedinstvo mo e da pru i jedini 7sus Jristos. -a sam "a' pokorni brat i slu#a u 8ospodu 7susu Jristu - 6andal...B &#ledni en#leski dr avnik 2ojd 0Eord , ministar rata i docnije predsednik vlade, koji se zala#ao za odlu!nije vojno an#a ovanje En#leske na kontinentu, uklju!uju$i i otvaranje solunsko# (ronta, ocenjuju$i rad dr ,ikolaja tokom nje#ove misije u En#leskoj i 4merici, u svojim memoarskim se$anjima pi'e+ B/vojim predanim i po rtvovanim radom, na pridobijanju dobrovoljaca za solunski (ront, obja'njavanjem pravedne borbe /rbije za slobodu i ujedinjenje, dr ,ikolaj je doprineo koliko jedna armija na (rontuB. E"6O5/)4 5O3O; )64-E3 9C9?. #odine, kada je ,ikolaj iz 4merike sti#ao u En#lesku, situacija je iz#ledala beznade na. 4ustrijska i nema!ka propa#anda, do te mere uspele su da satanizuju /rbe i /rbiju, da se nije znalo kako i odakle po!eti sa popravljanjem to# stanja. ,a (rontu u /rbiji, situacija je bila jo' te a. /rbija je kretala na albansku #ol#otu. <estitaju$i .o i$ svom prijatelju jeromona%u ,ikolaju u 5itsbur#u, ,ikolaj iz

2ondona pi'e+ B-avljam "am se iz evropske 5ono$i. ,i#de ni zra!ka svetlosti. /va je svetlost pobe#la sa zemlje na nebo, i jedino nam jo' odoz#o sija. ,a' narod je na krst raspet potpuno. -edino je jo' slobodna ova krvava #ruda zemlje koja se nikad nije bila savila pod jaram osvaja!ki - Crna 8ora. ,o, dok "i dobijete ovo pismo - ko zna kako $e iz#ledati promenljiva karta .alkana. 5a, ipak mi, nejaki u svemu sada ovako, jaki smo u nadi i veri u skoro svanu$e 0ana. Ovo je zlo namenjeno samo ovom pokolenju, no ovo $e biti dobro za sva budu$a. )ad smo u tome jaki, budite i "i, i %rabrite narod svoj oko sebe.B 364) 5E* "E)O"4 -E0,O3 prilikom /rpski in(ormacioni biro, uz pomo$ britanske vlade, or#anizovao je dobrotvorno ve!e u jednoj o#romnoj pozori'noj dvorani u 2ondonu. 5osle nekoliko #ovornika, na binu je iza'ao ,ikolaj. - &#asite svetloG - uzviknuo je zapovedni!ki. 0vorana je utonula u mrak. 3rtva ti'ina trajala je nekoliko sekundi, a onda po!e a#or, koji se, kako minuti odmica%u, po!e pretvarati u proteste i nezadovoljstvo. On je stajao na bini nepomi!an kao spomenik. - &palite sijaliceG - za!u se nje#ov prodorni bas-bariton, kao rika lava kroz no$. /ijalice planu'e, publika se smiri i on nastavi+ - EvropoG ,e mo e' u mraku da izdr i' pet minuta. 3oj narod ivi u mraku ropstva i tursko# zuluma pet vekovaG 0o'lo je vreme da roblje raskiva okove. 0o'lo je vreme da Evropa vrati deo du#a /rbiji. 7 ovo#a puta prikupljeno je dosta pomo$i na'oj vojsci na (rontu i narodu u /rbiji Na k!aju +!i)tanak 90.06.2003 *O)O3 boravka u En#leskoj, dr ,ikolaj je putovao Evropom u 4meriku. & novembru 9C9?. #odine, ponovo je boravio u 5arizu desetak dana, rade$i za srpsku stvar. *u se sastao sa supru#om ,ikole 5a'i$a a i sa kraljicom ,atalijom Obrenovi$, koje su u Drancuskoj obavljale svojevrsnu misiju za /rbiju. *om prilikm molio je kraljicu da otputuje u 6usiju i da tamo nastoji 'to vi'e zainteresovati 6use za sudbinu /rbije. 0r ,ikolaj iz En#leske dr i stalne veze sa 4merikom. 5rati i stimuli'e akcije srpski% or#anizacija sa dru#e strane 4tlantika. )rajem 9C9?. #odine, podsti!e 3i%aila 5upina da izda pro#las svim /rbima u toj zemlji da, preko ,arodne odbrane, po'alju na'oj vojsci na solunski (ront B.o i$ni darakB u paketima u vrednosti dva dolara+ ko'ulja, dva para !arapa, duvan, sapun, !etkica za zube itd. Otpremljeno je 9?.000 paketa. 1a ne'to vi'e od dve i po #odine bla#odare$i zauzimanju dr ,ikolaja iz 4merike u /rbiju je po pisanju B/rpsko# dnevnikaB poslato vi'e od 9.000.000 dolara, i upu$eno na solunski (ront preko 9:.000 dobrovoljaca - /rba, Jrvata i /lovenaca. ,ajve$i uspe% bio je 'to je za ideju ujedinjenja pridobio %rvatske i slovena!ke sve'tenike rimokatoli!ke crkve, dokazuju$i da u budu$oj dr avi mo#u iveti zajedno katolici i nekatolici.

)rajem 9C9>. #odine, ,ikolaj ponovo putuje u 4meriku. /rpsku misiju na "a'in#tonskoj elezni!koj stanici do!ekao je ministar spoljni% poslova 4merike, #ospodin 2esin# i mno'tvo naroda. &o!i .o i$a 2@. decembra, misija je primljena u ameri!kom /enatu. 5redsednik /enata, u svom pozdravnom #ovoru, izrazio je nadu da $e sada'nji rad biti krunisan osloboenjem i ujedinjenjem srpsko# naroda. ,a .o i$, misija je u dru'tvu ministra spoljni% poslova, polo ila venac na #rob 0Eord a "a'in#tona. *om prilikom 2esin# je uporedio tvorca i osniva!a ameri!ki% sloboda sa delom vo da )araora. 5O"64*4) & E,82E/)& 71 4merike ,ikolaj se ponovo vra$a u En#lesku, #de nastavlja svoju misiju. 1a En#leze on je bio mo$ pred !ijom su se veli!inom klanjali. .io je ovaplo$enje jedne titanske sna#e i sile, za koju su oni verovali da se nalazi u pravoslavnoj crkvi. ,-i%ova an#likanska crkva, imala je malo ivotno# soka. 7znutra razdeljena na mo#obrojne sekte i jeresi, spolja bez oslonca na neku ja!u crkvu, ose$ala je ivu potrebu da se ujedini, naro!ito, sa pravoslavnom crkvom. 7 u to doba javio se ,ikolaj. En#lezi su bili %ipnotisani njime. 5obede savezni!ki% armija na svim (rontovima, doprinele su zavr'etku veliko# rata. ,a'a misija u En#leskoj privodila je kraju svoje aktivnosti, posle !etvoro#odi'nje# naporno# i uspe'no# rada. 7z En#leske ,ikolaj se vratio u /rbiju. /ti#ao je u .eo#rad po!etkom marta 9C9C. #odine. -o' od povratka sa studija, pri eljkivalo se da bude izabran za vladiku. *o je bila jednodu'na elja veruju$e# naroda u /rbiji, naro!ito .eo#raana. .eo#rad je pamtio nje#ove zlatouste besede. ,-e#ov prvi #ovor, na /veto# /te(ana 9C90. #odine, u /abornoj crkvi, prerastao je u le#endu. ,isu zaboravljeni #ovori u .alkanskim ratovima i nje#ovo u!e'$e u njima. ,aro!ito je pam$en i prepri!avan #ovor koji je dr ao pred po!etak rata 9C9@. #odine, kod stare bo#oslovije, na mestu #de je danas (rancuska ambasada. ,a okupu je bilo mno'tvo #raana. .ili su prisutni predstavnici strani% dr ava, meu kojima ruski i austrijski poslanik u /rbiji. 4ustrijski poslanik je demonstrativno napustio skup, zbo# o'tri% re!i o politici 4ustrije na .alkanu, i prema /rbiji. ,arod je cenio i ,ikolajevo u!e'$e u prvim borbenim redovima u bitkama za odbranu .eo#rada. Cenjen je nje#ov rad u En#leskoj i 4merici na pridobijanju saveznika na stranu /rbije. O!ekivalo se da $e ,ikolaj biti izabran za vladiku jo' dok je bio u 6usiji, kada je biran episkop za ,i'ku epar%iju. 0o izbora nije do'lo iz neobja'njivi% razlo#a. 1bo# lo'i% i nesreeni% prilika u crkvi, naro!ito meu vi'om jerar%ijom, odbio je 9C93. #odine, da bude biran za vladiku. *ada se naro!ito alio na neslo#u srpski% ar%ijereja i nji%ovu pripadnost pojedinim strankama koje su i% podr avale. & vreme ,ikolajevo# povratka iz En#leske, bilo je aktuelno pitanje izbora i!ko# episkopa. 3itropolit 0imitrije pozvao je ,ikolaja na raz#ovor i poku'avao da #a privoli da se pri%vati izbora. *o je u!inio i vladika timo!ki 3elentije. ,ikolaj nije dao pristanak. 5osle to#a pozvao je ,ikolaja i predsednik vlade /tojan 5roti$ i poku'ao da #a

ubedi da pri%vati mitropolitov predlo#, ali on nije udovoljio ni nje#ovoj elji. 5osle to#a, veliki broj vieniji% ljudi iz crkveni% i politi!ki% kru#ova, u#lavnom nje#ovi% prijatelja, ubeivali su se i molili ,ikolaja da se pri%vati izbora za episkopa. ,ikolaj je slu'ao molbe i ubeivanja strpljivo i pa ljivo, po obi!aju po#nute #lave, pa bi ponekad rekao+ B0a, da, tako je, bra$o i #ospodo, po va'em mi'ljenju samo ,ikolaj treba da bude vladika i sve $e biti u redu. ;utke prelazite preko dru#i%, mno#o va niji% i prete niji% potreba i stvari u crkvi, o kojima treba misliti i raditi na nji%ovom popravljanjuB. 7pak, ra!unaju$i da $e kao vladika vi'e mo$i da u!ini za svoju crkvu, on je pristao na izbor. 4r%ijerejski sabor izabrao #a je za vladiku 2?. marta 9C9C. #odine. &/*O27<E,-E & <4<)& "E/* o izboru prenele su sve novine. 6adost svi% prijatelja crkve i vernika bila je velika. 3no#i su u tome #ledali prelomni trenutak u ivotu i istoriji srpske crkve. 7zborom su naro!ito bili obradovani intelektualni kru#ovi naklonjeni crkvi. /ve!ana %irotonija =proizvoenja u !in episkpaA zakazana je za 9:. maj. *o# dana, na !itav sat pre po!etka slu be, po!ele su stizati u beo#radsku /abornu crkvu i portu kolone pobo no# sveta. Crkva je bila dupke puna. /vi su !ekali momenat kada $e ,ikolaj, kao novi vladika, iz#ovoriti svoju pristupnu besedu. )ada je iz ruku mitropolita 0imitrija primio ezal, kao simbol a%rijerejske vlasti i dostojanstva, iza'ao je na amvon u novim zlatkotkanim ode dama =poklon prijatelja iz En#leskeA i iz#ovorio svoju propoved, silnu kao i uvek. *aj #ovor bio je pro#ram nje#ovo# budu$e# vladi!ansko# rada. 5omenuo je tri izvora iz koji% $e crpeti sna#u u radu+ -evanelje, istoriju i tradiciju svetosavske Ei!ke epar%ije. ,a kraju je rekao+ B.ra$o i sestreG ,eki $e vas u!iti da je !ovek postao od majmuna. -a $u vas u!iti da su i majmun, i crv, i !ovek postali od .o#a. 7 pri svemu tome, kako !esto biva da !ovek #azi dublje po #re%u ne#o majmun i crv, njemu je dodeljeno osobito dostojanstvo i mo#u$nost da se di#ne u visine nebeske. )adar je da dosti#ne savr'enstvo i da se u#leda na anela, na svoju stariju i savr'eniju bra$u. 4li, ako moje re!i ne budu kadre, u srcima ljudi zapaliti o#anj, vere i uneti toplinu u nji%ove du'e, za'ta je onda ovo ar%ijerejsko odelo na meni. ,e$e li praporci na mojim ode dama samo prazno zveketati i odavati besciljan i tup zvuk...B 3esec dana posle %irotonije u .eo#radu, 2?. juna 9C9C. #odine, zakazano je sve!ano ustoli!enje na tron episkopa i!ki%. /edi'te Ei!ke epar%ije bilo je tada u <a!ku. O#romno mno'tvo sveta <a!ka i okoline, uo!i to# dana, iza'lo je do mosta na 3oravi da do!eka novo# vladiku. /ti#ao je u pola 'est uve!e. ,a ulasku u #rad pozdravio #a je predsednik op'tine -ovan 3i%ailovi$. & #ovoru je posebno istaknuta vladikina aktivnost u Evropi i 4merici. )roz o#roman 'palir aka i omladine, koji su cve$em posipali put kuda je prolazio, sti#ao je u !a!ansku /abornu crkvu #de je izvr'en sve!ani !in uvoenja u tron i!ki% episkopa. )raljev ukaz o postavljenju pro!itao je ministar vera *u#omir 4launovi$, a #ramatu 4r%ijerejsko# sabora - prota 3i%ailo 5opovi$. & !a!anskom %otelu B)rinB, prireen je uve!e sve!ani banket. ,a banketu vladika je odr ao svoj pozdravni #ovor koji je pozdravljen ovacijama i klicanjem kralju 5etru i novoj dr avi -u#oslaviji.

5osle slavljenikovo# #ovora, narodu se obratio pro(. 3i%ailo 5upin, koji je vladiku dopratio iz .eo#rada. 5upin je #ovorio o veri 4merikanaca u .o#a i nji%ovom divljenju /rbiji i srpskom narodu u poslednjem ratu, 'to je zaslu#a vladike ,ikolaja. /utradan je u !a!anskoj crkvi bila prva sve!ana ar%ijerejska litur#ija novo# vladike. Jor !a!anski% aka pevao je sa #alerije, a crkva je bila prepuna naroda. "ladika je odr ao besedu kakva se do tada nije !ula u !a!anskom %ramu. Od tada, ni u se besedni!ki biseri u Ei!koj epar%iji, kakvi% nije bilo ni od vremena /veto# /ave. <im je stupio na du ost i!ko# episkopa ,ikolaj je pokrenuo brojne aktivnsoti u Epar%iji. 0otle ustajali i u!mali crkveni ivot, postaje iv i dinami!an. )renuo je da pose$uje sela i #radove, da slu i i propoveda podu!avaju$i narod veri. 0o!ekivan je svuda sa odu'evljenjem i po'tovanjem. Odma% je pokrenut epar%ijski list B5re#ledB, koji je imao in(ormativno-vaspitni karakter. 0onosio je vesti iz ivota Epar%ije i 'tampao vladikine tekstove versko-pou!ne sadr ine. 1aveo je praksu da se, za svaki ve$i praznik, naro!ito za .o i$ i "askrs, obrati pastirskom poslanicom narodu svoje epar%ije. /ve te poslanice 'tampala je i donosila 'tampa 'irom /rbije, naro!ito prestoni!ki dnevni listovi. 564"7 54*67O*7143 54*67O*7143 je neznabo a!ka re!, i bukvalno ozna!ava ljubav prema zemlji svoji% otaca. 7nteresantno je, da od svi% %ri'$anski% naroda, !ini mi se, jedino /rbi imaju za patriotizam re! rodoljublje, koja je po smislu bli a %ri'$anstvu. -er, jedna je stvar voleti svoju zemlju a dru#a voleti svoj rod, to jest ljude bliske sebi po raznim osobinama i oznakama. 6odoljublje zna!i o#rani!eno !ovekoljubljeF ono nije u punoj meri %ri'$ansko !ovekoljublje, ali s dru#e strane nije ni zemljoljublje. 5ravo rodoljublje je 'kola za 'iroko %ri'$ansko !ovekoljublje. 3i se moramo 'kolovati prvo da volimo bli nje, da bismo se docnije nau!ili voleti i dalje. ,a alost, rodoljublje u Evropi danas vi'e dolazi do ne#ativna izraza ne#o do pozitivna, tj. vi'e se izra ava mr njom prema susednim narodima ne#o ljubalju prema svom sopstvenom. 5ravo rodoljublje ne uklju!uje ni malo mr nje prema susednom narodu. ,ije najve$i rodoljub (rancuski onaj koji najvi'e mrzi ,emce, ni japanski onaj ko najvi'e mrzi 4merikance. 6odoljublje treba ceniti po veli!ini ljubavi a ne po veli!ini mr nje, ina!e proma'ava cilj, i obra$a se u mra!ni 'ovinizam, te'ku bolest Evropljana kojoj se 4zijati ru#aju. 1naj, mladi !ove!e, da tvoj narod s pravom o!ekuje tvoju ljubav prema njemu. ,e zaboravi ni svoj du# bla#odarnosti prema narodu, kroz !iji si jezik, obi!aj, ustanove i iskustvo i ti do'ao do individualno# izraza kao !ove!ija li!nost. ,o, ne zaboravi, s dru#e strane, da je tvoj narod samo jedna #rana na drvetu !ove!ije# roda, na drvetu koje je jedna i ista 6uka posadila. *a ruka dr i sunce, kojim obasjava celo drvo, o!ekuju$i od svake #rane plod svoj i vreme svoje. , ).a B"#u LJu*")tinji 99.06.2003

& "2407<7,O- pismenoj zaostav'tini ostali su zapisi o poseti pojedinim crkvama i manastirima epar%ije, pod naslovom B*amo amo po epar%ijiB. 1apisi obiluju interesantnim zapa anjima i lucidnim komentarima. 5osle posete manastiru 2-ubostinja, zapisao je+ B2-ubostinja, odmor du'iG ,ajlep'a pesma .o#u ispevana na srpskoj zemljiG )oliko robovanja i koliko slobode ona je do ivela i nad ivela, pa ipak stoji uvek lepa, !ista, devi!anska, kao i prvi% dana, kada je svetla carica 'etala u crnini oko nje na ti%oj mese!ini, mole$i se .o#u za kosovske rtve. 2-ubostinjska 'uma kao bosiljak, bezdu'no satrvena od Bkulturni%B ,emaca. /vako, ko ima du'e, mora biti duboko potresen i na molitvu tr#nut, kada samo baci po#led na veli!anstvenu crkvu 2azareve #ospoe...B & *rsteniku zapisuje+ B,ajlep'a paro%ijska crkva u celoj epar%iji. -asan dokaz pobo nosti malo# #rada *rstenika. Crkva im mo e biti ponos i dika. .ili bi jo' sre$niji da se mo#u podi!iti slo nim sve'tenicima. -edan #raanin ka e+ O,e idem u crkvu deset #odina, zbo# svae sve'tenikaGO 8re'i', brateG ,e ide se u crkvu radi sve'tenika ve$ zbo# .o#a i svoje du'e. /ve'tenik je #re'an !ovek kao i ti, i od#ovara$e .o#u za svoju slu bu.B 7nteresantan je zapis iz 1abla$a+ BJram u naj alosnijem stanju. ,aravno, nije zidan od 6ada ,eimara, !ija nijedna crkva nije prepukla za ?0 #odina, no od novi% majstora, !ije #raevine pucaju za nji%ovo# ivota. /tari majstori pri!e'$ivali su se pre #raenja, a novi sa svakom ci#lom uziuju u %ram po jednu krupnu psovku. *a psovka i ci#la ne dr e se nikako zajedno, #ospodo neimariG 3o#lo bi im se savetovati da crkve zidaju dalje od druma, da ne pada po njima pra'ina i da se rabad ujske psovke ne me'aju sa molitvom sve'tenika pri svetom putiru. 0a je mudro zidati %ram ukraj druma, zidali bi tako ,emanji$i, ljudi mudriji od nas sada'nji%...B & 37/7-434 C6)"E 1.O8 veliko# u#leda u celom pravoslavnom i %ri'$anskom svetu i zbo# znanja nekoliko jezika, vladika je bio !lan razni% dele#acija /rpske crkve koje su u!estvovale na mno#obrojnim crkvenim i mirovnim kon(erencijama posle rata. & maju 9C20. #odine, bio je u 4tini i Cari#radu na jednoj crkvenoj pravoslavnoj kon(erenciji koja se bavila dru#im sve'teni!kim brakom. 5ovodom boravka u Cari#radu, vladika je zapisao+ B)ada sam u toku rata bio u 2ondonu, pro#onila me jedna #ospoa, #ra(olo#, da joj napi'em nekakav tekst kako bi pro!itala moju sudbinu iz rukopisa. Odbio sam i rekao da u to ne verujem. 3eutim, ona je bila uporna. 0a bi% se otarasio te uporne ene, uzeo sam %artiju i napisao nekoliko re!i. -edno#a dana, dosta vremena posle to#a, dobijem od nje jedno veoma op'irno pismo. 5redviala mi je dve stvari+ 5rvo, da $u do$i u jednu zemlju i da ne$u znati nijedne re!i to#a naroda, a dru#o, da ne$u umreti u svojoj zemlji. -a se nasmejem na to, kao na obi!nu vrad binu i lakrdiju. -er, koja je to zemlja, mislio sam, u koju mo#u do$i, a ne znati jezik, jer sam #ovorio sve svetske jezike. Kto se ti!e smrti, ra!unao sam, svuda je zemlja 8ospodnja, svejedno #de $u umreti. 3eutim, 9C29. #odine, doem kao !lan dele#acije u Cari#rad. ,isam znao ni re!i tursko# ni #r!ko# jezika. /etim se one ene #ra(olo#a iz 2ondona. *ada

po!nem razmi'ljati i o dru#om predvianju, da ne$u umreti u /rbiji.B ="ladika je umro u 4merici 9C?6.A 5red kraj 9C20. #odine, 92. decembra, vladika odlazi, kao !lan jedne misije, u 2ondon, #de ostaje do kraja januara. *om prilikom pro#la'en je za po!asno# doktora tamo'nje# univerziteta. <in pro#la'enja bio je veoma sve!an. /veti ar%ijerejski sabor /rpske crkve, na decembarskom zasedanju 9C20. #odine, premestio je vladiku ,ikolaja iz Ei!ke epar%ije u O%rid, za episkopa O%ridske epar%ije. 7 u ovom preme'taju se o#leda promisao .o ja, jer je vladika roen na 0an sveto# ,auma o%ridsko# 23. decembra. )ao i!ki episkop proveo je ta!no 9: meseci - od juna 9C9C. do decembra 9C20. #odine. "ladika ,ikolaj nije odma% oti'ao na novu epar%iju. ,e'to ranije, sti#ao je poziv od Dederalno# odbora %ri'$anski% crkava u 4merici, da doe u 4meriku, da tamo or#anizuje /rpsku crkvu i dr i predavanja na ameri!kim univerzitetima i koled ima. 5oziv je potpisalo nekoliko pro(esora )olumbija univerziteta, na !elu sa 3i%ailom 5uninom, predsednici mno#obrojni% %umanitarni% or#anizacija, de!ji% (ondova, diplomata i u#ledni% li!nosti ameri!ko# javno# i kulturno# ivota. 7z 2ondona, #de se nalazio u misiji na'e crkve, krajem januara 9C29. #odine, ,ikolaj kre$e u 4meriku. Kest meseci proveo je u ovoj zemlji, neumorno rade$i dan i no$. 5osetio je sve srpske kolonije, crkve i paro%ije. Odr ao je 9@0 predavanja i beseda u najpoznatijim amri!kim univerzitetima i katedralama, kao i u manjim paro%ijama i crkvenim op'tinama. 8de #od je dolazio, priman je sa srda!nom toplinom i ljubavlju. & jednom svom predavanju na )olumbija univerzitetu, :. (ebruara 9C29. #odine, pred nekoliko %iljada studenata, ,ikolaj je #ovorio, kao pi'e B,-ujork tajmsB, o uzrocima pro'lo#a rata i budu$i% neizbe ni% sukoba. BEvropski univerziteti stvorili su intelektualni stale koji priznaje samo materijalne vrednosti. *o je odvelo Evropu u 5rvi, a uskoro $e je odvesti i 0ru#i svetski rat, koji $e biti suroviji i krvaviji od svi% do sada. /rbija je sada u takvom stanju da ne mo e da se oporavi, jer cela Evropa je bolesna.B ,a kraju ovo#a !lanka novinar ovo# u#ledno# lista naziva ,ikolaja Bnovim prorokom 7saijomB. 54)O/,7C7 7 .EO8640& & -E0,O3 visokotira nom B,-ujor'kom ve!ernjem listuB, ,ikolaj iznosi svoje utiske o 4merici+ B4merika je *re$a internacionala. 5rva internacionala bio je 6im, koji je predstavljao sistem podjarmljivanja i eksploatacije. 0ru#a internacionala bila je kvazi%ri'$anska Evropa. 6e!i su joj bile Jristove, ali su dela sledila zakon 6ima. 4merika $e uspeti, ako ne ponovi #re'ke evropske istorije. 5o'to nije ni 7stok ni 1apad, 4merika $e objediniti u sebi uzvi'ena ose$anja, intelekt i sna#u volje. /vetlost 7stoka i svetlost 1apada, zaustavi$e se u zenitu nad kontinentom koji le i izmeu 7stoka i 1apada.B obzirom na to da je na delu dokazivao ono 'to je propovedao, kao pravi svedok pravoslavlja, pri%vatio je poziv a(ri!ko-ameri!ke crkvene op'tine da poseti episkopalnu crkvu sveto# Dilipa u Jarlemu, i da odr i predavanje. ,a prvi dan na'e# &skrsa, u : sati uve!e, bilo je zakazano predavanje. "i'e od ?00 crnaca i

crnkinja okupio se u crkvi. 5re ne#o 'to $e po!eti predavanje i crkvena slu ba, @0 aka u'lo je u crkvu, nose$i visoko uzdi#nute zastave, ameri!ku i srpsku. )ada je slu ba zavr'ena, sve'tanik je predstavio "ladiku ,ikolaja kao najve$e# sina juna!e /rbije, koji je poznat u celom svetu. Onda su aci svim prisutnim podelili tekst sa notama srpske %imne B.o e, pravdeB na en#leskom. "ladika je odr ao predavanje o ljubavi prema bli njima, koja treba da ve e sve narode i da se mani(estuje u ravnopravnosti svi% rasa. 8ovor je u!inio neobi!an utisak. Cela crkva je ustala, i iz 9.?00 #rla zaorila se srpska %imna uz zvuke muzike. 7zve'ta! B/rpsko# dnevnikaB, svoj tekst zavr'ava re!ima+ B0a li ste u snu mo#li zamisliti da $e ikad deca Jamovo# stabla pevati srpsku %imnu i moliti se .o#u za srpsko# kralja i srpski narodH 0a li ste ikad mo#li verovati da $e se pod nepobednim srpskim barjakom skupljati sinovi arke 4(rike i nositi #a u najve$oj varo'i staro#a i novo#a svetaH 0a li ste mo#li i zamisliti da $e jedan narod znatan u pro'losti sa us%i$enjem do!ekati srpsko# vladiku, pozvati #a da propoveda i besedi, i da vi'e veruje nje#ovim re!ima ne#o svim dosada'njim propovednicima i re(ormatorimaHB & .eo#radu je, na alost, bilo ljudi koi su sa mr njom i zavi'$u #ledali na nje#ov odlazak u 2ondon. 5o'to je nje#ova misija bila i politi!ka, dobio je iz dr avne kase 30.000 (ranaka za put. 1avist se poja!ala kada je produ io iz 2ondona u 4meriku. & listu B.eo#radski dnevnikB iza'ao je podu i !lanak na prvoj strani #de je napadnut da se B'e$e i provodi, tro'e$i dr avni, i ratom osiroma'eno# naroda, novacB. ,eki su #a, u novinara, podru#ljivo nazivali Bcrna!ki 3esijaB. )ada se vratio sa puta podneo je izve'taj o tro'kovima. ,ije potro'io Bnarodno bla#oB, !ak nijedan dinar. <ek koji je dobio za put od 30.000 (ranaka, razmenio je i podelio na'im studentima+ ?.000 (ranaka dao je studentima u 2ondonu, ?.000 studentima u 5arizu, a ?.000 je poslao srpskim studentima u 4tini. 5olovinu novca, 9?.000 (ranaka, vratio je 3inistarstvu (inansija o !emu je sa!uvan dokumenat do danas. /65/)7 ,4C7O,427143 Kta je to srpski nacionalizamH *o je ram, u kome je ikona Jristova, *o je dom, u kome je Jristos doma$in. *o je brak, kome je Jristos bla#oslovitelj. *o je selo i #rad, u kome je Jristos na!elnik. *o je dr ava, u kojoj je Jristos car. *o je umetnost, u kojoj je Jristos !arobnost. *o je 'kola, u kojoj je Jristos u!itelj. *o je crkva, u kojoj je Jristos prosve'tenik. *o je borba, u kojoj je Jristos vojskovoa. *o je stradanje, u kome je Jristos #lavni stradalnik. *o je muka, #de se Jristos mu!i kroz nevinu decu. *o je mrak, u kome je Jristos jedina sve$a. *o je robovanje, koje je izdr ljivo samo sa Jristom. *o je ustanak protiv nepravde, sa barjakom Jristovim. *o je pobeda sa pevanjem+ Jristos voskreseG

*o je pesma koja Jristovo ime slavi. *o je veselje, #de aneli Jristovi sa ljudima i#raju. Kta je to srpski nacionalizamH *o je tkivo istorije srpsko# naroda kome je osnova Jristos, a potka sveci i svetiteljke i junaci i mu!enici Jristovi. *o je molitva do poslednje suze i poslednje kapi znoja. *o je post dokle o!i ne postanu dva puta ve$e. *o je rtvovanje za Jrista sve#a imanja i sebe sama. *o je sne na !istota i devi!anstvu i anelska vernost u braku Jrista radi. *o je sre$a u samo$i, sre$a u braku, sre$a u dru'tvu, sre$a u pobratimstvu, sre$a u kolibi i na prestolu, sre$a u oba sveta, u ime Jrista .o#a. Evo zbo# !e#a je re!eno da je te'ko biti /rbin. 4 to je re!eno kom'ijama srpskim i izdajnicima srpskim kojima je nacionalizam ram, u koji oni stavljaju dru#u sliku koju im protivnici Jristovi #urnu u ruke. O)tavka nij +!i%va/ na 92.06.2003 5O povratku iz 4merike, vladiku ,ikolaja !ekala je nova du nost u Crkvi. )ao !lan /inoda, morao je ostati izvesno vreme u .eo#radu. )ona!no, 29. jula 9C29. kre$e u svoju novu rezidenciju u O%rid, i to bez pratnje i bez ustoli!enja. .ilo je planirano da se u O%ridu sa#radi novi vladi!anski dvor od tri sprata. On je naredio da se #radi skromniji konak sa jednim spratom. 5osle nekoliko meseci na du nosti episkopa o%ridsko#, ,ikolaj podnosi pismenu ostavku 4r%ijerejskom saboru, koja sama sobom mno#o kazuje o prilikama u Crkvi i ona #lasi+ B7zabran sam za episkopa 9C9C. savr'eno protiv svoje volje. Crkva u /rbiji bila je tada u te'koj krizi. 7mala je samo dva episkopa. 8ovorilo mi se da se primim episkopstva, ma i privremeno, samo Oda spasem situacijuO i da pomo#nem Oor#anizovanju CrkveO. -a sam, pak, ose$ao, da mo#u Crkvi mno#o vi'e koristiti iz manje# jerar%ijsko# polo aja, ne#o iz vi'e#. Ovo se potpuno otkrilo za poslednje dve i po #odine dana. ,arod unesre$en i zbunjen ratom tra io je du%ovno-moralnu direktivu, no, niko iz vi'e jerar%ije, pa ni ja, nismo mu mo#li pomo$i, budu$i visokim polo ajem odeljeni i udaljeni od nje#a. )ao !lan 4r%ijerejsko# sabora, pak, u kome mno#i li!ni i provincijalni motivi i usporavaju i odla u re'enje #lavnoj stvari u Crkvi, ja sam se pokazao takoe nemo$an i beskoristan. 1ato molim /veti ar%ijerejski sabor da me izvoli razre'iti du nosti epar%ijsko# ar%ijereja, s kojom je vezana te'ka du nost !lanstva u /aboru, ili, da mi poveri dru#o neko polje rada =kao unutarnje misionarenje vere u naroduA ili da mi dozvoli da se mo#u u nekom manastiru predati isklju!ivo du%ovno-moralnom ivotu, za kojim moja du'a oduvek !ezne. )olenopreklono molim da /veti ar%ijerejski sabor uva i ovu moju molbu, a ja se nadam, da $u u /vetoj Crkvi mo$i na dru#i na!in vi'e koristiti. :. novembra 9C29. u /r. )arlovcima

,ikolaj, episkop o%ridskiB 7/)2-&<7"O 6&)O3 46J7-E6E-/)7 sabor /rpske crkve nije pri%vatio ostavku. 0oneta je odluka da se vladika ,ikolaj Bumoli da odustane s obzirom na te'ke prilike u CrkviB. *okom svo# boravka u 4merici, pored nacionalno# rada, ,ikolaj je nastojao da or#anizuje i crkveni ivot meu /rbima. 4meri!ki /rbi bili su pod epar%ijskom jurisdikcijom 6uske pravoslavne crkve. ,ikolaj je predlo io 4r%ijerejskom saboru da se u ovoj prekookeanskoj zemlji (ormira epar%ija /rpske crkve. /abor je pri%vatio ovaj predlo# i 9C29. #odine, u jesen, (ormirana je epar%ija i za prvo# episkopa ameri!ko# postavljen je ,ikolaj. 1bo# obaveza u O%ridu i u!e'$a u mno#obrojnim crkvenim misijama, nije uspeo da kao administrator ove par%ije, poseti 4meriku. &pravljao je i komunicirao po'tom i putem poruka preko u#ledni% li!nosti koje su putovale u ovu zemlju. )rajem 9C23. #odine ,ikolaj je razer'en ove du nosti. 5ostavljen je novi vladika za 4meriku. 5osle !esti% putovanja po svetu, mno#obrojni% dr avni%, nacionalni% i crkveni% misija, ,ikolaj se kona!no skrasio u O%ridu. .io je eljan du%ovno# mira i podvi#a. <eznuo je da se vrati pisanju i misionarenju u narodu. 0revni O%rid sa svojim svetinjama i !estiti narod makedonsko# ju#a, bili su bo#omdani za veliki po!etak ,ikolajevo# du%ovno# stvarala'tva. 8rad O%rid, u vreme ,ikolajevo# dolaska, bio je jedna mala kasaba, bez struje, kaldrme i bez ikakvo# urbano# i #radsko# iz#leda. .udu$i, #rad muzej, sa poznatom crkvom sveto# )limenta i znamenitom crkvom svete /o(ije, bio je pose$ivan mno#obrojnim turistima iz zemlje i inostranstva. 0olaskom ,ikolaja po!eli su dolaziti nje#ovi prijatelji iz Evrope i 4merike. 3eu turistima bilo je novinara, diplomata, (otoreportera i snimatelja, koji su pisali o lepotama i znamenitostima O%rida 'irom sveta. *ako se O%rid na'ao na prvim stranama poznati% svetski% listova kao svojevrsna turisti!ka atrakcija. *o je uzelo toliko ma%a, da je ,ikolaj morao povesti akciju da se #rad za'titi od te navale. -er, turisti su donosili zapadnja!ki du% ivota, koji je ve$ uveliko bio zara en nemoralom i bezbo'tvom. "e$inu slobodno# vremena vladika ,ikolaj je koristio za molitvu i rad. Osobito je mno#o vremena provodio u pisanju. /pavao je najvi'e !etiri sata dnevno. Obi!no je odlazio na po!inak oko pono$i. &stajao je u !etiri, obavljao ku$ne molive a onda odlazio u crkvu, na jutrenje, koje je veoma rano po!injalo. 5otom se vra$ao u svoju radnu sobu i satima neumorno !itao i pisao. O%ridska epar%ija bila je mala, sa tridesetak !estiti% sve'tenika, jedva pismeni%, koji su pored sve'teni!ki% du nosti radili na svom imanju. & crkvenom ivotu nije bilo nikakvi% problema i trzavica. *o je vladici omo#u$ilo da se okrene svom li!nom radu i molitvi. 7sklju!ivo je pisao rukom. ,ikada nije upotrebljavao pisa$u ma'inu. B3a'ina nema du'uB, #ovorio je prijateljima koji su mu poklanjali pisa$e ma'ine i ubeivali #a da je sa njima br e i lak'e pisati. 6ukopis nje#ov bio je jasan i !itak. )ad je napisao knji#u BO%ridski prolo#B =vi'e od %iljadu stranica rukopisaA predao je materijal 'tamparima. /lovosla#a!i se nisu lako snalazili, jer je rukopis sastavljen

iz nekoliko delova i po#lavlja, rasporeen teolo'kom lo#ikom. )ada mu je javljeno da sla#anje teksta te'ko ide, oti'ao je u 'tampariju, uzeo rukopis i sve ponovo rukom prepisao. *ekstove za mesec januar pisao je na papiru plave boje, (ebruar ute, mart zelene i tako redom za celu #odinu. ,ije imao sekretara ni pomo$nika. /asvim je jasno, da je ,ikolaj bio duboko svestan svo# o#romno# dara za pisanje, ko#a je dobio od .o#a, i trudio se da taj Bjevanelski talentB 'to vi'e umno i. 5o mi'ljenju mno#i% knji evni% kriti!ara, na'i% i evropski%, on je bio apsolutni knji evni talenat. 6407)42,7 56EO)6E* O0 veliko# nov!ano# kredita, koji je O%rid dobio od vlade )raljevine -u#oslavije, vladika je izdvojio deo novca i u manastiru sveto# ,auma sa#radio veli!anstveni pir# koji je dominirao O%ridskim jezerom i video se iz O%rida. ,a vr%u pir#a, na celom prostoru napravljena je biblioteka, koja je bila sa svi% strana zastakljena i osvetljena. ,-e#ov episkopski konak imao je jedan prostran balkon sa ko#a se video ceo O%rid sa jezerom. 2etnji% meseci iznosio je tu svoj krevet i spavao. /a to# balkona #ledao je nebesko plavetnilo o%ridski% no$i, sozercavaju$i .o#a, koji mu se iz svemirski% dubina i 'irina obra$ao+ B/aznaj me ako mo e', poznaj me ako mo e', izmeri me ako mo e'B. *ako je raz#ovarao sa .o#om u prekrasnim o%ridskim no$ima, obasjanim mese!inom. Od ribara sa O%ridsko# jezera, !esto je zakupljivao !amac, stavljao na nje#a krov, name'tao poseljinu i tu provodio celu no$. <amd ije su polako veslale, a on je sedeo na !amcu, razmi'ljao ili spavao. *o je !inio veoma !esto, naro!ito uo!i neki% crkveni% sve!anosti u svetom ,aumu. 5olazio je uve!e !amcem iz O%rida, a osvitao u manastiru, na dru#oj strani jezera. ,a svetonaumskom pir#u, na balkonu konaka i na obalama O%ridsko# jezera, za!injala se i raala najve$a dela srpske i %ri'$anske du%ovnosti+ B3olitve na jezeruB =9C22A, B,ove besede nad 8oromB =9C22A, B3isli o dobru i zluB =9C23A, BOmilijeB =9C2?A, B6at i .iblijaB =9C39A, B"era obrazovani% ljudiB =9C39A, B/imboli i si#naliB =9C32A, BCarev zavetB =9C33A, B0u%ovna liraB =9C3@A. 5ored ovi% znameniti% dela, pisao je i saraivao u mno#obrojnim crkvenim i svetovnim listovima i !asopisima u zemlji i svetu. -edan nje#ov tekst pronaen je, nedavno, u jednom ribarskom listu na Cejlonu. O%rid je vladiku ,ikolaja pribli io 8r!koj, naro!ito /vetoj #ori. 0o'ao je u neposredni dodir sa isto!nom bo#oslovskom misli i po!eo strasno da !ita i prou!ava svetoota!ku literaturu. ,astaje radikalni preokret u nje#ovom ivotu. & ponornim dubinama nje#ovo# #enija stvorena je lucidna simbioza zapadno# intelektualca i mislioca, i isto!nja!ko# askete, du%ovnika i podvi nika. 0o kraja ivota, u spektrumu nje#ove li!nosti, savr'eno je (unkcionisao taj sre$ni spoj zapadnja!ke pra#mati!nosti i isto!nja!ke kontemplacije. /vake #odine po nekoliko puta pose$ivao je /vetu #oru. 5o%odio je poznate manastire i isposnice. 1adr avao se u du#im raz#ovorima sa atoskim ot'elnicima i pe'ternicima. 7z /vete #ore, vra$ao se sa !itavim sveskama zapisani% raz#ovora sa pustinjacima. "eliko du%ovno iskustvo sveto#orski% du%ovnika preraivao je u misti!nim dubinama svo#a du%ovno# bi$a i stvarao velika

knji evna i du%ovna dela. 5ostao je poznat i omiljen meu sveto#orcima, ina!e rezervisanim i nepoverljivim prema strancima. )6O1 OJ670 ,4 34846C& -E0,O84 leta, usred vrelo# i sparno# dana, vladika uzja'e neko sipljivo ma#are i krene kroz centar O%rida. Obu!en u neku staru iskrpljenu mantiju, bos i #olo#lav, razbaru'ene kose i brade, poluzatvoreni% o!iju i po#nute #lave, klimao je tako #radskim tr#om i va nijim ulicama. O%rid pun naroda, po'to je bio pazarni dan. 2-udi su sa zaprepa'$enjem #ledali i !udili se. 3eutim, niko nije prilazio da zaustavi ma#are ili ne'to pita. Kapatom su #ovorili+ B5oludeo ,ikolajG 3islio, !itao, pisao i poludeoGB /utradan, prepuna crkva sveto# ,auma. ,arod pristi e u kolonama. On slu i slu bu kao i obi!no. 5o zavr'etku slu be, stao pred narod i po!eo+ - -este li do'li da vidite Bludo# ,ikolajaB i ludost nje#ovuH & davna vremena #ovorio je apostol 5avle svojim savremenicima+ B/vima sam bio sve, samo da bi% ko#a zadobio za JristaGB Ovo sam ja, bra$o i sestre, u!inio iz alosti i tu#e zbo# vas. 5o!eli ste sve ree dolaziti u crkvu, a sve !e'$e #ovoriti o modi, luksuzu, provodu i nemoralu. *o su sve trenutne i la ne senke ovo#a prolazno# sveta, dr ite se svoje crkve i !uvajte !istotu svoje du'e, kao najve$e bla#o i najve$u svetinju. 0a )vak"# v! . i )!$ 93.06.2003 8640 O%rid na!i!kan je crkvama, kao nebo zvezdama. & vladi!ino vreme, bilo i% je !etrdeset. ,ajzna!ajnije su bile sveto# )limenta, svete /o(ije, /veti -ovan )aneo, presvete .o#orodice )amenske, sveto# ,ikole, zvana Ierakomija, sveto# Iora itd. ,ije bilo potrebe da se #rade novi %ramovi. 5opravljene su i odr avane postoje$e i u njima se redovno odr avala bo#oslu enja. 5ored visoko# pir#a u /vetom ,aumu i z#rade 3itropolije, ,ikolaj je podi#ao monumentalnu zvonaru kod crkve sveto# )limenta. 7na!e, ova crkva, mati svi% o%ridski% crkava, nije imala zvonik. & toku rata, slavni nau!nik 3i%ailo 5upin zavetuje se pred vladikom da $e, ako O%rid bude u sastavu nove dr ave ju ni% /lovena, pokloniti O%ridu jedno veliko zvono. Odr ao je re!. & O%rid je dopremljeno zvono te ine 2.223 kilo#rama. "ladika je sa#radio zvonik i montirao zvono. "ele#lasni zvon ovo# kolosa razle#ao se nedeljom i praznikom o%ridskom kotlinom i postao simbol to#a #rada. "ladika ,ikolaj prokrstario je ceo svet raznim povodima. ,i za jedno mesto nije bio toliko vezan kao za O%rid. Ovaj #rad postao je nje#ov du%ovni "itlejem i ,azaret. 5o ovom #radu ,ikolaja su zvali+ o%ridski pustinjak, o%ridski mudrac, o%ridski besednik, o%ridski molitvenik, o%ridski ispovednik itd. "oleo je taj #rad ne zbo# nacionalni% boja, ve$ kao #rad .o ji, #rad svetitelja, %ramova, #rad prve pismenosti i kulture koja se nastavlja u 6a'koj za vreme /veto#a /ave. O%riani su voleli ,ikolaja. ,arod mu je prilazio sa velikim poverenjem, i nije se ustru!avao da se po ali na svoje kmetove, andarme, 'umare, na!elnike... ,ikolaj je to primao k znanju i srcu, proveravao i intervenisao 'tite$i sirotinju.

1ato je bio veoma popularan. )ada bi prolazio !ar'ijom, zanatlije bi ostavljale alat i mu'terije, da pritr!e za bla#oslov i da mu poljube ruku. ,evoljnici su dolazili kod nje#a u svako doba. B)od nje#a nije bilo ni najavljivanja, ni audijencije, ulazilo se kao u vodenicu...B 567-4*E2- 5*7C4 7 /76O*7,-E & OJ670& je bilo dosta ptica, naro!ito #alebova i #avranova. & odreeno vreme sletala su !itava jata pod ,ikolajev prozor da i% na%rani. )ada je 'etao kroz varo', jedan #avran pratio #a je u stopu i skakutao oko nje#a. 8ovorio je da su #avrani mudre i dobre, Bmona'ke pticeB. Ovu, ina!e, u na'em narodu nepopularnu pticu BzloslutnicuB on je uveo u literaturu u le#endi o B4nandi vran#avranuB, u svom poetskom delu B6e!i o /ve!ovekuB. "ladika je posebno brinuo o sirotinji, koje je u O%ridu bilo mno#o. -edan u#ledni novinar, koji je posetio O%rid, objavio je op'irnu reporta u u kojoj, izmeu ostalo#, pi'e i ovo+ B.io sam iznenaen kako su bili obu!eni Ci#ani, Ci#anke i nji%ova deca. Odeveni su bili u neke svilene %aljine sa cvetovima, u crvene sobne %alate, u skupocenu ode$u sa !ipkom itd. 7z#ledalo je da su oplja!kali neki robni ma#azin. Eene su imale e'arpe od (ine svile, starci paradne o(icirske mundire i dru#u ode$u - !itava maskarada to# sveta koji, ina!e, voli 'arenilo. ,a moje !uenje 'ta se zbiva, %otelijer mi je rekao da su tu, nedavno, bile neke dve OludeO 4merikanke, pa videv'i da je svet oskudno odeven kritikovale su upravu varo'i i dr avu.B "ladika im je tada rekao+ BOdenite i% vi u ime Jrista, kupite u 4merici onu robu 'to je namenjena preradi i po'aljite.B 5osle nekoliko meseci sti#ao je veliki tovar razne ode$e. /irotinja $e imati odela za nekoliko #odina. Celu svoju platu, sav novac koji dobija od izdava!a, kao autorski %onorar za svoje visokotira ne knji#e, delio je sirotinji. ,-e#ova nesebi!nost bila je poslovi!na meu nje#ovim savremenicima. )ada je umro, u nje#ovoj zaostav'tini nije naeno prebijene pare. Ostali su rukopisi nje#ovi% dela, jedna obi!na pastirska (rula i prosta seoska 'arenica, tkana rukom nje#ove majke, koju je sa sobom nosio kao dra#u uspomenu, i njom se u %ladnim zimskim no$ima pokrivao. 5osle dono'enja novo# &stava srpske crkve 9C39. #odine, stvorena je O%ridskobitoljska epar%ija, sa sedi'tem u .itolju. 1a episkopa nove epar%ije izabran je vladika ,ikolaj. 5odru!je ove epar%ije bilo je mno#o ve$e, a O%rid je postao samo jedno ar%ijerejsko namesni'tvo. "ladika se morao preseliti u .itolj, #de je proveo 'est #odina. .itoljski period vladi!ino# ivota karakteri'e socijalna i %umanitarna delatnost. .itolj je bio veliki #rad, ali #rad sirotinje i bede. ,aro!ito se odlikovao velikim brojem jevrejske sirotinje. ,i#de se nije mo#lo na$i toliko nosa!a -evreja kao u .itolju. 7stina, imao je i jedan broj bo#ati% -evreja, ali su od nji% bili dosta bo#atiji Cincari i 8rci, koji su ve'tiji u tr#ovini. ,ajsiroma'niji su bili turski Ci#ani. )ada je kao episkop sti#ao u .itolj i video toliku sirotinju, naro!ito decu, vladiku je to toliko potreslo, da no$ima nije spavao. 5o svedo!enju nje#ovo# sinovca

-ovana "elimirovi$a, koji je sa vladikom bio u .itolju, ,ikolaj nije %teo le$i u krevet kada je sti#ao u .itolj+ B-a sam du%ovni pastir ovo#a naroda, ove dece. ,emam pravo na udobnu posetlju dok su oni bez %rane, ode$e, obu$e i krova nad #lavom. Jristos, #laduje, sirotuje i pati u njima. 7mam li pravo ja, kao Jristov sve'tenik, na udoban ivot dok oni pate i stradajuB. Ostavio je pero i pisanje i posvetio se sirotinji. 0E<-E /76O*7K*E B.O804-B O034J je or#anizovao %umano dru'tvo B5astirB i sirotinjsku ku%inju. )u%inja je bila blizu mitropolije, #de je nekada bila bolnica. *u je podi#ao i kapelu svetom ,aumu, u kojoj se redovno slu ilo i vr'ila molitva nad bolesnicima. /vakodnevno su kuvani kazani razni% jela za sirotinju. )u%inja se izdr avala od prilo#a episkopa, epar%ije i vernika, u namirnicama i novcu. "ladika se obratio svojim prijateljima u Evropi i 4merici, koji su obilato poma#ali ovoj ku%inji. 0ru#a velika %umana ustanova u .itolju, koju je osnovao, bila je B.o#dajB, siroti'te za decu. 0a bi zbrinuo svu siroma'nu i #ladnu decu, vladika je kupio jedno imanje, malo dalje od centra #rada. *u je podi#ao potrebne objekte. )asnije je dokupljivao susedna imanja i dvori'ta i pro'irivao siroti'te. B.o#dajomB je upravljala jedna prosve$ena devojka iz -a#odine ,ada 4d i$, $erka pro(esora i direktora ja#odinske u!iteljske 'kole. Ona je do'la u .itolj da primi mona'ki !in. 0ocnije je postala mona%inja i i#umanija manastira "ra$ev'nica. ,ada je, po vladi!inom nalo#u, prikupljala siroma'nu decu u #radu, bez obzira na naciju i veru. *u je bilo dece *uraka, -evreja, Ci#ana, %ri'$ana, 4lbanaca... 1ajedno su se %ranili, i#rali, pevali... /tro#o se vodilo ra!una da sva deca budu vaspitana u sa#lasnosti sa tradicijom svo#a naroda i svoje vere. "ladika je na tome posebno insistirao. /iroti'te je bilo jedna svojevrsna multinacionalna, multiverska i sve!ove!anska kolonija. "ladika se time ponosio i to !esto isticao kao primer, dr avnicima i politi!arima sveta. BO.o#dajO je bio vladici najmilijiB, pi'e nje#ov sinovac -ovan, potonji episkop 'aba!ko-valjevski =jedan od naju#ledniji% episkopa novije# vremena u srpskoj crkviA, Bi bio je najosetljiviji damar vladi!in. <inilo nam se, #ledaju$i sve to, da vladika ivi za B.o#dajB. ,ije bilo dana da #a ne poseti i provede izvesno vreme u njemu sa decom. 0eca su mu se pentrala po kolenima, uvla!ila se u mantije, skakala oko nje#a, a on se samo smejao i sve deci dozvoljavao. O B.o#dajuB je pevao, pisao, #ovorioB. /pevao je i %imnu B.o#dajaB+ 3i smo mali .itolj!ani mali'ani, sirotani. )u$a nam je ba' na kraju u .o#daju kOo u 6aju, u .o#daju... &!imo se dobri biti, 7 svom rodu poslu iti,

*ako na'i dani traju, u .o#daju ko u 6aju, u .o#daju... .o i$ i "askrs vladika je provodio sa decom. &nosio je badnjak i slamu, pijukao i pevao sa mali'anima. 1a "askrs je, zajedno sa decom, 'arao jaja. Crtao voskom krsti$e, ikonice i cve$e na jajima i pevao deci+ B3oja ruka nije prava, 4li mi je pamet zdravaB. B4ko je neko %teo da #a oraspolo iB, pi'e vladika -ovan, Bneka samo po!ne raz#ovor o O.o#dajuO. Or#anizovao je poseban odbor siroti'ta i prikupljao prilo# od svi% i svako#a. O.o#dajO se zvao po izvoru vode koji se nalazio u dvori'tu siroti'ta.B 5O<,7 O0 /E.E O/,O",O na!elo pravoslavno# narodno# pokreta 4ko eli' popraviti svet, popravi prvo sebe. 4ko eli' popraviti dr avu, popravi prvo sebe. 4ko eli' popraviti narod, popravi prvo sebe. 4ko eli' popraviti svoju zadru#u, popravi prvo sebe. & svemu, dakle, po!ni od sebe, i popravi prvo sebe. 4 kako mo e !ovek popraviti sebe, o tom postoji samo jedna jedina nauka u svetu, koja se zove nauka jevanelska. 5o!eti od sebe, i popraviti prvo sebe - to je osnovno na!elo pravoslavno# narodno# pokreta. B7zvadi najpre brvno iz oka svoje#a pa $e' onda vidjeti izvaditi trun iz oka brata svoje#a.B =3atej, >,?A. /4 D6&2O3 & J4-0-546)& )404 je kao !lan srpske 3isije za pridobijanje saveznika u Evropi, jeromona% ,ikolaj sti#ao u 2ondon, bio je nepoznat u narodu i u en#leskim uticajnim kru#ovima. 0odu'e, dobro je #ovorio en#leski, i imao poznanika i prijatelja u Oks(ordu i )embrid u, #de je studirao (ilozoviju. - 6azmi'ljao sam danima - pri!ao je kasnije - kako da skrenem pa nju na na'e prisustvo i kako da zainteresujem poslovi!no indi(erentne En#leze, za na'u stvar i za /rbiju. 5rolaze$i jedanput pored !uveno# Jajd-parka, vidim nekoliko #ovornika koji ne'to besede #rupicama dokoni% ljudi u parku. &zmeme sutradan moju pastirsku (rulu, na kojoj sam svirao jo' kao dete kod stada u 2eli$u i koju sam uvek sa sobom nosio ne#de na dnu putni!ko# ko(era, i krenem u Jajd-park. Onako u crnoj mantiji, sa bradom i kosom, stanem u parku i po!nem da sviram. ,arod sa !uenjem #leda i po!e da prilazi. /vi ostavi'e one dru#e #ovornike. -a onda stavim (rulu pod ruku i po!nem da im #ovorim. 5o mojoj ode$i i crnoj mantiji, mislili su da dolazim iz 4zije ili 4(rike. -a objasni% #de je /rbija i ispri!a% kratku istoriju /rba. Onda sam #ovorio o davna'njim stradanjima na'e# naroda. /vi su sa pa njom slu'ali. 5rie mi na kraju jedan sve'tenik an#likanske crkve i upita da li u mom kalendaru mo#u na$i

jedan slobodan dan da #ovorim nje#ovoj crkvi. -a nisam imao nikakav kalendar i svi su mi dani bili slobodni. Od tada, krenuo sam da propovedam po mno#obrojnim crkvama En#leske. .ilo je dana kada sam #ovorio u nekoliko crkava. 3alo pomalo, sti#nem tako za%valjuju$i ar%iepiskopu kenterberijskom i u !uvenu katedralu sveto# 5avla, u 2ondonu. St"+a.a Sv t"# Sav 9@.06.2003 )4O nekada /veti /ava, vladika ,ikolaj trudio se u O%ridu da u!i i prosve$uje narod. ,e samo u po#ledu vere i morala, ve$ na svim poljima kulture, pismenosti, umetni!ki% zanata itd. & konaku epar%ije, bila je jedna prostorija #de je primao #oste. *o je, na svoj na!in, bila i u!ionica za narod. *u je davao !asove iz evropski% i svetski% jezika, srednjo'kolcima ili studentima. 0avao je !asove iz (ilozo(ije i dru#i% predmeta siroma'nim u!enicima, koji nisu mo#li da plate pro(esora da i% naknadno priprema za ispit. 5ored crkve sveto# )limenta, osnovao je 9C2?. #odine duboreza!ku 'kolu za mlade talentovane polaznike, koji su u!ili rezbarenje ikonostasa, salonsko# name'taja i dru#i% ukrasa od drveta. *o je poznata debarska B1anatska umetni!ka 'kolaB. 7z ove 'kole izlazili su poznati majstori, koji su izraivali predmete visoke umetni!ke vrednosti, po u#ledu na duborez crkve /veto# spasa u /koplju i sveto# -ovana bi#orsko#, u zapadnoj 3akedoniji. 5utuju$i po epar%iji, vladika se zadr avao satima u raz#ovoru sa prostim narodom. )ada bi polazio na put, kupovao bi velike koli!ine %leba i usput delio pastirima na planinama. 6az#ovarao je sa njima o nji%ovom do ivljaju .o#a i odnosu prema prirodi. *a dra#ocena iskustva sakupljao je i zapisivao. BOstajao sam zbunjen i zadivljen pred nji%ovom verom i nji%ovim poimanjem .o#a. &zalud moji (akulteti i doktorati. 0a mi je da se razu!im i sve zaboravim, pa da se vratim onom neposrednom do ivljavanju .o#a i da teolo#iju u!im po zvezdama i prirodiB, #ovorio je svojim prijateljima. )ad je do'ao u .itolj, vojni!ka #roblja bila su u o!ajnom stanju. O#rade pale, krstovi polomljeni, stoka je slobodno 'etala po njima i skrnavila #robove. "ladika je pokrenuo akciju i uredio (rancusko i nema!ko #roblje. 1a to je odlikovan visokim odlikovanjem (rancuske i nema!ke vlade. 8ovorio je. B3rtav neprijatelj, nije neprijatelj. Oni, 'to ovde le e, ratovali su jedni protiv dru#i% za ivota. /mrt i% je pomirila.B 5atrijar% "arnava, na svom putu po 3akedoniji, posetio je vojni!ka #roblja sa (rancuskim po!asnim konzulom 3arselom 0evosom 9C36. #odine. *6E;7 5&* & 43E67C7 ,4 poziv 4meri!ko-ju#oslovensko# dru'tva. 5oliti!ko# instituta pri koled u u "ilijamstaunu, u dr avi 3asa!usets i )arne#ijeve zadu bine za meunarodni mir, vladika ,ikolaj je 9C2>. #odine tre$i put putovao u 4meriku. /vr%a puta bila je serija predavanja o svetskom miru u 5oliti!kom institutu u "ilijamstaunu. Osim

to#a, za vreme dvomese!no# boravka u 4merici dr ao je niz beseda u episkopalnim crkvama. 8ovorio je studentima 5ristonsko# univerziteta i odr ao besedu u Dederalnom savetu crkava u ,-ujorku. &#ledni borac za mir u svetu dr 0Eejms Kotvel, u )arne#ijevoj zadu bini, na pres-kon(erenciji, pred mno'tvom predstavnika najuticajniji% ameri!ki% listova, ovim re!ima je predstavio ,ikolaja+ - "ladika ,ikolaj jedna je od najinteresantniji% i najmarkantniji% li!nosti u crkvenom ivotu .alkana i Evrope. 5o temperamentu mistik, ali vi!an diplomata i dr avnik, kao 'to je ve$ dokazao, on u sebi sadr i takav splet razli!iti% osobina, da bi u svakoj zemlji bio priznat kao jedinstvena li!nost. & op'irnom intervjuu u#lednom B,-ujork tajmsuB, o svom dolasku u 4meriku on ka e+ B)ada sam prvi put do'ao u 4meriku, prou!avao sam njen prosperitet, dru#i put njene dobrotvorne delatnosti, ovo#a puta do'ao sam da prou!im njene mo#u$nosti... 0o'ao sam da promovi'em svetski mir, koji je zasnovan na du%ovnim pravima, umesto na materijalnim sna#ama...B /voja razmi'ljanja i stavove o svetskom miru i o %ri'$anskom poimanju mira meu ljudima, narodima i dr avama, izneo je u svom poznatom delu B6at i .iblijaB, koje je napisao podstaknut ovim boravkom u 4merici. /veti ar%ijerejski sinod /rpske crkve odredio je 22. juna 9C3@. #odine episkopa ,ikolaja za administratora upra njene Ei!ke epar%ije. 5osle dve #odine =9C36A postavljen je za redovno# episkopa i!ko#. 0olazak nje#ov u Ei!u pada u najburnijem periodu ivota srpsko# naroda, nje#ove dr ave i crkve+ ubistvo kralja 4leksandra, konkordatska borba, smrt patrijar%a "arnave... /a dru#e strane, svet se spremao za nove ratne sukobe. Oblaci olova i dima ponovo su se nadnosili nad Evropom. 5redose$aju$i burne do#aaje, vladika ,ikolaj je neumorno radio na du%ovnoj i moralnoj obnovi naroda #ovore$i+ B/amo du%ovno jaki i sna ni narodi, pre ive$e i odole$e isku'enjima kojima idemo u susret.B 5eriod dru#o# episkopovanja u Ei!koj epar%iji mo e se nazvati nje#ovim misionarskim periodom. "ladika ,ikolaj preme'ten je u Ei!u, po elji i na predlo# kralja 4leksandra )araorevi$a. )ralj je %teo da ,ikolaj obnovi manastir Ei!u i da je pripremi za nje#ovo krunisanje. *ada bi se otvorila osma vrata na i!kom %ramu =u Ei!i su krunisani kraljevi dinastije ,emanji$a i pri krunisanju otvarana su vrata kroz koja je novokrunisani kralj izlazio, otuda BsedmovrataB Ei!aA. Ovaj plan osujetio je marseljski atentat C. oktobra 9C3@. #odine. ,o, svejedno, ,ikolaj je krenuo sa obnovom. 3o e se slobodno re$i da je Ei!a bila centrala nje#ove mno#ostruke delatnosti, iz koje je zra!ila velika du%ovna ener#ija, za#revala i osvetljavala sva polja nje#ovo# misionarsko# rada. 0&JO",E BC6,E 6&5EB )4O i!ki episkop, pored mno#obrojni% naziva koje je stekao kao niko pre nje#a, poneo je i naziv+ vladika obnovitelj. 7 to dvostruki - du%ovni i materijalni. ,-e#ovo staranje i trud na obnovi manastira Ei!e i svi% zapu'teni% svetinja, podizanje

novi% %ramova, socijalno staranje i bri#a za siroma'ne i bolesne, nalikuju samo na delatnost prvo# i!ko# ar%iepiskopa /veto#a /ave. Ei!ka evanelska delatnost, koja je bila razvila svoju ivu akciju, 'tampanjem i izdavanjem desetina knji#a i publikacija u sopstvenoj 'tampariji, neprestana putovanja i kanonske posete po epar%iji i van nje, dali su mu i dru#i naziv+ vladika preporoditelj. 3no#obrojna su polja vladi!ino# pastirsko# i misionarsko# rada. 6ad na or#anizovanju i du%ovnom rukovoenju 5ravoslavne narodne %ri'$anske zajednice, ili veliko# bo#omolja!ko# pokreta u na'em narodu, svrstavaju #a meu velike du%ovne voe i apostole, kakvi% je malo u istoriji %ri'$anstva. 5osle veliki% stradanja u 5rvom svetskom ratu, u narodu se javlja veliko du%ovno buenje, #lad i e za du%ovnim vrednostima i iskustvima. ,edovoljna spremnost evropske crkve da od#ovori narodnim du%ovnim potrebama otvara prostor za delovanje mno#obrojni% sekti sa 1apada. "idev'i opasnost pred kojom se na'ao na' narod, vladika ,ikolaj se potpuno okre$e narodu, nastoje$i da zadovolji nje#ove du%ovne potrebe. 5o!inje sa (ormiranjem bo#omolja!ki% bratstava, najpre na teritoriji svoje epar%ije, a potom 'irom cele crkve. ,isu svi ar%ijereji, na alost, pri%vatili pojavu ovo# pokreta u crkvi. ,eki su !ak zabranjivali osnivanje bratstava u svojim epar%ijama. 7 kada se danas po#leda versko moralno stanje naroda na ovim prostorima, prepoznaju se te du%ovne Bcrne rupeB, na prostorima #de taj pokret nije u%vatio korena. 7pak, pokret se nezadr ivo 'irio i or#anizovao, tako da je 4r%ijerejski sabor srpske crkve priznao i odobrio nje#ov rad, a za du%ovno# vou pokreta postavio je vladiku ,ikolaja. )o su bili !lanovi ovo# pokretaH *o je bio na' !estiti i pobo ni svet, ko'!ati ratar i te ak, zanatlija i radnik, koji je preko svoji% ple$a preturio mno#obrojna isku'enja i stradanja, klecaju$i pod krstom stradanja. 7z redova ovo# pokreta re#rutovani su mno#obrojni sve'tenici, monasi i mona%inje, koji decenijama predano slu e u crkvi. 1a%valjuju$i nje#ovoj du%ovnoj snazi, /rpska crkva je pretrajala i pre ivela najve$i pro#on i stradanje u svojoj istoriji pod komunisti!kim re imom. 564/E )6O1 56O1O6 )642- 4leksandar )araorevi$, sa kraljicom 3arijom, posetio je po!etkom leta 9C2?. #odine ju# 3akedonije. 5olovinom meseca juna boravio je u .itolju i O%ridu. 5osle veli!anstveno# do!eka u drevnom O%ridu, kralj je sa pratnjom oti'ao u manastir sveto# ,auma, na ru!ak koji je on priredio. ,a tom putu, koji je vodio samom ivicom O%ridsko# jezera, padinom planine 8ali!nice, pratio #a je vladika ,ikolaj, kao nadle ni episkop o%ridski i doma$in u manastiru. )ralj 4leksandar je u'ao u %ram, celivao mo'ti snjveto# ,auma, i upoznao se sa istorijatom ove svetinje. 5osle kratko# preda%a i osve enja, krenuli su u manastirsku trpezariju na ru!ak. .io je posni dan, sreda ili petak. ,a putu do trpezarije prolazili su pored ku%inje. ,ikolaj je kraji!kom oka smotrio spremljeno pe!eno prase na ku%injskom stolu. Odma% je skrenuo u ku%inju, ostaviv'i kralja, do%vatio pe!eno prase i bacio #a kroz prozor u jezero. 5oslu#a kraljeva ostala je skamenjena. 1a vreme jela, slu ena je o%ridska riba,

razne salate i isklju!ivo posna %rana. 6u!ak je protekao u prili!no zate#nutoj atmos(eri. )ada se kralj vratio u .eo#rad, alio se svojim prijateljima i ,ikolajevim poznanicima na ovaj nje#ov postupak. -edan nji%ov zajedni!ki prijatelj rekao mu je tada+ B"a'e veli!anstvoG *o "am je ,ikolaj. ,e zaboravite, on je kom'ija 7lije .ir!anina, koji je pred tursko# pa'u izlazio sa buzdovanom i jata#anom i bacao pred nje#a porez bez brojanja.B O+ (" +")( 123 #"&ina 9?.06.2003 & -E0,O3 !lanku u M8lasnikuN iz 9C29. #odine, vladika obja'njava ko su bo#omoljci+ M*o su neizbrojani i neor#anizovani ljudi i ene, od <uru#a do .itolja na %iljade i %iljade nji% - koji najusrednije poste i mole se .o#u+ nedelju praznuju i pri!e'$uju se, propovedaju pokajanje i dru#i dolazak /pasiteljev. ,eki od nji% tuma!e snove i znake. ,eki ostavljaju ku$u i porodicu i odlaze u mona'tvo. Oslovljavaju se sa Pbra$oQ i PsestreQ. ,a bo#oslu enja dolaze u #rupama. & %ramovima kle!e i uzdi'u, celivaju krst i ikone... 5osle slu be skupljaju se pred crkvom da !uju propoved svoji% PprorokaQ. Ovi prorci - prosti seljaci, sa du#om bradom i kosom - vade iz d epa ,ovi zavet, od upotrebe po%aban i uma'$en, !itaju i #ovore, dok svi ne zaridaju od pokajanja i umilenja... )a u neki - bo#omoljci buncajuG .uncaju, to je istina. ,e'to nebesko# vina u'lo je u nji%, i to i% je uzbunilo i zbunilo. 4 trezveni sinovi zemlje #ovore uvek lo#i!no, i to je istina. 7 prvi %ri'$ani su buncali dok je 6im bio lo#i!an. 7 lo#ika zemljani% poronula je u zemlju, a buncanje je pobedilo svet... /tarajte se da razumete bo#omoljce. &zdr ite se od bacanja kamena na nji%, jer mo ete lako udariti Jrista. ,e odbacujte i%, da oni vas ne odbace.N "ladika ,ikolaj bio je du'a ovo# pokreta. On #a je du%ovno uobli!io, or#anizovao, usnovio sve nje#ove ener#ije, o!istio #a od spiritizma i zastranjivanja i dao mu pe!at !iste pravoslavne pobo nosti. 5okret je imao, pre sve#a, pokajni!ki i preporoditeljski karakter. 1ato su !esto or#anizovani bo#omolja!ki sabori, na kojima je u!estvovalo po nekoliko %iljada bo#omoljaca. 5evane su du%ovne pesme, vr'ena bo#oslu enja, dr ane besede i propovedi, ispovedalo se i pri!e'$ivalo. O ovom pokretu ,ikolaj je napisao jedno svoje znamenito delo pod naslovom M0ivacN. 0&JO",O E467K*E 14-E0,O sa radom na du%ovnoj obnovi, vladika je pristupio obnovi i poznati% srpski% svetinja, crkava i manastira u Ei!koj epar%iji. Ono 'to daje pe!at nje#ovom radu na ovom planu, pored obnove Ei!e, jeste obnova manastira u Ov!arsko-kablarskoj klisuri, izmeu <a!ka i 5o e#e. ,ekoliko manastira sme'teno je na ovom malom prostoru, sa obe strane 1apadne 3orave, pa je ova

kotlina dobila naziv M/rpska /veta #oraN. ,e samo da je vladika materijalno obnovio ove manastire, ve$ i% je i du%ovno o iveo, napuniv'i i% mladim monasima i mona%injama iz redova bo#omolja!ko# pokreta. ,aro!ito su velika ljubav vladi!ina bili manastir -ovanje i 5reobra enje. /tari manastir -ovanje nije imao mona%a i bio je potpuno zapu'ten i napu'ten. On #a je potpuno obnovio i o iveo, postav'i nje#ov ktitor. /a njim je, u ovaj manastir, do'lo 92 mona%inja iz .itolja. "remenom se taj broj popeo na vi'e od @0 mladi% i sposobni% mona%inja. & manastiru je zavedeno potpuno sveto#orsko mona'ko pravilo i tipik. /veta litur#ija slu ena je svako# dana. "ladika je budnim okom pratio rad ove velike du%ovne ko'nice. 7z#radnjom elezni!ke pru#e kroz Ov!arsko-kablarsku klisuru, sru'en je stari manastir 5reobra enje. ,a mestu #de je bio manastir, sa#raena je elezni!ka stanica u Ov!aru. "ladika je li!no izabrao mesto za novi, dana'nji manastir. /a jeromona%om 4tanasijem Ioki$em, iz manastira /retenje, pe'a!io je celo# dana klisurom. )ada se popeo na jednu stenu, sa desne strane 3orave, iznad !esme, na putu <a!ak - 5o e#a, zastao je da preda%ne. 5osle kra$e# preda%a ustao je, prekrstio se i udario pataricom =vladi!anski 'tapA o stenu i rekao+ M& ime .o#a, ovde $emo sa#raditi novo 5reobra enje, da slu i na'em narodu na du%ovnom preobra ajuN. ,ovi manastir je kopija stare crkve sveto# cara )onstantina i carice -elene iz O%rida, karakteristi!ne ar%itekture - sa tri strane %rama su tremovi na stubovima pod istim krovom. & starom manastiru 5reobra enje, po zapisu -oakima "uji$a, nije se jelo meso i manastir nije imao zemlje. "ladika je nastavio tu tradiciju u novom 5reobra enju. 3anastir danas nema nijedne stope zemlje. 1alepljen je za planinu Ov!ar kao lastino #nezdo. & njemu se slu i sveto#orsko pravilo do danas. 1a%valjuju$i bla#oslovu vladike ,ikolaja, spada u najve$e svetinje i du%ovno je ari'te, ne samo Ov!ara i )ablara, ve$ i cele srpske crkve. 7zdr ava se rukodeljem svoji% mona%a i prilo#om mno#obrojni% %odo!asnika. -o' jedno epo%alno delo na polju #raditeljstva u!ino je vladika ,ikolaj. 3anastir 2-ubostinju, zadu binu carice 3ilice, koja je bila zapu'tena do nje#ovo# dolaska, pretvorio je u enski manstir i po!eo sa obnovom. 1a stare'inu postavio je sposobno# ar%imandrita ,ikona, iz manastira )aleni$, ina!e svo# du#o#odi'nje# prijatelja. ,ikon je dobio zadatak da podi#ne novi konak sa severne strane manastira, po najsavremenijim standardima #raevinarstva, i da isti opremi najmodernijim name'tajem. 1a stare'inu manastira postavio je !uvenu i#umaniju -elenu, iz "ra$ev'nice. 0revni manastir trebalo je pretvoriti u savremeno i moderno zdanje po najsavremenijim standardima. Kta je vladika ,ikolaj planirao sa ovim manastiromH 64/40,7) &3E*,O/*7 )642-7C4 3arija, udovica kralja 4leksandra )araorevi$a, posle po#ibije svo#a mu a u 3arselju, poverila je vladici ,ikolaju, da eli da obnovi tradiciju udovi% srpski% kraljica iz istorije, da se povu!e u manastir i primi mona'ki !in. 5lanirala

je da to u!ini, !im njen sin, prestolonaslednik 5etar 0ru#i, postane punoletan. 3arija je pominjala i jo' neke u#ledne ene koje bi do'le u manastir. 7zmeu ostali%, to su bile+ knji evnica 7sidora /ekuli$ i direktor 5rve enske #imnazije u .eo#radu 0arinka -ano'evi$. 3anastir je, po tom planu, trebalo da postane 'kola za srpske devojke, koje se spremaju za mona'tvo. 0a postane rasadnik umetni!ke radinosti+ ikonopisanja, umetni!ko# veza, 'trikanja i dru#i% zanata. )ao nekada u vreme carice 3ilice i mona%inje -e(imije. ,a alost, novi svetski rat omeo je planove i osujetio jedan veliki po!etak u mona'kom ivotu na'e crkve. ,a ulasku u Ov!arsko- -kablarsku klisuru, od 5o e#e, u steni sa desne strane, ima jedna pe$ina. & vreme srpsko# ustanka, nekolio stotina ljudi, ena i dece, be e$i od *urske potere, sklone se u tu pe$inu. 5o detinjem pla!u, *urci otkriju skrovi'te, i na ulazu u pe$inu zapale slamu i #ranje. Od vatre i dima po#u'i se sav narod u njoj. "ladika ,ikolaj, sa #rupom speleolo#a i ar%eolo#a, pokupi sve kosti u dva ukra'ena sarko(a#a i iznad pe$ine postavi veliki krst sa raspe$em. )ad je sve bilo #otovo, on priredi veliku sve!anost i odr i opelo nad kostima posle 930 #odina. 5red nekoliko stotina bo#omoljaca i vernika po e'ke i !a!anske na%ije odr ao je svoju !uvenu besedu, u kojoj je rekao+ MEvo pe$ine koja nas opominje na bri ljivo !uvanje svoje du'e. Evo #robnice ve!itije od (araonovi% piramida. Evo mauzoleja uzvi'enije# od svi% mauzolejaG ,-e#a je .o ja ruka sazdala kad je svet stvarala, za plemenitu #robnicu srpski% mu!enika. ,o, ovaj mauzolej, jedini je ovako osve$en, jedini u kome je opelo na ovakav na!in izvr'eno, posle 930 #odna, nad onima koji u njoj steko'e besmrtnost, kako u nebeskom kalendaru, tako i u narodnoj istoriji.N *ada je sva 'tampa pisala o opelu posle 930 #odna, sa istorijatom ove narodne tra#edija i vladi!inom besedom. 5relaskom u Ei!ku epar%iju, nije prestala vladi!ina bri#a o siroti'tu u .itolju. ,eprestano je brinuo o deci, 'alju$i im pomo$ u novcu, %rani, ode$i i obu!i. 5o u#ledu na .o#daj, 'irom Ei!ke epar%ije, podi e i or#anizuje de!ja siroti'ta i %ranili'ta, domove milosra i narodne ku%inje za #ladne i siroma'ne. & Ov!arskoj banji, blizu staro# manastira .la#ove'tenje, nje#ovim prilo#om i trudom ov!arsko-kablarski% mona%a i mona%inja, podi#nut je dom sa sobama za siroma'ne bolesnike. 1vao se M0om milosraN. 1auzimanjem vladi!inim podi#nuti su domovi i de!ja %ranili'ta u <a!ku, )raljevu, 8ornjem 3ilanovcu i )ra#ujevcu. & )raljevu je podi#nut 0om za iznemo#le starce i starice, na zemlji'tu kraljeva!ke crkve. 0omovi su bili or#anizovani oko crkava i manastira. "ladika je an#a ovao sposobne mona%e, mona%inje i sve'teni!ke supru#e, koji su vodili bri#u o (unkcionisanju ovi% domova. 3anastiri i ve$e crkvene op'tine izdr avali su ove ustanove. 0avali su pomo$ u novcu, namirnicama, %rani, ode$i i obu$i, koju su skupljali od vernika. 7 u ovom radu vladika ,ikolaj pokazao je 'irinu svoje sve!ove!anske du'e+ stalno je upozoravao upravitelje ovi% domova da ne zloupotrebljavaju te ak polo aj 'ti$enika i da im ne name$u versko vaspitanje. *o je vladika ostavio nji%ovom kasnijem slobodnom izboru i odlu!ivanju. M.ilo je docnije, pa i u socijalisti!koj -u#oslaviji, veoma u#ledni% li!nosti na visokim partijskim i dr avnim polo ajima, koji su pre%ranjeni u ovim sirotinjskim

domovima. 0a li su se oni se$ali svoji% dobrotvora - ne znamN, pi'e vladka -ovan "elimirovi$, u svojim se$anjima na vladiku ,ikolaja. 34-C7 & ,46&<-E .E27 #alebovi lete nad mojim plavim jezerom, kao beli an#eli nad plavim nebom. ,iti bi #alebovi bili beli ni jezero plavo, da veliko sunce nije otvorilo svoje oko nad njima. 3ajko moja nebesna, otvori *voje oko u du'i mojoj, da vidim 'ta je 'ta. 0a vidim, ko obitava u du'i mojoj, i kakvi plodovi rastu u njoj. .ez *vo#a oka ja tumaram beznade no po du'i svojoj kao putnik po pono$i, po pono$noj bezrazli!nosti. 7 pada, i di e se pono$ni putnik, i ono 'to sreta na putu naziva do#aajima. *i si jedini do#aaj ivota mo#a, svetlo du'e moje. )ada dete juri majci svojoj u naru!je, za nje#a ne postoje do#aaji. )ada nevesta tr!i svome eniku u sretanje, ona ne vidi cve$e u livadi, niti !uje brujanje oluje, niti ose$a miris kiparisa ni volju zverova - ona vidi samo lice enika, !uje samo muziku sa usana nje#ovi%, mir'e samo du'u nje#ovu. )ada ljubav ljubavi %odi u susret, ni'ta joj se ne do#aa. "reme i prostor izmi!u se s puta ljubavi. 3ajko nebesna, ljubavi moja jedina, oslobodi me robovanja do#aajima i u!ini me svojim robom. ,ajbelji 0ane, svani u du'i mojoj, da vidim cilja, zamr'eno# puta svo#a. /unce nad suncima, jedini do#aaj u vasioni, 'to privla!i srce moje, obasjaj unutra'njost moju, da vidim, ko se usudio obitavati u njoj osim *ebe. 0a iskorenim iz nje sve plodove, 'to slede spolja, a srce im miri'e #nilinom. I& jni tv"!a$ +u'a 96.06.2003 5O/2E smrti kralja 4leksandra 9C3@. #odine, u unutra'njem politi!kom ivotu -u#oslavije, nastalo je pomeranje ulevo, u kome su razjedinjavaju$i elementi sve vi'e dolazili do izra aja. -edan od vrlo krupni% problema, ko#a je trebalo re'iti, bilo je pitanje zaklju!ivanja )onkordata =meudr avno# u#ovora -u#oslavije i "atikanaA. 7ako je to bila elja, i namera kralja 4leksandra, ona nije, iz razni% razlo#a, mo#la biti ostvarena za vreme nje#ovo# ivota. "lada 3ilana /tojadinovi$a, u sa#lasnosti sa tada'njim ,amesni'tvom, potpisala je 2?. jula 9C3?. )onkordat sa "atikanom. *ekst ovo# u#ovora, brzo je procurio u javnost. /ticao se utisak da je rimokatoli!ka crkva u -u#oslaviji dobila ve$a prava, povlastice i privile#ije od /rpske pravoslavne crkve, koja je bila jedan od klju!ni% (aktora stvaranja nove dr ave -u#oslavije. )ampanju protiv )onkordata otvorio je li!no patrijar% "arnava, jednim svojim #ovorom u /abornoj crkvi u .eo#radu. "ladika ,ikolaj, koji je du#o vremena proveo na rimokatoli!kom i protestantskom zapadu, imao je dobre odnose sa mno#obrojnim visokim prelatima 6imokatoli!ke crkve. /matrao je, meutim, da "atikan svojom prozelitskom i unijatskom

politikom sputava i ometa dobre odnose rimokatolika sa dru#im %ri'$anskim crkvama 'irom sveta. 1ato je podr avao napore svi% katoli!ki% crkava u evropskim dr avama koje su elele, poput an#likanske crkve u "elikoj .ritaniji, da se odvoje od "atikana. *o je 9C9?. #odine, savetovao i %rvatskim rimokatoli!kim sve'tenicima u 4merici, kada su voeni raz#ovori o stvaranju nove dr ave. /matrao je da prisustvo "atikana u ivotu -u#oslavije mo e biti po#ubno. )6"4"E 27*7-E )404 je po!ela konkordska borba, on je uzeo aktivno# u!e'$a u njoj. <ak se mo e re$i da je bio njen predvodnik. )ob trenutka je %tela da, iste ve!eri kada je )onkordat iz#lasan u ,arodnoj skup'tini, 23. jula 9C3>. #odine, umre patrijar% "arnava. /umnjalo se da je otrovan. ,ikolaj je poveo propa#andu protiv )onkordata i borbu 'iroki% razmera. ,a svim crkvenim slavama, sve!anostima, posebno na saborima prireenim oko pojedini% %ramova, kao u ,i'u, 8ornjem 3ilanovcu, "aljevu i dru#im, on je #ovorio i o'tro napadao )onkordat i nje#ove pristalice, poslanike i ministre. 5redsednika vlade 3ilana /tojadinovi$a, koji je bio rodom iz Ei!ke epar%ije, isklju!io je iz Crkve a sa njim sve poslanike i ministre kojima je on bio episkop. & .eo#radu je or#anizovana poznata antikonkordatska litija koju je /tojadinovi$eva policija rasturila. *om prilikom povreen je 'aba!ki vladika /imeon /tankovi$, nekoliko sve'tenika i dosta naroda. &licom su letele mitre i kamilavke i lila se krv. *o je prevr'ilo !a'u i ova borba se pretvorila u svenarodni #nev i otpor. 7ako je )onkordat u skup'tini iz#lasan tesnom ve$inom, nikada nije iznesen pred /enat )raljevine -#uoslavije. "lada je skinula )onkordat sa dnevno# reda i nije #a vi'e podr avala. 5o!etkom (ebruara 9C3:. #odine, za novo# srpsko# patrijar%a izabran je mitropolit crno#orski 8avrilo 0o i$. ,ikolaj je smatrao da izbor patrijar%a treba odlo iti dok se prilike u Crkvi ne srede. 5o'to nje#ov predlo# nije pri%va$en, podneo je ostavku na !lanstvo i rad u 4r%ijerejskom saboru. /abor je protiv ,ikolaja poveo jednu vrstu disciplinske od#ovornosti. /tvar se, ipak, na sre$u, dobro zavr'ila i ,ikolaj se vratio u sabor ve$ naredne 9C3C. #odine. & manastiru )aleni$, do'lo je 9C@0. do poznato# izmirenja ,ikolaja i patrijar%a 8avrila, zauzimanjem i posredstvom nji%ovi% zajedni!ki% prijatelja. .urni do#aaji u Evropi !etrdeseti% #odina, nisu mo#li mimoi$i ni -u#oslaviju i njene narode, a ni /rpsku pravoslavnu crkvu. )nez 5avle i ju#oslovenska vlada Cvetkovi$ - 3a!ek, sklopili su pakt sa ,ema!kom i Jitlerom, koji je nai'ao na veliki otpor meu slobodoljubivim narodom u /rbiji. 5rvi otpor prema sramnome potpisivanju pakta pojavio se u narodu Ei!ke epar%ije. )raljev!ani su prvi or#anizovali demontracije. O#roman broj ljudi okupio se ispred episkopsko# konaka u )raljevu, tra e$i da im se vladika obrati. ,ikolaj je odr ao patriotski #ovor u kome je ju#oslovensku vladu nazvao izdajni!kom, a 4dol(a Jitlera, Bbiblijskim anti%ristomB. 7ste ve!eri zaputio se u .eo#rad da pomo#ne oko izrade plat(orme i stava srpske crkve, oko pakta i do#aaja koji su sledili. 5osle sastanka svi% episkopa u 5atrijar'iji u .eo#radu, patrijar% 8avrilo se 2>.

marta 9C@9. #odine preko 6adio .eo#rada, obratio narodu i osudio pakt sa ,ema!kom. 3no#i pozvani crkveni autoriteti smatraju da je patrijar%ov #ovor, koji je, u stvari bio saop'tenje 4r%ijerejsko# sabora, sastavio vladika ,ikolaj. /ve'tenstvu i vernicima svoje epar%ije poslao je tele#ram iz .eo#rada u kome pi'e+ B.o#u bla#odarni, narodu za%valni, svetlo #ledamo u budu$nost bez pe!ata sramaB. J7*2E6 ,46E07O J45KE,-E ,E34 sumnje, En#lezi su imali veliko# udela u ru'enju sramno# pakta i u or#anizovanju martovski% demonstracija. 8eneral /imovi$ bio je en#leski !ovek i prijatelj vladike ,ikolaja, iz studentski% dana u En#leskoj. 5o podacima nema!ki% vojni% ar%iva, vladika ,ikolaj bio je Bidejni tvorac pu!a i en#lesko# kraljaB. &!e'$e u dvadesetsedmomartovskim do#aajima, o#roman u#led i uticaj u srpskom narodu, autoritet u srpskoj crkvi i politici, bili su dobro poznati ,emcima. 3no#obrojne obave'tajne slu be vr'ljale su u to vreme .alkanom i Evropom i budno pratile sve do#aaje. ,ema!ka obave'tajna slu ba, poslala je preporuku svojoj vladi u .erlinu da se uticaj i autoritet vladike i!ko# ,ikolaja, dolaskom ,emaca u /rbiju, mora neutralisati. 5osle pu!a #enerala /imovi$a i masovni% martovski% demonstracija, usledio je napad Jitlerove ,ema!ke na /rbiju. 1emlja je brzo okupirana i ,emci su uspostavili svoju upravu. 5atrijar% 8avrilo i vladika ,ikolaj odma% su u%ap'eni. 5o svedo!enju #enerala 4leksandra (on 2era, nema!ko# komandanta #rupe armija E na ju#oisto!nom rati'tu, Jitler je li!no izdao nareenje za %ap'enje. 5o svedo!enju kapetana -,4 3ilana Kkera, koji je bio prevodilac na saslu'anju Don 2era u mestu /evnica, izmeu )r'ko# i 1idano# 3osta, dijalo# na saslu'anju tekao je ovako+ - Od#ovorite, za'to je onako verolomno poru'en .eo#rad, koji je bio pro#la'en za otvoreni #radH - *o je bila zapovest mo# (irera - od#ovorio je 2er. - ,aredio mi je da poru'im .eo#rad... - 7 'ta je jo' Direr naredioH - 0a uni'timo srpsku inteli#enciju i da obez#lavimo vr% /rpske pravoslavne crkve i to u prvom redu patrijar%a 0o i$a, mitropolita 1imonji$a, episkopa i!ko# ,ikolaja "elimirovi$a, kao i kaluere i mona%inje srpski% manastira. - 1a'toH - 1ato 'to su oni Bpersonalna upravaB srpsko# naroda. &)640E,4 564,87-4 & "6E3E !uvene konkordatske borbe 9C3>. #odine, ,ikolaj je neumorno krstario svojom epar%ijom, obave'tavao narod o tekstu )onkordata i pozivao da se on spre!i. 8de #od je dolazio do!ekivale su #a stotine i %iljade vernika, protivnika ovo# u#ovora s "atikanom. "eliki sve!ani do!ek or#anizovan je vladici u jednom selu kod & ica. 5red nje#a su iza'li konjanici, koji su bili u pratnji kolone ukra'eni% (ijakera. -edan (ijaker bio je namenjen za vladiku. )ada je seo, po'li su prema crkvi. ,arod je bacao cve$e, klicao vladici i pevao. -edan stari bo#omoljac prie mu i re!e+

- "ladiko, jeste li zadovoljni do!ekomH - ,eka je slava .o#u - od#ovori vladika. - 3a, spremili smo mi i bolje. .ili smo spremili jednu veliku pran#iju, koja je trebalo da pukne, kada se vi pojavite. 4li, prokleta -ereza =-u#oslovenska radikalna zajednica, stranka 3ilana /tojadinovi$a koja je podr avala )onkordatA ukrade nam no$as pran#iju i ona ne pu!e - re!e ljutito starac. - .olje 'to nije pukla, brateG 0alje $e se !utiG - od#ovori vladika sa osme%om i bla#oslovi starinu. S!*i ni)u -t" i N .$i 9>.06.2003 5i'e+ 2-ubomir 6ankovi$, protoakon O034J po okupaciji, ,emci su po!eli da dolaze u Ei!u. 0anima su u manastiru sve pretresali, prevrtali, prekopavali i vladiku saslu'avali. /matrali su #a en#leskim prijateljem i obave'tajcem. *ra ili su u manastiru aparate i 'pijunsku te%niku. 0va puna meseca trajali su pretresi i saslu'anja. ,ije naeno ni'ta. 7pak, on je za nji% bio neprijatelj, ko#a je trebalo ukloniti. 5risilili su #a da podnese ostavku na du nost episkopa i!ko# i da tra i da mu se postavi zamenik. 5rimoran na ostavku, napisao je !uvenu predstavku /vetom ar%ijerejskom saboru u kojoj tra i da bude razre'en du nosti zbo# BnezdravljaB. /abor je za zamenika ,ikolaju postavio vladiku "ikentija =5rodanovaA, koji je u Ei!u izbe#ao iz 3akedonije. 3o e se re$i da je ,ikolaj ve$ u Ei!i bio u%ap'en. ,ije se mo#ao kretati epar%ijom, slu iti i propovedati, a bio je stalno pod budnim okom nema!ke stra e. )ako je Ei!a bila relativno blizu prometni% saobra$ajnica i ve$i% mesta )raljeva i <a!ka, ,emci su odlu!ili da #a uklone iz ovo# manastira. ,a 5etrovdan, 92. jula 9C@9. #odine, ,emci su vladiku ,ikolaja prebacili konjskim kolima iz Ei!e u 2-ubostinju. 5ostavili su jake stra e oko manastira. "ladika je imao pravo da pro'eta manastirskom portom i da obavlja bo#oslu enja u %ramu. ,ije mu dopu'tano da odlazi iz manastira. 8odinu i po boravka u 2-ubostinji, vladika je iskoristio za pisanje. .io je veliki problem nabaviti potreban papir. & ovom periodu nastala su nje#ova poznata dela+ B*eodulB, B/rpski narod kao *eodulB, B/rednji sistemB, B7ndijska pismaB, B3udra i#umanija ljubostinjskaB, B/toslov o ljubaviB, B)asijanaB, B1idanje 2-ubostinjeB =pesma u desetercu za #uslareA, B/lu ba prepodobnoj materi Ev#enijiB i mno#e du%ovne pesme. /a njim u manastiru bili su jeromona% "asilije )osti$, potonji episkop i!ki i sinovac -ovan "elimirovi$, pro(esor bo#oslovije. 8E/*45O"4C & 34,4/*76& 56E)O sve'tenika i mona%a, koji su mo#li, po dozvoli ,emaca da pose$uju vladiku, on je u dobroj meri upravljao svojom epar%ijom. )ada su te posete u!estale, ,emci su postavili no$ne stra e u planini oko manastira, odakle se video ceo prostor. ,o$u su povremeno osvetljavali manastir i motrili ko dolazi u

nje#a. Ceo taj kraj oko *rstenika i )ru'evca bio je ina!e 9C@9. #odine vrlo nemiran i buntovan. *u su dejstvovale oru ane #rupe pod komandom )oste 5e$anca, !etnici )eserovi$a i #rupa komunista iz 2ev!a. & manastir 2-ubostinju, !esto je po zadatku dolazio jedan visoki o(icir 8estapoa *aj%man, i saslu'avao vladiku. ,emci su tra ili da preko 'tampe i radija opozove narod na poslu'nost okupatoru. "ladika je to odbijao #ovore$i B#estapovcuB+ - "i mislite da sam ja popularan u srpskom narodu. 4ko stvarno to jesam, iz#ubio bi% svu popularnost, ukoliko bi% preporu!io bilo kakvu saradnju. /rpski narod je slobodarski narod. ,e voli okupaciju, ni okupatore. "ekovima se borio da istera okupatore iz svoje zemlje. Od vas, ,emaca, zavisi %o$e li narod biti lojalan ili ne. /rbi nisu 'to i ,emci. 1a sve ,emce misli (irer i svi #a slu'aju. /rbi su individualisti. /vako misli svojom #lavom. 1ato je mno#o partija u na'oj dr avi. B,a 5reobra enje 9C. av#usta 9C@9. #odineB, pi'e pro(esor -ovan "elimirovi$, Bjedna #rupa nema!ki% vojnika, naoru ani% do zuba, upala je u manastir. & crkvi je trajala slu ba. "ojnici su upali u crkvu, prekinuli slu bu i naredili da svi izau napolje. &zeli su klju!eve od stare'ine manastira i po!eli pretres svi% prostorija, stalno ponavljaju$i+ BDon <i!aB. ,ije nam bilo jasno 'ta %o$e, jer nisu !isto iz#ovarali re!i. ,ikolaj je zbo# starosti sedeo u stolici, dok smo svi ostali stajali. )ada mu je pri'ao jedan od stare'ina, upitao je+ - )o#a tra iteH O(icir je od#ovorio+ - "ladikuG - -a sam. Odma% su #a opkolili i poveli u kamion. Odvezli su #a u )ru'evac. "ladiku su u )ru'evcu satima saslu'avali. /aslu'anje je bilo sa prevodiocem. )ada je jedno# trenutka vladika ispravio prevodioca i pro#ovorio na te!nom nema!kom jeziku, o(icir koji je vr'io saslu'anje, iznenaeno upita+ - 5a, vi znate nema!kiH - 1nao sam - od#ovori vladika, - ali sam prili!no zaboravio. /aslu'anje je nastavljeno sa prevodiocemB. 5osle napada !etnika i partizana na )raljevo 9C@9. #odine, okupator je izvr'io surovu odmazdu nad nedu nim stanovni-'tvom. /treljano je vi'e %iljada )raljev!ana. <im je saznao za ovu tra#ediju, vladika je krenuo u )raljevo da protestvuje kod nema!ko# komandanta #rada. 3eutim, ovaj ne samo da nije %teo da raz#ovara sa vladikom, ne#o je naredio da se odma% vrati u 2-ubostinju. *ako je ova nje#ova misija propala. & vreme borbi oko )raljeva, ,emci su bombardovali manastir Ei!u. -edna bomba udarila je u levo krilo crkve, levu pevni!ku apsidu i sru'ila veliki deo zida od temelja do krova. /paljen je vladi!anski konak i ostale z#rade u manastiru. "est o ru'enju Ei!e te'ko je po#odila vladiku. 0anima nije izlazio iz svoje $elije. *u#ovao je i uzdisao. &te'io #a je nje#ov prijatelj podsetiv'i #a da je Ei!a uvek stradala sa svojim narodom i da bi bilo nenormalno da srpski narod strada, a Ei!a da bude cela i netaknuta. 5osle ovo# raz#ovora, on se malo oraspolo io i umirio. /*6E2-4,-E & )648&-E"C& 14-E0,O sa )raljevom, velika nesre$a zadesila je i )ra#ujevac. Da'isti su u znak odmazde streljali 6.000 )ra#ujev!ana, meu kojim najvi'e aka, ena i

dece. Crne vesti stizale su do vladike. 0anono$no se u svojoj sobi molio za pokoj du'a postradali% i za spasenje pre iveli%. <esto su #a zaticali na molitvi, kako pla!e i rida. Celo podru!je oko *rstenika, "rnja!ke .anje, )raljeva i )ru'evca bilo je nemirno i nestabilno. Oru ane #rupe i !ete nedi$evaca, !etnika i komunista, vr'ljale su ovim krajevima unose$i nemir u narod i stvaraju$i zabunu i pometnju. & 2ev!u je pod komandom nekakvo# u!itelja zvano# .ad a stvorena B2eva!ka komunisti!ka republikaB. ,emci su bili zauzeti svojim problemima i nisu previ'e obra$ali pa nju na do#aaje u ovom podru!ju. 7pak su saznali, preko svoje obave'tajne slu be, da komunisti iz 2ev!a planiraju napad na 2-ubostinju. B)omunisti!ki #lavni 'tabB izdao je nareenje da se vladika ,ikolaj likvidira. Okupator je znao da je vladika neprijatelj komunista isto koliko i nji%ov, i prepustio je da oni odrade posao likvidacije koji je bio u zajedni!kom interesu. 5o no$i 9:. septembra 9C@9. komunisti su krenuli iz )aleni$a u pravcu *rstenika i 2-ubostinje. <etnici su bili bla#ovremeno obave'teni o ovom pokretu. 0o!ekali su i%, pred samim manastirom, vatrom iz zaseda. Cele no$i voena je borba za manastir i napad je odbijen. 5osle ovo#a napada, komandant -u#oslovenske vojske u otad bini 0ra#oljub - 0ra a 3i%ailovi$, sa kojim je vladika ,ikolaj odr avao veze, doneo je odluku da ,ikolaja nekako prebaci na 6avnu #oru u svoj ratni 'tab. *a odluka je kasnije opozvana, ,emcima je na sre$u, sve lo'ije i'lo na (rontu, pa opsednuti svojim problemima oslabili su nadzor nad vladikom. On je dr ao veze sa svim patriotskim sna#ama i sa sve'tenstvom i narodom svoje epar%ije. 5la'e$i se nje#ovo# uticaja u narodu, ,emci su odlu!ili da #a udalje sa ovo# podru!ja i iz Ei!ke epar%ije. & ranu zoru, 3. decembra 9C@2. #odine, blokirali su manastir 2-ubostinju sa svi% strana. ,ema!ki vojnici upali su u manastirski konak i po!eli sa le#itimisanjem. /ve prisutne strpali su u sabirnu sobu. )ad je svanulo, do'ao je visoki o(icir 8estapoa i saop'tio vladici odluku nema!ke komande o preme'tanju u manastir "ojlovicu kod 5an!eva. /a njim su po'li jeromona% "asilije )osti$ i sinovac -ovan "elimirovi$. "2407)4 7 54*67-46J 34,4/*76 "ojlovica udaljen je !etiri-pet kilometara isto!no od 5an!eva, na putu prema selu /tar!evo. .io je prili!no zapu'ten i oronuo. "ladika sa svojom BpratnjomB sme'ten je u stari konak sa starinskim name'tajem punim stenica i #amadi. ,emci su ovde zaveli sasvim dru#a!iji re im ne#o u 2-ubostinji. *o je bio pravi zatvor, sa stalnom stra om, zaklju!anim vratima i prozorima, bez prava primanja posete i po'te. 1atvorenici nisu imali pravo nikome pisati, niti se javljati. .ila je potpuna izolacija. & po!etku, stra u su sa!injavali, jedan nema!ki vojnik i jedan a#ent beoradske policije u civilu. )asnije su a#enta zamenili nema!kim vojnicima, jer nisu imali u nje#a poverenja. /va vrata soba u kojima su bili zatvorenici bila su zaklju!ana. 5rozori su bili zaklju!ani katancima i otvarani su jedan sat dnevno radi provetravanja. 1atvorenicima je bilo dozvoljeno jedan sat 'etnje dnevno, ispred konaka u kome je bio zatvor. /vakodnevno bo#oslu enje, jutrenje i ve!ernje, obavljali su u sobi vladike ,ikolaja, a litur#iju nedeljom i praznikom u manastirskom %ramu. 5red po!etak litur#ije stra ar je otklju!avao %ram i u toku

slu be stajao na ulazu. 5osle slu be, ponovo je zaklju!avao vrata. .oravak u "ojlovici vladika ,ikolaj je iskoristio za rad na ispravci teksta "ukovo# prevoda ,ovo# zaveta. 5ored to#a ispisivao je !itave sveske razni% misli i du%ovni% pouka. ,emci su svakodnevno donosili okupatorske novine iz .eo#rada. On je izrezivao sli!ice iz !itulja i reao i% po svome stolu i molio se .o#u za upokojene. *o je nazivao svojim Bnajmilijim ikonostasomB. "ladika je retko koristio dozvoljeno vreme za 'etnju. ,aviknut na sedenje i pisanje, nije, takore$i, ustajao iza svo#a stola. )ada #a je jedan nema!ki o(icir, dobronamerno, opomenuo da treba da 'eta, on je sa ironijom i u 'ali od#ovorio+ B4ko bi% ja posle toliko vremena izolacije, iza'ao i po!eo da 'etam, toliko bi% se obradovao da bi% po!eo da tr!im. "a'i stra ari bi pomislili da sam po!eo da be im i otvorili bi vatru. *ako bi% ja po#inuo, bez krivice, #re'komB. & prole$e 9C@3. #odine, 20. maja, u manastir "ojlovcu doveden je u zato!enje i patrijar% srpski 8avrilo 0o i$. & po!etku ,emci nisu dopu'tali da se ,ikolaj i patrijar% sastaju i raz#ovaraju. 0ocnije su dozvolili, i oni su !itave sate provodili zajedno u prijateljskom raz#ovoru. 7na!e su bili stari prijatelji i dru#ovi. 7stina, prijateljstvo je BnapukloB oko pitanja )onkordata, ali taj sukob je brzo prevazien pomirenjem, u manastiru )aleni$ 9C@9. #odine. 0O.46 /6.7, 7 -4 ka em+ dovoljno je biti dobar /rbin, ali po u#ledu na najbolje i najslavnije /rbe, koji su se javili na izlo bi ljudi u ovome svetu za minuli% %iljadu #odina. ,o, ne smem da ka em kao ti+ vera je sporednaG -er bi me svi /rbi uterali u la . 0obar si /rbin, ako ima slatku du'u kralja "ladimira, izdr ljivost ,emanjinu, %ristoljublje /avino, revnovanje 3ilutinovo, krotost 0e!ansko#, smernost &ro'evu, po rtvovanje 2azarevo, vite'tvo /tra%injino, pravdoljublje 3arkovo, srce -u#ovi$a majke, pouzdanje 3ili!ino, bla#ost -evrosiminu, milost )osovke devojke, trpeljivost porobljeno# roblja, vidovitost slepi% #uslara, mudrost srpski% popova i kaluera, stidljivost narodni% devojaka, nada%nu$e narodni% peva!a, darovitost narodni% zanatlija, otmenost narodni% tkalja i vezilja, jasno$u narodni% poslovi!ara, umerenost i odmerenost srpski% seljaka, sjaj krsne slave svi% kr'teni% /rba. ,o, nije li sve ovo od vereH "aistinu, i osnova i potka svemu nabrojanom jeste vera Jristova. 4ko li ti nema' u sebi nijednu od pobrojani% vrlina slavni% ti predaka a ipak se naziva' /rbinom, onda si samo jedna !uvena (irma na praznom du$anu. 4 to mislim, ne elimo ni ja tebi, ni ti sebi. 6e$i nekome+ budi dobar /rbin a vera je sporedno, isto je 'to i re$i jednoj ovci+ budi ti samo u#ojena a pa'a je sporednoG ,e mo e niko biti dobar /rbin a da pre sve#a nije dobar !ovek. & svetu pak niti je bilo niti ima ikakve sile, koja mo e !oveka u!initi savr'eno dobrim, osim sile vere Jristove. ,emoj, dakle, eleti /rpstvo bez sadr ine. ,e bio ti !ovek bez pameti putovo ni /rbin bez vere ortak. T"!tu!a u ("#"!u ).!ti 9:.06.2003

5i'e 2-ubomir 6ankovi$, protoakon )64-E3 9C@3. #odine, 9:. i 29. decembra, manastir "ojlovicu posetio je #eneral 3ilan ,edi$, predsednik /rpske vlade za vreme okupacije. 5rvi put posetio je patrijar%a 8avrila, a dru#i put patrijar%a i vladiku ,ikolaja zajedno. Cilj ,edi$eve posete bio je da izlo i patrijar%u plan, po kome bi on bio pu'ten iz zatvora u "ojlovici, i do'ao u .eo#rad. 5rimio bi ponovo upravu /rpske pravoslavne crkve i sazvao /veti ar%ijerejski sabor, na kome bi bio izdat pro#las protiv )omunisti!ke partije i pozvan narod na lojalnost okupatoru. 5o tom planu o(ormilo bi se namesni'tvo, koje bi vladalo zemljom umesto kralja, a jedan od namesnika bio bi patrijar%. Kto se ti!e vladike ,ikolaja, on bi bio pu'ten iz zatvora i do'ao bi u 5atrijar'iju u .eo#rad, ali ne bi imao pravo povratka u Ei!ku epar%iju, jer to ,emci izri!ito+ ne dozvoljavaju. 5osle posete, patrijar% je sastavio od#ovor ,edi$u u kome je izneo primedbe i nesla#anja na nje#ov predlo#, ali #a je oslovio u po!etku sa B8ospodine predsedni!eB. 5atrijar% je koncept svo# od#ovora pro!itao ,ikolaju, i pitao #a za mi'ljenje. 0ok je !itao, ,ikolaj je nervozno #rickao bradu, 'to je bio znak lo'e# raspolo enja, i slu'ao. )ad je patrijar% zavr'io, rekao je+ 57/3O IE,E642& ,E07;& - 56"O, "a'a svetosti, ne smemo ,edi$a nazvati Bpredsednikom "ladeB, jer mi imamo le#alno# predsednika u 2ondonu. Oslovimo #a sa Benerale i ministreB. 0ru#o, 'to se mene ti!e, ja ne elim da izlaskom iz "ojlovice samo promenim zatvorsku $eliju i mesto svome krevetu. 4ko ne mo#u da odem u Ei!u, u moju epar%iju, 'ta $u ja u .eo#radu. 4ko se sazove /abor i ja na nje#a doem, ja moram javno da i#o'em nema!ka nedela i zlo!ineG 5obili su mi pola )raljeva, popalili 8ornji 3ilanovac, pobili mno#e mona%e i mona%inje, i sve'tenike po Ei!koj epar%iji, poru'ili crkve i manastire. 4ko ja umesto osude budem licemerno $utao i pravio nasmejano lice, narod bi s pravom mo#ao da me kamenuje na *erazijama. *ebe vra$aju na tvoju epar%iju, ti idi. 3ene ostavi ovde do bolji% dana. 7 tre$e, 'to se ti!e pro#lasa protiv )omunisti!ke partije, mislim da bi to bila neoprostiva #re'ka. "rlo je opasno da Crkva izdaje pro#las protiv bilo koje stranke, pa i protiv )omunisti!ke partije. Crkvu se ne ti!u partije i partijski pro#rami. Crkvu interesuje da li te partije propa#iraju bezbo'tvo ili ne. 3i smo protiv bezbo'tva, pa bilo da ono dolazi sleva ili zdesna, odnosno, mi smo i protiv Jitlerovi% bezbo nika, isto kao i protiv sovjetski%. 3o emo samo da izdamo pro#las protiv bezbo ni'tva, a ne protiv komunista. 5osle ,ikolajevo# izla#anja, patrijar% je, posle du e# $utanja i razmi'ljanja, rekao+ - /ve 'to si primetio, pri%vatam i odobravam. 3olim te, uzmi ovaj moj od#ovor koji sam skicirao, pa napi'i dru#i, onako kako ti smatra', a ja $u potpisati. 5ro(esor -ovan "elimirovi$, koji je prisustvovao ovom raz#ovoru =za%valjuju$i kome imamo ovo pisano svedo!anstvoA, dobio je zadatak da pronae pisa$u ma'inu i da otkuca od#ovor koji je sastavio ,ikolaj. 5ro(esor -ovan je sa!uvao kopiju to# od#ovora, koja #lasi+

3an. "ojlovica 22LC-0E77-9C@3. #od. 8ospodinu 3ilanu ,edi$u, 4rmijskom Ieneralu i 3inistru .eo#rad &va eni 8ospodine Ienerale, ,a "a'e cenjeno pismo od 20-0E77Ln.s.L9C@3. #od. 5ov. br. 93@3, a posle dve "a'e posete i du#i% raz#ovora od 9:L? i 29L: tek. m. !ast mi je od#ovoriti slede$e+ <ovek koji je li'en slobode i svi% prava, koji se od nazad trideset i dva puna meseca nalazi u stro#om zatvoru, li'en svi% mo#u$nosti, da op'ti sa spoljnim svetom i da prati javni ivot i burne do#aaje sada'nje# vremena, kao 'to je slu!aj sa mnom, koji iz zatvora ne mo#u imati ni slobodne volje ni nesmetane ener#ije - nije u stanju da zvani!no op'ti i da nosi od#ovornost u zvani!nim poslovima. ,o, ipak ja mo#u re$i moje li!no mi'ljenje i !vrsto uverenje da je /rpska pravoslavna crkva vazda bila, jeste i bi$e, najodlu!nije protiv svake razorne akcije, koja u ateisti!kom besu nasr$e na srpski narod s namerom da #a upropasti moralno i (izi!ki. 7 /rpska pravoslavna crkva #otova je da, u skladu sa svojim karakterom, zadatkom i dostojanstvom, pomo#ne i "a'e napore, kao i napore svi% rodoljubivi% /rba u za'titi i spasavanju svo# bla#o!estivo# naroda. 4li /rpska pravoslavna crkva mo$i $e se pri%vatiti s punom sna#om, a s .o jom pomo$i, oba ova zadatka samo onda - kako sam imao !ast usmeno "am izlo iti kada joj se potpuno povrati i nesmetano omo#u$i pravilno kanonsko-zakonsko (unkcionisanje, prekra$eno pre dve i po #odine. .o# neka "am je na pomo$i. Kalju$i vam topli bla#oslov, odani "am 4E3 patrijar% /rpski 8avrilo, s. r.B 5osle predaje patrijar%ovo# od#ovora nastalo je zati'je. ,edi$eva poseta po!ela se polako zaboravljati i ivot u "ojlovici se vratio ranijoj monotoniji. 1atvorenici u "ojlovici svakodnevno su !itali B,ovo vremeB. ,aro!ito su i% zanimali izve'taji sa 6usko# (ronta. 7ako su ,emci te izve'taje doterivali, bilo je jasno da #ube i da se povla!e. Obi!no pred ru!ak, patrijar% i ,ikolaj odlazili bi u sobu jeromona%a "asilija i tu komentarisali stanje na rati'tu. "asilije je obele avao linije (ronta na #eo#ra(skoj karti. <im bi 6usi, ma #de napredovali, ,ikolaj bi, sav radostan, #ovorio+ B7de 6uja, ko olujaGB 5rekrstio je imena tri velika savezni!ka presednika+ /taljina u <elikovi$a, 6uzvelta u 6u i$a, a <er!ila u Crkvenjakovi$a. B/vi smo se zaista radovali uspesima 6usa kao svojim, jer u nji%ovoj pobedi mi smo videli kraj na'em zatvoru i !amovanjuB - pi'e pro(esor -ovan =potonji vladika 'aba!ko-valjevskiA u svojim bele'kama o vladici ,ikolaju, i nastavlja+

B)ada su 6usi potisli ,emce duboko u &krajinu, po!eli su izra avati ve$e apetiti. "ladika je rekao jedno#a dana+ .ojim se da se 6usi ne$e znati umeriti na kraju rata i projaviti suvi'e velike apetite i time razdra iti 4merikance. 4 nije dobro imati 4meriku kao neprijatelja. Ovaj rat je samo trka za baze za novi rat. 4 ,ovi rat bi$e rat za 417-&B. O)&54*O6 /56E37O O/"E*& 5O6E0 poku'aja sa #eneralom 3ilanom ,edi$em, ,emci su nastojali vi'e puta da patrijar%a 8avrila i vladiku ,ikolaja privole na saradnju. -edanput mese!no u "ojlovicu je dolazio jedan visoki nema!ki o(icir 3ajer, zadu en za verska pitanja, i raz#ovarao sa njima. /ve je ostalo bez uspe%a. ,emci su onda odlu!ili da im se osvete. 6e'ili su da i% odvedu u zlo#lasni (a'isti!ki lo#or 0a%au, #de su bili najve$i Jitlerovi protivnici, na izdr avanju kazne. 0ana 93. (ebruara 9C@@. #odine, jedan nema!ki o(icir do'ao je iz .eo#rada u "ojlovicu i doneo naredbu ,ema!ke komande da se patrijar% 8avrilo i vladika ,ikolaj spreme za put. 6e!eno im je da $e pravac puta biti .e!kerek. /utradan, na crkvenu ,ovu #odinu, u pet sati ujutro, krenuli su na put. 5utovali su do "eliko# .e!kereka kamionima u pratnji 20 B#estapovacaB. B8estapovacB 'o(er, vozio je takvom brzinom po d ombastom putu da su patrijar% i vladika jedva izdr ali put. & .e!kereku, vladika je poku'ao da protestuje zbo# ovakvo# postupka, ali bilo je uzalud. ,emci nisu obra$ali pa nju na to. Oni su za nji% bili robovi, bez obzira na #odine, zvanje, !in i nji%ovo zdravlje. & .e!kereku i% je pre#ledao jedan lekar, 6us po narodnosti. 0ao im je nekoliko piramidona i aspirina za ubla enje bolova. ,astavili su put vozom do .udimpe'te. 5utovali su va#onom bez prozora i bez ikakvi% sanitarni% uslova. 5utna %rana sastojala se od 200 #rama suvo# %leba i ? #rama putera dnevno. ,ajte a su bila zadr avanja usput, u .e!kereku, .udimpe'ti i .e!u, #de su vr'ena ispitivanja i saslu'anja. /tarci su imali #lavobolju. *ra ili su aspirine ili dru#e tablete, ali su odbijeni. )ona!no su sti#li u zlo#lasni lo#or smrti, 0a%au. <im su sti#li u lo#or, primenjene su te'ke mere, kao i za dru#e zatvorenike. *okom ka njeni!ki% poslova, nisu im dopu'tali da skidaju mantiju, 'to im je ote avalo rad. Jrana se sastojala od suvo# %leba i !orbe od repe koja je imala miris i ukus zemlje. Od prvo# dana morali su da nose vodu kao i dru#i lo#ora'i. 0obili su jedan veliki sud koji je bio te ak i nepodesan za no'enje. ,osili su #a izmeu sebe na ramenima. ,ema!ki stra ari su to sa podsme%om #ledali, dobacivali i pravili 'ale. 5osle pet dana, ,ikolaj je pao od umora pod teretom i voda se prosula po nji%ovim mantijama. *ada je patrijar% po!eo da vi!e i #lasno protestuje, #rde$i ,emce i nji%ovu BkulturuB. 5ri'ao je jedan o(icir stra e i pitao 'ta ovaj #ovori. Otresaju$i vodu i blato sa mantije, ,ikolaj je od#ovorio ,emcu+ B5atrijar% srpski, #ospodine, divi se va'oj velikoj evropskoj i nema!koj kulturi i %vali va'e postupkeGB =O toj i takvoj evropskoj kulturi ,ikolaj je pisao u 0a%au u knjizi B)roz tamni!ki prozorBA. 5rilikom pada ,ikolaj je povredio koleno leve no#e. /tari patrijar% mu je pomo#ao da se podi#ne. Obojica su bili stra'na uzbueni i poni eni. "ratili su i% u lo#or. )ada je ,ikolaj zatra io lekarsku pomo$, stra ari su

drsko odbili. 5osle 'est sati do'ao je neki bolni!ar, oprao koleno alko%olom i zavio ranu. 1bo# ove povrede, dobili su nekoliko nedelja po'tede. 86O3 7 .O8O3O2-4 "2407)4 ,ikolaj je sa svojim ocem 0ra#omirom, podi#ao u svom selu 2eli$u, divnu crkvu posve$enu /vetom ,ikoli, krsnoj slavi roda "elimirovi$a. Crkva je podi#nuta na nji%ovom imanju i osve$ena je 9C2C. #odine. 7z ljubavi i za%valnosti prema ocu, vladika je ovaj %ram nazvao zadu binom 0ra#omira "elimirovi$a, ne pominju$i svoje ime. *o je danas manastir 2eli$. 5osle nekoliko #odina od osve$enja, udari #rom u crkvu i nanese neka manja o'te$enja, po'to crkva nije imala #romobran. -edan pro(esor bo#oslovije u .itolju, ko#a su zvali 5eckalo, upita vladiku+ - "ladiko, je li istina da je #rom udario u va'u zadu binu u 2eli$uH )ako to, kao veliki du%ovnik, tuma!iteH - E, moj pro(esoreG ,ije to ni'taG - od#ovori vladika. - &dario je #rom u veliku carsku 6usiju, i evo 9? #odina ne mo e da se oporavi. 7 ko zna koliko $e jo' decenija pro$i dok se ne oporavi. Kta je mala crkvica u mom 2eli$u, prema velikoj pravoslavnoj 6usijiH "2407)4 7 *E/24 "2407)4 ,ikolaj i ,ikoja *esla bili su veliki prijatelji. *esla je, ina!e, bio sve'teni!ko dete. 1vali su se imenjacima. )ada je ,ikolaj 9C2>. #odine bio u 4merici, on poseti slavno# nau!nika. *esla uvede vladiku u svoju laboratoriju, i jedan svoj novi izum stavi u pokret. /totine i stotine to!ki$a i zup!anika se pokrenulo. - .o e, imenja!e, 'ta uradi ti toH )akva je to sila 'to pokre$e tolike to!ki$eH upita zadivljeno ,ikolaj. - 7menja!e, ti si 'kolovan !ovek, valjda zna' 'ta je toH - od#ovori *esla. - Kta je toH - pravio se ,ikolaj neve't. - Elektrika, imenja!e. - )ad si tako veliki stru!njak za elektriku, reci mi mo e li nauka otkriti da se ona vidi #olim okomH - ,ikadaG - od#ovori *esla. - 0ok je sveta i veka. - 5a, 'to onda ljudi tra e da vide .o#aH /ila postoji i kad se ne vidi - na to $e ,ikolaj. Mu' nik ("#"!a Da%au 9C.06.2003 5i'e 2-ubomir 6ankovi$, protoakon 7 u ovom najve$em paklu, za koji istorija sveta zna, u lo#oru 0a%au, ,ikolaj je pisao. ,ije imao %artije za pisanje pa je koristio robija'ki #rubi klozetski papir. *o svoje delo naslovio je B/rpskom narodu - kroz tamni!ki prozorB. Evropska kultura kojoj se u mladosti divio i koju je u svojim ranim delima slavio i %valio, u lo#oru 0a%au, u srcu Evrope, u mno#o%valjenom dvadesetom veku, do ivela je svoj sumrak i slom. & (a'izmu su se obistinila proro'tva 0ostojevsko# i mno#obrojni%

mislilaca %ri'$anski%, o $orsokaku i propasti evropske kulture bez Jrista. 0a%au'ki pakao bio je #orki plod i krvavo (inale %ristoborne Evrope. ,ikolaj se svom estinom kriti!ki obru'io na Evropu u pomenutom delu. Okrivio je -evreje za #lavne nosioce evropsko# %ristoborstva. 8ledao je u asna stradanja -evreja u lo#oru+ B/vojim o!ima sam #ledao, i pre ivljavao sa bolom ispunjenje prokletstva staro# 2000 #odina, koje su -evreji pod krstom Jristovim primili na sebe, kad su sa mr njom uzvikivali+ O)rv nje#ova na nas i na decu na'uGO 0ve %iljade #odina, sa njima svojstvenom stra'$u, #onili su Jrista, i bivali pro#onjeni i ka njavani. 3olio sam se .o#u u lo#oru da i% oslobodi te kazneB, #ovorio je ,ikolaj kasnije svojim prijateljima o stradanju u 0a%auu. ,ikolaj je ipak na rukopisu ovo#a dela napisao kao upozorenje+ B,ije jo' vreme za objavljivanjeG Objaviti kad za to doe vremeGB 564J 7 5E5EO "2407)4 ,ikolaj pre iveo je te'ka stradanja u lo#oru 0a%au. 5ritisnut #odinama te'ko# ivota, oronulo# zdravlja i iscrpljen du#im robijanjem, provodio je tamni!ke dane u lo#oru poput prvi% %ri'$anski% mu!enika. )asnije, u raz#ovoru, za jednu %ri'$ansku reviju, sa 6uskinjom 3ilicom 1ernov, opisuju$i te dane, izjavio je+ B& lo#oru je bilo ovako+ /edi' u nekom u#lu i ponavlja' sebi+ - -a sam pra% i pepeo. 8ospode, uzmi moju du'uG 0u'a ti se odjednom vaznosi na nebo i vidi' .o#a licem k licu. 4li ne mo e' da izdr i', pa mu #ovori'+ - ,isam spreman, ne mo#u, vrati me tamoG 1atim ponovo satima sedi' i ponavlja' u sebi+ - -a sam pra% i pepeo. 8ospode, uzmi moju du'uG 7 - opet te vaznosi 8ospod... &kratko, sav ivot koji mi preostaje dao bi%, kada bi to bilo mo#u$no, za jedan sat boravka u 0a%auu.B /e$aju$i se boravka u 0a%auu, pri!ao bi vladika !esto i ovo+ B5rilazili su mi tamni!ari i, podsmevaju$i se, pitali me+ - "eruje' li ti da je 7sus Jristos bio .o#H - ,e - od#ovarao bi% im. Oni bi na to po!injali da se smeju i da me opet zapitkuju+ - *i, dakle, vi'e ne veruje'H - ,e verujem, ne#o znam - #lasio je moj od#ovor. Oni bi, razdra eni, odma% odlazili.B 5osle nekoliko meseci boravka u lo#oru 0a%au, patrijar% i vladika preme'teni su u jedno malo mesto Klirze, >0 kilometara ju no od 3in%ena. .oravili su u jednoj neu#lednoj #ostionici na obali jezera. /tanje nji%ovo# zdravlja bilo je o!ajno. Obojica su bili potpuno (izi!ki iscrpljeni i oronuli. )retali su se kao senke. ,akon kra$e# zadr avanja u Klirzeu, radi oporavka, preba!eni su u .e!. *u su sme'teni u neki ni erazredni %otelu bez #rejanja i tople vode. ,ikolaj je dobio jednu malu sobu za sme'taj. )ontrola 8estapoa bila je stalna - i danju i no$u. Odnos nema!ki% stra ara prema njima bio je uvek #rub i aro#antan. *o je bila odmazda zbo# nji%ovo# nepristajanja na saradnju sa ,emcima. 0ok su bili jo' u Klirzeu,

8estapo je tra io od nji% da napi'u jednu poslanicu srpskom narodu sa pozivom za borbu protiv komunizma. 1a uzvrat, bili bi odma% pu'teni. Oni su to kate#ori!ki odbili, kao i u "ojlovici. 5O/36*,O /2O"O 2-O*7;& & .E<& im je predla#ano da se pri%vate (ormiranja veliko# nacionalno# komiteta sa sedi'tem u 2-ubljani, koji bi or#anizovao borbu protiv ju#oslovenski% partizana. 7 to su odlu!no odbili rekav'i+ B3i smo du%ovne i reli#iozne voe srpsko# naroda, i nemamo ni'ta sa politi!kim i vojnim poslovima.B 1atim su ,emci poku'ali da or#anizuju jednu svepravoslavnu kon(erenciju od izbe#li% episkopa, kojom bi rukovodili patrijar% i ,ikolaj. Cilj ovo# skupa bio je nepriznavanje jedne takve kon(erencije u 3oskvi, koja je odr ana ti% dana, i koja je donela deklaraciju protiv nacizma i (a'izma. 7 taj predlo# je odbijen. & .e!u su patrijar%a i ,ikolaja posetili #eneral 3ilan ,edi$ i 0imitrije 2-oti$. *okom raz#ovora izvinjavali su se i pravdali da su tokom celo# rata vi'e puta nastojali da i% oslobode iz zatvora. ,emci su uvek obe$avali i uvek odla#ali oslobaanje. *okom boravka u .e!u ,ikolaj je odlazio u /rpsku crkvu na nedeljna i prazni!na bo#oslu enja. 1a vreme slu be stajao je u oltaru, dok je 8estapo stra ario oko crkve. *om prilikom, na praznim listovima bo#oslu bene knji#e /veto# jevanelja u oltaru, napisao je nekoliko molitvi /vetom /avi za spas i izbavljenje srpsko# naroda. *e molitve sa!uvane su do danas poznate pod naslovom+ B3olitve u senci nema!ki% bajonetaB. & ovom %ramu vladika ,ikolaj je molitvom iscelio jednu te'ko bolesnu enu, o !emu je ostalo zapisano svedo!anstvo u 2etopisu crkve. 5o'to su /ovjetske trupe bile nadomak .e!a, ,emci su morali da se povla!e. Evakuisali su patrijar%a i vladiku ,ikolaja. 5o!etkom aprila 9C@?. #odine sti#li su u )la#en(urt, #de su se kratko zadr ali - dan i po. 5osle stra'no# bombardovanja ovo# mesta, preba!eni su u Delden. *u i% je posetio !etni!ki vojvoda 3om!ilo Iuji$ i uspeo da ubedi ,emce da nje#ovi !etnici uu u sastav nji%ove pratnje. 5osle sedam dana provedeni% u Deldenu, krenuli su u 8oricu, sa oru anom pratnjom 3om!ila Iuji$a. "askrs su proveli u *rstu. /lu ili su u crkvi sveto# /piridona. *amo'nji /rbi su eleli da im prirede prazni!ni ru!ak, ,emci su to odbili. 7z *rsta su do'li u Iuji$ev ratni 'tab, u mesto /veti 5etar kod 8orice 23. aprila, sa namerom da put nastave u Kvajcarsku. *e no$i, u saobra$ajnoj nesre$i, po#inuo je 0imitrije 2-oti$, koji je po'ao da se ponovo sretne sa patrijar%om i vladikom. /utradan je u !etni!koj vojnoj kapeli izvr'eno opelo. 5osmrtno slovo odr ao je vladika ,ikolaj. 8ovorio je o njemu kao o velikom %ri'$aninu i /rbinu, isti!u$i da je kao ministar u vladi poslu ivao u oltaru i dodavao kadionicu sve'teniku. On je poznavao 2-oti$a kao veliko# vernika i pravoslavca, cene$i nje#ov ivot i rad pre rata. Ceo rat ,ikolaj je proveo u zatavoru i nije bio obave'ten o 2-oti$evom dr anju u toku rata i o nje#ovoj saradnji sa ,emcima. 7na!e, 2-oti$ je tokom raz#ovora sa patrijar%om i vladikom u .e!u, o'tro zamerao /rpskoj crkvi zbo# podr'ke koju je dala pu!u #enerala /imovi$a, i u!e'$a u maratonskim demonstracijama 9C@9. #odine. /matrao je da je to po!etak srpske nesre$e.

,4 )6K*E,-E 56E/*O2O,4/2E0,7)4 O034J posle opela, ,emci su patrijar%a i vladiku pokrenuli na put u Kvajcarsku. 5osle du#o# i naporno# putovanja, lutanja i izbe#avanja ratni% vojni% zaseda i bombardovanja, umesto u Kvajcarsku sti#li su u )icbil. *u su sme'teni u jedan %otel pod jakom nema!kom stra om. 6atna sre$a potpuno je okrenula lea ,emcima. 5o!elo je nji%ovo pani!no povla!enje prema severu. /avezni!ke trupe su svakodnevno velikom brzinom napredovale. :. maja 9C@?. #odine ameri!ke trupe su zauzele )icbil i oslobodile vladiku ,ikolaja i patrijar%a 8avrila. Odma% po osloboenju, posetio i% je jedan ameri!ki vi'i vojni sve'tenik u !inu pukovnika, da se in(ormi'e o njima i nji%ovim potrebama. &brzo potom posetio i% je i ameri!ki #eneral )olins, komandant 22. ameri!ke divizije. 5rilikom ove posete predali su pismenu poruku za #enerala 4jzen%auera, #lavno# komandanta ameri!ki% vojni% sna#a. 5osle osloboenja, vladika ,ikolaj je iz )icbila oti'ao u /alcbur#. & /alcbur#u je ve$ bio (ormiran izbe#li!ki ju#oslovenski lo#or u kome je bilo izbe#li% vojnika i na'i% radnika zarobljenika, koje su ,emci tokom rata, prinudno odvodili na rad u ,ema!ku. /vojim prisustvom, vladika je nastojao da izbe#lim vojnicima pru i du%ovnu ute%u i ulije nadu u bolje dane. /lu io je u improvizovanoj kapeli svako#a dana mole$i se .o#u za sve iz#inule ratnike i za zdravlje i ute%u pre iveli%. )omunisti!ki a#enti i razni vojne dele#acije iz -u#oslavije, krstarili su po /alcbur#u i 3in%enu, a#ituju$i meu izbe#licama. Otvoreno su pretili i slali poruke vladici ,ikolaju da $e biti likvidiran ukoliko se vrati u zemlju. 6azlo# za to bio je nje#ov otvoreni antikomunizam i predratni napisi protiv komunista kao nosilaca bo#oborstva. ,ikolaj je tada doneo odluku da se ne vra$a u zemlju dok su komunisti na vlasti. 7z /alcbur#a on kre$e na sever Evrope. 5ose$ivao je izbe#li!ke kolonije, pru aju$i svima du%ovnu ute%u. & .riselu je odr ao besedu u !uvenoj katoli!koj crkvi svete 8udule, u kojoj je o'tro napao <er!ila i en#lesku politiku prema -u#oslaviju. *aj #ovor prenela je bel#ijska 'tampa, i <er!il je od#ovorio na ovaj napad u jednom en#leskom listu. Ovim #ovorom vladika se zamerio En#lezima i nji%ov stav prema njima od tada se promenio. *o je, razume se, i posledica nove en#leske politike prema -u#oslaviji, u kojoj se u!vrstio *itov re im. ,a poziv kralja 5etra 0ru#o#, vladika ,ikolaj u oktobru 9C@?. #odine putuje u En#lesku, na kr'tenje prestolonaslednika 4leksandra. & En#leskoj se ponovo sastaje sa patrijar%om 8avrilom. En#leske vlasti nisu rado izdale potrebne dozvole za nji%ov ulazak u zemlju. Odobren im je o#rani!en boravak u trajanju od 9? dana. & do#ovoru sa patrijar%om 8avrilom, ,ikolaj iz En#leske odlazi u 4meriku. 5utovao je brodom B)vin 3eriB na kome je bio i "inston <er!il. ,ikolaj se na brodu sastao sa <er!ilom i du#o raz#ovarao sa njim. O'tro mu je zamerio na politici koju je u toku rata vodio prema -u#oslaviji. <er!il, i sam o#or!en i rezi#niran, jer je kao ratni pobednik iz#ubio izbore u En#leskoj, rekao je tom prilikom ,ikolaju+ B,emojte mene kriviti. *akva je bila strate#ija saveznika. 3orao sam da u!inim ono 'to sam u!inio.B 5o dolasku u 4meriku, "ladika ,ikolaj se prvo nastanio u manastiru /veto# /ave u 2ibertivilu. & 4meriku je sti#ao sa en#leskom vizom koja nije bila trajno#

karaktera. 1bo# anta#onizma nove vlasti u En#leskoj prema njemu, jedva je, uz pomo$ uticajni% /rba, re'io pitanje svo# boravka u 4merici. <&0E/,O 7/CE2-E,-E & .E<& .72O je to po!etkom 9C@?. #odine. 6at jo' nije bio zavr'en, a ,emci su kroz .e! provodili bezbrojne #rupe ljudi iz cele Evrope. & jednoj takvoj #rupi bio je i vladika ,ikolaj. /rbi u .e!u viali su #a nedeljom i praznikom, kada je pod jakom nema!kom stra om dolazio u crkvu na bo#oslu enje i molitvu. *om prilikom iscelio je svojom molitvom jednu te'ko bolesnu enu, koja je potom do svoje smrti slu ila pri crkvi /veto# /ave u .e!u. & crkvenom 2etopisu, ostao je zapis o tom do#aaju u vidu ispovesti ove ene+ B.ila sam te'ko bolesna. Od silno# mu!enja i zlostavljanja bila sam sva kontuzovana. 0esna vilica bila mi je sva izlomljena, a otvor usta preba!en na levi obraz, tako da sam te'kom mukom iz#ovarala pokoju re!. 0ve te'ke operacije izdr ala sam, ali pomo$i nije bilo. -edno#a dana do'ao je u %ram vladika ,ikolaj, o kome sam pre rata dosta slu'ala, da je sveti .o ji !ovek. 5ristupim nje#ovoj ruci za bla#oslov sa silnom verom i uzdanjem da mi on jedino mo e pomo$i. *e'kom mukom izusti%+ - /veti vladiko, pomozi meni #re'noj i nesre$noj. 4li on se nije smeo zadr ati ni sa kim u raz#ovoru, jer su #a nje#ovi crni stra ari pratili u stopu. 7pak, ti%o mi re!e+ - 3oli se .o#u i svetom ,ikolaju. )ada je slede$e# puta do'ao u %ram, ja sam celu slu bu preplakala u molitvu .o#u. ,a kraju slu be, ja mu ponovo prio%, kleko% pred nje#a i zavapi%+ - /veti vladiko, ne proi mimo mene bolesne i nesre$ne. 5omozi mi, pomozi... On me oseni u znaku krsta svojom rukom i pomaza jelejem moja usta rekav'i+ - 5o veri tvojoj neka ti bude, molitvama sveto# oca ,ikolaja. Oseti% kako me svest napu'ta. )ad sam do'la sebi bila sam u svom stanu okru ena prijateljima koji su za!ueno #ledali mene. /a moji% usana lako skliznu'e re!i kao i pre. 5o#leda% se u o#ledalo i vide% svoja usta na mestu. "risnu% od radosti i odo% u %ram da za%valim .o#u i nje#ovom u#odniku svetom vladici ,ikolaju. St"ja&in"vi/ v" kajanj 20.06.2003 5O/2E oporavka od te'ki% stradanja, vladika ,ikolaj se veoma aktivno uklju!io u ivot /rpske crkve u 4merici. ,aro!ito se an#a ovao na pri%vatanju i zbrinjavanju srpski% emi#ranata koji su dolazili iz evropski% lo#ora. /pasavanje /rba iz raseljeni!ki% lo#ora i dovoenje u 4meriku pozitivno se odrazilo na crkveni, socijalni, politi!ki i dru'tveni ivot srpsko# naroda u 4merici. &briz#ana je nova sve a krv u starosedela!ki or#anizam. /tvorene su nove crkveno'kolske op'tine i paro%ije i po!ela #radnja novi% %ramova. ,a Kestom crkvenonarodnom saboru, odr anom od 92-9?. oktobra 9C@:. #odine, na predlo# vladike ,ikolaja, otvorena je izbe#li!ka kancelarija, koja je na sebe primila sve administrativne poslove oko pri%vata doseljenika. & manastiru

/veto# /ave u 2ibertivilu, otvorena je 9C@?. #odine !etvororazredna bo#oslovija. "ladika ,ikolaj bio je njen prvi rektor i pro(esor. 7ako ve$ u poodmaklim #odinama, neumorno je putovao velikim ameri!kim kontinentom. /tizao je na sve strane. 5ropovedao je po srpskim i dru#im pravoslavnim %ramovima, 'irom 4merike i )anade. 5risustvovao je mno#im %ri'$anskim skupovima i susretima, #de je predstavljao /rpsku crkvu. ,aro!ito je bilo zapa eno nje#ovo u!e'$e na sastanku Ekumensko# saveta crkava, koji je odr an u Evanstonu 9C?@. #odine. ,-e#ova pojava i re!i koje je uputio tom skupu slu'ane su sa velikom pa njom i uzbuenjem. 8ovorio je !ovek i episkop koji je pre iveo i na svom telu i du'i nosio sve e o iljke nacisti!ko# nasilja. ,4-"E;E 71,E,4IE,-E... CE,E;7 veliki vladi!in doprinos za svetski mir, nesebi!nu rtvu za svoje bli nje, i nje#ov o#roman moralni, du%ovni i nau!ni u#led, znameniti )olumbija univerzitet dodelio mu je @. juna 9C@6. #odine po!asni doktorat. Obave'tavaju$i vladiku o ovoj odluci, !lan &niverzitetsko# saveta )olumbije <arls .urlin#am, u pismu pi'e+ B"ama po!asni doktorat nije potreban, ali &niverzitetu $e biti !ast da po!astvuje tako !asno# !ovekaB. ,a sve!anosti prilikom predavanja ovo# priznanja, predsednik )olumbija univerziteta dr Drenk Dakental, iz#ovorio je sve!anu Dormulu, napisanu u 8ramati, koja u celini #lasi+ BDormula - 0oktorata B%onoris kauzaB kojom se Episkop ,ikolaj ="elimirovi$A promovi'e u stepen doktora /vete *eolo#ije na )olumbiji u ,-ujorku @. juna 9C@6. #odine+ Episkop /rpski Crkve, sa sedi'tem u O%ridu i Ei!i+ poznat i !astvovan zbo# svoje svetosti i milostivostiF koji se uvek i pre sve#a starao o sirotima i unesre$enima u zemlji 'to je mno#ostradalnaF veliki nau!nikF veliki propovednik i, iznad sve#a, velika moralna sna#aB. 1a%valjuju$i se na ovom visokom priznanju, vladika je, u svom #ovoru, izmeu ostalo#, rekao. BOvo priznanje donelo mi je najve$e iznenaenje u ivotu... -a pripadam malom i tra#i!nom narodu, !ija se jedina veli!anstvenost sastoji u nje#ovoj neodstupnoj borbi za O)rst !asni i slobodu zlatnuO. 3eutim, !ini mi se da su !asni poverenici /aveta pokrenuti tajanstvenim prstom .o jim, kako bi po!astvovali moj narod time 'to $e po!astvovati meneB. &sledile su mno#obrojne !estitke od /rba iz celo# sveta. <estitku je poslao kralj 5etar 0ru#i, /lobodan -ovanovi$, 3ilan 8avrilovi$ i mno#i dru#i. 7pak, najdirljiviju !estitku, koja izra ava ose$anja cele srpske dijaspore, uputio je student )olumbija univerziteta, /rbin, 3i%ajlo 5etrovi$, u (ormi tele#rama+ B,ajsrda!nije !estitam na visokom priznanju koje "am je danas dodeljeno. 0vostruko sam sre$an, sto#a 'to je moj &niverzitet tako po!astvovao Episkopa moje Crkve. 7mena 3i%ajla 5upina i ,ikolaja "elimirovi$a predstavlja$e nada%nu$e za nas studente )olumbije, koji smo srpsko# poreklaB. .O2,4 ,E/2O84 E7"E;7 u dalekom svetu, vladika ,ikolaj nije prestajao brinuti o sveome narodu i svojoj 0omaji =tako je zvao domovinuA. 5rikupljao je nov!anu i dru#u pomo$ i slao je 5atrijar'iji, .o#oslovskom (akultetu i bo#oslovijama. /lao je pakete monasima i mona%injama 'irom /rbije, naro!ito u Ei!koj epar%iji. 5oma#ao je i

mno#im svojim bo#omoljcima. 5ored rada u bo#osloviji u 2ibertivilu, povremeno je predavao u ruskoj bo#osloviji u 0Eordanvilu i u 4kademiji /veto# "ladimira u ,-ujorku, #de su #a neobi!no cenili tamo'nji u#ledni teolozi+ Dlorovski, Kmeman, 3ajendor(. 1ala#ao se za pisanje istorije /rba u dijaspori. 5ored stalno# i po rtvovano# misionarsko#, nacionalno# i %umanitarno# rada, bavio se pisanjem i izdavanjem svoji%, i odabrani% dela %ri'$anske literature. /a protom 4leksom *odorovi$em iz 3in%ena, pokrenuo je reli#ioznu biblioteku B/ve!anikB, koja je izdala knji#e neprolazne vrednosti. & ovom periodu nastaju nje#ova zna!ajna dela+ B)asijanaB, BEetve 8ospodnjeB, B0ivanB, B1emlja ,edoijaB i B-edini <ovekoljubacB =nedovr'eno deloA. -ednom prilikom, posetio #a je 3ilan /tojadinovi$, biv'i predsednik ju#oslovenske vlade, koji je iveo u emi#raciji u 4r#entini. )ajao se zbo# )onkordata i molio vladiku da #a vrati u !lanstvo Crkve. /amo 'iroka vladi!ina %ri'$anska du'a mo#la je da razume i oprosti, da pru i ute%u i sve zaboravi. 5osle du#i% raz#ovora, /tojadinovi$ je bio dirnut i potresen. 5o'to je bio veoma bo#at, ponudio je vladici veliku nov!anu pomo$. ,ikolaj nije %teo uzeti ni centa, ali mu je tom prilikom dao nekoliko stotina adresa ljudi iz /rbije i zamolio #a da tu pomo$ po'alje njima, 'to je ovaj i u!inio. 7z#nani!ki ivot, nostal#ija i odvojenost od otad bine i svoji% najbli i%, ne#ativno su uticali na meusobne odnose /rba u emi#raciji. -edni dru#e su optu ivali za izdaju i poraz u ratu. /rpska emi#rantska 'tampa bila je preplavljena polemi!kim, svaala!kim i uvredljivim tekstovima. ,eslo#a i razjedinjenost u tuem svetu, te'ko je bolela vladiku. & tim svaama ni nje#a nisu ostavili na miru. &5O)O- ,4 5O)240E 567*7/,&* staro'$u i oronulo# zdravlja, on u septembru mesecu 9C?3. #odine odlazi u manastir sveto# *i%ona 1adonsko# u /aut )ananu =5ensilvanijaA, da predaje u tamo'njoj ruskoj bo#osloviji. 5redavao je do#matsko i pastirsko bo#oslovlje i omilitiku =crkvenu retorikuA. ,a nje#ova predavanja, pored aka, dolazili su i pro(esori, a vrlo !esto i narod iz okoline. )ada je 9C??. #odine umro episkop -ona, koji je bio upravnik 'kole, pro(esori su jedno#lasno izabrali "ladiku ,ikolaja za rektora. 7na!e, on je kod 6usa u ivao veliko po'tovanje =6usi su prvi izradili nje#ovu ikonuA. & ovom skromnom ruskom manastiru "ladika je u miru i potrebnoj nezi provodio svoje poslednje zemaljske dane. 0uboko je tu#ovao i patio, jer je bio odstranjen iz ivota svoje /rpske crkve i svo#a naroda, kojima je ceo svoj vek predano i po rtvovano slu io. <esto su #a u nje#ovoj sobi zaticali uplakano#. On je voleo svoj narod i svoju otad binu kao retko ko. /amo .o#u i njemu su znane du'evne patnje koje je zbo# poznate srpske neza%valnosti podnosio, ostavljen i naput'en od svi%, kao nekada /veti /ava. B-ednom, poti'ten ose$anjem nostal#ije =pi'e 6us "ladimir 6ajevski, pro(. u bo#osloviji sa vladikomA "ladika ,ikolaj pokazao je aljenje 'to nije imao (rule, na kojoj je od detinjstva voleo da svira. -a sam odma% pisao episkopu prizrenskom "ladimiru =6aji$uA i uskoro dobio od nje#a (rulu, koju je lepo izradio neki od po'tovalaca "ladike ,ikolaja. /e$am se kad sam je predao 4vvi, /tarac se kao dete obradovao, jer je (rula bila iz nje#ove dra#e otad bine, i podse$ala na nju. 7 docnije, !esto, kad je vladika - izuzetno delikatan - pretpostavljao da svi u na'em

domu spavaju, razle#ali su se zvuci (rule, melodije dra#i% srpski% pesama. *o je /tarac - "ladika - kao u starini -uval ili 6oman /latkopevac - svirao mu dra#e melodije i plakao. 7 kad sam dvaput slu!ajno posle to#a u'ao k njemu u sobu, zaticao sam /tarca u suzamaB. ,a poklade, u nedelju 9:. marta 9C?6. #odine, rano u zoru, sklopio je vladika ,ikolaj svoje umorne o!i. *rebalo je da slu i litur#iju u %ramu semeni'ta. 2itija za do!ek !ekala #a je ispred %rama. ,ije se pojavio na vreme. /vi su se zabrinuli, jer nikada nijedno# sekunda nije zakasnio, ni na bezna!ajne sastanke, a kamoli na bo#oslu enje. .ri ni monasi odma% su po'li u sobu. ,a'li su #a prostrto# na podu sa brojanicama u rukama i molitvenikom pored sebe. *elo je bilo jo' toplo. 2ekar koji je ubrzo do'ao, konstatovao je smrt. "est o upokojenju vladike ,ikolaja brzo se pro'irila 4merikom i sti#la je u /rbiju. & .eo#radu to# dana, zazvonila su sva zvona beo#radski% %ramova istovremeno. *u#a je obavila srpske manastire, mona%e i mona%inje, sve'tenstvo i narod, naro!ito nje#ove bo#omoljce. *u#a, ali istovremeno i radost. /vi su znali i du'om ose$ali da je /rbija dobila jo' jedno# svetitelja na nebu. E,82E/)7 )4O 34*E6,-7 /24",7 en#leski prou!avalac stare ar%itekture 0Eekson, izdao je vrlo dra#ocenu knji#u o srpskim zadu binama. /rpske zadu bine, svojom lepotom i istorijom #ovorile su En#lezima vi'e od svi% politi!ki% ar#umenata. .iro je izdao i !etiri knji#e u kojima su objavljena ,ikolajeva predavanja, besede i !lanci. 0ve su bile nacionalno-rodoljubivo# karaktera+ B0u'a /rbijeB i B/rbija u svetlosti i mrakuB, a dve (iloso(sko-eti!ko#+ B0u%ovni preporod EvropeB i B4#onija crkveB, sve na en#leskom jeziku. *e'ko je u potpunosti, skoro nemo#u$e sa ove distance, s%vatiti i razumeti svu slo enost istorijski% prilika i kompleksnost situacije u En#leskoj i Evropi, ti% ratni% #odina, u kojima je na'a misija radila za srpsku stvar u prestonici sveta. 7stina, pre rata ,ikolaj je bio u En#leskoj na studijama u Oks(ordu i )embrid u, ali ne i u 2ondonu. En#leski je #ovorio kao svoj maternji jezik. 4li kako u$i u i u javnosti, kako zainteresovati poslovi!no indi(erentne En#leze, kako za#rejati nji%ova srca da i% kosnu stradanja jedno# malo#, njima, u#lavnom, malo poznato# naroda na .alkanu. 0v"n 4v"na V(a&i$i 29.06.2003 *E2O "ladike ,ikolaja preneto je iz /aut )anana u manastir /veto# /ave u 2ibertivilu. )olone /rba devet dana su danono$no prolazile pored nje#ovo# odra. 3no#i su plakali i ridali, mole$i za opro'taj. ,eretko, %ramom bi se prolomio #lasni vapaj+ MOprosti, sveti vladiko, nama #re'nim /rbimaGN & utorak 2>. marta izvr'eno je sve!ano opelo. <inodejstvovao je vladika 0ionisije sa mno#obrojnim sve'tenstvom i mona'tvom. .ilo je prisutno vi'e %iljada /rba iz 4merike i )anade, predstavnici mno#i% crkveno-nacionalni% i kulturni% institucija dijaspore. ,ad odrom su odr ani mno#obrojni posmrtni #ovori. /ti#lo je dosta tele#rama

sau!e'$a. "ladika je sa%ranjen kraj oltara %rama /veto#a /ave na srpskom #roblju u 2ibertvilu, pored svo# prijatelja, pesnika -ovana 0u!i$a. 4meri!ki kon#es iz#lasao je 6ezoluciju u vidu sau!e'$a srpskom narodu povodom vladi!ine smrti, koja #lasi+ M5redstavni!ki dom /jedinjeni% 4meri!ki% 0r ava primio je sa dubokom alo'$u vest o smrti episkopa ,ikolaja, najve$e# sina na'e# dostojno# srpsko# saveznika u dva svetska rata, i du%ovno# voe srpsko# naroda u -u#oslaviji. 5redstavni!ki dom ovim upu$uje sau!e'$e srpskom narodu zbo# #ubitka ovo# veliko# du%ovno# voe i zaslu no# sina.N 5o manastirima i crkvama 'irom /rbije svakodnevno su zvonila zvona i slu ene za upokojene litur#ije. M1vani!naN Crkva je $utala iako je iz#ubila jedno# od najve$i% jerar%a u svojoj istoriji. Crkvena 'tampa se nije o#lasila makar jednim malim nekrolo#om, niti je donela vest o upokojenju. 64/5O5 "O07 J4-)& & 2E27;)O- crkvi 9:. marta 9C66. #odine, vladika 'aba!ko-valjevski -ovan ="elimirovi$A odr ao je prvi MjavniN deseto#odi'nji parastos. ,a parastosu je bilo prisutno dosta sve'tenstva, mona'tva i naroda. 8ovorio je dr -ustin 5opovi$, koji je tada iveo u manastiru ;elije u jednoj vrsti internacije. & svom #ovoru, selo 2eli$ je uporedio sa 6asom, a vladiku ,ikolaja nazvao Mnajve$im /rbinom posle /veto# /aveN. *i parastosi su pre'li u tradiciju i dr ani su sve do 9C>6. #odine, kada su posle jedno# Mo'tro#N #ovora oca -ustina prekinuti. -o' za vreme vladi!ino# ivota, a naro!ito posle upokojenja, reali su se napadi na nje#a. Jajku je zapo!eo raspop ,ikola 0renovac, sramnim napisima u M/lobodnoj re!iN, koja je izlazila u 4merici, a pri%vatilo i nastavilo /ve'teni!ko udru enje preko svo# lista M"esnikN, 'to se kasnije 'irilo preko mno#obrojni% listova i !asopisa. & cilju pronala enja MsimetrijeN, komunisti!ki re im u -u#oslaviji je odabrao ,ikolaja kao pandam za#reba!kom kardinalu /tepincu, sau!esniku #enocida, koji je sprovodila tzv. ,0J nad /rbima, -evrejima i 6omima u toku rata. 5oznatim bolj'evi!kim metodama etiketiranja, ,ikolaj je kvali(ikovan i kao MkolaboracionistaN, MizdajnikN, Mnarodni neprijateljN, MkleronacionalistaN, Men#leski 'pijunN... & su'tini sve su to bile zlonamerne kritike i insinuacije, i one, po#otovu danas, ne zaslu uju pa nju. /ve relevantne !injenice #ovore u prilo# ,ikolaju. 7pak, te klevete nisu bile bezazlene i bez odjeka. ,ikolaj se na'ao na (amoznim knji evnim Mcrnim listamaN, tako da se nje#ova dela, sem tajno, nisu mo#la !itati, niti se o njima mo#lo javno #ovoriti. & to vreme, ista sudbina zadesila je dela /lobodana -ovanovi$a, 0ra#i'e "asi$a i dru#e, !ime je srpska kultura bila znatno osiroma'ena i osaka$ena. 3eutim, u Evropi i slobodnom svetu, /rbi 'tampaju i izdaju mno#obrojna ,ikolajeva dela, koja se tajno unose u zemlju i !itaju. Episkop zapadno-evropski 2avrentije po!inje sedamdeseti% #odina sa prikupljanjem i 'tampanjem sabrani% dela vladike ,ikolaja. 7za'lo je dvanaest veliki% tomova. 56E,O/ 5O/36*,7J O/*4*4)4 & 56O2E;E 9CC9. #odine nadle ne vlasti u /rbiji dale su sa#lasnost za prenos Mposmrtni% ostatakaN. )ona!no, 3. maja 9CC9. #odine, -4*-ov avion sa kov!e#om

mo'tiju vladike ,ikolaja sleteo je na beo#radski aerodrom. 0o!ekali su #a najvi'i predstavnici /rpske crkve na !elu sa srpskim patrijar%om 5avlom i mno'tvom naroda. /a aerodroma, u sve!anoj povorci, telo je preneseno u %ram /veto# /ave na "ra!aru. & spomen-%ramu mo'ti su boravile do ?. maja, a potom prenesene u manastir Ei!u - sedi'te nje#ove epar%ije. 7z Ei!e prenete su u vladi!ino rodno mesto 2eli$ 92. maja 9CC9. #odine, a polo ene u nje#ovu zadu binu, koja je ubrzo pretvorena u manastir. ,a svetoj litur#iji koju je u 2eli$u slu io patrijar% 5avle sa svim ar%ijerejima /rpske crkve, mno#obrojnim sve'tenstvom i mona'tvom, okupilo se preko 30.000 ljudi, bili su prisutni mno#obrojni predstavnici politi!ko#, javno# i kulturno# ivota. Odr ana je tim povodom pri#odna du%ovna akademija na kojoj su #ovorili 3atija .e$kovi$, ,ikola 3ilo'evi$, 4m(ilo%ije 6adovi$, 4tanasije -evti$, "uk 0ra'kovi$, 3ilan )omneni$, 0anko 5opovi$ i dru#i. 0olaskom vladi!ini% mo'tiju, 2eli$ postaje novo srpsko svetili'te. Jiljade i %iljade poklonika po!inju dolaziti u 2eli$ da se poklone i celivaju svete mo'ti. ,arod mu se moli kao svetitelju. 3no#i kod nje#ovo# kivota nalaze pomo$i i isceljenja (izi!kim i du%ovnim bolestima. &o!i ,ikoljdana, 9:. decembra 2002. #odine, kivot sa mo'tima privremeno je prenet u manastir Ei!u, i tu ostao do C. januara. 1a ti% dvadesetak dana, danono$no je dolazio narod Ei!ke epar%ije da se pokloni i celiva svete mo'ti. /veti ar%ijerejski sabor jednodu'nom odlukom svi% ar%ijereja, 9C. maja 2003. #odine, doneo je odluku da se sveti vladika ,ikolaj upi'e u kalendar sveti% i da se praznuje 9:. marta =dan upokojenjaA i 3. maja =prenos mo'tijuA. Ovim je potvreno ono 'to srpski narod decenijama ose$a, izra ava, slavi i po'tuje. Odluka je s rado'$u primljena u celoj crkvi. ,a dan kada je odluka doneta, du#o su zvonila sva zvona sa svi% %ramova istovremeno, i u Ei!koj i u Kaba!kovaljevskoj epar%iji i 'irom /rpske crkve. /ve!ani litur#ijski i bo#oslu beni !in kanonizacije obavljen je u %ramu /veto# /ave na "ra!aru 2@. maja. 2itur#iju je slu io patrijar% 5avle sa svim ar%ijerejima /rpske crkve i mno#obrojnim sve'tenicima i akonima. .ilo je prisutno nekoliko %iljada vernika i po'tovalaca vladike ,ikolaja iz cele /rbije. *o#a dana prenete su u %ram svete mo'ti vladi!ine iz 2eli$a. Celo#a dana prilazio je narod u du#im redovima, strpljivo !ekaju$i da se pokloni i celiva svete mo'ti. /ve!anost je propra$ena velikom medijskom pa njom, a /vetu litur#iju prenosila je .) televizija i preko satelita. "E27)7 0&JO",7 6EDO634*O6 )4,O,714C7-O3 i upisivanjem u kalendar sveti% pravoslavne crkve, vladika ,ikolaj ponovo je postao nau!no, kulturno, dru'tveno i medijski MaktuelanN. ,e bi dobro bilo da se #ovore$i i pi'u$i o vladici ,ikolaju ponove #re'ke iz pret%odni% ideolo'ki% vremena. *reba se !uvati pau'alni% ocena i sudova. Ozbiljni narodi biraju od svoji% veliki% ljudi ono 'to je najbolje, a ostalo im zaborave ili oproste. ,e sme se, po#otvo danas, svesno ili nesvesno raditi suprotno. 0elo sveto# vladike ,ikolaja za%teva objektivnu i svestranu procenu i ocenu. /vetiteljski oreol ne zna!i bez#re'nost. /veti vladika ,ikolaj, kao i svi veliki oci Crkve u pro'losti, bio je veliki du%ovni re(ormator. /ve 'to je uradio i napisao bilo

je u slu bi velike du%ovne obnove srpsko# naroda. & vremenu re(ormski% napora celo#a dru'tva danas, du%ovna, moralna i kulturna obnova, moraju biti temelj svake dru#e obnove. 2i!nost i delo vladike ,ikolaja u tim naporima mo#u biti neprocenjivi. "ladika ,ikolaj nije bio konzervativac. ,aprotiv, bio je prosve$eni demokrata. 7ako je bio monar%ista, nje#ov monar%izam bio je evropski. Otvoreno je kritikovao 'estojanuarsku diktaturu kralja 4leksandra, zbo# !e#a je do'ao u sukob sa krunom i postao neomiljen kod kraljevsko# doma. .io je i antikomunista. )omunisti!ka propa#anda pripisivala mu je pripadni'tvo ljoti$evcima, simpatije za Jitlera, antisemitizam, izdaju itd. Jteli su time da umanje nje#ov o#roman u#led i autoritet u narodu. E%o ti% optu bi odjekuje i danas u anticrkvenim kru#ovima. ,ame$e se lo#i!no pitanje, zar je mo#ao izraziti dvadesetsedmomartovac biti simpatizer 0imitrija 2-oti$a, poznato# protivniak pu!a i 2>. marta. 1ajedno sa patrijar%om 8avrilom proveo je ceo rat kao rob, pod nema!kom stra om i zavr'io u najzlo#lasnijem Jitlerovom lo#oru 0a%au. 2i!no je Jitler izdao nareenje da se ova dvojica srpski% jerar%a u%apse. 7stina, pred rat, u jednom svom predavanju na M)olarcuN, od#ovaraju$i levi!arima koji su %valili Jitlera, 'to nastoji da katoli!ku crkvu u ,ema!koj odvoji od "atikana, nazivaju$i #a #enijem i %erojem, vladika je poru!io da je taj podvi# /veti /ava uradio pre vi'e vekova. *reba znati da je u to vreme Jitler bio li!nost o kojoj se u svetu sa simpatijama #ovorilo, zbo# veliki% uspe%a ,ema!ke. Od ,obelovo# komiteta i od mno#obrojni% meunarodni% institucija predlo en je i za ,obelovu na#radu zajedno sa 8andijem. ,EO/,O"4,E O5*&E.E ,EO/,O"4,E su optu be za antisemitizam. & svom siroti'tu u .itolju, vladika je primao sirotu decu muslimana, Ci#ana, 4lbanaca, *uraka i -evreja. .o#ati tr#ovci -evreji izmeu ratova poma#ali su vladici u 'tampanju nje#ovi% knji#a i obnovi manastira. Ela *ri(unovi$-,aj%aus, -evrejka iz .eo#rada, povodom optu bi za antisemitizam, uputila je jednom pismo /vetom sinodu 2009. #odine, u kome svedo!i, kako je nju i njenu majku vladika ,ikolaj obukao u mona'ku ode$u i sakrio u jednom enskom manastiru svoje epar%ije rizikuju$i svoj ivot. & knjizi M)roz tamni!ki prozorN on, istina, kritikuje -evreje, ali, pre sve#a, za nji%ovo uporno %ristoborstvo koje su nametali Evropi i njenoj kulturi. ,-e#ov MantisemitizamN je biblijski, teolo'ki, kakav susre$emo u celom /vetom pismu /taro# i ,ovo# zaveta. 3eutim, celo vladi!ino stvarala'tvo svedo!i o bez#rani!noj %ri'$anskoj ljubavi prema svakom !oveku i vasceloj .o joj tvorevini. M6e!i o /ve!ovekuN su iskrena ispovest nje#ove %ri'$anske du'e i slika nje#ovo# odnosa i stava prema !oveku i svetu. =)64-A