Ii

* lil

m
'Hf
#rtl
#

i{:-Pr

,ff

fi
 Frensis Kendal Lou

RMTIKE MEDU POLOVIMA:

zA$T0 sE Vottillo,
S\IADAMO I

PRAVIMO DECU
Prevod: Wadislav Dordevit
 r, I lr)\ 1 r||.'ll;tlll. " .;r{,t...,;.i:.,,*,
I r rr), r's irt:rrtllrll l.ottw
!,r ',\ I ;retor" (ir:n11cr
l)iffcrcnccs at FIome and :rt Work
$ndnini btl,lfFi,t .. ' .. i {,1
l*rq.,ifr*,ri#i
{ ,r1r1 1iql1t () I99(r trv lrrances Kendail Lor,rw
'r\;r l)t irVir
I)r'Lr\,oria i obiavljivanja zlidr2ava rutor
( r':p1'rigll{tr)"ziLsrbijuiLrrn,(io'r2[x)-5.Mo(]KN.fi(]L.ri.o..[3c.g*rri 2IAI iVAI_NOST 7
lrr rr pr;ivlr ltrcvocl;t na srpski i oiriavljivania na srpskr;r.ti UVOD I
1.,' ilirr zrrrirzlrr,;t izriarrai. OL]LICI IIVOTA NA PLANE ]I ZEMLJI 1l
I LAINO OBTCANJE JTDNAKOSTI IVlEDU POLOVIIV1A t5

PliVl 080: RAZLIK[ 27

Ltlrrvui: fulOC KN.llGIi ci.c,.o Rcograd
Maikc Jcvrosinrc I7
It'ie li',rri z;r k()]ltakt; 011/32 3l Ltr 33 Faks ()iL/13.14 (l3i il rtt (l I f/ilzAK 29
i" nt lt i I : nrocknj igg(.1-r beocity.ncrt ,41
III II'I ]EI_IGENCIJA i SKLONOSTI
I'r'cvoii s englcskog: Vluclislav l)orulevii
I -cl:tunr i korr:k rula: Ncvcna VLrkajlovic. IV S IAVOVI I VREDNOSI I 49
[ ]rerlitik: Srrfurr I(rslii' V ilAZi-ICITO ODRASTANJE 0'l

VIi]iKSiJALNOST. NAJVECA BAZI IKA 71

Sturilpe: "1{ubikon" I}cograii

Irrvo izden.jc, Ilcoerad 200-5.
['ir ;rl 50(i prinieraka

( il' , iilrlalo::iztrci;lr Lr prrblikuciji

Nrr;ocinlr biblrrtickl Srhi;c. Beilg1 jij

lii,'6i2

l-t)i.1. l.rcn:;i:; Krntiai

l{rrzjikc lncilLt p,.ric,r'intr : z;rilo sc vollllo. svitclillltr) I
,ravllltr) rit_.cir ./ [ircnsts Kcndri Lorr; prcvocl
rr r_'rrrlcsf.i.'il \'lrrtlislriv I)ordcvic, , ( L lzd.) _
Ilcogracl
1\4ou k n j i.qr.,r01)j ( I icrurrti: ilLririk.rn).
'l i I .ir'. : iiLrslr .10 r:lt.
i'rcyrirl rjcill: Scr\' l:uctor .'l irlZ:j00.
- ilrhiiorralijl: :ir. .10?-l I l.
lsBN 86-ir;.i5{)') 7'7-X

Nlu!karci - iliolo!ki ;r:ipckt

rr) 7l.lne -
('OtrlSS.Sit-i D I _t-{6;1.!19(,

i'ru,0p.
ufllJGl DE0: ZAST0 SMt) HAZLtCITt?
B5

VII PROI\,']TNA POLA

87 tA|{tfAt tt|$$T
VIi I VASPITANJE UPOTPUNJU.]E PRIRL]DU
99
IX TVOLUCIJA
109
L,eonu, dije mi je iivo interesovanje za predmer pornoglo da
razvijem vlastite ideje, i DZudit, za ditenje rukopisa i mnoSrvo
IHECI DE0: RAZLIKE U Ptllu, KOD KUCE I NA POSLU 125 srar/efe. I)orijanir Vartonu-Iludu, koji je inspirisao naslov;
X IVIATERINSTVO I OCINSTVO
1?7 (ieji, 'Ierezi, Vcllteru i Di| za izdavanje ove lepe knjige u
XI SEKS, RON1ANSA I BRAK
143 preLlvidcnom roku, i morn uredniku Libiju, bez kttga se ne
XII BITI ILI NE BITI DOVIACICA?
157
hih usudrla da ovo obiavim.
Xlll P0SA0: INTERESt I pRtSTUp
171
XIV POL I RADNO MESTO:SAVETIZA IVUSKAT]C[ IZENE
lE5
XV VIVE LA DIFFEBENCE!
?-03

BIBLiOGRAFIJA
707
||rf$u

Kada sam podela cla prrikr-rpliam Ina-

terijal za ovu knjigu, [-rila s.lm 'tl za-
bhidi cla su muikarci i Zenc, ositti
nekoliko kljtrcnih razlika u vezi sa
materinstvorn i aglesiiorn, uglavnonr
isti. Sacla se sa izvesriinr stidorn sc-
iarn svog glasnog negodovanja kada
rne je Volter Vilijarns, rnoj priiatcli i
poznati amer:iiki ekoncrmista, ube-
divno da su rnuikarci u mal-cnratici
bolii od Zcna. Ja srm bila ivrslo ubc-
clcna da je vaspitanje (socijalizacifa)
iskljLriivi uzrok bi|: kakvih poclela
na muSke i Zerrske sposotrnosli.
 Baziike nredLr poiovinra

Posie goclinu dana iscrpnog prouciavanja, izaila sanl sa DEO IZ IZVESTAJA:

potllurlo novin stavorn. Fodela sanr cla prihvatarn shvatanje
cle su nruSkarci i ienc roliko rezlic'iri tle nalrcnc priiradaju
clvema razliditim vrstrrna" Ove knjiga slZinut osnovlrc razlikc OBLICI ZII|OTA Il|A
do kojih je moje akadentsko istrrZi'ranjc cloSlo, i pokuSava da
pokaZe cla i rnuikarci i Zene, bcz obzira na -\z.rr.1 s,r,oju ru:liiitost, PIA|I|ITI IEnIIUI
pruZa ju znlriajne doprinosc suvrcul en( )ltr ciru itv u.
Prcmda su nekc od navecleniir stLidija Sircg opscgl, ja sam U ZEMALJSKOJ
se prinrnrno usrecisrcdila na stavover vrcclnosti i ponaSanje GODINI 2005.
nuikaraca t Lcna iz postindustriiskih sredina, koji sLr prikaza- Arkturus 13
ni uglavnom u istraiivanlima iz Siedinienih Amcriikih DrZa- Meduzvezdano istra2ivanie 265
va i Evrope. Razlog je jednostavan. Upravo tamo jc objavljen
najveii deo stuclila o polovima. Razlog vi(e je ro (to jc fcmini-
stiiiki pokret u Sjecllnjenim Anlcritkirn L)rZlvanra ocligrrro
Vladajuii inteligentni oblik Zivota
vrZnu ulogu u promeni sarnoprihvatanja Z6ni, i ito u pclslov-
na planeti razvio se u dva razlidita
nom svctu Zcne viSe lidc na muikarce. Na osnovu toge) u sfa-
smera) kako bi 5to viie napredovao.
n ju smo da pratimo razvoj teorije izje dnatenosti poiova, kro i
njcne ncodekivane poslcdicc.
Krupniji i dlakaviji variietet dobio
Ima, naravno) lnnogo sliinosri izmedu muSkaracl i 2cne, ie funkciiu obezbeclivanja setnena
ali kako to nije prcdmcr ove knjigc, ne bih se prcrcfeno tirnt:
, za oplodnf u jaja, koie se nalazi u tc-
bavila. T : lu sitnijeg, glatkijeg varijeteta. Je-
) ainka tog mantcg variieteta racla je-
Knjiga sc fbkusira na prosedne i op5te sklonosti rr 1-ronria-
niLlr a lle na izuzetke. Uopitavenja su korisna, jer nlnr prrr;ZljLr .--*---'---.-r'--t, dan plod (u nekim slr.rdajevima i
viSd,,posle 281 solarna drn.r.
opita nadela koja spredavaju potrebu da svaki pllI izllovl raz- /,,-\( > Glr Nakon porocleir' onr,irnl
rni5ijamo o inlbrmaciji sa kojom se susredemo. (\-) L--(,
\\/\/
-fl €I ) -'. moe: da doji Potomka' i
E
'l'o ne znadi da su svi muikarci karbonsker kopijc
lcclni
drugih, niti d:r ie sc sve Zene ponaSati na isti nuiin 1r.tl isrtiirr
- t {rrllJ \
It. brine se o njenru u pr-
okolnostina. Uprarro suprotno) skoro svako orl rtrs inrlr svoi, "-eP::,6 "l\_ ) vim godinama zivora,
kada je nesposoban
stva ko ja su tipidnija za suprotni pol, dok mali br.o j rn rrslirrr.rica
da sim preZivi.
ima sposobnosti, skionosti i vrednosti kojc vcontrr lir'e ne one
kod Z6ni, i obrnuto. Ali uop5teno govorccr, r.lzlrlie iznrctlu
muikaraca i Zdnd su suviSt'znadajne cla bi sc por.ir'lie . rr rrbctlc-
na saln da, ako ih prihvatimo, moZemo imrti r,isc lirrrisri i liocl
kudc i na nosh-r.

t0 1l
 Razlike merju polovima
XY Veiila iednacina
slic\'i u.svof im primarnim lu'kcijarna, riva vari-
jctera'r'cnrcla
imaju brojne fizidke, rnenrainc i emociorurne su za podizanje potomstva, prateii njegovo c.,drastan je, i vczr-r-
razrikc. iuci se za svoje neposrcclno okruZenje, ciok njihovc baziinc
Jedn,r upedarlilvlilh je veia porroiivosr t r,,pirif. f**..
-od potrebe zadovoljava rad pripadnika krupnijeg vari je rr.rr.a. f;)ne
l.-1epda se l2f) jeelinki krupnije fbrme
zainc na surt it roo;"
riirrki silnijc, nr kraju njihovih Livotarezulrar j. su sloboclne cla odabcru bilo kakve lktivnosri van ku,-.r:.. liar; i
rian u ktxisr sirnije fbrrne.
d";;;"r;;;; pripaclnici kmpnije {brme, ako ro zeic.
'Io zato iro je prirnarni Posebno je inrcrcsantna kulrurna anomelij:r koj:i se pojr-
Je zadatak krupnijcg .,,arije rcta cla
zaititt i pomogne svom paru u vr.sti oko potoms vila r"r iiakciji manje forme iivota poslednjih dccer-ri ja. I porccl
tva. Iz Log rLlz_
lr,g:r it.oir liz j..ki jle i, rgresivriiji. rcrnper.:lmr.ntniji svih svojih ociglcdnih preclnosri, mnoge rnanje jeclinkc su po-
i :Pre inniji
riziine porezc u Zivotu" .t-atocte pn.itoZ,rili iele cla veruju kako pripadnici suprotne forrnc rmaju bol ji li-
ll1 l"Itr.i
sIlll]t 1.
I StrL:cu, s t,bzit.ont na Lr.r cll vce:i tjcr_l \voH
i;l; vr-,t. Kao rezultaI toga, zniidajan broj njih je zll_roravio svoje
ziv()tJ 1tr.o\.otli
Li z,hfevni'r r takr'idarskirn sreclinama, t'rdicionalne uloge koje se tiiu druitvenc Liobrotriti dirlve vr-
kako br obczbccii<;
eko'.'lsku svoni paru. Irrcmcla c'rZi'lia'a ste., i pokuiao dir opo'ail pripadnikc krupnijc lbrmc. izl,tittt:i
zidke 'ociriku
na srres, nJcgov
;.1. iJ sc pri torn izuzetnim stresovirla i konllikrirnr. Ilii:c inrcrc-
je strukturir;ru iako cla
on toga 'cakcijc
uglavnurn niiL- svcsttn)'rozak santno posrnatrilri koliko ie in vremena trebrri ch orkriir,r r.lr
i zJl.o mnogi priplclrrici ovog
tipa nastavljaju da racle cio smrri. su u zabludi.
.
flprkos s'.jo j snazi, on ,ie desto e.r.cio'al'.
z.avisan ocl jeclirrke 'acrrloclnoj
sitnije Ibrme. To je rnozcla zlro ir, rclc ar-
tikuliic_svojc zclle i srrahove. on je rakode
r'enralno r-'.ror,il
niji, poclioZniji porocirna i sklonili samoubisrvu.
Priiraclnice nranjcg varijctctr su zarluicrrc
cirrrirvcnih veza i civilizova.o porrnsrul.
zl orlrTer.,anic
urrL; i;,,.;;;;;'ir:
kc' koopcrativne drustvarro otruktulc, i .osc'rirr.rr.,tr
,cigo-
vornost za plcnoienje kulturnih vrcd'osti
nl r'll..lc. ,, u."rrr.
njihcvog dugog i sporog sazrevanja. Dok sLr
orl'rsi i,,,t trr,f,
varijetcta obeleieni jakim, grupninr,t,.,,gr,.r,r.,,.,,,-'iu
'ijeg
rnalo znakova cmociona lne
_naklonos ti,
jccl in l<c,,,,,,,
jctcta rrirvaju bliska pri.jatcljstva i.g vor:i_
sa clrugirn lrrkvirn ;.Ci,rf.n
mar*.ao i intimne porodidne veze. One
sr, ,ir,,r,r1.,,,. r.l,, ,,liv.riu
u seksu tokom iitavog svog zrelog doba,
alituk,,..l. ,,,,,q,, ziu"e_
ti jega. Nasuprot ri jirna, ve jrnu
.sreino i bez n lr.rlin I< i ve L:cg ve-
rlJeteta;e opsecinuta seksom, i staino progenjrr
1.l,r,1r,r,lrriee rnt-
n jcg vari jete ta kojc, s drugei
stranc, vric orlllri, , pospcirrjucti
rr tlvrrlrrnja jednih, I odbacuiuei
Jrrruc.
Pripadnice manjeg varijeteta i.iu" ,1,,r,.,.
rt.rlt. pr,l<lztrir,r
sklonost ka nasri'i,;\kim, krirninlruir'rarlrr jurrrlr,
i :;'.s.rr11 jjs
t2
13
rAl|lr0 0BtcAt|JE
JrmrAr(0$Tr [llrilt|
POTOI|Iil|A

Naia biologija je odredila razliiite ftrnk-

ci.je za mu(hu i iensku jedinku arste
homo sapiens. A'aia eaolucija je osna-
iila i oplen.enila te razlike. Naia ih.ie
cixilizacij a odraiaaala. Naia religij a
i nuie obrazoaanje su ih utarstili.
En Moir i DejxiLl Diesel

Mu5karac i iena se raziikuju na vi

5e nadina. Najuodljivija ye razlika u
niilrovim reprodukt ivnim sisterni-

15

Bazlrke rrrr:Cu poiovirna
nra, rniiria je rna i u ilzickirn svojstvima kola nisLr neposreclno
vrrznfla;:a re.proclukci ju, kao ito jc naiin fiinkcionisania n jitro-
vih mozgova. njihorro trtonaianje,,,'Lednosti, st"tvovi.
Oil pamtive ka se verovalo cla ,,razliiit" znaci .,nc je cinak,'"
i cla slr i:nc slatliji pr-rl, l tizicki imcntalnr" I zaisr:r, r.rcri'r:-
nr;sf 2cnl jc izglcdala trko neosporna dr'ekovima nije udi-
n;en o;zhiljrirl napor clu se to preispitr. A oncla su, sreclinom
xIX 'rckl, istrrzu juci kosttirc u fl'rrrpi i i\'rcrii:i, nauenici ot-
tr rili r nekc rr.vc dokazc c' rrzlikama, k.je su pop.riarnom
sta-
vu o ncjeclnakosti polova prLriilc naucni krcdihilitct.
(lrubo trrrcrncravajuc'i rnclzg.ve reicva, istrazivacji sLr ot
krili da inrerlige'tni ijurir irnajLr veci i reZi rnozak ocl idiota.
T'akodc su dojli do:zakljr-rdiia cla ienc imaju rnanjc.lal<ie rro_
7'goye nego rnuslkarci. Tc dr.'i: d'injenice su prosi0 proi'Ociraic
zakljuriak clu su zr:nc rnentrrln. slabijc rez.,'iicne ocl muikar-a,:a.
(-iocline 1879, p'slc cle rai jnc analize ve
licini rrinaesi niozsove.
flisl:rv Lc IJon ic zapisrr,,:
Zenc irrt'cistlvljaju najrnleriorniji oblik ljuilske,: cvo-
iucije, i bliie su dcci i clivljacima nego oclrasloni, civi-
Uzovalton mu(karcu. Onc se ocllikujLr koicb1!ivoil:u.
ncdoslcdnoic-<u, odsusf.voi-n rnisli i logil<c, keo i ne-
sposr-rbrio(iu za razmiilla;rje. Rcz surlnje, po:;iojc irc_
ke izuzctne Zerrc, vcoma srrperiorne rr oclrrosrr rlii pro-
-sedirog rnulkarca, ali one su izuzeci, kl,r iroiur-;r ,,...g
natprircrlnog, na primer, gru.ilc sa clvc gluvc...
tr)o k.rlja ,'{iX l'eka, sit usranovili broj.c r.eziike
mcclu poJrvi.ra, rlngirlne 'aLid'ici
octr ncznatnih (rchti'll, o:ic{iijivost
muiktraca i iini na zvuk oitiog zviZclrrklr), rici vconui znlr:ai_
nih (sposob'r)sr {ia racle pod pritisko'r, rellti'rri pr..gr'i ckrcii-
ra i bola, jezicke sposobnosri). I)o l9l{), brl, jc 25 r.r:lt,rc'ei u
odrcclnici potrrrc razlikc, a do 19,35, L.roj sc p(r\;c(:iro nrr 1.j7.
Za vreine tridesetih goclina XX veke, lirkrrs ist.rrzir,,:rrr jn sc
pomerio sl proccnjiVania flziikih sYojst :rvl nlr r)i ()il('r.iVilrrr(l
l6
ia,u: ;ffi ifr li. fF,{fin li:r r{'{r'$*ij*
fr ripn isr;'
:rai ro s : l;mgidCI[r{h "
rr'i i i'0, svada r
r r,' ;;;;i
i*| Iif3.ffi
inrcresi. vretirrosti i stavovi mtiiklrar:r i 2cnii. Premcia ie cili
trh stur{ija l"rilo protno','isatrii.: boliih odnosii mecltt trioloviine
i:roz iroije po;znr,,,itn jc rijihovih r.rziiki, i rlalic 1r: va2ila glrtvt'tit
prr:rnisl cJa stt Zcne inferiornijc tt ocittosLt rtrt nrttil<lrci:, ii,l;t
iljihova iilfciiornosi inr:r iiioloiktt osuovtt.
POlllAK 0D Pnl[00H iNarUtrrJ KA VftSPtTANJU {rduexutrfi
i'osli: I)r'u1;og svct:;kog latlr. svr] jc r,'edi hr"oj ol-.rlzovlrnih lir"rdi
rriri'r1j{r ria s,uniii jrt u llioloii<ii lrorclilo polnih raz,likl, tt viscrtz.-
ioga.
li p;vev11 rr-'citr, ttjihova -cu istl'il2iven je pokazlh rh i t:rlikc
u rntt:li,qcnciji i sprisobnoslinllt muikar,.rca i ;rt.:nlt rristt roliko
liuo itt,, se i.;r;tijr-: prctl-tti:llrrvljiilrt zapi;iv(). lcir,": stt iak
"r:1iir.e
rr;idnrai;ir':r1er nlu:;karcL: il nckitn otrlastlrnl! ldanitrr: rcorijc o
i.rnskoi inlcriornilsti biic ru Irr.)ve7'ane sa siicnirn ncol'ijllm;i o
plirorlnoj iniiriurnost.i "di.r1jaka" (.t'':.raz i.rporrebrljuvilil z-it cir-
nc i obojcric ljtrcli: koii i:ivr: tr pnirttitivnitrt ilruiivitnl). Slda,,
hnko sr.r sc socijlrini attlroplrLr;ri rl'c viie br',,ili utt;rlicniitt r;gi-
oniml s\/crftl) pt)Iiii.rjnhr jc i,,ve j;:snije 11;i sc pf iitlilivntt ilrttsLvll
inctltr"oobno lrdo{nil r:"i.zlikrrjtr.. i dr tc ilz.lii<,,r vtir: irrttilLt,.rrl Lttt'
r:nln tlrui{vu i srt--tii;ic (rn!. nt.)irotv1711ti1t,.fr. niLlitu) ttcqo oti bio-
ior,liir.
I)ok :;u nauirlici srkrivali :.naL-:rt srellirtc tL oclt'i:r-livanjlL
l..uiiirra, psihr,rlozi sit cio(1i clo zekljuikll clri rnrrogi ;rrublcnri
rjihovih pecijellta nlstuju kao poslcdica nckih rpc,liainiih
rrticlia rz rlctin jstvl"
iiuodeiri slr loni rasluiorl -u;rrialolIi rioklz:i, ttrtiritiici r;tt
poicii rlr sr: pitiiju dl ii rt:ziikc izmr:itrt tlriiklrli:a i iclri ttog,-
stt-: irnaiu iliakvc i/i-)z{l s,.l hiolo.gijorn, ili su ilr,-,'i:ti;r is}tliucivtt
i.t sic.,-1 jcne'.r Iic r ji:in okoIiur,:.
StOEOSA IZBCIRA
{-l Io irir:nic ve Iikill pt-rm';r"lnjr u qocio.toikom i p:,iiloioikoiti
shqr,rilnju,;r-rpachx: i-c:rr: si.t illpoi-cit, pcliocl clrl[iokih p]ronrc"
ria. ltjajtidgJ,o\i()nliir r,rr tl, iril:r it' 1":l.tt!tt, iiojr jr: tlrrslovlti iz:r-
, 't lir'i
i 'i.rr -. lJr'-*
"t?47\
t {
 Bazlike rnedir poiovlila
laSto se volirno, svadarno i pravimo decu
::v:rla re.,,oluci ju u odnttsima meclu polovima. prvi pur
u istori_ IJ sLririni, feminisrkinje su tvrdile cia su, izr-rzev reproduk-
1i, iene su sc rciile neizbelnosti trudnoc,e, i clobilcjslobodu
iz:i[reru kacl. -_ pa iak i da ri r:e irnati clecu. bem ito su
de ii'rrih razJika, mudkarci i Lene isri. sve razlike, clokazivanc
- sacra ':rtotinarna testova u nckoliko prethodnih clecenija, one su pri_
ttioglc cla uiivirju istu scksualnu slobotlu l.ra. i rnr-rikarci.
pisale procesu socijalizacije. To, prerna njihovom rnidljenju,
tlsfvarilc su - 6fo je claleko vaini,ie ,-i rLrr_,s,ierr,rsi r_lrr i,illoZc rtr_
dcnje cle rcra, i naprr:duju u k.irijeri.
poii'je joi u trcnutk' kada se posravi pitanje : ,,I)a li je cleiak
ili dcvojdica?", i na'jega oclgovori. Od tog trenurka, clruirve-
Kao rr:zlrltat toga) zupadnir' 2en:i'ia se svc viic .r,vrrrlo
1r';irirc raclir' k.jc je u ovom trenufku bilo veonra pr,ir,lairo
lir od:e kivlnja r,r poglcdu poh se dcfetu nrrnciu kroz mloirvr-r
s'"iptilnih i man jc suptil'rh viclova. u svakor' cloclrru novoro-
zhog si:lnog rasta pleta.
ileniretl i sveta.
tr'rvi put. icrri: nisu nrorirlc cia zrrrisc o.r m*ikai*ca kelia je
ii'emi'isrkinje su verovale cla je taj proces nrroclto ite tall
ti l-ltlniu ckonornski opstlnak. Onc su bile slohoLirc cir
birliu z.e 2ene, iiji se stntus por.e clio sl robovskint. One su ih zato po,
svojc uloge) p.fenla s(ipstvenoJn nahocXcnju i zlcloyolistvr-t.
z;irraic cla prekinu lance usl.vljlva'ja, i cla pcstu'u slclbodnc
,a isti nadin kao i mrrikarci. f)rugim redinra, nruikarci sr-r za
0DEACIVAf,XJ E IrruSyvgruosrt
n;ih bili icleal korne ienc rreba da teZe.
|do', siob.;da leni je pr,Jstakla raz'oi moder'og ierni'i-
Neobidno je to (to fcministidki pokrcr uprevo prihvarr
s;tii':kog i)okrcia. koji 1C posti.i() v.:olll.r ssnrosvcstil' iczdcse
rih i poiarn muike superiorn.st.i. Mecl'tir', rr k,'leksru sezcresc-
scdanrrlese trh gorlina XX I,cka.
rih, to zapravo i nc iz-ncnaclujc. |,la krajrr krajcva, rnuika su-
perio'rosI je joi uvek bila clo'rinantan sta\r) p.scbno L]r-]trtar
rlruitvenih nauila. MLliki tcrxetiiari, koji su u to vrclne clorni-
s'ciologijom i psihologijonl, sfirarrali s' ripiino rnuik;r
'iraii
svtljs tl,a, popLlt ielie ztt sn'toclokazivan jem, elistrovcr t nos t i,
dorni.acijc i rrr:zavisnosti, zclravim i po2cr jnirn za I jucle u celi-
lluduci cla Zcnama nedostaju ta svojstva - prenla njihovom
'i.
miiljenju - one su oiigleclno siabijc priiagocleiie. pesus koji
/t '' g) -.
sledi pojavio se u Psihobgiji tiudskih re:rik.l', sttrrtdardrtont ttri-
J- 1s:
]r:s-]{rr- t'ertitetshorn udiheniku iz 1965.
,1, / \
I"'I
li
LI razliciitim ispitivanjima "rreruroticizma', ili lo(c pnla-

L\ godljivosri, postojr tendcncija da ienski prosek buclc

daleko ispocl muSkog. Prerna Bernrojtcrovorn inv.:nra-
ru lic'osti (Ilentreuter PersonaliN hn,enton), prinrer,
'l
norrire pokazuju cla su iene neurotidnijc, zatr,,orcnijc,
nianje dontinantne, manje samopouzchne i sarnostalne,
i druitveno zavisnijc od rnuikrraca (T'yler, srr" 256)"

tt
l9
 []azlike rrrerlLr pclovirna ZaSio se volimo, svadaino ipravirrrr: ciecr.r

Sve do osai'cli,:sciih goelina, nik. se ni;e zapiiao cl* li ie'ska irurova", tako da i brak i pr-rrocllcu rrcbl ukinuti. I ilccrl f,rcpr"r-
sVoist-va p{)prit k'op.rltivnosri, povr:zlnosti, znvisil.stl i r.a- stiti cirZavi.
njirrosti, takode mogiu hiti zn;lci ztlrrvlja_ I'oglerdi {'cininistkinja ie:zelesctih gociina XX veke ziiistl
Za rrrc,r'e iezrlese tiir i sedamcresi:rrh, l'cmirrisikr'.ir.:, i sve sc razlikiiju od onih sa pocctka veka, kath su nllogc sufialct-
pcrpuilir,iji rnediji, podsticeli su z,:nc rli p.sranu sanropor.l- l<inje (:;lrfri"rr,qetles) obilatr-r li,,aliie osobinc lcnsrvenos'ri. l)otr;rr
zclirnijt:. r'rczuvisnije_, sklorriji: Sr,lmorllrl<rizir-tnjti i munje
osc_ ;.rrirner jc Dirrliju Vlrtl Hou, prcclvudnict rarlog pt-.klctu, kc,ja
tl;ivi:. "i-rebiilcl jc cla cl.krzu svoj11 vr1.a,l11.sr, uiazcci u p6_ri6ya. l<rZc:
kolinra ur-:zrvisnr jr rrladlju trrr(kurlci riij ruci:irli i vozlclr ka_
-{irr{rna. do u,-:r.n;r-irii:kiir inienjer':,r-. i irspinjriui se la posiov- Z*n^ 1,, majkn v-rste, r)uvar [rcspomocnc rrovolotli:n-
;liti icsrr,.ici. ne sitnl():{itto iio su nrLriki i-roslovi plnr,inili ,i"g,t cacli, nlihov najraniji uciitclj, irjihov nu jveci v'ta,r.2u-
trltciiciottalna n:c'sk, zr'irtrltn ja, .,,,, r .,-l,rrr, Lrt. su smltrani na je llkode i stub kllceg od nic potiiu lnale s'.vlri kri-
su-
,itrnski vrccl'ijirn. .[r:elinr l'rrl zcnsivcnosLr koji jc po;ririvno ju blegosli-rv irrrrotiiinom Zivoi Lr i iine g;a le-piiinr.
f e cla
bih jc-' r-trc:1grcs1r,'11sst, i (po neki;n rrclilirlilrirr i-eirri- U svinr pravirn civiiizacijarrrr) oni.l ic ta koje izvleii
'ci-'nir:r
ri isrkiu jaru :r) ods Listvcl
tak nr i dars kog clr: ha. urudkarcl iz n jcgovog priroclnog clivljastva, podstidil-
'l'r-i knjigc su bilc glav'o
sredstvo za ohrikrvrnj* i'liljr:- ci gl ch sa njlrnr dcli ljutltv prerua potrrmeinru i rrngl-
tcr*rnisriikog pokrctr: Ztnsha tntstiha fleti Fr.,lttit, zrurk, Zovlnjc u istinskonr i lojainonr zajccluisruu
'rja
ririuh tr)lernrejn Grir i scA.ru urnu pr!.Lti';u relt,\rir.r:t- ( r )J,rsrttt.i
,ni.stit:i.,IJcri Friiirn tvrcli cia sc prcviie alncri,:kih li:*a ,,clri.i
.r:rstarc.le. dcti'jastr: zcnstl'c'osii tiJrl: ;tutittrttrrjL: ,!,rtttt.i:ica.,,
r. lrrit larcit-lir-o ncfira
razuirrcvanja za rlnlnrrrlri-.e [i,ric sLt ::nelr- '4=ft$\-
wl
voljnc s',ir-tjom rrlrigom il Tlvott.l: { .'*
Prilagorlcne ili zeir"iive iene kojc Zivc bi:z srrl<oL,u ili
k
nclnlrar rL ograniccnom i,vclu r.lonlr, izgtihilL: !iit \r,,ojc ///z;.5--!-
44;r# \N
vlasfito bidc; one clruge, jtc{rie, 6 Lt:,tl iLrlrr,.
intajri neku rteclu.
1,,, Ltr,,,k
( .\FIA ,
x)icrmcjn f.irir jc s n r.r t r'-ll,: zi: rr s t'r. r():;r " rr'p'i11i; r1i 6i1 ), i
r
''ittituj...: lirrdskrm" sta'jcm, i t'rciiir tr: rlu bi i..i,..,-L l,i[o Llolje
1-'.::r nrliki. kojc trcba clii lirpit:;le plr.r.rilii..L:
u lr(rir.;t/l /tlr:lJobo_
r'i*rr:. [ti:it,\{ilci ji:,:lrriia joi r-1e1ji:, sin;.rtl':rjri,:i rirr rrrrrl..
rxc:.r;lrli-
1-,i 1{:rkrpl[)rtiic zcne.. i sttreir orl njiir "liL]f J)-aA=-
irt s1rrrq,.:" i -,r.,rl.,r,yc,'.
t.rirl jc r'r.'lila cia rorJitci;i nisu pr.iklutl.i zrr zrt],irik
'-1:r[,:.
';,:rlIlj.,iifcrr,r,'rrrr el'.rii rle stt u"t:, ;;rt1i-
ttglar,,tront,'turiitt.iic iltcst.i:cne
,.):;nbc koji. trcrnljit r/ffitlr'nil iji sl;Lri:;la
,.rl tri,iiir.r;,.t lir-" in];riih

--'i i 21
 Ilazlike medu polcvirna
zenstvenost imala takv. znade nje za nove feministkinje.
Da bi se postigao'ije bil. kakav uspeh, ienc m.rlju cla lic*e na rlLl-
ikarcc, ne samo u svojirn i'tercsrivanjima, vcc i , svr'r izgle-
d,. One rnorajll da br.rcl,r atlr:tski gradene i jake, ntoraiu cia se
r,lztlrZavaju ocl noienja visokih potpetica, d'rinke i lepc oclcie,
de pl'estanu cla briju loge. jcr je svaki poku(aj da se nagJasi
Zcnstveltosr ili iepota poziv na eksploatar-.iju.
Iako su l'emi'istki' jc zahtevalc od iena ch se sir
muskarcima, one su muikarce mrzele, i doiil,ljal,alc 'acirnecu
ih ka'
Ncprijatelja. .fedna rrclikalnija gmpa u Sjeclinjenirn Ainc_
riikirn l)r2avlma, Re clstokinz i, izloLlh je shvarln je u
s,,rom .L{anif'estu iz I 959 :
'vakvo
Mi u rnuikarcirna vidino preclmer svojc t.rpscsije.
I{u5ka nadmoi je najsrarija, najosnovrriie ior.rla cio-
minacijc. .. ,92,i ttudharci imaju ckonornske, se ksualne
i psiholoike korisri ocl njc. Szti nruihurti ugn jcilr nyu
z:ene.
Malo usemllenih glasova jc joS r-rvck rvrclilo cla .,(rn)o_
zda... treba ponovo razrnotriti nogucn.sr- cla tradicionalua
podela rada - sigr.rrno ne u svirn siuiajevir'a, lli u celini gre cla-
no - nije rezultat nepravde ili otuclenja, vec rl.rirt e na potrebir
nastala iz ko'rplikovanih mudkih i Zenskih Lclia i sklonosri".
Studije su nasravile da otkrivaju razlike izrncclu polova, octr
kojih se neke teiko lnogu objasniri slrno urierjcnr srecline.
dok clrugc jasnr ukazu ju na njihovc birloike os.ove. Ali ta sri
se otkriia zauernarivala, a njihovi ar-irori sLr bili sllutavani i
ismejavani u akademskim krugovirna, 1-roscb'o .cl pristalica
[cminizma.
Novu ortodoksnu reoriju izneo jc ch. l)Zon Mani sa Uni-
verziteta DZon Flopkins (/ohn Hophins Urtivcrsity.),1955. gocli-
ne: "Seksualnost je neizdiferencirana prilikonr roclen ja .. . on;l
se diferencira kao muska ili Zcnska r.rzlicirini iskrrsivima u
odrastanju" (Moir i Jessel, str. 14).
22
laSlo se volirlo, srradanro i pravirno de cu
]. 4. sTA SE DOSODITO NA I'UTI,J OSTVARFNJA DVOPOLI'IOSTI?
l'4nogi su muSkalci i 2enc, naroiito u S jerlinjcniur Arncriikim
tr)rZrrrarnar pokuiali da Zirze u skladu sa ubcclenjcrn de su rai:li-
kc mr:du njima samci clruitvenogi porekll. Itrilikom vendanja,
lrostiz:rli su dogovor rJa posao neie biti od veieg znttltja za
ruru(karca nego za )enu, cla ce se kucni poslovi ravnotrrerllo
deliti, i da rodcirje cleteta nece uticati na najvazniji aspekt
rrrrjilinog Zil'otir - njcnu kaiijcrr"r.
ijve io nije clalo clobre rczultaf.e. Mnclgc su Zene u rrkvinr
iri'akovimr oikrile de ih posao nc ispunjavl onlko kako sr.l
oiekivalc, i tr,-odele s;u cla osciaju krivicu ito ne provocle clovol j-
no vremenil sa:svojorn decorn. I)eca kojl su oclrastlla u vrtirli-
inl i'eSie su bila bolesna, i iniale su problcma s.r oclvajanjcm
i'rd roditelja. Mnogi su muievi bili ljuti i uvrcdeni krda bikod
lr"uie nailazili na urnornu, iscrpljenu ierru, i hrprr kuinih po-
slovl, a iesfo i nezaclovoljni naciinom odgajtnj:r dccc. '1acla bi
plonalazili Zenu koja jc konzervlrivnija, i kojl prili',rata tracli-
cionalnu ulogu. Ilrakovi r-r kojima su oba pitrrncra zaposlcna,
zavrSavali su se razvoclom inno€lo ieic'c od brakova u kojinla je
sauro ieclln partncr raclio puno raclno vrerue.
l'okuiaji da se obezbi:di "jeclnakost" )e l.il i rnuiklrricl u rit-
ciu tlkocle su izazv:.rli probleme" Umesro cla uklonc riiskrirnin"r-
ciju, zakonske mere kojc obezbeclu ju privilcgovani po\oi,a1 i.,J-
na sr.r jod vi6e istakle razlikc meclu poiovinra. Propisi o kvotii-
ina, koji su irnali za cilj da obezbccle i-enama zasrupljernost u Lra-
dicionalnim muikim poslovima, iztzvaTi su ubeclenje cia ser Ze-
uama poslovi daju sarno zbog njihovog pola, a ne i zbog njiliove
l;posobnosti. Kada se iena unaprcduje uilcsto rnu(karca, koji
ima vi(e iskr-rstva i bolje kvalifikacije) serno cla tri se ispunila
kvota, on sc oseia izuzctno neprijateljski raspoloien.
Prograrni zakona o kvotama nisu uspcli ni u cirnigim aspek-
trma" Itadna mesta su i dalje ostala pocleijena prema polu, icne
su se i dalje ikolovale za "ienske posiove", i nastavljale da zara-
duiu ntanie ocl rnuikaraca.
23
 flazi jke rnedu poiol,in.r;l
Za5io se voljino, svadanto i pravimo decLr
licministkirrjc su bile Lrtrcdrnt: d;r jr: ro zl.ros
upornostj
*uikar aca clir ic*c u srrh' placcnilrr. pottllnlc.i*i uloga,
_drrc
rna, doi<. za scbe zilchiirvuju p'zicijr_r .clltri:ii,a*jt.
Itli.", ,. *ru,,
ruvcre'jc Sirii', tak' su li:ne
i:rostl!aic ogr.rccnijc, a rnrr(karci
ur:zaclovol jni ji.
&[ecla f'ei'inisrl<i'ir:: i ltjiht vr rsi.rnis]jc.i,.:i i:ii:.ajlv:liu
I'r*e da,:enc'isu rai:iicitc r-rr-l nriiiii:ll-:rc*. r.ctk'i.ro 'ri
protrtira na specijahrii ir.:'ski' :;1.r.scrb*trstr*ll. }t intrteo cla
ih cla sc blv.r
rtcittn sto zadovr,.lja\.,a sarrto iriiilt"u,c spr,-ciliinc polreLre
Li i,cli-
koj vciirri pi'cifuizeci:i jos u'ck;r'crrrrll.lar,rjrr
rrrrril<r.r_i, iuk, tlr
onu nrstavljaju .la sc u\rrir 1;l\ -iJ il
iIe ulJ rnr:r1ki*r vr ciinr.rstiu'r i prcclujr: poiako, izbegav:tjr_lii nagle rlspone na lestvi_
st;r\)rlvllira. Zcne se oserra ju
[i i,;e rli.liijsko*i,
takuiiiurskonr r.rkruZe;iju. rli'clagrrirro '\;oirrjcr.srr
to nr: irri;:nrijr,i,
ci. Odh ija unlpreclcnje koje bi znadilo pre kovre mcni
ra"tr i icii;i putovanjt.." Njegov (ef jr: u d:uclu: ,,Klkav
rr1,,c.1i,p..1,
lulrok nerrspcita lcii u njiiror,oj nesp;-rsuirlcsrj
ri:r sr prillgoclc. ji: to covck koji proprr(ra priliku da se popne na vrh,
AKO iENE NE N1OSU HITI I{ACI JlIUsKAfli(I, salno cla tri rnogao cla durra l_.ebu?" (srr. 204).
f{TKA J\4U5KJXRCI BUDU KAO iH$I[..
"
{)elirnrcrio z:rLr ito su p'upeli iiupr-rii rl:l sc:rc'e IJ knjizi Zurc i ljubaa: I{ulmnru rez,olttciia ,r 1,rnnrerrr, .irr
uu:i r.r,: sliirre
tnu(kari':ir*a, a llctror. i klrr I{ait (Sher Ilirg') r:rkoclc rvrcli clr muike vrecln.r;ri rreba zar'e-
1lr rilsrr.lr:i hr.j i:-t.l;rii,r,l-
'urgt;r,,or
liia Lr razlikanil izme.lu nruirl<ih niti (iiuchnoinini) ienskim poglcclom na svt: r.
i 2r:r;skih i:i rir,tLlI,i-t./_11,,(][Ll) rri.,_
trencl jc poieo cla sr: ur'raii r.r feruilrisiiiko
"'r pisenje krs.iir (.&1u(kc) Lrorbc za hi jcrarhijr,r i ciomin:rciju sc ne6e za-
oslrudesefih gr:tlini.i XX vi:ka. Mnur,gc _srr
lclninistiiinjc u rli usraviii lko se i daljc buclu pcrsmatrale kao osnovni
vtclnc potpuno plonrenilc sfarr. i zui<.ljr.rcile
i1u su, nl kr:aju obiik ponaSanja, ili ako se samo zamene (lenskorn)
kra;eva, Zenskc vrecllosti ri st'ar.i suprerirrnijc.
Urr.rrk su.]r_ koopcrativnoicru, bez revolucije u svesti. Nlma je
skitrr problcnra, objainj:n,aic su" tre7i iL
rrrilikrij ;gri::,iji, stal_ oiajniiki pofrebna rcvolucija u razmiiijanju i pona_
norn clokazivariju i prcr,rkupirlnoiiu silonr,
il ruscllje r.ii to lc ianju nl svlkonr nivou, jednl zaista vllzllrr llf()lncnit u
upr.tvo rt ienlskorn ncg()\,Jitjrr ) sTrl.unjlr i rtsi:clrjtrosl
'I'o jc naj:r'ilo i svcsti (str. 761).
''r'u'irijutu rirrc iricjc: ri<,r i.e ilc lllo
gu dn buclu kao nruikarci, zairo nujklrr.iirc hi hrli '* kao j.cncj? PO"dRATAK BIOLOG!,II
U knji;ri FeumLi:aciit.t,4*ii,rika,:]*i{)ri cpisirirr
\,",()J(i t,'fr,riiu o i\4i svaklko nlo'ano cla
{l tlvon ilr uiklrcu : novo virjc'je ulogc lnuSklrac;r i
Nlpori cla se poreknu 'hrno
2'-1ni^ razlikc, poveiali sn nertzLlmeva-
.".2il irovog rnuskarca, por'cliini i lir.rrr illrrr-iir;1 rrjc polovir'a, i cloncl rlesrecu i zbunjenost velikor'
su tlko znaiajni keo i karijer.r. I pr11111li11il
rs.r(i b.oju'reclu
lju<.1i. Najnovi ji fe'ri'istiiki pok,irrji d:r nruikarci us'o-
su ,_.ui< i r,:_
ln:iji. Ako izaber'* r,:rcl u r.lekoj ll,,r1r,,,.rc,1i rr njrri !c razmiiljanj,,: i pona5anje Zcni su gubljcnje vlcm.nr, l osu-
lu,i, r1cni su n:t propastJ joi dramatidniju nego u prerhoclnoln po-
t4
25
 Razlike medu polovirna

kuiaju, kacia su se Zene rrudile cia prihvare razmi5ljanja i po_ PRVI DEO
naianja muikaraca.
I)onekle i zbog takvog neuspeha f-eminizrna, novo shvar'-
nyc se tokom osarndesctih godina XX veka probilo iz mnogih
RAILIl(E
studi ja koje su prcthcclno bile kritikovane i ignorisane. 'fcrme
se priciruZila i nova eskalacija isrraiivanja
'ajrazliiirijih srrud-
njaka: neurologi, gcnetiiari, psiirologA, sociologi. Zene rnuihurcinm nisu jednahe ni u
svi rezultati tog rovog talasa studiji ncdvosmisreno po- temu, sent u od.go'trtrnosti. AIi nismo ni
l<uzuju isto * mnoge razlike u polovima, ukljuir_rjuci r nne irLferiornije, ni ntperiornije od njih. Mi
kul*
z.adi^i u vrednosti) stavove i sklonosti, imaju biolodku osno- srno naprosto drugrt arsttt.
vu. f'o ne znaii da uticaji okoilne nisu vaz'i, vei c1a su bi.lo-
I; il n M ginli ( I'hy Llis hIcC) uil cy)
54ija i kultura rako usko povezane da ih je nemoguie odvojiti.
ek

Razlike iznredu muSkaraca t L€fir se ne mogu izbrisatr.

()ne su se razvile tokom miliona godina prirodne
selekcije, i
Irrziike, ernocionalne i mentllne
r)lle su tu rz sasvim opraVdanog razloga _ da bi osigurale opsta- razlikc koje sc opisuju u sledeiih
nak naic vrste. pet poglavlia iesu uop5tavanja - onc
Do5lo je vreme da napusiimo ili/ili pristup, koji sve vicli u :W.P, obuhvaraju veiinu muikaraca i ie-
fernriilima rnuike ili Zenske superiornosti. Umesto toga, haj- n:r, ali ne i sve.
Lk: da razmisliino kako prirodno partnerstvo'ruikaraca Dok buclu ciitali, veiina ljudi
i zeni ::(- v
- l<ojc sc oslanja na snage oba pola, i opstaje uprkos naSirn na- de pomisliti: ali ja znam Zenu ili
p.rirna da ga uklonimo - l]rozc dl koristi svima narne u rnuikarca koji sc ponaia sasvirn
cl',,ildeset i prvorn veku. clrugadije od ovoga. Ja zato molim
iitatelje cla imaju na umu da posto-
ie izuzeci gotovo za svako pravilo.
Na primer, muSkarci su u proseku
zaTDk vi5i nego iene; naiviSa osoba
na svetu je muikarac, a najnila Le-
na. Nledurim, svi mi znamo neke
vrlo visoke Lene, i ncke izuzetlto
niske muSkarce.
IJopStrvaniu su ktrrisrtr ier ttatn
pomaZu da stvorirno Siroku sliku u
vezi sa ponaianjem. Kada u divliini
sretnemo lava, mi se prvo p0pnemo
na drvo, pa onda postavljarno pita-
nja da li je lav moZcla nediji ljubi-
26
27
 Razlike rner1u polovrma

nrac, da li je srar, da li je glaclan.

I-ako je i sa ljudima. prvo rea_
gu)cmo spontano i uopiteno,
e zatim r. ni,nrru o moguiirn iz_
i,rzecinra. TIIO I nl|Olfrlt
katla je rce o liudima. vjzno jc rrnatt
. . ^..11.,t,,rrnr, na urnu da
cc svlkr muSklrac i Zena odstupiti
ocl norme svog pola barem Opita bioloika xrperiornost iene leii,
u jeclnom iii dva sludajr, u mo2i, .rk; ;;;". Wffi dakle, tt iinjeni.ci da je ona aredni,ji
deo " . . arste, jer je njen principijelni tu-
aar i zaititnih za areme rleijeg najose-
tlj iuij cg perioda ra:ao.i,t.

Iiili Montegju

Mi imamo 46 hromozoma u svakoj

cclif i rrrSih rc|t. izuzev u sperrni i
Zenskoj poinoj ileliji (ovarijumu).
Hromozorni nose genetski mlteli-
fal koir odredufe naSc fiz.icke crrc) r
donekle i svojstva naieg tempcra-
menta"
Zenska jajna ielija, kao i mu-
5ka oplodna ielija (spermatozoicl),
sadrZi samo 23 hromozoma, od ko-
jih je jedan X ili Y polni hromo-
zom. Svaka jajna 6elija nosi X
hromozom, dok svaka sper-
)
matozoid nosiili X ili Y hro-
lnozom.

28
29
 Razlike medu polovima
ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu

Ako jajriu celiju oplodi sperrnatozoicl sa X hromozoirorn.
bcba ce biti devojc-:rca. Ona ie inrati clva X hrorno::orna, XX.
Akr spermat'zoiil ima y hrornozorn, bcba ie biti creiak (csirn
akr se ncsro ne iskompliku je, kao sto iemo kas'ijc vicie ti;. rJn
ie imari jedan X i jedan y hromozorn, Xy.
pacov muZjak kastrira posle roclenja, on ie se razviti kao Zen-
ka. Medutim, ako se ovarijurn izvadi iz Lenke pacova, ona ce
joi uvek biti Zenka, dodu5e sterilna. Ako se liudskoj XY bcbi
dcsi neito 5to zaustavlja proizvoclnjr"r muikih hormona, ili {'e-
Lus iiini neosetliivirn na njih, rodiie se Zenska beba, trez obzira
slo iur:"r Y hlonrozom.
I)rugirn redima, ako muiki hormoni lre preusmere pro-
ccs, svaki fetus postaje devojdica. 'Io se zove Ez,itto naielo.l\i<t-
loiki gledano, Eva je prethodih Aclamu.
Meclutim, ako muiki hormoni prcplave fetus, oni ne nrc-
njapr samo reproduktivne organe bebe, vei i druge aspekte te-
la, ukljudujuii i srrukturu i funkciju mozga.

DEVOJCICA
D]J(]AK VISINA I GRADA TEIA
Muikarci su u proseku za 7'% r'iii cld Zenal najvcia osoba na
svetu je muSkarac, a najriiZa Zena. Naravno, svi mi prrznajeno
$tn ortnra clrut nrcnrom, A DEVoJCIcu DEVoJScom? neke veoma visoke Zene, i neke izuzctno niske mu5karcc, ali
I XX i XY bebe imaju moguinosr da postanu i cledak i cievojdi_ to su izuzeci.
ca' obc nose sve neophoclne genctske i.ibrmacije cla bi
razvilc
mriike ili Zenskc karakreristike.
Ono ito dctaka iini dcdakorn. a clcvojticu clevojiicom, jc-
ste sl(up gena - ili zenskirr - koji se aktiviraju por-,,,,.u
polnih hormona.'"ruikih
[I normalnirn sludajevina, oko Seste ncclclje po zai.ecu, y
hromozom poclstide proizvoclnju supstance nazvafle FI_y ari_
tigen. Ona se lepi na povr5inu ieiija koje bi se inade razvile u
jajaica, i obrazuje tesfise. Koliko nam je poznator
tu se zavria-
va glavni zaclatak Y hrornozoma; od tog tre'utka, testisi
preu_
zirnaj'proces razvijanya m'skih osobinr. o'i t. c.inc rako sto
proizvodc rnuike hormone (anclrogcne), koji spreiavaju
raz-
voj Zcnskih svojsrava u fetusu, i umesro njih sivaraju muike
karektcristike. Tesrisi rakode inraju firnkciju cla ,a v:rernc pu_
bertera proizvedu dnrgi talas muikih horrnona.
Osnovni obrazac i za ljude, i za druge Zivorinje je ienski.
Ako se restisi uklone iz muikog embriona pacovn, ili ako sc

30
3l

Razlike medu oolovirna
Osim ito je proseini muikarac za 7a/o vtii ocl prosednc ic,
ne) on ie i za 13% do 20% teii nego proseina Zena.
Za vrel:rrc adolescencije, estroge n jzaziv,t pro(ircn jc karii_
c.e mlade clevojke, (ro clod;rrno poveiava obim nienih
kukovr.
Zenske su karlice napravljene takr da pomogll' bebar*a u
truclnoii, i pri prolasku glave z, vrenrc poroclaja. Ze'ar*r sire
karlicc daju zclepasr (ljuljajLrci)hocl, prilii'o rrzliiir ocl brzor:
hoda muikaraca. S obzirorl ria strukturu i nagib karlicno* po-
jasa' ze'ske su butine spojcne sa kolenima pod
oSrri jirn unrun,
nego kod muiklraca, ito irn ote2ava penjanje.
mrir(lrMAsNofu
,\'lisici saclinjavaju oko 409'n rcla mLrik:rracir. a selno z3,i',t Lt,l;
Zini. Muski miiiii su takocle 159'o duzi i 30?. do,r0% clebtji ocl
ie'skih. "l'a sc razlika razvi ja rokom pu berrel a, kada tcsris i lk-
tivirajrr drugi talas rnuikih horm.na (ancrrrgcnl) Lr creiak.-
vom telu" Primarni muiki horrnon jc tcstostero', au:rb.rii'i
stcroid koji stva.a sintezu proreina i pospesu jc rasr rki'a i rni-
{iia, kao i zarastanje kostiju.
l2
{*"is'}l infi*,t PAJ{n brv! iW*A
flsinor rl'.$tlf ;'liFI,.,t'f ,i, ,.CraFr fp,"
Zaito se volimo, svadamo ipravimo Uelrir':*.
;,.;;r,
Za vreme puherreta, dedakovi miiidi, posebno njcgove ru-
lic i rarnena) rastu mnogo brZe i jaie nego kocl devojdica. pro-
.rtri;in muSkarac koji se nije poclvrgavao fizidkom treningu,
za
r'00o jc iirc'i otl prose.'n* zan..
'Ia dodatna lrolidina mi5iia daje muikarcima
moguinosr
oi:r lakse ostanu vitki, jer rniiiii sagorcvaju viSe kaloriia od ma-
srroie.'L'akodc, rnuSki hormoni pospcSujLr koncenrrisanje nra-
:rrroia oko struka i gomjeg dela tela, u 6elilarna hoje su sposob,
,rc cXr se brzo iire i skupljaju.
tasnoia sadinjarra 25% relaprosedne oclrasle ienc, I sarn,:r
i 59/o plosednog oclraslog muSkarca. Zato Lene lakie plutr ju nr
r,odi, rlok muikarc-i moraju viie da se potruclc cla hi osteii rrl
por,,rirni.
I)ok testosteron gracli proteinc, estrogen ih razbiya i po-
spciujc sekupljanjc masri na gruclima, gornjcm dclu ruku, i
rrurodito na kukovima i butinania clevojiica u pllbertetu .Len-
ska straZnjica jc za 4A0/o vefu nego muika.
Masnoiil u doirjem rlelu rela kod i6ni se veorna teiko gubi,
icl ncophocllia kao pomoi za vrclne truclnoie i clojenia. po-
ie
trcbnl je z'iidrjna k.iidi'a masri da bi sc clojila beba bcz croclar-
nog dobijanja kalorija, i da bi se srvorio oclgovarajuii clotok
nrleka za vlemc prvih mescci, Stcl ie izuzetno vaZno za rast bebi-
uLrg mozga (za prve deriri godine Zivora, on clostiZe dvc treiinc
svole totalne velidine). Zapravo, rczerve masnoie su toliko va-
Zne, da kada Zena previSe izgubi na teiini, nroZe da ost:lne bez
lrr,ulacijc i postanc neplocln:r. Neuhranjcna trudnica nem;r do-
voljnr-, masnoie koja je neophoclna za rest bebe.
If,lERClJA
&XLrikarci imaju vci:a pluia, koja primaju i clo 50% viic kisconi-
ka ocl lcnskih, i saclrie 20% viie crvenih krvnih zrnaca^ 'l a clo-
clarna koliiina krvnih zrnaca koja donosc kiseonik, i veii kapa-
citet pir.ic1a, pruZaju uruikarcirna mnogo viie brzo raspoloZivc
::nergije. Zene, rnetlutim, inogu ila se oslone na svoje vc6e rc-
;ierve ntasti,, Sto im daje vise silagc na cluZi pcriod.
'e3? 4 7
33 1
,;;it, i,p,
 Haziikq rneilLt Dnlovirna
laSto se voiimo, svadarno i pravimo decu
UT!CAJ FIZICKIF{ RAU IIIft NA 8f\\iI".IrN.IE SPORTOM
IIEAKCIJA NA BOL I STRES
Muskarii s, krr,rpniji i jaii oci Zena, iniaju brze rellekse i viie
4t:.e imaju brlazrr psiholoiku reakciju na srres nego muikar-
trcnLltnc erncrgije. Takode, proporcija njihovih utlo'lt i gusti-
. i. [IopSteno, rnudkarci irnaju viii prag troia od Zena,
na'jiirovih r'rsir.:a'ise odgo,"':rraju akti.;n.siirna kao iro sr_r tr- kojc re_
rrg, ju brie bol. Me clutim, lene se nran je Zale i viie ripe ka_
canjc i irrca'je. Ilrerna Dezlnonriri Morisu" Ze'c bacrju loptr-r 'a eksrremnoj
tla su izloiene hladnoii, i bolje pnclnose drg",
sa oklcnritoni rrlrioie, pri i:emuL ,;e ruka ne dizc
'iadl*krit--o'r rir jni fiziikr bol.
clo rrme*a, ba{ kao (io t' ii'i i irimpan'1. Maro be:z oLtzi-
r;r koiikr r]lrpornil 'jih,
vez[ralc, ir]ogu r' rla uredc sr'acliakIicorrr
o [<ren u toin {] a!_{o r'a., k ao ko ri m u ikri i.tica.
O(TKIVANA DUZI NA iIVOTN

Sa ri'ug,: st'allc) icnr: su sevitl ji'ijcr ;:nuil<eri:i, i nji-

l,o'/J \ ttlf il i,-' rlrr g,', r';r j rr ri,r. 'eg'
zaro ne izucrrcir,r;r,r t':irrjr:'ir:a ch muiklrci
ic-
'rd'rasrrjr-r
nt'rt r;r iril \p()l t, \ rrrr:r. i:,:,rze\ r)l)ih kojizllrrev"rjrr iztirzljirtrst i
savriljivosl ;r;1io'frrt',,;r. Zenc su jcrliralie, i.ik i ltolje tril muikrra_
ca u akrrtb::t:;1.:r'rj gj111i;1.;1i,..i, r nri)E,i.r rjjvniJpravno cilt
si: iakrni_
ic si: nfima u trrtr<arr*r rru clrrp;t: strz_e. prvo rnciovit, sporisk'
tai<nliiicnjc rr konre je trrtibe drl.r jr,-clnl iena, biirr ji: trtenle ocl20
slti" un 'l-rr:1s'ln jc osvojila pr'\/e nsivor pr.ctriavii icst kil.nre-
tara rrisc orl svr,.g niuikog konl<urr:ntl.
cuwn CIsf;TUtv05T
,\'tuikarci i,raju bolli pogrcrr'a rlar jru' ocr icnl" i reagriiLr rrr ie
n'' prou]cnc u gnstiui sr,'erlrsri. []ni r:rkotfe viclc boije nr clncv_
noul svetlu, i irnaju boiju clLrhinsku percepe iju. Zcnc l,olie vi-
de u.mraku, i itnaju irri ireri{irni pogicci,
ier r:rspolai* sl rriie
itapit:a i rlLrnjeva u rerini,, i priuraju iiri spekrar nldrri:a jl.
Zene su oserljivije na cloclir, ::vuk i r'i.is rrcgo rnLrSkal.ci.
{J rekim tr:si.vinra. njiiiova oscrl jivosr na tjodirle
L-ile roliko
vec:a'ego i<.cl mu(karacr, rrl nlje triro nrkailvih podurllrnosri
iznredu jt--rinili i drugih rczrl{ilra. o*c brzc rcgrslrujrr rrijansc
gl:rsa i ro'ova) sesr pura su b.lji stuhisrr oci
muikarrca. iL,lic
mogu cla cle rekru jri prorltcnc u jadini z,,ruku.
. .Esfnrgr:n posie pubertefa povciava icnskn osr:tljivost n:l
mirise . l{e rre :;u, lakode, osetljir.ijc na gorke" a muskarci
sla_
ne ukuse; :ic'enra viSe prijl vr:c' k,.lncenrracija aronutic_<nlh 'ra
,.ioclat*kt I sla,Jl hrena.
:.1
,i.r:rskc ii'c duic ocl i'uskih u svlm iiv'rinjsl<i'r
irilividuc
'/'r'stama) tako cla
ljudska vrsta nije nikakav izuzetak. LI bilo
l':tm druitvu, u bilo kom clelu moclerno;{ svetari rr bilo kri.i
.,lerosnoj gnrpi, umir.e viic nruikar.;rca
nego Zini.
Nl sv:rkih i00 ienskih plodova, zairrc se izrnccl, i20 i
l'l{) vi(e rnuikili ncgo Zenskih cnrbriona se izeubi
'ruskih.
j'ia vrcnlc fnrclnoie, i viSc n jih bude mrtvt)ri)dcno. I ukt,r sc Lr
lijecLnjcni''r Airrcridkim l)rzavama, gcle je ishranl izuzer'o
tlobra, rocli oko 106 dedaka na 100 clevojdica" IoS rnanji brol
iici:aka prczivi trudn.iu u sironrainim zemljlrna. Muika *o-
','urorieniacl viie pater ocl uroclenih bolesti, deide sc raclljr-r sl
giuvocom, slcpilom ili polnom irmbivalc'cijom, i iak z_a i0%,
'iie Llmiru u prvom rnesecu zivora. L)cdaci sLr skloniji i'fck-
i:ijama od dev.jdica, i re2e potlnose cledie bolesri. izLiz*v
,clikog kuSljr.
sledcca poplava muike s'rrtnosti crrrazi i-l vi:e l*' karrrLc
*clolescencije, oko dvaclcsetih, karia mlacli rnuikarci rn'or{}
icice ocl dcvojr:ka ginu u nesrecnirn sluia jcvinrr, pogoto,,,u tr
saobraiaju. Do izjed'ac:enja rnuikaraca i zene cl.l,zi u tride -
lcttm goctri'ama, clok poslc clctrilesetih broj r'trikaracl pot-.i-
ille naglo da opada. oni podici, infarktu rri prir.r cese c titl z.:-
lua, raku pluia detiri puta ie5dc, i'raj, tri putt vecc rllrrsc
da
buclu,bijcni, i skloniji su oboljenjirna na riisainrnr rrurevrrrra i
irozi jcrlc.
i tl primitivnim clrLrirvirn.r, bcz prisrupu rnodcrnrj rneriiciri. rnn.ge i:crit Lrrnirir
ne pcrroclaiu_
35
 Razlike medir polovima
Zene i:oiu ju od raka clo;ki, mrierice , jajnika. i rnalog bro-
ja naslccl.nih poremedaja koji se retko cleiavaju muikarcima. U
svakonr sludaju, clo seclanrdesctih, oclnos !c cl,ia prcrn;r jcdan u
korrst Lena,i cak 1l od i2 Zcni naclZivi svoje supruinike.
ZaSto toliko tnnogo mtiikartca u;nirc ri ranonr iieriodu?
Neki iiLrdi smatraju ch jc veca srnrinost rnr,iSkarlc.r u dc[r(lcsc-
tirn i pedesetim uzrokovilne sticsoln kouic sr-r o:.ii virie iz.loZc-
ni. Macla, sve veii broj Zene uhzi r.r il;tc siresne raclne uslovc, r,r
n jiho';a oi:ekivana duiina Ltvljenit nastrvl jn cla rastc.
T'im istraiivada u Sjeclinienim Arneriikirri I)r'irvaml irro-
uiavao je orlekivanu dulinu Zivota n;r 4(J.000 casnih sest;n'a i
reilovniki (rnonaha). Svi sr,r bili l-,elci. sarnci, rnrir:ni Arneri-
kanci. Niko nije puiio ilipio rtrkohoi, svi srr irnrli islLr is.hra-
nu, i svi su po prolesiii trili uiite 1ji, tzla2ent rnrn]c ili visc jecl-
nakoj kolic'ini stresa. l)o starosti od -15 godin".t, ies,r--rLr scstr(: su
mogle ch oi:ekuju da ce Zive ti pct i po gotlina rlr.r;ic ui:go lnoili]-
si --a to je, na veliko iznenadcnjr:. ill< r'cia rrz-lik;-r lrcgo kod
obidnih Zcni i rnu(karaca.
zniro muirnR(r UMrRU MLADT?
Izgleda cla postoje dva glavna razloE:t za rlnu snrrt rnuikurac;r^
Jeclari imr veze sa hrorrLozttnrimo, t ilrugi su hcrn'torLintrt.
Vidcli smo cla clevojdicc naslecluju clva sctr od 2-l X hro-
rrlozoma, dok dedaci imalu isti broj, ali ir samo ji:rlan or-l njih
X, i on se nalazi u paru sa Y hrornozornoul) dljLrlr XY.
'llo je nepovoljno za muiki pc.l, jel je viie orl 3{) porcmeia-
ja, ukljuiuiuii hcmofiliju, claltonizarn i miiiinu rlistrofi ju, ve-
zano uprav c: za taj jerlini X hromozt-.ur. I )r:uotct.., r'e tko obo-
ljcvaju od rih bolesti - nrr plimer. nl 16 urLrikih daltonislt ilo-
lirzi jedna i.ena - zato ito one irnrjrr jos jcclnu inrisr-i zdravog
genil na svorn drugt:rm X irrclrnuzomu. Kiicla imrr iz"bola, telo
korisri zclrav gen, tako da dcvojdice nece pririti orl porcnrcdljr,
osim ako ne nasiecie isti dcf-e ktni gcri ocl ,rlro rociitcl j;r.
Me dutirn, te naslcclnc bolesti su samo lione kle orlgovorne
zil ogromrr'-r rrzlrku u oickivanoj dLrZilli iil'otu. {iili sc ch je
3fi
ZaSto se volimo, svadartr.r i pravimo detu
\,eca srnrtnost muikaleca viie uzrokovana delovaniem rnu-
'krh trrormona.
Korl l6na, estrogen siiranjuje nivo loScg tipa holesrerola u
lr.rrri. 'f'o je vcr-ovirtno jechn od r:tzlogr zaito Zene tnanie pate ocl
srilnih bolesti. Estrogen takode jaia icnski imur-roloiki sistctn,
rrn.rZajudi najveii stepcn zaStite za vrcrne ploclnog periodir'
'I'cstt'rstcron, sa drugc slrane) povectava Sanse visokog pri-
iiska koji doprinosi srianotn napaclu i inlarktu. L)n jc tlkoclc:
jt:m-
l)ove:ian sa nasrlniikirn, agrcsivnim' riskantnim potiltsltt
zrtito rnu(karci u rnlaclosti, kacla im je
'to !c verovatno razlog
;r.ivo lcstosl crone naivcdi, naideice stradaju u aulomobilskim i
1'rorlskinl nesreiaml.
:;
VaZriost Lestosterona moZc se ilustrovati dinienicom da
riluilkarci u tluievrtiur boltticama, l<oiisrr krstrir-rrli i imrlitr ve-
r)rn.r lilali hroj muikilt hormona, kao i lenc, Zive trinaest do
ir(-rirn;lest goc'lina duZe nego zdravi rnuikarci-
DrLrgi laktor koji rnoZcla dopl'inosi r.rno.i st,ri'tnosli mtt-
,rkaracl icste niihovl nelrlJfnost 1-rtr pitrniu zclrlvlia' Mcch-r
njrnra ima tlva putn viic alkoholiilra ncgo meclu Zenama; rt
:r jcclinii:nirn Anreriikirn f)rZlvatrlir, oni konzunirajti 6l% nr:-
ziiravih grickeiica. i pi jtr dva pLrta vi(c gaziranih napitaka. Po-
,.le secilurciesctih goclina, cluZina Zivota ntuSkaraca se procltt-
le.,'a; jedan ocl razloga ic tc 5to manjc piiu, hrlnc se kvalitetni-
1,:, i blr u lome se viie ponaiajtr kao Zcnc!
"MOZAK JE POLNI ORGAN"
[,judski rn,rzak teZi oko 1,37 kg, i sastoii se od dvc henisfere,
lrovczane klupkom vlakana zvanirn korpus kalozum (corpus
r:ollonrrn).IIcinisfcre su prekrivene sivim korteksom od ied-
nog centimetra, u korte se obavijaiu vi5i procesi rni(ljenja'
Itozak muikaraca ie sirukturiran i funkcioni5e cloneklc
raziicito od rnozga Z6ni. 'l-o je posledica polnih liormona koji
primarno deluju na mozak pri kraju trudnode, kada se on vrlo
Lrbr;rrno razvria" Kada jc jcdnoni formiran prema muSkom,
37
 Razlike rnerJu poiovima ZaSto se volirrio, svadaino i pravlmo decLr

oclnrlsno, ienskom moclelu, mozak jc veomrr otporarl na kasni-
le prorncrne"
A[sI,iA I LTVA FIEMISFERA
l-eva hcniisl-era mozga je oclgovor'a za rrerbalne vr:itine. ka'
si':;u govor, drtanje i pisanje, kao i urcdno obradivanre cletali-
nih i'ibrrnacija, i logicno r'iilje,je. l)es'l srrrrlr nrrzgrr
ractuje vizuclnc infbrmacije, i oclgovorna jc za prosLor.rle spo- 'b-
sob'osii, ito ukljui'je, iznredu ostalog, i nrS oscclj ze orijcn_
tacrju. l)esna srrana ohraduje velikc slike, kao i oblike, Seme.
ilp:itrili(tne rnisli i neke emor:ije.
tr-er;a strana rTlozgil kont.liiie cicsnu strarru tela i obrnuto.
ML,'sKARCI VIiT KORISTE
MOZGA,I SPECIJALIZOVANIJI SU OD iFNA
DEStr'IU STRANU
Postojc znadr jnc indikacije da hornroni kod muskar eca izezi-
rrrltr:maticari, inZen jeri i umetnici - ito sve zaht,cvl jake vizu-
' lno-prostorne veJtine, kojc kont.roliie clesna strenr mozga.
I)esnoruki rnuikarci su veitiji sa trcvom ruklrrn ucl desrro-
rir kih Zena. U jcclnom test,u, ileiaci i cler.'ojclicc sr"r ;:tinol;cili rla
rr svakoj ruci clrl-e po jcdan picrlmert koii nc snicju da vicic.'1-e
:irr.r'lri {tr irn zatim uzcte_. i st:irilicnc ni:l i;io:;l mi)ogirll druginr
rircilrrretirna iste veliiinr:" Od cli:cc sc treZiii) da identilikr-rju
,rila ,,svoiir" r,lva prr:eirnei:.i. llevoicir:e su bii,; pr.rrJjeclnako do-
iirc u ide rrtif ikovariiu prctlmctr, L:c:z abzrr;t ua rr,ikrr ir koioj sr,r
,ilZllc plerclmet, dok sir ile:drci rnnogo bcilje ideniilikol'ali ont:
r'lcclnrctc koli su im hili Li levoj lu.:i.
('lini sc cl* su mt.l(kair;i sposr-rbniji ri,i ist,ot'rcrlicriL) rulruvLt-
tit vtzttclno-prostornc i vcrbllnc zaciurt<r: oc1 it:rr:i - lra plilrrcr,
'll pricaju tlok se palkir"rju.'I'o fe oirglcduo zelo Sto njihovr
ii:va i desna ilemisf'er:r funkcioniiu nckako nczlvisno jedna od
i,ir"n13c" Sr druge strane) cini se tla su ienc boljc u istovrcrnc-

vaju doninuciju clcsnc srrene tnozga. 'tr-akocfe, koci njih jr: po_ iionr obavl.iairju poslova koji zatrtevaju upoLrebu i-irc hcrnislt-
dela racla izrnechl dve hemisfei:e pripriliino specij.lliz.,urrrr,
clok jc koci Zcna neitt'r r.lvuorner.[ijc rrsporeclena.
u tcstovime kojima je urercra clektriina rktivnost lriozsa
cJedaka I cievojiica, pri rcsava';'u zadttaka ko jizlhre'rju vizu
elno-prostorne sposobnosri, utvrcie'o jc da je kod clec:rkl clc-
sna iiirana iliozga neprestano aktivna., clok se kocl devojiica
elektriinr aktivnost javlja u obe her'isf-ere. Iiacla se pojavi
oiieie'je na dcsnoj hernisl'cri, vizuelno-prostorne sposobno-
sti muikrraca se claleko viSe unlanjujLr ncgo kocl zc'a, vero-
valno zafo 5to iene u Lu svrhu koriste i levu hcntisferu.
Jcziike sposobnosri su rakode razlitito rasporedcne koci
r'uikaraca i iena. Devojdice koriste obe hemisf'ere za jezicke
luktivnosri poput sricanja siova, dok cleiaci korisle sanio lcvu
:if Ianu"
Osanr procenara populacije je levoruko, i meclu njima je
i-rirlr)go vi5e rnuikar"aca ncgo zcna. l,cvoruki muskarci irnajn
ilabi je jezicike sposobnosri (koje konrrolise leva hemisf-era) ocl
ciesnorukih. sa cirr"lge stl'ane) vclrki procenat' jih su rnuziiari.

38 l9
 Razlike medu polovima

re - na pnrner, da ripkaju.na rasraruri pridaju

i telefbnorn --- (obe
\'"-
aktivnosti preteZno angaZuju rstr.rhemisferu
mozga).
.z"n? sluiaju pocljednako sa oba uha. clok mlikarci viie
ill|TtilffHil0tJA
"korisre desno uho. Dcdaci sr_r spost.rbniji u reiavrulu
no-prosrornili problema levim okom, koje ";u"1_
ialje intir.rrru.ii" r$I(r0rl|0$n
direktno na desnu stranu mazgalnego clesnirn.
nema znadajnijih razlika.
ko.l clerrojc.ica $$$
Muikarci sLr skloniji menralnim porerneiajirna l,laia otkriia. raista pcttarduju. rnrc ito
u levoj stt 'pevtici i pisci iesto tardili, i u ita je
her'isferi, ka. sto s* ierisizam, nasil'i seksuarni
ispacli i (izo prosetna osoba dugo aeroztala, a to je
frenija" Oni pet puta deicle rnucaju, iesr pura
su iesce clislck_ da se nnikarci i iene ne sann razlitito
sii'i, ieriri pura cleiie autisticjni. svc sr-r to clisf'nkcije ieve he
misfere n;rozgtr. ponaialtt, aei i rasliiito "rnisle".
Sa clruge stranc) Zene su sklonijc poremciajima
desne irc- D. Vekslcr (.1). ll?e&sler)
rnisferc mozga, kao Sto su fobijc, deprcsi je
i smen je'a ,.t rr,ni-
nost (frigidnost).
Svako bez pogovora prihvata rla se
Kacla dedaci u utrobi maike dobijti manju
kolidinu rnu_ mu5karci i iene razlikuju u velidini
Skih horrnona ne€lo ito je uobiiajeno, rasporecl
njihovih spo_ i obliku tela. Veiina ljudr moZe da
sobnosri slidan je kao kocl clevojdica (uiAi
VII poglavlje). prihvati da se oni takocle razJikuju u
proporcijama masti, miiiia i struk-
1." 13. CORPUS CALI.OSUM I HTPOTALAMUS
Zadnji deo korpus kalosuma turi mozga. Ali kada je rc<": o ra;:lika-
(corptts colktstmt)klLrpka viakana,
koje povezujc obe mozdane rremisfere je cro 23%sirr ;
idni ncgo kod mu5karaca. Razlika jc toliko "".i to,i
;orrro au ,.-poi
osobe moZe pogociiti sn sroprocenrnom
tadnoiiu, surrro k.o,
posmatranje ove znaiajne veze. Naudrrjci
vcru ju ja iz rctg raz_
Ioga informacije brzc proiaze izmcclu
nego koil muSkaracl.
dve hernisfere kocl zini

Hipotalamus) centar za seksualnu privladnost

dvaput je vedi kocl prosednog muikarca
u mozgll,
nego kocl prosec:ne iene.
f
.Tela i mozgovi mu.karaca i i6nA raivtllru ,. ,.,n ,oriiC.ii.
nadine, i u razlidjte svrhe.,Prema tomc,
oni imaju clrugadije:
sposobnosri i prirodne sklonosti, kao
i clrugadije .,r,iuu. i
vrednosti. 'fo cre biti razmotreno u naredna
dva poglavlja.

4i)
41
 Raziike medu polovima
ZaSto se volirro, svadamo i pravimo decu
izrnec'urnuikih i Zenskih mentarnih sposobnosti i sklon.r-
'ra
sti, pojavljuje se znacajan oipor. Neki joi uvek odbija,,-, il;;
ove rvrdnje, iak i poito su porvrdene _nogob.oyni*
'1_:::]ll I
slutlitama.
Izglcda kao da nas nesto u narna samima
tera da veru jemo
kako imarno broZanski potencijal, kako ne puriq:.
granice naiih sposobnosti, i kako sve 0.1."i".
rnozerno da ostvarirno,
sarlo uz odgovarajuiu priliku i vcibanie.
Cinjenice pokazuju suprotno. Nc samo cla
srno ograniieni
rr onome ito moZerno da postignemo,
vei mnoga nrS"o og.uri-
c-'enja zavise upravo od na5eg pola.

OPiTA INTETIGE|\TCIJA
MuSkarci i Zene, dedaci i devojiice, postiZu
isre rezulraie na re_
stovima intelige'cije. Razlog lezi u torne
kreatori lestova
Sto se
inrcligencije, rrucle da pitanfa u kojima ilevojdicc
porriZ,, t,ot1.
rezuliare budu podjeclnako zaslupljena
kao i ona loja viie oj-
deiacirna, rako da ukupni rezukar nc f.avorizuje
i::rl''11"
ctan nol.
nije_

VIZUELNO.PROSTORNA sPOSOBNOST
Prostorna supcriornosr cledaka i muikaraca takodc je jasno
Najveia razlika mctfu polovirna je pronadena r"rodljiva na tcstovinla koji podrazumevaju rctrentifikovanie ied-
u vizuelno_pro_ nostavnog oblika sakrivenog u cirugom sloZcnijem.
storninr sposobnostimq koje ukljuduju veStinu
cla se u umu
zamisle oblici, pozicije i proporcije srvari. Jechra od posledica prostorne supcriornosti rnuikaraca je
Ta vcitina j"p;;.: i bolji ose6aj za orijentaciju. 'l'o rakocle znaci da ie niima lakic
zana sa apstraktnim, naudnim i mehanidkim
umec.irna i mate_ cia tumadc tnape. Mnoge Zene moraju cla okrcnu mapu u prav-
nrlt ii'kjrn tiponr rezonovrrnju.
Veiina cledaka uporno naclma5uje devojdice prosrornim cu u konl idu da bi mogle da se orijentiiu.
u Drtrga pr:sleclica je ta da nruikarci clominirajr_r iahovskim
zadacima, posebno u pubertetu, macla
se njihova prednosr Sampionatirnt po celom sve tr) 98% svih registrovanih parenl-
prepoznaje i izmecru. seste i osme godine. 'ro
se p&nrrto , ta jer nlihovo delo, i dva puta je viSe rnuikaraca nego icna ria
skoro svakoj ljLrdskoj grupi koja je lpitiva'a,
kao i kocl mn._ vrhu hijcrarhijske lcstvice u meiranidkirl sposobnosrima.
gih.Zivotinja, na primer) pacova. Kacla je
tesrlrana sposobnost
ljudi da rese problem porneianih slidica (puzle),
u 105 razlidi_ MATEMATIKA I NAUKA
tih. populacionih grupa iirom ,u",u, oj'r,ajprimirivnijih
do Apstraktno il]atematidko rezonovanje je takocJe povezano sa
najnaprednijih, 99 grupa je pokazalo definiiivnu
,,rSt, ,u_ prostornim veStinama. Nema razlike u matenatiikim sposolr-
Ilerlofnost.
nostima cledaka i dcvojdica pre puberteta, ali izmedu devete i
12
.12
 Razlike medu polovirna laSto se volimo, svadamo i pravimo decu

trrnaesre godine, kada matematiiki raduni postaju apstraktni_

SAZNAJNE FUNKCIJE I MEMORIJA
ji, deiaci poiinju viie da se istidu. Inreresanrno, aclolesc-enrki- Zerle su ose tljivije na kontekst, i bolf e su tt uodavanju perifcr-
nle naclma5uju dedake u aritmetici, ito je zasiuga ieve stra'e:
nih intbrmacija od muikaraca. I'oSto zaleclno provecltt petlta-
ilrozga) ali na najviiim nivoima matematike, gcte
lake prostor_ cst do dvadeset minuta u sobi punoj liudi, Zcne tadnije odgo-
ne sposobnosri dolaze do rzraiaja, dedaci potpuno zrsenjLrjLr ju na pit:rnja o s[varima u sobi" One su takode brZc u per-
vara
clevojdice. IstraZivadi su izmedu r972. i r979. godine izvr(ili
cL:pciii nego muSkarci, Sto znadi da mogu brZe da iclcntilikulu
Sest [estiranja, u kojima su traZiri talentovane d'anacstopocli-
prednrcte .
(njake koji mogu, uprkos tome Sto nemaju
d.r,olino,;lrr,r)r,ur_ I'oito poglcda ju sto na kome se nalirzi f,sortimstt razltorrt-
nja, da re5avaju matematidke zaclatke narnenjene starijima.
znih predrneta, nabacanih bez ikakvog reda, Zene ie se bolie
Oni su pronaSli oko 10.000 clece koja zaclovoljavaiu tc visoke
prisetitr njihove lokacije ipoloZaja. One su takoclc sposobnije
stand;lrde, ali su bili zaprcpaiicni otkriiem da decaci nadnrr-
da se prisetc oznaka pored puta. Joi kao devof dice) one imaiu
(irju clevojcice u odnosu l3:1. Staviie, prosedan
broj bociova bolju memorrju zt iezi(ke sadrZaje od muikalaca.
kocl cledaka bio je mnogo veii nego kocicievojdica, i ni jccl-
u trzglecla da f e kod muikaraca slabija povezonost izntectu
nom sludaju devojdica nije bila prva ne fesrlr.
njihove saznajne i emocionalnc reakcije nego kocl Zeni. Kor-
Neito kasnije, isti par je pregledao rezultatc nove grupe ocl pus kalosutn (corpus callosurn) je odgovoran za intcgrislnie i
24.000 dece, i pronaSao istu razliku u njihovim ,purobrrorii*r.
prebacivanje inibrmacija kojc obraduju vizuelne i emocio-
u pot'azi za decom sa vrhunskim matematidkim sposobnosri- nalne podatkc. MoZda je dodatna debljina razlog zaito se ie-
ma na nivou ditave nacije, oni su pronaili 63 decaia i nijednu
nc lakie iclentilikuf u sa svojint emocijrrna, i lakie govol'e o
devojdicu.
ru jiuia.
Dedaci takocle imaju bolyu sposotrnost uienja naricnih sa-
drLaja, i generalno se viie interesuju za nauku nego
devojdice.

JEZIK
Devojiice ranije progovore) reditije su u preclskolskorn uzra_
stu, ditaju lak5e, i bolje su u gramarici, inrerpunkciji i srica'ju :[
'=/
siova. Izmedu 3. i 10. godine, rezulrarijezidkih resrova
cledaka
i devojcica se izjednadavaju, ali u periodu izmedu 10. i l l go_
dine, devojdice ponovo podinju da nadmaiuju dedake, cla
jaz proiirio kroz adolescenciju. f inejdzerke
blse il@i
lakie ui. ,rron"
jezike, i bolje su od mladiia u sricanju slova,
interpunkci ji,
sposobnosti re5avanja anagrama, verbalnom rczonovanju,
re-
ditosti, razumevanju teikog rnaterijala, logiikim ocinosima
i
kreativnom pisanju.
Dedaci mucaju rri do detiri pura deiie od devojdica, i
ne_
sposobnost ditanja je kod njih tri do deser procenata veca.

4)
 Razlike medir polovinra
ZaSto se volirno, svadamo i pravimo decu

MOTORICKE SPO5OBNOSTI I SENZORNA OJTRINA

nje trodimenzionalnih oblika, popravljaju se od 50% do 100%
Ze'ne nadmasuju muikarce u manuernim zadacirn'koji zahte- karia imaju menstruacif u i najniZi nivo estrogena.
vaju linu motoricku koordinaciju, na primer, ubada'je
malih Devojdice sa visokim nivoom estrogena) ose rijivije su .nii
plestrdnih klinova u odgovaraj,da mesta. Muikarci
su bolji i cloclir, miris i zvuk, i bolje pamte detalf c.
rnororidkim vc5rinama koic ukljuduju navodenje ka
meti, po-
put baca'ja srrelice, i inraj' borju koorcrinacij, oc.iju
i .ui.u ,, OPiTA SLIKA
lgrama sa loptom.
Kacla su im pokazane slike glurnaca sa oclgovarajuc,im
Mrlikarci irnaju snaZnije vizuelno-prosrorne i rnehanidke spo-
iz_ sobnosti, i veiu sposol-rnost za lpstraktnu rnittelnatiku, nauku
ra7lma lica, Zene sri biie boljc u identifikovanju crnocija.
Onc i tehnoiogiju. N jihovo razmiiljanje tcZi linearnosti i apsrrakt-
paiJjivi;e posmarraju lica, i brZe reaguju na nijlns
e izraza i nosti.
zviliiova. To im claje vedr.i oitririu kacia jc rcJ o opaZanju,
luru;cenju i oclgovorirna priiikorn verbalne ili ncverbalne Zene imajr-r jaie jezidke sposobnosri i bolje opaZaju, a nji-
ki.:,iii unikaci je. hovo je r:trzmi5ljanje vi5e narativno i konkre rno.
Oitrina njihovih dula, u kombinaciji sa njihovonr sposob_ Mu5karci su lbkusiraniji, ripomiji, objekrivnili i anali-
rur-ricu..cla prikupe spoljne i manjc vaZnc
inlbrniacijc, cluyc lu- tii'niji. Oni objainjavaju i tumade stvari rako 5to ih rastavljaju
vinu "Zensku irituiciju" (,,ftrnule iriuitiorr',). na dclove . Zene su osetljivile na sriptilne niianse izraiavanja, i
promene u svom okruZenju. One dolazc do spoznajc posinra-
RETULT'ATI U SKOLI trajuii rast i promenu sveta sa kojim se oseiaju ernocionalncr
U proscku, devojdice clobijajtr bolje ocene rokom ikolovanja, povezane.
ne.zbog vciili sp.sobnosti, ncgo zato ito se viie
tr.uc{c i irneju
boije raclne navike. Onc poklzuju vi(e interesovanla
za Skol-
skc akrivnosri, i rede napuirrrju ikolu.
Ako sc posmarra ju rezulrari u Skoli, viie dedaka negt_r de_
vojiica ima i na vrhu i na clnu lestvicc.

HORMONI I MENTALNE SPOSOBNOSTI

'l'estosteron pospeiujc
Llpornosr i paznju, pornaiuii koncen-
tracijr.r i snianjujuii mcntalni ,"r,or.
Mrliki hormoni su takocle povezani sa prostornrm vciti_
namal ali je taj odnos slozen. Ako je nivo testostcronl
izuzet_
no visok ili izuzetno nizak, prostorne ve5tine slabc.
DrLrgim
rciima, one su najveie kada je nivo testosrerona ulneren
--itcr
znaii visok kod devojdica, a nizak kod deiaka.
Visok nivo estrogena slatri prosiornu sposobnost, ali po_
veiava brze, r'e5re, pokrere, kao i recirost i tolju dikciiu.
Re_
zultati iena u prostornim veZbama, kao ito jc mentalno
rotira_

47
 $TAtf0l|t tlfnrilru0$n

,i. Muikarci r iene ima.ju prilihrc ruzlitit

temperamettt i 1toffelte, u nustojtutje fa-
ministhinja da se to poreRne poaecqr)a
rtztalttet i smanjuje zurJoaobistzto obo
pola.

f)r IJe ntlittnin lipok (I)r Benjunirt

S pock)

Razlike u sklonosrirna i sposobno-

stima muikarlca i 2dni kojc sLl pcl-
lnenllte l'aZne su i intcresantle. Mc-
clutirn, one postajn nev;rZnc i<acll se
uporcele sa clrailaticln inr rlzliklrrra
u interesirna, stavclviml i triinim
karakteristikama koje su ottr<rivene:
u r, eliktlnr hrojrr stu.lif ;.r.

( .a--

(qY.

,+9
 llazlike medu polovima
OPSTA SVOJ$TVA LIC$IO5TI
U ii:st razliiitih. modernih kulturi., muSkarcima i Zcnlrrra je
pcistavljlno pitan!e "kakv;,1tri osoba voleo/la cla bucleS?" Mu-
(karci su odgovarali da tri volclj da trirdu praktidni, proniclyi-
vi, samouvereni, clorninilntni, kriticnj i sposobni cla sc kon-
tlolidu; dok su 1-ene iclcic da buclu ljupke, osedajric, inrpul-
sivne, saoscc-a jne i dari:ll jive. '['e st ovi sIr-]vovii i intcresovan ja
sn iicpite pokllzaii cia rru rnuikarci i cieiaci avallturisfidki na-
sirojcni, flzltlkj snlini, :;ilrnouvereni, lrgrcsivni, robusni,
crvrsii i neusrraiivi. Oni se,: irrrL:r:c-srrju zrt nruku i Iizidi<e l-eno-
rnetrIel ma(iric, alat i ;l'onalaskc, i zaokupljeni su upsirirkt-
nim principltna.
licne su viie rlornacinski j estcrski usn)erene. i gr:lleralncr
.,riirc vole se r-icci: aklivnosti
'l :aJ[\/L'rl'cl]onl pros[(]nr. One sLr sa-
i'si:riuine i iclc cl:r ua(:stvii,u i pornaZr.r u rastu i razvoju drr-rgih.
lijrhov identiir:t sc ti vcliko.! r..'rcri gracli na poircbi cla sluZc
iliru;irna clok se razl,iiajtr. Pitan jc kojc icne najieicc postlvljl-
jrr rr psihotcllpijl glasi; "f)a li pruinrn clovr.rtrjno?". ciok se rnu-
i11r.;tlac pifa: "I)r li poirrizcirr rlovoljnoT" Ze,nc su usmcrcnc ka
x.rio(iistlJ rnuSkarci ka cilju. Muikarac icli de konrr,rli(c" iena
i"i:i i'eagujc"
Razlii:ite vrcdnosf i rnuikanica i iini pokazane su u jccl-
nom cksperinrcntu Lr l<ojcnr irn je clet list papira sa clvc pall-
lelnc linije. i cclnjih se traiiio tla nedro nitcrraju. MuSkarci sr-i
osLavljali linije otvorcne., i prcobraZavali ih u slike alttomo-
biia i proiekiila, i:esto sa indikacijam.i pokrcL:r. Zcrre su ilr
spajalc, i stvaraic statianc siike sobi sa cvccem i kuinim na-
meitajem.
Slidnc riu razlil<e netlene i kacla su devojiice i dciaci za-
rnoljcni cll konstruiiu jetlnr.r zaniurljivu lihnsku sccnu. I)e-
vojr-\icc sr,i stverale staiiikc zatvorene scencJ kao 5to su sobe sa
nirrneitajern i ljudinl"r u s','akodnevnoj garclcrobi. l)eiaci su
:ri',rtrali scene ko.je sugerisr: trt-:nutak zaustavljene krefnjc, sa
rurrtonlol,.ilima i visi-rkim zgrldane, se ruievinarna i katastro-
iilnla, sa l judrntu u uniftrrnlanra.
5t-)
Zasto se voljmo, svadamo i pravimo decLr
SAIVIOSVEST I SAMOPOSTOVANJ E
i rnuikarci t Lene viie cene kvalitete muSkosti nego Zenstvr-
nosti, i omalovaiavaju posao koji uradc iene. Kada srr z:tnlo-
ljcni da napiiu pride o uspcinim poiedincima, i ledni i r1r'.rgi
.rLl srecne okolnosti vezivali za uspe5nog muSkarca, dok s'-l
rrspeinim Zenama pripisivali bolne i poniZavajuie stvari.
Iz ovoga nekcl nro2c cla zakijricli kako Zcne inrrju iurnjc su-
mopoStovanja nego rnuSkarci. Meclutim, kacla je tesriran n:l-
iin na koji rnisle cla ih drugi dolivljavaju, kao i to krko
,loZivlyavaju sanli sebe ienc su pokazale isto roliko samopo-
,rfovanja kao i muiklrci. Razlika potic:e oclatlc ito su Zene
sprenlnije da priznaju svoje neuspchc, i cla za niih okrivc scbc.
A4uikarci ieiie laZu o svojirn slabostiml, dciic se brane i prr:-
brcLrju krivicu za svoje promaiaje. Oni sLr iakodc skloniji cia
illccene svoju snagu. Ocl osnovne Skole naclaljc, muikarci sc-
be smatraju clciminantnijim negc 5to zaistrt jcstr.
Oba pola su poclje dnako Zeljna uspeha, :rli su nuikarci si-
*urniji u svoj uspeh i zadovoljniji svojim nasruporn od Zcne.
{lak i kacla se ;iene pokaZu superiornijirn) recimo u reiavanju
inagrarlra, one sll manje zadovoijnc sobom nego nruikrlrci.
()ne su takocte sklonije cla svoj uspeh pripiiu sreii, drugirn
liudima ili svom velikom trudu, clok niuikarci uzrok uspehrr
lraZe iskljucivo u svojim prirodnirn ralentinru.
Kako to cla Zene imaju isto samopoitovanja kao i muikar-
ci, ali manje odekivanja u pogledu uspeha? Cini se dr je ruzlcg
u tome 5to one nc vrednuju sebc prema sposobnostima cla u:l-
peiu u nckom poslu, vei prema svojim clruitvenim veitinanil
i odnosima. One visoko ccne svoju ulogu u druitvcnim obla-
stirna) i to je ono 5to je njima najvainije. One su sticlljivije, ali
;zaro privladnije, i sposobnijc da osere i tzrzrze ljubav.
Zene su svesne toga da irn je lak5e da priznljLr svrije srm-
Itove, da uvide svoje potrebc i'zatra2e pomo6, nego da prcpo-
znaju svoju snagu. Kod muSkaraca je sasvirn suprotlo. Oni
sr:bc vicle kao snaZne i jake, dok teiko prepoznaju svoje slabo-
sti ili potrebu da im se pruZi pomoi.
5i
 Razlke nredu polovima
ZaSto se volimo, svadamo i pravirno decu
i959. godrne. u Sfeclinjenim Arner.ickirn l)rlar,,ama, na_
pravlje'l je obimna studija sa namcrom cla istrazi
kako mu-
ikrrci i iene cl.Zivljavaju sebe. Isrrazivaii su i'rervjiiisali
i.-i00 I judi od 14-re clo 64-te goclinc srarosri i cloSli clo izvesnih
zlkljuiaka.
Mu5karci su usrncreniji na sebe, Zene na svoju okolinu.
Muikarci vcruju da sii nlgradc ikazne zrsncvLuie rra njiliovoj
vlastitrj sposobnosti ili nesposobnosti. clok i_e'e smarraiu cla
st-t oclrcdcire prijatcljstv.'i ili
rr jih.vc .k.li-
'eprijaieljsl'rrrn
ne. ,Adiiikarci teice tragaju za liinim uspehoin, Lene zaliuba-
i'lju i prijateljstv.m. Konai'o, muikrrci ptrzrriviro oce'juju
sukobe u rakmicarskom .kruzenju, dok zc'c viclc vrccrrr'st.r.r
siobodnoirl delovanju u piijatelf skof sreclini. TAKMICTI,!JE I PRIHVACENOST [J DRUiTVU
fituclije o rakrnicenju, pokazuju cia su cledaci skloniji
EMOCIONALNOsT nl u ncgo devojiice, i da su koopcrativni ji u hilcrarhiii^arlrnera-
(kao ito
len. ,,', sklo*ije cla pribcgnr elnocionalnrm iziivi,ra i prizlrl- su tirnovi). ncdaci su spremniji da se "razmcilr", ali i r'anic
vanju'rlastire bcspornodnosti. cll bi rstvarile ono srL) r.i.. splenrni cla prihvate, ili odgovore na negilti,rnu kririku.
Mu-
ikarci se raciijc clslanjeju na racionalne argLlmcnre. I're aciolcscencije, devojdice generalno vrie zcle uspeh ne-
{J st'esnir' uslovima (ispit, vtLnjakorima. nachrrcra'ic go dcc'aci, macla su u takmidarskiin tislovima cleiaci poill.,lnr-
u
sporru), niv. ieier:r i krvni pritisak krd muskar-acr pokazu ju ko icl j.i uspeha. Posle puberrera, mcclutim, clcdrci Lr takmiic-
znltno veie prorncnc nc€Jo kocl Zeni. Nleclutim, na piranje ka_ njima pocinju da ostvaruju znatno boljc rezultate nego dcvoj-
i<'se osciaju, zlcric su dlvalc o;ris s'linije fiziikc r.cekciie cice na primer, kada ih posmarraiu dr'gi dedaci, ili kacla ieie
ne-
go ntuSklrci; .'c str svesnijc svojih reakcije, i spos.hnijc
dl ih '.la se nralo zabavei pokalu.
opiiu. Nas.prot tome, <1evo;'c:ice postaju sve mlnjc rnotivisa'e c1a
se dokazuju, i usteZu se ocl takmiienja sa dedac_-inra, naroc:ito
u
5F[T[MNO5T DA 5E RIZIKUJE
pubertetu. sa drrrge strane) kada je uspeh u sa clruitvenim
I'ri iestiranju sprcrnnosti clccaka i clcvojf ica cla rizikr-r ju. clcca prihvatanjem, rezukati clevojdica se znaino 'ezi
popravljajr_r.
su postavljena ispred nra5i'c s, ckrve t rtrci,-r. Nl pririslk.sunr
INITERESOVANJA
maiina izbacu je bombonc, ciok cicveta ocluzinra sve ito
'rii:ica,
jc Knjige i dasopisi koji se ditaju su sasvirn dobar pokazatcrj in-
rlo trida prikupljeno. I)akle, iro sc vise ruiica pririsnc, viie
frornbona moZe da se clobi je, ali su i vec;c i:urse rla teresovania ljudi. Vciina dlanaka u zenskim r.asopisima sc bl-
sr: sve izgr_rbi.
J.io rizra'r'l od 1 I godi'' nerla raz-like izi.ecru creieka i clcvoi- vi,cinosima, sopsrvenim unapredenje'r i prolilima ljucli.'l'a-
r'rii, r.i njiirr;v.j spremnosti da rizikuju sav clobitak, ali posie kr je i u p.slovnim, i u porodii'im rnagazi*ima. Sledeca noel-
ruija intercsovanja su dekoracija entcrijera, kuvanje,
i i. gor.lin*. dei.lci su hili znlrtno sprcmniji da rizikuiu, i
ur,,nr_ -"a, i
tiziiki izgled. Ze'e takocle nalaze zaclovoljstvr-r u priitrrna
rrir,lu ..?n'rirvali sa nan je siatkiia nego devoji.ice. sa
romanticiniln temama i bir-rgrafijania.
52
53
 Razlike rnedu poiovinra
Muiki rnagazini, sa druge strane, usredsrecleni su na seks,
posao i sport) akci ju i avanturLl, ili tehnidke i naudne infbrrna-
cije. Itnjige koje oni ditaju vc6inom su o teoretskirn ili teh-
niikim predmetima, a ako se bave fikcijom, ona obidno ina
srraino izraLentt akciiu ili avanturu.
MORI1LNOST
Z.n" s., nljvi5e zaintercsovanc z:l rnoralna pitanja koja se ti-
iu lidnog sazrevanja ili mecluljudskih oclnosa. Centralne te-
rne velikih Zenskih pisaca, kao 5to su DZejn C)stin, I)i.ordi
Eliot i sestre Brontc su bortrc njihovih heroina sa liinom
moralnoSiu.
Z.n. r, manje impresionirane idcologiyonr i nunjc vczu-
ne za nju nego mudkarci; njihova moralnost je lidna, religio-
zna i usredsredena na mccluJjudske ocLrose.
Muikarci, sa druge stl'anc, inrajn intelesovlnjc za jlvni
rnoral kojim se bavc politika i ekonornija. Oni, rccimor prr: tpo-
stavljaju da se svi ljucli nadmeiu za vlast i vlesniStvo, i dl sc mo-
raju formulisati pravila kako bi ta borba bila pravcdira. Mu-
Skarci stvaraju rnonlne norme da bi osigurali usireino linkcio-
nisanje timova, koie smatraju vaZnijirn od pojcclinaca, bai kao
6to je sludaj sa praviiirna u sportlr poplrt fudbah ili koiarke.
Nasuprot tome, svrha pravill u odima veiine Zcni jcste ta
da se pomogne pojedinaino clejstvo jednih na clruge. Ako pra-
vila ne ispunjavaju tu svlhu, iene su sklonijc ch ih odbace kao
nepotrebne i neodgovarajuie.
Mu5karci prosuduju moralne clilerne u svetiLl apstraktnih
prava, iene u kontekstu lidnih odnosA. Napravljena je stuclila
u kojoj su dedaci i clevojiice bili zamoljcni da odgovore na pi-
taiije da li muikarac treba da ukrade lek koii ne moZe da priu-
Sti, da bi spasao Zivot svojoj leni. Dedaci su problem videli kao
srikob izmetlu Zivota i viasniStva. Na primer, jedanacstogodi-
iniak DZeik je pitanje razumeo kao'. "I.reha li Hajnc da ukrade
lck?", i odgovorio je da treba, jer je Zivot vredniji ocl novca -
54
ZaSto se volimo, svadalno i pravimo decu
uovac sc moZe zameniti, a Zcna, kiro jeclinstven"r incii viilu:t) ne
rnoie. Ako bi l{ajnc trio uhvacier}J sn}fttrao je DZejk, sudija bi
iiL- verovatflo sloZio da je Hajnc uradio prulvl.I st\/at') i closudio
t'i nru rrujnrrrrju nlogur:u klzrtu.
Devoji:icc su videle stval potpuno drugaiiic. La njih ie
postojao problern u lludskim odnosima koji sc tnorliu p()pra-
ri i f i kroz komu n ik.rci j u. J edanacs togocl i5 n j :rk in j"r Ii j ini, iu la j c
lritan je kao: "Treba li Hajnc cle ul*ade lek?" Njr:n odgovor je
l:io da ne trcba; on hi pre treblio cla pozajnii novac. ili prona-
de neki drugi nadin ch spase svoju ienu. Ako ukrrrrlc lek, sina-
tia ona_. moZc zavr:liti u zalvonr, i f acla necc biti svojoi Zcni ni
,rr-1 kakve pomoci. DZejkov pristi-tp ie bio liricar.rn i dedtrkti-
'":rn. Eimiu sloZen i iucluktivun.
Dmga strategija koju sri clcirci irpotrebljrvali prilikom
rciavanja moralnih protrlenta, bih je pruvljcnjc hijerurhijskog
recla, tj. rangiranje ljrrdi ili stvari grreml rcclu i valnosti. De-
'roidice su sklonijc cia upotrebe nchijcr:alhijski, "tnreiasti"
pristup, usposiavliajuii oclnos sa svrkortt osobom i svim stva-
rima, uspostavijajuii recl preni:t iorne ko inla nejveiu potrcbu.
Dakle, muSkarci sr.i skloniji cia analizintjtt mortlncr pro-
blerne u kontekstu odvolenosti, hijerarhijc i vlasnickog priiva.
,4-cne su sklonijc d.r clilemu viclc u kontckstu vez).,povezanosti
i odnosi.
DRUSTVENOST
Muikarci su usrcdsrecleniji ua sebe od iini,
dok i:e ne viie bri-
r1u o tome Sta drugi mislc o n jirna. Zene se vi5e ocl muikaraca
smeju kada nisr: sreine, i ljubaznije su prerna ljudima koje ne
vole. Ako muSkilrac i iena biraju izmedr: dva susreta., c,tr ie
skioniji cla izaberc susret koji mu donosi viSe poslovne koristi.
dok ona bira susret koji joj clonosi viSe liinog zadovoljstva.
Z.n. re naginju naprecl kada rrzgovarzrju sa ljuclima, i vi-
ie komuniciraju odirna. One se takode viie smcie, i sloboclnije
r-ipo trebl j ava j u gestiku laci ju i izr aze lice.
55
 Razlike medu polovima
UUBAV I PRIJATEUSTVO
Zene doiivljavaju ljubav kao jeziiko iz-ralavanie i fiziiko
uzb,denje. one vole da priiaju o svojirn emocijama i cloZivl ja-
jima, i 2e1e da se osccaju emocicnalno sigurne i srabilne. One
su'eitiie od muikaracauizraiavanju svr:ljih emocija, i sprem_
nijc cla oivore svoje unurarnje biie.
Za muSkarce, lj,bav p.drazurnev:r zajcdniiku aktil,,ost i
scks. ori nerado govore o svojim'ajintir''ijim osec.anjima, i
ni';u nurocito zi.lintcresovtni zil to.
MuSkarci definiiu prijateljstvo kao zaje clniiki rad sa clru_
govima, ili pripadnost nekom tirnu. Za Zcnc, prijrtteljstvc, jc
reodvojivo od intirnne komunikacije i cr'ociunahre poclrskc.
Zcne rmaju dugotraj'ija i dLibija prijateijsrva nego rntiskarci.
SlYllSAO ZA l-lUMOR
U seriji studija, Zena'ra i muikarcima su priiani vice'i, oc,l
ekstremn'zabavnih do krajnje besmislenih. Muikarci su svc
i,le smatrlli smednijirn nego zene, i davali su im viic boclova
na nivou duhovitosri u celini. Zenurnl se nisu ci.paclali slabi
vicevi, ali su zato onirn uspeinim davale vijc bociova od mu_
5k:rraca. Drugim redima, zene su pravile veiu cliskrimi'aciju.
IllENTALNO ZDRAVUE
Odnos muikaraca i Zena u duScvnim bolnicama jc 3:2. A4uikarci
piju i puie, i dva ili rri pura deiie izvriavaju samoubisrvo
vi5e
u svakoj starosnoj grupi. lavreme bombarclova'ja l-onclona
u l)rugom svetskom raru) nervni slom je cloZivelo skoro 70%
viSe muikaraca nego Z6ni.
Muikarci doZivljavaju vije smrronosnih bolesri, a Zene
vi(e hronidnih oboljenja. Depresija je clvaput iciia koci i6ni,
a shizofrenija kod mudkaraca.
I'ostoji bitna povezanost izmerlu nivoa Zenskih homrona
r mentalnih porcmeiaja. Polovina Z6nd koje izvrie zlodin ili
samoubistvo, i skoro polovina onih koje odlaze na prihijatrij_
sko lcdenje, irna nienstruaciju ili su precl njonr.
56
Zaito se volimo, svadarno i pravimo decu
AGRESIVNOST
Muikarci su znatno a6';rcsivniji ocl Zena u svirn tcstovinra i
svim srcdinama. Agrcsivnost je clirektno povezrnt s nivoonr
testosterona, posebno za vreme adolescencije. Veliku vedinu
nrsilnidkih kriminalnih dela podine mladi muikarci izmcclu
puberte ta i ranogJ zrelog doba, klcla je nivo testostcrolta naro-
iito visok.
Kada sc ienkama pacova ubrizga dodatni tcstosteron joi
na podetku Zivota, one sc u vrenre zrelog cloba deice tuku nego
ostale lenke, a ako irn se ublizga vi5e Zcnskog hormona cstra-
diola, agrcsivnost u zrel:m dobu se smanjuje.
Silovan je, cgzibicionizlrn, inces t, peclol'iii je, honoscksu-
alni sldizam i mazohizlm. gotovo su ncpoznati mcdu Ze nama.
Jcclan od naclina lcden ja tekvog ponahnja je davanje leka koji
blokira testosteron" Zatvorenici u celini, a poscbno oni koji su
poiinili nlsilnc kriminalne racln je, irnajr"r viSi nivo testostero-
na nego prosecni ljudi.
Zenski hormoni, estrogcn i progesicron, pospeir.iju smi-
renost i osccaj zadovoljstva, koji clovocli tlo uravnoteZenja
tenperarnenta i smanjenja agrcsivnih impulsa. Teclinc krimi-
natrne rucln je koje su se poveiale ocl vrcrncne kacla su Zcne po-
staic sloboclnijc jcsu prcvara) krada i falsilikovanje, gde je opa-
snost ocl telesnog ozleclivanja minimalna, gdc je potrebno ma-
njc fizidkog naprezanja, i gde nema potrebe za suodavanjem sa
Zrtvorn.
Zene recle izr.'orle i verbalne i nevcrbalne clelikte" a recle su i
Zrtve agresije. 'l'o izncnaduje, s obzirom na pride o pretudenim
2enama koje dobiiamo preko meclija. Meclutiin, postoje strogi
rahui o povreclivanju Z6ni, ne samo u ljudskoj visti, vei i meclu
majrnuniina. MuZlaci pre svega napadaju drugc muZjake.
U eksperimentima u kojima su mu(karci i Zene rnogii cla sc
osvete nckome kroz elektridne iokove,r cluZe trafanje i veii in-
2 LI ovirn eksperimerrtiml nisu koriiicni pravi Sokovi..\'leclr,rtim, oni koji su
lcstirrni vcrovali su cla jcsu, jt-r su sc"'Zrtve' preLvilrale d:t d,rlivljavaju bcrl.
57
 Razlike rnedu polovima
ZaSto se volimc, svadarno i pravimo clecu

MAKIJAVELIZAM
Sposobnosr cla se uporrebi manipulativno i rladireljsko pona-
ianje kako bi se drugi prisilili na nesro sro ne Zeie. bila ie isrra-
iena kroz resr u kome su clesetogodi5njaci oba pola iinansijski
stimulisani ukoliko nagovore druge da pojeciu gorak keks.
Premda nije bilo razlike u prosednom uspehu izmcclu dcvojdi-
ca i dedaka, najuspeiniji dedaci su bili direktno agrcsivni, i go-
vorili su vi5e laii od devojdica. Uspeine clevojiice su bile pro-
srednije i jednosravno su izosravljale neprijarnu isrinu.

OPiTA SLIKA
Mu(karci su sprernniji da rizikuju oci Zcna, bolje fuirkcio'iSu
u takmiiarskim okolnosrima) i viie brinu o lolne koliko ih
tenzltet rmali su Sokovi muikaraca nad drugim cirugi smatraju uspesnim. oni su rakode oprimisridniji,'racla
muikarcima, i
to naroiiro na onima koji su izgledali fiziiki i'rlnje realistiini * pogledu svojih izglecla'a uspeh, i sr'arra-
hcnclikepirani.
Devojke i Zene su koristile blaZe iokove na jLr sebe moinijima nego ito stvamo jesu.
c,iigledno
hendikcpiranim osobama, a kacla im je clata prilika"da Mu5karci inraju nagon da savladaju svoje okr.uZcnje. Sl-
di_
rektno uvrede svog provokatora) one su vise volete rnouvereni ji su, okrenuti ka buduinosti i ob jektivniji nego ie_
da se osrze_
te kroz dok, nego da se sa njim susretnu nc. Vi6e poituju pravilA, usmereniji su na jedan cilj, totalno su
licenr u lice. Kacla su
zarnoljene da kazne one koji su greiili u procesu u s.redsrctlcni i uporni.
udenja, Zene
su korisrile znatno blaZe iokove nego mu5karci;
tn y.'.arllt o Rld je najvaZniji aspeki Zivora mu(karaca. On jc intirnno
joi izraziija ako su prc ek.sperimenra povezen sa njihovirn sterusoill i njihovim oseiajem vlastite
-!-ostajala susrele Zrtvu.
Zenc takocle nisu Zelele da uu.inlu intenzitet vrednosti. I(ada su japanske rnuikarce pirali koga bi prvo zva-
ioka u zarnenu
za novac) dok su muSkarci bili sprernni
na ro. Zen. su p.irtnyn_ li relcfbnorn r"r sludaju zemljotresa, skoro 40% se ocllucilo z'
le na .ok jakog intenzireta samo ako su (efa, a samo
bile ubeden; i;t;;;; 9ulo za Lenu.
interesLl zrtve.
Muikarci su znarno rgrcsivni jr nego lene, i spremniji cla
Na pitanje Sta ih dini agresivnim, muSkarci nanesu bol drugima, narodiro muSkarcima slabijirn od sebe
su oclgovarali .
cla su ro provokacije na poslu, u igri, iii od supror""g;"1". Zene imaju podjeclnako samopoirovanja kao i mu5klrci,
rlc) nasuprot torne, oseiale su bes u situacijama
2;-
u kojima bi ali svoju vrednost procenjujr_r po svojirn dru5tvenim veitina-
prepoznale nepravdu.
ma. One Zele da budu voljene, i nisu preterano zaintcrsovanc
Druge studije su pokazale da cledaci brZe ude za vl:rdavinu, vei za oseiaj povezanosti sa drugima. One su ko-
agresiju kroz
posmlrranje agresivnog ponrSlnjr. StaviSe, operativniie i oworerrije za druge, emparidniie (bolje se uZi-
kada muSkarci vi_
rlc nekog prema kome se loie postup a, vijavaju u tuda oseianja), i spremnijc da priznaju svoje slabo-
oni izraLavaju antipati_
je prema Zrtvi, dok Zene po pravilu
imaju pozitivan ,rnu pr._ sti i ranjivosti.
nra nioj.

58
59
HAilICITO OORA$TAII|JT

Kada bi neki ludi sociolog smestio gnt-

pu od hiljadu deiaka na igraliite, i
dao im da se igraju lutkdmtt, a grupi
od hiljadu deoojtica na drugom igra-
liitu dao fudbalskc loprc, siguratt sam
dq bi u rohu od nekoliho dana, mali
broj dexojiica i'utirao i bacao lopnt
ttnaokolo, dok bt ih z,etina grliLa i gr-
dila ito su neoaljale. Osirn toga) mogu
se kllditi.." da bi 90''/o detaka ruz-
montirali lutke, a njihoae udoue i tela
horistili kao bejzbol palice za udara-
nje nabatenih glaua; a I 0% onih koji
su pail.iiui sa luthama uhrzo bi ostali
hez njiho jer bi ih uetina detaka ukra-
la i ruzmantirala.

TH Midlton (Tl{ Iliddletor)

6l
 Razlike rnedu polovima
Ka. i t. smo sve razlike u po.aian ju mu5karaca i i6ni o
krjir'a 'ideli,
smo do sada govorili-. uroclene su ponaiariju decaka i
clevojiica; neke se iak pojavlju jLr oclmah po roclenjLr.
Zenske bebe obiino imaju neZnije pokrcte oil dedlkir,
opreznije su duZi t,remenski periocl, spavaju nesto ciule,
ceice ispuiraju 'aglasove, vi5e se srneju, a rnanje pladu. L)ne su
oseLljivije na drclir i zvuk, lakie ih uznemirava buka, bol i
nelagodnosr, ali se i lakie smimju neZnim rediua i pcvuie_
nlenl.
Pocevii od svojih najranijih, rcfleksnih osmeha, clevojii-
ce se smeju dcsce nego dedacl. Vcd sa sa'r. clva d. ietiri clana,
onc d'a pura duze nego dedaci .drZavljn kontakt oiirna sa ii-
cem odrasle osobe. Isto tako, clva puta ciuZe gleclaju ociraslu
osobu koyl irn ncSto govori.
Sa detiri meseca, devojdice nogu da razlikuju fbrografije
ljudi koje znajr.r od onih koje nc znaju. Deiaci obidno ne mo-
gu. Sa iesr meseci, devojdice duZc posmrtraju fotografiju na
kojoj je neka osob:r; dedaci podjednako paZnje poklanja ju lici_
rna i clrugim oblicima i iarana.
Za vre..e prve godine ii'ota: r.uike bebc s'vec< aktiv'ijc
i bucl,ije ocl ic'skih, a kako vrenle oclmide, razlika u nivou
muike i lenske akrivnosri postaje 1oi izraicnijr. Kecla closrig-
nu preclskoiski uzrasr, dedaci su r-rpadljivo aktivniji, narodito
u pnsustvu drugih dedaka.
Karia prohoclaju, dedaci se viie udaljavaju ocl svojih maj-
ki, i viie borave van kuie. U jcdnoj studi ji u kojoj je postavlje_
tra preprcka izmcdu rnajke i clete ta, devojdice su najdcic<e za-
stajale na sredini prepreke i plakale, clok su cledaci o<ilazili do
njenog kraja i pokuiavali da orkriju put oko nje.
U mladenr uzrastu, devojticarna treba 92,5 sekundi cja se
oprostc pre ncgo Sto krenu u ikolu, a dec:acima svega 36.
l)evojdice novo lice obidno pozclravljaju sa prijatel jstvom
i ljubaznosdu, dok su dedaci ravnoduini ili dak razclrai.ljivi.
orri sc druze sa novom decom ako su horisna,bez.bzira cla li
iir volc rli ne.
62
Za5to se volimo, svadamo i pravimo decu
Devojcice su zainreresovanije za cliskusiju o osobinarna
svojih drugara. One se de56e seiaju imena onih sa kojima se
igraju, i spremnije su da prihvate u igri decu mlarlu ocl sebe.
Devojcice ie radije prekinuti igru, nego dozvoliti da ona
ugrozi njihove odnose sa dugom decom. One izbegavaju tak-
midenje, i biraju aktivnosti u kojima ima manje dokazivanja,
kao ito su lasti5 i Skolice. Cesto orglniztrju rotacioni sisrem, u
korne svaka devojiica podjednako uiesrvu je u igri, dok dedaci
to skoro nikada ne rade.
U jednom eksperimenru sr ntpmvoln poput binokla, deda-
cirna i clcvojdicama su sinrultano pokazivane slike pr.edrnera na
jedno oko, a slike osoba na drugo. Svoj deci je pokazan isti ser
slika, ali su se dedaci viSe secali preclmeti, a devojdice osobA.
DEVOJ(ICE I DECACI U IGRI
Izmedu 1975. 11978, organizovano je detaljno posmarran je sio-
bodne igre 255-oro dece u devet predikolskih ustanova u Ilo-
stonu, drZava Njujork. To istraZivanje je donelo nove rezuhate.
Izmeclu druge i pete godine, dedaci i devr:jiice se sve vi5e
opreclelju ju za igru sa decom svog pola. Pol znadajnije oclreclr je
njihov izbor druitva nego godi5te, ras:r, clruStveni sratus, inte-
ligencija ili bilo koji drugi faktor.
Do druge godine nema znadajnijeg odvajanja na osnovu
pola, ali su oko treie devojdice skoro iskljudivo usmerene na
druge devojdice. Igrajuii se mame) tate i beba, one posraju vc-
oma spretne u kuinim poslovima. Ccsro zovu cledakc da im sc
pridruZe u igri kao odevi ili bebe, ali oni pokazu ju malo inrere-
sovanja za te uloge. Ipak, dedaci poklanjaju devojdicama pri-
lidnu i donekle agresivnu paZnju, koju one rurnade kao omera-
nje, i desto se ljute zbog te njihove grubosti. fipidni kc-rmenra-
ri, desto praieni i odgovarajuiom gestikulacijom su: "Da li
norai da praviS te odvratne zvuke?"; "Treba da zatvori5 usta
kada jedeS."
Devojdice su za5titnice vlasni5tva, reda i umeia: "I)odi
ovamo) ne pona5aj se glupo; nemoj da grabii hranu i da je
63
 Razlike medu polovirra
pljulc5!" One se desto pozivaju na svernocnu majku: ,,presta-
ni, jer je mama tako naredila!" (Pircher and Schultz, str. l1).
Dedaci ne reagu;'u sa neodobravanjem na svaku agrcsiju
cirugih; umesto toga, oni uzvraiaju istom merom. 'fo ih nic-
dusobno povezu je, i do svoje ietvrte godine su porpr.irlo Llsrne-
reni na druge dedake, i nernaju interesovanje za cle vojdice. Oni
se nadmeiu jedni sa drugima, i napaclaju jedni druge, obidno
u vezi sa pravom na vlasnist'ro. Ccsro si.r zainteresovani za kra-
du i destrukciju, i desro posravljaju pitanje Sta ie iije. Niih ta-
kode i'teresuje ko ima vi5e i ita ko kontrolise. "Ei. skio'i
se sa puta; ne diraj to - to je nojel"l "Ne mo:!e:l da parkira( 'ri
svoja kola ovde, ro je mojc gradiliite !"; "Nemoj cla dira( rnoje
drvol"; "Ja sam otriao da se presvudcm, a ti si mi uzeo naoiare
Vrati rni naoiare. Slecleii pur ir.l re utialiril,'
Robusne i zadirkujuie igre dostiZu vrhunac kocl petogo-
di5njih dedaka. Oni se igraju prilidno Zesroko, i mnogo ih fe
reZe obuzdati nego devojdice. Takocle, korisrc mnogo viie pro-
stor:l za svoje aktivnosti. l)ccaci volc da gradc visoke) usprav_
te konstrukcije, a devojdice dugac.kc,'iske strukture. l)edaci
uiivaju u piStoljima, puikama, kamionima, rnotorirna, stolar_
skim alati'ra, blokovima i stvarima sa todkovi'ra. Devojcicc
vole iivenje, ogrlicc od perll, kuine poslo,re, oblaienie, kuva-
nje i skakuta'je (Skolice i lastid). Meclusobni octrno:;i r.'alih de-
daka su kombi'acija drugarstva) nadntetanjir za
agresivncrsti. oni imaju madtu i izrazitu fa'taziiu 'lasniitvo
koia se vrti
oko sile i akcije. Na primer, dva perogocliSnla deiaka, igrajuii
se blokovima, podela su da grade vcliku peiinu, koja kasniie
postaje benzinska pumpa" Kuia tako pr-erasta u rampu za sla-
nje raketa u svemir.
Dve petogocli5nje devojdice isru kuiu prervaraiu u dont u
kome rnama ljubi i neguje svoju cerku, i daje joj savete. Igre
clevo;tica se vrte oko kuie, mccluljuclskih ocl'osa i saveta za
lcpo ponaianje. One su realistiine, i pokazuju istanian osecai
za porodidne odnose.
61
ZaSto se volimo, svadanro i nravimo decu
Kada se devojiice igraju lutkama, one ih hrane, menjaju
im pelene,ljuljaju ih, oblade, teraju ih da podrignu i zabavlja-
ju ih. Kada se dedaci igraju iutkama (ili bilo dime drugim), oni
pokazuju prilidan nedostatak neZnog i briZnog ponaianja.
Lutke postaju bombarderi ili superheroji. Oni ih testiraju,
probaju da li mogu da potonu, i rastavljaju ih na kornade.
U igri kuvanja. devof dice koriste lonce i tiganje, peru po-
sude, sede oko stola i pretvaraju se da jedu, da bi rudak zavriile
ispijanjern ka{'e. Decaci kreiu sa kuvanjem, ali uskoro podinju
da pale vatru) spremaju "ro5tilj", i na kraju se pretvaraiu da su
mrtvi.
Devo jdice odmalena pokazu jr-r veliko interesovan je za le-
pu odeiu i nakit, rnada one manje prave razliku izrnedu mu-
.
ikih i Zenskih igara. Sprernnije su da se igraju sa dedacima, da
nose muiku odeir.r i glurne muikarce. Dedaci uopite nisu ras-
poloZeni za imitiran je Zena. Devojdice takocle uiivaj'1u akriv-
nostima koje zahtevaju veSte pokrete ruku, kao 5to su seckan je
i savijanje papira, crtanie i modeliran je. Dedaci su viie fizidki i
seksualno okrenuti. Oni uZivaf u u razuzclanom imitiranju ja-
hanja konja sa seksualnim insinuacijama, vole humor yezan
za kupatilo i desto se meclusobno dodiruju.
Sa pet godina, devojdice se desie trude cla se prikljude de-
dacima, ali su dedadke igre suvi5e grube za njth. Dedaci ih za-
dirkuju na seksualni nadin, i ne uvode ih u svoje fantazije o ra-
i tu i radu. Devojdice se smeju, vriSte i protestvuju, i teraju de-
dake da se lepo pona5aju. One u velikoj meri uspevaju da ih
podvrgnu svojim pravilima pona5anja.
Veiina kontakata izmedu petogodiSnf ih dedaka i devojdi-
jesu
ca neprijateljski, mada ima i pozitivnih, i oni su vei obe-
leZeni specifidnim simparijama. Devojdice neSto viie cene de-
dake nego dedaci devojdice. U igri se iesro medusobno razme-
njuju kompiimenti. Devojdice hvale dedake za ono Sro su na,
pravili ("Odlidno si napravio taj brod."), ili hvale njihov po-
tencijal ("Majkl, dopada rni se sve 5to ti naslika5."). Dedaci de-
vojdicama udeifuju komplimenre u vezi sa njihovim izgle-
65
 Fazlike medu polovima
ZaSto se volir.rro, svadamo i pravimo decu

imitiraju agresivno pona5anje, i nanesu drugome bol. Kada se

zajedno igraju, oni vredaju jeclan clrugog udestalije i intenzivni_
je,trale(i 5to pogrdni je izraze.
Devojiice se vrerlaju retle i bra-
Ze. Kada su u pitanju dedaci, koriste iiri repertoar uvreda.

DOMINACIJA I POKORAVANJE TUDOJ VOUI

Meclu decom predikolskog uzrasra) devojdice vi5e sluiaju auto_
ritete, i spremnije su da se povinuju savetima odraslih. Kada je
u pitanju pokoravanjc volji vrSnjaka, nema znaiajniie razlike.
Stuclije iz razlicirih delova svera, pokazale su da devojiice
.-..- iele da kontroli5u ponaSanje drugih zaracl op5teg dobra. One
pokuSavaju cla ubede druge cla se ,,lepo igraju,', i ne ,,kvare
igru". Dedaci pokazujr_r viie ,,egoistidku dorninantnost',; na
dom: "Jao, ito si se lepo obukla,', kacla stavi rnaramu, i ,,pogle_ primer, oni teraju druge da obavljaju poslove za njih.
daj je sarno!" kada ctroda i ianiii.
Dedaci takode pokuiavaju da dorniniraju oclraslima i dru-
Ali, devojdice riglavnom vredaju cledake, a od pete gocline gom decom vi5e nego devojdice, ali im ro uspeva samo u okvi_
nadalje, stav dedaka prerna devoji:icama se prcobraZava od rima vlastitog pola.
seksualnog zadirkivanja clo arogancije i nadurenosti. Ocl tog
cloba. oni podinju da oseiaju superiornosr, i oclnose ,. p..rro
devojdicama sa prezirom. U ro vreme se i oclnosi meclu cjedaci-
ma stabilizuju; agresija se drastidno smanjujc, jer.se usposta_
vlja hijerarhijx.:
U svim proudavanim kulturana, razlikc izmcclu polova
se dclini5u od pete godinc, i oni su prilidno zarvorcni jeclni za
drugc l<ada su igre u pitanju. 'I'aj trend se nastavlja u adole_
scencul.

AGREsIVNOST
Velika veiina studija pokazuje da su dedaci agresivniji nego de_
vojdice. Joi od osmog meseca) dedaci imaju snaZnije reakcije na
irusrraciju nego devojdice. Od druge godine, oni su skloniji da

l?.ocliteljima deiaka roclcnih na prelazu goclir.rl saveruje sc cla clecu upi5u u (kolu
;lotlinu eltna kasnije, da bi zeuzcla bolju poziciju orJ svojih clrLrgova u hijcrarhiji
gf '.lpe.

66
67
 Razlike medu polovima
5. 4. HIJERARI.IIJA I RAI/NOPRAVNOST
Procenjujuii hijerarhiju u odnosima medu decom, sociolozi
su traZili od udenika da rangiraju druge prema kriterijumu
"ko je najjadi". I dedaci r devojdice rangirali su deiake iznad
devojdica. One su zauzimale niie pozicije, i manje su bile za-
brinute za svoje mesro r: hijerarhiji nego dedaci, kojima je
mnogo vaZnile da ih srnarraf u jakima. Dedaci od detvrte godi-
ne pa nadalje, odrecluju scbe i dmge kroz i:ermine pobednikA i
gubitnik.i, i tokom celog svog ikolovaniir sebe doZivljavalu
kuo iei'c nego Sto srvarno jcsu.
Univerzitet u Cikagu jc proudavao hijerarhiju u deiijirn
letnjim kampovima. Meclu dedacirna su odmah izbile tude i
prepirke, ali za pal clana je uspostavljena jasna hijerarhija, i
previranja su se smirila. Irizidka suaga i zrelost bili su primar-
ni faktori u odredivanju ko je na vrhu grupe) i prijateljstvo se
javljalo uglavnom meclu cledacima isrog nivoa. Devojdice nisn
gradile jasne trijerarhije, i nisu bile roliko usredsredene na do-
minaciju ili svoje mesto u hiierarhiii.
Dedadke hijerarhije su stabilne; oni se igraju u velikim
grupama, i uZivaju u takmidarskim igrama kao ito su fuclbal
ili koiarka- Kada se Sest dedaka nade na okupu, nivo agresije
je veoma visok, ali ie delovati veoma kooperativno kada je rei
o takmidenju sa drugom grltpom.
Devojdice izbegavaju timske igre, i igraju se u malim, in-
timnim grupama. Njihove hijerarhije su liberalne i fluidne, i
irnaju razlidite lidere zarazhtite oblasti. Medu njima se javljaju
neformalne koalicije, bazirane na individualnim odnosima.
UTICAJ VJISPITANJA
Rano vaspitanje Lrkljuiuje finu rnotoridku koordinaciju, dobro
culno opaZanje, ditanje, pisanje i aritrnetiku. Devojdice nad-
maiuju ciedake u svim tim podrudjima. Njima je lakie da sede
mirncr i rade ono Sta im se kaZe" Zamnoge dedake to je skoro
nemoguic. LTpravo to je razlog zaSto devojdice blistaju u pred-
ilr.olskim ustanovama i osnovnim Skolama, dok se mnogi pot-
puno llorfftalni dedaci smatraiu hlperaktivnim.
68
Za5to se volimo, svarJamo i pravimo decu
Sve se to menja u srednjoj Skoli. Tada prostorne veStine
dedaka podinju da se razvijaju, bai kada su najpotrebnije za
uspetr u Skoli. S druge strane, prostorna inteligencija devojdi-
ca sc u pubertetu srnanjuje. U osnovnoj Skoli, dedaci dobijaiu
dodatnu pornoi u ditanju i pisanju, tako da im se jezidke spo-
sobnosti znatno popravljaju. f)evojdice u roku formalnog iko-
lovan ja ne dobi ja ju dopunsku ponod za veLbanje svo jih pro-
stornih vcitina. Osim toga, takmidarsko okruZenje u srednjoj
Skoli je naklonjenije dedacima nego devojdicama, koje bolje
ude u kooperativnirn uslovima. f inejdZerkc narodito nisu z:a-
interesovane za takmidenie sa dedacirna, zato ito )ele da jm se
clopadnu, a ne da im budu konkurenci ja. Zato orre postiZu bo-
ljc rezultate u specijalizovanim Zenskim Skolama.
PUBERTET
Oko osmc godine kod devof dica podinje da raste broj Zenskih
hormona, a oko trinaeste kreie menstrualni ciklus. On traje
pribliZno 28 dana, i karakteriSe ga Siroko kruZno kretanje hor-
mona. U prvoj polovini meseci.l) nivo estrogena je visok, i iza-
ziva oseiaj zadovoljstva, Zivosti, samopoStovanja i cntuzija-
zma. Za vreme druge polovine, progesteron doZir'ljava vrhu-
nac, proizvodeii inhibiciju, i smirujuii efekat [rolnosri) umo-
ra i depresije . Cetiri ili pet dana pre mensrruaciie, i estrogen i
progesteron se smanjuju. Nepclsredno pre nenstruacije, bez
estrogena kojr izaziva oseiaj zadovoljstva, i progesterona koji
dovocli do smirenosti, Zene desto osecaju neprijateljsrvo, agre-
sivnost i ozbil jnu dcprcsiju.
Dvadeset i pet procenataL6nA pati od prilidno lakog pred-
menstrualnog sindroma (PMS). Za deset procenara) efekti su
straini. Proudavanje zatvorenica u Sjeclinjenirn Ameridkim
DrZavama su otkrila da je polovina Z6ni koje su podiniie zlo-
din, u tom trenutku bila u lazt pre rnenstruacije . Takode je
Lltvrdeno da su Zene pred menstruaciju spremnile za mnoga
nasilna dela
Hormonalna plima kod dedaka podinje oko dve godine ka-
snije. Kolidina testosterona (primarni muiki hormon) kod
69
 Razlike medu polovima

r^lacliia fe i do 20 puta veia nego kod devojaka. Vei srno pomi-

njali dejstvo resrosrerona. Njegovi najznadajniji ef'ekti ru pou.-
canje samopouzdanja, nezavisnosti, dokazivanja i agresivnosti. $r|($llAillt0$T:
Mladiii izmedu rrinaesre i sedamnaeste godine podine vise na-
silnidkih dela nego bilo koja clruga populaciona grupa. II|AJI'ICA RAZIjIfi
Primarni zadatak polnih hormona jeste pripremanje mla_
dog doveka iLene za seksualnu aktivnosr i repiodukciju. Es_
trogen i progesreron pripremaju devojku za oplodnju i trud_ Nemum niita protia toga da iiaim tt
muikom s?etlt, sz)e dok sam tt njentu
noiu. Testosteron, poznat kao hormon koji podstide seksual_
iena.
nl nagon) dini da mladiii posianu opsednuti seksom.
Za vreme puberrera, fizidke razlike izmedu dedaka i cle_ Mertlin Monro
vojdica postaju joS izraZenije, a dolazi i do znadajne promene
u
njihovim stavovima prema romansi i liubavi.
Niko ne spori da su reproduktivni
sistemi muikaraca i LenA razliditi,
ali Sta je sa njihovim oseianjima i
stavclvima o seksualnosti? Zahva-
ljujuii sredstvima za konrracepci-
ju, Zene su sacla sposobne da se upu-
ste u seksualnrr aktivnost sa istonr
slobodom kao i muikarci, ako to
Lele. Za vreme Sezdesetih i sedam-

//fu
{ *l -.--,
,!^,\'taA
($AY

70
7I
 Bazlike medu polovima
ZaSto se volimo, svadamo I pravimo oecu

desetih, one su trpele prilidan pritisak vrsnjaka da se u seksu-

alnojaktivnosti izjednade s muskarcima. Samo mali procenat
je podlegao tom pritisku) a one koje to jesu,
na kraju su se pita_
le za5to su to dinile. prema njihovim redima, uspuran ,.k, ,,
osobama do kojih im nije stalo je iz.uzetno razodaravaiuie
is-
kusrvo.
MuSkarci, medutim, nastavljaju cla menjaju parrnere, na_
rodito pre braka, bez obzka da li to drustvo odobrava ili ne.
veiina njih i kasnije ne odbija bilo kakvu seksualnu akrivnost
koja iskrsne.
To je samo jedna razlika u sravovima mu5karaca i Z6n6 u
vezl sa seksom. Ima i mnogih drugih. Ironija je u tome Sto iz-
gleda da se muikarci i zene najvise razliku ju upravo
u shvata-
nju seksa, koji ih najdvr5ie i vezuje.
Osnovne razlike su sledeie:
1. Muikarci se bore zai.ene viie nego Lene zamu5karc--e:
2. Veiina ljudi smatra da je seks usluga koju Zena pru2a mu-
5karcu;
3. Muikarci vole novine u seksu;
4. Muikarci se uzbuduju na vizuelne stimulanse ;
5 Mu5karci su poligamni, dok Zene nisu tome sklone;
6. Muskarci su ljubomorni u svim kuiturama, clok kocl ze'a
ro zavisi od druStvenih okolnosti;
7. Zene su mu5karcima privladne zbog fizi(kelepote i rnla_
dosti, a muikarci ienama, zbog svojih sposobnosti, hra_
brosti, moii i statusa u dru5tvu.
poziciji da pruZe ili uskrate svoju naklonosr. U mnogim kul-
turama) devidanstvo mladih devoiaka ie zaitiieno sve dok se
ne ponudi najbolja cena. Seks je predmet trgorrine, a mu5karci
su kupci, bilo da u ru svrhu koriste novac) poklone ili preda-
nost (posveienost).
Za*o je to tako, kada Zene mogu da uiivaju u seksu isto
koliko i mu5karci?
Postoje mnogi razlozi, ali u suitini, ro je zato 5to muikarci
imaju jadi seksualni nagon i snaZniji podsticaj za seksualnom
raznovrsnoSiu.
Testosteron je kljudni seksualni podstrekad i kod muSka-
raca i kod Z6nA, s tim Sto ga muikarci sadrZe u mnogo ve6im
kolidinarna. To je narodito tzraLeno kod mladiia u puberreru
koji, kao 5to smo videli, imaju i do 20 puta vi5i nivo resrosrero-
na od devojaka. Mladiii masturbiraju deiie nego devojke,
imaju viSe erotskih snova i ranije oseiaju potrebu za seksom"
Veiina muikaraca, ukljudujuii i one koji su sredno oZe-
njeni iseksualno zadovoljni, nastavljaju da masturbiraju,
uglavnom da bi smanjili napetost. Bilo da konzumiraju ma-
sturbaciju, heteroseksualne ili homoseksualne odnose) mu-
Skarci su seksualno aktivniji od Zena u svakoj srarosnoj grupi.
U nedostatku seksa, postaju rnrzovoljni i nervozni.
.:lz2- nl/j
n-(
K to'- n/'<
l;, t-r- (q
)

MUSKA SEKSUALNOST
Pornografija je oduvek bila carsrvo rnuike fantaziie :
lak, anoniman, bezlidan, neoptereien seks sa beskrai-
nim nizom poZudnih,lepih, orgazmidnih Zena ie oj_
raz osnovne muike Zelje (Symons).

U svim sredinama, seks je ne5to dime Zene raspolaZu_, i ne_

ito Sto je rnuSkarcima potrebn o. Za Lenama sc
iuri, i one su u
72
73
 flazlike medu polovinra
Mudkarci takocle mnogo desie
nego Zene misle o seksu.
Izmedu 35-te i 40_te godirie,
seks iest pufa u toku. sv_akog
,_".i.*i muikarac pomisli na
,r,., irr".Au 40_te i 50_te dvapur,
a muSkarac staliji od 5-5 jo5
uvekmisli na seks barem jeclnom
na sat. ova preokupacija seksom je
takocle prouzrokovana te_
sroster.onom. Kada. se seksualnom
napasniku dd estrog.;; ;"
re de pomiilja na seks,
mada se nj.gouo sposobnost
nc smuniuie za erekci ju
Dok su rnuikarci,uglavnom raspoloZeni
za seks sa sluday_
nom prolaznicom, veiina Zena
ro niie. Na skali od O j; ;,;;
Skarci su seksu sa p,oznanicom
dali o..r.u 4,2, a seksu sa oso_
bom koju vole 4,9. zen..ru
,.k, * pi)u"rrrr.or., ocenile sa 1,0
(nalo ili nimalo zadovoljstvo),
fipidnog muikarca "1n'o*Uom koju vole sa 4,9.
Zene privlaie do izvesne
lnoge
dok ripidnu Zenu ne privladi mere
*Cir, *rskaraca. Razlog i. u ,ol
me sto rnuskarcima zuclnja pomuii
svest. Muskarcu na vrhun_
cu Zclje je doslovno svaka
Zena UoZonriu"na, mada
shvara 5ta ga je to privuklo ujutru ne
Uprkos religioznim. tabuima promiskulitetu,
o psiholo_
ikinr teorijama koje teZnju ,u ,.krrnlfori,
ru,u n('zreloscu. i evolucionisrickirn
raznovrsno.iu smar_
vljln ja parova, muSkarci nastavlieju
i;;;;,"_, o vaznosri srsra_
ar"i-s. ogromnu energiju
na rraga.nje rll:ui1.::ksualnim
l..u-.:-. parrncrima. Mnogi ro
crne svesno, rizikuiuii brak ili
karijeru, ,li lf;l;;:i;;
Iako i
desto uzbude pri vizuelniil;ri;;sima, "U"1..
i zato jeporno_
grafiko rrZiire dosledno .,r-...rro-gorlrlo
iskljuiivo na mu5ke
porrebe. Posebno ih uzbucluje
pogt""J nu Z"nrf.. geniralije,
su u skoro svim kulturama koje
seksualne inicijative.
pokiiv*en., a" ii ,. ir;.gil;;;;;;.
iak i u _ri";;;,;,_ druSwima gde
nama dozvoljava da idu nage, se Ze_
por,o;. ,i.oga pravila koja zabra_
njuju rnu5karcima da lapadno gledaju u njihove genitalije.
druge srrane, Zene uvek S
moraju ;, ;; rlto au njihove genita_
lijc nisu direktno jz\oLeneo"df.J,_r.
frirrrri. Zenskih genita_
lija, smatra se pozivom ,u ,rrrSknr.u,
aof. ,. u izlaganju muSkih
genitaiija vidi pretnja za
Lenu.
4,1
ZaSto se voljmo, svadamo i pravinto clecu
irrusrn sEKsuALNosT
Studije iz svih krajeva sveta dokazuju da su Zene u mnogo
demu
seksualno razlidite od mu5karaca.
Veiint lzena je seks bez lidnog kontakta odvr.atan) i nisu po_
sebno zainteresov ane za srike nagih muikaraca,
dak ih rror,*1u
srneSnim. Dva ameridka Zenska dasopisa, Viita i ptaygirl,
ekspe_
rimcntisala su sa slikama nagih muskaraca. viz,a jipr.ttotu
ao
objavljuje takve slike 1976, uglavnorn zaro sto su njare ditatclj-
ke smarrale da su one neinteresantne ili sremotne. playgtrl je
nasravio da ih objavljujc, i closao clo orkriia cla su one trite
na'i-
interesantnije homoseksualcima.
Zene mogu da ostanu bez seksa duZe vreme, bez ikakvih
problerna. L)nc nisu zainrcrcsovane za scksurlnrr rrzn()vrsnosr
zbog nje sarne, i uZivaju u seksu unutar veze.lJ zapadnirn
clru_
Stvima, Zenama je potreban ose6aj intimnosti, sigurnosr
i povc_
renje da bi odbacilc scksualnu inhibiciju, i postaic one
koje rea-
guju. Stepen ze'skih orgazama poveiava se z'a 560vo
u braku.
Pornografija ima delimidnu privladnosr za Zene. One su,
ako pokaZu ikakvo inrcresovanje za nju, sklonije da glerlaju
nage iene, sa kojima se identifikuju kao objekti rnuski.-h
nego muSkarce.
zeria,
Zene upravljalu i rnanipuliiu rnuikim iuclnjama da
bi
uveiale svoj reproduktivni uspeh, tj. svoje ianse da se udaju
za
rnu5karca koji ie lh izdrravati dok one poclizu dccu.
f'o se udi
kroz posmatran jc drugih Zena. Veiina Zenskih dasopisa,
naro-
drto modnih, ispunjena je slikama Zena u provokarivni_ po_
zama) sa erorskom odeiom. Te slike pruZaju Zenama
da kroz poreclenje sa drugima, naude kako da poveiaju
priliku
svoju
vlastitu seksualnu privladnost.
VAZNOST IZGTEDA I STATUSA
U svim kulrurama, ljudi procenjuju jedni tlruge prema fi_
zidkoj privladnosti, i Lele flzidki privladne parrnere.
Studije pokazuju da se ljudi urlurar iste zemlje, bez obzira
na poi, srarost) socijalno-ekonomski status, ili geografski
re_
75
 Razlike medu polovima
Za5to se volimo, svadamo i pravimo decu

gion, uglavnom slaZu po pitanju stepena privladnosti drugih.

Fizidka privladnost veoma utide na heteroseksualne ocrnoJe, i
partneri imaju sklonost da budu pribliZno jednaki u svolol
privlainosti.
Shvatanje dobrog fizidkog izgleda veoma varira od dru_
Stva do drustva'ali su zaro zdravlje i mladost pozitivno vrecr-
novani u svim kulturama. To podrazumeva bistar pogled, do-
bar miiiini ronus) zdrave zube, bujnu kosu i dvrst hod. u veii-
ni kultura, deblje zene se smatraju privradnijim od mriavih,
jer je uveiana tezina znak imuinosti, zdravlja i sposobnosti
za
raclanje. Medutim, u zapadnim druitvima, gde nema
oskud_
nosti u hrani, i gde bogate Zene mogu da budu mr5ave, a da ne
gladuju, mrsavost je postala srarusni simbol i zato privladna.
dine, posle 22 godine odsustvovanja sa internacionalne scene)
Pored ovih opitih trendova, repota se nepogreiivo zasniva juZnoafriiki reprezentativci u kriketu udestvovali na iedno-
na
osrednjosti u datom dru5rvu, dok se odstupanja generalno dnevnom medunarodnom tnftpidenju, postigli su znadajan
smatra;'u man je privladnim. uspeh, i njihov status se naglo popravio. pri povratku kuii, na
U svim kufturama, fizidka lepota je mu5karcima vaZnija aerodromu ih je dekalo mnoitvo clevojaka koje su vriitale, tra-
od bilo kog drugog kriterijuma seksuarne privladnosr i. z.ato Zile autograme, jedna drugoj dovikivale: ,,Dodirnula sam ga!"
zene (i homoseksualci) veliku kolidinu novca i vremena i "Osetila sam mu mi5id na ruci!,,, i nosile transparente sa nat-
rrose
upravo na fizidki izgled. Do 1988, viie od dva miliona Ameri- pisima: "OZeni me,". Zamislite, poredenja radi, kako bi rnu-
kanki operisalo je grudi po ceni od 2.000-4.000 dolara, i viie Skarci reagovali na pobedu Zenskog hokejaikog tima.
od 100.000 njih se podvrglo riposukciji (kozme tidkoj operaciji Nekoliko studija je pokazalo da su srarus i moi muikaraca
otklanjanja masti iz odreclenih delova tela) po ...,i oa +.oob povezani i sa njihovom visinom. MuSkarci u Siedinienim Ame-
dolara. Te godine, od prodaje kremi zalicezaradeno je ukup_ ridkim DrZavama, sa visinoyn preko 1,83 m, zaraduju 12% vjie
no 1,9 biliona dolara. nego niZi muSkarci. Uzrok tome donekle mogu biti bolji eko-
MuSkarci ne privlade Zene toliko svojim izgledom _ mada nomski uslovi za vreme odrastanja, ali je dinjenica da veiina
je i izgled vaian * vei svojim sratusom. statui ljudi visokim osobama dodeljuje vi(i status. DZimi Karter je je-
se stide zbog
uspeha u bilo kojoj oblasti preduzetni5tva, ukljudujuii porno] dini predsednidki kandidat u XX veku koga je pobedio niZi
politiku, sport) umetnost) nauku, a narodito oi.o protivkandidat.l.
1.'urp"t po_
vezan sa visokom finansijskom zaradom. Status tr.nogih
*u-
Skaraca, uveiava se sa godinama) a sa njim raste i njihova
pri_ 4 Od vremena kada ie ova kn jiga n2p1r.n", to se clogorlilo jos i tlemokrati Al Goru
vladnost. To je razlog zaito se mnoge mlade, lepe Zene udny, (.Al Gore), ko ji je 2000. godine vrlo 1g5no izgubio od niZcg republikanca D2ordta
za stare i ruZne milionere. Buia l'lladeg (George Bush,7r.,), i Dionu Keriju (/ohn Carrf,), koji je takocle
Kada status muikaraca dostigne zavidan nivo, Zene se de_ tcsno izgubio od Diordza Buia l{ladeg 200'1. Uzroci pobedA DZorclZa Buia
sto trude da ih zavedu ili im dak dosaduju. Kada su 1992. Mlacleg verovatno su brojni, ali je moguie da imaju veze sa n jcgovom ratobornom
eo- politikom, ito se uklapa u predvidanja evolucione psihologije 1prim. prev..)
76
77
 Razlike medu polovima
Mada lene, koje stalno imaju na umu brak, skoro uvek
traZe muikarce sa visokim statusom, muikarci biraju Zenu sa
visokim statusom za brak, a sa niskim stttusorn zl usputni
scks. Oni to dine iz vi5e razloga. Devojke sa visokim starusom
unose u brak potencijalno superiornije gene, novac i dodatni
druitveni ugled. Devojke sa niskim srarusom desie prisraju na
usputni seks, jer Zele da osvoje muikarc,-a sa statusom.
Dobrostoje6e neudate devojke dobijaju svoj status od ode-
va, i pokazuju ga kroz svoj izgled i pona5anje - deluju zdravo,
dobro sc izralavaiu, i obidno su skupo i elegantno obudene.
Udate Zene obidno dobijaju svoj status od muZeva, tako da sc
najdeiie pretpostavlja da dobro negovana i skupo obudena ie-
na "pripada" muikarcu visokog statusa) i da je zato van doma-
Saja. Sa druge strane) Zene mu5karaca niskog statusa) desto su
lepa zabava.
Ako je Zena postigla visoki srarus kroz svoj vlastiti uspeh,
obidno se doZivljava kao pretnia i konkurencija, a ne kao sek-
sualni objekat, i samo ie muSkarci sa visokim starusom poku-
Sati da je zavedu.
ODEfu I SEKSUALNI GOVOR TELA
Sve Zenke sisara, izuzev na5e vrste, ukazuju na svoju seksual-
nu raspoloZivost signalima kao Sto su poseban miris ili pro-
mena boje genitalija za vreme plodnosti.
Zenke naie vrste su sposobne da praktikuju seks u bilo
koje vreme, dak i za vreme mensrruacijc i trudnoie, i ne podle-
2u vidljivim fizidkim promenama kada su sposobne da zadnu.
Kako onda muikarac zakljudu je kada je Zena raspoloZiva? Od-
govor je: pomoiu suptilnijih vizuelnih nagove5taja, koje Zene
pruZaju kroz svoj govor tela i oblaienje. To je razlog zairo su
nruikarci hipersenzitivni na Zenski izgled, i za5to mu5ko uz-
buclivanje toliko mnogo zavisi od vizuelnih nagovestaja.
Sve Sto Zena dini sa namerom da naglasi svoju Zenstve-
nost, govori o njenoj potencijalnoj seksualnosri. Zaro iene u
celom svet u pokazuju svoju Zenstvenost, istiduii odredene
atribute koji su specifidni za njihov pol.
78
ZaSlo se volimo, svadamo i pravimo decu
Kosa
U mnogim kulturama, Zene sa dugom i bujnom kosom se
smatraju Zenstvenim i seksipilnim. To je verovatno zrto Sto
jedan ocl pet mu5karaca ima problema sa opadanjem kose od-
mah posle puberteta (izgleda da ie to zbog vi5ka androgena)'
Do 50-te godine,60% mu5karaca izgubi iedan deo kose'
Muikarci su dlakaviji po telu, i imaiu guiie obrve, tako da
u mnogim sreclinama, Zene uklirnjaiu gotovo sve dlake sa tela i
dupaju obrve, da bi poveiale svoj Sarm.
Oii i nos
S obziron da su odi kod dece veie u odnosu na druge cleiove li-
ca, krupne odi se i kasniie vezuiu za detinju pasivnost t zavi-
snost) i pospe5uiu za5titniStvo'
Buduii da se pasivnost i potreba za zrstitom smatniu
ienskim osobinama, velike odi su kocl njih svojstvo lepote, te-
ko da su se one oduvek trudile da ih Sminkom uveiaiu' Isto ta-
ko, mali nosevi se smatraiu detiniastim i lepim, pa se Zene sa
zapada desto podvrgavaju operaciji smanienja nosa do zadovo-
ljavajuie proporcije.
Usta
Zene imaju punija usta nego muikarci, i dodatno naglaSavaiu
njihovu punoiu bojeii ih u crveno. Tako su dinilc vekovima'
Pitanie ie da li ie to samo isticanje punoie Zenskih usana, ili i
imitacija genitalnih usmina, koie postaju nabrekle i crvene za
vreme seksualnog uzbudenja, i koje su skrivene od pogleda ot-
kako su ljudi podeli da hodaju uspravno-
Malo otvorena' napuiena usta su erotska) dok dvrsto za-
tvorena Salju suprotnu Poruku.
Vrat
Za muikarce ie karakteristidan deblji vrat) sa izraienom Ada-
movom jabudicom. To je zbog duZih glasnih i'ica,i ve6eg gr-
kljana. Analogno tome) obrazac lepog kod L€na ie dugaiak,
uzan i gladak vrat.
79
 Razlike medu polovima
ZaSto se voiimo, svadamo i pravimo decu

Medu Paduangima) tzv.,,ljudima_Zirafama,, iz Burme

Zene vestadki produZavaju svoje vrarove)
va, kao 5to su viktorijanski jastudiii koji se stavljaju pozadi,
dodajuii po i.;;; krinoline, duboki dekoltei, usko sregnuti kaiSevi i u moderni-
bakarni kolut svake grdine od ranog detinjstva,
i ,rosiizuii re- je doba, pripijene majice i pantalone, deluju kao seksualni
kordnu visinu od skoro 40 cm. Vratni miiiii ," u
to'' sludaju upaljad za muikarce.
toliko Sire da se prsljenovi nenormalno odvajaju jedni
od dru_
gih, i smatra se da Zena ne bi mogla da drZi
vrar uspravno ako
se kolutovi odstrane. Sake i stopala
Zenstvenin se smarraju male Sake i stopala, sa fleksibilnijim
.V"!rtesto naginju svoje glave na jerinu srranu. To nroZda
potide iz detinjstva, kada su naslanjale glavu zglobovima na prstima. Moda na njih skreie paLnju dugim
na relo ."Ji;J;.
Bez obzira na to kako je nastala, por, ,f,urrje ofarbanim noktima (koji takocle otkrivaju srarus) dokazujuii
na potdini.r,ort
i.nevinost, i Zene je desto koriste kao nadin flertovanja. cla iena ne radi teZak posao), narukvicama i landidirna oko gle-
Mu_
Skarci to nikacla ne r.ade. Znja noge, koji iake i stopala dinc joi manjim u poredenju s
njima, cipelanra sa visokim potpericama, koje spreda skraiu ju
Ruke i ramena stopala" Visoke potpetice irnaju i doclatni cfckar, jer gleirijeve
Jake ruke i SirrLka ramena su dokaz muievnosti, dok se uska dine manjirn, i izazivaiu vi5e ljuljanja pri hoclu.
t?Tltru koja se spuiraju smarraju Zenstvenim. Da bi U originain aj verziji,,Pepcljuge"., dve polusestre ampuri-
urpouir_
vili dominaciju, muikarci ih desto dodatno uvecavaju, i raju delove svojih stopala, u pokuiaju da irniriraju prefinje-
skre_
iu.paZnju ra njih epolerama, beclze'ima i ambleminiu. nost Pepeljugine male noge. To je zato 5ro priia porite tz Ki-
rodito vaii za uniforme rr vo jsci, gde hijerarhi ja
ro ,ru-
igra znada jnu ne, gde se vezivanje stopalA kod devojiica praktikovalo veko-
ulogu, i veoma se poituje. vima rnedu uglednim porodicama. Negde oko ieste do osme
Kada Zene Zele da budu dominantne) one takocle godine, stopala devojdica su se stevljala u kalupe, koji su prste
dine svo_
ja ramena vizuelno vedim, uz pomoi potiskir,ali ka petama. Svakih nekoliko sedmica, njihove su
naramenica ili ukrasa
poput voinih. cipele zamenjivane manjim, kako bi se stopala joS vi5e sma-
njila. Cilj je bio da se sropalo srnanji na duZinu ad7,5 cm, iro
Qrudi, kukozti i srrainjica se srnatralo obrascem lepote kod devojaka. Porccl toga) ova su-
Zenske dojke, kukovi i.straZnjice, igraju kljudnu rova i bolna praksa je Zenu drZaia blizu kude, iuvajuci njen
ulogu u sig_
naliziranju seksualnosti, jer su obiikovane potpuno status) i iineii 1e nesposobnonr za bilo kakav posao.
drugadi;e
od mu5kih.
Zenske dojke i srraZnjica imaju vise masti
zbog dojenja. Noge
Karlica je Sira nego kod muskaraca i malo zavaljena
unazad., Dugadke, oble Zcnske noge, sa tankim gleZnjevirna, seksualno
kako bi obezbedila prosror za bebu u vreme trudnoie.
Zboj veoma privlade muikarce, posebno ako se naziru ispod suknje
toga se Zenski kukovi n jiSu u hodu. Hodanje
sa nagla5en ;^zJ koja nc sakriva dovoljno pubidni predeo. Kraia suknja je pou-
no5enjem kukova Salje nepogresiv seksualni
signal. zdani znak raspolozivosti.
Bilo koje odelo koje naglaiava ili privlaii paLnju
na is_ U veiini dru5tava, devojdice se od malih nogu uie da noge
pupcenosr Zenskih grudi ili straznjice i
iirinu zenst<itr kuko- drZe sastavljeno. Kada mlada iena sedi sa rasravljenim noga-
80
8t
 Razlike medu polovima
ma) ona Salje jasnu poruku poziva na seks, Sto neke muikarce
pomalo plaSi.
I)a bi privukla rnu5karce, Zena mora da pokaZe da je slo-
boclna, ali da pri tom ne bude napadna" Njena zavisnost, pa-
sivnost i nenasrtljivost se smatraju sel:sipilnim. Na primer,
korseti iz viktorijanske epohe, zbog Lojih su se donia rebra
nekada izme5tala, drastidno su srnaniivali kapacitet njenih
pluia. Dugadke, teike suknje, vezano stopalo, visoke potpeti-
ce i krinoline, sve je to potpuno onemoguiavalo trdanie.
Sto Zena otvorenije Salje seksualne signale, to ie mu5ka-
rnc boije rezumeti n jenu nameru. Prostitutke koriste tu dinje-
nicu kada biraiu svoia radna oclela"
MUsKA HOMOSEKSUALNOST
Sve razlikc u mu5koj i Zenskoj seksualnosti obuhvaiene su
terminom heteroseksualni odnosi. Samo u lezbijskim i mu-
Skim homoseksualnim odnosima Zene i muSkarci mogu da ot-
kriju svoju pravu seksualnu priroclu, bez uskladivania svog
ponaianja sa suprotnim polom. Tako, ako Zelimo da otkrije-
mo Sta oni zaista Zele od seksa, treba da pratimo ponaianje ho-
rnoseksualnih muikaraca i Zena.
Ifomoseksualci
Tipidan muiki homoseksualni susret ie iedna zaiednidki pro-
vedena noi. Homoseksualci ordiniraju barovima, ulidnim
uglovirna, hotelskirn holovima, parkovima i javnim toaleti-
rna, tragajuii za seksualnim partnerom. Konvcrzacija ie mini-
malna, fokus je primarno genitalni, gotovo odmah se prelazi
na seks. Ilomoseksualni barovi i kupatila su u su5tini seksual-
ne pijace; homoseksulna kupatila obezbeduju inclividualne
sobe za lidni seks, kao i apartman za grupni seks.
Homoseksuaici, kao i heteroseksualni muSkarci, uzbudu-
ju se na vizuelne stimulanse, i zato postoji bogata industrija
pornografskih knjiga, dasopisa i filmova koja zadovoljava to
interesovanje. Mada imaf u potrebu za seksualnim varijeteti-
82
ZaSto se volimo. svadamo i 0ravimo decu
ma, homoseksualci su izbirljivi kada ie red o fizidkoj pri-
vladnosti svojih partnera. TraLe se mladiii koji su lepo obude-
ni i doterani. Premda bogati i uspeini muikarci imaju izvesnu
privladnost, druStvena klasa i status su obidno nebitni. Homo-
seksualci se desto brzo zaliubljuiu u lepog mladiia koga ideali-
zuju. Kao 5to je sluiaj i kod heretoseksualnih mu5karaca, oni
desto posle ejakulaciie shvataju da je partner manje privladan.
Lezbijhe
Lezbijke seponaiaju potpuno drugadije od rnuikih homosek-
sualaca. One su sklonije clugotrajnim, intimnim vezama i mo-
nogamiju smatraju idealom. Studije pokazuju da lezbijke
inraju isti broj partnera kao i heteroseksualne Lene'lzlai'enje i
udvaranjc prethodi vezalna) a sastanci se zavr5avaju seksom
samo u 20% sludaieva. Seks za jednu noi dogada se retko, jer
lezbijke viSe vole da se upoznaju i budu emocionalno poveza-
ne pre nego Sto se upuste u seksualnu vezu.
Lezbijskih barova ima daleko manie, i nf ihova svrha niie
namamljivanje partnera, vei druZenje. Lezbiike ne kruZe u
potrazi za seksom, ne upu5taju se u anonimni seks na iavnim
mestima, i nemaju ekvivalente za mu5ka homoseksualna ku-
patila; nema lezbijske pornografije; lezbiike slike nagih Z6nA
u dasopisima kao 5to ie Playgirl smatraiu sme5no preteranim, i
podsmevaju se dinjenici da one muikarce uzbuduiu.
Drugim redima, muSki homoseksualci se ponaiaiu kao i
mu5karci heteroseksualci, ali joi izrazitije, dok se lezbijke po-
naSa ju kao Zene heteroseksu alke, ali joi izrazitije.
To ukazuje na cinjenicu da heteroseksualni muikarci do-
bijaju daleko manje seksa, i daleko manie seksualnih raznovr-
snosti, nego 5to bi Zeleli. Oni su uskraieni, kako zbog toga Sto
su Zene malo raspoloZene za anonimni, kratki seksualni su-
sret, tako zbog toga 5to druitvo od niih zahteva vernost posle
vendanja.
Drugo, dinjenica da lezbijke vi5e biraju dugotraine, in-
timne odnose, nego kratkotraine seksualne sllsrete, premda ih
83
 Razlike medu polovima

u tome ne ometaiu deca, kao da potvrduje tezu da heterosek- DRUGI DEO

sualne Zene nisu socijalno prisiljene da porisnu svoje nagon-
ske Zelje za usputnim seksom, kako neki teoreridari tvrde, vei
da je to njihova vlastira Zelja. IA$TO $illO RMLICITI?

Mi mislimo da smo prazan papir po

home soako moie da piie. Nije tako.
Mi dolazimo na suet sa odredenim su-
itinskim funhcijama, ali ih zanernanb
jemo, i nc slttiamo saoju promisao.

l)ezmond Moris (I)esntond hIofis)

MuSkarci iLene, dedaci i devojdice,

razlikuju se po svojim telima i svo-
jim mozgovirna, sklonostima, spo-
sobnostirna i seksualnosti. Do koje
mere te razlike imaju bioloiku osno-
vu, a do koje su posledica pritiska
sredine i kulture?
MiSljenia su se kroz ceo XX
vek menjala od jednog ekstrema do
drugog. Jedni su tvrdili da su sve
polne razlike biolo5ki uzrokovane,
drugi da su sve - izuzev oiiglednih
fizidkih razlika - rezultat druitve-
nog uslovljavanja.
Poslednjih godina, nastala je
nova teorija prema kojof na5e razli-

84 85
 Razlike medu polovima

ke nisu posledica nl prirode, ni kulture, ve6 njihove kombina-

cije, i da su one toliko dvrsto povezane da se ne mogu odvoiiti PRO|lllItllA POIA
na bilo koji smislen i koristan nacin.
...razlike izmedu mtdjuhu i ienhi na-
ie vrste na krajtt ie biti pronadene u ie-
WffiW lijskim stntkturama i anatomiji ljud-
shog mozga.

Dieri I'e'ti (Jene InY)

Ve6ina udesnika u debati ita ie va-

Znije priroda ili vaspitanjc, sloZiio
se da iemo imati jak dokaz biolo5ke
osnove polnih razlika, ako dokaZe-
mo tadnost samo dva kriterijuma
od ponudenih:

1. Ako se obrazac Ponaianja Po-

iavljuje kod beba i male dece
pre njihove socijalizacije;

(
(q

/,-\
87
86
 Razlike medu polovima Za5to se volim0, svadamo i pravimo decu

2. Ako se obrazac javlja na poderku puberreta, zajedno sa Mu ih ob anj ast a ( m ashulinizir an a ) dez: oj t i c a

ubrzanim fizidkim promenama;
3. Ako se razlike u pona5anju javljaju u rnnogirn, razliditirn
sredinama;
4. Ako se slidna ponaianja javljaju i u tlrugim vrsrama, po-
sebno kod viSih primara) koji su generalno najslidniji lju-
dima;
5. Ako postoji dosle dna veza izmedu odredenog ponaSanja i
psihoioikih atribura kao ito je organizacija mozga ili nivo
hormona. Na primer, ako je pona5anje povezalto sa nivo-
om seksualnih hormona, i ako se menja u zavisnosti ocl
tog nivoa, rni moramo da pretpostavimo da jc ono done-
kle biolo5ki odrecleno.
Najveii broj polnih razlika opisanih do sada je zajeclnidki ve,
iini ljudskih kultura, a mogu se naii i kod viiih primata.
Mnoge se dramatidno razvijaju u pubertetu, a javijaju se i kod
beba, koje nikako ne mogu biri pod uricajem socijalizacije.
Dakle, prva detiri zahteva su porvrdena. Ali ita je sa pc-
tim? Videli smo da je mozak rnuikaraca i L6n6 strukturiran
razliiito organizovan, i da funkcioniie donekle razlidito. Te
su razlike povezene sa izvesnim sklonostima, vestinama, i ni-
voom hormona. Ali koliko hormoni odreduju i uslovljavaiLr
polne razlike, i do koje se mere njihova uloga menja pocl utica-
jem okruZenja?
I'ovremeno se radaju Zenske bebe koje su bile izloZene neo-
bidno visokom nivou muikih hormonaioS u materici' To se
deiava ili zato Sto pate od genetskog def-ekta, koii uzrokuie da
adrenaine 1lezde izluduju veliku kolidinu muSkih hormona,
rh. zato 5to su njihove rnaike dobijale sintetidke steroide (mu-
ike hormone) za vreme trudnode, da bi se suzbiia oboiienja
kao 5to je toksemia. Kao posledica toga, devojdice se obiino
radaju sa arnbivalentnim polnim organima.
Te genitalne anornaliie se operiiu, a odgovarajuia terapija lc-
kovima spredava dalju produkciiu androgena. Medutim, stu-
dije izvr5ene na razliditim univerzitetima, pokazale su da su de-
vojiice koje su dobile dodatne mu5ke hormone jo5 u materici,
mnogo vi5e mubkobanjaste od dmgih devojdica.
IJ ranonr cletinjstvu, one se radije igraju napolju, sa deda-
cima, i ravnoduSne su prema bebama. One takode viie vole
pantalone nego suknje i haliine. Kod niih sc obidno razviju

POLNE DEVIJACIJE
U uobiiajenon toku dogaclaja, kacla devojdica ima clva X hro-
mozoma i prosednu dozu Zenskih hormona, a dedak jedan X i
jedan Y hromozorn i normainu kolidinu muskih hormona_,
oni se razvijaju onako kako je opisano u perom poglavlju. Ali
ponekad se desi neito 6to poremeri i taj proces i hormone koji
kruZe telom i mozgom jo5 nerodene bebe. posledice tih pore-
meiaja u prilidnoj meri objainjavaju uticaj polniir hormona
na tipidno muiko i Zensko ponaSanje.

88 89
 Razlike medu polovima ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu

uski kukovi i Siroka ramena) mi5iii su im dvr5ii, a grudi ma- pri pokuSaju da zamisle i opi(u
ro, dali su agresivnije odgovore
nje od uobidajenih. Njihova inteligencija je natprosedna5, i neke stresne situacije nego niihova braia i scstre.
one su neobiino zainteresovane za neuine predmete. posle
puberteta, postiZu vrhunske rezultate na testovima prostorne
Feminizirani deiaci
inteligencije, mada se razlika u njihovim perceprivnim) ver-
Majkc koje boluju od diiabetesa proizvode malo Zenskih hor-
balnim i analitidkim sposobnosrima ne primeiu je. Za razllku
mona i it:sto pate od spontanih pobadaja. Pre nego Sto su otkri-
od veiine devojaka, one ne sanjare o ljubavi i vendanju, vei
veni negativni efekti, one su ledene sintetidkirn Zenskim hor-
karijcru sravljaju na prvo mc-Sto, i sntltraju cla ie brak od clru-
monima, cla bi se spredio pobacai. Deiaci kr:ji su rocleni posle te
gorlzredne va2nosti.
terapije, bili su stidljivi, i imali su malo sarnopouzdanja i sarno-
Kasnije se ispostavilo da se kod nekih i seksualnosr vre-
poStovanja. Nije ih interesovala mehanika niti sport, i imali su
menom razvila prema muikom modelu. Na primer, imale su
niske rezultate na testovitna prostorne inteligenciie.
vizuelno snaZnc erotske snove za vreme puberteta, kao ito je
Dedaci i muSkarci sa ovim sinclromom imaju iedan X hro-
to sludaj kod dedaka, osim 5to su slike bile karakteristidne za
mozonl viSe, XXY, i zato im ie niZi nivo androgena. Oni su ma-
heteroscksualnu devojku. 10 od 25 ispirivanih je imalo i ho-
nje visine i slabijeg tonusa rni5iia, imaju manje cllaka po telu,
moseksualne fantazije, a n jih tri su sanjale i biseksualna isku-
manie testise, slabije seksualno uzbudenie nego XY muikarci,
stva. slike i pride su ih stimulisale isto koliko i maZe'ja i clocli-
smirenili su i pasivniji.
rivanja; uzbudenje je bilo iskijudivo genitalno, i primoravalo
Neke XY bebe imaiu redak genetski porcmeiaj koii ih di-
ih je na masturbaciju u nedostatku partnera. Staviie, imale str
ni neosetljivim na tcstosteron. Kao rezultat toga, onc se racla-
veoma snazan seksualni nagon) i patile od hipersenzitivnosti
ju, razvijaju i rastu kao Zene (izuzev Sto ne mogu da raclaju),
klitolisa. Posle trermana kortizonom, kod nekih od niih ie
bez obztra 5to irnaju Y hromozom u svakoi svojoj 6eliii'
znatno smanjen broj erotskih snova i senzitivnost klitorisa,
bez ikakvog gubitka seksualne moii.
U ltraleminizir an e dea oj i ic e
U nekim slucajevima, Zenske bebe sa ovim sindromom
prime toliko mnogo mu5kih hormona in utero, da pri roclenju Devojcice sa Tarnerovirn sindrom om (Trtrner's Syndt'ome) rrna'
ju sarno jedan X hromozom, XO. One ne proizvode nimalo
izgledaju kao dedaci, a tako se i vaspitavaju. To se obidno zau-
muSkih horrnona. Kao deca se uglavnom igraiu samo sa lutka-
sravlja u pubertetu, ali ako se nastavi sa dodavanjem rnu5kih
hormona, razvi(e se u normalne muikarce, mada bez sposob- ma; kao Zene su opsednute svoiim izgledom, i veoma su ro-
nosti da proizvode spermu. mantidne po prirodi. PostiZu normalne rezultate na testovima
Postoji dokaz da dodavanje muikih hormona utide na po- verbalne inteligencije, ali imaiu nisku prosiornu inteligenci-
ju, do toga da se desto gube nekoliko blokova od svoje kuie'
naSanjc ne samo devojdica vei i dedaka. pri proudavanju clece
dije su majke primale sintetidke muike hormone da bi se za_ Imaju veoma razviien materinski oseiai, ali naZalost ne mogu
Stitile od pobadaja, i dedaci i devojdice koji su ih primili in ute- da imaiu decu.

(J hr amask ulinizir ani mu i h ar ci

5 To je verovarno zato Sto spajaju superiorniju prostornu inreligenciju dcd:rka, i Neki mu5karci irnaju joS jedan Y hromozom, XYY, 5to stvara
superiornijc lingvisticke i analitidke sposobnosti devoidica. 'I*i muikarci su vi5i od
clodatnu kolidinu rnuSkih hormona.
90 9l

.!,4{ru!6w'il
 Razlike medu polovima
proseka (skoro svi su preko 1,83m), dlakaviji su i aktivniji od
drugih. Impulsivniji su, imaju izo5trenije vizuelno-prosrorne
sposobnosti, i ie5de zavriavaju Ll zatvoru ili bolnici ncgo Xy
muikarci.
Deuojiice koje su u staari deiaci
Jedna pacijentkinja sa Univerziterske ktinike u Njujorku, iz-
gledala je kao devojka, tako je i odgajana, ali je uporno zahte-
vala da je smatraju deiakom. U pubertetu je otkriven uzrok
rakvog pona5anja - ona je zaista bila ciedak sa nerazvijenim te-
stisima.
Slican problem imali su neki muikarci iz l)ominikanske
Repr,rblike. Njima su nedostajali enzimi koji pretvaraju resto-
steron u dihidrotestosteron od koga zavisi normalan izgied te-
stisa i penis a. Zbog tog nedostatka, na roden ju su izgledali kao
devojdice, bez obz)ra 5to su primili uobidajenu dozu androge-
na in utero. Oni su i odgajani kao devojdice, sve do puberteta.
Onda im je izrastao penis, pojavili su se testisi, glas je postao
dublji, i te "devojc\ice" su postale dedaci.
Studija 18-oro dece koja su sada odrasli ljudi, otkrila je cla
je velika veiina samo zamenila Zensku odeiu rnuikom, prera-
sl:r u snaine, miiiiave muikarce, zal jubila se u devojke, oZeni-
Ia i imala decu, bez odiglednih psiholo5kih problema. Od dva
izuzetka, jedan Zivi kao rnuSkarac ali nastavlja da nosi Zensku
odecu, a drugi je zadrLao Zenski identitet.
I)rugim redima, uprkos tome Sto su vaspitavane kao de-
vojdice u sredini gde se polni stereotipi izuzetno istidu, veiina
takvih "devojdica" nije patila od trauma kada su prepoznate
kao dedaci, jer je hormonalno "ustrojstvo,'njihovog mozga bi-
lo muSko.
Detah hoji je posrao deaojiica
Ranih Sezdesetih godina XX veka, u Sjedinjenim Arneridkim
I)rZavama, rodeni su identidni blizanci. Penis jeclnog dedaka
je za vreme obrezivanja odseden, i posle mnogo dvournljenja,
ot
'4e!frffit@*s'l-
ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu
kada je dete napunilo 17 meseci, odludeno ie da postane devoi-
dica. Hirurzi su otklonili testise, stvorili vaginu, i ubacili od-
reclenu kolidinu Zenskih hormona. Roditelji su uditiili sve rla
pomognu detetu da prihvati svoi novi pol, i macla je ona pone-
katl bila donekle muikobaniasta, uZivala je r"r no5enju lepih
heljineitrukaukosi.
Sludaj ie privukao mnogo paZnje, i navoden ie kao dokaz
cla je polni iclentitet disto rezultar socijalizaciie' Medutim,
i979. kada ie devoidica napunila Sesnaest godina, BBC fe o
njoj napravio film kof i ie pokazao da niie sve kako treba' Ona
je odbila da prida o bilo kakvim probleilrima koje ie clolivela u
pro5losti, a nije trila raspoloZena ntzarazgovore o seksu' Delo-
vala je poprilidno muikobanjasto) nesreino, i hila je ambiva-
ientna po pitanju svog sratusa.Zelela ie cla postane mehanidar,
i smarrala je da deiaci imaiu inreresantniii zivot ocl devojdica.
HOMOSEKSUALNOST
Postoji snaZan dokaz da se homoseksualnost izaziva ioi u
rnaterici delovanjem hormona na mozak muikih bcba' Dru-
girn redima, oni nisu odabrali svoie seksualno oprecleljenje, i
ivakako ga nisu stekli pod pritiskon-r okruZenja - oni su rodeni
homoseksualci" Izgleda da to naroiito vaZi za primarne homo-
seksualce. to iest muSkarce koji ne pokazuju nikakvo intereso-
vanje za |ene,i ne reaguju na pokuiaje izleienja'
U eksperimentima sa pacovima, otkriveno je da se delovi
mozga koji kontroliSu muikost razvijaiu u stupnjevima' Prvo,
androgeni dovode do razvoia polnih centara koji kontrolisu
Iizidke karakteristike seksualnosri. zatim se hipotalarnus) cen-
tar za seksualnu privladnost, stabilizuje u svojoj orijentaciji'
Na kraju se centri za polne uloge mozga, koii uticu na opSte
ponaSanje muSkaraca ili Zena, mogu transformisati u sludaiu
inu5kog obrasca. (Setite se Exinog principa: ako se rnuSki hor-
moni ne uvedu u f'etus, on postaie devojdica, dak i ako ie XY')
Ove f'aze ne moraju biti tako strogo odvojenc' a mogu se poia-
viti i u neSto drugadijem redosledu.
93
 Razlike medu polovrma ZaSio se volimo, svadamo i pravimo decu

I-o moZe imati znadajan uticaj na mu5ku scksualnost. Dok

cima dA estrogen) oni reaguju na isti nadin kao i Zene sa talasom
Zenska heba raste irt utero. razvo j n jcne se ksualnosti jc popri_
hormona koji izaziva ovulaciju. Osinr toga, rnuiki homoseksu-
licincr siguran,izuzev u retkom sludaju kada primi;otu af"u alci u odnosu na heteroseksualce imaju siabije rezultate na te-
mu5kih hormona. Ali kada se muika beba razvija, velika su stovima prostorne inteligencije kao 5to je gadanjc, ali, poput
kolebanja u kolici'i rnuikih horrnona koje proizvoai iti pri- Z6ni, irnaju bolje rezultate u odabiru predmeta iste boje.
ma od niajke u vrenle svojih razvojnih kriia, i zitto ,u nro_ Kod homoseksualaca, uloga roditelja u razvoju njihove
guc<nosti zastraniivanja od seksrrar'e norme crareko
veic ncgo seksualne orijentacije je prenaglaSena. Popularan stcreotip da
kod devojcYica. je dedak "zaveden" od starijeg muikarca, ili devojdica ocl stari-
I zaista su rnuikaraci c:eide seksualno deviiantni. i lma je Zene, nema pokriia u stvarnosri. Buduca seksualna orijen-
mnogo vrSe muikih nego Zenskih homoseksuaiaca. Osim
toga, tacija dcteta sc moZe naslutiti ako se paZljrvo poslnarra njcgo-
ponekad mu5karca koji ;e Lr potpunosti muZevan, u smislu vo pona5anje. Dedak koji ie postati homoseksualac je najdcicc
agresrvnosri i takmidarskog duha, seksualno viie privlade
drugi miran, stidljiv i nezainteresovan za sport, ilok su devojcicc ro-
muskarci nego Zene" 'fo se nroze desiti i kada sa aouile norrrroi- busne i aktivne.
na kr:rlidina m,ikih horrnona za vrcme trucrnoie, ali je
iznekog
rztz-loga oti(la u ienski deo posle razvoja hiporalamusl.
HORMONI "PROGRAMI RAJU' MOZAK
Teorija da homoseksuainost nastaje zbog niskog nivoa Svi gore navedeni cksperimenti ukazuju na to da su polni hor-
muSkih horm.na za vreme kritid'e faze truclnoce, poiu.,lcna
moni odgovorni ne samo za izgled de(.aka i devojcica, vei i za
je brojnim studijarna. Na primer, ako
se rruclne Zenke pacova njihovo 2orzaiunje.
podvrgnu sfresu) one proizvedu viiak Zcnskih holrnoria;
nji_ Ilormoni svoju najbitniju funkciju vrie dok se fetus raz-
hovo muiko potomstvo ima izuzetno nizak nivo testosterona
vija in utero. Oni "programira ju" mozak bebe pre ma mu(kom
pri roclenju, i postaje biseksualno ili iromoscksualno.
ili Zenskom obrascu, i odreduju tip ponaian ja koje ie dete pri-
Da li postoji veza izmedu prenatalnog stresa i homoseksu-
lrvatiti za vreme razvoja. Struktura mozga je takotle od velike
alnosti kod ljudi? urvrdeno je da je ,nnrno viic biseksualnih
i vaZnosti za odgovarajuiu reakciju na hormone koli se lude u
homoseksualnih muikaraca rodeno rg44.t 19115. gocrine,
dakre, pnbertetu. Tako je mozak mladiia daleko prijemdiviji za mu-
na kraju Drr.rgog svetskog rata. Voclen je razgovor sa
€Jrupama 5ke hormone od Zensko g mozga, dok ie mozak devo jke osetl ji-
od 100 homoseksualnih i isto toliko heteroseksualnili muska-
viji na Zenske hormone nego muiki.
raca, kao i sa nfihovim majkama, i orkriveno je cla
su majke bi_ Kada se jednom uspostavi polni obrazac rlozga, on se ne
seksualnih, a narodito homoseksualnih muskaraca, doZit ele moZe promeniti naknadnim dodavanjem hormona. Kada bi
urneren ili ekstreman stepen stresa za vreme trudnoie zbog
La- se obrazac lako mogao promeniti, blizanac koji je transformi-
losti, silovanja ili opite anksioznosti. Mecl' majkama h.[.o- san u devojdicu, i kome su dodati Zenski horrnoni, ne bi imao
seksualnih muikaraca, nijedna nije potvrdila ekstrcm'i strcs, poteikoia da se prilagodi svojof novoj ulozr.
a
samo je deset procenata njih imalo umererr srres.
Mozak homoseksualnih muikaraca ima slidnosti sa ien_
UTICN HORIllIONA POD NORMALNIM OKOLNOSTII\IIA
skim mozgom. Popredni presck hipotalarnusa, koji je manji
Ispitivanjem normalne dece se takode do5lo do clokaza o uti-
kod Z6nA nego kod mu5karaca, takocle je manji i kod homosek-
caju hormona na pona5anje polova. U je dnoj studiji u Kalifor-
sualnih muikaraca. Kada se primarnim muikim homoseksual_
niji je od izvesnog broja novorodendadi uzet uzorak krvi iz
0t
95
 Razlike medu polovrnia
pupdane vrpce) i ispitan nivo hormona. Kako su deca rasia, ot-
kriveno je da ona sa visokim stepenom mu5kih hormona (i de-
daci i devojdice), najvi5e vole grubije igre, Sto kod dece sa viso-
kim stepenorn Zenskih hormona nije bio sludaj.
U jednoj studiji iz 1980. godine, detaljno je ispitano clej_
stvo detiri lazlidira mu5ka horrnona na 55 Z6nA. pronadeno je
da su iene u menadZerskim i tehnidkim poslovima imale viii
nivo androgena nego sluZbenice i dornaiice. Nejasno je, me_
dutim, da li su one imale vi5i nivo androgena od samog pode t_
ka, ili je on poveian odgovarajuiim delovanjem sreciine.
Nivo Zenskih hormona kod Z6nA opada vrlo brzo u perio-
du menopauze (klimakterijurn), izmcclu 45. i 54. gotiine; nivo
festosrerona kod muikaraca opada mnogo sporije oko 50. go_
dine" Kada do toga clode, Zene desto postaju agresivnije i sa-
mopouzdanije (tj. viSe lide na muikarce), a muikarci neZniji i
podlolniji uricaiirna (tj. viSe lide na Zene). Otuda srereoripi o
mrzovoljnoj starici koja vide na ma10 dete, i ljubaznom srarclr
koji ima mnogo vrertena i ljubavi za svoje unuke. To je uni-
verzalna pojava.
ss;
z^e
'/r76
-'Jt
/)-\
+7 L_)._
(r
rt \/ ls,t
>)
€;;>'-
96
ZaSto se volimo. svadamo i Dravimo decu
HORMONT ritVOrlrurr
Brojni eksperimenti pokazuju da je struktura lnozga pacova'
kao i rezus majmuna i ptica, pod tlticajem polnih hormona.
Na primer, mikroskopskim istraZivanjima mozgr pacove
je utvrdeno da je struktura hipotalamusa (deo mozga koji
kontroliSe seksualnu privladnost), razlidita kod muZjaka i
ienki, baS kaci i kod ijudi. Ako se Zenki pacova daju dodatni
mu5ki hormoni na ranom stupnju razvaJa>njen ie se hipotala-
mus razviti kao i kod normillnih muZjaka' a ako se pacovu
muZjaku daiu dodatni ienski hormoni, niegov ie se hipotala-
mus razviti kao kod Zenki. U tim sludajevima, kao 3to je vei
spomenuto u podnaslovu o homoseksualnosti, seksualno po-
naianje rnuijaka biie Zensko, a Zenki mu5ko.
Takode, cerebralni korteks -_ debeli sloi koji prekriva mo-
zak, i koji je odgovoran za neka kliuina ponaiania - deblii ie
kocl muijaka pacova na desnoj strani, a kod Zenki na lcvoj
strani. Ako se polnim horrnonima manipuli5e kod beba paco-
va, obr:.tzac.'e sc okrcnuti.
U iednoj studif i o Ltticaiu hormona na dominantnost) us-
postavljena je hijerarhija dominantnosti medu pacovirna.'fada
su tri p:rcova sa vrha hijerarhije primila estrogen. SecLnog dana
tretmana) pojavila se nova hiierarhija u kojoi su tri dopingova-
na pacova sada biia na njenotn zadelju. Kada f e tretman prestao)
postepeno ie ponovo uspostavliena originalna hiierarhija.
Kao i kod ljudi, agresivniii majmuni imaiu viii nivo te-
stosterona od nr:rmalnog, a Zeuke majmuna koje prinie dodat-
ne muSke hormone pre rodenja, radaju sc sa inuSkim genitali-
jarna i muSkim obrasccm ponaianja.
Ako se Zenkarna majmuna daju nluiki hormoni dok odra-
staju, njihovo ponaianje ce se takocle promeniti. U jednom
eksperimentu, tri muZjaka i tri Zenke rezus maimuna su odvo-
jcni od svojih majki oko treieg meseca. Izrneilu Sestog i detr-
naestog rneseca, ienkama su davane regularne injekciie testo-
sterona. Socif alno pona5anie muiiaka i Zenki je posmatrano tt
tri odvojene faze. I'osle tri meseca tretmana, nivo agresivnosti
97
 Razlike medu polovima

Zenki se popeo do nivoa muZjaka. Oko cetvrrog

meseca, dve
Zenke su.-napale i p.otdinile dva najclornirrarrtnlln
*uZ;ut u, i
usposta.rile novu hijerarhiju dominacije u I/A$PITAIIIJI
kojoj su bile na w_
hu. To je trajalo jos godinu dana posle presranka
rretrnana.
Posebno je interesantno otkriie cla ie gruba
na.akrivnosr muZjakA koji nisu dopingovani
igra i seksual_ i I|POIPUruJIJJT
hormlonimr, r_u_
njila na nivo ispod prosednog kada su bili izlozeni
aornir,nrri PRIRODl|
nim Zenkama.
Takode je otkriveno da ako se muijaci majmuna
na ni_
skom nivou hijerarhije jzlolezenkama kojima : Kulnra yte potiskuje
rnogu da d";i biologiju; ona je
niraju, i sa kojima mogu da imaju aktivni seksualii
vo njihovog resrosrerona znarno rasre i osraje
zi"ot, ni_ i upotpunluJe.
sor]iJ.,
po.ro. je iivotinja poraZena u borbi, "ir"r..
nivo njenog,.rr"r,.ronl *kolas (Ntchola.i) Davidson
pada i ostaje rnali' cini se da visok
nivo tesrosrerona moZe biti .
i uzrok i posledica agrcsivnog ponaSanja. ; Otac sociobiologije, Edvard O.Vil_
odigledno je da su polni hormoni odruiujuii
faktor razri_ ; son (Edzuard O.I.y/ikon), tvrdi da na_
ditog polnog ponasanja u ljudskoj vrsti. r 5i geni propisuju odredena pona5a-
Mecrurim, ro n. ,rrlil
da okruZenje nema uticaj na naiu seksualnosr. j nia, zbog kojih smo za neke poclra-
Antrop"i;Sk;
studije razliditih sreclina pokazuju da clruitveni laje prijerndiviji nego za druee.
uticaji ir;;l; '
znadajnu ulogu u odredivanju brojnih aspekara LI pojedinim sluiafevirna geni
rrs.g poiu;u_
ni?. sledeiem poglavtju, detaljnije iemo ispitati nfihov uti_ striktno definiju ponaianje, taki da
caj na razlidita ponaianja polova. se na njega moZe uticati samo upor-
nim nastojanjem. Na primer, mi
smo po prirodi levaci ili de5njacil to
je generalno llksirano, i premda
moZemo da naudimo da se sluZimo i

98
99
 Razlike medu polovima
dmgom ru.kom, proces je dug i teZak. Levoruka deca u Kini se
primoravaju da jedu i piiu desnom rukom, ali & za sve druse
aktivnosti sponrano koristiti levu.
Delo slavnog Svajcarskog psihologa pijaieaorkriva da de_
ca ude kroz seri je predvidivih obrazaca koji se teiko menjaju.
Na primer, jezik se udi za vreme kratkog i tadno odredenog pe_
rioda razvoia.
Nasuprot tome, neka druga urottena ponaSanja su vcorna
fleksibilna i razliiira u svoln ispol javanjr-r. Na primer, sp'sob-
nost da se govori je genetski predodrederia, ali postoje ogrom_
ne razlike u glasovima, znadenjinra i grarnatidkim konstrukci-
jama razlicitih jezika.
Liudski um se ponaia kao ose rljivi upijai urisaka iz okru_
Lenja, hcrmonirna programiran da na neke stimulanse i akcije
reaguje prerna unaprecl utvrclenom rasporedu, a na neke ne"
Kao Sto smo videli, pol'i hormoni ne oclrecluju samo vrstu
stimuiansa na koje ie deiaci i devojdice reagor,ati u odrede-
nom periodti Zivota, ve6 i naiin kako ie rcagovari.
GENI I OKRUiTNJE
Fostoji sloZena uzajamna zavisnost izmedu osobina
'aslednih
i okruZenja. Na primer, sklonosr ka shizolieniji je nasleclna
crta, i ie5da je kod rnuSkaraca nego kod Zeni, ali moZe da se
pospeii ili potisne spoljaSnjim uticajima.
Isto tako, spoljaSnje delovanje moZe cla promeni kolidinu
honnona koji se lude, i na taj nadin utide na naie ponaianje.
Recimo, udestvovanje u takmidenjima poveiava izludivanje
testosterona, koli opet pojaiava takrnidarska oseianja.
Ponaianje ljudi je inanje uslovljeno gcnima i hormonima
nego ito je ro sludaj sa Zivotinjama. Mi smo daleko skloniji
uienju i prorneni ponaiarrja nego druga iivabr6a.
Vcorna vaLan rczulrar tog procesa udenja je naia sposob_
nost da .a razlidite nadine odgovorimo na pritisak srecline. Ta
nas izuzerna prilagodljivost osposobljava da budemo clomi_
nantna vrsra na zemlji. ona je dovela i do naudne reze cla su
i00
w'
ZaSto se volimo, svadarno i pravimo decu
mu5karac i Zena tabultt rusa, i da su saa njihova ponaianja po-
sledica utica ja sredine.
To je joi uvek miiljenje mnogih koji se bave odnosima
medu polovima. Oni dokazuju da se dedaci s jeclne strane ude
da potiskuju svoja oseianja, a s druge strane podstiiu cla budu
mado i zainteresovaniza mehanidke vestine, tehniku i sport.
L)evojdice se stimuli5u da izralavaju svoja oseianja, da se bri-
nu o drugima, da trudu kooperativne) a ne takmidarski raspo-
lozene" Ako se ovakav otrrazac udenja promeni, ponai,nje de-
daka i devojdica ie se takode promeniri.
Rrojne studije su napravljene sa ciljem da otkriiu do koje
mere roditelji zaista ohrabruju svoje sinove i kieri cla se pona-
Sliu premr ptrlnim stcreoril)imu.
DA LI ODRASil NAN,IE(U POLNE STEREOTIPE DECI?
Agresianost
Da li se dedaci podstidu da budu agrcsivni, a clevojdice ne?
Brojne studije tvrde da nije tako. Agresivnost i sukobi
rneclu dedacima se ne afirrniSu. Ali, kacla se devojdice ponaiaju
agresivno kao dedaci (5to je rerko), roditelji i udirelji su blaii
prema njima.
Dedaci se de5ie tuku, i ceiie se fiziiki ucialjavaju od neZe-
ljene aktivnosri. To delimidno moZe da bucle zaro ito su devoj-
t0t
 Razlike medu polovima
dice spremnije da posluSaju savete, ali se donekle dini da se ra-
di o duboko ukorenjeno j zabrani povredivanja devojdica. Maj-
ke primeiuju da irn je teLe da kazne devojdice nego dedake,
uprkos dinjenici Sto neke studije pokazujti da su maike role-
rantnije prema sinovima (oievi su tolerantniji prema kieri-
ma). U eksperimentu gde su srudenti zamoljeni da izazivaiu
5okove,6 i muikarci i i.ene su bili manje spremni da ih prime-
njuju na Zenama nego na mu5karcima.
Prernda se rnajke kod svojih sinova viSe trucle da sprede
agresiju nego kod svojih ierki, dedaci su ipak skloniji agresiv-
nom ponaianju, bilo da ga ude u svom neposrednom okruZe-
nju, ili da ga vide na televiziji.
Briga, osefajnost i emotianost
Da li se devojdice podstidu da budu ne)nije, komunikativnije
i oseiaf nije nego dedaci? Veiina studija tvrdi da roditclji ne
vaspitavaju svoju decu nz,Titito, niti da ima razlike u ispolja-
vanju fizidke privrZenosti i duiini vremena koje provode sa
njima, mada neke ukazuju na ro da su malke osetljivije kada
su u pitanju sinovi.
U istraZivanju iest razliditih sredina urvrdeno je da u pet
sludajeva devojdice izmedu sedme i jedanaeste godine pruZaju
pornoi (hranu, alat, igradke i rad) ljudima znarno deide nego
decaci. Kada je red o emocionalnoj podrici, devojdice su jol bi-
le sklonije u svih iest sredina.
Drugim redima, devojdice su podloZnije imitaciji oseiaj-
nog i starateljskog (briZnog) ponaianja nego dedaci, uprkos di-
njenici da su imali podjednaku roditeljsku neZnosr, kao i isti
broj prilika da pokaZu neZnosr i brigu.
Roditeljshe ielje i oiehiaanja
IstraZivan je pokazu je da bi roditelji aoleli da njihova deca oba
pola budu dista i uredna, usluZna, samostalna, ne previie im-
pulsivna, hrabra, promi5ljena i palljiva, kooperativna, spo-
6 Ti Sokovi nisu bili pravi. "Zrrva" je simulirala bol.
102
I
I
Za5to se volimo, svadamo i pravimo decu
sobna da se brane i izbegavaju opasnosti. Drugim recima, vo-
leli bi da njihova deca prihvate kornbinaciju svih osobina koje
oni smatraju najpoZeljniiim kod oba pola.
Medutirn, ono 5to bi oni voleli i ito otefu[u su dve razlidite
stvari. Oni oiekuju da se njihove ierke lepo ponaSaju, da budu
usluine, diste i uredne, tihe i rezervisarie, osetliive na tuda ose-
ianja. Takocle odekuju od njih da lepo pridaju, da urneju da na-
redtiju, plaiu, nerviraju se i plaSe. S druge strane, odekuju da im
sinovi budu grubi i budni, fizidki aktivni, destruktivni, sposob-
ni da se brane, nadmecu, dine opasne stvari, i dive se tehnici"
I kod dcdaka i kocl devojdica, roditclji podstidu poZcljna,
ali neoie lzixu na pona5an ja snaZni je nego poZel jna ali oiehiaana
ponaianja" Na primer, ako je dedak kooperativan i usluZan,
njegovo ponaianje je neodekivano, tako da on dobija dodatnu
pohvalu. Isto f,ako, ako je devojcica samostalna dobiie mnogo
pozitivnih stimulansa. Dakle, roditelji pokuSavaju da vaspita-
ju svoju decutr praaa suprotnom ad oiroga 5to oni smatraju pri-
rodnim tendencijama.
Dedaci dobijaju vi5e negativnih nego pozitivnih signala
oc1 devojdica. To ie moZda zato Sto je nivo njihove aktivnosti
vi5i i zahteva vi5e paZnje. To je takode moida zato 5to su oni
"drskiji" nego devojdice, tako da odrasli oseiaju snainiju po-
trebu da pospeSe njihovo prihvatljivo ponaSan je. Dedaci slabo
reaguju na negativni signal, ali dobro reaguju na pozitivni,
dok devojdice reaguju na otra.
Odevi se igraju grublje sa svojim sinovima nego sa kieri-
ma) verovatno zato 5to dedae i viSe uiivaju u grubim igrarna.
NEZAVISNOST
Statistika pokazuje da su dedaci od ranog detinjstva samostal-
niji od devojdica. Zavreme predikolskog uzrasta, medutim, de-
vojdice se vi5e stimuli5u da budu nezavisne, dok dedaci podleZu
veiem broju zabrana i vi5e su prisiljavani na suzdrLavanje.
I kod devojdica i kod dedaka nezavisnost je u korelaciji sa
boljim prostornim sposobnostima, dok je zrvisnost u vezi sa
slabijim prostornim sposobnostima.
ro:
 Razlike medu oolovima
Dedaci obicno imaju bolje prosrorne sposobnosri i samo-
stalniji su od devojdica, mada se nezavisnosr generalno popra-
'rlja dernokratskim vaspitavanjem dece, ito ih usmerava da
preuzmu odgovornost za svoje akcije, donose oclluke u svoje
ime i poStuju prava drugih. U oblastima Indije gde su Zene ve-
orna potdinjene, razlika izmedu njihovih prostornih sposob_
nosti i sposobnosti muikaraca ie znatno ve6a nego ito je uobi-
dajeno. I deiaci i devojcice, odgaiani u visokoauroritativnirn
domovima, imaju skionost da budu zavisniji od proseka.
Kod de.,'ojdica postoji priroCna sklonosr da budu zavisni-
je nego dedaci, mada je uticaj sredine vaZan za nivo zavisnosti
oba po1a.
STEREOTIP POLNIH UTOGA
Jedna teorija (psihoanaliridka) shvatanja polnih uloga istupa
sa tvrdn jom da se devojdice poistovecluju sa svojirn ma jkama, i
buduii da su duboko i intimno povezilne sa njima, one odra-
staju sa oseian jem te povezanosti. f)eiaci se, meclutirn, mora-
ju odvojiti ili disra'cirati od nujki, da bi se identifikovali sa
svojim odevima koji su uglavnom odsutni. f)akle, cledaci inra_
ju sklonost da budu auronomni, inclividualni i samostalni.
MaLda ima isrine u roj teoriji, ali sludajevi razmarrani u
sedmom poglavlju ukazujr,i na mnogo znadajnije uiesie hor-
mona u svemu tome, jer se devojdice koje su primiie muike
hormone inutero obidno oseiaju kao incliviclue, dok su dcdaci
koji su primili Zenske hormone pre roclenja veoma vezani,
uprkos dinjenici da su izloZeni istim rnodelima materinske i
odinske ulogc kao druga deca.
Deca se ponaiaju prerna stereotipu polnih uloga, bez ob-
zirana klasu, rasu ili posao svojih roditelja. I kada odevi ostaju
kod kuie, a majke odlaze na posao, deca prihvataju iste srereo-
t.ipne uloge kao i u tradicionalnim radnim modelima.
Takode, deca ne oponadaju samo svoje istopolne roclitelje.
Dedaci imitiraju i druge odeve, a ne samo sopstvene, dok cle-
vojdice pronalaze uzore i u drugim Zenama i maf kama. Stavi-
r04
,w
Za5to se volimo, svadamo i pravirno decu
5e, ne postoji znadajna razlika u sravovima rodirelja koja je
uzrokovana polnim ulogama, i kada deca obliku ju svoje pona-
Sanje prema modelu odraslih, oni kao obrazac nc uzmuju nu-
Zno roditelja svog pola.
8. 5. sEKSUALNOST
I)o koje je rnere na5c seksualno pona5anje r:ezultar kulturniir
normi? One sigurno igraju znadajnu ulogu, ali su verovatno
manje bitne nego Sto mislimo. Ispitivanja Ser Hr jr o Zenskoj
seksualnosti sprovedena su u vreme sedamdesetih, kada je
druitvr:ni pritisak cla Zene budu seksualno "slobodne" bio
najveii. Njene ispitanice su uglavnom bile neudate, urbane,
liberalne Zene, sa jakim f'eminisridkim opredeljenjcrn. I pored
toga, one su prednost davale seksu unutar ernocionalne veze, i
dak nijedna Zena u studiji nije izraziia Lel|u za desrim, uspur-
nim) spontanim seksom. One koje su poku5ale da Zivc prerna
muikom modelu seksualnosti, nisu bilc time zadovoljne.
Znatno je ve ii pritisak na neprikladno seksualno ponaia-
nje kocl dedaka nego kod devojdica, pa ipak ima mnogo vi5e
homclseksualaca medu muikarcirna.
Occvi defini5u seksualne uloge rigidnije nego majke. Oni
narodito negativno reaguju na Zenske osobinc kod svojih si-
nc-rva, dok ohrabruju Zenstvenosr i seksualnost kod svojih kie-
ri, podstiiuii ih da nose suknje i duge kose. Popularno je
shvatanje da upravo strogi i ravnoduSni odevi izazivaju homo-
seksualnost kod dedaka. Istina je zapravo da oievi negativno
reaguju kada se sinovi ponaiaju na nadin sa kojim se oni ne
mogu poistovetiti.
POKUiAJI DESOCIJALIZACIJE DECE
Kada se devojdice i deiaci igraju zajedno, devojdice postaju
Livlje, a dedaci mirniji. Dedaci ubrzavaju postupke devojdica
u igri, i podstidu ih da se koncentriSu, dok devojdice kod deda-
ka smanjuju potrebu za takmidenjern.
105
 Razlike medu polovima
ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu

Ali dedaci i devojdice vi5e vole da se igraju odvojeno, pa se

pokuiaj uditeljice da pospeii igru izmedu polova Poklon je otvoren posle zabave. "Sta cla radim sa
obicno ruursu- njom?" - pitao je moj sin, gledajuii dedaka-lutku i do-
va tako Sto se igra vraia na'ormalan moiel
dim se datne delove odcce.
Primenjivani su i drugi metocli da bi se spredila ""r;;;iti,
polna sre-
reotipizacija. u jednorn eksperimentu je kutak "Obuci je. Svuci je . Daj f oj ime " - predloiila sam ne-
sa iutkama i koliko aktivnosti.
p.okuistvom uklonjen iz preclikolske ustanove,
da bi se spre_ "Zaito?" - bio je njegov odgovor... PruZila sam sinu
dile uobidajene igre devojdica; medurim, ra rgra je
neformalno iutku. "Igraj se. Kako ZeliS da se zove?" "Da sc zove?"
organizovana pod stolovima.
Luis Davic) autor dela Glad zu bebama,opisuje napore - pitao je moj sin. "Koliko dugo moram da se igram s
ministidkih majki da eliminiiu urodeni srereotip:
fe_ njom?"...
Seiarn se da je u otprilike isto vreme bila roclendan-
ska zabava detvorogodiSnje devojdice, i da je do suza
Kada je moj sin slavio iesri rodendan, jedan
od po_ bila razodalana kada je otvorila poklone, i videla: ka-
klona bila je i lutka. posramljeni desrogodiinji prija-
mion kiper, opasad za piStolj i parobrod. Fokloni su
telj mu je urudio zamotanu kutiju, i zamolio: ,,Ne joj se dinili kao zlobna Sala. Ona je Zelela lutke i nji-
otvaray' je pred drugim dedacima. Moja rnama je
kupi- hovu garderobu.
la Doklon."

8. 7. PROPALI EKSPERIMENT
Za vreme iezdesetih godina XX veka, u mnogim izraelskim
kibucima je udinf en poprilidan napor da se izbri5u razltke iz-
medu muikaraca i 26nA u ime jednakosti. Brak je obezvre-
clen, i tradicionalni Zenski poslovi su postali druitveno pri-
z,nari) kao i clruge aktivnosti. Decu je duvala profesionalna
medicinska sestra) a kuvan je i pranje su zajeclnidki obavljali i
rnuikarci i Zene.
Meclutim, nekoliko godina kasnije, sve se vratilo na staro.
Zene su se posvetile podizanju porodice, i svojoj polnoj funkci-
ji. Brak je ponovo postao centralna ustanova kibuca, i naglasak
se ponovo pomerio na kuine poslove. Roditelji, posebno rnaj-
ke, provodili su vi5e vremena sa svojom decom, i poslovi su se
opet odvojili prema polnim linijama, i kod kuie i van nje.
Uprkos upornim naporima da se podstakne udedie Zena u
politidkim aktivnostima, mu5karci su bili mnogo zastupljeni-
ji na politidkim sastancima kibuca. Ceiie su uzimali red, i is-
punfavali su veiinu administrativnih i izvrinih pozicija, po-
sebno onih koje su podrazumevale ve6u dozu autoriteta.
r06
t07

-W
 Razlike medu polovima

. Hgmo sapiens je sposobniji od drugih vrsra da udi novo po_

naianje i obidaje, kako bi ispunio ,nhr.u.
novih okolnosti.
Uprkos tome,posroje razlike izmedu muSkaraca
i i6nA koje su
IUOLlJCIJA
zajednitke svim kulturama, i za koje se
dini au ,u g.rr.trk;
uslovljene. U slede6em poglavlju, razmotrriemo
kako su se te Da nije bilo idnA mi bismo joi uaek se-
razlike razvile, i zaito.
deli u pe(ini ijeli presno meso, jer mi
smo izumeli ciailizaciju da bi intpresi-
onirali naie deaojke.

Orson Vels (Welles)

"PreZivljavanje najsposobnijih" je
popularna fraza, preuzcte iz tcori je
evolucije. Opite je mi5ljenje da fe
to jedno bezduino nadelo, prema
kome samo jaki preZivljavaju, dok
slabi treba da propadnu. LI srvari,
izraz "sposobnost" se odnosi na ste-
pen do kojeg jedan orgrnizam us-
peva da dode u preno5enju svojih
gena, kada se uporedi sa drugim je-
dinkama svoje populacije. Mnogi
organizmi koji nisu jaki u nekom

/rl
/7,/- , rr
,-t i\
r/,N-'
r08
109
 Razlike medu polovima
Za5to se volimo, svadamo i pravimo decu

nobidajenom smislu, imaju odlicne strategije preZivljavanja,

Razlozi za druge vrste prilagodljivosti, medutim, nisu
tako da su izuzeino ,,sposobni,,.
uvek tako jasni. Na primer, menopauza je adaptacija koja se
Prirodna selekcija f'avorizuje one organizme koji pro-
mozda razvila zato Sto su zene koje su prestajale da ovuliraju
rnovi5u ne samo svoju sopstvenu sposobnost, vei
isposobnost bile korisnije za duvanje svojih unuka, Sto je dopunjevalo nji_
drugih sa kojima dele gene zayednidkog porekla. To
"inkluzivna sposobnost", i ona obja(njava zasro se ljudi
,. ,ou" hov reproduktivni uspeh. Ili je moZda nasrala zbog dinjenice
vise da milionima godinA niko nije Ziveo cluZe od pedeset godina.
brinu za dobrobit svojih bliskih roclaka, i pripacrnika'sopsrve-
tako da ovulacija preko pedesete nije bila porrebna.
nog naroda i rase, nego za interese dlanova drugih grupu
Ljudsko ponaianje je rezultat ne samo aktLiehiih faktora,
SPOSOBNOST UCENJA
kao Sto su geni osobe i neposredno okruZenje, vei
i clrevnih iinjenica da moZemo da pruZimo evoluciono objaJnjenje za
ist'rrijskih faktora. To znaii da mi imamo izvesne irnpulse
ko- izvesno pona5anje ne znadi nuZno da je to ponaianje automat-
ji su deo ljudske prirode, jer su se pokazali prilagodf
ivim to_ sko i nenaudeno. Upravo suprotno, kod veiine vrsta prila_
kom miliona godina. l,judi koji su ispoljavali ,ltu" pnnulr_
godljivost je predispozicija za udenje.
nja, bili su reproduk.tivno uspeSniji nego oni koji
ih nisu ispo_ Na primer, kada Indigo Buntinzi migriraju iz Severne
ljavali. Oni su uspeli da prenesu svoje gene na novu generaci_
Amerike u JuZnu, oni putuju noiu, upravljajuii se pomodu
f u, dok su reproduktivno neuspesni ljucli izumrli.
Niraju, za zvezda diju konstelaciju ude brzo i lako, jer imaju genersku
sva ljudska biia postaju zajednidka ona pona5anja
koja su se predispoziciju za to. Isto tako, ljudi su genetski obclareni spo_
pokazala efikasnim za preiivljavanje vrsre,
prilagodljiaost.
i ona se zovu sobnoiiu da brzo i lako ude govor.
Sposobnost udenja veoma varira od jeclne do druge vrste;
Da bismo odredili da li je ponaianje prilagoclljivo,
rrebalo ljudi su u tom smislu obdareniji nego bilo koje drugo Zivo bi_
bi da otkrijemo da li se ono pojavljuje u svim ljudskim
kr.rltu- ie na Zemlji.
rama) i da li postoji i kod drugih vrsra, posebno
kod majmuna
sa kojima smo blisko povezani u smislu
naie anatomije i bio- EVOLUCIJA POLNIH RAZLIKA
hemije.
Reprodukcija bez seksa je direktna, sigurna i zahteva malo
Da bi se ustanovila potreba za prilagoclljivoiiu, moramo
energije. Za*o je onda evolucija proizvela dva pola? Odgovor
prvo da se zapiramo za5ro se ona uopire iazvlla.
Na koji nadin je jednostavan: da bi pospe5ila razliditost. Sa svakim iaietom
ona poveiava sposobno st homo saDiens_a?
koje se susretne sa nekim spermatozoidom, nastaje nov, razli-
Ljudski izraz lict pruza primer generski kontrolisane
prilagodljivosti. Uzmimo, na primer, naie osmehe. dit i jedinstven skup karakteristika. Imajuii nekoliko clece, i
Bebe u proizvodeii izvestan broj razliditih skupova karakteristika,
svim kulturama podinju da se smeju izmedu Seste
nedeiie i de_ roditelji poboljSavaju Sanse da 6e neki od njihovih poromaka
wrtogmeseca. Smeju se dak i slepe i gluve bebe.
Razlog je lako preZiveti promenu uslova. Na neki nadin, oni se obezbedu ju u
dokudiri - osmeh izaziva reakciju ljubavi i privrzenJsii
kod sludaju nepredvidivih okolnosti. Vrste sa dva pola su veoma
odraslih, i dodatno ih podstide da se brinu o bebi.
Istorijski prilagodljivq pa zato srvorenja koja se reprodukuju pomoiu
gledano, odojdad koja su se smejala imala
su bolje Sanse da seksa uveliko brojdano nadma5uju one koje se ne razfirn oiava-
preiive, nego ona koje se nisu smejala; sada se sve
bebe smeiu. iu na tai nadin.
110
111
 Razlike medu poloviina
ZaSto se volimo, svadamo i pravinto cler;u

Veiina ijudskih adaptacija razvilase za vreme milion go_
dina kada smo bili lovci-skupljadi, pre nego Sro je cloilo
cio
agrarne revolucije. Agrikultura (koja je najavila period
brze
kulturne evolucije) se razvila samo i0 000 godina ranije, (to je
snvi5e kratak period da bi imala uticaja ia ltuttshi
Dakle, geni koji utidu na naie pona5anje joi uvek
ir"rn"'a
su ri.rri._ui_
5e geni naiih predaka, lovaca-skupljada,
koji sri Ziveli u rnalinr
nomadskirn grupama, i diji su posao i ponai:rnje jasno
bili po_
dcljcni po polnoj osnovi.
Premda su genetski irnpursi naiih aktivnosri zajecr'iiki
za sve ljude, pojedini-detalji naieg ponaianja
znarno variraju
od jedne kuhure do druge. Te variJacije nisu adaptacila,
veC
prosro razliditi r-radini izraLavanja adaptacije
u .nrliairirr, ,r"_
dinana.
9.3. POTNE RMTIKE U LOVACKO.SKUPUACKIM
DRUJMMA
Niko ne znazaito smo se razvilina nadin na koji smo se
razv'i
- zadto hodarno na dve noge, zaito imamo
malo cllaka na telu,
za5to imamo sposobnost da se smejemo i pladerno.
Medutim,
sociolozi i antropolozi su veoma zaposleni smi5ljanjern
ude_
nih nagaclanja o onom ltasemoida desilo.
Tarzan i Diejn...
Veiina se slaZe da su pre oko 14 miliona godina dramatidne
klirnatske prornene uniitile ve6inu Suma u Africi i
Evroazi ji, i
pris_ilile naie najstarije pretke, protohominide
(praljud.),' ju
tzadu iz svojih kuia na drveru, i sidu u savane.
Kada jednom viie nisu bili zaiticeni clrveiem, naii pre_
c.i-majmuni su bili prisiljeni cla stoje na zadnjim ,rogr^u,iuo
danas Simpanze i babuni, budno rnotreii na grabljivce.
Kako
je rasla njihova sposobnosr, oni
su provoclili we vije vremena
na svojim zadnjim nogama) koristeii ruke za
komunikaciju u
vreme lova, kao i za noienje oruLjai hrane na
mesto za5tiieno
od grabljivaca. U vreme protoljuili, razvrlasu se
spuStena sro-
pala, jaki gleinjevi, i kolena koja se savijaju
ka unutra. Ueao
krrlice se promenio, kako bi mogao da nosi uspravni torzo, a
gornji deo rela posrao je veoma jak.
'Ia uspravna pozicija je
smanjila vcliiinu kanala za rad.a-
njc kod ZdnA, dok je u isro vrerne glava bebe
irosrala veia zbog
razvoja mozga. Zbog svega toga, bebe su postale prcvelikc
dI
bi prolazile kroz karlidni orvor u punoj uoheirri. Majke
su po_
Jele da radaju nezrelu odojdad koja su bila potpunc, bespo_
moina, i koja se moraia mnogo negovati. ,l'o je znadilo da su
majke postale manje pokretljive. One su mogle cla skupljaju
plodove, ali ne i da love, i bila irn je potrebna muika zasrita
od
grabljivih zveri, kao i obezbedivanje obroka.
Deca su ocirastala sa majkama koje su ih udile da skuplja_
ju povrie i iaja, i da irapom traze termite.
ova hrana se clellla
sa muikarcirna koji su u gl:upama ocllazili u lov, vraiajuii
se sa
lnesom koje se takode delilo rnedu svirn dlanovima plemena.
U Polnom ttgoaora,Iielen F'iSer izraZava miil jcnje da su
seksualno raspoloZive Zene, kao privladnije muikarcima.,
do_
bijale viSe mesa. Zaro su iene koje su du2e bile sposobne za
seksrialne otlnose nego ito je uobidajeno, imale bofu sansu
da
privuku muikarce koji ic ih hraniti i Srititi od opainosri. Nji_
hovi su geni postaii dominantni, tako cla su Zcne irukvalno
svakog dana u godini bile spremne cla razmenju ju seks i
saku_
pljcnu hranu za meso i sigurnost.
...ili aodeni majmun?
Iicjn,folorgan je prihvatila sasvim clrugaiiji scenario ocl ovog
popularnog, koji srno upravo opisali. U studiji parekla
ienel.
ona razvija ideju koju je prvi izneo biolog mora, profesor
Ali.-
ster Ilardi, u dlanku lista Noai nauinik,1960. godine. I,roi'esor
Ifardi smatra da ie za vreme velikog afridkog pliocena, suia
pomerila naie majmunske pretke u more) a ne lt savane,
kako
bi izbegli grabljivce" Tu su bili primorani da hocla.ju na svojirn
Objevlienoj i kcid nas u izdanju prosvcre (Beograd), 1996, prevod Dragan
AlonaSevii.

Lt2
I13
 Razlike medu polovima
ZaSto se volimo, svadamo i pravrmo
decu

Posle desetak m.iliona godina provedenih

Ilardi i Morgan, naii u vodi, tvrde
su se freci p.J ur.*.rra vratili na
sa nosevima adaptiranim
suvo,
zaplivanje,i sa koZicom ir_.Arlo_
Znih prstiju. (Devet_posto dedaka,
i ,t oro sedam posto devoy,_
iica, ioi uvek imaju koZicu izmedu
arrsog i treieg noZnog pr_
sta.) Zene su nagomilale masnoiu
na straZnjici, tako da mogu
da sede na obali, i doje svoje bebe,
bez opasnosti da im pesak
ude u rodnicu (vaginu) i matericu
(uterus;, koje su se pomeri_
le napred, u zaitiienu poziciju.
Vagina je uveiala himen, i ti_
me spredila ulazak peska i vode. penis
mu5karaca se pou.eno
da bi mogao da prodre u novu poziciju
vagine. To je sada bilo
lakie postiii frontalnim odno*om,
n.go orporu di (tat. a tergo).
""irr;^
Morganova poku5ava da dokaZe iu
tuau i. Z.rrt,
promenila poziciju, p-odrudje
koje stimulisanjem ," ,;;;;
zadn,rm nogama, zalaze(i duboko, ulazne pozicije dovodi do orgazma,
tamo gcle ih grabljivci nisu ni1. vis. bilo aktivno
mogli slediti. Zena j.e izgubila sposobnosr a-u fuf.o
njom i veii deo svog interesovanja ,u forrigrr. orgazam, a sa
Hardi iznosi reoriju da je vodenima,lmuu r.t r. Gubitak intere_
razviosenzitiv_
nost prstiju, rako ito je ispod povriine sovanja je zbunio muikarca. On je
vode opipavro ,rur.; sada morao Zenu ili da pri_
koje nije mogao da vidi, I aa ye p"t." sili na seks, ili da ie privoli na ro na ,r.H
a, ,. sluii alatom kaa, ii arugi nadin. T"k;;
otkrio da sljunkom moze da ie owori naudio da joj se umiljava, i donosi
darove. Zadovoljstv; k;;;
Jr."rir.u. Izgubio je krzno
iz istog razlogakao i pliska ,ir, oseia-zbog paLnje svog muikog parrnera)
@;t;;;;is detphis),hobotnice i Zenu dini spremni_
morZevi - krzno nije pogodno ,n
uodr. Kao i drugi vodeni si_ i:t * prihvati njegove s.ksuulrr. zahreve. Morganova isride
tu:i, da de5kanje (timarenje) koje je_uobid;;.;"
l"sipreci-majmuni su razvili_urni sloj na povriini svog
tela, koji ih, uz odsusrvo dlaka sluZi kao udvrSiivad.dru.tvenih uera,i
medu majmunima,
i hod na d;;;;;;;O"rir""i ,r._a ni.ta sa seksom.
drugih primata. Samo je kod ljudskih biia orro pou./urro
,u,,ii_.
tt"jl Morgan prime6uje da je toplota cilj i
,-_
- odrLav.a roploru kopnenih
krzno masti i krzna; e. 4. LoVC|-sKUpuACt I poRoDtcNt
Livotinla. a masr vodenih. ilvor...
t)na smarra da su Zene zad.rLalekosu Osnove druitvenog pona5anja ljudi
da ili se zaititile od sun_ razvile su se tokom pet
ca, i da bi se bebe za njupridrZavale miliona godina pre agrarne revolucije.
,u ur._. plivanja. Njiho_ Bez obzirada li su naii
ve grudi su se poveiale i postale preci podeli nzvoj u vodi ili na
viseie, ne da bi privukle mu_ kopnu, ekspe.ti se slaZu da su
Skarce nedirn nalik na straZnjice, oni.proveli poslednja dva ili tri miliona
,u*o , prednje sffane, kako goairru na zemlji, u lo_
predlaZe Dezmond Moris prr*Lni j adk i m
5 tvima lrunt rr_ g
MolisS,ve(da bi bebama L1\",rkrol .dru 1 iiere r s o c ie tie s) . Zapr e -
bilo lakie da se, dok jedu, pridvrs mrna rnozga se naglo poveia^la za vreme
tr-n^u rtnnirn terima majki, poslednjeg p.r--_jr, i
kada vei nema dlaka za koje nastavila da raste sve d.o pre 250.000
mogu a, ,. rnunr". godila, f.ra. iirr."" p*.
dokaze moderne verzije^homo ,op*ni
u.-^'
114
r 15
 Raziike medu polovima
Zasto se volimo, svadamo i pravimo clecu

Frethocf ica bazidne porodice, k'ja je trajala milionirna

godina, bila je rodna gmpa, koja se sastojaia
od'izvesn,lg broja
yaiki sa svom njihovom crecom. odrasri muskarci ru b-iri uo-
de i branioci grupe, kao i r_ipravljadi i modeli za
mlade mu_
Skarce, ali su bili prolazni, i niko ocl njih nije bio povezan sa
nekom od Zena.
Od rnuikaraca se u rim druitvima traZilo cla irnaju dr,4
glavna atributa za reprodukcioni uspeh: oni
su morali biti u
stanju da privuku Lene, i za5tite svojir teriroriiu i svoiu
clniit_
venu grupu od neprijarelja.
Zene su najdeiie trariremuskarce koji su bili dobri
rovci i
pouzdani dobavljadi mesa i koZe, jer su im bili potrebni
prore_
ini visokog kvalircra, kao doclarak vegerarijanikoj hrani koju
su same nabavljale.
U vremenima kada mesa nije bilo, Zene su pokazivale
svo_
. Zene i devojke koje su ostajale kuii sa bebama, kao i cieda-
ci suviSe mladi zalov,.bili su druirveni posrednici, staratelji
ju n_aroditu skupljadku sposobnost, i delile svoju i
hranu sa odrzavatelji mira. oni su rakode bili, kao iro smo uld.li, r"iu-
omiljenim muSkarcem . Zato je mu5karac imao jak motiv
stupi u partnerske odnose sa Zenom, i drZi clruge mu5karce
da ieni za skupljanje mno5rva prehrambenih proizvod a. freLiv-
I javanje je za njlhzavisilo od senzorne
podalje, jer je na tajnadin mogao da monopolizufe oitrine porrebne za raz-
njenu eko_ likovanje jestivih od otrov'ih ploclova, od umeia cla se prisete
nomsku produktivnost, a u;eclno i dobije ekskluzivna
seksu_ predmeta za orijentaciju i zapamte oblasti sa razliditim
alna prava na n ju. Ona bi nosila ,nrno ,,j.gove potomke, vo_
a on iem, povriem i semenjei', kao i ocl finilr motornih koordi-
bi Stitedi nju i svoje poromke od opasnosti, poveiavao
svoj re_ nacija, potrebnih za skupljanje i branje. poito su bile fizidki
produktivni Dakle, muskarci i Zene koji su osrvarivali
'speh. slabe i ranjive, Zene su morale da izbegavaju sukobe,
povezanost izmedu sebe i svoje clece, imali su bolje ianse da i cla nau_
de da se diplomatski izbore sa potencijalno opasnim
prenesu vlastite gene, ito je dovelo do pof ave situacija-
bazidne porodi_ ma. To je znadilo razvijanje komunikativnih sposobnost!
ce. trosili pruZaju dokaze o postojanju bazidne poro,i^i.. i
pr. odrZavanje povezanosri u grupi, kako bi njihova de.a
minimurn tri do detiri miliona godina. m"gln
da rastu u sigurnosti- Dakle, verovarno je da su o,l ,u*og
Muikarci, diji je glavni zadarak bio lov, Ziveli su u sveru io_
detka ljudske evolucije Zene brinule o miiljenju drugih,l
opasnosri i nasilja, gde je opstanak zavisio od budnosti, po_
prona_ kuiavale da ih usreie.
laTeniT' akcije i drugarstva. Njihovi su iivoti
rakode zavisili
od njihove sposobnosri da izradunaju razdaljiru
Lm.,lpro_ EVOI.UCIJA UUDSKE SEKSUALNOSTI
storne sposobnosti), od osnovne miiiine motorike,
samostal_ Buduii da su ljudi visokointeligenrni, ponadanje koje im je
nosti i inicijative. Vode su postajari oni koji su bili
veiti u or- potrebno za preLivljavanje je ili automatsko, ili pov"rrro
ganizovanorn nasilju, dobri u iniciranju i ,n
izvr5avanju plano_ snaZnim emocijarna.'Io nas spredava da ne naru5imo primar-
va, i sposobni da nareraju druge da rizikuju
zbog njlh.^ no ponaianje svojim racionalnim sposobnostima. Umesto
to_

t17
 Razlike medu polovima
ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu

ga, u sludajevima kada su nam potrebne ,,iracionalne,,

oclluke spoda KulidZ prolazila pored kokoiin jca, zaiutala je
mi se vraiamo na niZe cenrre mozga. Buduii
da je seks funda- i pitala odgovorno lice da li se petao pari vi5e ocl je-
menralan za ljudsko preZivljavanje, veii deo na5eg
seksualnog danput clnevno. "Nekoliko puta,', bio je odgovor.
ponaSanja proZet je emociiama.
"Molim vas recite to predsedniku',, zahtevala je go-
spoda KulidZ. Kada je predsecinik prolazio pored
Muika seksualnost kokoiinjca, i kacla su mu rekli za petla, pitao je: .,Da
Muikarci proizvode priblizno 100 miliona spermarozoida
u li svaki put sa istom koko5kom?" ,,O, ne, gospocline
svakoj ejakulaciji. Teoretski, iedan muiknru. u toku
Zivota predsednide, svaki put da drugom." preclseclnik je
moZe da oplodi hiljade Zena. Stavi5e, muikarac
rnoZe da oplo_ polako klimnuo glavom, a zatim rekao: ,,KaZite to
di Zenu, i da time zavrii svoj deo posla, budu6i cla je posle
eja_ gospodi KulidZ".
kulacije njegov fizidki dug prema potomswu osrvaren.
Tokom istorije, najuspe5niji su bili oni mu5karci koji
. su i Mnogi muZjaci sisara sa istom Zenkom mogu cla se pare
najdeiie predavali svoje gene, i koji su postali odevi
najveiem nekoliko puta) a zatim njihova sposobnost za ejakulaciju pre_
broju preZivele dece. Ako mu5ka.n. oplo,li samo jednu
Zenu staje. Ako se, medutim, Zenka zarneni nekom novorl, oni po-
koja nije njegova primarna partnerka,l ,o ,u-o jednom
prili_ dinju ponovo da ejakuliraju. T'aj proces je izraLeniji kod Zivo-
kom, on poveiava svoj reproduktivni uspeh zaZONdo
Z5Z. Sa tinja koje poseduju velike hareme kao svoje prirodno okruZe-
dve Zene, on udvostrudava svoj uspeh, sa tri utrostrueava,
i ta_ nje, poput bikova i ovnova.
ko dalje. Dakle, prirodna selekcija favorizuje one
mu5karce Zenke isre vrste se u vreme plodnosti ponaiaju prilidno
koji Zele da imaju mnogo seksualnih parrnerki, i koji
mogu da razlidito. One ie se pariti sa svakim muZjakom, i nede im sme-
ih steknu na bilo koji nadin, ukljuduJuii i silovanie.
tati ako se viSe puta piire sa istim. One traZe clrugog samo kada
Prema evolucionim merilima, veoma uspe5ni muSkarci je prvi odustao.
oplode mnogo jaja, neuspeini nijeclno. MuSkarcima
se isplati Drugo mu5ko ponaianje koje se pokazalo kao prilagod-
da budu agresivni, neobuzdani, nestalni i nediskriminatorni.
I jivo, pored n jihove Lelje za seksualnom raznolikoiiu, jesre
ii-
. S obzirom na genetske prednosti viiestrukog odinstva, ni-
je dudno 5ro je ljudska vrsra poligamna.
rrjenica da su oni seksualno privudeni pukim pogledom na:ze-
Tri detvitin.ljrd;k;h nu, i to tako da je stepen privladnosti obidno u srazmeri sa re-
druitava dopuita viie 26n6, rJok rnanje od I% Aoruotiuuu
uiS. produktivnim potencijalom Zene. U jesrorn poglavlju smo
muikaraca. Dru5tva koja propisuju brak sa jednom
Zenom i razmatrali dinfenicu da se seksualna raspoloZivost Z6n6 i re-
jednim muZem, monogamna su samo formalno,
buduii da i produkcioni potencijal, moraju ocenjivati disto pomoiu vizu-
ona toleriSu konkubinat i vanbradni seks.
elnih nagoveitaja. To je razlog zaito se mlade, zdrave Zene
Potreba muskih zivotinja za seksualnom raznorikoiiu
svuda smatraju narodito privladnim.
poznata je kao KulidZov efekat. Izraz potite
iz sledeie pride: U svim sredinama, muSkarci su ljubomorniji, i vi5e brinu
o neverstvu nego Zene. Do dana dana5njeg, mnoga druitva
Jednog dana je predsednik, gospodin KulidZ, sa svo_ preljubu lenekaLnjavaju smriu. Evolucioni razlog leZi u to-
jom Zenom obi5ao vladinu farmu. Ubrzo posle
dola_ me Sto su reproduktivno uspeini muikarc j Leleli da se osigu-
ska, odvedeni su razliditim purevima. fada je go_ raju da je potomstvo koie podiZu niihovo.
r18
l19
 Razjike medu polovima
Zenska seksualnost
Nasuprot muikarcim a, Lenemogu
imati maksimaln o 20 zdra-
vih beba u svor'Zivotu (pc,d usiovor'a,
nih trudnoia). a u veiini sreclina je malo i,'ui, ;il;;;;o
verovarno da ie ih
imati vi.e od per ili Sesr, bez ot:zir'a
nn Urol ljubavnika. Osirn
togaj proces podiza'ja svakog
cleteta d. nivoa potpune ,;;;"
stalnosti podrazumeva ogrorrnu
cenu u smisiu fizidke zauzc_
tosti, vremena i snage.
Pre otkriia kontracepcije, Zena je
rizikovala irudnocu
svaki put kada bi imala seks;'ako je
ulazilau sludajne odnosc,
ona je rizikovala trudnoiu sa
muikarcem koji ie napusriti i
nju i njenu bebu. Zaro je u njenom
irrt.."ru bilo cla se uzclrZr
od seksualnog odnosa, sve dok
ne nacle partnera koji ce se bri_
nuri za njih. Staviie, jectnorn kr;;;;;;;rona.Ia,
bclje da mu ostane.verna. noarti.anyem za njuje bilo
drugih
muikaraca
rrrogia bi da izazove bes svog p"rrrr"ro,
n l_utJoi t;;;;;;:
mena i energije za brigu o cleci.
Bilo je veoma lako naii krarkorodnog)
neposvecenog pari_
nera' ali i vrlo teiko pronaii dobrog
oca'i snabd"uueo. 6ir.r".
ona je morala biti emocionalno
i prnitki
pripremljena da bira
i izabere. Ako uztrudi ,nnro pogl.;o_ no evenrualnog
se
parr_
nera, kao Sto je slucaj s, musliiripolorn,
n-;en reproduktivni
uspeh moZe biti ozbiljno kornpromito*rr.
StruiSe, da bi imali
seks sa njom, ve6ina mu.skaraca
C" ," pr.tu"rati da su dobri
potencijalni odevi, bez obzira.rn
,ruurno stanje. To znadi da
ona mola odbi jati brzo udvara
nje, t izazivati duZe i jate izraze
naklonosri' kako bi odvojila irit"rtif.ir.raclne
varalica. Ona mora da insistira muikarce od
n, duji_ vezama)i na povla_
den ju svoy'e seksuarne.skronosti,
ru" JJi. .irik ocr napuitanja
braku ne svede na najmanju *oguiu
,.r*u. ' poviacxe iz straha; meclutim, ako su pribliZno
Postoji inrenzivno suparniSivo
medu
nih muikaraca. Buduil da. su rn"Sf.urJ Zenama oko poZelj-
primarno privuieni
mlado5iu_ i lepotom, takmidenje
," ugiuurro_ odvija oko tih
osobina. -Medutim, za Lenu;.
i*oAeirrZ.,o Oa pokaZe dobar
materinski potenciial.
120
ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu
. ,Zene se udaju za rnu5karca istog ili ve6eg materijalno.g
irnetka i statusa u svim sredinama. Taj proces j-e nazvan'
hiper-
g;amija. Jedna od posledica hipergamije ta
fe da zdravi muSkar,
ci imaju ieiie seksuaine oclnose, jer su im mnoge Zene
dostup-
ne; dok manji, slabiji mu5karci ponekaci ,uruirn ispadaju'iz
igre. S druge strane) skoro sve Zene irnaju seks_, jer
uu"t ,rrogu
da nadu nru5karce istog ili viieg statusa, koji im
stoje ;;il
zi. Hipergamija takode podrazumeva i to da je za Zenu "u adap-
tivno da ostane verna svom muiu, sve clok ,. n. uknZ. fr,rt],
prilika, u vidu muikarca vi5eg statusa.
U vrsrama gde je muijak primarni negovatelj, na primer
kod nrorskih iglicA i morskih konjica, gde Zenke predajl
svoja
jaja muZjaku da bi on sedeo na njima,
seksualno ponnsarj. po_
lova je obrnuto. Zenke ispoljavaju ponasanje agr.siunog u.1ua-
ranja, i spremnosr da se pare sa bilo kojim
muijakol, clok
rnuZjaci pokazuju opreznost i selektivnosr.
DOMINACIJA I AGRESIVNOST
Kao 5to je redeno u perom poglavlju, dedaci prave hijerarhije
i
pokaz'ju intereso'anje za vrasnistvo nad predmetirna
od vrro
ranog uzrasta. Njihova preokupiranost statusorn i vlasnistvom
se poveiava za vreme adolescencije, i cvrsto
se ukorenjuje u
zrelom dobu, fbrmiranjem baze politidkih i ekonornskih
si-
stema. Koji su evolucioni koreni te pojarze? U svirn
Zivotinj_
skirn druitvima postoji "reclosled kljucanja',,s tj. hijerarhijsii
model dominacije. MuZjaci uspostavljaju doininaciyu rrad*._
iuii se za kontrolu teritorije, a pobednicima je osiguran sek-
sualni uspeh kod Zenki. Kada dve ili viie Zivotinjipokuiaju
da kontroli5u istu teritoriju, one sa niiim statusom
se obidno
istog ranga, one
ie se boriti sve dok ne usposrave dominaciiu.
8 lzraz "redosled kljucanja" (pechirtg order) d,obijenje rz
modela dominacije meclu
petlovima i kokoikarna. Svaki petao i koko5ka
imaiu svole mesro u hijerarhiji, i
svaki kljuca one koji su niZi u hijerarhiji. Oni najniZi
ne kljucaju nikoga, vei svi
kljucaju niih.
I2l
 Razlike medu polovima
\,4t
brta-'Iflt-,,,
Dominacija zahteva ne samo osvajanje teritorije, vei i
njeno zadrLavanje, jer uvek dolaze mladi izazivaf koii stidu
poziciju domina'rnog mu2jaka. Zivotinja koja izgubi jecrnu
borbu, ima veie izglede da 6e izgubiti i sledeiu; kada neki
muzjak izgubi dve ili tri borbe, on viie nema sansi da domini-
ra. oni koji dosegnu vrh statusne lestvice dvrsto kontrolisu
svoje agresivne impulse, i sluze se razliditim manevrima da iz-
begnu sukob. Dominantni muZjak se bori ito je moguie ma_
nje, ali kada se bori on pobeduje.
Dominantnost ie takode povezana sa seksualnom moii.
kao 5to se moZe videti iz sledeie pride:
Neki dovek u Aziji je imao jednog bika i nekoliko krava.
Bik ie bio nesposoban da opsluZuje sve krave, tako da je vla_
snik nabavio druga dva bika da pomognu prvom. Tri bika su
u51a u borbu za dominaci ju u kojoj je prvi bik pobedio.
Novo_
pridoilice su posrale impotenrne, dok je prvi bik sada bio spo_
soban da opsluZuje krdo.
U ljudskim dru5tvima se muikarci takode bore za eko_
nomsku i politidku moi (tj. vlasnistvo i status), i kao posledica
toga usposravlja se hijerarhija ,,kljucanja',, od dega, kao Sto
smo videli, zavisi njihov seksualni uspeh kod Z6ni.
122
ZaSto se volimo, svadamo i pravlmo decu
Meclutim, kada je ve6a grupa kojoj pripadaju ugroZena od
spoljaSnjeg neprijatelja, muSkarci deluju udruZcno, braneii se
poput dedaka u Skolskom timu. U uslovima opasnosti, oni
razvijaju psihidko stanje koje stvara muSku povezanost, i do-
vodi do predanosti, posluSnosti i spremnosti da se za "kralia i
otadZbinu" Zrtvuju Zivoti. To se Zenama nikada ne deiava: svi
napori da se otkrije dru5tvo u kojem su Zene bile ratnici, zavr-
Sili su se neuspehom. Rat je funkcija muike evolucije.
UNIVERZALNA PONASANJA
U svim ljudskim dru5tvima muikarci su krupniji od L6.nd.
Medu majmunima i mnogim drugim sisarima, razlika u veli-
dini izmedu muZjaka i Zenki je u srazmeri sa brojem Zenki ko-
je se uparuju sa uspebnim mu2f acima. Sto je razlika veia, viSe
Zenki ide na jednog muZjaka. Prema Edvardu Vilsonu, ako
hoiete da razliku u velidini izmeclu muikaraca i Lend prikaZe-
te grafikonom, i to uporedite sa istom razlikom kod nekih
drugih sisara, videiete da na jednog uspe5nog muikarca pro-
sedno dolazi vi5e od jedne, a manje od tri Zene.
Sveukupno lidno socijalno grupisanje varira izmedu bro-
jeva od deset do stotinu odraslih osoba. Bazidna porodica i
brak su centri emocionalnog i reproduktivnog Livota.I orga-
nizaciia rada, i socijalni Zivot su bazirani na rodu. Brak je eko-
nomsko, i na podizanje dece usmereno partnerstvo) zasnova-
no na polnim vezam\ seksualnim pravima i duZnostima.
Mladi se oblikuju u dugom periodu dru5tvenog vaspitanja,
pruo sa majkom, a kasnije sa decom istog uzrasta i pola. Dru-
Stvena igra ima ulogu prakse, imitira agresiju, seksualno po-
naianie i istraZivanie.
U svim druitvima, ljubomora i seksualna prava na Zene
igra ju znada jnu ulogu, i izazivaju stidl jivost za vreme puberte-
ta. Svuda takode postoje tabui protiv rodoskvrnuia (incesta),
koji se duvaju kroz socijalni pritisak. Evolucioni razlozi za to
su odigledni, buduii da dak i retki odnosi sa bliskim rodacima
izazivaju smanjenje velidine tela, slabiju mi5iinu koordinaci-
4 r23
t,
ti
il
 Razlike medu polovima

ju, i niii akademski uspeh;

rakocle, preko 100 recesivnih gena
koji uzrokuju nasledne bolesti, ;;;
se uveiava spariva_
TRECI DEO
njem bliskih rocXaka.
U svim du5mima vode su uglavnom
mu5karci, i rat je is_
kljudivo muika aktivnost. N.-;
;.;Stuu ,, t o1.* Zene kon_ RAZI.I|(T [| POru,
troliSu poliridke i ekonomske
zivoi" m,rskaraca. cak i tamr,
gde su na vlasti kraljice
i carice, l(0[ |(UCI I Il|A P0$ilJ
muSkarcima. "".,, "".t okruzene moinim
Sva ljudska biia imaju tendenciju
preko kojih ritualno prelaze. da stvaraju pragove Muikarci i iene unose razliiite, testo
ri- arrsiuenim obredima i ce_ h,omplementarne xeitine, u posao hoji
remonijama obidno upra.vljaju
Zene, dok u politidkim ceremo_
nijama primarno dominiraju
mustarci. ,ryluskarci su zaintere_
rade. Razumno bi bilo ishoristiti te
sovaniji za status i vlasniitvo, kombinooane talente za opite dobro.
Lene za porodicu i dru5tvenu
povezanost.
En Moir i Deiz,id Diesel
U razliditoj meri, mu5karci su
asertivniji i agresivniji ne_
go Zene, i svuda se smatraju
aktivnijini i moCriijim. ,il;;, Do sada smo ustanovili da mu5karci
agresivnost ie povezana sa formiranjeml
oarzavanjem visoko i Zene razmi5ljaju i ponaiaju se raz-
hijerarhij6 dominacije, k;;;:; prosiruju
:y:li:rih
ve, rgre, posao, poliriku i rat. na klubo_ lidito iz mnogo opravdanih razloga.
Muiko rivalswo je kontrolisrrro, Ali Sta te razlike znate za nas na pra-
kako b.i se smanjila agresija
unu tar rrup." a povec.ala na gu doba informatike XXI veka?
grupe kao celine. nivou
tuu ta ponaianja koja su zajednidka Tredi deo koji podinjemo raz-
^_^, za sva d,ru(Na homo matra ulogu pola u savrernenoj po-
saptens-a verovatno podleZu adaptaciji.
Ona su tokom eona se_ rodici i na radnom mestu) nespora-
lektovana izmedu U19.qoi drugih;;ul*;u, jer su pojedinci zume koji se javljaju u ku6i i na po-
koji su ih ispoljavali bili reproarf.il"""
slu, kao i probleme Zena koje poku-
"ajuspe5niji.
Savaju da spoje ulogu majke, supru-
ge i zaposlene Zene. On takode nu-
di moguia reienja za te tedkoie, i
nove ideje kako da oba pola maksi-
rnalno razviju svoje priroclne ralen-
te, i ostvare veii uspeh i ispunjenje.

t24
 ,;rr,',-l,ii*::,,$ i{&iiww!@@u,]]ili

nI|ATERIIII$TllO

r0Htl|$ru0
...ako iene ikada poinu da aentitr. ..
da je brti majka nekako inferiornije
nego hiti zaposlena iena, izdate same
sebe. . . Jer mrtterinsno je tt stz,ai naj-
uainije zanimanje kojim neko moie
da se baai.

Eih fu[ontcgjtr
Kao ozbiljna posledica feministidkog
pokreta po javilo se omalovaZavan jc
rada majki. Feministkinje su vero-
vale da Zene ne mogu postiii oslo-
boclenje ako se ne ponaiaju kao mu-
Skarci, pa su logidno kritikovale one
koje se bave samo bebama i malom
decom.

t27
 Razlike medu polovima
lasto se volimo, svadamo i pravimo decu
Po njihovom midljenju,
materinsrvo je besmisien, neza_
hvalan posao ,,kuinih robova,,. GLAD ZA BEBoM (BAEY HUNGER)
Trudnoia je posmatrana kao Ltris Davic, autorka delaGlad zabebama, proudavala je potre-
naruSavanjc ,,pravog,, toka
Livota, i to kao nirru5avanje l'rr ;:rr dererom kod 200 iena iz razrtd.itih drustvenih
koje je nernoralno, jer donosi jod klaia, et-
dece na ovaj prenaseljen
svet. ; {.vfta u.i, rr rt'kih i religioznih grupa, od rg do 40 godina. Sezdeset cievet
pisalo je na popurarnoj iJ.rrairiJ,,,
narepni.i u .sjeainlenrm Ameridkirn l)r'ocenara njih bilo jebez dece. Njena istraZivanja su dovela
DrZavama, krajem sedamdesetif, l,' zakljui'ka da
goalir" XX veka.
Feministkinje su verovale Aa ato Zenevei i.ele tlaradaju
decu, onda ne rreba same svaka Zena doiivljava glad za beborn _ oseiajuii sazre-
da se brinu o njima. Kejr
sala: "Brigu o deci, joS od p.rioau Milet je pi_ h-r Zelju za dererorn koja je prosto vude" Taj
toao se rek pojavljuju njiho_ nagon mo_
ve saznajne sposobnosti, Ze da se pojavi u dvadeseroj, tridesetoj, u nekim
treba prepustiti ,true sluda_
oba pola kojima je ro zanimanje.,,^Die1:pejn ni* ul;;;;;;;, jevima oko detrdesere, pa i kasnife. Ali bez
obzira na
la Zene da odu od svojih Grir je nagovara_ srarosr ili udestalost, kada glzd za bebom kulminira,
muieva, ;;;;;" decti jeako
ho dno, j er s u ro neon_ nema spasa od tog oseianja koje u pcltpunosti ispunja_
m u dkarci,,
maiicu ili dadilju nego one,,.
verov" r;l;-;; ;;;i;;;;r,;^
;: va Lenu . ". kada oseri glad za bebom, niita joj rJrugo
", *
U kniizi pitanja o seksu, DZon nije vaZno kao ta unutra5nja potreba da nosi dete.
Nikolson sa2ima femini_
stiika shvatania, sovoreii.o Zenskoj
,porobrrorti rarlanja I)avicova je otkrila da glad za bebom najdesie obuzima iene
kao o "dZokeru iz]rukavn
ko,i; ,h ;. iilaurilu priroda.,, dece bez dece u kasnim dvadesetim i sredinom rridesetih. Kod ne-
Savremene maik5 n. p.ihuuruit:
pof."uf . ,r runi poruo, kih Zelju izazovt spoljainji srirnulansi, kao Sto je maZenje
rerko priznaju umor koji izaziva;il; i
bebi. Mnoge zene na rnadke ili grljenje dece. Kocl drugih izgreda da potreba ,Jorazi
Zapadu Zive daleko od svojih
,;ir;;; tako cia nernaju ,,po_ rzntrtra.
mod majke", koja je uobidajenu
u ,.uai.ronalnim druirvima. Sta god bio uzrok, kada se jednom nadu u rom sraniu,
gde. druge Zene preuzimaju iene
obavliuni. *uftudnevnih kuinih su opsednute bebama i vide ih svuda, na ulici, u pr.odavnici,
poslova i brigu o srarijoj 'fV-u, u dasopisu. One na
deci kada s. u po.oAi"i rodi obidno podinju bolje da se hrane. srna_
Danas, deloftorna kontraceptivna beba.
sredstva pruiaju Zena- njuju puienje, i odlaze na konrrole kod lekara. Nekada svoiu
ma u razvijenim zemljr-u
*ogu.nost da izbegnu radanie ;lelju ispoljavaju tako Sto pletu ne5ro za svoje prijateljice, ili
ce, dok im obdani.ta daju priiku cle-
posle porodaja, ako to Zele. pa
J;;;;rr,";;;;;;;;; tako Sto podnu da kupuju srvari za bebu.
Jedna od tih'Lena je
ipof.,l po..,t intenzivnog dru_ kupila kolevku na rasprodaji, i sakrila je u pocir.umu.
itvenog pritiska da iskorisre
,, ;;;;;;;st beksrva, veiina Ze_ vi5e od polovine takvih rena doiivrjava fizidke simprome
na se jo5 uvekodluduje da rada d..; ;;;; je
moguce, da se sa_ trudnoie. One oseiaju da su im dojke naduvene, cla lt Uoti
ma brine o njoj.
kicma, da stomak raste, i da ie menstruacija izosrati. Veiina
Razlog leZi u rome iro Zene takode doiivi i poveianu ernocionalnu osetljivost, kao i pove-
iniaju instinktivn u Lelju za
podetku r";u odojdad, imaie sna_ ianu seksualnu Zelju. postaju zavodljive, i ohrabruiu ili lnici_
9:lT:.-
znu l.ul':.u
porrebu da ih same podiiu. "";; raju seks, mada su im intimnost i seksualno zadovoljstvo ma_
nje vaZni od Zelie za trudnoiom.
r28
t29
 Razlike medu polovima
ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu

com da su neke stvari u Zivotu pitanje emocija _ i

da
nemaju ni5ra sa logidkim argumenrima. To je kao
r-' ' - j\ zal jubl jivan je.
r__ I, 11

g-[ { "3: Neudate Zene nekada podinju da izlaze sa mu5karcima

^,/-.1
,
4-
"..
---- -l._
I f1
k,'iima vide porenci jalne oceve svoje dece, i mnoge
u
*,' ?^-j se upusrc L
1 ,t brak upravo zbog gladi za bebom. U svojim kainim
r\-r\ It-- trid"r._
-) neke se dak opredele da dobiju dete sa totalnim
4 11m,
r I i vesrackom oplodnjom.
srrancerrr.
2r

(
fx N-r-) Kod muZeva, Zenska glacl za bebom desto izaziva Sok,
loiito ako su prerhodno bile proriv toga da imaju ,1..u. tlu_
(karci su zbunjeni odajem i dosadivanjem
na_

svojih Zdnd, i posti_

'V
%i# {z-
4K5
deni njihovom opsednuto5iu. Neki od njih odbijaju
Irvatc zahreve svojih supruga.
da pri_
Jedna od, Lena iz studije iuis
Ilavic je napusrila muza kada je .dbio da izvrii a.rt..ii;rn.iju
(ponovno spajanje prethodno presedenog serncnovoda),
i po_
rcd toga Sto ga je i dalje volela, i ni je Zelela drugog
m";t a..a.
Zene sa ovakvom potrebom . -Llu5karci mogu da budu zainrercsov ani zadecu, i cla ih Zc_
imaju snove o kupovini i kra_
di beba, o rome da su trudnr, lc, ali oni nikada ne doZivljavaju niSta tako snazno,
i o to_. kat<o miluju bebe. One opsesivno,
kojc nisu u staniu da za.truclne, cluboko, kao Sto je oseianje gladi za bebom. Davicova
oseiaju ," a.pr.riurro i prazno. kaZe:
Krac1a beba je jedan od u.o-u
,"ttif, ,ioeina za koji su oclgo_
vorne iskljudivo Zene. Generalno, moji rezultati pokazuju c1a mu5karci
ne ose_
Glad za bebom nije selektivna. 6aju i ne mogu da osete snaZan, bioloiki zasnovan
nagon
Ona pogacla i Zene koje su
nro.tru.prenaseljenosri, za bebom... Neki zajsta Lele da postanu odevi, pa
3:",1:;it:.t_yblrfi iene koje su se uvek ipak
zestoko prorivile radanju clece, kao nikad ne pomi5ljaju na ro da ostanu kod kuie, ipo.oun
imale abortuse. One se veoma
i Lene koje su u p.uSioJ razmorre svojpoloZaj. Muikarci se ne zatvaraju
neodekivano promene. u kupa_
od takvih 2enakale: Jedna tilo, i nemaju nekontrolisane napacle histerije, ,u,n Sto
Zene neie da im rode dete. Nijedan muikarac
nije pri_
Izmigoljila sarn se iz krevera, sela znao da ne moZe da spava, da leZi buclan, i ma5ta
o *ilo_
u kuhinji, palila
cigaretu za cigaretom, pokusavaj,ii vanju i ljuljanju bebe na svojim grudima.
da se setim za_
rn- ranije bila ubedena cla ne Zelim dete. Niiia
::?
nrte pomagalo... Nijedan ocl Mu5karci imaju sklonost da razmi5ljaju o starijoj deci,
mojih ranijih izgovora a
nil'e mi delovao ubedljivo... ne o bebama. Oni zamiilfaju kako im iutiraju
Mirfil;;rm samo o ro_ loptu, ili ih ude
me kako da zarrudnim ... Suodilo da voze bicikl. Zene sanjare o rome kako
,u_ se sa iinieni_ drZe bebu, kako je gr_
le i maze, i razmi5ljaju o njenoj slabosti i bespomoirrorri. "
130
131
 Muikarci.ff::j;;, laSto se vcllimo, svadamo i pravimo
va finansijska siruacija
za bebom visina raduna,
"#1,,u
,;;;;r;;; o.o. dok seniiho_
"Lu.zrnrkoje
oseiaju grad
:ir)re5e,
njihove zenice se Sire, a.kada
decu

gledaju slike namrgode_

dn,i;l;rjrutno nebirna. l rrih,preteiih lica, one se skupljaju.
Reakcija je potpuno nezavisna od
HORMONI TMAIERINSryO volje mozga. Konvenci_
1r pristojnosti moZe da utide na to
GIad za bebom i dase muSkarac namrSii ka-
tlr vidi sliku nage.ie,ne, i da je nazoi.
neukurnom, ali ie se
:'f :1;";u*,;,i:".::iii;T,?Kl::l?fi ffJTlli,"jl
AGS devojiice,
n,egove zenice svejedno proiiriti.
\oi1
zarnteresovane za
nro.i"""d;;;;;;ie musr.ih hormona, .. -Kada Zene gledaju slike beba sa mr
igranje ,u frri"_u It bebama) kao sto je nisu , c' i gl e dn i m, u a Juot tuo rn, r,
* ;;?Ii]il: ;fi :;ilil H:
dai sa veiinom devojdica. slu- 1,
su bebe same. Muikarci pokazu,,
i il, o

Kada je odoi,-
prirode nego za slike beba.
;S; rnreresovanja
za sfike

;f,'}":7,Tff l*,ffi 4+xx":i:ff :,":!!|fi:i;i:i.;;?Jl Zene sa snaZnim ferninistidkim

ubedenjima obidno claju
koii su ponas'ri rJi.r.;;;;il.-
se svol'u decu u obdani5te, uprkos
p'vateljskij" rlr'i.1ii' urrur.uJrrl._ glasu koji im ka_
"o 7c da to ne dine. Jedna takva
Zenke Uu.ou?.1::
"pirui..uo"iu orJuir,;,".,
pubertera obitno Zena
lisu zainreresovane
;:ilili:ffi *fX: iT;'i"ir";;;;;, xrvzenke koja ne-
ie Dok ovo go,",orim,.moja rrogodiSnja
ierka je sa bebisi_
mraauncim;: ; ;1.,i: il*",f:f,Tl'-:,_il,:,d, i
"*.1,i,"
t9rk9m i drugom decom kod prijaielya.
Kesi nije Zelela
^k" da ide ramo _
::?ilJ'1?#;11,",**:til;iii;;;?il#:T??Lifi :t*;:;: de
rerkom,,,.o",;;:,:iH!"fl!:Jili;J,:"tffjiT,:;::T;
uzela pokrivad, i rekla:
.
ce
A_ko su prisurne
p'hvatiti j:O:lU: oba pola starijih Zivotinja,
sirode moii iu -,,Ako
legnem, i budem d";;;;
Zenka. Muijaci .. ,i'""rrr za da ostanem ovde sa tobJm",,
mlaclunde samo Na njen plad i molbe osetila sam grf
u blizini, i por.urue. u siomaku __deo
ffiffflH'i:f,"0:utot staraterjsko
po- mene koji je smatrao da mama pfu.rrrru"no
r'gr.i, i, i ;"il J,' *.,i,. treba cla
-:ifr[lT
J bude rnama... Ja sam veoma aort.O.ru
rateljska oseianja.
" "1
-'v^rLq^t H,il,X ;I" l:'r.,pojadavaju
D4 urraqunctrna "
sta- vaspitanja, tako da sam je odvera
svom nadinu
do bebisitert ., i urul
tila se na posao. Ali, jo5 uvek sam
MATERINSKT TNSTINKT
,urrrrurru zbog nje_
nog bola i svog vlastitog ubedeny.a...
(koje) *i k;;;;
dete treba da bude.na pruo_
,\.-|];:gtsmarraju tia oievi i majke
razt._. _.rru, i ia' je;",;;
j.l.:r, samo.zaro iro su naudeni
da se.rrt;l::^t:rguju
na bebe vashodni zadatak da se bavim
njimedok je
malo. pridala sam sa mnogim _ultnrnu ioi,u;;k
;''l?;!i'xi:,.;, ru :,'J l* tri,.,:"ft j ffi::';Jrff i#; ff i; koje imaju fe_
ministidka shvaranja, i aoSla cio'zaktyuei.l
O, i. **
metod vaspitanja pogredan.
*,, f;T ll?,'" lJ# T* I :ln:,'??"*:r razlrcrte: _",
e obeb n e g
reduju se mereniem predmete, od-
jir.;:;ffi ;,l'.",:'lHXil:1?,:::;:""fiijrf Ali, da li je to o demu ova Zena govori
"i1,"".
""""it.',u'1.::_'j:

132
*:[t Po svemu sudeii, u osnovi nlenih
neki mnogo instinktivn jii raztozi.
samo nadin vaspitanja?
r;;;; r""gu se prepoznari

l JJ
 Razlike medu polovima
/^)
,-
U knjizi Zene i majke, Siln Ki.indZer primeiuje da bi se
mentalno stanje Zene u prvih 4-6 neclelja posle porodaja,
u ne_
kim drugim okolnostima moglo smarrari psihotidnim. Ona
osluikufe disanje svoje bebe, budi se iz dubokog ,rru ,rn p.ui
plad, i provodi 24 tasa dnevno ugaclajuii bebinim pot..ba,rrn.
Ona oseia krivicu ako ostavi bebu zbog vedernjeg izlaska.
Mo_
ja majka je desto pridala o rome kako je prvi
put"ostavila moju
sestru' svoju prvu bebu, u vreme kada je imala samo tri
nede-
lje, da bi odgledala "Prohujalo sa vihorom,,, tada novi film
na
repertoaru. Po5to je prorekao jedan sat filma, podela je
da se
oseia nelagodno, a kada je konadno autobusom krenula
na-
zad,bllaje sva u panici, da bi poslednjih nekoliko srorina
me_
tara do kuie bukvalno pretrdala, Sto je brZe moela.
To je ono Sto engleski deeji psiholog dr Vinikot, naziva
"primarnom materinskom preokupacijom". Radi se prela_
o
znom stanju koje traje neko vreme u prvim godinama, i
r_n_
njuje se kako dete rasre. postoji u svim dru5tvima, i moZemo
ga.smatrari adaptivnim pona5anjem koje obezbeduje
opsta_
nak beba i male dece
134
ZaSto se volimo, svadamo i nravimo decu
Kada beba plade, majka reaguje i mentalno i fizidki, Lele(.t
,lrr Sto pre dode do nje, i zaustavi plakanje. I'emperatura nje-
rrilr clojki se poveiava, i refleksno podinje da curi mleko.
Kao Sto majke reaguju na svoje bebe, tako i bebe reaguju
rur svo je majke. Beba ie se vei od svog Sestog dana radi je okre-
rrrrti prema fastudiiu natopljenom mlekom svoie majke, nego
rreke druge Zene. Bebe stare dva meseca razlikuju glas i lice
majki od ostalih lica. Ja sam bila potpuno ubeclena da
',r,ojih
rrrc moje bebe prepoznaju odmah posle rodenja. One su u mo-
jirn rukama prestajale da plaiu, i ja verujem da je to zato sto su
I)rcpoznavale ton moga glasa, i ritam mog srca i disanja.
Kod Zivotinja, hormonalne promene tzazivaiu kritidni
pcriod kada maf ka rnora da bude sa svojim potomstvom, kako
bi razvila materinsko ponaSanje. Kada se ovca ili koza odvoji
od svog mladundeta odmah posle rodenja, u stanju je da ga od-
baci posle samo nekoliko dasova odvojenosti, odbijajuii da se
brine o njemu, i ophodeii se prema njemu kao prema bilo ko-
joj drugoj Zivotinji.
U jednom eksperimentu sa ljudima doilo se do znadainih
zakliudaka o ef'ektu ranih kontakata izmedu majke i deteta. Za
tri dana provedena u bolnici, nekim niajkama su bili dozvolje-
ni rutinski kontakti sa bebama, dok su druge mogle da prove-
du sa njima joi pet dasova dnevno. Te dve grupe majki su in-
tervjuisane i proudavane mesec dana, a zatim i godinu dana
kasnije. Pronadeno je da su majke koje su provele dodatno
vreme sa svojim bebama, generalno bile viSe zaokupljene nji-
ma. One su ih rede ostavljale drugima, de56e su reagovale na
njihovo plakanje, i za vreme dojenja su sa njima ostvarivale
vi5e kontakata odima. I sve to posle samo 15 dodatnih dasova
provedenih zajedno.
Takode je utvrdeno da se majke odvojene od prevremeno
rodene dece koja borave u inkubatoru 3-12 nedelja, ophode
prema svojim bebama razlidito od majki koje nisu bile odvoje-
ne. Druga grupa majki je drL.ala svoje bebe bliZe telu, dodiri-
vala ih sa viSe emociia. i deiie im se sme5ila.
135
 Razlrke medu polovirna
ZaSto se volimo, svadamo i pravimo rtecu
To je pokazalo
- svoje trouoroa.needa nova ma jka treb:
:
je i dodiru- I'ostoji veoma dobar razlogzaito Zene Zele bebe, i uiivaju
onotiko koliko z.l,i
na povezanost. ^urr^U zell)T^.1]:lvidi
da bt se osrvarila pu- c1a
brinu o njiina: bebe Zena koje nisu pokazivale odgovarajuie
jskih, dru s rava, starateljsko ponaSanje su vekovina umirale, takc, ,lo
, uoi S,ujflilti::1*'i' ma jk e s u os ra;.ar e s a majki bez oseiaja za rnaterinstvo nisu nasleclivali.
se geni

e.:b,,",,;;,d':,1?iSfi ;itil;",:',:"H:.#,*#tl:
Stva, koje kao da je
Zenc nc nasletluju od svojih majki samo genc za brigu
o
izgubilo i, potomsrvu; one takode nasleduju njihov primer.
Majcinska
"i.i" ",rZr"sr njihovog konrakta.
nli*".1o nega koju devojdica dobije u detinjstvu, udi je kako
""' '{'::;',,TiiI.1T:,:'l: l";;
posre rodenva, da se po-
naia prema svojoj vlastitoj deci. Tako je i kod drugih pri*nta.

,m**lj;xii:
uurrri.n-.rn" ii],i'j:
Majke drZe svoie bebe
.
la merra od njihovog,
tako da su im iica udaljena
Sto i. iJ.ntrr"
fokusiraj'" one rakrideL"rirr.
rivno_znajur,i da orri
ffi :fi .i i1:llf i ;:il:
t stomakom' To je
obidno pra6enl
1
u.o*u
*: Kada se rezus majrnuni vaspitavaju u izolaciji,
ncm nedostaju sve vrste druitvenog ponaianja, a ";i-u
uglav_
naroiito _a_
tcrinstvo. Takve majke su ili potpuno ravnocluinc prema
svo_
oko po-
jim mladuncirna, ili ih tuku.
*rr"rri. da se bebinetii
"ii" ffiJ. svog giasa, insri'k- zAJTO 5U sAMO iENE MAJKE, A NE I MUiKARCI?

U piiamu
u"ui
"is"
oj;;;;; Zene se radaju sa pravom bioloikorn opremom za
brigu o be_
nuihi
sa bebom tra'sfbimij. .v"idim f.rt,ii"r,,"it j u..,n" provcdeno bama i deci. One imaju veoma snaZna oseianja pr.-u
svojim
predanu majku:
-----"v ,,vDruv'u ;il'; na visokoj poziciji u
oorfo"rr,i zenu bebarna, kojima pojadavaju sva ostala oseianja,
kao i ielju cla
budu sa njima. 'tJ pritama mdjki, jedna mlad a ienaopisiye
ta
oseian ja:
Ja iu se jerlnom v.

lom,
tren
da rako odgovara
I
ru, il:lT: ff :i :".;3:H tl Pre nego Sto sam dobila bebu, brinula sam samo o
";#;:1
i svom napornom poslu.". Nisam mogla ni da zami_
nyi,n, moz?"a ;; ;"i:,:i liJJ;lifiiT**:, :tr? slim Sta je sreia...
dan, ati ne Zelim
"i
aa bua.m";:il; dva ili rri dana
Dugo sam usrajala i odlazila kod nje svako jutro. Zau_
nedeljno. .fa jeclnosravno stavljala sam se na pragu sobe i prosto gledala u nju,
volim au ,nl* s nlim. Teiko
;e razumeti kako tr staranie njenu koZu, kosu, odi. Smeiila sam joj se, i Zelela da
rada liubav dok se
ti. Mislila sarn -_ ,rl
n. or"- rni ona uzvrati osmeh, i ma koliko bila urnorna, ose_
r,"0, aor. ;.; ;;T::T,i:-;,1;#i.'# fff;J,f '
...postoji jedna ne,
iala sam se kao neko ko je clobio na lutriii...
u ovom nadinu iivota, razli- Ljubav je krajnje jednosravna. Ncmr zaperljanog
dita od r;J;;;;;1:ost tff klupka. Ne moZei dati previ5e. Ne mora5 da misli5 o
u J"i ;;;;'JX,";ffi
r1"1 tome da li je to prikladno ponaianje. To je upravo
_1'_.
srsa dok spava. oo":,jld u"i._ iln:S";
"",'j;?; preleiu. ono Sto treba da dinii. .. ImaS oseiaj jedinstva o kome
To je ljupko. .. (srr. 25.) *rJ#Uru"
maitai ceo svoj Zivot. Beba je neko kome slobodno
dozvoijavai da ruii bariiere.
r36
t37
 Razlike medu poiovima
ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decLt
Efektivno rano materinstvo
podrazu
n je na b eb in o sr -3::-
a n ie k . b.,l; ;;.TJ,i Ir:?:
", "
kada
?Jr:T
;:'#rH*:$ff: "' su
"i'i' '"'r'.'ije prejake, u t-uan
k ore ktn o r. ; ;.,i:.li:{
t
T J Tff ,,f i'J'J ; l?l il*,,
ruffi i;;,;;
Tipiino majdinsko iiuriuii"
maha u rninuru, hoda je
oko 60_70 za_
TT,*::ll
nje rukom, ljulianje i tiho, "!f.r.r",r.ca.
,errtimentarno
Rirmidno
pevuSenje,
tupka_
vaju zvuke i pokrete dodara_
urrobe. Velika u.einn majki,
da li bez obzira
su desnoruke,ililevoruke,;.;;;",
dojci, zato ito je btiLa,r.;.',i4;;;;in1,uosvoje bebe na levoj
pridan je i prikupr jan;r zahrcvasluSanje,
i"rormn.u, oa'0.... priroclno
i poviie"" tutr," ,polJbnortt niLi nt-
,l:.1_\:*i"sti,
valu rm da ispune tu ulogu. Z6nd, omoguia_
i.rro ,rn,
ces marerinsrva je zaisra
no promenljive okolnos.ti
"ar.
iirr, ilX#li;:"*fi: l;:-
i pona5arryr. lrluyt . koje su Uopiteno govoreii, odevi nisu mnogo zainteresov ani za
decom provode iznenadujui. sralno s bebe. u jednoj drugoj srudiji ameridkih roditelja srednje klase
_uto'u."rnena na njihovo u Bostonu, utvrdeno je da do 9 meseci posle rodenja deteta,
::IT r?dudavan je.
oecr predloge, pomaZuei
u*;;" ;;;r, 1".'o"roesu ju uden je nu_ di_
75%o o&va nikada nije preuzelo pravu brigu o svojim bebama.
da se"rei" p1oUf.n'i, dobavljajuii
materijal, povremeno udeswujuii a 50% nikada nije promenilo pelenu.
:::::?il
oete za postignute rezulrare. u igri, i hvalei- Odevi posta ju mnogo zainteresov aniji za decu posle druge
One viie paZnje posveiuju godine, kada deca postaju fizidki aktivna u igri, i kada njihove
tovim nego svojirn potrebama. dete-
Nasuprot tome, odevi se lidnosti podnu da se razvijaju. oni tada pokuiavaju da ih naude
iesro prema bebama ophode nekim vedtinama. oko tre6e godine Livota,deca viie vole da se
r,:?.t, i slabiie r.o-u.,icru"i.ir"'"i,*, kao
l:^tl paZnje ride, ona varira
kao sa osobama. igraju sa svojim odevima jer su fizidki snainiji od majki. Kada
)r_",:.^",tl"ve
_ oni ili zan od maksimalne do mini_ su odevi ukljudeni u roditeljstvo, oni igraju vcoma znadajnu
malne
bebe' ili pokusavaju au ulogu u sticanju znania i samostalnosti, kao i kod razvoja
ostvare veoma zlu, iil,ltt ,tii-u
U jednoj duioj studiji porodica
', saznajnih sposobnosti. Deca koju podiZu samo maike. desto su
srednje klase u Midigenu, emocionalno zavisnija i manje radoznala od one koju podiZu
posmatrane su tradicionalne
porodi.., koo I one u kojima je oba roditelja.
muSkarac preuzeo
olrT'uilu il:.rl brr. deretu. Utvrdeno
da se ni u jednoj od ie
njih orac nije brin*uo "o dereru MAJKE I BAKE
Kada.se odevi nekain mladem od
llj:01"" oriull"ru*i sa bebama, oni Tradicionalno, najvaZnija uloga Zene bila je iirenjc kulturc
putem marerinsrva. Obidno je, kao deo stabla koje dine mai_
i,T l i i,: l; il:|';
ill T Jl"Hfi i';- : *.#;';;;il;;; ke, tetke i bake, ona bila odgovorna za udenje i vaspitavanie
svoie dece.
138
t39
 Razlike medu polovrma
ZaSto se volirno, svadarno i pravimo decu
Uloga bake je
nekima od niih. baka
y.o_? vai,nau ne_zapadnim dru5tvima.
i.ak Or.rrr_. U ,stavi sa strancima, i odvajanje bude ciugotrajno, ono rnoie
sle prekida dojenja, Oorpunu brigu o deci po_ cla
g"a;.';E1il",,.iluuiu poslu u potju. oseia posledice celog svog Zivota:
organizu ju ceremonije Bake
f.ro Sio ,, ,oi.ndani,
l"'J,
lff:",l',.trJ :m1;:;*t:$,,,,,
;;;vendanji,
; ;l; #o
sahra_

"
Ustanovljeno je da ie deca koja ne oseiaju blagodet
pravog) postojanog kontakta sa neinom figurom maj_
tradicija opsraje u ,.orf.irrr. ke makar u prve tri godine ijvota _ u zavisnosti od
_^r,Iu nl-.
ro dicama, i o d n je bi. i t.;; ;_ril.;#,"ffi1'ffi:11,# stepena li5avanja - pokazati sman jen kapacitet ljuba_
le Zele karijeru, mogle bi
d.;l;;H; ff- vi prema drugima, umanjene intelektualne sposob_
:i'T:: *
*' t. ffi ;fl : n n i:i:i:T'f.',:
: :, :' :o "
a u'u' nosti, kao i sposobnosti za kontrolu impulsa, poseb_
no iz oblasri agresije.
d; p,;,;;" :;; ;,::';::fr
[i:l,"#'ffi ;fi# ffi JiJ;, "
Mnogo vi5e eksperimenata na ovu temu uradeno je sa iivoti_
ODVAJANJE, BRTGA
I UUTN.'A njama. Kada su majke rezus majmuna odvojene ocl svoiih mla_
U toku prvih meseci,
bebina porreba c'lunaca na duZi vremenski period, posle ponovnog spajan ja
bile
nekim i" c b,ld;^sa rnaik om (ili
-;, k;"ramen ju j e), ir, r.r,ri ulj. su rnanje sinhronizovane u svojim posrupcima sa njima.
h ra n orn. s am i rn,iT, ki ;'._;' #;fi' :::.,; j,; ;ir::T?:.:: Deca koja su staino sa svojim majkama, oseiaju se sigur_
no i postaju nezavisna. Ona koja provode premalo o."*"*
od rnajke
'";i.'li,*::l.oodn,e " o.'i* duzi or.ruz*iu
ner.orito ra-
ocr
majkama, na primer ona koja iciu u obdanidte od najranijih
,,
srrancima, *.urt *l*tio"tt #il,lpoznatom ilu dana, asocijalna su u svom ponadanju, imaju povrine odnose
Dere ne ,", Oi:l-. *"jka kasnije vratiri. Sto s" sa drugima, a mogu da imaju i problem sa razlikovaniem
di-
nlcga,riee, centar.n jegovog
2ivotai sigurn os tI
""*", njenica i fikcije.
Ka da s e to a.t i."j"r"",J^;^" :j'l:E ":" nes tao je zau vek.
je veliku rr";;;;;;
pokazu Niko se o razvoju deteta ne brine onako kao njegova maj_
plaiezasvojom
-,;i,11t.otvo
ofblia da prihvati ka. Ona je ta koja razmi5lja o sreii, tuzi i teskodama koje deie
,t.ugog- trffi^j.Jlo* I ut.t ooJuit"oi;; moZe da doZivi pri udenju, ili u clruitvenim odnosima. Orra je
ii
". " r' il:i:l I ; t:ilil [""i: ilni; j tl,,J,'fi
i
: :I :
o ta koja se brine o sistemu vrednosti koji dete usvaja.
all i
,e nesposobno da venrje Dok odrastaju, deca imaju potrebu da slobodnc' izr-aLava_
UJ" f."_...Ako
vrati rnajci, ono je verovarno se dete na kraiu
ju svoje emocije, a ne da ih gu5e. Sa majkarna uz sebe,
,r.e. p.itrurtiri, ili ie je deca
"" tretirari
;l il::il}'.,ti1X' l,?'l,.Xi " " i'f ;: I a I r u, i i ; ;;; ; ;
J,l
; ;;;
shvataju 5ta znade smeh, suze, mrZnja, strah, rad i razmena
oseianja sa nekim ko se instinktivno brine za niih. i sa kime
Dugotrajni efek mogu biri ono 5ro zaisra jesu.
majka i dete bili ocl toga koliko su
t' t pod koiim okoln dugo
ni.'aoguor-";il "o"l1l3,"ltanjazavise
;:i:'tn os t im" t; ;;;;;: POVRATAK MAJCINSTVU
j: ::$"il iffi di[i.,:H,! :itfi r. i $*#:
negatrvne posledice
;
verovatno neee
; ""T U Porehlu iene llejn Morgan istide da su Zene ranije, pre elbk_
ti'ne kontracepcije, imale decu bez obzira na to da li su ih ze-
biti duboke. AIi, ako ," lele ili'e. Ako zena nije imala decu, to je znadilo jednu od rri
i40
141
 Razllke medu polovima

stvari,: ili je usedelica, ili je neplodna,

dan. Sravi5e, Lena koja nije l-ufn
ili je njen muZ neplo_
J..o smarrana je gradani_
nom drugog reda, i nije imala sigurnost
i status. $[l($,
Zenebez marerinskih sklonlsti
u r.orf.l_ dmitvima po_
magale su rodake, dok su poslovne
Z.n. u napreclnijirn dru_ RO[I|AII|$A I BRAI(
Stvima koje nisu Zelele da se
same b;;; svojim bebama, za_
po5ljavale druge Zene c1a ih
doje i dr;;-;.
Danas, medutim, nema nikak (Jopiteno goz,oreti, iene iele da budu
uog rorlogrcla Zene bez ma_
terinskog insrinkta radaju a..u. ztoljene zbog onog ito jestt, a muikarci
Z.i.L,
loi tretman u druSruu, i one jo5 uu.k*ogu a"." viie nemaju zbog ortog ito postiiu.
cla ostvare sigur_
nost i visok status kroz svoju
karijeru i tiene uspehe. Teodor Rejk (Theodore Reik)
, ,V-Iorganova primeiuje da knju bi-rue ienebezmarerin_
skog instinkra presrale da r.aclaju j;;;;;..
bi scbe izbaclle jz Medu malo slidnosti izmedu mu-
genofonda tokom jedne genern.i;..
Ato-bi se to dogodilo, u Skaraca i Zena postoji jedna koja je
generaciji bi sve b.b" i;;;
:*ff::, Lajdinski nasrrojene posebno zanimljiva: i muikarci i
Zene pretpostavljaju da osobe su-
protnog pola misle na isti nadin kao
i oni.
Povezani medusobnom privla-
dnoiiu i romantidnom stra56u, i mu-
Skarci i Zene misle da mogu da shva-
te misli i
oseianja drugog pola.
Rezultat je serija nesporazurna
koja obezbeduje neogranice-
nu kolidinu municiie za
borbu meclu polo-
vima"

1.42
t43

,**lq ailerrruuJF
 Razlike medu polovima
ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu
SUSRET DEVOJKE
IMtADIfu
se i dedaci u puberteru zainreresuju brak, ona sada ponekad moZe da bude obmanuta i na-
:* {evojdice
po rpu n o
jeclni za
veclena da oseia stid zbog toga, i da to poride sa clubo-
razi
lllfj;llj ;fi:t di te n a me19.
.D1vo
j iica i,,uin- kim izvinjenjem Sto je tako iracionalna. (str.24Z\

l: il J,:",xP;;l id: t'ffi :rff : r; :i#:: I til : lirrrluii clztLene imafu uroclenu tendenciju da osporavaju sop-
a e j,?; eil ; ilffj],ff
d
[l,i:.J;l1l',:.m
j o b ez b
i; H ";
f na shvatania. one su obidno podloZne muikom pritisku,
rve
prot tome, cledak je obiino rli iako iin unurraSnji glas govori da seks nije dobra ideja"
roint"r.rou,
.';nt c'ruo;;;;", on Zeri ou
r,r"_ oli,il:1ijiil:Hil1; I(:icla muikarac zavede ienu, znajuii da 6e posle seksa iz-
rtulriti interesovanje za nju, on se oseda krivim. a ona iskori-
Cirii se da der r'rrlo1n. To je zato 5to devojke i mladiii, muikarci i Zene pod-
n n a' u,p o r u g u n j
iikuie p'ema ni.nojl':!!:!:jfi
:? f L::;:;:l :: fr : ::, ;il
vr'iino sirvataju evolucionu igru koju igraju.
,o.rot,noi,ij,'r;;;n, pocnc iH"#
izrberc: Sr.
bolje izgleda, imaie veiu iJRAK I MONOGAIVIIJA
cenu. O", ,ra, proudava
su zainreresovani dcdake koji i rnodernim zapadnim dru5tvirna monogarnija
nju, kroz o.*., jirren ja.
za I se nudi kao
izvodi u skupe resrorarle) Ako je momak
kupuje ioioof.iorr., i ne pokuiava rt 1,:atran odnos.sto je dokazivano da su tu Zene odnele pobe -
Ce
r1:. d:, n j egov ..l,i,rg ;;;;^", da ,ltr nad rnuikarcima. Svakako, prednosti rnonogamij e za Lene
forog
_!l*za.titnika'
: :y
i verovarno je sporobln zu
pokazu je zn ak e d o-
rr oc*igledne. Ona osigurava to da mr:ikarec sve svrtje napore
sualne vernosri.e Ako.je izvestan nivo sck-
rrsrrleri na brigu o njoj i rrjenoj deci, dok je seksualni Livoti,e-
lokal,
f,:s;|. u.lik;:; s*r.',r" je viie inikada
je prisiti na seks, "d";;;i;l;iinji odmah po_
rre ispunjeniji, nego u sludaju kratkotrajnih veza.
neie
Z.ne pou.emeno pristaju
na seks sa muikarcima
visokog sraLusa, kao Sro veorna
su pop zt,ezcle-ivrhunski
ikakve nadoknade . Zaitoll sporristi, bcz
zatiubiri u njih, i pristati
i" mlrle ,a ie se oni
;, ;t;;"f."i'nioZan
,;;;". ex ?ostfdcto.
Ponekrtl ocllaze u krever
,,
ne bi smarrali konzerva_tivnini. "liraici"ra koie ne vole. clu ih
ili ;;r;;ir_,
ako ro ne uiine. rr porektu;;;;ii;;;-;;1r," ili bezoseiajnim
primeiuje:
llkoliko je istina da je mu5karcima
seks, a iene ieje.trajni
dovoljan usputni
oclnos, -*inr.r sada
moralnu inicijativu; rako irnaju
ako J."",u, Zeli ljubav i

9 Keda se ide na poslovni t'uiak pravilo

se mcnirl ona tadr obic:no p.llia
mo2cla i za oboje. za sebt-., a

145
 Razlike rnedu polovima
ZaSto se volimo, svadarno i praviino decu

#"nuJ#;Hl;,1ilt-1T :,ilf 1-, i z a m u k a r c e, u p r - s

I]RAK TREBA DA OPSIANE
l::= ii
pro.rnenama'
obidno podrazum";;,;"":,:'::jrrrlr, Prvo, ona Nl Zapadu,93% odraslih ljudi sklopi brak, a 75% brakova op_

[*ffi l**f:1rt!:.:ilHti;*r?]"","ffi nl,"j ^'

, Od onlh25% koji propadnu, uidirra ie poku5ati porrouo.
rrrrrc.
Muikarci i i'ene u svoje brakove unose razlidite isobine i
i. d...,il; ffi i:il l:';, ff; il:l lra I emocionalne viIn op
"
al-,"", r.
""
- ,rtlsovornosi:.. \ene unose emocionalnu
osetljivost, sposob_
be.on ima staran .:;::"r"^'_"'cxe porre- rosI za bliska druZenja i intimni seks, kao i ridno rrdouorlstuo
o,, "ri-;;; ,'l koje su sposobnije u periodu izmedu lg. i 64. (Njihove hor_
r, :s "' o, lix,i;
: rp
#Hxi ii
"
i.x1;., -gm* i;:: rr.ronalne plime se posle 64. rapidno smanjuju,
i one postaju
:f f ;: i*:mu"i::*;i :::ir. m s',,,
fff ft i
Skarca podrazurne
va neizbeLan rizik.
oL-nle zenc
an
drLrgog
t
mu-"
n a r. rlrvoljnije i sebidnije) one takode u brak Lrnose i svoie uroc1e-
|)c rnaterinske sposobnosti.
rnstitut r, _.lj:lL";#;;;;;; Sa druge strane) one donose iracionalne promene raspo_
rstraiivao je ira to jzazjvasreiu u Berkriju u Karirorniji,
u braku, r zakljutio:
l,rlenja i, po muikim standardima, preteranu oseiajnoit i
lporan zahtev za povezanodiu.
Muikarci donose finansijsku sigurnost i sposobnost za
X;fi*;;**l::::"' idejom o braku r<ao pobedi rbjektivne, neemocionalne odruke. oni podstidu nezavisnost
i
""T rreposrednost kod svoje dece. Negativno je to Sto su usredsrede_
t{i : fii:fiHl ti:{: Zene
r fi i3;:T ?*'_i. ;Tfi. rrr na sebe, umeju da budu loie volje, frustrirani,
koje nis, uspele i lako se liute.
udaiu... R.rrlnt'-nego ,la ie
N e oz. n i ;|ii:,.T e sr o drug o
j
"
n :1, r'I:.*: : : : :,n nego
ROMANsA PROTIV PRAKII(NOSTI
{t i. fokaranol;;;,; Muikarci se brZe zaljubljuju nego Zene, i deiie se zaljubljufu
i1.
Iit n. "r.o o'
i",':godeni .a intenzivan) romantidan nadin, sa idealiziranim fantaziia-
zadov
i u i i i t.- r., ;.;:.:J
asocijalno : :: : "'
ponasan,e.
:Jr : #i;:t : rlra samo na osnovu fizidkog izgleda Zene.

Razliiire srudiie pokazuyu . Zene su daleko praktidnije'pri izboru partnera. Takode je

veia verovatnoia da 6e one, a ne muikarii, doneti odluku
da sc razvecle muikarci mnogo o
c:esce od r.nn punuu;;;;,; prekidu odnosa.
^;;:j"1":ctent Premda su manje realistidne u smislu svojih odekivanja

;g*$*g***rl#;*jH,**#ntil#
t' n"t"i,ltr.i
nici. Razvea.ni ,nusi.l:l, tt,"," uglavnom
cmocionalne intimnosti unutar odnosa, Zene su praktidnije
sposobnije da procene kvalitet odnosa nego mu5karci.
i

su skloniji samoubistvu, tr'iil-

r., a.p..ri;ilffif:rct cirJzi je- RMTICITT POTREBE
P?tJ. smrti bradnog Zavetinu mudkaraca, cenrar njihovog svera su oni sami i nji_
, druga, muSkarc.
hov posao. ZaLene,medusobni odnosl su najvaZniji
aspekt Zi-
vota.
l:tfi :5lT:,_:','u":?**{i:ffi ffj,::,s;i,:T::'h: Kada se mu5karac zaliubi u Zenu, ona postaje najvaLnija
;:i" il:T#f""ff tT ;il;rurl j fJ: #:; tl
*f tT *
stvar u njegovom Zivotu. Zena misli da je konadno pronaiia
muikarca koji je razume! Ali on nije postao isti kao ona. On
ie
116
117
 Razlike medu polovima

sarno privremen( idejom da je ,cini svojom

ZaSto se voljmo, svadamo i pravimo ciecu

Jeclnom Lo4n orrl.ol,te.lnut 2enom. nije dovoljno", i "Ja mislim da mi u stvari komu-
svoju o""iu'"r-i.u*. 1oj
"", :J;;:il;:Hli*:rac;a
srvari., niciramo posle vodenia liubavi.,,
Z,ri, t ti,irr,"S.. ur;r.
o.roouo'J"#ulll;, anatizira ocrgovore
u' p'i ta' ja' MuSkarci ocenjuju svoju muZevnosr kroz spoljainja ostva_
cak 9 8%n ittt'l ll?-liiita je
tttr tspttanica r, rrjrr. Njihova snaga leZi u njihovom uspehu, u n jihovom me_
balnu reklo.da" bi zelelo
06"".r'1" veiu ver- takmidenju, agresivnosti
'lrr:'.[rnom i sposobnosti za apstrak-
::* t i i*i*i H': iT.";;:l m*"' *m; ;: l; ;
' rlrr.'I'o su kvalitetikoje oni vrednuju u sebi, i smatrajri da ie-
n( lorne treba da se dive" Ako im se iene dive i poitu ju ih, a pri

,," -: :T,uril :i{Il:'li

f,ru;-;;';,;:li:liln**i t,,rrr izgleCaju dobro i dobro obavljaju kucne poslove_.
r'rrrskarci su sre6ni.
oienjeni
y rl uei d a
u, sru sa j
,; Zene se puno trude da im brakovi budu uspeini, i veoma
Zalilo na emocionaino
;
;i'!1,':
iii:' ;;"'""i; t, H,'ffii ::
*1, :i psihol''o-Si; 'rr sposobne za ophodenje sa ljudima, tako da kada
iednom
#J;,ii?':,;iJ Tl*' i ;' ;;;;ff;
",rul ',lrvtte potrebe svojih supruga, ni je im teiko cla ih ispune. pro_
liiff : frX,lx- l'ler' lezi u njihovim vlastitim potrebama za emocionarnc;m
trrlirnno5iu. Veiina muikaraca neie nikacl ispuniti tu pofre_

:, :*gi
oonosrma
tni "#l: r ?i*i."j,il#j,
: ::.:'#i : ::o*
I'rr. L)ni to niti razumeju, niti smatraju interesantnim.
c'i su
sa muikz l,r'cvi5e zauzeti svojim zalaganjem na poslu.
Ia mislim da Zene treba da prcstanu da lupaju glavu, i
''rrr.cional'u bliskost potraZe kod svojih prijareijica i iodaka.
1*r:;3f,iiitii"1."4U*,*kx#{trtr*
oct srrane devojaka
Zlna I
ii t:rviSe, kada bi prema mu5karcima pokazale
clivl jen je koje im
n
fiut.r*ri,
eudo n o, i.rii*"
,, .rz_govorima zbog ko_ I. Potrebno, umesto 5to stalno traie emotivnu povezanost, d',
liJfi ;i::?i,:,i,Xil; b
",
i s.e dos a du j u on i
rr ,lc bi do zakljudka da su osedajniji, i sprernniji da sluiaiu.
li: riJ,"i};;;';:T:llu,"-'n"
kroz akcije
Kola) I ne t'lzumeju
i.u" st"
zasto se z*.
*l"a.l
cu;u odnosima. UUBAV I SEKS

tri godine braka, mladi "o"i.- N igde razlike izmedu muskaraca i iena nisu toliko velike kao
u,tri?tti muz i zena dodli su tr njihovoj seksualnosti, i one su direktno povezane sa njiho_
clo za-
'rrn suprotnin] stavovima o intimnosti. Za mu$kai.ca, intirri-
*RazsovorJ ttrst znadi fizidku bliskost, i redi desto prcdstavljaju barijc*_r
,tffi lf,i,iy,!: Karla bi moj suprug tl. se to postigne. zaLenu,intim'ost je ernocional'a i verbal-
hteo
ttr bliskosr, i desto je seks raj koji formira barijeru.
I : 1 ]1; ;; ffi : ?:ltil: ;n:ii$ *:l *j
;; ; j::: U seksu, kao i u drugim aspektirna njihovih odnosa, mu-
;"# 33::i:TlJ:' 'i'u.^:i;, r.lJ' -, "" pokaze neko skarci prerpostavljaju da zene funkcioniSu na isti nadin
kao i
:::^--Ijen suprug j" i obrnuto. Mu5karci odekuju da se ienc brzo uzbucle. cla
'"kao: "onn
se uvek Lali da" "i,
trZivaju u raznolikostima, i da brzo dodu do orgazma
rne'r. Ja,u* ;;.-ff-.","ilH: :lil] *ff: ,u bilo
;i,il iiojirn partnerom. Zene odekuju da muskarci bulu selektivni,
I cla uZivaju u seksu samo kada su zaljubljeni.
148
r49
 Razlike medu polovima
ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu
Kada se Zene ne ponaiaju kao
mu5karci, oni ih.doZivlja_ l,r ,,rl clve nedelje do Sest meseci. f'ada im posraje dosadno,
vaju kao frigidne, i smatraju
;";;;;, se probude. Zene, ko- ,,
,1rr rre rvozni, i nekada to iak priznaju svof im Zeuania kako
;e su manje sigurne u ispravnost vlastitih
|

muikarci, desto verutu da su *lrii i i.r" r., rrrilili savest. Buduii da polazi od sebe, iena ne moZe da
moraju da potisku ju ,uoy, or.C.rrlr,.ifi u pravu"r.ii""
* one zaisra 1',", rrrjc muikarcu koji za rleverstvo kaZe: "To mi nije ni5ra
^uSf.rr.,a, reaguju
onako kako nekim ko irn "ni6ta
muikarci odekuiu rla ie reagovati.'Alternarivno, ', ,, rlo". Zene nikada ne bi irnale seks sa
one.prosuduju muSkar.. pi._u ili simulrano, ruri'i", i sigurno ne bi z:bog toga rizikovale svoi brak" Vcci-
svom r
| ( nir veoma pati posle seksualnog neverstva. One su ubecle-
va n j a, i a o,, o r., uL l j
mehanizarn usvojen cla bi se
# ;;,
ur ak ; k t;ltill r?T,
ffi l,ffi :?i; ,, ,i,r ilr muZevi koji ih varaju ne mogu vcleti.
izb.g1; iIr,*r,orr.
Skoro-s sva isl l'trirno ie to 5to se brakovj desto raspadnu kadt muikuct
"
i n i. r,n,,, u ;i #
uglavnom da zadovo.lje
;U l:
1:'"J ff ' t.; : l l.*,il i ;]: r",,.i1? r,rr r)lirr svojim Zenama neko prolazno neverstvo.
Ir:nc ile razumeju nebitnost afera svoiih nruieva zato Sto
muikarca kogi uot., i slabije
duju u odnos, osim.ako drrsi se uklju_ ,,,,,
;;;ik;;?; nrsu atrakrivni ist. ro_ lirrclavaraju traiezamenu za njih. One dine preljubu kada

vaznol'1,:l*.
l.'"1? ako su"1 ", il:,:11,;'
;;;il';;cra Muikarcima ni e
,, ,lr' cla jc drugi muikarac na neki natin superiornlji od mu-
'
druge Zene manje ati.aktivne r
, ,lrrl<le, Zenska prel juba vrlo desto prethodi tazvoclu, a novi
mena je vaLna sama po sebi. ".r;1il;#;;;; r,: j,r obidno vi5eg statusa od prvog. Zene uprorneni muZeva
r
"'
Uzimajuii u obzir razlike izmectu
nas, jedina ,lrr rurviie. 'Io f e hipergnmija u akciji.
kompatibilni seks u braku l.;; nad.a za
;;;;; Scdam ocl deset zahteva za razvocl braka u Velikoj Brita-
;,,,'.t',, i' u,.',;:u";l'; J,l:*lXffl: ,L1r poclnele su Zene, a me du anketiranima u Hajtovom izvc-
Utn: iXni (Ilttereport),9196 ispitanih razvedenih Zini reklo je da su
Udata zena ko' '1rt
'ir, iuicirale razvod.
:T'llt' *, ; ; ;11'T: : ,i,"'l,? : #' il",' :
t' takode
rlst. una se fi kacla
neie zabrinuti
?
#,lii;
on pogleda mlaclu,
T i i: .,I
IiDROIVI SEKSI "FUFICA"
r. Nicgovo i n,.r.rou,
l11.1:::,1veze
nlkrkve
ni.),'*'a.", j k u ima mal e, le_
iIi liol's don't make passes at girls who wear glasses".
sa njegovim or..rnjin,"
prcma nyoj. "Dciaci ne'startuju' devojdice koje nose naodare".
Prema istom kriterijumu,
muikarac koji se rrudi da kulri_ lJspeian, nezavisan muikarac privlaii Zene koie ga ohra-
vrSe svoj seksuarni iivot.sa Zenom koiu uori, znajuii
biti slobodni ja i sprernnija da da ie ona l,rrr;u, i clruge muikarce koji mu se dive. Finansiiski nezat'i-
reagul. Sio ru duZe zajedno, rr,r i intelektualno superiorna iena ugroZava rtuikarce, i pleii
i Sro
n" v ezani,potenci jalno Ima nal-,n tenzivni ja
llna l*]l :
tskustva. seksual_ I r rrgc lene . Nekada ie zovr.t "kastriranom kudkom".

I{azlog zatai paradoks leZi u naSoj evoluciji. Tokorn rnili-

NEVTRSIVO 'rr,L{odina, Zenama su bili potrebni muikarci koji bi ih Stitili
Zene su manje sklone vanbradnom ,l tlivljih Zivotinja i pljaikaSkih plemena, i obezbedivali veii-
seksu od muikaraca, ako r r proieinz u nlihovoj ishrani, posebno za vrelne trudnoia, i
su sreine u svom braku..
Muikarci i.l.^ur"Orreni seks
zira da li sreini i da.li vole ,";;;;
su bez ob_ ,1,'k srr deca sasvim rnala.
ditost je svrha njihovih afera,
ifi r,". t ro-ena i razli_ Ituduii da je 2ivot bio surov i opasan, i preZivljavanje zatri-
i ,h;;;;o
";i zavrsavaju u peri_ rl,r trglavnom od fizidke snafae) sve Zene su bile zavisne vei sa-
r50
i51
 Razlike medu polovirna
Zasto se volimo, svadamo i oravimo decu
rnlm hm Sro radaju decu. Zbog
toga su se
pilno5iu smarrali zavisnosr p"af"rr"r,, iensNenoiiu i seksi_ I)I I IKCIJA BLEFIRAfiJA
I kao i marerinsfto.
tako, pouzdan.st i n"rnuirrrost L i, lrr SC 'uslobodno vre me) kao i na poslu, pokrene te ma o ko-
_Isto
rnuZevnost, pa je ie'a sa
bili su sinonimi za lr rrrtrskarac malo zna) on ie retko priznati svoje neznanje, ier
tim oroll',urrru muikarcima bila I , r r, r zrrrcilo gubitak statusa. Samo ie rnuikarci izuzetno viso-
druq i konkurencija, a ne seksualni
oUy.t rr. | ,,rl :ilrtnSil, ili rnali broj njih kojima status nije vaZan, dobro-
Zbog svega roga, veiinu *ust
o.u.n privlade zcne koje su i , ,llrro priznati da ne zna o demu se racli"
psihoioski iemocionulno zuvisne;,i;,;h.
r po1g6l kojih sc ose_ ,ritlviSe, rnudkarci u tim slucajevima pokazuju " meclusob-
iay'u superiornirn' T'o. je razrog
,nsio^',r.uojtice u mcioviti'r , I)ostovanje lopova " oni folira ju, i svi se uzdrLavaiu
Skolarna ne postiZu tako dobre
,.r;ir;; kao u disto ze,,rkirl
r), - svi se
, i rrre dusobnog kritikovanja. Narodito muikarac niZeg statu-
ikolama: one znaju cla ie oclbiri ',
pametnim.
J.e*. ,f." se pokaZu previie .r rril<ad nede priznati da zna da njegov "pretpostavljeni" pri-
r rlluposti. Medutirn, u borbi za dominaciju izmedu dva mu-
U proteklih nekoliko.generacija,
da li Zele decu ili ne, kao iiu
Zene su mogle da biraju I i cr-r sliinog statusa) jedan moZe drugoga da zavara i zaplaii
r

,r"*'r"f,"r.ir.rrrouulu , sredina_ zadobije odludujuiu prednost.

me u kojima se mozgovi viie
cene o,i rrriSrC". Ali, ro je kratak 'r r,,rkuiaju da
pc'riod u evolucionim razrnerama, Zene imaju "detektore fbliranja", ugraclene u sposobnost
privlade iene kojima je potrebna
i muikarce nasravljaju cla r rrrnricnja go\/ora tela, kao i clruge dulne indikatorc. Bucluii

,lrr trgla'n'nom nisu svesne vaZnosti kofu muikarci priclajLr

T'o ne "iilr"", pomoi i zaitita.
znadi cla .rikur." n. p.iuiut"
inr_eligentne i spo_
sobne iene per se. Ukoliko ,u
inr"fig.r,li;n i ,purnUnosr ogra_
niiene uglavnom na rradiciorirl".
rna privladne, ier su to indikarorr
Z;;;k; oblasti, Zene su veo_
tionr.og r.uarire ta gena. I3es
zbrku izazivaju iene
preclstavljaiu konku-
rencijLr u njihovoj
"tri?lii?lskarcima
152
\ ()ln stalusu unutar rnuike hijererhije, one titneju lotpul.lo
rr,',, inr) da izdaju svoje partnere u nekim druitvenirn fi,rnkcija-
rrr:r. govoreii recimo: "Ne, to nije bilo tako dragi, evo kako se
1, .;ilo." To obidno razbesni njihove partncre) i izazo'tc ozbilf -
i
r(' l)robleme unutar njihovih odnosa.
(,T
KSUALNO UZNEMI RAVANJE
\1nogi sluiajevi sel<sualnog uznemiravanja su posledica po-
rr,,rl izmedu muike i Zenske seksualnosti.
I)Zon Gordon! autor d.ela Mit o nronstnnznom muikarn i
,!nttc femirListicke bajke, veruje da je ono 5to harvardske iene u
rrrlicrJmA opisu ju kao ttznetnintvlttic, u stvari "nlbacivrlttie"
l'rr,,,'161, strane 168-9). Njegovo miSljenje verovatno deii veii-
rrr uruSkaraca, koji prihvatljivim smatraju mnoge ze lene nc-
Lrgoclne postupke pri udvaranju. tr)roblem ie sto mi ovde ima-
rrio clve sasvim razlicite realnosti. Postupci o koiima ie ovde
rtr.: su u isto vreme uznemiravanja u Zenskoj, i nabacivania u
rnuskoj realnosti.
Ja ovde ne govorim o prisilnirn seksualnim kontaktina
rli silovanjima, ili o vrsti lakomislenog flerta u koiem mnoge
153
 Razlike medu polovirna
ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu
zene.
.uLiv
air,
":r: :
aluzl,ama koje veiina
I
lascivnim primedbama,
ili seksualnim
Z.na smatra uvrealjivim. i rrvi5e, devo jke i |ene ne treba da dovode sebe u situaci ju
r

Kada je red o pravi_ l, lrrl<t) mogu da postanu Zrtve seksualne zloupotrebe, na pri-
,.kruulrrim
uvek jasno da Ii je ienabezkri;t..,;;"g zloupotrebama, nije '.,
pozitivnih evorucio-
,r, r, (la stopiraju same) ili da prihvate da ih kuii sa zabave
nrh porreba, veiina
mlad_ih Z"r, 1'r rr r rrru5ksrac koga nepoznaju,osim ako nisu sigurne da mo-
""j "aeiu,Doiminku i frizuru
koja srvara urisak seksu"il;;;;t;!,i"rr,. r,r (l:r sc odbrane.
kie, ore.same provociraj, koje mere, cta_
Kada
ili;;i
opljadkaj.u osobu
rooo* l Na poslu, Zena treba jasno da stavi do znanja da ona ne vo-
f."i. Zi"li, lr rr,lvaranja seksualno nasrtljivog muSkarca. Ako je uporan,
aelu grada gde ima pu_
au rr,lrl cla mu zapreti da ie njegovo ponaianje prijaviti 5efu.
ild:HlTi,.;lfltl:. oa',,,u'nu*to otisra negde
na jedan ,\ l,:rr jc on n jen Sef, da ie ga prijavitinjegoxom Sefu.) U isro vre-
" r; u Ji,.,;;l; ;, j#!:[j;:,; '
;J ffiU,"#'lrun*:f rlr{. ona treba da zabeleLi incident, datum i ono 5to joj je re-
;:lli.Til; J:,::"lfrH
Ako usamljena iena stopira
iu i. n.- oiuin o, t p rI uei ;; ;i; ;;; I r,,. Ako se pritisak nastavi, trebalo bi da pokuSa da snimi nje-
ri()\'u seksualnu agresivnost, i da opi5e ditav niz incidenata i
muSkarca kasno noiu, rrpozl';1snjn na poslovan i neemocionalan nadin. To bi trebalo
ona ne olakSava da.je zar mu
zlouporr"b;li;;, , l:r pokaZe poslodavcu.
muskarci proceniuiu J;;:,::::_" Yo::to-.na iinjenicu da
2""" o"
:i,.d,i;i;#T.':*,#:i:::"j::1"""
biuzui tk u, r
"i.""i,
kra
iZ u niu u,.,; #,Ii ft*r::|,,r:f ff;ilT,
IRETMAN SEKS UALNOG UZNEM I
RAVANJA I ZIOUPOTREBE
Veoma je vaLno a" a"uo;kl1
seksualnost, i da im
;;;il; da razumeju muiku
ne ialju a""r_ir[". poruke. One mora-
:l ff fi j.',:*: .*,.'
liii ;;; ;. ;;i, iil' h o va t
": n ii eta,iza _

u r"* {f Hli:,.fy:ji:: iilTr ? ff \",ff *t mj

u o n. p o m isIi ii
:j:":'-1 I ;r "x,.
; i'i; fr il HT ;'"T,1' T " " d
""
;:li f trJ.ti .,liau *i ,.'L',. ;:;$:,"ff:.T.::i]"i?;

10 U srvari, danas, u eri

de

r;::,H:i;,: :: jj: s e p re p ar g. d in
k1 ill'ijil:l
a
;T,:Tl i*3;,"#
il;H"*::'*""'*"'"i'T#i1f 5fil":.T,lt*ffi i'##.?'ffi
154
155
 BITI ItI Il|E BITI
00nJIAcrcA?

Hej, sluiaj, ja sam prava domaiica,

retka i neobitna pojaaa! Za daadeset
godina ljudi te se iuditi: "Jesi li ti
stuarnl domaiica? Mogu li da te do-
tuknem?" Biti domatico je zanat u iz-
umiranju. Ali ie takode i umetnost.

Pnie rnajki (Mothers Talking)

U savremenom Zivotu muikarci mo-

gu da biraju izmedu mnogo razlidi-
tih zanimanja, i mogu da se odlude
za ono 5to ih najvi5e zanima, i Sto
najbolje zadovoljava njihovu potre-
: uv')') bu za samostalno5iu, lidnim 0stva-
(,.t,i renjem i statusom. ZaLene, odluke
"))7
q\ o Zivotnom pozivu nisu tako
lake.
Mnoge Lene Lele
da se udaju i imaju
I decu, i njihovi prija-
I telji i porodice im ja-
sno stavljaju do zna-
( nja da je to upravo
ono Sto se od njih
n
odekuje. Medutim,
u isto vreme) one
podleZu

r57
 osromnomarus*'^^^it"n:t:*porovima ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu

j.I:',ffi Ti*:n';d3;Ajl-ffi rrrrrnje te uloge nestala. politika koja stimuliie

iff
ra;u da raznrisle
o ,,'onu j""""yl;::i
ili}lit;i;
ro; vrsri pririska,
one
mo_
,ircc koje imaju domaiice, ili ohrabruje Zene
poro_
da preu_
i,,'..'i ;#:ffi;?::i
Ilt ?'"l":,- iil' T'.dnom
vrrIUQelle
.,;;, l,)*,,i ,rruu ulogu domaiice, Stetna je po Zene,
rlrrvati
i treba je izbe_
svo;u decu, da izdrZavaiu sel
bez mt,io,i;:--]
u,.,,I',\".t' "
varno
je
?:i:";'*"#d : t* :
doci vremesvrhom.
',
;-
Ali. one rakode ,l;;;;;r;;::r":;"
, t;;i?j;;.rxti:l;:J,:".,,a, o,rr*. s,,"i_
ffi
"
\1.rrrc o kojima Bergmanova govori
su monotonija, preterana
I'r, ,\ r'r:cnost deci, nedostatak direkt'og raspolaganja novcem,
',, rlrr prilika zaizraLavanieirazvoj sposobnosti i talenta.
i
_vriniie I r rreresantno, feministidki ekonomisti
zauzima ju vrlo do_
ff ;"flil.,ni?,'l::"_-.,po,nopoi;*TT::.:;X;.'J:1.";:: I'ri'rurrnerni odnos prema domaiicama pre
indusrrilrk. ,auo_
i postanu ao*uei#i"apuste karijeru, barem nekoliko godina, lrrt r1c. Te ranije domaiice su hvaljene zapruLanjevainog
do-
l'rrosa ekonomiji, ier su plele i tkale odeiu, brinule o iivoti_
,l:rlra na farmama i malim imanjima, uzgajale povrie i
mlele
l.,Tj:l :VuNrM
RADNTM vREMENoM I rrl<rr ruz za hleb koji su same pekle.
,'. si#it.lfJiii;'T:ao domaiice je vecina
tiudiporcenjivr- l)anas, medurim, desto se duje od
ljudi koji bi trebalo da
r\obelove nagradc za ekonomijr;,i;;; ',( u [o razumeju, da domaiice nemaju ekonomsku
Mirclal, t.;;;;;;: ulogu u
,lnr(rvu. One se smatraju zavisnim, kao deca, i veruje s.
dido_
',trr koStaju u smislu izdrLavanja, a
ne doprinose nidemu. Bu_
JrU:"Tnru:^'l:* slabe, glupe, renje,
sposo.bne
neambi-
,lrrcr da im nedostaje dedji potencijal za dtprinos
nrc, one se smatraju mrwim drvetom _ teikirn
na duZe vre_
grade sebi pojei optereienjem
,i"",1i1].1 :l
.. i r. *' ffi il,: liiil:l;; i,',JJ"J.1l*xi
:',n: :
clruStvo.
To je uopiten stav) ari postoji razlika izmedu domaiica
iz
Feminisric.ki ckonorn l,ogatijih slojeva, koje se smatraju frivolnim i praznoglavim,
-'-'-'-"llsta Barbara Bergman i
je zapisala: (Barbara Bergmanrt)
tl'maiica iz radnidke krase, koje se posmatraju kao eisplouii-
srrne, neplaiene Zrtve. (Preindustrijske
domaiice su radile sve

il;:fff;flJ;jx i:-':'ce,su rako veriki, da je

muskaraca i dalje neve-
.tlulj" , ,";'.:;il^"roj ,.rl Jr'r..-
biti iskljuei;;il"^:-to3iu tuttuui da.postoji, on ie
a *-"pr.u noi
ffiil:tT;T'lX, ;i il":l:,'; ; ;.;:
fi Ti,1"J:ffi?;ii:Tk1;;';;*;;Jli,llllli?;.ii
i a ko bi s oc;;[""'ffi
i:,lfff ;1. I"J.1;lT*:"il
158

I59
 Razlike medu polovtma
laSto se volimo, svaclamo i pravimc deci:
oo prerane smrtj, tako da ih niko
nije smatrao frivolnim, a s
obzironr da su i njihovi muZevi {'1
posla,
,_iirfi mladi od prereran.u
oni irisr.r mogli biti optuieni za eksploataci;u.;-"^-"""
Uprkos blaienjuposla dornaiice,
4)
ia.
,W6?f,/
;?trir
on osraje najvcie pojc- I
dinac_:no zanirnan je u S,{D,
rnatla je trrno *oZ.lo nepopularni_ ..\v '/>,,
je nego bilo gde clrus{g.
U S.u".noi Ame.ici, 19g6. goctrinc. /,)iY
32Vo i-ena preko 16 goclina
bile s, ,rrrr,, clnnroCl." ij#Jq.g
rniliona ljudi, u porecienju sa 26,.1
,;il;"", osolra oba pola u
{+H}
profesio'alnim i menaclZerski* tl
pnoioor_a, r 17,5 nriiiorra
osoba oba poia u dinovniiki- \\ti
Razlog zaito tako mnogo ie na joi
to iro one uiivaju u pr;slu, i ito

toru ekonomije. Ono ni;c monotono,

i ir,,g* slii'im posrovirnir.
uu"f, bir" poruo jorno.l;;;"
su u vehkoj potraZnji.
Zarrirnrn jc "donrlciclr" sc L'\'r'\[o
k,rrira u rrslLr2*,ln sck-
t)
(. !..-
-,4=-'-
ulS.r,rano .je, i zahtcva
brojne talenie. Dornaiica ne brine
:;o*o n rufrnskirn svako-
dnevnim poslovima.clomaiinstva, , rir-r dociatni niz vaZnih, nepisanih pravila kojiir mora
ul.! *t oA. obezbccfuje erno_
cionalnu bazu porodice . Ona koristi , l)l iclrz;tva.
s;u..,i" um"C" ophoclen ja
ljudirna, i brine se za druge_cla bi sa lrlr.llno bi bilo cla ona ostane u pozadini, i dcluje kao sta-
napredu ju. Ona daje svojoj cleci
o"_jrf, supr:Lrgu i,lecr dl I L r llrci faktor u iivotu svog muia. Ona ne sme cla se Zali ka-
L
ernocio*lrrn, i".;irf", ii"o_
tektualno usnerenje. o,iu kr";;;ci;;;!, l, ,,r1 1'3fii prekovremeno, ili kacla ga premeste Lr drLrgi grad.
i. ruini lekar, udirclj, , ,r,r ric trcba cla privladi painju na sebe kontroverznim aktiv-
rnajka, rneclicinska vozac:, pralja, vrtlar, clobavljai,
kre tarica, knjigovoda, :eslra,
finar-rsijskl ,".rr,fZ.r, psiholog
se- , r iura, ili cla bude previie napa_clno cleglntna, ili iak otkrije
kojoi se drugi poverlvrju. i osoba r r'uro dobro vtspitanje. Ona treba cla izbegava intelektual-
SluZba domaiice. itedi mnogo , l,rclcnziic po svaku cenu. Trebalo bi cla se izdvaja iz gomi-
novaca) i clrastidno pobolj_
Sava Zi''ofni stanclard porodice."rlucluil-cra | :rir t;lko c1a samo malo prednjadi. Opite je pravilo: "l'[E BU-
ona ne prirna Ibr_ I ,i ].,LJVISE DORRA''.
rrralnu platu, njen doprinos nije
npo..rouur, ^ Zcnekoje rarlc
za pla.tu pola radnog vremena)
ubrzo or:kriju kolika je cena
kLrcnih poslova kada zaposle I)^ LI 5U DOMACI(E ZAISTA NEDOVOUNO FLA(EN[?
clruge da iisre r ponlaZu cleci,
podnu d:r kupuju zalnrznuru i r Lrrierlica da domaiica ne prima fbrrnatrnu platu ne znadi da je
h.ariu i gotuuu ocleiu.
,r r neplaiena. Njeni rnedicinski raduni su plaieni, ona ima
irrua nurovoolocR ,,rtsiJ.ir hranu, odmor i rnrrlda aulomohil, kao i cljrektna sred-
Li mnogirn velikim konpanijama, ,r ,r da kupi odeiu i zadovolji ostale liine potrebe. U porccten ju
kacia se zapoSljava ruko_
vodilac (direktor), njegova ,.", r ..cr-lorr1 izvrinog direktora, ona iivi u neuporeciivoj raskoii.
aof rrlLno ,,rz"r, cleo pake_
ta. Ona se neformaino intervjriS" Stavi5e, kao 5to poslovni ljudi Stite svoje intercsc u ptrr-
f.r-o) clruitvene posetc.
ltored svih gore pomenutih ,aant"t ir( r'stvu, tako sposobna Zena obezbeduje da polovina vreclno-
r, Z.na irvrinog clirek_
r r stcderiih za vreme braka bude njeno.
r60
t6l
 Razlike medu polovima
ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu

. Inreresanrno je da kaila muikarac dobije automobil, kucu

i godi5nje odmore kao vedi deo svoje plate, ,,' r ',1)osobnosti koje se vrednuju na trZi5tu, i da ih dalie
niko ne smarra da ,r r r ;rclcii pola radnog vremena.
je on "eksploatisan i neplaie.n".
s diuie strane) kada zena pri-
ma paket beneficija, one su ignorisane kao
nebitne .,HI( IJA
Snabdevadi, uditelji, dadilje, Soi'eri, clekorateri DOMA(ICA
koji rade po kuiama stranaca i prirnaju formalne
i vrtlari | 'ur()llc Zene, njihov oseiaj identiteta, samopouzdanja i
ptut., ,rno_ rrrntlre
traiu se znadajnirn saraclnicima u usruinom ',r,,, ispunjenosti stide se u odnosima sa drugint ljri-
sektoru ekonomi- !,, r r ( )srvarenie uspeha bez takvih odnosa dini im se besmi-
je. Ali kada je Zena ukljudena
u isre poslove . svom vrastirom
domu, i biva plaiena ,,u naturi,'od svog | | , I n r, ( )ne ne Zele da Zive nezavisan Zivot u stalnom dokazi-
muLarona ne radi i ne
privreduje, ona je ,,samo domaiica,'. ,
', ;,r
i lakmicen ju kao mu5karci. Njima je potrebna poveza-
. , 1 ,ir rlrugina, u kojoj ie one
_
Druga pretpostavka koja treba da se preispita
odnosi se na
' sluZiti druge ljude, i biti im po-
to da li je posao koji i'tt,'
{onosi veliku platu vredniji nego onaj ko-
ii je slabije plaien. Neke prostiru,k. ,u veorna dobro plaiene, ,, obja5njava zafto mnoge leneuLivaju u tome da budu
1

rrrr r rntjke i iener i za5to one koje traZe posao izvan kuie de-
it]ji ]ll. "jihov rad vredni ji od podizanja dece i ,p*"fir.l,
oomacrnstvom? ,' t,rivlade sluZbe koje pruZaju usluge.
S obzirom da se vodenje clomaiinstva Zrrrlovoljne domaiice vole da same sebi budu gazda. Vole
ne srnatra pravim
poslom, i da su mradi parovi preokupirani 1 , ,'lt rllju kako im deca rastu. One cene
nekim io*un_ svoju slobodu da da-
tidnim pojmovima, finansijski paket ,ramenlen ,, ,'.,111i51s onako kako Zeie, uZivaju u svojim raznovrsnim po-
domaiici de_ l,'i 111111, i imaju koristi od mnogobrojnih dru5tvenih odnosa
sto se zaboravlja u braku. Kada je doma6ica
zavisna
iljivosti svoEl supruga, ona obidno vrlo malo uzirna od dare_ , l,rijateljima i drugim dlanovima porodice.
oseca se krivom ako potroii novac
,, ,"b., i ll Priiama majki, domaiica opisuje zadovoljstvo koje joj
na svoje lidne potreb". i;l;
ona prihvatita druSrveno miSljenje da 1'rrr.:tt l)OSlOi
::1",::: ie
vreclna^
nije dovotjno
Zetau takvojpozici ji tretra da razrnisli o individualnoj [e ne Zelim da iko drugi preuzme brigu o mojoj de-
grupnoj terapiji koja joj moZe pomo 6i ili ..i. .. Ja ose6am da su ona previ5e vredna, da vrednal
da izgradi osecanye'sa_
mouverenja, i stekne muZevljevo poverenje Nckada iznenadim sebe kada shvatim koliko mi je iz-
u pogle,Ju'svog lrZen ego. Ja sam jedina koja moZe sve da uradi, dak i
vla-stitog troienja novca (i bankovnog
raduna). U protivnom,
treb_alo bi da traZi po:u9 sa pola radnog ll<o sam u jadnom raspoloZenju, i ako sam imala loi
vremena, iliposao koji
moZe radiri i kod kuie, kako bi zaradiL ilan. Jedna povremena bebisiterka je u redu, aii ako je
novac kojirnie porpu_
ro raspolagati. tlere bolesno, ili treba da se odvede kod lekara,iaLe-
Takode je veoma vaino da domaiica dobije lim to da uradim. Ja ne Zelim da budem u sali za kon-
finansijsku lcrencije...
proviziju u sludaju ruzvod,a ili onesposobljavanja,
nosti ili smrri svog ";rr;;;i;:
je osravljena bez prihoda, Iliti doma6ica danas nije dasna profesija. ponekad ka-
decom koju treba da\?^:Ako
i sa cla kaZem: "Ja sam domaiica," primeir.rjem da me lju-
izdrLava. ona neie imati kvaiifikacije po_
trebne za veiinu poslodavac a. Zbogtoga) di ignori5u, ili gledaju pravo kroz mene. To se desro
ona u braku treba da dogada. Oni nas ne uzimaiu ozbilino...
r62
163
 Razlike meriu polovima
laSto se volimo, svariamo i pravimo r.1ecu
...Ja Zelim da naudim hiljadu
srvari... Mi desto plovi_
mo, i ja bih volela cla naudim ,l, rlroclLlmi navodno pruZa posao. On me ne osloba_
da se orijenriS.*p-o_o_
cu zvezda, Zeiirn rla u.radirn ,l,r rric'ega - ja morarn da radim, i da uz to budem Zena_,
neke siine pop.nit
svom automobilu. Zehm da "-*
studirarn irioiiyu umer-
rrr,rjka i domaiica. Da li to ispunjava? Ni govora!
losri i istorijr.r. Evrope kroz njenu jir.ruru.u. | ,r lcministidka filozofija nezavisnosti, ispunjenja i
poeziju i naudim prog.rrrt; jezlk...
t.it_ ,1,'lrocle je prevara, i ja sam umorna ocl prida da mo_
l-u^U"*
Ja znanl da to m6gu dl uratlirrr bolje r,urr rla napustim svoju porodicu zbog svoje karijere.
nego onrj mu_
Skarac..- koji radi iezdes", toruur^rredeljno. I rrrorna sam od sluianja feministidkih laii o sloboc-ii
srvarno sreina sto sarn u moguinosti Ja sam r r,,punjenju. Jednostavno ro nijc istinal Feminizmu
cla radim ir, f ,"_
iu. Ima ,"k: py:3 Zcna koje ire,rrogu t( nrcsro u kanti za dubre, kraj njegovih inicijatora u
ni da razmi5lja_
lu o onom ita bi ielele cla rade-, a krmoli \1 os kvi.
cla naude...

U-Svedskoj, paker zakona primorava f,1t r o MUSKARCU - DOMACIC!

iene poput ove cla idu na
trZiSte rada. To je grubo kr3enje
,toUoJu
, I t( sl hvalospevima o muikarcirna koji bez problema dele
Z.r.a, ili rnuikaraca, da
rader l,i rrr'lroslove sa svojirl zapclslenim Zenama? l)r Diojs Bra-
1voloj kudi, akorako oni i ,,iin"oir.,pruZnici izatreru.
U knjizi Ekonon*ko irpotiooor4r-tena, l' r, irrtor knjigesra saaha iena treba d.a zrru o mtdkqrcima.kaLe:
Barbara Bergrnan
dokazuje da uzevii sve u obzir, ,1,,1< sarn putovao po zemlji i razgovarao
sa mlaclim rnajka-
udr;.;r,;k" moraju naii posao r, r , ,l l< rio sam da su takvi muikarci retki kao polarni mcclvecli.
s punim radnirn vrefilenom) uprkos
gutrtku sloboclnog vre_
rnena) poveianju problema
u vezi sa irgaruzovanjem l' 'lrrri nrzlog ito se o niima prida je to Sto su tako reiki',.
na, i bezbroinirn ob:::-r1*u.
Medutim, arikera Los Aruleles ";.;;- tl rrogodiSnjem proudavanju 1.400 brakova u kojima su
Tajmsa orkrila je dabi.79o/o*",ki;;;;:r;;i" ,1, r p1111ng12 zaposlena, i imaju
decu mlaclu ocl jedanaest go-
r;"u, posao, kada bi I rrrr. rrtvrdeno je da jedan od pet odeva pomaZe oko dece.
mogle da osranu kocl kr,iie,o
,uolo_
Pisnro uredniku, dasopisa frirarii
;;;;r". I', ,,q q'11jsns je da u S jedin jenint Ameridkirn DrZa.rama, gcle
adraiava srav rnnogih takvih
rii isptrioai verovatno rrrtiikarci smatraju viie ,,oslobod'enima,' nego bilo gcle
Zena:

Vratila sarn se na posao posle skoro

dve godine jer je
bilo neophodno. ". nisarn ,r;;;;:;
Ja sam pnsiljena
da radim van kuie. MojZivot,",;;;;"u
sut'du trku.
Ja sarn umorna na kraju
dana, i napor_
no mi je da sabijam svoj1v1kos;rJ;;;
Zivor u ono nrrl" vederny.ih
easova...
Nemam dovoljno kvalitetnog
vremena koje bih rnogla
da proveclem sa suprugom
ilidecom, a cla ne govorim o
vr:emenu za sebe. Nemam
vrernena cla odrZavam kon_
rakre sa prijateliima.

I6'l
165
 Razlike medu polovirna
Zasto se volimo, svadamo i pravimo decu
drugde, zaposlene Zene rade u kuii u proseku
26 sati nedelj- ,, r,,nost. Neke su visoko motivisane, imaju takmidarski
no, a njihovi supruzi u proseku 26 minuta.
gde posto ji znadajni pritisak na
err.l , iir"J";, I', , r ;r0tpuno su nezainteresovane za kuine poslove.
1r
muikarce da da ju ,uoi Aof ri li, z obzira da li su izabrale posao kod kuie ili puno raclno
nos, zaposlene Zene u kuii rade tri sata
dnevno, ,
' r( . ( )ne iesto irnaju bradne probleme kada ostvare uspeine
pruzi 15 minuta. " "irfr""i'*
IstraZivanje trzisra je zakljudilo da bi muskarcima
i ,ri( rt'. Ilrakovi sa najveiom dozom stresa i najveiom sto_
.
miranje raznih aparata za uitedu vremena
rekla- 1',,',,,rzvoda su oni u kcljima oba supruZnika racle, i u kojirna
i energije, popu, I r r,r visokomotivisana da postigne uspeh u kat.iyt:ri, i rerli
usisivada, mikrotalasnih peinica itcl,
bilo rasipanje*no".r, i., r,'ir.,, i :r,lno vrcnle.
oni ne rade kuine poslove.
I I lrlipremi za svoju knjigu (lspeine iene, ljttti
Centar za ankerno istraZivanje Univcrzitera nntikarci,
u Micigenu, I , I' li crubel je intervjuisala zaposlene
u periodu 1975176, traLio je od sludajno muikarce i )ene koji su
izabranih l,r;i ;;;; ', I'r.rl.rr, i one koji su rastavljeni, kao i psihologe i druitvene
taljno opiSu kako provode svo;'e vreme .
Bez obzirai. ri ,, z._ , ,,lrrrlic ukljudene u brac-*no i porodidno savetovanje. Ona
ne bile dornaiice ili zaposle_ne pola ili puno ie
radno vreme) mu_ ' 'rirslii cla se skoro bez izuzetka muikarci opiru tome da n ji-
Zevi su oko detiri dasa nedeljno troiili 'r
na kuine porfou., i of.o
dodatnih osam dasova na druge poslove porodici
l ,,, r rurle rade. Oni oseiaju cia one svu svoju energiju daju
u (kupovina, ,rn 1'ro5ls, i da im ni5ra ne ostaje za porodicu.
briga o detetu, rad u. vrtu, briga o ljubimcima, Mnogi od niih
poprouku u kr,j , nt '/.r Zenom koja se brine o kuii, deci, i pomaZe im u nji_
ii, lift, itd). MuZevi dije su 2.r," til. zaposlene puno l '\ rnr karijerama. Posebno irn je bilo vaZno da upravo njiho-
radno
vreme, svakodnevno su se bavili kuinim poslovima ,ul)rlrge) a ne neko sa strane) brinu o njihovoj deci.
dva mi_
nuta duZe nego ostali.
I )r bi uspele u poslu, posebno u industrijskom sve tu, Zenc:
I da se doda so na ranu) Zene zaposlene puno radno r r , 1r;1 111 budu napadne, izazovne
vreme i agresivne. Mnoge namerno
radile su u celini duZe nego njihovimuzevi(izur.u problem je u tome stcr
onih t oi. ' r rrjrjr-r rnuiki sril i vrednosni sisteni.
su pla.tile dodatnu pomoi.za odrZavanje , ri kvaliteti antiteza onome sto prosed'i muikarac zeli oci
kuJe, kuvan,; i;;;_
nje), dok su domaiice radile mnogo , rrr. Vcliki dco svog identitcta on gradi na osecaju da
marrj" dasova ie hra-
vi muZevi, 49,3 dasa prema muZevljevih ".g" ",ifr"_ , rrt Ij porodice koji Stiti i pomaZe svojoi Zeni i cleci. Kako da se
63,2. Dom,a(i..'f.oi.
su radile pola radnog vremena) imale , , t rr StaZnim i zaititnikom
su 55, 6 radnih dusoua ' ako sc njegova Zena ponaia kao
prema muZevljevim 64,1. l,rr1li111sn1, zaraduje viie nego on, i dto je najgore od svega,
od290 domaiinstava) u samo detiri su i muz | 'r , rrzima njegovo mesto u hijerarhi ji?
i Zena radili
puno radno vreme, i imali jednaku Kada njihove Zene postignu uspeh u poslu, muikarci sr-r
sarnicu racla u r.rcl. ciJ
njih, jedna porodica je uzimala doclatnu pomoc I,rrrricni i podeljeni u svojim ose6anjima. Sa jedne srrane, oni
za odrLavanje
domaiinstva, dok druge tri nisu imale r,, 'zrlravljaju dodatni prihod, i desto oseiaju ponos zbog njiho_
dece.
' ,,rt uspeha. Neki su ubedeni da Zene treba da izaberu isti
USPEiNA ZENA rr,r,.in Zivota kao i mu5karci. Ali oni se takode ose6aju liuti.
Mnogim zenama porodidni zivot nije clovorjan ,,rt'.Zeni i uplaieni. I)uboko, mnogi muikarci se boje cla ie ih
da bi se oseiale r I r llrrve nezlvisne zene nlpusriti.
ispunjenima. One Zele neke spolja.nje r

aktivnosti k"," k;;l;;;

njihove druge ralenre, i izgraduju ,rjiho,ro Kada se muikarci oseiaju ugroZenim, oni imaju sklonost
samopoSrovanie i ,lrr postanu veoma agresivni, jer im je mnogo lak5e da ispolje
i66
t67
 Razlike medu polovima
ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu
bes, nego da pokaZu. strah .I_ako
i ranjivosr. oni desto reaguju 'l'o ne
potcenjujuii i sabotirajuei poslovni znati, meclutim, da Zene koje traZe interesovanja i
u
o u i i ui, c i Ju i * po-u ,r,,ove van ku6e treba kritikovati, ili obeshrabrivati da
z u, i., cn I *
"
hovo samopouzclanje ;;: ff;,::1 h :ru::l;i
an r.pi, u nyihovo tizicyko
rrr l)1sn1gne koje se dogadaju u razvijenim ekonomiiama srze
to ii_

ralno zdravlje opad,. Sgtilie i men_

fu.!, o"rliilirno.tunrlno i iak fizieki
' r ,r' rlnoguiavaju Zenama da u isto vreme budu uspeine
maj_
napadni, uskraiujuii toptu | , , :rrpruge i poslovne lene, a da pri tom ne postanu Zrtve
or.eu'jo, i et.ei bezobzirne sin-
sualne zahteve. Njihove sek- 'llorna "superZene".
Zen."u e.r,o previ5e umorne
5to izaziva dodatne svade" za seks,
N.ki ;r;siarci se oseiaju roliko
ugroZeni uspehom svojih iena
dap"r,.i, imporenrni. Mnogi
sa Zenama kole smarraju
H:[,1ff,?posebno potdinjenim i
Ne iznenaduie dinjenica da
uspesne Zene ne clobijaju
dr5ku od svojih muZeva kada je po_
, Oi*,"
ljute i ogordene. One se takode'moguoseeatiposao. One posraju
de malo vremena sa svojom krivim Sto provo_
a..ori.-[Jna od njih je saZela to
svoje oseianje:

Oseiam se krivom zbog svol.e

clece. Ne provodirn do_
voljno vremena sa njima. t<vatitei't;ubavi
nog vremena je tu. Ali deci i provede_
;.e potreban t uurrtir.t.
sam budala. Kada nisi ru Jn rri
dalm neito za5ijei ili kada
imaju problem u SJ<oli, ,.
_";;^;; oseiari dobro. A
upravo ro se meni dogada. Stalno.
Znam,la dvoj" moje
dece sigurno ima problema.

DOMA(ICE SU DOBRE ZA
ZDRAVUE MUJKARACA
Studija na jednom univerziretu
zdravlje mu5karaca oZenjenih ;;k;"
je da je menralno
onih dije Zene rade izvan kuie.
,t;_";;;;_a bolje nego kod
srarosr, prihod
fo i" uw.Aeno bez obzira na
obrazovanje crotidnih muSkaraca,
ra na ro koliko 'i ittez obzi_
se slaZu sa karijeramu
,uoilt, Z.nu.
Mnoge Zene vole da budu i"_lli...
ce takode uZiva u tome.
Veiina muZeva i de_
Ja verujem J;;;,
;;';,u
resqe.kl ,bos
u;ii:iil':
,,rno*. porodice rl srecnlm'
zasluzuje
nosi iekonoliji"r.-ri.. a dopri-

r68
169
 P0$A0.
IIIITIRE$I I PRI$TIJP
ww
Uspeh u smislu humanosti imafu one
iene koje se istiitt kao iene, a ne "br-
bljioe feministkinje" koje se ponaiaju
kao da oeruju da (.e pobedom nad mu-
ikarcima dokazati saoiu iedrLakost sa
njima.

Eili Monregju

Tokom XX veka, Zene su se okre-

nule poslovima izvan kuie kao ni-
kada do tada. Sada velika veiina
devojaka izmedu detrnaest i devet-
naest godina pretpostavlf a da ie ka-
da zavr5i Skolu imati sposobnosti
koje se traZe na trZiStu rada, i da ie
raditi, barem dok ne osnuje porodi-
cu. U Sjedinjenim Ameridkim DrZa-
vama, dasopis Zaposlene iene (Wor-

t71
 Razlike medu polovima
ZaSto se volimo, svadamo i pravtmo
decu
e00 000 primeraka,
!:::{,tr;"};T:;::}:,:d koji premasuje Muikarci imaju sklonost da biraju poslove
sa mehanidkorn
Medutim, uopSteno reieno, i r{ ()rctskorn osnovom).i tako postaju
poslovi zakojesu zaintereso_ iehnidari, inZenieriar
vane zene ," .rr:,1:,j.i:d t, r { l( [c, naudnici, vodoinstalateri,
o1ih.,f f.";. su zainreresovani r
limari, zanatlile, _.ir"rrlCu_
ikarci, a Zenski pristup poslu rrru_ r r, ( l(onomlstr I
matematidari.
y.e t,irrru Arugadiji
od muikog. ./,cne su sklone poslu koji je druStveno
INTERESI, STAVOVI
bogatiji i ima lidnu
I VREDNOSTT I r rcrizi ju, tako
rr
da 84% Lena u Severnoj Ameiici
'
radi u i;i;;
ove knjige pokazala rr.rrrckom i usluinom.sektoru.
.t::_1",9r,list.a1r11
sKarcl rmay'u bolje vizuelrr" su da dedaci i mu_ To poclrazumeva poJou..,
,p"orobrrosti od iena, I rrlstVU, dru5tveni.racl, istraZivanje,
zarnteresovani za stvari icla su vi.e finanst;e, rad na kom_
i njiltovo furrL"lon,.anje, 1,1rrlcrima, u marketingu i zclravstvenoj zaititi.
2;k;;;;;;;
srrakrne teorije i status kao i za ap_ ,, rli.cijske vestine i logidan,
u clruStvu. Oni cletaljan racl ie'skog mozga iJ.;l
' 'r ^ brojne poslove koii su se pojrviri sa moderno; ,"ir;;
;tllii::"J?:?,:::y,"r;"'"'il#l'T:".:,"'x,ff ::';: l.rijjlvm, i zato su podev od seclamdeserih i osarnclesetih
, ;,o.;;;; i" ;::i':i|:lx"'fl i|ik Devoi di." i z;; ;i;,
"
u
\ \ veka, dve trecine poslova koje pruZa informatidku *;i;;
u"' irriurtri_
i s' i ;';;;i;: :i,ff :L?il? I r rr Sjedinjenim Ameridkim DrZ:rvama
l1i #-
n u
l';Jr:T:: "s'i "i " Mnoge Zene su sposobne da obavljaju posao
poverene Zenarna.
Za mnoge *1.|<1:*, to;l ,rt t"u,
1'osobnost organizovanja, efikasnost i preciznosr.
rom da su agresivni i 1rp.l ie sinonrm za srecu. S obzi_
usretlsrcO"ni. rr;ilrovim sposobnostima za komunikaiiju, Z_ajedno sa
ro, to ih dini ,r".S_l
ilil'n;,XJil;",1',,ib"li;r;;i.;"";|Jfi J:l,il#,ll:l 'r
i rrr sekretaricama,
,t. rrr
rzaforima.
sluZbenicama, trgovackim putnicima
i or_
Zene takode v,
9bl pola su podjednako zastupljena u medicini, pravosu_
nom d i ni ;j ;; Hffi::iilit",,fiH;-fiil ,lrr i knjigovodstvu.
umevanje,",.u,
zajednit ! Flf
b or i. r.,,, k.;;;
s,tX;,t "J::,lffi ,::' " "'n t.' " ;' r' "'i.-o],.
r
r
I'ODEUI MEDU POLOVITVIA NA
RADNOM MESTU
I okom istori je, radna snaga je
bila podeljena na osnovu pola, i
IZBOR PROFESTJA crnda su industrijska
I POSTOVA 1'r i tehnoloika revoluci.ja stvorile;aZrr;
Ove razlike u slavovima p.rlrudje preklapanja, veiina sektora
i vrcdnosrima nastavria
izboru studija i buduie profesije. prepoznatlf ive su i u rlr rnuSkarce ili Zcne. Dok se rasna segrcgecijrda favorizuje
vremenorn
rrranjila tokom godina, polna se
;
i'-i-.' ;;l rn i dalje odrZuur.
o,
",
il3,,1'1,' :'#ifi: a vno cl o s. ra zasru p rje n eu Kada su poderkom XX veka iene podele
da izrazena trZiire
ffi:,lFlff
:lllin ffi:u:l i*,,*
m un i k a ci j ama. r rrda u- veiem broju,
one.su potpuno preuzele neke profesi j.
nrm.naukama, inZenjersruu : f.o_
i t.nnotoeiii lf rrn leZe. Na primer, lgZ0. godine,
manje od l%dinovnidkih
noj riniji je uodrjiva- lrrr;ricija zatzimale su Zene, al su ao 1920. godin
Dr2avarna, 74%o srude.nata I: q,ili{;';il;d::lfT'#Jlfl,T
koji aiptonlirl;u srrani rir alh i daktilografa i 50%
e,92%osreno_
knjigovoda i blagajnika bile Zene.
ne' a 86%o onih koji aipforni.niu iezik su ze_ Danas u Sjedinjenim Ameridkim DrZavam
ilr-":;rro su muikarci. a,44o/o radne
'rrage iine lene,avrsi se i znadajan pritisak da se izbridu polne
172
173
 Razlike rnedu polovima Zaito se volimo, svadamo i pravimo decu

razlike na poslu. Taj pritisak je ovde jadi nego I rr r tleiju odeiu, tekstil i sitne stvari prodaju Zene. Neki po-
u bilo kojoj dru_
gaj zemlji. Pa ipak, odvajanje poslova po l,'r r zapoiljavaju i mu5karce i Zene, ne zbog jednakosti, vei
polnoj osnovi joi
uvek je uodljivo. rl,r:r\'o zbog polnih razlika. Na primer, u Skolama stranih je-
. od 335 profesija u sjedinjenim Ameridkim Drzavama
koje su obuhvaiene staiistikom
,l ,r zrposleni su i muSkarci i Zene, tako da studenti mogu da
,u 54 znatno clominiraj, Z;; , n;rviknu na konverzaciju sa oba pola; letnji kampovi zapo-
(tj. imaju vi5e nego 76% ien6,, i zapoiljavalu | 1 rr rr ju Zene da nadgleda ju devo jke, a mu5karce da nadgleda-
samo 3,947o mu_
Ske radne snage), au 44 je njihova dorninaciya
manya. Ocl zani_ lrt ,lL e tke .
nranja u kojima muikarci dominiraju, 131 je
ba.._ ZOn ro_ l'odrudja najveie Zenske dominacije su obdaniSta) osnov-
punjeno mu5karcima, i zapoiljava samo ,,, ',liole, posao medicinske sestre) govorna terapija, nega le-
4,76% 26na, a45
zapoiljavaju uglavnom muikarce, clok su Zene ";;
samo u ,r.Sro 1','rt' i zdravlja, i istraZivadko intervjuisanje. Muikarci dine
procenru nego u prerhodnom sludaju.
I.::- Sarno 63 p.of"ri_ I'r,l<o 850% vojske i policije, i ubedljivo su dominantni u po-
,e su rntegrlsane) sa izmedu 30% i 50% Zin6 u njima. l, ,1 i111s elektrotehnidara, kontrolora vazduinih letova, piiota,
Drugim reiima, da bi se izjednadila disrribucija rrr,,t'rr jero i mehanidara, atletidara, kamenorezaca, zidara i vo-
zaposle_
nih,60'/o do 70% muikaraca i:zeniu Sjedrn jenim
Ameridkim ,l,
'ulstalatela.
DrZavama moralo bi da promeni svoj posao.
Muika zaokupljenost statusom ponekad zahtcva da mu-
Cak i poslovi u kojimir 1. ustur.",lu rntegrrcija) I :rlci budu odvojeni od Zena, dak i kada rade na isrom me-
cesro su
odvojeni prema polnim linijama unuraruarrimarrln.
Na pri_ rrr. Na primer, vlasnici restorana i kioska brze hrane zapo-
mer) trgovadki poslovi su podeljeni prema
onome Sto se iro_ llrrvaju konobarice,, jer one dobro obavljaju posao, kupci ih
daje. MaSine i automobile obiino pro.1o1.,
mu.karci, dok Zen_ '.,,Ic, a pristaju i na manju platu nego mu5karci. Medurim, to
rr,. izbeZno izaziva sukobe izmedu konobarica koje donose

l,rrrrLdZbine i muikaraca koji ih spremaju, jer muikarci ne

r,rle da primafu naredenja od Zena. Zbog toga se u mnogim
l( storanima porudZbine ispisuju i lepe na zid, a kuvari ih
,'ilrtle ditaju, spremaju i sipaju u tanjire koje odlaZu na neko
llrcsto odakle ih konobarice uzimaju) a sve zato da ne bi imali
' lrre ktan kontakt sa n jima.
Podela rada medu polovima javlja se u svim druitvima.
EQ /.e ne dominiraju u poslovima koji najbolje odgovaraju njiho-
r inr sposobnostima i interesovanjima, a isto vaZi i za muikar-
, e . To nije iznenadujuie kada, na primer, uzmemo u obzir da
,tr ljudima koji rade u tehnidkim, naudnim i inZenjerskim
t'? ',cktorima potrebne prostorne ve5tine koje u odgovaraju6em
--J ',rcpenu poseduje samo deset procenata populacije, a samo
l0'% do 25YoLena na testiraniu prostornih veitina postiZe re-
zultate iznad mu5kog proseka.

175
 Bazljke medu polovima
Za5to se volimo, svadamo i pravimo decu
Osim Sto imaju..izvrsne
marematidke i prostorne
nosri, vrhunski naudni.i sposob_
posao, i oseiaju se
int*z*"o kanalisu .uoy" .r*.gij, 'l'r, rro povlzdi viSe prekovremenog rada, i samim tim manje
najz.adov"flr,ili_ f.ra racle. u r rr( n.r provedenog kod kuie. Mnoge iene vi5e vole da imaju
nezavisni' i vore da.rac'., Oni su izulerno rl, | ,rbilno radno vreme, ili pola radnog vrernena) tako
ru"roifu.) nu,tgt.aanja i intenziv-
rih odn.su sr drugim I,r,J;;.;;li*r,u da mogu
lri , rlu ostanll sa svojom decom.
za drui'enia i bez oseianja malo i'reresovcniir ( llk ie i r.rspeine Zene odbiti
krivice oiurroyu ocl dru.tve'ih unapredenje, ako veruju da
tivnosri. Zato ne dudi ak_
iio ;_.;;i;; r,,' yf s izazv atiprobleme kod
1 1 1 1
kuie. IJ pritama maj ki, iedna
,,'r rre iunkciji generalnog direktora opisuje Sta je osetila u
;lil,Ll1;fii;lduri'o"i;;;;**:"i;':L:::':l'i:,i.xii;* r, nulku kada joj je ponuden posao koji bi je na duZe vreme
, ,,lr crr od kuie:

PONASAN.IE NA POSIU
MuSkarci j 2cne se opredel;u I'r'c Sesr meseci, ponuden
ju mi je veliki, veiiki posao. ..
stupaju u razlidite profesiy.e, zu uicnje razlicirih veSrina, r l<oji je podrazumevao da
aL;;; tri puta nedeljno letim za
poily cla rade, oni ,e ,rr.",i"'.rrii;;Ji;":,::r;,lrn" jectnom lloston. Mnogo sam se dvoumila. Dobijala bih stoti_
nc hiljada godiSnje, moZda bi mi i slika iza5la u daso_
,,,,,f;, T;i:]fi 3'i X": -"; ;; ;;;;';c,r za s rozen u igru rn odi i pisu Fornma. Morala sam dobro da razmislim o tome

:I'ft'l, il,H1L:l #$'J'x:T"il'li[l l;n;: *:* t:

porcenjuie vaznost
i Sta Zelim.
l<uda idem
Shvatila sam da ne mogu to da prihvatim. Imam sa_
ritc. rako ia;;;;J.T:l'."" ttuzu.n" foii- mo jedno dete. Zelim da joj budem dobr.a majka...
..,si *, ffi il:' i'l jiT:i::i:'
l; ry" cr, ; #;;
prim ()na u svom ocu ima glavni oslonac, ali kada bi,
51, : iz bi_
fr :J : Hi t,rc"i
iTlj:i *; ','"lf iHT #'_"" Jl#lTl:
;, lo kog razlogarpoZelela da bude sa mnom sve vreme)
ja bih se oclrekla karijere.
Ja nisam baS pravi majdin-
za ideju lr
o."r*"i:x"f iJll}?.-rlj'"";.,J,s" ski tip Zene, ali sigurno posedujem naterinski in_
sma ju tra eulri *i.* vremena, i odmar*i:,y:ffi::l;-'"'
,nr.rito
stinkt kada Zelim da sa njom oswarim jeclinstvo...
Za muSkarce ie.nov1c,
f."if ,r_jrl, njihovos usnc-
L)a sam prihvatila posao, izgubila bih dete, a znam da
bih izgubila i muL,a... Veoma mi je vaZno Sto su mi
l,ili:#il':l''; l' aa ek v
i,,, uu;
ai n o ,-
"" "'.. " " i.', dok n a cr
ponudili tajposao. Ali tvrdim da Zena ne moZe biti na

*n *1": f ,i ;;ilIil# il #;'8Ti"ffi li',"# f ;j:

vrhu bez ikakve Lrtve, a obidno je porodica ta Lrrva.

uspein e iene zar.o okazu

i1,l*.:,,r]rusima
p k ol lt ; ;, ffi .,'r'rre de5ie me5aju svoj privatni i profesionalni Zivot. One
-,,ffi frii: ::",1."1ilT,#fi ***X
.

ne i a jm'i;i; ,rrrrcju da se osete rastrzanim izmedu posla i kuie, i da se na

izn
1',,slu bave svojim lidnim problemima: one brinu o tome sde
'i.. fr ili :,Tff,.t:T,lo. proda;'u "svoi'ua i rr, e Leleunop..?u-
uii
, r irn deca, Sra rade, i
da li ie bezbedno stici do Skoie.
zale tiana pitan je o,
i,"i.l'lllT
Ameridkim o,. r"t*, r;ffi;: Muikarci generalno jasno odvajaju posao od kuie. Obidno
sr.u.u.urJn#'oi""rT|lT;::.ff rrL'razmi5ljaju o Zeni i deci dok su na poslu ili na poslovnom
1,.?,'J*,:r,i:T:Til;il*
t)1ilu.
176
r77
 Razilke medu polovima
ZaSto se volimo, svadamo j pravimo decu

Muski intelektualci deiie objavljuju naudne radove nes,

Zenski, koji provode viSe vremena u radu sa stuclentima, baveci
se stipendijama i promoviiuii insrirucionalne sluzbe. Zene ko-
je su univerzitetski profesori uglavnom se zadovoljavaju
uspe-
sima svojih studenata i kolega, dok muikarci najviie znac*aia
pridaju istrazivanjima, kao i slobodi i nezavisnosti svoga posla.
Zene dokrori pregledaju 36% manje pacijenata naiat ocl ts tf tfi:t^6
muikaraca, odigledno zato Sto viie vremena provode u razgo_
voru o njihovim problemima.
Zcne rakode umeju da stvore domaiu atmosferu na poslu,
i vaZnije im je da rade u prijatnorn okruZenju i sa prijatnim
ljudirna.

MUiKI I irrusm sTItoVI U IvIENADiIvIENTU

Kao menadLeri, i.ene su obidno tolerantne i raspoloZene za
konsultacije. Njima treba viie vremena da donesu oclluku ier
postavljaju vi5e pitanja, i pridaju viie painje lidnim i moral_ Zcne koje vode svoje vlastite poslove de56e se oslanjaju
na
nim aspektirna nekog predmeta. r,,'\( r'cnie, a ne na zastraSivanje, i sklonije su cla razvijaju sa-
, ,, I rrjrr, a ne rivalstvo. Odnosi na poslu su obiino
.Muikarci, nasupror tome, imaju racionalniji pristup reia- dobri. budu_
vanju problema. Oni ostavljaju emocije po srrani,-i analiziraju ,l:r veiina Zenskih rukovodilaca ornoguiava svom
osobliu
i klasifikuju probleme, odvajafuii ih od njihove liudske ji_ , I r rli konsultuje
u vezi sa bilo kakvirn problemorn, prihvata i
menzije. Generalno, oni donose odluke brZe nego Zene, s tim , l'
'rrirriije poglede na stvar) retko uvodi lokalna pruuilu i pro_
Sto manje stvari uzimaju u obzir. r,r,, - ideiie dozvoljava fleksibilno radnc vreme i podelupo_
Sigurno je da oba srila imaju vrednosri. Muiki stil je po_ l,'r'11. porlovi koje vode Zene obidno su decentralizova'i
i
sebno korisran za strare(ke odluke koje zahtevaju obiektivan , | | r ('711ls Ii, a ne
hi jerarhi jski.
op5ti pogled na problem, dok je Zenski stil narodito vredan ka_
da je red o radu sa ljudima" Na primer, ako se radi o tome da li MIJSKARCI SU JOs UVEK NA VRHU
neko treba da dobije orkaz, muiki odgovor bi rnoZcla glasio: r.
istidu kao menadieri srednjih preduzeda, i dobro vocre
"Da, on ne uspeva da obavi svoj posao". Zenski ,rr.r*,lz.r, ' se
';e vlastite poslove, pa ipak, Zene su u veiikim kornpanija_
,
uzimajuii u obzir humane aspekte ovog problema, moZe do6i rrr,r rlcvedesetih godina dinile manje
od, l% dlanova upravnih
do zakljudka da je jedna nedelja r.rveZbavanja dovoljna da se ,,11,i11'n. U Velikoj Britaniji,
na pragu osamclesetih god^ina XX
osoba uklopi u posao. , I rr,98% univerzitetskih profesora bili
Ne iznenactrje to Sto se mnoge Zene oseiaju nelagodno u su mu5karci, a samo
tradicionalnim hijerarhijskim srrukrurama, i odluduju se c1a
r lt'sct zena bilo u odborima 100 najveiih britanskih kornpa-
'
',
L1.r lJ razvijenini zapadnim zemljama uopSte, na svakih i00
zapodnu svoje vlastite poslove. U Siedinjenim Ameridkim Dr_
,',irsliaracar iestorica ostvari visok nivo moii, clok
Lavatna,30Yo male privrede pripada zenama. Sest takvih
, rrrr tlolazi tek na svakih 1000 Zena.
178
179
 Raziike rnedu polovirna
ZaSto se voljrro, svarlarno i pravin,.o decLi
Cak i u profesijama gcle
Zene dominiraju, kao
frizen i obtast noa,,iuuorrl;,;;;;;;clrze Sto su posao r"
" r .r'g?rlizacija je imala lodu strukturu,
Sjctlirricninr Arncria.kir,, vodeie poslwe. U i bira suviSc ernoci-
Dr;;";;;n,"n, orir.r, 33% r tlllr) ZaSnOVana.
hile su iene, ali su.z?lo gl% ucirclja \iusuprot rome, zvanidna poiitika u kojoj
direkrora i.,;li rnulkarci. jravii.
posao aut.matski
dobija ,ru ,rorrr,, L*il ga I ,r,r. visoko je organizovane i hijerarhijska,dorniniraju mu-
obavl ja n rSt u.ull a p"fi-
.,t i;;;;*;i,onn ' I rlr px;1ij1 je vcoml auloritrrna. ".C;rm
f,i.X:,i,:.Tll,# "unailu.lr, vise postuje nego
l'rilR0DA (NATURry til vASptTANJE (NURTURE)?
FOTITIKA I,ir,lrrr:i cla su;Zene manje usredsreclene
na sebe, i spretnije u
(:';:;::,!'!;::::;;',:;,,o"' s" d,,ga p,,kx,ina ',lrr,rsi'a sa ljudirna, one bi teorefski trebalo a, u-n-
A,, upraz,i, one l',1 rr.i, sve.tenici, zakonodavci, politidke
ir"rii
vode i sudije neg'
Seron pirsi llok.fclet (S|taron pucy ,' lr.1..ir'(ri. Pa ipak, muikarci nastavljaju dazauzirnaiu u.ra"Z"
llocke.feller) 1,,, r, ilc u svim fim oblastima. Zadto je to tako?
M uSka rlorninae iju
nijc prlvilo suruo u el,
l)r li mu5karci posriir-r viie jer su Zene eksploarisane
tidk orn iivo tu nuir, i ga_
ai,s,,", ir.j'r qas lllliil]t;,1.X ' ' ' rii je mu5ka doniinacija u ekonomiji i javnorn tiunrr.,
ministracije u Vclikoj :,l) J:l- plirodne razlike medu poiovima. "ct-
erirn,rili ir,r"i. J, ocl jeclne iene
rninisrra. Tek 1992. go.djne,,.;u;;;;r"konaino \/ideli srno da su u izraelskim kibucirna iene
",a" je snaino sti_
na t S jecli' jenih uSlo u Se_ rirrillle da se ukljude u procese odludivanja. pa
Am erittilr- orzu"l;;;;;,r" ipak, mu_
opovrgavajuii kalkulaciju sa
Lajn"lo:iil;;, da jene
9_t muSkarca" I rrt'i su i daljeceiieposccivali sastanke, desie g.voriri
premaiuju cifru od 5% L rTlgijs viSeg statusa.
i drLa-
akrivnrh;ft;r"; 'ikada ne 1,,
( )sim roga,
u kibucu su udinjeni veiiki napori

ill,ii*::: i **: jl#, :, tl,,

, i, jevi
r.la se okon_
c m a, , 1',rlrrr segregacija na poslu.
",,.:x1i ;: Muskarci su radiii u perionici,a
porni stereotipi su pazrjivo'iz.begava'nt
;#::H;*::,tf:
Sezdesetih godina :;;;
grupa
' '('rl.v.zile traktore-
xx veka.
".;:lr":,;:;ri.i."iliiT,;i."ilffi
*i,o"i, !T.tcr.tntsrtckih
su sc okupljali
"" i
clecom. r)edaci
devojiice su nosili iste frizure i"o,r.rr.
uetleljno, 'r rrir su se istim igradkama. pa
i:l""T rr grupicama oci pet o,tnou' ipak, kada su odrasiri, a.a".i ,,
t1'em da izmene iri It li studiraju fiziku i inZenjerstvo,
os tvare samosves
unuiiri.nj, ,Jo.',]:ff:ff:XTi;tr:: cla
a devojiice socioiogiju
t, a_' e poli tiiL r rf..i;r.
I; e nt irtis ti,railikalna
' 1,,.,iagogiju. Vremenom, stanovnici kibuca
su se vratili na
grupa koja je zauzelanegativan r,rr rr podelu rada:
,rnu pr.rrla braku, naglaiava_
li su i,aznosr ocrsusrva
ui..r.:*;;;;;a
l, *
organizac ijaL6na,, I'rimetili smo da su sa svakom generacijorn rasle
jdlH TJ :'ti: t: : :m1
}jl ii,t "', "., fr ,
r, clicionalne razlike izmedu Zen4 koje su
ira_
biraie cla se
neke {ir;.,::tuspehe,
politiike
t,o tlj riricalc na javnLr
ali njihova
svesr.
;;;"j;:Xf flT,,'jfJ
bave moralom, zdravljern, obrazovanjem
r tako dalje,
i m_udkaraca, koji su se odrudivali za ekonomski
nie-
. Lene srr igrlle znacrirrrr ulogu
cr) arr su uvek insistirale u pokre
tirnr rnira u Ameri_
ruadZment, odbranu i ekonomiju, bai prema
traclicio-
nalnoj podeli u naSem druirvu.
na
"arrr,"i;;;;r, i jec.lnakosti; nii-
180
r81
 Raziike medu polovrma
ZaStc se vo|mo, svadamo i pravimo decu
Povratak na tradicionarna
zanimanja je posebno inreresantan
i: n11hod *b;;;;;';;l"ou , ilorresti i do samoubistva - setimo se samo svih onih mu_
:j:!I'-'sde
ne p.morane na loSije plaiene n.*u*ent da su ze_ i l, ,lt onidara koji su se bacili kroz prozor preduzeia zavre_
p*tou.'ema
osnove.
Ameridka kompanija ,,rlori,,.,. I r:rlre berze na Vol Stritu 1929. godine.
s60,, b'o je kririkovana
Sto ne zapoiljava ,iovoljno ,\lrrikarci su za uspeh i status spremni da Zrtvuiu srecu.
111o Z;;;;; l, \ li()l vreme) prijateljstva i lf ubavne veze. Zene nisu.
kompanija rmara jar i p,."s;;;;;ffiT:,Y,.J:"3,1i:;; j,:1.
bila je povrec'ena ,ur.uo*i.iJi;;iilrevara l, tliuo podrudje u kojem su se Zene popele do iste visine
ne zairo je tako rnalo zena je studiju o toi i ', , I rn uSkarci jesre srvaranie fikcija. pisanje kombinuje njiho_
,, ;i-s;^;;r,.,,u,r0,
' , rr.r'csovanje za odnose medu ljudinia sa jezidkirn urnede'r,
Posle viie nedelja rada, , rrr toga nije takmidarsko zanimanje, vei usamljeniiki po_
isrraiivadka kompanija
man je zakljuiila da su razlik_ ;;"
Hof_ I ln rrt kojim se mogu baviti u bilo koje vreme dana i noii, i ko_
unapreden j u jzazv ane porpuno polovima pri i'l )rc trajati veoma dugo. Dakle,pisanje jeidealno zaLene,jer
razliii tom motivaci_
yom. Zenski sluZbenici
s;u ,.A" prirrulUi
a, se presele
' l roz, njega mogu da ostvare odiidan rezultat, a da se pri tom
nego muSki. ili da duZc r rl..nriie sa drugima i ne odvajaju od svoje porodice.
rade. ii",f.,, svo;posao
deli kao prvu srepenicu vi_
u sveru biznisa. 45% njih je
rekio da bi vi5e uot.to_rt
go,dupJo
ruc.";;rd; vreme; viie ne-
manje mudkih ,l,,zb;;ik;
je izjavilo tako
Zcnama je posao bio vaian _
l::r"
kao muSkarcima. oti n. toliko vaLan

Druga srudija i6n| naposlu je

do(la do zakljudka:
Da bi se stiglo O,ll^Lrl porrebna
je, smarra;u Zene,
maksimalna predanost i
u vremenu i u energiy.i,
mim tim irtvovanje drugih i sa_
nisu spremne.
;;;;;r;;r";a, na dra one

:f:[T.* ;Hi,l..i dominira ju pori rikom

i;
ui,, k ; ;.; ;
,i1
;;
i ekonomi jom
,," I
| |
:]f-"
1
-Ti
1: "
:+ii3iilTff
Sraviie, oni smatraju s,,r=ojporoo il ffi ffi
titeta. oni u svoj posa.o_1razu
z.ene, i viSe su opsetinuti,
egocentridn "is;'..r;,:tilr:ffi:f,',L"fi
i,iezobzirni,
oa zrtvuju svoje lic\ne i spremni
vrednosti
njih' uspeh je jedina stvar Za mnoge ocl
koja ^rrj,rrp"fra.
i*i.l"lrr. vaLna,a neuspeh
r82
i83
 POI I RAIII|O ltt|I$TO:

$AIIITI IA ftl|l|$ililR8E
I ZEII|T

Ne postoje granice zd ono ito prosetna

osoba moie da postigne ako se dobro
obuii, dobro opremi i dobro plati.

Tom Piters

Proii ie mnogo godina dok ne bu-

de Siroko prihvaieno da Zene i mu-
Skarci imaju razlidite, ali jednako
vredne sposobnosti koje mogu da
pruie na radnim mestima. Takode
ie pro6i joi dosta vremena dok veli-
ke korporacije, ne postanu otvore-
nije, fleksibilnije i spremnije da i
druge ukljude u proces odludivania.
Ali ne morare de dekate do tada da
 biste iskoris,iii
vei sada
i,fb.-:;ffH:"'u guoi knjizi. MoZete Zaito se volimo, svadamo i pravimo decu

upotreuiti. a,;;.i"::l::,'19
oiste poboljdali svoje ih
radne sposo"b"n-osti MuSkarci imaju vi5e problema sa slu5anjem nego Zene.
moguinosri ,ro::?;; i I rrrcsto da se fokusiraju na ono 5to druga osoba govori, i nadin
, f, oii govori, mnogi se mu5karci usredsrede na svoje vlastite
sAVEr zA MUjKARCE "
TREfEG MIENfJUMA
(KORTSTAN I ,rirrnente) i poku5avaju da provere svoje sopstveno znanje.
zA ZENE)
r )rr su takode nestrpljiviji od Zena.
Nauii da razumei ljude
Ako si menadier ltfektivno sluianje dok druga osoba govori ne podrazu_
pozr a va n jc,
n I e. t r ko v aln
opri prom rr( \'r samo iutanje. Ono znadi i proudavanje nyenog ili njego_
r
; ur';.
l"tt-'j i en r pos la k ac.r
(,ri govora tela, nadina clisanja iizraLavania,
ue.in, oslu5kivanje in-
r. rnr.o, flg;i;;::|"'il:::U::*a
"
"'".u,J.,'. ",- r"rrrrcije i b'zine govora) kao i analiziranje izbora redi. Svi ti
Na s-reiu, i muskarci
.:
t i p o va r i i'
t Z;;r;.i ' l, r,enti daju vazne nagoveitaje o govornikovom tipn lidnosri
o s ri, u,
procenjivanie osob.ina :?r
n i,t u r, u i ;;
;:
kolega" i-f.lil. or,
: fi lt ;i : :.Hi"J;i r',trrnju uma.
Neurolingvistidko programiranje (NLp) obezbeduje de_
Tipovi liinor
r rijn u obuku u dulno j oitrini i svesnosri. Udite I ji NI.p progra-

#il:i#:.:'J:r L l
se oslanjaju .,u
liru!'
one
n
ru
koji misle i o"" 4ff
if il :;.t ; J: ff ,):r prenose tehnike koje vam pomaZu da postanete svesni ma_
lrlr. ali znadaj'ih detalja kod ponaiania ljudi. Bez obzira da li
ortt' 1oiior..uir, "ri tiiit
i one koji se ostT;a;u rrr.lte posla sa kupcima, poslovnim partnerima ili osobljem,
one koji o.oruuu]o'anje nuir;;";, rrrmiete vi5e uspeha ako poitujete njihovo midljenje o sebi, i
fi,ff ttfiir{:il,", j:?!"it,#l:Til".?ff ji,,T:*::! a,
rl.:o im odgovorite na nadin koji ie im dati oseiaj da ih u dubi-
rr
i, a. p"l,iiil;:::l-:"'
po uzdan os t i rlude razumete.
r tem t""l l"o'ij;;,
romlnantnosti,uticaja,portolnnortii-r.i", et j i
petentnosti.
:r K3iis.odsisrem da izaberere, recevam ,.'>->
tctenrjfikuiere
n;en pogred nn
vrsru l;il vam rehniL^
lehnikc pomorri da
orni-,"];::^:" #TJiil'i'r:Tlllf;
,u.,' l::^0"-:l
:
gava ":l'',f
s ukobe po
.? ;; ;; ; ff:$,.', ffi,:
lff j:,,ffi::
;l*f
svaku cenu, vi iete Oi,l
kako naibolje da rporoUrriji da procenite
iskorlr,ir.
"t.g"".,;iJ;,..
Nauii d.a sluiai
Tom piters, auror
besrselera o poslovnorn
l1T.n:u, naglaSava vaznosr ":yl* inrenzivnor mena_
k o ri s n i k a, p.od
u uo.u, a,,
r .i u u i.*;; J;:i,:i;: I TriJ;iilJ:
i,T,: l :il: l; ?;";jJ:i; ;il"' ;'i i:'
:,"u-, :'i " ",r u . u ii r
"
r J*."i
186

t87
 ont"nt medu PoloYima
NI-P Za5to se volimo, svadamo i pravimo
'udi ' t' tehnike i muik.arcima i lenarn2, 2li i"
naroiiro ko.irrufrrre
riecu

mu i k a rce er l" iorare' prodavce, sruziterje i nosade, praiajuii iir d.bro,

zl ii uu sh, sa"n
;;' t";t
i or u2,1, u.ar ii lrril;'t;';l:
'
r, *,
"
i.',i
"
I i fJ#,i [' i']: f;:,-J hk a oi ra zIi i "
i r
"
u#.- i,,
"; ll l1:.r",111.i 1fr
i r, illll nelr)ltma..-
"p_reterano", i ponaiajuii se prema
,ii*, f.l"
i snost i odgoztorn
!:!:r:,,irau ost \,rgrudi inoaaciju
;il?:.,:XllXJliii.*l; i;;e;;;"'ti da ri su ona izvriena lr . rraci jz svugde
r
i u svemu. velika i mala, treba da se pocistide
1"
vu'
a1-,
";
u il il ::',:il,;,,1,Til f J f oso f n i ie il inicijati-
;k;,;*, ' 'rrrq.rduie' Muikarci deiie istupaju sa tehniii.ir" i"""".llu
,,,,r,.r.k Zene daju praktiine ideje za
staviSe, kako se p"uror"u-;i? T:lYiT'i, , Nl primer, jeclna izvrlna sekretarica unaprecle'je ratlne ur"rli-

f :-'ii:':,?;fiilf ,.:,K;,?il'.;ii;:ilJ.l?Tfi ..':ie: ,, ,r;crr.j flrmi troiilo jako puno

mi je pridala k"ko ,.
vremena na prlvatne odlaskc
Zenarna za r l,rrnku u radno vreme, da bi se izbegia guZva pauzi
ft> u ru rt.,_
[ ; ;; ffi'"X [:: : i:']J:? i, T,g I : y \ :,, rn a, r rl ()ra je prosto zamolira ruog,rr.rluJZera u bnn.i
."1.. " : r,;i
i * ci je ,ra u njiho-
'r kornpaniji ugradi jedan A'fM aparar koji automarrr.i
;: 3H: i. ft",, :':i:i? 3,' *
da nc mogu du tlottose
i;;
il;:' :i ;1J ;i' TI;, :li; ,r u bankarske poslove. Kompanija je
bila clovoljno
ir",
a,
lnYllnn ,r,r,o o.lrrttcr
odlukc; ro ic vr:- t,(,(l.ese taj izdatak, ATM aparat je instalirarr. i
rnda.,.""i*,
*rtol
,lrrt'vfio uStedi rnnogo dragoccnih
l; ::,: :TJ,# ;t.,.ni;ni; ;ffiHffi:t,::fijt dasova radnog vrenlena.
Kompanija ,,Teksaiki insrrumenri,, iz
Sjcclinjenih ime_
Zeni koy.a racli ; r, liih Driava, organizuje
uut ne tre ba reii: ' medu svojim zaposlenima regtilar_
cama) sama se "Ne zanraruj me sirni- promovisan ju noviti icleja. Ako icleju
.rukmidenja u
r
ootr.it'. pr.Oi"Zi
;i:**i*t::itj:
n
;,; ;:;il1
n,, u i, i'
:i:ii:ffr",a,"';.i.k;;;ii
jJ:;H :: J:J;,'J:',?; i::
llrrik.koga preporudi tim kolega, u
' , 000g.Uprava ne
moZe da
taj projekar ie
,pr.ti r. p."ilog..
se uioiiti
"d
;,;
Tl;J
f."i, i"?.,.jil I rt'ini da radnice daju saaj maksimum
r,,^Yl].'.s",epr.imedba
,(Kao
r na svoje muZr
", \ L e ina Zena koje rade za vas ili sa vama
I:T I " i o,:i kotega
Jij;;:X;l n il :ffi :,li,l# ::i]i,il H*lf:'
i obavesravanjc
neie razotkriti sebe.
t i sarni treba da otkrijete njihove narodite
sposobnost i, i raz_
:::j:i:.i." o vaslm akcijrma, rlcre ih na odgovarafu6i nadin.
','o i:l:1ll.,li_,1 *. ..ur..r;
o1rn,^].!i
ildill",liffovi hi :T::lt k,
" lrla primer, Zene se narocito dobro
snalaze pri rekiarnaciji
!i ",,:';:::Ll n7 i h
eh a u sp
i ,lraca. Odetjenje za rad. sa strankama jeclne
"",'i",1;i1if#H ld;;; I rr,,'c iine iskljudivo Zene. Ia irrma je
spremna
u.tik.
"""i;;k; da i muikarci_
,fi ::,*i:'-*'"';
;;{:.0"1fi### *:':ttr?T::*
f ,
'
r u
*
pruZi Sansu da

l,u11Ll- :'ii11t?:.'1i .oni

se oproba
da ;" ;;
ju u odgovaran ju na prituZtr.
nika 6;i*" ;;'"-'#-
; ,n_
,,:i,f:,'lrl1
",',',
j n.l:grli, i ne vote .rr rirs.i, o;;#_
ilt*,H1tr[*1,:tiT*i"ff*{iili*,* ,

r(): se
.t L"^1!,1:O
;:estrpljivi
dentiti k u j u ru r,.urrt urn;; ;;;i,G;;;_
s e Zene i
oseca,u uznemireni i ljuti, i saosedaiju
sa njima dok rraie
|, se llJe problerna.
188

189
 Razlike medu polovrma
Za5to se volimo, svadamo i pravimo decu
Up otrebi intuicij u,s^ao g
i c n s ho g o s oblj a.
Kad god Alen i
iz Lihcn'v Lif",\s Broker
v;rrisc krnai,,lr,.''tIs,n Diaision inter-

",Iil;; i'il:,5;#ffi.,,."#
r. o a, uo o oln r ; e
;
: L: : :, " " n1 1 r
u obzir njeno miirjcnre iuzima
{Jkljuii Zene
ka;;;i:,t fl;:i'jff,ll,:i,
"buk,.;;;;;y:1,ifr',Xli.i:J{Jmy;,lXi:::,iffi :
t'u';,' t';;;ff o"r e s u da
fli.'',|]H' :l'Jr: "so "''s v s aos edai u s a

a da ukl ju di b arem
u-r, je dn u ienu. 2 ene
"t,",ill,l r'"'fi|.,T-:::b
;: ff :i f.iilft H ffi :::,i* i :,$ilfi,#
;i i i"t*,$: I

, Razrnisli o precho^stirna zapo.ljavanja zena na fleksibil'o

radno vrcme, skr19en,. radno
svoje radnice da Ii u..r. ,ra ii [oJi;;.;ilu
"id-.;;;;;rrr', irurin angaZmanima.
il:*?:#i,:'Jl',ilff i*,;",.'01".,,'d"'",-d",;;ffi ,;
sc mnogi poslovi vode ne slidan nadin kao u tim tradicional-

(L\raU. n a u spostaalj a nje nim Skolama, gde postoji pravilo da Sto si mladi ima5 ni5i sta-
st at u sa
lYIUSKAIC.I SU L:CS[O ' tus, i mora5 vi5e da radiS da bi postigao uspeh.

'i;l ;;il ; ;;,,,il J; n? ii:,Xffi li, l'o o',n u rjan j em p rl i d n o Vreme je da se prekine sa pristupom u kome je najvaZni ja
Ltrigaza status. Tom Piters veruie da su posebna parkiraliSta i
. r\ccravno
sunr bila pozvana dr
yeone velike banke, Je obratirn grupi
rnenrdZcra restorani za rukovodioce, kao i posebni tlazizaradnike sa ka-
svo,e prezenraciy'e, ll:r^oj"Sro,. urp*inuila nova uprava. pre rnerama koje ih kontroli5u, stvari koje vredaju i ubijaju svaki
mena.dZere za njihov i.rll
r"l
govor k;ii ;"
,' rrebalo da pripremi smisao za doprino5enje i zajednidki rad.
napreclak , .udr.- Muikarci su sposobni da ostave svoje emocije po strani, i
,,., f:"[jf,1:i'u";"*;i;j;;'i' an oc,aze u vreme pa-
razmotre problem objektivno; posebno su dobri u sagledava-
.,,r."" az.ii.ffi: :: u'ff : HjTnXT#l
nfu opite situacije, i ne bakiu se sitnicama. To ih iini od-
clove ne kade posreri,.lii"irr..
T "iilx,iT"xi
po.ut Iidnim taktidarima. Takode, njihovo prirodno samopouzda-
ne bacaju u saksije ili . iii oglasi, da se opu5ci
roalete, se S"ll. r, kafu ili nje im omoguiava da u svom pristupu menadZerstvu budu
na radnom stolu. Za lcla Caj ne drZe
,ut ouoOlo". ;" y.edna soba za
opuSteniji od Zena, koje se previ5e trude, i zato postaju previ5e
spraru, koju ie "j*U.na napete i nervozne.
;ff::??T;i1;:*- menadZeri moii da ko_ Vreme je da se uz proudavanje nove organizacione struk-
Govor me je jako podsetio ture i pristupa opisanih u prethodnom poglavlju, oslonite na
na godine koje sam provela
auro'rarnon Skolskorn int"r'niu
i?.";i,, i shvarila sam dau sopstvene snage) i dignete ruke od vlasti. Sada se vlada na
osnovu rezultata, a ne na osnovu upravljadkog procesa.
190
191
 Razlike medu polovirna
ZaSto se volimo, svadamo i pravimo
decu
ZA iII'IT: KAKO USPTTI U POSTOVNOM
SVETU
'r( c vi5e. Muikarac moZe da ne voli
nekog kolegu, ali mu ne_
,?ll}i'Si:lj} ilo*o''u " ;;ul;;noj hi jerarhi jikuie, su teskoj
' i mo- , tllri otkaz ako ga smatra najboljom oro-borrr;
;r;;;;
raju siarno ,; ;JiHiln':-:J:L'r,T"r""T:::,u:o \lrr1'rtg da naudite da i vi tako postupate.
njem na poslu isto r." i 'I'rebalo bi
kompanija danas ieli a. in-"srr-;.'l:
,. ,*rrl"
:*.
:lrjTiT::Ji; da naudite da donosite odluke bez
r r, i ela razvijete avanturistidku prirodu
tucleg utica-
vaie lidnosti koja je
da n e r. i. r, J.
Ze
q n u r. i, .ru il u1..1 ; ::fi :n:".'*ff " l,r Llnna da rizikuje i suodi se sa nepoznatim.
" " ", :.: ". t tsw i J i-
"i.';Il i"i*:, Y:
t ou I e 8 6. din u, po - \,' priiaj
,, " ry.u
,,"ffi .go o saom piaatnom iitsottt
dov
"
a n I e u r"
no sa Zenama porecl sebe,,:
;., i., Ti',1,".:,' il: ,tX i: ff fl.n:l: ;I *- rr
' ltvaite vaie privatne probleme za trenutke proveclene
I ' r r 1l rel jicom, posle raclnog
vremena. Ako mora te da nap ustite
'r.'rirnak da biste gredari predstavu svoje ierke
sa

r ,'g sina, ne priiajte to

iti utrkmi.-r,
Sklapanje prijately'srava i svima, jasno i glasno; jednostavno re_
nudenje savera ;e nefornral_
no u svirn preteZno muikirn rr,' cla imare neke druge sastanke.
udruZenjima, narodito u veelu muskaraca ne m.isli
golf klubovima i na igraliStima
za st uoS, a da ne go_
' ,roiip porodicamal.radno vrcme, i oni prctposrrvljaju ciu
vorimo o disto muikim a.usrui*u. r nrrrn? posao i nije toliko
valan kacla se ponaiaju na rai nadin.
Insinuacije i hu-

ili: z:;: "* il Tff t:*HXi \, hritikuj suog iefa

* t : :,:J,",hHT::
kruZoke ne \l rrikarci koji napreduju nikada
mogu a da se ,r. or"r. t no stranci, ili ne kritikuju svoje prerposra-
kao uljezi. dak , lt.'ne. Oni znaju
da.ie izgubiti moguinost unapredenja ako
r( l(.u repuraciju nelojalnih.
Nema Irvrsnog clirektora ioji je
t,rcrnan da pomogne karijeru nekoga ko moie da
1:l: l"ft uspesno ru9,", v3r1]<iry korporacijarna obidno
r pona5aju se kao muSkarci. groin. ',, r' ru toriret. Muikarci
ugrozi nli-
,iu.hye o zenama na 'riste takode automatski p."rpor,Juilil;;
kim menadrerskim pozicijama viso_ ,,,,ba sa viiim starusom
stvu
p;kr;;l;r" da su one u detini_
mora biti vredna poitovanja, dak i
rl rr rDogu da vide njegove brojne greske
uglavnom bile muikobanj.rr..
vode vi5ak ancrrosena i
aCS a.;ik.G;;;;;_ i slabosri.
Ako Zena dode do zal<ljudka da je njen Sef
n utero)'viSe su o'tentlsane lud, ona de svoje
i takmidenju ,,.g1 obidno, , i;";-;;;."a.Zerskim ka kari jeri
',r ljenje razglasiti prilidno slobodno; iinlerrica j, y. on u ai_
rs

ma ili tehnidkim zanimanjirnr;rt, pozicija- ,rrrrrantnoj poziciji za njuje prilidno

Zena koy'e su domaiice.
;jsj","o resrosrerona od r lioja zeli da napreduje na poslu
irelevanrna. Ali svaka ie_
mora da nauii da zadrLat.a
Zene koje nemaju urodeni ,,muiki r ,' jc kritidko miiljenje
za sebe, ili da ga poverava samo svLrlll
mozak,,moraju cla imi- rt)rugu ili bliskoj prijateljici urn porlr. ^
k"t" -;s;;... aouoai do uspeha u
il:iffi:l"-Xlponasanja
Prvo i najvalniie,moraju da \',' glumi tutinu deztojiicu
i deluju hladnokrvno, smireno naude da konrroli5u emocije I procesu odrastanja, devojdice naude
i ,u_oru*.no. I)a bi to posti_ da pridobiju svoje ode_
gli,morate da osravife va5a iidna r llcrtom i laskanjem, a u krajn jem
po strani Sto ie mo_ sludaju i plakan jem. V.e i
"r.,:rrr,, rr r z'cna koristi sridne
tehnike da bi dobila ono sro Zeli od s'o_
192
193
 Razlike medu polovima
Za5to se volimo, svadamo i pravimo decu

I'okuiajte da ne brinete mnogo za detalje, ukoliko niste

rlirrrni da su vaZni. Ako muSki saradnik Zeli da na vas prebaci
r,, li i takav posao koji oduzima puno vremena) l jubazno ali od-
l', no recite: "volela bih da pomognem, ali zaista sam sada
I'r( rrrposlena da bih preuzela dodatni posao."

( )rltrcs prema ugroEenim muikarcima

\l rrikarci automatski u svemu vide hijerarhiju, tako da u svim
,r,,jim odnosima prave podelu na "gornje" i "donje". Kada
,'rrrr odbije da bude "donja", i insistira na ravnopravnom tret-
rrr,uiu) mnogi mu5karci se oseiaju kao "donji", i postaju ozlo-
;, ,lcni zbog toga.
Njihova ozlojedenost desto utide na porast seksistidkih
,rr,,inuacija i komentara. Najbolje je da se ne obraia paLnja na
jih muZeva. Zato ne iznenaduje r.rl<vc komentare) ili da im se pristupi olako i sa humorom,
to Sto one pribegavaju dodvo_
ravanju i suzama i na radnom mestu. | ;rtl god je to moguie. Biie vam lak5e da to postignete ako
Igranje tarine ierke je korisno, zato Sto ,lrvatite da je mu5karac najveii Sovinista kada je ugroZen.
ie veiina muika_ Ako ste uspeina Zena, desto iete se susretati sa ugroZenim
raca prilidlo brzo pasri na takav
nadin ponaianja. frl.Auil*,
ono neie dovesti do roga da vas iefili rrrrrikarcima. LI tim prilikama, trebaie vam suptilnost i tak-
koieg, A"Zi"fir"rl, k;;
"" r rr nost. Ponaiajte se kao da vam nije vaZno, i driite stvari pod
sebi jednaku, i neie samo po sebi
dovesti Jo urrnpr.a.;;.
| , rrrtrolorn. Dopustite im da misle da on r donose odluke, odr-
Ne udubljuj se u detalje :rvajte kontakt odima i ne prenagla5avajte svoje uspehe.
Zene su posebno ciobre u detaljisanju,
i mnoge uZivaju u to- Iiuh,o nametnuti saoju ideju
me. To je razlog zairo one podinju
da dlminir;" ;r;i;;",i_
\l uikarci desto misle da ideja koja potide od Zene ne moZe biti
T" .f9ju zahtevaju veiu paZljivost, kao iro je istraZi"r;i.;.;i_
Sta ili radunovodstvo.
"
,l,rbra. Ima viSe nadina kako da se izborite sa tim.
Medutim, njihova sklonost cla se usreclsrede Ako vam nije vaZno priznanje koje za nju moZete dobiti,
na detalj, a rrrnolite muikog kolegu da je predstavi kao svoju.
ne na opiru sliku, moZe dovesti do sitnidarskog prisrup.
koji nervira kolege i potdiniene p"li, Alternativa je da naucite da izloLite ideju na prof'esiona-
Osim toga, muikarci umeju to da iskorisre, lrrn nadin. Trebalo bi da se oslanjate na dinjenice i podatke.
tako dto najve_
ii deo tog sitnidarskog posla piorto prort.a. kof.gini.nrrrr, I'r'c prezentacije, svoju glavnu ideju dopunite podacima izne-
kretaricama, ili dinovnldkom osobli" ,._ tirn u otkucanom saZetom prikazu.
jednim porezom: dobijaju *oguerrort
i"Lo ubijaju dve muve Izbegavajte da pitate druge za miSljenje. Zene su sklone
au ,. bave nekim im_ rome da traZe tude mi5ljenf e kao podrSku. To mu5karci obidno
presivnijim zadacima, i istovrimeno
oprereiuju konkurente
vremenski veoma zahtevnim poslovima. l)r'otumade kao nedostatak ubedenosti u ono 5to se tvrdi. Izlo-
rite svoju ideju dvrsto i sa samopouzdanjem.
194
t95
 tazlike merlu poiovirria
Zaito se voliilo, svadarno i pravimo decu
Upo*eblj aaaj,i ezih mo6i
zene rmaju drugadiji jezik rrrr kaZe da je intao probleme
i redeniine konstrukcije sa kolima na putri do posla, on
raca. l{a primer, one od
su,sklcrnu iu f.urrrre preferane muSka- ' li ril nru ilr popravitc. ;.r .c dl rnrr prit'rtc o s'o jir*
probrcnri-
nllno_ ohojen. pt.1rl9.u* linnrorridno,,, ,,boZansrve_i ernocio_ r)il s& automobilom, u nameri da mu pokaiere
kao Sto
no - r "iarobno,,. ili,,strajno,, ,u rrlt'[OVt OSeCanja.
knko rrrunr"t.
l,iuZ,,rirr,,,. One takoclc
t'ljavaju kvaliljkator" upoire_
koo .,n o2,fo,,,l,uorr"
* ;: i:,,' ;,, r, u i,a rr
;,;;na kraju redenice L ltoristi saoi e prednosti
I: ",',':J:, n,t-,,11;,: " " ; r
4, a n i s u s i g u r_ ,/,.ne ireba da nailde da se oslanjaju
nala! jezik, t"r6n?.1,1.]:o\9s
ttuttl'a nikurl ne koristi na svoju intrriuiju, kclia ie
rr'rrno sredstvo za razume\un je l jucli i
il; "";;".;"- situuci jl, i ,ir'.;r;; r;;_
Ze'e rakocl* '11^':t*, uprtc ftoje srno uPravo pomenuli. lrr .sposobnost komuniciranja sa ljr,rd.irna
"r' iilim ",' iii :;;;; - i rne_
rr trgoviiii
f l"'ti; ;s ;;::,,;::::#ie,Ti:igulu |:l(lzlnentu.
|f:r i^ uii, n: un i si jen ic k,,;., ;,ffi :ff i::::::;:i[*m
ro Zenski menadZeri su bolji u pre clviclan,li,r
sukoba nego mu_
n a i in jeriican,r:
U;;, ;; loga, pott udire se da l:i, i rccle se zbu'juju iii sricle katla njiirovi ra.lnici;"k;;
l]]f I i:'":ljeno
k..rlistire: "ro je... ", ili',;;l,rk;rrri."",:" , rriri:i jc. Iak.cle', one bolje umeju
da sasl'ia ju i izacl* ,",rit rrrl*
,, rs lom; i spretni je
tnuskrrur'koiinru sc tJir irc, 1 su u izbcgavan ju nepotrebnih .u,
tnrrrku i iri-
,r"rilJi:l;*1lll.#trtrc rti izbe- r ri.131sftg uitogljenosti, jer nisu skione
itutor.irarnoi raktici.
.,,
n".1t3tl
priklraclna za".-
b
| :: : : :_ za guiu."j, 1,
t

:l;'#:: :
-r-^earqrrsr,id6rusrvnosI
Iinplicirana 13'jir
agrcsivn
#,
nt;e priroclna, ni
[ i*ff l; !'rrutti nastupi i prezentaciie
ienu. Zena ne urne tir prlmoviSe scbc.
Onc su sklone tome
"fi '.:cina
,l.r svoj plan sakriju u fioly: i iekaju dok gr
neko cirugi ,. pr.,.,-
ju. rr:rcle. Mcdurim, samoinicijativno pronriisanj"
::,.,1;:.uJ11;'#ii:,i:'J::ii::H#l:;il:':ry.o,oc,riava i. uJo_ni,ii
cta,,;;;;r; ::#,1:;,1ff r r
p os ro
e rrcn u c i ka.ra to izgre
'r,r zt
j r, t uspeh na pOSlU.
""; Jedan on najboljih naiina da privuiete pozitivnu paZnjLi
Sgaeti za sekreturice .:r sebe jeste da da.ja'no iitupate. hii.t, ,r" p;;;;;;
Ako rnislire cla imare dobru ,rrrrropoitovanje 'audite
tako brzo kao ,p,rroL,rrort da tzraziie
icleju, ali da vas Sef neie
posludari, rbedenjem i sigurnoiiu. Kako se vaie u" r.b"
;',ilfif fi"::inu usacrire ., i,i;;;;,;il;, tako da misri cra je , rrvn, rako ie varn biti lakie
samopoirovury" po"._
cla radite u svoju korist.
Sraviie, bez obzira da li ste muSkarac il i
rni je pridara kako biia i.ena,ako uspere u
u.,,,T:il'f;:;,'J#:::I:'11i., ie ube- ri.slur od vas ie se i odekivari ideje, I<oncepti
i neka vrsra srati-
x,T[* ti jil :a"TJ J{l f 1
iJT;ff 3iff
fi Tfl i x : #i:Tl
j* ,tike u vidu prezentacije.
Glavni izvrini clirektori i osobrje u kadrovskoi
, in sruzbi, pri-
o t' ga, lrkom zapoSl javan ja izvrinih rukovoclilaca,
I :il Jj
I i o 1t: :,:o';"; il'il il}* I H: J Lf
e s t
o, j.:,1 n
umeie prezenraci_
n
;;;;
o s re ri
;',:',",: i,'f ;J ffi|# oro,r""i" grra.ui"#T,il'tazr u novu
lc smatralu vaZniiim nergo bilo koji ,Jrugi elernentlrn
iclLa.

Kacta vam ,.5,,, ['sinost izgleda

o n n e i er i,
" ";; ;;; ?fl Tff, ff "*:r"fl :i:i *;::H;: :f; Ljudi prosuduju druge uglavnom na osnovu
ru koji govore. Izgled,podrazumeva oclecu
izgleda i nadina
i sra,I, pot r"r", g._
196
197
 Razlike medu polovima
stove i izraze lica. Nadin na koji osoba govori ukljucuje visinu,
brzinu i tonalitet njegovog ili njenog glasa, i jezik koji.n se on
ili ona sluzi. Na primer, dubok glas nosi viie autoriteta neso
visok, piskav ili devojadki glas. To je razlog za5to je Margaiet
Tader naudila da udini svoj glas dubljim.
Herbert E. Noel, autor The Total Executiae, izveirava o is_
trazivanju u vezi sa sravovima direktora kadrovskih sluzbi o
izvrsnom osoblju. svi su se u porpunosti saglasili da je imidz
njihovih zaposlenih imao direktan uticaj na profitabilnost
njihovih kompanija. Samo 2% je reklo da pri ispitivanju kan_
didata ogranidava svoje interesovanje na dist talenat. dok ie
94% reklo da uvek pokusavaju da spoje lidni stil kandiclata sa
onim u kompaniji.
Glavni izvrini sluzbenici i clirektori ocenjivali su vaZnosr
razliditih aspekara pri izboru izvrinih sluZbenika po sledeioj
osnovi: 30% tehnidka sposobnost; 26%prethodno iadno isku_
stvo; 15% obrazovanje;7%o demografija i 22% imidL.
Oni su ovako rangirali elemenre imidZa po vaZnosti: i)
vestina komuniciranja i prezentacije; 2) zrelosri: 3l kon-
trkr ocima (koji odaie sigurnosr)r 4) odsur'ivo
nosr znojen ja: 5; stil
obladenja, i 6) ljubaznosr prema drugim dlanovima osoblja.
Na radnom mestu) imidZ je dak vaLnili zt 2ene neso za
nruskarce. Trogodi5nja studija sprovede'a u certtnt;a kriatia-
no aodstao u Americi, otkrila je da napredovanje mu5karca za_
visi primarno od njegove kompetentnosti, dok je za Zenu od_
govarajuii imidZ isto tako vaian kao i sposobnost. preko 35%
Zena u studiji je reklo da su ih kritikovali iskljudivo zbog nji_
hovog loieg imidZa.
U studiji koju je objavio Klerol,poslodavcima koji su rra-
iili radnike, poslara su dva skupa istih biografija (curriculum
aitae) talentovanih L6nd, ali sa razliditim fotografi jama. U jed_
nom od njih, Zene na slici su bile paLljivo obudene i ugladene,
tako da su odavale utisak sposobnosti. Njima su ponu.lene
plate do 20% vi5e nego onima kpje su izgledale neugledno.
Razlog zasto je izgledva:znijikod Zena nego kod muskaiaca re-
Zi delimidno u rome 5to je muiki stil odevanja jednostavniji, i
t98
ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu
r, l;rtivno je lako rzabrati pravi, a delimidno i u tome Sto mu-
I :rlci pri ocenjivaniu Zenskog izgleda ne mogu da izbegnu
, I:sualna oseiania. Kada muikarac gleda Zenu, on automat-
I r, i uglavnom nesvesno, procenjuje nienu seksualnu raspo-
l,,zivosi (vidi VI poglavlje). To se nastavlja i na radnom me-
r rr. i ako Zena izgieda veoma seksi, mu5karac
6e teiko povero-
,, :rli u njenu strudnost.
t )dcaanje za usPeh
t.rucli u konzervativnom sektoru, kao ito su bankarstvo' fi-
',,,,rsije
i osiguranje, treba da zadrle priliino konzervativan
,,,11"i, sa tamirijim bojama i klasidnim stilom' Oni u kreativ-
,,,yim oblastima, kao 5to su moda' lepota i marke ting, mogu da
,, oblade savremeniie, da nose svetlije boje, i da imaju glamu-
r,rzniji stil odevania.
Strukiran sako sa pojadanim naramenlcama ,e nalvaznlll
,lc<r garclerobe poslovne Lene,ier stvara utisak snage i statusa'
lJijedan biznismen koii Zeli da ostavi utisak ne sme da bude
l,cz sakoa - a to vaZi i za poslovnu Zenu"
Svaka boja ima razlidit psiholo5ki uticaj' Tamnoplava
rzuzlautisak sposobnosti vi5e nego bilo koja druga boia' Cr-
plave' Siva ta-
rnr prenosi autoritet, ali ie manie pristupadna od
je smeda pristu-
l,,rrle sugeri5e mo6, ali deluje predvidivo, dok
osei.aj samopo-
lrrina, Ji 1o1 nedostaje prestiZ. Crvena izaztva
rrzdanja, ali moZe da osiavi i utisak uobraZenosti'Zuta deluie
,rprimistidki, dok je svetlozelena puna energije' Roze se sma-
rra Zenskom, a za mu5karce je prikladna samo ako se nosi
dis-
l(retno. Z'rnu u konf'erencijskoi sali treba da izbegava roze'
, rsim ako jo j ie status toliko visok
da moZe da prekrii pravila'
zenauolaie:rl daje ozbiljno shvate treba svakako de se klo-
ni izglecla koji signalizira seksualnu raspoloZivost, i da ne nosi
r'.o.iu kratke suknje, raspultenu dugadku kosu, duboki dekol-
rc,' upadliiv nakit (posebno velike mindu5e), i
previSe Sminke'
Merlurim, ona treba da budu veoma doterana, sa maniki-
llnim noktima, diskretnom Sminkom i ugladenom frizurom'
199
 Razlike medu polovima
ZaSto se voiimo, svadamo i pravimo decu
Zene koje dosta polaZu na sofisticiran,
lep izgled, plaiene su izralavanjaili neZeljenog dodirivanja, ili moZe cla ocle rako da-
vr5e od onih koje su ncmarne
po tom piranju.
leko i bude pretnja otkazom ako se odbije seks.
Mentori Ja verujem da je uznemiravanje deiie na raclnom mcstrl
Mentori su posebno u?i\i r.?Zene poslovnom nego bilo gde drugde, jer se muikarci na radnom mestrr oseia-
u sveru, gde im ju najugroZenijim od L€n6, i zbog toga imaju veliku porrebu
je potrebna pomoi onih.
koji lrr,ri,.rirst i
Generalno, Zena treba d.e jrbigaiamuskog "rdirr;;;;,Sil;.
rnenrora) osim
cla dokaZu svoju dominantnost. Oni to dine kroz seksualnu
ako nije rpsolu r no sigurna a, agresiju (5to je takode uobidajeni nadin izraZavanja dorninaci-
i. n."t. ogovarat i i pripisivari jol je nredu majmunima).
aferu sa njim. U svakom-slueu1u,
n oto"_u5karaca je spremno
da se identifikuje sa mladom,;f;;;;""m Kao 5to je pomenuto u XI poglavlju, mnoge postupke ko-
Zenom, ili da razrr_
me specifidne probleme sa koy-ima se ona 1e lene doZivljavaju kao uznemiravanje, muSkarci smatraju
susreie u poslovnom
okruZenju. udvaranjem. Zato je veoma vaZno da Zene naude da ne Salju
Zenski mcnrori su. dragoceni. ali rerki. Zene kojc su dvosmislene poruke. One treba da shvate da odeia koja skreie
gle poziciju izvrinog direkior.a dose_
mada iere moZda imari srecu
J;;; ;, vuzetnozaposlene, paZnju na njihovo telo izaz.iva seksualnu preduzimljivost. Ta-
a,
frorrnder. i.J"".f.;;;.; kocle, treba da znaju da potpuno jasno izraze kada im neito i_r
spremna da vam pomogne) uz pona5anju muikarca ne odgovara, jer 6e u suprotnom on mo-
uslov da ne raZite mnogo vre_
mena od nje, i da imare specifidan Zda pomisliti da uZivaju u njegovoj palnji.
pr.oble_ ;k; k;;;?il;
porrebna pomoi.
Zene rnoraju da izbegavaju siruacije u kojima su same i
Nije nuino da se obratite direktno nezaitiiene sa muikarcem koji moZe da predsravlja pretnju.
menroru. MoZete da
izaberere uspeinu osobu k"t"j
,;;i;i;;]i
u obzir njen izglecl i ponaianje, ,".lr,urrouno uzmere Na primer, one ne bi trebalo da pristanu da rade same i do ka-
i udite iz nlenog primera. sno, ili cla od Sefa ili kolege koji flertuje prihvate prevoz clo ku-
ce, posle proslave u kancelariji.
Ako muika prauila igre nisu za tebe...
Zena koju stalno seksualno uznerniravaju na poslu treba
Ako niste spremni da-se ponaiate po
muSLim pravilim a, traLi_ da se pridrZava posrupaka iznetih u XI poglavlju.
te posao u organizaciji koju vodi
fena, ili napustire tu poslov_
nu igru i poinite svoj sopsrve"i p;;.-^'
U svojim serninarinla ,n porlourr. Zene,
rner kaZe da ako je ieni neopirodna Lorens D. Svi_
srnatraie se onirn ko_naru5ava slclgu"n-er,n
pomoi i obzir,
u ekipi, u ,r. ai*rt.-irJ
igradem. Timski ierad ima veie
San'se Jn boae;.;i.ri;#;
kao i bolje izglede da se popne na
vrh.
S ehs ualno uzn e mi raaanj e
Veiina mladih Lena doLivi neki oblik seksuarnog
vanja na radnom mestu. Ono uznemira-
moZe da ima vid zlobnog gleda_
nja ispod oka, sugesrivnih primedUi,
_rr"l, ui."uu, oirZ.nlr!
200
20I
 l|ttlt tA ilrtrnEtl|cr!
Modemo da otekujemo konaint slom
parola, jer parole ne menja,itt tinjeni-
ce, i kraj sterilnog traganJa za De-
itaikom jednakoiiu... i, umesro toga,
moiemo da uiiaamo u saojoj prirodi;
rqzz)oJu rtooog odnosa izmedu mttiha-
raca t i6nd; slaoljenju razlikd.

En Moir i Dejvid Diesel

Industrijska revolucija je stvorila

drustvo u kojenr Zcne imaju sve vre-
me ovog sveta u svojim rukama.
Napredak medicine pruZio im je
mogudnost da imaju manje dece, i
njihovom podizanju posvere ne vi-
5e od detvrtine svog dugog Zivota.
Po prvi put u istoriji dovedan-
stva) Zene u velikom broju ulaze u

203
 Razlike medu polovima

ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu

ucestvovanje u dobrovoljnom radu (vatrogasne brigade, spa-

siladke ekipe, patrole za nadgledanje sigurnosti u kraju), ito
preclstavlja svojevrsran ventil za neke muSke impulse.
Mnoge iene i malo muikaraca joi uvek smatra cla Zene
lnogu postari siiine muikarcima, ili da muikarci mogu postari
siidni Zenama, ili da svi mi moZemo biti preobraleni u jedan
hibrid koji kombinuje najbolje kvalitere oba pola.
Ta ideja je privladna. To je ono Sro paZljiviji roclitelji po-
kuiavaju kada pospeSuju svoje sinove da budu promi5iieni i
oseiajni, a svoje kieri da trudu nezavisne i samopouzdane. Ali,
kao Sto ubrzo i sami vide, dedaci osraju dedaci, a clevoiiice de-
vojiicc.
Prirodna seiekcija je udinila ogranidenim raspon do kojeg
rnozerno da udimo jedni od drugih. Mi smo se razvili sa ciliem
da odigramo razlidite, i na mnogo nadina suprorrle uloge, kojc
tek zajedno osiguravaju opstanak nade vrste. Muikarac je mo-
torni pogon dovedanstva, a iena je njegovo emocionalno ve-
;ff:':TYJi:;l il:-:,11,1'p?ii:iu
posao kao njihovi konku- zivno tkivo.
,, ;; ;; ;,,,:.,i1,fr:":?iTJ; pre tp vr j en i
o s ra I kad bismo bili sposobni da spojimo oba pola u jcclan hi_
brid, da li bi neki od njih tada bio uspeiniji nego ito je sada, sa
nr a da s c
- " ;; ; ;;. a j u ra s rrz an o i r,,'. dl :.'_, :::y
i,i sp,u n j en j e,
svojom specijalizovanom prirodom? Ako mudkarci posranu
;J|,l,id:.Til:i.X]"""'r"iu.,'t,^ffi;'il1'f;'51iff : manje agresivni, a viSe zaititnidki nastrojeni, od kakve ie ko_
risti biti ako se na5a vrsta naide pred opasnoiiu?
"'
ru ;**?
ro ce veiina Z6nd imati
m.oguinost a, Orrr.
rsro_vreme iskorisrr^svo;."a.ug. -tnil,..
i l; I',::ilil.:#.},T?:il:'.
:
o svoyoj cleci, i da
: ::' Vrednost bezoseiajne ambicije. grupne kohezije i
agresivnosti, hrabrosr mladih muikaraca koji gleda-
u ju smrti u lice, i pljuju ioj u odi sve ie to vredefi u
UuOuUi da je novo -
;li:T,H.ffi1?"ol_-i'o"g * ,,'oniu I povezanosri, mudar buduinosti dovedansrva isro koliko je vredelo i u pe-
- sl- a i u, p. r,,i ;;1Xiffi ::lil.";:' "' a op' " o, r o;
o ut
U budueinosr i cc i,,t r.? ::',:^'.',"'
i ;;. iinsko doba. Bez sposobnosri da se ititi i reaguje na
nove izazove, ljudska bi vrsta - ko zna, moZda je clnog
dana i univerzum - imala kradi Zivorni vek. Kada ko-
.a1"",L,"i;i;::il#J:ili;i,1?ii,,H1t1[:',!:?,l"T:J,";
toga nrorati da meta kreie da udari iz dubine prosfora, Zenske spo_
1rreusmere svojc.r"rni.,-oi sobnosti povezanosti nisu mnogo od kr_rristi. priklacl_
ka rndividualnijim.ostvarenjimu.,Oo dominacije israru_
,sa,
Kocte na raspolaganju tru;u veka, oni ie ta_ na reakcija koja spdSava iivote bi6e upravo ona koju
imati ulS" ur.m-.lru ,u poseduje petogodiSnji dedak na igraliiru: razmrskari
,uoy. porodice i
na komadiie.
201
205
 RazJike medu polovinra
ZaSio se volimo, svadamo i pravimo decu
... Nezavisnorr,,jflr,rukcija,..agresivnosr, rakmidenje,
hiierarhiia ener_
31lll']: i dominacijr"- *;
o' o'o'1"'': ; ' ; J;' ff il: T#:i:fi :f BIBI.IOGRAFIJA
" ffi #li:
; : i',?,T 1 B

r.
",r
i"",.,,, :;,' :l'i: ilnf:T :31 I u r, i,"i,'r.,,,,,j Ji.
svedski muikarci ,,, ffi F Je nuzetno visoka. a I poglavlie
"rr^_;"^^-::t',":',t J'.fJl',il"lilf
muik-arcius.u.,,;;i*:l$:"';":f 3;" Campbcll, Bebe Moore. Successfttl Wotrcn, Angry L[cn.
Lonclon: Arrow,
Hrabrost, i.ast . I 988.
nisu neS.to iegr.hi se Davidson, Nicholas. lhe Failure of Feminitm. Bulialo,
.'vr"c o"or,,.u"ili.:::ia trebalo srideri. Ny: prometheus,
".
,."tru,o i.r,;;i;a;:"'
samo ruien je, vec
i ri tu, M;rk;;;
1 988.
.zas "Did You Hear?" Financitl Mail, December
p oasu ca j n a ;;ffi il ## ;ff :i,Tj:H.[ i:,,";1.;,* 3;:?
1, Igg2.
Durden-Smith,Jo i Dianc de Simone. Sexandrhe Brain.
I nesposobnosr " Lonclon:pan, 19g3.
,l:l,t^:
ke vrednosri.
saoseianja sa dn Epstein, c1'nria Fuchs i wiriam j Goode, eds. rrre
orher rtarf; Roacrs ro r.y/o-
umesto au r. ur..lr;;."r*t-" moze imati ne_ men's Eqzality.
o njima, nruskarci .; ;";t:-:::.:l:tt na ono Sto drugi rnis.le
se usredsreduju na Nclv Jersev: Pretice-Ilall, 1971.
ciljeva. ostvarenje prakridnih
ttied11,-n1rt1'.'I-he Feminine Mystique. Sa novim Inrrodr-rcrion i Epilogue
U svc vecem broiu aUtorke,
: . ekonomska
rsta
ze malja u svcru. OCI

Nerv York: Dell, 1982; orig. izd. 1963.

i noi ;;,1i;;:; fl
Na da i m o s e cj a ce, Il ll l;'
:vreme
kada ie tako i,'fi:li
l?: ffj:
"-."'"' Gree, Germain e. The Female Eunuch. Great
Britain: McKibbon & Ke, 1970.
rur.oa., ru,,'i'ocl neko svuau. biti Flite, Sher. \Women and Love: A Culturat Revolution
buduce vreme u konre in progress. Ner.v
tvrditi, da su Ze'e ,To niko neie York: Alfied Knopl, i9g7.
hendjkenirane svojim
k"* A;r;#li i*.111 potreban svet u kome nedosrar- Moir, Anne i Davici Jessel. Brazn Scx. I-ondon: Michael
Joseph, i9g9.
medu n"r""i,,'r'";;:-iii,',t ; ;;; Millet, Kare. Sexual politics. New york: Ballantine, 1970.
., Tyler, Leona E. The Psychologlt of Human Differences. Nerv
,.-1 1
kroz
yoi g.., 0. r
uioge",oba pola "","1;,: ;
iil:,, "i:
izrazavadostojanstvo. # ff ;l T: T: l?:: ce-Hall, 1965.
preri_
Jersey:

ll poglovlie
Brothers, Joyce. What ez:ery Women should hnow about
LIen. New York: Si-
mon and Schuster, 1981.
lrynesTffir rF,4rj
ft ;;, ;.'; r; qlff i,i*,,_* r
Dolnick, Edwar,l. "superwoman: lWhy wqln)en are loughcr
SCOPE,21. februara 1992. :) ' "
than men.,,

lsr. itrliLitti Drrrdcn-Smirh, Jo i Diane dc Simonc, gnr naactlttto.

Gorman, christinc. "sex Dirfcrences in rhe Brrin."
s cientiricAntttricar, sep-
tembar, 1992.
Moir, Anne i David lessel, gore nar.
Montagu, Ashley. The Nan,al Supeiotity of Vomcz. New york;
Macmillan,
t974.
Nicholson,John. I Questiono/Sex. UK: trontana, 1979.
Rossi, Alice S. Gender and the Life Cottrse. Hawthorne,
Ny; Aldine, 19g5.
206
 Raziike medu poiovima

Wiison, Eclivarcl O. On ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu

Ilurtan Ndhlre-New york: Bantani,
i979.
lJuffalo: Prometheus, 1992.
lll poglavlie f
-1
lcr, Leona E. gort nazs.
Durdcn-Sntith, i t)iane
Jo cle Simonc, gora rrnz"
Gorman. Christine, gorz
noz,. V pogluvlie
Kirnura, I)ora:n, gore not. I)avidson, Nichoias, gore naz.
Maccoby, Eieanor i Carol
N Jack lin. 7,/te py,tpo1oO, Maccoby, Eleanor E i Carol N Jacklin,gore naz.
Vols I i IL SlnJirr,l Universitv of Serl)iffercnces.
f,r r. l.r)r.' Middleton, TH. "Boy's and Girls Together". Sannday Reoicza of Literantre,
Moir, Annc i Daviil May 1980.
Je sseJ, gore nrzzr.
Montagu, Ashlcy, gora naz. Moir, Anne i David lessel, gore naa.
Nicho]son, John, gor.e ttux. Nicholson, lohn, gore nozt.
Rossi, Alice S,gorc rnt,. Pitcher, Evelyn Goodenough & Schultz, Lynn Hickey. Iloys and Girls at
1-vier, I_cona E, gore nuz,. Play.
South fladley: Bergin & Garvey, 1983.
fV pogfovfie
I)urden-Smirh,.[o i Diane Vl pogluvlie
clc Simone, gorz raz.
Iipsrcin, O),nr1.,10 nr.n Bell, AP et al. Sexual Pret-erence: Its Development in Men and \X/omen.
t william J' Goode' iztT' gore
(irey, i]lizaberh nau' Incliana: Indiana Undiana Prcss, 1981.
noclsort' Pariarclry as a ('-ttttcepnral
19g2.
table, Tiap. wellesley; Rounci-
"Born crr Bed: -fl.re Origin of Homosexuality." Newsu:eek, 24. februara,
Gillian, Carol.lz a Different Zoice. 1992.
Press,1982. "'rc' rYrassacnusetts:
Massachus Ilarvarcl Univcrsity Davidson, Nicholaus, gore nca.
()orman, Cl-i ri s [inc, g,orr: 242,. "Eros and Alley Oop Donald Symons interviewed by Sam Keen." psychol-
Kim ura, I)orecn, gorr: nca" oglt Today, Februar, 1981.
Maccob1,, ll]eanor E i Faludi, Susan. Backlash: The Undeclared War Against Women. Lonclon:
Carol N Jacklip, gurz
*"$i:; un,r i ;
laa.
;' ;** Mandarin, 1989.
T;:i:;J;,H:t"' or Anreri can wom cn a n il Hite, Shcr. Sennl Honesty: By Women for lVonren. Ner.v york: Warner pa-
i Los Angeies: Universirv perback Library,1974.
L..:U"t.U ol.Califbrnia, 1985.
Miilcr, Jean Baker - T.owartl Hite, Sher. The Hite Report: A Nationalwide Studl' of Fcmale Sexuality.
o ,r_ pryrl,ntrgy ;;;;;r,,
Mcrir', Anne i Dlt.id .Bosr.n : llcacon, 1 976. New York: Macmillan, 1976.
go,re Jesse), naa.
Montagrr, Ashlcy, gore naa. Montagu, Ashley, gore nao.
Ni cholson, J ohn, gore Morris, Desmond. Body Watching. London: Grafton, 1987.
na.z,.
Rossi, Alice S,gor.e rttn. Morris, De smond. Intimate Behaxiour.l,ondon: Corgi, 1972.
Schaef, Anne Wilson. Nicholson, lohn, gore nao
Wc Realitl,: An Emerging
\ihir; M;l;.i;;;#..n,s Fematc Sl,stem in a
Syrrons, Donald. The Erolution of Human Sexuality. Ne'"v york: Oxforcl Uni-
San Francisco: versity Press, 1979.
Ilarpcr antl Row, 19g1. 'fempleton, Brendan, "Maidens rvould
t rt .;;ff;r;;..X:l*..,rimi n g rhe love to catch a cricketer." The Star,
"r::f Mai nstream : rn ili vi
dua] t rrem is
28 marta,1992.
i_

208
209
 Raziike medu polovrma

Vff poglovfie ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu

Durelen_Smith,.Jo
i l)iane cle Simone, gore (iahill, Mart' Ann' The lreart Has lts own Reasons. Ne*, york: Ner.v
Gorman, Christtne, rraz. Ameri-
gore na,o. can Librarr,, 1983.
Kimura, Doreen, gore can-rpbcll, Bcbc Moorc, g ore ndr).
nax.
Maccoby, E.leanor f)avi dson, Nicholas, gare noa.
l
Moi., ann. i Iackttin' eore nat,
;;;f;::*), I)avitz, lois Leiderman. Bdby Hunger. Minneaporis:
\ilins[on Press, 19g.r.
Rossi, Alice S,gore
naa. frraiberg, Sclma. Iie llagic years. Neu, york: Scribners, 1959.
"Sexism in the
Schoolhouse.,, Nazoszuee,{, Kitzinger, Sheila. IVomcn as Mothers. Glasgor.v:
24 L:brrra ra,799). I,.ontana/Collins, 197g.
Maccobl', lllcanor E i Carol N
Jacklin, gorz naz,.
Vttf pogfovfie Margolis, Maxine L, gore naz,.
f-,avrLlson, Nicholas,
gor,, naz. Mllier, lca.n Baker, gore naa.
rtrte. Sher. Women
A (ltrltural Re'orurion Mcrntagu, Ashley, gore naa.
vo.t, aiii.Ji#;i,?;;: in lrosress. New Morgan, Elaine, gorc natt.
Maccobv. llleanor
E Morr:is, Desrnond. Intimate Behar.ior-rr, gorc
I,ac.kt i,, 8-. r c n o 2,.
i
r,i rch er, Ever nav.
1,n ::.1:'])t & I-vn n FIi I'itcher, Er.'clyn Gooclenough & Lynn IIickcS,
vrir.nn, l-a*;; """.j ckel' s chtthz., Schultz,gore
;#;ffh sn e n a 2,.
Rossi, Alice S, gore nat.
nazt.

Scl.rafler, Rudolph. l,l othen ng. London. :

fX pogfoulie Fontana/Open l3ooks, I 977.
l,\rdrcy, Rob ert.
Ali ca GTysis .reat Ilrirain: l- Xl pogluvlie
Arclre\,, Robert.
n, s:,, I c,r, t, o, t ;; in;;",T,rllo
o Brothers, !o5,ct,, gore noa.
13 erm an t, G.,.S ex--*.
u ar u"',:
-ehaviour: Harcl rimes w,irh
ll"u,' r, r
I-enz, Elinor i B Mycrhol. The Fentinizariort
76_103 ,rr. Co"ri.-ig., fira.r.,,.rr. oJ.Anrenca.Los Angeres:
Jeremy
Tarcher, i985.
tttS:Lf" i IIP Zeiglcr, ureclnici
l'svchorogicar Rcsearch: Margolis, Maxine, gorc nao.
*
Ncw york:
Thc Inside Morgan, ETaine, gorc na.a.
Har:per ancl Rorv,
1976. Miller, Jcan Raker, gorc laa.
Davidson. Nicholas,
4,,n. a,27,.
Rrtberts, Yvonne. ,.1'he \X/ay We Live.,, I/ogira,
Ulu'kins, Richar,l. British edition, Novembar
I/2,.
.
1992.
riria, Irerre. rrr rr,*,)"_u,':0,"::, Lonclon: ciranada, 1978.
Ney'Yo'rk: Ilenrv Rossi, Alice S, gore naa.
Fisher' H"1; ;'
;;:;:":':':'' IIort' 1e86'
r'ontrocl' London: 1-ryior, Joln Kcnn...ly, gorc naD.
Paladin,
Mn.g.on, il;; il.;;: 1e81.
of lloma': f'he classrc Schacl, Anne rVilson, gore nul.
I-.ndtrn: s"rr;;i;-;;;1t Sruciy 61 L-vorution.
r]1m1nl I.trc I{uman Zcto.
.",.1j-l'j-
J\tnons) Lo111lsn;Corgi, Xll poglovlie
Donalcl, gore not,. 1971.
I3ergmann, Barbara. The Econornic Emergcnce
oJ'vomcn. N*v york: Basic
Books,1986.
X pogfovlie
Brothers, loyce, gore nat.
'u"h.lil;l:",1.X,1'i;*t'" rs TLthing; shonng
th. gtsc7.1.Ner.v york: Campbell, Bebe Moorc,gore nd.t).
St Epstein, Cynrhia Fuch i William
J Goode, rLrednict, gore naa.
Miller, Jean Raker, gore nax.
210
2tI
 Razlike medu polovima

Peery, craig T' "chirdren at Risk:

The case Against Day care.,, Libertaian
Fumilist,
Vol 10, No. 7, zima lggl/92.

Xlll poglovlie
Bergmann, Barbata, gore naa.
Burck, France s, gore n(ru.
Davidson, Nicholas, gore zaz.
Lenz, Elinor i B Mayerhol; gore tLuD.
Schaef, Anne Wilson, gote naD.
Rosenburg, Deanne. "Florv women
have altereci rhe coiporate environ-
mcnt." Succe ssful S ale smanship.
Februar 1992.
Tiger, Lionel . Men in Groups. New york:
Rantlom House, 1969.
Tiger, Lionei. "Alienarecr fro'r the
meanings of reproducti. n, in trIasutrin_
xy and Femininity.
Reinisch, JM et al, izclavadi. Oxforcl:
Oxford Universrty press, 19g7.

XIV poglovlie
Bixler, S. ProJbsional Image. New york: purnam,
1990.
Macdonald, Ianet W. Ctimbing the Ladder.
Lo.r,lo,., Methuen, 19g6.
Pearce, Carol Anne. Coreer Chic.
Nerv york: putnam, 1990.
Peters, Tom, gore nat.
Rosenberg, Deanne, gore naa.
Scott' Deanna' "For Managers only -
what secre taries wish managcrs knerv
about women,,'
Cureer Success, Februar I 992.
Spillane, Mary. The Complere Styte
Guide.London: Judy I,iatkus, 1991.

)U poglovlie
Davidson, Nicholas, gore zaz.

212
.

P:t!?it
, ryn?ge
teorije o mu{karcima i henama, ali se na
KraJu tini da je cela misterija u naiim gmima.
Ova knjiga
da podutaua i mnogo teoieti.Xe. rred. vamL,je
!y1\?Iy
Jjlna ozbtLjna, a opet zabavna i intquanhta pri\a o tome
4ta nam donose a {ta uzimajytaj x i y t roni"oi
nam razlititi. Ovde_ne1ef n16i gotove recqte, ati
l*ii ;"
6eti pie_
poznati' {ta je ono {to prirnefajete i nikako
ni
s.uqrotrag pora. videflete za{to i kako se nafia
t*a r*ui{,
tela razrikuju
i rlog Eega je to dobro znati, ali 6e u"* niti iii*"i1-=
kako se rgzlikuju nali intelekti sklonosti, naii
stavovi i i
wednostL {to nijg samo posledica sredine t oiol smo
vef pre svega razlike X i y hromozoma!
siiaU i
Narawto, selcsualnost kao na,{a najve1a razlika ovde
zaruima najvi.{e mesta i ala vam nefto ntie
i*no po'io*
p-itanju eto sawflme pririke da to saznate. tijeilno,'vidcfue:te
{!Z:.t aogu\ kada se poyailaju hromozomi t t oi^oni pu i
:?. mu{kob anj asa devoi Etru iti L enskastog aif ai,i.'
-
!:bii
uverifiete se da svi naii napori d.a vaspita^o
&i-opiru o
slyLe-da poja[arno ono Eto'je ve6 zapisarw u gmima
i
odredeno pobm.

-
''i..i- + t, ir-', .f i j i.=i:i l.: r..€ .=:. : i.;:,
= =+
i.:+,;l. i=u. ;,tt:,::r::.ii ;=,s:: -ii.'.

ISBN 86,ii3,509-17,X

illillltililllilllllll|il