Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
2Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Feljton o 63. Padobranskoj Jedinici

Feljton o 63. Padobranskoj Jedinici

Ratings: (0)|Views: 64 |Likes:
Published by DjurovicNenad

More info:

Published by: DjurovicNenad on Oct 28, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/23/2012

pdf

text

original

 
"VEČERNJE NOVOSTI" FELJTON
SOKOLOVI 63
 autor: Vladica KrstićNastavak1 2 3 3a 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16
1. deo Padobranska zakletva
 13.12.2004PADOBRANAC, vojnik i ratnik - sinonim je za mnoga odreñenja. Jedno od njih je nepobitno -patriota i borac gde god je to njegovoj otadžbini potrebno. Padobranci su vojnici sa dve zakletve.Jedna je ona data otadžbini, a druga je iznedrena iz mnogobrojnih izazova borbenih zadataka idata je i drugu s kojim se bori, oružju koje ga čuva, a nošena je vojničkom i ratničkom čašćukoja se nikada ne sme pogaziti.Za otadžbinu, za druga, za pušku, za vojničku i ratničku čast, padobranci 63. padobranskebrigade - rade!!!Padobranska zakletva na najbolji način oslikava obeležje vojnog padobranca. Nastala jesredinom devedeset prve godine na prvim borbenim zadacima. Tada se ukazala potreba da sekratko i jasno opišu ciljevi borbe i žrtvovanja i to u trenutku kada se svi dotadašnji ideali rušenaočigled cele zemlje.Zakletvu je napisao doajen padobranstva dr Mirko ðorñević, lekar specijalista i vrhunskipadobranac sa više od 7.700 skokova. Bio je dugogodišnji pripadnik 63. padobranske brigade,član padobranske ekipe "Nebeske vidre", a sada živi u Sjedinjenim Američkim Državama, gde sebavi padobranskom obukom.- Kada sam prešao sa Vazduhoplovno-medicinskog instituta natrag u 63. padobransku brigadu,krajem decembra 1989. godine, i počeo da obavljam dužnost glavnog rukovodioca zapadobransku obuku, jedan od prvih zadataka je bio da definišemo budući profil vojnogpadobranca. Najpre je odreñen spisak znanja i veština potrebnih vojniku padobrancu na služenjuvojnog roka, a zatim i za padobranca profesionalca. Ujedno se postavio problem očuvanjaosnovnih vrednosti koje odlikuju padobrance kao specifičnu supkulturu u okviru Vojske - kažeMirko ðorñević.Razvijajući savremeniji koncept padobranske obuke, Mirko ðorñević je primenio i svoja znanja izpsihoterapije i kao poseban motivacioni efekat formulisao padobranski pozdrav. Bio je kratak iglasio je:"Padobranci 63. padobranske brigade - rade!!!"Osnovna ideja vodilja bila je da se na psihološki zdrav način ojačaju grupni ego i duhpadobranca. Time se ostavlja pravo na vrednost i ostalima koji nisu padobranci, a energija seusmerava na izvršenje "svakodnevnog" zadatka, skoka padobranom. Za obavljanje takvedelatnosti kao što je padobranski skok potrebna je ogromna energija i koncentracija, a inajmanje odstupanje od planiranog zadatka može imati kobne posledice za pojedince ili celugrupu.Zakletva u potpunom značenju počela je da se stvara, a i stovrena je, sa prvim borbenimdejstvima na Aerodromu "Cerklje" u Sloveniji. Svima je već bilo jasno da se dotadašnjaotadžbina raspada. U Cerklju je bilo svih nacija. Ubrzo su pale i prve žrtve. Sa aerodroma je iztamošnje vazduhoplovne baze svakodnevno dezertiralo po nekoliko vojnika ili starešina.- Prethodno ratno iskustvo niko nije imao. Postavilo se pitanje kako očuvati jedinicu i njeno
 
 jedinstvo, koje je u tom trentuku bilo od neprocenjive važnosti. Voñene su svakodnevnekonsultacije i sastanci na nivou štaba borbene grupe: Saša, Žika, Štuc, Avdija, Ostoja, Prtora,Žikica...Nakon toga Mirko je organizovao sastanke vojničkih kolektiva koje je počinjao pitanjem: "Ko sesa mnom slaže da je ova naša socijalistička samoupravna Jugoslavija otišla bestraga, neka digneruku." Bio je to uvod za otvoren razgovor. Svi se složiše. I starešine i vojnici bili su zajedno. Bilo je, naravno, i bojažljivih pogleda dok su se prve ruke dizale. Ko sme usred rata da kaže takonešto o državi za koju se zvanično bori?ČAST- ONDA sam nastavio da ih provociram. Kažem: "Juče nam je poginuo Barba, Zmija je danasranjen, i biće još rana i mrtvih glava?" Svi se zgledaju, muk. Kada sam ih suočio sa situacijom,krenuo sam u pravi napad rečima: "Zašto ste vi ovde ne znam, ali ću vam reći zašto sam ja, apitam vas da li se s tim slažete." I onda sam išao polako od tačke do tačke, od vrednosti dovrednosti. I svi su se u grupi slagali. Imali su mogućnost da na kraju daju jedni drugima i celojgrupi zakletvu ili da odustanu istog časa. Niko im ne bi tada zamerio. A jednom data zakletvaobavezuje svakoga pred svima u grupi.Tako je stvoren tekst padobranske zakletve, koja je definisala osnovne vrednosti padobranskebrigade, dragocenosti za koje su svi bili spremni da se bore i odbrane svoju čast. Zakletva jedefinisala osnovne vrednosti i svi su je ponavljali za voñom.
2. deo Mit o viteštvu
 14.12.2004GDE su sve padobranci bili poslednje decenije dvadesetog veka i šta su sve radili, bio je motiv zarazne priče. Mnoge su tačne samo u svom začetku, a neke su potpuno neistinite. Po ugledu nanarodne bajke stvoren je mit o niškim padobrancima.Rat je počeo raspadom Jugoslavije i oružanim sukobom u Sloveniji. Jedinica je i dalje bila usastavu RV i PVO. Prvo nareñenje za borbeno angažovanje stiglo je 26. juna 1991. godine, dvadana uoči Vidovdana. I danas se taj dan neformalno obeležava kao praznik ratnih veterana isimbol dokazivanja na bojnom polju. Tada niko nije slutio da će rat i borbena dejstva potrajatičitavu deceniju.Probuñene nacionalne strasti, podgrevane raznim motivima, gurale su celu zemlju u dug i krvavrat. Otvarane su stare, još nezaceljene rane krvavog Balkana, povampirene su stare aveti istvarane nove mržnje. Ni tada ni danas padobrance politika nije zanimala. Momci sa crvenimberetkama su ostali van politike, jer su bili svesni da vojniku tu nema mesta.Iz zvaničnih dokumenata komande brigade saznajemo da je samo tokom 1991. i 1992. godine izobjekata baziranja izvršeno 135 različitih borbenih zadataka. Spektar tih zadataka bio je vrloširok - klasični borbeni, bezbednosni, obaveštajni, specijalni... Imali su različiti značaj i ciljeve, aizvršavani su prema nareñenjima najodgovornijih starešina tadašnjih oružanih snaga i uzavisnosti od konkretne situacije.Dogañalo se da neke zadatke izvršavaju prema dotada nepisanim prvilima i načelima, pa sukorišćena iskustva stranih armija. Neka pravila borbene upotrebe postajala su bezvredna, jer jeneprijatelj koristio taktiku terorista i gerile.U takvim prilikama isticali su se samostalnost komandanata i komandira padobranskih sastava igrupa, i posebno obučenost pripadnika jedinica da se brzo snañu u različitim situacijama.Dešavalo se da nenamenski zadaci postaju oni osnovni, namenski, jer nije imao ko da ih obaviosim padobranaca."ANTONOV-26" je avion u koji su zaljubljeni svi koji su bar jednom iz njega iskočili. Tog 26. juna1991. godine desetak transportnih aviona AN-26, odnosno T-70 prema domaćem "krštenju", bilo
 
 je prepuno padobranaca i njihove opreme. Pripremljeni su da preduzmu desant i ovladajuAerodromom "Cerklje" u Sloveniji. Morali su da rulaju sa ivice piste kako bi, tako teškoopterećeni, uspeli da uzlete.Poleteli su na svoj prvi borbeni zadatak. U toj gužbi bilo je "prošvercovano" nešto više pripadnikabrigade, pa je teško bilo utvrditi tačno brojno stanje. To nije bio haos u komandovanju, većizražavanje želje svakog pojedinca da bude sa brigadom na prvom ratnom zadatku, makar i pocenu disciplinskog prekršaja. Tako se i dogodilo da na prvi zadatak ode nekoliko pripadnika višenego što je bilo planirano. Nisu želeli da se odvoje od svojih drugova.I danas se prepričava anegdota kada je za jednim vojnikom, čak, raspisana poternica, jer se nijena vreme vratio sa vojničkog odsustva. Bio je na zasluženom odmoru i niko ga nije ni planirao zazadatak. A on je nekako saznao da se njegovi drugovi spremaju za pokret i jednostavno sevratio u jedinicu ranije. Zaobišao je celokupnu vojnu administraciju i ušao u kasarnu upravo utrenutku kada se deo jedinice ukrcavao u transportne avione. Bez razmišljanja je upao u avion ipoput slepog putnika obreo se u središtu ratnog zbivanja. Jedino što je to bio avion sa četomkoja nije njegova, pa je završio na pogrešnom aerodromu. Taj nesporazum je razrešen ubrzo, avojnik, ipak, nije kažnjen zbog nediscipline."KRŠTENJE"ONOG dana kada su na Aerodrom "Cerklje" stigli padobranci, jedinica koja ga je čuvala bila jepred rasulom zbog svakodnevnih dezerterstava. Zadatak paobranaca bio je da obezbedeaerodrom kao strateški objekat i sačuvaju vojnu imovinu.Vrlo brzo su stavili situaciju pod svoju kontrolu. Padobransku borbenu grupu činile su uglavnomstarešine. Nezaobilazni su bili i profesionalni pripadnici tada tek formiranog protivdiverzantskogvoda.Na vatreno krštenje nisu dugo čekali. U jednom vatrenom obračunu je već 27. juna poginuovojnik Dragan Rodić, zvani Barba. Bio je rodom iz Rijeke. On je prva padobranska žrtva uborbenoj akciji. Sutradan, na Vidovdan, ranjen je poručnik Zmija.
3. deo U osinjaku
 15.12.2004RAT u Sloveniji je kratko trajao i oružani sukobi su ubrzo prestali. Napravljen je politički dogovorizvlačenja Jugoslovenske narodne armije iz "dežele", ali oružje, ipak, nije u potpunosti utihnulo.Puške su držane na gotovs. Usledilo je izvlačenje ljudstva i ratne tehnike sa područja Slovenije,a padobranci su bukvalno poslednji otišli sa tog prostora.Kada je u junu na aerodrom sletelo desetak aviona punih padobranaca, slovenačka obaveštajnaslužba je odlično znala brojno stanje i borbene mogućnosti te grupe, te način organizacijeodbrane aerodroma. Verovatno je to i bio razlog što su već nakon prvih sukoba odustali od većihvatrenih okršaja. Sve se zadržalo na lokalnim čarkama. U meñuvremenu su iskrsli mnogobrojnidrugi zadaci, pa su padobranci lagano smanjivali brojno stanje u Sloveniji, a svoje ljudstvoupućivali na druge aerodrome. Taj "detalj" je nekako promakao vrsnim obaveštajcima. Prilikomizvlačenja poslednje grupe, slovenačka armada, koja je držala aerodrom u okruženju, mogla jeda se uveri sa koliko malo ljudi su niški padobranci obavljali povereni zadatak."Ke so padalci", nije mogao da se načudi njihov starešina dok je osamnaestog oktobra 1991.godine ispraćao poslednji konvoj JNA put koparske luke.Po prirodi stvari, sa početkom rata 1991. godine padobranci su se našli u osinjaku. A u njenimredovima je i dalje bilo Slovenaca, Hrvata, Srba, Muslimana, Makedonaca i svih drugih sa ovogpodneblja. I svi su i dalje bitli odani nepisanom padobranskom kodeksu časti. Izvršili su svojvojnički zadatak.BILO je to vreme velikih lomova: materijalnih, duhovnih i moralnih. Vojska se decenijama

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->