Univerzitet Braa Kari Fakultet za preduzetni menadment Odeljenje u Somboru

Informacione tehnologije I

Profesor: dr Cvijan Krsmanovi

Pripremio: Vukovi Jovan

Pojam informacije, znaaj i uloga, pojam informacione tehnologije

Informacioni sistem (IS) je skup metoda, tehnologije i resursa, oblikovanih tako da se potpomogne postizanje ciljeva organizacije. Informacione tehnologije (IT) ine sve tehnoloke komponente informacionog sistema, odnosno: hardver, softver, baze podataka, mree i komunikacije. IT je, prema ovome, podsistem informacionog sistema, nastala je spajanjem tri bazne tehnologije: mikroelektronske, komunikacione i raunarske tehnologije. Podaci, informacije i znanje uobiajeno se danas oznaavaju pojmom informacioni resursi. Za ove pojmove ne postoje, meutim, jednostavne i opte prihvaene definicije prvenstveno zato to se oni mogu posmatrati i definisati sa razliitih stanovita. Podatak je bilo koja forma u kojoj su fiziki zabeleeni bilo kakav dogaaj, zapaanje ili injenica. Informacija predstavlja podatak ili skup podataka koji ima smisleno znaenje, upotrebnu vrednost za primaoca poveavajui njegov nivo saznanja. Podatak i informacija mogu biti u razliitim oblicima simbola odnosno formama kao to su: slova, brojevi, specijalni znaci, slika, crte, zvuk i slino, kao i njihovim kombinacijama, odnosno multimedijalnom obliku. Bez obzira na formu prezentacije, informacija je uvek osnova ljudskog ili raunarskog odluivanja. Informacija je i osnov komuniciranja izmeu ljudi i/ili raunara, pa se esto istie i stav da podatak i informacija predstavljaju vest koju je uputio poiljalac primaocu a koja je dimenzionisana: obimom, nazivom i vrstom. Klasini teorijski pristup informaciji ima svoje polazite u povezivanju informacije sa teorijom verovatnoe i entropijom. Ovaj pristup polazi od toga da informacija otklanja neodreenost sistema, odnosno neizvesnost promena, te da je informacija pojava suprotna entropiji. Entropija je sila koja nastoji da svaki sistem iz stanja reda i organizovanosti prevede u stanje nereda i haosa. Prema ovom pristupu informacija je deo saznanja kojim se smanjuje ili potpuno ukida neodreenost sistema i neizvesnost promena (Shannon). Informaciju moramo prihvatiti kao resurs. To konkretno znai da se informacija smatra jednakim resursom kao to su to tradicionalni resursi: novac, materijali oprema. Tana, blagovremena informacija je postala resurs od izuzetne vanosti u donoenju odluka, ouvanju i proirenju trinog poloaja, konkurentnosti pa i opstanka na tritu. Zakljuak: Informacija slui upravljanju. Informacija je poslovni resurs

Raunarski sistem kao osnovno sredstvo IT, pojam i definicija

Raunarski sistem ini raunar zajedno sa svim povezanim ulaznim, izlaznim jedinicama i eksternim perifernim ureajima. Raunar (computer) je digitalni elektronski ureaj za obuhvat, obradu i distribuciju obraenih podataka na bazi odgovarajue programske podrke. Osnovno informatiko sredstvo je raunarski sistem. Raunarski sistem obezbeuje: - da se podacima radi efikasnije, bre. - rad je kvalitetniji, obezbeuje se tanost, pouzdanost, pravovremenost. - liava nas subjektivnosti. - rad sa raunarima jeftiniji je od ljudskog rada. - humanije (primer knjigovoe, zamena za monoton rad knjienja).

Razvojne faze raunarskih sistema

Prva faza - analogni raunarski sistemi. Vannevar Bush sa saradnicima konstruisao je 1925. godine na Masausetskom univerzitetu za tehnologiju analogni raunar. Iako je imao elektrini motor, ovaj raunar je u sutini bio mehanika maina. Osnovna karakteristika ovih sistema je da se ulazni set informacija preslikava u analogni set. Rezultati obrade su analogni veliine koje mogu da se vide. Druga faza elektronski digitalni raunarski sistemi. Prvi elektronski digitalni raunar je 1939. godine projektovao John Atanasof uz pomo svog studenta (Clifford Berry) na univerzitetu Ajova. Maina je nazvana ABC (Atanasoff-Berry Computer), i nikada nije bila kompletirana. 1942. godine angaovan je tim sa univerziteta Pensilvanija da napravi raunar za automatsko izraunavanje balistikih podataka za nove vrste artiljerijskih oruja. Projekat je nazvan ENIAC (Electronic Numerical Integrator And Computer). ENIAC (Slika 1) je zauzimao prostor od 10 X 20 m, i teio oko 30 tona. Mogao je da radi samo kada su sve komponente bile u ispravnom stanju, a proseno vreme izmeu dva kvara bilo je 7 minuta. Celokupna tehnologija rada sa podacima zasniva se na funkcionisanju elektronskih logikih kola.

Slika 1. ENIAC

Razvojne etape raunarskih sistema

I Koncentracija raunarskih resursa

Slika 2. Procesna mo na jednom mestu, korisnici povezani serijskom terminalskom vezom sa centralnim raunarskim sistemom, obino twinax kablovima. II Delimino distribuirani raunarski resursi

Slika 3. Delimina distribucija raunarskih resursa, postojanje HOST sistema, korisnici povezani terminalima, mini i srednjim raunarskim sistemima sa HOST raunarom 4

III Potpuna distribucija raunarskih resursa

Slika 4. Potpuno distribuirani raunarski sistemi karakteristini su za savremene uslove procesiranja i rada sa dB (bazama podataka) u lokalnim i svetskim raunarskim mreama, i predstavljaju mreno spregnute nezavisne raunarske sisteme.

Pojavni tipovi raunarskih sistema

mikro raunarski sistemi; mogu biti a) personalni raunarski sistemi, (nepouzdani), b) profesionalni mikro raunarski sistemi (workstation, radne stanice za odreenu kategoriju posla, mogu biti jednokorisnike ili viekorisnike, pouzdani su i kvalitetni), c) viekorisniki sistemi (namenski raene maine za mogunou prikljuenja oko 32 korisnika) srednji raunarski sistemi; predstavljaju onu klasu raunarskih sistema koja se koristi ne samo kod velikih kompanija ve i kod svih onih koji tom klasom raunara ele da ree problem upravljanja mreom (serveri) ili razvoja vlastitog specifinog softvera. Na ovim sistemima mogu je simultani rad vie desetina korisnika i poseduje veliku glavnu memoriju za rad sa bazama podataka, bazama znanja i sl. Ove sisteme karakterie 64-128 bitna duina rei uz veliki kapacitet glavne (operativne) memorije. Najei primeri takvih raunara su serije VAX (780) (Slika 5) firme Digital i AS-400 (serija 6000) firme IBM koji se koriste na skoro svim svetskim elektronskim berzama. Mini raunarski sistem, na Slika 5. VAX 780 5

primer AS/400 e prihvatiti svaki raunarski hardver koji postoji u trenutku njegove implementacije pa e na primer PC raunar uz mrenu karticu i odgovarajui softver postati grafiki terminal ovakvog sistema. esta upotreba ovih raunara je u oblasti planiranja i upravljanja proizvodnjom. veliki raunarski sistemi; mainframe; predstavljaju raunare najveih kapaciteta koji predstavljaju integraciju najsnanijih performansi raunarske tehnologije u datom trenutku. Namenjeni su kako najveim poslovnim sistemima, tako i nauno istraivakom radu koji zahteva izuzetno velike kapacitete memorije, brzinu rada, i to je najvanije, simultani rad vie desetina pa ak i stotina korisnika.
Kvalitet Proizvoa Tip IBM 3090 (Slika 6) VAX 8974 (Slika 7) VAX 8978 IBM DEC (DIGITAL) DEC (DIGITAL) Operativna memorija min/max 256 MB 1 GB 512 MB 2GB 1 GB 4 GB Masovna memorija (diskovi) 10 40 GB 20 GB min 40 GB min Broj procesora u sistemu 14 14 28 Broj moguih korisnika 128 512 128 512 256 1024 Napomena Obavezan frontend procesor

Slika 6. IBM 3090

Slika 7. VAX 8974 6

 super raunari; predstavljaju najmoniju klasu velikih raunara koji se u principu prave univerzalno koncipirani sa unapred tano odreenom namenom a to znai i specifinom konfiguracijom koja se moe modularno nadograivati. U sutini to vie nije jedan raunar ve skup viestruko povezanih centralnih procesorskih jedinica i specijalnog softvera koji omoguava paralelno procesiranje. Zahvaljujui tome brzina ovih raunara meri se u tera flopsima (trilion osnovnih matematikih operacija u sekundi). Oblast primene u velikim naunim institutima, svemirske agencije (NASA), vojna istraivanja i slino. Najvei svetski proizvoa ovakvih raunara je ve pomenuta kompanija CRAY. Najpoznatiji raunari ove kategorije su CRAY 1 i 2 (Slika 8).

Slika 8. Cray 1 i 2

Struktura raunarskog sistema

Raunarski sistem ine sledee celine: tehnike osnove (hardver) programske osnove (softver) komunikacione osnove

Tehnika osnova raunarskih sistema, pojam i klasifikacija elemenata tehnike osnove

Tehniku osnovu raunarskog sistema ine: procesne jedinice memorijske jedinice ulazne jedinice raunarskog sistema interaktivne jedinice raunarskog sistema izlazne jedinice raunarskog sistema jedinice za komunikaciju

Procesne jedinice, uloga, tipovi i osnovne karakteristike

Razvoj tehnologije tampanih ploa (VLSI Very Large Scale of Integration) i njihova mikrominijaturizacija dovela je krajem prolog veka do realizacije celog procesora na jednom ipu, nazvanog mikroprocesor ( P ). Sam ip u sutini predstavlja minijaturni komadi kristala silicijuma koji je po svojim svojstvima poluprovodnik. U prirodnom obliku predstavlja izolator, ali pod dejstvom elektrine energije menja svoja svojstva i postaje provodnik. Proizvodnja ipa je izuzetno sloena i bazirana je na postupcima fotolitografije, oksidacije i graviranja koji su dizajnirani i kontrolisani i to u postupku ogromnog umanjenja polazno oblikovanih komponenti. CPU Central Procesing Unit (centralna procesorska jedinica, Slika 9). U sastavu CPU je upravljaka, aritmetiko logika jedinica i registri, to mu omoguava da upravlja radom itavog raunarskog sistema. Mikroprocesor odluuje o tome koje operacije, kada i u kom redosledu treba izvriti, kao i o tome kada i koliko aktivirati neku od U/I jedinica. Ovakav procesor naziva se procesor opte namene. Postoje i procesori posebne namene, kao to su matematiki koprocesor, komunikacioni koprocesor itd. pri emu sam naziv govori o tome koje funkcije obavljaju. Kada mikroraunar poseduje dva ili vie procesora, tada procesor opte namene preputa izvoenje svih, npr. matematikih operacija matematikom procesoru, ija je to iskljuiva namena, ime se ukupna efikasnost raunara Slika 9. CPU Intel poveava za nekoliko puta. Upravljaka i aritmetiko logika jedinica ine jednu funkcionalnu celinu objedinjenu u CPU. Zadaci upravljake jedinice kao dela CPU su brojni, ali najvaniji su: upravljanje i koordinaciju U/I jedinica, upravljanje sledom instrukcija, upravljanje sledom podataka, modifikacija adresa, kontrola izvrenja aritmetiko logikih operacija. Zadaci aritmetiko logike jedinice su: obavljanje svih aritmetikih operacija i obavljanje svih logikih operacija sa fiksnom ili promenljivom duinom mainske rei. Procesorsku snagu opredeljuju: radni takt meren u GHz, broj instrukcija u sekundi meren u MIPS-ima i broj matematikih operacija sa pokretnom takom u sekundi meren u MFLOPS-ima (milion operacija sa pokretnom takom u sekundi). Brzina savremenih procesora se danas meri u TFLOPS-ima tera flopsima (nekoliko triliona operacija u sekundi).

Metode i tehnike povienja procesne moi raunarskih sistema (cluster i multiprocessing koncepti)
Kako smo pomenuli, postoje razliite vrste procesora: procesori opte i specijalne namene. Radi poveanja procesorske snage raunarskog sistema koriste se specijalne vrste procesora u kombinaciji sa procesorima opte namene, kao i stvaranje mutiprocesorskih sistema. RISC procesori (Reduced Instruction Set Computing) baziraju se na brzom korienju redukovanog seta instrukcija, to znai da se neke instrukcije iz samog procesora izbacuju. RISC procesori samim tim mogu da u jednom vremenskom ciklusu izvre mnogo vie instrukcija, ime se izuzetno dobija na brzini, ali ogranien set instrukcija koje procesiraju obino zahteva njihovo povezivanje sa CISK procesorima (Complex Instruction Set Computing) baziranim na kompleksnom setu instrukcija.

Multiprocesorski sistemi razvijeni su na bazi ideje paralelnog procesiranja i ini ih skup od dva ili vie procesora slinih mogunosti koji istovremeno realizuju izvoenje jednog ili vie programa uz korienje zajednike memorije i U/I jedinica.

Programi

CPU Zadatak 1

CPU Zadatak 2

CPU Zadatak 3

Rezultat

Slika 10. Paralelno procesiranje

Master unit gazda procesor

Slave units Izvrni procesor

Slave units Izvrni procesor

Slave units Izvrni procesor

Slika 11. Centralni procesor (master) rasporeuje zadatke izvrnim procesorima (slave) esto je u praksi potrebno realizovati numeriki zahtevne algoritme kako bi se reio konkretan problem. Iako se danas se na tritu mogu nai veoma brzi raunari sa velikom koliinom memorije, dimenzije nekih problema su i dalje prevelike za klasine PC raunare. Na primer, ukoliko je potrebno reiti sistem jednaina sa 30.000 nepoznatih, raunar sa 32-bitnom arhitekturom ne moe alocirati toliki prostor u memoriji. Poveanjem dimenzije ovog problema potreban prostor se kvadratno uveava, tako da ni promena arhitekture ne bi donela kvalitativni pomak. Napomenuu samo da se danas u praksi reavaju i mnogo vei sistemi (ak i do milion jednaina). Pored prostornog (memorijskog) problema, javlja se i vremenski (procesorski) problem. U standardnim konfiguracijama obino se nalazi jedan procesor, tako da se podaci moraju obraivati sekvencijalno. Jedno reenje za ovako zahtevne probleme jeste korienje mainframe raunara, ija upotreba danas nije ekonomski opravdana i taj koncept se polako naputa. Mainframe raunari su jo uvek u upotrebi, uglavnom iz razloga to je u njih do sada mnogo uloeno. Drugo reenje nalazi se u umreavanju manjih i jeftinijih raunara, koji ovako objedinjeni formiraju raunarski sistem koji se naziva klaster (cluster - gomila). Ideja o ovakvom raunarskom sistemu nije uopte nova. DEC je jo 1980. napravio prvi 9

klaster raunar. Zbog niske cene PC raunara i mrene infrastrukture ovaj koncept se naglo razvio u poslednjih nekoliko godina. Razlozi umreavanja raunara su uvek bili deljenje resursa, a gledano istorijski ti resursi su se menjali. U poetku su to bili razni periferijski ureaji (tampai, skeneri...), zatim memorijski prostor (diskovi), dok se poslednjih godina lokalna mrea najee koristi za bezbedniji pristup globalnoj mrei - internetu. U konceptu klaster raunara mrea se koristi pre svega za deljenje procesora i memorije i zbog toga se ovakav koncept naziva distribuirano raunarstvo. Mrea koja odrava sistem je veoma brza i moe se postaviti na taj nain da odgovara problemu koji se reava. este su primene u meterologiji, graevinarstvu, mainstvu, mehanici, biologiji, astronomiji i u mnogim drugim prirodnim naukama, kao i u velikim sistemima za upravljanje bazama podataka, internet pretraivaima,

Slika 13. Klaster raunari raunarskoj grafici, pa i u drutvenim naukama, naroito ekonomiji. Paralelno programiranje sigurno jeste budunost u raunarstvu, ali isto tako je i sadanjost. Ve danas u Beogradu postoji nekoliko klaster raunara (na Elektrotehnikom i Mainskom fakultetu, Institutu za fiziku, Hidrometerolokom zavodu...), ali vei problem predstavlja edukacija programera. Klaster raunar moe se napraviti veoma jeftino i na ve postojeoj infrastrukturi raunara, u bilo kojoj instituciji. Na alost, veina postojeih klaster raunara kod nas je nedovoljno iskoriena upravo zbog nedostatka programera koji bi ih koristili.

Trendovi u razvoju IT
dalja minijaturizacija snienje cene raunarskih sistema razvoj komunikacija izgradnja otvorenih raunarskih sistema raunarskih mrea OSI (mogunost prikljuenja uz potovanje propisanih standarda)

Memorijske jedinice, namena i osnovne karakteristike

Memorija je onaj deo centralne jedinice raunarskog sistema u koji se deponuju i uvaju informacije u binarnom obliku. Memorijske jedinice se dele na: memorijske jedinice sa privremenim memorisanjem (interne) memorijske jedinice sa trajnim memorisanjem (spoljne, eksterne) Razlike: Kod memorijskih jedinica sa privremenim memorisanjem sadraj unutar jedinice opstaje onoliko koliko je memorijska jedinica pod naponom ili dok traje primena 10

aplikacije. Memorijske jedinice sa trajnim memorisanjem imaju trajno zapisan sadraj na nekom od medijuma. Memorijske jedinice se meusobno razlikuju po konstrukciji ip tehnici, nameni, karakteristikama i ceni. Kapacitet memorije se meri brojem znakova bajtova, koje raunar memorie i meri se danas u MB (milioni bajtova) ili ak GB (milijarda bajtova). Srednje vreme pristupa memorijskim jedinicama meri se u s - mikro sekundama ili ak ps piko sekundama kod cache memorija Memorijske jedinice sa privremenim memorisanjem: radne operativne memorije ultra brze cache memorije

Jedinice radne (operativne memorije)

U radnoj memoriji RAM (Random Access Memory memorija sa sluajnim pristupom) nalaze se podaci (informacije) koji se neposredno obrauju tj. koji su nam potrebni upravo u tom trenutku. Svi ostali podaci i instrukcije nalaze se na eksternim spoljnim memorijama koje imaju velike kapacitete i velike interne brzine prenosa podataka do glavne memorije.

Slika 14. DDR i SD RAM moduli U radnoj memoriji nalazi se: izvrni kod operativnog sistema izvrni kod aplikativnog programa koji se koristi ostale neophodne informacije koje procesna jedinica uzima u proceduru

Jedinice ultra-brze (Cache) memorije

Cache je specifina vrsta ultra brze memorije koja svakodnevno dobija na znaaju budui da bitno poboljava ukupne performanse raunara. Nastala je na odlinoj ideji da se oni podaci kojima se procesor najee obraa smeste u zaseban deo glavne memorije ili, to je danas najei sluaj, u poseban ip velike brzine i time ubrza pristup i prenos takvih podataka na obradu. Gotovo svi savremeni mikroraunari imaju i ke memoriju diskova kao meuzonu izmeu sporih U/I ureaja i mnogo brih kanala. Podaci se stoga prethodno smetaju u ovu memoriju a zatim se mnogo veim kanalskim brzinama prenose u operativnu memoriju i obratno. Uobiajena veliina ke memorija je 256 do 512 kB. Dananji trend razvoja hardverskih komponenti podrazumeva formiranje ke Slika 15. Cache memorija memorije za svaku U/I jedinicu.

11

Jedinice za masovno memorisanje (eksterna memorija)

Magnetni doboi - pripadaju prolosti, mali kapaciteti, velike dimenzije Magnetne trake koriste se sa nekim od raunarskih sistema obino kao back - up trake za uvanje podataka baze. Postoje u nekoliko varijanti kao koturovi, strimeri ili kasete. Za njih je karakteristian sekvencijalni nain organizacije i pristupa podacima, za razliku od hard diskova koji podravaju sekvencijalnu i random organizaciju i pristup datotekama. Magnetni diskovi, ili hard diskovi. U sutini to su metalne ploe krunog oblika presvuene slojem eleznog oksida koji moe da se namagnetie. Disk je eksterna memorija koja doputa direktan pristup podacima. Sastoji se od vie ploa koje su montirane na istu osovinu i iznad kojih se nalazi glava za itanje i upis podataka.

Slika 16. Prvi komercijalno dostupan disk IBM 305 RAMAC iz 1956.g.

Slika 17. Magnetni disk sa opisom delova Princip rada hard diska. Hard disk koristi krune ravne diskove zvane ploe (platters), koji su sa obe strane presvueni specijalnim materijalom (media) dizajniranim da skladiti informacije u magnetskoj formi. Ploe imaju otvor u centru i privrene su na valjkasti nosa ploa (spindle). Ploe se okreu velikom brzinom pomou specijalnog motora (spindle motor) koji slui da okree nosa, a samim tim i ploe. Specijalni elektromagnetski ureaji za itanje i upis koje se zovu glave (heads) postavljene su na slajdere (sliders) i slue za upisivanje na disk ili itanje sa njega. Svi slajderi su montirani na nosae slajdera (actuator arms), koji su mehaniki spojeni (zajedno se pomeraju) i pozicionirani iznad povrine diska pomou ureaja 12

koji se zove aktuator (actuator). tampana ploa, tj. kontrolerska logika na njoj, kontrolie aktivnosti svih komponenata diska i komunicira sa ostatkom raunara. Ceo hard disk mora biti izraen sa velikom preciznou zbog ogromne minijaturizacije komponenata i zbog poveanja pouzdanosti. Unutranjost diska je izolovana od spoljanjeg sveta da se ne bi dopustilo da praina i ostali vidovi kontaminacije dospeju na povrinu ploa, jer to moe dovesti do trajnog oteenja glava ili same povrine diska i time dovesti do gubitka podataka. Svaka ploa ima dve korisne povrine od kojih svaka moe da primi vie milijardi bitova podataka, koji su organizovani u vee grupe da bi bio omoguen laki i bri pristup informacijama. Svaka ploa ima dve glave, jednu za donju, a jednu za gornju povrinu ploe tako da disk sa npr. 3 ploe ima 6 glava.

Slika 18. Organizacija podataka i zona upisivanja Koncentrine krunice koje glave opisuju po povrinama ploa i na kojima su upisani podaci nazivaju se trakama (tracks), a skup svih takvih krunica, na svim povrinama cilindrima (cylinders). Svaka traka je, dalje, ugaono podeljena na sektore (sectors), koji sadre po 512 bajtova i predstavljaju najmanji blok kome moe da se pristupi. Broj sektora moe biti jednak na svim cilindrima, a moe biti i manji na unutranjim, a vei na spoljnim, da bi se omoguila ravnomernija gustina zapisa i optimalnija upotreba veeg obima spoljnih cilindara. Ta tehnologija, koja se i danas koristi, naziva se ZBR (Zoned Bit Recording) i ima za posledicu neravnomernu brzinu transfera sa razliitih delova diska - podaci se bre prenose sa spoljnih nego sa unutranjih cilindara. Trendovi razvoja hard diskova. Gustina zapisa: Gustina zapisa po hard disk ploi nastavlja da se poveava neverovatnom brzinom i ak prevazilazi neka optimistika predvianja od pre nekoliko godina. U laboratorijama gustina zapisa po kvadratnom inu prevazilazi cifru od 35Gbit/in2, a komercijalno dostupni diskovi imaju kapacitet od 20GB po 3.5" ploi. Ovo predstavlja poboljanje od oko 5 miliona puta od prvog diska IBM 305 RAMAC! Kapacitet: Kapaciteti hard diskova nastavljaju da rastu sve brim tempom. Od 10MB u 1981. kapacitet je danas dostigao 180GB (Seagate Barracuda 180) za komercijalno dostupne hard diskove personalnih raunara. Brzina rotacije: Brzina rotacije ploa (spindle speed) se takoe poveava i taj trend e se sigurno nastaviti, jer se poveanjem brzine rotacije diska poboljavaju i vreme sluajnog pristupa (random access) i brzina sekvencijalnog itanja i upisa. Trenutne brzine rotacije za high-end IDE/ATA diskove dostiu 7200RPM (revolutions-per-minute - obrtaja u minuti), a za high-end SCSI diskove 15000RPM (Seagate Cheetah X15). Dimenzije: Dimenzije i veliina diskova pokazuju trend smanjivanja. Tako su 5.25" hard diskovi danas potpuno nestali sa 13

trita, dok 3.5" diskovi dominiraju u stonim (desktop) raunarima i serverskim primenama. U svetu prenosnih raunara 2.5" diskovi su trenutno standard, ali se koriste i diskovi manjih dimenzija. Tako je npr. IBM predstavio Microdrive seriju diskova kapaciteta 170MB ili 340MB ija je irina jedan in, a debljina manja od 0.25". U sledeih nekoliko godina desktop i server diskovi e najverovatnije prei na 2.5" format, jer smanjenje dimenzija donosi sa sobom i poveanje vrstine ploa diskova, smanjenje mase koje omoguava vee brzine rotacije kao i poveanu pouzdanost. to se tie broja ploa, hard diskovi danas najee koriste izmeu jedne i etiri ploe za mainstream diskove, dok se za high-end primene koriste i diskovi sa vie od etiri ploe. Performanse: Poveavaju se brzine transfera i poboljava preciznost pozicioniranja glava, koja omoguava i bolje performanse i vee kapacitete diskova. Poto se brzina prenosa podataka bre poveava nego preciznost, predvia se da e u narednih nekoliko godina inenjeri posebnu panju posvetiti poboljanju preciznosti i brzini pozicioniranja glava, koje su direktno povezana sa vremenom traenja (seek time) i latencijom (latency). Pouzdanost: Pouzdanost hard diskova se poveava kako proizvoai usavravaju proces proizvodnje i ugrauju nove tehnologije za poboljanje pouzdanosti, ali se ipak mnogo sporije razvija od gore navedenih karakteristika. Jedan od glavnih razloga za ovo je to se tehnologije izrade konstantno menjaju radi poveanja performansi, a veoma je teko poboljati pouzdanost neega to se rapidno menja. Optiki diskovi, memorija zasnovana na laserskoj tehnologiji upisivanja podataka izuzetno velikih kapaciteta. Dugi niz godina, svetom komercijalne muzike dominirale su gramofonske ploe i ostali analogni izvori zvuka - sve dok se jednog dana nisu pojavili kompakt diskovi i uneli pometnju, ne zbog (tada) visoke cene i izvanrednih tehnikih mogunosti, ve zbog pomalo misterioznog podatka da se na njih zvuni zapis smeta digitalno. Narednih godina je nagli rast broja kunih raunara postupno skidao veo tajne s pojma digitalnog zapisa, ali ta karakteristika kompakt diskova omoguila im je mnogo iru primenu od snimanja muzike - bilo je samo pitanje dana kada e se useliti u raunare, jer je digitalni zapis upravo ono to je potrebno za uvanje podataka. U sutini, optiki diskovi su vrlo jednostavan medij: na plastinoj podlozi nalazi se sloj materijala koji odbija svetlost, a u procesu upisivanja podataka se, u vidu sitnih taaka, delovima povrine oduzima sposobnost refleksije; te take rasporeene su u obliku spirale (slino brazdi na gramofonskoj ploi), a reflektivna i nereflektivna podruja predstavljaju nule i jedinice. Laserski zrak u itau obasjava povrinu, a zatim se ispituje odbijeni zrak i tako skupljaju podatke. Magnetno optiki diskovi predstavljaju hibridno reenje kojim se pokuala iskoristiti prednost optikih diskova u delu gustine zapisa i brzine pristupa, kao i prednost magnetnih diskova u delu brzine zapisa podataka i mogunosti praktino beskonanog formatiranja i ponovnog upisa podataka.. MO (magnetno optiki) drajv MCJ 3230 AP (na slici 19) se lako instalira umesto standardnih 3,5" disk drajvova. Kapacitet od 2,3GB zamenjuje skoro 1.600 3,5" disketa, sa brzinom rada koja omoguava snimanje MPEG-2 datoteka u realnom vremenu. Obezbeena je komaptiblnost "na dole", to znai da ovi MO disk drajvovi itaju i piu sve prethodne diskove kapaciteta od 128MB, 230MB, 540MB, 640MB i 1,3GB. 14

Slika 19. MO disk Eksterni MO diskovi DynaMO 640 i 1300 imaju kapacitet od 640 i 1.300 MB i raspolau USB interfejsom. Namenjeni su "portabl" korisnicima sa PC/Apple LapTop raunarima.Teki su oko 600g i imaju kompaktno kuite. Kompatibilni su sa Windows 98/SE, ME i 2000 Professional, kao i sa MAC OS 8, 9 i X. Slika 20. eksterni MO disk Flopy disk ili meki disk, najee se kratko naziva disketa i u sutini predstavlja jednu plou hard diska. Standardna veliina diskete je 3,5 ina sa kapacitetom og 1,44 MB. Istina, ranije su se koristile i diskete od 5,25 ina, ali to ve danas pripada prolosti mikroraunara. Za razliku od hard diska, flopi disk je promenljiv i prenosiv, to moe biti vrlo znaajno kada se prenose podaci sa jednog na drugi raunar, a koji meusobno nisu povezani. Disketa e nam u takvom sluaju utedeti znaajan trud i vreme na ponovnom unoenju podataka, programa ili npr. crtea. Disketa je postavljena u mali plastini omota u cilju fizike zatite podataka koji se nalaze u njenim stazama i sektorima od npr. dodira rukom i slino. Pored toga, postoji i mogunost zatite od upisivanja i neeljenog brisanja podataka na disketi koja se postie pomeranjem malog plastinog prekidaa postavljenog u uglu omotaa. Disketa se u tu A jedinicu postavlja tako da joj je etiketa okrenuta na gore i kada je pravilno gurnete u pogon ujete tiho zvuno kljoc i najee vidite signalnu sijalicu koja oznaava da je flopi disk u radu.

Slika 21. Flopy disketa

Slika 22. ZIP drajv

Standardno, disketa od 3,5 ina se formatizuje u 80 staza sa po 18 sektora na svakoj stazi. Staze se oznaavaju (kao i kod HD) redom od 0 79. Diskete koriste obe povrine za upis podataka (tzv. double-sides disk). itanje i pisanje podataka vri se analogno principima HD preko pokretnog mehanizma, odnosno glave za itanje i pisanje. Podaci na disketi mogu biti u standardnom ili pakovanom (ZIP) obliku. Upravo za ovakvu vrstu podataka u pakovanom obliku razvijena je pre par godina i jedna posebna vrsta disketa poznata pod nazivom ZIP Drive. Takve diskete imaju kapacitet od 100 300 MB i rade na principu magnetnog zapisa kao i obini flopi disk. Ipak, i ovakav kapacitet i brzina pristupa su jo uvek znatno loiji nego kod CD-a, tako da 15

nije izvesno da e postati standardni deo opreme. Osim malog kapaciteta, disketa ima i neke druge loe osobine: izuzetno je osetljiva na aerozagaenja, ukljuujui i duvanski dim, ne sme biti u blizini ureaja koji generie neko elektromagnetno polje, mora se uvati na normalnoj temperaturi (10 - 20oC) itd. Iz svih tih razloga sve vie se zamenjuje sa optikim diskovima i CD/DVD ureajima. USB flash memorija, prenosiva memorija kapaciteta od 64 MB do 2 GB

Slika 23. USB Flash memorija

Prednosti i nedostaci magnetnih i optikih memorijskih medija, ciljevi i mogunosti hibridizacije

Kao prednosti magnetnih medija i optikih medija (hard diskova, CD, DVD) mogu se navesti veliki kapaciteti i brzine rada, mogunost direktnog pristupa podacima i lakoa upisa i brisanja podataka, to je posebno znaajno u interaktivnom radu. Prednosti flopi diskova su promenljivost i prenosivost, a mane mali kapacitet, osetljivost na zagaenja, ne sme biti u blizini ureaja koji generie elektromagnetno polje, mora se uvati na sobnoj temperaturi te se sve vie zamenjuje CD i DVD ROM ovima. Magnetno optiki diskovi predstavljaju hibridno reenje kojim se pokuala iskoristiti prednost optikih diskova u delu gustine zapisa i brzine pristupa, kao i prednost magnetnih diskova u delu brzine zapisa podataka i mogunosti praktino beskonanog formatiranja i ponovnog upisa podataka..

Jedinice diskretnog ulaza podataka i informacija

Tastatura i pointing (pokazivake) jedinice (mouse i mouse like jedinice, joy-stick i joy-disk, light pen). MI (mouse) je mali ulazni ureaj koji omoguava kretanje po ekranu i izbor neke opcije na taj nain to ete pokazati ta elite i pritiskom na levi ili desni taster mia (tzv. klik) aktivirati izabranu opciju. Na vrhu mia nalaze se dva ili tri tastera, a ispod njega - mala kugla koja se pomera u skladu sa pomeranjem samog mia. Pomeranjem kugle vidimo da se na ekranu pomera mala kosa strelica (ili neki drugi uoljiv znak) koja se zove pokaziva mia ili kurzor i koja omoguava izbor eljene opcije. Mi se moete pomerati po bilo kojoj podlozi, ali je originalni podmeta najbolje reenje jer, izmeu ostalog, spreava prljanje unutranjosti mia gde se nalaze senzori za pomeranje. U unutranjosti kugle mia skupljaju se estice praine, pa je dobro posle izvesnog vremena otvoriti i oistiti ovo leite. Ovaj mali ureaj je svoj puni razvoj doiveo upravo sa razvojem Windowsa i grafikog okruenja jer je zamenio mukotrpan rad kucanja naredbi preko tastature. Tek sa miem e se efikasno i lako iskoristiti sve dobre osobine Windowsa kao to su: 16

- pokazivanje objekta na ekranu na kome elite neto da radite, - izbor i aktiviranje eljene opcije (brzo pritisnete i otpustite levi taster mia), - odvlaenje objekta, to postiete: pokazivanjem objekta, drite pritisnuti levi taster mia i pomerajte ga na eljeno mesto (tek kada objekat doe na eljeno mesto otpustite taster). Ulogu mia kod Notebook raunara (raunar malih dimenzija pogodan za noenje) preuzima Trackball koji se ne pomera ali ima kuglicu koju pomerate prstima i na taj nain pozicionirate pokaziva tj. kurzor. Danas na tritu preovladavaju optiki mievi u odnosu na prvobitno navedene mieve sa kuglicama.

Slika 24. Light pen

Slika 25. Mi u kombiniciji sa Trackball ure.

Svetlosno pero pokazivaka jedinica koja zahteva poseban monitor optiki osetljiv da bi se uspostavila komunikacija sa perom. Skupa varijanta koja nema mnogo praktinih primena. Tastatura je danas najrasprostranjeniji ureaj za unoenje podataka i znakovnu komunikaciju sa raunarskim sistemom, zasnovane na principu AD/DA konverzije (pretvaranje analognih u digitalne veliine, i obrnuto). Tastature sadre 101/102 tastera sa standardnim amerikim tzv. QWERTY rasporedom slova. Oblici tastatura su danas razliiti, zavisno od proizvoaa, s tim to je danas sve popularnija tzv. ergonomska tastatura. Na standardnoj tastaturi tipke su grupisane u etiri grupe tastera: a) alfabetski deo obuhvata najee 48 tastera poreanih u etiri reda u standardnom rasporedu slova, mada ima i onih na kojima su obeleeni YU znaci (, , , itd). Ovoj grupi pripada i posebno izdvojeni taster: Space koji je vizuelno vei od svih ostalih i slui za unos blanko znaka koji je nevidljiv ali je ravnopravan sa svim vidljivim znacima. Slika 26. Tastatura b) numeriki deo tastature se aktivira pritiskom na taster Num Lock. Kada je pritisnut, na tastaturi svetli led dioda iznad koje je natpis Num Lock i u raunar se unose dekadne cifre. Ukoliko Num Lock nije aktivan, svaki od numerikih tastera proizvodi dejstvo koje je ispisano ispod cifre na samom tasteru.

17

c)

d)

funkcionalni tasteri su oznaeni kao F1, F2, itd. F12 i njihova uloga zavisi od programa do programa, tako da se obavezno navodi uz opis, tj. upustvo za korienje programa. Tako npr. najea funkcija tastera F1 je Help dakle poziv za pomo koji emo uputiti raunaru kada neznamo ta (moemo) da uradimo, kako i sl. Kao rezultat dobiemo objanjenje i pregled alternativnih mogunosti za reavanje naeg problema. Zato se i kae da funkcionalni tasteri u sutini predstavljaju zamenu za neku esto potrebnu i korienu komandu u datom programu. kontrolni ili komandni tasteri ine vrlo znaajni deo tastature. Pregled takvih najvanijih tastera i njihova funkcija data je u sledeoj tabeli.

Jedinice kontinuiranog (masovnog) obuhvata podataka

Table za digitalizaciju (digitizeri, digitalni tablet) i digitalni skener. Skener je ureaj koji omoguava unoenje slike ili crtea u raunar u digitalnom obliku. Takva digitalizovana fotografija kao zapis (film) na disku moe se onda dalje obraivati uz pomo odgovarajuih programa ili putem slati nekom prijatelju. Skeneri ne razlikuju tekst od ilustracije (slino fotokopiranju) tako da i svaki tekst prenesu kao sliku. Nakon skeniranja dokumenta, pretvaranja slike u digitalni oblik, vre se postupci: filtriranja (pragovanja), uklanjanja mrlja, stanjivanje, vektorizacija i prepoznavanje. Da bi na takvom skeniranom i obraenom tekstu naknadno neto radili, tj. menjali ga, neophodno je da imamo posebne programe za prepoznavanje teksta tzv. OCR programe (Optical Character Recognition). Ovi programi su u praksi izuzetno korisni ali zahtevaju da preuzeti tekst i slova budu isti i jasni. U suprotnom moe doi do estih greaka u itanju slova, posebno naih slova tipa , , , itd. Kvalitet slike, odnosno rezolucija skenera odreena je brojem taaka po inu (dots per inch) koje mogu da skeniraju. Danas je uobiajena rezolucija oko 2400 dpi, uz napomenu da se odgovarajui softverskim postupcima ona moe poveati za nekoliko puta. To znai da takav skener ima u stvari 2400 senzora/ inu. 18

Veza sa raunarom ostvaruje se preko grafike video kartice: ISA, ASPI; SCSI, itd. Skeneri mogu biti monohromatski i kolor (od 256 boja na vie), odnosno runi, stoni i drum skeneri (sistem bubnja). Runi skeneri su jeftiniji, pogodni za kunu upotrebu i situacije u kojima kvalitet skenirane slike nije previe bitan. Stoni skeneri su fiksni i obezbeuju pravolinijsko ravno-merno kretanje papira, a time i znatno bolji kvalitet slike. Digitalne skenere razlikujemo po formatu, odnosno veliini dokumenta koji je mogue skenirati, po max. rezoluciji, broju piksela po kvadratnom inu, i mogunosti skeniranja crno bele ili kolor slike. Slika 27. Digitalni skener Digitizer (digitalni tablet osetljiv na pritisak) je ureaj sline namene kao i skener koji omoguava digitalizaciju napisanog teksta na tabli pomou specijalne olovke ili izvoenje odreenih funkcijskih radnji uz pomo razliitih folija koje prekrivaju tablu i odgovarajueg softvera (primer - softverska kua Autodesk proizvodi namenski softver za ove svrhe, obino za tehniko crtanje i konstruisanje). Tabla za digitalizaciju nije nita drugo do fina gusta mrea provodnika, prekrivenih veoma tvrdom i elastinom folijom, koji pod pritiskom menjaju svoja provodna svojstva i obavetavaju procesor o tanim koordinatama mesta na koje je izvren pritisak. Na osnovu digitalnih podataka o koordinatama softver raunara stvara sliku koja odgovara nizu binarnih brojeva koji predstavljaju otisak olovke na tabli. Na funkcionalnost kao i kvalitet utiu: veliina table (standardni formati A3, A2 a rade se i A0, A1 formati), kao i gustina mree provodnika (o,o2 mm razmak ica kod profesionalnih tabli do 0,25 mm)

Interaktivne jedinice raunarskih sistema

Monitor raunarskog sistema i voice programming jedinice Jedinice govornog ulaza. Ove jedinice predstavljaju noviju vrstu ureaja iji je zadatak da pretvaraju rei govornog jezika u digitalne signale prema kodu centralne jedinice. To podrazumeva: - postojanje odgovarajueg interfejsa, tzv. VDA (Voice Data Entry) ureaja, - postojanje unapred memorisanog renika koji raunaru omoguava da prepozna izgovorene rei. Da bi obavile ovaj zadatak, jedinice govornog ulaza moraju biti opremljene mikroprocesorom sa funkcijom prijema glasa od mikrofona (input), njegovog pojaanja, sintetiziranja, pretvaranja u strujne impulse i prenosa do centralne jedinice (Slika 28). Danas sve vie iezavaju ogranienja koja su ranije postojala kod ovih jedinica u smislu zahteva za: - tano odreenom bojom ljudskog glasa, - ogranienim renikom. Identifikacija boje ljudskog glasa koji se preko mikrofona unosi u raunar danas se uglavnom zadrava jo samo kod mera zatite od neovlaenog pristupa podacima. U svim ostalim situacijama (npr. CD-i uenje stranih jezika) raunar e prihvatiti glas bez analize prepoznavanja govornika. Slian, a to znai izuzetno brzi, 19

razvoj beleimo i kod renika podataka koji danas prepoznaju preko 100.000 rei govornog jezika. Brzina rada ovih jedinica se pribliava brzini razgovetnog ljudskog govora. Prednosti jedinica govornog ulaza su: - jedinstveno i lako komuniciranje sa raunarom, - smanjivanje broja greaka na ulazu i, - eliminisanje trokova pripreme podataka

Slika 28. Digitalizacija glasa Pored navedenih ulaznih jedinica, stalno se javljaju i nove vrste ureaja vezane za pojedine kategorije i delove hardvera, kao to su npr. SMART kartice u bankarstvu koje imaju vlastiti mikroprocesorski ip i memoriju, itd. Monitor predstavlja interaktivnu jedinicu koji radi na principu katodne cevi, dakle slino TV aparatima i predstavlja na prozor u svet. Njegovim radom neposredno upravlja video kartica adapter koja treba da podrava isti standard rezolucije koju ima i sam monitor. Danas je to u svakom sluaju SVGA standard koji opredeljuje bitnu osobinu: rezoluciju monitora (1024x1280 ili ak 1200x1600). (Rezolucija kao broj takica koje se mogu prikazati na ekranu je prethodno ve objanjena). Druga osobina po kojoj se razlikuju monitori je tip: a) monohromatski (crno beli ekran bez boja), b) kolor ekran, koji podrava rad sa vie stotina boja ili jo nekoliko miliona nijansi boja. Bez obzira na razliku u ceni, monohromatski ekrani su ve danas praktino istisnuti iz upotrebe. Najvie razlika u praksi ima u pogledu veliine monitora koja se kree u rasponu od 12 23 ina. Veliina se meri dijagonalno od jednog do drugog ugla, s tim to je vano utvrditi koliki je tano realno vidljivi prostor ekrana. Svi klasini ekrani rade na principu katodne cevi CRT). Razvoj kolor ekrana visoke rezolucije doveo je, meutim, do primene LCD (Liguid Crystal Display) tehnologije, ije su mogunosti u tom smislu mnogo vee. Pored toga, zbog vrlo male teine, LCD ekran ekran sa tenim kristalom, je izuzetno pogodan za prenosive raunare. Pomenimo jo da se monitori razlikuju i prema: a) propusnoj moi, tj. moguoj uestalosti prijema ulaznih signala, b) uestalosti osveavanja slike, to znai koliko puta u sekundi se slika obnavlja. Ukoliko elimo ekran bez podrhtavanja slike, on treba da bude od 100 Hz na vie. CRT (Cathode Ray Tube) monitori. Ova vrsta monitora, koja je danas najzastupljenija, je bazirana na TV tehnologiji. Povrina ekrana (prednji deo katodne cevi) je pokrivena osnovnim elementima, tj. fosfornim takama ili trakama. Na zadnjem kraju katodne cevi se nalazi elektronski top (tanije tri topa crvene, plave i 20

zelene boje) koji alje snop elektrona u pravcu pojedinih taaka i, u zavisnosti od intenziteta zraka, dobija se svetlija ili tamnija taka date boje na ekranu. Kombinovanjem intenziteta crvene, plave i zelene boje se dobija bilo koja eljena boja. Snop elektrona se usmerava magnetima promenljive jaine koji se nalaze sa strana katodne cevi (zbog toga dolazi do poremeaja boje slike kada pribliite magnet televizoru). Taj snop poinje ciklus osvetljavanjem gornje leve take na ekranu, i onda se pomera udesno dok ne doe do suprotne strane ekrana. Vreme koje je potrebno zraku da pree ovo rastojanje, tj. da osvetli jednu horizontalnu liniju na ekranu se zove Horizontal Active Time. Tada se zrak gasi, i Horizontal Sync signal postaje aktivan - govori monitoru da treba da pomeri zrak skroz ulevo i jedan red nadole. Vreme za ovo pomeranje (dok je zrak ugasen) je Horizontal Blank Time. Kada se iscrta cela povrina ekrana (zrak doe u donji desni ugao) aktivira se Vertical Sync signal koji obeleava kraj prethodnog i poetak sledeeg vertikalnog ciklusa i nalae monitoru da vrati zrak u gornji levi ugao ekrana. Slika 29. Prikaz katodne cevi Analogno gore navedenom, vreme koje je potrebno zraku da pree tu dijagonalu je Vertical Blank Time. Vertikalna frekvencija osveavanja ekrana (Vertical Refresh Rate) je broj izvrenih vertikalnih ciklusa u sekundi, koja moe biti 50-150Hz kod dananjih monitora (u zavisnosti od prikazane rezolucije). Horizontalni refresh-rate je broj horizontalnih ciklusa u sekundi (jedan ciklus traje hactive+hblank). LCD monitori. Teni kristali pronaeni su jo davne 1888. godine od strane austrijskog botaniara Fridriha Rajnicera. On je zagrevanjem holesterol benzoata otkrio da taj materijal ima dve razliite take topljenja. Najpre bi se postepenim zagrevanjem dolo do stanja koje je imalo i osobine vrstih tela i osobine tenosti, zatim bi se daljim zagrevanjem dolo do potpuno tenog stanja. Ovo srednje stanje koje nastaje u prvoj taki topljenja on je nazvao fazom tenih kristala. Ovaj materijal nije naao nikakve primene sve dok osamdeset godina kasnije amerika kompanija RCA u svojim laboratorijama nije poela da eksperimentie sa tenim kristalima. Oni su uspeli da naprave prvi ekran od tenih kristala 1968. godine, ali materijali sa kojima su oni radili su imali veoma malu toleranciju na promene temperature i bili su veoma nestabilni. Par godina kasnije dolazi do otkria cijanbifenila koji donosi eljenu stabilnost. Prvi patent na ekran od tenih kristala se podnosi 1971. godine. Nastavlja se na istraivanjima i u sledeih nekoliko godina dolazi do raznih usavravanja i otkria boljih materijala. Kompanija Sharp predstavlja 1973. godine prvi kalkulator koji koristi displej od tenih kristala. Tri godine kasnije uvodi u proizvodnju uvrnutunematik (twisted-nematic) tehnologiju. Prvi LCD monitor konstruiu naunici Spir i Lekomber na Dandi univerzitetu u kotskoj 1979. godine. Prvobitna namena ekrana od tenih kristala bila je pre svega u raznim prenosnim ureajima zbog male potronje energije i malog prostora koji zauzimaju, meutim, napretkom tehnologije njihova namena je znaajno proirena i na druge oblasti poput kompjutera i televizora. Osnovni sastojak LCD ekrana (Liquid Crystal Display), kao to smo rekli, je materijal sa svojstvima kristala izmeu vrstog i tenog agregatnog stanja. Postoje 21

etiri bitne injenice koje omoguavaju postojanje ekrana sa tenim kristalima. Prvo, svetlost moemo polarizovati (usmeriti u odreenu ravan), drugo, teni kristali mogu menjati tu ravan, tree, tene kristale moemo kontrolisati strujom, i etvrto, struju moemo dovesti do tenih kristala korienjem providnih materijala. Zahvaljujuci ovim osobinama materijala moemo sklopiti ekran od tenih kristala. Postoje dve osnovne vrste ekrana sa tenim kristalima, a razlikuju se po vrsti matrice koju formiraju providne elektrode koje dovode struju do sloja tenih kristala. Dakle, ekrani mogu biti sa pasivnom i aktivnom matricom. Pogledajmo detaljnije ta donose te tehnologije. Ekrani sa pasivnom matricom sastoje se od dva sloja providnih elektroda koji se nalaze sa obe strane sloja tenih kristala. Elektrode su rasporeene paralelno u redovima s tim da su dva sloja postavljena tako da meusobno formiraju matricu. Pogledajmo na slici 30. kako to izgleda: U trenutku adresiranja odreenog piksela, na njega se u jednom trenutku primenjuje odreeni napon to primorava molekule tenih kristala da se drugaije poreaju i tako postaju neprovidni (crni). Kada napon prestane, kristali se ponaaju poput kondenzatora koji se prazni, tako da se molekuli polako vraaju u svoj prvobitni poloaj i tako ponovo postepeno poinju da proputaju svetlost. Iz navedenog je Slika 30. Pasivna matrica LCD monitora jasno da je vreme odziva (vreme potrebno da se piksel promeni iz potpuno belog u crn i obrnuto) preveliko za dananje potrebe kada je izraena potreba korisnika za multimedijalnim sadrajima na monitoru. Zato je u dananje vreme veina proizvoaa prela na proizvodnju ekrana sa aktivnom matricom Ekrani sa aktivnom matricom TFT. Kao to smo ve napomenuli, zbog izuzetno slabog vremena odziva piksela kod ekrana sa pasivnom matricom i jo nekih mana poput slabog kontrasta proizvoai su u potrazi za tehnologijom koja bi prevazila te mane, tokom devedesetih godina prolog veka napravili prve ekrane sa aktivnom matricom. Ovi ekrani se zovu jo i TFT odn. thin film transistor (tanak film sa tranzistorima), upravo zato sto su aktivni elementi te matrice zapravo tranzistori koji kontroliu svaki piksel ponaosob. Na slici 31. vidimo kako izgleda jedna aktivna matrica: Na slici vidimo da postoji specijalna matrica tranzistora (plava boja na slici).

Slika 31. Aktivna matrica

22

Za svaki piksel ponaosob postoji tranzistor koji se ponaa kao prekida koji kontrolie napon kojim se pobuuju teni kristali. Na slici 32. moemo videti kako izgleda jedan piksel TFT ekrana: Mala ljubiasta kockica je oznaka za tranzistor koji kontrolie jedan piksel. Na ovaj nain proizvoai LCD ekrana su znaajno redukovali problem sporog odziva i osetno poboljali kontrast i osvetljenost (brightness) ekrana. Osim toga, TFT ekrani su mnogo tanji i laki od ekrana sa pasivnom matricom. Slika 32. Piksel TFT ekrana Ono to je problem kod proizvodnje TFT ekrana je to celokupna matrica sa tranzistorima mora biti proizvedena na jednom skupom silikonskom sloju i dovoljno je prisustvo nekoliko estica praine da dovede do neupotrebljivosti celog filma sa tranzistorima. Ovo dovodi do visokog procenta karta u proizvodnji i to je jedan od glavnih razloga visoke cene TFT monitora. Takoe, zbog prisustva filma sa tranzistorima koji nisu potpuno providni poput elektroda pasivne matrice, potrebno je jae pozadinsko osvetljenje (backlight). U daljem tekstu obratiemo panju na funkcionisanje TFT LCD monitora koji su u informatikom svetu u dananje vreme preuzeli primat u odnosu na ekrane sa pasivnom matricom. Skrenuemo panju na njihove glavne mane, kao i prednosti u odnosu na klasine monitore sa katodnom cevi (CRT monitore). Pogledajmo sada kako izgleda ceo LCD panel sa aktivnom matricom: Na slici 33. moemo da vidimo konstrukciju jednog TFT LCD panela poev od pozadinskog osvetljenja (uta svetlost), preko filtera i sloja od stakla do tankog filma sa tranzistorima i sloja od tenih kristala. Vidimo kako se svetlost polarizuje i kako pikseli koji su iskljueni ne propustaju svetlost (u gornjoj polovini panela), za razliku od piksela koji su ukljueni i koji proputaju svetlost. Ono to moemo da vidimo na slici, a o emu dosad nismo nita rekli jeste sloj sa filterom za boje. Naravno, svi moderni LCD monitori danas omoguavaju prikaz boja i proizvoai se takmie sa modelima koji se po prikazu boja pribliavaju ak i CRT monitorima. Kako je kod LCD panela omoguen prikaz boja?

Slika 33. Konstrukcija TFT LCD ekrana

23

Kod svih monitora i televizora danas boja se formira od tri osnovne boje: crvene, zelene i plave. Na isti nain se formira i boja kod LCD ekrana. Svaki piksel se sastoji od tri takozvana podpiksela (subpixel). Svaki od ta tri je zaduen za jednu osnovnu boju. Poto podpikseli sami po sebi nemaju boju ve samo proputaju odreenu koliinu belog svetla (bela svetlost u sebi sadri sve boje), problem je reen tako sto je ispred svakog od tri podpiksela postavljen filter koji absorbuje sve boje osim jedne od tri osnovne. Tako imamo tri podpiksela sa tri osnovne boje za svaki pojedinani piksel. Prostom raunicom dolazimo do brojke od 2.359.296 podpiksela potrebnih za prikaz rezolucije 1024x768. Jasno je da ovo u mnogome uslonjava proizvodni proces gde je sada potrebno imati film sa tranzistorima za svaki pojedinani podpiksel, odnosno tri puta vie tranzistora nego za monohromatski monitor. Iz navedenog je jasno zato su kvalitetniji TFT LCD monitori esto i nekoliko puta skuplji od njihovih CRT pandana. Problemi koji se javljaju u prikazu boja kod LCD monitora se pojavljuju iz razloga sto je svaki podpiksel potrebno kontrolisati sa 256 nivoa osvetljenja da bismo dobili pravu 24bit paletu boja (preko 16.000.000 boja). Ovo ne polazi za rukom svim proizvoaima. Problem se manifestuje trakastim prelazom izmeu nijansi jedne boje ili preliva izmeu vie boja gde se jasno vide granice tamo gde ne bi smelo da ih bude. Ovo moemo posmatrati kod glatkog prelivanja izmeu dve udaljene boje, na primer plave i crvene. Ako prelaz iz jedne boje u drugu nije potpuno ravnomeran ve se na pojedinim mestima pojavljuju trake ili linije iste boje, moemo rei da problem postoji. Prednosti LCD monitora. Jedna od najoiglednijih prednosti LCD monitora pre svega u odnosu na monitore sa katodnom cevkom odnosi se na ergonomiju. Pogledajmo na slici 34. na ta mislimo:

Slika 34. Odnos veliine LCD i CRT monitora Na slici vidimo odnos u veliini LCD monitora (sa leve strane) i CRT monitora (sa desne strane) oba dijagonale od 17 (17 ina je oko 42cm). Jasno je da je uteda radnog prostora ogromna. Osim toga, vidimo da je i razlika u masi takoe ogromna. Druga velika prednost odnosi se na potronju. Dok LCD monitori troe 25-40W, monitori sa katodnom cevi troe i do 160W to je 4-8 puta vie. Iz ovoga proizilazi i trea velika i izuzetno znaajna prednost monitora sa tenim kristalima, a to je 24

koliina zraenja. LCD monitori emituju zanemarljivo malu koliinu zraenja, za razliku od CRT monitora koji emituju zavidnu koliinu zraenja koja raste srazmerno veliini monitora. Slino tome LCD nema nikakvih problema sa magnetnom interferencijom koja se moe javiti ka posledica magnetnog izvora nedaleko od monitora (zvunika na primer). Nasuprot tome, CRT ima problema sa ovime, i treba paziti da se ne nalaze u blizini nekog izvora magnetnog polja poto moe doi do ozbiljnih deformacija slike. Dalje, prednosti prilikom samog rada na LCD monitoru tiu se naina na koji ovi monitori formiraju sliku. Poznato je da se slika na obe vrste monitora formira od velikog broja piksela kao najmanje jedinice, dovoljno sitne da je praktino nevidljiva ljudskom oku. LCD monitori su idealni za prikaz iz dva razloga. Prvo, svaki piksel na LCD monitoru ima svoje mesto i idealnog kvadratnog oblika je. Samim tim je slika savreno geometrijski definisana. Znamo koliko je teko postii savrenu geometriju na monitorima sa katodnom cevi, ak i na najskupljim modelima. Tekst na LCD monitorima izgleda savreno precizno i isto, a sam ekran je perfektno ravan. Kada to spojimo sa malim zraenjem ovih monitora dolazimo do toga da je pravo olakanje za oi rad na njima posle rada na standardnim CRT monitorima. Takoe, mnogi modeli LCD monitora podravaju i rad u takozvanom portret reimu pri kome je mogue ekran zarotirati za 90 stepeni. Tako zaokrenut ekran idealan je za itanje ili rad sa prelomom teksta, pripremu za tampu ili za surfovanje internetom. Naravno, fokus je uvek savren, a problemi sa konvergencijom koji se esto javljaju kod CRT monitora, kod LCD monitora ne postoje. Druga prednost prilikom prikaza slike na LCD monitoru odnosi se na to da danas veina modela podrava upotrebu digitalnog signala putem DVI prikljuka. ta se deava sa signalom ako nema DVI prikljuka ve se koristi standardni analogni 15-pin prikljuak (isti kao kod CRT monitora)? Grafika kartica u tom sluaju konvertuje digitalni signal u analogni i tako ga alje monitoru, a monitor ga potom ponovo konvertuje u digitalni i tako prikazuje. Ova dvostruka konverzija, kao to pretpostavljamo, ima svoju cenu u kvalitetu slike. Nasuprot tome, kod monitora sa DVI prikljukom, grafika karta ne gubi vreme na konverziju signala ve ga alje direktno monitoru, koji takoe ne gubi vreme konvertujui analogni signal, ve prikazuje sliku tano onakvu kakvu je poslala grafika kartica. Postoji odreeni broj modela koji jo uvek koriste analogni prikljuak ali je sve manje takvih, a sve vie modela sa DVI ulazom. Postoji i jedan mali broj CRT monitora koji koriste DVI prikljuak, ali poto je princip rada ovih monitora analogni, onda dolazi do konverzije signala iz digitalnog u analogni u samom monitoru umesto u grafikoj kartici. Jo jedna prednost odnosi se na vidljivu dijagonalu monitora. Kod CRT monitora je vidljiva dijagonala uvek manja od deklarisane. Tako ako kupimo monitor od 17 ina, stvarna vidljiva dijagonala e biti 16 ina. Kod monitora od 19 ina stvarna vidljiva dijagonala bie oko 18 ina itd. Kod LCD monitora vidljiva dijagonala je jednaka deklarisanoj, pa tako, ako kupimo monitor koji ima deklarisanu dijagonalu od 17 ina onda e i vidljiva dijagonala biti 17 ina. Tako dolazimo dotle da LCD monitor od 17 ina ima veu dijagonalu nego CRT monitor od 17 ina i po vidljivoj dijagonali je blii CRT monitoru od 19 ina. Kad sagledamo sve prednosti, jasno je zato veina korisnika LCD monitora posle izvesnog vremena smatra da nikad ne bi mogla da se ponovo vrati na stari monitor sa katodnom cevi. Ipak da pogledamo i nedostatke LCD tehnologije. Mane LCD monitora. Kao to smo pomenuli kad smo govorili o nainima izrade, veoma je teko u LCD tehnologiji postii svih 256 nijansi osvetljenosti jednog piksela (odnosno podpiksela) to je neophodno za veran prikaz 24-bitnih boja. Meutim kako tehnologija napreduje, danas ve postoje modeli monitora koji postiu zavidan kvalitet prikaza boja i gotovo su konkurentni monitorima sa katodnim cevima. 25

Napomenuli smo kako se moe manifestovati problem prilikom prelivanja vie boja iz jedne u drugu i to je stvar na koju valja obratiti panju prilikom kupovine. Kontrast se kod LCD monitora izraava u odnosu osvetljenja najsvetlije take prema najtamnijoj taki. to je vei taj odnos to je vei i broj nijansi koji je mogue prikazati izmeu pa je samim tim i bolji kontrast. Prethodnih godina maksimalni kontrast koji su LCD monitori mogli da izvuku iao je do 300:1, danas je napretkom tehnologije omogueno da kontrast bude i do 500:1 kod najkvalitetnijih modela. Meutim, ako pogledamo da kod kvalitetnijih CRT monitora kontrast ide do 700:1 jasno je da u ovoj oblasti LCD monitori jo uvek nisu dosegli kvalitet CRT monitora. Brzina odziva kod LCD monitora se izraava u mili sekundama (ms) i odnosi se na zbir takozvanih fall i rise vremena. To je vreme koje je potrebno jednom pikselu na monitoru da pree iz potpuno bele u potpuno crnu boju i nazad. Ovde je izuzetno znaajno da je to vreme to krae inae se prilikom brze promene sadraja ekrana javljaju odreena zamuenja kao posledica toga to pikseli ne mogu dovoljno brzo da dostignu eljenu promenu stanja (odn. boje). Brzina kojom se teni kristali pobuuju i smiruju zavisi od mnotva faktora kao to je temperatura okoline, i naravno kvalitet tenih kristala, matrice provodnika i tranzistora. Ovaj efekat se mogao primetiti kod starijih modela monitora koji su imali odziv od 40ms pa navie, a najvie je problema pravio prilikom gledanja multimedijalnih sadraja, filmova ili prilikom igranja igara. Ako pogledamo neki film, obino je broj slika u sekundi izmeu 25 i 30 (frejmovi u sekundi ili fps skraeno). Teorijsko vreme odziva za postizanje minimalnih 25fps je 40ms. U ovakvoj situaciji ljudsko oko moe registrovati odreene meukorake gde pokreti na ekranu deluju zamueno, to su takozvani duhovi (ghosting). Nekada je standard za odziv bio 40ms, meutim danas je standard 25ms, a kod kvalitetnijih modela je ve dosegao 20ms odnosno 16ms kod najskupljih i najkvalitetnijih modela monitora. Ovakav napredak u tehnologiji omoguava glatko gledanje filmova i multimedijalnih sadraja, kao i igranje igara. Treba napomenuti da vertikalno osveavanje nema isti znaaj kod LCD monitora kao kod monitora sa katodnom cevkom. Poto se kod LCD monitora slika prikazuje odjednom i cela, praktino svako osveavanje preko 30Hz omoguava sasvim prijatan rad, mada je za sve modele standardno 60 Hz, a na novim odelima i 75 Hz. Kao to znamo glavni nosilac svih informacija koje vidimo na monitoru je svetlost koja stie od pozadinskog osvetljenja. Glavna osobina svetlosti je da se kree pravolinijski od svog izvora. Obzirom da je LCD panel u stvari svojevrstan blokator svetla i da polarizujui filter u stvari usmerava svetlost u pravcu pod pravim uglom napred u odnosu na povrinu ekrana, javlja se problem ugla gledanja. Ovde je re o tome da ako pogledamo u LCD ekran iz nekog drugog ugla osim pod pravim uglom direktno ispred ekrana primeujemo da se kvalitet slike i boja na ekranu drastino menja. to vie gledamo iskosa, pod veim uglom u ekran to e boje biti ispranije, a razaznavanje sadraja ekrana tee. Ovo je jedna od najveih mana LCD monitora uopte. Ugao gledanja proizvoai izraavaju u stepenima i odnosi se na granicu vertikalnog i horizontalnog ugla gledanja posle kojeg slika na ekranu postaje neprihvatljiva. Ovaj problem kod nekih modela moe biti izraen do te mere se kontrast i boje menjaju kako skreete pogled iz centralne take ekrana prema nekom od okova! esto se primedbe na kvalitet kontrasta i boja kod LCD ekrana zapravo mogu pripisati ogranienom uglu gledanja koji je takoe odgovoran i za srebrnkastu sliku kod nekih modela. Ovaj problem se delimino prevazilazi upotrebom posebnog filma na povrini panela koji ima ulogu da razbija polarizovanu svetlost u svim pravcima. Postoje i nove tehnologije poput MVA (Multidomain Vertical Alignment) koje se bore sa ovim nedostatkom. U svakom sluaju, na novijim modelima monitora ovaj problem nije toliko izraen kao ranije.

26

Plazma monitori. Osnovna ideja plazma displeja je da aktivira (osvetli) male obojene fluorescentne estice za stvaranje slike. Svaki piksel je sainjen od tri fluorescentne estice za stvaranje svetla - od crvene, zelene i plave estice. Isto kao i na ekranu katodne cevi, i plazma displej menja intenzitete razliitih svetlosti da bi se stvorio ceo opseg boja. Centralni element za stvaranje ove fluorescentne svetlosti je plazma, gas koji je sastavljen od slobodnih jona (elektrino optereenih atoma) i od elektrona (negativno optereenih estica). Pod normalnim uslovima, gas je uglavnom sastavljen od nenaelektrisanih estica. To znai, atomi odreenog gasa sadre isti broj protona (pozitivno naelektrisanih estica u jezgru atoma) i elektrona. Negativno naelektrisani elektroni potpuno uravnoteavaju pozitivno optereene protone, tako da je ukupno optereenje atoma jednako nuli. Ukoliko unesete mnogo slobodnih elektrona u gas uspostavljanjem elektrinog napona u gasu, situacija se vrlo brzo menja. Slobodni elektroni se sudaraju sa atomima gasa i, pri tome, izbijaju slabo vezane elektrone iz atoma gasa. Kada izgubi jedan elektron, atom remeti svoju elektrinu ravnoteu. On postaje pozitivno naelektrisan, postaje pozitivno naelektrisan jon. U plazmi kroz koju protie elektrina struja, negativno naelektrisane estice se kreu prema pozitivno naelektrisanim delovima plazme, a pozitivno naelektrisane estice se kreu prema negativno naelektrisanim oblastima. U Slika 35. Kako atomi emituju svetlost ovoj ludoj jurnjavi, estice se stalno meusobno sudaraju. Ovi sudari pobuuju atome gasa u plazmi, i dovode do toga da atomi gasa oslobaaju energiju u vidu fotona. Atomi ksenona (Xenon) i neona, inertnih gasova iji se atomi i koriste u plazma ekranima, oslobaaju fotone svetlosti kada se pobude. Ovi atomi, uglavnom oslobaaju ultravioletne fotone svetlosti, koja je nevidljiva za ljudsko oko. Meutim, ultravioletni fotoni mogu da se iskoriste da pobude fotone vidljive svetlosti. ta se nalazi unutar displeja? Gasovi ksenon i neon u televizijskim plazma displejima se nalaze u obliku stotina hiljada malih elija rasporeenih izmeu dveju staklenih ploa. Unutar ovog "staklenog" sendvia, smetene su, takoe, i dugake elektrode, sa obe strane elija. Elektrode za adresiranje se nalaze iza elija, izmeu elija i zadnje staklene ploe. Providne, transparentne, displej elektrode, koje su okruene izolatorskim dielektrinim materijalom i prekrivene zatitnim slojem od magnezijum oksida, su montirane ispred elije, izmeu elije i prednje staklene ploe. Obe grupe elektroda se prostiru po celom displeju. Displejske elektrode su postavljene u horizontalnim redovima du ekrana a adresne elektrode formiraju vertikalne kolo-ne. Kao to to moete i da vidite na slici 36, vertikalne i horizontalne elektrode formiraju osnovnu reetku. 27

Da bi se jonizovao gas u odreenoj eliji, raunar plazma displeja dovodi naelektrisanje na elektrode koje odgovaraju toj eliji. On to ini hiljadama puta u sekundi, pobuujui tako redom sve elije displeja. Kada su odgovarajue elektrode naelektrisane (i time uspostavljena potencijalna razlika izmeu njih), potee elektrina struja kriz gas u toj eliji. Kao to smo videli u prethodnom tekstu, protok struje stvara brz tok naelektrisanih estica, koje stimuliu atome gasa da oslobaaju ultravioletne fotone. Osloboeni Slika 36. Prikaz preseka plazma displeja ultravioletni fotoni stupaju u interakciju sa fosfornim materijalom kojim je obloen unutranji zid elije. Fosfori su supstance koje emituju svetlost kada se izloe dejstvu druge svetlosti. Kada jedan ultravioletni foton pogodi atom fosfora u eliji, jedan od elektrona u atomu fosfora prelazi na vii energetski nivo i atom se zagreva. Kada se elektron vraa na svoj normalan energetski nivo, on oslobaa energiju u obliku fotona vidljive svetlosti. Fosfori u plazma displeju generiu obojenu svetlost kada su pobueni. Svaki piksel je sainjen od tri odvojene subpikselske elije, od kojih svaka sadri razliito obojene fosfore. Jedan subpiksel sadri fosfor koji daje crvenu svetlost, drugi stvara zelenu a trei subpiksel generie plavu svetlost. Ove boje se meaju i tako zajedno generiu ukupnu boju piksela. Menjajui impulse struje koji protiu kroz razliite elije, sistem za regulaciju e smanjivanjem ili poveavanjem intenziteta svake boje R, G ili B piksela moi da proizvede stotine razliitih kombinacija crvene, zelene i plave svetlosti. Na taj nain, sistem za regulaciju moe da proizvede boje iz itavog spektra. Glavna prednost plazma tehnologije je da moete da napravite vrlo irok ekran od vrlo tankih materijala. Druga prednost, koja potie od injenice da svaki piksel moe da se posebno aktivira, sastoji se u tome da je slika vrlo svetla i da Slika 37. Raspored R,G,B piksela izgleda sasvim dobro bez obzira na ugao pod kojim je posmatrate. Kvalitet slike nije ba sasvim isti kao kvalitet slike koju posmatrate na najboljim televizijskim prijemnicima sa katodnim cevima, ali svakako zadovoljava oekivanja veine gledalaca. Najvea zamerka ovoj tehnologiji je njena jo uvek visoka cena. Sa cenama koje se kreu od par hiljada pa sve do 20.000$, ovi prijemnici jo uvek ne odlaze brzo iz prodavnica. Ali kako cene padaju sa usavravanjem tehnologije, svakako e oni potisnuti starinske prijemnike sa katodnim cevima. 28

Izlazne jedinice karakteristike

raunarskih

sistema,

uloga

osnovne

Izlazne jedinice raunarskih sistema dokumentuju ili prikazuju rezultat naeg rada na raunarskom sistemu i ine ih: tampai (printers) Automatske crtae table (plotters) Jedinice za kopiranje (hard copy units) Osnovne karakteristike izlaznih jedinica raunarskog sistema procenjuje sa na osnovu sledeih karakteristika: Format izlaznog dokumenta Rezolucija (kvalitet odtampanog dokumenta) Brzina rada (brzina izrade dokumenta)

tampai, vrste tipovi i uporedna analiza

tampai su najee koriena izlazna jedinica, s obzirom da je pisani oblik dokumentacije jo uvek neophodan svakome od nas pojedinano, kao i poslovnim sistemima. Postoje razne vrste tampaa klasifikovanih obino na sledei nain: Linijski tampai Matrini tampai Laserski tampai Ink jet Led tampai Linijski tampai. U praksi poslovnih sistema rasprostranjena je jo uvek grupa linijskih tj. mehanikih paralelnih tampaa. Princip njihovog rada zasniva se na tome to nosilac tipografskih znakova (lanac, bubanj, dot band i dr.) rotira velikom brzinom. Na njemu se nalaze nekoliko desetina puta ponovljene sve potrebne zalihe znakova, tako da su praktino svi znaci, koje treba odtampati u jednom redu, u svakom trenutku raspoloivi za tampu. Prednost ove vrste tampaa je u ceni, mogunostima tampe u vie kopija, i brzini tampanja. Tako npr. klasini linijski tampa radi brzinom od 1100 3000 redova u minuti (1 red = 132 znaka), kasniji modeli tampaju brzinama i do 9600 lpm (linija u minuti). Nedostatak ovih tampaa je velika buka koju stvaraju, velika koliina papirne praine, nema mogunosti poboljanja promene rezolucije tampe. U upravi carina i danas su u masovnoj upotrebi linijski tampai IBM model 4234 sa dot bandom odnosno trakom sa utisnutim slovnim i brojnim oznakama.

Slika 38. Linijski tampai

29

Matrini tampa proizvodi otisak udarajui iglicama u mastiljavu traku postavljenu izmeu glave i papira. Slova se, dakle, sastoje od takica pa njihova itljivost uvek tei da bude neprijatno slaba to je raunarskoj obradi teksta donelo slabu reputaciju - i dalje ete na tritu nai knjige koje su pripremane na matrinom tampau to sa estetske strane deluje izrazito loe. Takasta struktura slova se, jasno, manje primeuje ako su take gue rasporeene to znai da tampai koji imaju vie iglica nude kvalitetniji otisak. Zato matrine tampae obino delimo na 9-pinske i 24-pinske - kod prvih se svaka vertikala slova sastoji od 9 a kod drugih od 24 takice. 9-pinski matrini tampai su, jeftini, brzi, jednostavni za upotrebu, jeftini za odravanje i (zbog svega toga) veoma iroko rasprostranjeni. U raznim prospektima proitaete da matrini tampa u svakom sekundu ispisuje 150, 180 ili ak 200 znakova ali su ovi podaci veoma varljivi - kvalitetan 9-pinski matrini tampa umerene cene e u sekundi proizvesti najvie stotinak slova to znai da tampanje standardne lajfne teksta (1960 znakova) potrajati otprilike pola minuta. Korisniku je ostavljena mogunost da uspori ispis na nekih dvadesetak znakova u sekundi poboljavajui otisak - svaki se red ispisuje po dva puta uz mikroskopsko pomeranje papira pa se stie utisak da je matrica taaka koja odreuje svaki znak bitno poveana (npr. 24*16). Na ovaj nain nastaje takozvani NLQ ili Near Letter Quality (blisko pisaoj maini) ispis. Jedna od karakteristika koje su uinile matrine tampae popularnima je grafika - i raunarska slika se sastoji od takica to znai da je moete preneti na papir! Rezultati ovakvih primena nisu, na alost, ba idealni - vee zatamnjene povrine nisu ravnomerne, traka se prebrzo troi a glava sa iglicama postepeno propada. Mnogo ea primena grafike je definisanje karaktera - svakome su potrebna naa latinina slova a ponekome i specijalni simboli koje proizvoai nisu uvrstili u set znakova. Zato svi matrini tampai poseduju kontrolne kodove kojima se menja oblik nekih znakova prema potrebama korisnika; promena, jasno, traje samo dok je tampa ukljuen. Poznatiji 9-pinski matrini tampai su Epson-ovi modeli RX-80, FX-85, FX-85, LX-80, LX-86 i LX-800, zatim Star NL-10, Canon PW-1080A i Panasonic KX-P1081. Prvi 24-pinski tampai su nastali mnogo godina posle 9-pinskih i 16 pinskih, kada je minijaturizacija komponenti omoguila da se 24 iglice stave na prostor koji je nekada zauzimalo njih 9. Ukoliko vam se skok sa 9 i 16 na 24 uinio prevelikim ak i za modernu tehniku, unekoliko ste u pravu: glava 24-pinskog tampaa zaista ima 24 iglice ali su one rasporeene u dve veoma bliske kolone od po 12 iglica. Desna kolona je malo smaknuta u odnosu na levu to znai da su iglice rasporeene u cikcak. Rastojanje izmeu pina 1 i pina 24 je jednako rastojanju izmeu prvog i devetog pina na starim modelima to znai da je veliina slova jednaka; bitno su poveane rezolucija, kvalitet otiska, brzina i, na alost, cena. Najpopularnije modele 24-pinskih tampaa ponovo prodaje Epson - oznake su LQ-500, LQ-550, LQ-680 (slika 39.), LQ-800, LQ-850 i LQ-2500; mnogi se odluuju i za NEC-ove i Panasonic-ove 24-pince. Svaki korisnik koji se bavi stonim izdavatvom treba da nabavi matrini tampa njime se ne moe proizvesti konani otisak ali je neophodan za izvlaenje teksta koji ide na korekturu. Ovakav tekst bi se, jasno, mogao tampati i na laserskom tampau ali je repromaterijal koji troi matrini tampa (praktino iskljuivo traka) znatno jeftiniji. Treba se opredeliti za neki 9-pinski model pristojne brzine u koji se relativno lako ugrauju naa slova - najbolje Epson FX-85 ili LX-800. Kod matrinih tampaa mogue je postii efekat obojenosti jedino korienjem indigo traka u boji (crvena, plava, uta).

30

Slika 39. Matrini tampa EPSON LQ 680

Slika 40. Laserski tampa

Laserski tampai. U 1980-im godinama preovladavali su matrini i laserski tampai, dok se ink-jet tehnologija nije znaajnije pojavljivala sve do 1990-ih. Laserski tampa je uvela firma Hewlett-Packard 1984. godine, na osnovu tehnologije koju je razvila frima Canon. Radio je na nain slian onom kod aparata za fotokopiranje, s tim to je razlika u izvoru svetlosti. Kod aparata za fotokopiranje stranica se skanira sa sjajnom svetlou, dok je kod laserskog tampaa izvor svetlosti laser, to ne treba da iznenadi. Posle toga proces je manje-vie isti: svetlost stvara elektrostatiku sliku stranice na naelelktrisnaom fotoreceptoru, koji sa svoje strane privlai toner u obliku elektrostatikog naelektrisanja. Laserski tampai su brzo postali popularni zahvaljujui visokom kvalitetu svoje tampe i relativno malim trokovima rada. Na tritu za koje su laserski tampai razvijeni, konkurencija izmeu proizvoaa je postajala sve surovija, naroito u proizvodnji jevtinijih modela. Cene su ile sve nie i nie, kako su proizvoai pronalazili nove naine da smanje svoje trokove. Kvalitet tampe se poboljavao, pa je rezolucija od 600 taaka po inu postala standardna, dok se sama konstrukcija smanjila, to ju je uinilo pogodnom za kunu upotrebu. Laserski tampai imaju brojne prednosti u odnosu na konkurentsku ink-jet tehnologiju. Oni proizvode mnogo kvalitetnije tekstualne crno-bele dokumente od inkjet tampaa i tee da budu projektovani za naporniji rad - to znai da izbacuju vie stranica meseno, po manjoj ceni po stranici od ink-jetova. Dakle, ako se trai "kancelarijska teglea marva", laserski tampa moe da bude najbolji izbor. Drugi znaajan inilac, za kunog kao i za poslovnog korisnika je rad sa kovertima, karticama i drugim neduobiajenim medijumima, gde laserski tampai opet nadmauju ink-jet tampae. Imajui u vidu ega sve ima u laserskom tampau, pravo je udo kako oni mogu da se proizvode po tako maloj ceni. Po mnogo emu, sastavni delovi koji ine laserski tampa su daleko sloeniji od onih u raunaru. Rasterski procesor slike (RIP - raster image processor) bi mogao da koristi napredni RISC procesor, inenjerstvo koje dolazi sa leajevima za ogledala je vrlo usavreno, a izbor hemikalija za valjak i toner, mada esto nepogodan za okolinu, upravo fascinira. Dobijanje slike sa ekrana PC raunara na papir trai jednu zanimljivu meavinu kodovanja, elektronike, optike, mehanike i hemije.

31

Laserski tampa mora da ima sve informacije o stranici u svojoj memoriji pre nego to pone tampanje. Kako se slika prenosi iz memorije PC raunara na laserski tampa zavisi o tipu tampaa koji se koristi. Najsiroviji postupak je prenos bit mape slike. U tom sluaju nema mnogo toga to raunar moe da uini da bi poboljao kvalitet, pa jedino to radi je da alje taku po taku. Meutim, ako sistem zna vie o slici nego to moe da prikae na ekranu, postoje bolji naini za komunikaciju podataka. Standardni list A4 je dimenzija 8,5 ina puta 11 ina (210 mm puta 297 mm). Rezolucija od 300 taaka po inu predstavlja vie od osam miliona taaka, poreeno sa osam stotina hiljada piksela na ekranu rezolucije 1024 puta 768. Oigledno ima svrhe za mnogo otriju sliku na papiru - ak i vie na 600 taaka po inu, gde stranica moe da ima 33 miliona taaka. Glavni nain na koji kvalitet moe da se pobolja je pomou slanja opisa stranice koji se sastoji od informacija vektora/glavnih crta i dozvoljavanja tampau da ih iskoristi na najbolji nain. Ako se tampau kae da nacrta liniju od jedne do druge take, on moe da primeni geometrijski princip da linija ima duinu, ali nema irinu, i da nacrta tu liniju u irini jedne take. Isto vai i za krive linije, koje mogu biti toliko fine koliko dozvoljava rezolucija tampaa. Ideja je u tome da jedan jedini opis stranice moe da se poalje bilo kom pogodnom ureaju, koji e ga posle toga tampati najbolje to moe - odakle mnogo korieni termin nezavisno od ureaja. Karakteri teksta se sastoje od pravih i krivih linija, pa sa njima moe da se radi na isti nain, ali bolje reenje je da se upotrebi unapred opisan oblik fonta kao to su formati TrueType ili Type-1. Pored preciznog odreivanja mesta, jezik za opis stranica (PDL - page description language) moe da uzme oblik fonta, rotira ga ili uopte manipulie sa njegovim sutinskim sadrajem. Postoji i dodatna prednost u tome to se zahteva samo jedna datoteka po fontu, suprotno od situacije u kojoj se trae po jedna datoteka za svaku veliinu fonta. Posedovanje unapred definisanih skica za fontove dozvoljava raunaru da alje malu koliinu informacija - jedan bajt po karakteru - i proizvede tekst sa mnogo razliitih stilova i veliina fontova. Kada mu je slika koja treba da se tampa saoptena posredstvom jezika za opis stranice, prvi posao tampaa je da je da te instrukcije pretvori u bit mapu. To radi tampaev unutranji procesor, a rezultat je slika (u memoriji) svake take koja treba da se postavi na papir. Modeli oznaeni kao "Windows tampai" nemaju svoje sopstvene procesore, pa matini raunar stvara bit mapu, upisujui je direktno u memoriju tampaa. U srcu laserskog tampaa nalazi se mali rotirajui valjak organska fotoprovodna kaseta (OPC - organic photo-conducting cartridge) - sa slojem koji mu dozvoljava da dri elektrostatiko naelektrisanje. Laserski zrak skenira preko povrine valjka, selektivno dodeljujui takama na toj povrini pozitivno naelektrisanje, tako da e one na kraju predstavljati izlaznu sliku. Povrina valjka je ista kao ona od lista papira na kojoj e se slika na kraju pojaviti, a svaka taka na valjku odgovara taki na papiru. U meuvremenu, papir se proputa kroz naelektrisanu icu koja na njemu ostavlja negativno naelektrisanje. Na prvim laserskim tampaima, selektivno naelektrisanje se postie ukljuivanjem i iskljuivanjem lasera dok skanira rotirajui valjak, upotrebom sloene konstrukcije obrtnih ogledala i soiva. Princip je isti kao kod lopte sa ogledalima u disko-klubovima. Svetlost se odbija od lopte na pod, ide po podu i nestaje kako se lopta okree. U laserskom tampau, valjak se obre izuzetno brzo i sinhronizovano sa ukljuivanjem i iskljuivanjem lasera. U dananjim laserskim tampaima svetlosni zrak iz laserske diode direktno pobuuje valjak izazivajui jonizaciju take koja je osvetljena. Nakon ovog postupka, kada se valjak okrene za pun krug, vri se postupak dejonizacije ime je valjak spreman za ponovni upis. 32

Slika 41. Princip rada prvih laserskih tampaa Unutar tampaa, valjak rotira da bi izgradio jednu horizontalnu liniju u jednom trenutku. Jasno, to mora da se uradi vaoma precizno. to je manja rotacija, to je vea rezolucija niz stranicu - korak rotacije kod savremenog laserskog tampaa iznosi tipino 1/600 deo ina, to daje vertikalnu rezoluciju od 600 taaka po inu. Slino tome, to se laserski zrak bre ukljuuje i iskljuuje, vea je rezolucija preko stranice. Kako valjak rotira da bi predstavio sledeu povrinu za lasersku obradu, ispisana povrina se kree kroz laserski toner. Toner je vrlo fini crni prah, naelektrisan negativno to je uinjeno da bi on bio privuen takama sa pozitivnim naelektrisanjem na povrini valjka. Tako, posle jedne potpune rotacije, povrina valjka sadri sve crno to je potrebno na slici. List papira sada dolazi u dodir sa valjkom, to se izvodi pomou gumenih cilindara. Kako izvrava svoju rotaciju, on uzima toner sa valjka pomou magnetskog privlaenja, prenosei tako sliku na papir. Negativno naelektrisana podruja valjka ne privlae toner, a rezultat su bele povrine na papiru. Toner je posebno napravljen da se brzo topi i sistem za spajanje sada primenjuje toplotu i pritisak na oslikan papir, da bi se toner privrstio za stalno. Jedan od sastojaka tonera je vosak i on ga ini pogodnijim za proces spajanja, dok su valjci za spajanje uzrok zato se papir pojavljuje iz laserskog tampaa, jo uvek topao na dodir. Poslednja faza je ienje valjka od bilo kakvih ostataka tonera, da bi bio spreman da ponovo otpone ceo ciklus. Postoje dva oblika ienja, fiziko i elektrino. Kod prvog, toner koji nije prenesen na papir, mehaniki se odstranjuje sa valjka i odbaeni toner prikuplja u tacni. Elektrino ienje je pokrivanje valjka sa istovetnim naelektrisanjem, tako da laser moe opet da upisuje po njemu. Oba elementa, onaj za mehaniko i onaj za elektrino ienje, treba da se uredno menjaju u odreenim periodima.

33

Laserski tampai u boji. Laserski tampai su obino monohromatski ureaji, ali se oni, kao i mnoge druge takve tehnologije, mogu se prilagoditi za rad u boji. To se postie upotrebom plavog, crvenog i utog u kombinaciji, da bi se proizvele razne boje za tampu. Izvode se etiri prolaza kroz elektro-fotografski proces, obino postavljajui po jedan toner na stranicu istovremeno, ili gradei sliku od etiri osnovne boje istovremeno na jednoj posrednoj povrini za prenos.

Slika 42. Princip rada laserskog tampaa u boji Veina savremenih laserskih tampaa imaju prirodnu rezoluciju od 600 ili 1200 taaka po inu. Modeli sa manjom rezolucijom esto mogu da menjaju intenzitet svojih laserskih/LED taaka, to rezultuje pre meavinom kontonskog i polutonskog tampanja nego kontinualnim tonskim izlazom. Brzine tampanja variraju izmeu 3 i 5 stranica u minutu u boji i 12 do 14 stranica u minutu u monohromatskoj tampi. Glavna oblast razvoja, gde je prva bila firma Lexmark sa svojim LED tampaem brzine od 12 stranica u minutu koji je izbaen na trite u jesen 1998. godine, bila je da se povea brzina tampanja u boji do istog nivoa kao kod monohromatske tampe, pomou istovremene obrade etiri tonera i tampe u jednom prolazu. tampa Lexmark Optra Colour 1200N to postie tako to ima potpuno nezavisne procese za svaku boju. Kompaktnost koja rezultuje zbog upotrebe LED matrica umesto nezgrapne skalamerije za fokusiranje koja ide uz laserski ureaj za sliku, dozvoljava da se maina u boji izgradi sa etiri potpune glave za tampanje. Kasete sa tonerima se postavljaju u liniji niz put papira, a svaki ureaj ima svoj fotoprovodni valjak. Podaci mogu da se alju na sve etiri glave istovremeno.Proces poinje sa crvenom bojom, prolazi kroz plavu i utu, a zavrava se crnom bojom. Pored njihove brzine, jedna od glavnih prednosti laserskih tampaa u boji trajnost njihovog izlaza to je funkcija hemijski inertnih tonera koji su stopljeni na povrini papira, za razliku od veine ink-jetova kod koji su oni apsorbovani u papiru. To dozvoljava laserskim tampaima u boji da tampaju na nizu razliitih medijuma, bez problema kao to su mrlje i iezavanje koji se sreu kod ink-jet tampaa. Pored toga, kontrolisanjem toplote i pritiska prilikom procesa stapanja, izlazu se moe dati krajnja obrada koja zavisi odk korisnika od mata da visokog sjaja. LED tampai. tampanje stranica pomou LED dioda (light-emitting diode svetlosna dioda) koje je pronaeno u firmi CASIO, favorizovano u Oki i isto tako korieno u firmi Lexmark bilo je sredinom 1990-ih godina nueno tritu kao sledee veliko dostignue u laserskoj tampi. Meutim, posle pet godina ne

34

osporavajui njegovu pogodnost za zatitu ivotne sredine tehnologija jo uvek treba da napravi znaajniji uticaj na tritu. Tehnologija daje iste rezultate kao i konvencionalno lasersko tampanje i koristi isti osnovni metod nanoenja tonera na papir. Statiko naelektrisanje se nanosi na fotoprijemni valjak i, kada ga pogodi svetlost sa LED diode, naelektrisanje obre polaritet, stvarajui tako uzorak taaka koji odgovara slici koja se na kraju pojavljuje na stranici. Posle toga nanosi se naelektrisan suvi toner, koji se lepi za povrine na valjku kojima se obrnuo polaritet naelektrisanja, a zatim nanosi na papir koji prolazi preko valjka na svom putu ka izlaznoj tacni. Razlika izmeu dve tehnologije je samo u metodu distribucije svetlosti. LED tampai rade pomou matrice LED dioda ugraenih u poklopac tampaa obino vie od njih 2500 pokriva celu irinu valjka koje stvaraju sliku kada sijaju nanie pod uglom od 90 stepeni. LED tampa rezolucije 600 taaka po inu e imati 600 LED dioda po inu, preko cele irine stranice. Prednost je u tome to je red LED dioda jevtiniji da se napravi od lasera i ogledala sa mnogo pokretnih delova i, shodno tome, ta tehnologija predstavlja jevtiniju alternativu konvencionalnim laserkim tampaima. LED sistem je takoe koristan jer je kompaktan u odnosu na konvencionalne laserske tampae. Ureaji za rad u boji imaju etiri reda LED dioda po jedan za plavi, crveni, uti i crni toner to dozvoljava da se tampa u boji brzinama istim kao kod ureaja za monohromatsku tampu. Glavni nedostatak LED tehnologije je u tome to je njena horizontalna rezolucija apsolutno fiksirana i, mada se mogu primeniti neka poboljanja rezolucije, nijedno od njih nee biti tako dobro kao mogua usavravanja rezolucije kod pravih laserskih tampaa. Pored toga, valjak LED tampaa radi najefikasnije i najbre kada se trai neprestano tampanje velikog obima. To je vrlo slino kao kod elektrine sijalice koja e trajati manje kada se stalno ukljuuje i iskljuuje, pa se tako i ivotni vek valjka LED tampaa skrauje kada se on esto koristi za kratkotrajno tampanje. Najvea mana ove vrste tampaa je potreba obezbeenja gotovo sterilnih uslova rada jer svaka, pa i najmanja, neistoa moe izazvati probleme u tampanju. tampai sa tenim kristalima (LCD) rade na slinom principu, koristei panele sa tenim kristalima kao izvor svetlosti umesto matrice LED dioda. Ink-jet tampai. Iako su ink-jet tampai mogli da se nabave 1980-ih godina, tek su im 1990-ih cene pale dovoljno da ova tehnologija postane ire rasprostranjena. Firma Canon tvrdi da su oni izumeli ono to se naziva bubble jet tehnologijom 1977. godine, kada je jedan istraiva zagrejanom lemilicom sluajno dodirnuo pric napunjen mastilom. Toplota je istisnula kap mastila iz igle prica, i tako je poela da se razvija jedna nova metoda tampanja. Ink-jet tampai su ostvarili brz tehnoloki napredak u poslednjih nekoliko godina. Trobojni tampa je na tritu ve nekoliko godina i uinio je dostupnim tampanje u boji pomou ink-jet tehnologije, ali, kako je etvorobojni model postao jeftiniji za proizvodnju, zamenljivi model kertrida je postepeno izaao iz upotrebe. tampanje pomou ink-jet tampaa, kao i lasersko, spada u neudarni metod. trcaljke isputaju mastilo kada preu preko vie razliitih moguih medijuma, a rad ink-jet tampaa je mogue lako vizuelno predstaviti: teno mastilo se u tankom mlazu nanosi na papir da bi se formirala slika. Glava tampaa skenira stranicu u horizontalnim trakama, koristei sklop motora da bi se pomerala sleva na desno i nazad, dok drugi sklop motora postepeno vertikalno pomera papir. Kada je jedna traka slike odtampana papir se pomera, spreman za tampanje sledee trake. Da bi se proces ubrzao, glava tampaa ne tampa samo po jedan red piksela pri svakom horizontalnom prolasku, ve istovremeno tampa i jedan vertikalni niz piksela. 35

Princip rada Ink-jet tampaa,zapravo je vrlo jednostavan. Mastilo se dovodi iz rezervoara do ispisne glave gde se onda mala kapljica mastila istisne kroz malu mlaznicu I izbaci na papir. to se vie mlaznica nalazi na ispisnoj glavi I to su kapljice manje, to e konaan kvalitet ispisa biti bolji. Slina je analogija bila I kod matinih tampaa, samo su tamo mesto mlaznica bile iglice, pa je vei broj iglica znailo I vei kvalitet ispisa. Zato bi smo mogli rei da tampai koji koriste mastilo na neki nain predstavljaju nastavak nekada vrlo popularnije matine tehnologije, broj mlaznica na modernoj ispisnoj glavi daleko je vei nego to su nego to su to iglini tampai ikada mogli ostvariti. Otuda I daleko vei kvalitet i sposobnost ispisa ink-jet tampaa. Uobiajena je brojka od etrdeset osam mlaznica, a vrlo esto se pojavljuju i vei brojevi, sve u elji za boljim i preciznijim ispisom

Slika 43. Prikaz termo ink-jet glave Najvei broj ink-jet tampaa koristi termiku tehnologiju, kod koje se primenjuje toplota da bi se mastilo fiksiralo na papiru. Ova metoda obuhvata tri glavne etape. Usled zagrevanja mastila, u trcaljki se formira mehuri koji se pod pritiskom rasprsne i mastilo kapne na papir. Tada mehuri splasne usled hlaenja elementa, a vakuum koji pri tome nastaje povlai novu koliinu mastila iz rezervoara na mesto onog koje je prethodno izbaeno. Ovo je metod kojim se najradije slue firme Canon i Hewlett-Packard. Vlasnika ink-jet tehnologija firme Epson koristi piezo kristal postavljen na zadnjoj strani rezervoara za mastilo. To je veoma slino membrani zvunika - vibrira kada struja protie kroz njega, tako da kad god se trai taka, struja se dovodi do piezo elementa, element se ugiba i na taj nain istiskuje kapljicu mastila iz trcaljke. Piezo metod ima vie prednosti. Ovaj proces doputa veu kontrolu nad oblikom i veliinom istisnute kapljice. Siune oscilacije unutar kristala doputaju da dimenzije kapljica budu manje, a samim tim gustina trcaljki vea. Uz to, za razliku od termike tehnologije, mastilo ne mora da se zagreva i hladi izmeu dva ciklusa. Ovo tedi vreme, a pri proizvodnji mastila vie se obraa panja na njegova upijajua svojstva nego na mogunost da izdri visoke temperature. To prua veu slobodu za razvijanje novih hemijskih svojstava mastila. Kod termalne ink-jet tehnologije izbacivanje mastila podrazumeva malu eksploziju-brzina zagrevanja ide do 1015 0c/s . Prednost ovog pristupa je u tome to mehurii vazduha, ako se zatekne u komori, nisu u stanju da blokiraju izlazak 36

mastila- proces je buran a brzina izbacivanja velika. Druga prednost je niska cena izrade ink-jet glave, koja se pravi iz nekoliko slojeva plastinih ili metalnih folija koje su slepljene jedne za drugu, dok se kanali I komore prave poput tampane ploe foto postupka I hemijsko nagrizanje. Jedino se same mlaznice bue laserom, to je postalo neophodno od kad je zapremina kapljice smanjena ispod 30pl samo se laserom mogu precizno izbuiti veoma precizno otvori prenika 1/100 milimetara. Zato je kod termalnih glava lako(I jeftino) poveati broj mlaznica u glavi I na taj nain linearno poveati brzinu tampe. Loe strane kod termalne ink-jet su otezana kontrola ponaanja izbaenog mastila,kapljica se esto rasprsne, pa se osim glavnog tiska javljaju sateliti,koji se vide kao duhovi na papiru.

Slika 44. Ink jet tampai Svaki ink-jet tampa ima etiri osnovna dela: Ink-jet glava Mehanizam za transport glave preko papira Mehanizam za transport papira Elektronika koja kontrolie itav ureaj Prva tri predstavljaju mehaniki deo tampaa i od njih dolaze razliitosti koje karakteriu modele, elektroniku je izgleda lake kopirati. Mlaznice za kolorna mastila mogu da budu grupisana za svaku boju posebno, jedna iznad druge ili u grupama od po tri (po jedna za svaku boju), a te grupe jedna iznad druge, u linijskom rasporedu. Postoje i reenja kada su mlaznice rasporeene u dve ili vie paralelnih linija. Ovo se koristi kada je rezolucija glave visoka, ti redovi su pomereni u vertikalnom pravcu za veliinu 1/rezolucija pa su u svakom od redova mlaznice na rastojanju od 2/rezolucija. Tako se obezbeuje vei prostor za postavljanje elemenata glave.

Slika 45. Ink-jet glava, ipka sa kaiem i step motor 37

Kod piezo ink-jet tehnologije glava je skupa, pa predstavlja sastavni deo tampaa i menja se samo ako se pokvari ili nepovratno zaepi. Ovaj poslednji problem je najvea EPSONOVA boljka, pa je ova firma uloila veliki trud da se, izborom odgovarajueg mastila i promenom konstrukcije glave, verovatnoa problema znatno smanjila. Kod HP ink-jet tampaa glava sa mlaznicama je na ketridima ime se eliminisao problem koji postoji kod EPSONA ali ovakvo reenje je poskupelo proizvodnju samoga ketrida.

Slika 46. Valjci za transport hartije i matina ploa ink-jet tampaa Mehanizmi za transport glave na svim ink-jet tampaima su slino konstruisani. Ink-jet glave se nalaze na nosau koji se naziva kolica. Ta kolica se kreu levo desno, po liniji normalnoj na pravac pomeranja papira. Pri tom ona klizaju du dve(retko tri ili vie) osovine ija je povrina visoko polirana, a za smanjenje trenja koriste se posebna maziva. Pogon glave sastoji se iz koranih ili jednosmernih motora i (ne obavezno) zupanika za redukciju brzine. Obrtanje motora se pretvara u linijsko kretanje glave uz pomo zupastog remena, tako je obezbeena preciznost pomeranja bez proklizavanja. Na matinoj ploi tampaa uvek se nalazi deo koji se bavi kontrolom motora I svih mehanizama u tampau. On je zaduen da, osim napajanja motora kontrole senzora, prenosi podatke do ink jet glave i da proces izbacivanja mastila sinhronizuje sa kretanjem glave i papira. Drugi deo je interfejs i pripadajua elektronika, koji prima podatke iz kompjutera i prosleuje ih dalje. "Temperatura" izvora svetlosti, izmerena u Kelvinovim stepenima (K), utie na opaanje boje predmeta. Bela svetlost, kao ona koju emituju fluorescentne lampe u televizoru ili blic na fotografskom aparatu, ima ravnomernu raspodelu talasnih duina, to odgovara temperaturi od oko 6000 K i ne izobliuje boje. Standardne sijalice, meutim, emituju manje svetlosti sa plavog kraja spektra, to odgovara temperaturi od oko 3000 K, usled ega predmeti izgledaju vie uti. Monitori i tampai ovo, meutim, obavljaju pomalo razliito zato to su monitori izvori svetlosti, dok izlaz kod tampaa reflektuje svetlost. Dakle, monitori meaju svetlost iz fosfora napravljenih od osnovnih aditivnih boja: crvene, zelene i plave (RGB - red, green, blue), dok tampai koriste mastila napravljena od osnovnih supstraktivnih boja: tirkizne, purpune i ute (CMY). Obojena mastila apsorbuju belu svetlost reflektujui eljenu boju. U svakom sluaju, osnovne boje se umekavaju da bi se formirao ceo spektar. Umekavanje rastavlja jedan piksel boje u niz taaka, tako da je svaka taka u jednoj od osnovnih boja, ili je ostavljena prazna. Dve glavne odrednice kvaliteta tampe u boji su rezolucija, koja se meri brojem taaka po inu (dpi), i broj nivoa gradacija koji mogu da budu odtampani po taki. 38

Uopteno govorei, to je rezolucija vea to je vie nivoa po taki i bolji je celokupan kvalitet tampe. Najjednostavnija vrsta tampaa u boji je binarni ureaj kod koga su take tirkizne, purpurne, ute i crne boje ili "ukljuene" (odtampane) ili "iskljuene" (nisu odtampane), dok meunivoi nisu mogui. Ako take mastila (ili tonera) mogu da se meaju da bi se dobile meuboje, binarni CMYK tampa moe da tampa samo osam "pravih" boja (tirkiznu, purpurnu, utu, crvenu, zelenu i plavu, i uz to jo crnu i belu). Ovo oigledno nije dovoljno velika paleta da bi se postigao dobar kvalitet tampe, i tu na scenu stupa polutoniranje. Ploteri. Ova vrsta ureaja slui kao spona izmeu kompjutera i grafike informacije, u smislu izrade preciznih grafikih i/ili tekstualnih prikaza, a na osnovu digitalnih podataka (strujnih impulsa). Ploteri (crtai) se koriste za izradu konstrukcionih crtea, topografskih i meteorolokih karata, projekata infrastrukturnih objekata, statistikih grafikona itd. Prema principu formiranja dokumenta, i u tehnolokom smislu, dele se na plotere sa perima (rade na vektorskom principu, pri emu je minimalna duina vektora manja ak i od 0,02 mm), plotere sa brizganjem tinte (raster tehnologija) i elektrostatike plotere. Sa gledita konstrukcije ploteri se dele na leee (flat bad) i doboaste (drum) plotere. Ploter sa perima, raspolae fiksnim ili pominim perom za crtanje, ije je kretanje upravljano programskim instrukcijama pohranjenim u kompjuteru. Horizontalni ploteri izrauju crtee na uobiajenim formatima papira (do 140 x 140 mm), a valjkasti ploteri koriste beskrajni papir koji je namotan na valjak. Rad plotera odvija se u tzv. koracima sa standardnim brzinama do 300 koraka u sekundi. Savremenija vrsta plotera funkcionie na tzv. elektrostatikom principu: papir se kree ispod iane matrice koja ostavlja trag, odnosno crte na mestu gde ica dodirne papir. Elektrostatika slika je u stvari serija taaka realizovanih prema pripremljenom programu tampe visokog kvaliteta.

Slika 47. Savremeni kolor ploter HP Design jet 5500 Ploteri su od ureaja namenjenih prvenstveno tampi crtea postali ozbiljni "proizvoai" postera velikog formata. Sledi prikaz osnovnih karakteristika za ploter na slici 47., radi bolje mogunosti poreenja sa tampaima prethodno 39

predstavljenim. Kvalitet tampe za model HP na slici 47. odreen je rezolucijom od 1.200600 taaka po inu. Sa ovakvim karakteristikama, uz priznato visok kvalitet rasterizacije koju koriste HP ploteri, HP DesignJet 5500 daje vrlo visok fotorealizam u tampi. Naravno, sa malog rastojanja zrnastost slike se primeuje, ali su tampai velikog formata ionako namenjeni za tampu postera koji se posmatraju sa rastojanja od najmanje jednog metra. DesignJet 5500 se proizvodi u ak osam verzija. Postoje dve osnovne platforme sa maksimalnim irinama medija od 42 ili 60 ina. Osnovna karakteristika DesignJet-a 5500 je upotrebljivost, i tome je HP oigledno posvetio najvie vremena prilikom njegovog konstruisanja. Nivo neophodnog odravanja koje korisnik treba da obavlja na ovom ploteru svodi se na zamenu potronih delova tampa je konstruisan tako da nije potrebno nikakvo ienje bilo kog dela u svakodnevnom radu. Uz svaku od est glava dolazi i njen ista, koji je poseban izmenljiv deo. Sam ista je projektovan tako da traje koliko i glava, dok je vek glave otprilike jednak jednom kertridu sa mastilom ona kroz sebe moe da provue od 600 do 800 mililitara mastila, a kapacitet svakog od njih je 680 ml. Sloena konstrukcija nije nepovoljno uticala na cenu tampe, jer je cena glava niska, ba kao i cena mastila. Sistem za transport mastila od est kertrida do njihovih glava je vrlo robustan i moe da izdri do 1.000 zamena. Svaka od verzija DJ 5500 dolazi sa ugraenim diskom od 40 GB, na kom je oko 50% kapaciteta rezervisano za red ekanja za tampu. Velika brzina tampe takoe znaajno doprinosi visokoj upotrebljivosti DesignJet-a 5500. Maksimalna deklarisana brzina je 51 m2/as, ali se ona postie u Maximum Speed modu i na najobinijem ink-jet papiru. U productivity modu, koji je preporuen za veinu primena, moe se odtampati oko 9 (na 60) ili 8 m2/as (na 42 modelu), uz korienje sjajnog foto-papira. Orijentaciona cena 23.000 evra.

Jedinice za kopiranje (hard copy units) i njihove karakteristike, phaser jet tehnologija izrade
Jedinice za kopiranje takoe predstavljaju izlazne jedinice raunarskih sistema, veoma lie na tampae, ali osnovna razlika je u tome to se ne formira print datoteka, nego se sadraj za tampu ita direktno iz memorije grafikog adaptera. Time se postie maksimalni kvalitet tampanog sadraja. tampanje se vri na votanim matricama koje su nosa boje, phaser jet tehnologijom i primenom postupka termal vax, to podrazumeva zagrevanje povrinskog sloja matrice toplotnim poljem. Primenom navedene tehnologije dobija se veoma visok kvalitet i obezbeena je trajnost tampanog materijala. Pored tampe na votanim matricama koristi se i princip rada sa vrstim mastilom, odnosno korienje tapia sa bojom. Sledi prikaz jednog takvog phaser jet tampaa korporacije Xerox. Tehnologiju tampe vrstim mastilom, prvi put je upotrebila kompanija Xerox pre gotovo 13 godina. Iako je pobrala brojne prestine nagrade, ova nova tehnologija ostala je zarobljena izmeu brzine tampe, kvaliteta otiska i cene, kako ureaja tako i repromaterijala. Korporacija Xerox nastavila je da usavrava "Solid Ink" tehnologiju i vremenom tritu nudila reenja sa sve boljim odnosom rezultata i cene. Nedavno je svetlost dana ugledao model Phaser 8400, koji je nakon opsenih testiranja, na brojnim Slika 48. Xerox Phaser 84oo internet benchmark sajtovima i forumima ocenjen 40

najveim ocenama. Sa eljom da vas to uspenije ukljuimo u vode tampe vrstim mastilom, koja je u poslednjih nekoliko meseci veoma aktuelna na svetskoj IT sceni, predstavljamo vam ovaj veoma kvalitetan Xerox-ov tampa. Pre nego to navedemo osnovne tehnike karakteristike modela Phaser 8400, pojasniemo samu tehniku nastajanja otiska. Nakon prozivanja operacije tampe, glava za tampanje, srazmerno koloritnom sadraju dokumenta, topi tapie ute, cyan (ljubiaste), magenta (ciklama crvene) i crne boje. Formirane kapljice dospevaju do mlaznice za mastilo koja boje raspruje po valjku sa kojeg se, kao kod klasinih laserskih tampaa, sadraj kopira direktno na list, koji se nakon toga zagreva do take permanentnog otiska. Kao to vidite, tehnika predstavlja svojevrsnu kombinaciju inkjet i laserske tampe, pri emu su od obe upotrebljena samo ona najbolja reenja. Power PC procesor na celih 500 MHz, u kombinaciji sa proirivih 128 Mb interne memorije, ine Xerox Phaser 8400 veoma brzim tampaem, koji je u stanju da za jedan minut u brzoj kolor ili finoj crnoj beloj varijanti, odtampa ak do 24 strane. Naravno, za to kvalitetniji otisak potrebno je koristiti i pun potencijal ureaja koji obezbeuje Xerox 2400 FinePoint u osnovnih 600 sa 600 taaka po inu. Rezultati dobijeni na ovaj nain visokog su kvaliteta, pri emu su savreno itljivi tekstovi veliine od 5 taaka, dok su fotografije bogate bojama i izrazito otre. Kako bi se odrala potpuna kompatabilnost, bez obzira na tip datoteke, njenu veliinu, pa ak i platformu, Xerox se odluio za integraciju Adobe PostScript 3 tehnologije koja je zasluna za visok kvalitet rezultata bilo eps ili bitmap tampe. Zahvaljujui kvalitetnom tehnikotehnolokom reenju, Phaser 8400 se, prvenstveno zbog samo jednog prolaza lista tokom tampe, pokazao izuzetno brzim, naroito u poreenju sa klasinom laserskom tampom, gde se do koloritnog rezultata dolazi tek nakon etiri prolaza, kada su zbog velikog etanja papira, mogua mala odstupanja, a samim tim i greke u konanom rezultatu. Odravanje tampaa veoma je jednostavno. Pregled stanja vrstog mastila sastoji se od rutinske kontrole duine tapia u boji, a dopuna je brza i laka, uz potpuno potovanje propisanih ekolokih standarda. Xerox Phaser 8400 poseduje i kvalitetnu softversku podrku kojom se osim fine opciono bogate grafike korekcije, mogu definisati razliiti tipovi i naini tampe, radi to preglednijih rezultata i boljeg iskorienja papira. Osnovni 8400 model, opciono je proiriv, tako da je isti dostupan i u mrenoj duplex varijanti, pri emu je viestruko nadgraen 512 Mb memorijom i tvrdim diskom kapaciteta od 20 Gb. Ovakva hardverska konstrukcija zaista predstavlja vrh u ponudi kolor tampaa, prvenstveno zbog toga to je isti u stanju da ispuni praktino sve zahteve za brzom i kvalitetnom tampom i u mrenom sistemu sa velikim brojem radnih stanica. Sasvim je jasno da se kompanija Xerox potrudila da na trite izae sa ureajem koji e zadovoljiti potrebe ciljne grupe sa visoko postavljenim kriterijumima. Robusnost, kvalitetna mehanika i jo uvek revolucionarna tehnologija tampe, samo su neki od pokazatelja da je Phaser 8400 namenjen dugoronim i veoma zahtevnim uslovima rada.

41

Kontrolne (upravljake) jedinice raunarskih sistema

Osnovna uloga upravljake jedinice raunarskih sistema je upravljanje radom drugih jedinica. Razlikujemo sledee kontrolne jedinice: kontrolne jedinice memorijskih diskova (disk kontroleri), MTC kontroleri za upravljanje radom magnetnih traka, Multi IOC kontroleri za sve periferne ureaje.

Ureaji za adaptaciju signala, mesto i uloga u raunarskom sistemu

Grafiki adapter. Grafika ili video kartica je sklop koji kontrolie signale koje raunar alje na monitor. Vrlo je vano znati da svaki raunar mora imati grafiku karticu, kako bi se na njega mogao prikljuiti monitor. Ove kartice imaju na sebi posebnu, dodatnu memoriju u kojoj su smetene informacije o slici koja se alje na monitor. Rezolucija (broj taaka po vertikali i horizontali), broj boja i ostale karakteristike grafike kartice definisane su standardom koga se pridravaju sve grafike kartice i monitori. Kartice se razlikuju po brzini i kvalitetu prikaza i ugraenoj memoriji. Od ovih karakteristika zavisi i cena kartice koja veoma varira. Zavisno od rezolucije, imamo sledeu podelu grafikih kartica: - 640X480 VGA - 800X600 SVGA - 1024X768 XGA - 1280X1024 SXGA - 1600X1200 UXGA Bitno je razumeti da kvalitetan i skup monitor koji podrava rezoluciju od 1600X1200 sa vie desetina hiljada boja, nee vredeti ako instaliete VGA karticu koja ne funkcionie na toj rezoluciji. Slika 49. Grafika kartica Mreni ili komunikacioni adapteri. Mrena kartica omoguava prikljuenje PC raunara u mreu sa drugim kompjuterima, uz pomo RJ konektora i UTP kablova. Kljuni kriterijum razlikovanja mrenih kartica je brzina prenosa podataka: u ili van mree, kao i usklaivanje brzine rada pojedinanog PC-a sa brzinom rada itave mree. Dananji standardi podrazumevaju brzine od 10 do 100 Mb/sec ili vie.

Slika 50. Mrena kartica 42

Zvuni adapter. Zvuna ili audio kartica omoguava prikljuivanje zvunika, mikrofona i drugih audio ureaja na raunar. Takoe, ona poveava i audio mogunosti vaeg raunara.

Slika 51. Zvuna kartica i zvunici

Jedinice za komunikaciju
Matina ploa (motherboard) je osnovni element raunara koji je smeten u kuite centralne jedinice. Matina ploa je srce raunara u obliku tampane ploe, na kojoj su smeteni mnogobrojni aktivni i pasivni elektronski elementi, kao i komunikacioni kanali. Veliki broj modela i proizvoaa su doveli do toga da se matine ploe razlikuju po izgledu, rasporedu i broju elemenata i dimenzijama. Ipak, svaka ploa se moe ugraditi u kuite i poseduje nekoliko osnovnih elemenata.
PCI slotovi za proirenje nadgradnju Cooler ventilator IDE slotovi za hard diskove Slot za procesor

Slotovi za memorijska proirenja (RAM)

Slika 52. Matina ploa

Programska podrka raunarskih sistema, pojam i klasifikacija

Sistemska programska osnova: - stvara se kod proizvoaa softvera ili hardvera - namenjen za stalno funkcionisanje, - cena znaajno nia u odnosu na aplikativnu programsku osnovu. Aplikativna programska osnova: - primarno nastaje kod proizvoaa softvera, - namenjen za reavanje odreene vrste problema (specijalizovan) - cena znaajno via u odnosu na sistemsku programsku osnovu. 43

Prema navedenom, sistemsku programsku osnovu ini skup svih programa i programskih paketa namenjenih funkcionisanju raunarskog sistema, dok aplikativnu programsku osnovu ini skup svih programa i programskih paketa namenjenih reavanju nekih konkretnih potreba korisnika.

Sistemska programska osnova

Operativni sistemi i korisnika okruenja Programski prevodioci Usluni programi Servisna programska reenja Programi za razmenu podataka i rad u mrei Programi pokretai i interfejsi

Operativni sistemi
Operativni sistem je najbrojniji skup programa (programskih paketa i alata) koji upravlja radom raunarskog sistema i koji ga ini funkcionalnom celinom. To je najvaniji deo sistemske programske osnove koji je smeten na disku i koji se svaki put kada ukljuite raunarski sistem uitava u memoriju. Nakon uitavanja operativni sistem je aktivan za svo vreme rada raunara i omoguava da pokrenete neki od programa. Programi operativnog sistema predstavljaju, dakle, svojevrsni interfejs izmeu hardvera i korisnikih programa bez koga je raunar apsolutno neupotrebljiv, a korisniki programi neizvodljivi. Primarna uloga operativnog sistema je, shodno tome da omogui funkcionisanje raunarskog sistema, da raspodeljuje, upravlja i kontrolie njegove resurse. Malo podseanja. 70-tih godina poeo je razvoj 8-bitnih procesora (Intel i Motorola) koji su zahtevali specifine operativne sisteme. Prvi takvi sistemi bili su CP/M-80 i MS-DOS. Njihovi nazivi predstavljaju skraenice od: Control Program for Microprocessor (Digital) i Microsoft Disk Operation System (Microsoft). MS-DOS je izabran i od strane IBM-a kao operativni sistem za PC raunare koji su se pojavili na tritu 1981. Dalji razvoj raunarske tehnologije i raunarskih komunikacija postavio je zahteve da se PC raunari meusobno povezuju, to je uslovilo pojavu novog operativnog sistema MS-DOS 3.1 koji podrava rad u mrei. Ta nova verzija MSDOS-a bitno je proirila dotadanje sistemske i komunikacione programe, ali je zahtevala poveanu snagu raunara. Pojavom operativnog sistema Windows 98 i Windows NT dolazi do integracije operativnog sistema i korisnikog okruenja. Kasnije, uporedo sa razvojem mikroprocesora, razvijao se i operativni sistem, te imamo paletu novih operativnih sistema kao to su OS (IBM), MAC, RSX, VMX, VM, VSAM, CICS, GCOS, UNIX itd. UNIX je uz Windows jedan od najrasprostranjenijih i najpopularnijih operativnih sistema u svetu, izuzetno pogodan za sve klase mikro i mini raunara kao i velikih raunarskih sistema. Na eminentni profesor D.Obradovi ovako opisuje UNIX: UNIX ima sve karakterisitike softverskog alata koji korisniku omoguava reavanje sloenih problema jednostavnim povezivanjem u jedinstvenu celinu ve prethodno reenih manjih delova posmatranog sloenog problema, Jednostavna prenosivost UNIX-a i programskih sistema razvijenih pod ovim operativnim sistemom sa jednog raunarskog sistema na drugi (od najmanjih do najveih) uz minimalne adaptacije. Fleksibilnost UNIX-a je takva da uz dodavanje novih modula omoguava reavanje veoma irokog spektra problema. Operativni sistem UNIX je razvijen da radi u ambijentu podele vremena, tako da istovremeno radi vie korisnika uz istovremeno aktiviranje vie razliitih procesa.

 UNIX se smatra za jedan od najelegantnijih operativnih sistema. Shvativi osnovne koncepte operativnog sistema UNIX korisnik na jednostavan nain razreava sve svoje probleme. UNIX, kao i operativni sistemi izvedeni iz njega (Linux, Mandrake, Red Hat, Knoppix itd.) neprekidno su usavravani zahvaljujui otvorenosti njihovog koda, tako da su hiljade strunjaka iz celog sveta zajedno sa tvorcima UNIX-a sa Berkli univerziteta u Kaliforniji stvorili pouzdan i stabilan operativni sistem sa inovativnim i prijateljskim korisnikim okruenjem.

Programski prevodioci i interpreteri

Programski prevodioci imaju zadatak da programe koji su napisani u viem programskom jeziku prevode na mainski jezik, a to je uslov njihovog izvoenja u raunaru. Oni su deo sistemskog softvera bez koga raunar ne bi shvatio niti bi mogao da izvede bilo koju instrukciju programa. Program napisan u nekom viem programskom jeziku zove se izvorni program i pre njegovog prevoenja kaemo da je on napisan u izvornom kodu. Nakon njegovog prevoenja od strane programa prevodioca, tj. kompajlera ili interpretera, dobijamo program u mainskom tj. objektnom kodu. Interpreteri prevode i izvravaju jednu po jednu instrukciju nasuprot kompajlerima koji prevode itav program pre nego to ga prenesu na izvrenje. Neki programski jezici, kao to je na primer BASIC, koristi iskljuivo interpreter pa se i zovu interpreterski jezici. Ovakav nain prevoenja i izvravanja je spor i rezervie mnogo memorije. Programski jezici. I generacija programskih jezika obuhvata mainski jezik i asembler. Za komunikaciju sa prvom generacijom raunara, programeri su morali pisati programe u mainskom jeziku-sa oznakama 0 i 1 binarnog koda. Za razliku od mainskog jezika, asembler je delimino prilagoen oveku. U asembleru se instrukcije piu simbolima koje nazivamo mnemonici. II generacija programskih jezika FORTRAN, COBOL, BASIC, ALGOL. Ovi jezici su bitno olakali rad oveka i njegovu komunikaciju sa raunarom, budui da su instrukcije vrlo sline govornom engleskom jeziku ili standardnoj matematikoj notaciji. III generacija programskih jezika PASCAL, PL/1, MOLULA 2, ADA, SIMULA. IV generacija programskih jezika predstavljaju hibrid vizuelnih jezika i jezika vetake inteligencije. Vizuelni jezici su VB (Visual Basic), VC++ i slini. Jezici vetake inteligencije LISP i PROLOG.

Usluni programi
Usluni programi predstavljaju programska reenja u formi usluga tipa organizacije celokupnog raunarskog sistema, orijentacije u masi fajlova, datoteka, usluge dodavanja novih entiteta u raunarskom sistemu, uklanjanje nepoeljnih struktura-brisanje, replikacije itd. Usluni programi su na primer: PC Tools, Windows explorer, Calculator, Norton Utilitis, Arhiveri (ZIP, ARJ, RAR, PKZIP.), komunikacioni (Internet Explorer, Netscape, Outlook Express.).

Servisni programi
Predstavljaju takva programska reenja koja obavljaju vie funkcija, na primer: stalni nadzor nad procesima upravljanja u raunarskom sistemu, samoodravanje, defragmentacija memorijske jedinice, formatiranje diska, stalni servisi (clock, calendar, planer.)

45

Programi za razmenu podataka i rad u mrei

Omoguavaju razmenu fajlova kao i simultani viestruki pristup datotekama na raunaru. Takav program je NFS (Network File System) proizvod kompanije Sun Microsystems.

Programski pokretai
Programski pokretai, ili drajveri, slue za pokretanje hardvera koji se dodaje raunarskom sistemu i bez njih nema saradnje sa raunarskim sistemom. Veliki deo drajvera proizvoai raunarske opreme isporuuju proizvoaima operativnih sistema tako da su ve integrisani i automatski se pokreu instalacijom novog hardvera (plug and play koncept).

Razvojna okruenja
Takozvani CASE alati, predstavljaju hibrid koji u sebi obuhvata sistem baze podataka i strukturu alata za pravljenje bilo kakvih programskih reenja. Primer takvih okruenja su: Oracle, Progres, Informix, Sybase, MS SQL Server, My SQL (besplatno reenje).

Aplikativni segment programske podrke, pojam i namene

Aplikativni segment programske podrke smo ve pomenuli i definisali kao skup programa i programskih paketa namenjenih reavanju konkretnih zadataka korisnika. Ovaj segment programske podrke podeliemo prema nameni na: programska reenja za raunanje (Excel, Lotus, Visicalc, Quattro, Paradox, Simphony, itd.), programska reenja za obradu teksta (Word, koji je istovremeno i text editor i text procesor, omoguava insertovanje stranih objekata u Word itd.) programska reenja za prezentaciju (Power Point), programska reenja za Image Processing (Photoshop), programska reenja za optiko prepoznavanje teksta, OCR programi, programska reenja za modelizacije (grafiko prikazivanje) u inenjerstvu, CAE, CAD, CAM programska reenja za medicinsku dijagnostiku, programska reenja za podrku odluivanja, programska reenja za prepoznavanje oblika, programska reenja za upravljanje projektima, programska reenja za planiranje resursa u preduzeima ERP, itd.

Raunarske mree
Termin raunarska mrea u optem smislu oznaava usklaen rad vie meusobno povezanih resursa raunarskih sistema radi razmene podataka. Raunarska mrea je dakle skup meusobno povezanih raunara, perifernih ureaja i drugih resursa. Svaki ureaj koji komunicira sa drugim ureajima u mrei, naziva se mreni vor. Svaki vor u principu mora biti opremljen mrenim adapterom (karticom) kao hardverskom komponentom koja mu omoguava rad u mrei, kao i odgovarajuim mrenim operativnim sistemom. Raunarska mrea je primer ranije navedene tehnoloke konvergencije raunara i telekomunikacija, obe dele istu vrstu logike, memorisanja, komuniciranja i prenosa. Konvergencija ima jo jedno znaenje, jer danas sistemi za upravljanje informacijama koriste telekomunikacije i obradu informacija u tako uskoj vezi da je teko rei ta je obrada, a ta je telekomunikacija. Raunarske mree se u osnovi sastoje od dva podsistema: 46

 podsistema raunara i terminala, gde raunari mogu biti mainframe, miniraunari ili PC raunari, a terminali jednostavni neinteligentni, pa sve do sloenih inteligentnih terminalskih podsistema; prenosnog (transportnog) podsistema, iji je osnovni zadatak osiguranje ispravnog prenosa podataka izmeu elemenata podsistema raunara i terminala. U zavisnosti od meusobne udaljenosti raunarskih resursa i naina organizacije telekomunikacionih komponenti radi formiranja mree, moe se izvriti klasifikacija mrea na osnovu geografskog podruja koje pokriva i prema vrsti usluga koju obezbeuje. Podela raunarskih mrea prema geografskim podrujima je sledea: LAN mrea, koja pokriva ograniena (ua) geografska podruja (obino nekoliko kilometara), MAN mrea, (Metropolitan Area Network), koja pokriva gradsko podruje (oko 10 do 15 kilometara), WAN mrea (Wide Area Network), koja pokriva ira geografska podruja. Raunari su u komunikacionim mreama hardverski povezani (razliitim vrstama kablova) tako da e zbog otpora u provodnicima brzina prenosa podataka obrnuto proporcionalna udaljenosti izmeu raunara (ukupnoj duini mrenog kabla). Tako se u lokalnoj raunarskoj mrei podaci prenose brzinom od oko 100 megabita u sekundi, dok je u WAN mrei brzina transfera nekoliko megabita u sekundi ili manje (interkontinentalne mree). Razlozi naglog irenja i primene raunarskih mrea su izuzetno brojni i apsolutno opravdavaju orijentaciju i pojedinanih korisnika i preduzea na razvoj ovog koncepta. Pomenuemo neke najvanije prednosti mrenog rada: bolje iskorienje postojeih raunarskih resursa (tampaa, skenera, diskova, modema itd.); pristup i delenje informacija u skladu sa savremenim konceptima njihove distribucije; mogunosti jeftinije nabavke licenciranog softvera (vreme piratskog kopiranja i korienja softvera bespovratno prolazi, na sceni je meunarodno kompjutersko i informaciono pravo); znatno vea efikasnost rada u mrei. Dodajmo ovome i ogromne mogunosti pribavljanja informacija i programa, elektronskog poslovanja i slino u uslovima rada u WAN mrei, pa emo i mi poeleti da svoj raunar to pre umreimo.

Povezivanje u LAN mreu

Razliiti razlozi i ciljevi mrenog rada mogu rezultirati i razliitim modalitetima povezivanja raunara u LAN mreu. Navodimo neke od najeih: Povezivanje raunara u cilju zajednikog korienja tampaa. - Da bi se ostvarila uteda u hardverskim komponentama raunarskog sistema, dovoljno je nabaviti jedan ili dva kvalitetna tampaa i izvriti povezivanje svih raunara preko bafera za zajednike tampae. Ovaj ureaj, relativno malih dimenzija (veliine knjige), omoguuje povezivanje deset raunara, a kota oko 50 po raunaru. U zavisnosti od konfiguracije raunara, povezivanje moe da se ostvari preko paralelnih ili preko serijskih prikljuaka. Povezivanje u funkciji elektronske razmene. - Ukoliko se povezivanjem raunara eli postii razmena podataka i funkcionisanje elektronske pote (razmena datoteka), tada se veza izmeu raunara moe realizovati korienjem kabla sa serijskim prikljukom, modema ili LAN kabla velike brzine.

47

LAN mrea bez mrenih adaptera. - Ukoliko se pored elektronske pote, umreavanjem raunara eli postii istovremeni pristup bazama podataka, na manjem broju raunara (dva do tri raunara na udaljenosti od 15 do 30 m), tada se moe koristiti LAN mrea bez mrenih adaptera, a raunari se mogu povezati preko serijskih ili paralelnih prikljuaka. Maksimalna brzina transfera podataka u ovoj mrei je vea od transfera podataka preko telefonskog modema, ali je znatno manja od brzine kompletne LAN mree. Korienje preklopnika podataka omoguuje povezivanje vie raunara, tampaa i modema, pomou paralelnih ili serijskih prikljuaka. Preklopnik podataka ima zadatak da prema zadatoj komandi ostvari vezu izmeu bilo koja dva ureaja; nakon zavretka prenosa podataka ostvaruje sledeu zadatu vezu i praktino radi kao telefonska centrala. Upotrebom preklopnika podataka ostvaruje se prenos neto vee koliine informacija u odnosu na LAN mreu bez adaptera, ime se smanjuje optereenje raunara i poveava njegova mo. Izbor modaliteta povezivanja pojedinih segmenata LAN mree zavisi od udaljenosti i potrebne brzine, mrenih komunikacijskih protokola koji se koriste i ureaja koji su nam neophodni za povezivanje u istovrsnu ili heterogenu mreu. Ureaji koji se koriste za povezivanje (uz protokole koje smo ranije objasnili) su: Mostovi (bridges) povezuju LAN-ove sa identinim protokolima za fiziki sloj i sloj linka podataka. Ako se radi o fiziki udaljenim mreama, govorimo o tzv. remote bridges, a kada je u pitanju povezivanje LAN mrea, kaemo da se radi o multiport mostovima. Mostovi su naroito pogodni za povezivanje mrea zasnovanih na razliitim prenosnim medijima (npr. na optikim i koaksijalnim kablovima) ali koje koriste isti protokol. Ruter (routers) je kompleksan ureaj za povezivanje mree koji radi na nivou OSI modela i analogno gejtveju omoguava razmenu poruka i pristup svim resursima u mrei sa bilo koje radne stanice (PC). Ruteri mogu da preuzmu poruke od npr. Etherneta i da je predaju drugoj mrei za paketni prenos koja radi preko modema itd. Ruter pre poetka prenosa proverava adresu svake poruke i bira put prenosa od izvora do odredita, to znai da radi na mrenom nivou OSI protokola. Gejtvej (gateway), mreni prolaz, predstavlja takav oblik povezivanja mrea u kome svaka mrea sadri procedure koje konvertuju specifini protokol date mree u standardni protokol i obrnuto. Na taj nain gejtvej omoguava da se i neka konkretna mrea sa specifinim tj. nekompatibilnim protokolom povee preko OSI protokola sa drugom mreom. U hardverskom smislu ulogu gejtveja ima jedan ili vie raunara u konkretnoj LAN mrei, a koji u funkcionalnom smislu predstavlja interfejs izmeu LAN i WAN mree. U novije vreme umesto da koristimo raunare kao interfejse, razvijeni su posebni mikroprocesorski hardverski elementi pod nazivom svi (switch) koji na sebe preuzimaju ulogu mosta, rutera ili haba. Brzina prenosa podataka u mrei meri se u bps (bits per second), tj. brojem bita u sekundi.

48

Slika 53. Bridges i Gateway u mrenom povezivanju

Topologija LAN mree

Organizacija hijerarhijske mree (kakva je, na primer, popularna IBM-ova SNA mrea) podrazumeva hijerarhijsku organizaciju povezivanja glavnog raunara sa miniraunarima, PC, terminalima i sl. Uloga glavnog raunara je da pored upravljanja komunikacijama obezbedi i kontrolu celokupnog sistema. Organizacija point to point mrea prua razliite mogunosti direktnog povezivanja dve jedinice, pa otud i naziv taka sa takom. U sutini se radi o jednostavnoj mrei kod koje glavni (mainframe) raunar zadrava funkciju upravljanja komunikacijama, ali ne i kontrolu prenosa podataka. U okviru datih arhitektura razvila su se tri osnovna tipa, odnosno tri topologije raunarskih mrea. (1) Zvezda (Star). Centralnu ulogu u upravljanju mreom ovde najee ima Host raunar koji je direktno povezan sa raznim manjim jedinicama. Saobrazno hijerarhijskoj arhitekturi mree, centralni sistem ima upravljaku ulogu i ulogu kontrole. U ovom tipu mree, mogunosti i kapaciteti Host sistema opredeljuju protok informacija. Topologija zvezde ne zahteva postojanje host-mainframe sistema. Njegovu ulogu moe da ima i bilo koja jaa server maina ili koncentrator, kao ureaj koji moe da upravlja sa 48 prikljunih jedinica ili neki drugi komunikacioni procesor. U 49

hardverskom smislu bitno je uoiti da su kod ove topologije svi U/I ureaji, PC i/ili radne stanice direktno (kablovski) povezani na host sistem. U sluaju da se prekine jedna od veza npr. PCn-host, ostatak sistema ostaje operativan. Host ili centralni komunikacioni ureaj kod ove topologije je, dakle, ureaj sa vie ulaza (multiport) i esto se naziva hab (hub).

Slika 54. Raunarska mrea tipa zvezda (star) (2) Prsten (Ring) predstavlja zatvoreni tip komunikacionih mrea u ijem okviru se mogu nalaziti raunarski resursi razliitog nivoa i performansi. Ovaj tip mree ima prednosti sa stanovita naknadnih prikljuenja u mreu (niski trokovi), a nedostatak u transferu podataka koji se obavlja samo u jednom smeru i to prema zacrtanom hadrverskom spajanju komponenata.

Slika 55. Raunarska mrea tipa prsten (ring) (3) Sabirnica (Bus) je najrasprostranjenija mrena topologija i procenjuje se da je ovaj tip mree prisutan u preko 50% LAN mrea u svetu. Njenu osnovu ini, ustvari, 50

zajednika magistrala ili bas linija koja je kao jedinstveni komunikacioni medij na krajevima zatvorena odgovarajuim terminatorima. Njihova uloga je spreavanje umova i smetnji, odnosno refleksije u mrei. Svaki raunar prikljuuje se na ovakvu glavnu i zajedniku magistralu koja se esto naziva i kima (backbone) preko konektora. Zadatak konektora (naziva se i transiver) je da kratkim najee koaksijalnim kablom povee PC raunar sa magistralom. Prednost ove topologije je njena jednostavnost i lako povezivanje nekog novog raunara u mreu (sa T konektorom). Problemi u radu se javljaju onda kada vie raunara trai istovremeni pristup magistrali ili onda kada doe do prekida magistrale.

Slika 56. Raunarska mrea tipa sabirnica (bus) Izbor i specifikacija topologije lokalne raunarske mree zavisi od: fizikih lokacija na kojima se nalaze korisnici sistema, koliine podataka u lokalnim bazama podataka i koliine potrebnog auriranja podataka, koliine podataka koji se razmenjuju izmeu lokalnih sistema, tj. od frekvencije pristupa bazama na drugim lokacijama, zahteva za voenje dijaloga izmeu dve korisnike lokacije. Funkcionisanje svakog od navedenih tipova mree povezano je i sa korienjem odgovarajueg protokola i standarda. U tom smislu se topologija zvezde najee povezuje sa POOLING protokolom, topologija prstena sa TOKEN RING i topologija magistrale sa FDDI protokolom.

51

OSI referentni model

Meunarodna organizacija za standarde International Standards Organization (ISO) izdala je 1987. godine skup specifikacija koje opisuju arhitekturu mree koja slui za povezivanje raznorodnih raunarskih ureaja. Originalni dokument se odnosio na sisteme koji su bili otvoreni za povezivanje jedni prema drugima, jer su za razmenu informacija svi mogli da koriste iste protokole i standarde. Napomena: Da biste struno podesili mreu, morate da uvaavate glavne organizacije za standarde i nain na koji one utiu na mrene komunikacije. ISO je 1984. godine tampao reviziju ovog modela i nazvao ga Referentni model za otvoreno povezivanje sistema Open Systems Interconnection (OSI) reference model. Ova revizija postala je meunarodni standard i slui kao vodi za umreavanje. OSI model je najpoznatiji i najee korien model za slikovitu predstavu umreenih okruenja. Proizvoai ga se pridravaju kada projektuju proizvode za mreu. Model opisuje nain na koji mreni hardver i softver zajedniki deluju kako bi se omoguila komunikacija. Model takoe pomae pri reavanju problema tako to nudi referentni okvir koji opisuje kako se pretpostavlja da komponente rade. Arhitektura slojeva Arhitektura OSI referentnog modela razvrstava mrene komunikacije u sedam slojeva. Svaki sloj pokriva razliite mrene aktivnosti, opremu ili protokole. Slika 57. prikazuje arhitekturu slojeva OSI modela. (Slojevitost oznaava razliite funkcije i usluge pri prenosu podataka sa jednog na drugi raunar preko mrene instalacije.) OSI model definie kako svaki sloj komunicira i sarauje sa slojevima koji su neposredno iznad i ispod njega. Na primer, sloj sesije komunicira i sarauje sa slojevima prezentacije i transporta.

Slika 57. Sedmoslojni OSI model. Svaki sloj obezbeuje neke usluge ili postupke koji pripremaju podatke za dostavu putem mree do drugog raunara. Slojevi najnieg nivoa, 1 i 2, definiu fiziki medijum mree i srodne poslove, kao to je nain prosleivanja bitova podataka u mrene kartice (NIC) i kablove. Najvii slojevi definiu kako aplikacije pristupaju komunikacionim uslugama. to je nivo sloja vii, sloeniji su i njegovi poslovi. Slojevi su meusobno razdvojeni granicama koje se nazivaju interfejsi. Svi zahtevi jednog sloja od susednog sloja prosleuju se preko interfejsa. Svaki sloj se oslanja na standarde i aktivnosti sloja koji je ispod njega.

52

Relacije izmeu slojeva OSI modela Svaki sloj obezbeuje usluge za sloj koji je neposredno iznad njega i reava ga detalja o tome kako su one stvarno primenjene. Istovremeno, izgleda kao da je svaki sloj u direktnoj komunikaciji sa odgovarajuim slojem na drugom raunaru. Ovo nudi loginu ili virtualnu komunikaciju izmeu ravnopravnih slojeva. Meutim, stvarna komunikacija izmeu susednih slojeva odvija se samo na jednom raunaru. Na svakom sloju softver primenjuje mrene funkcije prema odreenim protokolima. Protokoli Protokoli su pravila i procedure koje slue za komuniciranje. Izraz protokol se koristi u razliitim kontekstima. Na primer, diplomate jedne zemlje pridravaju se pravila protokola koja su napravljena kako bi pomogla laku saradnju sa diplomatama drugih zemalja. Pravila protokola se na isti nain primenjuju u raunarskom okruenju. Kada je vie raunara umreeno, pravila i tehnike procedure, koje upravljaju njihovom komunikacijom i saradnjom, nazivaju se protokoli. Kada razmiljate o protokolima u mrenom okruenju, imajte u vidu tri stvari: Postoji mnogo protokola. Mada svaki protokol omoguava osnovnu komunikaciju, svaki ima razliitu namenu i izvrava razliite poslove. Svaki protokol ima svoje prednosti i ogranienja. Neki protokoli rade samo na odreenom OSI sloju. Sloj na kome protokol radi opisuje njegove funkcije. Na primer, protokol koji radi na fizikom sloju obezbeuje da paket podataka proe kroz mrenu karticu (NIC) do mrenog kabla. Protokoli, takoe, mogu zajedniki da rade u steku ili nizu protokola. Kao to mrea na svakom sloju OSI modela ima nove funkcije, tako i razliiti protokoli zajedniki rade na razliitim nivoima jednog steka protokola. Nivoi u steku protokola preslikavaju izgled slojeva OSI modela. Na primer, sloj aplikacije TCP/IP protokola preslikava se na sloj prezentacije OSI modela. Protokoli obezbeuju sve funkcije i mogunosti steka. Kako rade protokoli Ukupne tehnike operacije, pomou kojih se podaci prenose preko mree, bie podeljeni u posebne, sistematine korake. Na svakom od tih koraka dogaaju se izvesne akcije kojih nema na nekom drugom koraku. Svaki korak sadri sopstvena pravila i procedure ili protokol. Koraci protokola moraju da se sprovedu u skladu sa redosledom koji je isti za svaki raunar u mrei. U predajnom raunaru ovi koraci se izvravaju od vrha ka dnu. U prijemnom raunaru ovi koraci moraju da se sprovedu u obrnutom redosledu. Predajni raunar Na predajnom raunaru protokol: 1. Deli podatke u manje celine, nazvane paketi, koje moe da obrauje. 2. Paketima dodaje adresne informacije tako da odredini raunar na mrei moe da odlui da li oni pripadaju njemu. 3. Pripremi podatke za prenos kroz mrenu karticu (NIC) i dalje kroz mreni kabl. 53

Prijemni raunar Na prijemnom raunaru, protokoli sprovode isti niz koraka, ali obrnutim redosledom: 1. Preuzimaju pakete podataka sa kabla. 2. Kroz mrenu karticu unose pakete podataka u raunar. 3. Iz paketa podataka uklanjaju sve informacije o prenosu koje je dodao predajni raunar. 4. Kopiraju podatke iz paketa u prihvatnu memoriju (bafer) koja slui za ponovno sklapanje. 5. Ponovno sklopljene podatke prosleuju aplikaciji u obliku koji ona moe da koristi. Potrebno je da oba raunara, predajni i prijemni, svaki korak izvedu na isti nain kako bi primljeni podaci imali istu strukturu kakvu su imali pre slanja. Na primer, mogue je da dva razliita protokola podele podatke u pakete i dodaju im razliite sekvencijalne, vremenske i informacije za proveru postojanja greke, ali svako na svoj nain. Zbog toga raunar koji koristi jedan od protokola nee moi uspeno da komunicira sa raunarom koji koristi drugi protokol. Protokoli sa odreivanjem putanje Sve do sredine 80-tih, veina lokalnih mrea (LAN) bila je izolovana. Sluile su jednom pogonu ili preduzeu i retko su bile povezane sa irim okruenjem. Kako se tehnologija lokalnih mrea razvijala, poveavale su se i potrebe za razmenu poslovnih podataka. Lokalne mree su se irile i postajale komponente u veim mreama za prenos podataka i u kojima su meusobno komunicirale. Za podatke koji su poslati sa jedne lokalne mree (LAN) u drugu du jedne od vie moguih putanja, kae se da su poslati odreenom putanjom, rutirani. Protokoli koji podravaju komunikaciju lokalnih mrea du vie putanja poznati su kao rutabilni protokoli. Zbog toga to se za povezivanje vie lokalnih mrea koriste rutabilni protokoli i na taj nain prave mrena okruenja na irem prostoru, oni su postali vrlo vani. Protokoli u slojevitoj arhitekturi U mrei, vie protokola mora da radi zajedno. Njihov zajedniki rad obezbeuje ispravnu pripremu podataka, prenos do eljenog odredita, prijem i izvravanje. Rad vie protokola mora da bude usaglaen kako se ne bi dogaali konflikti ili nekompletne operacije, odnosno nekompletan prenos informacija. Rezultat tog usaglaavanje naziva se slojevitost (engl. layering). Stekovi protokola Stek protokola je kombinacija, odnosno tano definisan skup protokola. Svaki sloj steka odreuje razliiti protokol za obradu funkcija ili podsistema komunikacionog procesa. Svaki sloj ima sopstveni skup pravila. Slika 58. prikazuje OSI model i pravila koja vae za svaki sloj. Protokoli odreuju pravila za svaki sloj OSI modela.

54

Slika 58. Referentni model prikazuje slojeve protokola. Nii slojevi OSI modela odreuju proizvoaima kako da naprave opremu koja moe meusobno da se povezuje; na primer, korienje mrenih kartica (NIC) razliitih proizvoaa u istoj lokalnoj mrei (LAN). Sve dok koriste iste protokole, u mogunosti su da jedne drugima alju podatke i primaju ih. Vii slojevi odreuju pravila po kojima se odvija komunikaciona sesija (period u kome dva raunara odravaju vezu) i interpretacija aplikacija. to su poslovi na viem nivou u steku, oni i njima odgovorajui protokoli su sve sloeniji. Proces pridruivanja Proces pridruivanja, proces u kome se protokoli povezuju meusobno i sa mrenom karticom (NIC), i to svaki sa svakim, dozvoljava veliku fleksibilnost pri podeavanju mree. Protokoli i mrene kartice (NIC) mogu da se meaju i biraju prema potrebi. Na primer, dva steka protokola, kao to su Internetwork Packet Exchange/Sequenced Packet Exchange (IPX/SPX, Medumrena i sekvencijalna razmena podataka) i Protokol kontrole prenosa/Internet protokol (TCP/IP), mogu da se pridrue istoj mrenoj kartici. Ako ima vie mrenih kartica u jednom raunaru, stek protokola moe da se pridrui jednoj mrenoj kartici ili svim. Redosled pridruivanja odreuje redosled po kome operativni sistem pokree protokole. Kada je vie protokola pridrueno jednoj mrenoj kartici (NIC), redosled pridruivanja je i redosled po kome se oni koriste pri pokuaju da se ostvari uspena veza. Uobiajeno je da proces povezivanja zapoinje kada se instalira operativni sistem ili protokol, ili pri njihovom pokretanju. Na primer, ako je protokol TCP/IP prvi pridruen, pri pokuaju da uspostavi mrenu vezu, mreni operativni sistem e prvo pokuati sa njim. Ako povezivanje ne uspe, raunar e pokuati da uspostavi vezu pomou protokola koji je sledei prema redosledu pridruivanja (engl. binding order). Proces pridruivanja nije samo pridruivanje steka protokola mrenoj kartici (NIC). Neophodno je da se stek protokola pridrui ili povee sa komponentama koje su ispod i iznad mrene kartice (NIC) kako bi u toku izvravanja podaci glatko prolazili kroz stek. Na primer, TCP/IP moe da bude pridruen sloju sesije mrenog osnovnog ulazno/izlaznog sistema (NetBIOS), koji je iznad mrene kartice, i njenim upravljakim programom (drajverom), koji je ispod nje. Upravljaki program za mrenu karticu takoe je pridruen mrenoj kartici.

55

Standardni stekovi Raunarska industrija je uspostavila i prihvatila vie vrsta stekova kao standardne modele protokola. Proizvoai hardvera i softvera mogu da razvijaju svoje proizvode saglasno bilo kojoj kombinaciji ovih protokola. Meu najvanije modele spadaju: Niz ISO/OSI protokola Arhitektura mrenih IBM sistema IBM Systems Network Architecture (SNA) DECnet firme Digital Netware firme Novell AppleTalk firme Apple Niz Internet protokola, TCP/IP. Na svakom sloju ovih stekova postoje protokoli koji obavljaju poslove odreene za taj sloj. Meutim, komunikacioni poslovi koje mrea mora da obavi grupisani su u jedan od tri tipa protokola. Svaki tip obuhvata jedan ili vie OSI slojeva. Kako pokazuje slika 59., ova tri tipa protokola mogu da se, grubo reeno, preslikaju na sloj aplikacije, transportni sloj i sloj mree OSI modela. Napomena: Mnogo protokola napisano je davno pre nego to je OSI referentni model uao u javnu upotrebu. Zato nije neobino da se nau stekovi protokola koji ne mogu direktno da se preslikaju na OSI model.

Slika 59. Komunikacioni poslovi u OSI referentnom modelu.

TCP/IP Protokol
TCP/IP je skup protokola, koji se jo naziva i Internet protokol. Nastao je pod okriljem amerike vladine agencije za napredna istraivanja (DARPA), ali je igrom sluaja vremenom postao osnova javne i globalne Internet mree. Istraivanja su zapoeta 1970. godine, u saradnji sa nizom vodeih amerikih univerziteta. Slojevi Kao i OSI model, TCP/IP je zasnovan na prenosu podataka po slojevima (sa tom razlikom da OSI model ima 7 slojeva, a TCP/IP 4 ili 5). Imena slojeva koje TCP/IP podrava su Aplikativni, Trasportni, Internet i Pristupni, pri emu se u nekim podelama Pristupni sloj deli na Fiziki i Datalink sloj.

56

Slika 60. TCP/IP model Sloj 5 Aplikacije Aplikativni sloj TCP/IP-ja odgovara zbiru Aplikativnog, Prezentacionom i sloju Sesije OSI modela. Mreni protokoli (i odgovarajui programi) na ovom nivou su Telnet, FTP, SNMP, HTTP i SMTP. Sloj 4 Transport Transportni sloj odgovara sloju 4 OSI modela, sa tom razlikom da nema funkcionalnost OSI sesije. Osnovna namena ovog sloja je obezbedi prenosni servis. Najvaniji protokoli sloja 4 su TCP (Transmission Control Protocol) i UDP (User Datagram Protocol). Oba protokola slue aplikativnom sloju za prenos podataka, a sam izbor zavisi od zahteva za pouzdanou prenosa:

TCP je pouzdan, konekcioni protokol koji obezbeuje proveru greaka i kontrolu toka podataka preko virtualne veze, koja se uspostavlja i po zavretku prenosa raskida. FTP, HTTP i SNMP servisi koriste TCP da bi obezbedili prenos podataka bez greaka i gubitaka. UDP je nepouzdan, prenos bez konekcije, ali sa zato sa manjim optereenjem mree. UDP ne obuhvata proveru greaka pri prenosu, niti ima mehanizme za kontrolu toka podataka. SNMP i multimedijalne aplikacije koriste UDP, SNMP zbog nadzora mree (to je proces koji ne bi trebalo da preoptereti mreu), a multimedijalne aplikacije zbog manjeg optereenja mree.

Sloj 3 Internet Sloj 3 je odgovoran za usmeravanje (ruting) podataka preko mree. Omoguava komunikaciju preko mrea istog ili razliitog tipa i obavlja prevoenje izmeu razliitih adresnih ema. IP (Internet Protocol) i ARP (Address Resoluton Protocol) se nalaze u sloju 3. Slojevi 1 i 2 Kombinacija prenosa po Datalink i Fizikom sloju se obavlja u hardveru uz pomo pristupnih metoda jao to su CSMA/CD (Carrier Sensed Multiple Access with Collision Detection) iz Ethernet protokola. Ethernet funkcionie na pristupnom nivou 57

mree, tako to Ethernet elektronika radi na Fizikom sloju, a CSMA/CD MAC (Medium Access Control) metod po Datalink sloju. Paketski prenos podataka Paket je jedinica podataka u bilo kom mrenom sloju, pre ili posle prenosa. U okviru Aplikativnog sloja, podaci se nazivaju porukom, unutar Transportnog sloja to su TCP i UDP segmenti. U okviru Internet sloja to su IP, ARP ili RARP datagrami. U okviru Datalink sloja to su okviri ili ramovi, a na fizikom sloju to su biti. Tokom puta podataka ka niim slojevima mrenih protokola sukcesivni nivoi enkapsuliraju podatake sa dodatnim informacijama. Kada se posle obavljenog prenosa okvir primi na odreditu, sukcesivni slojevi de-enkapsuliraju podatak na svom putu ga niim mrenim slojevima. Frame Relay Frame Relay je protokol za prenos podataka slian protokolu X.25, sa tom razlikom to X.25 garantuje integritet podataka i obezbeuje kontrolu protoka. Frame Relay je znaajno bri protokol, ali bez ikakve garancije po pitanju integriteta podataka. Poboljanja tehnologija digitalnog prenosa su u toj meri smanjile linijske greke da je korekcija greaka izmeu vorova prenosne mree postala nepotrebna. Veina Frame Relay sobraaja je na bazi TCP/IP protokola koji poseduje sopstveni mehanizam korekcije greaka. Poto Frame Relay ureaj ne vodi rauna da li paket koji prenosi sadri greke, on poinje sa slanjem podataka im proita prva dva bajta adresne informacije, na poetku rama (Frame). Zahvaljujui tome, ram podataka putuje sa kraja na kraj Frame Relay mree sa ukupno par bajta vremenskog kanjenja. Kanjenje pri prenosu podataka je toliko malo da je performansa uporediva sa iznajmljenim linijama, ali sa znaajno manjim trokovima eksploatacije, jer se radi o deljenoj mrei. Format rama podataka Frame Relay korisiti sinhroni HDLC format rama, duine do 4KB. Svaki ram poinje i zavrava se sa "zastavicom" (7E heksadecimalno). Prva dva bajta svakog okvira iza zastavice sadre informaciju potrebnu za multipleksiranje. Poslednja dva bajta okvira su CRC (Cyclic Redundancy Check) ostatka rama izmeu zastavica. Virtuelna kola Paketi se rutiraju izmeu jednog ili vie Virtuelnih kola koja se nazivaju DLCI (Data Link Connection Identifier). Veina virtuelnih kola su permanentnog tipa (PVC), ali postoje i komutirana virtuelna kola - SVC, koja traju dok traje sesija. Sa sistemom koji ima nekoliko PVC kola u prilici ste da istovremeno razmenjujete podatke sa vie razliitih odredita, preko jednog Frame Relay linka. Integritet podataka Nema integriteta podataka. Mrea isporuuje ramove sa podacima koji ili imaju dobar, ili imaju lo kontrolni CRC zbir. Mrea moe i da ne isporui neki ram, zavisno od toga da li je dolo do zaguenja ili ne. Zbog ovoga se iznad Frame Relay-a 58

postavlja vii protokol koji je u stanju da ispravi greke (TCP/IP, X.25 ili IPX). U praksi Frame Relay mree veoma pouzdano prenose podatke. Kontrola toka Nema prave kontrole toka u Frame Relay mreama, ve dolazi do prostog odbacivanja podataka koji se ne mogu isporuiti. Ipak, Frame Relay sadri svojstva koja minimiziraju gubitak ramova. Kada sklapate ugovor o zakupu Frame Relay linka, potrebno je da navedete linijsku brzinu (od 64 do 2Mbps), ali esto je potrebno i da se opredelite za CIR (Commited Information Ratio) za svako DLCI kolo. CIR odreuje maksimalnu prosenu brzinu prenosa koju mrea treba da obezbedi u normalnim okolnostima. Ako aljete podatke veom brzinom od CIR-a po jednom DLCI-u, mrea e neke ramove oznaiti sa DE bitom (Discard Eglibility). Mrea e pokuati da prenose sve podatke, ali ako doe do zaguenja - DE paketi e prvi biti biti odbaeni. Postoje Frame Relay mree sa CIR vrednou 0. To znai da su svi ramovi oznaeni sa DE bitom i da e mrea ako mora odbaciti bilo koji paket. Po pitanju kontrole zaguenja Frame Relay obezbeuje i dodatne mehanizme u vidu FECN i BECN bita u ramovima podataka (Forward/Backward Explicit Congestion Notification), koji ukazuju aplikacijama da treba da uspore, ako je mogue pre nego to doe do odbacivanja paketa. Provera statusa Frame Relay ureaji periodino proveravaju status mree i DLCI veza. Razmena LIV paketa (Link Integritz Verification) se deava tipino na svakih 10 sekundi, kao nain za proveru ispravnosti veze. Takoe, svakog minuta se obavlja razmena punog statusa (Full Status) koja obuhvata informacije koja su DLCI kola konfigurisana i aktivna. Sve dok ne pristigne prva FS poruka, Frame Relay ureaji ne znaju koja DLCI kola rade, zbog ega nema prenosa podataka. Komutirani Ethernet Komutirani Ethernet (Switched Ethernet) je tehnologija koja dramatino umanjuje zaguenje mree koja nastaje usled rada Ethernet CSMA/CD protokola nad deljenim medijima za prenos, tako to dinamiki usmerava pakete preko mree. Ono to je najvanije je da Switch garantuje propusni opseg po portu ureaja Iako poseduje svojstvo dinamikog usmeravanja paketa, Ethernet Switch nije isto to i Ruter. Switch radi po drugom sloju (L2), a Ruter po treem mrenom sloju (L3). Da stvar bude sloenija, postoje i L3 Switch-evi, koji su razvijeni da bi podrali rastue potrebe velikih mrea. Ethernet Switch ispituje MAC zaglavlje dolazeeg okvira podataka, dok Ethernet Hub jednostavno ponavlja dolazni okvir na svim svojim portovima. Switch formira virtuelnu putanju po kojoj e preusmeriti paket do porta za koji zna da je prikljuen odredini ureaj. Upravljaki CSMA/CD protokol vie nije potreban, jer svaki ureaj na komutiranoj mrei ima garantovani pristup mediju kroz Switch. Uz ovo, Switch-evi obezbeuju neki nivo kontrole toka tako to privremeno smetaju primljene okvire u 59

bafer memoriju. U sluaju poveanog saobraaja Switch primenjuje Backpressure tehniku, koja se sastoji od slanja lanog signala o sudarima paketa (Collision Detect) kako bi usporili slanje podataka sa mrenih kartica prikljuenih ureaja. Da bi ouvali performansu, Switch-evi uvaju i obnavljaju listu otkrivenih MAC adresa ureaja u mrei. U trenutku ukljuenja Switch emituje ARP Broadcast signal i odzivima prikljuenih mrenih adaptera puni MAC tabelu. ARP protokol pripada sloju 3 TCP/IP-a. Gigabit Ethernet Jo od svog nastanka, 1970-tih, Ethernet je najzastupljenija mrena tehnologija. Pojavom Fast Ethernet-a 1995. na raspolaganju je 10 puta vei propusni opseg, a danas i 100 puta vei opseg - Gigabit Ethernet (IEEE 802.3z i 802.3ab). Po Fizikom sloju Gigabit Ethernet koristi meavinu proverenih tehnologija iz originalnog Etherneta i ANSI Fibre Channel standarda. 1000Base-X je prenos preko optikih kablova, sa podrkom za tri vrste medija:

1000Base-SX - 850 nm laser na miltimod vlaknima 1000Base-LX - 1300 nm laser na singlmod i multimod vlaknima 1000Base-CX - STP oklopljeni bakarni kabl Rastojanje 3000 m za 1300 nm laser (LX) 300 m za 850 nm laser 550 m za 1300 nm laser (LX) 550 m za 850nm laser 550 m za 1300 nm laser (LX) 25 m

Tip kabla Singlemod fiber (9 micron) Multimod fiber (62.5 micron) Multimod fiber (50 micron) STP bakar (twin axial)

(SX) (SX)

1000Base-T je prenos preko bakarnih UTP kablova, duine od 25 do 100m, koristei sve 4 parice UTP kabla. Gigabit Ethernet je tehnologija koja omoguava prenos brzinama od 1000 Mbps. Potpuno je kompatibilan sa postojeim Ethernet mreama i omoguava jednostavnu migraciju ka veim brzinama prenosa. Mree mogu da poveaju performansu bez zamene postojeeg oienja, protokola i aplikacija. Tokom 2004. godine javljaju se i prvi 10Gigabit Ethernet ureaji. Ruteri - ponovo Ruter je ureaj koji povezuje mree i pri tome odluuje koja je najbolja putanja kojom e da poalje podatke. Ruter koristi IP adresu sadranu u Ethernet okviru. Ruter se moe definisati kao ureaj koji na Internet sloju (sloj 3) komutira mree. Pri tome treba imati na umu da Ethernet Switch obavlja slian posao, ali po sloju 2. Internet sloj sadri logike adrese izvora i odredita okvira, kao i dopunske ruting parametre. Dobar primer je parametar koji odreuje maksimalni broj rutera koje okvir 60

moe da proe do odredita, ime se pojedinom okviru dodeljuje odreeni nivo prioriteta. Uobiajeno je da Switch i Ruter ureaji sarauju, ali postoje i Multilayer Switch-evi koji obezbeuju i Datalink komutaciju i Internet ruting unutar istog ureaja. Primena rutera i Multilayer Switch-eva je rezultirala dvema arhitekturama mrea:

L2 Switch-evi i L3 ruteri su odvojeni ureaji. Switch-evi rade po sloju 2, a Internet ruteri rade po sloju 3. LAN Switch-evi povezuju male, geografski bliske LAN mree, a ruter obavlja zadatke povezivanja sa udaljenim LAN mreama. Distribuirano rutiranje se postie pomou Multilayer Switch-eva koji odravaju veze izmeu i bliskih i dalekih LAN mrea.

Ruter ispituje sadraj primljenog okvira podataka i odreuje logiku adresu odredinog ureaja iz L3 zaglavlja. Ruter uva ruting tabelu pomou koje formira listu mrea ka kojima moe da usmeri saobraaj. Ruting tabele sadre i indikator kvaliteta veze ka odreenoj mrei, kao i adresu sledeeg ureaja kome treba uputiti saobraaj. Ruteri ove informacije dele meusobno, tako da su u stanju da oforme nove putanje kada se stvore, ili ukinu neke putanje jer su nestabilne ili neupotrebljive. Pri radu, ruter menja okvire podataka tako to u polje izvorne MAC adrese upisuje svoju L2 adresu i pri tome ne menja postojee L3 adrese.

Internet
ta je zapravo Internet? Odgovor koji se najee uje kada postavimo ovo pitanje je da je Internet globalna kompjuterska mrea koja ima za cilj da povee raunare u celom svetu i omogui direktnu komunikaciju izmeu svakog od njih. Ovakav opis Interneta ipak nije potpun ni dovoljan. Internet povezuje kompjutere, ali on pre svega povezuje ljude. One koji imaju neku informaciju i one kojima je ta informacija potrebna, svodei vreme prenosa informacije na minimum. Tu je poetak, ali ne i kraj prie o Internetu. Bila bi greka razmiljati o Internetu samo kao o raunarskoj mrei, ili kao o grupi meusobno povezanih raunarskih mrea. Lepota i upotrebna vrednost Interneta lei u informacijama koje se na njemu nalaze. Internet omoguuje milionima ljudi irom sveta da komuniciraju i dele informacije, bilo slanjem i primanjem elektronske pote, bilo uspostavljanjem veze sa neijim raunarom ili razmenom interaktivnih poruka. Deljenje informacija omoguuju diskusione grupe, kao i puno razliitih besplatnih programa i izvora informacija. Internet je u ovom smislu savremen sistem koji omoguava ljudima irenje znanja i saznanja. Naravno da kada govorimo o Internetu imamo u vidu veliku svetsku mreu tipa WAN (Wide Area Network) u ijem okviru je danas (prema procenama) povezano oko 50.000 razliitih LAN mrea sa cca 350 miliona korisnika. Svakog meseca na Internet se prikljui oko milion novih korisnika koji se povezuju na neki od 200 miliona servera spojenih na Internet. Ovi serveri omoguavaju korisnicima pristup do gotovo nezamislivog broja informacija u raznim oblicima: slike, zvuka, teksta, video zapisa i slino, bez obzira gde se oni nalaze. I zato neemo pogreiti ako danas za Internet kaemo da je to: ne jedna ve skup mrea na globalnom-svetskom nivou. Zasnovan je na TCP/IP protokolu. Utemeljen je krajem 60-tih godina, u okviru projekta Advanced Research Project Agency Network (ARPANET), kao globalna mrea kojoj su se 70-tih godina prikljuili univerziteti u 61

Americi, 80-tih druge akademske institucije, a 90-tih godina dolazi do izlaska iz akademskog okruenja prikljuivanjem Internetu pojedinaca i komercijalnih organizacija. Da bismo se povezali na Internet potrebno je da imamo odgovarajui hardver, softver, modem i provajdera. Minimalna konfiguracija u tom smislu koja e nam omoguiti prikljuenje na Internet poinje sa: Procesorom 386 ili 486, 8 MB RAM-a, OS-Win 3.11, modemom brzine 14.400 hoda itd. Meutim za iole komforniji rad potraite: procesor pentium II, III ili IV, minimum 32 MB RAM-a ili vie, OS WIN 95, 98....ili noviji, modem od 33.000 boda ili bri, i slino. Kvalitet rada, naravno, zavisie i od provajdera u smislu: broja linija sa kojima provajder raspolae i preko kojih mu moete pristupiti, kvaliteta linija provajdera sa svetom, tj. Internet vorom. Njegov link bi morao imati danas propusnu mo od 2-6 Mbps ili ak vie. Veza korisnika i provajdera moe biti: povremena, a to i jeste najee sluaj, pogotovo kod pojedinanih korisnika i realizuje se najee putem javne telefonske mree; stalna, koja se ostvaruje kod velikih korisnika, npr. kompanija gde ve postoje lokalne ili Internet mree i odgovarajui ruter. Ovakve veze se najee realizuju preko iznajmljenih telefonskih linija ili digitalne veze.

Slika 61. Povezivanje na Internet - udaljeni modemski pristup. Nakon sklapanja ugovora sa provajderom korisnik dobija korisniko ime, E-mail adresu i lozinku za pristup Internetu. Ovde se neemo uputati u tehniku konfigurisanja softvera, iako je postupak relativno jednostavan. Prikazaemo samo postupak ukljuivanja na Internet u domenu koji je vezan za krajnjeg korisnika raunarskih sistema.

62

Slika 62. Softver za uspostavljanje veza sa dobavljaem Internet usluga Postupak se sastoji od dva koraka: 1. Aktiviranje softvera za uspostavljanje telefonske veze sa Internet dobavljaem. Potrebno je da unesemo sledee podatke: Korisniko ime (Username) - npr. pperic@EUnet.full-Oznaka ful vezana je za puni pristup Internetu i ona se najee koristi. Pored oznake ful, moe da se koristi i oznaka lite koja je vezana za manji broj usluga Interneta i jeftinija je za korisnika (najee se koristi ako korisnik eli samo elektronsku potu, vesti i dr.). Lozinka (Password) - skup simbola koji su poznati samo korisniku i koji onemoguavaju neovlaeni pristup Internetu. Telefonski broj (Phone number) - telefonski broj dobavljaa usluga. 2. Aktiviranje softvera za pregled sadraja Interneta. Ako je dobavlja Eunet, softver je konfigurisan tako da se nakon aktiviranja obino prikazuje prva Web strana Eunet provajdera. itav prethodno navedeni postupak predstavlja osnovu i najei nain jednokorisnikog povezivanja na Internet. Meutim, kada se radi o povezivanju jedne ili vie LAN mrea nekog preduzea na Internet, postoje i dodatne opasnosti upada hakera ili drugog neovlaenog pristupa u cilju unitenja, krae podataka ili programa i slino. To nalae uspostavljanje i nekih dodatnih mera obezbeenja uz kriptografiju, lozinku i druge koje smo ve izloili. U takvim uslovima dobro je da svaka Internet mrea (LAN) preduzea ima tzv. vatreni zid (firewall) koji korisnicima omoguava pristup na Internet, uz istovremeno spreavanje neovlaenih pristupa iz okruenja u LAN mreu. Zadatak vatrenog zida je da omogui komunikaciju lokalne ili privatne mree i Interneta, delujui pri tome kao filter i uvar sadraja lokalne mree. Najvanija komponenta vatrenog zida u tom sigurnosnom smislu je: proksi (proxy) server koji kontrolie celokupnu komunikaciju Internet-Intranet. Specijalni softver proxi servera omoguava pristup Internetu, koristei IP adresu raunara (ili servera) u LAN mrei sa kojim je povezan, tako da ak ne mora ni posedovati sopstvenu IP adresu. Ovakav nain se, stoga, esto zove proxy povezivanje.

63

Slika 63. Firewall koncept World Wide Web, ili jednostavno WWW je najmlai informacioni servis na Internetu. On se pojavio tek 1993. godine da bi danas sa vie desetina miliona WWW stranica predstavljao sinonim za Internet. Prve dve rei World Wide oznaavaju svetsku mreu kompjutera, odnosno govore da Internet obuhvata itavu planetu, tj. da je globalni sistem, a poslednja re Web oznaava mreu (u originalnom prevodu paukovu mreu), odnosno elektronsku prezentaciju. Slobodnim prevodom moglo bi se rei da je World Wide Web velika grupa elektronskih prezentacija dostupnih na Internetu. Dobro je pomenuti i jednu skoranju definiciju poznatog engleskog Internet asopisa .net po kome je World Wide Web sistem koji omoguava da stranice koje sadre tekst, slike, zvuk, animaciju i video zapis budu objavljene i proitane od strane raunara povezanog na Internet. Ulaskom u ovaj najpopularniji Internet servis i pomenuti ogromni skup Web prezentacija, praktino se nalazite u cyberspace-u meu vie desetina miliona stranica teksta, slika i drugih multimedijalnih sadraja, bez obzira gde se oni stvarno nalaze. Dokumenti koji se nalaze na Webu su povezani linkovima (vezama) sa drugim dokumetima koji se nalaze na istom raunaru ili tzv. hiperlinkovima koji oznaavaju povezanost sa nekim drugim dokumentom na bilo kom raunaru u svetu. Svaki ovakav dokument koji sadri hiperlinkove naziva se hipertekst i on je posebno kodiran uz pomo jezika HTML (Hiper Text Manipulation Language). Pri tome je svejedno da li se hiperlink uspostavlja preko nekog dela teksta, slike ili bilo kog drugog simbola na ekranu - iz sadraja dokumenta. Mesto koje oznaava hiperlink (dakle vezu sa nekim drugim dokumentom) ete lako uoiti jer su takva mesta u hipertekstu posebno i uoljivo oznaena. Pored toga, kada postavite kursor na takvo mesto, oblik kursora se promeni u ruku sa podignutim kaiprstom. To znai da moete skakati sa jednog dokumenta na drugi jednostavnim klikom na odgovarajua mesta. Dokumenti su locirani na raunarima koji se zovu serveri i postavljeni su na Internetu irom sveta. Da bi smo postali deo Weba, potreban je raunar sa modemom i odgovarajui program ita Weba (Web broswer). Preko odgovarajue komunikacijske veze povezujete se sa lokalnim Internet provajderom koji obezbeuje usluge Interneta i Weba, kao njegovog najmasovnijeg dela. Web je klasian klijent server sistem. Na raunar je klijent, a udaljeni raunar koji uva podatke je server. Svaki Web server je identifikovan u mrei sa svojom IP adresom. Web stranica (Web page) predstavlja 64

podatke koji su poslati preko Interneta i koji se prikazuju na ekranu klijenta kao tekst ili grafika. Web sajt (Web site) je kolekcija Web stranica obino je smetena na jedan raunar i sa posebnom namenom. Osnovna stranica (Home page) je obino prva stranica koja se prikazuje i sa koje moemo skoiti na druge stranice na istom Web sajtu. Svaka Web stranica (i Web sajt) ima svoju jedinstvenu adresu zahvaljujui serverima koji koriste tzv. URL (akronim od Unifrom Resourcc Locator) adresiranje. Ovakva jedinstvena oznaka lokacije resursa (URL) obezbeena je zahvaljujui posebnom protokolu za prenos hiperteksta tzv. HTTP (Hiper Text Transfer protocol) i koji ini osnovu WWW. HTTP protokol upravlja i kontrolie celokupnu Web interakciju klijent - server - Internet servis i obrnuto. Kazali smo da svaka Web stranica ima svoj URL. Npr. muzej Luvr u Parizu ima adresu; http: //www.louvre.fr Strukturu ovakvih adresa smo ve upoznali. Ono to je novo je samo njen poetak, tj. oznaka http iza koje sledi dvotaka i dve kose crte, a koje (zajedno) oznaavaju da se radi o hipertekst protokolu i adresi nekog Web sajta (www). Sve to sledi iza toga je uobiajena i objanjena oznaka domena, tj. identifikacija raunara na kome se nalazi traeni sajt. U produetku te adrese moe doi kosa crta ( / ) koja oznaava dalji put (putanju) do traene stranice dokumenta.

Slika 64. Struktura URL-a Pretraivanje hipertekst dokumenta mogue je, naravno, onda i kada ne znamo adresu Web sajta i stranice, tj. kada neznamo gde se nalazi dokument koji nas interesuje. U sastavu Web browsera postoje i posebni search engines alati koji obavljaju pretraivanje svih dokumenata na bazi tzv. kljunih rei. Oni u sebi poseduju softver koji trai Web stranice prema zadanim terminima od strane korisnika. Kljune rei upisuje, dakle, korisnik u mali prozor na ekranu, uz koga stoji oznaka SEARCH. Najpoznatiji i najei programski paketi za rad na Internetu koji u sebi ukljuuju browser programe su svakako Netscape Navigator i Microsoft Internet Explorer. Postoje i brojni Internet katalozi kao to su: yahoo; http: // www. yahoo.com altavista; http: // www. altavista.digital.com amazon; http: // www. amazon.com i niz drugih koji obezbeuju brz pristup do ogromnog broja informacija koje su sloene u kataloge po raznim kriterijumima. Oni nam omoguavaju da sistemom eliminacije i top down pristupa suavamo pretraivanje do nivoa kljune rei i dokumenta koji nas interesuje. Njihov cilj je, dakle, jednostavan: olakati korisniku pronalaenje eljenog sadraja.

65

Raunarske arhitekture
Pojam raunarske arhitekture oznaava specifinu formu odnosno model koji uspostavlja informaciona tehnologija a da bi se postigli odreeni ciljevi. Sastoji se od hardvera, softvera, telekomunikacionih veza i baza podataka meusobno povezanih u mreu koja treba da obezbedi optimalnu funkcionalnu povezanost organizacije.

Klijent server arhitektura

Klijent/server arhitektura zasniva se na mrenoj povezanosti desktop sistema korisnika i servera koji obezbeuje upravljanje i deobu informacionih resursa. Da bi izvrio eljenu transakciju klijent tj. korisnik desktopa upuuje zahtev serveru i od njega dobija rezultat. Predmet zahteva mogu biti podaci iz vlastitih ili eksternih (svetskih) baza podataka, programi ili prezentacije. Klijent/server model je osnovni nain dovoenja mogunosti kompjuterskog sistema do desktop kompjutera. U sistemu zasnovanom na klijent server modelu podaci i mogunosti obrade podataka se ne kontroliu centralno nego su esto podeljeni u okviru samog preduzea. Klijent/server sistem je takav sistem u ijem se centru nalazi korisnik, a tim sistemom se naglaava interakcija izmeu korisnika i podataka. U ovom modelu klijent i server su prikljueni na mreu, ali su svakoj maini dodeljene funkcije koje ona moe na najbolji mogui nain obavljati u skladu sa svojim kapacitetima. U idealnim uslovima korisnik ima utisak da je mrea jedinstven, integrisan i pristupaan sistem sa svim funkcijama odnosno istovremeno i klijent i server.

Slika 65. Pretraivanje informacija u C/S modelu Klijent je zapravo korisnikov pristup potrebnoj funkciji i obino ga predstavlja desktop kompjuter, radna stanica ili laptop. Korisnik ima direktnu interakciju samo sa klijentovim delom aplikacije, obino putem grafikog interfejsa. Upravo u grafikom okruenju i softverskoj arhitekturi klijent/server raunarstvo dostie maksimum svojih mogunosti. Koncept koji se krije ispod povrine postaje jasan kada se uzme u obzir blok struktura modernih programskih jezika. Oni povlae granicu izmeu glavnih programa i potprograma. U toku rada glavni program poziva potprogram i eka da oni zavre pre nego to nastavi sa sledeim programskim korakom. Ovi pozivi su poznati kao sinhroni potprogramski pozivi. To ujedno i znai da klijent program i server program (npr. za E-mail) nisu isti, ve se razlikuju shodno 66

svojim zadacima. U praksi veih organizacija sa vie LAN mrea C/S arhitekture se razumljivo formiraju na vie nivoa, uz zadravanje svih mogunosti i principa ove arhitekture.

Slika 66. C/S arhitektura vie nivoa Preduslov efikasnog funkcionisanja C/S arhitekture je softverska kompatibilnost sa dva aspekta: 1. Vertikalna kompatibilnost software-a predstavlja odnos izmeu razliitih delova software-a ili hardware-a kod odreenog klijenta ili servera, i 2. Horizontalna kompatibilnost software-a predstavlja odnos izmeu slinih delova software-a kod razliitih klijenata i servera. Klijent/server arhitektura ima itav niz oiglednih prednosti u efikasnom korienju resursa u odnosu na sve prethodne modele. Ona, meutim, istovremeno zahteva preciznu identifikaciju identiteta korisnika, postojanje ifre (password-a) i drugih mera provere autentinosti.

67

Dodatak Digitalno stolee

(Objavljeno decembra 1999. u asopisu Mikro u predveerje pojave milenijumske bube G2K) Mnogo toga se promenilo od kada su raunari tei od stola bili "portabl" ili igrica Pong bila pojam zabave. S pribliavanjem dvehiljadite godine mi se priseamo 100 dogaaja iz istorije raunara (znaajnih, neverovatnih ili apsurdnih) koji su promenili nae ivote, otvorili nam oi ili nam izmamili osmeh. Sledeeg meseca pogledaemo u LCD kuglu da vidimo kako e izgledati budunost raunara. Laskavo jeste ali, PRIZNAJMO: personalni raunar je najvei izum dvadesetog veka. Nijedan drugi ureaj nije vie uticao na na nain ivota, rada i komuniciranja. Udruen s Webom, PC je izmenio svetsku ekonomiju, stvorio ogromna bogatstva i uinio ono to do skora niko nije mogao da zamisli - popularisao je trebere. Ako su proroci katastrofe G2K u pravu, mogao bi da dovede i do haosa kada sat otkuca poetak 2000. godine, to e se desiti za nekoliko nedelja. Kako smo stigli dovde i kuda smo se uputili? Na pregled u ovom i narednom broju ponudie neke odgovore. Ovoga meseca prikazujemo svetle i tamne strane ovog naeg, digitalnog stolea, od roenja ENIAC-a 1945, preko uvoenja World Wide Weba 1989, do manije kupovanja akcija Interneta devedesetih, i obznaniemo pravu priu koja se krije iza nekih najveih inovacija i najgorih promaaja u istoriji raunarstva. Nai urednici i pisci proglasie najbolje proizvode koji su ikada napravljeni, ali i najvee promaaje; ponudie spisak "zvunih fraza" koje bismo rado zaboravili; pobrojati Web lokacije koje bismo poneli na pusto ostrvo (zajedno sa prenosivim raunarom, beinom vezom s Mreom i tonom baterija) i elemente fobije G2K. Sledeeg meseca zaviriemo u budunost da bismo videli kako e PC raunari, Mrea i nai ivoti izgledati u sledeem veku. Ovaj je bio naporan, a nemogue je predvideti kakve nas sve ludosti jo oekuju. Osim, naravno, ako svet zaista ne utone u mrak 1. januara, to bi znailo da ete ovaj broj itati u sklonitu s baterijskom lampom u ruci. Raunarstvo tokom vekova 3000 p.n.e. U Aziji je korien primitivan abakus napravljen od ice i perli. 876 n.e. U Indiji je prvi put zabeleeno korienje simbola za nulu. 1620 Englez Edmund Ganter izmislio je iber, preteu elektrinog kalkulatora. 1642 Blez Paskal je napravio prvi mehaniki raunar koji je mogao da zameni est raunovoa; reakcije tadanje javnosti nisu bile naroito tople, ali e se Paskalov izum koristiti sve do sredine dvadesetog veka. 1694 Gotfrid Lajbnic je napravio kalkulator koji je koristio binarne brojeve. 1812 Fabriki radnik Ned Lud nagovorio je ostale radnike da unite maine "za utedu rada", jer su se bojali da e im one preoteti posao; termin ludisti kasnije je postao sinonim za sve koji se suprotstavljaju napretku tehologije. 1832 arls Bebid je projektovao prvi raunar kojim su upravljale spoljanje naredbe; meutim, usled nedostatka sredstava nikada ga nije napravio. 1854 Dor Bul je objavio radove o simbolikoj logici, koji e nekoliko decenija kasnije posluiti kao osnova za raunarske aplikacije. 1857 Ser arls Vitstoun je uveo neprekidnu papirnu traku koja moe da se koristi za smetanje i oitavanje podataka. 1876 Aleksander Grejam Bel, star 27 godina, prijavio je patent telefona. 1890 Herman Holerit je napravio mainu za buenje kartica, ime je omoguio Amerikom birou za popis da skrati obradu podataka sa deset godina na dve i po. 1896 Herman Holerit je osnovao firmu Tabulating Machine Company koja e kasnije 68

postati jedan od tri osnivaa IBM-a. 1897 Karl Braun je napravio katodnu cev. 1918 Dva pronalazaa napravila su mainu koja je izraunavala na osnovu binarnih cifri 0 i 1. 1937 Don Atanasov zapoeo je rad na prvom elektronskom digitalnom raunaru, ali je zaboravio da prijavi patent; skoro deset godina kasnije na osnovu njegovog pionirskog rada bie napravljen ENIAC. Dord Stibic je napravio prvo binarno elektronsko kolo u Bellovim laboratorijama. 1938 Vilijam Hjulet i Dejvid Pakard oformili su firmu HP u jednoj garai u Palo Altu u Kaliforniji. Konrad Cuze je napravio prvi raunar koji je koristio binarni kod. 1939 Dord Stibic i Semjuel Vilijams napravili su Complex Number Computer, raunar koji je imao 400 telefonskih releja i bio je povezan s tri teleprintera, prethodnika dananjih terminala. 1944 Inenjeri s Harvarda napravili su raunar Mark I, ali je ta maina neprestano krahirala. 1946 Inenjeri s Pensilvanijskog univerziteta prikazali su ENIAC, prvi elektronski raunar opte namene. 1947 Dva radnika u Bellovim laboratorijama eksperimentiu s prvim tranzistorom. 1949 Don Mokli razvija Short Code, prvi programski jezik visokog nivoa na svetu. 1951 Mokli i Don Ekert prave UNIVAC I, prvi komercijalni elektronski raunar koji je bio instaliran u Amerikom birou za popis. Grejs Mari Hoper razvija AO, kojim se programski kod prevodi u binaran. 1952 UNIVAC I uspeno predvia ubedljivu pobedu kandidata Dvajta Ajzenhauera na predsednikim izborima protiv Adlaja Stivensona, uprkos suprotnim prognozama strunjaka. 1953 IBM pravi model 650, prvi raunar namenjen irokom tritu; kompanija je prodala 1500 primeraka pre nego to ga je 1969. povukla sa trita. 1955 Narinder Kapani napravio je optiko vlakno. Kompanija American Airlines instalirala je prvu veliku mreu baze podataka koju je napravio IBM, i u nju povezala 1200 teleprintera. 1956 IBM je napravio prvi vrsti disk koji je nazvan RAMAC. IBM-ovi programeri stvorili su programski jezik FORTRAN. MANIAC I je prvi program koji je porazio oveka u ahu. 1958 Kompanija Texas Instruments je napravila prvo integrisano kolo. U kompaniji Bell Telephone predstavljeni su prvi modemi. Istraivai u Bellovim laboratorijama izmislili su laser. 1959 Kineski profesor Li Kajen je pomou abakusa raunao bre od raunara u Sijetlu, Njujorku i Tajpehu. Grejs Mari Hoper i arls Filips izmislili su programski jezik COBOL. Don Makarti i Marvin Minski oformili su laboratoriju za vetaku inteligenciju na tehnolokom institutu u Masausetsu (MIT). Xerox je predstavio prvi komercijalan fotokopir aparat. 1960 Firma Digital Equipment Corporation projektovala je PDP-1, prvi komercijalni raunar opremljen tastaturom i monitorom. 1961 Don Keli iz Bellovih laboratorija programirao je raunar da otpeva pesmu; melodija je bila "Bicikl za dvoje". 1962 People's National Bank iz Gustera u Virdiniji instalirala je prvi bankomat (ATM) na svetu; meutim, on nije bio uspean i njegov proizvoa verovatno nije vie u ovom poslu. Programeri iz MIT-a napravili su prvu video igru. 1963 Daglas Engelbert je napravio mia na Istraivakom institutu u Stanfordu; dve decenije kasnije, Mekinto e ga uvesti kao standardnu komponentu. 1964 U modu su uli servisi za raunarsko odreivanje vremena. Firma Zenith je napravila prvi komercijalni proizvod koji je koristio integrisano kolo - sluni aparat. 69

Ameriko udruenje za standarde usvojilo je ASCII kod kao standardni kod za prenos podataka. 1965 Firma Digital Equipment Corporation napravila je prvi mikroraunar; on je kotao 18.000 USD; razvijen je pojednostavljeni programski jezik BASIC, koji e kasnije postati standardni jezik za PC raunare. 1968 Oformljen je Intel. Prvi put je raunar (HAL 9000) uestvovao u pravljenju filma. Bila je to Odiseja u svemiru 2001 Stenlija Kjubrika; dok mu iskljuuju memoriju on peva "Bicikl za dvoje", melodiju koju je sedam godina pre pevao raunar Dona Kelija. 1969 Honeywell je napravio "kuhinjski raunar" H316 - to je bio prvi kuni raunar. Kotao je 10.600 USD, a mogao je da planira menije i brine o ostalim kunim poslovima. Debitovao je ARPAnet, pretea Interneta. Bankomati su poeli da se koriste u bankama. Pojavila se "bubble" memorija, ime je omogueno da raunari zadre pamenje i posle iskljuivanja. 1970 Predstavljena je disketa. Intel je razvio prvi memorijski ip u koji je moglo da se smesti 1024 bajta podataka. Xerox je osnovao istraivaki centar u Palo Altu u Kaliforniji (PARC). Na tritu se pojavio tampa sa slovnom lepezom. U Bellovim laboratorijama razvijen je operativni sistem Unix. 1971 Firma Texas Instruments predstavila je depni digitron. Pojavili su se matrini tampai. Niklaus Virt napisao je PASCAL. U Indiji je razvijen prvi softver za prepoznavanje govora, Hearsay. 1972 Rej Tomlinson je izmislio e-potu. Dizajnirane su prve kune video igre za korienje na televizoru, a Atari je objavio prvu video igru, Pong. Programeri u Bellovim laboratorijama razvili su programski jezik C. 1974 Ameriki Kongres usvojio Zakon o privatnosti: on je doputao veu kontrolu nad skupljanjem i korienjem linih podataka. 1975 Debitovao je prvi lini raunar za iroko trite, Altair 8800. U prodaji su se pojavili monitori sa tenim kristalom. Bob Metkalf iz Xeroxa projektovao je Ethernet. Napisan je prvi softver za obradu teksta, Electric Pencil. Amerika vlada je podigla antimonopolsku tubu protiv IBM-a; vlada e odustati od sluaja 1982, ali e dotad napraviti oko 30 miliona strana dokumentacije. IBM je predstavio laserski tampa. Microsoft, nezvanino partnerstvo Bila Gejtsa i Pola Alena, dostie zaradu od 16.000 USD. 1976 Na Saveznoj konferenciji o raunarstvu u Njujorku, firma Data General predstavila je kompjuterske ipove u pupku trbune plesaice. Gari Kildal je razvio operativni sistem CP/M. IBM je napravio mlazni tampa. Stiv Voznijak i Stiv Dobs osnovali su Apple Computer. 1977 Bil Gejts i Pol Alen zvanino su osnovali Microsoft. Apple je predstavio Apple II, prvi sastavljen lini raunar; Apple II e imati vodeu ulogu na tritu PC raunara sve dok se nije pojavio IBM PC 1981. Tandy i Commodore izbacile su na trite PC s ugraenim monitorom - otpada povezivanje s televizorom. 1978 Objavljen je Wordstar koji je ubrzo postao najpopularniji program za obradu teksta. 1979 Stiv Dobs je posetio Xeroxov razvojni centar PARC. Den Briklin i Bob Frenkston predstavili su VisiCalc, prvu ubilaku aplikaciju. 1980 Na tritu se pojavio dBASE II. 1981 IBM je predstavio IBM PC s operativnim sistemom MS DOS. 1982 Dr Barni Klark je primio prvo vetako srce ije je funkcije kontrolisao mikroprocesor. Endru Flagelman je napravio prvi erverski program, PC-Talk. Uvedeni su plejeri za kompakt disk. Firma Osborne napravila je prvi prenosivi PC. Na tritu su se pojavili prvi klonirani raunari po uzoru na IBM PC. Magazin Tajm je proglasio PC "Mukarcem godine". 70

1983 Uspostavljena je optika veza Boston-Njujork-Vaington. Apple je predstavio Lisu, prvi raunar koji je koristio grafiki interfejs i mia, a kotao je 9995 USD. IBM je lansirao PC-XT, prvi raunar s ugraenim vrstim diskom, kao i raunar PCjr. 1984 Debitovao je CD-ROM ureaj. Apple je proizveo Macintosha. Predstavljeni su modemi brzine 2400 b/s. Hewlett-Packard je izbacio na trite prvi personalni laserski tampa, LaserJet. Romensijer Vilijam Gibson uveo je termin kiberprostor. 1985 Osnovana je America Online. Microsoft je projektovao Windows 1.0 za IBM PC. Bil Gejts i direktor Applea Don Skali potpisali su tajni ugovor kojim je Microsoftu omogueno da koristi neke aspekte Appleovog grafikog interfejsa, pri emu je morao da prizna MacOS kao inspiraciju za Windows. U SAD je stigao Nintendo. 1986 Microsoft je postao javno preduzee. Nacionalna fondacija za nauku odobrila je utemeljivanje okosnice Interneta. 1988 Microsoft je objavio Windows 2.03 u kome je preklapanje prozora podsealo na Macintoshevo i Apple je podigao tubu; est godina i deset miliona dolara kasnije, sud e presuditi u korist Microsofta. Stiv Dobs predstavio je NeXT. Kroz Internet je "propuzao" Internet Crv, samoumnoavajuI program. 1989 Tim Berners Li je izmislio World Wide Web. Xerox je pokrenuo tubu protiv Applea zbog krae dizajna grafikog interfejsa za Lisu i Macintosh; poto je prodao samo 60.000 primeraka Lise, Apple prestaje da proizvodi taj model i zakopava preostale primerke na ubritu u Juti. U Japanu se pojavljuje HDTV (TV visoke rezolucije). 1990 Intel uvodi ip i486. Savezno ministarstvo za trgovinu SAD poinje istraivanje o Microsoftu, ija zarada dostie milijardu dolara; Windows stie do verzije 3.0. 1993 Pojavili su se lini digitalni pomonici (depni raunari). Intel predstavlja Pentium. Mark Andresen i Erik Bina projektuju Mosaic, prvi grafiki ita Weba. Debituje Apple Newton. 1994 U SAD postaju dostupni automatski sistemi za navigaciju (GPS). Intel proizvodi dva miliona defektnih ipova Pentium. Iomega predstavlja Zip ureaj i diskove. Mark Andresen pomae pri pravljenju Netscapea. 1995 Predstavljeni su TV aparati s ravnim ekranom. Microsoft je objavio Windows 95. Pixar Animation Studios i Disney prikazali su prvi film u potpunosti napravljen na raunaru, Toy Story. Microsoft je predstavio Windows 95 i Office 95. Standardizovana je DVD tehnologija. Netscape postaje javno preduzee. Defri Becos osniva Amazon.com. 1996 WebTV omoguava korisnicima da krstare Webom preko TV aparata. Debituje Palm Pilot. 1997 U SAD se pojavljuju DVD plejeri. 1998 Diamond Multimedia pravi prenosivi MP3 plejer. Starov izvetaj objavljuje se na Mrei. Grupa Hacking for Girlies provaljuje na Web lokaciju Njujork tajmsa i dri je "pod opsadom" devet sati. Apple predstavlja ivopisne iMacove. Trgovina na Internetu eksplodira kao nov nain kupovine i oko 30 miliona domainstava naruuje robu preko Interneta. Clarion i Microsoft predstavljaju AutoPC. Cene akcija Yahooa i Infoseeka na berzi vrtoglavo rastu. 1999 Operativni sistem Linux izbija u prvi plan. AOL zavrava prisvajanje Netscapea. Microsoft, sa svojih 27.320 zaposlenih, dostie zaradu od 14,48 milijardi dolara. ETrade je tri dana uzastopno u prekidu. 2000 Nastupa kriza G2K - kraj dosadanje civilizacije. IBM: plavi bluz Nije tajna da je IBM u poetku oklevao da uestvuje na tritu personalnih raunara. Tek nakon to je Apple 1977. godine izbacio model Apple II, kolebljivci u IBM-u su 71

nekako sastavili slinu mainu koja nije sadrala nijedan IBM-ov deo, a pokretao ju je Microsoftov operativni sistem. Kada je Veliki plavi 1981. predstavio IBM PC, Apple je u sada uvenoj reklami u asopisu Wall Street Journal objavio da im IBM nije ozbiljna pretnja. Meutim, za samo est meseci, IBM je prodao 50.000 maina, a za dve godine prevaziao je Apple po zaradi. IBM je stavio svoj peat na oblast personalnih raunara, a PC je postao de facto standard industrije koja je doivela bum. - Yael Li-Ron 10 najboljih PC raunara svih vremena 1 Altair 8800: Maina koja je inspirisala celu jednu generaciju. 2 Apple II: Poslednji PC, dok se IBM nije pridruio zabavi. 3 IBM PC AT: Postavio je standarde koji i danas vae. 4 Compaq Deskpro 386: Uveo je nov Intelov procesor pre nego IBM, ime je inspirisao gomilu drugih proizvoaa. 5 Radio Shack TRS-80 Model 100: Prvi uspean prenosivi raunar. 6 Apple Macintosh 512K: Prvi zaista koristan Mek. 7 Amiga: 1985. godine izvodio je trikove s multimedijom koje dananji PC raunari jo uvek nisu u stanju da urade. 8 Commodore 64: Verovatno najoboavaniji raunar svih vremena. 9 IBM ThinkPad 560: Tanak, lagan i izdrljiv. 10 Palm Pilot: Malo je lepo. Pretea svih raunara Ako pokuate da utvrdite rodoslov prenosivog raunara koji se nalazi u vaem krilu, ustanoviete da se u korenu porodinog stabla nalazi Electronic Numerical Integrator and Computer (ENIAC). Taj digitalni raunar velike brzine oznaio je poetak raunarske industrije. Ova maina, napravljena na Pensilvanijskom univerzitetu pre 53 godine, sadrala je preko 17.000 vakuum-cevi, 70.000 otpornika i 6000 prekidaa u kuitu tekom tri tone. Mogla je da izvri 5000 sabiranja u sekundi. Ovaj raunar, prvobitno namenjen za proraunavanje balistikih tabela za amerike topdije u Drugom svetskom ratu, nije bio zavren na vreme da bi pomogao u ratnim naporima, ali je otvorio mnoge vidike. To je verovatno bio i prvi raunar u kome se koristila uslovna naredba IF-THEN. Prava linija vodi nas od ENIAC-a do UNIVAC-a, jednog od prvih komercijalnih raunara, koji je napravljen 1951; zatim sledi IBM PC, sve do Palm Pilota koji se nalazi u vaem depu. ENIAC je, dakle, pretea svih raunara. - Gregg Keizer Pravo pivo Vratite se 25 godina unazad u mart 1975. Zamislite garau za dva automobila u 72

Menlo Parku u Kaliforniji, gde 32 zaluenika bulje u kutiju sa svetleim diodama. Preskoite nekoliko sastanaka i moda ete videti jednog od njih kako koristi mainu Altair 8800 da bi putao muziku preko radija. Bilo je to udruenje Bay Area Amateur Computer Users Group, poznato i kao grupa Homebrew. Ovaj klub je magnetski privlaio tehniki orijentisane zaljubljenike, a meu njima i Stiva Voznijaka i Stiva Dobsa. Privukao je ak i panju Bila Gejtsa, koji je ovom klubu pisao 1976. i optuio njegove lanove da piratizuju Altair BASIC, prvi Microsoftov operativni sistem. Homebrew je postavio standarde za korisnike grupe koja dodue nije varila pivo po kuama. Danas se u svetu sastaje priblino 2000 klubova. Njihov spisak potraite na adresi www.apcug.org. - Steve Bass Roenje Interneta NAJPRE TREBA NETO da raistimo: Internet nije napravljen da bi se izdrao nuklearni napad. Krui mit da ga je amerika vlada napravila kao komunikacijsku mreu koja bi mogla da preivi bilo koji ruski napad. Sasvim suprotno tome, nastanak Interneta bio je u potpunosti miroljubiv. Jula 1968. Agencija za napredne istraivake poduhvate amerikog Ministarstva odbrane (Advanced Research Projects Agency) sklopila je ugovor s firmom Bolt, Beranek and Newman iz Kembrida u Masausetsu o graenju mree koja bi povezivala raunare za istraivanja irom zemlje. Do jeseni 1969, ova kompanija je povezala raunare istraivakog instituta Stanford, univerziteta UCLA, UC u Santa Barbari i Univerziteta u Juti. Kako su se razvijali protokoli i tehnologije, mrea se irila. Godine 1973. projektanti su ujedinili razdvojene mree. Do 1983. povezano je priblino 400 raunara, a 1986. je National Science Foundation napravila NSFNet, povezujui regionalne mree preko nacionalne okosnice velike brzine. Meutim, komercijalna mrea u dananjem obliku nije se uobliila sve do sredine devedesetih, kada su se razvili itai Weba i pratei sadraj prijateljski nastrojen prema korisnicima. Uskoro su se na Mreu povezali dobavljai Internet usluga kao to su AOL i CompuServe. Danas Internet u svetu koristi 150 do 200 miliona ljudi. - Dan Miller Kuna radionica: poeci Applea Tta pria je postala legenda. Svreni uenici koleda Stiv Dobs i Stiv Voznijak prodali su VW kombi i digitron da bi prikupili novac za osnivanje preduzea nazvanog Apple Computer, a kratko vreme ono se nalazilo u porodinoj garai. Kada je 1. aprila 1976. Apple poeo da radi, niko nije verovao u njega, ukljuujui i treeg, zaboravljenog osnivaa Rona Vejna. Dve nedelje kasnije, Vejn se povukao i prodao svoj deo za 800 USD, ime se svrstao uz neke druge ljude s loom procenom, kao to je bubnjar Pit Best koji je napustio 73

Bitlse nadomak slave 1962. Ipak, Vejnova odluka nije bila bez osnova: hobisti koji su platili 666,66 USD za Apple I nisu dobijali kuite, monitor niti tastaturu, ve samo matinu plou. Meutim, posle dve godine, iz garae e izai jo jedan raunar legendarni Apple II. Uskoro e Atari, HP i druge kompanije uurbano poeti da se "kae" za Appleovu lokomotivu. - Harry McCracken Kako je roen Web Moda izgleda da je World Wide Web stupio na scenu sredinom devedesetih kao potpuno uoblien, ali je on zapravo dugo bio pripreman. Naunik Vanevar Bu je 1945. godine teoretisao o futuristikom ureaju za komunikacije koji je nazvao memeks, a on je neverovatno liio na PC opremljen Web itaem. Ted Nelson, otac hiperteksta, zamislio je 1960. godine informacionu mreu nalik na Web koja je nazvana Project Xanadu (on i dan danas radi na ovom projektu). Naravno, Web se zasniva na infrastrukturi koju je ustanovio ARPAnet 1969. godine. Meutim, Web se zaista zahuktao marta 1989, kada je Tim Berners Li (slika levo), britanski softvera u Evropskoj laboratoriji za fiziku estica u enevi, konstruisao sistem koji je laboratorijskim istraivaima omoguavao da zajedniki koriste razliite dokumente u obliku koji se lako mogao itati zahvaljujui hipervezama. Do 1992, njegov projekat nazvan World Wide Web, postao je popularan meu tada ekskluzivnom populacijom korisnika Interneta - naunicima i istraivaima. Jedan od njegovih oboavalaca bio je Mark Andresen, student zaposlen u Nacionalnom centru za superkompjuterske aplikacije (NCSA). Andresen je 1993, zajedno s programerom iz iste firme Erikom Binom, napravio potpuno grafiki orijentisan ita koji je radio po principu "pokai i pritisni", a nazvan je NCSA Mosaic. Popularnost Weba je nezadrivo rasla, naroito kada su se Andresen i Bina pridruili firmi u osnivanju koja se zvala Netscape 1994. godine i dobili odluujuu ulogu u stvaranju jo boljeg itaa, poznatog kao Navigator. Trebalo je pet godina da broj servera na Webu poraste s deset na 1500. Nakon jo pet godina, broj servera premaio je sedam miliona i dalje raste! - Harry McCracken 10 web lokacija koje nosimo i na pusto ostrvo 1 Amazon.com: elite neto? Oni to imaju, a ako nemaju, imae ga uskoro. 2 Salon: Ponekad glupo, ponekad smeno, ali uvek vredno itanja. 3 Yahoo: Prvi i najbolji imenik Weba. 4 EBay: Najbolje mesto na svetu za razmene; udno privlano. 5 Spinner: Oraspoloite se uz muziku. 6 Deja.com: Sve konferencije spremne za tampanje, i jo mnogo toga. 7 CNN Online: Za vau dnevnu dozu vesti. 8 Mapquest: ak i kada ste na ostrvu, treba da znate gde ste. 9 Official Gilligan's Island Fan Club: Za sluaj da poelite da napravite radio od kokosa. 10 Drugstore.com: Samo jedna re - suncobran. (Adrese ovih lokacija potraite na adresi www.pcworld.com/dec99/century.) 74

10 najveih hardverskih promaaja 1 IBM PCjr: Siroe od roenja; grozna tastatura. 2 NeXT: Glatka, crna Unix maina; deset godina ispred svog vremena. 3 Apple Lisa: Dovoljno je rei da je 2700 primeraka zakopano na ubritu. 4 IBM PS/2: Nije uspeo da otme trite PC raunara od klonova. 5 Net PC: Glup, s jo glupljim terminalima. 6 Mreni raunar: Bez Jave, samo s dajvom. 7 Newton MessagePad: Izgledao je dobro, ali nikada nije nauio da pie. 8 Pentop raunari: Prava ideja, pogreno vreme, cena i veliina. 9 PowerPC: Nekada je bio vien kao ubica Intela, kasnije samo kao jo jedan Mek. 10 Xerox Alto: Primer "profukane" prilike. Intelove greice TA ZNAI NEKOLIKO decimala meu prijateljima? Mnogo, saznao je Intel kada ga je pogodila greka u izraunavanjima koje je izvodio procesor Pentium novembra 1994. Problem se sastojao u tome to je tokom nekih izraunavanja ip greio iza osme decimale. Intel je zanemario greku kao nevanu, ali je CNN saznao za priu i tuioci osam saveznih drava podigli su tubu protiv Intela zbog nepouzdanosti. To je ubrzo postala najpoznatija greka u istoriji raunarstva. Bio je to klasian sluaj kako neverovatno pametni ljudi mogu da naprave neverovatne gluposti. Intel je konano pristao da zameni sve pentijumske ipove po zahtevu, to ga je kotalo 475.000.000 dolara. Ova kompanija je oigledno nauila lekciju. Kada su 1997. godine otkriveni propusti u ipu Pentium II, Intel je bre-bolje objavio ispravke greaka. Ova kompanija sada objavljuje spiskove s ispravkama svih poznatih greaka za sve ipove koje pravi. - Daniel Tynan Veni, Vidi, VisiCalc Sveti gral industrije softvera je tzv. ubilaka aplikacija - program koji je toliko bitan da korisnici kupuju raunare samo da bi ga koristili. Arhetipska ubilaka aplikacija je VisiCalc, prvi program za tabelarna izraunavanja. Radei na jednom tavanu u Arlingtonu u Masausetsu, Den Briklin i Bob Frenkston izmislili su ovaj program 1979. godine. Sabirao je kolone i redove s brojevima dok trepne. Po ceni od 99 USD, prodato je vie od 700.000 kopija ovog programa, to ga je uinilo najpopularnijim softverom tog vremena. Meutim, Briklin i Frenkston nikada nisu patentirali VisiCalc, tako da ih je sredinom osamdesetih po prodaji nadmaio Lotusov program 1-2-3. Njega je zatim po prodaji premaio Microsoftov Excel. Briklinovi i Frenkstonovi dani projektovanja ipak nisu bili okonani. Briklin je napravio program za objavljivanje na Webu - Trelix, a Frenkston je prvi koristio kuno umreavanje preko telefonskih linija. - Harry McCracken

75

udesna Grejs Bez standardnih programskih jezika, raunarstvo bi bilo prava vavilonska kula razliitih stilova. Velike zasluge za uvoenje reda u haos pripadaju Grejs Mari Hoper (slika dole desno), profesoru matematike, admiralu amerike mornarice u rezervi, jednoj od prvih ena koja je ostavila traga u svetu raunara. Hoperova je celog ivota prkosila konvencijama. Do 1955. godine, voena eljom da napie programe koji bi omoguavali i ljudima koji nisu naunici da koriste raunare, ona je napravila Flow-matic, prvi programski jezik u kome su se koristile rei kao to su "prebroj" i "prikai". Taj program se 1959. razvio u COBOL (Common-BusinessOriented Language), koji je Hoperova napisala zajedno s kolegama u firmi EckertMauchly Computer Corporation. COBOL je potpuno izmenio nain rada raunara, jer su oni prvi put odgovarali na rei a ne na brojeve. Tadanji studenti seaju se njenog ivahnog, dinaminog karaktera. "Bio sam novajlija na Vasaru 1934. Njena predavanja potpuno su me opinila", sea se Vinifred Asprej, osniva katedre za raunarstvo na Vasaru. Dodao je i jednu zanimljivost: "Ona me je nauila i da puim". - Aoife McEvoy Nesreni haker PRVA VELIKA elektronska provala desila se 1982, kada je grupa hakera iz Milvokija pomou modema ula u raunarsku mreu Nacionalne laboratorije u Los Alamosu. Grupa 414, nazvana tako po potanskom broju, zapoela je devetodnevnu opsadu koja je pogodila 60 raunarskih sistema pre nego to je njene lanove uhvatio FBI. Meutim, tek je film Ratne igre iz 1983. godine, u kome je lik u tumaenju Metjua Broderika upao u raunarski sistem Pentagona i doveo svet na ivicu nuklearnog unitenja, inspirisao mnoge adolescente da ponu da se odaju hakerskom poroku. Poput umetnika koji crtaju grafite, hakeri ne mogu odoleti da ne ostave trag, a povremeno i da daju neku politiku izjavu. Motivisani radoznalou, dosadom ili eljom za malo moi, oni se kreu od umereno opasnih (kao to je grupa Hacking for Girlies koja je oborila lokaciju Njujork tajmsa kada se na njoj pojavio izvetaj o aferi Levinski) do kriminalaca (kao to je Vladimir Levin, koji je navodno prebacio milione dolara s glavnih raunara banke Citibank na line raune u Finskoj i Izraelu). Najuveniji haker i dalje je Kevin Mitnik. Mitnik, koji sada ima 36 godina, uhapen je 1995. nakon dvogodinje potrage i osuen na zatvorsku kaznu od 46 meseci zatvora zbog "hakerisanja" po kompanijskim raunarima. Pre izricanja presude amio je u zatvoru etiri godine, to je od njega nainilo idola hakerske generacije. Bez obzira na to da li ih zovete hakeri, krekeri ili computervredebreuk (holandska re za "one koji uznemiravaju mir raunara"), nema sumnje da e dogod postoje raunarski sistemi postojati i ljudi koji e traiti i pronalaziti naine da u njih provale. - Andrew Brandt

76

10 najboljih softverskih paketa 1 Netscape Navigator: Zauvek je izmenio Web. 2 Electric Pencil: Pretea obrade teksta. 3 Microsoft Excel: Poslednji zaista inovativan Microsoftov program. 4 dBASE II: Pribliio je programiranje narodu. 5 HyperCard: Izrodio je hipertekst - lepak koji dri Web. 6 VisiCalc: Dokaz da je PC znaio biznis. 7 XyWrite: Poslednji veliki program za obradu teksta u DOS-u. 8 Myst: Jo uvek pokuavamo da ga zavrimo. 9 PC-Talk: Paket za komunikacije koji je izmislio koncept ervera. 10 DOS 1.0: Gejtsov CP/M za IBM - ostalo je istorija. Kopiraj ovo! NEKI LJUDI BI rekli da je Stiv Dobs izveo pljaku stolea kada je 1979. godine nagovorio Xerox da investira milion dolara u Apple ako dozvoli da Dobs poseti njegov istraivaki centar u Palo Altu. U Xeroxu su se sloili i tako je otvorena Pandorina kutija. U ovom centru je Dobs pijunirao Alto - eksperimentalni PC s grafikim interfejsom. Za nekoliko sekundi Dobs je, kau, "ukapirao" da e u budunosti svi raunari koristiti ovakav interfejs. Vodei se zdravorazumskim principom, Apple je klonirao Alto na svojim Mekintoima, nakon ega je Microsoft "pozajmio" ovaj princip za Windows. Meutim, Appleov rad na Meku ve je bio zapoeo kada je Dobs obiao Xerox. Osim toga, Def Raskin, zaposlen u Appleu, istraivao je grafike interfejse jo od 1967. "Jedino to je Apple uzeo", kae istoriar Oven Lincmajer, "bila je inspiracija". Zaista, ova kompanija jedina je odgovorna za mnoge elemente savremenog grafikog interfejsa, ukljuujui Clipboard, kantu za otpatke i ureivanje datoteka tehnikom prevlaenja. - Harry McCracken 10 najveih softverskih gluposti 1 Microsoft Bob: Windowsov retardirani roak. 2 Apple Copland: Poput Jetija, ovaj MacOS nikada se nije pojavio u javnosti. 3 OS/2: Uguio ga je njegov polubrat Windows. 4 WordPerfect for Windows 5.1: Spor i pun greaka; pomogao Microsoftu da potpuno osvoji trite programa za obradu teksta. 5 CD Lion King: Nona mora koja je mnoge saekala posle Boia. 6 Microsoft Outlook 1.0: Toliko velik i spor da ga se ak i Microsoft postideo. 7 Dupliranje memorije: Lepa zamisao, jo samo da je uspela... 8 MCI Mail: Mogao je da postane kralj e-pote, ali se prekasno pojavio na Webu. 9 Apple EWorld: Ni mi se ne seamo ovog mrenog servisa? 10 Windows CE 1.0: Windows na minijaturnom raunaru = slon u liftu. Naruivanje potom Kada se spomene studentska soba, veina ljudi zamisli sobu prepunu knjiga, epova za flae i kartona od pica. Meutim, da ste posetili sobu Majkla Dela 1983. godine, 77

pronali biste procesore i disketne jedinice. Dok su Delovi kolski drugovi trebali da bi dobili to bolje ocene na polugoditu, on je montirao integrisane kartice u matinu plou i prodavao raunare preko pote. Pre nego to je zavrio prvu godinu studija na Teksakom univerzitetu u Ostinu, ovaj nesueni student je napustio kolu i osnovao firmu PCs Limited, prethodnika kompanije Dell Computer. Dani koje je Majkl Del proveo kao biznismen u studentskoj sobi danas spadaju u legende raunarstva. Meutim, ono to je njegova zasluga jeste model direktne prodaje. Eliminisanjem prodavaca on je potpuno izmenio nain prodaje raunara. Kompanije koje prave raunare istovremeno su i one koji vam ih prodaju. Sada, s imovinom procenjenom na 16 milijardi dolara, Dell je daleko od svoje studentske sobice. Njegova kompanija nastavlja da vodi u broju prodatih raunara. Odnedavno ih prodaje i preko Interneta. Nije loe za jednog propalog studenta. - Daniel Tynan Pokreni me NEKOLIKO SATI pre ponoi 23. avgusta 1995, horde korisnika su formirale redove ispred prodavnica raunara irom SAD. Svi su eleli da budu prvi kupci Windowsa 95, dugo najavljivanog naslednika Windowsa 3.1. Nakon tri godine projektovanja, brojnih propalih najava i velike pompe, ovaj operativni sistem predstavljen je u cirkuskoj atri Microsoftovog kampa u Redmondu. Voditelj predstave Bil Gejts izneo je deo proizvodne statistike - 362 softverska "dela" i 77 beba koje su u meuvremenu dobili lanovi projektnog tima, dok je publiku zabavljala pesma Roling Stonsa "Pokreni me". Nova verzija katapultirala je Windows u sam vrh, pa je tokom pet nedelja prodato preko tri miliona kopija. Prava genijalnost Bila Gejtsa bio je marketing. Njegova reklamna kampanja koja je kotala 200 miliona dolara (ukljuujui i 12 miliona za prava na pesmu Roling Stonsa) dovela je do histerije koja nikada ranije nije bila viena u raunarstvu. Meutim, iako je Windows 95 bio bolji od Windowsa 3.1, to je u osnovi i dalje bio DOS. Osim toga, kombinacija 16- i 32-bitnog koda uinila je da bude neverovatno nestabilan. Jedan genije je primetio: "Potroili su toliko novca da bi obznanili injenicu da u Windowsu 95 postoji dugme Start!". Drugi posmatrai pitali su se da li Gejts zna refren melodije koju je platio 12 miliona dolara: "Tera odraslog oveka da plae". - Yael Li-Ron Jeste li za pong? Godine 1972, bilo je veoma malo ljudi koji su izbliza videli raunar. Moda je zato Atarijeva igra Pong bila tako velika senzacija. Grafika i zamisao ove igre bili su neverovatno jednostavni: vertikalna bela linija (mrea) koja deli ekran i dve manje vertikalne linije (reketi) sa svake strane. Kad god je lopta udarila u reket, ulo "ping". 78

Pong nije bila prva video igra, ak nije bila ni prva igra na temu ping-pong. (Neki kau da to uopte nije bila kompjuterska igra zato to nije koristila mikroprocesor.) Meutim, ova zarazna igra okupljala je igrae u rekordnom broju od trenutka kada se pojavila u jednom kalifornijskom kafiu. Nakon nje, dole su varijante Super Pong, QuadraPong i Puppy Pong. Sve digitalne igre koje su usledile, od Pekmena do Tomb Raidera, vode poreklo od ovog elektronskog igranja stonog tenisa. - Harry McCracken Perolaka kategorija od 25 kg Prenosivost je relativan pojam. Setimo se, na primer, IBM-ovog modela 5100. Predstavljen 1975. godine, ovaj prenosivi sistem teio je priblino 25 kilograma. Prema dananjim standardima, on je sigurno bio teka. Meutim, u vreme kada su raunari zauzimali itave sobe, model 5100 bio je majuan. Raunari nisu postali zaista mali sve do ranih osamdesetih; ak i tada, prvi popularan prenosivi raunar Osborne 1 iz 1981. godine bio je velik kao maina za ivenje i teio je 12 kg. Prvi prenosivi lini raunar, Epsonov model HX-20, uspeo je da utrpa tampa i ureaj za kasete u kuite teine 1,5 kg, ali je mogao da prikae samo etiri reda teksta. Godine 1980. debitovao je Pocket Computer firme Radio Shack. S tankom QWERTY tastaturom i 1,9 KB memorije, bio je primitivan prethodnik dananjih depnih raunara. - Harry McCracken 10 izraza koje bismo sahranili 1 dot-com 2 information superhighway 3 e- ili cyber-bilo ta 4 bleeding edge 5 Net-centric 6 Web-enabled 7 feature-rich 8 virtual (bilo ta) 9 app 10 Y2K Lutka sa naslovne strane "STIGAO JE KUNI raunar!", najavljivao je magazin Popularna elektronika januara 1975. Udarna tema o raunaru nazvanom Altair 8.000 koji se mogao naruiti potom raspalila je matu hiljada italaca. Altair nije bio prvi PC raunar; meu njegovim zaboravljenim prethodnicima nalaze se Kenbak (1971) i francuski proizvod Micral (1973). Meutim, Altair je bio model koji je zapoeo mikroraunarsku revoluciju. Raunar Altair, koji je proizvodila mala firma MITS iz Albukerkija u Novom Meksiku, prodavan je za 397 USD u delovima, odnosno za 498 USD potpuno sklopljen. Sadrao je Intelov procesor 8080 koji je radio na 2 MHz i itavih 256 bajta memorije, 79

a nije imao tastaturu niti ekran. "Mogli ste samo da prebacujete prekidae i da ukljuujete svetla da trepu", sea se Rasel Benks, koji je ipak bio toliko impresioniran ovim modelom da je otvorio jednu od prvih prodavnica raunara u Americi. Altair je uskoro opremljen ekranom, tastaturom, imao je vie memorije i medijuma za skladitenje podataka (prvo u obliku papirne trake, a zatim i disketne jedinice). Dobio je i operativni sistem za mikroraunare (CP/M) i neto softvera od male firme koja se zvala Microsoft. Kolege sa Harvarda, Bil Gejts i Pol Alen sastavili su programski jezik BASIC - i napustili koled da bi osnovali dananje carstvo. Gejts i Alen su, naravno, postali multimilioneri, dok je osniva firme MITS, Ed Roberts, prodao svoju kompaniju 1977. godine i postao seoski lekar. Altair je prestao da se proizvodi nakon dve godine. - Harry McCracken Raunari se personalizuju PRVI RAUNARI zahtevali su prilino sloene vetine kao to su programiranje i poznavanje binarne matematike. To se promenilo 1977. godine, s prvim personalnim raunarom. Apple II je uveo grafiku u boji; Commodoreov model PET 2001 imao je ugraen monitor. Za razliku od prvih mikroraunara, ovi su mogli da se koriste odmah po vaenju iz kutije. Ovi raunari sasvim sigurno nisu bili savreni. Model TRS-80, prvi raunar kompanije Radio Shack, imao je obiaj da nasumino ponavlja znakoove dok ste kucalii; tasteri modela PET nalik na one na digitronu sasvim su onemoguavali klasino kucanje, a prvobitni Apple II mogao je da radi samo sa celim brojevima. Kada su ova tri propusta ispravljena, sva tri sistema su se poboljala. Do sredine osamdesetih, IBM PC i njegovi klonovi preuzeli su vei deo trita. Ima i nostalgiara koji koriste softver za emulaciju da bi dananje PC raunare pretvorili u virtuelne modele Apple II, PET i TRS-80. - Harry McCracken Kako je greka postala "buba" Godine 1947, dok su istraivai na Harvardu testirali raunar Mark II, maina se iznenada zaustavila. U njenom kuitu naunici su pronali uginulog leptira - ubila ga je jednosmerna struja. Leptir je zalepljen u knjigu s napomenom: "Prvi sluaj pronaene bube (greke). Meutim, nasuprot ovoj legendi, to nije bilo roenje termina "buba". "Buba, kada se odnosi na softversku greku, vodi poreklo od Tomasa Edisona", tvrdi dr Pegi Kidvel, kustos u matematikom odeljenju Smithsoniana i strunjak za etimologiju rei. ivot bube u raunarstvu poeo je nedugo nakon to su roeni raunari. Ranih etrdesetih, tehniari IBM-a uveli su taj termin na Harvardu dok su pomagali da se otkloni kvar na raunaru Mark I. Bubice nas otad neprestano prate. - Gregg Keizer 80

Veliki brat sree malu skitnicu Tokom tree etvrtine finalne utakmice amerikog ampionata u bejzbolu 1984. godine, televizijska mrea CBS emitovala je reklamu, a milioni gledalaca koji su iskoristili priliku da se upute prema friiderima zastali su na pola puta. Na ekranu se pojavila ena koja je utrala u futuristiku radniku halu i ekiem udarila u ekran s licem Velikog brata iz knjige 1984. Dorda Orvela. "Dana 24. januara", uo se glas, "Apple Computer e predstaviti Mekintoa. Tada ete videti zato 1984. godina nee biti kao u knjizi 1984." U ovoj reklami, koju je reirao Ridli Skot, iskoriene su sumorne slike iz Orvelovog romana da bi se zasenila IBM-ova reklama. Dok je Appleova reklama bila upeatljiva, u kratkom IBM-ovom spotu pojavila se mala skitnica u obliju arlija aplina koja je gurala PCjr u kolicima. Poruka je glasila: "Mala, svetla prinova u porodici" i kao da je elela da porui: "Mi nismo velika, zla korporacija. Voli nas ak i idol radnikih masa". Niko nije naseo na poruku, pa je malo njih kupilo PCjr, to i nije udo kada se ima u vidu njegova ograniena funkcionalnost i cena od 999 USD. IBM ga je sledee, 1985. godine povukao iz proizvodnje. Ipak, mada je Apple dobio tu bitku, klonovi napravljeni po uzoru na IBM PC dobili su rat. Pobeda "1984" bila je posledica samouverenosti koja je Appleu pomogla da postigne spektakularan uspeh, ali je stvorila i uslove za njegov kasniji pad. - Karen Silver 5 najveih glasina na Internetu 1 Virus The Good Times: Moe li e-poruka koja kao temu sadri rei "good times" da oteti va raunar? Ne moe, ali hiljade naivnih korisnika misle da moe, tako da poruke o ovom i drugim nepostojeim virusima neprestano krue. 2 Mornariki projektil oborio avion na liniji 800: Niko ne zna ta je prouzrokovalo pad aviona kompanije TWA u okean jula 1986. Meutim, reputacija biveg dopisnika televizije ABC Pjera Selindera naruena je kada je "otkrio" teoriju o nekakvom projektilu nakon to je ona nedeljama kruila na Webu. 3 Govor Kurta Vonegata na diplomskoj sveanosti univerziteta MIT (poznat i pod imenom "Nosite suncobrane"): Mudar, neobian i dovoljno ubedljiv da prevari ak i gospou Vonegat, ali ga je zapravo napisala kolumnistkinja ikago tribjuna, Meri mi. 4 E-pota za 1000 USD: Da bi testirao nov program za praenje e-pote, Bil Gejts je navodno poslao e-poruku u kojoj nudi 1000 USD svakome ko mu prosledi kopiju te poruke. I dalje ekamo isplatu. 5 Mrene device: Jula 1998, dve kalifornijske tinejderke objavile su planove kako e izgubiti nevinost pred publikom na Webu. Nakon toga otkriveno je da su tinejderke zapravo glumice koje su angaovali radi zgrtanja para. Dogaaj je otkazan, a zahvalna nacija vratila se gledanju sapunica. Berzanska manija Oduevljenje na Vol stritu svim to je u vezi s Internetom je poelo 9. avgusta 1995, kada je Netscape stigao na berzu. Vrednost deonice kompanije stare samo 15 81

meseci bila je 28 USD, a istog dana dostigla je cenu od 74,75 USD. Svet je prvi put doiveo jedan od najudnijih fenomena kasnih godina dvadesetog veka: prvu javnu ponudu deonica Internet firmi. Vee kompanije kao to su Yahoo, Amazon.com i ETrade, i same su nainile isti korak, nudei sopstvene deonice i zaraujui na berzi. Danas i veliki i mali investitori ulau u novajlije na Webu, ne obazirui se mnogo na profitabilnost. "Investitori i dalje zanemaruju kvalitet", tvrdi Ben Holms, osniva istraivake firme IPOPros.com iz Bouldera u Koloradu. "Umesto da obrate panju na zaradu kompanije, oni i dalje gledaju populanost i trini potencijal." Zato manija za Internetom na berzi nije posustala? To je revolucija naeg doba, tvrde analitiari. Internet ine zabava, biznis i informacije - i to u "paketu". U uzgredne efekte ovog fenomena spadaju dnevna trgovina i roenje 24-asovne kupoprodaje na berzi. Iako su mnogi ubeeni da e i ubudue biti tako, ima i onih koji veruju da e neizbeno doi do znaajne konsolidacije trita. Za tri do pet godina polovina Internet deonica vie nee postojati, kau upueni. One e biti uklonjene tako to e ih preuzeti vee firme ili e biti istroene. - Michelle Campanale-Surkan ifrovanje vodi u zatvor Vlade ve dugo koriste ifrovanje da zatite svoju korespondenciju. Meutim, kada je programer Fil Cimerman 1991. godine napisao besplatan program Pretty Good Privacy da bi uradio isto to i one, zvaninici SAD odmah su ga zabranili. PGP je bio prvi program za ifrovanje s javnim kljuem; on je omoguavao korisnicima da alju ifrovanu e-potu koju njukala nisu mogla da deifruju. Program je prihvaen irom sveta, a Cimerman je podvrgnut istrazi na federalnom nivou jer je amerikim zakonom zabranjeno izvoenje sistema za ifrovanje. Ovaj dogaaj pokrenuo je rasprave o privatnosti, velikoj muci digitalnog doba, i oznaio poetak bitke koju je amerika vlada povela da bi uspostavila kontrolu nad Mreom. Usled protesta javnosti, vlada je 1995. odustala od ovog sluaja. Meutim, budunost ifrovanja i dalje je neizvesna. Zakonodavci vide ovu tehologiju kao alatku za pijune i teroriste i ele da softver za ifrovanje sadri "vrataca" pomou kojih bi federalne vlasti mogle da deifruju potu. Bilo kako bilo, program PGP i dalje se moe besplatno preuzeti na adresi web.mit.edu/network/pgp.html. - Scott Spanbauer Govorite li Yahoo? Aprila 1994, dva diplomca univerziteta Stanford iskoristila su priliku kada je njihov profesor otiao na krai odmor. Studenti elektrotehnike Dejvid Filo i Deri Jang nisu imali da rade nita pametnije nego da krstare po Webu. Nije im trebalo mnogo vremena da sastave poveu zbirku omiljenih lokacija koje su bile organizovane po temama, a onda im je palo na pamet da je objave na Webu. Sklepali su bazu podataka koja je obavila zadatak, objavili rezultate na Mrei - a ostalo je istorija. Zbirka lokacija, danas poznata kao Yahoo, ima priblino 80 miliona posetilaca godinje. Njeni autori su danas milijarderi koji slue kao uzor studentima u celom svetu. - Dan Miller 82

Dok crv buka... Internetu je bilo tek nekoliko godina kada je doiveo prvi ozbiljan atak koji mu je ugrozio bezbednost. Godine 1988, dvadesettrogodinji diplomac univerziteta Cornell, Robert T. Moris Mlai (iji je otac bio vodei naunik u vladinom Nacionalnom centru za bezbednost raunara) pustio je danas uvenog Crva na mlaani Internet. Tokom dva dana, ovaj samoumnoavajui program rairio se na vie od 6000 univerzitetskih, vojnih i medicinskih raunara i koio glavne vorove Interneta, to je dovelo do Morisovog hapenja. On je zbog zloupotrebe raunara kanjen s tri godine uslovno i 10.050 USD. Morisov program nije bio prvi virus koji se pojavio. Nevaljalci su verovatno pisali samoumnoavajue programe na velikim raunarima jo ezdesetih godina. Meutim, Crv je prvi veoma ubedljivo demonstrirao potencijal Inerneta kao podloge za razmnoavanje virusa. Ameriko Ministarstvo za energetiku osnovalo je 1989. godine savetovalite za incidente u vezi s raunarima da bi se suprotstavilo rastuim pretnjama infrastrukturi Interneta, ali su poboljanja operativnih sistema ubrzala pravljenje novih virusa. Strunjaci su identifikovali priblino 40. 000 vrsta raunarskih virusa. Meutim, izvetaji iz "virusnog podzemlja" govore da pisci virusa ubrzano rade kako bi taj broj do 2000. godine poveali na 200.000. - Andrew Brandt Raunar 1, ovek 0 FEBRUARA 1996, svetski ampion u ahu Gari Kasparov takmiio se protiv IBMovog raunara Deep Blue u meu koji se sastojao od est partija. Raunar je dobio prvu partiju i postao prva maina koja je pobedila vaeeg svetskog ampiona. Meutim, Kasparov je uspeo da se oporavi i pobedi u tri naredne partije, a u dve da remizira, tako da je pobedio s ukupnim rezultatom 4:2. Dominacija oveka nad mainom ostala je netaknuta. Pripremajui revan, IBM je vratio model Deep Blue u laboratoriju i poboljao mu procesore, pa je on mogao da proraunava 200 miliona poteza u sekundi, dvaput vie nego ranije. Tokom devet dana u maju 1997, ahovski divovi ponovo su odmerili snage. Ovaj put, Kasparov je pobedio u prvoj partiji, ali ga je konana pobeda mimoila. Nakon dva poraza i tri remija, iscrpljen ovek je predao pobedu stoikoj maini s rezultatom 3,5:2,5. U drugoj partiji mea, Kasparov se zamislio nad potezom maine koji je izgledao previe ljudski. Ovaj potez zbunio je Kasparova i razbio mu koncentraciju. Meutim, Kasparov je odbio da posmatra svoj poraz kao pokazatelj kraja dominacije oveka u ahu: "Uopte ne sumnjam", rekao je, "da e ova maina biti pobeena". To moda nikada neemo saznati. Krue glasine da je uplaena netrpeljivou koja bi se mogla razviti ako bi Deep Blue nastavio da pobeuje ljude, kompanija IBM povukla ovaj model iz takmienja s obrazloenjem da naunici ele da preu na "druge izazove".

83

- Steven Gray Skandal u plavoj haljini Bio je senzacionalan. Bio je "vru", i svako ga je mogao dobiti jednim pritiskom na taster mia. Mrea kao medij uvedena je 11. septembra 1998, kada je Predstavniki dom objavio na Webu izvetaj nezavisnog istraitelja Keneta Stara na 445 strana. Kritiari su predviali da e izvetaj biti toliko traen da e oboriti Internet. I zaista, serveri su bili obarani jer su milioni ljudi pohrlili da proitaju pikantne detalje o slubenici iz Bele kue i predsedniku koji oboava puenje. Bilo to dobro ili loe, tek Internet je postao masovni medijum. Publika sada moe da dobije neke vesti neposredno sa izvora, a ne filtrirane kroz novine i TV. tavie, Internet o svemu izvetava mnogo bre. Web kolumnista Met Dred obelodanio je skandal koji je Njuzvik oklevao da objavi. Mrene vesti uhvatile su korak posle tri dana. Ipak, ovaj dogaaj nije oznaio kraj Dena Radera i Ruperta Merdoka. Starov izvetaj bio je prepun pravnikih izraza; veina italaca traila je samo kljunu re "cigara". Publika je nastavila da trai nezavisna tumaenja injenica u uobiajenim medijima. - Anush Yegyazarian 10 znakova da ste opsednuti sindromom G2K 1 ivite u sklonitu. 2 Uite kako da namamite u zamku, ubijete i oderete svoju veeru. 3 Nabavljate sueno meso u velikim koliinama. 4 Va pojam luksuznog smetaja jeste sklonite opremljeno toaletom. 5 Naoruani ste bolje od veine terorista. 6 Va moto je: "Bog, puke i namirnice". 7 Ne brijete se esto. 8 Imate zalihu svea i petrolejki za narednih pet godina. 9 U slamarici imate vie para nego vajcarske banke u sefovima. 10 Skupljate recepte za hranjenje kunih ljubimaca i kuvanje veverica.

84