Alen Ginzberg Urlik

I Video sam najbolje umove svoje generacije unitene ludilom, izgladnele histerine gole, kako se vuku po crnakim ulicama u zoru u potrazi za gnevnim fiksom, hipsteri aneoskih glava koji su izgarali za drevnom nebeskom vezom sa zvezdanim dinamom u maineriji noi, koji su u bedi i ritama i upalih oiju i naduvani po celu no sedeli puei u natprirodnoj tami stanova s hladnom vodom lebdei iznad vrhova gradova proivljavajui dez, koji su ispod Ela nebu ogolili svoje mozgove i videli muhamedanske anele kako se ozareni teturaju po krovovima zgrada, koji su blistavih hladnokrvnih oiju prolazili kroz univerzitete halucinirajui Arkanzas i Blejkovu svetlost tragedije meu naunicima rata, koji su izbacivani sa akademija zbog ludosti i izdavanja opscenih oda na prozorima lobanje, koji su zgureni u donjem rublju po neobrijanim sobama spaljivali svoj novac u korpama za otpatke i sluali Uas kroz zid, koji su orkirani u svojim stidnim bradama vraajui se preko Lareda sa pojasom marihuane za Njujork, koji su gutali vatru u hotelima boje ili pili terpentin u Rajskom sokaku, smrt, ili proiavali svoje torze iz noi u no snovima, drogama, budnim komarima, alkoholom i kurcem i beskrajnim jebanjima, neuporedive slepe ulice uskovitlanog oblaka i munje u umu to odleu ka polovima Kanade i Patersona, obasjavajui itav nepokretni svet vremena izmeu njih, pejotske vrstine hodnika, grobljanska svitanja dvorita zelenog drvea, vinska pijanstva nad krovovima, izlozi kvartova napuenih vozikanja neon treperenja semafora, vibracije sunca i meseca i drveta u burnim zimskim sumracima Bruklina, bezvredne kletve i blaga kraljevska svetlost uma, koji su se okivali za podzemnu eleznicu u beskrajnoj vonji od Baterija do svetog Bronksa opijeni bensendinom sve dok ih buka tokova i dece nije spustila uzdrhtale razorenih usta ugruvane otupelog uma i liene sjaja u sumornoj svetlosti Zoolokog vrta, koji su celu no tonuli u podmorskoj svetlosti Bikfordsa, isplovili i presedeli itavo popodne ustajalog piva u pustom Fugaciju, sluajui prasak unitenja sa hidrogenskog duboksa, koji su govorili sedamdeset sati bez prestanka od parka do stana do bara do Belvjua do muzeja do Bruklinskog mosta, izgubljeni bataljon platonskih govornika

koji su skakali sa pragova sa pomonih stepenica sa prozora sa Empajer stejta s meseca, trtljajui vritei povraajui apui injenice i uspomene i anegdote i one slasti i okove bolnica i zatvora i ratova, itavi umovi istreseni u potpunom seanju tokom sedam dana i noi, uarenih oiju, meso za sinagogu baeno na plonik, koji su nestali u nitavilu zen Nju Derzija ostavljajui za sobom trag nejasnih razglednica Atlantik Siti Hola, preivljavajui istona preznojavanja Tangerska mlevenja kostiju i kineske migrene u narkomanskoj krizi u sumornoj nametenoj sobi usred Njuvarka, koji su lutali u krug po eleznikom depou u pono pitajui se kuda da pou, i otili su, ne ostavljajui slomljena srca za sobom, koji su palili cigarete u furgonima furgonima furgonima to tandru kroz sneg ka usamljenim farmama u dedovskoj noi, koji su izuavali Plotina Poa San Huana de la Krusa telepatiju i bibap kabalu zato to je kosmos instinktivno zadrhtao pod njihovim nogama u Kanzasu, koji su usamljeni ili ulicama Ajdahoa tragajui za vizionarskim indijanskim anelima koji su stvarno i bili indijanski vizionarski aneli, koji su pomislili da su samo ludi kada je Baltimor bletao u natprirodnoj ekstazi, koji su uskakali u limuzine s Kinezom iz Oklahome poterani zimskom pononom kiom pod ulinim svetiljkama malog grada, koji su se smucali po Hjustonu gladni i usamljeni tragajui za dezom ili seksom ili supom i pratili sjajnog panca da bi razgovarali o Americi i venosti, to je beznadeno, i onda brodom krenuli za Afriku, koji su nestali u vulkanima Meksika ne ostavljajui za sobom nita osim senke farmerki i lavu i pepeo poezije rasute u ognjitu ikaga, koji su se ponovo pojavili na Zapadnoj obali istraujui F.B.I., sa bradama, u kratkim pantalonama i s krupnim pacifistikim oima, seksi sa svojom preplanulom koom i delei nerazumljive letke, koji su cigaretama prili rupe na rukama protestujui protiv narkotine duvanske magle kapitalizma, koji su delili ultrakomunistike pamflete na Union skveru plaui i svlaei se dok su ih nadjaavale sirene Los Alamosa, i zavijanjem nadjaale Vol, a zaviao je i trajekt za Stejten Ajlend, koji su briznuli u pla u belim fiskulturnim salama tresui se nagi pred mainerijom drugih kostura, koji su ujedali detektive za vrat i vritali od sree u policijskim automobilima jer nisu poinili drugog zloina osim svoje divlje kljuajue pederastije i opijenosti, koji su urlali na kolenima u podzemnoj eleznici i bili odvueni sa krova maui genitalijama i rukopisima, koji su doputali svetakim motociklistima da ih jebu u dupe i vritali od radosti, koji su sisali i kojima su sisali kurac ljudski serafimi, mornari, milovanja atlantike i karipske ljubavi, koji su se tucali ujutru uvee u ruinim vrtovima

i na travi javnih parkova i groblja rasipajui svoje seme slobodno svakome ko bi naiao, koji su neprekidno tucali pokuavajui da se kikou ali su zavrili s jecajem iza pregrade u javnom kupatilu kada je plavi i nagi aneo doao da ih probije maem, kojima su voljene momke preotele tri goropadi sudbine, jednooka goropad heteroseksualnog dolara jednooka goropad to namiguje iz materice i jednooka goropad koja nita ne radi osim to sedi na guzici i zaseca zlatne intelektualne niti sa majstorovog razboja, koji su se ekstatino i nezajaljivo parili s flaom piva draganom paklicom cigareta sveom i pali s kreveta i nastavili po podu i niz hodnik i zavrili padajui u nesvest na zidu sa vizijom savrene pike i sperme izbegavajui poslednji trzaj svesti, koji su zasladili ribe miliona devojaka to su drhtale na zalasku sunca, i koji su ujutru bili crvenih oiju ali spremni da zaslade blesak zore, sevajui stranjicama po talama i goli u jezeru, koji su ili u kurvanje po Koloradu u bezbrojnim pokradenim nonim kolima, N.K., - tajni heroj ovih pesama, jeba i Adonis iz Denvera - nek je slava uspomeni na njegova bezbrojna povaljivanja devojaka po praznim parkiralitima i iza restorana, po rasklimatanim redovima bioskopa, na vrhovima planina u peinama ili sa mravim kelnericama na poznatim usputnim usamljenim zadizanjima kombinezona i naroito u tajnim solipsizmima klozeta benzinskih pumpi, a takoe i po uliicama rodnog grada, koji su iezavali u velikim sumornim filmovima, bivali premeteni u snovima, probudili se na iznenadnom Menhetnu i izvukli se iz podruma mamurni od bezdunog tokaja i uasa gvozdenih snova Tree avenije i odvukli se do biroa za zapoljavanje, koji su hodali po celu no u cipelama punim krvi po sneno belim dokovima ekajui da se na Ist Riveru otvore vrata koja vode u sobu ispunjenu vrelom parom i opijumom, koji su stvarali velike samoubilake drame na stambenim stenovitim obalama reke Hadson pod ratnim plavim reflektorom meseca i glave e im biti krunisane lovorikama u zaboravu, koji su jeli jagnjei sos mate ili svarili raka na muljevitom dnu reka Boverija, koji su plakali zbog romanse ulica s kolicima punim luka i loe muzike, koji su sedeli u kutijama diui u tami ispod mosta i ustali da grade embala u svojim potkrovljima, koji su kaljali na estom spratu u Harlemu krunisani plamenom pod tuberkuloznim nebom okrueni narandastim sanducima teologije, koji su cele noi vrljali tresui se

i vrtei nad uzvienim spevovima koji su u utom jutru izgledali kao strofe bezumlja, koji su kuvali istrulele ivotinje plua srce noge rep bor i tortilje snivajui o istom carstvu povra, koji su se podvlaili pod kamione za prevoz mesa u potrazi za jajetom, koji su bacali svoje satove s krova da bi glasali za Venost izvan Vremena i narednih deset godina su im budilnici svakodnevno padali na glavu, koji su tri puta zaredom bezuspeno sekli vene, odustajali i bili prinueni da otvaraju starinarnice gde su mislili da stare i gde su plakali, koji su bili ivi spaljivani u svojim nedunim flanelskim odelima na Aveniji Medison usred proloma olovnih stihova i priguene buke gvozdenih odreda mode i nitroglicerinskih vrisaka peovana reklame i bojnog otrova jezivih inteligentnih urednika, ili su ih gazili pijani taksi automobili Apsolutne Stvarnosti, koji su skoili sa Bruklinskog mosta to se zaista dogodilo i odetali u sablasnu otupljenost upa, uliica i vatrogasnih kola Kineske etvrti, nigde ak ni jednog besplatnog piva, koji su u oajanju pevali sa svojih prozora, ispali kroz prozor podzemne eleznice, skakali u prljavi Pasaik, bacali se na crnce, plakali na ulici, igrali bosonogi po slomljenim vinskim aama, razbijali gramofonske ploe nostalginog nemakog deza Evrope 1930-ih godina, dokrajili viski i ispovraali se stenjui u krvavom klozetu uz kuknjavu u uima i prolom dinovskih sirena, koji su jurili auto-putevima prolosti putujui jedan drugome u posetu u abartovanu Golgotu zatvorskog usamljenikog bdenja ili birmingamsku dez inkarnaciju, koji su vozili sedamdeset i dva asa s kraja - na kraj zemlje da bi saznali da li sam ja imao viziju da li si ti imao viziju ili da li je on imao viziju spoznaje Venosti, koji su putovali u Denver, koji su umirali u Denveru, koji su se vraali u Denver i ekali uzalud, koji su bdeli nad Denverom i premiljali se i samovali u Denveru i najzad otili da saznaju koje je Vreme, i sada Denver ezne za svojim herojima, koji su padali na kolena u beznadenim katedralama molei se jedan za drugoga za spasenje i svetlost i grudi, sve dok dua nije na tren ozarila svoju kosu,

koji su provalili kroz svoje umove u zatvoru ekajui na nemogue kriminalce koji su sa zlatnim glavama i armom stvarnosti u srcima Alkatrazu pevali slatki bluz, koji su se povukli u Meksiko da bi uzgajali narkomansku naviku, ili u Stenovite planine do nenog Bude ili u Tanger do deaka ili na Juni Pacifik do crne lokomotive ili u Harvard do Narcisa do Vudlona do cvetnog venca ili groba, koji su zahtevali suenja razuma optuujui radio za hipnotizam, a ostali su sa svojim ludilom i rukama i neopredeljenom porotom, koji su gaali krompir-salatom predavae o dadaizmu sa CCNY-a i nakon toga se pojavili na granitnim stepenicama ludnice, obrijanih glava i s harlekinskim govorom o samoubistvu, zahtevajui lobotomiju na licu mesta, i koji su umesto toga dobili konkretno nitavilo insulina metrasola struje hidroterapije psihoterapije radne terapije ping-ponga i amnezije, koji su protestujui bez duha prevrnuli samo jedan simbolini sto za ping-pong, zaustavivi se naas u katatoniji, vraajui se godinama kasnije zaista elavi, jedino s perikom od krvi, i suzama i prstima, u jasnu ludaku propast odeljenja ludih gradova Istoka, u smrdljive hodnike Pilgrim Stejta, Roklenda i Grejstona, prepirui se s odjecima due, tresui se i vrtei u pononim dolmenskim ljubavnim carstvima usamljene klupe, san o ivotu pretvoren u komar, tela u kamen teak poput meseca, s majkom najzad*******, i poslednjom fantastinom knjigom zavitlanom kroz prozor iznajmljenog stana i poslednjim vratima zatvorenim u etiri ujutru i poslednjim telefonom tresnutim o zid umesto odgovora i poslednjom nametenom sobom ispranjenom do poslednjeg komada mentalnog nametaja, ute papirne rue uvijene oko iane vealice u plakaru, a ak i to nestvarno, nita do trunke privida to budi nadu - O, Karl, sve dok ti nisi bezbedan ne mogu biti ni ja, a sada si zaista u totalnom ivotinjskom sosu vremena i koji su stoga trali ledenim ulicama opsednuti iznenadnim bleskom alhemije upotrebe elipse, kataloga, metra i vibrirajue ravni, koji su sanjali i stvarali otelotvorene praznine u Vremenu i Prostoru kroz poreane slike i zarobili arhanela due izmeu dve vizuelne predstave i sjedinili osnovne glagole i spojili imenicu i povlaku svesti uzdrmani oseanjem Pater Omnipotens Aeterna Deus-a

da bi nanovo stvorili sintaksu i meru sirote ljudske proze i sada stoje pred vama nemo i pametno i drhtei od stida, odbaeni, ali ipak ispovedajui duu da bi se usaglasili sa ritmom misli u njegovoj goloj i beskrajnoj glavi, ludak skitnica i aneoski bitnik u Vremenu, nepoznat, no ipak zapisujui ovde ono to e moda ostati da se kae u vremenu to dolazi nakon smrti, i ustali vaskrsli u sablasnoj odei deza u senci zlatnih truba orkestra svirajui ljubavnu patnju ogoljenog uma Amerike pretapajui je u Ili Ili lama lama savahtani saksofonski krik koji je uzdrmao gradove sve do poslednjeg radija apsolutnim srcem pesme ivota istrgnutim iz njihovih vlastitih tela da bi se moglo jesti jo hiljadu godina. II Koja im je to sfinga od cementa i aluminijuma rascopala lobanje i pojela mozgove i matu? Moloh! Samoa! Prljavtina! Rugoba! Kante za ubre i nedostini dolari! Deca koja vrite pod stepenitima! Mladii koji jecaju u vojskama! Starci koji plau po parkovima! Moloh! Moloh! Komar Moloha! Moloh bez ljubavi! Mentalni Moloh! Moloh surovi sudija ljudi! Moloh neshvatljiva tamnica! Moloh kosturni bezduni zatvor i Kongres jada! Moloh ije su zgrade presuda! Moloh ogromni kamen rata! Moloh preneraene vlade! Moloh iji je um ista mainerija! Moloh ija je krv novac koji tee! Moloh iji su prsti deset armija! Moloh ija su prsa Ijudoderski dinamo! Moloh ije je uvo zadimljena grobnica! Moloh ije su oi hiljadu slepih prozora! Moloh iji oblakoderi stoje u dugim ulicama poput bezbrojnih Jehova! Moloh ije fabrike sanjaju i krete u magli! Moloh iji dimnjaci i antene kruniu gradove! Moloh ija je ljubav beskrajna nafta i kamen! Moloh ija je dua elektricitet i banke! Moloh ije je siromatvo avet genija! Moloh ija je sudbina oblak bespolnog vodonika! Moloh ije je ime Um! Moloh u kome sedim usamljen!

Moloh u kome sanjam anele! Lud u Molohu! Sisa kurca u Molohu! Nevoljen i bez oveka u Molohu! Moloh koji je odavno prodro u moju duu! Moloh u kome sam svest bez tela! Moloh koji me je zastraio i otrgao od moje uroene ekstaze! Moloh koga naputam! Probudi se u Molohu! Svetlost kulja s neba! Moloh! Moloh! Robotski stanovi! nevidljiva predgraa! riznice kostura! slepe prestonice! demonske industrije! sablasne nacije! nepobedive ludnice! granitni kurevi! monstruozne bombe! Slomili su kime uzdiui Moloha do Neba; Plonici, drvee, radio-aparati, tone! Podiui grad do Neba koje postoji i koje je svuda oko nas! Vizije! znamenja! privienja! uda! ekstaze! odneseni amerikom rekom! Snovi! oboavanja! prosvetljenja! religije! itava hrpa prefinjenog sranja! Proboji! preko reke! izluivanja i raspea! odneseni bujicom! Ushienja! Bogojavljanja! Oaji! Deset godina ivotinjskih krikova i samoubistava! Umovi! Nove ljubavi! Luda generacija! Baena na stene vremena! Pravi sveti smeh u reci! Sve su to videli! divlje oi! sveti povici! Rekli su zbogom! Skoili s krova! u samou! maui! nosei cvee! Do reke! Na ulicu! III Karle Solomone! S tobom sam u Roklendu gde si lui od mene S tobom sam u Roklendu gde mora biti da se osea vrlo udno S tobom sam u Roklendu gde oponaa senku moje majke S tobom sam u Roklendu gde si ubio svojih dvanaest sekretarica S tobom sam u Roklendu gde se smeje ovom nevidljivom humoru S tobom sam u Roklendu gde smo veliki pisci na istoj uasnoj pisaoj maini S tobom sam u Roklendu gde je tvoje stanje postalo kritino i objavljuje se preko radija S tobom sam u Roklendu gde svojstva lobanje ne primaju vie crve ula S tobom sam u Roklendu gde pije aj dojki usedelica Utike S tobom sam u Roklendu gde pravi igre rei na telima svojih bolniarki harpija iz Bronksa S tobom sam u Roklendu gde u ludakoj koulji vriti da gubi igru stvarnog ping-ponga ponora S tobom sam u Roklendu gde udara po katatoninom klaviru dua je nevina i besmrtna nikada ne bi smela bezbono umreti u naoruanoj ludnici S tobom sam u Roklendu gde ni pedeset dodatnih okova nikada nee tvom telu vratiti duu sa njenog hodoaa do krsta u nitavilu S tobom sam u Roklendu gde optuuje svoje lekare da su ludi i priprema Jevrejsku socijalistiku revoluciju protiv faistike nacionalne Golgote S tobom sam u Roklendu gde e razderati nebesa Long Ajlenda i vaskrsnuti svog ivog ljudskog Isusa iz nadljudskog groba

S tobom sam u Roklendu gde se nalaze dvadeset pet hiljada ludih drugova koji svi skupa pevaju poslednje strofe Internacionale S tobom sam u Roklendu gde grlimo i ljubimo Sjedinjene Drave ispod naih arava Sjedinjene Drave koje kalju po celu no i ne daju nam da spavamo S tobom sam u Roklendu gde nas elektrificirane iz kome bude avioni naih dua to grme ispod krova doli su da bace aneoske bombe bolnica se obasjava rue se zamiljeni zidovi o mrave legije istrite napolje o zvezdama proarani oku milosti veni rat je stigao o pobedo zaboravi na donje rublje slobodni smo S tobom sam u Roklendu u mojim snovima hoda sav mokar sa morskog putovanja auto-putem kroz Ameriku u suzama do vrata moje kuice u Zapadnoj noi Beleka uz Urlik Sveto! Sveto! Sveto! Sveto! Sveto! Sveto! Sveto! Sveto! Sveto! Sveto! Sveto! Sveto! Sveto! Sveto! Sveto! Svet je svet! Dua je sveta! Koa je sveta! Nos je svet! Jezik i kurac i ruka i mar sveti! Sve je sveto! svi su sveti! svugde je sveto! svaki dan je u venosti! svaki ovek je aneo! Skitnica je sveta koliko i serafim! ludak je svet kao to si ti moja duo sveta! Pisaa maina je sveta pesma je sveta glas je svet sluaoci su sveti ekstaza ja sveta! Piter je svet Alen svet Solomon svet Lisijen svet Keruak svet Hanki svet Barouz svet Kesidi svet sveti nepoznati jebeni i napaeni prosjaci sveti jezivi ljudski aneli! Sveta moja majka u ludnici! Sveti kurevi kanzakih pradedova! Sveti saksofon to stenje! Sveta bibap apokalipsa! Sveti dez ansambli marihuana hipsteri mir i droga i bubnjevi! Svete samoe nebodera i plonika! Svete kafeterije krcate milionima! Svete tajanstvene reke suza ispod ulica! Svet usamljeni div! Sveto ogromno jagnje srednjih stalea!

Sveti ludi pastiri pobune! Ko gotivi Los Aneles JESTE Los Aneles! Sveti Njujork sveti San Francisko sveta Peorija i Sijetl sveti Pariz sveti Tanger sveta Moskva sveti Istambul! Sveto vreme u venosti sveta venost u vremenu sveti asovnici u prostoru sveta etvrta dimenzija sveta peta Internacionala sveti Aneo u Molohu! Alen Ginzberg 1955-56