PORFIRI1E IVANOV

PREKAL1IVAN1E,
BOSONOGO
HODAN1E,
GLADOVAN1E
Prevods ruskog:
Slobodanka Kalauzovi
Beograd
septembar 2005.
Sadraj
Uvod
B!"#$A%!&A U
Sistem prirodnog ozdravljenja po metodi 'or(irija !vanova 25
y
Sta me je navelo na ideju pr)kaljivanja*
+iz li,ni- bele.ki !vanova/ 20
'"123AK 'ut i et ape mog prekaljivanja 40
! $ezultati mog prekaljivanja 45
6oj metod prekaljivanja 70
Kurs trenutnog prekaljivanja 72
36deset,asovni kurs prekaljivanja 75
8eo9 godi.nji kurs prekaljivanja 7
SISTEM PORFIRUA IVANOVA 54
EDO 55
3kjne lekovito:ozdravljujueg prekaljivanja 0;
'rakti,ni sav)ti za praktikovanje sun,ani- pro)edura 07
<ivototvorni zra)i sun)a '$
1ist vazdu- : eliksir zdravlja gj
=azdu- kao sredstvo za spre,avanje i le,enje bolesti >0
?uma : izvor zdravlja ;
@12A"@ U =A?26 <!="3U.
U3"'!&A !B! $2ABC"S3* ;00
Aonesite odlukuD ;0;
U,enje ivi i razvija se ;07
2ksperiment dug pola veka ;;;
'ri,a sledbenika sistema 'or(irija !vanova ;;5
Iz line beleke Ivanova:
@Cedavno sam napunio >5 godina. 'edeset sam
posvetio prakti,nom traenju puteva za zdrav ivot.
Earad toga sam svakodnevno otkrivao razli,ite
osobenosti prirode9 a posebno njene surove strane.
'repun sam elje da svoje iskustvo predam na.oj
omladini i svim ljudima. "vo je moj poklon njima.@
Uvod
"va knjiga namenjenaje onima koji veruju9 ili su spremni
da poveruju u snagu ozdravljenja9 onimakojiele da se izle,e
od bolesti i da oja,aju svoje zdravlje9 ali ne znaju kako to da
u,ine9 i od ,ega da po,nu.
Caalost9 mnogi9 tek kada im je zdravlje ve ozbiljno
naru.eno9 po,inju da ga pro)enjuju i da vode ra)ionalan
na,in ivota. Auboko gre.e oni koji se nadaju da e im lekovi
pomoi da povrate zdravlje9 uni.teno jo. u mladosti zlou:
potrebama i pot)enjivanjem.
=
; Carodna poslovi)a glasiF @Sta imamo9 ne ,uvamo9 a kad
izgubimo :pla,emo@. Aok smo zdravi9 mi jednostavno o
zdravlju ne razmi.ljamo i ne brinemo9 a kada ga izgubimo9
tro.imo mnogo vremena9 snage i sredstava da bi ga povratili.
3o9 na veliku alost9 nije uvek mogue.
!z ovog proizilazi da svako ko eli da na vreme spre,i niz
ozbiljni- bolesti9 mora dobro da zna od koji- (aktora zavisi
zdravlje9 kako gaje lako izgubiti9 i na koji na,in ga moemo
sa,uvati. 0 tome e i biti re)i u ovoj knjizi.
9
Biogra(ija
'or(irije Kornejevi, !vanov rodio se 20. (ebruara ;>>.
godine u Ukrajini9 u ruskom selu "re-ovka ispod Bugan:
ska9 u siroma.noj rudarskoj porodi)i9 u kojoj nije bilo
ni,eg drugog9 osim osmoro de)e.
U,io je u )rkovno:paro-ijskoj .koli9
sa ;2 godina radio kao najamni sluga9
a sa ;5 godina i.ao u rudnik9 radei u
veoma te.kim uslovima. Cikakvu
pro(esiju nije imao osim rudarske9 ali je
kasnije radio u mnogim mestima
najrazli,itije poslove. $ukovodio je
se,om .ume u radnoj zadruzi9 ,istio parne lokomotive9
radio u metalur.koj (abri)i9 bio mesar9
isporu,ila) .umske graGe. <enio se9 imao dvoje de)e. 'o
karakteru je bio9 kako se govorilo9 @usijana glava@9 dovitljiv9
o.trouman mladi. U mladosti je bio -uligan9 bistrog uma9
sposobnog za izume9 a istovremeno iveo jako te.ko.
Cjegova9 kao i druge porodi)e9 veoma su patile zbog boga:
ta.a9 koje on zbog toga nije voleo9 i svetio se za takvu neprav:
du.
10
3ako je iveo do 45. godine9 a zatim se njegov ivot
izmenio. 0 sebi pi.e sledeeF @Aetinjstvo9 mladost i zrele
godine ivota proveo sam kao i svi drugi. &edno vreme sam
bio razbojnik9 -arao sam prirodom uni.tavajui ivotnu
radost9 ne obazirui se ni na .ta :sve zato da bi- iveo lagodno.
Ali9 zatim sam se udaljio od svega toga... i po,eo sam da seD
pribliavam idejizbliavanjasprirodom...@Staje bio okida,*
Sa 'or(irijem !vanovim se ne.to dogodilo kadaje imao ne.to
vi.e od 40 godinaF dobio je rak9 koji je napao njegovu ruku.
Ciko nije mogao da mu pomogne9 bolest je uznapredovala
do poslednjeg stadijuma9 i do.lo je vreme smrti. 3ada je u
o,ajanju resio da ubrza taj pro)es9 da oboli od jo. neke bolesti.
!za.ao je nag na mraz9 da bi se pre-ladio i smrznuo. Ali eljeni
rezultat nije dobio9 pa je to ponovio9 i jo. izlio na sebe vedro
ledene vode. Ali9 opet bez rezultata. 3o je radio nekoliko
dana9 ali umesto bolesti9 po,eo je da sti,e snagu9 elju za
ivotom9 ivotnu radost. Bolest je odjednom po,ela da
odstupa. 3ada je9 primetiv.i to9 nastavio sa svojim
eksperimentima9 i na kraju sasvim ozdravio. 'ostepeno je
po,eo u sebi da primeuje osobine koje nije susretao kod
drugi- ljudi. $anije je sebi postavljao pitanje +koje svako od
nas bar jednom postavlja sebi/F za.to je ,ovek podloan
bolesti i smrti9 bez obzira na udobnosti kojima je okruen*
3ada se u njegovoj glavi pojavila misaoF @Eastoje to tako*
"no9 .to ,ovek u prirodi izbegava9 to mu daje zdravljeD "tkrio
je da su ljudi osudili sebe na bolesti i smrt zbog naru.avanja
12
veze sa 'rirodom9 3ako je po,elo njegovo traganje9 s )iljem
da pronaGe odgovor na sledee pitanjeF @6oda se u prirodi
i u 1oveku krije neka tajna*@ "n je postepeno po,eo da se
,eli)i9 zbliava se sa prirodom. 'o,eo je postepeno da
izbegava sve ono .to ,oveka odvaja od nje. 'rvo je skinuo
kapu i tako izlazio na jake mrazeve i vetrove. Hteo je da
proveri da lije na ispravnom putu9 da li tako9 kao i on9 mogu
da rade i drugi ljudi9 i postiu li i oni takav e(ekat ozdravljenja.
'o,eo je da predlae ljudima koji pate od razni- nevolja da
urade isto .to i on. !9 uspevalo je. "ni su se is)eljivali. Ena,i9
prekaljivanje pomae. Ali9 nemaju svi takvu smelost i volju
da sami sa tim zapo,nu. 3ada je odlu,io da poku.a da li moe
da is)eljuje ljude istim silama koje je on zadobio od prirode9
kao rezultat svog li,nog ,eli,enja. Sve vreme je traio u
prirodi potvrdu pravilnosti svoji- postupaka9 pitajui je o
svemu. !9 uspeo je da is)eli enu koja sedamnaest godina nije
-odala...
3Ida je bio zaposlen u rudniku9 i tamo je stalno poku.a:
vao da spa.ava ljude prilikom razni- nesrea i bolesti. "dlu:
,io je da proveri svoju mo tako stoje po.ao da pomogne eni
kojaje ;0 godinabilaprikovanaza postelju zbog te.ke bolesti
: paralize. Krenuo je prema bolesni)i9 s namerom daje izlei.
6eGutim9 pri tom je sebi postavio jedan uslovF ukoliko ena
stane na noge9 on e -odati po snegu bez obue. Cjegova mo
is)eljenja nalazila se samo u njegovom umu9 zato je bila tako
neobi,na. $esio daje isku.a tu mo. Kada je rano ujutro
13
ena stala na noge i na,inila nekoliko koraka9 iza.ao
je napolje i rekao sebiF moja mo nije u tome da .titim
telo od prirode9 ve da svoju obuu zauvek ostavim9 i
izloim svoje telo prirodnim elementimaF vazdu-u9
vodi9 -odajui bosim nogama po zemlji9 koja mije i
dala to telo.
@'rvo je skinio kapu9 zatim ,izme9 kaput9 ko.ulju i
panta:lone9 sve do .ortsa.@ Sve je to radio postepeno9
oprezno i paljivo9 vodei pri tom ra,una o -rani koju
je jeo9 kako bi njegovo delo bilo ispravno9 i kako bi9 na
kraju9 mogao da ivi samo od prirode9 od vazdu-a9
zemlje i vode.
Ca taj na,in9 kao kakav istraiva,9 re.avao je jedan
za drugim zadatke koji su se takoGe nalazili pred
svakim ,ovekom9 a u su.tini je re.avao ve,ni zadatak
ivota name:njen svakoj individui najvi.eg reda9
otkrivao puteve besmrtnosti ,oveka na Eemlji. <ivot
'or(irija !vanova je na taj na,in zadobio svoj smisao9 a
rezultati eksperimentisanjanad samim sobom bili su od
nepro)enjive vrednosti9 @dalekovid@ sistem
ozdravljenja.
Svi- ti- godina isku.avanja ivotni- sila9
munjevito je pronalazio na,ine za.tite pred
prirodom9 u svim njenim uslovima9 sam se nalazei
kao u kakvoj svetleoj lju.turi. Bjudi su videli njegovu
veli,inu9 i nisu mogli da s-vate to njegovo svetlee
telo9 staje to zapravo* A on je ga (ormirao upornim
radom9 po,injui prostim kora)imaF sneg9 -ladna voda9
-ladnoa. Eatim je postepeno ja,ao svoju snagu tako
;7
Bolest je : Ideja. Ona se sa svojim moima
pojavljuje na orizontu. !a trpim zato da bi
ljudi saznali za to "elo.
.to se izlagao prirodi neza.tien9 bez oklopa odee kojom se
obi,no .titimo. Ea sve je to bilo potrebno strpljenje kakvo se
do tada jo. nije srelo. "n je roGen zajedni,kom promi.lju
=asione i majke Eemlje9 i nemogue je druga,ije s-vatiti tog
velikog genija. &ednostavnost ivota9 i rad za dobrobit )elog
,ove,anstva9 u,inili su da stekne nebrojene poklonike.
3ako je prori)ao njegov eksperimentF a on se trudio daJ
bude .to blie prirodi. Cjegovo zdravlje je ja,alo9 i.ao je u
susret svim prirodnm elementima sa kojima se susretao9 ni
od ,ega se nije skrivao. 'rilazio je prirodi sa poverenjem i
ljubavlju9 bez stra-a. "na9 kao razumno i ivo bie9 davala
mujesnaguikao da ga jeu,ila9proveravalanjegovu iskrenost
iukazivalamu na gre.ke. #ovorio jeF @!straujui sve ono .to
je u ,oveku i u prirodi podlono slabljenju9 razaranju9 i sve
ono .to ja,a i razvija9 na.ao sam postupak9 znanje9 metod
koji u razvijati9 ,ime u se rukovoditi i sam9 da bi- mogao
na isti na,in pomoi i drugim ljudima@ Ca taj na,in uspeo je
da nedeljama ostane u stepi na mrazu9 obnaen i bez obue9
a da se pri tom ne razboli. Cau,io je da upravlja pomou
svesti i volje svojim telom i psi-om9 ne pu.tajui u sebe bolesti9
slabosti9 lenjost... Cau,io je da ostane bez -rane i vode bez
ikakvi- posledi)a dugo vremena +najdui njegov ovakav
eksperiment bio je:;0> dana9 ali to9 po njegovim re)ima9 nije
bila grani)a njegovi- mogunosti/. U isto vreme je po,eo da
propagira svoj metod ozdravljenja i prekaljivanja svima koje
je susretao9 i pomagao je bolesnima i nemonima da pobede
;5
svoje bolesti i da i- podie iz postelje. "n je na onima koji su
to eleli9 isprobavao pronaGene korisne kvalitete prirode9
pri tom budno motrei na te ljude i kontroli.ui )eo pro)es.
Kako je govorio9 @to nije samo obi,no ,eli,enje organizma
protiv -ladnoe i pre-lade9 ve probuGenje9 razvijanje sves:
nog upravljanj a unutra.njim moima i sposobostima nervnog
sistema@ : to je ise,ak iz dokumenta @!storija i metod mog
sistema prekaljivanja@9 koji je bio poslan nau,ni)ima:meto:
di,arima i vlastima ;5;. godine. 'ostepeno9 'or(irije !vanov
je razvio i (ormulisao kodeks pravila svog ,eli,enj a i uslovno
=
ga nazvao @8edo@+tako se obraao svakom ,oveku9 nazivajui
ga svojim detetom/. 3aj kodeks je takoGe bio poslan i u
Kremlj9 Beonidu !lji,u Brenjevu. Ao tada je !vanov preda:
vao svoje u,enje samo usmeno. "dnos vlasti prema njemu9
naravno9 bio je veoma oprezan. "ni su se na sve na,ine trudili
da ga ometaju. 3okom ivota je proveo ukupno ;2 godina u
zatvorima i psi-ijatrijskim bolni)ama9 gde su ga mu,ili9 dovo:
dei ga skoro do potpunog (izi,kog is)rpljenja9 i slali ga kui
da umre9 ali je on tamo postepeno uspostavljao svoje snage9
ponovo izlaui svoje telo prirodi.
Cajvanije je to stoje u toj komunika)iji s prirodom u,est:
vovalo ne samo njegovo telo9 vei svest. "na se skoro potpu:
no izmenila. "n je osve.ivao svoje ranije poroke i pobedio
i-9 tj. pot,inio i- svojoj volji. Stvar je u tome9 .to od prirode9
izgleda9 skoro ni.ta nee. dobiti9 pogotovo ne zdravlje9 ako
;0
;>
#a
siroma
tvom
sam se
pomiri
o$ ali
nisam
mogao
da
se
pomiri
m sa
jedni
m : sa
smru
...
#na%n
o i
nepre
kidno
sam
razmi
ljao o
tome
zato
ljudi
umiru
i staje
tome
uzrok
ima. neke poroke ili besmislene emo)ije9 i ne poku.ava. sa
njima da se izbori.. 'riroda kao da i- osea9 i ,ovek ne moe
u takvom stanju +poro,nom/ da se ne smrzne ili da ostane
bez jela due vremena. A ,oveku sa pozitivnim9 ,istim osea:
njima i mislima se priroda otvara9 pomae mu da mnogo toga
izdri i poverava mu se9 kao da dopu.ta da bude s njom u
komunika)iji.
Cjegova ljubav i strpljenje prema ljudima bili su
neizmerni. "n je od nji- doiveo veoma mnogo uvreda9 i do
po,etka svog pedesetogodi.njeg eksperimenta9 nije prema
njima izmenio svoj odnos. 3rudio se da svakome ko eli9 ko
mu je do.ao sa molbom9 prui sve .to je mogao. Bolela gaje
du.a zbog siroma.ni-9 bolesni-. "n je prozreo svakog ,oveka
ve na prvi pogled9 odma- je znao zbog ,ega je neko do.ao9
kao i .ta od njega moe da primi. 3rudio se da u svakome
probudi savest9 da ljude nau,i kako da pobede gordost i
samoljublje9 stra- i prezrenje9 nepoverenje9 da probudi u
njima ljubav. Svakoje od njega dobijao pravi,nost. "d ljudi
ni.ta nije skrivao i o svakom svom eksperimentu u prirodi i-
je obave.tavao9 isto tako i vlasti. !9 ukoliko om nisu dozvo:
ljavali da uradi zami.ljeno9 on se tome nije protivio9 jer je
jedan od njegovi- glavni- ivotni- prin)ipa bioF @Svojim
Ktavom drugome ne smetaj@. Kao iF @'riroda : to smo svi mi9
ljudi9 na.e elje@. Eato se i nije trudio9 kako se kae9 da @sko,i
vi.e od glave@9dane,im pritiska drugeF @$evolu)ijom@:kako
Lje govorio : ni.ta nee. postii. 3reba iveti evolu)iono@
;
postepeno dostizati promenu9 u zavisnosti od nivoa svesti
ljudiipromenauprirodi&ernjegov )ilj nijebiosamoda svaki
,ovek bude zdrav9 da ne bude bolestan i da ivi sreno ve9
pre svega9 da @izmeni tok svesti ljudi@9 nji-ov na,in ivota9
odnos prema prirodi i prema sebi. &er9 na. na,in ivota i na.
odnos prema prirodi vodi ,ove,anstvo9 i svakog ,oveka
pojedina,no9 prema orsokaku9 ka samouni.tenju. 3o danas
postaje sve o,iglednije. 'roblem ,ove,anstva je .to se na
na.oj planeti sve vi.e i vi.e tro.i i naru.ava ekolo.ki balans.
Bjudska aktivnost sada preti uni.tenjem i planete9 i sami-
sebe9 zajedno s njom. U tom smislu ,ovek je nerazuman i ne
ume da gleda na sve .to se de.ava u planetarnim i ljudskim
razmerama9 on ivi u svom zatvorenom svetu9 sa svojim
egoisti,nim interesima9 sve tuma,i sa ta,ke gledi.ta dobijanja
li,ne koristi9 ne razmi.ljajui o posledi)ama svoji- dela.
Uskoro i sve moe da se zavr.i katastro(om. Bjudski rod9 sa
svim svojim dostignuima9 taj @)ar prirode@9 prestae da
postoji9 bez traga. A u ,oveku i prirodi je sve -armoni,no9
sve je zami.ljeno9 sve je sazdano tako9 da ,ovek moe da ivi
ne dovodei okruenje i sebe do takvog alosnog stanja.
8ovek ne koristi ni polovinu svoji- mogunostiJ to sada
postaje sve o,iglednije i po,inje sve ,e.e da se pominje. 3j.9
on9 po svojoj su.tini9 jo. nije potpun ,ovek9 u potpunom
smislu te re)i9 ,ak ni (izi,ki. A .ta rei o moralu* Sva
rasuGivanja uglavnom ostaju na papiru9 a na delu ,oveku je
potreban tiranski napor da bi prevazi.ao svoje egoisti,ne
20
poroke9 i to mu nikada potpuno ne uspeva. 6oe biti da to
zavisi i od njegovog (izi,kog stanja9 od komunika)ije s
prirodom9 kojoj tako malo poklanja panje* Kako ,ovek9
parazit na telu prirode9 @razbojnik i ubi)a@9 kako je govorio
'or(irije !vanov9 moe da izgradi u sebi neku moralnu ,istotu9
neku apsolutnu du-ovnost9 ukoliko je na,in njegovog
postojanja u korenu nemoralan i nedu-ovan u odnosu prema
prirodi* 3o pitanje obi,no ne pada nikome na pamet. Ea
.tetne posledi)e ljudski- aktivnosti u prirodi progla.avaju
se odgovornim na,in proizvodnje9 nesavr.ena te-nologija9
neki problemi so)ijalnog ustrojstva... skoro da se ni.ta ne
govori o nemoralnosti samog ,oveka u tom odnosu. "n
smatra takav na,in ivota jedinim moguim. !vanov otkriva
svoju ta,ku gledi.ta u vezi toga. Cekima se ona moe u,initi
nepodesnom9 nekome kao utopija9 nekome (antazija. Ali9
to je li,na stvar svakog ,oveka. Sa zaklju,)ima !vanova je
neop-odno upoznati ljude9 jer je potrebno traiti neki izlaz
iz ove situa)ije.
2;
!vanovjeumrol0.aprilal>4.godine9ostaviv.iljudima
svoje u,enje9 zapisano u sveskama +poznato i- je vi.e od 250/9
u @,edu@9 pismima vlasti i nau,ni)ima. Sve je to tada ostalo
bez dune panje. Sada ovaj sistem ozdravljenja ima -iljade
sledbenika9 koji poku.avaju da rastuma,e nasleGe !vanova9
zato stoje to9 bezuslovno i pre svega9 poseban pogled na svet9
spe)i(i,no9 novo gledi.te na istoriju ,oveka i prirodu9 na
sudbinu ,ove,anstva9 a ne samo jedan u nizu velikog broja
metoda za savlaGivanje bolesti i ,eli,enja organizma.
"n je ostavio molbu ljudimaF @&a molim9 preklinjem sve
ljudeF pronaGite svoje mesto u prirodi. Cjega niko nije zauzeo
i ono se ne moe kupiti nikakvim nov)em. Aostie se samo
sopstvenim delima i radom za svoju dobrobit9 da bi vama
ivot bio lak.i@.
!ulija &aznovskaja
22
Por'trijelvanovje%iveokaojednostavanovek$ koji
je na genijalan nain izgradio zakone %ivota i stvaranja$
spoznavajuisve njegove zagonetke. (#mrt je neizbe%na
samo u umu$ to ovek mo%e dapromeni ne doputajui
da ga obuzmu misli o bolestima$ 'izikoj slabosti$ smrti@.
)akojeverovao Ivanov$ isamjeulinom%ivotuostvario
to uverenje$ iskuavajui sebe u tekim uslovima %ivota.
Pareka$ takosulvanovazvali u detinjstvu$ su vi*ali
isusretalimnogiljudiusvimgradovima iselima$ isvako
gajezapamtio kao velikana$ koji u ortsu luta po pustim
poljima$ pridr%avajui se vrsto samo svoji prin+ipa:
bespomonosti pred Prirodom i voljom za %ivotom.
"o%iveoje sve mogue nesree i pokuao da i nadigra$
kako bi i ubudue i drugi ljudi mogli da prona*u izlaz iz
bilo koje situa+ije. Proao je sva mogua ljudska isku,
enja$ lutao$ tra%io$ irnkrajiipokazaoovekukakomo%e
da se oslobodi robovanja materijalnom %ivotu. -jegova
potraga je pomogla iljadama ljudi. Ivanov je svima
otkrio mogunost kako da utiu na razvoj .asione.
Otkrio je oveku tajnu sveta.
BSistem prirodnog ozdravljenja
po metodi 'or(irija !vanova
Sistem 'or(irija !vanova izgleda kao svojevrstan lekprotiv
svi- bolesti. Ali to nisu tablete9 nije lek za jednokratnu
upotrebu9 ve kontinuirani vi.eslojni rad ,oveka na samom
sebiF @Ce interesuje me va.a bolest9 ve va.a du.a i sr)e@
:govorio je !vanov.
@Aajem vam snagu koja izgoni bolesti. 6oj sistem budi
)entralni nervni sistem. Bjudi poseduju snagu9 ali je ona
uspavana9 i treba je probuditi@. Cije zadatak u tome da se
odredi dijagnoza9 ve da ,ovek po,ne sam sebi da pomae
:svesno9 vesto9 strpljivo9 stvarala,ki.
Sveobu-vatna metoda !vanova nije nastala odjednom9
ve je pola veka smi.ljana9 proverena na sve mogue na,ine9
i bila rezultat njegove sopstvene patnje. 3ek ju je poslednji-
godina svog ivota otkrio ljudimaF @Ce igra se bolest ,ove:M
pm9 ve ,ovek bole.u@9 govorio je on.
25
'or(irije !vanov je bio uveren da su svi poro)i i nesree
posledi)a nepravilnog na,ina ivota ljudi9 nji-ovog pogre.:
nog odnosa prema prirodi.
@'ronaGite i zauzmite svoje mesto u prirodi9 jer ga niko
nije zauzeoJ ono se ne kupuje ni za kakve pare9 jer za ivot
nije potrebno platiti@.
?ta me je navelo na
ideju prekaljivanja*
/iz lini beleki Ivanova0
Od ranog detinjstva bio sam veoma oseajan$ i
Priroda je u meni budila radoznalost prema svemu
%ivom. .eoma mije bilo bolno i do suza %ao ljudi$
naroito bolesni. .ideo sam oko sebe kako se ljudi
razboljevaju$ kakopateiumiruzatotonemajusredstava
iznanja da se suprotstave Prirodi$ njenimstranimsilama
,ladnoi i bolesti.
!o kada sam imao sedam godina$ video sam kako
1je moj deda nastradao u stepi od meave$ a u meni se$
uporedo sa straom i tugom$ rodilo i zasijalo zrno ideje
o neopodnosti poznavanja Prirode i nala%enja naina
da se pred njom zatitimo. Od tada je to zrno negde u
meni raslo i nije mi davalo mira. Bolesti i umiranje ljudi
za vreme kolere 2324. godine$ i sve to sam vi*ao oko
sebe tokom %ivota$ nije mi doputalo da to zaboravim.
5ranilo je ipodsti+alo to zrno u meni. #amo$ jo nije bilo
plodnog tla da bi zrno moglo da proklija.
27
#am %ivot me je uio. 6oja ideja ne samo stoje
iznikla$ ve se i otvorila preda mnom kristalno jasna tek
kroz %ivotna iskustva.
7odine 2344. video sam jednog oveka koji je
odaobezkape$inijeseplaiomraza$preladaibolesti.
Odjednom me je ozarila misao da prekaljen ovek ne
mo%e da se plai Prirode. 8 svakom oveku postoje sile
koje mogu da se suprotstave Prirodi$ i te sileposedujem
i ja. I svaki ovek mo%e i mora da ume da i razvija. )a
misao je idanju inou klju+ala u mojoj glavi$ i odjednom$
2349. godine$ kada sam nou sedeo nad svojim knjigama
i za trenutak usnio$ ugledao sam u snu divnog oveka
koji je smelo odao po snegu$ sasvim obna%en. Od tog
prizora sam se probudio sav uzbu*en$ ita slika jezamene
postala primer i +ilj. )e iste godine$ u jo jednom
uzburkanom i upeatljivom snu$ prikazao mise nesvesni
rad moji misli.
Iz svega toga$ 2349. godine$ u menije sazrela ideja
i smelo reenje da prona*em$ i u samom sebi stvorim
snagu koja e uiniti da se ne plaim Prirode$ ve da
uronimunju$ inatajnainovladamnjenimbogatstvima$
njenim uslovima i silama$ kako oni ne bi bili tetni i
zastraujui$ ve koristili oveanstvu. "a se ljudi vie ne
plaeprirode$ ne zavise i ne pate zbog nje$ zbogsvogtela$
vepostanunjiovigospodaii :eio sam da se prekalim
28
i ojaam svoje telo tako da mu priroda vie ne donosi
neprijatnosti$ ve korist$ da otkrijem sva bogatstva
Prirode$ za dobrobrobit ljudi.
"nevnik sam zapoeo 2349. godine$ doksam%iveo
ugradu;rmaviru.
-ikakvog uitelja nisam imao$ nisam ak imao
koga da pitam ni za savet$ od ega da ponem i ta da
radim$ nije bilo ni knjiga o tome.
Postojali su samo +ilj i %elja: bez obzira na sve$ to
sam morao postii< Od detinjstva sam se razlikovao od
drugi po svojoj smelosti$ svojoj spremnosti na sve.
=rtvovao sam svoje telo da bipronaao$ ipotompredao
ljudima koji su se borili protiv prirode$ nain kaljenja i
Put ka ozdravljenju.
'"123AK
'ut i etape mog prekaljivanja
7odine 2349.$ >?. aprila$ zauveksamskinuokapu.
-isam je vie stavljao bez obzira na vreme$ ladnou i
kiu$ vetar.5odajuiotkriveneglave$ ne samo da se nisam
preladio$ da nisam oseao glavobolju$ ve sam se$
naprotiv$ oseao bolje$ posebno na kii i magli. @ak mi
se glava razbistrila$ i oseao sam priliv zdravlja i snage.
Aato sam resio da ne stavljam kapu ak ni zimi. Aime
2349B4?. godine nisam je vie nosio. .idevi da mraz ne
teti mojoj otkrivenoj glavi$ ve da joj pribavlja zdravlje$
bodrost i snagu$ iste te zime resio sam da proirim svoje
polje elienja$ ipoeo da izlazim nou na mrazbezkou,
lje$ ali jo uvek u valjenkama. -a mrazu$ bez koulje$
prvo sam ostajao 2C,2?,4C minuta$ posle ega sam se
oseaosna%noibodro$kaoposlebdnogtua. )ako sam
bezkoulje$ tokomzime$ izlazio +eo mese+. 7odine 2349.
preselio sam se kui$ u &rasnij #ulin.
.azdu$ voda i zemlja su najdra%i prijatelji
Prirode. Ono to %ele$ to i urade. Bez
vazdua$
vode i zemlje$ mi nismo ljudi
Privremeno sam prekinuo sa kaljenjem da ne bi
zbunjivao rodbinu i poznanike svojim neobinim
ponaanjem$ da me ne bi smatrali ludim. Aiveo sam i
radio kao i svi$ ali me to nije ispunjavalo. Ipak$ maja
mese+a 2349. godine$ proglasili su me popom i otpustili
sposla na estmese+i. )ada sam resio da sve odba+im i
da se potpuno predam svom novatorskom radu.
Odba+ivi svu odeu$ do ortsa$ elo leto 234?.
godine sam odao po stepama i umama "onbasa$
istra%ivao kako na organizam deluju razliiti uslovi i sile
Prirode: vazdu$ vetar$ kia$ sun+e$ svitanje i svanue$
atmos'erski elektri+itet za vreme oluje. :azvijajuisnage
isposobnostisvogorganizma$proveravaosamposebno
%eluda+ i nervnisistem ,gospodare svega.
8 to vreme sam poeo da obznanjujem svoju
metoduelienjaiozdravljenjammakojesamsusretao.
Pomagaosambolesnimainemonimadapobedesvoje
bolesti i ustanu iz postelje.
8 toku tog letnjegperioda$ ojaao sam zdravlje i
razvijao zatitne sile svog organizma do te mere da sam
postao gospodar svog tela$ i nauio kako da okrenem
razliitesileiprirodneusloveusvojukorist 8jesenl34?.
godine$ navrilosemese+iodmojeprinudnenezaposle,
nosti. "a bi pomogao porodi+i$ vratio sam se kui$
obukao se i krenuo na posao. !edino to sam odao bez
kape.
32
)okomjednogmese+a$ dok sam ovladavao novim
poslom$ elienjemsenisambavio. #amo sam provera,
vao svoju snagu i metod$ poma%ui bolesnima. ;li$ sve
to vreme nisam prestajao da mislim da treba da
dostignem svoj +ilj,prekaliti se do kraja$ takodase+elo
teloodupreladnoiisnegu.;li$datoostvarimdirektno i
odma$ jo se nisam odluivao.
8speno izleenje mnogi ljudi od razni bolesti
pokazivalo mije da ve vladam silama svog
organizma i imam sposobnost da upravljam
njegovim skrivenim energijama$ pa ak i
organizmima drugi. )o me je orabrivalo naputu
kapostizanjusvognajva%nijeg +ilja ,elienja.
Poetkom de+embra 234?. godine$ poznanik$
naelnikstani+e Ovekino$ de%urniBondarenko$ znajui
da leim bolesne$ zamolio me je da pomognem njegovoj
bolesnoj maj+i koja 2D godina nije odala. -ikada jo
nisam leio tako teke bolesnike$ i odluio sam da u te
zime odati bos po snegu ako budem imao snagu i
izborim se sa tom boleu.
)o sam uinio tako lako$ daje %ena$ koja je 2D
godina bila nepokretna$ mogla vedrugogdana da oda
po sobi$ a nakon nedelju dana odala je kao isvizdravi
ljudi. Aato sam se ele te zime$ u januaru mese+u$ na
temperaturiod,lE@$ izuvaoustepi$ isatvremena odao
bos po snegu$ a da nikakvu preladu ni bolest nisam
33
dobio. -aprotiv$ u nogama sam imao prijatno oseanje.
Iznena*enje$nerazumevanjeipodsmesiljudinateralisu
me da se obujem$ ali sam se ipak uverio da mogu bez
opasnosti da odam bos po snegu. Od tada sam mogao
da odam bos$ i odao sam tako uvek$ i leti i zimi
gNO
BBBB[^^fe'-'"
!l
" ^:
:
'^^
*4m *
m
m
mF':G$ ..:jatPQ KH Q BB.
i i#t!H
FRD
KKKK
Sa sam Tmd(o najmanji posao. -ajva%niji su : ljudi
8opteneznam kakav sam ja ovek )o prosudite vI
45
Rezultati mog prekaljivanja
Bez obzira .to mi nau,ni)i i uslovi nisu pomagali9 ve su
me sve vreme ometali9 ko,ili i prekidali moj rad9 ja sam se
kroz njega kretao samouko9 bez u,itelja i teorija. 'ostigao
sam sledee rezultateF
;. Sti)anje i razvoj volje9 i svesno upravljanje organizmom.
3okom jedne godine +;47./9 zauvek sam prekinuo sa
glupim i pogubnim navikama iz svog pret-odnog ivotaF
pijanstvom9 pu.enjem9 neuzdrzanosti na re)ima i psovkama9
pla-ovito.u9 -azardnim igarama9 egoizmom9 neumerenim
i neljubaznim odnosom prema drugima9 ne,asno.u9
religiozno.u9potpunim preterivanjem i raspu.teno.u9 i dr.
Sva svoja oseanja9 elje i strasti9 pot,inio sam svojoj volji i
svesti.
45
2. 'ot,inio sam svojoj volji i svesti (izi,ku stranu i rezervne
sile svog organizma.
Cau,io sam se da stojim bez umora po nekoliko dana9
mogao sam da ne spavam i po nekoliko noi9 takoGe ne
umarajui seJ mogao sam da budem bez -rane9 ne gubei
snagu9 ;5 dana9 a ukoliko bi bilo neop-odno9 jo. dueJ mogao
sambezvode da izdrim po tri danaJ zadravao sam prirodne
(iziolo.ke potrebe organizma lako i bez te.koa i po nekoliko
dana9 bez ikakvi- posledi)aJ razvio sam u sebi sposobnost da
brzo i dugo tr,im a da se ne umaram +na primer9 ;40. godine
sam tr,ao od =oro.ilovograda do Staljina9 uglavnom po
nepro-odnim putevima9 ;50 kilometara za ;5 sati. Cisam
sebi za )ilj postavljao rekord9 ve samo razvoj disanja i
vebanje volje i nervnog sistema/.
4.Cau,io sam da koristim nepovoljne spolja.nje uslove bez
.tete po zdravlje9 bez pre-lada i bolesti. Ce treba se bojati
prirodni- uslovaF sun)a9 -ladnoe9 vlage9 vetra i ki.e. Hodao
sam bez obue i odee u svako doba godineF
;/Ci u najtoplije dane leta9 juno sun)e ne .teti i ne
izaziva opekotine.
2/Bez odee i obue -odao sam po zimskom mrazu.
37
4/ Cem)i su me pola sata drali zakopanog u snegu golog
da bi me proverili9 a kada su me otkopali9 iz mene je i.la topla
para.
7/ 6ogu se kupati u zimsko vreme u moru ili re)i
neograni,eno vreme.
5/ 'osle saune9 oznojan i mokar9 idem kui bez odee9
po mrazu i snegu bos9 ,ak se valjam po snegu.
5/ Eimi9 na temperaturi od :20U 89 popeo sam se na parnu
lokomotivu brzog voza9 i razgolienog tela putovao od stani)e
Auboke do 6ilerova.
0/ Kasne jeseni9 po oluji9 ki.i i vetru9 putovao sam na
parnoj lokomotivi takoGe obnaen9 a da se ne pre-ladim.
>/ 'o prolenim i jesenjim ki.ama9 kaljugama9 po magli9
i barama9 -odam bos9 bez odee9 bez ikakve .tete po zdravlje.
"d toga imam vi.e koristi9 nego od topli- i blagi- dana i
udobni- stanova.
/ 'romrzline na nogama i plikove sam odmrzavao na
mrazu9 bez ikakve .tete i posledi)a po zdravlje.
;0/'oslednje9 najvee dostignue mog rada na ,eli,enju
organizma je razvijanje za.titni- sila i sposobnosti9 pot,inja:
vajui i- svojoj volji. )b mije omoguilo ne samo da bez lo.i-
4>
posledi)a podnesem sve uslove9 ve i da u samom za,etku
pobedim sve bolesti9 ne samo svoje9 ve i bolesti drugi- ljudi.
! Koristei te svoje sposobnosti i skrivene sile9 zaloene u
svakom ,oveku9 ja sam lako savladavao ,ak i najtee9
dugogodi.nje bolesti9 kada ljudima nisu mogli da pomognu
ni lekari9 niti medi)inska sredstva. Ce bavei se spe)ijalno
nedozvoljenom lekarskom praksom9 ve samo iskustvom9 a
na molbu ljudi koji su patili i bili bolesni i kojima niko nije
mogao da pomogne9 le,io sam -roni,nu malariju9 paralizu9
reumatizam9 te.ke oblike tuberkuloze9 ,ir na elu)u9 dvana:
estopala,nom )revu9 rak elu)a9 dizenteriju9 astmu9 ek)eme9
sr,ane bolesti9 anginu i grip9 glavobolje9 slepo )revo9 vene:
ri,ne bolesti9 koko.ije slepilo9 tra-omu i druge bolesti.
3okom ;5 godina takvog )eli)enja nijednom nisam bio
bolestan. 1injeni)e i dostignua mog )eli)enja proveravali
su nema,ki pro(esori i generali za vreme Arugog svetskog
rata9 kada sam bio u-vaen za vreme okupa)ije Aonbasa.
Alija im ipak nisam ni.ta otkrio i ni.ta nisam govorio o svojoj
metodi. "ve ,injeni)e su poznate ,ak i Aravnom rostov:
skom institutu9 pro(esorima C.C. Kur,akovu i A.B. Koganu9
kod koji- sam bio na ispitivanju od ;45. godine. "sim toga9
.to mogu da potvrde mnogi o,evi)i9 sve to mogu u svako
vreme da ponovim.
4
6oj metod prekaljivanja
Bi,nosamotkrioiistraiona mnogobrojnim slu,ajevima
is)eljenja9 da se sve sile i sposobnosti9 koje sam smelo
demonstrirao i koristio9 nalaze i u svakom ,oveku skrivene
: ,ak i kod bolesni-9 koji godinama lee u postelji9 u krajnje
nemonom i bespomonom stanju. 3akoGe i to da mnogi
ljudi prirodno9 i sa mnogo podesnijim i zdravijim uslovima
ivota9 poseduju jo. vi.e te sile i sposobnosti od mene. Samo9
to ne znaju.
6oj metod prekaljivanja ne daje samo obi,nu otpornost
organizma na -ladnou i pre-lade9 ve budi i razvija sve
unutra.nje skrivene za.titne me-anizme organizma9 za-va:
ljujui kojima ,ovek bez opasnosti9 pa ,ak i u svoju korist9
moe da izdri sve neprijatne uslove9 kao i da spre,i i pobedi
svaku bolest9 uklju,ujui zarazne9 pa ,ak i one ,iji uzro)i jo.
nisu sasvim istraeni.
Cajvanije u mojoj metodi nije obi,no postepeno navika:
vanje organizma na neprijatne spolja.nje uslove9 i to nije
sistem (izi,ki- vebi i nji-ovog uti)aja na organizam9 stoje
40
malo e(ikasno9 ve psi-ote-ni,ki na,ini probuGenja9 razvoja
i svesnog upravljanja unutra.njim silama i sposobnostima
nervnog sistema9 posebno njenim rezervnim silama i me-a:
nizmima zagrevanja i imuniteta.
! Cajvaniji od ti- psi-ote-ni,ki- na,ina prekaljivanja po
mom metodu9 jeste na,in direktnog probuGenja i aktiviranje
svi- ti- sila i me-anizama. &er9 oni ve postoje9 ve su spremni
u svakom ,oveku9 samo su zako,eni i duboko skriveniJ ,ove:
ku nisu poznati9 pa se zato i ne pot,injavaju njegovoj volji i
svesti.
Aalje prekaljivanje se sastoji u ureGenju ti- me-anizama9
oslabljeni- i poremeeni- zbog neznanja i besmislenog
na,ina ivota. Eatim9 u nji-ovom pot,injavanju svesti i volji9
putem sistematski- vebiJ u razvijanju9 ja,anju i punjenju
samim tim me-anizmima9 kori.enjem razli,iti- na,ina9
uslova i sila 'rirode9 kao i u otkrivanju novi-9 jo. nepoznati-
skriveni- sila na.eg organizma i 'rirode.
Kurs prekaljivanja traje godinu dana9 ali prvi presudni
uspesi mogu se postii za 40 sati9 ponekad ,ak i odma-.
6oj metod prekaljivanja pogodan je za svakog ko -oe
da stekne i zadri nenaru.ivo zdravlje. Ali9 jedan ,ovek moe
da uspe odma-9 drugi za pola godine rada na sebi9 a trei tek
za godinu dana.
7;
Kurs trenutnog prekaljivanja
Kurs trenutnog prekaljivanja ne mora da bude uspe.an
za svakog9 ne u svakoj situa)iji9 i ne u svim uslovima. Aa bi
bio uspe.an9 potrebno jeF
! : da ,ovek u tom trenutku ne bude (izi,ki i du.evno bo:
lestan9 pijan i zaokupljen ne,im drugim.
: da ,ovek zna za mogunost prekaljivanja9 zna da u
njemu postoje skrivene sile i veruje da i- moe probuditi9 da
u ja9 !vanov9 ili neko od moji- u,enika9 moi da i- u njemu
probudi. Ceop-odno je da on strasno ka tome tei.
: da ,ovek poseduje odlu,nost i snanu volju za preka:
ljivanje. "d tog trenutka zauvek mora da prestane sa upo:
trebom vina9 alko-ola9 duvana i svi- narkotika i drugi-
preterivanja.
: da ,ovek bude otvoren za to9 bez ikakvog9 ,ak i nesves:
nog obmanjivanja i sumnje unutar sebe.
42
're svega9 -vatam ,oveka desnom rukom za njegovu
desnu ruku9 pribliavam se svojim levim obrazom njegovom
levom obrazu9 prislanjam grudi na njegove9 tako da se moje
sr)e nalazi preko puta njegovog sr)a. 'ri tom mu govorimF
@<elim da zadobije. moje li,no zdravlje9 a tvoju bolest
preuzimam na sebe@. 6olim ,oveka da razmi.lja o meni9 i
na taj na,in uspostavljamo kontakt9 koji ne srne da se prekida.
'osredstvom preno.enja svoje volje na daljinu9 kao nevid:
ljivim radio talasima9 svoju misao ba)am prvo u visine9 u samu
dubinu =asione9 a zatim dole9 u dubinu vode i zemlje9 zatim
prema svim uvreGenim ivim biima u prirodi9 a zatim u
samog ,oveka. 'rodirem u njegov organizam svojim unutra.:
njim pogledom i oseajem9 zapo,injui od velikog mozga i
do prstiju ruku9 nogu9 sr)a9 plua9 i kroz sve druge organe9
osim elu)a9 na koji ,ak ne treba ni misliti.
'rodirui svojim unutra.njim vidom i oseajima u
organizam ,oveka9 posebno u njegov nervni sistem9 kao
elektri,nim tokom budim njegove skrivene snage i za.titne
sposobnosti.
'osle toga pu.tam mu ruku i molim ga9 ukoliko se
nalazimo u prostoriji9 da izaGe na ,ist vazdu-9 a ukoliko se
nalazimo napolju9 tada moe odma- : da podigne li)e9 tri
puta uda-ne i izda-ne vazdu- uzdignute glave.
Vovek9 uradiv.i to9 moe smelo da ode9 i u bilo kojim
uslovima ni.ta mu nee na.tetiti.
43
'osle trenutnog kursa prekaljivanja9 ukoliko se pridr:
ava svi- uslova9 ,ovek e sa,uvati i razvijati svoje mogunosti
i moi svakim danom sve vi.e i vi.e9 tokom )elog ivota. 8ak
i u slu,aju da se takav ritual sprovodio leti9 on moe -rabro
da -oda i zimi9 po jakom mrazu. 'ri tom ne samo da nee
izgubiti zdravlje9 ve e9 naprotiv : sve vi.e ja,ati za.titne sile
svog organizma.
Bjudi starijeg uzrasta9 koji pate od poremeaja zdravlja
i snage9 i koji nemaju ,vrstu veru i volju9 mogu da se o,eli,e
samo posle posebnog reima i dueg rada nad sobom.
44
3rideset,asovni kurs
prekaljivanja
3rideset,asovni kurs prekaljivanja po,inje tako .to
pret-odnoF
: 1ovek koji eli da proGe kurs pomou mog u,e.a9
obeava mi da me nee ni u ,emu obmanjivati i da e do kraja
raditi sve .to ga budem zamolio.
; : Eatim po,injem da ga obu,avam9 raspitujem se za
njegove bolesti9 poroke9 na,in ivota9 oslu.kujem mu sr)e i
plua9 osmatram vidljive bolesne promene na njegovom telu9
posebnu panju obraam na ono na .ta se sam ali9 ali se pri
tom trudim da s-vatim .ta se iza svega toga krije9 ili ispod
,ega se skriva koren zla koji slabi organizam i izaziva bolesti
za koje ni sam bolesnik moda ne zna. 3ako sa svi- strana
istraujem svakog ,oveka zasebno9 sve dok ne s-vatim i ne
odredim svakome poseban pristup i plan rada.
! Bez obzira ?to je svakom ,oveku potreban poseban
pristup9 dalji rad mora da ide sledeim redosledomF
75
;/"braam se ,oveku sa molbom da prestane da pu.i.
Ukoliko pjje9 treba da prestane9 i ne srne da se prepu.jta
razvratu. 3akoGe9 da se za vreme kaljenja uzdri od svi- dela
i strasti koje mogu da ga premore9 progutaju i odvuku na
stranuJ mora da -armonizuje sebe9 da usredsredi svu svoju
panju i energiju na prekaljivanje i izle,enje.
2/Eatim mu se obraam sa sledeom molbomF da
pronaGe meGu bolesnima koji ga okruujuKrornj.jiiog
,ovekakomejezaista potrebna pomo9 i da mu da neku stvar9
nova)9 ili namirni)u9 bez osuGivanja i aljenja. Ko to ne uradi
: taj ne treba ni sebe da dobije9 i ni.ta od mene nee dobiti.
"naj ko nema ni.ta da da9 tome se ne sudi9 i on mora svoje
da dobije.
4/Kada ,ovek ,asno ispuni moju molbu9 odreGujem mu
sledei reim9 i molim ga da ga ispuni9 ,ime i po,inje sam
kursF
Ca dan koji odredim9 ne srne da koristi nikakvu -ranu ni
pie9 mora da zadri vr.enje (iziolo.ki- potreba9 i da ne
izba)uje pljuva,ku. Ujutro i uve,e9 pre spavanja9 da opere
ruke i noge u -ladnoj vodi9 i dok sve to ,ini9 da sve vreme misli
na mene.
&a u se i sam tog dana takoGe pridravati istog takvog
reima9 neprekidno razmi.ljajui o njemu9 pretraujui
svojim unutra.njim vidom i oseajima po elom njegovom
75
organizmu9 posebno po nervnom sistemu9 sr)u i pluima9 i
po mestu gde se nalazi koren njegovi- bolesti i slabostiJ
7/3e noi on moe mirno da spava9 a ja nastavljam sve
vreme da razmi.ljam o njemu9 i da radim u njegovom
organizmu.
5/Ujutro9 posle buGenja9 poseujem ga9 raspitujem se za
njegovo stanje i molim ga da nastavi dati reim do ru,ka.
3akoGe se i sam pridravam istog reima9 i nastavljam da
razmi.ljamo njemu.
8eo ovaj reim isku.enja svaki ,ovek obi,no izdri bez
te.koa9 .to zna,i da ima snage da postigne neke rezultate.
8ovek koji ne izdri ovaj reim9 ili koji eli da me obmane9
ni.ta ne dobija9 i ja prestajem da se njime bavim.
*s
5/ 8ovek koji izdri )eo reim do ru,ka drugog dana9
pre ru,ka mora da izaGe na ,ist vazdu- i uradi tri
duboka uda-a i izda-a9 tj. da podignute glave uvla,i
vazdu- kroz nozdrve odozgo do grla. 6isaono treba da
moli 'rirodu da mu podari ivot i zdravlje kakvo je i
moje9 a mene ne treba ni.ta da moli.
'osle ovog reima moe da preGe na normalan
reim9 da uzima svaku -ranu9 pie i dr.9 ne pla.ei se
nikakvi- posledi)a.
47
Uradiv.i sve to9 ,ovek se ve osea druga,ije i ne treba
da se pla.i 'rirode i svoji- bolesti. Ali9 da bi se snaga i zdravlje
dalje pobolj.ali9 mora da nastavi svakodnevno da pere noge9
po tri puta da uda-ne i izda-ne9 i da sve to vreme misli na
mene.
Aa bi jo. vi.e okrepio i razvio svoje prekaljivanje9 ,ovek
treba i ubudue jednom nedeljno da sprovodi ovaj isti reim
i pro)edure.
7>
8eo9 godi.nji kurs prekaljivanja
3okom godi.njeg kursa prekaljivanja svako ko eli9 ,ak i
nemoni i bolesni9 mogu ne samo da se izbave od svoji-
bolesti9 da okrepe zdravlje9 steknu imunitet za nove bolesti
i potpuno se o,eli,e za .tetne uti)aje neprijatni- uslova9 ve
i da razviju i provere otpornost organizma u svim situa)ijama
i u svim vremenskim uslovima. "sim toga9 ,ovek moe prak:
ti,no da upozna i da nau,i kako da za svoje zdravlje i u svoju
korist iskoristi razli,ite uslove i sile 'rirodeF vazdu- i vodu9
zemlju9 atmos(erski elektri)itet9 posebno ki.u9 -ladnou9
sun)e9 vetar9 grad i sneg. #odi.nji kurs treba po,injati obavez:
no s prolea9 kada se budi i oivljava ela priroda. U $usiji
je to od 25. aprila.
! 8eo kurs godi.njeg prekaljivanja sastoji se iz tri delaF
7
Pripremni deo:
'ripremni deo se malo razlikuje od trideset,asovnog
kursa prekaljivanja.
Bez obzira .to su ljudi razli,iti i nji-ovo stanje takoGe
druga,ije9 stoje za svakog ,oveka neop-odan jedinstven
pristup i poseban na,in ,eli,enja9 )eo kurs ima i op.te )rte9 i
u su.tini jedan program9 koji se sastoji iz ;2 etapa +po jedna
etapa za svaki mese)/.
Prvi mese+$ pripremni$ probni i popravni.
6olim ,oveka da se potrudi da pronaGe nekog zaista
siroma.nog9 i da mu da ne.to od onog .to ima9 bez aljenja9
i da mi saop.ti .ta mu je dao. Eatim mu odreGujem sledei
reim za taj mese)F
;/ Aa svakog dana ujutro i uve,e9 pre spavanja9 pere noge
u -ladnoj vodi.
2/Aa ne pije vino9 ne pu.i9 ne preteruje ni u ,emu9 da se
uzdri od psovanja9 igara na sreu9 lai9 -valjenja i dragi-
vei- besmisleni- strasti9 da dovede u red poremeene i
poljuljane snage svog nervnog sistema9 svesti i volje. Sve to
moe lako da u,ini uz moju pomo9 u slu,aju da sam nema
snage da se sa svojim poro)ima izbori i dovede u red sebe i
svoj ivot.
50
4/ Aruge subote posle otpo,injanja reima9 potrebno je
da sprovede poseban reim dvoipodnevnog uzdravanja od
-rane9 pia9 sna i dr.9 kao prilikom trideset,asovnog kursa
prekaljivanja. Ea to vreme treba damislinamene. &ananjega
takoGe9 neprekidno istraujui svojim unutra.njim pogledom
i ose)ajima njegov nervni sistem i sve organe9 budei skrivene
sile njegovog organizma. Eatim uobi,ajenom reimu doda
jem vebe disanja na sveem vazdu-u9 najbolje nasuprot
vetru.
7/Ea to vreme i sam sprovodim isti takav reim9 istrau:
jem svojim ose)ajima njegov organizam9 proveravam ga9 bu:
dim i ispravljam. 'osle prvog dana9 ,ovek osea preokret u
svom stanju i sa velikim uspe-om9 eljom i lakoom nastav:
lja da praktikuje reim koji mu je odreGen.
5/Cakon toga treba da -oda bez kape na glavi u svako
doba.
5/ Sledee subote mu odreGujem jo. spe)i(i,niji program9
koji i ja sprovodim zajedno sa njim.
0/'oslednje nedelje u mese)u on sam treba da izabere
neki reim9 i sprovede ga u toku tog dana.
>/&a neprekidno pratim njegovo stanje.
5;
"rugi mese+ uspostavljanja jedinstva oveka sa zemljom i
drutvom.
Kao .to su delovi ,ovekovog organizma jedna )elina9 isto
tako je jedinstven i organizam ele sredine. Cijedan organ
ljudskog tela ne moe normalno da (unk)ioni.e i bude zdrav
i jak9 ukoliko je njegova iva veza sa 'rirodom oslabljena i
naru.ena. Eato se uspostavljanje zdravlja i buGenje sila u
,oveku ne odnosi samo na uspostavljanje zdravlja i sila
njegovog organizma9 ve i na uspostavljanje ivi- veza i
jedinstva sa okruenjem i 'rirodom. S obzirom da ,ovek ne
ivi kao biljka i ivotinja neposredno i samo u 'rirodi9 ve i
u ljudskom dru.tvu9 on mora9 pre svega9 da uspostavi vezu
izmeGu svog organizma i dru.tva tako9 daivot u dru.tvu ja,a
njegovo zdravlje i snagu9 da ga ne podriva i ne naru.ava.
Cajvanije od svega toga jeF
;. Svaki ,ovek mora da naGe i da stvori za sebe najpo:
desnije uslove i mesto u ivotu9 ali da se prema uslovima u
kojima se ve nalazi9 uvek odnosi bez stra-a9 odbojnosti i
uznemiravanja.
Bez obzira u kakvom mestu ,ovek ivi9 on mora da se
osea smelim i radosnim9 da voli svoju domovinu. Bjubav
sjedinjuje i -rani energije ivota9 a stra-9 kao i odbojnost i
mrnja9 ,upaju ,oveka iz ivota9 kao )vet iz zemlje.
52
2. Svaki ,ovek mora da pronaGe odgovarajui posao i da
ga voli. Uop.te9 svaki posao kojim se ,ovek bavi mora da se
voli9 jer rad sa ljubavlju prua snagu9 a onaj koji se obavlja sa
stra-om i odvratno.u9 ugnjetava i oduzima energiju. Ali9 i
neop-odan i drag posao takoGe moe da bude .kodljiv
ukoliko je lo.e organizovan i nerazuman. Eato je potrebno
ne samo nau,iti voleti svoj rad9 ve i nau,iti raditi tako9 da ne
podrivamo svoju energiju i ne nanosimo .tetu svom zdravlju.
U svakom zasebnom slu,aju9 u zavisnosti od ,oveka9 ja
mogu da mu pomognem da zavoli svoj posao i da radi tako
da ga on ne potkopava9 ve da mu ja,a zdravlje i snagu.
0 sebi elim rei da sam ,ovek koji je razvijao na samom
sebi tu idejuF metod ,eli,enja i metod le,enja. &edno bez
drugog ne )veta i ne ivi.
&a nemam veze sa tim9 jer mene je obdarila 'riroda. "na
me je nau,ila kako se moe iveti koristei te.ke uslove9 da
bi kao gospodari na.li svoje mesto u prirodi9 kad za to postoji
mogunost. A svoje mesto je mogue nai i u,vrstiti svoje
aktivnosti tako9 da 'riroda ne uti,e na ,oveka negativno : to
je bolest. 1ovek ne treba da tei da od 'rirode ne dobije ni
malu9 ni veliku bolest9 ve da u sebi samom u,vrsti svoje sile
i volju9 i da upozna na,ine i mogunosti kako da i- iskoristi.
2..;5;.
Por'irije Ivanov
SISTEM PORFIRI1A
IVANOVA
Su.tina u,enja !vanova se nalazi u njegovi- ;2 poznati-
saveta o tome kako oja,ati i sa,uvati svoje zdravlje. "ni su
=
poznati pod nazivom @1edo@. Upravo je tom re,ju !vanov
zapo,eo obraanje svojim sledbeni)imaF
@3i si prepun elje da donese. korist elom ,ove,anstvu.
Eato se potrudi da bude. zdrav. Srda,no te molim da primi.
od mene nekoliko saveta9 kako bi oja,ao svoje zdravlje@.
54
12A"
;. Ava puta na dan kupaj se u -ladnoj prirodnoj vodi9 za
svoju dobrobit. Kupaj se gde god moe.F u jezeru9 re)i9 kadi9
tu.iraj se ili polivaj. 'ostavljam ti te uslove. Kupanje u toploj
vodi zavr.i -ladnom.
!s)eljujua svojstva -ladne vode poznata su ljudima odav:
no. Sistem 'or(irija !vanova upio je u sebe narodno iskustvo9
na njegovoj osnovi je ponikao. " jedinstvenosti njegovog
sistema se zaklju,uje po svesnom odnosu prema 'rirodi i
prema sebi samom9 kao njenom delu. @U 'rirodi postoje tri
iva prirodna telaF vazdu-9 voda i zemlja@9 od koji- zavisi )eo
ivot na planeti. 3aj sistem u,i da se u 'rirodi ne voli samo
@dobro i toplo@9 ve i @-ladno i lo.e@9 tada se sve u ivotu po:
stie @lako@. @Bo.i i -ladni@ uslovi su naterali ,oveka da ivi
ve,no9 a eto9 toplo i dobro prisilili ga da umre@9 govorio je
!vanov. !spostavlja se da @-ladnoa le)i bolesti svi- vrstaF
meGu svim lekovima9 to je prvi lek@.
=
! @8eli,enje -ladnom vodom donosi veoma veliku koristJ
to budi )entralni nervni sistem. Ujutro i uve,e se treba kupati
ss
u -ladnoj vodiF kad ustanes iz postelje9 odma- se lati -ladne
vode:okupajse9azatim kreni na posao. !sto tako radiiuve,e.
Bjudi9 probudite se i poslu.ajte taj moj savet : to je
jednostavno9 prirodno samole,enje. =oda je snaga. Hladna
voda je iva9 prirodna9 ona je svemona9 ona pomaetelu da
iznutra stvori toplotuF ne onu toplotu koju stvara bundajli
odea9 ve toplotu koja se ve nalazi u na.em telu9 UjIjoj
postoji tok9 struja. "na nam daje sve9 ona pomae ,oveku da
bude razuman@.
'olivanje treba po,eti od glave9 jer je @mozak domain
tela@. Aovoljne su ;:2 kante vodeJ e(ekat buGenja koji stvara
voda dostie se samo u prvom trenutku polivanja. !vanov
govori da tada dolazi do @snanog buGenja nnomentalnog
ozdravljenja @)entralnog nervnog sistema@. 'osle ozdrav:
ljenja@)entralnognervnogsistema@9 sve bolesti koje postoje9
i.,ezavaju. Aejstvo -ladne vode na,ovekovorganizammora
da bude kratkotrajno : upravo to @stvara u telu unutra.nju
prirodnu toplotu@.
'osle polivanja -ladnom vodom9 ne preporu,uje se
trljanjeJ telo se moe blago osu.iti pe.kirom9 a najboljeje
pustiti da se samoosu.inavazdu-u9upokretu.Ukolikoimate
vremena9 posle polivanja se telo moe izmasirati. =eoma je
korisno polivati se u prirodi9 stojei bos na zemlji ilisnegu.
U tom slu,aju telo se nalazi istovremeno na zemlji9 u vazdu-u
i u kontaktu sa vodom9 .to je veoma vano za ozdravljenje
organizma. U otvorenom prirodnom bazenu kupajte se
55
mirno9 jer voda ne voli nagle pokrete9 po mogunosti opu.tati
telo. 3oplo kupanje +;:2 puta nedeljno/ obavezno zavr.ite
-ladnim. Ce treba se pla.iti -ladne vode : prilazite jojK
ljubavlju9 tada e vam ona dati zdravljeF @S kakvim mislima
se zanosi.9 to e. i dobiti@. Hladna voda pomae prakti,no
svima. Ea de)u je najvanije : -ladna voda. Hladnoa unosi
u telo -ormon zdravlja.@
2. 're ili posle kupanja9 a ukoliko je mogue i za vreme kupa:
nja u prirodi9 stani bosim nogama na zemlju9 a zimi na sneg9
bar ;:2 minuta. Uda-ni kroz usta nekoliko puta i u mislima
se pomoli 'rirodi za svoje zdravlje i zdravlje svi- ljudi.
@Eemlja je ivi tok9 po kome se moe -odati bosim noga:
ma. Eemlja je u,inila da stojimo na nogama9 ona je ve,no
iva. Bjudi se pla.e -ladne vode9 vazdu-a : takoGe9 a zemlja
i- kanjava svojom snagom.
; $esio sam da kora,am bosim stopalima po zemlji9 da bi-
se naelektrisao. Aa bi- nakupio te sile9 i da bi- tim silama
vladao@.
!vanov9 koji je 50 godina -odao po prirodi polunag i bos9
sada nam govoriF @Aete9 stani na zemlju ili sneg bosim
nogama bar ;:2 minutaJ ne boj se9 bie ti dobroD@
@Sneg je klimatski dar prirode. Kada prvi snei pada9 on
probuGujue deluje na sveF kada se sa ljubavlju priblii.9 to i
jeste sneno probuGenje. lb nije obmana9 ve ,ista istina. Aa
50
to nisam li,no svojim telom osetio izmeGu sebe i 'rirode9 ne
bi- napredovao prema njenoj dobroj i pozitivnoj strani@.
Ce propusti prvu oluju9 prvi sneg : @on je snaan kao .to
ni.ta drugo nije@. Hladnoa mobili.e za.titne sile organizma@.
@Cajvaniji je : vazdu-9 on je iv. Sva snaga je u uda-u i
izdanu9 ali to niko nije osvestio. 1ist vazdu-9 dubok uda- i
izda- trenutno bude )entralni nervni sistem. 'otrebno jevi:
soko uzdignute glave9 odozgo9 potpuno uvla,iti vazdu- kroz
grlo. "n odozgo pada. "bavezno ga treba progutati kao da
smo ga se siti najeli. =azdu- je besmrtni azot9 a u azotu je sav
ivot.
Stojei bos na zemlji9 treba podignuti li)e9 uda-nuti
vazdu-9 zatim ga progutati9 zadrati disanje i izda-nuti kroz
usta. Uradite tako tri puta. Ea vreme uda-a9 u mislima
zamolite Boga za svoje9 i zdravlje drugi- ljudi.
Aisati na taj na,in moete u svim uslovima9 na svakom
mestu9 ali obavezno svom du.om i sr)em.
U prirodi postoji zakon molitve : taj evolu)ioni zakon
glasiF @2volu)ija ne primorava9 ona moli i preklinje ,oveka
da on uradi taj posao@.
Ea vreme praktikovanja se mogu pojaviti povremena
pogor.anja9 @erup)ije@ bolesti. Ce treba se toga pla.iti.
'otrebno je nastaviti sa polivanjem jo. intenzivnije9 4:7 puta
na dan9 posebno na visokim temperaturama9 stojei bos na
5>
zemlji9 ,e.e disati kako je napisano gore. Ea vreme disanja9
prilikom gutanja vazdu-a9 moemo ga u mislima usmeriti u
bolesno mesto kao da @umotavamo@ to mesto vazdu-om.
@Ai.ikrozobolelo mesto@. @Hladna voda budi9 vazdu- svuda
prodire9 zemlja pri-vata@.
'onekad se na koi mogu pojaviti zagnojenja9 perutanje9
rane. 3oga se ne treba pla.iti. 'ostepeno e se organizam
naviknuti na lo.e uslove. 'okaite volju9 strpljenje i veru
:zbog zdravlja se treba potruditi. !vanov je govorio ljudimaF
@'riroda naplauje zdravlje skupo9 i daje ga po zaslugama.
Svoje zdravlje potrebno je zasluiti delima9 i ni,im drugim@.
@'omou molitve9 pomaem da se menjaju prirodni uslovi@.
4. Ce upotrebljavaj alko-ol i duvan.
@3aj na. kapri)iozni postupak nas sve osuGuje nasmrt@.
@=ino i duvan uni.tavaju ,ovekovo telo... Ko pu.i i pije9 svoje
sr)e rGavim ,ini9 naro,ito ako se ,eli)i@. @'u.enje je (izi,ka
bolest@.
Alko-ol i duvan su narkoti)i9 oni ,ine ,oveka zavisnim9
uni.tavaju njegov organizam9 a pre svega mozak. Sistem
!vanova je usmeren upravo na buGenje ,ovekove svesti.
@?tetnost pu.enja je davno dokazala medi)ina9 ali ljudima
nedostaje energija da mobili.u svu svoju volju i da odba)e tu
.tetnu naviku@.
5
Kada se pojavi elja za pu.enjem ili piem9 potrebno je
udisati odozgo9 kroz grlo9 i time se @zadovoljiti@9 obraati se !
Bogu sa molbom da da snagu da se pobedi ta bolest.
Uglavnom se ,ovek okree alko-olu i pu.enju zbog nemoi9 da bi
se opustio9 otklonio napetost9 kada eli da pobegne od re.enja
problema i situa)ija za koje nema snagu da i- pobedi. ! zato plaa
onim najvrednijim ,ime gaje nagradila 'riroda.
'raktikujui sistem !vanova9 ,ovek e nau,iti da otkloni
napetost i umor pomou prirodni- sredstava9 imae snagu i
znanje da se suprotstavi te.koama. @Umee ivljenja sa
te.koama@.
"naj koje pro.ao sva isku.enja9
'rekalio se u odvanosti9 ! dobro
prona.ao U lo.em koje je preiveo9
! saznao .ta zna,i srea :3oje pravi
,ovekF
=
1astan9 odvaan i jednostavan :Svaki
,ovek mora biti takav.
50
4. Potrudi se da se bar jednom nedeljno izdrzis bez hrane i
vode od petka uvece (18-20 h), do 12 sati u nedelju. To su
tvoje zasluge i tvoj spokoj. Ukoliko ti to je te.ko9 tada "izdrzi"
bar 24 casa.
@6i smo navikli da -alapljivo i mnogo jedemo bolju
-ranu9 navikli smo da preterujemo u jelu. !vanov je u 'rirodi
prona.ao mogunost da 72 sata nedeljno svesno izbegava
-ranu i vodu. $adi rastereenja elu)a9 dozvoli svom organiz:
mu da preda-ne. 3o je izabrano vreme. $astereivanje mora
da se odvija svesno.
Ce uriti9 ve ,ekati strpljivo. Bez strpljenja ni.ta neete
uraditi. Svesno strpljenje nije potrebno samo da bi se postigao
odreGeni )ilj9 ve radi svega ostalog. 3o nije strpljenje u
gladovanju9 ve u zdravlju. 6i to radimo zarad na.eg ivota@.
Ca po,etku9 dok se organizam ne privikne9 moe se po
javiti (izi,ka slabost9 vrtoglavi)a9 suva usta i dr. 3oga se ne
treba pla.iti9 ve .to vi.e boraviti na vazdu-u9 ,e.e disati ka
ko je gore opisano9 stojei bos na zemlji9 .to vi.e se polivati
-ladnom vodom. Svi neprijatni oseaji e postepeno i.,eznu
ti.
Ea to vreme ne treba uzeti ni kapi vode. Ceop-odnu vodu
,ovek e dobijati kroz disanje i putem koe9 kroz polivanje.
Ali najvanije je da ,ovek za to vreme u,i da svesno izdri
bez -rane i vode.
5;
@U vazdu-u koji ,oveka okruuje9 nalazi se -rana : to je
: etar9 koji se kree sa vazdu-om i prodire u ljudski orga:
nizam. "n je uslov ivota. !vanov je to prona.ao i prakti,no
izveo. A unutar organizma je izuzetno dobro : nije mu
potrebna nikakva -ranaF u njemu je ogromna koli,ina -rane.
=azdu-:tojesveD@.
Ukoliko pristanete na svesno trpljenje 72 ,asa9 nemojte
odustajati.
Kad se bolest pogor.a9 poeljno je da9 osim ja,eg
polivanja9 izdrite bez -rane i vode od ;:4 dana.
Kod de)e trajanje svesnog uzdravanjazavisi od nji-ovog
uzrasta i svesti. Aete ne treba li.avati -rane ukoliko njegova
svest na to nije spremna9 i trai da jede. A za vreme bolesti9
naprotiv9 ne treba ga -raniti na silu. Aobro9 je ukoliko dete
moe da izdri bar 27 ,asa. Uglavnom9 svesno uzdravanje
kod de)e je sledeeF do ;0 godina : od petka uve,e do ;2 sati
u subotu9 od ;0 do ;5 godina : 27 ,asa9 tj. od petka uve,e do
;> sati u subotu9 od ;5 godina : moe svesno da se uzdrava
od-raneivode72sata9tj.odpetkauve,edol2satiunedelju.
5. U;2 sati9 u n )d ulju9 izaGi u prirodu bos9 i nekoliko puta
di.iimisli kako je gore opisano9 lb je praznik tvog tela.'osle
toga moe. jesti sve .to ti se dopada.
@'re jelapro.etaj bos po zemlji9 podigni li)e i udi.i odozgo
vazdu- potpuno9 kroz grlo.
62
"va veba disanja omoguava dobru razmenu materija.
Ukoliko tokom svesnog uzdravanja ne uni.tava. 'riro:
du9 ona ti izlazi u susret i pomae ti9 dajui ti snagu strpljenja.
Eato je to tvoj praznik i tvoja pobeda nad sobom.
Aisanje pre jela omoguava da jedemo sve .to elimo9
ali @jesti sve nije ma,ji ka.alj@. 3reba znati jesti sve9 ni,ega se
ne gaditi i ne birati. @&edi sve9 kao svi ostali@.
!deja !vanova nije u tome .ta da se i kako jede9 ve treba
u,iti kako opstati bez -rane9 nau,iti da se )rpi snaga iz
vazdu-a9 vode i zemljeF @Cije stvar u tome da 'rirodu ne treba
uznemiravati9 ve naterati svoje telo na napor@.
5. =oli 'rirodu koja te okruuje9 ne pljuj oko sebe i ni.ta ne
ispljuvavaj. Cavikni na to : to je tvoje zdravlje.
@<elim da kaem ne.to o prirodi. 'riroda je na.a majka9
ona nas je rodila9 ona nas je donela na svet9 da bismo iveli.
'o.to nas je stvorila9 mi smo duni da joj se9 kao 6aj)i9
za-valimo. 6eGutim9 mi njoj ne verujemo9 ,ak neemo da
s-vatimo da u 'rirodi postoje sile koje sve mogu da u,ineD
'riroda razume svoje delo@.
Sta se de.ava* 6i pljujemo u li)e 'rirodi9 na.oj 6aj)i.
'rvo pljujemo u vazdu-9 a zatim taj vazdu- udi.emo. @Ci.ta
ne ispljuvavaj te iz sebe@9 tj. ne .mrkati9 ne iska.ljavati se9 ve
sve gutati9 jer to je proizvod borbe tvog organizma sa
bole.u@. 3akva samokontrola poja,ava za.titne snage
63
organizma. "rganizam je jedinstven sistem koji je 'riroda
mudro stvorila. Bjudi koji ni.ta iz sebe ne ispljuvavaju9 izbavili
su se od najrazli,itiji- bolesti9 pre-ladaF angine9 bron-itisa9
upale plua9 pa ,ak i tuberkuloze9 kao i te.ki- bolesti rudara
: silikoze. =remenom e te izlu,evine prestati da se stvaraju
ako budemo revnosno sledili ova pravila.
0. 'ozdravljajte se sa svima uveki svuda9 posebno sa starijim
ljudima. Ako -oe. da bude. zdrav : pozdravi se sa svima.
@Svi smo mi ljudi podjednaki pred 'rirodom9 zna,i9
moramo da se sa uvaavanjem odnosimo jedni prema drugi:
ma. Kada se susreete sa nepoznatim ljudima9 star)ima i
=
stari)ama9 uvek treba ljubazno da i- pozdravite. Sta time
postiemo* Svojim re)ima privla,imo dobro ka nepoznati:
ma9 da bi znali da nisu zaboravljeni.
=i ete takoGe dobiti dobro od 'rirode. Aanas to ,ini.9
a sutra e. na ra,un toga iveti@.
!vanov savetuje da se ljubaznost pokae prema svim
ljudima +tj. ne birajui/9 pomou naglas izgovorene rei
@Edravo@. @'osebno ljudima starijeg doba@9 jer oni vi.e od
drugi- imaju potrebu za podr.kom putem lepi- re)i.
&o. od pamtiveka su se i nepoznati ljudi prilikom susreta
obavezno pozdravljali9 tj. poeleli bijedni drugima zdravlje.
'ozdravljati se treba @du.om i sr)em@9 lb e ti otvoriti sr)e i
ljubav prema drugima.
57
Kada se pozdravljate9 u isto vreme pobeGujete u sebi
gordost9 neljubaznost9 sujetu9 otuGenost9 izolovanost.
@Cajvanije je pozdravljati se sa ljudima. Ukoliko se ne
bude. pozdravljao9 kakva je to onda ljubav9 kakvo je to
prijateljstvo meGu ljudima*
=a.e je da to uradite9 a oni kako -oe@. >. 'omai
ljudima onoliko koliko moe.9 posebno siroma.:
=
nom9 uvreGenom9 onome kome je to neop-odno. 1ini to s
rado.u. "dazovi se na njegovu potrebu du.om i sr)em. U
njemu e. pronai prijatelja i doprinee. miru u SvetuD
@Cau,i da svaku stvar ,ini. sa rado.u9 i dok to ne nau,i.9
smatraj da i ne ume. daje ,ini.@.
@Ebog na.eg neznanja9 ivot nam te,e uzburkanoF kod
mnogi- ljudi su ti nedosta)i vidljivi. A mi gledamo sa
strane i ne pomaemo onome kome je potrebno9 bolesnom.
3reba obratiti panju na siroma.ne ljude9 potrebno i- je
razumeti9 treba im pomoi. Aa bi pomogli ,oveku9
potrebno je znati kome i zbog ,ega9 i na koji na,in. 're nego
.to pomognemo drugima9 treba nau,iti pomagati samom
sebi.@
@Eato .to ,ini. dobro9 nee. ni,im biti kanjen od
'rirode9 i vratie ti se samo dobrim@.
65
PREKM1IVAIV0E,BOSONOGOHODAN1E,GLAI)OVAN1E
= !WWW
@U ivotu treba svima biti od koristi. <ivi sa neprekidnom
eljom da ljudima ,ini. dobro9 a kada si u,inio9 nikada to ne
pominji9 ve pouri da uradi. jo. vi.e@.
. 'obedi u sebi po-lepu9 samodovot(nost9 gramzivost9
stra-9 li)emerje9 ponos. =eruj ljudima i voli i-. Ce govori o
njima lo.e i ne uzimaj k sr)u lo.a mi.ljenja o sebi.
@'ostoje dobri ljudi9 postoje lo.i9 ali svi oni imaju ponos
: ponos koji smeta ,oveku u ivotu.
#ordost je velikaJ ona je meGu ljudima rodila mnogo zlaF
netoleran)iju9 odbijanje da se drugome popusti. "na je uzrok
mnogi- nevolja9 posebno u odnosu sa bliskim ljudima.
'onosan ,ovek ne moe da bude zdrav. @Cajvanijeje : voli
ljude@. @'ona.aj se prema ljudima ljubazno i skladno9 na,ini
iz neprijatelja prijatelja@. @Bjubazna molba i neprijateKa
ubija@.
'riroda je sve ljude stvorila jednakima9 svi ma je dala
istovetno pravo. Ali mi smo navikli da kroz ivot idemo
polazei @od sebe@9 sve merui na sopstvenoj vagi9 po svom
s-vatanju9 tj.9 sudimo subjektivno. Svaki ,ovek ima svoj
individualni karakter9 i treba ga pri-vatiti takvim kakvim ga
je 'riroda stvorila. "suGivanje je veoma .tetno za obe straneF
lo.e je i za onog ko osuGuje9 i onog koga osuGuju. @Ce poeli
drugome ono .to i sebi ne bi poeleo@. !zbegavaj da bude.
izvor zla9 ispoljavaj strpljenje i ljubaznost : i pobedie. u sebi
55
tog neprijatelja. $azum sve pobeGuje. "n pobeGuje i stra-
u svim njegovim mani(esta)ijamaF stra- od bolesti9 stra- od
smrti i dr. Stra- je veoma destruktivan9 on jako slabi za.titne
sile organizma ,oveka i njegovu volju. Ce treba se pla.iti
svoji- poroka9 ve i- mudro i strpljivo pobeGivati. Aa se s tim
izbori.9 pomae ti kaljenje:vebanje9 koje ja,a du- i sr)e
,oveka. "no e ti pruiti istinsko zdravlje9 a bez @zdravlja
du.e i tela ni.ta ne dobija.@.
$ad na du.i je najtei9 ali i najradosniji.
;0. "slobodi se misli o bolestima9 (izi,ki- slabosti9 smrti.
3o je tvoja pobedaD
@6i imamo jednu manuF bolesni smo. Kada je ,ovek
bolestan9 on ima jedan nedostatk : i to kakav nedostatak
:smrtni@.
Ce treba misliti o bolestima9 ve o zdravlju9 jer misliti o
bolestima razvija u ,oveku sumnju9 stra-9 i bolest ja,a u svesti9
.to zna,i9 i u telu. Eato je neop-odno mobilisati sve snage i
volju za pobedom nad bole.u. @Bolest ne smemo da
pu.tamo u teloD@ 3akoGe9 ne treba zaboraviti da se ne @igra
bolest ,ovekom9 ve ,ovek bole.u@. 6olitve Bogu e vam u
tome pomoi.
@&a se ni,ega ne pla.im9 smrt ne priznajem9 jer ona9 kao
takva9 u 'rirodi ne postoji. Smrt : to je ,ovek9 prirodno
naoruan i zavisan od nje@.
67
11. Misli ne odtttfftf od svojih dela. Procitao si - dobro. Ali
najvanije je : ,iniD
Sistem !vanova moe biti pravilno s-vaen samo ako ga
,ovek praktikuje9 kada po,ne da usmerava svoje bolesno telo
ka zdravlju9 um : ka stvarala.tvu9 sr)e : ka sluenju dobroti i
miru.
@1inite dobra dela9 i 'riroda vas nee napadati.
3i ispravni postup)i su i opisani u pravilima @1eda@.
@&a nikoga ne teram da to radi9 ali vas molimF svejedno
je potrebno bar da poku.ate da poGete tim putevima9
&ednom probati : zna,i9 treba raditiD "vo usmeno u,enje
treba znati napamet9 a u glavi zadrati9 i misliti da svakog
dana to treba i ,initi. 3o je tvoj prakti,an rad9 negovanje
samog sebe9 jer ti moe. da ivi. bez pre-lada9 bolesti. 3ebe
e taj postupak u,initi svesnim9 postae. novi ,ovek u 'rirodi.
"vo u,enje treba da pri-vate sviF i oni kojima je potrebno9
i oni koji su bolesni. Svi ljudi stoje u redu. !vanov vi,e elom
svetu9 elom ,ove,anstvu9 da ivei u 'rirodi moramo da
budemo nezavisni od 'rirode. Ce treba da ivimo na ra,un
tuGeg dobra : -ajde da poku.amo da ivimo na ra,un sami-
sebe. 3b e biti dokaz9 to e biti ,udoD@
@Koliko veruje.9 toliko ti se i prua. Ali =2$A bez dela
je mrtva@.
5>
12. Pricaj i prenosi iskustvo ovog dela, ali se ne hvali i uzdizi
time. Budi skroman^
Sistem !vanova je rezultat njegovog pedesetogodi.njeg
iskustva u 'rirodi. "n je jedinstven i nedeljiv9 kao i sama
'riroda. Eato ga treba raditi u )elini9 ni.ta u njemu ne
menjajui radi svoje udobnosti9 i ni.ta ne dodavati.
'ri,ajui drugima o njemu9 neop-odno je prenositi samo
svoje iskustvo9 pri tome imajui u vidu spremnost ,oveka.
Ce treba nikoga nagovarati9 nametati bilo .ta9 mamiti.
@'re nego .to po,ne. da praktikuje. moj Sistem ,eli,enja9
dobro razmisliF zbog ,ega to ,ini.*@
@Sa 'rirodom uvek treba biti u zajedni.tvu i sa njom
odravati neraskidivu vezu. 'otrebno je imati ljubav prema
'rirodi9 ali ne kapri)ioznosti negodovanjeF jednomje dobra9
a drugi put lo.a. Sve je dobro. 6eGu njima e se tada preki:
nuti borba za prellast9 ko e kogaiiadvladati9 i ostvarie se
prijateljstvo i ljubav meGu ljudima9 meGusobno ,uvanje. Kad
se ljudi meGusobno zavole9 rata vi.e nee biti. 2to .ta emo
dobiti od 'rirodeF zatvori i bolni)e e nestati@.
Covom ,oveku sa ,eli,nom snagom nee biti ni.ta i
nikada potrebno. 3ada e i moi da se kae da sam ja9 ,ovek
:postao nezavisan@.
"Zelim ti srecu i dobro zdravlje"
Ivanov Por'irije &ornejevi
5
5vala treba rei Prirodi: vazduu$ vodi I zemlji
Priroda me !e sauvala$
"a nije bilo Prirode$ davno
bi bio prigrabljen$
"a bi sepro%lveo takav %ivot R
potrebno je iljadu puta umretI
3ajne lekovito:ozdravljujueg
prekaljivanja
Aanas imamo zadatak : preiveti9 po svaku )enu
preiveti. Ciko u tome ne moe da nam pomogne bolje od
nas sami-. "sim zvani,ne medi)ine9 postoji i prirodna.
Ako -oe. da bude. zdrav : ,eli)i seD U toj krilati)i lei
spasenje. &er ,eli,enje sun)em9 vazdu-om i vodom odavno
se smatralo najvanijim sredstvom za ja,anje zdravlja. &o.
su stari Sloveni praktikovali sun,ane pro)edure. =idev.i
nji-ova preplanula9 snana tela9 koja se ne pla.e -ladnoe i
toplote9 ljudi su govoriliF @Sun)e je izvor ivota@.
v t
Staje pomagalo na.im pre)ima da maksimalno iskoriste
is)eljujuu mo sun)a* !spostavilo se da su to (izi,ka
aktivnost i biljke. 'rosudite sami. U tim vremenima ljudi
su satima leali na pesku i nisu traili uvozne kreme za
preplanulost. Sun)e je delovalo na obnaeno telo u toku
kretanjaF pri -odanju9 tr,anju9 skokovima. Aanas su
nau,ni)i ustanovili da sun)e poja,ava imunitet i
otpornost organizma na neprijatne (aktore spolja.nje
sredineF ono ja,a nervni sistem9
0;
omoguava stvaranje pigmenta menina i vitamina A u koi9
stimuli.e razmenu materija i )irkula)iju.
Eato je ,eli,enje u svojoj su.tini : osposobljavanje
organizma za primanje uti)aja razli,iti- temperatura. 6e-a:
nizam ,eli,enja je povezan sa elijskim i vezivnim pro)esima9
saradomvegetativnogsistema9saendokrinomregula)ijom.
",eli,en na -ladnoi9 ogranizam preraGuje vi.e -ormona
koji uzimaju u,e.e u pro)esu stvaranja toplote9 uglavnom
tiroksina9 poveavaju osetljivost tkiva na takve -ormone.
'rilikom ,eli,enja9 primeuju se neke mor(olo.ke promene
na konom pokriva,uF zadebljava se ronati sloj koe9 .to
smanjuje osetljivost njeni- re)eptora na -ladnou.
Uverite se da vam je ,eli,enje ivotno neop-odno. !stina9
za to e biti potreban napor9 snaga. Svestan odnos i duboka
zainteresovanost za ,eli,enje stvaraju neop-odno psi-i,ko
raspoloenje koje obezbeGuje eljeni e(ekat.
Bekoviti (aktori prirode po,inju sve vi.e da ulaze u
kompleks lekoviti- mera9 koje se koriste u le,enju mnogi-
bolesti. "ni nalaze veliku primenu kod zdravi- ljudi za
ja,anje organizma9 njegovo ,eli,enje9 poveanje ivotnog
tonusa i radne sposobnosti.
%aktori spolja.nje sredine deluju na organizam kroz
temperaturne nervne zavr.etke : termore)eptore9 koji se
nalaze u konom pokriva,u i sluzokoi disajni- puteva.
UzbuGenje koje se pojavljuje u termore)eptorima prenosi
se u koru velikog mozga9 a od njega ka svim organima.
72
'rirodni spolja.nji nadraiva,i pobolj.avaju mikro)irkula:
)iju9 treniraju termoadaptivne me-anizme9 usavr.avaju
pro)ese termoregula)ije i ,ine organizam otpornijim na ne:
prijatne uslove spolja.nje sredine. Eato razumno sistematsko
kori.enje is)eljuju)i- svojstava vode9 vazdu-a9 sun)a9 .ume9
treba da bude prirodna potreba ,oveka.
6eGutim9 prirodni (aktori imaju prijatan uti)aj na orga:
nizam samo ukoliko se strogo i znala,ki pridravamo osnov:
ni- pravila prilikom primene. U suprotnom9 oni mogu biti
neprijatelji zdravlja.
!s)eljujue sile prirode namenjene ,eli,enju organizma
i poveanja njegove otpornosti na pre-lade treba koristiti
nau,no zasnovano.
73
'rakti,ni saveti za
praktikovanje
sun,ani- pro)edura
=reme praktikovanja sun,ani- pro)edura moe da traje
4 minuta9 zatim vreme treba poveavati prose)no posle ;:2
dana na 2:4 minuta9 dovodei na taj na,in ukupno trajanje
do 50:50 minuta.
Sun,ane pro)edure je najbolje praktikovati u jutarnjim
,asovima +od sati do ;0.40 minuta/. Cajkorisnijaje majska
preplanulost. Sun,ane pro)edure su dopustive samo dva sata
nakon obroka.
Bak beli .e.ir9 mali beli ka,ket9 pamu,na marama9
odli,no e za.tititi glavu od sun)a. Aa bi za.titili o,i od sun)a9
koristite nao,are za sun)e.
Sun,ano:vazdu.ne pro)edure9 po pravilu9 primenjuju se
leei sa nogama okrenutim ka sun)u. 'ri tom treba menjati
poloaj tela +leati povremeno na leGima9 stomaku9 boku/ i
odmarati se u sen)i ;0:;5 minuta posle svakog sata sun,anja.
!zbegavajte da se obilno znojite.
74
Auina prekaljivanja sun)em moe da se povea9 ukoliko
se ne sun,ate leei9 ve u vertikalnom poloaju. Caro,ito je
to dobro u kombina)iji sa -odanjem ili igrama u pokretu.
U na.im rukama je da pomou promi.ljeni- dejstava
potpuno iskoristimo regenera)ione mogunosti sun,ani-
pro)edura9 koje te.ko da poseduju druga sredstva i nee
na,initi .tetu na.em organizmu.
v
Eivototvorni zra)i sun)a
Era)i sun)a su neop-odni svemu ivom. 'osmatranje
rasta biljaka to potvrGuje. Biljke9 li.ene sun,evog svetla9 gube
boju9 su.e se i venu9 bez obzira na to .to sve ostalo9 neop-odno
za nji-ov rast9 postoji u dovoljnoj koli,ini. 3akoGe bledi9 vene
(izi,ki i psi-i,ki i ,ovek9 ukoliko ga dugo vremena li.imo
sun)a.
Svetio sun)a pobuGuje i tonizira nervni sistem9 pobolj.ava
tok oksidirajui- pro)esa9 poveava ivotni tonus i radnu
sposobnost.
Bakteriolo.ka ispitivanja su pokazala da razli,ite
bakterije9 pa tako i one koje izazivaju tuberkulozu9 koleru9
ti(us i druge bolesti9 brzo umiru na sun)u.
U sloenom spektru svetla sun)a veliki zna,aj imaju
ultraljubi,asti zra)i. U osnovi nji-ovog dejstva lee sloene
05
(oto-emijske9 (otoelektri,ne i druge reak)ije. Ultraljubi,asti
zra)i prodiru kroz kou na manju dubinu9 od 094 do 2 mm.
"ni imaju veliki uti)aj na organizam. Uti,ui na nervne
zavr.etke u koi9 pokreu rad re(lektorne reak)ije kako u
samoj koi9 tako i u drugim (iziolo.kim sistemima. "sim toga9
uloga koa se ne ograni,ava samo na preno.enje nadraaja
spolja.nje sredine nervnog sistema9 ve sama postaje izvor
sloeni- biolo.ki- pro)esa. Ebog toga se pojavljuju aktivne
biolo.ke materije koje .ire krvne sudove i poveavaju nji-ovu
proto,nost. Ulazei u krvotok9 one deluju na )eo organizam9
na razne nervne zavr.etke9 izazivajui tako novi niz re(lek:
torni- reak)ija.
'od uti)ajem dejstva ultraljubi,asti- zraka9 razvijaju se
uzvratne reak)ije ne samo na koi9 ve i u elom organizmu9
u razli,itim (iziolo.kim sistemima9 izazivajui (unk)ionalne
i strukturalne promene.
U koi se9 pod uti)ajem odreGene doze ultraljubi,asti-
zraka9 razvija kona eritema +)rvenilo/. Ultraljubi,asta
eritema je upalni pro)es. Ce pojavljuje se odma-9 ve nakon
odreGenog vremena9 posle sun,anja. 'osle latentnog perioda
od 2 do > sati9 dolazi do )rvenila koe sa strogo o)rtanim
grani)ama u predelima osun,anog mesta. 'osle 4:5 dana
)rvenilo i.,ezava9 i koa postaje blago potamnela.
Blaga eritema9 kada koa poprima svetlo)rvenu boju9
obi,no prolazi za jedan dan. &ako izraena eritema +prvog
stepena/karakteri.esejarko)rvenombojomiotokomkoe.
05
2ritema dostie najvei razvoj posle ;0:27 ,asa9 a moe da
se zadri i ,etiri dana. 'ojavljuje se toplota9 svrab i bol u oblasti
eriteme. Aolazi do pogor.anja op.teg stanja bolesnika9 sla:
bosti9 glavobolje9 nesani)e9 gubitka apetita. Stoje eritema
izraenija i vea njena povr.ina9 tim se vi.e moe podii teles:
na temperatura. 3oplotna sun,ana eritema9 za razliku od
ultraljubi,aste9 vidi se samo za vreme sun,anog zra,enja i
neposredno posle njega9 a zatim brzo i.,ezava9 ne ostavljajui
na koi primetnog traga.
Stepen izraenosti ultraljubi,aste eriteme zavisi od
koli,ine apsorbovani- ultraljubi,asti- zraka. #ornji opis
pojave karakteristi,an je za sun,ane opekotine prvog
stepena9 kada koli,ina apsorbovani- ultraljubi,asti- zraka
prevazilazi grani)e eritemne doze9 razvijaju se te.ke lokalne
i op.te pojave. Kod sun,ani- opekotina drugog stepena na
upaljenoj koi se stvaraju plikovi9 a kod opekotina treeg
stepena nastaju i umrtvljeni delovi koe. "p.te stanje
bolesnika moe da bude vrlo te.ko. 3akvim bolesni)ima je
potrebno paljivo le,enje.
Koa ena je osetljivija na ultraljubi,aste zrake9 nego
koa mu.kar)a. 'lavu.e su osetljivije od )rnki. Koa de)e
snanije reaguje nego koa odrasli-. $azli,iti delovi koe
takoGe imaju nejednaku osetljivost na ultraljubi,aste zrake.
Cajosetljivija je koa na grudima9 stomajX9 leGima. 6anje
:koa na dlanovima9 stopalima.
77
Aoze ultraljubi1asti- zraka9 od 09; :094 veoma su e(ikasne
za otklanjanje pojava tzv. sun,anog +ultraljubi,astog/
gladovanja. $azvoju svetlosnog gladovanja doprinosi dugo
prebivanje u zatvorenim prostorijama9 jako tamnim
mestima. U takvim uslovima mogu da se razviju bolesna
stanja9 koja se javljaju kao posledi)a sletlosnog gladovanjaF
-ipo i avitaminoza9 i sa njima povezani poremeaji u razmeni
materija9 posebno (os(ora i kal)ijuma9 dolazi do slabljenja
rada za.titno pode.eni- me-anizama organizmaJ menja se
sastav krvi9 pojavljuje se op.ta slabost i brz zamor.
'od uti)ajem ultraljubi1asti- zraka stvara se po)rnulost.
U njegovoj osnovi lei taloenje osnovnog sloja epidermisa
koe9 posebno obojene belan,evinaste materije9 melanina.
'od uti)ajem zraka sun)a se poveava koli,ina eritro)ita
i -emoglobina9 normalizuje se sastav beli- krvni- zrna)a.
'osebno treba naglasiti op.te ja,ajui uti)aj i prekaljujue
dejstvo zraka sun)a kao posledi)a pravilnog9 sistematskog
kursa sun,ani- pro)edura u kombina)iji sa vazdu.nim i
vodenim pro)edurama9 i umerenim (izi,kim optereenjem.
'od dejstvom ultraljubi1asti- zraka9 u koi se stvara
vitamin A iz provitamina A koji se u njemu sadri. =itamin
A ima veliki zna,aj za razmenu (os(ora i kal)ijuma. "n
poja,ava razmenu materija9 olak.ava usvajanje (os(ora i
kal)ijuma iz )reva9 i omoguava nji-ovo taloenje u kostima.
Upravo na toj osnovi ultraljubi,asti zra)i se koriste kao
0>
spe)i(i,no sredstvo za le,enje ra-itisa9 kod koga se naru.ava
rast kostiju zbog nepravilne razmene (os(ora i kal)ijuma.
'od uti)ajem ultraljubi,asti- zraka pobolj.ava se )irku:
la)ija i krvotok lim(e u koi9 njena temperatura9 razmena
materija. =eoma je vano .to se pri tom aktivira rad neki-
elija koe9 .to ima veliki zna,aj za poveanje imune reak:
tivnosti organizma. 3reba primetiti bakteri)idno dejstvo
ultraljubi,asti- zraka na mikroorganizme koji se nalaze na
povr.ini koe.
Svetlost sun)a pobolj.ava pro)ese razmene materija i
tro(iku +is-ranu/ koe. Koa postaje meka9 glatka9 elasti,na9
ravnomerno je preplanula. 'obolj.ava se (unk)ija znojni- i
lojni- lezda9 postaje manje osetljiva na in(ek)ije i gnojne
bolesti. Sun,evi zra)i ne dejstvuju samo na kou9 ve i na )eo
organizam9 na sve njegove (iziolo.ke (unk)ije. 'ri pravilnom
doziranju9 primeuju se pozitivne promene u (unk)ionalnom
stanju nervnog9 kardivaskularnog9 disajnog9 i sitema za
varenje.
%izi,ki i intelektualni rad9 izdrljivost i snaga (iziolo.kog
sistema organizma zna,ajno se poveavaju u kombina)iji
sun,anog zra,enja sa intenzivnim (izi,kim naporom
+plivanje9 veslanje9 rad u ba.ti9 sportske igre i dr./
Sun,evi zra)i blagotvorno uti,u na organizam samo ako
se ra)ionalno koriste. Caj,e.i zna)i pravilnog kori.enja
sun,evi- pro)edura suF dobro oseanje9 podizanje raspolo:
enja9 priliv energije i bodrosti9 normalan apetit9 dubok san9
0
odsustvo oseaja umora i razbijenosti9 poveanje tonusa
mi.ia i radne sposobnosti ,oveka. Usled predoziranja
sun,evog zra,enja moe da doGe do opekotina na koi.
Ceumerene sun,ane pro)edure mogu da isprovo)iraju
pogor.anje -roni,nog ili skrivenog reumatskog ili tuberku:
loznog pro)esa9 bazedove i drugi- bolesti.
Koristei is)eljujue osobine sun,evi- zraka9 neop-odno
je biti posebno oprezan9 dosledan i imati oseaj za meni.
'osebno je -iperinsola)ija opasna za de)u i ljude starijeg
uzrasta. Kod poslednji-9 kod ateroskleroze modani- i
koronarni- arterija preterana insola)ija moe da izazove
izliv krvi u mozak i jaku is-emiju miokarda. 'ostoje poda)i
o negativnom uti)aju dugi- sun,ani- pro)edura na razvoj
tumora kod stariji- ljudi. Eato stariji ljudi9 slabi i de)a9 u tople
dane moraju da budu naro,ito oprezniF da naizmeni,no
borave na sun)u i u -ladovini. Aobar is)eljujui e(ekat imaju
raspr.avajue sun,ane pro)edure9 zasnovane na dejstvu
re(lektovanja zrakova. Cajbolje je da ,ovek bude u sen)i9
najmanje jedan metar udaljen od direktni- sun,evi- zraka.
3akve sun,ane pro)edure su veoma korisne za ljude koji
pate od nervni- bolesti. U slu,aju dugog boravka pod
direktnim zra)ima sun)a9 kod nji- se jako pogor.avazdravlje9
pojavljuju se razdraenja9 nesani)a9 snano nervno uzbuGe:
nje.
Sun,ane pro)edure ne treba praktikovati kod aktivne
(orme tuberkuloze9 povi.enog nervnog uzbuGenja9 bazedove
80
bolesti9 ateroskleroze sa zna,ajnim promenama na koronar:
nim i modanim arterijama. Sun,ati se ne treba takoGe ni
ukoliko postoji poveana osetljivost koe na sun)e9 ukoliko
postoji ek)em9 u slu,aju sr,ani- mana9 te.ki- bolesti sr,anog
mi.ia9 aneurizme aorte9 stalni- glavobolja9 nervne i (izi,ke
is)rpljenosti9 kao i kod -emo(ilije.
1eli,enje sun)em treba prekinuti ili ograni,iti u slu,aju
jake respiratorne bolesti9 vrtoglavi)e9 poveanja tempera
ture9 poremeaja spavanja9 pojave razdraenja9 nervne na
petosti9 kao i u poslednjem periodu trudnoe.
1ist vazdu- : eliksir zdravlja
! 'oznato je da je vazdu- neop-odan uslov za ivot. 3o je
jedan od neodvojivi- (aktora koji uti,e na stanje zdravlja.
=
1ist vazdu- predstavlja univerzalno sredstvo za samoizle:
,enje9 vredan eliksir zdravlja i dugove,nosti.
Augboravakna sveem vazdu-u omoguava obogaiva:
nje elija i tkiva kiseonikom9 obezbeGuje normalan tok oksi:
dirajui- i obnavljajui- pro)esa i izdvajanje nataloeni-
proizvoda razmene u organizmu.
>;
; Cau,na istraivanja su pokazala da se pri sistematskom
boravku na vazdu-u +aeroterapija/ sniava arterijski krvni
pritisak9 pobolj.ava(un&))ijamiokardainjegovoaiabdevanje
krvlju9 nestaje glavobolja9 smanjuje se razdraenje9 umor9
san postaje ,vr.i i mirniji9 poveava se sposobnost za rad i
ja,a tonus )elog organizma.
Bez ,istog vazdu-a ne moe da bude kvalitetnog ivota
i snanog zdravlja. @3reba potpuno produvati sebe9 oprati
svaku eliju sveim vetrom. &esti i spavati na otvorenom
vazdu-u@. U,iti se disati. Caviknite da se prema vazdu-u
odnosite kao prema -rani9 oseajte njegov ukus i miris9
naslaGujte se njime. 'ijte samo proto,ni vazdu-. U svojoj
bolesti drite se politike otvoreni- vrata. 3o je veoma
razuman savet.
Aeroterapija je posebno korisna za ljude koji pate od
jpre-lada9 za slabe9 umorne od te.kog intelektualnog rada9
za rekonvales)ente posle opera)ija i in(ek)ija9 kao i za
de)u.
Ca ,oveka veoma blagotvorno uti,e sve9 ,ist vazdu- u
toku .etnji u prirodi. 'rebivanje leti u .umi9 parku9 na polju9
obali reke ili jezera korisno je i zato stoje vazdu- u to vreme
zasien aerojonima : laganim9 elektri)itetom napunjenim
atomima kiseonika i (iton)idima : leteim bakteri)idnim
materijama koje se izdvajaju iz drvea i biljaka. "ni vazdu-u
pruaju lekovita svojstva. =azdu- je li.en pra.ine i .tetni-
gasova koji su uvek prisutni u velikim gradovima. Eato je u
82
prirodi lako disati9 brzo se otklanja umor i nervno:emotivna
napetost9 pojavljuje se bodrost i radost prema ivotu.
Ci.ta manje is)eljujui je i vazdu- zimi. U to vreme godi:
ne on je ,ist i prakti,no osloboGen od mikroorganizama. U
mraznom vazdu-u koli,ina kiseonika je ve,a nego u istom
tomobimuvazdu-autoplovreme.Eatojeonveomakoristan
za ,eli,enje i ja,anje organizma. Cau,ni)i su u poslednje
vreme ustanovili da mrazni vazdu- ima jo. jednu is)eljujuu
osobinu. 'ri njegovom udisanju poja,ava se sagorevanje
visokoenergetski- proizvoda razmene9 uglavnom -oleste:
rina. Cjegovo taloenje u zidovima krupni- arterijaje uzrok
razvoja ateroskleroti,nog pro)esa.
Aug boravak u mestima sa nedovoljnim zasienjem vaz:
du-a kiseonikom remeti obezbeGivanje elija i tkiva
organizma9 smanjuje intenzivnost oksidirajui- pro)esa. 3o
omoguava progres ateroskleroze i razvoj -ipoksi,ki- stanjaF
glavobolje9 lo.eg sna i apetita9 povean zamor i razdralj ivost9
poremeaj razmene materije i disanja tkiva9 taloenje .tetni-
materija u krvi i elom organizmu. 'osebno su na gladovanje
kiseonikom osetljivi kora velikog mozga i kardiovaskularni
sistem.
Eato u prostoriji gde ,ovek provodi veliki deo vremena9
vazdu- mora da bude uvek ,ist i sve. 3reba ,e.e provetra:
vati sobu9 izbegavati dugo prebivanje u zatvorenim prostori:
jama u kojima je vazdu- uni.ten duvanskim dimom9 pra.i:
nom i .tetnim primesama.
83
Neophodno je uze 11 kao pravilo da e U bilo koje vreme
godine obavezno spava la otvorenim prozorom, na tempe-
raturi vazduha ne vecoj od 18 CL Leti je veoma korisno spa-
vati na otvorenom
f
koristeci u tu svrhu balkon
9
terasu i dr.
Ustanovljeno je da se u zatvorenoj prostoriji gde se nalazi
Covek, kolicina kiseonika koja se sadrzi u vazduhu znacajno
smanjujevccposle nekoliko sati` Osim top, u lole provetre-
nim sobama sadrzi se velika kolicina mikroorganizama,
ist svez vazduh ne samo sto leci od bolesti, vec i jaca,
celici organizam, Itlti coveka od prehlada.
Sistematskim izlaganjem vazdulnim procedurama po-
boljsava se ishrana koze, njena elasticnost i cirkulacija,
Hladan vazduh kroz kozne receptore trenira kozne sudove,
znojne i lojne zlezde, pluca, kardiovaskularni sistem, bubrege i
druge unutrasnje organe, Zahvaljujuci takvom treniranju,
poboljsava se razmena toplote, troflcno i funkcionalno stanje
nervnog sistema, smanjuje se osetljivost na prehlade, pove-
cavaju se zastitne snage organizma, pojavljuje se otpoi^ost
na prehlade, normalizuje se razmena materija, usporavaju
se procesi starenja, Dolazi do pozitivnih pramena u sastavu
krvi povecava se broj eritrocita 1 hemoglobina` norma I i/uje
sebrejleukoclta,
Na laj nacin vazduh je vazan faktor u borbi za ocuvanje
1 jacanje zdravlja,
Vazdulnim procedurama za elicenjc treba oprezno
pristupati. Ibkom prvih 5-7 dana vazdusne procedure se
>7
koriste ;0 minuta na temperaturi od 20:22U 8. Eatim se
vremenom vazdu.ne pro)edure produavaju za 5 minuta i
dovode do 75:50 minuta. Eatim se pristupa ,eli,enjt( u sobi9
zatim na otvorenom prostoru. Bjudi koji nisu dovoljno
trenirani9 treba da po,nu potpuno ,eli,enje na otvorenom
na temperaturi od ;5:20U 8. 3o je kombina)ija takvi-
meteorolo.ki- elemenata u kojima ,ovek ne osea ni
-ladnou9 ni jaku toplotu. Ce preporu,uje se da se vazdu.ne
=
pro)edure primenjuju leei. 8ak i na temperaturi od 24:25U
8 i vi.e9 organizam se moe pre-laditi9 .to moe da izazove
pogor.avanje mnogi- bolesti9 posebno radikulitisa9 neuritisa9
bron-itisa i dr. =azdu.ne pro)edure9 kao i sun,ane9 najbolje
je kombinovati sa lakim (izi,kim naporomF sportskim igrama9
veslanjem9 radovima u ba.ti9 kupanjem.
3okom vreli- dana9 vazdu.ne pro)edure treba praktiko:
vati u jutarnjim ,asovima9 a u -ladno vreme : posle ;2 sati.
'osebno treba biti oprezan u veoma vetrovite i vlane dane9
naro,ito slabi ljudi.
"p.te vazdu.ne pro)edure su veoma korisne za de)u.
6eGutim9 .to je dete manjeg uzrasta9 tim je vi.e opreznosti
potrebno. Ea de)u uzrasta do godinu dana9 ,eli,enje
vazdu-om moe da se sprovodi na temperaturi ne nioj od
22U 8. =azdu.ne pro)edure po,inju sa trajanjem od 4 minuta9
i dodaje im se svaka dva dana po 4 minuta9 da bi ukupno na
kraju trajala maksimalno 40 minuta. Ea de)u od ; do 4
godine9 temperatura vazdu-a ne srne biti nia od 20U 8.
>5
'ro)edura po,inje u trajanju od 5 minuta9 i dodaje se na svaka
dva tri dana po 5 minuta9 da bi ukupno boravili na otvorenom
do 50 minuta.
"tpornost organizma na pre-lade se zna,ajno poveava
prebivanjem na sveem vazdu-uF vi.ekilometarske .etnje '
skijanje9 ribolov9 lov i .etnja u parku9 .umi. Kako smo ve rekli9
veoma je koristan noni san pri otvorenom prozoru.
2(ikasnost ,eli,enja i le,enja sveim vazdu-om e se
poveavati ukoliko se vazdu.ne pro)edure kombinuju sa
pravilnom is-ranom9 (izi,kim naporom9 pozitivnim emo)ija:
ma9 dejstvom vodeni- i sun,ani- pro)edura. Kompleksan
uti)aj ti- (aktora na organizam pomae da se sa,uva zdravlje9
aktivnost i dugove,nost9 da se povea ivotni tonus9 intelektu:
alan i (izi,ki rad. 6eGutim9 prilikom praktikovanja vazdu.ni- Y
pro)edura treba uvek imati u vidu uzrast9 (unk)ionalno stanje F
organizma9 njegove mogunosti9 pojavu i izraenost pato:
lo.ki- promena9 stepen adapta)ije na -ladan vazdu-9 sklo:
nost ka pre-ladama.
=
8eli,enje -ladnim vazdu.nim pro)edurama zabranjeno
je obolelima od tireotoksikoze u svim stadijumima9 za umor:
ne9 is)rpljene9 u slu,aju poveane temperature9 kod gnojno:;
upalni- i reumatski- pro)esa9 bolesti )entralnog i peri(ernog j
nervnog sistema9 za obolele od sr,ane i pluno:sr,ane mane
treeg stepena9 kod bolesti urinarnog trakta9 kao i li)ima sa
povi.enom patolo.kom oseljivo.u na -ladnou.
>5
=azdu- sredstvo za kao
spre,avanje i le,enje bolesti
=azdu-9 kao sredstvo za spre,avanje i le,enje bolesti9
koristi se na dva na,inaF ;/ kao vazdu.na pro)edura9 i 2/ kroz
dug boravak na otvorenom prostoru. "be vrstesu apsolutno
dostupne svima.
=azdu.ne pro)edure se svode na to da se potpuno obna:
en ,ovek +ponekad samo u .ortsu/ podvrgava doziranom
dejstvu vazdu-a. 'ro)edura se praktikuje leti9 na otvorenom
prostoru se ,ovek podvrgava istovremeno uti)aju i raspr.e:
nog i re(lektovanog sun,evog zra,enja. Uti)aj direktne
sun,eve radija)ije pri tome je obi,no potpuno isklju,en.
=azdu.ne pro)edure se primenjuju ili kao pripremni9 zavr.ni
deo sun,ano:vazdu.ni- pro)edura9 ili kao samostalna pro:
)edura.
6esto za praktikovanje vazdu.ni- pro)edura moe biti
balkon9 veranda9 zatamnjeni deo dvori.ta9 ,ak i soba9 pored
otvorenog prozora. =azdu.ne pro)edure najbolje je prakti:
kovati u jutarnjim ,asovima +>:;0:;2 sati/ jer je u to vreme
>0
vazdu- dovoljno zagrejan9 a u toplim danima uve,e +;>:;
sati/.
!znemogli bolesni)i zapo,inju le,enje vazdu.nim pro)e:
durama delimi,nim obnaivanjem tela9 i samo postepeno
navikavajui se9 obnauju se potpuno.
'raktikovanje vazdu.ni- pro)edura treba po,injati na
otvorenom prostoru u toplo9 ti-o vreme. 3emperatura vazdu:
-a ne srne biti nia od 20U 89 a brzina vetra ne vea od 4 m u
sekundi +takav vetar pomera samo li.e drvea/. $azlikuj:
emo vazdu.ne pro)edureF tople +20:40U 8/9 pro-ladne +;5:
20U8/9 i -ladne +7:;5U 8/. "bi,no se po,inje sa toplim pro)e:9
durama i tek postepeno prelazimo na -ladnije9 samo dok se
ne pojavi oseaj -ladnoe i najeenosti. Hladne vazdu.ne
pro)edure su dozvoljene samo jakim ljudima9 koji su navik:
nuti na -ladnou i koji je dobro podnose.
'odela vazdu.ni- pro)edura na temperature je izuzetno
uslovna9 jer za oseaj toplote ima zna,aj ne samo tempera:
tura vazdu-a9 ve i brzina njegovog kretanja i vlanost.
3oplotne vazdu.ne pro)edure praktikuju se u leeem
poloaju9 a pro-ladne i -ladne su propraene pokretima
+-odanje9 gimnastika/. =azdu.ne pro)edure po,inju sa ;0:
;5 minuta9 zatim im se svakodnevno poveava duina za 5:
;0:;5 minuta9 dolazei do ;95:2 sata. U ovu orijenta)ionuj
s-emu verovatno treba uneti neke izmene9 u zavisnosti od
vremena +temperatura vazdu-a9 vetar/9 a u pro-ladne iM
>>
vetrovite dane neprekaljeni ljudi treba najbolje da odustanu
od praktikovanja vazdu.ni- pro)edura.
%iziolo.ki uti)aj vazdu.ni- pro)edura je raznolik.
Subjektivan uti)aj vazdu.ni- pro)edura izraava se u pobolj:
.anju zdravlja9 raspoloenja9 sna i apetita.
Cervni zavr.e)i koji se nalaze u koi nadrauju sevazdu:
-om9 .to re(lektorno izaziva pozitivne reak)ije u unutra.njim
organima9 uglavnom u kardiovaskularnom i disajnom siste:
mu. 3o se mani(estuje i u pobolj.anju )irkula)ije9 dubljem
disanju9 pobolj.anju ventila)ije plua.
'od uti)ajem vazdu.ni- pro)edura pobolj.avaju se pro:
)esi razmene materija i stanje koe. =eoma vaan zna,aj
vazdu.ne pro)edure imaju kao sredstvo za @,eli,enje orga:
nizma@9 tj. kao sredstvo koje poveava izdrljivost i otpornost
organizma na .tetne pojave9 uglavnom in(ek)ije i tzv.
pre-lade.
=azdu.ne pro)edure su veoma e(ikasno preventivno
sredstvo koje se moe preporu,iti prakti,no svim zdravim
ljudima. "ne moraju da se primenjuju uporedo sa jutarnjom
gimnastikom i vlanim trljanjima9 kao obavezni element
dijeta.
=azdu.ne pro)edure .iroko se primenjuju i kao lekovito
sredstvoF kod -ipertenzije9 kod (unk)ionalni- poremeaja
)entralnog nervnog sistema9 plune tuberkuloze. =azdu.ne
pro)edure9 posebno kod tuberkuloze9 mogu se koristiti samo
uz dozvolu lekara.
>
=azdu.ne pro)edure ne treba praktikovati kod -roni,ni-
bolesti9 povi.ene temperature9 kod vidljivi- poremeajarada
sr)a i bubrega. 3uberkulozni bolesni)i ne treba da i- spro:
vode kod prisustva pleuritisa9 sklonosti ka iska.ljavanju krvi.
"preznost u praktikovanju vazdu.ni- pro)edura neop-odna
je u toku menstrua)ije9 posebno kod slabi- ena.
Augo prebivanje na vazdu-u je vrsta le,enja koja se u
poslednje vreme naziva Q =erandnim@ le,enjem9 iako je potpu:
no o,igledno daje dugo prebivanje na vazdu-u mogue ne
samo na verandi.
Ceposrednom uti)aju vazdu-a se ne podvrgavaju samoj
delovi tela9 osloboGeni odee. Ebog toga dug boravak na
vazdu-u nije ni.ta pasivnija metoda le,enja od vazdu.ni-j
pro)edura. "vde9 meGutim9 ima veliki zna,aj duina borav:
ka.
%orma dugog boravka na vazdu-u se odreGuje9 naravno9
u odnosu na uslove i mogunosti. "sim verandi9 mogu biti/
kori.eni i balkoni9 za.tieni delovi u ba.ti9 .umi9 u dvori.tu
i dr. U zavisnosti od toga kako se oseate9 ili leite +na divanu9/
krevetu na rasklapanje/9 ili sedite na lealj)i9 (otelji i dr. =ano/
je da vam bude udobno i da se ne umarate.
"bla,iti se treba u skladu sa godi.njim dobom i kliman
skim (aktorima. Eimi se preko odee treba pokriti. Ce trebaj
se utopljavati9 meGutim9 ne treba da vam bude ni -ladno9 nil
toplo.
90
Auina boravka na vazdu-u varira od nekoliko sati9 do
)elog dana. Ako praktikujemo taj vaan i visokokoristan
na,in le,enja9 ne treba da se pla.imo @predoziranja@. Ceop:
-odno je polaziti od toga da .to due boravimo na vazdu-u9
tim bolje za nas.
Ukoliko je iz neki- razloga nemogue da dugo bude na
vazdu-u9 bolesnik treba da ostane u sobi pri .iroko otvorenim
prozorima. =eliko ozdravljujue dejstvo ima nono spavanje
pri otvorenim prozorima.
Suma : izvor zdravlja
"d prirodni- (aktora9 najmonije sredstvo za ,ovekovo
ozdravljenje ima prirodna .uma9 kao i uivanje u parku9 ba.ti9
alejama i dr. "na je najvei proizvoGa, lekovitog vazdu-a i
njen neprevaziGeni pre,i.iva,. ?umski vazdu-9 zasien
ozonom9 ispunjen lekovitim aromama9 pro,i.en od pra.ine
i .tetni- primesa9 izvor je nada-nua9 zdravlja i aktivne
dugove,nosti.
Sav ubrzani tempo urbaniza)ije postepeno smanjuje
kontakt ,oveka sa prirodom. Ea kompenza)iju .tetni- uti)aja
gradskog ivota i intelektualnog napora korisno je da9 po
mogunosti9 .to vi.e slobodnog vremena provedete u .umi.
;
Stoje bri tempo ivota9 tim je ljudima vea privla,nost
prirode. Aktivni odmor u .umi posebno je koristan za ljude
koji intelektualno rade9 koji prevas-odno vode pasivan na,in
ivota.
Svako od nas9 nalazei se u .umi ili parku9 osetio je kako
je lako disati u senovitoj pro-ladnosti drvea. Aa li ne.to
moe da se uporedi sa .umom9 koja izaziva tako prijatne ose:
aje9 tako podie radnu sposobnost i ,ovekovo raspoloenje*
Stremei prema prirodi9 mi ne samo da se povremeno
udaljavamo od .tetni- uti)aja grada9 ve i dobijamo mnogo
novi- utisaka i pozitivni- emo)ija.
Ujutro9 kada jevetar ti-9 avazdu- topao9 uslovi za odmor
y
u .umi su najprijatniji. Suma zna,ajno obogauje vazdu-
(iton)idima. 3akva aktivnost .ume je povezana sa ivotom9
razvojem i (iziolo.kim stanjem biljaka. "na takoGe zavisi od
klimatski-9 vremenski- uslova9 godi.njeg doba i doba dana.
U ki.ne dane9 kon)entra)ija (iton)ida se smanjuje9 a u tople
jesenje dane se poveava. =eina biljaka maksimalnu (iton:
)idnu aktivnost pokazuje po,etkom leta tokom sun,ani-
dana9 a minimalnu : zimi. 6aksimalna koli,ina (iton)ida9
prema poda)ima9 zabeleena je u podne9 a minimalna : nou.
Bi.e koje raste sa sun,ane strane drvea ima veliku (iton:
)idnu aktivnost. %iton)idne materije su sposobne da uni.te
mnoge patogene gljivi)e i bakterije9 imajui snaan uti)aj na
vi.eelijske organizme9 pa ,ak ubijajui i insekte.
2
Cajizraajnije bakteri)idne osobine imaju bor9 ,empres9
javor9 -udika9 magnolija9 jasmin9 beli bagrem9 breza9 grab9
vrba i topola. =eoma visoku bakteri)idnu aktivnost na
sta(ilokoke i -ematoli,ku streptokoku imaju letee organske
materije tog drvea. Cajbolji jonizator vazdu-a i aktivni
proizvoGa, lekoviti- (iton)ida je borova .uma. !straujui
kvalitativne i kvantitativne razlike mikro(lore u kedrovoj9
,etinarskoj9 -rastovoj i brezovoj .umi9 ustanovljeno je daje
u borovim i kedrovim .umama vazdu- prakti,no sterilan
+200:400 bakterijski- elija na ; m4/. 3o je pruilo osnovu za
stvaranje zaklju,ka daje kedru i boru svojstvena najvea
bakteri)idna sposobnost9 vea od -rasta i breze. Aktivne
materije prvi- dejstvuju pogubno ,ak i na ba)ile tuberkuloze.
%iton)idi9 koje izdvaja bor9 imaju blagotvoran uti)aj na
)entralni nervni i simpati,ki nervni sistem9 poveavaju op.ti
tonus i ja,aju za.titne reak)ije organizma. 6lad bor
obogauje vazdu- vi.e od stari- borova. %iton)idi aktiviraju
vane (iziolo.ke pro)ese u organizmu. "zdravljujui uti)aj
.umskog vazdu-a u zna,ajnoj meri zavisi upravo od (iton)ida.
Ustanovljeno je da (iton)idi u prirodnoj kon)entra)iji
omoguavaju taloenje i ekonomi,nije kori.enje vitamina
8 od strane organizma9 aktiviraju (ermentnu aktivnost9
pobolj.avaju oksidirajue pro)ese9 blagotvorno uti,u na rad
kardivaskularnog sistema.
4
?uma zna,ajno pobolj.ava elektrostati,ke osobine
atmos(ere. "na otprilike za tri puta poveava koli,inu laki-
jona sa negativnim nabojem. !stovremeno9 koli,ina te.ki-j
jona sa pozitivnim nabojem se zna,ajno smajuje. Aerojoni
su biolo.ki aktivne komponente .umskog okruenja9 koji
pozitivno uti,u na ,ovekovo zdravlje. Baka (itogena organska
jedinjenja :jedan su od vani- (aktora uti)aja .ume na nervni
sistem. "na su nespe)i(i,ni nadraiva,i organizma9 koji imaju
mo da izazovu niz (iziolo.ki- reak)ija9 a takoGe i re(lektorno9
kroz nervne zavr.etke nosa9 usta9 gornji- disajni- puteva i
koe.
Baki joni osveavaju vazdu-9 otklanjaju umor i nervnu
napetost. 'remapoda)ima(iziolo.ki- istraivanja9 poveanje
kon)entra)ije laki- negativni- jona stimuli.e rad kardio:
vaskularnog9 disajnogikrvnogsistema9 pobolj.ava.e termo:
regula)ija9 sniava arterijski krvni pritisak9 poveava tonusj
)entralnog i vegetativnog nervnog sistema9 uspostavlja sej
ravnotea izmeGu organizma i sredine9 koja moe da seD
naru.i kao posledi)a bolesti ili zamora. Baka organska jedi:
njenja borove .ume pobuGuju aktivnost krvnog i disajnog
)entra9 produbljuju disanje9 pobolj.avaju razmenu gasova i
plunu ventila)iju.
Caprotiv9 odsustvo laki- negativni- jona izaziva oseaj
umora i utu,enosti9 smanjuje radnu sposobnost i op.ti mi.ini
tonus9 moe prouzrokovati bolesti sr)a i plua9 poveava
nervnu napetost i arterijski pritisak.
7
Eapaeno je daje u .umskom vazdu-u stepen joniza)ije
kiseonika 2:4 puta vei nego u morskom vazdu-u9 ili vazdu-u
iznad livade9 5:;0 puta da je vei nego vazdu- u gradu.
Stvaranju negativni- jona posebno doprinose bor9 -rast9
javor9 jela9 vrba9 beli bagrem9 breza9 oskoru.a i dr. 'rema
poda)ima 2.S. Ba-no9 najizraenije amplitude u kon)entra:
)iji laki- negativni- jona u vazdu-u primeuju se ispod stabla
)rvenog -rasta +Z 47[/9 belog -rasta +Z;57[/9 bora +Z
;20[/9 vrbe +Z ;;2[/9 breze +Z 5>/.
UtvrGeno je prisustvo jonizirajui- (aktora9 povezano sa
nji-ovom ivotnom aktivno.u. U nji- spadaju razli,ite letee
organske materije9 koje drvee i bilje veoma intenzivno lu,e
u periodu vegeta)ije.
U pro)esu ivotne aktivnosti li.e drvea i razne biljke
apsorbuju ugljenmonoksid i lu,e slobodni kiseonik. U sun,a:
nom danu ; -ektar kombinovane .ume apsorbuje iz vazdu-a
prose,no ;>0:220 kg uglj enmonoksida9 lu,ei istu tu koli,inu
slobodnog kiseonika. Ca povr.ini od ; -ektara .uma za sat
vremena apsorbuje prose,no > kg ugljenmonoksida9 tj. onu
koli,inu9 koju za to vreme izda-ne 200 ljudi. Avadesetogo:
di.nja borova .uma na povr.ini od ; -ektara svakodnevno
apsorbuje 450 kg ugljenmonoksida i lu,i ;0 tona kiseonika9
tj. malo vi.e9 nego kombinovana. Cajaktivniji isporu,ila)
kiseonika je topola. 'rema poda)ima 6. Bergera9 jedan
-ektar takvog drvea izba)uje u atmos(eru 7 puta vi.e kise:
onika9 nego -ektar jelini- nasada.
5
6nogobrojnim istraivanjima je ustanovljeno da nedo:
statak kiseonika u krvi +-ipoksija/ ubrzava starenje i atero:
sklerozu9 taloenje u krvi .tetni- proizvoda razmene9 .to
dovodi do stvaranja tromba9 poremeaja disanja i )irkula)ije.
?uma zna,ajno sniava buku. 6edi)ina buku smatra
jednim od najozbiljniji- neprijatelja ,ovekovog zdravlja.
Bjudi koji borave u zoni jake buke9 osim slu.ni- poremeaja9
mogu da imaju poremeaje u )irkula)iji9 eluda,no:)revnej
bolesti. =elika buka +vi.e od 00 de)ibela/ uti,e uglavnom na
=
vegetativni nervni sistem. Sto je vi.lji po tonalitetu9 kao iM
(rekven)iji zvu,ni- os)ila)ija9 tim je .tetniji po zdravlje.
&aka buka izaziva mnogobrojne patolo.ke promene uM
,ovekovom organizmu. Cajvanija je suenje arterijskii
krvni- sudova. Cajtee buku podnose de)a9 star)i i bolesni
y
Suma9 kao i .um morski- talasa9 ima is)eljujua svojstva@
3akvi zvu,i stimuli.u stvarala,ke sposobnosti ,oveka9 smiruje
se nervni sistem9 de.ava se aktivan uti)aj na emotivnu s(eru9
oni bodre i raduju ,oveka. Evu,i .ume su -armoni,ni i
=
muzikalni. Suma zadrava i apsorbuje ne samo buku9 ve i
brzinu vetra. Eimi se buka sniava za 50[9 leti za 0[. U
.umi se primeuje sledea dinamika u brzini vetraF na kruna:
ma drvea se onsmanjuje9 unutar kruna:sti.ava9ana povr.ini
zemlje se njegova brzina pribliava nuli.
'oznato je da u vazdu-u gradova i industrijski- zona ima
veoma mnogo pra.ine9 pepela9 dima9 kaplji)a otrovni- te,:
nosti i razni- .tetni- mikroorganizama. U industrijskim
5
reonima gradova9 godi.nje iz atmos(ere na jedan kvadratni
metar nataloi se do 500 i vi.e tona ,aGi i pra.ine. 'ra.ina i
,aG koja se udi.e sa vazdu-om9 taloi se u pluima i disajnim
putevima9 prodirui u krv. 3o moe dovesti do razvoj a sr,ani-
bolesti9 stvaranja .tetni- -emijski- jedinjenja u krvi.
Automobilski transport i razne vrste motora sa unutra.:
njim sagorevanjem izba)uju u vazdu- ogromnu koli,inu
ugljenmonoksida. U izduvnim gasovima automobila i trak:
tora njegova kon)entra)ija je 2:;0[9 u dimnim gasovima ;:
7[9 u duvanskom dimu : 095:;[9 u atmos(eri naseljeni-
mesta : 090005[. U nekim mestima najednom kubnom
metru vazdu-a taloi se 5:;0 mg ugljenmonoksida : opasna
doza za organizam9 pri ,emu je 20 mg ve pogubno po ivot.
=eoma .tetan za zdravlje je vodonik:(luorid. "n se u
velikoj koli,ini sadri u reonima (abrika9 koje proizvode
alumi-ijum9 staklo9 )ement9 )iglu9 por)elan i ,elik.
"sim toga9 vazdu- u gradovima je zasien raznim aero:
solima i .tetnim gasovima sa jakim neprijatnim mirisima. U
njega spadaju i ,esti)e kan)erogeni- i radioaktivni- materija.
Eato se meGu gradskim stanovni.tvom sve vi.e susreu
plune bolesti9 bolesti gornji- disajni- puteva9 astma i rak
plua.
Eelena prostranstva omoguavaju pre,i.avanje vazdu:
-a od pra.ine9 ,aGi i .tetni- -emijski- jedinjenja. "ne pose:
duju snane za.titne osobine9 smanjuju kon)entra)iju
0
otrovni- gasova u atmos(eri9 spre,avaju nji-ovo raspro:
stiranje. Ea-valjujui tome .to dobro apsorbuje pra.inu9
.uma moe da zadri do 00[ ,esti)a pra.ine iz vazdu-a.
'ra.ina se taloi na stablu9 gran,i)ama9 U.u9 lepi se na
smolaste materije ,etinara. 'ra.ina9 koja se spu.taizgornji-
slojeva vazdu-a na drvee9 sa ki.om odlazi u zemlju.
Arvee na razne na,ine (iltrira pra.inu. 1etinari (iltriraju
vazdu- tokom ele godine. !zra,unato je da ,etinari na
jednom -ektaru zemlje godi.nje zadre 42:45 tona pra.ine9
-rast : 55 tona9 a bukva : vi.e od 54 tone. Suma iz vazdu-a
takoGe (iltrira radioaktivne ,esti)e i moe da zadri do 50[
takve pra.ine. 1uvajui vlanost9 ona spre,ava su.enje
zemlji.ta i stvaranje pra.njavi- ,esti)a.
Suma ima lekovita svojstva. 'rimeeno je daje pro)enat
oboleli- i broj nesposobni- za rad mnogo vei tamo gde je
manje biljaka. 'rema poda)ima 2.S. Ba-no9 oboljevanje
de)e u periodu od ,etiri godine ,ini 75[ u oblastima koji se
nalaze u .umskim predelima9 i >0[ kod gradske de)e. 6eGu
u,eni)ima gradski- .kola bolesti organa za disanje se susreu
295 puta ,e.e nego meGu de)om koja ive na selu9 sme.tena
blizu .ume.
=elike is)eljujue osobine .ume treba samo pravilno i
svojevremeno iskoristiti. ?uma je bila jedina apoteka za
prvobitnog ,oveka. =eina lekovitog bilja i drvea raste u
.umi9 na .umskim livadama i poljanama. !s)eljujua svojstva
imaju majski GurGevak9 visibabe9 .umska jagoda9 borovni)a9
>
.umska malina9 .ipak9 orasi i mnoge druge biljke. Betee
materije )vetova i plodova ti- biljaka imaju blagotvoran uti)aj
na obolele od kardiovaskularni- bolesti9 na one sa is)rpljenim
nervnim sistemom9 one smanjuju ili otklanjanju glavobolju.
Umirujue deluju na bolesne9 pobolj.avaju nji-ovo zdravlje.

"EDO" U VASEM ZI="TU.

UT"PI1A ILI REALNOS3?
%enomen 'or(irija !vanova ne ostavlja ravnodu.nim
nikoga. &edni ga potpuno pri-vataju kao jedinstvo sa svetom
prirode9 za preporaGanje ,ovekovi- skriveni- sposobnosti9
za vaspitanje jakog du-a i monog (izi,kog zdravlja. Arugi
ga negiraju : jer sami nisu toliko jaki da bi postigli iste takve
=
rezultate kao i stvarala) @1eda@. 'ostoje i oni trei9 ravno:
du.ni. Ali ravnodu.ni mogu biti samo oni koji ne znaju ni.ta
o sistemu !vanova.
Ceosporno je9 ukoliko ste resili da odba)ite stari na,in
ivota : kom(or pome.an sa bolestima i du.evnom teinom
: ne o,ekujte da prelazak na novi nivo bude jednostavan i
lak. Sastavite plan sopstveni- promena. Capravite spisak
dogaGaja koje ste spremni da prizovete u svoj ivot.
;00
Aonesite odlukuD
'rvi korak : odlu,iti se za promenu pret-odnog na,ina
ivota. 3o je najtei9 ali ujedno i najvaniji korak. Ce govori
se uzalud9 po,etak je pola posla.
6nogi od nas su razmaeni prijatnostima )ivilizovanog
ivota. Cama je toplo9 prijatno9 volimo ukusnu -ranu9 da
popijemo dobru ,a.i)u. 6eGutim9 o svesnom suprotstav:
ljanju silama prirodeF -ladnoi9 ki.i9 snegu :i drugim neudob:
nostima9 razmi.ljamo sa primetnim nezadovoljstvom. Kao
da odjednom na du.i postaje te.ko.
=
! 1itajui ovu knjigu9 sigurno ste bar jednom postavili
pitanjeF @Aobro je9 naravno9 biti zdrav i snanog du-a9 kao
'or(irije !vanovD Ali9 u na.im uslovima9 da lije mogue iveti
po tom sistemu* 6i smo iz gradovaD Ce moe. po uli)ama i
pro.etatibosigoD@ Upravo tako. Kanoni obi,nogtokaivota
tipi,nog graGanina +a ,esto i stanovnika sela/ skoro da
obavezuju da se ivi9 takorei9 @sa one strane zida@ prirode9
obla,iti se po modi9 koristiti vreme za rad na u.trb zdravlja i
du.evne -armonije.
; Aa li je uop.te mogue praktikovati @1edo@ u savre:
menim uslovima9 onako kako je propovedao u svoje vreme
'or(irije !vanov*
;0;
Ko to ometa* "dgovorite na to pitanje. Ceizvodljivo je.
3reba reiF Samo odsustvo snage volje. 3o je koren svi-
problema.
"bratite panju. !vanov je govorioF jednima je dato da
se promene odma-9 drugima za 40 sati9 a treima je potrebna
ela godina da bi uspostavili i oja,ali zdravlje9 spojili se s
prirodom u jedinstvu i -armoniji. &ednostavno9 svi imamo
razli,itu snagu volje. Svi smo na razli,it na,in vezani za
siu.ne sree )ivilizovanog sveta. Ca kraju krajeva9 najtunije
je .to se svi razlikujemo po stanju svog zdravlja.
'rvi korak je : odlu,iti seD 6ogue je da sredina nee
razumeti va. novi na,in ivota. Cajbolje je da o tome uop.te
ne razmi.ljate. &er9 to se radi za sebe9 a ne za druge.
Bez obzira na sve9 najvanije i najaktuelnije pitanje ostajeF
od ,ega po,eti* Sloiemo se da su polivanje vodom9
bosonogo -odanje i gladovanje najdirektniji put ka zdravlju.
Ali ono moe da se pretvori u put bez )ilja9 po besmislenom
krugu9 ako se pridravate samo preporuka koje se odnose
na (iziolo.ki plan.
!s)elitelj 'or(irije !vanov nije stvorio samo metodpreka:
ljivanja organizma9 i besmisleno je misliti da pre njega niko
nije govorio o koristi -ladnoe i gladovanja9 o koristi nepo:
sredne veze sa prirodom kroz akupunkturne ta,ke na
stopalima. 6eGutim9 sistem@Vedo
9
\kaonaj)elovitijeu,enje
o prirodnoj vezi ,oveka sa vasionom9 jeste prin)ipijelno nov
;02
sistem u medi)inskom smislu9 jer menja zdravlje po,injui
od unutra.njeg9 du.evnog preporoda.
Ce urite da izaGete na mraz bez odee. 'rvo osvestite
zbog ,ega to radite. Kada doGe znanje9 doi e i smirenje
pred silama 'rirode. 'restae da vam se ,ine zastra.ujue
sve vremenske prilike. U tom spokojstvu e se roditi -armo:
nija sa svetom. 3ada9 otvarajui se ka zemlji9 vodi i vazdu-u9
vi ete po,eti da oseate da se menjate.
'romenie se i sve oko vas. 3e promene treba do,ekivati
s rado.u. "na e se pojaviti odjednom9 i prelivae se kao
zvon,iBsme-a kada poelite da se od sr)a nasmejete.
Eato je vano na po,etku promeniti sebe iznutra9 kako
bi novoroGeni du- pomogao telu da se preporodi. Ceka
,ak i samo poku.aja bude vi.e od jednog9 deset ili sto.
Samo stremljenje ka tajnama prirode9 da se slijemo s njom
ujedno9 dostojno je po.tovanja.
;04
U,enje ivi i razvija se
U,enje 'or(irija !vanova slede desetine -iljada ljudi ne
samo u $usiji9 Ukrajini9 ve i daleko van grani)a ove dve
zemlje. 1ak u &apanu9 koji je poznat po svojim drevnim
.kolama9 postoje ljudi koji prakti,no primenjuju sistem
!vanova.
Aanas se razvija rad na populariza)iji prekaljivanja i
ozdravljenja po sistemu !vanova.
"dravaju se kon(eren)ije9 ,itaju predavanja9 otvaraju
grupe i .kole ozdravljenja9 koje rade u svim veim gradovima
biv.eg SSS$:a.
&o. u toku ivota U,itelja9 u januaru ;>4. godine9 u
6oskvi je bilo odrano prvo javno predavanje o njegovom
sistemu. "drano je u Himka-9 u dvor)u kuture @"tadbina@9
i prisustvovalo je vi.e od -iljadu ljudi. 'redavanje je odrao
instruktor za ozdravljujuu (iskulturu9 "leg #rigorevi,
Bikov. 'redavanje je po,elo -imnom @Slava ivotu@ i s njom
se i zavr.ilo : tako je molio U,itelj. 'osle prvog predavanja9
usledela su i druga. !kko je 6oskva saznala za u,itelja.
#odine ;>7. za !vanova su ,uli u Benjingradu9 a posle
;07
,ernobiljske -avarije9 -iljade stanovnika Kijeva se u potrazi
=
za spasenjem obratilo @1edu@. !ste godine su odrana prva
javna predavanja o !vanovu i njegovom sistemu ,eli,enja u
=ologde9 Kalininu9 3klinu9 Kazanju9 Eelenodoljsku.
U leto ;>0. godine9 =alentina Su-arevska9 supruga
'or(irija !vanova9 predloila je da se organizuje susret sled:
benika !vanova sa stanovni)ima "re-ovke9 zemlja)ima
u,itelja. U selo je 2>. jula do.lo oko pedeset ljudi iz razni-
gradova. "ni su se zajedno sa =alentinom Su-arevskom
popeli na 8uvilkino brdo9 zatim su se okupili u klubu9 gde je
odrano predavanje o u,itelju.
!deja !vanova zainteresovala je nau,nike9 medi)inske
radnike9 predstavnike medija9 na televiziji su bila emitovana
predavanja9 posveena (enomenu !vanova. Ca kraju je do.lo
priznanje. 3bno je samo to .to !vanov nije doiveo do tog
vremena.
"d ;0. dol4. marta ;>>. godine9 u Kijevu se odrao
)iklus Savezni- nau,ni- predavanja9 posveen ;25. godini
od roGenja =ernadskog9 gde je pro,itano nekoliko radova
posveeni- u,enju !vanova. Ca tribinama kon(eren)ije
nastupila je Su-arevska9 koja je pozvala sve da se okupe na
8uvilkinom brdu 25. aprila. !zdaje u "re-ovku do.lo oko
700 ljudi. 'riroda kao daje isku.avala ljude : ujutro9 25. aprila9
padala je ki.a sa snegom. Ca vr- brda svi su se popeli bosi9
ali neki nisu izdrali i obuli su se. Ca brdu su tri puta otpevali
-imnu9 zatim9 spustiv.i se9 okupali u Koldibani. Bjudi su
;05
oja,ali9 ali je mnogima bilo -ladno9 jer su svi okupljeni bili
lako obu,eni. 'riroda je tog dana pokazala svoju mo i ljud:
sku slabost9 nepripremljenost za te.koe. 'osle prazni,nog
ru,ka na sala.u9 sa tradi)ionalnim bor.,om9 ka.om i kompo:
tom9 ljudi su se razi.li. Svi su imali o ,emu da razmi.ljaju.
22. oktobra ;>>. godine9 u 6oskvi se odravao ekolo.ki
(estival @Ako -oemo da preivimo@9 posveen globalnim
problemima savremenog sveta. Ca tom dvodnevnom (oru:
mu .iroko se raspravljalo o idejama !vanova.
#odine ;>>.:;>. su bile prelomne. U tom periodu su
se u veini veliki- gradova biv.eg SSS$:a odravali susreti
sledbenika u,enja !vanova9 drala su se predavanja9 u
mnogim lokalnim i republi,kim novinama pojavili su se ,lan)i
posveeni !vanovu i njegovom sistemu prekaljivanja. U
6oskvi i Kijevu su se odrale izlobe na tu temu.
U aprilu ;0. godine9 po nalogu zamenika ministra
zdravlja SSS$9 odrali su se @okrugli stolovi@ medi)inski-
radnika 6oskve9 kao i susreti sledbenika !vanova sa
saradni)ima redak)ije ,asopisa @Cauka i religija@ i novina
@Sovjetski sport@.
Ca %orumu globalni- moralni- i ekolo.ki- problema
pro,itani su doprinosi !vanova.
U dravnom galerijskom -olu otrvorena je izloba @Eiv
svemirP Q9 koja je obu-vatala i deo posveen !vanovu. Castav:
ljala su se predavanja i konsulta)ije u 6oskvi.
;05
Covine @Sovjetski sport@ objavile su )eo niz ,lanaka
posveeni- li,nosti u,itelja i njegovom sistemu ozdravljenja.
U )entralnim ,asopisima @'riroda i ,ovek@9 @Auga@9
@Cauka i religija@9 kao i @6oskovskaja pravda@9
@Komsomoljskaja pravda@9 i drugim novinama9 pojavile su
se publika)ije sli,ne tematike.
U Kijevskom (ilmskom studiju snimljen je polu,asovni
dokumentarni (ilm o !vanovu i njegovim sledbeni)ima.
=
Ca praznik9 25. aprila ;0. godine9 na 8uvilkinom brdu
se okupilo oko tri -iljade ljudi9 i svima je bilo jasno da je
u,enje zaista dobilo masovni karakter. Bila je prisutna i
=alentina Su-arevska9 supruga !vanova9 koja je napunila >0
godina. Koje mogao i da pomisli da e za nju taj praznik biti
poslednji*
'rva savezna kon(eren)ija medi)inski- radnika posvee:
na ,eli,enju po sistemu !vanova odrala se >. jula ;;.
godine u 6oskvi. Sala Avor)a kulture9 koja moe da primi
;200 ljudi9 bila je prepuna. "kupili su se lekari iz vi.e od sto
gradova. 6aterijali te kon(eren)ije postigli su odli,an uspe-9
publikovani su sedam puta u tirau od preko ;00.000
primeraka.
Kon(eren)ije na temu @'ut ka zdravlju po sistemu !vano:
va@9 odrale su se u Alma:Ati9 Krasnojarsku9 Anjepropetrov:
sku9 Habarovsku i drugim gradovima.
Samo tokom ;2. godine odrao se veliki broj omladin:
ski-9 medi)inski- i pedago.ki- kon(eren)ija u gradovima
;00
$usije i biv.im republikama SSS$9 objavljivane su knjige
posveene ivotu i u,enju !vanova.
3e.ko je nabrojati sve dogaGaje posveene imenu !va:
nova. 'ro)es pribliavanja njegovom u,enju je iv i ve,an9
kao i sam ivot9 i ukoliko nas brine budunost ,ove,anstva9
ne moemo da prenebregnemo mudro iskustvo U,itelja9 koji
je te.kim naporom dostigao tajnu postojanja.
U Samari je razraGen spe)ijalni program @Edravlje
stanovni.tva@9 koji je predvideo ne samo (izi,ko9 ve i du-ov:
no ozdravljenje ljudi najrazli,itiji- uzrasta9 od u,enika do
penzionera.
=i.e od deset godina u nau,no
F
istraiva,koj laboratoriji
@Edravlje@ samarskog dravnog pedago.kog univerziteta9
izvode se radovi na istraivanju nasleGa !vanova. "sim
prakti,nog iskustva prirodnog ozdravljenja9 samarski nau,:
ni)i koriste (undamentalna istraivanja drugi- nau,nika9 npr.
otkrie Arin,ina o vibra)ionom radu i ulozi mi.inog sistema
u (unk)iji unutarmi.inog peri(ernog @sr)a@9 u,enje akade:
mika Ugolova o adekvatnoj is-raniJ istraivanja akademika
'arinova o me-anizmima lokalni- termi,ki- dejstava na rad
sr)a9 i drugi radovi.
Ca tom univerzitetu otvorena je katedra i (akultet vale:
ologije : nauke o zdravom na,inu ivota. Ca,elnik katedre9
!vanov9 kaeF
@!vanov ima sledeu (razuF "Sve po,inje od dece". 6i
vidimo kako de)a prirodno ulaze u sistem prekrivanja9 pa
;0>
poelimo da u,imo zajedno s njima. =aleologija9 kao dis)i:
plina9 objedinjuje tri prav)a. 'rvi je : razvoj svesnog bia9 tj.
mi.ljenja prirodnog karaktera. Arugi : kretanje : vezan sa
neop-odno.u ,oveka da ivi u ovom svetu9 jer kretanje stva:
ra ,oveka. Ea razvoj pokreta koristimo muzi,ko:ritmi,ko
vaspitanje9 (izi,ke vebe9 ,eli,enje9 i mnogo toga9 .to ima
veze sa dinamikom. !9 tree pitanje je : is-rana.
Aelo !vanova ivi u ljudima. Aobra vest o njemu se razno:
si po elom svetu9 i ostvaruju se njegove proro,anske re)iF
@Biu priznat od strane svi- ljudi sveta9 a kada o tome svi
progovore9 tada e na podijum za sve nas doi besmrtnost.
3o e se dogoditi9 obavezno e se dogoditi.@
;0
!a ne leim$ ve uim da ovek nikada ne obolu
Po molbi Ivanova$ Izgra*ena je kua$ kasnije nazvana
"omzdravlja. -alazi se na salau 7ornji &ondrjuij$
Iuganska oblast$ uli+a #adovaja bi ?J.
2ksperiment dug pola veka
Odlom+i iz asopisa (Plamiak($ br. J$23J>. god.
#ergej .lasov
Kako iveti9 bez bolesti* 0 tome su ma.tala sva poko:
ljenja. Ali i sada9 bez obzira na neverovatne uspe-e medi)ine9
mi sa ogor,enjem moramo da priznamo da ,ove,anstvo ne
oboljeva manje.
'ostoji veliki broj na,ina koji ,oveku pomau da ostane
zdrav9 meGu kojima je9 na prvom mestu prekaljivanje.
Caalost9 uti)aj -ladnoe na ,oveka je istraen veoma
malo. 6eGutim9 is)eljujue osobine ledene vode poznate su
jo. odavno9 -iljadama godina. 3o iskustvo narodne medi)ine
danas lekari primenjuju sa uspe-om. U Kalugi9 npr.9 u
gradskoj bolni)i9 -ladnoom le)e neuroze i bron-ijalnu
astmu9 u sanatorijumu na &alti9 Kirovu9 pomou zimski-
kupanja u moru oslobaGaju od -ipertenzije i neurastenije.
! 6e-anizam uti)aja -ladnoe na organizam 'avlov je
objasnio @potresanjem nervni- elija@9 naglim delovanjem
na )entralni nervni sistem. Ali9 kao i ranije9 mnoga pitanja
uti)aja -ladnoe na ,oveka ostaju otvorena.
;;;
2to zbog ,ega je9 po na.em mi.ljenju9 tako vredan ekspe:
riment9 koji ve vi.e od pedeset godina na sebi sprovodi
stanovnik =oro.ilogradske oblasti9 'or(irije !vanov. "n je
toliko sebe navikao na -ladnou9 da zimi satima moe na:
polju da bude u .ortsu i bos.
Capunio je >5 godina9 a za pola veka9 koliko se drui s
mrazom9 nijednom se nije pre-ladio9 razboleo od angine9
niti gripa. A ranije je bolovao9 kao i svi.
0 'or(iriju !vanovu sam saznao od pis)a 8erkasova koji
je postao veliki privrenik sistema ozdravljenja koji je razradio
!vanov. !9 on nije usamljenF samo u 6oskvi poznajem deset
inenjera9 lekara9 nau,nika : sledbenika !vanova. Sledei primer
@u,itelja@9 kako ga nazivaju9 tr,e bosonogi po snegu9 ; na
bolesti su zaboravili9 pa iako su nekada bolovali9 za-valjujui
sudbini koja i- je povezala sa !vanovim.
're nego .to sam otputovao na sala. #ornji Kondrju,ij9
gde ivi 'or(irije !vanov9 pro,itao sam o njemu u knjizi
@$ezerve na.eg organizma@F
@Bez obzira kakav bio mraz9 on seta bos po snegu...i ne
osea pri tom nikakvu -ladnou@.
U,inilo se ,udnim : zar je mogue i istina da ne osea
-ladnou* 3o je bilo prvo pitanje koje sam postavio 'or(iriju
!vanovu.
;;2
! :Kako da ne oseam -ladnouD : izviknuo je on. : "seam
je9 jo. vi.e nego vi. Samo9 vije se pla.ite9 a ja ne. "d ve,nog
,ovekovog neprijatelja9 ja sam stvorio prijatelja. : =i
zaista nikada niste bolesni*
:Kako to* &a sam stalno bolestan. Bolujem od misli9
znam9 a ne dozvoljavaju mi da predajem svoje znanje ljudima.
:Kau da ste poboni.
:Bau. Bio sam nekada9 sve dok nisam s-vatio da Bog ne
prebiva na nebu9 ve na zemlji : u ljudima9 koji su uspeli da
ostvare pobedu nad sobom.
!nteresantna je sudbina ovog neobi,nog ,oveka. $odio
se u siroma.noj porodi)i. Kao i njegov ota)9 bio je rudar. 'rvi
put se u rudarsko okno spustio kada mu je bilo ;5 godina.
#odine ;;0. je oti.ao u armiju.
:Cisam uspeo da dospem do (ronta : pri,a 'or(irije !vanov
:zba)ili su )ara.
!pak9 uspeo je da se bori9 u partizanima. 6inirali su pruge9
uni.tavali vozove interven)ionista. &ednom je spalio engleski
avion zbog ,ega je dobio za-valnost komande. 'osle rata se
vratio u rudnik9 u,estvovao u pokretu kol-oza9 rukovodio
zadrugom .umski- radnika.
Sada9 kada je zagazio u devetu de)eniju9 on osvaja sme:
lo.u svoji- rasuGenja. "n je uvek bio takav : drzak9 smeo9
re,it. &ednom mu je +bio je na Kavkazu9 stajao je iznad mora9
na visokoj liti)i/9 do.la misaoF @Ea.to su ljudi tako sazdani9
;;4
da im pola ivota ode na blagostanje : dok su mladiJ u zrelom
dobu9 reklo bi se9 trebalo bi da ive za korist drugi-9 ali ne
moe tako da budeF na ,oveka navaljuju bolesti9 ,ine ga
in(eriornim9 teraju ga da vi.e ne razmi.lja o onome zbog ,ega
je do.ao na zemlju9 ve o sebi. Bolesti prave od ,oveka
egoistu. Ear mnoge ljudske nevolje ne dolaze upravo zbog
toga .to ,ovek ne ume da pobedi svoju nemo* Koliko god
se .titio9 svejedno te to nee spasiti od nesrea. A .ta ako se
u,ini suprotno : ne skrivati se od prirode9 ve joj poi u susret9
biti joj blie9 sliti se s njomD@
! 'or(irije !vanov je resio da dokae : prvo samom sebi9
da @lo.e sile prirode@+njegov izraz/ mogu da se pripitome i
da se preokrenu u na.u korist. "n je po,eo da izlazi obnaen
na mraz. 'rvo po nekoliko sekundi9 zatim pola minuta. Svaki
put sve due i due. Ao.lo je do toga daje u meavu odlazio
u .ortsu i satima .etao po vetru i )i,i zimi. =raao se prekriven
injem9 u kovitla)u pare9 i selja)i nisu mogli da se na,udeF sutra
e sigurno pasti u postelju sa te.kom upalom plua9 ili sa
ne,im jo. gorim*
3o je bilo u pro.losti. Sada9 kada je oti.ao u penziju9
!vanova dri ideja da preda svoje jedinstveno +bez sumnje
unikatnoD/ iskustvo ,eli,enja ljudima9 nau,ni)ima. A.ta kau
nau,ni)i* Ea sad ne ure. 6oda ne znaju za !vanova*
;;7
; &a se obraam ljudima : govori 'or(irije !vanov. : Aragi
moji9 sve va.e bolesti poti,u od va.i- nenostiF od toplote9
ukusne -rane9 od mira. Ce pla.ite se -ladnoe9 ona mobili.e9
.titi organizam. Hladnoa ubrizgava u telo -ormon zdravlja.
Ceka svako kae .ta mu je vanije : rad na sebi ili sitne ra:M
dosti!Svi moraju da pobede. 8ovek mora da ivi za pobe:
duJ ako je ne zadobije9 on ne vredi ni prebijene pare...Ea.to
se le1iti9 kada moemo i moramo da bolest ne pu.tamo u
teloD
Ca sala.u !vanova je mnogo sledbenika. 'rva od nji- je
njegova ena : =alentina Su-arevska. Cekada je bila te.ko
bolesna9 sada9 u sedamdesetoj godini9 smatra daje potpuno
zdrava.
&a se pla.im : govori ona9 : da zimi propustim ijedan dan
=
da ne izaGem na mraz9 ne polijem se -ladnom vodom. Sta
ako bolesti opet nagrnu9 kao .to su pre dvadeset i pet godina*
=alentina Su-arevska9 isto kao i 'or(irije !vanov9 veoma
malo jede. Bez obzira na to .to )eo dan radi +kao i svaka ena
sa sela/9 umara se mnogo manje nego ranije9 kada se jo. nije
druila sa -ladnoom i nije ograni,avala svoju is-ranu.
;;5
'ri,a sledbenika sistema
'or(irija !vanova
!gorHvo.evski
6oj susret sa !vanovim omoguio mije da pri-vatim
njegovo u,enje9 koje sam praktikovao ;2 godina9 nalazei se
u njegovoj blizini. Bio sam jedan od njegovi- najblii-
u,enika i ,esto smo noi provodili u razgovorima. 6ogu rei
daje !vanov ,ist matemati,ar. Svaki njegov izraz poku.ao
sam kriti,ki da opovrgnem na po,etku svog puta9 a s obzirom
da sam matemati,ar po pro(esiji9 mogao sam lako to da u,i:
nim. 6eGutim9 nijednom nisam primetio da je !vanov
pogre.io. 'reneu vam svoje li,ne utiske o susretu sa njim.
Susret se dogodio iznenada9 stoje moda i razumljivo9 s
obzirom da sam imao predispozi)iju prema bolesti koju uvek
oseam na daljinu kada se pribliava. "seam njen da- smrti9
o kojoj je govorio i Knejp9 daje to @zmija koja ve,no skriva
svoju glavu9 a9 ukoliko izgubite kontrolu nad sobom9 ona se
pomalja i spremna je uvek da ugrize@. 3o je tuberkuloza. "d
detinjstva sam bolovao9 a otprilike ;04. godine se vratila u
uasnoj (ormi. 'ojavile su se kaverne sa obe strane plua9 i9
;;5
oseao sam da umirem. 3o je uasavajue stanje9 lebdenje
izmeGu ivota i smrtiJ uasan oseaj stalnog prisustva nekoga
koje nadmoniji od tebe9 od koga ne moe. da se sakrije..
U takvom stanju -oda.9 osme-uje. se9 poku.avajui da
odagna. misli9 .to sigurno znaju svi oboleli od smrtonosni-
bolesti. "bitavao sam u takvom stanju. Cisam to mogao
nekako re)ima da do,aram9 jer nije bilo snage9 niti mije iko
verovao9 jer sam se spolja osme-ivao i pri,ao9 a iznutra znao
da umirem. ! eto9 za-valjujui pomoi svog najboljeg
prijatelja : supruge9 koja je s-vatila moje stanje posle odre:
Geni- ubeGivanja i razgovora9 smestili su me u bolni)u.
!spostavilo se da imam otvorenu (ormu tuberkuloze. 3kda
je po,ela moja borba za preivljavanje. U toku jedne godine9
svakog dana sam pio oko 70 tableta. "naj ko boluje od
tuberkuloze9 zna da je to bio jedini na,in da se prevaziGe
stanje kraja. U toku te godine9 leei u bolni)i9 isprobao sam
sve lekove. 'oku.ao da se sa prijateljem Serjoom9 takoGe
te.ko bolesnim9 bavim i jogom9 pri ,emu je dolazilo i do
komi,ni- situa)ija. Serjoa je ,vrsto verovao da drvee zra,i
pranu : ivotnu energiju. Uzimao je veliku teglu9 prilazio
drveu i @punio@ je tom pranom9 dok je ela bolni)a9 zajedno
sa lekarima9 videv.i taj prizor9 umirala od sme-a. Ali9 mi9
bolesni9 nadali smo se da emo preiveti. Ce znam zbog ,ega9
/ ali verovaU smo u ivot. U bolni)i postoji taj snaan stimulans
: veruje? da ti je ivot jedini put i )ilj.
;;0
'ro.la je godina... iznenada me je u de)embru ;07.
godine posetio drug Kolja9 u koga sam imao bezgrani,no
poverenje i sa kojim sam ,esto razgovarao o sudbini sveta9
kako se to obi,no kae. Ca kraju posete mi je rekao da je
susreo ,oveka koji ,e mi zasigurno pomoi. 'si-olo.ki oseaj
koji se pojavio bio je sledeiF slu.am ga9 a u meni kao da radi
unutra.nji metronom. Slu.am ga9 kao daje trei ,ovek pri:
sutan u prostorijiF ja9 on9 i trei ,ovek9 koji slu.a. Cakon
odreGenog vremena9 on mi govori ne.to9 a kao da metronom
otku)ava vremeF tik:tak...i9 odjednom9 ni sam to ne razume:
vajui9 odgovaram mu da pristajem. Ea.to sam se sloio9 ni
sada mi nije jasno kako da to protuma,im9 ali mi se ,ini da
je moje unutra.nje ja pristalo. 'ripremio sam se i krenuo.
Kada sam prvi put do.ao kod !vanova9 porazila me je
njegova veli,ina. Ce znam za.to mi se u,inio kao gromada.
'ored njega su stajala de)a9 on je ne.to govorio9 ali se ne
seam .ta. Bio sam zapanjen njegovom veli,inom9 ali nikak:
vi- drugi- oseaja nije bilo.
Eatim me je primio. 'rijem je bio spe)i(i,an9 dugo sam
ga kasnije analizirao. Cakraju su me polili ledenom vodom.
3o je bilo 2. de)embra ;07. godine9 i bilo je to moje
prirodno kr.tenje. Cjegova ena9 =alentina Su-arevska9
po,ela je da me poliva -ladnom vodom. 3o nije bila -ladna
voda9 niti ledena. Enate...to su bile igli)e koje bo)kaju svaki
milimetar va.eg tela. Kada je po,ela da me poliva9 odjednom
sam pomislio : tiranijaD $azmi.ljao samF .ta to ,ini....-teo
;;>
sam da uzmem to vedro i da ga odba)im9 ali odjednom je sve
pro.lo. "pet9 kao daje neki metronom u meni zaku)ao i
odjednom potpuno uti-nuo. $azmi.ljao samF polivaj9 kad i
tako sve propada. "na je reklaF @3o je dobro9 to stanje mi se
ba. i dopada.@ =idela me je takvog9 posle mnogobrojni-
opera)ija9 u kojima su mi sve izvadili. Saalila se na mene i
po.la kod !vanova da mu ispri,a. Vela ta grupa posetio)a je
bosonoga krenula na uli)u. 'ored mene je bio neki nau,nik9
doktor9 koji je rekaoF @'olio sam se9 dobro. Ali da idem bos
na uli)u : ni za kakve pareD@ U tom trenutku9 ,im je izgovorio
tu (razu9 ja sam : krenuo. 'o.ao sam. 3o je izazvalo takvo
iznenaGenje kod prisutni-9 jer prido.li)a iz bolni)e ide boso:
nog u sneg9 da su bili impresionirani. Eatim sam se vratio u
bolni)u9 iznutra oseajui ogromnu lakou9 toplotu9 kao da
je unutar mene bila zaloena pe. $azodenuo sam se i boso:
nog .etao po bolni,kom dvori.tu. 'ri.ao sam prozoru svog
prijatelja Serjoe9 a on9 kada me je ugledao takvog9 pao je u
nesvest. Ujutro9 nikome ni.ta ne govorei9 takoGe mi se
pridruio u obnaivanju i bosonogom -odanju.
Eatim sam sebe ubeGivao da to vi.e neu raditi. "dlu,io
sam da sve to napustim9 i 4;. de)embra9 kao i svi9 do,ekivali
smo Covu godinu. U bolni)i smo se napili9 proslavljajui.
Ujutro sam se probudio u uasnom stanju. $esio sam da
tele(oniram !vanovu9 jer sam znao gde se nalazi. 'ozvao sam
ga9 a on je podigao slu.ali)u i glas mu je zvu,ao kao u mladog
,oveka. Cikada kasnije nisam prepoznavao njegov glas9
;;
preko tele(ona. #ovorio je kao mladi9 veoma bodrim i
nenim glasom. Bio je kratakF @A9 to si ti. AoGi@ : i spustio je
slu.ali)u. $azmi.ljao samF kako da doGem* 6eGutim9 to
sigurno zna,i da treba da idem. S druge strane9 -teo sam da
objasnim da neu da doGem. Ali9 na kraju krajeva9 spremio
sam se i zaputio se u 'olarnu uli)u9 gde smo se kod 3atjane
%jodorovne upoznali po drugi put. Seo je pored mene i sve
vreme svojabosa stopala stavljao na moja -ladna9 zagrevajui
me. Bio je to izuzetno prijatan i ,udesan oseaj.
=
Cakon toga9 po,eo sam da praktikujem @1edo@. 'osle
nekog vremena9 veoma sam se sprijateljio sa Serjoom.
Serjoa je imao izuzetno interesantno iskustvo. !spri,au
vam9 jer je ono verovatno jedinstveno9 i malo ko za njega zna.
Ea vreme polivanja9 kako je rekao !vanov9 i =alentina
Su-arevska9 a kako mije i sam Sergej potvrdio : dogodila mu
se smrt. Ceki lekari kau daje to veoma duboka nesvesti)a9
,ak su mi rekli i stru,ni naziv tog stanja. 'itao sam Sergeja9
kojije tada imao jako izo.trenu intui)iju9 jer mijebilo veoma
vano da s-vatim staje video za vreme te nesvesti)e. $ekao
je daje osetio razdvojenost9 kao daje leva strana njegovog
telabila tamna9 a desna : )rvena. Sve kao daje bilo u dva tonaF
)rvenom i )rnom...negde je video ,ak i plami,ke.
=alentina Su-arevska je tada uzviknulaF @Aragi 'or(irije9
na.em sistemu je do.ao kraj@D U,itelj je legao na Serjou9
potpuno ga obgrliv.i )elim telom i po,eo da mu di.e u usta.
Cakon nekog vremena Sergej se pridigao. U,itelj gaje uzeo
;20
za ruke9 izveo na balkon i rekaoF @Samo uda-ni tri puta9 dete@.
Sergej je uda-nuo. @Kako si*@ : @Sve je u redu...@. ! Sergej je
krenuo kui.
'ostepeno me je9 onako kako mi se ponovo vraalo
snano zdravlje9 zaposedala jedna misaoF Kako to objasniti*
Eastoje sve to potrebno* Sta ,initi9 na kraju krajeva* Staje
to voda* =odom se polije. : i vi.e je nema. Bekovi : daD
'otrebno je bilo nai taj )entar tee9 to nau,no i (ilozo(sko
upori.te9 da bi opravdali sve to. Ca kraju krajeva9 postoji
mnogo (ilozo(ski- kon)ep)ija9 a .ta predstavlja u,enje
!vanova* Aa li je ono potpuno novo9 jer je !vanov ,esto
govorioF @Aoneo sam ne.to novo na EemljuD@ #de je ta
sredina9 to istinsko .to je bilo potrebno nai9 da bi s-vatili .ta
,inimo9 staje potrebno ne samo tebi9 ve elom ,ove,anstvu*
Svaki put kada sam se susreo sa !vanovim9 poku.avao
sam da od njega dobijem odgovore na neka pitanja. Ca mno:
ga tajna pitanja otvoreno mije rekao da ne moe da odgovori9
jer je jo. rano. Ca neka pitanja mi je delimi,no odgovorio.
=eoma sam se zbliio sa !vanovim9 ,esto sam ga poseivao9
pri,ali smo o mnogim problemima9 i bio sam svedok nasta:
janja sistema @1edo@ koji je bio krajnji odraz -armoniza)ije
ljudski- mogunosti i prirode.
@1edo@ je nastalo zato stoje !vanov dobijao jako mnogo
pisama. &ednom sam bio svedok kako mu je pristiglo oko >00
pisama. 'una dva daka pisama je bilo ispred njega9 a on je
gledao i razmi.ljaoF .ta ,initi* "dgovoriti na sva pisma bilo
;2;
je prakti,no nemogue. !9 kada su po,eli da spaljuju pisma9
posmatrao sam !vanova i imao utisak da je oseao da sam
gori. !vanov me je nou pozvao9 dao mi taj dokument i rekaoF
@2vo ti : pogledaj.@ &edino stoje trebalo9 bilo je da stavim tri
:,etiri zareza. Sve ostalo je uradio !vanov. 3ako je nastalo
@,edo@.
U &apanu se9 na primer9 rak le)i po sistemu Ka)udo
Ci.ijaF ;2 puta dnevno te.ko obolelog ,oveka obnauju9
otvaraju prozor9 i izlau ga direktnim zra)ima sun)a i
-ladnoi. Samo po nekoliko sekundi9 ali ;2 puta na dan.
'or(irij !vanov je ,esto odlazio pre le,enja te.ko bolesni-
u stepu i iveo nekoliko dana u prirodi9 prikupljao prirodnu
snagu9 da bije zatim uda-nuo u obolelog ,oveka.
'or(irije !vanov je nosila) novog dela : na)ionalnog
dostojanstva. 3o je vrednije od svi- valuta9 od svi- izuma
:povratak jednostavnosti9 prirodi.
6etod !vanova pomae organizmu da stekne nespe:
)i(i,ni imunitet na sve bolesti. 3o je bukvalno nov na,in ivota.
3o je srea. Aa bi je dosegnuli9 potrebno je svega nekoliko
minuta na dan.
'reporukedateul2pravilasadre9napivi pogled9 veoma
jednostavne savete. Ali9 svaka ta,ka9 svako slovo je mali klju,9
tajna vrata koja vode u prirodu9 (ormula za zdravlje.
122
Aato sam se i rodio$ da bi zadobio %ivot u Prirodi$ da bi
M ljudi preokrenuli svoj potok i prestali da umiru.
;24