KRATKO UPUTSTVO O IVLJENJU U KASTINSKOM DRUTVU

GoranStankovi

Prvo poglavlje ...I

U korenu svih pojava je broj, kae Pitagora. Ako je Jedan sila, Dva materija, Tri je broj vremena, prvi potpuni broj (druga dva potpuna broja reintegracije su edam i Deset!, kada "ovek i ivot ponovo postaju Jedan u velikom kolektivnom jedinstvu "ove"anstva. #na"enje Tri jeste$ Jednost % istupanje i& Jednog % povratak u Jedan. #ato je Tri broj kolektiva, "ove"anstva. ' &bog toga Tri ta"no odgovara trima kastama. Potrebno je da Tri bude broj &ajednice, ure(ene &ajednice kojom upravlja &akon sveta. #bog toga je svaka &ajednica drevnog, &latnog doba "ove"anstva po"ivala na broju Tri, svaka arhai"na &ajednica je imala tri kaste. )a tome je po"ivala trajnost, stabilnost i harmoni"nost drevnih &ajednica, pojava koja se u istoriji nedvosmisleno poka&ala kao istinita. Dalje, ukoliko u Trojci trijum*uje svojstvo +eline jednosti, u ,etvorci se probija novo svojstvo Jednosti. To novo svojstvo je$ Potpunost. #bog toga "etiri strane sveta ne &na"e samo ceo svet ve- i potpuni svet, &bog toga je u .abali potpuno ime /oga sastavljeno od "etiri slova (ime koje se sa samoglasnicima i&govara Jehova$ Jod%0e%1au%0e!. Ukoliko ove jednostavne i drevne istine primenimo na dru2tveni poredak, &ati"emo tri, odnosno "etiri kaste. Tri kaste koje odgovaraju slici jedinstvene ljudske &ajednice, dakle /rahmani, .2atrije i 1ai2je, i "etvrta kasta, 3udre, koja i nije sakralna, vrednosna kasta, odnosno ne spada u poredak sveta, ali &na"i materiju i predstavlja svojstvo potpunosti. ama ljudska &ajednica ima tri vrednosna stupnja. Taj poredak govori o #latnom, rebrnom i /ron&anom dobu, ve- prema "istoti poretka, ne hronolo2ki. vaka ljudska &ajednica mora da ima i svoje 3udre, ne"iste. vako dru2tvo be& i&u&etaka sastoji se od &akonitih i ne&akonitih "lanova, odnosno, od sakralnih i svetovnih vrednosti. Drevni, iskonski ljudski poredak 3udre smatra sredstvom, materijom sa kojom se ne2to "ini ili i&vr2ava. U&rok nera&umevanja i kri&e savremenog ljudskog dru2tva je u naru2avanju ovog drevnog poretka. 'storijski "ovek je 3udra, otupeo i uspavan, i ne &na da sakralni ivotni poredak nema ljudsko ve- transcendentno poreklo. #bog toga ivimo u "etvrtom, 4vo&denom dobu.

...II
/rahman predstavlja "oveka pred /ogom i /oga pred "ovekom. .2atrija je herojska du2a. 1ai2ja je privredni rast, sredstvo &a ivot i njegovo odravanje. vako dru2tvo ima i svoje 3udre (ponekad se smatra da su to protestanti, Jevreji,

proleteri, buruji, emigranti ili ve- neko drugi % ali, takvim podelama udarile su pe"at strasti obamrlog, istorijskog "oveka, a ne shvatanje univer&alnog poretka!. 5dmah, ve- na ovom mestu, moram da kaem da je ova struktura transcendentalnog &na"enja i da ne odgovara nijednoj strukturi ili podeli savremenog sveta. me2no je i pomisliti da bilo kakvoj podeli uloga u savremenom dru2tvu odgovara ova sakralna podela na tri, odnosno "etiri kaste. )iti su, dakle, srpske vladike /rahmani, niti su generali .2atrije, niti su direktori ili vlasnici dravnih ili privatnih predu&e-a 1ai2je, a niti su, pak, vo&a"i autobusa 3udre. 'stovremeno, odmah moram da naglasim da ova podela nije broj"ano ujedna"ena ili proporcionalna. Jasno je da je daleko najve-i broj 3udri, a i&me(u preostalih nekoliko procenata (prema teoriji 67, detaljno ra&ra(enoj u psihologiji 88 veka, ali, naalost, slepo, be& uvi(anja transcendentnog &na"enja ovog sa&nanja! najbrojniji su 1ai2je, pa .2atrije, a neuporedivo su najmalobrojniji /rahmani. 9oemo slobodno, ali vi2e na nivou slikovitosti (ne i preci&nosti! re-i da se dana2nje dru2tvo sastoji od :;7 3udri, a u preostalih 67 su najbrojniji 1ai2je, opet, :;7 od tih 67, pa .2atrije, kojih ima ponovo :;7 od 67 preostatka, i tako dalje. .ao 2ala neka poslui i ova mala ra"unica$ Jugoslavija ima <=.===.=== ljudi (recimo!. 3udri ima :.;==.===. 5d preostalih 6==.=== "itavih :;7 su 1ai2je, &na"i oko >:<.===. 5d preostalih :.=== "itavih :;7 su .2atrije, &na"i oko ?.;6=. Ukupno /rahmana ima oko >;= u celoj &emlji. Ukoliko ova neo&biljna ra"unica i nije najduhovitija, moemo slobodno re-i da je veoma priblina pravom stanju stvari.

...III
Dakle, nikada nije suvi2no, i&u&etno je vano, i na ovom mestu potrebno da jo2 jednom naglasimo da ova podela ni u "emu ne odgovara podeli uloga u savremenim dru2tvima, &atim, da ne &avisi od savremenih *aktora, obra&ovanja, dru2tvenog ugleda, bogatstva, mo-i, slave, prestia, ili bilo kog elementa kojem robuje ovo gvo&deno doba "ove"anstva. @e" je, &apravo, o skrivenom poretku sveta i svet se odrava upravo &bog toga 2to postoji takav sakralni, skriveni poredak koji ne dopu2ta njegovo potpuno uni2tenje, dok na povr2ini komi"ne i u&mre2kane svetske cirkuske 2atre i&gleda da svet postoji onako kako se to ogromnoj ve-ini "ini. 1ano je i naglasiti da je svet &apravo i&gra(en na ovom skrivenom poretku. Da, i&u&etno je vano shvatiti da ispod privida postoji snana, neuni2tiva transcendentalna su2tina poretka, da je vidljivi poredak laan, *iktivan i uslovljen. amosvesni pripadnici kasti su duboko ra&bu(eni ljudi i svesni svoje su2tinske uloge u odravanju sveta i njegovog skrivenog poretka.

Drugo poglavlje
Dakle, tu smo. Pre2li smo doktrinarni, teorijski uvod i jedva ne2to konkretnije

ra&laganje na2eg kastinskog poretka. ada dola&imo lagano do ivotnijih pojedinosti, prela&imo na svakodnevne detalje. ' na svakom koraku % evo nedoumice$ ako i pristanemo na ovo iskonskom &dravom ra&umu prihvatljivo &astranjivanje % kako u toboe demokratskom dru2tvu iveti prema kastinskom poretkuA )iti akademsko podu"avanje, niti neplodno detaljisanje ne pruaju nestrpljivima utehu, niti upotrebljivi odgovor. Tada nastupa % instinkt, iskonsko ose-anje reda koji nas dalje vodi. vaki instinkt pola&i od primordijalnog. vaki instinkt uvek i&nova stvara habitus u kome -e dominirati. 'nstinkt istovremeno odbacuje vreme, gene&u i ishodi2te, bivaju-i tako samobitan. toga na2e ivljenje u kastinskom sistemu uvek pola&i od nas, pojedina"nih, samobitnih ljudi. Drugim re"ima, od mene po"inje kastinski sistem. ' tada, odmah, naila&imo na Druge. )ajpre na porodicu. #atim na sve ostale. ' u ovom trenutku rituali&acija stupa pobedonosno na sunce. #na"aj porodi"ne tradicije, statusni simboli, predmeti koji ih "ine (grb, &astava, pe"at, moto, porodi"ni rituali! % postaju nemerljivi. @ituali&acija ima mnogo lica. U nedostatku poretka koji -e haoti"ni svakodnevni ivot podvrgnuti pravilima, svako stvara svoj kodeks. 9e(usobno obra-anje ili i&gled stola pri porodi"nim ru"kovima % trivijalnosti su koje, najednom, postaju neprocenjivo dragocene, &a nekoga ko kreira svoj svet do najsitnijih pojedinosti. #atim slede i&bori, oni ivotni, i&bori bra"nog druga, prijatelja, posla, partnera na poslu, sugra(ana. Udruena svrhovitost i rituali&acija probijaju sve barijere, ste"ene i prisilne. /iraju-i ljude oko sebe, biramo i svoj poloaj u kastinskom poretku. Ali, kako iveti u svom kastinskom poretku, kada je on skriven i tajnovit usred na2eg svakodnevnog jadikovanjaA )ajpre % principom povu"enosti, neuplitanja. vet je pun adrenalina, i najve-a vrlina je biti smiren. Dalek i smiren. ' u tome najvi2e pomae rituali&acija. Povu"enost otvara prostor &a mentalno &draviji ivot u samoi&abranim malim &ajednicama, u kojima svako po&naje sva"ije mesto. Time se otklanjaju strah i &ebnja kao emocionalni podstreka"i neuravnoteenosti, li"ne i kolektivne. Bjudi nedelotvorno *unkcioni2u u odsustvu autoriteta. 9asovna dru2tva stvaraju nasilni tip autoriteta, koji &amenjuje ritual i iskonsku podelu na kaste. toga je logi"no da savremeno masovno dru2tvo, &arad elementarne e*ikasnosti i opstanka, &ahteva vi2i i ve"niji autoritet od tiranina ili pisanih &akona, a to je poredak kasti, koji nije ni2ta drugo do na"elo prilagodljivosti. taviti dobre ljude u r(avu situaciju &na"i na"initi ih r(avim. taviti r(ave ljude u dobru situaciju &na"i na"initi ih delom ravnotee. 9o- dru2tvenih situacionih sila primarni je motiv &a kastinsko ure(enje. Uloga &a vrlo kratko vreme nadvlada identitet, jer "ovek je ionako tek glina.

Tree poglavlje ...I

Dakle, po2to smo u ' poglavlju nepobitno doka&ali da je kastinski sistem harmoni"ni poredak &latnog doba "ove"anstva, poredak u kome je svaka jedinka u skladu sa vi2im aspektima postojanja, uklopljena u jedinstvenu vi&iju kosmosa i ivota i svesna svog mesta me(u ostalima, ujedno i harmoni"na i sre-na, i da kastinski sistem nipo2to ne odgovara bilo kojem dana2njem poretku kao ni predrasudama prema njemu, &apo"e-emo sa ne2to konkretnijim podu"avanjima.

)ajpre, odstojanje i milosre su osnovna obeleja odnosa i&me(u kasta, pogotovu odnosa tri sakralne kaste prema "etvrtoj, svetovnoj kasti. @e" je o doktrini Codvojeni ali jednakiC. 5dvojeni po na"elu ra&like i&me(u ljudi, jednaki po na"elu &a2tite manjine od ve-ine. (.asta je &a2tita pojedinaca od terora gomile. .aste pri&naju "injenicu da se ljudi ra&likuju. .aste &na"e i i&vesno odbacivanje individualnosti i identi*ikaciju svakog "oveka sa svojom dru2tvenom ulogom. .aste su, &na"i, gilde, sindikati, odgovor na svet dungle.! )ajpre -emo govoriti o rastojanju. Pripadnik kaste mora odravati rastojanje i&me(u sebe i pripadnika drugih kasti i i&me(u sebe i pripadnika iste kaste, iako se ta rastojanja ra&likuju. Prvo je *i&i"ke i duhovne prirode, drugo je de*inisano pojmom 2i*gretora. 5bjasni-emo prvo rastojanje i&me(u kasta.

...II
a drugim kastama odnos je strogo *unkcionalan, dakle, objektivan, na nivou njihove dru2tvene uloge. .astinski sistem &na"i podelu ljudi na osnovu njihove uloge. )i2ta van toga. )ikakav Cljudski kontaktC sa pripadnicima drugih kasti nije preporu"ljiv, 2to se posebno potencira u odnosu prema 3udrama. )ema ra&govora, duhovitosti, &abavljanja, ljuba&nosti, CljudskostiC u odnosu prema ljudima i& drugih kasti. #bog tobonje demokrati"nosti trenutnog poretka sveta, &bog ogromnog broja pravila i &akona i&mi2ljenih da bi nasilni"ka ve-ina &a2titila svoj be&boni, besmisleni i demonski poredak (neka istorija poslui kao primer kome ne treba doka& da je istinit! od vi2eg, boanskog, harmoni"nog poretka, potrebno je doslovno, do paradoksa po2tovati te &akone, da bi se i&vrgli ruglu i time &apravo poni2tili. Jer, suprotstavljati se ne"emu, &na"i podravati ga. toga se ne-emo suprotstavljati demonskom, nesre-nom i besmislenom demokratskom poretku, u kome ljudi ponovo postaju nasilni"ke ivotinje, nego -emo biti daleki i arogantni. A 2ta je arogantnije od po2tenja i iskrenostiA Drugim re"ima % nedodirljivi &a gomilu, jer -emo njihovu &aslepljenost okrenuti ka njima samima.

...III
vaka kasta je vrsta male (duhovne ali i *i&i"ke! republike, be& svoje teritorije, ali pove&ana ra&likama u odnosima prema drugima, je&ikom, ritualima pona2anja, obi"ajima, &animanjima itd. U odnosu prema ljudima i& vlastite kaste nuno je pre svega voditi ra"una o 2i*gretoru.

3ta je 2i*gretorA Dtimolo2ki, re" &na"i senka, igra maski. )ajpriblinije$ ugled, obra&, ponos, neprevodivo i svevae-e na"elo dru2tvenog autoriteta. 9oe se prevesti i kao drskost iskrenih. astoji se u i&vrdavanju, i&a&ivanju, retori"kim *inesama "iji je glavni cilj dosti&anje i o"uvanje na visokom nivou odnosa de*inisanih 2i*gretorom, dakle, suparni"kih, prestinih oblika komunikacije. Treba &apamtiti$ svaki "ovek baca svoju senku. ' % o milosr(u. Treba imati u vidu$ jedino strah vlada istorijskim "ovekom. Pobuna protiv straha je biolo2ka reakcija koja u&burkava vodu sve dok je mulj ne &amuti a ribe se ra&bee. ,ovek svestan svoje uloge u kastinskom sistemu kao odgovor na strah ne nudi nasilje, ve- milosr(e. Jer kastinsko ure(enje ne odrava se strahom od vi2ih struktura, ve- milosr(em prema niim. 4ore je sve ionako kako treba, a nadole &avisi od na2e "istote u ovim drevnim istinama. )e kae se u&alud$ kako gore tako i dole. 3to -e re-i % i obrnuto. .oristim termine i& indijske misli i prakse. )e samo &ato 2to poseduju op2tepo&nata &na"enja kojima nisu potrebna dodatna obja2njenja, ve- i &bog karaktera ovog teksta, koji ne pri&naje bilo kakve lokali&me, pa ni je&i"ke. amo u okvirima potreba na2eg uputstva. U okviru svake od ovih kasti%matica nala&i se veliki, prakti"no neograni"eni broj *luidnijih potkasti, ve- prema mnoestvu &animanja i uloga u ivotu pojedinca i dru2tva. Pojam 2i*gretora podra&umeva pridravanje slede-ih obi"ajnih i odno2ajnih imperativa$ <. )ikome ni2ta ne doka&ivati. >. )e odu2evljavati se ljudima, stvarima i doga(ajima. 6. )e i&vinjavati se nikome. E. )e moliti nikoga i ni &a 2ta. F. /iti nepodmitljiv. G. Drati se vlastitih &aklju"aka i odluka, sebi samome najvi2e verovati. ;. )e o"ekivati mnogo od drugih i ne angaovati se previ2e &a druge. ?. /olje je ignorisati nego se raspravljati. :. )iko ti ne sme previ2e &na"iti. <=. )e truditi se da se svidi2 ljudima.

<<. )e ble*irati i ne lagati i ne osvrtati se na ble*ove i lai. <>. a svima drati distancu, posebno emotivnu i sa svima biti plemenito surov, jer -e te samo tako po2tovati i ostavljati na miru. <6. Uvek govoriti samo istinu, a u svakom slu"aju nikada ne govoriti la. <E. Dliminisati nesigurnost i kolebljivost kao najgore neprijatelje.