Rak dojke

ta je tumor - karcinom - rak?

Karcinom - Rak je izraz kojim se oznaava oboljenje praeno nekontrolisanom i ubrzanom deobom elija nekog tkiva koji svjojim rastom moe zahvatiti druga tkiva i organe. Tako stvorene elije se mogu iriti u druge delove tela putem krvi ili limfnog sistema.

Kako nastaje rak?

Rak nastaje kada kontrolni mehanizmi koji postoje u okviru jedne elije (mehanizam koji stimulie rast elije i mehanizam koji prati da ne dodje do nekontrolisanog rasta) ponu da funkcioniu sa grekom. Znai, maligno oboljenje nastaje kada telo ne uspe da prepozna i uniti elije koje se ne razmnoavaju normalno.

Kod prosenog oveka postoji izmedju 50 do 100 triliona elija. Celije se dele i repliciraju trilionima puta na dan (1 trilion je milion miliona neega). Jedna elija sebe duplira oko 4.3 miliona puta na dan, to je broj koji sam po sebi podrazumeva da e se neke od njih replicirati sa grekom. Jedna od glavnih funkcija imunolokog sistema jeste da otkrije i uniti takve elije, a ako u tome ne uspe, nastaje rak. To znai da je rak pre svega bolest disfunkcije imunolokog sistema. Zdrave elije su programirane da u jednom momentu svog zivota umru i taj proces se zove "apoptoza", kod malignih elija takav mehanizam je iz nekog razloga iskljuen i zato se one dele beskonano.

One se dele dok se ne stvori ogroman broj malignih elija u obliku tumora koji prominira iz zdravog tkiva da bi u nekom momentu "metastazirao", t.j. rasejao se po organizmu

nastavljajui svoju deobu i formirajui nove tumore.

Postoji oko 100 razlicitih tipova raka.I oni se dele u dve grupe: BENIGNE TUMORE MALIGNE TUMORE

ta je dojka? Dojka je najvea lezda ljudskog organizma ija je osnovna funkcija laktacija (produkcija mleka). Sastoji se od malih kanala (u kojima nastaje mleko) i veih, izvodnih preko kojih mleko dolazi u bradavice.U pubertetu se kod devojica poinju razvijati mlene lezde i tokom reproduktivnog doba ene one ine vei deo tkiva dojke.Osnova od vezivnog tkiva odgovorna je za

poloaj dojke i ujedno odreuje njezin oblik.

Dojka (anterolateralni presek)

Da li je rak dojke nasledna bolest?

Mnoge zene veruju da ce dobiti rak dojke jer je makar jedna zenska osoba u njenoj porodici imala ovako tesku bolest dokazano je da nije nasledna. Genetski faktor je uzrok raka dojke samo kod pet do deset odsto ena, dok u ak 75 odsto sluajeva razlog nastanka ovog oboljenja ostaje nepoznat. Postoje nauna saznanja koja su dokazala da kod ena ije su majke, sestre ili bake imale rak dojke postoji samo vea verovatnoa da i one obole, ali to ne znai da e one sigurno oboleti.

Kako nastaje rak dojke? elija i njen genetiki materijal stalno su izloeni uticajima razliitih faktora.Oteenja DNK mogu da nastanu tokom normalnih elijskih procesa, kao to je replikacija DNK,pod uticajem unutranjih faktora,kao to su slobodni radikali, ili pod uticajem spoljanjih agenasa, kao to su ultravioletno (UV) i jonizujue zraenje.elije su razvile sposobnost da detektuju oteenje DNK, zaustave elijski ciklus i iniciraju popravku tog oteenja. Ukoliko do popravke oteenja ne doe, elija aktivira programiranu elijsku smrt (apoptozu).Ukoliko elija sa oteenom DNK ne ue u apoptozu ve nastavi sa deobom, mutacije se prenose na erke elije.Nakupljanje mutacija (genomska nestabilnost) postepeno moe dovesti do gubitka kontrole nad deobom i apoptozom to vodi kancerogenezi(malignoj transformaciji elije).

Da bi izbegle kancerogenezu, elije su razvile mehanizme zatite. Nakon to doe do oteenja DNK, potrebno je da se signal (informacija) o tome da je do oteenja dolo prenese meu odgovarajuim molekulima,da se zavisno od tipa oteenja odabere odgovarajui put popravke nastalog oteenja, da se hromatin remodeluje kako bi proteini koji su ukljueni u popravku oteenja mogli da priu oteenju da bi se izvrila popravka.

Proteini BRCA1 i BRCA2 uestvuju u popravci ostecene DNK.Iako ucesvuju u popravci ostecene DNK njihove mutacije su krivci za nastanak raka dojke.

Genetskim testiranjem mozemo saznati da li u sebi nosimo gen koji izaziva rak.U genetsko analiziranje ukljucuje se analiza strukture DNK.Do sada je otkriveno vie od 1600 mutacija u genu BRCA1 i oko 1900 mutacija u genu BRCA2.

Dobroudni (benigni) tumori ostaju ogranieni od okolnog tkiva, lako se odstranjuju i vrlo retko se ponovno pojavljuju. Uglavnom rastu sporo i to su vei rastu sporije. elije dobroudnih tumora ne napadaju ostale zdrave elije , ne urastaju u okolno tkivo niti u limfne ili krvne ile te se ne ire u limfne vorove i druge delove tela.

Zloudni (maligni) tumori rastu brzo i nezaustavljivo te urastaju u okolno zdravo tkivo. elije zloudnih tumora unitavaju okolne zdrave elije te ih je zbog toga, osim dok su vrlo mali, teko odstraniti u potpunosti.Vrlo esto je potrebno odstraniti celi organ ako zelimo da odstranimo svo vidljivo tumorsko tkivo.

SAMOPREGLED DOJKE