1.

POJAM POJAVA I ISTORIJSKI RAZVOJ INFLACIJE Sama re Inflacija potie od latinske rei INFLATIO to znai NADI AN!" #ili zapaljenje pl$%a&' tako da je to (odinama )io medicinski izraz* Do $potre)e $ ekonomskoj na$ci' o+o( termina #pojma&' dolazi za +reme (ra,ansko( rata $ Americi #-./- 0 -./1&* Naime' -./1* (odine' $ Nj$jork$ izlazi knji(a 2elika papirna o)mana ili pri)li3a+anje finansijske eksplozije 0 Aleksandra Demlera' $ kojoj se po pr+i p$t $ istoriji ekonomske na$ke $potre)lja+a izraz inflacija' koji je prikazi+ao nadimanje no+ano( opticaja i +isok porast cena* Inflacioni procesi #(ledano istorijski&' ja+ljaj$ se +eoma rano 4 1. Franc$ski ar5eolozi s$ otkrili preko 677 ispisani5 kameni5 ploica na kojima s$ )ili naznaeni proiz+odi koji se moraj$ proda+ati po fiksnoj ceni #to je +reme 8imsko( Imperatora Dioklecijana' koji je 67-* (odine nae ere izdao nared)$ o zamrza+anj$ cena&* 2. 2eliko o)ez+re,i+anje no+ca je za5+atilo "+rop$' naroito kolonijalne zemlje #9panija' :ort$(al' ;olandija' Franc$ska' Nemaka***& kroz <2I' <2II' <2III i <I< +ek' ali tek << +ek nazi+amo +ekom inflacije* 3. 2elike ratne inflacije katastrofalni5 razmera #istorijski (ledano& )ile s$ $ Americi #-./- = -./1&> $ Franc$skoj -?.@* (odine' a naroito za +reme i posle I S+etsko( rata $ Nemakoj' A$striji' a,arskoj' :oljskoj i 8$siji* 4. :oetkom A7* i /7* (odina B7* +eka )roj st$dija pos+e%en pro)lem$ inflacije raste (eometrijskom pro(resijom* 5. Do pr+e polo+ine /7* (odina' inflacija je )ila s5+a%ena kao o)a+ezni pratilac +isoke konj$kt$re i zaposlenosti' kao raz$mna cena kojom se pla%a p$na zaposlenost i rast nacionalno( do5otka* e,$tim' ?7* (odina B7* +eka dolazi do pri+redne sta(nacije i inflacije' kada rast cena prema$je stop$ pri+redno( rasta i to $ $slo+ima izrazite nezaposlenosti rada i neiskori%enosti kapaciteta #Sta(flacija&* 6. "konomska teorija stalno pok$a+a da identifik$je $zroke' procese prenoenja' samoodr3a+anja i irenja inflacije' pri em$ je naj)itnije $t+rditi inflacioni $zrok i me5anizam irenja inflacije* Cpra+o t$ se ekonomski teoretiari naj+ie mimoilaze' jer se esto do(a,a da jedn$ ist$ inflacij$ jedni o)janja+aj$ tra3njom' dr$(i 0 troko+ima' a tre%i 0 str$kt$rnim ne$skla,enostima* 8azlik$jemo 6 o)lika inflacije4 = klasina inflacija= pri+redni rast D p$na zaposlenost D rast cena #inflacija& = sta(flacija 0 sta(nacija pri+redno( rasta D nezaposlenost D rast cena #inflacija& = slamflacija 0 pad pri+redno( rasta D totalna nezaposlenost s+i5 kapaciteta D rast cena #inflacija&

2. UZROCI I VRSTE INFLACIJE Eledano kroz istorijsk$ distanc$ o+o( pro)lema' d+a s$ $zroka' koja s$ +eoma +idlji+a i $peatlji+a kod izazi+anja inflacije* Ona je pris$tna $ +remenima ratni5 +i5ora i prirodni5 kataklizmi #i to je +e%a kataklizma' +e%a je i inflacija&* Fao dr$(i na(laeni $zrok #(ledano kroz istorijsk$ distanc$& $zima se takoz+ano k+arenje no+ca kao izraz samo+olje ili nee( dr$(o( od strane a$toritati+ni5 +ladaoca i linosti*Danas se s+i #mno(o)rojni& faktori koji se identifik$j$ kao osno+ni $zronici inflacije' s+rsta+aj$ $ d+e osno+ne (r$pe' i to 4 -* onetarni faktori inflacije #osno+ni $zrok inflacije je ekspanzija no+ane mase&' i B* Nemonetarni #8ealni& faktori inflacije #+isoki troko+i poslo+anja' rast lini5 do5odaka iznad rasta prod$kti+nosti rada' porast $+ozni5 cena' disproporcije $ pri+redi' psi5oloki faktori' i dr*&* Ali ipak' pored mno(i5 $zronika inflacije #za+isno od a$tora&' slede%i $zronici s$ pris$tni #s$tinski& kod s+i5 a$tora 4

-*:orast no+ane mase #porast iznad rasta dr$t+eno( proiz+oda&' B*8ast lini5 do5odaka koji je ne$skla,en sa rastom prod$kti+nosti rada' 6*8ast opte i zajednike potronje #porast ja+ne potronje iznad rasta nacionalno( do5otka&' 1*8ast in+esticija #porast iznad rasta tednje&* C za+isnosti od $zroka opadanja k$po+ne sna(e no+ca' razlik$jemo slede%$ naj+a3nij$ podel$ inflacije 4 -* Inflacija tra3nje #nesklad izme,$ pon$de i tra3nje' (de je tra3nja +e%a od pon$de&' B* Inflacija troko+a #$sled porasta troko+a proiz+odnje iznad rasta prod$kti+nosti rada&' i 6* Str$kt$rna inflacija #str$kt$rna ne$skla,enost izme,$ pri+redni5 (rana ili tz+* :arcijalna nera+note3a&* :ored dr$(i5 +rsta i podela inflacije' o+de se name%$ d+e konkretne' izrazito +a3ne i $peatlji+e' i to 4 1* Stagfla !"a 0 ja+lja se /7* (odina B7* +eka' a zama5 do)ija tokom ?7* i .7* (odina B7* +eka' i danas je najakt$elniji o)lik inflacije* Sta(flacija je poja+a ekonomske sta(nacije i +isoke stope inflacije #imamo da $z porast cena do)ijamo i porast nezaposlenosti&* C kontekst$ o+e poja+e o)jasni%emo i pojam #Sta$%fla !"&' #pad pri+redno( rasta i skok cena' tj* Inflacija' pad pri+redno( rasta D inflacija&* 2. I(fla !)(! *+tl)g !l! !(fla !"a !(&+ !"a' takoz+ana nekontrolisana inflacija ili 5iperinflacija' ja+lja se naje%e $ ratnim $slo+ima ali i $ mir$ kada se )$d3etski deficit finansira direktno iz primarne emisije Gentralne )anke* Najte3e posledice 5iperinflacije s$ socijalne prirode jer ona naj+ie po(a,a one koje tre)a zatititi' pre s+e(a siromane' a i srednje sloje+e dr$t+a' a nnaj+e%$ korist imaj$ )o(ati sloje+i dr$t+a i oni kojima nije potre)na nikak+a zatita* Od esnaest #-/& 5iperinflacija' ak $ @ je )ilo re o rat$' spoljnom ili (ra,anskom* C ostalim sl$aje+ima s$ raspad zemlje ili tranzicija #potp$na promena dr$t+eno( sistema&* !edino s$ Holi+ija i Hrazil imale 5iperinflacij$ )ez ratni5 okolnosti' ali $ $slo+ima izrazite politike nesta)ilnosti* Tokom 5iperinflacije #period do A (odina&' +ri se radikalna promena socijalno politike str$kt$re dr$t+a i menja se ita+ sistem +rednosti* 1. POSLE,ICE- TOKOVI I FAZE INFLACIJE

S+e posledice mo3emo posmatrati kao ekonomske' socijalne i politike* Najznaajnije konkretne posledice inflacije s$ 4 -* B* 6* 1* A* /* ?* .* @* -7* --* :orast opte( ni+oa cena' Sni3a+anje kriterij$ma pri+re,i+anja' Smanjenje efikasnosti pri+rede' :ad stope ak$m$lacije' Smanjenje konk$rentnosti pri+rede' :o(oranje $slo+a za sticanje do5otka' Diferenciranje polo3aja pojedini5 kate(orija stano+nit+a' "konomska nesi($rnost radnika' St+aranje paralelni5 +al$tni5 sistema' O)ez+re,i+anje tednje' i Dolazi do preli+anja izme,$ d$3nika i kreditora jer se teret st+arno( zad$3enja smanj$je*

Ot+orena inflacija ima s+oj$ p$tanj$' kretanje kroz nekoliko faza 4 -* FAZA . :o+e%a+aj$ se cene deficitarni5 proiz+oda #$sled po+e%anja tra3nje za njima&* B* FAZA . Nast$pa takoz+ani Fin(o+ zakon po kome je porast cena znatno +e%i ne(o to je smanjenje pon$de ro)a $ odnos$ na tra3nj$* Dakle' sa jedne strane sk$po%a i o)ez+re,i+anje no+ca' a sa dr$(e strane nastaj$ nestaice ro)a* 6* FAZA . F$po+na sna(a no+ca znatno opada' cene se po+e%a+aj$ (oto+o s+akodne+no i $lazi se $ toko+e 5iperinflacije* 4/5.FAKTORI 0ENERISANJA INFLACIJE I TRANSMISIONI ME1ANIZMI INFLACIJE

:re II S+etsko( rata' kao osno+ni faktor $ (enerisanj$ inflacije $zimala se p$na zaposlenost faktora proiz+odnje* :osle II S+etsko( rata' praksa je pokazala da se inflacija ja+lja i $ $slo+ima nedo+oljne zaposlenosti faktora proiz+odnje' a kao osno+ni faktor $ (enerisanj$ inflacije $zimaj$ se troko+i proiz+odnje*Dakle' po t+)23)*()$ 3)( &%t4 !(fla !"&' kao osno+ni faktori njeno( (enerisanja smatraj$ se 4 a& Nadnice #Inflacija nadnice&' )& :rofit #Inflacija profita&' i c& aterijalni troko+i #(la+ni (enerator inflacije&* e5anizam transmisije predsta+lja proces a$tonomno( i samoreprod$kti+no( irenja inflacije* O+de se radi o tok$ kretanja inflacije koji se pret+ara $ k$m$lati+ni proces sa d$(otrajnim delo+anjem #samoodr3a+aj$%i proces&*S+aka inflacija mo3e imati razliiti inicijalni imp$ls' ali kada se pokrene taj inflatorni proces ili transmisioni me5anizam koji $ poetk$ ima o)lik CENE 5 CENE / CENE' koji se zatim transformie $ no+i paralelni proces CENE/LI6NI ,O1O,CI/CENE i CENE /,EVIZNI KURS/ CENE* Inflacija ima s+e predispozicije za $lazak $ inflatorni +rtlo( ili inflatorn$ ekspanzij$ #5iperinflacij$& Fod transmisije inflacije imamo da se inflacija tra3nje redo+no transformie i $ inflacij$ troko+a' i $ str$kt$rn$ inflacij$' koje s$ rezistentne na leenje inflacije tra3nje' to nas na+odi na zaklj$ak da je teko leiti inflacij$ kada jednom nastane proces njene transmisije $ pri+redi i dr$t+$* 6/7. EFEKTI- IN,EKSACIJA I MERENJE INFLACIJE "fekti inflacije mo($ )iti 4 1. ,!+&3t(! 8%)9!t!*(! &f&3t! !(fla !"&: . a: :odsticaj stope rasta proiz+odnje #pri5+atanje politike kontrolisano( deficitarno( finansiranja&' ;: Stim$lisanje in+esticija' i : Stim$lie se i potronja koja po+ratno stim$lie proiz+odnj$* 2. ,!+&3t(! 8(&gat!*(! &f&3t! !(fla !"&: . a: Opada k$po+na sna(a no+ca $ zemlji' ;: :ad de+izno( k$rsa i inter+al$tarne +rednosti #do+odi do de+al+acije +al$te&' : Smanjenje iz+oza i porast $+oza #po+e%a+a deficit tr(o+insko( i platno( )ilansa&' <: Neiz+esnost $ pri+redi #neiz+esnost $ in+esticijama&' &: Smanj$je se konk$rentska sposo)nost na s+etskom tr3it$ #sla)e i de+izne rezer+e&' f: !a+ljaj$ se +eliki dispariteti cena' g: St+ara se poslo+na nesi($rnost' =: Stalna je tra3nja za potroakim kreditima' !: :okre%$ se i psi5oloki faktori inflacije' ": !aa nepo+erenje $ doma%i no+ac' 3: Inflaciona oeki+anja s$ izraz st+arne stope inflacije to st+ara a$tonomnost $ kretanj$ inflacije* 3. I(<!+&3t(! &f&3t! !(fla !"& nastaj$ $ sferi raspodele i preraspodele no+ano( do5otka #(de jedni )ez kri+ice ($)e' a dr$(i )ez s+oje zasl$(e do)ijaj$& 4 a& C inflaciji ($)e s+i nosioci fiksni5 do5odaka #sl$3)enici' profesori' lekari' penzioneri***&' )& C inflaciji naj+ie do)ijaj$ 4 dr3a+a' pred$zetnici i monopoli* c& C inflaciji relati+no do)ijaj$ i d$3nici #realno manje +ra%aj$ $ odnos$ na st+arni d$(&* d& Najte3e s$ socijalne posledice $ inflaciji' e& Inflacija do+odi do )e3anja pri+atno( kapitala $ inostranst+o' f& Tamo (de inflacija prelazi -777 I ili -7*777 I dolazi do st+aranja paralelni5 +al$tni5 sistema #neraz+ijene zemlje&* I(<&3>a !"a znai da se tek$%e nominalne plate po+e%a+aj$ $ sklad$ sa inflacijom $ proteklom period$ #to je zapra+o porast nominalne plate 0 a ne realne' $ sklad$ sa inflatornim oeki+anjima&* To je proces prila(o,a+anja cena s+i5 faktora proiz+odnje stopi inflacije* oti+ indeksacije je zatita do5otka optere%eni5 s$)jekata $ dr$t+$ $ proces$ o(romni5 preraspodela koje st+ara 5iperinflacija* Indeksacija mo3e donekle minimizirati pro)lem inflacije' ali je nikako ne mo3e otkloniti* Statistiko merenje inflacije iz+odi se iz indeksa cena na malo i indeksa troko+a 3i+ota 4

I=

P1 P0

W0

ili

I=

P1 P0

P0 q0 P0 q0

W0

?@ A P@ B@ 0<& "& . P1 5 Gene tek$%e( perioda' P@ 0 Gene )azno( perioda' ?@ 0 2rednost proiz+odnje )azno( perioda #:onder&' B@ 0 Foliina proiz+odnje )azno( perioda*

C. FIDEROVA MONETARNA TEORIJA INFLACIJE Ir+in Fier je $ s+om del$ F$po+na sna(a no+ca' -@--* (odine' iz+rio razrad$ k+antitati+ne teorije no+ca #fenomen inflacije nast$pa $sled preterane ekspanzije no+ca 0 primiti+na k+antitati+na teorija&* Fiero+ model ili transakciona +arijanta k+antitati+ne teorije no+ca zasni+a se na jednaini 4

MV = PT

P=

MV T

0<& "& .M 0 Foliina no+ca $ opticaj$' V 0 Hrzina opticaja no+ca' T 0 O)im ro)e' i P 0 Opti ni+o cena* Iz form$le +idimo da je ni+o cena $pra+o proporcionalan koliini no+ca $ opticaj$' a o)rn$to proporcionalan proiz+odnji* Fier je dao i proiren$ jednain$ k+antitati+ne teorije' koja (lasi 4 M1 V1 E M2 V2 A PT

P=

M1 V1 + M2 V2 T MV T

P=
0<& "& .

M1 0 Foliina no+ca $ opticaj$' M2 0 Foliina depozitno( no+ca' V1 = Hrzina opticaja (oto+o( no+ca' V2 = Hrzina opticaja depozitno( no+ca' T 0 O)im ro)e' i P 0 Opti ni+o cena* Iz poslednje form$le +idimo da s$ cene f$nkcija proiz+oda koliine no+ca i )rzine nje(o+o( opticaja #ni+o cena je odre,en koliinom no+ca $ opticaj$&*

F. KEJNSOVA TEORIJA INFLACIJE :osle +elike ekonomske krize #-@B@ 0 -@6B& koja je do kraja diskredito+ala Fiero+$ k+antitati+n$ teorij$' na ekonomsk$ pozornic$ st$pa D3on ajnard Fejns koji ekonomsk$ analiz$ pomera sa ponaanja pojedini5 s$)jekata na makroa(re(ate #in+esticije' tednja' do5odak' potronja& i na nji5o+e me,$so)ne odnose* Fejns kao pristalica takoz+ane Fem)rid3ske kole $ s+om del$ Traktat o monetarnoj reformi o)janja+a inflacij$ kao posledic$ porasta efekti+ne tra3nje $ $slo+ima p$ne zaposlenosti #kritina taka& (de s+ako po+e%anje efekti+ne tra3nje se odra3a+a na porast cena* S$tina Fejnso+e teorije inflacije je $ na(laenom rast$ ni+oa a(re(atne tra3nje iznad ni+oa a(re(atne pon$de $ $slo+ima p$ne zaposlenosti #osno+ni $zrok rasta cena&*

Fejns $ s+ojim analizama raz+ija takoz+ani do5odo+ni prist$p monetarni5 faktora' (de se dejst+o monetarni5 faktora od+ija preko do5otka i nje(o+e $potre)e* 1@. FRI,MANOVA TEORIJA INFLACIJE :oja+om manje( dela St$dije o k+antitati+noj teoriji no+ca' $ni+erzitetsko( profesora iz Jika(a' iltona Fridmana' dolo je do pra+e re+ol$cije $ ekonomskoj na$ci* Ipak' Fridman je s+oj$ teorij$ okarakterisao kao ekonomsk$ kontrare+ol$cij$' nas$prot' kako Fridman ka3e Fejnso+oj intelekt$alnoj s+ojini* Frajem A7=i5 (odina << +eka dolazi do zamene dominacije Fejnso+e teorije Fridmano+om monetaristikom teorijom' jer se na )azi Fejnso+e analize posle II S+etsko( rata oeki+ala recesija i nezaposlenost' a $mesto to(a dolo je do $)rzano( pri+redno( rasta i inflacije #s+e do /7* (odina inflacija se +ezi+ala za stanje p$ne zaposlenosti&* Froz Fridmano+ monetarizam se' zapra+o' reformie Fiero+a k+antitati+na teorija no+ca4 #I(fla !"a "& 4*&3 ! >*4<a $)(&ta+(! f&()$&( "&+ >& )(a >t*a+a +a>t)$ 3)l!G!(& ()* a 3)"! "& ;+H! )< +a>ta %+)!9*)<("&.' K ilton FridmanL Ma monetariste' no+ac je i osno+a ekonomsko( raz+itka' temelj teorijske analize i (la+ni instr$ment ekonomske politike* Flj$na determinanta monetarizma je da no+ac nije pasi+na +eliina +e% se on posmatra kao deo akti+e ili deo imo+ine #teorija tra3nje no+ca je s$tina monetarne Fridmano+e teorije&* Czroci inflacije #po Fridman$& s$ $ tra3nji za no+cem od strane pojedini5 ekonomski5 s$)jekata i $ promenama no+ane mase' (de s+aki porast no+ane mase iznad rasta nacionalno( do5otka +odi rast$ cena' dok korelacija izme,$ koliine no+ca i promene cena je +eoma +isoka* 11. TEORIJA INFLACIJE TRAINJE Najpoznatije +arijante o+e teorije s$ 4 -* F+antitati+na teorija no+ca' B* Teorija inflaciono( jaza* Inflacija tra3nje se jo nazi+a $)(&ta+()$ !(fla !")$* : :7 :7 0 data pon$da ro)a T = tra3nja :N = nacionalni do5odak "B :B ":"7 :7 T7 TTB

N7 NNB N Ako paralelno sa porastom tra3nje sa T7 na T- do,e i do po+e%anja ro)e na ro)nim tr3itima sa :7 na :-' cene %e se zadr3ati na ni+o$ :7' ali %e do%i do porasta nacionalno( do5otka sa N7 na N-* Dakle' kod paralelno( kretanja pon$de ro)e i no+ane tra3nje ne dolazi do rasta cena i o)rn$to' kada porast tra3nje ne prati i porast pon$de #tra3nja ide iznad pon$de& imamo rast cena*C sl$aj$ kada se pri+reda nalazi $ stanj$ p$ne zaposlenosti' s+aki dalji rast no+ane tra3nje ima%e isklj$i+o delo+anje na rast cena' ali ne%e do%i do porasta dr$t+eno( proiz+oda* Ma s+e +arijante zajedniko je to da inflacija nastaje $sled pre+a(e tra3nje nad pon$dom* 8azlika izme,$ +arijanti je $ $zrocima koji izazi+aj$ porast tra3nje* I(fla !"a t+aH("& nastaje onda kada pri+reda posti(ne ni+o $ nezaposlenosti raspolo3i+i5 faktora proiz+odnje i to poto se pri+reda popne na naj+i$ tak$ pri+redno( cikl$sa* KVANTITATIVNA TEORIJA NOVCA Teorija se raz+ija od -/* do B7* +eka i to kroz d+e #B& osno+ne faze 4 -* :rimiti+na k+antitati+na teorija no+ca' i

B* 8az+ijena k+antitati+na teorija no+ca* Osno+n$ form$lacij$ primiti+ne k+antitati+ne teorije no+ca dali s$ 8ikardo i ;j$m' a zatim i D3on Stj$art il i onteskije' dok zaetak o+e teorije nalazimo $ rado+ima Oana Hodena iz -A/.* (odine*S$tina o+e teorije #z)o( e(a je i do)ila ime& je $ tome to istie stro(o k+antitati+ni odnos izme,$ no+ca i cena' i to no+ac kao neza+isna i cena kao za+isna promenlji+a*Dakle' +eliina cena +arira proporcionalno sa promenama koliine no+ca' dok me5anika po+ezanost no+ca i cena se temelji na pretposta+ci konstantne )rzine kr$3enja no+ca* Teorija se izra3a+a form$lom 4 0<& "& .J 5 Foliina ro)e' M 5 Foliina no+ca $ opticaj$'P 5 Gene* Ckoliko se koliina no+ca $ opticaj$ po+e%a+a 0 cena ro)e %e srazmerno da raste' a +rednost no+ca $ toj srazmeri da pada* TEORIJA INFLACIONO0 JAZA Temelje o+e teorije posta+io je D3on ajnard Fejns $ s+om del$ Fako pratiti rast* :o njem$ $slo+ za poetak inflacije je deficitarno finansiranje' kada imamo tak$ p$ne zaposlenosti proiz+odni5 faktora* :ristalice o+e teorije od)ac$j$ tez$ o no+anom faktor$ kao primarnom faktor$ inflacije* Cmesto no+ca kao (la+no( faktora inflacije $+ode pon$d$ i potra3nj$' a nera+note3a izme,$ pon$de i potra3nje ot+ara jaz 0 (ep koji mo3e )iti 4 a& Inflacioni' i )& Deflacioni* Do skoka cena #inflacije& dolazi ako postoji tak+a koliina tra3nje koja se ne mo3e podmiriti od(o+araj$%om pon$dom* Dakle' inflatorni jaz se ja+lja kao posledica porasta (lo)alne tra3nje koji nije pra%en od(o+araj$%im porastom (lo)alne pon$de* 12. TEORIJA INFLACIJE TRODKOVA :orast troko+a proiz+odnje izazi+a rast cena' jer troko+i ($raj$ cene na+ie* Fod o+o( koncepta ne mora da postoji +iak a(re(atne tra3nje' jer inflacija o+de nastaje isklj$i+o rastom troko+a #materijala' nadnica' profita' amortizacije itd*&* O+a teorija pok$a+a da o)jasni zato rast$ cene' kada je zaposlenost pri+rede manja od p$ne zaposlenosti*:o+e%anje )ilo koje (r$pe troko+a koje nije kompenzo+ano smanjenjem neke dr$(e (r$pe troko+a izazi+a rast cena* Inflacija je fenomen raspodele i rez$ltat klasne )or)e' )or)e izme,$ nadnica i profita* Dakle' ista inflacija troko+a #ili inflacija pon$de& nastaje kada sindikati ili oli(opoli ili pak $+ozne cene' izazi+aj$ penjanje kri+$lje pon$de na+ie* Do inflacije dolazi kada pojedine dr$t+ene (r$pe #sindikati ili +lasnici kapitala& +re pritisak na po+e%anje s+o( $dela $ raspodeli dr$t+eno( proiz+oda' ali )ez adek+atno( po+e%anja prod$kti+nosti'ekonominosti i renta)ilnosti poslo+anja* 13. TEORIJA STRUKTURNE INFLACIJE :redsta+nici o+e teorije t+rde da teorija inflacije tra3nje ili inflacije troko+a ne mo($ da o)jasne osno+ne $zroke inflacije $ zemljama $ raz+oj$' $ neraz+ijenim zemljama i $ zemljama $ tranziciji'a ponekad i $ raz+ijenim zemljama* Ma razlik$ od inflacije tra3nje koja posmatra $k$pni a(re(atni odnos pon$de i tra3nje $ pri+redi kao celini' str$kt$rna inflacija istie da tre)a sa(ledati odnose pon$de i tra3nje i za pri+red$ kao celin$' ali i za njene pojedine delo+e* O+aj tip inflacije je rez$ltat str$kt$rne nera+nopra+nosti pri+redno( raz+oja $ sla)o raz+ijenim zemljama*I kada postoji n$lti +iak a(re(atne tra3nje do inflacije %e do%i i kada postoji +iak tra3nje $ samo jednom sektor$ pri+rede' jer %e porast cene $ tom sektor$ )rzo da se m$ltiplicira i na ostale sektore pri+rede* Dakle' za raz+oj inflaciono( procesa do+oljan je sektorski +iak tra3nje Jarls 9$lc* Str$kt$rn$ inflacij$ ne tre)a posmatrati a(re(atno' +e% kroz 4 a& Sektore $ kojima postoji +iak tra3nje $ odnos$ na pon$d$' )& Sektore $ kojima postoji manjak tra3nje $ odnos$ na pon$d$' c& Sektore $ kojima postoji $ra+note3en odnos pon$de i tra3nje na ro)nim tr3itima* Str$kt$rna inflacija se ne mo3e izd+ojiti kao pose)an ist koncept inflacije' +e% predsta+lja nek$ +rst$ kom)inacije inflacije tra3nje i troko+a inflacije'ali z)o( s+oje iz$zetne kompleksnosti ona nije pose)no formalizo+ana ni matematikim ni (rafikimm prikazima* Naj+e%i doprinos teoriji str$kt$rne inflacije dao je Jarls 9$lc kada je -@A@* (odine o)janja+ao

Q P= M

inflatorne pritiske $ SAD za period -@AA 0 -@A?* (odine' a koji se nis$ mo(li o)jasniti ni inflacijom tra3nje ni troko+nom inflacijom*:o 9$lc$' do podizanja cena dolazi delo+anjem m$ltipliko+ano( efekta kroz inp$t 0 o$tp$t po+ezanost nacionalne pri+rede* Okosnic$ 9$lco+o( koncepta ini simetrija $ kretanj$ cena* Gene %e rasti na onim parcijalnim tr3itima (de postoji +iak tra3nje' ali se ne%e smanji+ati na parcijalnim tr3itima (de postoji njen deficit* C naj)oljem sl$aj$ %e se zadr3ati na istom ni+o$' to $kaz$je na to da s$ cene ri(idne $ pra+c$ nji5o+o( smanjenja a +eoma elastine $ pra+c$ nji5o+o( po+e%a+anja* 14. UVOZNA INFLACIJA S+etsko tr3ite ima +eliki znaaj za raz+oj pojedini5 nacionalni5 ekonomija* Na njem$ se +isoke cene raz+ijeni5 zemalja lako pre+alj$j$ na neraz+ijene p$tem te5nolo(ije' licenci' sk$pi5 ro)ni5 i finansijski5 kredita i sk$pi5 iz+ozni5 cena nji5o+i5 proiz+oda* :onekad s$ mo($%a i o)rn$ta kretanja* Naime' +isoke cene nafte zemalja O:"F 0 a $ti$ na rast cena $ raz+ijenim zemljama* Dakle' p$tem s+etsko( tr3ita jedne zemlje $+oze inflacij$' a dr$(e je iz+oze* MONOPOLSKA INFLACIJA onopolske kompanije se pri odre,i+anj$ cena r$ko+ode principom da one moraj$ )iti toliko +isoke da onemo($%a+aj$ poja+$ ($)itka' ak i pri +rlo +isokim fiksnim troko+ima po jedinici proiz+oda* onopoli s+ako po+e%anje s+oji5 troko+a $(ra,$j$ $ cene s+oji5 proiz+oda i na taj nain $(ra,$j$ trajno inflacij$ $ s+oj$ proiz+odnj$* Oni %e pre smanjiti o)im s+oje proiz+odnje ne(o to %e smanjiti s+oje cene* 15. SOCIOLODKA TEORIJA INFLACIJE S$tina o+e teorije se odnosi na sfer$ raspodele i preraspodele nacionalno( do5otka' a inflacija postaje sredst+o za preraspodel$ postoje%e( realno( do5otka* Osno+no pitanje o+de je 4 Fo je inicijator inflatorno( procesaP -* To s$ monopolska pred$ze%a #da )i pokrili s+oje +isoke troko+e $ sferi in+esticija i istra3i+anja&> B* Sindikati #koji $spe+aj$ da po+e%aj$ nominalne nadnice iznad prod$kti+nosti rada&' i 6* Dr3a+a #zato to ima klj$n$ pozicij$ $ primarnoj emisiji no+ca i zato to esto pri)e(a+a sistem$ deficitarno( finansiranja 0 finansira )$d3et iz centralne )anke& 16. INFLACIJA U ZEMLJAMA EU Opti sta+ "C daje antiinflatornoj politici prioritetan znaaj* Sto(a je "C #zona e+ra& $(radila sta)ilizator proti+ inflacije 0 $+ela je faktor kon+er(encije inflacije za s+e zemlje lanice* Fon+er(encija inflacije 0 tri zemlje sa najni3om prosenom inflacijom $+e%ano za -*AI* Dakle' nema +ie spontane inflacije i inflatorne )or)e izme,$ zemalja lanica' ali ni pre)aci+anja inflacije iz jedne pri+rede $ dr$($* :roirenjem "C na no+e zemlje lanice' (la+no pitanje koje se t$ posta+lja je kon+er(encija na podr$j$ inflacije #radi se o pri+redama koje s$ imale znatno +i$ stop$ inflacije od proseka $ "C&* Dakle' s+e o+e zemlje #no+e lanice& imaj$ znatno +i$ stop$ inflacije od doz+oljene' te sto(a moraj$ da iz+re adek+atn$ kon+er(encij$ i prila(o,a+anje inflacije inflaciji $ zemljama "C #stari5 lanica&* Dakle' sta)ilizaciona #antiinflaciona&politika je (la+ni prioritet "C $ +o,enj$ makroekonomske politike s+oji5 lanica* Inflacijam $ "C je relati+no niska i dr3i se pod antiinflacionom kontrolom* To je (la+no sidro opstanka "C* 17. INFLACIJA U PRIVRE,I SRKIJE Iako se $ Sr)iji iz (odine $ (odin$ planira smanjenje stope inflacije i njeno s+o,enje na jednocifren$ inflacij$' ona je i dalje (la+ni neprijatelj $ ekonomskom raz+oj$ Sr)ije* Isto+remeno se ni jedne (odine posle B777*ne ost+ar$je planirana stopa inflacije #npr*B771*planirano je @*/I inflacije' a ost+areno -.I'ili inflacija $ Sr)iji za period B777=B77A iznosila je 61'AI' to je iz$zetno +isoka inflacija' jer npr*za isti period $ zemljama "C iznosila je -'.I'pri+redama O"GD=a BI ili $ SAD 6Q6I&* S o)zirom na str$kt$r$ inflacije i makroekonomska kretanja $ pri+redi Sr)ije posta+lja se pitanje ispra+nosti sta+a +lade da naj+e%i teret $ o)aranj$ inflacije isklj$i+o snosi Narodna )anka Sr)ije' pri em$ se s+e +ie insistira na kontroli mase zarada $ ja+nom sektor$' $+e%anj$ kontrole nad cenama lokalni5 kom$nalni5 $sl$(a koje nekontrolisano rast$ pri em$ no+ac $(la+nom odlazi na plate* !om $+ek pretnja inflatornoj napetosti dolazi iz smanjene sna(e )$d3eta i nje(o+o( #+e% danas& oz)iljno( realno( smanjenja' pri em$ +lada razmilja da taj pro)lem rei sistemom deficitarno( finansiranja' to

$+ek i redo+no +odi $ jo +e%$ inflacij$*

1C. MONETARNA POLITIKA I MAKROEKONOMSKA POLITIKA STAKILIZACIJE -* O+de se name%e kr$cijalno pitanje sa+remene ekonomske politike4 koliko je monetarna politika' sa mno(im merama i instr$mentima'efikasna kao sredst+o $ ost+ari+anj$ makroekonomske sta)ilizacijeP B* Fada se dr3a+a preko makroekonomske politike odl$i za isto+remeno ost+ari+anje sta)ilno( k$rsa +al$te za sta)ilnost cena'rast proiz+odnje' iz+oz' porast standarda stano+nit+a itd*mora posta+iti slede%e pitanje4da li se s+e to mo3e $ jednom +remenskom period$ ost+ariti isto+remenoP 6* Da li je monetarna politika +o,ena restrikti+no i koja je $smerena na sta)ilizacij$ cena i de+izno( k$rsa' $ stanj$ da )$de i posticajna za proiz+odnj$ i pri+redni rastP 1* Da li nas$prot pret5odnom ekspanzi+na i raz+ojno orijentisana monetarna politika mo3e )iti efikasna $ pokretanj$ proiz+odnje i o3i+lja+anj$ pri+redno( rasta' ali )ez pokretanja inflacije tj* Da li je i pod kojim $slo+ima i pretposta+kama mo($%e +oditi ofanzi+n$' raz+ojno orijentisan$ monetarn$ politik$ )ez inflatorno( $daraP A* Fao jedno od osno+ni5 pitanja koja se name%$ $ monetarnoj teoriji i politici jeste4kaka+ je odnos i me,$so)no delo+anje monetarni5 i nemonetarni5 #realni5& faktora prod$kcije4 a& da li monetarni faktori postaj$ inicijalni faktori odre,eni5 promena $ pri+redi i kaka+ je karakter ti5 promenaP )& da li s$ realni faktori od primarno( znaaja' a monetarni se samo prila(o,a+aj$ tim realnim kretanjima $ pri+rediP C po(led$ o+o( poslednje( esecijalno( pitanja danas se kao od(o+or n$de tri osno+ne koncepcije 1. $)(&ta+!>t!G3a 3)( &% !"a 5 o+de monetarni faktori imaj$ dominantno mesto $ opredelji+anj$ toko+a reprod$kcije #proiz+odnja'cene'zaposlenost'platno=)ilansna ra+note3a itd*& 2. +&l(a !l! $at&+!"al!>t!G3a 3)( &% !"a 0 prema njoj pres$dn$ $lo($ na delo+anje toko+a reprod$kcije imaj$ realni faktori #in+esticije'potronja'raspodela'proiz+odnja'do5odak&' dok s$ monetarni faktorinikaka+ $ticaj na toko+e reptod$kcije' 3. +&al!>t!G3a 3)( &% !"a 5 ona $ pr+i plan istie primarn$ $lo($ realni5 faktora' ali pri5+ata i +eoma +a3no po+ratno dejst+o no+ani5 faktora* :rema o+oj koncepciji' danas dominantnoj ' )ankarski sistem %e $z od(o+araj$%$ monetarn$ politik$ sta+iti na raspola(anje pri+redi onoliko no+ca i kredita 0 koliko to za5te+a dati ni+o proiz+odnje i ro)no( prometa' $z dati ni+o cena' tj*dr$t+eni proiz+od po tek$%im cenama* Danas postoji dijalektiko jedinst+o realni5 i monetarni5 faktora $ proces$ reprod$kcije #$ jednom moment$ primat mo($ imati jedni' a $ dr$(om dr$(i faktori&' mada $ osno+nom odnos$ tre)a istakn$ti primarn$ $lo($ realni5 faktora reprod$kcije*Ma $speno spro+o,enje sta)ilizacione antiinflacione monetarno=kreditne politike' tre)a paralelno spro+oditi i dr$(i kompleks mera na podr$j$ sta)ilizacije #fiskaln$'de+izn$'spoljno=tr(o+insk$' politik$ do5otka i cena i politik$ tednje i in+esticija&* Tako )i smo do)ili zado+olja+aj$%i rez$ltat na podr$j$ politike cena' no+ca i kredita* No+ac je' ne samo' 5etero(en me5anizam $ modernoj pri+redi' +e% i iz+anredan i efikasan faktor $ proces$ sta)ilizacije #ili desta)ilizacije& pri+redno( sistema' ali i faktor koji omo($%a+a toko+e reprod$kcije $ celini* :romena +ol$mena no+ca postaje (lo)alni izraz monetarne politike'a spro+odi se $z neposredno delo+anje mase no+ca na ekonomske akti+nosti* Time promena sna(e rasta o)ima no+ca direktno del$je na realni dr$t+eni proiz+od* C tom smisl$ monetarna politika' p$tem kontrole no+ane mase' je +eoma efikasna kao instr$ment sta)ilizacije pri+rede* O+ak+a (&)3*a(t!tat!*(a s5+atanja se danas $ naj+iim kr$(o+ima nalaze na $dar$ oz)iljne kritike4 '(& %+!lag)La*a >& &3)()$>3! %+) &> 3)l!G!(! ()* a- *&M );+(4t)- 3)l!G!(a ()* a >& %+!lag)La*a &3)()$>3)$ %+) &>4.' monetarna politika tre)a da odra3a+a optimaln$ koliin$ no+ca $ pri+redi' ali isto+remeno i podeen$ i odre,enim ciklinim kretanjima 0 ona tre)a da )$de sna3an anticiklini me5anizam i faktor ekonomske i monetarne sta)ilnosti* :red monetarn$ politik$ se $ makro sistem$ posta+ljaj$ slede%i diferencirani' ali i me,$so)no po+ezani zadaci4 1. )>!g4+a("& )%t!$al(& 3)l!G!(& ()*Ga(& $a>& 9a (&>$&ta() )<*!"a("& t)3)*a +&%+)<43 !"&- 49 )G4*a("& <)*)l"(& !(t&+(& ! &3>t&+(& $)(&ta+(& +a*()t&H& ! >ta;!l()>t! je (eneralni zadatak monetarne politike* 2. &$!>!"a 3+&<!ta ;a(a3a t+&;a <a "& ta3) <)9!+a(a %) >t+43t4+!- 3a3) ;! )>!g4+ala )%t!$al(4 l!3*!<()>t %+!*+&<()g >!>t&$a 5 str$kt$rna monetarna politika 3. >&l&3t!*() <&l)*a("& (a %+!*+&<(& a3t!*()>t! 5 str$kt$rno=raz+ojna politika

4. 3))+<!(a !"a (a $&L4(a+)<()$ %la(4 >a >*& *!2& 4>3) %)*&9a(!= (a !)(al(!= &3)()$!"a 5 me,$narodna ekonomska politika i saradnja 5. >(aH() a(t!!(fla !)() <&l)*a("& 5 politika sta)ilizacije* onetarna politika sa+remeni5 dr3a+a je naj+ie +ezana za njen$ kreditn$ politik$'tj*re($lisanje no+ano( opticaja se ne o(rania+a samo na kontrol$ (oto+o( no+ca +e%' pre s+e(a' na kontrol$ i re($lisanje depozitno( no+ca' zatim k+azi no+ca' ali i s+e +e%e kontrole kratkoroni5 5artija od +rednosti' $ sklop$ tz+*%)l!t!3& )t*)+&()g t+H!2ta* Dakle' o+de se radi o re($lisanje i kontroli ne samo no+ane mase' +e% celo( monetarno( +ol$mena # - 0 (oto+ no+ac' B=depozitni no+ac i 6= kratkorone 5artije od +rednosti&* O+de je +eoma +a3no pitanje kako $skladiti no+an$ tra3nj$ sa no+anom pon$domP onetarna politika tre)a da sna)de+a proiz+odnj$ i promet potre)nom koliinom no+ca 0 koliinom koja ne%e do+oditi do poreme%aja $ pri+redi' odnosno' koja %e preko no+ca i kredita otklanjati +e% nastal$ nesta)ilnost* C teoriji se ja+ljaj$ di+er(entni #s$protni'razliiti& sta+o+i o mest$ i mo($%nostima sta)ilizacije delo+anja monetarne politike $ pri+rednom raz+oj$* C tom smisl$ se ja+ljaj$ tri koncepta4 -* pr+i istie faktor monetarne politike i no+ani faktor kao odl$$j$%e $ ekonomskom raz+oj$ B* dr$(i istie pasi+n$ $lo($ monetarne politike koja tre)a samo da se prila(o,a+a potre)ama reprod$kcije 6* tre%i koncept $ pr+i plan istie realne faktore reprod$kcije'ali se pri tome ne podcenj$j$ ni $lo(a monetarni5 faktora* Ako pri+reda $lazi $ >ta("& <&%+&>!"& #pad pri+redne akti+nosti& monetarna politika %e s+ojim merama i instr$mentima delo+ati ekspanzi+no' ali pri tome mora $initi i napor kako ne )i dolo do inflacije* onetarna politika del$je ekspanzi+no kako )i se spreila k$m$lati+na ne(ati+na kretanja $ pri+redi i to o)aranjem kamatne stope kao cene no+ca i kao klasine mere $ poje+tinjenj$ kredita' smatra se i pr+im korakom $ o3i+lja+anj$ in+esticija' a preko nje i potra3nje i ekonomsko( raz+oja* I dok se ranije smatralo da se na poje+tinjenje kredita mo3e $ticati samo manip$lacijom kamatne stope'danas se $ tom smisl$ isti$ i dr$(i instr$menti monetarne politike' #npr*operacija sa eskontnom stopom i operacija na ot+orenom tr3it$&' njima se sni3a+aj$ kamatne stope i doprinosi po+e%anj$ opte potra3nje'o3i+lja+anj$ finansijsko( tr3ita itd* S$protno od ekspanzi+ne' restrikti+na= antiinflaciona monetarna politika predsta+lja po+laenje odre,ene koliine no+ca iz opticaja' a njen osno+ni cilj je sta)ilnost cena i de+izno( k$rsa* e,$tim' kao %)>l&<! a +&>t+!3t!*(& $)(&ta+(& %)l!t!3& ja+ljaj$ se4 a& pad pri+redne akti+nosti )& porast nezaposlenosti rada i kapitala c& nelik+idnost pri+rede i )anaka d& po+e%anje cene kredita 0 po+e%anje kamata e& $spora+anje pri+redno( rasta f& ne(ati+no delo+anje monetarno=kreditni5 m$ltiplikatora onetarna politika je +eoma kompleksna kate(orija' jer ona )rine i za spoljn$ i za $n$tranj$ ra+note3$' pri em$ se esto 3rt+$je eksterna ra+note3a #platni )ilans& radi ost+ari+anja interne ra+note3e raz+oja #sta)ilnost'dinamiki rast'+e%a zaposlenost&* onetarna politika se $ osno+i ipak naj+ie )a+i re($lacijom koliine no+ca $ opticaj$'odnosno'optimalnim sna)de+anjem pri+rede no+cem i kreditom* Dakle' $ +reme krize i depresije +odi se izrazita ekspanzi+na monetarna politika' a $ +reme inflacije i sta)ilizacije +odi seopta restrikti+na monetarna politika* O+de se posta+lja i jedno oz)iljno pitanje4 kak+$ politik$ +oditi $ $slo+ima sta(flacije #niska stopa pri+redno( rasta D nezaposlenost D rast cena'tj*+isoka inflacija& ili ak slamflacija #retka' ali mo($%a poja+a&* Da )i se o+aj zadatak rea+ao mora postojati zajedniko i isto+remeno delo+anje mera monetarne politike sa merama fiskalne politike' oko e(a se sla3$ (oto+e s+e ekonomske teorije* C tom kontekst$ sa+remena monetarna i fiskalna teorija se s+e +ie orjenti$ na istra3i+anje finansijski5 #L & tr3ita i realni5 #IS& tr3ita* Iz nji5o+i5 ponaanja i rea(o+anja tra3i se i adek+atna monetarna i fiskalna politika* 1F. ANTIINFLACIONI INSTRUMENTI MONETARNE POLITIKE :od instr$mentima monetarno kreditne politike podraz$me+aj$ se sredst+a i metode koje Gentralna )anka primenj$je kako )i odr3ala mas$ i str$kt$r$ no+ca i kredita na optimalnom ni+o$* C posta+ljanj$ i delo+anj$ instr$menata monetarne i kreditne oilitike pres$dn$ $lo($ imaj$ instit$cionalni $slo+i delo+anja )ankarsko( i finansijsko( sistema $ odre,enoj zemlji* Instr$menti monetarne politike mo($ )iti 4 1. K*a(t!tat!*(! 5 (a"9(aGa"(!"! >4 . a& :olitika o)a+ezni5 rezer+i' )& :olitika eskontne i kamatne stope' i c& :olitika ot+oreno( tr3ita*

2. K*al!tat!*(! 5 (a"9(aGa"(!"! >4. a& 8e($lisanje kredita Gentralne )anke poslo+nim )ankama' )& 8e($lisanje $slo+a kreditiranja' i c& Selekti+na kreditna politika* C po(led$ mo($%nosti k+alitetno( +o,enja monetarne politike instr$menti mo($ )iti4 = direktni 0 direktno del$j$ na odre,ene cilje+e monetarne politike = indirektni 0 preko kreditno( i finansijsko( tr3ita ost+ar$j$ se monetarni cilje+i* M)o( razliite prirode cilje+a delo+anje centralne )anke pra+i kom)inacij$ instr$menata i to $ za+isnosti od ocene opte( stanja $ pri+redi i cilja koji se 3eli posti%i #sta)ilnost cena' sta)ilnost k$rsa'o(rania+anje kreditni5 plasmana'smanjenje me,$narodne zad$3enosti itd*& 2@. REFORMISANJE INSTRUMENATA MONETARNE POLITIKE Osno+ni pra+ci $ reformama instr$menata monetarne politike +ezani s$ za proces li)eralizacije finansijsko( sektora' ali i za s+e +e%$ monetarn$ disciplin$' konk$rentnost i kontrol$ monetarno 0 kreditni5 instit$cija* Fao na(laeni akcenti reformi smatraj$ se4 1. 2odi se pre+enti+na monetarna politika i +e%a $lo(a Gentralne )anke $ tome> Tak+a politika predsta+lja pr+i korak $ proces$ l!;&+al!9a !"& 3a$at(!= >t)%a $ raz+oj$ finansijsko( tr3ita* 2. P+&*&(t!*(a 3)(t+)la %)>l)*a("a ;a(a3a 0 to za5te+a nji5o+$ )rz$ restr$kt$racij$ i dokapitalizacij$' pose)no $ cilj$ popra+ljanja nji5o+e sol+entnosti #proces dokapitalizacije sprea+a maso+ni steaj )anaka i raspad finansijsko( i )ankarsko( tr3ita&* 3. JaGa("& 3)(34+&(t()>t! $&L4 ;a(3a$a kroz li)eralizacij$ kamatni5 stopa i sni3a+anjem o)a+ezni5 rezer+i poslo+ni5 )anaka kod centralne )anke* 4. U3!<a("& <!+&3t(!= !(>t+4$&(ata $)(&ta+(& +&g4la !"& #to znai da odre,ena kontrola kamatni5 stopa i kamatni5 mar3i ne%e i dalje da )$de zadr3ana od strane Gentralne )anke&* 5. Gentralna )anka nakon procene $ odst$panj$ projekto+ani5 i st+arni5 cilje+a i toko+a tre)a da se ;+9) )<l4G! 4 %)gl&<4 *!>!(& ! <!(a$!3& <)9!+a("a $)(&ta+(& 3)+&3t4+&* 6. onetarna politika mora )iti *!>)3) 4>3laL&(a- 3))+<!(!+a(a ! >!(=+)(!9)*a(a >a f!>3al()$ %)l!t!3)$* C sl$aj$ poja+e inflacije $ pri+redi' kreditna i monetarna politika moraj$ )iti deflatorne #restrikcija no+ca i kredita&* Tada Gentralna )anka prodaje +rednosne papire na ot+orenom tr3it$ to do+odi do po+laenja no+ca od +lasnika ti5 papira* 21. RESTRIKTIVNA MONETARNA POLITIKA KAO OPDTA STRATE0IJA PROTIV INFLACIJE 8estrikti+na monetarna politika tre)a da smanjenjem mase no+ca i kredita $ pri+redi smiri tra3nj$ i potronj$ #preko smanjene lik+idnosti& to tre)a da do+ede do smiri+anja #retko i do o)aranja& cena* Otra restrikti+na monetarna politika #+isoke kamate i precenjeni de+izni k$rs& s$tinski onemo($%a+aj$ irenje inflacije* Sistem mera koji danas stoji na raspola(anj$ restrikti+noj monetarnoj i kreditnoj politici je slede%i 4 -* :o+e%anje eskontne stope Gentralne )anke' B* :o+e%anje kamatni5 stopa na kredite $ )ankarskom sistem$' 6* Forekti+na politika ot+oreno( tr3ita #prodaja +rednosni5 papira od Gentralne )anke&' 1* 8estrikcija kredita pri+redi' A* 8estrikcija kredita stano+nit+$' /* :o+e%anje stope o)a+ezni5 rezer+i' ?* Stim$lisanje s+i5 o)lika tednje' .* Ote3a+anje zad$3i+anja )anaka $ inostranst+$' @* Ote3a+anje reeskonta' i -7* Cpisi+anje ja+no( d$(a od poslo+ni5 )anaka i otplata ranije( d$(a Gentralnoj )anci* C praktinom +o,enj$ restrikti+ne monetarne politike' o)ino se spro+odi sin5ronizo+ana restrikti+na politika #isto+remena primena +ie instr$menata (ore pomen$ti5&*

22. STAKILNOST MONETARNE POLITIKE U EU "+ropska centralne )anka "GH form$lie monetarn$ politik$ $ pri+redama "C i deefinie njene osno+ne cilje+e me,$ kojima je na pr+om mest$ sta)ilnost pri+rede #njena inflacija&* "GH $ sklop$ s+oje monetarne politike posta+lja inflacioni ta+g&+t 8g+a(! 4: od naj+ie BI' a (la+na +arija)ila $

10

ost+ari+anj$ to( cilja je stopa rasta no+ane mase* Da )i spreila inflatorni $dar "GH sledi restrikti+n$ monetarn$ politik$ koja ima dejst+o'pre s+e(a'na sta)ilizacij$ cena' ali i na ost+ari+anje planirano( inp$ta* :oto je osno+ni cilj "GH=a sta)ilnost cena' anticipiranje inflacije $ e+ro zoni je nisko $ sklad$ sa tim zadatkom #stopa inflacije ne sme da )$de +e%a od -'AI $ odnos$ na tri zemlje sa najni3om inflacijom&* "GH je pod +elikim $ticajem nekadanje politike H$ndes )anke i monetaristiko( s5+atanja pri+redne ra+note3e iltona Fridmana' (de se polazi od sta+a da je inflacija $+ek i s+$(de monetarni fenomen* C ost+ari+anj$ antiinflacione 0 sta)ilizacione monetarne politike "GH koristi tri instr$menta4 = )%&+a !"a (a )t*)+&()$ t+H!2t4 0 njen naj+a3niji instr$ment'koji podraRz$me+a k$po+in$ ili prodaj$ +rednosni5 papira = >t*a+a("& t+a"(& 3+&<!t(& l!(!"& / $!(!$al(& );a*&9(& +&9&+*&. 23. STAKILIZACIONA MONETARNA POLITIKA U PRIVRE,AMA U TRANZICIJI C pri+redama $ tranziciji #od planirane ka tr3inoj& primenj$j$ se klasini instr$menti sta)ilizacione politike zasno+ane na monetarnoj teoriji F=a' koja podraz$me+a restrikti+n$ monetarn$ politik$ i rast kamatni5 stopa' to tre)a da $tie na smanjenje inflacije i postizanje ra+note3e $ platnom )ilans$* O+ak+i pro(rami s$ se pokazali efikasnim $ raz+ijenim zemljama' dok je $ neraz+ijenim dolo do prod$)lji+anja recesije i do po+e%anja stope inflacije $z sla)ljenje doma%e +al$te i po+e%anje kamatni5 stopa* Iz$zetno $spean pro(ram reforme i sta)ilizacije imao je Izrael tokom .7=ti5 (odina << +eka' a ne$spene reforme #koje i dalje traj$& )ile s$ $ Hrazil$' Ar(entini' Sr)iji itd* onetarna strate(ija $ neraz+ijenim zemljama' pod direktnim $ticajem Fridmano+o( monetarizma' tj*politike F=a' (odinama eksperimentie sa realnom kamatnom stopom i politikom pri+redne li)eralizacije to je' $(la+nom' do+odilo do prod$)lji+anja krize' porasta nezaposlenosti' str$kt$rni5 dispariteta' )$d3etski5 deficita itd* Mato se ne mo3e teorija i praksa iz raz+ijeni5 zemalja preslikati na primere neraz+ijeni5 zemalja i zemalja $ raz+oj$* 24. OSNOVNE KONCEPCIJE SAVREMENE ANTIINFLACIONE FISKALNE POLITIKE C koncepciji sa+remene antiinflacione fiskalne politike pose)no mesto imaj$4 1. Sta;!l!9a !)(a %)l!t!3a ;4<H&ta ! f4(3 !"a ;4<H&ta B* K4<H&t>3! <&f! !t 0 deficitarno finansiranje in+esticija i ja+no( d$(a #d$( dr3a+e& Sta;!l!9a !)(a ;4<H&t>3a %)l!t!3a $)H& ;!t!. 1. E3>%a(9!*(a ;4<H&t>3a 5 f!>3al(a %)l!t!3a koja se spro+odi kroz4 a& :orast )$d3etski5 ras5oda iznad rasta pri5oda )& Smanjenje )$d3etski5' tj*poreski5 pri5oda 2. R&>t+!3t!*(a t".a(t!!(fla !)(a ;4<H&t>3a' tj*fisklana politika spro+odi se kroz4 a& smanjenje ja+ni5 ras5oda )& smanjenje i otplat$ ja+no( d$(a c& porast fiskalni5 za5+ata' tj* no+i porezi ili po+e%anje stari5* :ri tom mora postojati sin5ronizo+ana i koordinisana interakcija o+i5 antiinflacioni5 instr$menata fiskalne'tj*)$d3etske politike' ali i sin5ronizacija i koordinacija izme,$ ekspanzi+ne i restrikti+ne'odnosno sta)ilizacione fiskalne politike* K4<H&t>3! <&f! !t !l! <&f! !ta+() f!(a(>!+a("& !(*&>t! !"a ! "a*()g <4ga finansira se naje%e kreditima centralne )anke preko sistema poslo+ni5 )anaka $sled e(a nastaje proces m$ltiplikacije'tj*dolazi do porasta no+ane mase iznad rasta dr$t+eno( proiz+oda' to izazi+a nekontrolisan$ dr3a+n$ potronj$ koja st+ara porast) tra3nje' iz koje' pak sledi inflatorna napetost to je primarni faktor inflacije* H$d3etski deficit stim$lie inflatorne poreme%aje kroz +isin$ i str$kt$r$ ras5oda porastom )$d3etski5 ras5oda $sled t+! *+>t& t+)2&("a i to4 -* Dr3a+no monopolistiko( re($lisanja ekonomije B* ilitarizma 0 +ojni ras5odi 6* Socijalne delatnosti dr3a+e I9*)+& 9a %)3+!M& )$d3etsko( deficita nalazimo kod inostrani5 zajmo+a' dr3a+ni5 zajmo+a od pri+redni5 s$)jekata i pojedinaca i kredita iz )ankarsko( sistema' a )>()*(! !l"&*! )$d3etsko( deficita s$ rast i raz+oj' zaposlenost i sta)ilizacija* 25. STAKILIZACIONA FISKALNA POLITIKA U EU "+ropska $nija ima4 -* jedinst+en$ monetarn$ politik$ koja je centralizo+ana'

11

B* decentralizo+an$ fiskaln$ politik$ na ni+o$ zemalja lanica koja nesme da $(rozi sta)ilnost cena po sporazm$ iz astri5ta* Memlje "C mo($ da +ode elastin$ fiskaln$ politik$ $z nekoliko o(rania+aj$%i5 parametara4 a& $kida se deficitarno finansiranje iz primarne emisije )& +isina ja+no( d$(a se o(rania+a na maksimalno /7I $ odnos$ na dr$t+eni proiz+od c& limitira se +isina )$d3etsko( deficit naQdo 6I $ odnos$ na dr$t+eni proiz+od #maksimalno 0 (ornja (ranica&* S+e o+o zajedno ide $z jedinst+ene limitirane realne i nominalne kamat(ne stope na finansijskom tr3it$ "C' to je jedanm od +a3niji5 o)lika sta)ilizacioni5 sidara* Ckoliko )i se prekrili o+i principi i naela i neka od lanica "C ila na +e%i )$d3etski deficit' a to znai +e%i pritisak na "+ropsk$ centraln$ )ank$ #"GH&' to st+ara +e%$ konk$rentsk$ )or)$ izme,$ lanica preko fiskalne politike poto )i i dr$(i da id$ tim p$tem' to za posledic$ ima manji kredi)ilitet "GH $ odr3a+anj$ sta)ilnosti cena kao osno+nom nael$ "C* Fiskalna politika "C' iako decentralizo+ana' tj*$ nadle3nosti je +lada zemalja lanica "C' $zn jedinst+en$ monetarn$ politik$ #centralizo+an$& mora da do3i+i iz+esn$ kon+er(encij$' tj*prila(o,a+anje' sin5ronizacij$ i koordinacij$ instr$menata i mera* H$d3et "C koji je $s+ojen krajem B77A* (od*' a za period B77?=B7-6' $ +isini od .?- milijardi e+ra ili -'7/I )r$to pri5oda "C' danas je z)o( finansijske krize dosta promenjen' odnosno $+e%an je radi izlaska zemalja lanica "C iz recesije* :o pret5odnom )$d3et$ $ raz+ojne fondo+e tre)alo je da ide -/1 milijardi e+ra* anje zemje lanice "C s$ nezado+olje z)o( o+ak+e podele' jer z)o( odre,eno( disparitete' one na neki nain finansiraj$ raz+ijanje* No' oi(ledan je makroaspekt re($lacije'tj*maksimalni )$d3etski deficit i maksimalni ja+ni d$(' to je i jedno(lasno pri5+a%eno od s+i5 dr3a+a lanica "C4 Nedostatak )$d3etske fleksi)ilnosti $ period$ recesije st+ara tenzije izme,$ nacionalni5 +lada i e+ropski5 instit$cija jer +lade zemalja "C ne mo($ da koriste a$tomatske sta)ilizatore $ +remen$ recesije' z)o( e(a +re pritisak na "GH kako )i relaksirale t$ centralizo+an$ monetarn$ politik$* 26. STAKILIZACIONA FISKALNA POLITIKA U SRKIJI Osno+no pitanje koje se o+de posta+lja je4 Da li je mo($%e $ Sr)iji +oditi sta)ilizacion$ fiskaln$ politik$' a da se pri tome ne $(rozi ekonomski rast i zaposlenostP :oto $ pri+redi postoji +isoka potronja #ja+na' lina i monetarna potronja& fiskalna politika je $(la+nom orijentisana na smiri+anj$ tak+e potronje' ali i na podsticanje tednje* No ipak' i pored ri(orozne antiinflacione fisklane politike'inflacija $ pri+redi Sr)ije jo $+ek predsta+lja (or$%i pro)lem' danas i skoro naj+a3niji* Od B777*(od* stalno se te3ilo jednocifrenoj inflaciji' ali se $ tome nije $spe+alo' a kao (la+ni $zrok inflacije smatra se ja+na potronja koja se ker%e iznad A7I +rednosti dr$t+eno( proiz+oda* Ipak i dalje ostaje (la+na dilema fiskalne politike4 Da li se orjentisati na sta)ilizacij$ pri+rede #danas je to +e% prioritet )ez alternati+e& ili na raz+ojn$ pri+red$P Fiskalna politika tre)a da koordinira izme,$ nacionalne i neproz+odne potronje i racionalno( zado+olja+anja potre)a s+i5 s$)jekata pri+rede )ez inflatorno( $dara* Fiskalni teret pri+rede je +eoma +isok i danas je naj+e%i $ "+ropi $ odnos$ na +isin$ dr$t+eno( proiz+oda #rast ja+ni5 ras5oda i pri5oda tre)a da je $skla,en sa rastom dr$t+eno( proiz+oda&* C koncepciji fiskalne politike o)ino se polazi od4 -* sni3a+anja ja+ni5 ras5oda #apsol$tno i relati+no& $ dr$t+enom proiz+od$ B* porast ja+ni5 pri5oda i efikasni5 naplata 6* smanjenja i eliminisanja )$d3etsko( deficita 1* eliminisanje emisije no+ca centralne )anke za finansiranje )$d3etsko( deficita A* $+o,enje :D2=a /* sin5ronizacije )$d3etske i poreske politike sa istom $ "C ?* otplate dospeli5 o)a+eza i kamata iz )$d3eta 27. KOOR,INACIJA I SIN1RONIZACIJA MONETARNE I FISKALNE POLITIKE U USLOVIMA INFLACIONE NESTAKILNOSTI I PLATNO KILANSNO0 ,EFICITA Osno+na razila3enja izme,$ monetarista i fiskalista s$ $ slede%em 4 1. M)(&ta+!>t! . = :roti+nici dr3a+ne inter+encije' = :ristalice slo)odno( tr3ino( me5anizma' = Opti ni+o cena je makroekonomski odre,ena +eliina' = 2er$j$ $ sta)ilnost tra3nje no+ca' = :ri+redni sektor je sta)ilan i promene $ tra3nji s$ tren$tne i male* 2. F!>3al!>t! 8K&"(9!"a( !: .

12

= :o)ornici dr3a+no( inter+encionizma' = :roti+nici sti5ijno( delo+anja tr3ino( me5anizma' = Formiranje i kori%enje do5otka je klj$no $ proces$ odre,i+anja opte( ni+oa cena #do5odo+ni prist$p&' = Tra3nja za no+cem je nesta)ilna* :oto i monetarna i fiskalna politika imaj$ s+oje prednosti i nedostatke $ kompleksnoj antiinflacionoj politici' +lade i5 $ s+ojoj makroekonomskoj politici o)ino kom)in$j$* Foordinacija i sin5ronizacija s$ imperati+ $ po(led$ kom)inacije mera i instr$menata monetarne i fiskalne politike* onetarna i fiskalna politika tre)a da osi($raj$ do+oljn$ tra3nj$ koja ne%e izaz+ati inflacione efekte* Fao osno+ni cilje+i s+ake dr3a+e $ makroekonomskoj politici smatraj$ se 4 -* Sta)ilnost pri+rede i cena #cena i de+izno( k$rsa&' B* Maposlenost s+i5 faktora proiz+odnje' naroito radne sna(e' 6* Optimalnost ekonomsko( rasta=minimalna $la(anja 0 maksimalni rez$ltati' 1* Cra+note3eni platni )ilans 0 $ra+note3ena iz+ozna i $+ozna politika* O+i cilje+i se ost+ar$je p$tem 4 1.M)(&ta+(& %)l!t!3& i to re($lisanjem koliine no+ca $ opticaj$ i politikom kamatne stope* No+ana masa mora da )$de do)ro odmerena koliina no+ca $ pri+redi )ez +ika #pokre%e inflacij$&' ali i )ez manjka #pokre%e deflacij$&' to se ost+ar$je posredno preko politike kamatni5 stopa' tednje i in+esticija' 2.F!>3al(& %)l!t!3& kojom se re($lie preraspodela nacionalno( do5otka #porezi' ras5odi' ja+ni d$(' )$d3etski deficit' i dr*&* S+aka pri+reda ima d+e (ranine take4 prosperitet

recesija RECESIJA A "kspanzi+na fiskalna politika D "kspanzi+na monetarna politika C +& &>!"! se +odi ekspanzi+na fiskalna politika #efikasnija& jer podstie tra3nj$ i potronj$ i pl$s ekspanzi+na monetarna politika koja je manje efikasna jer se efekti sporo raz+ijaj$ po pri+redi* PROSPERITET A 8estrikti+na fiskalna politika D 8estrikti+na monetarna politika $ %+)>%&+!t&t4 se +odi restrikti+na fiskalna politika koja je manje efikasna' a restrikti+na monetarna politika je efikasnija $ o)$zda+anj$ inflatorne napetosti' sto(a samo kom)inacija i koordinacija mera i instr$menata monetarne i fiskalne politike o)ez)e,$j$ $spen$ makroekonomsk$ politik$ #rast D sta)ilnost cena&* Najslo3eniji pro)lem monetarne i fiskalne politike je formirati lik+idn$ pri+red$ i njen rast )ez inflatorni5 pritisaka'ali i )ez recesije* Osno+ni zadatak monetarne i fiskalne politike je da $ d+e faze cikl$sa #recesija i prosperitet& konstit$ie osno+ne sta)ilizatore i k$m$latore makroekonomske politike* Foordinacija monetarne i fiskalne politike sa dinamiko( aspekta +ri se preko interakti+no po+ezani5 m$ltiplikatora $ pri+redi sa nizom po+ratni5 spre(a*

2C. ORTO,OKSNA ANTIINFLACIONA POLITIKA Ona pr+enst+eno del$je na strani tra3nje i to kod laki5 inflacija' a smo indirektno na strani pon$de' i tako +eoma sla)o zadire $ realn$ stran$ pri+re,i+anja** Ortodoksni model se primenj$je p$tem +rste fiskalne i +rste monetarne politike* :ro(ram se oslanja na 4 a& Fresanj$ )$d3etsko( deficita )& Fiksnom de+iznom k$rs$ #ali tek posle znaajne realne de+al+acijenacionalne +al$te&' c& Odr3a+anj$ fiksno( de+izno( k$rsa $z prili+ inostrani5 kredita* 2F. POPULISTI6KA ANTIINFLACIONA POLITIKA Najznaajniji teoretiari koji s$ pr+i predsta+ili' pre s+e(a' teorijski #)ez praktine primene& s$ poznati ekonomisti Drake =-@.B*(od*pie o o+oj teoriji i D3efri Saks koji -@.@*(od*daje teorijska naela o+e teorije* e,$tim' istorijsko isk$st+o ne poznaje $spen$ pop$listik$ antiinflacion$ politik$*O+de je osno+na teza da )$d3etski deficit nije +a3an $ (enerisanj$ inflacije' a za njeno za$sta+ljanje predla3e se $)rzani pri+redni rast $ $slo+ima kontrole cena*

13

Dakle'po o+oj teoriji fiksni de+izni k$rs' kontrola cena i s$)+encije pri+redi tre)a da o)ez)edi rast pri+rede koji %e $ interakti+nom odnos$ sa tra3njom o)ez)editi i $meren$ inflacij$* 3@. 1ETERO,OKSNA ANTIINFLACIONA POLITIKA ;eterodoksni pro(ram je $smeren na raz)ijanje inflatorne inercije p$tem politike do5otka' direktni5 inter+encija $ o)lasti cena' plata i de+izno( k$rsa $z ortodoksne fiskalne i monetarne mere* 2ri se red$kcija )$d3etsko( deficita paralelnim rastom pri5oda' ali i padom troko+a #$mesto samo rastom pri5oda&* O(raniena je pon$da doma%i5 kredita ja+nom sektor$' a de+izni k$rs postaje (la+no nominalno sidro' ijem zamrza+anj$ pret5odi maksimalna de+al+acija' a zamrza+anje se +ri na s+im tr3itima*Fao gla*(& $&+& 5eterodoksne antiinflacione politike smatraj$ se 4 = Fontrola nadnica i cena' = Fiksni de+izni k$rs' = onetarna reforma' = :arcijalna deindeksacija finansijski5 instr$menata #deindeksacija 0 iz s+eta +eliki5' iracionalni5 )roje+a $ s+et mali5' realni5 )roje+a&* :ro(ram je po(odan za o)aranje 5iperinflacija' a kao najznaajniji primer iz prakse smatraj$ se Hr$no+ model o)aranja inflacije $ Izrael$ i 5eterodoksni antiinflacioni pro(ram $ eksik$ #ne$spean je )io $ Ar(entini&* ;eterodoksni model ima za cilj da )rzo smanji inflacij$' a nazi+a se tako jer $ se)e $klj$$je )rojne ar($mente iz politike do5otka #zamrza+anje cena' plata' de+izno( k$rsa' deindeksacija' itd*&* 31. NEORTO,OKSNA ANTIINFLACIONA POLITIKA Ona predsta+lja pok$aj sin5ronizacije zamrza+anja de+izno( k$rsa' plata i cena' ali na no+om ni3em ni+o$ inflacije* odel se zasni+a na teoriji racionalno( oeki+anja #danas +ode%a akademska ekonomska teorija& zasno+anoj na slede%im pretposta+kama 4 a& :ojedinani pri+redni s$)jekti koriste s+e raspolo3i+e informacije da )i zasno+ali s+oja oeki+anja' pri em$ se ne oslanjaj$ pre+ie na prolost* )& Informacije se dalje pod+r(a+aj$ o)radi i analizi' da )i se do)ile realne i osmiljene +rednosti na )azi oeki+anja* 8azlik$j$ se tri #6& +rste oeki+anja' i to 4 -* Statiko oeki+anje #)$d$%nost se preslika+a na osno+$ sadanjoi5 do(a,aja&' B* Adapti+no oeki+anje #s$)jekti adaptiraj$ s+oja oeki+anja na )azi steeno( znanja tj* $e na (rekama&' i 6* 8acionalno oeki+anje #koriste se samo rele+antne informacije $ cilj$ zasni+anja s+oji5 oeki+anja i to )ez preterano( oslanjanja na prola isk$st+a&* O+de se 5iperinflacija o)ara kori%enjem samo jedno( nominalno( sidra #fiksni de+izni k$rs& i to posle $injene jednokratne de+al+acije $oi spro+o,enja samo( pro(rama* Dakle' ne $klanjaj$ se ceno+ni dispariteti' +e% se samo fiksira de+izni k$rs jer jr pri+reda z)o( p$ne indeksacije i dolarizacije o)ra$n poela da +ri na )azi dolara ili dr$(i5 paralelni5 kon+erti)ilni5 +al$ta #ranije je to )ilo kod nas na )azi marke&*Sr3 pro(rama je +ezan za realn$ stran$ pri+rede 4 = !a+no o)$zda+anje i kresanje fiskalni5 ras5oda $z isto+remeno po+e%anje fiskalni5 pri5oda' tj* poreza' = Mamrza+anje plata $ ja+nom sektor$' = Mamrza+anje k$rsa posle jednokratne de+al+acije* :ro(ram je potp$n $spe5 imao $ Holi+iji' a spro+eo (a je D3efri Saks* 32. ANTIINFLACIONE MERE STAKILIZACIONI1 PRO0RAMA Fao (la+ne mere $ spro+o,enj$ antiinflaciono( pro(rama' smatraj$ se 4 d& ere monetarne politike #restrikti+na monetarno kreditna politika&' e& ere fiskalne politike $smerene ka realnom smanjenj$ sredsta+a )$d3etske potronje #restrikti+na fiskalna politika&' f& ere $ in+esticionoj politici #$kin$ti inflatorno finansiranje in+esticija i st+oriti $slo+e za nji5o+o st+arno formiranje iz ak$m$lacije&' (& ere neposredne kontrole cena #spro+ode se $z pomo% s+etski5 cena&' 5& ere $ra+note3eno( k$rsa nacionalne +al$te koje )i doprinele i $ra+note3enj$ platno( )ilansa i po)oljanj$ iz+oza s jedne strane' kao i racionalizaciji kori%enje pri+redni5 res$rsa i intezi+nijem delo+anj$ zakonitosti ro)no=no+ane pri+rede s dr$(e strane' a to je $ st+ari politika re($lisane depresijacije nacionalne +al$te' i& Spro+o,enje mera realni5 kamatni5 stopa #$skladiti odnos izme,$ kamatni5 stopa i inflacioni5

14

stopa'(de kamatna stopa na tedne depozite mora )iti +e%a najmanje za -I $ odnos$ na z+anin$ stop$ inflacije za odre,eni period&' j& ere moraj$ )iti otrije prema pred$ze%ima koja posl$j$ sa ($)icima' a nis$ od +italno( dr$t+eno( znaaja' Fao naj+a3nije administrati+ne mere $ sklop$ antiinflacioni5 mera' smatraj$ se 4 1.M)(&ta+() %)l!t!G3& $&+& = mere restrikti+ne monetarne i kreditne politike koj$ spro+odi Gentralna )anka' tj* dr3a+a' a najznaajnije mere iz o+o( se(menta s$ 4 de+al+acija nacionalne +al$te i re+alorizacija osno+ni5 sredsta+a' tj*pono+na procena i $skla,i+anje sa tr3inim cenama' kontrakti+na politika ot+oreno( tr3ita'tj*tr3ita 5artija od +rednosti' restrikcija potroaki5 kredita' po+e%anje procenta o)a+ezni5 rezer+i' )lokiranje in+esticioni5 sredsta+a i formiranje tednje stano+nit+a&* 2.F!>3al() 5 %)l!t!G3& $&+& 0 primenj$j$ se $ cilj$ $ra+note3a+anja )$d3eta i s$z)ijanja )$d3etske potronje' a najznaajnije mere iz o+o( se(menta s$ 4 smanjenje ja+ni5 ras5oda' sprea+anje dalje( zad$3i+anja dr3a+e kod Gentralne )anke' po+e%anje poreza i pla%anje $napred' raspisi+anje ja+ni5 zajmo+a za otplat$ dr3a+no( d$(a kod Gentralne )anke' 3.T+H!2() 5 %)l!t!G3& $&+& #direktna inter+encija dr3a+e na tr3it$&' a najznaajnije mere iz o+o( se(menta s$ 4 zamrza+anje cena' za$sta+ljanje po+e%anja plata i nji5o+o s+o,enje na ni+o prod$kti+nosti rada' za+o,enje de+izno( re3ima' kontrola spoljne tr(o+ine' itd . 33. SPECIFI6NOSTI ANTIINFLACIONO0 PRO0RAMA I ANTIINFLACIONE POLITIKE Antiinflacioni pro(ram je konkretizo+an dok$ment za rea+anje inflatorno( pro)lema $ jednoj zemlji koji se posle politiko( $s+ajanja sta+lja na raspola(anje +ladi za nje(o+o spro+o,enje i dosledno realizo+anje' kao i na $+id najiroj ja+nosti $ zemlji i inostranst+$* Sadr3aj o+o( pro(rama je pre s+e(a $smeren na radikalno o)aranje stope inflacije i to $ kratkom +remen$' kao i na st+aranje $slo+a za trajnije otklanjanje $zroka i iz+ora inflacije* :ro(ram mora da $s+oji slede%e kriterij$me 4 -*O)ez)editi konzistentan i odl$an antiinflacioni pro(ram' B*Da se sprei odre,enom kom)inatorikom antiinflacioni5 mera preterano $spora+anje ekonomsko( rasta' 6*Antiinflacioni pro(ram mora )iti realan i ne sme se prekidati $ tok$ spro+o,enja #ne sme se pri5+atiti antiinflacioni pro(ram na kratak rok&* Ma ost+ari+anje antiinflaciono( pro(rama predla3e se neka osno+na kom)inacija metoda i mera antiinflacione politike 4 = !aanje efikasnosti pri+re,i+anja zasno+ane na rezer+ama $ pri+rednim res$rsima> = Smanjenje in+esticija i potronje $ realnom iznos$> = Smanjenje $k$pni5 troko+a reprod$kcije> i = Stro(a administrati+na kontrola cena i plata* 34. INFLACIJA I REFORME U SRKIJI Sta)ilizacija pri+rede kao i odr3a+anje sta)ilnosti finansijsko( sistema osno+ni s$ cilje+i monetarne politike Sr)ije* Osno+ni pro)lem je $ tome to s$ zadaci sta)ilizacije teko ost+arlji+i ili' jo (ore' neost+arlji+i* To s$ zadaci niske jednocifrene inflacije* Ela+ni $zroci inflacije $ Sr)iji s$4 -* rast ja+ne potronje 0 dr3a+a kao $zronik inflacije B* rast monetarni5 a(re(ata 6* pris$st+o troko+ne inflacije 1* $ manjoj meri pris$st+o i str$kt$rne i $+ozne inflacije Da li postoje st+arne reforme $ Sr)iji' koje s+akodne+no isti$ nai reformatori' )ezpo(o+orni sled)enici koncepcije F=a' naj)olje se mo($ prikazati preko rele+antni5 mekroekonomski5 pokazatelja i parametara4 -* dr$t+eni proiz+od B77-=B77? ima nisk$ stop$ rasta neto iznad 6'A I' a $skoro %e )iti i manji s o)zirom na postoje%$ recesij$' ali i na dospele inostrane o)a+eze B* ind$strijska proiz+odnja $ poslednje +reme drastino opada 6* nezaposlenost je o(romna #skoro -*-77*777 nezaposleni5& to je skoro 17I radno=sposo)no( stano+nit+a' dok nezaposlenost mlade i kolo+ane (eneracije ide od /7=?7I' $z nji5o+ +eliki odli+ $ inostranst+o* 1* Deficit i tr(o+insko( i platno( )ilansa stalno raste 0 oko B. milijardi dolara A* in+esticije sa s+e(a 1=/ I $e%a $ dr$t+enom proiz+od$' spadaj$ me,$ najni3e in+esticije $ "+ropi

15

/* (de je za+rio kapital od pri+atizacijeP 9ta je sa tednjom kod )anakaP Ede s$ $lo3ena ta sredst+aP ?* Mato o+aj reformistiki koncept +odi Sr)ij$ $ permanentn$ kriz$ i sta(nacij$P B? ministarsta+a $ +ladi

a(encije'sekretari' sa+etnici' tajk$ni#m$tirana troko+na inflacija sakri+ena iza dr3a+no( kr$(a&

35. MONETARNI SISTEM I MONETARNA POLITIKA U SRKIJI Or(ani od(o+orni za +o,enje makroekonomske politike' +lada i centralna )anka' +ode restrikti+n$ monetarn$ politik$ koja tre)a da osi($ra sta)ilnost de+izno( k$rsa i sta)ilnost cena'tj*+al$tn$ i ceno+n$ sta)ilsnost* M)o( stra5a od po+ratka +isoke inflacije' ali i z)o( +eliko( $ticaja F=a' od iz+rene remonetizacije #no+a moneta& -@@1'(od* do danas' pri+reda nema no+ca za normalno i raz+ojno f$nkcionisanje' jer nije ni do)ila po+oljn$ kreditn$ podrk$ )anaka* No+ana masa je nedo+oljno formirana tako da odnos no+ane mase i dr$t+eno( proiz+oda iznosi s+e(a .=@I' to je osno+ni indikator sna)de+enosti pri+rede no+cem* C raz+ijenim pri+redama to je izme,$ -? i 6?I' a $ Fini ak A-I #sta)ilna i +rlo dinamina pri+reda&* Dakle' pri+reda Sr)ije je sla)o monetarizo+ana jer je $e%e no+ane mase $ dr$t+enom proiz+od$ B=6 p$ta manja od to( $e%a $ raz+ijenim zemljama* :ri+reda je nelik+idna' ali isto+remeno $ +isokoj inflaciji' to je $ st+ari aps$rd i paradoks* Czimanje potroaki5'sk$pi5 kredita nastali5 kao proces li)eralizacije kamata' $ $slo+ima nekontrolisani5 monetarni5 i finansijski5 toko+a' do+odi do odli+a kredita $ finaln$ potronj$ #plate zaposleni5' pla%anje kamata' poreza' doprinosa itd*&* Tako npr* na kraj$ B771*(od* Od $k$pno -7. milijardi dinara kori%eni5 kredita pri+rede $ potronj$ je odli+eno oko // milijardi din* Famatna politika je antiraz+ojna* Sa kamatnim stopama od -1=-/I na kredite pri+redi' $z +rlo kratke roko+e otplate' (de se nita pose)no 0 poslo+no ne mo3e za+riti' osim $ tr(o+ini* Gentralna )anka je $ politici emisije dala' krajem B771'(od* poslo+nim )ankama 1/ milijardi din*' no ipak sredst+a ja+no( sektora kod centralne )anke s$ +e%a od kori%enja kredita ja+no( sektora' pri em$ dr3a+a finansira centraln$ )ank$' to je pra+i nonsens* Naime' poslo+ne )anke dr3e' kod Narodne )anke Sr)ije' o)a+ezne rezer+e i dr$(a )lokirana sredst+a +e%a $ odnos$ na do)ijena sredst+a od iste )anke* Stopa o)a+ezni5 rezer+i je' na dinarska sredst+a -.=B7I' pre+isoka' a pose)no na de+izna sredst+a' koja id$ ak do 6.I' to sna3no podstie rast kamata $ )ankama* Tre)a da o)a+ezn$ dinarsk$ rezer+$ s+edemo na najni3$ mo($%$ mer$' a $mesto nje da $+edemo razliite o)like kratkoroni5 5artija od +rednosti* Ne +idi se nijedan razlo( da se o)a+ezne rezer+e i 3iro=rain kod centralne )anke tretiraj$ kao primarnino+ac* Mato koncept primarno( no+ca tra3i redefinicij$ i potp$no dr$(aiji prist$p $ monetarnoj i kreditnoj politici' a na o+om se(ment$ nije iz+rena nikak+a reforma* Nosioci ekonomske politike pose)no isti$ rast de+izni5 rezer+i' ali pri tome tre)a sa(ledati i nji5o+$ str$kt$r$ kori%enja' zamrza+anje' imo)ilizacij$* C st+ari' celi monetarni sistem je atiraz+ojno i antilik+idno posta+ljen' ali sna3no oslonjen na inostrane komponente* De+izna sredst+a' otk$p de+iza i de+izne rezer+e* C+o,enje strani5 )anaka' $z dalj$ prodaj$ doma%i5' od+odi doma%$ tednj$ $ te )anke' a ta tednja se $(la+nom plasira $ kratkorono kreditiranje stano+nit+a' z)o( +isoke kamatne stope i kamatne mar3e koja se kre%e od -B=-1I' a $ )ankarst+$ je normalno od -=BI* Tre)a da se kamatna stopa na depozite i tednj$ po+e%a' a na s+e kredite smanji i da se kamatna mar3a do+ede na ni+o od BI* onaj ko prodaje doma%e )anke inostranom kapital$ prodaje i s+oj$ )$d$%nost* :oznata je injenica da je pod ste(om monetarizma F=a i iz(o+orom o pri+rednoj sta)ilizaciji i reformama' +eliki

16

)roj pri+reda $ s+et$ do+odi $ stanje sta(nacije i za+isnosti' $z s+e +e%$ armij$ nezaposleni5 radnika* 36. KRIZNO/,EFLATORNA POLITIKA STAKILIZACIJE :oto je injenino stanje $ Sr)iji tak+o da je zapoeti proces o3i+lja+anja #konj$kt$re& za$sta+ljen' da pi+redna akti+nost kre%e silaznom p$tanjom #klasina sta(flacija' ali i mo($%a slamflacija& o+de se posta+ljaj$ 6 osno+na pitanja4 -* da li je potre)na o+ak+a deflacionistika #restrikti+na& monetarna politikaP B* k$da +odi njeno $porno spro+o,enje kad aje pri+reda nelik+idna i monetarno=finasijski )lokiranaP 6* mo3e li o+ak+a monetarna politika da del$je raz+ojno'tj*pomo(ne izlask$ iz recesije iako postoji potp$na ods$tnost koordinacije sa fiskalnom politikomP O+de smo imali interesantan paradoks monetarne politike4 = odli+ kredita $ sektore preraspodele = (omilanje kredita 0 d$(o+a = stalni pritisak tra3nje za kreditima = nelik+idnost pri+rede i )anaka Opta restrikti+na monetarna politika $z zadr3a+anje realne no+ane mase na ni+o s kraja -@@/*(od* je esto deflacionistika politika ili +al$ta %e mo3da pre3i+eti' ali ne i pri+reda* Sta)ilizacija cena i pli+aj$%i de+izni k$rs do+eli s$ nas do +eliki5n 3rta+a' ali )ez pra+o( i st+arno( osposo)lja+anja pri+rede da pri5+ati izazo+e i pokrene trajan i sta)ilan ekonomski rast* o3e li o+aka+ pro(ram sta)ilizacije' )ez raz+oja' a koji se $+a otrom restrikti+nom monetarnom politikom' ali i ekspanzi+nom' (oto+o nekontrolisanom fiskalnom politikom $spetP 37. PRIVATIZACIJA U SRKIJI :ri+atizacija je od B777*(od* postala (la+na tema i temelj ekonomski5 reformi $ Sr)iji i tretirana je kao $dot+oran lek koji %e nas do+esti kroz +ode tranzicije $ moderna i raz+ijena dr$t+a* Ipak'da je pri+atizacija tako spasonosno reenje' s+e afrike i j$3noamerike dr3a+e )i )ile +eoma raz+ijene' jer je t$ pri+atno +lasnit+o dominantno' a one s$ ipak neraz+ijene* I o+de je pri5+a%ena teza neoli)erala 0 pri+atiz$jte s+e odma5' nije )itno kako i to radikalno* O+de se $ st+ari radi o istorijskoj pre+ari radnike klase $ Sr)iji' $ st+arnosti ne postoji dr$t+eno +lasit+o koje se sada rasprodaje i k$p$je esto s$mnji+im kapitalom* To je'$ st+ari' +lasnit+o kolekti+a koji je taj kapital ost+ario preko amortizacije'kredita'samofinansiranjem'me,$narodnim kreditima itd*' $z prosen$ stop$ amortizacije od 1'AI kapital pred$ze%a je o)no+ljen nekoliko p$ta* :od pritiskom neoli)eralne do(me #pri+atizacija' li)eralizacija'dere($lacija' defiskalizacija itd*& nae +lasti nekritiki pri5+ataj$ taj koncept i +re rasprodaj$ t$,e( kapitala #radni5 kolekti+a&' a radnici se iz)ac$j$ na $lice $z nekak+e socijalne pro(rame* C period$ od B777 0 B77A*(od* prodato je -17? pred$ze%a za $k$pno milijard$ i 1.7 miliona e+ra* Od to(a $ in+esticije je tre)alo da ode .6A miliona e+ra' a $ socijalne pro(rame B?B milona e+ra* Ali' in+esticije nis$ o3i+ele' nezaposlenost se po+e%a+a' socijalna rasloja+anja s$ +elika' dok restr$kt$iranje pred$ze%a i iz+oz izostaj$* Sada se jo za(o+ara raz)ijanje +eliki5 strateki5 sistema' kao to s$ ":S'+odopri+reda'NIS itd* i nji5o+a prodaja* Taka+ neoli)eralni kapitalizam kao sistem ne tre)a pri5+atiti' jer to je (ranica ispod koje se ne sme i%i' kako se ne )i $(rozio nacionalni s$+erenitet i )$d$%nost zemlje* 3C.MONETARIZAM I NEOLIKERALIZAM Dosadanja koncepcija tz+*tr3ino( f$ndamentalizma#monetarni neoli)eralizam& i neoli)eralizma je stro(o isklj$i+ala s+ak$ mo($%nost $plitanja dr3a+e $ pri+red$ i $ raz+oj ekonomije* e,$tim' o+aj koncept je iza se)e osta+io mno(e razorene ekonomije' ali i raz)ijena dr$t+a* Spre(a doma%e politike i finansijske oli(ar5ije sa nosiocima s+etsko( kapitala se samointeresno $sposta+lja* Fapital sledi samo s+oj$ lo(ik$ i interes #oplo,i+anje&' a ne i raz+oj i osamostalji+anje nacionalni5 pri+reda* e,$narodni kapital $ zamen$ za pomo% esto potkopa+a i nacionalni s$+erenitet zemalja' a ne(de ak i ine(ritet #Foso+o&* Dosti(n$ta je (ranica neoli)eralne ekonomije $ eri tz+*(lo)alizacije sa tekim posledicama $ s+im zemljama koje s$ o+$ neoli)eraln$ do(m$ pro($tale' to je si($ran p$t $ ekonomij$ za+isnosti i neokolonijalni odnos* 8az+ijene zemlje' kao nosioci kapitala i nji5o+e instit$cije # F' S+etska )anka' STO 0 S+etska tr(o+inska or(anizacija' me,$narodni s$d pra+de& ne doz+olja+aj$ samostaln$ i neza+isn$ politik$ na nacionalnom ni+o$' ime se ide na r$k$ st+aranj$ pose)ni5 o)lika ekonomija' odre,eni5 klano+a' $ski5 (r$pni5' ali ne i raz+ijeni5 ineresa* Njima tre)a nesamostalna i za+isna pri+reda jer se njome i njenom

17

+ladom lako $pra+lja* 3F. POJAM I PRIRO,A ,EFLACIJE Deflacija je )azni poreme%aj monetarne ra+note3e $ potp$nosti s$protan inflaciji* Ona predsta+lja tak+o stanje $ pri+redi $ kojem je pon$da +e%a od efekti+ne tra3nje #: S T&' to ' po pra+il$' tre)a da $tie i na opte sni3a+anje cena $ pri+redi* Deflacija je istorijski posmatrano retka poja+a' daleko re,a od inflacije* Naj+e%a i najte3a deflacija $ istoriji kapitalizma )ila je za +reme +elike ekonomske krize -@B@ 0 -@66* (odine* I danas se s+et s$oa+a sa +elikom recesijom i deflacijom' koja )i po mno(im pretposta+kama i parametrima' ak mo(la da pre+azi,e pret5odn$* Sr)ija ima recesij$ i inflacij$PT C sistem$ zlatno( +a3enja' sni3a+anje i pad tra3nje +ezani s$ za odli+ zlata #de+iza&> smanjenje zlatne podlo(e koja iz to(a nastaje do+odi i do s$3a+anja opticaja' naje%e kroz restrikcij$ kredita )anaka*C princip$' deflacija je monetarni aspekt depresije' a nastaje kao jedna faza $ konj$kt$rnom cikl$s$ kroz koji se kre%e kapitalistika pri+reda* Deflacija se $ <I< +ek$' pa s+e do +elike ekonomske krize' tretirala kao metod jaanja k$po+ne sna(e no+ca i jaanje nje(oce +rednosti #re+al+iranje +rednosti no+ca&* C sa+remenoj teoriji deflacij$ karakterie proces kontrakcije no+ano( +ol$mena i posmatra se kao proces opadanja efekti+ne tra3nje' $z njeno s+e +e%e +ezi+anje za ciklino kretanje kapitalistike pri+rede* e,$tim' sa+remena deflacija o)ino nije +ie +ezana za pad cena* Gene stalno rast$ i $ $slo+ima otri5 restrikcija no+ane mase i $ $slo+ima depresione faze cikl$sa kapitalistike pri+rede'to je opta zakonitost $ kretanj$ sa+remeni5 pri+reda* ,&fla !)(& t&(<&( !"& >& (a"*!2& !>%)l"a*a"4 4 (&9a%)>l&()>t! %+)!9*)<(!= 3a%a !t&ta(&9a%)>l&()>t! ! )t%42ta("4 +a<(& >(ag&- %a<4 %+)!9*)<("& ! (a !)(al()g <)=)t3a- al! ! >*& +&L& <) %a<a &(a. Otra deflaciona kreditna politika' sto(a se (oto+o redo+no iz)e(a+a kao k$rs ka sta)ilizaciji pri+rede* Sto(a deflacija' kao sredst+o $ )or)i proti+ inflacije' danas ne daje (oto+o nikak+e rez$ltate $ raz+ijenim pri+redama i $ odnosima odre,eni5 sna(a i str$kt$ra $ njima*

4@. UZROCI I FAKTORI ,EFLACIJE Deflacija' kao i inflacija' predsta+lja' pre s+e(a' monetarni fenomen koje( mo($ izaz+ati4 a& monetarni faktori' )& finansijski faktori' i c& politiki #neekonomski& faktori* 1. ,&fla !"a izaza+ana $)(&ta+(!$ fa3t)+!$a +ezana je za smanjenje +ol$mena no+ane mase' kao i )rzin$ opticaja no+ane mase na tr3it$* Deflacija koja nastaje otrom' restrikti+nom monetarnom politikom #stezanje kredita& o)ino se spro+odi4 d& p$tem restrikti+ne kreditne politike = smanj$j$ se krediti pri+redi i stano+nit+$'to $zrok$je smanjenje efekti+ne no+ane tra3nje* :adanje efekti+ne no+ane tra3nje' $z date ro)ne fondo+e' do+odi do pada cena i realizacije> e& :o+laenjem kredita od strane centralne )anke #primarno( no+ca&' kroz proces ne(ati+no( monetarno( m$ltiplikatora' a koji st+ara +iestr$ko smanjenje no+ane mase $ pri+redi f& Hlokiranjem delo+a no+ane mase i nje(o+im preli+anjem $ nelik+idna sredst+a #sterilizacija&> (& Odli+om kapitala $ dr$(e zemlje $ kojima postoji +e%a si($rnost za ost+ari+anje profita #pra+na si($rnost& i +e%e kamatne stope> 5& p$tem teza$racije no+ca 0 tednja za se)e kao psi5oloki faktor i to od strane posednika no+ca i& Deflacija se mo3e spro+oditi i radi jaanja #re+al+acije& nacionalne +al$te* 2. F!(a(>!">3! 49+) ! <&fla !"& >4 4 a& sterilizacija prik$pljeni5 sredsta+a $ )$d3et$ #st+aranje )$d3etsko( s$ficita ili smanjenje pret5odni5 deficita& )& 2ra%anje raniji5 d$(o+a centralnoj )anci' odnosno +ra%anje inostrani5 d$(o+a preko sredsta+a prik$pljeni5 $n$tranjim d$(om> c& Na(lim po+e%anjem poreza i od+o,enjem no+ani5 do5odaka $ )$d3et )ez od(o+araj$%e( po+e%anja ja+ni5 ras5oda #)$d3etski s$ficit& ' d& :orastom ro)ni5 fondo+a' $z smanjenje k$po+ne sna(e ili zadr3a+anje postoje%e #manje& k$po+ne sna(e' ili rastom no+ane tra3nje' ali sporije od rasta ro)ni5 fondo+a* e& Na(li rast $+oza ro)a $ odnos$ na iz+oz=preko $+oza se po+e%a+a pon$da ro)e na doma%em tr3it$' a za $+oz se moraj$ k$po+ati de+ize' to smanj$je +ol$men doma%e( no+ca na opticaj$' e& C+ozna deflacija= kada se k$p$je ro)a iz zemalja (de +lada niska tra3nja i ni3e cene' tako da se

18

$+oz ini po+oljnim' to st+ara i preterani $+oz $ odnos$ na $+ozni kapacitet doma%e pri+rede' Inter+encija iz materijalni5 dr3a+ni5 rezer+i $ pon$di ro)a na doma%em tr3it$> f& inter+encija iz materijalni5 dr3a+ni5 rezer+i $ pon$di ro)e na doma%em tr3it$' (& izmenom $ str$kt$ri finalne tra3nje = ako do,e do pada tra3nje $ sektor$ ro)e iroke potronje' to %e se akceleratorski preneti i na pad in+esticija' to %e se procesom m$ltiplikacije odraziti i na +iestr$ki pad nacionalno( do5otka' ali i na pad zaposlenosti' a po princip$ po+ratne spre(e' to %e se pono+o preneti na no+i pad tra3nje srdsta+a potronje pa %e pri+reda iz deflacije pre%i $ faz$ recesije koja %e k$lminirati kroz kriz$ i depresij$* 3. P)l!t!G3! 49+) ! deflacije se naje%e +ez$j$ za4 namerno spro+o,enje deflacije $ cilj$ spro+o,enja re+al+acije #jaanja& +al$te' radi smanjenja deficita platno( )ilansa' kao metoda )or)e proti+ inflacije' kao i z)o( politiko( pristiska sa strane #kad npr* F naredi spro+o,enje deflacionistike politike $ nekoj zemlji& 41. POSLE,ICE I OKLICI ,ELOVANJA ,EFLACIJE C deflaciji dolazi do pada cena $z od(o+araj$%i rast k$po+ne sna(e no+ca' pada in+esticija i realizacije* Dolazi do neiz+esnosti $ poslo+anj$ $z poja+$ ($)itka* Smanj$je se stepen kori%enja kapaciteta i zaposlenosti rada' ost+ar$je se )e3anje $ no+ac koji do)ija na +rednosti'tj*dolazi do procesa <&9!(*&>t! !"a koji predsta+lja )e( iz realni5 $la(anja $ no+ac* C deflaciji odre,en$ korist imaj$ rentijeri i zajmoda+ci poto do)ijaj$ realno jai no+ac' no+ac postaje ro)a' a cena te ro)e'tj*kamatna stopa se po+e%a+a i stalno raste' tako da je teko do%i do si($rni5 kredita koji )i o)ez)edili kontin$itet prekin$ti5 procesa reprod$kcije' z)o( nedostatka o)rtni5=lik+idni5 sredsta+a* Hrzina no+ano( opticaja se $spora+a jer no+ac postaje s+e +redniji poto se stano+nit+o $zdr3a+a od potronje $ oeki+anj$ dalje( pada cena' dolazi do )e(a ro)e $ no+ac i s+ako 3eli no+ac da zadr3i' a da se to pre oslo)odi zali5a koje se stalno po+e%a+aj$* :ose)ne teko%e deflacija donosi dr3a+i jer joj pri5odi opadaj$' a d$(o+i i o)a+eze se stalno po+e%a+aj$* Hanke se $zdr3a+aj$ kod odo)ra+anja no+i5 kredita' jer im opada prili+ no+ca na tednim depozitima' a samim tim opada i nji5o+ kreditni potencijal* Deflacija isto+remeno po(a,a proiz+o,ae' )anke' dr3a+$ i potroae' koj s$ s+i me,$so)no po+ezani kroz m$ltipliko+ani efekat i me,$so)n$ inp$t=a$tp$t po+ezanost pri+rede' tako da to postaje jedan k$m$lati+ni proces koji pri+red$ esto pre+odi iz stanja recesije $ stanje krize* O)zirom da deflacija +odi ka s+e$k$pnoj sta(naciji ili pad$ proiz+odnje i zaposlenosti ona je te3a nera+note3a pri+rede od inflatorne nera+note3e* Sto(a deflacija kao specifina )olest pri+reee mo3e st+oriti nesa(ledi+e posledice $ pri+redi* :osledice mo($ )iti4 <!+&3t(& 5 pad realizacije ro)e' porast zali5a' pad proiz+odnje i zaposlenosti' sni3a+anje cena na doma%em tr3it$ #ali pad cena koji ne +odi pp+e%anj$ realizacije' +e% daljem (omilanj$ zali5a&' )ankrotst+o )anaka i pred$ze%a' i !(<!+&3t(& = spro+ode se kroz proces preraspodele do5otka $ pri+redi' naje%e prema neproiz+odnim i rentijerskim sloje+ima dr$t+a* 42. ,EFLACIJA I EKONOMSKI RAZVOJ Deflacija' pre s+e(a' po(a,a stop$ rasta i zaposlenosti' a to s$ d+a osno+na a(re(ata s+ake makroekonomske politike $ s+akoj dr3a+i* Da )i se spreila )ankrost+a' nezaposlenost' pad stope rasta itd*' mora se spro+oditi oz)iljna i od(o+orna antiinflaciona politika4 (a %)l"4 $)(&ta+(& %)l!t!3& 5 po+e%anje kredita pri+redi i stano+nit+$' smanjenje kamata i eskontne stope Gentralne )anke' ekspanzi+na politika ot+oreno( tr3ita' smanjenje stopeo)a+ezni5 rezer+i kao i rezer+e lik+idnosti' destim$lacija tednje i teza$racije #$+anje no+ca&> (a %)l"4 f!(a(>!">3& %)l!t!3& 0 po+e%anje jacni5 ras5oda' $manjenje poreza' $kidanje pla%anja poreza $napred' zad$3i+anje' +ra%anje zajmo+a stano+nit+$ i pred$ze%ima' st+aranje )$d3etsko( deficita> (a %)l"4 t+H!2ta 5 stim$lisanje in+esticione i ja+ne potronje' po+e%anje k$po+ina dr3a+e na tr3it$ itd*> (a %)l"4 >%)l"(& t+g)*!(& ! <&*!9()g %)>l)*a("a 0 li)eralizacija spoljne tr(o+ine' $kidanje de+izni5 o(ranienja' podsticanje iz+oza itd*> (a %)l"4 %)l!t!3& &(a ! <)=)t3a 0 +ri se po+e%a+anje do5otka iznad rasta prod$kti+nosti rada' dr3a+ni otk$p $z (aranto+ane cene' selekti+na politika cena itd*> Deflacioni proces' iako predsta+lja te3eo)oljenje od inflacije' se ipak lake lei ne(o to je to sl$aj sa

19

inflacijom* Ela+no sidro $ leenj$ deflacione nera+note3e nalazi se $ monetarnim merama #$)riz(a+anje no+ca $ pri+red$&* 43. ,EFINICIJA MONETARNI1 A0RE0ATA monetarni a(re(ati o)ez)e,$j$ normalno f$nkcionisanje i+o,enje monetarne politike i opte politike lik+idnosti $k$pno( procesa dr$t+ene reprod$kcije kao i neprekidan kontin$itetet s+i5 toko+a dr$t+ene reprod$kcije* C monetarne a(re(ate spadaj$4 1. $)(&ta+(a ;a9a !l! %+!$a+(! ()*a 8M@: tj* no+ac Gentralne )anke* C primarni no+ac spadaj$4 1* Dinarski primarni no+ac # 7&'(oto+ no+ac $ opticaj$'3iro ra$ni )anaka#3iralni no+ac&')la(ajna'depozitni no+ac dr3a+e'rezer+ni fondo+i A* De+izne o)a+eze Gentralne )anke /* Hla(ajniki zapisi Gentralne )anke 2. ()Ga(a $a>a 8M1: -. (oto+ no+ac $ opticaj$ B* depozitni no+ac po +i,enj$* :ored no+ane mase # -& esto se koristi i a(re(at # B&* Str$kt$ra B je slede%a 4 B U - D Dinarski oroeni tedni depozit Najiri monetarni a(re(at je 6 koji prikaz$je $k$pna sredst+a* C 6 $laze slede%a srest+a 4 6 U B D oroeni de+izni depoziti D kratkorone 5artije od +rednsoti

44. NOV6ANA MASA 5 OSNOVNI MONETARNI A0RE0AT No+ana masa je osno+ni monetarni a(re(at preko ko(a se ispolja+a delo+anje i efekti monetarne politike* C sasta+ no+ane mase $laze s+a lik+idna sredst+a* e,$tim' kako $z lik+idna sredst+a #no+ana masa&' $ pri+redi f$nkcioni$ i nelik+idna sredst+a' do)ija se no+i monetarni a(re(at koji se nazi+a monetarni +ol$men* Dakle' monetarni +ol$men je +e%i od no+ane mase i to za +isin$ nelik+idni5' odnosno' o(ranieni5 depozita* N)*Ga(! *)l4$&( U ()*Ga(a $a>a #lik+idna sredst+a& D 3*a9! ()*a #pri+remeni depoziti'de+izni ra$ni (ra,ana i pri+reda po +i,enj$' oroeni depoziti do jedne (odine kao i s+a dr$(a sredst+a koja se lako na za5te+ +lasnika mo($ pret+oriti $ lik+idne depozite ili (oto+ no+ac& D nelik+idna sredst+a'tj*o(ranieni depoziti #rezer+e' fondo+i' $dr$3ena sredst+a i sl*&* Dakle' no+ana masa predsta+lja primarn$ lik+idnost' k+azi no+ac predsta+lja sek$ndarn$ lik+idnost' a o(ranieni depoziti predsta+ljaj$ tercijarn$ lik+idnost pri+rede* 45.STRUKTURA I SEKTORSKI RASPORE, NOV6ANE MASE Str$kt$ra no+ane mase koj$ planira i projekt$je Gerntralna )anka zasni+a se na potre)ama koliine no+ca koje imaj$ pojedini sektori $ ok+ir$ pri+redno( sistema* Dakle' tra3nja no+ca'tj*potre)ne koliine no+ca odre,$j$ se prema promenama i str$kt$ri no+ane mase po sektorim' a ne prema no+anoj masi kao 5omo(enom a(re(at$ $ celini* No+ana masa se na (lo)alnom ni+o$ mo3e nalaziti optimalno pa da ipak z)o( nera+nomerno( rasporeda no+ca do,e do st+aranja +iko+a no+ca na jednim i osk$dice no+ca na dr$(im sektorima* O+de je )itno podea+anje monetarno( faktora pri+rednim kretanjima koje se +ri kroz analiz$4 -* o)lika no+ani5 sredsta+a koja $laze $ sasta+e no+ane mase> B* no+ane mase po korisnicima i sektorima pri+rede* No+ana masa se $ celini dekompon$je na d+a osno+na o)lika 4 -&* (oto+ no+ac i B&* depozitni no+ac* Nekada je odnos depozitno( prema (oto+om no+c$ iznosio ispod B 4 -' a $ poslednjim (odinama taj odnos se pri)li3a+a na proporcij$ -4-* :ostoji miljenje da je taka+ trend (oto+o( no+ca predimenzioniran i da (a tre)a smanjiti* Odnos no+ane mase pream nacionalnom do5otk$ tre)a da )$de $ra+note3e* Fod nas je taj odnos no+ane mase prema +eliini nacionalno( do5otka znatno +e%i ne(o to je kod raz+ijeni5 zemalja* Ni+o no+ane mase se ne odre,$je na ni+o$ cele pri+rede= a(re(atno' +e% koliko tre)a s+akom sektor$ pa se sa)ira' jer ako se no+ana masa odredi na ni+o$ cele pri+rede mo3e se desiti da prilikom podele pojedini sektori do)ij$ mno(o no+ca' a pojedini malo'tj* dolo )i do nera+nomerne raspodele* 8aspored no+ane mase po sektorima pokaz$je tendencij$ +eoma nisko( $e%a pred$ze%a iz

20

pri+rede i nji5o+o stalno opadanje' dok s dr$(e strane imamo +eoma +isoko $e%e stano+nit+a' to je i (la+na ne$ral(ina taaka finansijsko( i )ankarsko( sistema i indikator sla)o( finansijsko( polo3aja pri+redni5 pred$ze%a* Formiranje i promena no+ane mase po pojedinim sektorima posledica je promena tra3nje no+ca od strane ti5 sektora* Na sektorsk$ tra3nj$ no+ca $ti$ mno(i endo(eni i e(zo(eni faktori koji kompleksno del$j$ na sektorsk$ str$kt$r$' koja s+ojim m$ltipliko+anim me5anizmima prenoenja delo+anja i inp$t=o$tp$t sektorsk$ po+ezanost o)ez)e,$je i odre,en$ pri+redn$ str$kt$r$ i pri+redn$ sta)ilnost* 46. OPTIMALNA NOV6ANA MASA I SAVREMENI MONETARNI SISTEM Optimalna #potre)na& no+ana masa i pored razliiti5 (ledita mno(i5 a$tora ostaje i dalje centralno pitanje i pro)lem monetarne teorije i politike* Sna)de+anje pri+rede potre)nom koliinom no+ca danas je najslo3eniji zadatak monetarne i ekonomske politike $opte* Dakle' $ monetarnoj teoriji kao polazna osno+a $ odre,i+anj$ optimalne no+ane mase s$ potre)e proiz+odnje i promet* Ma razlik$ od zlatno( +a3enja no+ca' iji je a$tomatizam omo($%a+ao i a$tomatsko re($lisanje potre)ne koliine no+ca i sta)ilnost no+ane jedinice' danas kada postoji papirno +a3enje no+ca' to je iz$zetno slo3en i od(o+oran zadatak' jer se $ sa+remenom )ankarst+$ ne poja+lj$je samo centralna )anka kao emisiona $stano+a' +e% i s+e poslo+ne )anke' dakle' celok$pni )ankarski sistem' (de se preko emisije kredita' pose)no potencirane procesom m$ltiplikacije' isto+remeno i +iestr$ko kreira no+ac #kredit je osno+a sa+remeno( no+ca&* 9ta je to optimalna no+ana masaP Optimalnom no+anom masom' prema sa+remenoj monetarnoj teoriji' smatra se ona koliina no+ca $ promet$ koja je do+oljna da se omo($%i nesmetan kontin$itet dr$t+ene reprod$kcije' $z odr3a+anje potre)ne sta)ilnosti tr3ita i cena' tj*da se $ odre,enom +remenskom period$ o)ez)edi ona koliina no+ca koja %e pri datoj prosenoj )rzini no+ano( opticaja )iti do+oljna da o)ez)edi realizacij$ materijalne priz+odnje ' odnosno no+ca za o)a+ljanje finansijski5 transakcija $ +ezi sa proiz+odnjom' potronjom' in+esticijama i raspodelom* Osi($ranje najpo+oljniji5 monetarni5 $slo+a #optimalne no+ane mase& za normalno od+ijanje s+i5 faza reprod$kcije jeste i osno+ni zadatak )ankarsko( i kreditno( sistema* Osi($ranje optimalni5 monetarni5 $slo+a reprod$kcije tre)a da apriori otkloni monetarni faktor kao $zrok inflacioni5 ili deflacioni5 poreme%aja* akroekonomska optimalna no+ana masa mo3e se prikazati na slede%i nain 4 M@ N V A T@ :ri em$ je 7 0 optimalna no+ana masa' 2 0 )rzina opticaja no+ane mase' i T7 0 plate3no sposo)na no+ana tra3nja* St+arna no+ana masa # s& se mo3e na%i $ tri razliita polo3aja $ odnos$ na optimaln$ no+an$ mas$ # 7& 4 c& st+arna no+ana masa se poklapa sa optimalnim ni+oom no+ane mase # s U 7&' d& st+arno formirana no+ana masa +e%a od optimalne no+ane mase # s S 7&' e& st+arno formirana no+ana masa manja je od optimalne no+ane mase # s R 7&* O+a d+a o)lika no+ane mase nalaze se $ dinamikom odnos$' tj*prati se analiza promena st+arne i promena optimalne no+ane mase* Sada se posta+lja no+i dinamini odnos 4 OM@ N V A OT@ Ako se $klj$i i promena )rzine no+ano( opticaja #a ne dato( proseno( ni+oa' od e(a se o)ino $ teoriji polazi&onda imamo4 OM@ N RV A OT@ Sa+remena monetarna politika $ odre,i+anj$ optimalne no+ane mase o)ino polazi od arkso+o( zakona no+ano( opticaja 4 V Nt V 7U 2 :ri em$ je 4 V 7 0 promena optimalne no+ane mase> V Nt 0 o)im no+ani5 transakcija #pla%anja& $ datom +remenskom period$ i na datom ni+o$ cena> 2 0 )rzina opticaja no+ane mase*

21

47. ,INAMIKA I FORMIRANJE OPTIMALNE NOV6ANE MASE No+ana masa se mora kretati $ f$nkciji +remena' odre,enom dinamikom' i to kroz proces stalno( prila(o,a+anja toko+ima dr$t+ene reprod$kcije* C odre,i+anj$ dinamike kod formiranja no+ane mase mo($%e s$ tri pretposta+ke4 a& no+ana masa je $ ra+note3i sa pri+rednim a(re(atima )& no+ana masa je $ ne$ra+note3i #kada imamo manjak no+ane mase $ pri+redi&> c& no+ana masa je $ ne$ra+note3i' #kada imamo +iak no+ane mase $ pri+redi&* Samo $ pr+om sl$aj$ imamo $ra+note3en$ d$namik$ $ formiranj$ no+ane mase* C dr$(a d+a sl$aja karakteristina za sa+remen$ pri+red$ moraj$ se iz+riti dodatneW inter+encije monetarno( sistema* C sklop$ to(a tre)a od+ojiti teorijski model optimalne no+ane mase od operati+no( modela optimalne no+ane mase' jer $ odre,enim +remenskim inter+alima imamo stalno ciklino kretanje pri+rede koje se mora kompenzirati adek+atnom monetarnom politikom kako monetarna politika $+ek ne )i delo+ala eX post #kasnije& na pri+redna kretanja #$lo(a prila(o,a+anja i ispra+ljanje nera+note3e $ dinamikom kretanj$ pri+rede&* Sa+remeni pri+redni sistemi nastoje da +ode eX ante #optimaln$& monetarn$ politik$ #a samim tim i no+an$ mas$& kako se ne)i pre+ie $sposta+io dinamiki raskorak izme,$ no+ane mase ili no+ano( +ol$mena sa realnim toko+ima dr$t+ene reprod$kcije* 4C. ,ETERMINANTE OPTIMALNE NOV6ANE MASE Optimalna no+ana masa mora )iti do+oljno efikasna' a to znai elastiana kako po str$kt$ri'tako i $ +remenskoj dimenziji* Dinamika no+ane mase prati se $ kra%im +remenskim inter+alima #meseno' tromeseno& kako )i se )la(o+remeno delo+alo na pri+redne i monetarne toko+e* esena dinamika monetarne mase i dr$t+eno( proiz+oda predstra+lja nji5o+o nji5o+o kratkorono $skla,i+anje koje se o)ez)e,$je p$tem slede%i5 determinanti4 -* p$tem +e%e efikasnosti #elastinosti& $k$pne monetarne politike' B* p$tem )r3e( $skla,i+anja monetarni5 i realni5 toko+a' 6* p$tem )r3e( rea(o+anja monetarne politike na neoeki+ane toko+e $ dr$t+enoj reprod$kciji' 1* p$tem )olje i )la(o+remene kontrole monetarni5 toko+a' A* p$tem efikasnije kontrole $k$pno( )ankarsko( sistema' /* p$tem )la(o+remene adaptacije monetarne politike na kretanja $ pri+redi' ?* p$tem +e%e mo($%nosti sezonsko( podea+anja monetarne politike pri+rednim kretanjima i dr* e,$tim $z kratkoron$ monetarn$ politik$ stalno( prila(o,a+anja #+e%e elastinosti& +odi i d$(orona monetarna politika strateko( karaktera' $ za+isnosti od to(a da li se monetarna politika opredelj$je ka restrikti+nom ili ekspanzi+nom delo+anj$* 4F. PRIMARNA EMISIJA NOVCA Samo Gentralna )anka ima monopolsko pra+o da +ri kreiranje primarno( no+ca #tampanje no+anica i ko+ano( no+ca&' iako danas $ kreiranj$ no+ane mase $est+$je ita+ )ankarski sistem koji na )azi )ankarski5 kredita #p$tem kreditne m$ltiplikacije& +re st+arn$ emisij$ no+ca* Dakle Gentralna )anka st+ara tz+* primarni no+ac' a poslo+ne )anke depozitni ili )ankarski ili sek$ndarni no+ac* :rimarna emisija centralne )anke teorijski i praktino +riti se preko pet osno+ni5 toko+a ili kanala 4 -* onetizacijom +rednosni5 papira #emito+anje +rednosni5 papira na rok dospe%a i nji5o+o transformisanje $ no+an$ mas$& B* Freditima centralne )anke poslo+nim )ankama' 6* Freditiranjem dr3a+e od strane Gentralne )anke #pozajmice dr3a+e od centralne )anke&' 1* Freditiranje neki5 dr$(i5 #specijalno oda)rani5& komitenata Gentralne )anke A* F$po+inom i prodajom de+izni5 sredsta+a #p$tem de+izni5 transakcija&* S+aki od o+i5 kanala ne predsta+lja )ek$ formalizo+an$ +e% o s$tinsk$ stran$ $ razliko+anj$ toko+a emisije primarno( no+ca' jer oni razliito del$j$ na 4 -& sta)ilnost pri+rede' B& O+lada+anje pri+rede neposrednom emisijom no+ca' 6& :rila(o,a+anje emisije no+ca st+arnim ro)no 0 no+anim transakcijama $ pri+redi' 1& Formiranjem optimalne no+ane mase' A& "fikasnost i elastinost monetarne politike i dr* O+de se posta+ljaj$ d+a osno+na pitanja 4 Da li centralna )anka mo3e kontrolisati mas$ primarno( no+caP

22

Na koje toko+e centralna )anka mo3e delo+ati #kontrolisani toko+i&' a na koje ona nije $ stanj$ delo+ati #a$tonomni toko+i&P 5@. PRETPOSTAVKE PROCESA MONETARNO/KRE,ITNE MULTIPLIKACIJE $ltiplikacija' tj*$mno3a+anje kredita i depozita je proces preko koje( )ankarski sistem #Gentralna )anka i s+e poslo+ne )anke& +ri emisij$ no+ca $ pri+redi* :ostoje <*a )>()*(a $)<&la $!lt!%l!3a !"&. makrom$ltiplikacija 0 m$ltiplikacija ilist+aranje no+ca $ ok+ir$ )ankarsko( sistema kao celine' mikrom$ltiplikacija 0 st+aranje no+ca kredtnom akti+no%$ jedne izolo+ano izolo+ano posmatrane )anke* ,*a )>()*(a );l!3a >t*a+a("a ()* a 4 ;a(3a+>3)$ >!>t&$4 >4. poziti+na m$ltiplikacija 0 st+aranje no+ca ne(ati+na m$ltiplikacija 0 po+laenje' ponita+anje no+ca* :ro)lem monetarno=kreditne m$ltiplikacije +ezan je za odo)ra+anje i kori%enje kredita' kao i za proces preli+anja no+caiz jedno( o)lika $ dr$(i $n$tar pri+rede* :rilikom odo)ra+anja kredita )anka pre)ac$je no+ac na tek$%i ra$n pri+rednom s$)jekt$' a zad$3$je kreditni ra$n* :ri+redni s$)jekt kredit +ra%a $platom (oto+o( no+ca ili daje nalo( )anci da skine sredst+a sa nje(o+o( 3iro=ra$na* :la%anja se +re na nekoliko naina4 4 3)+!>t <+4g& +a<(& )+ga(!9a !"& 3)"a !$a H!+) +aG4( 3)< !>t& %)>l)*(& ;a(3& i tada nema odli+a sa ra$na )anke poto se no+ac pre)ac$je sa jedno( na dr$(i 3iro ra$na komintenta' 4 3)+!>t <+4g& +a<(& )+ga(!9a !"a 3)"a !$a H!+) +aG4( 3)< <+4g& %)>l)*(& ;a(3& 0 pla%anja se +re no+anim sredst+ima koje poslo+na )anka ima kod Gentralne )anke' tako to se depozit jedne )anke po+e%a+a'a dr$(e smanj$je' !>%lat& 4 g)t)*)$ ()* 4 9a%)>l&(!$ +a<(! !$a 0 depozitni no+ac se transformie $ (oto+ no+ac i odli+a $ sektor stano+nit+a' poto kod o+e isplate dolazi do kon+erzije depozitno( $ (otof+ no+ac' poslo+na )anka mora da ima na+edeni iznos (oto+o( no+ca koji mo3e da emit$je samo Gentralna )anka i on predsta+lja osno+ piramide monetarno( sistema* No+ac Gentralne )anke poja+lj$je se $ d+a osno+na o)lika4 depozit poslo+ni5 )anaka kod Gentralne )anke (oto+ no+ac $ opticaj$* :oslo+ne )anke dr3e deo (oto+o( no+ca $ Gentralnoj )anci kao pokri%e $ onoj meri koja im omo($%a+a normalno poslo+anje* Taj iznos predsta+lja +&9&+*(4 l!3*!<()>t koj$ poslo+na )anka mora imati na s+om 3iro ra$n$ kod Gentralne )anke da )i zado+oljila optimaln$ lik+idnost* Stopa rezer+e lik+idnosti za+isi od specifini5 faktora #kreditna politika' str$kt$ra sredsta+a i komitenata' prili+a i odli+a sredsta+a ird*&' koji s$ razliiti za s+ak$ )ank$* Stopa rezer+e lik+idnosti $ odnos$ na depozite po +i,enj$' kod nai5 )anaka tre)alo )i da )$de najmanje 1I #mo3e )iti i +e%a' ali s$ to tada neiskori%eni kreditni potencijali )anke&* Osim rezer+e lik+idnosti )anke moraj$ da izd+ajaj$ i o)a+ezn$ rezer+$* O<l!* <&%)9!t()g ()* a %)>l)*(!= ;a(a3a (a +aG4( 3)$!t&(ata C&(t+al(& ;a(3& 3)(*&+9!"a <)$aM&g ()* a 4 <&*!9(a >+&<>t*a %+&l!*a("& <%)9!t()g ()* a 4 +a9(& );l!3& (&l!3*!<(!= ! )g+a(!G&(!= <&%)9!ta. 51. KREIRANJE NOVCA POSLOVNI1 KANAKA IZVAN CENTRALNE KANKE :roces m$ltiplikacije pocinje odma5 cim kr$( poslo+ni5 )anaka do)ije od centralne )anke inicijalni prili+ ne(o( no+ca* :oja+lji+anjem no+ca na rac$n$ pr+e poslo+ne )anke' ista izd+aja BAI o)a+ezne rezer+e i AI posto zadrza+a za rezer+$ lik+idnosti sto je $k$pno 67I imo)ilisani5 sredsta+a* :oslao+na )anka je po+ecala s+oj slo)odni kreditni potencijal odo)ra+anjem kredita za ostatak od ?7I* Ona to cini +rseci placanje $ p$nom iznos$ komintentima dr$(e )anke' odnosno daj$ci kredite s+ojim komintentima' koji a$tomatski +rse placanje pri+rednim s$)jektima koji s$ komintenti dr$(e )anke* Dr$(a )anka sada o+i5 ?7I prima kao inicijalni imp$ls na koji ona izd+aja 67I rezer+i a ostali deo sredsta+a transformise $ +id$ kredita komintentima trece poslo+ne )anke* :roces traje s+e do ono( momenta dok se celok$pni inicijalni prili+ no+ca od -77I ne izd+oji $ o)a+ezne rezer+e ili odlije iz+an kr$(a )anaka ili dr$(e o)like o(raniceni5 depozita* Nakon za+rsetke procesa m$ltiplikacije kr$( poslo+ni5 )anaka kreirao je na )azi emito+ano( no+ca Gentralne )anke od -77 jeinica $k$pno 666'6 jedinica depozita* 52. FAKTORI MULTIPLIKACIJE :ored izd+ajanja $ o)a+ezn$ rezer+$' ($)itak no+ca poslo+ni5 )anaka moze nastati i po dr$(im osno+ama kao4

23

-* Fon+erzacija depozitno( no+ca $ (oto+ no+ac i zadrza+anje (oto+o( no+ca $ r$kama stano+nist+a ili )la(ajnama pred$zeca ili )anaka* B* Odli+ no+ca sa rac$na komintenata )anaka na rac$nima komintenata Gentralne )anke 6* Stopa monetizacije depozita kod poslo+ni5 )anaka ili odnos depozita kojim se +rse placanja prema $k$pnoj masi depozitno( no+ca* 1* Stopa neiskorisceno( kapitala A* 2reme koje sadrzi od(odjeno delo+anje pojedini5 faktora' ods$st+o a$tomatsko( preli+anja $ st+arnosti* Ako podjemo od predposta+ke da s+aka poslo+na )anka $ proces$ m$ltiplikacije $ potp$nosti iskoristi s+oj kreditni potencijal' da nema neplasirano( kreditno( potencijala sa dr$(e strane ne $zima se $ o)zir +reme $ kojem se od+ija proces m$ltiplikacije mada je jasno da od+ijanje o+o( procesa mora od+ijati $ d$zem ili kracem +remen$* Sama poslo+na )anka ne izd+aja rezer+$ lik+idnosti iz s+ako( inicijalno( prili+a' jer jednom formirana sredst+a na ziro rac$n$ zado+olja+aj$ niz operacija )anke* 53. UTICAJ CENTRALNE KANKE onitarni m$ltiplikator moze se do)iti na nacin sa se sta+i $ odnos porast no+cane mase i porast primarno( no+ca Gentralne )anke $ tok$ (odine* To znaci da monetarni m$ltiplikator pokaz$je sposo)nost )ankarsko( sistema da na )azi odredjene dodatne mase porimarno( no+ca formira +ec$ ili manj$ mas$ depozitno( no+ca' odnosno no+cane mase* On isto+remeno pokaz$je +ec$ ili manj$ za+isnost )anaka $ spro+odjenj$ s+oje politike od emisije Gentralne )anke' kao i delo+anje re($laciono( me5anizma Gentralne )anke $ )ankarskom sistem$* :ostoje d+e +rste m$ltiplikatora i to4 prosecni m$ltiplikator i (ranicni m$ltiplikator* Ma +odjene monetarne politike je +azniji (ranicni monitarni m$ltiplikator i on se do)ija kada se sta+i $ odnos (odisnji porast no+cane mase i (odisnji rast primarno( no+ca dato( )ankama od strane Gentralne )anke* Gentralna )anka moze samo delimicno delo+ati $ sklop$ monitarno( re($lisanja jer moze samo da re($lise kolicin$ primarno( no+ca dat$ poslo+nim )ankama i +isin$ o)a+ezne rezer+e i rezer+e lik+idnosti )anaka* 54. OSNOVNI CILJEVI MONETARNE POLITIKE onetarno kreditna politika $lazi $ red instr$menata opste ekonomske politike' ciji je osno+ni zadatak' s+e do nedea+no re($lisanje potre)ne kolicine no+ca $ pri+redi* Freiranje i po+lacenje no+ca $ cilj$ nesmetano( o)a+ljanja procesa proiz+odnje' raspodele i potosnje jeste osno+na $lo(a monitarno kreditne politike* edj$tim $s+ajanjem politike i koriscenjem no+ca kao sredst+a za postizanje odredjeni5 raz+ojni5 i dr$(i5 cilje+a $ pri+redi monitarna politika do)ija i mno(e dr$(e zadatke* Madaci i cilje+i monitarno=kreditne politike danas mo($ )iti4 -* k+antitati+ni #re($lisanje potre)ne kolicine no+ca $ pri+redi& B* k+alitati+ni #selekti+ni krediti' kreditiranje )$dzeta' kao i dr$(i5 neposredni5 korisnika& :rimarni zadatak monitarno kreditne politike je i dalje ostao sna)de+anje pri+rede potre)nom kolicinom no+ca i kredita' ost+ari+anje optimalne stope ekonomsko( rasta i odrza+anje relati+ne sta)ilnosti pri+rede* C spro+odjenj$ monitarne politike tre)a +oditi rac$na o s$protnim efektima njeno( delo+anja* 8estrikcija no+ca i kredita do+odi do $spora+anja tempa ekonomsko( rasta' do poja+e nezaposlenosti' $z poziti+ne efekte na podr$cj$ sta)ilizacije cena i smiri+anje potrosnje* Osno+ni cilje+i kreditno monitarne politike mo($ )iti d+ojaki i to4 -* D$(orocni' strateski cilje+i delo+anja monitarne politike B* kratkorocni tren$tni cilje+i D$(orocni cilje+i predsta+ljaj$ njen$ osno+n$ orjentacij$ dok kratkorocni se odnose na konkretne mere koje se pred$zimaj$ $ proces$ ekonomsko( raz+oja* U )>()*(& !l"&*& )ismo mo(li na)rojati4 -* Ost+ari+anje optimalne stope ekonomsko( rasta B* Ost+ari+anje politike p$ne zaposlenosti 6* Sta)ilnost ni+oa cena 1* Sta)ilnost spoljne +rednosti no+ca A* ost+ari+anje odredjeni5 str$kt$rni5 promena $ pri+redi /* stim$lacija i destim$lacija st+aranja ak$m$lacija $ pri+redi* 55. ULO0A MONETARNE POLITIKE C teoriji i praksi se ja+ljaj$ +ise sta+o+a o mest$ i mo($cnostima delo+anja monitarno 0 kreditne politike* I mozemo izd+ojiti tri koncepcije4 -* :r+a istice monitarn$ politik$ i no+cani faktor $opste kao primarne i odl$c$j$ce $ ekonomskom raz+oj$* :ri tom tre)a imati $ +id$ da ekspanzi+na kreditna politika +odi $ konj$nkt$r$ a restrikti+na

24

kreditna politika $ depresij$ o nezaposlenost* B* Dr$(a istice pasi+n$ $lo($ monitarno 0 kreditne politike i $ osno+i ima zadatak da se samo prila(odje+a potre)ama reprod$kcije pa nemoze )iti akti+an faktor pri+redno( raz+oja* 6* treca istice $ pr+i plan realne faktore reprod$kcije ali ne potcenj$je ni $lo($ monetarni5 koji s$ takodje akti+an faktor raz+oja* Osno+ni faktor $ pri+rednom raz+oj$ i sta)ilnosti reprod$kcije s$ realni faktori' a monitarni faktori samodop$nja+aj$ i olaksa+aj$' ili oteza+aj$' delo+anje realni5 faktora* onitarna politika je dakle' sek$ndarno( karaktera i samo dop$nski elemenat realnim faktorima reprod$kcije* 56. KRATKORO6NA I ,U0ORO6NA MONETARNA POLITIKA Sta)ilizaciona monetarna politika' $smerena $ pra+c$ re($lisanja a(re(atne traznje' odnosno monetarno( sektora pri+rede' moze se posta+iti na d+a osno+na koncepta4 -* fleksi)ilno +odjena ili kratkorocna monetarna politika B* politika konstantne stope rasta monetarne politike ili d$(orocna monetarna politika Fleksi)ilno +odjena monetarna politika ima +remenski $zi prostor delo+anja ali joj je operati+nost +rlo siroka* :olazeci od odredjeni5 indikatora poremecaja pri+redne ra+noteze' Gentralna )anka moze odma5 prist$piti primeni korekti+ni5 mera monetarne politike* C koliko se osecaj$ inflatorni pritisci' porast odredjeno( o)lika ili s+i5 o)lika finalne teznje ili je doslo do porasta )rzine opticaja no+ca Gentralna )anka prist$pa $+odjenj$ mera restrikti+ne monetarne politike* Sla)ost koncepta fleksi)ilne monetarne politike lezi $pra+o $ tome sto ne postoji si($ran oslonac da ce Gentralna )anka )la(o+remeno' do+oljno i adek+atno pred$zeti mere )ilo $ fazi recesije ili konj$nkt$re* :olitikom konstantne stope rasta no+cane mase $ $d$(orocno posta+ljenoj monetarnoj politici ne)i )ila doz+oljeno odst$panje no+cane mase od linije trenda za celi iza)rani period* 8ast no+cane mase se dekompon$je ne samo na (odisnje inter+ale $ ok+ir$ cikl$sa +ec i na mesecne* Time se isklj$c$j$ i sezonska kole)anja $ tok$ (odine $ tom cikl$s$* Mnaci kada dodje do faze +isoke konj$nkt$re i $)razanja opticaja no+ca politika konstantne( rasta no+acne mase del$je $ pra+c$ smiri+anja a $ o)rn$tom sl$caj$ )i )ilo delo+anje $ pra+c$ recesione nera+noteze* Sintezom d$(orocne i kratkorocne moniterne politike ost+ar$jemo d$(orocn$ stratesk$ orjentacij$ sa optimalnim pro(ramiranom stopom monetarno( rasta ali $z mo($cnost $+odjenja elemenata fleksi)ilnosti* Time isto+remeno postaje instr$ment i akti+an faktor sta)ilizacione politike* 57. EKSPANZIVNA MONETARNA POLITIKA onetarno 0 kreditna politika $ osno+noj orjetaciji moze da )$de ekspanzi+na i kontrakti+na* "kspanzi+na monetarna politika tre)a $ $slo+ima pada proiz+odnje i zaposlenosti tj +ec tendencijama nji5o+o( sniza+anja da ekspanzijom no+ca i kredita iznad optimalne do+ede do podizanja na+ise* Dakle ekspanzi+na monetarna politika preko rasta in+esticija +isestr$ko po+eca+a dr$st+eni proiz+od a preko rasta dr$st+eno( proiz+oda i rast dodatne stednje preko porasta zaposlenosti* :redposta+lja se da po+ecana pon$da no+ca je pracena sniza+anjem kamate* Na makro plan$ po+ezi+anje monetarne politike sa analizom nacionalno( do5odka dolazi se do sledeci5 sta+o+a4 -* "kspanzi+na monitarna politika moze da doprinese $klanjanj$ recesije ili spreca+anj$ redo+no( k$m$lati+no( procesa recesije i nezaposlenosti* B* "kspanzi+na monetarna politika primarne efekte daje $ internoj ekonomiji' pre s+e(a $ nedo+oljno raz+ijenoj pri+redi' dok $ raz+ijenim zemljama slo)odnim kretanjem no+ca i kapitala primarne efekte da+ace $ sksternoj ekonomiji* 6* "kspanzi+na politika danas se ne spro+odi samo sniza+anjem kamatne stope +ec daleko senzi)ilnijim i elasticnijim instr$mentima iz koji5 se )ira $pra+o onaj koji ce $ monitarnoj i pri+rednoj sit$aciji odredjene ekonomije da da optimalne rez$ltate* 1* :o+ecanje kolicine no+ca $ $slo+ima sta)ilni5 cena moze da se koristi kao metod stim$lacije proiz+odnje i po+ecanja zaposlenosti* "kspanzi+na monetarna politika danas se $(la+nom spro+odi primenom sledeci5 instr$menata4 snizenjem eskontne stope' snizenjem kamatne stope na kredite $ )ankarskom sistem$' ekspanzijom kredita pri+redi' ekspanzijom kredita stano+nist+$' smanjenjem stope o)a+ezne rezer+e' smanjenjem stope rezer+e lik+idnosti' monetizacijom zlata i rezer+ni5 sredsta+a* 5C. RESTRIKTIVNA MONETARNA POLITIKA S$protno ekspanzi+no +odjenoj monetarnoj politici ' kontrakciona politika tre)a da oteza+anjem $slo+a kredita i restrikti+no posta+ljenim dr$(i instr$mentima smanji kolicin$ no+ca $ opticaj$* 2odi se politika

25

sk$po( no+ca odnosno restrikti+na kreditna politika )anaka* Sistem mera koje danas stoje na raspola(anj$ restrikti+noj monetarnoj politici jes$ sledeci4 -* :o+ecanje eskontne stope Gentralne )anke B* :o+ecanje kamatne stope na kredite $ )ankarskom sistem$ 6* Fonkrati+na politika ot+oreno( trzista 1* 8estrikcija kredita $ pri+redi A* 8estrikcija kredita stano+nist+$ /* :o+ecanje stope o)a+ezne rezer+e )anaka ?* :o+ecanje stope rezer+e lik+idnosti .* Hlokiranje $lo(a kod )anaka' pose)no nenamenski5 in+esticija @* Stim$lisanje s+i5 o)lika stednje -7* Oteza+anje reeskonta i smanjenje plafona reeskonta --* Oteza+anje zad$zi+anja )anaka $ inostranst+$ -B* Cpisi+anje ja+no( d$(a od poslo+ni5 )anaka i otplata ranije( d$(a Gentralnoj )anci formiranim sredst+ima no+o( d$(a* 8estrikti+na monetarna politika tre)a da do+ede do smanjenja kolicine no+ca $ pri+redi' no+ac postaje redji' opada lik+idnost reprod$kcije' jer se $ promet$ nalazi manja kolicina no+aca od optimalne za od+ijanje dato( o)ima ro)no no+acani5 transakcija* :orast kamata i po+lacenje kredita $z smanjenje lik+idnosti' do+odi do opadanja $k$pni5 pri+atni5 i ja+ni5 in+esticija kao i $k$pne potrosnje* 5F-6@-61. CENTRALNA KANKA I MONETARNA POLITIKA - ME1ANIZAM MONETARNO0 RE0ULISANJA CENTRALNE KANKE-NEZAVISNOST CENTRALNE KANKE 83 U 1: Gentralna )anka je naj+a3nija finansijjska instit$cija' jer ima re($lati+n$ f$nkcij$ na finansijskim tr3itima' a pose)no na tr3it$ no+ca' (de se odre,$je +ol$men no+ane mase $ opticaj$ i +isina kratkoroni5 kamatni5 stopa* Ona titi ostale $esnike na finansijskim tr3itima i +ri operacije na ot+orenom tr3it$ #+ri se emoto+anje i kontrakcije 5artija od +rednosti 0 ;O2&* Gentralna )anka ost+ar$je s+oje f$nkcije pomo%$ instr$menata monetarno( i kreditno( re($lisanja #eskontna stopa' o)a+ezne rezer+e' k$po+ina i prodaja 5artija od +rednosti' $t+r,i+anje minimalni5 rezer+i itd*&*Clo($ Gentralne )anke $ Sr)iji ima Narodna )anka Sr)ije koja je samostalna i neza+isna $ o)a+ljanj$ s+oji5 f$nkcija' a od(o+orna je jedino Narodnoj sk$ptini 8S* O>()*(! !l"&*! NKS >44 )G4*a("& &()*(& >ta;!l()>t!' )G4*a("& *al4t(& >ta;!l()>t!- to podraz$me+a o$+anje sta)ilnosti cena i sta)ilnosti de+izno( k$rsa* Gentralna )anka je (enerator monetarno( sistema poto ona emit$je primarni no+ac' a samim tim se stara o +ol$men$ no+ane mase* Do sada je NHS $spe+ala da odr3i kak+$=tak+$ sta)ilnost* O>()*(! 9a<a ! Gentralne )anke s$4 -* NHS izdaje kratkorone ;O2 $doma%oj ili stranoj +al$ti i odre,$je o)im emisije' roko+e dospe%a' kao i nain plasmana i isplata odre,eni5 ;O2 B* NHS +ri operacije na ot+orenom tr3it$ #k$po+inom i prodajom ;O2# o)ino komercijalni i )la(ajniki zapisi& ost+ar$je odre,ene cilje+e monetarne politike&* Fada NHS 3eli da po+e%a lik+idnost poslo+ni5 )anaka i nji5o+$ kreditn$ sposo)nost ona k$p$je ;O2 i tako po+e%a+a ni+o no+ane mase $ opticaj$ # realiz$je se tz+*ekspanzi+na kreditno=monetarna politika&' a kada Gentralna )anka prodaje ;O2 ona smanj$je koliin$ no+ca $ opticaj$ i kreditni potencijal poslo+ni5 )anaka #realiz$je se tz+*restrikti+na kreditno monetarna politika& ime se smanj$je inflatorna napetost $ pri+redi* 6* Gentralna )anka $t+r,$je diskontne poslo+e i diskontne stope prodajom i k$po+inom ;O2 pre isteka roka nji5o+o( dospe%a' 1* Ela+ni komintenti Gentralne )anke s$4 a& poslo+ne )anke kojima se odo)ra+aj$ krediti iz primarne emisije no+ca )& dr3a+a koja se esto finansira z)o( pri+remene nelik+idnosti )$d3era #z)o( tz+*)$d3etsko( deficita&* 2isina kredita koji dr3a+a do)ija od GH nesme da )$de +e%a od AI od proseno( )$d3eta #)$d3etski5 pri5oda za poslednje 6 (od*&' jer se tim nar$a+a monetarno=kreditna' a samim tim i sta)ilizaciona politika NHS* O+e kredite je dr3a+a Sr)ija d$33na da +rati do kraja tek$%e )$d3etske (odine ili da taj d$( repro(ramira' to dr3a+a Sr)ija naje%e i radi* A* politikom o)a+ezni5 rezer+i Gentralne )anke kontrolie se kreditni potencijal poslo+ni5 )anaka' a time i cilje+i monetarne politike Gentralne )anke* :ri +o,enj$ restrikti+ne monetarne politike po+e%a+aj$ se o)a+ezne rezer+e ime se po+lai deo no+ca i smanj$je kreditni potencijal poslo+ni5 )anaka #tako se +ri kontrola poslo+ni5 )anaka i nji5o+a sol+entnost&' a kada se smanj$je stopa o)a+ezni5 rezer+i onda Gentralna )anka +ri ekspanzi+n$ monetarn$ politik$ #$ +remen$ recesije&* /* Gentralna )anka $t+r,$je i eskontn$ stop$' a to je $ st+ari kamatna stopa na kreditne plasmane

26

Gentralne )anke i na njena dr$(a potra3i+anja* Famatna stopa poslo+ni5 )anaka nemo3e da )$de ni3a od eskontne stope centralne )anke' ?* NHS propis$je i spro+odi mere odr3a+anja lik+idnosti poslo+ni5 )anaka i dr$(i5 finansijski5 or(anizacija' .* NHS samostalno +odi politik$ k$rsa dinara' a $z sa(lasnost 2lade $t+r,$je se i re3im k$rsa dinara* Ona k$p$je i prodaje de+ize na de+iznom tr3it$ #na me,$)ankarskom sastank$& redo+no' a nekad i inter+entno' a s+e to $ cilj$ odr3a+anja sta)ilno( k$rsa dinara' odr3a+anja sta)ilni5 cena i odr3a+anja sta)ilno( ni+oa de+izni5 rezer+i* De+izne rezer+e NHS ine4 a& potra3i+anja NHS na ra$nima $ inostranst+$' )& ;O2 koje (lase $ stranoj +al$ti' a kojima raspola3e NHS' c& specijalna pra+a i rezer+na pozicija kod F=a' d& zlato i dr$(i plemeniti metali' e& efekti+ni strani no+ac* NHS samostalno odl$$je o formiranj$' $pra+ljanj$' kori%enj$ i raspola(anj$ de+izni5 rezer+i* @* NHS ima isklj$i+o pra+o izda+anja no+anica i ko+ano( no+ca $ 8ep$)lici Sr)iji' to znai da ona izdaje no+anice i ko+ani no+ac' $t+r,$je apoene i osno+na o)ele3ja no+anica i ko+ano( no+ca i donosi odl$ke o p$tanj$ $ opticaj i po+laenje iz opticaja no+anica i ko+ano( no+ca' -7* NHS $t+r,$je i $napre,$je platni promet sa inostranst+om $ sklad$ sa zakonom' --* NHS izdaje i od$zima doz+ole za rad i +ri kontrol$ poslo+ni5 )anaka i dr$(i5 finansijski5 instit$cija* Matim pred$zima mere $ sklad$ sa zakonom kojima se re($li$ pra+nost' re($lati+a' tj* zakonitost poslo+anja poslo+ni5 )anaka i dr*finansijski5 instit$cija #samo ona ima pra+o $+ida $ poslo+n$ dok$mentacij$ )anaka i dr*finansijski5 instit$cija&* 62. ,EVIZA I VALUTA 8aspola3$%i stranim sredst+ima pla%anja' $st+ari' se raspola3e pra+om na adek+atni deo dr$t+eno( proiz+oda zemlje ijom se de+izom raspola3e* :ri pla%anj$ $n$tar jedne pri+rede nacionalni do5odak se st+ara' raspodelj$je i troi $n$tar pri+rede' dok se pri me,$narodnom pla%anj$' )ilo da se pla%anje +ri $ doma%oj ili tranoj +al$ti' deo nacionalno( do5otka prenosi $ inostranst+o' a ako se +ri naplata potra3i+anja' +ri se $+oz dela dr$t+eno( proiz+oda iz jedne zemlje $ dr$($ nacionaln$ pri+red$* C me,$narodnim pla%anjima $+ek se iza de+iza krije o)a+eza prenosa dela dr$t+eno( proiz+oda $ inostransz+o* Ako se pla%anje +ri $ doma%oj +al$ti inostranst+$ se $st$pa deo dr$t+eno( proiz+oda' tj* Ma s+ako pla%anje mora da se iz+ri iz+oz kako )i se dolo do de+iza kojim se mo3e platiti $+oz* :rilikom pla%anja iz+oz pret5odi $+oz$' a kod zad$3i+anja $+oz pret5odi iz+oz$* Ako se pla%anje +ri $ stranoj +al$ti' inostranst+o ne potra3$je deo doma%e( dr$t+eno( proiz+oda +e% de+ize poti$ od ranije ost+areno( iz+oza* :rema tome' s+ako pla%anje prema inostranst+$ znai postojanje o)a+eze $st$panja inostranst+$ jedno( dela dr$t+eno( proiz+oda' kada se pla%anje +ri $ doma%oj +al$ti' ili (aenje pra+a na deo strano( dr$t+eno( proiz+oda' kada se pla%anje +ri $ stranoj +al$ti* 63. SISTEMI ,EVIZNI1 KURSEVA C sistem$ zlatne +al$te formiranje de+izno( k$rsa zasni+a se na odnos$ ko+niki5 stopa' $z slo)odno delo+anje pon$de i tra3nje na de+iznom tr3it$* Danas de+izni k$rs jedne +al$te za+isi od k$po+ne sna(e no+ca na doma%em tr3it$ i od odnosa pon$de i tra3nje na de+iznom tr3it$* Ct+r,eni de+izni k$rs nije +ie osi($ran' niti o(ranien Ya$tomatskim delo+anjem kretanja zlata i nje(o+im tendencijama izra+na+anja' kao to je to sl$aj kod zlatne +al$teY* Ma razlik$ od zlatno( standarda 0 $ kojem s$ se oscijacije de+izno( k$rsa od+ijale stro(o $ $skim (ranicama zlatni5 taaka' danas se st+araj$ mo($%nosti da de+izni k$rs neo(ranieno oscilira' $koliko se prep$sti a$tomatskom tr3inom formiranj$ k$rse+a* Fako se tak+e neo(raniene oscilacije ne mo($ tolerisati dr3a+a pok$a+a da i5 kontrolie i re($lie* Hez o)zira na mo($%nost kontrole i diri(o+anja de+iznim k$rsom' sta)ilnost de+izno( k$rsa $ period$ papirne +al$te (oto+o da je neost+ari+a* :ro)lem sta)ilnosti de+izno( k$rsa se o)ino rea+a merama dr3a+ne inter+encije na tom podr$j$' odnosno de+iznim o(ranienjima* Time de+izni k$rs postaje jedno od najsna3niji5 sredsta+a ekonomske politike* M)o( s+e raz+ijenije( dr3a+no( inter+encionizma na podr$j$ platno( )ilansa i de+izno( k$rsa' dolo je do poja+e razliiti5 de+izni5 k$rse+a' $mesto ranije( jedinst+eno( de+izno( k$rsa* De+izni k$rse+i mo($ )iti4 1. sta)ilni ili fiksni' 2. diferencirani de+izni k$rs' 3. slo)odni' fl$kt$iraj$%i i fleksi)ilni' i

27

4. $pra+lji+o 0 fl$kt$iraj$%i #flotiraj$%i& k$rs* 64. FIKSNI ,EVIZNI KURS :od fiksnim de+iznim k$rsom danas se podraz$me+a k$rs koji odrede monetarne +lasti zemlje' a koji tre)a da odra3a+a realn$ +rednost doma%e +al$te na s+etskom tr3it$ #smatra se da ne tre)a da se menja $ period$ od 6 do A (odina&* Sistem i politik$ tak+o( fiksno( k$rsa danas +ie ne spro+odi ni jedna zemlja* Inter+encijama na de+iznom tr3it$' preko k$po+ina i prodaja de+iza' Gentralne )anke osi($ra+aj$ za5te+an$ sta)ilnost de+izno( k$rsa' s+e $ (ranicama masksimalno doz+oljeni5 oscilacija #danas je to pl$s=min$s 1'AI $ odnos$ na odre,eni paritet$&* Ako se de+izni k$rs odr3a+a iznad realno( k$rsa ili k$rsa ra+note3e' re je o potencijalnom ili depresiranom de+iznom k$rs$ doma%e( no+ca* Ako je de+izni k$rs doma%e +al$te ispod realno( k$rsa ili k$rsa ra+note3e' re je o precenji+anj$ ili aprecijaciji k$rsa doma%e +al$te* F$rs ra+note3e je definisan kao k$rs koji $ odre,enom period$ $spe+a da odr3a+a )ilans pla%anja $ ra+note3i' )ez pri)e(a+anja de+iznim i tr(o+inskim o(ranienjima' $z ods$st+o nezaposlenosti' s jedne' i inflacije' s dr$(e strane' dakle' $z koordinacij$ $n$tranje i spoljne pri+redne ra+note3e* F$rs ra+note3e mora isp$niti tri $slo+a4 1. )ilans pla%anja mora ostati $ ra+note3i od 6 do A (odina' a ne smej$ nast$piti ni +e%e promene $ de+iznim rezer+ama' 2. ra+note3a se mora posti%i )ez pri)e(a+anja de+iznim i $+oznim o(ranienjima' 3. ra+note3a se ne sme posti%i po cen$ nezaposlenosti $ zemlji' odnosno pada stope ekonomsko( rasta* P)l!t!3a <&%+&>!"a !"& ili potcenji+anja doma%e +al$te o)ino se spro+odi radi po)oljanja odnosa $ platnom )ilans$* Depresijacija +al$ta' odnosno de+izni k$rs iznad k$rsa ra+note3e' ini doma%$ ro)$ za inostrano( k$pca je+tinijom' pa dolazi do stim$lacije iz+oza' $z isto+remeno o(rania+anje $+oza ro)e #inostrana ro)a $ zemlji s depreciranom +al$tom postaje sk$plja&* :o+e%anjem iz+oza i relati+nim smanjenjem $+oza popra+lja se stanje tr(o+insko(' a preko nje(a' i platno( )ilansa* Fod %)l!t!3& a%+& !"a !"& ja+lja se stim$lacija $+oza i destim$lacija iz+oza* :olitika aprecijacije diktirana je potre)ama $)rzano( pri+redno( raz+oja' pose)no $ poetnim fazama ind$stralizacije Aprecijacija se ne mo3e spro+oditi d$3e +reme )ez inter+encije Gentralne )anke na de+iznom tr3it$' poto se deficit platno( )ilansa mora pokri+ati de+iznim rezer+ama* Da )i politika +etako( smanjenja de+izno( k$rsa' doma%e +al$te' radi stim$lacije iz+oza i o(rania+anja $+oza dala po+oljne rez$ltate' potre)no je 4 1: da inostrana tra3nja za doma%om ro)om )$de do+oljno elastina' 2: da tak+a zemlja ima +isok koeficijent spoljne tr(o+ine' odnosno $e%a spoljne tr(o+ine $ nacionalnom do5otk$' da za+isi od nje #jer )i malo ili neznatno $e%e spoljne tr(o+ine' $manjilo o+e efekte&' 3: da o+ak+oj politici pri)e(a+a samo mali )roj zemalja' jer se ja+ljaj$ fenomeni konk$rentni5 deprecijacija' koji s$ $ stanj$ da $ potp$nosti ne$trali$ efekte o+e politike jedne zemlje* P)9!t!*(& >t+a(& f!3>()g 34+>a >4. Fiksni k$rse+i s$ +rsta osno+a me,$narodne tr(o+ine i sistema pla%anja* Oni isto+remeno znaajno elimini$ mo($%nosti poja+e i irenja +al$tno( dampin(a* 2al$tni rizici s$ s+edeni na minim$m' pose)no $ sl$aje+ima kada se $(o+araj$ i zatitne kla$z$le $ sistem$ me,$narodni5 pla%anja' Fiksni k$rs' $ iz+esnom smisl$' pri postojanj$ ire kon+erti)ilnosti +al$ta' do+odi do internacionalizacije doma%e( no+ca' 9ire kori%enje fiksni5 k$rse+a isto+remeno podraz$me+a i potre)$ $sa(laa+anja mera monetarne politike s+i5 zemalja' dakle na me,$narodnom plan$' Doma%i no+ani opticaj $ o+om sistem$ se mora podrediti i promenama monetarni5 rezer+i' koje postaj$ strateki faktor i kanal za st+aranje i po+laenje nacionalno( no+ca' Osno+a realno odre,eno( i podr3a+ano( fiksno( de+izno( k$rsa je sta)ilnost pri+rede' odnosno pri+redna i monetarna ra+note3a* Nar$a+anje pri+redne ra+note3e i promene cena $n$tar pri+rede moraj$ se odraziti na promene #sni3enja& k$rsa doma%e( no+ca' Fiksni de+izni k$rs st+ara po+oljn$ finansijsk$ klim$ i si($rnost za me,$narodno preli+anje no+ca i kapitala* Teorija je stala na stano+ite da s$ $ sa+remenim pri+redama i $ manjim monetarnim potresima +e%i rizici na strani +e%i5 promena de+izni5 k$rse+a $ odnos$ na ranije razlike $ ni+o$ kamatni5 stopa $ razliitim pri+redama #koje s$ do+ele do preli+anja no+ca i kapitala iz pri+rede s ni3om $ pri+rede s +iom kamatnom stopom&'

28

Fiksni k$rs a priori tra3i sin5ronizacij$ ne samo nacionalni5 monetarni5 politika' +e% i fiskalne politike' politike do5otka' platno=)ilansne politike' politike cena i dr* N&<)>ta ! >!>t&$a f!3>()g <&*!9()g 34+>a s$4 C sistem$ fiksni5 k$rse+a dolazi do izra3aja s$ko) cilje+a ekonomske politike' pose)no za5te+ za isto+remenim ost+arenjem politike p$ne zaposlenosti' odr3a+anja +isoke stope rasta i $ra+note3enosti platno( )ilansa* Taj cilj ekonomske politike $ $slo+ima fiksni5 k$rse+a postaje nerei+* Fiksni de+izni k$rs tra3i po+remeno nje(o+o prila(o,a+anje nastalim st+arnim promenama $ razliitim pri+redama #cene' do5odak' de+izne rezer+e' platno= )ilansna nera+note3a&' z)o( e(a se posta+lja pitanje4 da li %e se no+i k$rs oda)rati na onom ni+o$ da to )$de no+i k$rs nera+note3e* Ako neka zemlja ima deficit $ platnom )ilans$' $z +isok$ nezaposlenost' ona mo3e da +ri de+al+acij$ $ +e%em postotk$ $ odnos$ na Yk$rs ra+note3eY' da )i $z otklanjanje deficita platno( )ilansa do+ela do po+e%anja iz+oza' porasta nacionalno( do5otka i po+e%anja zaposlenosti* O+aj de+izni k$rs se sporo prila(o,a+a i pri)li3a+a st+arnoj +rednosti +al$ta* Fiksni k$rse+i destim$lati+no del$j$ na spoljnotr(o+inske odnose i in+esticije $ inostranst+$* Fiksni de+izni k$rs' pre ili posle' redo+no do+odi do $dalja+anja st+arni5 od ra+note3ni5 k$rse+a' pre s+e(a z)o( razlika $ kretanj$ plata' cene' troko+a reprod$kcije' prod$kti+nosti rada' no+e te5nolo(ije i dr* do koji5 dolazi $ tok$ raz+oja zemalja* O+o' me,$tim' nemino+no do+odi do poreme%aja na ro)nom tr3it$* Fiksni k$rse+i za5te+aj$ staln$ inter+encij$ monetarni5 +lasti preko de+izni5 rezer+i $ s+r5$ YzatiteY iza)rano( de+izno( k$rsa' te s$ z)o( to(a potre)ne jae de+izne rezer+e* Otk$plji+anjem s+i5 pon$,eni5 koliina de+iza po platnom k$rs$ i p$tanjem $ opticaj doma%e( no+ca fiksni k$rse+i pot5ranj$j$ doma%$ inflacij$ i do+ode do me,$narodno( prenoenja inflacije iz jedni5 $ dr$(e zemlje* 65. FLUKTUIRAJUPI ,EVIZNI KURS Sistem fl$kt$iraj$%i5 de+izni5 k$rse+a predsta+lja tak+e k$rse+e koji se formiraj$ slo)odno prema dne+noj pon$di i tra3nji de+iza na de+iznom tr3it$ ili kod )anaka* P+&<()>t! fl43t4!+a"4M&g 34+>a s$4 Osno+na prednost fl$kt$iraj$%e( k$rsa je jednosta+nost $ nje(o+om formiranj$* F$rs +arira na de+iznom tr3it$ 0 na osno+$ pon$de i tra3nje de+iza* Fl$kt$iraj$%i k$rs do+odi do )r3e( pri)li3a+anja st+arno( k$rsa k$rs$ ra+note3e' odnosno realnoj +rednosti +al$ta* Tok fl$kt$iraj$%e( k$rsa inostrane +al$te je ro)a na doma%em tr3it$ #s$i (eneris&' tako da je formiranje cene podlo3no delo+anj$ ekonomski5 zakonitosti' kao i kod s+i5 ostali5 ro)a* O+aj de+izni k$rs omo($%a+a +e%i stepen slo)ode +o,enja a$tonomne doma%e monetarne i ekonomske politike* Spoljnotr(o+inska ra+note3a je prep$tena delo+anj$ de+izno( k$rsa koji se sada menja* Sta)ilan i trajan rast i p$na zaposlenost sada s$ st$)o+i nacionalne politike raz+oja' dok je de+izni k$rs podre,en tim cilje+ima* Fl$kt$iraj$%i k$rse+i omo($%a+aj$ +e%$ efikasnost doma%e monetarne politike* Ako neka zemlja $ )or)i proti+ inflacije podi(ne kamatn$ stop$ #ili +odi restrikti+n$ politik$ no+ca i kredita&' porast kamatne stope do+e%e do prili+a kratkorono( kapitala' koji %e imati tendencij$ da snizi de+izni k$rs #re+al+acija doma%e( no+ca&* 2e%i k$rs doma%e( no+ca do+odi do po+e%anja $+oza' a smanjenje iz+oza* :orast $+oza do+odi do sni3a+anja cena na doma%em tr3it$ ili %e do+esti do smanjenja nacionalno( do5otka' odnosno o)a delo+anja isto+remeno* :romene $ tr(o+inskom )ilans$ pomo%i %e' $z porast kamate' da se )r3e otklanjaj$ inflacioni poreme%aji* S$protno na+edenom' ako neka zemlja 3eli da po+e%a proiz+odnj$ i zaposlenost' snizi%e kamatn$ stop$* Smanjenje kamate do+odi do odli+a kapitala' dolazi do pada k$rsa doma%e( no+ca #de+al+acije&' dolazi do porasta iz+oza $ odnos$ na $+oz* To %e podstakn$ti +e% nastale promene $ doma%oj pri+redi na sektor$ potronje' kredita i in+esticija nastali5 sni3enjem kamatne stope* Fl$kt$iraj$%i k$rse+i s$ $(la+nom rez$ltat promena k$po+ni5 sna(a nacionalni5 no+ani5 jedinica' tako da se menjaj$ srazmerno tim promenama* Nepo+oljna kretanja de+izno( k$rsa doma%e +al$te do)ar s$ indikator monetarnim +lastima' i dr$(im or(anima ekonomske politike' da s$ potre)ne odre,ene korekti+ne akcije $ doma%oj pri+redi*

29

Fod fl$kt$iraj$%e( k$rsa o)ino nije potre)na inter+encija Gentralne )anke na de+iznom tr3it$' pre s+e(a radi zatite k$rsa doma%e +al$te* :otre)ne s$ i manje de+izne rezer+e' jer se de+izni k$rs a$tomatski menja* O+e rezer+e se mo($ koristiti za dodatni $+oz' finansiranje dodatne +lastite i opte potronje' odnosno $ in+esticije za proirenje kapaciteta* Fl$kt$iraj$%i de+izni k$rs o(rania+a spek$lati+no kretanje no+ca i kapitala* O+o iz razlo(a to ne postoji +ie o)a+eza kon+erzije de+iza po $napred datom de+iznom k$rs$* Sistem fl$kt$iraj$%i5 k$rse+a omo($%a+a s+akoj zemlji da Y)ira stepen inflacije po s+ojoj 3elji' s tim to tak+a inflacija ne mo3e )iti iz+ezena $ zemlje sa sta)ilnom +al$tom #ili zemlje ija je stopa inflacije ni3a&Y* N&<)>ta ! >!>t&$a fl43t4!+a"4M!= 34+>&*a >4. +elika nesta)ilnost i neiz+esnost od )$d$%i5 kretanja na de+iznom tr3it$' to st+ara nesi($rnost $ me,$narodnom sistem$ pla%anja i me,$narodnom promet$' de+izni rizik $ poslo+anj$' opasnost od poja+e i me,$narodno( prenoenja inflacije' a i njeno( irenja $ nacionalnim pri+redama' promene $ me%$narodnoj monetarnoj sposo)nosti * C sa+remenim okolnostima fl$kt$iraj$%i de+izni k$rse+i ne formiraj$ se +ie slo)odno' +e% kao i fiksni k$rse+i postaj$ predmet odre,ene de+izne kontrole* C tom smisl$ se mo3e (o+oriti o manip$lisanom fl$kt$iraj$%em de+iznnom k$rs$' koji se danas o)ino nazi+a pli+aj$%i # floating& k$rs 66. MONETARNA POLITIKA U USLOVIMA FIKSNO0 I FLUKTUIRAJUPE0 ,EVIZNO0 KURSA C sistem$ fiksni5 de+izni5 k$rse+a doma%i no+ani opticaj mora se podrediti ponaanj$ de+izni5 rezer+i' odnosno stanj$ platno( )ilansa* De+izne rezer+e time postaj$ osno+na determinanta re($lisanja $n$tranje( no+ano( opticaja* Nji5o+o po+e%anje #preko o)a+ezno( otk$pa de+iza od Gentralne )anke& do+odi do po+e%anja no+ano( opticaja' a smanjenje 0 do smanjenja mase no+ca $ opticaj$* C +o,enj$ monetarne politike o)ino se polazi od sta+a da Ydinar tre)a da ima de+izno pokri%eY' odnosno da rast de+izni5 rezer+i sl$3i kao osno+a za emisij$ no+ca Gentralne )anke* O+aka+ prist$p $ +o,enj$ monetarne politike je nekorektan iz nekoliko razlo(a4 1. C sit$aciji deficita platno( )ilansa' pose)no kada se deficit po+e%a+a' morala )i se +oditi deflaciona #restrikti+na& monetarne politika* Odli+ de+iza i pla%anje +e%e( $+oza do+odi do po+laenja no+ca iz pri+rede* :ri+reda #i )anke& postaj$ trajno nelik+idne> 2. Deficit platno( )ilansa je rez$ltat deficita tr(o+insko( )ilansa #+e%i $+oz $ odnos$ na iz+oz ro)a i $sl$(a&* onetarna politika ne del$je stim$lati+no na proiz+odnj$' iz+oz i lik+idnost pri+rede' ali nije ni $ f$nkciji $ra+note3a+anja doma%e( tr3ita #pon$de i tra3nje ro)a na tr3it$&> 3. No+oj filozofiji interne i eksterne ra+note3e #3rt+o+anje eksterne ra+note3e& ne od(o+ara politika +ezi+anja emisije no+ca i kredita za de+izno pokri%e* C sl$aj$ fl$kt$iraj$%e( k$rsa o+aj k$rs esto oscilira' $(la+nom $ pra+c$ sni3a+anja' tako da se i monetarna politika mora tome podea+ati* 4. Sla)e iz+ozne performanse pri+rede' $ sl$aj$ mo($%nosti $zimanja inostrani5 finansijski5 kredita' da )i se pokrio deficit tr(o+insko( i platno( )ilansa' delo+a%e inflatorno preko dodatne emisije doma%e( no+ca' a promena de+izno( k$rsa 0 deprecijacija' preko o)ra$na o)a+eza po no+om k$rs$ do+e%e do odli+a nacionalno( proiz+oda $ inostranst+o* 5. C $slo+ima postojanja fiksno( de+izno( k$rsa' z)o( razliito( kretanja inflacije i troko+a poslo+anja $ zemlji i inostranst+$' o+aj k$rs +rlo )rzo postaje precenjen ili potcenjen* De+izne rezer+e se tope pa dr3a+a merama monetarne kontrole i inter+encijama na de+iznom tr3it$ nastoji da zatiti k$rs #pose)no kada pada k$rs doma%e( no+ca&* 6. Fiksni de+izni k$rs primora+a dr3a+$ da se stalno prila(o,a+a stanj$ platno( )ilansa i da +ri prila(o,a+anje de+izno( k$rsa* Dr3a+a $ $slo+ima fiksno( k$rsa +rlo esto ($)i s+oj monetarni s$+erenitet> onetarna politika ost+ar$je razliite efekte i ima razliit domet delo+anja #samostalnost& $ $slo+ima fiksni5 i fl$kt$iraj$%i5 k$rse+a* Od iz)ora o)lika k$rsa za+isi koliko %e centralna monetarna +last )iti $ stanj$ da dr3i pod kontrolom mas$ no+ca $ opticaj$' emisij$ primarno( no+ca' ni+o kamatni5 stopa' lik+idnost pri+rede i )anaka' a i o$+ati sopst+eni monetarni s$+erenitet* C sistem$ fiksno( k$rsa' sa kretanjem kapitala' nema a$tonomne monetarne politike* Ako se nastoji da doma%i no+ac ima de+izno pokri%e -77I' to za5te+a +elik$ disciplin$ )ankarsko( i

30

finansijsko( sistema* :o+e%anje no+ane mase o)ez)e,$je se isklj$i+o po+e%anjem de+izni5 rezer+i $ zemlji #de+izni neto prili+&* C sistem$ slo)odno fl$kt$iraj$%e( k$rsa' k$rs se formira prema pon$di i tra3nji na de+iznom tr3it$* No+ani opticaj se formira neza+isno od +isine i kretanja monetarni5 rezer+i* O+aj sistem de+izno( k$rsa +ezan je i za +elike oscilacije doma%i5 cena' nominalni5 #i realni5& kamata' paralelno sa oscijacijom k$rsa* Neraz+ijene pri+rede esto preferiraj$ fiksni k$rs' ali )ez pose)ne namere i da (a )rane iz de+izni5 rezer+i #koje s$ i inae male i nedo+oljne&' pri)e(a+aj$%i pri tome po+remenim de+al+acijama +al$te 4 Dr$(a +arijanta je iz)or politike Ykontrolisano( klizanja k$rsaY' koji esto koriste male dr3a+e $ proces$ tranzicije* 67. INTERVALUTARNA VRE,NOST NOVCA I KUPOVNA SNA0A 2rednost no+ca se poja+lj$je $ d+ojakom o)lik$4 kao k$po+na mo% no+ca $ zemlji i inter+al$tarna ili me,$narodna +rednost* F$po+na sna(a no+ca na doma%em tr3it$ osno+a je formiranja de+izno( k$rsa nacionalne +al$te* Inflacione ili deflacione promene $ nacionalnoj pri+redi' koje del$j$ na k$po+n$ mo% no+ca $n$tar pri+rede' neposredno se odra3a+aj$ i na inter+al$tarn$ +rednost no+ca* Nema sta)ilno( de+izno( k$rsa $koliko k$po+na sna(a no+ca apsol$tno i relati+no #$ odnos$ na dr$(e +al$te& opada* :roces inflacije do+odi do to(a da k$po+na mo% no+ca na doma%em tr3it$ opada' tako da dolazi do odst$panja nominalne +rednosti no+ca od nje(o+e f$nkcionalne +rednosti* M)o( ne(ati+no( efekta' dr3a+a prist$pa merama koje do+ode $ sklad k$po+n$ sna($ na doma%em i inostranom tr3it$* !er' $ osno+i' de+izni k$rs tre)a da posl$3i izjednaa+anj$ doma%i5 cena i cena na s+etskom tr3it$* P+)$&(& !(t&+(& ! &3>t&+(& *+&<()>t! ()* a

Promene vrednosti novca

Unutranje promene vrednosti novca

INFLACIJA DEFLACIJA
DEVALVACIJAA

spoljne promene vrednosti novca

REVALVACIJA

DEPRE IJACIJA

APRE IJACIJA

6C. ,EVALVACIJA NACIONALNO0 NOVCA De+al+acija je namerno i zakonskim p$tem #odl$kom monetarne +lasti& smanjenje +rednosti nacionalne +al$te $ odnos$ na njen standard 0 zlato ili dr$(e +al$te* To je po+e%anje cene strane +al$te' odnosno smanjenje cene doma%e +al$te* De+al+aciji se i prist$pa kada je de+izni k$rs z)o( d$3e( trajanja f$ndamentalne nera+note3e i

31

inflacije postao precenjen' tako da se de+al+acijom posti3e k$rs ra+note3e* De+al+acija sl$3i i kao sredst+o za postizanje iz+oza i o(rania+anje $+oza' da )i se popra+ilo stanje $ platnom )ilans$* Dinar je-@?6 preao na fl$kt$iraj$%i k$rs' a $ tok$ poslednji5 1/ (odina menjao je +rednost #de+al+irao& B6 p$ta* Isto+remeno je iz+reno i sedam denominacija' a to znai da neprekidno opada +rednost doma%e +al$te* De+al+acija je jedna monetarno 0 politika mera koja ima za cilj prila(o,a+anje' odnosno adaptiranje doma%e( ni+oa cena s+etskom tr3it$' poto )i doma%e cene tre)alo da )$d$ ek+i+alentne cenama iste ro)e $ inostranst+$* Smisao de+al+acije +al$te i jeste $ tome da se doma%i proiz+o,ei preorijenti$ na inostrana tr3ita #iz+oz&' a doma%i k$pci na doma%e tr3ite* Ef&3t! <&*al*a !"& na iz+oz i $+oz za+ise od etiri +rste ceno+ne elastinosti4 1: elastinosti strane tra3nje doma%i5 proiz+oda #zemlje koja je de+al+irala& = mno(i proiz+odi koji se do de+al+acije nis$ iz+ozili postaj$ konk$rentni* 2: elastinosti doma%e pon$de iz+ozni5 proiz+oda = potre)na je dodatna pon$da ro)a za iz+oz' a to se mo3e ost+ariti ili iz +e% osi($rani5 zali5a za iz+oz' ili no+om dodatnom proiz+odnjom' odnosno pre$smera+anjem pon$de sa doma%e( tr3ita na inostrano tr3ite* 3: elastinosti doma%e tra3nje $+ozni5 proiz+oda = za+isi od $+ozne za+isnosti pri+rede i str$kt$re $+oza #ako se radi o osno+nim 3i+otnim proiz+odima $+oz se ne%e smanjiti' ali %e ro)a posk$peti za stop$ de+al+acije' dok se $+oz l$ks$zne ro)e smanj$je de+al+acijom& 4: elastinosti strane pon$de $+ozni5 proiz+oda = izra3a+a se preko posk$pljenja $+oza* De+al+acija tre)a da smanji tra3nj$ inostrani5 proiz+oda' ali $koliko strani iz+oznik snizi cene ili daje dr$(e )eneficirane $slo+e prodaje da )i osi($rao plasman' mo3e se ne$tralisati oeki+ani efektat de+al+acije na $+oz* De+al+acija mo3e imati i !(<!+&3t(& &f&3t&* = :oto do+odi do poje+tinjenja faktora proiz+odnje $ odnos$ na inostranst+o' mo3e do%i do po+e%ano( interesa inostrano( kapitala za in+esticije $ zemlji koja je de+al+irala* = Nakon de+al+acije +lasnici kapitala nastoje da po)e(n$ od de+al+irane +al$te pret+araj$%i kapital $ +rst$ +al$t$' da )i se zatitili od ($)itaka i k$rsno( rizika* Hekst+o o+o( kapitala kratkorono( karaktera #Y+r$%i no+acY& do+odi do sla)ljenja nacionalne +al$te' topljenja de+izni5 rezer+i i po(oranja odnosa $ platnom )ilans$* Da )i se to spreilo de+al+acija se o)ino o)ja+lj$je preko +ikenda* = De+al+acija sna3no del$je i na sektor $sl$(a' pose)no t$ristiko( karaktera* Sni3enje cena doma%i5 $sl$(a za strane korisnike mo3e po+e%ati t$ristiki promet i de+izni prili+' dok p$to+anja $ inostranst+o postaj$ sk$plja to do+odi do smanjenja de+izno( odli+a* = De+al+acija ima sna3ne efekte na inostrane d$(o+e zemlje koja de+al+ira +al$t$ poto tre)a znatno +ie doma%e( no+ca za k$po+in$ de+iza da )i se izmirile de+izne o)a+eze prema inostranst+$* = De+al+acija ima sna3ne redistri)$ti+ne efekte $ nacionalnoj pri+redi' jer do+odi do +eliko( preli+anja do5otka iz $+ozno za+isni5 $ iz+ozne (rane pri+rede* = De+al+acija ima +iest$ke efekte preko promena iz+oza #rast& i $+oza #pad& na nacionalni do5odak preko m$ltiplikati+a spoljne tr(o+ine* De+al+acija je opra+dana samo onda ako se iz+ri $ +isini koja je potre)na da se $sposta+e k$rse+i ra+note3e* Dr3a+a mo3e iz+riti de+al+acij$ $ +e%em stepen$ od stepena inflacijom deprecirane +al$te* Tada nast$pa Ykonk$rentna de+al+acijaY koja do)ija o)lik +al$tno( dampin(a* O(rania+anjem $+oza' a stim$lisanjem iz+oza' de+al+acija d+ostr$ko pridonosi po)oljanj$ tr(o+insko( )ilansa zemlje i po)oljanj$ platno( )ilansa' $z jaanje de+izni5 rezer+i* To je jedan od (la+ni5 cilje+a de+al+acije kao mera spoljnotr(o+inske politike* Tre)a znati4 1. Da se po)oljanjem tr(o+insko( )ilansa po(ora+aj$ $slo+i razmene #za isti o)im $+oza sada tre)a dati +e%$ koliin$ iz+oza&' to je poznato po(oranje na podr$j$ $slo+a tr(o+anja ili Y terms of trade"* 2. Da se od tak+i5 cilje+a neto mo3e oeki+ati samo ako se ne nasta+i rast cena' odnosno inflacija $ zemlji koja je de+al+irala +al$t$* 3. Fonaan $spe5 de+al+acije za+isi i od kretanja inostrani5 cena' one moraj$ ostati nepromenjene #ili se samo relati+no po+e%a+aj$ 0 $ odnos$ prema cenama pri+rede koja de+al+ira&* :re $laska $ de+al+acij$ tre)a pret5odno iz$iti s+e poziti+ne i ne(ati+ne efekte de+al+acije' kao i njena kratkorona )rza i od(o,ena ili $sporena delo+anja* De+al+acija ima i s+oj$ ne(ati+n$ stran$ delo+anja* De+al+acija direktno podstie inflacij$* C+ozni proiz+odi posk$plj$j$ za stop$ de+al+acije* Sk$plji $+ozni proiz+odi +eoma )rzo se Y$(ra,$j$Y $ cene dr$(i5 ro)a' ime se $+ozna inflacija )rzo iri* Ako )i cene iz+ozne ro)e na doma%em tr3it$

32

porasle za iznos procenta de+al+acije' efikasnost de+al+acije )i )ila jednaka n$li* M)o( to(a se ne sme doz+oliti rast cena $ zemlji' +e% nji5o+o dalje zamrza+anje i tek postepeno pop$tanje* Na $spe5 de+al+acije $ti$ mno(i faktori' kao4 1. str$kt$ra iz+oza zemlje koja de+al+ira i njena iz+ozna orijentacija' 2. kretanje cena $ pri+redi nakon de+al+acije' 3. znaaj zemlje i $e%e njeno( iz+oza $ $k$pnoj s+etskoj tr(o+ini' 4. )roj zemalja koje isto+remeno de+al+iraj$' 5. elastinost strane tra3nje' $ odnos$ na pon$d$ ro)e i $sl$(a od strane zemlje koja je de+al+irala i dr* 6. De+al+acija doma%e +al$te' z)o( po+e%anja de+izno( k$rsa inostrani5 +al$ta' do+odi do dodatne emisije no+ca na )azi de+izni5 transakcija' na ta se mora ra$nati kada se spro+odi de+al+acija* Da )i se iz)e(li nepo+olji efekti de+izno( )ilansa' o)ino se spro+odi restrikti+na monetarna politika preko o(renia+anja )ankarsko( kredita* 6F. REVALVACIJA NACIONALNE VALUTE 8e+al+acijom se po+e%a+a inter+al$tarna +rednost doma%e +al$te* O+$ mer$ karakterie zakonsko po+e%enje pariteta i jaanje inter+al$tarne +rednosti no+ca* 8e+al+acija je' pre s+e(a posledica porasta $n$tranje k$po+ne sna(e no+ca' koja se posti3e porastom proiz+odnje i prod$kti+no%$ rada' deflacijom' restrikti+nom kreditnom politikom i sni3enjem cena* 8e+al+acijom se zakonskim p$tem do+odi $ sklad nominalna +rednost no+ca sa nje(o+om realnom +redno%$* De+al+acija se ja+lja kao normalna posledica inflacije i pada k$po+ne sna(e no+ca' a re+al+acija se ja+lja kao normalna posledica deflacije i porasta k$po+ne mo%i no+ca* 8e+al+acija kao monetarna mera danas se pred$zima +rlo retko' poto je pris$st+o inflacije i stalno( deficita platno( )ilansa faktor koji ote3a+a i onemo($%a+a pri5+atanje re+al+acije kao korekti+ne mere inter+al$tarne +rednosti no+ca* 8e+al+acijom se mo($' pored porasta $n$tranje k$po+ne sna(e no+ca izaz+ati i dr$(i faktori4 = S$z)ijanje inflacioni5 tendencija $ pri+redi' koje nastaj$ z)o( +isoko( s$ficita $ platnom )ilans$* Smanjenje iz+oza i porast $+oza do+odi do smanjenja de+izno( prili+a i smanjenja no+ano( opticaja koji se zasni+a na tome* = 8elati+na re+al+acija ja+lja se kao posledica spro+edeni5 de+al+acija odre,eni5 +al$ta* S+e nede+al+irane +al$te relati+no s$ re+al+irale $ odnos$ na +al$te koje s$ de+al+irale* = 8e+al+acija z)o( me,$narodno( presti3a' kao to je )io sl$aj sa re+al+acijom en(leske f$nte -@BA* (odine* = S+aka re+al+acija do+odi do to(a da $+oz' o)ra$nat $ doma%oj +al$ti' postaje je+tiniji' dok iz+ozne cene ostaj$ za doma%e iz+oznike iste' ali za inostrano( k$pca +ie* 8o)a posk$plj$je $ srazmeri sa stepenom re+al+acije* Iz+oz opada' $+oz raste' s$ficit platno( )ilansa se YtopiY' nestaje* = 8e+al+acija mo3e nastati i )ez formalno( akta dr3a+e kada na de+iznom tr3it$ poraste k$rs neke +al$te = C no+ije +reme postoje i no+i o)lici tz+*prikri+ene ili Yti5eY re+al+acije' kada se $+o,enjem poreza na iz+oz i smanjenjem poreza na $+oz doprinosi YizmeniY k$rsa i popra+ljanj$ stanja $ tr(o+inskom i platnom )ilans$* inak Yti5eY re+al+acije je identian pra+oj re+al+aciji' ali z+anini k$rs ostaje nepromenjen*

7@. POJAM I SA,RIAJ JAVNI1 FINANSIJA Nazi+ finansije potie od latinske rei (inantio' $ znaenj$ 0 pla%anje $ optem smisl$' odnosno' izraza finantia pec$naria 0 no+ana pla%anja* F!(a(>!"& 4 2!+&$ >$!>l4 o)$5+ataj$ s+e poslo+e koji se zasni+aj$ na no+anim odnosima* F!(a(>!"& 4 4H&$ >$!>l4 odnose se na sistem prik$pljanja i troenja ja+ni5 sredsta+a $ zado+olja+anj$ ja+ni5 potre)a* Ja*(& %)t+&;& s$ potre)e dr3a+e na osno+$ koji5 nastaj$ ja+ni ras5odi* Na$ka o finansijama postaje pose)na na$na disciplina od sredine <I< +eka' a do tada s$ taj pro)lem iz$a+ale politika ekonomija i dr$(e na$ne discipline* Sa+remene finansije kao jedinst+en$ na$n$ disciplin$ ine monetarne finansije #no+ac'kredit')anke')erze&' ja+ne finansije' me,$narodne finansije #o)$5+ataj$

33

pro)leme me,$narodno( finansiranja i kretanja kapitala'tednje i ak$m$lacije&* A34$4la !"a je sak$pljanje kapitala' no+ani5 sredsta+a ili do)ara radi odr3a+anja kontin$iteta proiz+odnje ili potronje ili pak za nji5o+o po+e%anje #st+aranje tednje&* Ja*(& f!(a(>!"& s$ ekonomska disciplina koja se )a+i pro$a+anjem naina pri)a+ljanja ja+ni5 pri5oda i nji5o+o troenje kroz ja+ne ras5ode i to s+e $ ok+ir$ dr3a+no( )$d3eta* Ja*(! %+!=)<! predsta+ljaj$ pri5ode dr3a+e koji se mo($ prik$piti $ o)lik$ poreza' taksi' doprinosa* !a+ni pri5odi se esto poisto+e%$j$ sa porezima poto oko .7I (a+ni5 ri5oda jedne dr3a+e ine porezi* Ja*(! +a>=)<! s$ izdaci dr3a+e radi o)a+ljanja njeni5 $sta+om i zakonom propisani5 f$nkcija* Sa+remene finansije o)$5+ataj$ $k$pno no+ano poslo+anje jedne zemlje* :redmet ja+ni5 finansija je finansijska akti+nost dr3a+e i njeni5 $pra+ni5 or(ana i or(anizacija* :riroda finansija je odre,ena no+cem kao dr$t+eni i finansijski fenomen* Da )i f$nkcionisanje ja+ni5 finansija jedne dr3a+e )ilo efikasno i racionalno mora se prert5odno o)ez)editi pra+na si($rnost zemlje' ot+orenost pri+rede prema me,$narodnom okr$3enj$ i sta)ilnost no+ca* 71. JAVNE POTREKE I JAVNA ,OKRA !a+na do)ra s$ ona do)ra koja nam sa+remena i moderna dr3a+a sta+lja na raspola(anje p$tem me5anizacije ja+no( sektora* Farakteristike s$4 = neisklj$i+ost 0 kori%enje ja+no( do)ra $ odre,enom tren$tk$ od strane ode,ene oso)e ne isklj$$je mo($%nost kori%enja to( do)ra o7d dr$(i5 oso)a = neiscrpnost 0 ako ja+no do)ro koristi +ie oso)a $ isto +reme' ali to ne znai da %emo to do)ro iscrpiti = nedelji+ost 0 ja+no do)ro se ne mo3e podeliti* !a+na do)ra se dele na4 = ista ja+na do)ra 0 n$di samo dr3a+a i nemo($ se k$po+ati ni proda+ati' = neista ja+na do)ra 0 $z dr3a+$ i5 mo3e pon$diti i pri+atni sektor #zdra+st+ena zatita' o)razo+anje' sport' k$lt$ra& = meritorna #minimalno o)razo+anje& 0 kada pojedinac nije $ stanj$ da ispra+no proceni neko do)ro i dr3a+a tada odl$$je za nje(a* !a+ne potre)e se esto poisto+e%$j$ sa ja+nim pri5odima* :ostoji razlika izme,$ indi+id$alni5 potre)a #mo($%e i5 je pojedinano zado+oljiti to nije sl$aj kod ja+ni5 potre)a& i ja+ni5 potre)a #mo($ se ost+ariti samo perko kolekti+ne akcije' odnosno dr3a+ne or(anizacije&* Sa+remena dr3a+a mora o)ez)editi ja+ne pri5ode za finansiranje ja+ni5 potre)a #+ojska' zdra+st+o' k$lt$ra'itd*&* !a+ne potre)e se mo($ zado+oljiti na etiri naina4 = na osno+$ ja+ni5 do)ara i $sl$(a koje proiz+odi dr3a+a )ez direktno( pla%anja = na osno+$ do)ara i $sl$(a pri+atni5 pred$ze%a )ez dr$*pla%anja = na osno+$ proiz+odnje pri+atni5 pred$ze%a koja se realiz$je na tr3it$* T&(<&( !"a +a>ta "a*(!= %)t+&;a D$(oroni rast ja+ni5 ras5oda $ sa+remenim dr3a+ama $slo+ljen je te5nikim' demo(rafskim i socijalnim faktorima' irenjem ja+no( sektora i porastom dr3a+no( inter+encionizma* Faktori rasta ja+ni5 ras5oda s$ poja+e ek*kriza i nezaposlenosti' +ojni troko+i' po+e%anje )roja korisnika $sl$(a' promena naina finansiranja ja+ni5 potre)a itd* :ostoje razliite teorije koje o)janja+aj$ koji faktori $ti$ na rast ja+ni5 potre)a'na+e%emo nekoliko4 <I< +ek 2a(ner' :ikok i 2izman'sredina << +eka Timm* = A<)lf Vag(&+ #-.6A=-@-?&4 po+e%anje dr$t+ene podele rada' po+e%anje )roja stano+nika' po+e%anje ($stine naseljenosti'irenje pro(rama socijalne zatite s$ faktori koji $ti$ na po+e%anje ja+ni5 potre)a = P!3)3 ! V!9$a( 0 pot+r,$j$ 2a(nero+e nalaze i $oa+aj$ o)razac rasta 0 ras5odi se skoko+ito po+e%a+aj$ $ +reme +eliki5 katastrofa' npr*rato+a' pri+redni5 kriza' prirodni5 katastrofa' nakon e(a ostaj$ na dosti(n$tom ni+o$* = T!$ sredina << +eka 0 Teorija etiri +remenska pomaka4 = %+!+)<(! %)$a3 0 rast do5otka per capita do+odi do skoko+ito( rasta izdataka za o)razo+anje i socijalne pro(rame' = >!>t&$>3! %)$a3 0 $ tr3inoj pri+redi se najpre raz+ijaj$ delatnosti koje donose profit'a kada pri+reda kroz rast ti5 delatnosti dosti(ne odre,eni ni+o rast$ pritisci za zado+oljenje ja+ni5 potre)a' = !(>t!t4 !)(al(! %)$a3 0 demokratizacijom dr$t+a raste sklonost ka preraspodeli do5otka' = !<&)l)23! %)$a3 0 ideoloki i na$ni #Fejnzijanska ekonomija' socijaldemokratija& sta+o+i $ti$ na po+e%anje $lo(e dr3a+e $ pri+redi i dr$t+$* U9+) ! +a>ta "a*(!= +a>=)<a4 = nominalni rast 0 inflacija' promena teritorije zemlje' primena metodolo(ije

34

= realni rast 0 rast pri+redne akti+nosti' promene pri+redne str$kt$re' po+e%anje )roja stano+nika' U9+) ! +a>ta "a*(!= %)t+&;a. = rast dr3a+ne inter+encije $ pri+redi = socijalno politiki $zroci = finansijski $zroci = +anredne akti+nosti = promena metodolo(ije* Na !)(al(! <)=)<a3 je ekonomski pojam koji podraz$me+a no+onastal$ +rednost $ pri+redi jedne zemlje $ tok$ posmatrano( perioda naje%e jedne (odine* Nacionalni do5odak se koristi kao a(re(atni pokazatelj posti(n$to( stepena raz+oja pri+rede* 72. FISKALNI FE,ERALIZAM :rimer4 SAD' 8$sija' eksiko'A$stralija' 9+ajcarska itd' a i Sr)ija C federalnom sistem$ ja+ni pri5odi i ja+ni ras5odi podeljeni s$ izme,$ +ie dr3a+ni5 ni+oa* O+de re(ioni i optine imaj$ znaajn$ $lo($ $ alokaciji pri+redni5 res$rsa* Osno+ni pro)lem federalizma je koordinacija odl$ka razliiti5 dr3a+ni5 ni+oa* Na federalnom ni+o$ nije mo($%e ost+ariti razliite preferencije (ra,ana ka potronji lokalni5 do)ara* Ckoliko postoje +e%e razlike $ perferncijama (ra,ana potre)na je decentralizacija* ,& &(t+al!9a !"a oznaa+a on$ +rst$ or(anizacije kojom se $pra+ljanje ili r$ko+o,enje prenosi sa centralni5 or(ana na ni3e* C tom sl$aj$ ti ni3i or(ani imaj$ manj$ ili +e%$ samostalnost $ or(anizaciji i nain$ o)a+ljanja poslo+a* Neefikasnost decentralizacije $)iranja poreski5 pri5oda pro$zroko+ana je ne(ati+nim podsticajima razliito( poresko( optere%enja i ni+oa ja+ni5 ras5oda* :rednost decentralizo+ano( odl$i+anja se o(leda $ mo($%nosti )olje( sa(leda+anja indi+id$alni5 preferencija (ra,ana na odre,enoj teritoriji* C&(t+al!9a !"a je pojam koji znai +lada+in$ nad nekim prostorom iz jedno( sedita' tj*centra* P+!( !%! f&<&+al!9$a s$ 4 s$psidijarnost #centar +lada samo sporaz$mno i do(o+orno $z sa(lasnost federalni5 jedinica&' me,$za+isnost lanica federacije #potre)an zajedniki centar mo%i&' zajedniki zakoni' jezik i +al$ta' raz(ranienje zakonoda+ne' s$dske i iz+rne +lasti #demokratizacija ja+ne +lasti&' i d+ojno dr3a+ljanst+o* C federalizm$ je znaajan princip do)ro+oljnosti* Jlanice federacije zadr3a+aj$ s+oj identitet i ost+ar$j$ zajednike cilje+e* C o+om sistem$ je potre)na stalno koordinacija +lasti i spremnost da se ona $ odre,enim sl$aje+ima prenese sa +r5a na ni3e ni+oe +lasti* I(>t!t4 !"& "a*(!= +a>=)<a 8(& >%a<a 4 %!ta("& 72: I(>t!t4 !"& predsta+ljaj$ opis i ok+ir delo+anja $ ja+nim finansijama' dok zakoni daj$ nji5o+o o)janjenje* Ja*() %+a*) je sk$p pra+ni5 propisa kojima se re($lie finansijska delatnost dr3a+e i dr$(i5 ja+no pra+ni5 tela* Ja*(a >l4H;a or(aniz$je i pr$3a ja+ne $sl$(e na odre,enoj teritoriji #kom$nalna pred$ze%a&* F!(a(>!">3! >!>t&$ predsta+lja sk$p instr$menata $pra+ni5 or(ana i or(anizacija' normi' proced$ra i dr*$ o)lasti $)iranja i troenja ja+ni5 sredsta+a $ cilj$ zado+oljenje ja+ni5 potre)a #poreski sistem'poresko pra+o***&* F!>!3al(! >!>t&$ je sk$p instr$menata' normi $ o)lasti ja+ne pri+rede #fiskalni monetarni sistem&* F!>3al(! 3a%a !t&t! s$ sposo)nost pred$ze%a ili pri+rede da podnese fiskalno optere%enje* F!>3al() )%t&+&M&("& predsta+lja odnos izme,$ dr$t+eno( proiz+oda i ja+ni5 ras5oda ili izme,$ nacionalno( do5otka i $k$pni5 fiskalni5 da+anja* Ja*(! 9a"a$ ili dr3a+ni zajam #kredit& je (la+ni i naje%o o)lik dr3a+no( d$(a* On predsta+lja zad$3i+anje dr3a+e na osno+$ $(o+ora koji se sklapa sa fizikim i pra+nim licima* 73. POJAM I SA,RIAJ JAVNI1 RAS1O,A Osno+ni cilj ja+ni5 ras5oda je zado+olja+anje ja+ni5 potre)a* Oni predsta+ljaj$ potronj$ ja+ni5 sredsta+a!a+ni ras5odi predsta+ljaj$ dr3a+ne i izdatke dr$(i5 ja+nopra+ni5 tela' radi podmirenja ja+ni5 potre)a $ optem interes$ !a+ni ras5odi s$ neposredno po+ezani sa ja+nim pri5odima kao iz+orima ja+ni5 sredsta+a* !a+ni ras5odi predsta+ljaj$ troenje sredsta+a za ja+ne potre)e* :reko ja+ni5 ras5oda dr3a+a podmir$je opte potre)e #$n$tranja spoljna )ez)ednost' potre)a administrati+no( aparata i dr*&' zajednike potre)e #socijalno i zdra+st+eno osi($ranje' pros+eta' k$lt$ra i dr*& i ekonomske potre)e dr3a+ne inter+encije #ja+ne in+esticije' dr3a+ne inter+encije $ raznim o)lastima i dr*&* :riroda ja+ni5 ras5oda je neposredno po+ezana sa $lo(om i zadacima dr3a+eC sa+remenoj finansijskoj teoriji ja+ni ras5odi postaj$ +a3an faktor za ekonomski raz+oj zemlje* !a+na pred$ze%a s$ pose)na instit$cija ja+ne pri+rede nastala $ raz+oj$ ja+ni5 finansija' koja znaajno doprinosi o)ez)e,enj$ ja+ni5 do)ara i $sl$(a* :oslo+ima' cenama' in+esticijama i potronji $ ja+nim pred$ze%ima $pra+lja dr3a+a* !a+na pred$ze%a mo($ )iti a(encije ministarsta+a' ja+ne korporacije i akcionarska pred$ze%a sa +e%inskim dr3a+nim kapitalom* O+a pred$ze%a imaj$ monopol $ proiz+odnji odre,eni5 proiz+oda i $sl$(a* Fontrola in+esticija i poslo+anja ja+ni5 pred$ze%a ost+ar$je se preko +lade i njeni5 ministarsta+a i or(ana*

35

:reko "a*(!= +a>=)<a %)<$!+4"4 se slede%e %)t+&;&4 = opte potre)e 0 )ez)ednost $n$tranja i spoljanja = zajednike potre)e 0 zdra+st+o' kolst+o = ekonomske potre)e 0 ja+ne i dr3a+ne in+esticije F!(a(>!">3& t&)+!"& "a*(!= +a>=)<a >4. = klasina teorija 0 po njoj dr3a+ni inter+encionalizam je nepotre)an' oporezi+anje tre)a da )$de malo' kori%enje ja+no( zajma je nepri5+atlji+o = sa+remena teorija 0 ona pro$a+a karakter' str$kt$r$ i sadr3aj ja+ni5 ras5oda' ja+ni ras5odi postaj$ +a3an instr$ment dr3a+ne inter+encije $ pri+redi' pri5+atanje ja+no( d$(a* P+!( !%! "a*(!= +a>=)<a Istra3i+anje ja+ni5 ras5oda se $ teoriji zasni+a na osno+nim principima koji doprinose nacionalnom troenj$ ja+ni5 sredsta+a i efikasnom spro+o,enj$ finansijske i ekonomske politike i to4 princip opte( interesa' princip tednje' princip pra+ilno( +remensko( rasporeda' princip ja+ni5 normi' princip $merenosti* Za"&<(!G3& 3a+a3t&+!>t!3& "a*(!= +a>=)<a >44 = proporcionalno zado+oljenje ja+ni5 ras5oda' = racionalno troenje ja+ni5 sredsta+a = ra+note3a izme,$ ja+ni5 ras5oda i pri5oda = $skla,i+anje kretanja ja+ni5 ras5oda sa kretanjem nacionalno( do5otka* 74. VRSTE JAVNI1 RAS1O,A 1. +&<)*(! ! *a(+&<(! 0 redo+ni se mo($ $napred pred+ideti' $napred se odre,$j$ $ dr3a+nom )$d3et$ za razlik$ od +anredni5 koje je nemo($%e $napred odrediti* Oni se pokri+aj$ iz +anredni5 ja+ni5 pri5oda' a to s$ npr*)or)a proti+ po3ara' popla+e i dr* 2. %+)<43t!*(! ! (&%+)<43t!*(! 0 prod$kti+ni predsta+ljaj$ iz(radnj$ ja+ni5 pred$ze%a' telekom$nikacije' a neprod$kti+ni s$ +ojni ras5odi' s$dst+o i dr* 3. )<l)H!*! ! (&)<l)H!*! 5 odlo3i+i s$ iz(radnja sportski5 o)jekata' pozorita' a neodlo3i+i s$ isplata lini5 do5odaka' 4. !(*&>t! !)(! ! t+a(>f&+(! 0 in+esticioni s$ (eoloka i ekoloka istra3i+anja' a transferni s$ penzije'socijalna pomo%'zdra+st+eno osi($ranje i dr*' 5. +a>=)<! &(t+al(!= ! l)3al(!= )+ga(a *la>t! 0 sl$3e za finansiranje rep$)liki5 or(ana +lasti i lokalni5 samo$pra+a* 8as5odi centralne +lasti s$ s$dst+o' +ojni ra5odi' a lokalni5 or(ana +lasti s$ kom$nalne $sl$(e' (radski sao)ra%aj itd* 6. Kla>!f!3a !"a %) >4;"&3t4 ! );"&3t4 0 po s$)jekt$ razlik$jemo ras5ode dr3a+ni5 i lokalni5 or(ana $pra+ljanja' a po o)jekt$ razlik$jemo line #plate zaposleni5'penzije i dr*& i materijalne #na)a+ka osno+ni5 sredsta+a& ras5ode* 7. );a*&9(! ! (&);a*&9(! 0 o)a+ezni predsta+ljaj$ o)a+eznost prema pre$zetim o)a+ezama' a neo)a+ezni s$ +ezani za odre,eno $sa(laa+anje #pozajmice'dodatni zajam****&* 75. TRANSFERI JAVNI1 RAS1O,A Transferima se $ ja+nim finansijama +ri preraspodela nacionalno( do5otka radi ost+ari+anja cilje+a socijalne i ekonomske politike* Transfer dela nacionalno( do5otka o)a+lja se $ korist odre,eni5 pri+redni5 (rana i socijalni5 (r$pa* Transferimam se no+ana sredst+a prenose iz o)lasti ja+ni5 finansija $ pri+redni sektor* E3)()$>3! t+a(>f&+! 0 dotacije' premije' s$)+encije i dr* :reko s$)+encija se realiz$je dr3a+na inter+encija $ pri+redi' kao npr*s$)+encija proiz+oda ode,eni5 (rana's$)+encija cena itd* S) !"al(! t+a(>f&+! 0 s$ slo3ena +rsta transfera koja o)$5+ata socijalno i zdra+st+eno osi($ranje'in+alidsko osi($ranje ***** Ka$ata (a "a*(! <4g 0 $koliko porast ja+ni5 ja+ni5 ras5oda ne prati od(o+araj$%i porast ja+ni5 pri5oda' dolazi do ja+no( d$(a' a potom i rasta od(o+araj$%i5 kamata kao o)lika transfera ja+ni5 ras5oda* 76. EKONOMSKI EFEKTI JAVNI1 RAS1O,A E3)()$>3& f4(3 !"& ja+ni5 ras5oda s$4 = alokacija pri+redni5 res$rsa 0 plasman ja+ni5 sredsta+a $ odre,ene re(ione i pri+redne o)lasti = preraspodela nacionalno( do5otka 0 dr3a+a preko transfera ja+ni5 ras5oda +ri preraspodel$ nacionalno( do5otka' = sta)ilizacija i sta)ilnost pri+redno( rasta 0 sa+emena dr3a+a preko ja+ni5 ras5oda $tie na $k$pno poslo+anje zemlje' !a+ni ras5odi del$j$ na s+e osno+ne pri+redne a(re(ate' kao to s$ tednja' in+esticije' cene'

36

zaposlenost i dr* C finansijsko( teoriji i praksi pro$a+aj$ se delo+anja ja+ni5 ras5oda na4 = proiz+odnj$' in+esticije i zaposlenost 0 odr3a+anje p$ne zaposlenosti' $ra+note3e platno( )ilansa' sta)ilnost cena i ost+ari+anje pri+redno( rasta' = monetarni efekti 0 st+aranje o(ranienja' raspodela i preraspodela no+ane k$po+ne tra3nje' po+e%anje ili smanjenje ja+ni5 ras5oda do+odi do st+aranja ili o(rania+anja k$po+ne no+ane tra3nje' = delo+anje ja+ni5 ras5oda na nacionalni do5odak' = sta)ilizacioni efekti 0 po+e%anje ja+ni5 ras5oda $ depresiji i s$3a+anje $ +reme prosperiteta sta)ilizaciono del$je na pri+redna kretanja* C no+ije +reme za sta)ilizacij$ pri+redni5 kretanja prete3no se koristi politika oporezi+anja* 77. POJAM I SA,RIAJ JAVNI1 PRI1O,A Osno+ni o)lici ja+ni5 pri5oda $ sa+remenoj finansijskoj teoriji s$ porezi' takse' carine' parafiskaliteti i dr* !a+ni pri5odi sl$3e za pokri+anje ja+ni5 ras5oda' odnosno finansiranje ja+ni5 potre)a* !a+ni pri5odi s$ $t+r,eni zakonom i Csta+om i o)a+ezni s$* !a+ni pri5odi se formiraj$ p$tem raspodele i preraspodele nacionalno( do5otka* Kla>!G(a t&)+!"a je poreze' takse i poreze od ja+ne imo+ine posmatrala kao normalne 0 redo+ne ja+ne pri5ode i smatra da samo njima tre)a pokri+ati redo+ne ja+ne ras5ode* Sa*+&$&(a f!(a(>!">3a teorija pored klasini5 ja+ni5 pri5oda za redo+ne ja+ne pri5ode smatra i ja+ni d$(' emisij$ no+ca i dr$(e o)like ja+ni5 pri5oda* Sa+remena teorija daje prednost klasinim o)licima ja+ni5 pri5oda' pose)no porezima kao osno+nom o)lik$ ja+ni5 pri5oda' a ja+ni d$(' emisij$ no+ca i dr*' po pra+il$ koristi kao dop$nske ja+ne pri5ode* Na +isin$ i str$kt$r$ ja+ni5 pri5oda $ti$ ja+ne finansije' ekonomska mo% dr3a+e i ekonomski odnosi* !a+ni pri5odi se izra3a+aj$ $ no+c$ i po+e%a+aj$ se zajedno sa po+e%anjem dr3a+ne akti+nosti* 7C. VRSTE JAVNI1 PRI1O,A Osno+na podela ja+ni5 pri5oda4 1. +&<)*(! ! *a(+&<(! 0 redo+ni se $)iraj$ kontin$irano s+ake (odine iz ekonomski5 iz+ora koji se redo+no o)na+ljaj$ #porezi' takse&' a +enredni se ja+ljaj$ po+remeno radi finansiranja ja+ni5 ja+ni5 potre)a i to ja+ni porezi' ja+ni zajmo+i i sl* 2. "a*() %+a*(! ! %+!*at() %+a*(! 0 ja+no pra+ni s$ pri5odi iz do5otka i imo+ine fiziki5 i pra+ni5 lica koje dr3a+a $)ira prisilnim p$tem i )a+ezni s$' a pri+atno pra+ni nastaj$ na osno+$ pra+a +lasnit+a i poslo+anja ja+ni5 pred$ze%a' 3* )+!g!(al(! ! <&+!*at(! 0 ori(inalne st+ara dr3a+a na osno+$ pra+a +lasnit+a o sopst+ene ekonomske akti+nosti' dok s$ deri+atni iz+edeni ja+ni pri5odi koji se ost+ar$j$ na osno+$ dr3a+no( s$+ereniteta' tj*iz+edeni s$ iz do5otka pra+ni5 i fiziki5 lica' a to s$ porezi'doprinosi'takse i dr* 4* %+!=)<! )< >ta()*(!2t*a ! %+a*(!= l! a 0 pri5odi od stano+nit+a predsta+ljaj$ pri5ode koje pla%aj$ (ra,ani iz sopst+ene imo+ine ili do5otka za finansiranje ja+ni5 potre)a' npr*porez na pri5od od imo+ine'porezna pri5od od zarada'takse' doprinosi itd*' a pri5odi od pra+ni5 lica se $)iraj$ od pri+redni5 pred$ze%a' finansijski5 instit$cija' porezi' doprinosi'carine' takse itd* 5. %)*+at(! ! (&%)*+at(! 0 kako po pra+il$ pri5odi imaj$ )espo+ratni karakter' oni s$ nepo+ratni' tj*ne +ra%aj$ se nji5o+im o)+eznicima* !a+ne pri5ode koji s$ do(o+orni ili prin$dni ja+ni zajmo+i' dr3a+a posle iz+esno( +remena mora da +rati nji5o+im o)+eznicima i to sa odre,enom kamatom' 6* (a$&(>3! ! (&(a$&(>3! 0 namenski s$ oni dr3a+ni pri5odi ija je namena $napred $t+r,ena' a nenamenski s$ oni )ez $napred $t+r,ene namene* 7. %+!=)<! 4 ()* 4 ! (at4+! 0 pri5odi $ no+c$ s$ porezi'doprinosi'takse' a pri5odi $ nat$ri s$ pokloni od fiziki5 i pra+ni5 lica #fondacije&' C* %+!=)<! )< &(t+al(& ! l)3al(& *la>t! 0 na osno+$ o+i5 pri5oda razlik$jemo pri5ode na ni+o$ federacije' re(iona i optine* 7F. POJAM PORESKO0 SISTEMA :orezi s$ prisilna da+anja koji $)iraj$ ja+no pra+na tela )ez ikak+e proti+naknade* C sa+remenim finansijama naplata poreza se +ri $ no+c$* :orezi s$ (la+ni iz+ori pri5oda i nepo+ratni s$* :rin$dno da+anje je osno+na karakteristika poreza' jer porez $+odi dr3a+a na osno+$ s+o( finansijsko( s$+ereniteta* Najznaajnija +rsta ja+ni5 pri5oda s$ porezi' oko .7I* :oreski o)+eznici po zakonskim propisima moraj$ iz+riti s+oje o)a+eze $ odre,enom rok$* Dr$(a karakteristika poreza je da+anje )ez direktne proti+naknade* :orezi s$ znaajni instr$ment socijalne' ekonomske i raz+ojne politike* Definicija poreza je4 porezi s$ prisilni' nepo+ratni i )ez proti+naknade $ optem interes$ $)irani

37

ja+ni pri5odi na osno+$ s$+ereniteta i instr$menata fiskalne'socijalne i ekonomske politike sa+remene dr3a+e* :orezi s$ najznaajniji deo ja+ni5 pri5oda koji sl$3e za podmiri+anje ja+ni5 ras5oda a koji imaj$ opti dr3a+ni karakter* 8az+ijaj$ se $ kapitalizm$ sa raz+ojem dr3a+e i njeni5 f$nkcija* Dr3a+a'$klj$$j$%i i ni3e politiko 0 teritorijalne zajednice' od s$)jekata pod s+ojom poreskom +la%$ prin$dno $zima no+ana sredst+a )ez neposredne proti+$sl$(e' a $ cilj$ pokri+anja s+oji5 finansijski5 potre)a i dr$(i5' pre s+e(a' ekonomski5 i socijalni5 cilje+a* To je taka+ pri5od (de nije $napred $t+r,ena nje(o+a s+r5a' a napla%$je se isklj$i+o $ no+c$ #retko $ nat$ri&* :oreski sistemi sa+remeni5 dr3a+a' zemlje "C imaj$ jedinst+eni centralizo+ani monetarni sistem i jedn$ "+ropsk$ Gentraln$ Hank$ #"GH&' ali zato imaj$ samostalne fiskalne 0 poreske decentralizo+ane sisteme* 8azlike $ poreskim sistemima sa+remeni5 dr3a+a nastaj$ z)o( 4 -* 8azlika $ raz+ijenosti pri+reda pojedini5 zemalja' B* M)o( razlika $ dr$t+eno 0 ekonomskom $re,enj$ pojedini5 zemalja sa aspekta raz+ijenosti tr3ine pri+rede' 6* M)o( fleksi)ilnosti pojedini5 poreza koji za+ise od str$kt$re i sna(e pri+rede pojedini5 zemalja' 1* M)o( fleksi)ilnosti poreza $ za+isnosti od str$kt$re radne sna(e pojedini5 zemalja' A* M)o( razlika $ stepen$ ot+orenosti pojedini5 ekonomija imamo i razliite poreske sisteme ti5 zemalja* C@. POJAM I CILJEVI PORESKE POLITIKE :oreska politika je deo ekonomske i socijalne politike* S$)jekat poreske politike je dr3a+a' odnosno njeni or(ani' od centralni5 do lokalni5* S$)jekat poreske politike ima pra+o poresko( s$+ereniteta #pra+o $+o,enja poreza& i to na +ie ni+oa' to za+isi od dr3a+no 0 politiko( $re,enja #kod nas od ni+oa rep$)like do ni+oa optine&* Fori%enjem adek+atni5 instr$menata poreske politike realiz$j$ se odre,ene makroekonomske f$nkcije dr3a+e' odnosno cilje+i 4 -* Sta)ilizaciona f$nkcija poreske politike #sta)ilnost cena i de+izno( k$rsa&' B* Alokati+na f$nkcija poreske politike #stim$lie ak$m$lacij$ pri+redni5 s$)jekata kroz sistem poreski5 oslo)a,anja i poreski5 olakica&' 6* 8edistri)$ti+na f$nkcija poreske politike =+ri se preraspodela nacionalno( do5otka izme,$ razliiti5 dr$t+eni5 sloje+a* 8edistri)$ti+na f$nkcija poreske politike se naje%e spro+odi kroz 4 a& Spro+o,enje otre pro(resi+ne poreske stope kako )i se za5+atio to +ie iz$zetno +isok do5odak im$%ni5 (ra,ana* )& :oreskim olakicama poma3e se siromanim dr$t+enim sloje+ima #olakice na razne naine&* C1. PORESKI SISTEM U SRKIJI :oreski sistem s+ake' pa tako i nae zemlje zasni+a se na poreskom pl$ralizm$ koji nastaje kao rez$ltat kompromisa politiki5 sna(a $ dr$t+$' kao i potre)a za iznoenjem si($rni5 iz+ora za finansiranje ja+ni5 ras5oda* :oreska politika $ Sr)iji spro+odi se na +ie ni+oa +lasti #8ep$)lika' A$tonomna pokrajina' Erad i Optina&*:ostoje slede%e +rste poreza $ Sr)iji 4 -* :orez na promet #porez na promet proiz+oda' porez na promet $sl$(a i akcize&' B* :orez na do)it pred$ze%a' 6* :orez na do5odak (ra,ana' 1* :orez na imo+in$' A* :orez na finansijske transakcije' /* :orez na $potre)$' dr3anje i noenje odre,eni5 do)ara' ?* :orez na fond zarada* C2. KLASIFIKACIJA POREZA C ekonomskoj teoriji raz+ile s$ se <*& t&)+!"& o str$kt$ri poresko( sistema 4 -* :oreski monizam #samo jedan porez& 0 :r+i s$ o+$ teorij$ $+eli krajem -.* +eka fiziokrati koji s$ $ sklad$ sa s+ojim $enjem #+iak +rednosti nastaje samo $ poljopri+redi& zast$pali idej$ o za+o,enj$ samo jedno( poreza #ist pri5od od zemljine rente&* B* :oreski pl$ralizam #poreski sistem se sastoji iz +ie poreski5 o)lika&* On je do)io primen$ $ s+im poreskim sistemima danas* 8azlik$jemo slede%e %)+&>3& );l!3& 4 a& N&%)>+&<(! #direktni& i P)>+&<(! #indirektni& porezi 4 Ako poreska sna(a proizilazi iz

38

)& c& d&

e& f&

posedo+anja imo+ine ili do5otka' imamo neposredne poreze> a ako se poreska sna(a odre,$je $ +id$ potronje' onda se radi o posrednim porezima* S4;"&3t!*(! ! O;"&3t!*(! %)+&9! 4 S$)jekti+ni porezi s$ +ezani za odre,en$ linost koja ost+ar$je do5odak ili posed$je imo+in$' a o)jekti+ni ili realni porezi s$ oni koji se $t+r,$j$ na osno+$ o)jekti+ni5 elemenata )ez o)zira na linost poresko( o)+eznika* A(al!t!G3! ! S!(t&t!G3! %)+&9! 4 Analitiki porezi se odnose za s+aki o)jekat pose)no' a sintetiki porezi se odnose na $k$pn$ o)+ezniko+$ imo+in$' do5odak ili promet s+i5 proiz+oda ili $sl$(a* A< Val)+&$ ! S%& !f!G(! %)+&9! #na osno+$ prikazi+anja poreske osno+ice&* Ad 2alorem #lat* 0 prema +rednosti& s$ porezi (de se poreska osno+ica prikaz$je $ no+anim jedinicama* Specifini porezi s$ oni (de se poreska osno+ica prikaz$je $ nekim jedinicama mere'npr*osno+ice kod akcizni5 priz+oda= paklica ci(areta' litar +ina itd* R&<)*(! ! Va(+&<(! %)+&9! 4 8edo+ni porezi se kontin$irano napla%$j$ za jedan +remenski period' a +anredni se napla%$j$ $ +anrednim sit$acijama i sl$3e za pokri%e +anredni5 ja+ni5 ras5oda #npr* sanacija od +eliki5 elementarni5 nepo(oda&* P)+&9! 4 ()* 4 ! (at4+! 4 :orezi $ no+c$ s$ potp$no istisn$li poreze $ nat$ri koji se samo $ iz$zetnim sl$aje+ima poja+lj$j$*

C3. OSNOVNI ELEMENTI OPOREZIVANJA Osno+ni elementi oporezi+anja s$ 4 -* P)+&>3! );*&9(!3 / fiziko ili pra+no lice koje je zakonom o)a+ezno da plati porez 0 to je poreski s$)jekat' B* P+&<$&t )%)+&9!*a("a / to je poreski o)jekat kao odraz ekonomske sna(e koji se tre)a oporezi+ati 0 pri5od' do5odak' imo+ina' potronja' itd*' 6* P)+&>3a )>()*! a / k+antitati+no odre,eni iznos predmeta oporezi+anja primenom poreske stope na $t+r,en$ poresk$ osno+ic$ do)ija se iznos poreza koji je o)+eznik d$3an da plati' 1* P)+&>3a >t)%a =procent$alni iznos poreza $ odnos$ na fiksn$ poresk$ osno+ic$* Fada se kao kriterij$m za poresk$ stop$ $zme odnos izme,$ kretanja stope i osno+ice' %)+&>3& >t)%& $)g4 ;!t!4 a& proporcionalne= ostaje nepromenjena )ez o)zira na +isin$ osno+ice'tj*odnos izme,$ izme,$ osno+ice i poresko( d$(a je konstantan> )& pro(resi+ne 0 $+e%a+aj$ se kada se $+e%a osno+ica> c& de(resi+ne 0 smanj$je se stopa sa po+e%anjem osno+ice* 2eoma se retko primenj$je> A* %)+&>3& )la32! & s$ $st$pak koji dr3a+a ini o)+eznicima kroz $manjenje osno+ice' odla(anje poreski5 o)a+eza i $manjenje o)ra$nato( poreza* :oreske olakice daj$ in+esticioni podsticaj' podsti$ $la(anja strano( kapitala' +re ra+nomernij$ raspodel$ nacionalno( do5otka i poma3$ stim$lisanj$ pri+redno( rasta* C4. NA6ELO OPOREZIVANJA :orez kao +eoma kompleksna i slo3ena kate(orija #sadr3i $ se)i 4 ekonomske' socijalne' finansijske' politike i dr$(e elemente& ima odre,ene principe ili naela na kojima se i zasni+a odre,eni poreski sistem* :rincipe poresko( oporezi+anja pr+i je form$lisao i sistematizo+ao nemaki finansijski pisac Adolf 2a(ner* Sa+remena finansijska teorija je samo malo do(radila ta 2a(nero+a etiri osno+na principa oporezi+anja sa+remeni5 poreski5 sistema 4 -* F!(a(>!">3) %)l!t!G3a %)+&>3a (aG&la . :orezi tre)a da )$d$ do+oljno izdani kako )i pokrili s+e dr3a+ne ras5ode jer s$ oni instr$ment koji o)ez)e,$je odre,ene )$d3etske pri5ode* !a+ljaj$ se kao 4 a& Naelo izdanosti #izdaan porez koji )i neinflatorno o)ez)edio do+oljno finansijski5 sredsta+a za pokri%e ja+ni5 ras5oda&' )& :rincip elastinosti #da rast poreski5 stopa )$de $skla,en sa pri+rednim rastom i nje(o+im promenama&* O+de razlik$jemo finansijsk$ elastinost #s+ojst+o poreza da se prila(o,a+aj$ promenama ja+ni5 ras5oda& i ekonomsk$ elastinost #kada poreski pri5odi rast$ sa rastom poreski5 ras5oda' tako da dr3a+a ne mora da menja poreske stope&* B* E3)()$>3a %)+&>3a (aG&la . :orez ne sme da $manji ekonomsk$ sna($ poresko( o)+eznika i tako $nese poreme%aj $ normalne pri+redne toko+e i zato ne sme da )$de preterano +isok 0 +e% do+oljan i sta)ilan* O+de razlik$jemo 4 a& :rincip efikasnosti #poreski sistem ne sme da nar$a+a efikasn$ alokacij$ pri+redni5 res$rsa' ne sme da $tie na ekonomske odl$ke pri+redni5 s$)jekata' ali tre)a da $tie na promen$' ka racionalnijem ponaanj$ poreski5 o)+eznika&* )& :rincip $merenosti poresko( optere%enja 4 O+aj princip nala3e da porezi ne )$d$ pre+isoki kako ne )i nepo+oljno $ticali na rad #i nje(o+$ +olj$& kojim se poreski o)+eznik

39

)a+i* :ose)an teorijski doprinos o+om princip$ dao je ameriki ekonomista .7* 0 i5 (odina B7* +eka $ ekonomskoj politici 8e(ano+o( do)a 0 8e(anomika 0 Art$r Lafer* c& :rincip iz)ora poresko( iz+ora #iz+ori iz koji5 se podmir$je poreska o)a+eza mo($ )iti #naje%e& 4 do5odak i imo+ina&* d& :rincip fleksi)ilnosti #poreski pri5odi se moraj$ $skladiti sa ciklinim kretanjem pri+rede&* e& :rincip sta)ilnosti poresko( sistema 4 On nala3e da se )ez +elike potre)e ne spro+odi poreska reforma* 8eforme mo($ )iti 4 8adikalne #kada se poreski sistem iz korena menja& i :arcijalne reforme #promene $ poreskoj politici pre s+e(a $ poreskim stopama i poreskim olakicama&* 6* S) !"al() %)l!t!G3a %)+&>3a (aG&la . Njima se spro+odi politika pra+ednosti kroz d+a #B& o)lika 4 a& Optost poreza #s+a lica $est+$j$ $ pla%anj$' jer s+i oni koriste zajednike $sl$(e dr3a+e&* )& 8a+nomernost $ oporezi+anj$ #pla%anje prema ekonomskoj snazi o)+eznika&* 1* F!(a(>!">3a a<$!(!>t+at!*(a %)+&>3a (aG&la . Ona za5te+aj$ da $)iranje poreza ne )$de pra%eno +isokim troko+ima* O+de imamo 4 a& :rincip zakonitosti poreza #oporezi+anje se mo3e +riti samo na osno+$ zakona ili podzakonskim aktima 4 odl$ke' $red)e i pra+ilnici&* )& :rincip minimalizacije administrati+ni5 troko+a i princip minimalizacije troko+a pla%anja poreza* Ck$pni troko+i kod $)iranja poreza sastoje se iz administrati+ni5 troko+a i troko+a isp$njenja poreski5 o)a+eza #troko+i poreske $pra+e i troko+i poreski5 o)+eznika&* S$tina o+i5 principa je da se to +ie poreza prik$pi sa to manje administrati+ni5 troko+a i troko+a isp$njenja poreski5 o)a+eza* C5. VRSTE POREZA 8azlik$jemo slede%e +rste poreza 4 -* P)+&9 (a <);!t %+&<49&Ma 5 to je poreski o)lik kojim se oporez$je konani finansijski rez$ltat 0 do)it' koj$ ost+ari finansijski o)+eznik a koji mo3e )iti samo pred$ze%e $ s+ojim razliitim or(anizacionim i f$nkcionalnim o)licima* Fao poreska osno+ica se $zima do)it pred$ze%a' a stopa poreza na do)it pred$ze%a je proporcionalna #kod nas iznosi -7 I&* B* P)+&9 (a %+)$&t 5 O+im porezom se oporez$je promet proiz+oda i $sl$(a koji sl$3i krajnjem potroa$' tako da se kao poreski o)+eznik ja+lja proda+ac na malo #pra+no i fiziko lice koje +ri promet krajnjem potroa$&* Osno+ic$ ini cena po kojoj se +ri prodaja proiz+oda pre doda+anja to( poreza' a poreska stopa po kojoj se o)ra$na+a porez na promet proiz+oda i $sl$(a kod nas iznosi B7 I*O+de razlik$jemo 4 a& !ednofazni porez na promet 0 kada se $ kretanj$ ro)e od proiz+o,aa do potroaa za5+atanje +ri samo $ jednoj tano odre,enoj fazi to( procesa* )& 2iefazni porez na promet 0 (de se za5+atanje poreza na promet ro)a i $sl$(a +ri $ s+akoj fazi prometa' tako da se ja+lja kao 4 2iefazni )r$to porez na promet i 2iefazni neto porez na promet #ne pla%a se na promet 5le)a i mleka' kao i na iz+oz proiz+oda&* 6* P)+&9 (a <)<at4 *+&<()>t 5 :r+a (a je $+ela Franc$ska -@A1* (odine' zatim Finska -@/1* (odine' a kasnije i ostale zemlje "C* Fod nas je $+eden B771* (odine kada je i donet Makon o :orez$ na dodat$ +rednost* P+&<$&t )%)+&9!*a("a P,V/)$4 ispor$ka do)ara i pr$3anje $sl$(a koje poreski o)+eznik +ri $ Sr)iji $z naknad$ $ ok+ir$ o)a+ljanja delatnosti' kao i do)ra $+ezena $ Sr)ij$* P)+&>3! );*&9(!3 je lice koje samostalno o)a+lja promet do)ara i $sli(a $ ok+ir$ o)a+ljanja delatnosti* O)+eznik je i lice $ ije ime i za iji ra$n se +ri ispor$ka do)ara ili pr$3anje $sl$(a'kao i lice koje +ri ispor$k$ do)ara odnosno pr$3anje $sl$(a $ s+oje ime' a za ra$n dr$(o( lica* P+!=)< od :D2=a pripada )$d3et$ 8ep$)like* P)+&>3a )>()*! a kod prometa do)ara i $sl$(a jeste iznos naknade #$ no+c$' st+arima ili $sl$(ama& koj$ o)+eznik prima ili tre)a da primi za ispor$ena do)ra ili pr$3ene $sl$(e' $klj$$j$%i s$)+encije koje s$ neposredno po+ezane sa cenom ti5 do)ara ili $sl$(a' $ koj$ nije $klj$en :D2' ako o+im zakonom nije dr$(aije propisano* :oreska osno+ica je iznos naknade koj$ o)+eznik prima ili tre)a da primi za ispor$ena do)ra ili pr$3ene $sl$(e )ez :D2=a' odnosno +rednost $+ezeno( do)ra $t+r,ena po carinskim propisima' a d$(o+ani :D2 se do)ija primenom poreske stope na poresk$ osno+ic$* C osno+ic$ se $ra$na+aj$ i 4 -* Akcize' carina i dr$(e $+ozne dad3)ine' kao i ostali ja+ni pri5odi' osim :D2=a' B* S+i sporedni troko+i koje o)+eznik zara$na+a primaoc$ do)ara i s$l$(a' 6* Iznos :D2=a' o)ra$nat $ pret5odnoj fazi prometa' odnosno pla%en pri $+oz$' koji se mo3e od)iti od :D2=a koji se d$($je* :D2 na promet do)ara i $sl$(a se o)ra$na+a po optoj stopi koja iznosi -.I i po pose)noj stopi od .I koja se odnosi na kate(orije re($lisane Makonom'kao to s$4-* 5le)' mleko' )rano' e%er'

40

jesti+o $lje itd*> B* S+e3e i ras5la,eno +o%e i po+r%e' meso' ri)e' jaja itd*> 6* Leko+i koji s$ na+edeni $ listi leko+a koji se propis$j$ i izdaj$ na teret sredsta+a za zdra+st+eno osi($ranje> 1* edicinska sredst+a' odnosno proiz+odi koji se 5ir$rki $(ra,$j$ $ or(anizam> A* aterijal za dijaliz$> /* Z$)ri+o i seme> ?* Cd3)enici i nasta+na sredst+a> .* Dne+ne no+ine> @* O(re+no dr+o itd* C6. AKCIZE Akcize #troarine& s$ specijalni porezi na potronj$ odre,eni5 proiz+oda #$(la+nom monopolski5 proiz+oda& i smatraj$ se najstarijim o)likom oporezi+anja potronje* O+im porezom se optere%$je potronja jedno( dela pre5ram)eni5 proiz+oda koji s$ neop5odni s+akodne+noj potronji' kao i neki5 l$ks$zni5 proiz+oda i proiz+oda tetni5 po lj$dsko zdra+lje*:roiz+odi o)$5+a%eni Makonom o akcizi s$ 4 deri+ati nafte' d$+anske prera,e+ine' alko5olna pi%a' $+ozni proiz+odi #os+e3a+aj$%a )ezalko5olna pi%a i sir$pi' +o%ni soko+i idr*&' kafa itd** O;*&9(!3 a3 !9& je proiz+o,a ili $+oznik akcizni5 proiz+oda* On je d$3an da pri proiz+odnji odnosno pre $+oza ci(areta i alko5olni5 pi%a' osim pi+a' o)ele3i kontrolnom akciznom markicom s+aki od ti5 proiz+oda pose)no* inistarst+o' nadle3no za poslo+e finansija' odo)ra+a izda+anje kontrolni5 akcizni5 markica i +odi e+idencij$ o nji5o+om izda+anj$* O>()*! 4 za o)ra$n akcize ine jedinice mere #litar' kilo(ram' komad' paklica&* Osno+ic$ za o)ra$n akcize pri $+oz$ ci(areta' ci(arilosa i kafe ini +rednost proiz+oda $t+r,ena po carinskim propisima' $+e%ana za iznos $+ozni5 dad3)ina* Osno+ic$ za o)ra$n akcize na ci(arete i ci(arilose iz doma%e proiz+odnje ini prodajna cena ti5 proiz+oda* C7. EVAZIJA POREZA 8e &*a9!"a potie od latinske rei "2AD"8" to znai H"OATI' IMH"[I* C poreskoj terminolo(iji o+im pojmom oznaa+aj$ se +a9l!G!t! (aG!(! !9;&ga*a("a %laMa("a %)+&9a* :oreska e+azija predsta+lja fenomen koji ima razno+rsne posledice kako na fiskalnom plan$' jer $ )$d3et ne pristi3$ planirana sredst+a' tako i na socijalno=politikom' a ponaanja koja s$ $smerena na to da se porez ne plati' esto nar$a+aj$ neke dr$t+ene +rednosti' to mora da po+$e od(o+araj$%$ reakcij$ 0 )ilo na moralnom' )ilo na pra+nom teren$* Nije s+aki o)lik poreske e+azije nezakonito ponaanje poreski5 o)+eznika* e,$tim' )e3anje od o)a+eza pla%anja fiskalni5 o)a+eza' esto podraz$me+a i nezakonito ponaanje nji5o+i5 nosilaca* :oreska e+azija se deli na4 -* Za3)(!t4 8<)9*)l"&(4: &*a9!"4 koja nastaje kada se iz)e(a+a pla%anje poreza $sled odre,eni5 zakonski5 nedoreenosti&' i B* N&9a3)(!t4 8(&<)9*)l"&(4: &*a9!"4 koja nastaje kada poreski o)+eznik' iz)e(a+aj$%i pla%anje poreza' do,e $ s$ko) sa pra+nim propisima* Ona o)$5+ata post$pke poresko( d$3nika $smerene na iz)e(a+anje pla%anja poreza kojim se kri zakon* O+i post$pci se s+ode ili na sam in nepla%anja poreza' ili na prop$tanje da se post$pi $ sklad$ sa za5te+ima iz poresko( $pra+no( odnosa' koji s$ poreskom d$3nik$ nametn$ti da )i se o)ez)edilo da poreska o)a+eza )$de isp$njena #da podnese poresk$ prija+$' da $redno +odi poslo+ne knji(e' da dop$sti poresk$ kontrol$ itd*&* N&9a3)(!ta poreska e+azija se mo3e %)<&l!t! na4 %)t%4(4 koja postoji kada o)+eznik ne prija+i celok$pan iznos ost+areno( pri5oda ili s+$ imo+in$ koja podle3e oporezi+anj$' tj*ako prikrije transakcije koje do+ode do nastanka poreske o)a+eze i <&l!$!G(4 koja nastaje kada se poreskim +lastima prija+e pri5odi' imo+ina ili transakcije' ali se o njima daj$ nepotp$nini ili netani podaci' ime se $manj$je poreska o)a+eza' na ta o)+eznik nije imao pra+o* :ri5od se retko stie jednokratno i iz isto( iz+ora* 9to smanj$je mo($%nost za pot$n$ $taj$ poreza' pa se $ praksi $(la+nom sre%$ sl$aje+i delimine poreske $taje* C za+isnosti od +rste poreza koji se iz)e(a+a nezakonita poreska e+azija deli se na 4P)+&>34 4ta"4 #defra$dacija& koja se po pra+il$ sre%e kod neposredni5 poreza #porez na do5odak' porez na imo+in$' doprinosi za socijalno osi($ranje& ' i K+!"4$Ga+&("& #kontra)anda& koja se sre%e kod posredni5 poreza #akciza' carina' poreza na promet itd*&* E*a9!"a %)+&9a $ znatnoj meri $tie na sla)ljenje ekonomske osno+e dr$t+a' to $slo+lja+a socijalne razlike koje izazi+aj$ +eliko nezado+oljst+o (ra,ana i do+ode do odre,enij socijalni5 napetosti i remete me,$lj$dske odnose* 8asprosranjeno je $+erenje da se o+a poja+a iri i jaa kao neposredan rez$ltat neefikasnosti tz+*ja+ne neskri+ene i e+identirane pri+rede' koja s+e +ie prostora $st$pa tz*si+oj ekonomiji* S!*a &3)()$!"a po s+ojim domaajima krajnje tetno del$je' izme,$ ostalo(' to s+ojim f$nkcionisanjem iz+an ili na periferiji +a3e%e( ekonomsko( sistema i $tie na nerealnost $k$pni5 mera i instr$menata i iskri+lj$je koncepte ekonomske politike* Si+a ekonomija je jedan od +ido+a iz)e(a+anja pla%anja ja+ni5 pri5oda* I o+de je dr3a+a ote%ena za iznos ja+ni5 pri5oda' koji )i )ili napla%eni da s$ nosioci si+e ekonomije post$pali $ sklad$ sa propisima*

41

CC. TEORIJE JAVNO0 ,U0A Kla>!G(a g+aLa(>3a t&)+!"a zasno+ana je na ne$tralnosti dr3a+e i od)ac$je kori%enje ja+no( d$(a za rea+anje ekonomski5 pro)lema* Samo +anredni ja+ni ras5odi mo($ da se pokri+aj$ ja+nim d$(o+ima' ali je zato ja+ni d$( opasan za zdra+e i $ra+note3ene ja+ne finansije* O+de ja+ni d$( do+odi do rasipnit+a' do smanjenja ak$m$lacije dr3a+e' o(ranienja ekonomsko( raz+oja'a nje(o+$ otplat$ snose )$d$%e (eneracije*:o o+oj teoriji postoje samo d+e mo($%nosti da narod $niti d$(o+e' ili d$(o+i narod* Sa*+&$&(a t&)+!"a smatra ja+ni d$( instr$mentom finansijske' socijalne i raz+ojne politike* On postaje dinamini faktor dr3a+no( inter+encionizma' jer sa+remene dr3a+e ne mo($ da o)a+ljaj$ s+oje razno+rsne f$nkcije )ez ja+no( d$(a' koji je instr$men i fiskalne i monetarne politike* !a+nim d$(o+ima se pokri+aj$ po+e%ani ja+ni ras5odi i rea+a pro)lem )$d3etsko( deficita na kratak rok* Sa+remene dr3a+e se zad$3$j$ kod centralne )anke na osno+$ emisije no+ca 0 monetaristiko s5+atanje j$a+no( d$(a* C neraz+ijenim zemljama ja+ni d$( se raz+ija na osno+$ spoljno( zad$3i+anja i primarne emisije no+ca* CF. VRSTE JAVNI1 ,U0OVA Na osno+$ razliiti5 kriterij$ma #teritorijalni princip' metoda $+o,enja' +reme formiranja' nain otplate' +rste (arancija i dr*&' klasifik$jemo ja+ne d$(o+e $ odre,ene (r$pe' odnosno +rste ja+ni5 d$(o+a #spoljni i $n$tranji' pri+remeni' srednjoroni i d$(oroni' an$itetni i rentni' d$(o+i sa ili )ez zalo(e i dr*&* P) 3+!t&+!"4$4 t&+!t)+!"al(& %+!%a<()>t!' razlik$jemo spoljne i $n$tranje ja+ne d$(o+e* Cn$tranje ja+ne d$(o+e $pis$j$ doma%a pra+na i fizika lica* Dr3a+a se radi finansiranja ekonomsko( raz+oja' )$d3etsko( i platno( deficita' sta)ilizacije doma%e +al$te i dr$(i5 cilje+a' zad$3$je kod strani5 )anaka i +lada* P) 3+!t&+!"4$4 <+Ha*()g $&t)<a $ $+o,enj$ zajma' razlik$jemo do)ro+oljne i prin$dne zajmo+e* :rin$dni zajmo+i s$ slini porezima' a do)ro+oljni ja+ni zajmo+i s$ zasno+ani na sporaz$mima dr3a+e i pra+ni5 i fiziki5 lica' odnosno na princip$ do)ro+oljnosti i zajedniko( interesa* :o 3+!t&+!"4$4 *+&$&(a )t%lat& 9a"$a' razlik$jemo pri+remene #jedna (odina&' srednjorone #A 0 -7 (odina& i d$(orone zajmo+e #preko -7 (odina&* :ri+remeni ili kratkoroni #lete%i& ja+ni d$(o+i se koriste za pokri+anje )$d3etski5 deficita* Dr3a+a emit$je +rednosne papire do (odin$ dana' koji predsta+ljaj$ zamen$ (oto+o( no+ca #\* 8olp5&* Fratkoroni ili lete%i ja+ni d$(o+i se ja+ljaj$ $ o)lik$ ja+no( d$(a kod centralne )anke i )la(ajniki5 zapisa i )ono+a* P) 3+!t&+!"4$4 (aG!(a )t%lat& <4g)*a' razlik$jemo amortizacione i rentne ja+ne d$(o+e* Fod amortizacioni5 ja+ni5 d$(o+a dr3a+a prilikom emisije pre$zima o)a+ez$ otplate prema plan$ amortizacije $z pla%anje (la+nice i kamate #an$iteti&* O)a+eze dr3a+e kod amortizacioni5 ja+ni5 d$(o+a s$ precizno odre,ene $ odre,enim roko+ima* Amortizacioni ja+ni d$(o+i mo($ )iti kratkoroni' srednjoroni i d$(oroni* 8azlik$jemo amortizacione ja+ne d$(o+e sa prete3no odre,enim i promenlji+im rokom otplate* Fod rentni5 ja+ni5 d$(o+a dr3a+a pre$zima o)a+ez$ redo+no( pla%anja kamate' a (la+nice prema )$d3etskim mo($%nostima $ )$d$%em +remenskom period$* O)+eznice rentni5 d$(o+a s$ predmet k$poprodaje na )erzama* 8entni ja+ni zajmo+i se ja+ljaj$ $ raz+ijenim ekonomijama* P) 3+!t&+!"4$4 <a*a("a ga+a( !"&' razlik$jemo ja+ne d$(o+e sa zalo(om i ja+ne d$(o+e )ez zalo(a* F@. POJAM I SA,RIAJ JAVNO0 ,U0A !a+ni d$( je dr3a+na o)a+eza nastala na osno+$ ranije $zimano( ja+no( zajma* !a+ni zajam je ja+ni pri5od koji $ modernim finansijama ima karakteristike redo+ni5 pri5oda* :o+ra%aj ja+ni5 d$(o+a sa pripadaj$%im kamatama ini ja+ne ras5ode* Dr3a+a se $ sa+remenim finansijama zad$3$je i $n$tar zemlje#$n$tranji d$(&i spolja #spoljanji d$(&* !a+ni d$(om dr3a+a na s+im ni+oima +last ost+ar$je ekonomske'fiskalne' socijalne i raz+ojne cilje+e*C raz+ijenim dr3a+ama se prete3no koriste $n$tranji' a $ neraz+ijenim zemljama spoljni d$(o+i* Dr3a+a kroz an$itete #(la+nica D kamata& +ra%a ja+ne d$(o+e iz redo+ni5 pri5oda $ d$3em +remenskom period$* C finansijskoj praksi pris$tan je apsol$tni i relati+ni rast ja+no( d$(a i to d$(orono* Czroci rasta ja+no( d$(a s$ po+e%ani ja+ni ras5odi' poja+a )$d3etsko( deficita' +anredne potre)e' +remensko nepod$daranje formiranja ja+ni5 pri5oda i odre,eni5 ja+ni5 ras5oda' ja+ni ras5odi po osno+$ kamata i dr* C no+ije +reme se $ teoriji isti$ i politiki razlozi ja+no( d$(a* 2ladaj$%a politika elita se opredelj$j$ za po+e%anje ras5oda p$tem ja+no( zad$3i+anja' naje%e iz Gentralne )anke' ime se to zad$3i+anje pre)ac$je na no+e (eneracije koje dolaze i koje to tre)aj$ da +ra%aj$ $z kamat$* Eranice zad$3i+anja moraj$ )iti definisane i to pre s+e(a (ornja (ranica zad$3enosti' pri em$ je ona' kod $n$tranje( zad$3i+anja elastinija od (ornje (ranice spoljanje( zad$3i+anja #nj$ tre)a

42

o(raniiti na -Q6 od do naj+ie BQ6 od $k$pno potre)ni5 sredsta+a&* F1. EKONOMSKA- PRAVNA I POLITI6KA PRIRO,A KU,IETA H$d3et predsta+lja ita+ splet pra+ni5 odnosa i proced$ra izme,$ dr3a+e i klijenata' a to predsta+lja pra+ni aspekt )$d3eta* C sa(leda+anj$ o+o( aspekta tre)a ista%i da je pra+ni znaaj )$d3eta razliit $ mno(im zemljama* H$d3et je po s$tini i sadr3aj$ administrati+no $pra+ni akt' a $ formalno pra+nom smisl$ zakon' jer (a mora +erifiko+ati i odo)riti nacionalni parlament' kao naj+ie predsta+niko telo* H$d3etom se tre)a o)ez)editi i koordinacija i sin5ronizacija fiskalne i ekonomske politike* :ose)no mesto o+de ima zlo$potre)a iz+rni5 or(ana $ po(led$ forsiranja ja+ne potronje koje $ odre,enom moment$ mo3e da $sposta+i i inflatorni pritisak i trend* Sa+remeni )$d3et ima i +eliki ekonomski znaaj to m$ i daje +eoma +a3an ekonomski aspekt* H$d3et je sinteza $k$pne nacionalne pri+rede' rako da s+e +ie postaje i komandna pol$(a ekonomske politike* H$d3et $tie i na preraspodel$ sredsta+a' to m$ daje i odre,eni socijalni aspekt* F2. POJAM I SA,RIAJ KU,IETA 8e )$d3et je franc$sko( porekla i znai ko3na tor)a dok $ en(leskom jezik$ ima znaenje mala tor)a* :r+e )$d3ete imali s$ stari Erci i 8imljani* H$d3et se $ modernom s5+atanj$ nje(o+o( pojma poja+lj$je $ <2 +ek$ $ Italiji a $ zakonskoj praksi termin )$d3et je pr+i p$t $potre)ljen $ Franc$skoj poetkom <I< +eka* Franc$ska kola o )$d3et$ kao klj$noj instit$ciji $ ja+nim finansijama zadr3ala se do dananji5 dana' )$d3et je akt dr3a+e koji sadr3i pret5odno odo)renje ja+ni5 pri5oda i ja+ni5 ras5oda 8ene Sto$rm* H$d3et je danas dinamika kate(orija* :o3eljno je da )$d3et )$de $ra+note3en' ali on ne ($)i s+oj osno+ni karakter $koliko nje(o+ saldo pokaz$je deficit ili s$ficit* Fod )$d3eta je na(laena nje(o+a finansijka i ekonomsko 0 socijalna f$nkcija' jer se +eliki deo nacionalno( do5otka preraspodelj$je preko )ilansa' tj*)$d3eta* H$d3et je osno+na finansijska instit$cija s+ake politiko 0 teritorijalne zajednice kojom se planski pred+i,aj$ no+ani ras5odi i pri5odi s5odno karakter$ prod$kcioni5 odnosa za neposredne i perspekti+ne zadatke i koji sankcionie predsta+niko telo Aleksandar :eri%* H$d3et je neop5odno sa(ledati sa dinamiko( aspekta i raz+oja' jer s$ nje(o+i elementi $ neposrednoj za+isnosti od raz+oja procesa reprod$kcije i dr3a+e* :osredst+om )$d3eta se preraspodelj$je +ie od -Q6 nacionalno( do5otka'a $ pojedinim sl$aje+ima i preko* etode i te5nike planiranja )$d3eta moraj$ )iti $ sklad$ sa raz+ojem demokratski5 i politiki5 str$kt$ra de3a+e #na(laa+a se princip ja+nosti&* H$d3et je akt parlamenta kojim se pred+i,aj$ i odo)ra+aj$ ja+ni pri5odi i ras5odi' po pra+il$ za (odin$ dana* H$d3etski sistem predsta+lja jedinst+o zakonski5 propisa' )$d3etski5 proced$ra $ ok+ir$ ja+ni5 finansija* H$d3et je finansijski element kojim se +ri prik$pljanje sredsta+a me5anizmom ja+ni5 pri5oda #porezi' doprinosi' takse i dr*& s jedne i nji5o+o plansko #namenjeno& troenje' kojim se finansiraj$ ja+ni ras5odi' s dr$(e strane* Osno+a za izrad$ )$d3eta temelji se na politici i propisima koje donosi Sk$ptina i 2lada* Sadr3aj dr3a+no( )$d3eta o)ino ine raz+ijeni spisak pri5oda i ras5oda' zajedno sa nji5o+im planskim iznosima za slede%$ (odin$' kao i prate%im procesima i slinim odred)ama* R&;ala(> )$d3eta je pono+no $sposta+ljenje )$d3etske ra+note3e*To je o)a+ezan post$pak $ sit$aciji kada se oceni da pri5odi ili ras5odi odst$paj$ od pred+i,anja $t+r,eni5 $ )$d3et$ to $zrok$je neost+ari+anje jedno( od najznaajniji5 )$d3etski5 principa 0 $ra+note3enost* Czrok mo($ )iti nepred+idi+i ili nerealno pred+idi+i ras5odi' ne)la(o+remena ili loe procenjena naplata pri5oda' kao i ekonomske ili prirodne nepo(ode* 8e)alans )$d3eta donosi se po istoj proced$ri kao i )$d3et i time se pr+o)itni )$d3et sta+lja +an sna(e* F3. KU,IETSKI PRINCIPI H$d3etski principi predsta+ljaj$ )rojna pra+ila koja se primenj$j$ $ )$d3etskim proced$rama'ali nemaj$ sna($ stalni5 dr$t+eni5 zakona* C finansijskoj na$ci ili )$d3etskoj politici pri5+a%eni s$ razliiti i mno(o)rojni )$d3etski principi4 1. P+!( !% %)t4()>t! je osno+ni )$d3etski princip' jer omo($%a+a parlament$ da ost+ari s+oje s$+ereno pra+o da ima potp$n pre(led dr3a+ni5 finansija' donosi zakonoda+ne odl$ke o ja+nim pri5odima i ras5odima i kontrolie iz+rn$ +last #$ )$d3et$ se moraj$ prikazi+ati s+i ja+ni pri5odi i ras5odi kako )i se spreila e+ent$alna zlo$potre)a )$d3eta od strane iz+rne +lasti&* S+i or(ani $pra+e' prema o+om princip$' moraj$ s+e ost+arene pri5ode da $plate $ )$d3et* C )$d3etskim sistemima preo+lada+a primena ;+4t) 5 (aG!(a %+!3a9!*a("a )$d3etski5 pri5oda i ras5oda' to znai da se s+e pojedinane +rste pri5oda iskaz$j$ $ )r$to 0 iznos$ )ez od$zimanja

43

troko+a nji5o+e naplate' kao i ras5oda )ez pret5odno( o)ra$na+anja ost+areni5 pri5oda dr3a+ni5 or(ana* C sistem$ finansiranja po $&t)<! (&t) 5 ;4<H&ta' s+i pri5odi i ras5odi se izra3a+aj$ $ neto iznos$' odnosno' pri5od pret5odno $manj$je troko+ima nje(o+e naplate a ras5od o)ra$na+a sa ost+arenim pri5odom od $sl$(a dr3a+ni5 or(ana* O+aj metod o(rania+a )$d3etska pra+a parlamenta' jer je pre(lednost )$d3eta manja' pa se $ modernim )$d3etskim sistemima primenj$je )r$to 0 nain prikazi+anja s+i5 )$d3etski5 pri5oda i ras5oda' dok se destinirani pri5odi' koji nar$a+aj$ princip potp$nosti' prikaz$j$ samo iz$zetno $ zakonom odre,enim sl$aje+ima* 2. P+!( !% ;4<H&t>3)g "&<!(>t*a osi($ra+a pre(lednost i jednosta+nost )$d3eta i nje(o+$ efikasn$ kontrol$* O+aj princip $ formalnom smisl$ za5te+a da )$d3et )$de jedinst+en ra$no+odst+eni akt a $ materijalnom da s+i pri5odi ine jedinst+en$ celin$ i sl$3e pokri+anj$ ja+ni5 ras5oda* H$d3et kao jedinst+eni akt tre)a da )$de dosta+ljen parlament$ na odl$i+anje kao jedna celina' sa potp$nom pre(ledno%$ s+i5 ja+ni5 pri5oda i ras5oda* Nar$a+anje principa jedinst+a do+odi do neefikasne kontrole i poja+a inflatorno( karaktera* 3. P+!( !% +&al()>t! o)ez)e,$je $ra+note3eni )$d3et zasno+an na realnom pred+i,anj$ pri5oda i ras5oda* Ta realnost se zasni+a na tanim podacima o iz+renj$ tek$%e( )$d3eta' $spene finansijske e+idencije i pri+redne statistike* 4. P+!( !% *&l!G!(& ;4<H&ta 0 sa+remena teorija o )$d3et$ smatra da +eliina )$d3eta tre)a da )$de onolika koliko to za5te+a planirani raz+oj dr3a+e' jer )$d3et pored s+i5 finansijski5 f$nkcija ima i iz$zetno +a3ne f$nkcije $ o)lik$ dr3a+ne inter+encije $ pri+redi' pa se zato on i ne o(rania+a' +e% se sasta+lja na $sl$($ pri+rednom raz+oj$* 5. P+!( !% %)3+!Ma +a>=)<a = sa+remena teorija #nas$prot klasinoj& pri5+ata neop5odnost kori%enja ja+ni5 zajmo+a za pokri%e s+e +e%i5 ja+ni5 ras5oda #o+de ja+ni d$( postaje redo+an o)lik ja+ni5 pri5oda&* 6. P+!( !% >%& !"al!9a !"& za5te+a da s+i ja+ni pri5odi i ras5odi $ )$d3et$ )$d$ detaljno ralanjeni' jer i5 $ s$protnom nije mo($%e identifiko+ati' pratiti i kontrolisati* O+aj princip o)ez)e,$je i )$d3etsk$ disciplin$* :ostoje t+! t!%a >%& !"al!9a !"&* F+antitati+na specijalnost znai da neplanirani izdaci nis$ pri5+atlji+i i da se odre,$je potre)a za dodatnim kreditima' rezer+ama i dr$(im iz+orima sredsta+a* * Specijalizacija ras5oda je detalnija ne(o specijalizacija pri5oda* O(rania+a se iz)or +rste iz+ora pri5oda i donja (ranica nji5o+o( ost+arenja* Naelo specijalizacije se kod ja+ni5 ras5oda odnosi na nji5o+$ namen$ i +isin$* 7. P+!( !% "&<()g)<!2(")>t! ;4<H&ta = H$d3et se po pra+il$ donosi za jedno(odinji' a $ pose)nim $slo+ima i za kra%i period* C praksi +e%ine zemalja )$d3etska (odina se poklapa sa kalendarskom (odinom* C an(losaksonskim zemljama )$d3etska (odina se ne poklapa sa kalendarskom i poinje 4 $ "n(leskoj -* aprila a za+ra+a se 6-* marta naredne (odine' a $ SAD poinje -* j$la a za+ra+a se 67* j$na naredne (odine* Iz+rioci i korisnici )$d3eta moraj$ se pridr3a+ati )$d3etski5 roko+a* Ma+rni ra$n )$d3eta podnosi se predsta+nikom tel$ na odl$i+anje najkasnije (odin$ dana od isteka )$d3eta* C. P+!( !% %+&t=)<()g )<);+&("a = za5te+a da iz+renj$ )$d3eta mora pret5oditi nje(o+o $s+ajanje od strane parlamenta* Troenje ja+ni5 sredsta+a nije doz+oljeno )ez pret5odno( odo)renja )$d3eta* Ckoliko )$d3et nije $s+ojen $ pred+i,enom rok$' primenj$je se instit$t pri+remeno( finansiranja' koji tako,e odo)ra+a predsta+niko telo* F. P+!( !% "a*()>t! je politiki princip' koji odra3a+a +eliki interes sa+remeno( dr$t+a za sadr3aj )$d3eta i nje(o+e proced$re* C+a3a+anje o+o( principa $ sa+remenim finansijama $tie na realnost )$d3etsko( planiranja i efikasn$ kontrol$ proced$re donoenja i iz+renja )$d3eta* 1@. P+!( !% +a*()t&H& je zlatno pra+ilo ja+ni5 finansija teoretiara klasine kole* :redsta+nici o+e kole se s$protsta+ljaj$ poja+ama deficita' koji do+odi do porasta zad$3i+anja i inflacije' i s$ficita koji kao rez$ltat +isoko( poresko( optere%enja pro$zrok$je deflacij$ $ pri+redi* C modernim finansijama nap$ta se princip )$d3etske ra+note3e i pri5+ata prist$p ne$ra+note3eno( )$d3eta' (de s$ ja+ni ras5odi +e%i od ja+ni5 pri5oda ime se spro+odi i politika s+esno( )$d3etsko( deficita* C neraz+ijenim zemljama deficit se prete3no pokri+a emisijom Gentralne )anke' a $ raz+ijenim preko finansijski5 operacija na ot+orenom tr3it$* F4.TEORIJE KU,IETSKE RAVNOTEIE Teorija cikline ra+note3e = Fako pri+reda prolazi kroz ciklina kretanja' tako i dr3a+a rea($je i po+e%a+a ja+ne ras5ode $ period$ krize a smanj$je je i5 $ fazi prosperiteta* C sa+remenim dr3a+ama se $ d$(oronim periodima krize ost+ari+ao +eliki )$d3etski deficit koji nije mo(ao )iti pokri+en )$d3etskim s$ficitom iz pred5odno( perioda prosperiteta' pa se tako zadr3a+aj$ stalni deficiti i ciklina )$d3etska nara+note3a $ ja+nim finansijama sa+remeni5 dr3a+a* II T"O8I!A HCDO"TSFOE D"FIGITA = H$d3etski deficit prati stalan rast ja+no( d$(a i tako postaje

44

znaajan makroa(re(at $ pri+rednim toko+ima jedne zemlje*H$d3etski deficit ima jako poziti+no( $ delo+anj$ na $k$pn$ pri+red$ $koliko je on kontrolisan tj* ako ne st+ara inflatorn$ presij$ i nesta)ilnost pri+redne ra+note3e' jer stalni )$d3etski deficit i rast ja+no( d$(a do+ode do $k$pne nesta)ilnosti pri+redni5 kretanja* III T"O8I!A STAHILIMAGIONOE HCDO"TA O+a teorija se oslanja pre s+e(a na poreski sistem koji $ period$ prosperiteta a$tomatski po+e%a+a poreske stope' a $ period$ recesije do+odi do nji5o+o( smanjenja* F5. KU,IETSKA PROCE,URA I A 4 OSNO2N" FAM"4 PRVA FAZA JE IZRA,A KU,IETA 4 Izrada )$d3eta pripada inistarst+$ finansija*:riprema )$d3eta za5te+a pozna+anje finansijski5' monetarni5 i raz+ojni5' i dr$(i5 ekonomski5 pro)lema*To je +eoma slo3ena pro)lematika koja za5te+a +eoma st$an kadar* :o za+retk$ +eoma kompleksni5 analiza' dosta+ljeni5 predra$na pri5oda i ras5oda dr3a+ni5 or(ana' procene nji5o+o( $sa(laa+anja i prila(o,a+anja (ranicama mo($%e )$d3etske potronje ministarst+o finansija izra,$je nacrt )$d3eta kao jedinst+en$ celin$ koja se dosta+lja +ladi na analiz$ i dalj$ konan$ finalizacij$ i izrad$* ,RU0A FAZA JE ,ONODENJE KU,IETA C proces$ donoenja )$d3eta poslanici sk$ptine +ode raspra+$ $ :arlament$ o 2ladinoj ekonomskoj' socijalnoj i raz+ojnoj politici*Na o+aj nain )$d3et postaje znaajno politiko or$3je sa+remeni5 dr3a+a* Eeneralna de)ata o )$d3et$ omo($%a+a poslanicima da kritiki razmatraj$ $k$pn$ politik$ 2lade* C tok$ de)ate pojedini ministri od(o+araj$ na pitanja i primed)e poslanika i o)razla3$ delo+e )$d3eta* TREPA FAZA JE IZVRDENJE KU,IETA :o $s+ajanj$ )$d3eta od strane parlamenta' poinje faza spro+o,enja )$d3etske politike'tj* iz+renje )$d3eta*Na osno+$ o+la%enja poinje prik$pljanje ja+ni5 pri5oda i finansiranje ja+ni5 potre)a pred+i,eni5 )$d3etom*Iz+renje je +ezano za jedno(odinji period* 6ETVRTA FAZA KONTROLA IZVRDENJA KU,IETA Fontrola tre)a da o)$5+ati s+e dr3a+ne or(ane kojima je po+ereno prik$pljanje' r$ko+anje i troenje ja+ni5 sredsta+a*Fontrola mo3e )iti dok$mentarna' pre+enti+na ili naknadna' ali mo3e )iti i politika'tj* administrati+na kontrola #ministarst+o finansija +ri o+$ kontrol$&* Na teren$ kontrol$ iz+renja )$d3eta +ri (eneralna )$d3etska inspekcija #+rlo esto +ri tz+* iznenadn$ kontrol$ koja o)$5+ata pre(led kase i ra$na&* Ma+rni ra$n )$d3eta je instr$ment kojim :arlament redo+no kontrolie iz+rn$ +last* Ma+rni ra$n se razmatra sa politiko(' pra+no(' ra$nsko( i ekonomsko( aspekta* On omo($%a+a sa(leda+anje ost+ari+anja planirani5 ja+ni5 pri5oda i ja+ni5 ras5oda* Ma+rni ra$n )$d3eta se priprema i donosi posle za+retka )$d3etske (odine* CARINE Garine s$ indirektni porezi i jedan od osno+ni5 o)lika ja+ni5 pri5oda* Garine se pla%aj$ na $+oz' iz+oz i tranzit ro)e preko dr3a+ne (ranice* :olitika carina ima fiskalne' ekonomske i socijalne cilje+e* :olitikom carina se +ri zatita doma%e pri+rede ili pojedini5 (rana i (r$pacija od inostrane konk$rencije* :olitikom sni3enja carina na odre,ene proiz+ode znaajne za 3i+otni standard (ra,ana $tie se na ni+o cena' stim$lisanje potronje i zaposlenosti * Garine s$ fiskalni instr$ment sa promenlji+im i nesta)ilnim pri5odima' jer ost+arenje carinski5 pri5oda za+isi od )rojni5 faktora' prete3no ekonomske i politike prirode* :ri5odi od carina se' $z racionalne troko+e' lako prik$pljaj$ i preko tr3ita pre+alj$j$ na konano( potroaa* Garine s$ po s+ojim karakteristikama d$(o +remena )ile pr+enst+eno fiskalni instr$ment' dok s$ danas )itni nji5o+i ekonomski i socijalni efekti* TAKSE Takse s$ ja+ni pri5odi koji se pla%aj$ $pra+nim or(anima i dr$(im ja+no 0 pra+nim telima za iz+rene $sl$(e* Ma razlik$ od poreza kod taksa je pris$tna proti+naknada* Dr$(a razlika izme,$ poreza i taksa sastoji se $ tome da porezi predsta+ljaj$ o)a+ezna' a takse do)ro+oljna da+anja' sem $ iz$zetnim sl$aje+ima #p$tarina i sl*&*

Takseni principi su : princip legaliteta (takse se uvode i napla u!u na osnovu "akona#$ princip generaliteta (takse se utvr%u!u unapred i generalno "a sve o&ve"nike#$ princip !ednakosti (ista taksena tari'a "a sve usluge i sva pravna i 'i"i(ka lica#$ princip neku)uliran!a takse (ne)ogu nost naplate iste takse od vi*e upravni+ organa#$ i dr, 45

96. STABILI A!I"#A $IS%AL#A P"LITI%A & SA' !e pod utica!e) (!o* uvek#:
1, -egano)ike (podru(!e 'iskalne politike i" 1982 a do&ila i)e po -eganu# 2, pod utica!e) .rid)anog )onetari")a (podru(!e )onetarne politike# /snovni stavovi sta&ili"acione 'iskalne politike u 012 su: 1, otklan!an!e &ud3etskog de'icita 2, s)an!en!e !avnog duga u dru*tveno) prinosu 3, sni3avan!e soci!alni+ trans'era 4, sti)ulaci!a *tedn!e 5, eli)inisan!e pri)arne e)isi!e u pokri u &ud3etskog de'icita i &ud3etskog ras+oda 6, sti)ulativna poreska politika 7, koordinaci!a 'iskalne i )onetarne politike u ostvarivan!u sta&ilnosti i podstican!u ra"vo!a, 012 i)a !avne dugove "&og stalni+ ratova (504 duga# posle 55 sv, rata, 5)a!u na!ve e de'icite u &ud3etu "&og stalni+ pro)ena ali uspeva!u da "adr3e vode u po"ici!u, F7.INFLACIJA U ZEMLJAMA EU 5 NIVO I SPECIFICNOSTI
Opsti sta+ "C daje antiinflatornoj politici prioritetan znacaj*Sto(a je "C $(radila sta)ilizatore proti+ inflacije= $+ela je faktor kon+er(encije#prila(odja+anja&inflacije za s+e zemlje clanice i to sto se kao tar(et#inflaciona (ranica&$zimaj$ tri zemlje#A$strija'Franc$ska i Irska&sa najnizom #prosecnom&inflacijom i od to(a se moze odst$pati sa $+ecanjem za -*AI*Dakle nema +ise spontane inflacije i inflatorne )or)e izmedj$ zemalja clanica'ali ni pre)aci+anja inflacije iz jedne pri+rede $ dr$($*:rosirenjem "C na no+e zemlje clanice'(la+no pitanje koje se t$ posta+lja je kon+er(encija na podr$cj$ inflacije#radi se o pri+redama koje s$ imale znatno +is$ stop$ inflacije od proseka $ "C&*C tom smisl$ morala se iz+rsiti kon+er(encija ja+no( d$(a#pose)an pro)lem za 8$m$nij$ i H$(arsk$&ali i kon+er(encija )$dzetsko( deficita#danas +eliki pro)lem za Erck$ i Spanij$* Sta)ilizaciona#antiinflatorna&politika je (la+ni prioritet "C $ +odjenj$ makroekonomske politike s+oji5 clanica*Inflacija $ "C je relati+no niska i drzi se pod antiinflacionom kontrolom na relati+no niskom (odisnjem ni+o$*To je jedan od elementarni5 $slo+a za odrza+anje "C kao asocijacije neza+isni5 drza+a*

9(. S)ruk)urni karak)er i *sn*+ni u,r*ci in-.aci/e u pri+re0i Sr1i/e 5n'laci!a u privredi 0r&i!e !e postala 6nepri!atel! &ro! 17 )ada se i" godine u godinu planira s)an!en!e stope in'laci!e i n!eno svod!en!e na !ednoci'ren &ro!, 5stovre)eno otka"u!u ili su nedovol!no e'ikasne )ere antiin'lacione politike$ tako da se ni !edne godine ne ostvaru!e planirana stopa in'laci!e, 8o od)a+ na)ece nekoliko &itni+ pitan!a "a vod!en!e uspesne antiin'lacione politike: 1#9akva !e priroda in'laci!e kod nas 2#9o!i su osnovni u"roci i generatori in'laci!e 3#: ce)u se sasto!i re"istentnost cena na )ere antiin'lacione(sta&ili"acione# politike 4#2a li se radi o )onetarno! in'laci!i 5#9akvi su e'ekti visoki+ stopa in'alci!e 6#2a li se na)erno provodi visoka stopa in'laci!e da &i se 6olaksao7 &ud"etski teret i i"vrsila "naca!na preraspodela nacionalnog do+otka 7#;&og cega )ere restriktivne )onetarne politike i visoke realne ka)atne stope nisu e'ikasne u sla)an!u in'alci!e 8#2a li se pri)en!u!u adekvatne )ere antiin'lacione politike o&"iro) na prirodu i u"roke savre)ene in'laci!e 5"ra"ito visok nivo cena u toku dve godine 2004<2005$ po ce)u !e privreda 0r&i!e 6rekorder7u =vropi$ pracen !e veliki) oscilaci!a)a godisn!i+ stopa in'laci!e, 2a li se radi o 6in'altorni) sokovi)a7 ko!i i"a"iva!u i"nenadne udare i skokove cena$ odnosno 46

troskova poslovan!a> 2a li se radi o )era)a kratkorocnog (sta&ili"acionog# karaktera$ ko!e )ogu da da!u ocekivane re"ultate u sla)an!u in'laci!e i in'latorni+ ocekivan!a> -adi se )o"da o pogresno! terapi!i u uslovi)a i"ra"ito restriktivne )onetarne politike i vrlo skupog novca> 9oliko su pri to)e )ere )onetarne$ 'iskalne$ platno<&ilansne$ do+odne i sl, 0in+roni"ovane ili se )ere )ed!uso&no neutralisu> /&"iro) na strukturu in'laci!e i )akroekono)ska kretan!a u privredi 0r&i!e postavl!a se pitan!e ispravnosti kada se ka"e 6na!veci teret o&aran!a in'laci!e nosice ?arodna &anka$ ali u" na!vecu koordinaci!u s @lado) A "a+val!u!uci kontroli )ase "arada u !avno) sektoru$ !os vece) &ud"etsko) su'icitu$ kao i uvod!en!u kontrole nad cena)a lokalni+ ko)unalni+ usluga ko!e su prosle godine na)erno rasle$ pri ce)u !e novac uglavno) odla"io na plate7 @isoka in'laci!a u 0r&i!i tra"i e'ikasnu antiin'lacionu politiku i o&aran!e in'laci!e na nivo privreda ko!e ula"e u =:,

99, S)a1i.i,aci*na 2*ne)arna p*.i)ika3 0e+i,ne re,er+e i 0e+i,ni kurs Porast devi"ni+ re"ervi i kupovina devi"a od strane centralne &anke$ "nace e)isi!u pri)arnog novca$ a s)an!en!e devi"ni+ re"ervi preko proda!e devi"a &anka)a$ i"vo"nici)a i placan!a inostranstvu A "nace povlacen!e novca i n!egovo ponistavan!e, /datle i potice po"nati stav u naso! privredi da ce se 6e)isi!a novca vrsiti sa)o na osnovu devi"nog pokricaB 2evi"ne re"erve su odra" ukupnog stan!a platnog &ilansa$ a ne sa)o n!egovog trgovackog pod&ilansa (i"vo"a i uvo"a ro&a i usluga#, Porast devi"nog priliva nastao veci) i"vo"o) re"ultat !e dva paralelna toka: 1#/dliv ro&ni+ 'ondova (ro&a i usluga# u inostranstvo A "a ci!u proi"vodn!u su u privredi ostali svi troskovi (plate$pore"i i doprinosi$)ateri!alni troskovi$ ka)ate na kredite itd# 2#2evi"ni priliv nastao na osnovu toga i"vo"a i dopunska e)isi!a novca na osnovu proda!e devi"a centralno! &anci, 2evi"ne re"erve )ogu &iti 'or)irane u konverti&ilni)$ tran'er&ilni) i )ed!unarodni) sredstvi)a placan!a (euro$ speci!alna prava vucen!a#, :glavno) se odnose na e'ektivni strani novac$ )ed!unarodne +arti!e od vrednosti i do nedavno )onetarno "lato, 47

Conetarna politika i devi"ni kurs su sa)o indirektno pove"ani, ?ai)e$ s)atra se da oskudica novca i restriktivna )onetarna plitika s)an!u!u e'ektivnu novcanu tra"n!u na tr"istu$ a nedostatak viskova novca sprecava n!i+ov odliv i pritisak tra"n!e na devi"no) tr"istu$ u" porast kurseva strani+ valuta,/vakav stav i)a osnovanpst pod neki) pretpostavka)a: 1#@isak neuposlenog novca (visoka likvidnost privrede i &anaka# ne )o"e se pro'itav&ilni!e ulo"iiti u druge svr+e (investici!e$ ulagan!a u +arti!e od vrednosti i sl,# u odnosu na ulagan!a u devi"e 2#0la&e devi"ne reserve i pritisak potre&a "a placan!e potre&nog uvo"a vode stalno) pritisku tra"n!e devi"a$ pose&no preko &anaka$ sto podi"e devi"ni kurs strani+ valuta (sticovani kurs#, 9urs do)aceg novca sla&i$ sto ga u&r"o uvodi u "onu precen!enog kursa, 1ko !e to praceno i istovre)eni) &r"i) rasto) cena ili in'laci!e u "e)l!i u odnosu na inostranstvo$ ni"o) produktivnoscu rada$ sla&o) dina)iko) proi"vodn!e$ tada !e u" sve vece sla&l!en!e devi"ni+ re"ervi nu"no provesti devalvaci!u nacionalne valute,

100. 'I#AMI4%I ASP5%T 6 STABILI A!I"#53 M"#5TA7#5 I $IS%AL#5 P"LITI%5 6 S&%"B STABILI A!I"#5 I 7A V"85#5 P"LITI%5

Rashodi u javnom sektoru poveavaju dohodak a sa poveavanjem dohotka dolazi i do vea tranje. Fiskalna politika ima bre delovanje od monetarne politike ali je delovanje brzo prolazno. Dok monetaristi smatraju da poveanjem koliine novca dolazi do poveanja tranje ali i promena cena. Monetaristika shvatanja su da promenom koliine novca je prilagoena ekonomskim procesima a ne ekonomski procesi koliini novca. romena koliine noca dolazi i do promene dohotka tako da izmeu koliine novca i cena postoji odreen odnos. Monetaristi nastoje da ukupnu koliinu novca i nacionalni dohodak smeste u !entralnu "anku iz razloga #to koliina novca dovodi do promena na tranju i dohodak. Fiskalna politika ima danas sve veu ulogu u pokretanju i usmeravanju privrede gde dovodi i do poveanja akumulacije i kao takva ima sledee $unkcije% &. stabilizacijonu $unkciju '. razvojnu $unkciju (. alokativnu $unkciju ). redistributivnu $unkciju Dolazi do rasta uloge $iskalne politike ali slabi i delovanje monetarne politike. *ntrevencija drave je neophodna u oblasti &. in$lacije i op#teg rasta cena '. masovna nezaposlenost

48

(. ).

razvojana poliktika izmirivanje javnog duga

+ordinacija i sinhronizacija monetarne politike i $iskalne politike se ogleda u delovanju sledeih multiplikatora% &. monetarni multiplikatori '. kreditni multiplikatori (. poresi multiplikatori ). investicioni multiplikatori ,. multiplikatori zaposlenosti Mere $iskalne politike sve vi#e dobijaju znaaj u regulisanju potro#nje i raspodele nacionalnog dohotka. -avremena nestabilnost karakteri#e pojavu preterane tranje. porast cena i plata. stalni budetski de$icit ali i sve izraeniju nezaposlenost.

101, #"VI %"#!5PT M"#5TA7#5 P"LITI%5 6 %"7I'"7 !IL8A#5 I#$LA!I85

I 75$575#T#A %AMAT#A ST"PA

/snovni zadatak !entralne banke 0!"1 je ouvanje stabilnosti cena. 2ato je !" izabrala ciljanu stopu in$lacije kao operativni instrument. 3o je zadatak !" za postizanje niske i stabilne in$lacije odnosno smanjenjem cena i in$lacije nesme uticati na ostale makroekonomske agregate. Re$erentna kamatna stopa predstavlja kljuni instrument M dok ostali instrumenti i intervencija na deviznom tri#tu imaju pomonu ulogu. Da li e re$erentna kamatna stopa promenjena zavisi od ekonomskih i in$latornih kretanja. !" obave#tava javnost o re$.kamatnoj stopi za naredni period. !ilj je da se in$latorna oekivanja svedu na najmanju moguu meru. i da se mere M uine transparentnim za javnost. "azna in$lacija je ustvari regulisana cena od strane drave. !iljane in$lacije ne pokazuju kon$likt izmeu stabilizacije cena i stabilizacije realne privrede. kod tro#kovne in$lacije ne pokazuje se kon$likt izmeu stabilizacije cena i realne privrede. /p#ta stopa in$lacije se deli na dva sektora% &. baznu in$laciju. koja je rezultat tri#nih odnosa i na koje !" moe delovati svojim instrumentima. '. regulisane ili kontrolisane cene na koje ona nemoe uticati. rihvatanje koridora in$lacije i projektovna inlacija sa re$erentnom kamatnom stopom utie na kretanje i drugih makroagregata. tako da promenom re$erentne kamatne stope kao osnovnog instrumenta M dolazi i do promene i drugih makroagregata%

49

promene novane mase promena deviznih rezervi promena deviznog kursa !" -rbije je izabrala oivanje stabilnost cena i ona stabilnost cena odrava re$erentnom kamatnom stopom kao osnovnog instrumenta M .

&4'. B&'95TS%I '5$I!IT I $I#A#SI8S%A P"LITI%A '79AV5 & %"#T5%ST&

STABILI A!I"#5 I 7A V"8#5 P"LITI%5 De$icitarno budetsko $inansiranje zasniva se na koncepciji ekspanzivne $iskalne politike poveanje javnih rashoda a smanjenjem prihoda. De$icit dravnog sektora podstie i ekonomski rast. ograniava proces investiranja u privredi. 5ko centralna banka radi uravnoteenja ponude i tranje na tri#tu emituje dodatne koliine novca dolazi do in$latornog kretanja cena i dugoronog poveavanja kamate. Fiskalisti polaze od stava da je de$icitarno $inansiranje budeta jedini nain da se podstakne proizvodnja i pokrene razvoj. smanji nezaposlenost. Dok monetaristi odbacuju de$icitarno $inansiranje budeta jer se trajno kori#enje negativno odraava na razvoj uz naglo #irenje in$lacije bez realnog rasta. olitika stabilizacije privrede polazi od sledeih predpostavki% &. ogranienje javnih rashoda '. sniavanje poreskih tereta -avremeni metodi $inansiranja budetskog de$icita uglavnom se svodi na% bankarski sistem. dravne zajmove. inostrane zajmove.

50