2.

Fizika svojstva fluida i definicije

Pod fluidima se podrazumevaju materijali (substance)
koji pod dejstvom tangencijalnih sila ili napona struje
ili teku.
Fluidi (tenosti i gasovi) se mogu definisati i kao materijali
koji zauzimaju oblik suda u kome se nalaze, sa horizontalnom
povrinom i koji trpe velike promene oblika ili struje kada su
izloeni dejstvu sila.
U Mehanici fluida se polazi od pretpostavke da fluidi
predstavljaju
neprekidnu,
homogenu i
izotropnu sredinu.
Neprekidnost fluidne sredine oznaava svojstvo fluida
da u potpunosti ispunjava prostor u kome se nalazi.
Homogenost fluida znai da fluid u svim takama
prostora ima iste osobine, dok
Izotropnost fluida oznaava svojstvo fluida da se
njegove osobine podjednako ispoljavaju u svim pravcima
2.1 Gustina, specifina teina, viskoznost,
napon pare tenosti, pritisak,
stiljivost, kapilarnost
Gustina
V
m
V
m
V
d
d
lim
0
=
A
A
=
A

Gustina fluida, , ima dimenziju ML

-3

Prosena gustina nekog fluida moe se definisati kao
odnos mase fluida m i zapremine V koju ta masa zauzima:
V
m
=
[kg/m
3
]
Gustina fluida u taki predstavlja graninu vrednost odnosa mase
fluida Am i pripadajue zapremine AV oko take, kada AV tei nekoj
beskonano maloj zapremini AV
Gustina suvog vazduha temperature 20
o
C i pri pritisku 1013mBar-a je
=1,2kg/m
3
, to je 833 puta manje od gustine vode. U zadacima gustina
vazduha e se zanemarivati (=0), jer se radi sa malim visinskim razlikama.
fluid [kg/m
3
] fluid [kg/m
3
]
iva 0
o
C 13595 benzol 875
glicerin 1260 piritus 830
naftalin 1145 kerozin 800
mleko 1030 alkohol 15
o
790
more 1020-1030 azot 0
o
1 bar 1,251
nafta 700-1040 CO
2
1,977
mast 910-960 vazduh 1,292
laneno ulje 940 kiseonik 1,429
ulje za cilindre 930 vodonik 0,090
v1.1
Zapreminska teina fluida, , predstavljava odnos
teine fluida i jedinice zapremine fluida.
Teina fluida predstavlja silu prouzrokovanu
dejstvom ubrzanja zemljine tee g, na masu m,
u jedininoj zapremini, V.
V
G
=
g m G =
Zapreminska (specifina) teina
Teina fluida, ili bilo kog materijalnog tela je posledica
gravitacionog ubrzanja.
U svemirskom brodu koji se nalazi van domaaja zemljine
tee (g=0) teina nekog materijalnog tela je =0, ali
njegova masa m kao pokazatelj inercije tela pri promeni u
njegovom kretanju ostaje ista kao i na povrini Zemlje.
Specifina teina tela ima dimenzije FL
-3
, odnosno
ML
-2
T
-2

Veza izmeu gustine fluida , specifine teine i
ubrzanja zemljine tee g sledi iz odnosa
g V g
V
V g
G
=

=
V
m
=
V
G
=
g m G =
odnosno
g =
Viskoznost
Viskoznost ili unutranje trenje tenosti je osobina
tenosti koja se moe opisati kao otpor koji fluid
prua prema teenju.
To je svojstvo tenosti da pokazuje otpor klizanju
jednog njegovog sloja u odnosu na drugi i koje
uslovljava nastanak tangencijalnih napona pri njenom
kretanju.
Razlike u viskoznosti razliitih supstanci
supstanca viskoznost
(10
-6
m
2
/s)
voda 1.00
dietil alkohol 0.23
iva 1.5
motorno ulje 200
med
~10000
melasa
~5000
sirup
~3000

Razlike u viskoznosti razliitih supstanci
Med ulje voda alkohol
Posmatrajmo proizvoljan deli fluida na nekom udaljenju z
od referentne donje ploe, tangencijalni napon t na vrhu
delia (koji je numeriki jednak naponu na dnu delia, ali
deluje u suprotnom smeru) se moe izraziti kao
dz
du
= t
gde je konstanta propor-
cionalnosti izmeu tangencijal-
nog napona t i gradijenta brzi-
ne du/dz.
oznaava dinamiki koeficijent viskoznosti, koji je
konstantan za dati fluid i datu temperaturu.
Ovakva linearna veza vai u laminarnom toku, tj. kada su brzine
deformacija uh/<1500
z
u=v
F
t
u
du
dz
z
v=0
h
Prethodni i izraz kojim se definie veza izmeu tangenci-
jalnog napona i gradijenta brzine naziva se Njutnov
zakon viskoznosti, a svi fluidi koji se ponaaju u skladu
sa tim zakonom se nazivaju njutnovski fluidi.
Gradijent brzine du/dz se moe definisati i kao
brzina ugaone deformacije fluida, ili kao mera relativnog
kretanja fluida, ili kao mera relativnog kretanja dva
susedna sloja fluida.
Voda, koja e skoro iskljuivo biti predmet razmatranja,
predstavlja tipian njutnovski fluid.
Mada je linearan Njutnov zakon viskoznosti samo aprok-
simacija, pokazalo se da je ona iznenaujue dobra za
veliki broj fluida (voda, alkohol, ulje, itd.)
1

dz
Postoje fluidi kod kojih veza izmeu t i du/dz nije linearna,
gde du/dz zavisi i od same veliine t. Oni su ne
Njutnovski fluidi (teka viskozna ulja, bujini tokovi,
gusta smea vode i pepela-Bingmanov fluid)
Ako je fluid neviskozan, =0 i
predpostavi se da je i nestiljiv,
onda se takav fluid naziva
idealan fluid a njegove karak-
teristike odgovaraju apscisi na
slici. Pri teenju idealnih fluida
su t=0 zbog toga to je i =0.
Nema unutranjeg trenja.
1
Nagib linije 1 zavisi od i opada sa smanjenjem uticaja
viskoznosti.
ne Njutnovsko ponaanje
dz
du
t
=
za napon (t=FT
-1
) , brzinu (u=LT
-1
) i duinu (z=L):
=FL
-2
T
Ako se dimezija za silu izrazi preko drugog Njutnovog za-
kona kretanja u obliku F=ML
-1
T
-1
kg/(ms)

Deljenjem dinamikog koeficijenta viskoznosti
sa gustinom fluida dobija se
kinematski koeficijent viskoznosti v

v =
Ima dimenziju L
2
T
-1
, a njegova jedinica mere se naziva
stoks (1 stoks=1 cm
2
s
-1
).
Viskoznost fluida je praktino nezavisna od pritiska i zavisi
iskljuivo od temperature fluida.
Dimenzija dinamikog koeficijenta
viskoznosti proizilazi iz Njutnovog zakona
viskoznosti kada se u izraz unesu dimenzije
Promena kinematskog koeficijenta viskoznosti vode u
zavisnosti od temperature
T
o
C 0 5 10 20 50 100
v (m
2
/s) 1,7810
-6
1,5210
-6
1,3110
-6
1,0110
-6
0,5510
-6
0,2810
-6


-pritisak pare iznad tenosti.
Isparavanje tenosti nastaje kao posledica aktivnosti mole-
kula tenosti na povrini tenosti, odnosno njihovog prelas-
ka iz tenog u gasovito stanje.
Molekuli pare prouzrokuju parcijalni pritisak u prostoru koji
se naziva napon pare.
Ako je prostor iznad tenosti zatvoren posle dovoljno dugog
vremena uspostavlja se ravnotea izmeu broja molekula
pare tenosti koji naputaju tenost i broja molekula pare
koji se vraaju na povrinu tenosti i tu se kondenzuju.
Poto ovaj fenomen zavisi od molekularne aktivnosti te-
nosti koja je funkcija temperature, pritisak pare zavisi od
temperature tenosti i poveava se njenim poveanjem.
Napon pare tenosti
Kada je pritisak iznad povrine date tenosti jednak
naponu pare te tenosti nastaje kljuanje tenosti
(isparavanje u celoj zapremini ne samo na povrini).
Pri dejstvu atmosferskog pritiska od 101,33 kPa
kljuanje vode nastaje pri temperaturi vode od 100
o
C.
Moe nastati i pri znatno niim temperaturama vode
ukoliko je ambijentni pritisak jednak naponu vodene pare.
Pri temperaturi od 20
o
C nastaje ako ambijentni pritisak
iznosi 2,23kPa.
Pojava kljuanja vode pri sobnim temperaturama esto se
javlja pri strujanju vode u sistemima pod pritiskom kada
se lokalni pritisak (npr. na ulazu u pumpu ili kod naglog
suenja cevovoda) izjednai sa pritiskom vodene pare za
datu temperaturu vode.
Pritisak
Pritisak u taki predstavlja graninu vrednost odnosa
normalne sile na povrinu kada povrina tei nekoj
beskonano maloj vrednosti dA.
dA
dF
A
F
p
A
=
A
A
=
A 0
lim
Intenzitet pritiska, ili jednostavno pritisak,
predstavlja silu koja deluje po jedinici realne ili
imaginarne povrine unutar tenosti.
U upotrebi je jo:
1 Bar = 10
5
Pa = 100 kPa = 1,103 Atm ~ 1 Atm
Oznaava se sa p
Njegova dimenzija je FL
-2
, odnosno ML
-1
T
-2
.
Jedinica mere za pritisak je Paskal (Pa) i
izraava dejstvo sile od 1N na povrinu od
1m
2
.
1 Pa = 1 Nm
-2

Definisanjem pritiska omoguava se razmatranje pojma
stiljivosti fluida, odnosno svojstva fluida da menja
gustinu pod dejstvom promene pritiska.
Gasovi predstavljaju lako stiljive fluide kod kojih idealne
male promene pritiska prouzrokuju promenu gustine fluida.
Tenosti trpe beznaajno male promene gustine pod
dejstvom promene pritiska, pa se u veini problema koje
tretira Hidraulika, tenosti smatraju nestiljivim fluidima.
Pod nestiljivim fluidima se podrazumevaju fluidi ija
masa u bilo kojoj taki prostora uvek zauzima istu
zapreminu, koja se ne menja bez obzira na vladajui
pritisak.
Stiljivost
S obzirom da e se u okviru navedenih razmatranja
analizirati problemi vezani za tenosti ( najee za vodu),
podrazumevae se da se radi o nestiljivim fluidima, odnos-
no da vai hipoteza o nepromenljivosti gustine: =const.
Ova hipoteza ima ogroman znaaj pri reavanju praktinih
problema u Hidraulici s obzirom da se do konanog reenja
problema dolazi znatno lake i jednostavnije jer nije
neophodno da se uspostavi veza izmeu pritiska i gustine.
Pri tom se naravno podrazumeva da se usvajanjem ove
hipoteze ne utie bitno na tanost reenja problema.
Postoje i neki specifini problemi u okviru Hidraulike gde
hipoteza o nepromenljivosti gustine fluida ne vai (pojava
vodnog udara pri teenju u cevovodima pod pritiskom).
gde je AV promena poetne zapremine V izazvana prome-
nom pritiska Ap, dok E predstavlja modul stiljivosti fluida.
Iz prethodnog izraza se modul stiljivosti fluida moe defi-
nisati kao odnos promene intenziteta pritiska i odgovarajue
promene zapremine po jedinici zapremine:
p
E V
V
A =
A 1
V
V
p
E
A
A
=
U takvim sluajevima nagle i velike promene pritiska dovo-
de de promene gustine tenosti, pa je neophodno defini-
sati vezu izmeu pritiska i gustine, odnosno definisati po-
jam stiljivosti fluida.
Stiljivost fluida se moe definisati kao
svojstvo fluida da menja svoju zapreminu
srazmerno promeni pritiska.
Stiljivost tenosti izraava se preko modula stiljivosti E.
Ako se pritisak na jedininu zapreminu V povea za Ap on
prouzrokuje smanjenje zapremine za AV.
S obzirom da je lan AV/V bezdimenzionalan, modul sti-
ljivosti E ima dimenziju pritiska a njegova jednica mere
je Pa ili N/m
2
.
Modul stiljivosti vode na t= 20
o
C iznosi E=2,110
9
Pa,
to ukazuje da su potrebne enormne promene pritiska da
bi se izazvale male promene zapremine.
Diferenciranjem izraza za masu fluida dobija se
dV+dV=0

d
V
dV
=
p
E V
V
A =
A 1
prelazi u oblik
dp
E V
dV
=
1
konaan oblik veze izmeu pritiska
i gustine tenosti ima oblik

d
E dp =
Veza izmeu pritiska i gustine fluida proizilazi iz postulata
o nepromenljivosti mase fluida:
m=V=const.
s obzirom da stiljivost
odnosno
Povrinski napon
Povrinski napon je osobina povrine tenosti da se
suprotstavi delovanju spoljanjih sila. Povedanje
meumolekularnih sila na povrini tenosti predstavlja
povrinski napon.
Neki objekti mogu da plutaju na povrini vode, ak iako imaju
vedu gustinu od vode. Neki insekti, na primer, mogu da tre po
povrini vode.
Uzrok ove pojave je kohezija izmeu slinih molekula,
odnosno molekula vode

Kapi tenosti su sfernog oblika zahvaljujudi pojavi
povrinskog napona
Kapilarno izdizanje tenosti
Do kapilarnog izdizanja tenosti dolazi usled
uspostavljanja sila privlaenja izmeu molekula vode
i estica zeljita.
Uzrok kapilarnog izdizanja tenosti su sile adhezije.
Do kapilarnog izdizanja tenosti dolazi kada su sile
adhezije izmeu zidova kapilarnih cevica i tenosti
vede od sila kohezije izmeu susednih molekula.
Biljke u zemljitu koriste prednosti kapilarnog
podizanja kako bi mogle da koriste vodu iz zemljita.
U kapilarnim porama i upljinama zadrava se voda i penje
pod dejstvom adhezione sile. U isto vreme koheziona sila
izmeu molekula vode pomae izdizanje jednog dela vode koji
se nalazi dalje od zidova pora i estica, dokle ne dopire dejstvo
adhezione sile. Kapilarne vode postoje u nadizdanskoj zoni,
gde se obrazuje kapilarni pojas.

Kapilarne sile su najvede u najsitnijim kapilarima.
Oni se najpre pune vodom, a najtee se prazne.
Posle se pune vodom iri kapilari.
Razliite vrste zemljita, razliitog teksturnog
sastava, razlikuju se u pogledu mogudnosti
zadravanja vode.

2.2 Veliine i dimenzionalni sistem.
Jedinice mere
Fizike veliine koje se pojavljuju u Mehanici,
Mehanici fluida i Hidraulici mogu se podeliti na
osnovne i
izvedene veliine.
U mehanici se izuavaju zakonitosti kretanja
materijalnih tela kroz prostor i vreme, zbog ega za
osnovne veliine u mehanici su usvojene duina,
vreme i masa.
Dimenzionalne oznake za osnovne veliine su:
duina: |L|
vreme: |T|
masa: |M|
Masa |M| predstavlja fiziku veliinu koja izraava
protivljenje promeni pri kretanju nekog materijalnog
tela.
Da bi se opisalo kretanje materijalnog tela kroz prostor
potrebno je poznavati geometrijske karakteristike
prostornih elemenata (duine, povrine, zapremine,
uglovi, itd.) Ako se kao osnovna veliina usvoji duina
(L) onda sve ostale geometrijske veliine predstavljaju
izvedene veliine od duine (L), pa povrina ima
dimenziju L
2
, zapremina L
3
a ugao L
0
.
Kako se pri kretanju materijalnog tela kroz prostor mora
utvrditi i vreme za koje nastala promena pri kretanju
tela, za treu osnovnu veliinu u Mehanici usvojeno je
vreme (T).
Sve ostale veliine u Mehanici predstavljaju
izvedene veliine i mogu se izraziti preko osnovnih
veliina. Tako se npr. brzina u dimenzionalnom
obliku izraava kao odnos dimenzija duine i
vremena

dimenzionalni oblik ubrzanja predstavlja odnos
dimenzija brzine i vremena

Dimenzija sile proizilazi iz drugog Njutnovog zakona
kretanja koji u dimenzionalnom obliku glasi
1
= T L v
2
= T L a
2
= T L M F
Kako se u Fizici, pod pojmom veliina podrazumeva
ono to se moe meriti, neophodno je definisati i
merne jedinice za sve fizike veliine.
Meunarodni sistem jedinica (Systme International
d'Units), poznat kao SI sistem, definie jedinice
mere za sve veliine koje se koriste u Fizici.
U SI sistemu jedinica mere za masu je kilogram (kg),
za duinu metar (m) a za vreme sekunda (s).
Jedinica za silu ima oznaku njutn (N) i predstavlja
silu koja ubrzava masu od 1kg ubrzanjem od 1m/s
2
.
Osnovne veliine:
veliina oznaka dimenzija jedinica
oznaka
jedinice
duina
l
L metar m
vreme t T sekunda s
masa m M kilogram kg
Neke izvedene veliine koje se najee koriste u Hidraulici
povrina A L
2
m
2
zapremina V L
3
m
3

brzina v LT
-1
ms
-1

ubrzanje a, g LT
-2
ms
-2

sila F MLT
-2

N (kgms
-
2
)
gustina
ML
-3
kgm
-3
specifina teina

ML
-2
T
-
2

kgm
-2
s
-2
(Nm
-
3
)
napon, pritisak
o, p
ML
-1
T
-
2

Pa (Nm
-
2
)
proticaj Q L
3
T
-1
m
3
s
-1

kinematski koef.
viskoznosti
L
2
T
-1
m
2
s
-1

a m F . =
V
m
=
V
G
=
A
F
p =
V/t = Q
Veliine mogu biti skalarne, vektorske ili tenzorske.
Skalar je veliina nultog reda, odreen sa 3
0
=1 podatkom i
pie se obino oznakom bez indeksa.
Npr:gustina tenosti, , pritisak, p, nekog delia tenosti.
Skalarna veliina se moe menjati po prostoru od take do
take, ali je u svakoj taki odreena samo jednim podatkom.

Promena skalarne veliine po prostoru definie se
gradijentom skalara f
i
koji predstavlja vektorsku veliinu i
ima tri komponente:
A
p
x
1
x
2
x
3
gde je i=1,2 ili 3, tj. pravac i je
bilo koji od tri koordinatna pravca.
Pritisak u taki A, p, ima gradijente
Vektor je veliina prvog reda, odreen sa 3
1
=3
podatka i uz oznaku ima jedan indeks.
Npr. brzina nekog delia vode odreena je sa tri podatka:
u
1
,u
2
, u
3
(to su komponente brzine u pravcima x
1
,x
2
,x
3
).
Takoe i sila na neku masu mora da se odredi sa tri
komponente F
1
, F
2
, F
3
.
u
1
u
3
u
2
A

Brzina u taki A odreuje se
sa tri komponente jer je
brzina vektorska veliina.
Ima veliina za koje nisu dovoljna ni tri podatka. Takav je
npr. napon, odnosno sila po jedinici povrine, i on
predstavlja tenzorsku veliinu.
Tenzor je veliina drugog reda i odreen je sa 3
2
=9
podatka i uz oznaku ima dva indeksa.
Npr. napon se uopteno moe napisati kao
o
ij
= napon za ravan normalnu na pravac i a deluje u
pravcu j .
Kod napona svaki indeks moe da ima vrednost 1, 2, 3 pa
izraz o
ij
predstavlja zajedniki izraz za 9 podataka.
FIZIKA VELIINA
npr: (sila)
ima svoju merljivu
vrednost
ima svoju oznaku
(F)
izraavanje rezultata merenja zahteva ustanovljenje 1. dimenzionalnog sistema i
2. jedinica mere
izabran je SI
(meunarodni
sistem jedinica)
OSNOVNE VELIINE
masa
duina
vreme
njihove dimenzionalne oznake su
M
L
T
SVE OSTALE VELIINE SU
IZVEDENE IZ OSNOVNIH
(sila)
MLT
-2
USVOJENE
JEDINICE
MERE SU
masu
duinu
vreme
kilogram
metar
sekunda
ZA
NJIHOVE
OZNAKE
JEDINICE
MERE SU
kg
m
s
silu Njutn
(Newton)
N=kgm/s
2
MERNI
BROJ
JE
npr
1
1
1