GEOTERMLNA ENERGUA1NJENA KLASIFIKACUA Geotermalna energija pred ta!lja energij" akiemilkemi o !td" #opioa$ tapod povrtinc vraog (,.

.Gcotherm#l %&rg' i mc mem arjred a (o()i *r +eat beeeaih thc s r!aee o! i+$ solkt ira,-./O!a dc!lnk"a #e " !ojeee0ao rvmtm dc!m!ct#a eeoirrmamc erier(ij$ Nemacko# redmicel DMskm Eaerg$ %oovcntioo aad Appt0aiioa/ 1212.3 a odo4r$na je od Evropakog cciicrmeJiKig Ener!ctskog &tvct' (()*%+. "viemermeme
m

', .

"

'.

" ' J**^* *vk* Mm *A op!tm ammmju /eoti rroera$ ennppe "0r1g2/1g0m armtl gtaia3 45eotcrmaina cner!t#a pmisiavi#a one# deo !eoeermamc toptott 0oji m 65te "po"o4M I5M loohsna toplota 6e n#eno dire!ciiioko!ttce" G$eenaaaa55 cBcrz7a pred 7lja energjjo a0"m"liran" " !id" toplote i pod po!r me vrstog dat8Tii55"aaalcaergv ismeenerg! tored in form o( +eat 4eneat+ t+$ "r(a$e o( me solid $a(l(89 Oea de(im$ga je " !ojena 0ao 6!ani:na de(mi$ija geotermaJne $nergije " Nema$1a'j ;T e$aaa$al Dmtkm Emwgy Comer jon aad AppJi$ation3 1212.3 a odo4rena jc od E!rop 0og Cirrarimaaa't Energet 0og Sa!eta ;EGEC.< Na6i! geotermalna enerrgi#a poti=e od gr=0i+ re$i >gea-< 7eml#a i termos89 toplota/ Jedna od op?ti+ d$(ini$ijaija geotermalne energij$ " energ$t 0om mi l" gla i@ -Geotermalna energija pred ta!lja onaj deo geotermalne toplote 0oji e moAe "potre4iti 0ao 0ori na toplota 6a njeno dire0tno koris:en#e ili 6a pret!aranje " dr"ge !ido!e energije- ;Mili!oje!i:3 1211./ U0"pna toplota a0"m"lirana " "n"tra njo ti Bemlji je reda !eli=ine 11/CDl21EMJ3 a " ;eml#ino# 0ori <.= Dl213MJ ;Fi$0 on3 Fanelli3 122E./ O!" ogromn" tre4alo 4i porediti a svctskom proi6!odnjom ele0tri=ne energije " 122G/godini( 0oja i6no i C/C D121H MJ ;5$rtani3

>al#a klasi!ikaci#a hidrogeotermalne energi#e i7vrena #e prema temperat ri i nameni? @GAE niske entalpi#e9temperat ra !l ida B 122IC @GAE niske do sredn#e entalpi#e9temperat ra !l ida 122<1G2IC @GAE sredn#e entalpi#e9temperat ra !l ida 1G2<1G2IC @GAE visoke entalpi#e9temperat ra !l ida '1G2IC U 7avisnosti od temperat re !l ida 7avisi i mog :nost primene hidrogeotermalne energi#e svega @GAE se koristi svrh dobi#an#a toplotne energi#e, a pri viim i temperat rama i elektrine energi#e. >on#a granica temperat re hidrogeotermalnog ! proi7vodn# elektrine energi#e #este 122IC/ Cspod ove granice eksploataci#a res rsa dobi#an#a str #e ni#e ekonomski isplativa, premda se na trDit po#avl# # binarni i ko#ima #e mog :e koristiti i niDe tempeart re hidrogeotermalnih !l ida.

i #j !3 "i tua.

pi 7i !ai

a" jt "

"i"g! ! i""#t $"$iglj$ 7I,)II,OJ$,lC3 BUI BI/

Uk pna toplota ak m lirana n tran#osti ;eml#i #e reda veliine EF.GHE)F=IJ a ;eml#ino# kori <.= HE)FEMJ (>ickson, Kanelli, F))=L. Mv ogromn tre4alo 4i porediti sa svetskom proi7vodn#om elektrine energi#e F))<.godini, ko#a i7nosi G.GHl)ENIJ ((ertani, F))OL. Plasi!ikaci#a geotermalne energi#e i7vrena #e prema del ;eml#ine kore i sredini ko#o# #e ak m lirana i i7 ko#ih se eksploatie, odnosno prema porekl (Iilivo#evi:, EO*OL na? @idrogeotermaln energi# Q@GAE (ak m liran vodiL Ritogeotermaln energi# (ak m liran vrstim stenskim masama be7 vodeL Iagmotermaln energi# (ak m liran magmiL Sne motermaln energi# (ak m liran toplim gasovimaL oaosno geo< ir"Ki"rne #eainice. U okvir svake s bgeotermalne provinci#e sagledana #e geoloka i hidrogeoloka graTa, te k pno rasploDive koliine pod7emnih voda i n#ihove temperat re. RaspoloDive koliine voda 7a s bhidrogeotermaln energi# ine HG - od k pno raspoloDivih pod7emnih voda RaspoloDiva toplotna snaga ra nata #e na osnov #ednaine?

UV m ' c ' AA gde#e? U9 toplotni kapacitet (IWL m9 masa (kgL c9 speci!ini toploni kapacitet vode (JXkgY%L

N. &U(GEMAERIARNC ENERGEA&PC RE&UR&C N.E. &U(@C>RMGEMAERIARNC ENERGEA&PCRE&UR&C

RaspoloDivost s bgeotermalnih pod7emnih vodnih res rsa ve7ana #e glavnom 7a d bine do 122m od povrine terena i na teritori#i &rbi#e ni#e ravnomerno rasporeTena. Na#ve:e koliine ovog vida energi#e ve7ane s 7a al vione velikih reka, posebno gradovima kro7 ko#e protic . ;ahval# # :i e!ekt toplotnog ostrva, temperat re pod7emnih voda gradovima s poviene odnos na r ralne sredine, pa #e samim tim i energetski potenci#al ve:i. Na osnov preliminarne ocene pod7emnih vodnih res rsa temperat re do N)Y%, teritori#a Rep blike &rbi#e #e veoma perspektivna sa aspekta kori:en#a s bgeotermalne energi#e. U cil# sagledavan#a s bgeotermalne potenci#alnosti, teritori#a Rep blike &rbi#e podel#ena #e na s bgeotermalne provinci#e (est provinci#aL sklad sa podelom &rbi#e na hidrogeoloke, odosno geo9str kt rne #edinice.

32. &R (RCAMGEMAERI A RI ENERGEA&PC RE&UR&C Na teritori#i &rbi#e pored povol#nih mog :nosti 7a eksploataci# geotermalne energi#e i7 pod7emnih

voda, posto#e i povol#ne mog :nosti 7a eksploataci# geotermalne energi#e i7 s vih stena, t7v. geosondi. Eksploataci#a geotermalne energi#e i7 s vih Zhladnih8 stena doDivl#ava ekspan7i# posledn#ih godina &rbi#i. Relativno #e!tina tehnologi#a, Zplitka8 d bina b en#a dominatno do E))9 EF<m, kao i sig most sistema doveli s do toga da mnoge individ alne stambene k :e koriste ova# vid energi#e 7a gre#an#eXhladen#e svo#ih prostora. &lika < poka7 #e nivo temperat re tl do d bine od 12 m. Mna poka7 #e konstantne vrednosti i7meT JIC i 1HIC na d btni od 1/1 <13G m tok godine i oko 12IC tokomgodine na d bini od 1K m. Rini#a 1 predstavl#a !ebr arski prosek, lini#a 1 ma#ski, lini#a H novembarski i lini#a E avg stovski. Na d bini od 122 metara, temperat ra#e obino oko 11IC i oko 1GIC na 122 metara d bine.

G/ GEMAERIARNC RE&UR&C AEISERAAURE SREPME))Y % G.E. @C>RMGEMAERIARNC RE&UR&C Pao to #e ve: naglaeno, na#7naa#ni#e nala7ite geotermalne energi#e &rbi#i se tren tno nala7i [ran#sko# ban#i gde #e maksimalna registrovana temperat ra termalnih voda biiotini [G9F EEF Y%. Uk pna i7danost#e *) EXs. NaDalost, osim ove po#ave &rbi#i do sada nis otkrivene po#ave pod7emnih voda sa temperat rom ve:om od E))Y%. Ao ne 7nai da ih nema, ve: #e nivo investiran#a osnovna hidrogeotennalna istraDivan#a nedovol#an i nema mog :nosti 7a o7bil#ni#a istraDivania ko#a bi event alno dovela do otkrivan#a novih nala7ita.

E/GEMAER IARNCRE& UR&CUU;E I&IC&RU

Geotermalne karakteristike ne0og terena 6a!i e od vie (a0tora@ de4ljine i a ta!a Bemljine 0ore3 taro ti te0ton 0i+ aktivnosti, !r te magmat 0i+ procesa, adrAaja radioa0ti!ni+ elemenata " tenama3 +idrogeoloi0i+ 0ara0t$ri ti0a/// Na#ve:i 6na:aj 6a geotermalne 0ara0teri ti0e terena imaj"@ de4ljina i a ta! Bemljine 0ore3 rteote0ton 0a 0retanja i geotermalno polje/ Fe4ljina 6emljtne 0ore na teritoriji Sr4ije je promenlji!a i ra te " pra!$" e!er<j"g3 U podr"$j" Lanon 0og 4a ena ona je "jedna=ena i 0re:e e od o0o 1G<1M 0m/ J"Ano od njega " Finaridima ona po tepeno ra te i do tiAe ma0 imaln" de4ljtn" od o0o =* 0m na podr"$j" F"nmtora/ U &rpsko9Iakedonskom ma i!" n#ena debi#ina je o0o H1 0m3 a " podr"$j" Parpato<5al0anida od NN9N* 0m/ Aerestini toplotnitok predstavl#a toplot 0oja e kond kci#om toplotc prenosi r7 6emljine n tran#osti do 7cml#ine povrme, Ns siici G pri0a6ano je kretan#e terestinog toplotnog toka G/1/ 8@MA >R\ RM%P]] &C&AEIC Lored po!oljni+ mog":no ti 6a e0 ploata$ij" geotermalne energije i6 re6er!oara +idrogeotermalni+ i tema3 na teritoriji Sr4ije po toje i po!oljne mog":no ti 6a e0 ploata$ij" geotermalne energije i6 "!i+ tena/ Granitoidne intr"6ije " najpogodnija ten 0a redina 6a inten6i!n" e0 ploata$ij" geotermalne3 tj/petrogeotermalne energije ;Ntoplota "!i+ tena./ Ra6!oj te+nologije 6a e0 ploata$ij" o!e >!r te- geotermalne energije je 6a!r?en od trane ameri=0i+3 engle 0i+3 japan 0i+ i nema=0i+ i traAi!a=a/ Njega " 6apo=eli ameri=0i na"=ni$i dr"goj polo!ini OO !e0a i oni " najdalje oti?li a e0 perimentima na i6radi ta0o6!ani+ )FR ;N +ot drP ro$0. i tema 6a inten6i!no i6!la$enje geotermalne toplote i6 "!i+ tena 6a proi6!odnj" ele0tri=ne energije ; li0a OL. Engle 0i na"=ni$i i ta i traAi!anja !r?e " $ilj" i6!la=enja toplote na niAem temperat"rnom ni!o" 6a potre4e topli(i0a$ije grado!a/ Sr4ija ra polaAe !eoma po!oljnim petrogeotermoenerget 0im mog":no tima3 jer e na njenoj teritoriji nala6i de et granitoidni+ intr"6ija neogene taro ti/ Lo toje indi0a$ije da " pri "tne i 0ri!ene granitoidne intr"6ije/ C/ MSACIl;A%CJA KORIQRENJA LOFBEMNI) ,OFA KAO @C>RMGEMAERIARNMG RESURSA Sod optimi7aci#om kori:en#a geotermalne energi#e podra7 meva se sk p na#povol#ni#ih slova eksploataci#i i aplikaci#i res rsa pod7emnih voda. Mptim m se postiDe pot # :i princip energetske e!ikasnosti, princip 7atite Divotne sredine i princip 8d gotra#nog Divotnog veka8 sistema koncept kori:en#a obnovl#ivih i7vora energi#e 7a potrebe klimati7aci#e ob#ekata (slika E)L. Energetska e!ikasnost ob#ekta direktno tie na eksploatacione koliine res rsa. Mb#ekti ko#i s pro#ektovani prema standardima propisanim Pravilnikom o energetskoj efikasnosti zgrada, te nisko energetski ob#ekti (B<) kWhXmF'L i pasivni ob#ekti (BE< kWhXmFL 7ahteva# man#e koliine pod7emnih voda nego ob#ekti ko#i se ponaa# kao 8rasipnici energi#e8 (^E)) kWhXmFL. Eksploataci#a hidrogeotermalnih res rsa koncept klimati7aci#e ob#ekata trebalo bi da se odvi#a na nain ko#i ne groDava re7erve pod7emnih voda, smisl koliina i kvaliteta. AakoTe, dispo7ici#a ili odlagan#e 8energetski iskori:en!l[, pod7emnih voda trebalo bi da se odvi#a na nain ko#i ne groDava povr&inske i pod7emne vode sa aspekta koliina i

c na optimahio kori:en#e geotermalne eneigge#sttR9.

naem 7ahvaran#a biAogeotermalnih res rsa i dispo7iei#a hidrogeotermalnih res r"s. _onisan#e sistema klimari7aci#c hro# topkHnih p mpi reDim rada toplotnih p mpi bro# i #aina cirk lacio>ih p mpi bro# i #aina potapa# :ih b narskih p mpi n rran#e instalaci#e 7idne. podne Mi pla!o ske instalaci#e !an9co!l reTa#i odabir materi#ala odnos na !i7iko9hemi#ske karakteristike pod7emnih voda topkJtoi r7men#ivaa

`. PMRCabENJE AMSRMANC@ SUISC `.E. SRCIENA AMSRMANC@ SUISC

Sodaci o potrebi geotennalnih toplotnih p mpi irom sveta predstavl#eni s na &vetskom geotermalnom kongres , odrDanom Antali#i (A rskaL, F))<. godine (WG%9F))<L. Srema ob#avl#enim podacima, od k pne svetske direktne primene geotermalne energi#e, <=,=- obavl#a se preko geotermalnih p mpi, a NF - se koristi energetske svrhe. Cnstalirani kapacitet i7nosi E<,N*= I[[th, a godin#a iskoricena energi#a i7nosi *`,<)N AJXgod sa !aktoromkapaciteta od ),E*. Na slici EE prika7an #e rapidan rast primene geotermalnih toplotnih p mpi airom sveta, kao i vode:e 7eml#e primeni tehnologi#e toplotnih p mpi i eksploataci#e obnovl#ivog i7vora hidrogeotermalne energi#e.

Istraivanje i eksploatacija geotermalne energije

`/1/ SRCN%CS RA>A C SM>ERA AMSRMANC@ SUISC

Aoplotne p mpe s reTa#i ko#i obe7beT # ra7men toplote, odnosno od 7iman#e toplote od #ednog medi#a i 7agrevan#e dr gog medi#a i obm to. U 7avisnosti od !l ida pomo: ko#eg se vri ra7mena toplote, posto#i podela na toplotne p mpe voda9voda, voda9va7d h i va7d h9va7d h. Pod toplotnih p mpi voda9voda, koriste se i dr ge tenosti pogodne 7a ra7men toplote, takoTe mesto va7d ha koriste se i dr gi gasovi. Srincip rada toplotne p mpe 7asniva se na slede:em? !l id od koga se toplota od 7ima dovodi se sa isparivake strane reda#a dok se !l id kome se toplota preda#e dovodi sa konden7atorske strane reTa#a (slika E=L.

&lika E=. Radni cikl s toplotne p mpe Aoplotne p mpe ko#e koriste kao obnovl#iv i7vor energi#e toplot ak m liran 7eml#no# n tran#osti (geotermalna energi#aL na7iva# se geotermalne toplotne p mpe (G@Ss9 geothermal heat pumps). Generalna podela geotermalnih toplotnih sistema #e na? 9 7atvoreni sistem (8close loop8L Q otvoreni sistem (8open loop8L Bat!oren i tem ;-$lo e loop-. =ini toplotna p"mpa na po!r?ini terena i i tem pla ti=ni+ $e!i i pod po!r?ine terena3 po!e6ani+ a toplotnom p"mpom ; li0a 1G./ Rad i tema 6a ni!a e na nepre0idnoj $ir0"la$iji te=no ti ;!oda ili anti(ri6. 0ro6 i tem pla ti=ni+ $e!i/ Lolaganje pla i=ni+ $e!i " 6emlj" moAe 4iti !erti0alno ;1.3 +ori6ontalno ;1. ili " !id" +ori6ontalni+ namotaja ;H. i " !id" namotaja " o0!ir" po!r?in 0e a0"m"la$ije ;E./ ,oda odreSene teperat"re i6 toplotne p"mpe 0ro6 pr!i 0ra0 $e!i3 "la6i " 6emlj"3 tr"ji i 6agre!a e3 odno no prima dodatn" 0oli=in" toplotne energije a0"m"lirane " 6emlji/ ,oda po!i?ene tempera"re 0ro6 dr"gi 0ra0 $e!i "la6i " toplotn" p"mp"3 predaje dodatn" 0oli=in" energije3 +ladi e i odla6i " pr!i 0ra0 $e!i gde pro$e po=inje i6no!a/ Lrili0om +ori6ontalnog po ta!ljanja3 $e!i e "0opa!aj" na d"4in" od E do F m, do0 0od !erti0alnog d"4ina e 0re:e od G2 do 1G2 m/ ,aAno je napomentiti da je pri0a6ani i tem re!er6i4ilan3 odno no to0om leta mer rada i tema je o4rn"t i a0"m"lirana toplota na po!rSini terena e i temom $e!i predaje 6emlji/

Mtvorenii i tem ;-open loop-. =ini toplotna p"mpa na po!r?ini terena i e0 ploata$ioni b nar ; li0a EGL. Lod6emna !oda 6a+!a:na e0 pioata$ionim o4je0tom pred ta!lja dire0tan i6!or o4no!ij!e energije/ ,oda odredene temperat"re i6 4"nara doia6i do toplotne p"mpe3 gde e !r?i pro$e ra6mene toplote/ O+ladena 4"nar 0a !oda e !ra:a " pod6emlje 0ro6 "pojni o4je0at< 4"nar (EL ili e p"?ta lo4odno da po!r?in 0i oti=e (FL. Toplotne p"mpe !oda / !oda !e6ane na 4"nar mog" e 0ori titi " re!er6i4ilnom reAim" 6a o4e64eSenje ra +iadne energije 6a +laSenje o4je0ta " letnjem period"/ Geotermalna toplotna p"mpa ot!orenog i tema " reAim" grejanja ("n0$ioni?e ta0o ?to na primarnoj trani +ladi 4"nar 0" !od" 0oja je do nje do!edena a na e0"ndarnoj trani pomo:" te od"6ete energije greje !od" " i tem" grejanja o4je0ta/ Na primer3 a0o e 4"nar 0a !oda toplotnom p"mpom +ladi a temperat"re t4n N F) Y% na temperat"r" t4L N 12IC ona a dr"ge trane gre#e !od" " i tem" grejanja a temperat"re od tp N E2IC na temperat"r" tr N EG IC/ O no!ni pred" lo! 6a o!aj pro$e je po tojanje do!oljne 0oli=ine !ode i6 4"nara i temperat"re 4"nar 0e !ode/

JH S. Jednostepene toplotne p mpe voda9voda ;a pogon toplotnih p mpi na#e:e se angaD #e elektrina energi#a. Sosto#e i apsorpcione toplotne p mpe 7a i#i pogon se koristi toplotna energi#a, ova vrsta #e 7natno reTe potrebi, mahom kod velikih kapaciteta. Elektrina energi#a se toplotno# p mpi troi 7a pogon kompresora. Energetski inak toplotnih p mpi i7raDava se kro7 nekoliko koe!ici#enata (F))`X`=FXE%L? 9 Poe!ici#ent e!ikasnosti (Coefficient of performanceL9%MS predstavl#a odnos dobi#ene toplotne energi#e i angaDovane elektrine energi#e. N#egova vrednost kre:e se na#e:e i7meT slede:ih vrednosti? Aoplotne p mpe va7d h 9 va7d h %MS V E.< F.* Aoplotne p mpe voda Q va7d h %MS V F.) 9V9 N.N Aoplotne p mpe voda 9 voda %MS V N.) ' G.< ;a kori:en#e geotennalne energi#e na#interesantai#e s toplotne p mpe voda9voda. &tepen korisnosti ovakvih toplotnih p mpi #e %MS V N.) t G.<. >akle, sa lkW loDene elektrine energi#e rad toplotne p mpe dobi#a se N.) do G.< kW toplotne energi#e. 9 8 Qcccdri" a!ikasnosti (Energy efficiency ratio)-EE predstavl#a odnos

m^m!"^mipm^ msm
Aoplome p mpe voda 9 voda %MS V N.) G.< Ba kori:en#e geotermalne energi#e na#interesantni#e s toplotne p mpe voda9voda. &tepen korisnosti ovakvih toplotnih p mpi #e %MS V N.) 71 G.<. >akle, sa lkW loDene elektrine energi#e rad toplotne p mpe dobi#a se N .) do G.< kW toplome energi#e. Poe!ici#ent energetske e!ikasnosti (Energy efficiency ratio)-EE predstavl#a odnos rashladne energi#e i angaDovane elektrine energi#e. &e7onski koe!ici#ent e!ikasnosti (#easonal coefficient of perforrnance)-#C$P predstavl#a sredn# vrednost koe!ici#enta e!ikasnosti sistema topiotne p mpe tokom #edne gre#ne se7one.

&e7onski koe!ici#ent e!ikasnosti (#easonal energy efficiency ratioL9&eeR predstavl#a sredn# vrednost energetske e!ikasnosti sistema toplotne p mpe tokom #edne letn#e se7one. Poe!ici#ent energetske e!ikasnosti reTa#a (%&e primsry energy ratio)'PE #ednak #e? %MS H ).=)' (ili %MSXF,<L 7a toplotne p mpe na elektrini pogon %MS H ),OE'' (ili %MSXE,EL 7a toplotne p mpe na pogon na gas

.u!".Am#$iii%&t'itkeumre(i

Istraivanje i eksploatacija geotermalne energije

Pod 7idnog gre#an#a se koriste 7idni paneli velikih povrina a niske temperat re, to

C
re7 lr #e tedom energi#e minim m N)- odnos na radi#atorsko gre#an#e. Pori:en#emf 7idnog panelnog gre#an#a kombinaci#i sa toplotnom p mpom ve7anom na b nar moDe se ostvariti k pna teda energi#e 7a gre#an#e od preko `<-. >akle, 7a 7agrevan#e prostora #e potrebno man#e od F)energi#e ko#a #e potrebna 7a 7agrevan#e klasinim sistemim gre#an#a. Mvako velikim tedama energi#e 7a gre#an#e se investici#a " ovakav sistem gre#an#a vra:a veoma kratkom rok . Ao #e 7rok masovnog kori:en#a ovakvih sistema ra7vi#enim 7eml#ama. UgraTeni 7idni paneli s nevidl#ivi prostor , niti s vidl#ive cevne mreDe ventila ili bilo ega prostor . Srostori sa 7idnim gre#an#em i7gleda# lepo i l ks 7no. ;idno panelno grejanje ie pri#atno i 7dravo 7a oveka, prostor #e ravnomerno 7agre#an, nema cirk laci#e

`(() Paskadne toplotne p mpe voda9voda Na osnov i7vrenih anali7a primene kaskadne toplotne p mpe voda9voda " sistemima visokotemperat rnog gre#an#a 7akl# eno #e da se na#bol#e per!ormanse dobi#a# primenom toplotne p mpe sa dvostepenom kompresi#om, spol#an#im meT hlaTen#em i #edostepenom ekspan7i#om. Somen te anali7e ob hvatale s slede:e (&tevanovi: ;., i dr., 1212.@ Q Anali7a metereolokih slova tokom gre#nog perioda, s ob7irom da oni ima# kl# ni tica# na slove rada toplotne p mpe Q Uporedna termodinamika anali7a mog :ih reen#a kaskadne toplotne p mpe, n#ihovo poreTen#e i i7bor optimalnog reen#a 7a posmatrane vrednosti tica#nih parametara C7bor rashladnog !l ida i termodinamika optimi7aci#a primen#enog cikl sa Aehnoekonomska anali7a predloDenog reen#a Soreden#e energetskih i tehnoekonomskih poka7atel#a kaskadne toplotne p mpe sa #ednostepenom toplotnom p mpom sa dodatnim elektrinirn gre#aem ko#a bi radila sa istim toplotnim inkom Lredlog ontimi7aciie rada predloDene kaskadne toplotne p mpe 7avisnosti od Kod 6idnog grejanja e 0ori te 6idni paneli !eli0i+ po!r?ina a ni 0e temperat"re3 to re6"lt"je "?tedom energije minim"m N)- " odno " na radijator 0o grejanje/ Kori?:enjem 6idnog panelnog grejanja " 0om4ina$iji a toplotnom p"mpom !e6anom na 4"nar moAe e o t!ariti "0"pna "?teda energije 6a grejanje od pre0o `<-. Fa0le3 6a 6agre!anje pro tora #e potre4no manje od F)- energije 0oja #e potre4na 6a 6agre!anje 0la i=nim i temima grejanja/ O!a0o !eli0im "?tedama energije 6a grejanje e in!e ti$ija " o!a0a! i tem grejanja !ra:a " !eoma 0rat0om ro0"/ To je "6ro0 ma o!nog 0ori?$enja o!a0!i+ i tema " ra6!ijenim 7eml#ama. UgraSeni 7idni paneli " ne!idlji!i " pro tor"3 niti " !idlji!e $e!ne mreAe !entila ili 4ilo =ega " pro tor"/ Lro tori a 6idnim grejanjem i6gledaj" lepo i l" ks 7no. Bidno panelno gre#an#e je pri#atno i 6dra!o 6a =o!e0a3 pro tor je ra!nomerno 7agre#an, nema $ir0"la$ije i 6adrAa!anja pra?ine3 nema neprijatnog s en#a va7d ha. O!a0a! !id gre#an#a #e trajan a paneli po pro torijama ne 6a+te!aj" ni0a0!o odrAa!anje niti se mog" o?tetiti/ Ne0i proi7voTai 6a o!a0!e panele daj" garan$ija 12 godina a nji+o! !e0 trajanja #e jedna0

e0"ndarno 0ori?:enje pod6emni+ !oda na0on prola 0a toplotni+ i6menji!a=a

di po8i$ij" pod6emni+ !oda na0on prola 0a toplotni+ i6menji!a$a

Kori?:enje pod6emni+ !odni+ re "r a po i6la 0" i6 i tema toplotne p"mpe 6a!i i od
+emi6ma pod6emni+ !oda3 temperat"re pod6emni+ !oda i potre4a 0ori ni0a/ Fi po6i$ija pod6emni+ !oda po i6la 0" i6 i tema toplotne p"mpe pred ta!lja loAeno proje0tno re?enje3 na 0oje "ti=" lede:i (a0tori@ geolokaXhidrogeoloka graSa terena 4roj i poloAaj !odono ni+ loje!a +idrodinami=0i parametri redine e0o i tem tepen in(ra tr"0t"me ra6!ijeno t ra ploAi!o t lo4odni+ po!rSina terena < ((a0tor 0oji e mora "6eti " o46ir " "r4anim redinama.

K/ @C>RMGEMRMaPC>U(REAC

*.E. USRA[AJANJE @C>RMGEMAERIARNCI RE&UR&CIA U SRM%E&U EP&SRMAAA%CJE

MdrDivost sistema grejan#aXhlaTen#a, ne7avisno od kvadrat re i namene ob#ekta, 7asniva se na optimi7aci#i parametara rada sistema, ko#i ovom sl a# ob hvata# eksploataci# pod7emnih voda i dispo7ici# )iseku&*amo kori:en#e 8energetski iskoria:enih8 vodnih res rsa. Eksploataci#a i dispo7ici#a hidrogeotermalnih res rsa trebalo bi da se odvi#a sklad sa principima odrDivog ra7vo#a, odnosno pot # :i ekoloke, hidrogeoloke, ekonomske i principe vienamenskog kori:en#a res rsa. Na sJici 1J prika7ana #e ema pravl#an#a hidrogeotermalnim res rsima proces eksploataci#e 7a potrebe gre#an#aXhlaTen#a ob#ekata.

KORIQCENJE HIDROGEOTERMALNIH 'ociKiiu DCSI IRSA

Sa algoritma ; li0a 1J. "o=a!a e da po toje tri proje0tna relenja dispozicije pod6$mni+ !oda3 a to "@ 1a. i p"?tanje pod6emni+ !oda " ot!oreni re$ipijent ;re0a3 0anal.3 " lo!i@ < po tojanje ot!orenog recipi#enta na teren" 6ado!olja!aj":a pri+!atna mo: re0e ili 0anala 6a d"Ai !remen 0i period T 6ado!olja!aj":i +emi6am i temperat"ra pod6emni+ !oda<o="!anje (lore i (a"ne I p"?tanje " ot!oreni re$ipijent mog":e je "0oli0o na po matranom del" terena po toji prirodni ili !e?ta=0i ot!oreni to03 odgo!araj":i+ pri+!atni+ mo:i ;proti$aj./ I p"?tanje je reg"li ano Ba0onom o !odama3 odno no !odnom agla no?:"3 !odnim " lo!ima i !odnom do6!olom/

mikoro promene ekosistema 9 promena !lore i !a ne (lokalnoL 9 po#ave visokih voda 14. i p"?tanje " 6at!oreni re$ipijent ;0i?ni 0ole0tor ili kanali7aci#aL po tojanje 0i?nog 0ole0tora ili 0anali6a$ije agla no t nadleAnog 0om"nalnog pred"6e:a 6a i p"?tanje pod6emni+ !oda I p"?tanje " 6at!oreni re$ipijent naj=e?:i je l"=aj " "r4anim i g" to na eljenim redinama/ U led ra6!ijene in(ra tr"0t"re i !eli0i+ po!r?ina terena pod a (altom3 i 0ori?:ene pod6emne !ode odlaA" e i p"?tanjem " 6at!orene re$ipijente/ I p"?tanje pod6emni+ !oda " pod6emni 0ole0tor od!ija e "6 agla no t nadleAnog ja!nog 0om"nalnog pred"6e:a/

Srednosti i p"?tanja pod6emni+ !oda " 6at!oreni re$ipijent je " !e:e 0oli=ine pod6emni+ voda ko#e se mog" "p" titi " odno " na "pojni 4"nar3 do0 je negati!ni a pe0t i p"?tanja U U T7 7V<7-1U 7rimUient nro$ed"ra pri4a!ljanja " lo!a i do6!ola od

KH/ @C>RMGEMRMaPC >U(REAC *N.E. Mptimalno rasto#an#e i7meT eksploatacionog i po#nog b nara Srora n optimalnog rasto#an#a i7meT dva b nara, predstavl#a na#ve:i i7a7ov !ormiran# d bleta, i predmet s istraDivan#a velikog bro#a na nika ((anks,F))OL. ;a prora n rasto#an#a ( dal#en#aL i7meT eksploatacionog i po#nog b nara koristi se slede:a !orm la? 2Q * + , Titi

R 9 rasto#an#e i7meT eksploatacionog i po#nog b nara ;m. U Q i7danost eksploatacionog b nara (mNXsL A 9 koe!ici#ent transmisibilnosti (mFXsL i Q hidra liki gradi#ent

gdeje@

"Pko ie hidra liki gradi#ent ), ra7matra# se i dodatni !aktori pop t 7one tica#a radi# sa <@" *!*A* > $!alrnm od hori7onata itd.

i7R ptoitt"eioit$ I "poj"$ Koli$i"$

potl/Cltlllill

!t"4i

tako. irotriski svttki b nar on koliin podXemnih vod' 0oj" dn#c mole C dn p!iml, to Jc praksi 0oro nemog :e, >aleko roaln(je relaeUaJe Tt Je l akslmalna kolllnt vode ko# b nar moDe da priml J29 od optimttlne C7danostt. O!" Winj$nio"3 posebne kollko ie redl o i8/danima st siabi#im tiltro$ionim 0aro0teriiti0ama3 tre4a Cmati nt "m"3 te kto pro#cktno re&cn#e predstaviti ve:i 4roj "pojni+ 4"ntrt/ &vaki ekspioattcioni b ntr ima svo# minimaln , maksimain i optimaln i7da&nost, Somen te i7dasnosti de!ini se nakon i7voTen#a testa crpen#a. Srilikom odreTtvan#a maksimalne i7danosti b nara mora se voditi ra na o la7nim br7intma pri!iltersko# 7oni, kako se ne bi gro7ila stabilnost iste. Iaksimalna koliina vode ko#a se moDe 7ahvatiti, a da se pri tom ne nar i stabilnost pri!ilterske 7one dobi#a se na osnov slede:e !orm te?
+,*

MD'&

IQo

_w.o. B9!r5ain!l

gkoiiina vode ko#a se moDe 7ahvatiti

KaKO se

ne dbi gro7ila sig nost i te/ MaK imalna KUUCII e pri tom ne nar"?i ta4ilno t pri(iiter 0e 6one do4ija e na o no!" lede:e (orm"le@ gdeje@ X<ma0 imalna 0oli=ina !ode 0oja e moAe 6a+!atiti ,d< 0riti=n do6 !oljena 4r6ina M<de4ljina 0aptiranog loja F4<pre=ni0 4"?enja Kriti=na do6!oljena 4r6ina ;,d. odreS"je e po 0riterij"m" Ko!a=a@

gdeje@ K<0oe(i$ijent (iltra$ije

U pra0 i e matra da optimalna i6da?no t i6no i d!e tre:ine maksimalne i7danosti, a moD * i3 o ; j )o6!olieni+ 4r6ina/ Optimalna i7danost b nara tie na ce
wa nri

KHH/ Anali6a "ti$aja "pojnog 4"nara na e0 ploata$ioni 4"nar

Lrema i 0" t!ima i6 pra0 e ; i temi in talirani " 6emljama E!rop 0e "nije.3 " !a0om i tem" 0oji e 6a ni!a na rad" +idrogeolo?0i+ d"4leta po le i6!e nog !remena do:i:e do promene po=etni+ " lo!a rada i tema " !id"@

Lroje0to!anje +idrogeolo?0i+ d"4leta pred ta!lja 0omple0 an inAenjer 0i 6adata03 jer nepra!ilno proje0to!ani d"4let moAe "gro6iti rad =ita!og i tema 0limati6a$ije/U -lo?e- proje0o!anom i tem" !reme +idra"li=0og i8ili termalnog od6i!a redine je !eoma 0rat0o ;ne0oli0o me e$i.3 do03 0od -do4ro- proje0to!ani+ i tema period poja!e neAeljeni+ po ledi$a i6no i ne0oli0o de$enija/ Fa0le3 ia0o i temi +idrogeolo?0i+ d"4leta ni " !e=no odrAi!i3 nji+o! Ai!otni !e0 do!oljno d"g da 4i i temi po tali e0onom 0i i plati!i ;5an0 >., moAe 4iti

`)oo$

M/1/ )EMIJSKI&A&AA[ SM>;EINC@ [MhA @emi7am pod7emnih voda 7naa#no tie na odrDivost pro#ektovanog sistema gre#an#aXhlaTen#a poev od ekploataci#e res rsa, n#egove aplikaci#e, do dispo7ici#e res rsa. AakoTe, energetska e!ikasnost sistema 7avisi od hemi#skog sastava pod7emnih voda. U prva dva koraka (eksploataci#a i aplikaci#aL hemi7am pod7emnih voda odreT #e i7bor materi#ala ko#i se koriste 7a opreman#e b nara i termptehnikih podstanica. U trecem, posledn#em korak , hemi7am takode moDe ticati na i7bor materi#ala koliko se dispo7ici#a odvi#a preko po#nih b nara. U sl a# da se odlagan#e pod7emnih voda vri p tan#em otvoreni tok, hemi7am tie na promen ekosistema. Pod i7rade b nara, negativan tica# hemi7ma pod7emnih vodaogleda se kro7 po#av koro7i#e ili inkr straci#e, te doia7i do sman#en#a eksploatcionih, odnosno po#nihmo:i b nara. Poricen#em inertnih materi#ala pop t polivinil hlorida (S[%L mog se i7be:i neDel#ene reakci#e na b narskim konstr kci#ama.

CstaloDivan#e soli odvi#a se pri nar avan# karbonatne ravnoteDe voda i oksido9red kcionih procesa. ;a anali7iran#e mog :nosti stvaran#a naslage koristi se RanDeli#eov indeks 7asi:en#a i Ri7nerov indeks stabilnosti, ko#i s de!inisni slede:im #ednainama (Iilovanovi:, F))FL? L/I/N p)<p)3 R/I/N Fp@s<p)

p) < i6merena a0t"elna p) vrednost pri temperat ri !ode 1GIC p@sQ p@ vrednost !ode kada #e ra!noteAno 6a i:ena kalci# m karbonatom

p@s se moDe odredindtie0 perimentainim p"tem ili pomo$" !orm le? p@sV!(t.<(;CaY1.<((AL!ZR.

Istraivanje i eksploatacija geotermal&e e&ergi#e

O/1/ UTICAJ )EMIJSKOG &A&AA[A NA TOLLOTNE IBMENJI,AWE I TOLLOTNE LUMLE Aoplotni i7men#ivai s deo termotehnike opreme i sl De 7a ra7men toplote i7meT dva medi# ma. Na#ve: primen geotermalnim sistemima pronala7e ploasti i7men#ivai 7bog svo#e kompaktne konstr kci#e. #ednostavnog odrDavan#a, povol#ne cene i #ednostavne mog :nosti pove:an#a kapaciteta (Iilanovi:, F))FfR. Na ii$i =) prika7an #e ematski i7gled ploastog toplotnog i7men#ivaa rastavi#enog na delove.
[OSCCi ifit

Llo:a priti 0a