VRHOVNI ZAKON

Postoji jedan zanimljiv aforizam koji ide otprilike ovako: Na planeti Zemlji milionima godina bila je savrena ravnotea i vladao neopisivi sklad. Sve je funkcionisalo kako se samo poeleti moe: sunce je sjalo, reke su tekle, oblaci su plovili po nebu, drvee je raslo, cvee je cvetalo, ivotinje su spontano ivele svoje ivote... i sve je do tada, do jednog trena, bilo apsolutno savreno; a onda onda se pojavio !ovek" Dalje slede tri take... tanije, dalje sledi beskonani niz taaka!... Zaista, u ma kom sistemu, kao organizovanoj funkcionalnoj jedinici, sve mo e divno i !armonino funkcionisati, i u praktino neogranienom vremenskom periodu, ali samo pod jednim uslovom: da se u potpunosti po"tuju zakoni #interesi$ %eline & ve'e celine, kojoj i sam taj sistem, kao deo, pripada. ( sve to u teoriji #)na papiru*$ mo e jako lepo izgledati i delovati, pa ak i skladno funkcionisati, no, uistinu, samo dotle dok se u praksi & u situaciji )na terenu* & ne pojavi #destabili$ujui element%. + na"em sluaju, odnosno u sluaju celokupne prirode i ,gzistencije uop"te, jedini poznati )elemenat* tog tipa jeste & ovek! -vi mogu'i egzistencijalni sistemi & poev od oni! prirodni!, pa preko dru"tveni!, politiki!, privredni!, ekonomski!, moralni!... i svi! ostali! & u teoriji mogu biti savr"eno koncipirani, i nepogre"ivo utemeljeni, ak u toj meri da im se mana jednostavno ne mo e na'i. .e/utim, onoga trena kada se ma koji od ti! bez-gre"ni! koncepata )skine sa tvornike trake* i polo i u ljudske ruke, na neki naizgled neobja"njiv nain sve, ali pouzdano sve & nezaustavljivo polazi naopako! ...0eko bi to jednostavno nazvao )lo"om sre'om*1 neko, malo vi"e empirian, bi za to okrivio tzv. ).arfijev zakon*, ija tvrdnja da )sve "to mo e po'i naopako, sasvim pouzdano 'e i po'i naopako*, stoji u savr"enoj korelaciji sa zakonom entropije & koji nala e da se protokom vremena u nekom sistemu spontano, i sasvim prirodno, nu no pove'ava i nivo nereda u njemu1 dok 'e oni krajnji skeptici #a mo da ujedno i surovi realisti$, uz mno"tvo manje ili vi"e validni! argumenata, prosto zakljuiti da sve ega se ovek do!vati pre ili kasnije neminovno je osu/eno na propast. Dopu"taju'i da svaka od ovi! opcija mo e biti na svoj nain pri!vatljiva kao obja"njenje situacije, ipak mi, evo u trenutku dok se rei spu"taju na papir, spontano iz dubina svesti izranja slika osobe, oveka, koja na mestu izvora kristalno bistre i iste planinske vode poku"ava da utoli svoju naraslu e/, no & svojim prljavim rukama! Zaista upeatljiva slika... (, mo e on sada, nesretnik, do mile volje kukati nad neistom vodom, nezdravim izvorom i svojom lo"om sudbinom... no, re"enja nema sve dok konano, i jasno, ne uvidi tu notornu

injenicu, dok ne s!vati tu krajnje oiglednu istinu: da njegov pravi i osnovni problem nije nigde spolja, nigde u )objektivnoj prirodi* njegovog spolja"njeg okru enja, ve' upravo u okviru same njegove )subjektivne prirode* & njegovih sopstvenih neistih dlanova. 2ek kada re"i taj problem #a da bi ga re"io mora prvo da ga ispravno sagleda i s!vati pravu prirodu njegovog uzroka$ onda 'e uz neop!odni minimum ispravnog truda #dakle pozabavljen pre svega menjanjem sebe, a tek posle, eventualno, )menjanjem sveta*$ biti razre"eni i svi ostali problemi. ( taj put & put jedne neuporedivo "ire i obu!vatnije svesnosti & je definitivno jedini put koji vodi ka svetlu "ireg znanja a ne u iluziju i zabludu. .e/utim1 "ta je to "to, u na"em sluaju, predstavlja te )prljave ruke* u okviru ove na"e svetovne egzistencije3 4dgovor je krajnje jasan i nedvosmislen: to je na"a sopstvena, zaprljana, svest. -am ovek, njegova svest, je to "to daje sve boje i nijanse njegovom sopstvenom svetu. ( sam ovek, u skladu sa kvalitetom sopstvene svesti, oblikuje svoj ivot, svoje okru enje, svoje odnose u svetu i sa svetom, i & svoju sopstvenu, a time i globalnu, realnost. 5ko ta svest nije proi"'ena, dakle uskla/ena sa istinom i stvarno"'u, onda ni kvalitet njegove svesnosti ne mo e biti drugaiji, a tada 'e i sve posledice njegovog delovanja u svetu biti u potpunosti saobrazne i primerene tome. 2o je zakon! -vet je samo ogledalo svesti, i ni"ta drugo1 tu ne treba biti previ"e inteligentan pa s!vatiti. 5ko nam taj svet sve vi"e i vi"e lii na Danteov &akao #a, uistinu, malo je re'i da lii!$, onda je to mnogo vi"e pokazatelj onoga "to jeste unutar nas nego onoga "to jeste spolja. + ogledalu nikada ne vidimo ogledalo, nego odraz sebe samog. 0a 'elijskom nivou se jako lepo mo e primetiti da dok god pojedinane 'elije skladno rade u interesu ve'e grupe 'elija, tkiva, organa i celog organizma, odnosno dok god sam organizam #kao vr!ovna celina u pogledu ma koje 'elije$ obezbe/uje optimalne uslove za nji!ovo funkcionisanje, dotle na svim nivoima ivot funkcioni"e savr"eno, a samim tim i svaka pojedinana 'elija ima najve'i benefit. 4noga trenutka kada se u sistemu javi disbalans tada nastaju i problemi za ceo sistem, na koje on mora adekvatno i pravovremeno odgovoriti ako uop"te eli opstati. ( sve je tu, uvek, savr"eno me/uzavisno i me/upovezano. 2ako/e, ukoliko posmatramo dinamiku klimatski! de"avanja na celokupnoj na"oj planeti, mo emo jasno videti kako se ogromne vazdu"ne mase kontinuirano preme"taju sa jedni! njezini! delova na druge, i iz jednog nivoa atmosfere u druge, menjaju'i pritom klimatske okolnosti u okviru pojedinani! oblasti Zemljine kugle, i iz svega toga mo emo zakljuiti kako su svuda, i stalno, na snazi kontinuirane promene. 0o ono "to treba biti inteligentno s!va'eno, jeste da u globalu & na nivou celokupne planete #%eline$ & promena, u tom kontekstu, prosto ne postoji1 jer su svi parametri #i oni manje i oni vi"e relevantni$ i dalje u potpunosti prisutni & samo je na sceni prostorna i

funkcionalna preraspodela ti! inilaca, dok je nji!ova egzistencija, svakako, u globalu nepobitna. 4 nji!ovom )nastanku* ili )nestanku* mo e se govoriti samo u relativnim okvirima & dakle u odnosu na nji!ovo prisustvo u okviru )lokala*, odnosno nekog ogranienog sistema #jedne odre/ene teritorije, kao prostorne i vremenske odrednice$ & dok je istinski #dakle u globalu$ takvo gledi"te krajnja besmislica. Prema tome, ravnote ni status %eline uvek je konstanta, dok )promene* postoje samo kao #iluzorni$ koncept i samo usled odsustva "ire svesnosti & usled nastojanja sagledavanja polo aja nekog malog fragmenta a pritom, istovremeno, li"enog sagledavanja njegovog statusa u okviru ve'e celine ili %eline uop"te. (maju'i sve to u vidu, u stanju smo dati sasvim jasan i pouzdan odgovor na pitanje da li onda ovek, oslanjaju'i se na svoj strogo racionalistiki um, odnosno na svoj krajnje fragmentaran, dakle relativistiki, pristup sagledavanju istine #sveta, svoje stvarnosti$, uop"te mo e imati pravu i potpunu svesnost onoga "ta, i kako, zaista jeste #tog sveta, istine, stvarnosti$3 & 5 odgovor je: ne moe, dok god se bavi iskljuivo fragmentima, zanemaruju'i pritom status i interese #zakone$ celine. 4dnosno, moe & ukoliko, jednom neuporedivo "irom svesno"'u od ove plitke i uobiajene, omogu'i sebi pronicanje u samu su"tinu ti! suptilni! zakona i zakonitosti po ijim skrivenim obrascima #ar!etipovima$ oduvek funkcioni"e %elina, a samim tim i svaki njen )deo*. 6injenica jeste da u Prirodi, samoj po sebi, apsolutno sve funkcioni"e u savr"enom redu i !armoniji1 drugaije, jednostavno, ni ne mo e da bude. -ve u njoj oduvek funkcioni"e na principu savr"ene ravnote e & i to samo iz jednog jedinog, ali temeljnog i krucijalnog razloga: ona, ravnotea, jeste vr!ovni Zakon. 4na dr i univerzum na okupu! + pogledu toga, jednu stvar je neop!odno krajnje ispravno s!vatiti: onoga trenutka kada se #bilo gde, bilo kada i nebitno iz kog razloga$ ravnote a #prividno$ poremeti, ne remeti se ustvari ravnotea, kao princip #sam taj 'osmi!ki Zakon$, ve' se remeti iskljuivo unutarnji sklad samoga su jekta koji je izazvao tu prividnu neuravnote enost. ( tog istog trenutka, apsolutno bez ikakve zadr"ke, itav univerzum stupa u akciju uspostavljanja prvobitne #one naru"ene$ unutarnje ravnote e samog vinovnika te dis!armonije. + tome je poenta, a ne u nekakvoj )poreme'enoj ravnote i prirode*! Zbog ega je to va no razumeti3 Pa, pre svega zato "to 'emo time, kao prvo, s!vatiti da )povre/uju'i prirodu* i kr"e'i njene zakone, mi povre/ujemo ustvari, i pre svega, samoga se e i dovodimo u pitanje svoju sopstvenu egzistenciju1 a potom 'emo prestati da rasipamo svoju dragocenu energiju na veitu borbu sa )utvarama* i kojekakvim iluzijama umi"ljenog )spolja"njeg sveta*, i s!vati'emo punu dimenziju sopstvene odgovornosti za svoj ivot, svoje postojanje, svoj svet i sopstvenu stvarnost. ( konano 'emo tada, neguju'i zdravu i prirodnu, dakle

!istu svesnost, iveti u skladu sa (stinom, kao vr!ovnim egzistencijalnim principom celokupnog +niverzuma. Puna poenta ovog principa ravnote e %eline jeste u slede'em: kada bismo, na primer, deo novca iz jednog d epa premestili u neki drugi, da li bi to znailo da je sada na"e imovno stanje #)prvobitna ravnote a*$ iole promenjeno, iliti plate na mo' uistinu poreme'ena3 Pa naravno da ne. 0a"a uverenost u takvu besmislicu mogu'a bi bila samo u sluaju da nismo svesni pune i prave istine, a koja stoji da je & ukupna situacija ostala uistinu nepromenjena. ...,ventualnom brigom i sekiracijom zbog umi"ljenog, virtuelnog, )novonastalog novanog problema* mi sada samo uznemiravamo samoga sebe, a nipo"to ne doprinosimo sagledavanju istine, odnosno uvidu u realno stanje stvari. 2ako/e, identina tome bi bila i situacija kada bismo, na primer, primetiv"i drastino smanjenje nivoa vode iz nekog jezera usled velike suneve ege, zakljuili da je jedan deo vode iz jezera naprosto )nestao*1 ne s!vataju'i, usled nedostatka svesnosti o %elini, da ta ista koliina vode #koja je nekada zauzimala odre/enu zapreminu jezera$ sada samo zauzima zapreminu neke druge dimenzije, u ovom sluaju gasovite, u okviru iste %eline #tog istog, globalnog, dakle celokupnog, prirodnog sistema$ i ni"ta vi"e. -toga, uistinu, ravnote a je vr!ovni Zakon, a Zakon je vean i nepromenljiv. ( uistinu, svaka neravnote a je samo privid subjekta posmatranja, onoga koji percipira, usled neposedovanja svesnosti za objektivan uvid & svesnosti %eline. 4bjektivna spolja"nja ravnote a & dakle ravnote a %eline & nikada ne mo e biti naru"ena, jer onoga trenutka kada se na jednom mestu manifestuje )disbalans*, tog istog trenutka %elina vr"i tano odgovaraju!u reakciju kao odgovor na novonastalo stanje: vr"i takvu preraspodelu energije unutar sebe da nikada ni"ta ne biva izgubljeno ili naru"eno, ve' samo na odgovaraju'i nain transformisano, odnosno preraspore(eno. 2ako, u okviru %eline nikada nije mogu' disbalans, nikada se ni"ta ne gubi & a u tome i jeste poenta )Zakona odr anja energije*. .i, ustvari, konstatujemo )injenicu* odre/ene neravnote e samo tokom usmeravanja pa nje na jedan mali #ogranieni$ deo nekog sistema, dok ako bismo bili u stanju obu!vatiti %elinu tada bismo jasno uvideli da nikakav deficit, odnosno nikakav disbalans, u razmerama %eline prosto & nije mogu': svejedno u koji od mno"tva d epova 'emo prebaciti na" novac, na"e ukupno #istinsko$ imovno stanje bi'e nepromenjeno! 2ako, ovaj svekoliki univerzum predstavlja jednu savr"enu %elinu, odnosno jedan autentini )Zatvoreni sistem* & pa ma koliki! #nama, na"em umu, uistinu ne-zamislivi!$ razmera on bio. ...6uveni, na Zapadu veoma cenjeni i po"tovani, indijski mudrac & svami 7ivekananda #koji je, uzgred, bio i 2eslin prisni prijatelj i du!ovni uitelj$ & svojevremeno je rekao: Ako se na jednom mestu u okeanu podigne talas, na drugom se istovremeno stvara udubljenje. & 2o je Zakon1 to je zakon odr anja energije. ( to je zakon koji omogu'ava da ukupna ravnote a, ukupan balans, nikada ne mo e biti naru"ena. 8ada bi to

ikako bilo mogu'e & ma i jednog jedinog trenutka & tog istog trenutka itav univerzum bi nestao u neizrecivom !aosu. -ve bi se raspalo u paramparad. +stvari1 u onoj istoj meri u kojoj na" um sagledava nesklad i !aos u svetu, oko sebe samoga, u toj istoj meri je to upravo pouzdani indikator stanja nesklada i !aosa unutar samog tog uma, odnosno stanja #ne$svesnosti samog tog subjekta percepcije & a ne pokazatelj stanja posmatranog objekta #stvarnosti, sveta uop"te$. +vek, ali uvek, je u pitanju samo na"a #ne$mogu'nost, odnosno na"a #ne$sposobnost, sagledavanja tog realnog, autentinog i nikada naru"enog izvornog savr"enstva %eline #sveta, stvarnosti, univerzuma kao takvog$, a ne nekakva )nesavr"enost sveta* #stvarnosti, univerzuma, %eline$ & kako smo mi to, naravno jednostrano, skloni oceniti. (stina je #uvek$ iskljuivo objektivna, a na"a ocena je #uvek$ iskljuivo subjektivna stvar. + jednom zatvorenom sistemu, ukupan zbir potencijalne i kinetike energije #u bilo kom nji!ovom vidu$ je uvek stalna, konstantna veliina, tanije nji!ov zbir je uvek & 0+95. 8ada se potencijalna transformi"e u kinetiku #ili obratno$ to, naravno, ne znai da je energija )nestala*, odnosno da je ravnote a energije u sistemu naru"ena, ve' samo da je nastala njena preraspodela. 2aj disbalans mo e biti samo, i jedino, )prividan*. + stvarnosti, nji!ova ravnote a je nepomerljiva: nepromenljivi Zakon! -tiven :oking, uveni britanski fiziar i kosmolog, u svojoj knjizi )8osmos u ora!ovoj ljusci* tu problematiku izla e ovako: - #'ako se kosmos iri, on po$ajmljuje energiju od gravitacionog polja da bi pravio novu materiju. &o$itivna energija materije ima ta!nu protivteu u negativnoj gravitacionoj energiji, tako da je ukupna energija ravna nuli.% Dakle, ni"ta ne mo e nastati iz )niega*, niti nestati u )ni"ta*1 sve ima svoj prvobitni uzrok a svaki uzrok ima svoju posledicu. -vuda je na delu iskljuivo transformacija energije, i to uvek u skladu sa Zakonom, tako da se ravnote a nikad i nigde ne remeti. ( zato, ako bi nas neko upitao "ta je veno u ovom univerzumu, sa apsolutno najve'im pouzdanjem u istinitost tvrdnje mo emo re'i da je to & Ravnotea. ;alans, ravnote a & to veito Nulto Stanje #Nulto &olje$ & jeste vena stvarnost univerzuma! 0a"a nesvesnost te injenice jeste ono "to je, u krajnjem, odgovorno za sve na"e probleme. <er, na"a veita ivotna )borba sa vetrenjaama* jeste ono "to konstantno optere'uje na"e postojanje, uslovljavaju'i nam sna nu, i stalnu, iluziju delanja u smeru #ponovne uspostave naruene spoljanje ravnotee% & a nesvesnosti da se mi to, ustvari, svo vreme borimo iskljuivo sa samim sobom! Privid neravnote e u na"im ivotima i svetu uop"te #a samim tim i )nepravde*, kao egzistencijalne kategorije$ postoji samo zato "to joj prividnu supstancijalnost u na"im oima daje upravo na"a nesposobnost sagledavanja ukupnosti svi) )inputa* i )autputa* u vezi datog sistema #na"eg ivota, na"eg )malog sveta*$, odnosno nesposobnosti percepcije %eline. 2akvo ne"to poput )nepravde*, ili )neravnote e*, postoji samo onda kada, i dok, posmatramo jedan

mali, izolovani deo velikog sistema #%eline$. 2ada )pouzdano* zakljuujemo da, u tom malom sistemu, mnogi odnosi i pojave nemaju svog jasno definisanog uzroka, pa tako zakljuujemo i o #ne$pravdi odnosno #ne$ravnote i unutar datog sistema #bilo koje prostorne ili vremenske odrednice, odre/enog vremenskog razdoblja, samog na"eg ivota...$ & a da uop"te nismo ni svesni da svo vreme ustvari razmatramo samo jedan mali fragment #koji nam ne mo e dati punu i pravu istinu$ a ne samu %elinu! -ituacija je slina onoj kada, !odaju'i ulicom, ugledamo grmalja kako na mrtvo ime prebija nekog ) goljavka*. & 0aravno da prva stvar koja nam pada na pamet jeste kako prisustvujemo najupeatljivijem inu nepravde na delu! ( svi okupljeni posmatrai rezonuju na identian nain. .e/utim, tada se pojavljuje upu'ena osoba koja svim okupljenima objasni injenicu da je par dana ranije taj ) goljavko* upao u dom onoga grmalja, opljakao dragocenosti koje je tamo na"ao, a njegovu suprugu i dvoje male dece, koji su se vratili ku'i i zatekli ga u pljaki ba" u trenutku kada je ovaj nameravao pobe'i sa plenom, pretukao metalnom "ipkom do te mere da im se u bolnici lekari jo" uvek bore za ivot. ...(, sad1 ko je taj koji uop"te mo e raspravljati o )pravdi* i )nepravdi* u ovim uskim konceptualnim okvirima, i sa kakvim autoritetom i kompetencijom3! & 4sim onoga koji vidi )"iru sliku*, koji sagledava %elinu! 4noga trenutka kada smo svojom sve"'u u stanju obu!vatiti %elinu #sveukupne parametre bitne za egzistencijalno stanje jednog sistema$, tada, i tek tada, nam sve postaje u potpunosti jasno: istina, odnosno istinsko razumevanje, stupa na scenu. <edan mudrac, odnosno onaj koji ne veruje mnogo fragmentima ve' svakoga trenutka sagledava iskljuivo )"iru sliku*, ne optere'uje se puno svetovnom )pravdom* i )nepravdom*, ve' smireno dopu"ta da se manifestuje 7olja %eline, odnosno Zakon. 4n pouzdano $na da, iako u okviru tog jednog malog sistema mo da i nisu vidljivi i poznati svi parametri koji ga takvog odre/uju, ipak )negde* #unutar )"ire slike*$ pouzdano postoje uzrona stanja koja, posredno ili neposredno, ali definitivno, jasno utiu na unutra"nje stanje tog sistema, u potpunosti i konano ga i odre/uju'i. +pravo tako, i u okviru ovog jednog, sada"njeg, na"eg )malog* ivota #kao malog )fragmenta*, )malog sistema* & neodvojivog dela jedne velike, nama mo da za sada nepoznate, %eline$ postoje mnoge na"e nedoumice i nepoznanice u vezi sa mno"tvom od ovi! aktuel#izova$ni! stanja i doga/anja. 0o, to uop"te ne znai da ta stanja, odnosno doga/aji u svetu i u na"im ivotima, nemaju svoj realni uzrok, odnosno svoje puno i stvarno znaenje, u okviru jedne )"ire slike* & jedne mnogo ve'e dimenzije, koja nije na raspolaganju ovim na"im uobiajenim, ogranienim, ulima percepcije. ( upravo u tom, )skrivenom*, kontekstu le i nji!ova prava va nost, nji!ov puni znaaj! 0aime, ve'ina doga/aja iz na"eg aktuelnog ivota vuku svoje stvarne korene iz neke davne pro"losti, iz neki! drugi! i nama trenutno nedokuivi! dimenzija, odnosno

pretstavljaju ni"ta drugo do nji!ov konani, sazreli sublimat u kontekstu ovog sada"njeg trenutka. -ituacija je upravo slina delovanju oni! fundamentalni! principa po kojima dimenzija sveta subatomski! estica utie na de"avanja u okviru ovog na"eg, )doma'eg i ovozemaljskog*, makro sveta. (ako tamo vladaju )neki drugaiji* zakoni i zakonitosti u odnosu na zakone )0jutnovske fizike* kojima se pokoravaju objekti ovoga makro-sveta, apsolutno je nesporno da je upravo tamo ono istinsko )porodili"te*, oni autentini )semeni zametci*, odnosno stvarni i prvobitni uzroci, svi! )razmotavaju'i!* de"avanja u okviru ove na"e makro stvarnosti. ( dok se nama mo e initi, usled na"eg neznanja, neobave"tenosti i nesvesnosti, da je u globalu #na )povr"ini*$ sve mirno i )pod kontrolom*, dotle na nesvesnom #kvantnom, subatomskom$ nivou kontinuirano traje neprekinuti rast i razvoj onog embriona, oni! klica, jednog mo'nog i razgranatog drveta na"e aktuelne i budu'e stvarnosti. ...;a" kao "to i ispod prefarbane povr"ine stare metalne "ipke r/a mo e godinama kontinuirano nagrizati njenu supstancu, i iako to nije odma! primetno i uoljivo, ipak 'e savr"eno izvesno i pouzdano #)neminovno kao smrt*$ posledica #odnosno )razmotani* uzrok$ sama po sebi na kraju doneti suoenje sa punom istinom. 2ako/e, gledaju'i jedno drvo, mo e nam izgledati da se savr"eno ni"ta aktuelno ne de"ava u vezi njegovog bi'a i postojanja, njegovog objektiviteta & sve nam spolja mo e delovati u potpunom redu i miru. .e/utim, van doma"aja na"i! oiju, odnosno na"i! ula izravne spoznaje, stoji injenica da, istovremeno, ispod povr"ine, tj. ispod kore, itave )reke* i )potoci* !ranljivi! i gradivni! materija mikroskopske veliine svakog bogovetnog trenutka teku u sve mogu'e strukturne delove toga drveta! Dakle1 i pored tog potpunog spolja"njeg #prividnog$ mira, na jednom ispod-svesnom nivou konstantno se de"ava nezamisliva interaktivna dinamika uzrokovana, i vo/ena, nekom krajnje svr!ovitom )7i"om 0amerom* & a u skladu sa jasno i precizno )zacrtanim* #)genetski kodiranim*$ prvobitno odre/enim krajnjim zadatkom i ciljem. ( sada, kad vidimo drvo, nikome naravno nije niti udno niti neobino "to je izraslo toliko koliko jeste & ali kada ga posmatramo, niko od nas pritom ni najmanje nije unutar svesnosti o uzrocima koji su mu pret!odili, kao ni posledini! de"avanja koja se svakoga trenutka, )ispod kore*, neprestano odvijaju unutar celokupne njegove materijalne i energetske strukture: nije ni najmanje svestan samog 2oka =ivota, same (stine. 5 ona, (stina, je su"tinski fundament svega postoje'eg & svega )onoga "to jeste*: celokupne -tvarnosti. 6ovek, uobiajeno, lagodno smatra da ispod ovog privida spolja"njeg sveta, odnosno izvan opsega ove )virtualizovane* stvarnosti, ne postoji ni"ta drugo! -matra da de"avanja u okviru ovog sada"njeg ivota #ovog datog )izolovanog sistema*$ ne mogu imati svoje uzroke u nekoj drugoj, i donekle drugaijoj, dimenziji & koja bi svakako bila #kao "to i jeste$, poput i ove aktuelizirane, samo deo jedne "ire stvarnosti, jedne ve'e celine. -toga nu no nastaju i mnoge

nejasno'e u pogledu razumevanja sopstvenog ivota i sudbinski! de"avanja, pri!vatanja neop!odne odgovornosti za nji!, kao i nemogu'nosti da i! se ispravno i na pravi nain razre"e te time nama samima donesu mir, razre"enje i oslobo/enje. 8ada bi to bilo jasno spoznato, te zabluda stare paradigme novom i "irom svesno"'u konano dezintegrisana, kao na dlanu bi bila s!va'ena i su"tina principa karme, kao vr!ovno determini"u'eg principa na"e celokupne egzistencije, kao "to bi i sam princip reinkarnacije bio konano prepoznat #pogotovo u ovom )zapadnom* korpusu civilizacije$ kao temeljni, i nesumnjivo podrazumevaju'i, sastojak na"e stvarnosti i egzistencije uop"te. ( ne bi tada ovaj mali fragment zvani ) ivot* #ovaj )jedan jedini ljudski ivot*$, usled na"eg notornog ne#pre$poznavanja istine i stvarnosti, bio ovako proizvoljno i fatalistiki uzet kao )poetak i kraj*. ( ne bi tada ovi, ovakvi i ovoliki obrasci stra)a carovali svim na"im ivotnim akcijama i usmerenjima, ine'i celokupno na"e postojanje niim drugim do #neuroti!no gro$ni!avom borbom $a preivljavanje i opstanak% ...a da pritom nismo ni najmanje svesni ak ni toga & zbog ega, zapravo, elimo )pre iveti* i )opstati*3! 5li bi tada, konano, bila s!va'ena ta veita istina i stvarnost univerzuma, ivota i postojanja, da: "IVO# $% $%&AN ' A(I V%)AN I *%+KONA)AN ,,, Zbog svega toga1 kosmika ravnote a, kao veni i vr!ovni Postulat, jeste >ealnost, sama po sebi. & ( upravo u tome, u )tkivu* tog vr!ovnog kosmikog zakona, le i i poenta principa karme #kao uostalom i same reinkarnacije$: da se jednom #pa kad god to bilo!$ ponovno uspostavi ta iskonska, nekada davno naru"ena #i potom konstantno naru"avana$, unutarnja ravnote a subjekta #svesne, ivu'e jedinke$1 ona spolja"nja, globalna, objektivna, ionako nikada nije ni bila naru"ena. -ve u prirodi je ustvari i bazirano na predanom pomaganju svesnom subjektu u tom smeru & zbog ega upravo i postoji ceo ovaj objektivni svet! ...(, mada 'e ovakav prikaz stanja stvari izazvati mno"tvo skepticizma kod oni! ustri! i )tvrdokorni!* racionalista, ipak, to nikada i ni na koji nain ne mo e umanjiti istinu. 0aprotiv1 bilo bi vrlo po eljno da se oni sami, zarad najve'eg sopstvenog dobra, "to pre obaveste o skorijim #kao i onim ne tako skorim$ otkri'ima vr!unski! umova teorijske i eksperimentalne fizike iz oblasti kvantne me)anike #fizike elementarni! estica$ i kvantne teorije polja #)fizike svesti*$, koje decidno i empirijski pokazuju da: Ne postoji nikakav o jektivni svet ukoliko nema svesnog su jekta koji ga posmatra- 0a to se jasno, i nedvosmisleno, indicira u eksperimentima vezanim za tzv. #kvantnu superpo$iciju% #2omas <ang, ?@@A-?BCD1 uveni ),ksperiment sa dva proreza*$, u principima vezanim za fenomen tzv. #kolapsa talasne funkcije% #na koje se najdirektnije oslanja ;orova, :ajzenbergova i ;ornova )8open!agen"ka interpretacija*$, i mnogim drugim, no kojima se ovde ne'emo detaljnije baviti.

7r!ovna injenica celokupne ,gzistencije, je zapravo ono "to se na svim nivoima postojanja, od svesti )obinog* oveka konstantno dr i u najve'oj tajnosti, a to je da je S*+S,, kao najfundamentalnija )supstanca* svakog ivu'eg bi'a i Postojanja uop"te: i materijalni. i delatni u/rok 0niver/uma ! 4na, -7,-2, je Apsolutni %ntitet1 koji jeste sama su"tina i na"eg sopstvenog bi'a i postojanja. 0eki ,o zovu );og*, neki )8osmiki Zakon*, neki )Priroda*, neki )-u"tina*, neki #tamo na dalekom (stoku$ )2ao*... ali, ,o je Istina & Apsolutna Istina! , sad, budu'i da )(stina osloba/a* & osloba/a iz tvrdi! konceptualni! okova iluzije, zablude i neznanja uop"te & jasno je za"to )onim entitetima* koji svoje postojanje grevito ve u za )vrstu materiju* i iluziju uop"te, a koji biti"u iskljuivo na u"trb na"e sopstvene )pozajmljene im* energije #na"eg ne$nanja i nesvesnosti$ i kojima je po prirodi )dato* da gospodare ovim svetom za!valjuju'i ba" toj tvrdoj materijalistikoj postavci u temeljima na"e relativistike svesnosti, nikako nije stalo da spoznamo (stinu. <asno je da (stina, koja nama donosi prosvetljenje i oslobo(enje, )njima* donosi neminovnu dezintegraciju. & ( opet, sve po zakonima -avr"ene >avnote e! 0o, da ne bi ne"to bilo ipak pogre"no protumaeno, jer Postojanje svakako nije )ne"to* "to je antagonistiki nastrojeno prema nama & u samoj su"tini svega toga funkcioni"e jedan genijalni reverzibilni me!anizam, koji je nepogre"ivo upravljan od strane )7r!ovnog Plana* i koji se, u skladu sa savr"enim 8osmikim Zakonom, svodi na slede'e: upravo u onoj meri u kojoj nama. kao 1svesnim su jektom2. vlada i ovladava nesvesnost. u toj istoj meri sveukupne spolja3nje okolnosti ivaju na taj nain samo4organi/ovane 5sud inski nam nametnute i nametane6 kako ismo na 3to oigledniji nain osvestili upravo meru te sopstvene nesvesnosti 1 a sa druge strane, istovremeno i povratno: u onoj istoj meri u kojoj nas te spolja3nje okolnosti sve vi3e i vi3e pritiskaju i optere!uju na3e postojanje. u toj istoj meri u r/ava se proces na3eg sud inskog 1*u7enja2 i o-sveavanja. 0eko bi u vezi toga rekao: )4no "to nas ne slomi, to nas ojaa*. .e/utim, puna istina podrazumeva svesni uvid u )"iru sliku*: sve je, jednostavno, u slu bi )-vesnog -ubjekta*, jer -7, je <,D04! 2o je Zakon, i zato sve poiva na nepomerljivoj >avnote i. ( zato je >avnote a: 9<+;57! 6itav univerzum poiva iskljuivo na Zakonu, na >avnote i, odnosno: na 9jubavi. 2o je S-./ koja je temelj celokupnog Postojanja. 4na je ono "to svemir dr i na okupu: ona je 0ravitacija. 4na je ta #masena tvar%, #maseni princip%, taj ):igsov bozon* & ta 1*oja estica2 & za kojom u okvirima pojavnog sveta bezuspe"no tragaju svi eksperimentalni fiziari dana"njice, jer su nesvesni da je 8onana (stina #koja je 9jubav$ ona )nevidljiva* -u"tina svega. Zato ona i nije )estica* #te se ni instrumentima ne mo e detektovati$ ve' je ona ono veno, i beskrajno, svepro imaju'e polje svesti: onaj 1eskona!ni ,alas 2ivota, koji bo anskom vibracijom svoga !armoninog toka, oduvek, i beskrajno ne no, zapljuskuje celokupno -tvaranje.

Zbog svega toga1 zarad najvi"eg vlastitog dobra imajmo na umu da dok god taj #na"$ sudbinski, epo!alni, ali savr"eno spontani i prirodni proces & proces konanog i de8initivnog prosvetljenja sopstvene svesti & jednom napokon ne dovr"imo, ovek, kao jedinka, kao ego-bi'e, veito 'e egzistirati u programskoj "emi prirode, ovoga sveta i stvarnosti uop"te, kao autentini )kompjuterski virus* celokupnog sistema. Predstavlja'e ni"ta drugo do )kancer 'eliju* celokupnog planetarnog, i uop"te kosmikog, 4rganizma. Eeliju, koja 'e sasvim spontane i prirodne akcije %eline, u smeru otklanjanja )destabilizuju'eg elementa*, uvek pogre"no tumaiti kao deo kakve )line* urote itavog -istema protiv nje #na svim njegovim nivoima$, a ne kao deo nu nog i neop!odnog procesa i$le!enja. + stvarnosti, ni"ta nije zaista protiv oveka, ve' naprotiv. 5psolutno -7, funkcioni"e iskljuivo u tom smeru, i sa takvim zadatkom i ciljem, da na vr!uncu dovede do konanog prosvetljenja svesti svakog pojedinanog subjekta postojanja. 2o je istinska i kranja svr!a celokupne Prirode, na"eg sopstvenog ivota i postojanja, i +niverzuma kao takvog & samo "to to trebamo na pravi nain jo" i prepoznati kao takvo. 8ada to jednom s!vatimo, u na"im ivotima vi"e ne'e postojati va nijeg zadatka i uzvi"enijeg cilja. ( presta'e jednom za svagda sve one veite besmislene borbe sa bezbrojnim )vetrenjaama* ovoga )surovog sveta*, bezbrojnim scilama i !aribdama na na"em ivotnom putu, bezbrojnim sudbinskim )nepravdama*, kao i uporno suludo opiranje onoj svojoj istinskoj, bo anskoj prirodi & du okoj e/uslovnoj lju avi prema celokupnom postojanju i 53to je jo3 vanije6 prema se i samome & jer 'emo tada po prvi put spoznati, i to iskustveno, da mi nismo samo nekakve )malene i beznaajne kapljice* u okviru nepreglednog kosmikog okeana energije, svesti i postojanja, ve': +A9 OK%AN!!!