SADRAJ

1.Uvod.......................................................................................................................2 2.Vidovi transporta....................................................................................................3 2.1.Drumski transport......................................................................................3 2.2.elezniki transport...................................................................................5 2.3.Vodeni sao ra!a".......................................................................................# 2.3.1. $omorski sao ra!a".....................................................................# 2.3.2. Reni sao ra!a"...........................................................................% 2.&.Vazdu'ni prevoz........................................................................................( 2.5.)evovodi.................................................................................................1* 3.Analiza konkurentski+ prednosti i nedostataka....................................................11 3.1.,ransportna sposo nost...........................................................................11 3.2.-rzina prevoza........................................................................................12 3.3.-ez ednost prevoza.................................................................................13 3.&.Urednost i tanost u o avl"an"u prevoza.................................................1& 3.5..lastinost...............................................................................................1& 3.#..konominost i eksterni e/ekti................................................................15 3.0.Sumarna analiza konkurentski+ prednosti i nedostataka.........................1# &. 1onkurentska analiza vidova sao ra!a"a u .U...................................................1% &.1.2p'te karakteristike.................................................................................1% &.2.1arakteristike zaposleni+........................................................................2* &.3.$revoz ro e .............................................................................................22 &.&.$revoz putnika.........................................................................................25 &.5.,ro'kovi..................................................................................................20 &.#.$roduktivnost i pro/ita ilnost..................................................................32 5.3akl"uak..............................................................................................................35

1.UVOD
./ikasna distri u4i"a ro e i promet putnika "e oduvek io va5an /aktor za odr5avan"e ekonomske ko+ezi"e6 "o' od do a stari+ 4arstva do moderni+ dr5ava danas u svetu. Sa te+nolo'kim i ekonomskim razvo"em6 sredstva za postizan"e to7 4il"a su znaa"no evoluirala. ,ako "e i razvo" sao ra!a"a u tesno" vezi sa prostornim razvo"em ekonomsko7 sistema. .vropska Uni"a "e ekonomska i politika za"edni4a ko"a se danas sasto"i od 20 zemal"a lani4a. Uni"a svo"e korene vodi od .vropsko ekonomske za"edni4e osnovane Rimskim u7ovorom 1(50. od strane 'est evropski+ dr5ava. 2d tada se .vropska za"edni4a pro'irila pridru5ivan"em novi+ dr5ava8lani4a i stekla ve!u mo!. 2va za"edni4a "e o/orml"ena pod sada'n"im imenom U7ovorom o .vropsko" uni"i 1((2. 7odine. .vropska uni"a predstavl"a "edinstveno tr5i'te u kome se primenom sistema zakona u svim dr5avama lani4a 7arantu"e slo odan protok l"udi6 ro a6 uslu7a i kapitala. Sa skoro 5** miliona stanovnika .vropska Uni"a ima 319 udela u svetskom nominalnom ruto doma!em proizvodu u 2**0. 7odini6 'to ukazu"e na veliki znaa" i uti4a" ko"i ova za"edni4a ima. Sve ove in"eni4e ukazu"u na potre u za razvi"enim tr5i'tem transportni+ uslu7a. 2lak'avan"e razmene izme:u dr5ava lani4a posti5e se velikim ula7an"em u transportni sektor. 3ada4ima transportovan"a ko"i se "avl"a"u u "edno" razvi"eno" ro no" privredi ne mo5e da udovol"iti samo "edna sao ra!a"na 7rana6 "er ni"edno sao ra!a"no sredstvo nema sva preimu!stva ko"a i iskl"uila potre u za dru7im sao ra!a"nim sredstvima. 2tuda proistie nu5nost n"i+ovo7 istovremeno7 posto"an"a i delovan"a u sklopu "edinstveno7 sao ra!a"no7 sistema zeml"e. U dru7om delu rada ukratko "e opisan nastanak i razvo" po"edini+ vidova transporta u svetu. U tre!em delu su prikazane osnovne ekonomsko8eksploata4ione karakteristike kao 'to su; transportna sposo nost6 rzina6 elastinost dok su vidova transporta upore:eni po n"ima. U etvrtom delu "e dat pose an osvt na stan"e transportno7 sektora u .vropsko" Uni"i6 pore:en"em po karakteristikama kao 'to su ro" preduze!a6 prevoz ro a6 prevoz putnika itd.

2. VIDOVI TRANSPORTA 2.1. Drumski transport 2snovu razvo"a drumsko7 sao ra!a"a predstavl"a pronalazak motora sa unutra'n"im sa7orevan"em i n"e7ova primena u proizvodn"i prevozni+ sredstava. 2d 3*8i+ 7odina 2*. veka kada zapoin"e uvo:en"e ovo7 vida transporta zapoin"e n"e7ov intenzivan razvo" ko"i se danas o7leda u vode!o" pozi4i"i u zadovol"avan"u potre a prevoza6 kako ro a tako i putnika u odnosu na po"edine vidove transporta. Razvo" drumsko7 sao ra!a"a se na" ol"e o7leda kroz slede!u ta elu. Tabela 1. Dinamika broja automobila u svetu u odabranim godinama1 <odina -ro" automo ila u milionima 1(&* &#61 1(55 1(03 1((* 2*** (# 2(5 5** 0**

Ukoliko se nastavi ovakav tempo razvo"a drumsko7 sao ra!a"a predvi:an"a su da !e se za 2* 7odina ro" automo ila udvostruiti. =aktori ko"i su doprineli razvo"u drumsko7 sao ra!a"a su; niska 4ena po7onske ener7i"e >sve do 1(03. 7odine?6 promena u strukturi privrede >razvo" prera:ivake industri"e i rast potre a za prevozom male koliine proizvoda na ve!i ro" odredi'ta?6 podr'ka dr5ave u razvo"u automo ilske industri"e kao i n"eno" rizi za razvo" putnike mre5e. Stepen razvi"enosti drumsko7 sao ra!a"a po po"edinim zeml"ama i re7ionima "e u direktno" vezi sa stepenom ukupne privredne razvi"enosti. Upravo to "e razlo7 znaa"ne neravnomernosti razme'ta"a kapa4iteta drumsko7 sao ra!a"a. U visoko razvi"enim zeml"ama dosti7nut "e stepen motoriza4i"e od 28& stanovnika na "edan putniki automo il6 u sredn"e razvi"enim zeml"ama se kre!e od &812 stanovnika na "edan putniki automo il dok "e kod nerazvi"eni+ zemal"a ova" raspon znatno 'iri i kre!e se od nekoliko desetina do preko +il"adu stanovnika na "edan putniki automo il. @ivo satura4i"e se dosti5e pri stepenu motoriza4i"e od 16#82 stanovnika na "edan automo il i veliki ro" razvi"eni+ zemal"a se pri li5io tom nivou.
1

$rikazano na azi dva izvora; -o5i! V.6 @ovakovi! S.A .konomi"a sao ra!a"a6 .konomski /akultet6 -eo7rad6 str. 2&&A BBB.Cout+D4+an7e.net

Tabela 2. Stepen motorizacije po pojedinim zemljama u 2006. god.2 3eml"a -ro" stanovnika na 1 putniki automo il SAD 163 Australi"a 16#1 Etali"a 160# @emaka 26&5 Feksiko 062& 1olum i"a 3&6&% $akistan 125 .topi"a 1*** $utna mre5a "e tako:e dosti7la razliiti stepen razvi"enosti u po"edinim zeml"ama i re7ionima. Du5ina putne mre5e zavisi od veliine zeml"e6 7ustine nasel"enosti i stepena kon4entra4i"e stanovni'tva i privredni+ kapa4iteta. 2na tako:e predstavl"a "edan od limitira"u!i+ /aktora e/ikasni"e7 /unk4ionisan"a drumsko7 transporta. Uprkos moderniza4i"i putne mre5e ko"a "e uin"ena u velikom ro"u zemal"a6 usled visoko7 nivoa motoriza4i"e kapa4iteti puteva nisu u mo7u!nosti da o ez ede normalno odvi"an"e sao ra!a"a. @a" ol"i pokazatel" neravnomerno7 rasporeda kapa4iteta drumsko7 sao ra!a"a i putnike mre5e su S"edin"ene Amerike Dr5ave i .vropa ko"e raspola5u sa oko 2G3 ukupni+ kapa4iteta svi+ automo ila u svetu6 kao i sa (*9 ukupne mre5e autoputeva u svetu. Drumski sao ra!a" u ve!ini razvi"eni+ zemal"a nalazi se u zrelo" /azi. Fe:utim6 sa vode!om pozi4i"om ko"u ima u sao ra!a"nom sistemu dolaze i razliiti pro lemi ko"i se o7leda"u u /inansiran"u in/rastrukture6 ener7etsko" potro'n"i kao i ekolo7i"i. Sredstva za /inansiran"e razvo"a puteva se sve man"e o ez e:u"u iz dr5avni+ /ondova ve! se preko poreza i taksi pri avl"a"u od vlasnika motorni+ vozila. $orast 4ena na/te i na/tni+ derivata "e uti4ao na usavr'avan"e motora i znaa"no7 sman"en"a potro'n"e 7oriva kako i se re'io pro lem velike ener7etske potro'n"e u ovo" 7rani. .kolo'ki pro lemi se o7leda"u u zauziman"u zeleni+ povr'ina za iz7radn"u sao ra!a"ni4a kao i velikom za7a:en"u 5ivotne sredine izduvnim 7asovima i ukom. ,rend ko"em se te5i "e da ova 7rana tre a da snosi sve tro'kove ko"i nasta"u po osnovu n"eno7 /unk4ionisan"a. $odr'ka dr5ave se sve vi'e sman"u"e 'to usporava rast ove 7rane u razvi"eni"im zeml"ama dok se u nerazvi"enim zeml"ama mo5e oekivati relativno r5i razvo" ove 7rane. Sve ovo dove'!e do izmene posto"e!e slike razvi"enosti drumsko7 sao ra!a"a u svetu.
2

Ezvor; Ezraunato na azi podataka sa sa"ta BBB. Bikipedia.or7

2.2. elezniki transport Estori"a 5elezniko7 transporta zapoin"e pre skoro 5** 7odina i ukl"uu"e sisteme sa l"udskom ili kon"skom sna7om i 'ine od drveta ili kamena. $rva moderna 5elezni4a iz7ra:ena "e u .n7lesko". 2va zeml"a6 ko"a se smatra kolevkom kapitalizma6 "e prva otkrila potre u za ovim vidom transporta na"vi'e z o7 proizvodn"e u7l"a i razvo"a metalur7i"e ko"i su za+tevali prevozna sredstva ve!i+ kapa4iteta a u"edno i kvalitetnu uslu7u po ni5im prevoznim 4enama. $rvu parnu lokomotivu iz7radio "e D5ord5 Stivenson. 2#. septem ar 1%25. 7odine smatra se ro:endanom 5elezni4e "er "e to i dan kad "e prva lokomotiva pu'tena u sao ra!a". Hetiri 7odine kasni"e Stivenson "e posti7ao "o' ve!i uspe+ sa iz7radnom IRo4keteJ i od tad 5elezni4a posta"e primarni vid transporta i suvereno vlada naredni+ 1** 7odina. Razvo" 5elezni4e na"vi'e "e io izra5en u ekonomski razvi"eni"im zeml"ama6 tako da "e du7i niz 7odina .vropa predn"aila u du5ini 5eleznike pru7e i n"enom razvitku. U dru7o" polovini 2*. veka Amerika preuzima tu ulo7u i za+val"u"u!i razvitku ovo7 vida transporta znaa"no utie na razvitak proizvodni+ sna7a kao i na na7li privredni rast. 3 o7 veliki+ prostranstava ko"im raspola5e ova zeml"a6 iskori'!avan"e prirodni+ o7atstava i ilo nezamislivo ez 5elezni4e. Razvitak 5elezni4e "e io "edan od na" ol"i+ pokazatel"a neravnomerno7 razvitka kapitalizma u svetu. Hetiri na"razvi"eni"e zeml"e; .n7leska6 =ran4uska6 @emaka i S"edin"ene Amerike Dr5ave o u+vatale su ak etiri petine 5elezni!ke mre5e u svetu6 dok "e u dru7im zeml"ama razvo" 5elezni4e tek poin"ao. Sa dolaskom imperi"alizma sve se men"a. 3eml"e kao 'to su S"edin"ene Amerike Dr5ave ve! ima"u razvi"enu 5elezni4u i iz7radn"a pru7a se sman"u"e pa ak se i delovi 5eleznike mre5e demontira"u pod uti4a"em promena na tr5i'tu transportni+ uslu7a kao i pod pritiskom razvo"a drumsko7 motorno7 sao ra!a"a. U nerazvi"enim zeml"ama iz7radn"a 5elezniki+ pru7a "e tek zapoin"ala. Slede!a ta ela to na" ol"e ilustru"e. Tabela 3. Gustina elezni!ke mre e u prvoj polovini "" veka.3 3eml"a SAD Velika -ritani"a 3apadna @emaka =ran4uska Etali"a .7ipat Endonezi"a
3

<ustina mre5e na 1** km2 povr'ine 2621 10630 116*# #632 5632 *6%* *6#*

Ezvor; -o5i! V.6 @ovakovi! S.A .konomi"a sao ra!a"a6 .konomski /akultet6 -eo7rad6 str. 230

Ez ove ta ele se mo5e primetiti neravnomernost ko"a posto"i u razme'ta"u 5elezni4e ko"a "e tako:e "edan od pokazatel"a neravnomerno7 razme'ta"a proizvodni+ sna7a u svetu. ,rend dal"e7 razvo"a 5elezni4e u razvi"enim zeml"ama se kre!e ka n"eno" moderniza4i"i6 usavr'avan"u kapa4iteta6 pove!an"u propusne mo!i pru7a i uop'te po ol"'an"em eksploata4i"e. Jedan od naina za po ol"'an"e konkurentske pozi4i"e 5elezni4e u odnosu na ostale vidove transporta "e elektri/ika4i"a 5elezniki+ pru7a. 2na se sprovodi na pru7ama sa velikom 7ustinom sao ra!a"a u 4il"u sni5en"a tro'kova eksploata4i"e. U ovom pro4esu predn"ai Kva"4arska sa ((659 elektri/i4irani pru7a u ukupno" 5elezniko" mre5i a za n"om Lolandi"a6 -el7i"a i dru7e prete5no evropske zeml"e. ,ako:e6 "edan od vidova po ol"'an"a su i po ol"'an"a u or7aniza4i"i prevoza. 2na se o7leda"u u zatvaran"u 5elezniki pru7a za putniki sao ra!a" im se posti5e sni5en"e tro'ova eksploata4i"e. $ored neravnomerno7 razvo"a 5elezni4e po po"edinim re7ionima i zeml"ama6 "o' "edna karakteristika razvo"a 5elezniko7 sao ra!a"a "e neravnomernost u razvitku transportni+ kapa4iteta. 2na se o7leda u ol"o" opreml"enosti pru7a6 razvi"eni"im voznim sredstvima6 ve!om propusnom mo!i itd. Veliki pro4enat transportni+ sredstava skon4entrisan "e u etiri zeml"e; S"edin"ene Amerike Dr5ave6 .n7leska6 @emaka i =ran4uska. @a" ol"i pokazatel" neravnomerno7 razvo"a 5elezni4e predstavl"a o im prevoza ro e 5elezni4om u svetu. Ako se posmatra"u kontinenti6 ak %*9 prevoza o u+vata severnoamerika i evropska 5elezni4a dok ostala etiri kontinenta >Azi"a6 A/rika6 Ju5na Amerika i Australi"a? o u+vata"u tek 2*9. Danas6 5elezni4a "e iz7u ila veliki deo svo"e mo!i i prepustila ulo7u 7lavno7 transportera drumskom sao ra!a"u. @"eno ue'!e u transportu do ara i putnika u ve!ini zemal"a ne prelazi 3*9. U razvi"enim zeml"ama se vr'i iz7radn"a tzv. I rzi+ pru7aJ6 ko"e su namen"ene iskl"uivo prevozu putnika. U sredn"e razvi"enim zeml"ama istovremeno se odvi"a"u dva pro4esa; zatvaran"e neranta ilni+ pru7a i iz7radn"a novi+. @a7lasak "e na moderniza4i"i osnovni+ ma7istralni+ prava4a. 1od zemal"a u razvo"u radi se na iz7radn"i novi+ pru7a kako i se kompletirala 5eleznika mre5a. 2. . Vo!eni transport 2. .1. Pomorski sao"ra#a$

Razvo" vodeno7 sao ra!a"a povezan "e sa razvo"em kapitalizma "er su 7radovi na o alama mora ili veliki+ reka tr7ovali sa udal"enim re7ionima i na ta" nain ostvarivali ve!u ekonomsku6 politiku i kulturnu mo! i ve!i uti4a" nad okolnom teritori"om. 2n "e omo7u!io i povezivan"e manu/akturni+ i tr7ovaki+ 4entara na o alama Atlansko7 okeana i Sredozemno7 mora sa prekookeanskim zeml"ama i tako doprineo razvo"u manu/akture i ro ne proizvodn"e. $rvo itno su kori'!eni "edren"a4i6 i"i su 7lavni uslov i /aktor plovid e ili stalni vetrovi i kretan"e morski+ stru"a pa su tako i tra7an"a za alternativnim prav4ima ila znatno uslovl"ena ovim prirodnim /aktorima. Epak6 .vropl"ani su kra"em MV i tokom MVE i MVEE veka uspeli da otkri"u amerike kontinente6 oplove A/riku6 naprave kru5nu turu oko 3eml"ine ku7le6 otkri"u Australi"u6 plove po 2keani"i6 i na ta" nain znatno pro'ire 7rani4e i mo7u!nosti pomorski+ sao ra!a"ni+ prava4a. U tom periodu smen"ivalo se nekoliko veliki+ pomorski+ sila; Kpani"a i $ortu7ali"a6 Lolandi"a6 .n7leska. Do kra"a MVEE veka na"ve!i deo koloni"a u svetu dr5ali su .vropl"ani i za+val"u"u!i n"ima odvi"ala se intenzivan koloni"alna tr7ovina6 kori'!en"em pre sve7a pomorsko7 sao ra!a"a. @astankom industri"sko7 kapitalizma kra"em 1%. veka "avl"a se potre a za "aim6 r5im i "e/tini"im prevoznim sredstvima na moru. $rvi paro rodi po"avl"u"u se poetkom 1(. veka a kasni"e i rodovi sa motornom vuom ko"i su u potpunosti potisnuli "edren"ake. $omorski sao ra!a" se "avl"a kao 7lavni nosila4 me:unarodne tr7ovine usled razme'ta"a po"edini+ kontinenata i n"i+ove razdvo"enosti morima i okeanima. $rekookeanska razmena ini oko 059 od ukupne tr7ovinske razmene i zato "e razvo" pomorsko7 sao ra!a"a na"te'n"e povezan sa stan"em na svetskom tr5i'tu. Sve krize i kole an"a na svetskom tr5i'tu neposredno utiu na stan"e tr7ovake mornari4e. Razme'ta" tr7ovake /lote "e izrazito neravnomeran. Sve do 1(%*8ti+ 7odina razvi"ene zeml"e su posedovale peko 3G& ukupni+ svetski+ kapa4iteta iako "e veliki deo ti+ kapa4iteta io re7istrovan pod zastavama zemal"a tzv. "e/tine zastave. ,o su u7lavnom male i nerazvi"ene zeml"e ko"e da"u znaa"ne olak'i4e pri re7istrovan"u rodova pod n"i+ovom zastavom kao 'to su man"e ri7orozni te+niki standardi i sla a radno pravna za'tita zaposleni+ na rodu. 2ve zeml"e pod svo"om zastavom imale su skoro 1G3 od ukupne svetske /olte mada su vlasni4i ovi+ rodova na"e'!e ili iz razvi"eni+ zemal"a. @a"poznati"e zeml"e "e/tine zastave su Ni an6 $anama6 1ipar i -a+ami. Tabela #. $kupan broj trgova!ki% brodova po zemljama u 200&. godini# 3eml"a Japan @emaka 1ina <rka Rusi"a @orve'ka ,urska Ju5na 1orea
&

Ukupan ro" tr7ovaki+ rodova 3050 33%* 32&0 31#2 1&&% 1&12 11(( 11&&

Ezvor; BBB.Bikipedia.4om

SAD Endonezi"a

1*%* 1*&2

Jedna od karakteristika pomorsko7 sao ra!a"a "e i visok stepen kon4entra4i"e kapitala. ,r7ovaka mornari4a se na"e'!e nalazi u rukama malo7 ro"a monopola ko"i me:uso no vode konkurentsku or u za podelu transportno7 tr5i'ta. 2vakvo stan"e "e u S"edin"enim Amerikim Dr5avama6 .n7lesko"6 Japanu6 <rko" i dru7im zeml"ama. U strukturi razmene morskim putem na"znaa"ni"e ue'!e od &*9 ima"u teni tereti kao 'to su na/ta i na/tni derivati. Slede!a 7rupa po znaa"u su suvi rasuti tereti kao su rude 7vo5:a6 5itari4e6 u7al"6 oksit sa 7lini4om i /os/ati ko"i ine 259 ukupne prekomorske razmene. 2statak se odnosi na 7eneralne terete >7otove i polu 7otove proizvode? kao i na ostale sirovine i repro8materi"ale. $od prevozna sredstva pomorsko7 sao ra!a"a spada"u tankeri6 i"a "e nosivost oko 5**.***t6 spe4i"alizovani rodovi za prevoz rasuti+ teret nosivosti oko 3**.***t i lini"ski rodovi nosivosti oko %*.***t. 2d ukupni+ svetski+ pomorski+ kapa4iteta &*9 se odnosi na tankere6 339 na spe4i"alizovane rodove za prevoz rasuti+ tereta a ostatak na rodove za prevoz 7eneralni+ tereta i rodove ostale namene. $omorski sao ra!a" na"razvi"eni"i "e izme:u zemal"a .vrope i Severne Amerike6 izme:u Severne Amerike i Daleko7 Estoka kao i .vrope i Daleko7 i -lisko7 Estoka. 2. .2. Reni sao"ra#a$ 3naa" reno7 sao ra!a"a za po"edine zeml"e zavisi od prirodno7 i 7eo7ra/sko7 polo5a"a reka6 n"i+ove veliine i sposo nosti za plovid u. @a"ve!a plovna reka na svetu "e Amazon ko"a za"edno sa pritokama /ormira plovnu mre5u od &&.*** kilometara. Epak6 intenzitet sao ra!a"a na Amazonu "e sla "er prolazi kroz privredno nerazvi"ene zeml"e. U Severno" Ameri4i na"ve!a plovna reka "e Fisisipi sa Fisuri"em na ko"o" "e razvi"en sao ra!a" i vr'i se spe4i"alizovanim rodovima sa plitkim 7azom z o7 spe4i/ini+ karakteristika ove reke. @a"znaa"ni"e reke u A/ri4i su @il i 1on7o6 u Azi"i Jan4ek"an76 Luan7+o6 <an76 2 6 Jenise"6 do" "e u .vropi na"ve!a plovna reka "e Vol7a a slede "e Dunav6 Ra"na6 Vezer6 Na a6 Dn"epar6 Dn"estar6 Don i Visla. @a"7u'!i sao ra!a" od svi+ plovni+ reka se odvi"a na Ra"ni "er ona protie kroz industri"ski na"razvi"eni"e o lasti .vrope i povezu"e n"i+ove 4entre sa Atlanskim okeanom. <ustina sao ra!a"a na Ra"ni dosti5e i 1** miliona tona 7odi'n"e dok se na Dunavu kre!e oko 0 miliona tona. Razvitku reno7 sao ra!a"a doprinela "e i iz7radn"a kanala kao ve'taki+ plovni puteva. 2ni ne samo 'to dopun"u"u plovnu mre5u po"edini+ zemal"a ve! i povezu"u plovne mre5e po"edini+ reka6 "ezera i mora. Fre5a kanala unutra'n"e plovid e naroito "e razvi"ena u @emako"6 =ran4usko"6
8

Lolandi"i6 .n7lesko"6 Rusi"i6 SAD i 1ini. @eki od na"znaa"ni"i+ kanala su kanal Ra"na8Fa"na8 Dunav6 )entralni kanal u @emako"6 kanal ko"i povezu"e Senu sa Noarom6 Rona8Ra"na i Farsel"8 Rona u =ran4usko"6 kanal Vol7a8Foskva6 Vol7a8Don u Rusi"i i -elomorski kanal ko"i povezu"e -altiko sa -elim morem. @a"ve!e ue'!e u strukturi prevoza ro e renim putem ima"u kameni u7al"6 koks6 ruda6 drvo6 7ra:evinski materi"al6 5itari4e i na/ta. U razvi"enim zeml"ama u ko"ima se "avl"a potre a za prevozom masovni+ ro a i dal"e se posve!u"e pa5n"a razvitku reno7 sao ra!a"a. $lovni o "ekti se modernizu"u6 pove!ava se n"i+ova rzina a plovna mre5a pro'iru"e novim kanalima i osposo l"ava za sao ra!a" ve!i+ plovni+ o "ekata. 3a+val"u"u!i niskim transportnim tro'kovima i masovnosti reni sao ra!a" zauzima relativno sta ilno i znaa"no mesto u sao ra!a"nom sistemu razvi"eni+ zemal"a. 2.%. Vaz!u&ni pre'oz $oetak MM veka oznaio "e i po"avu "edno7 novo7 vida sao ra!a"a O avionsko7. @akon prvo7 leta alonom 10%3. 7odine6 prvi znanian let io "e let ra!e Ra"t 1(*3. 7odine ime zapoin"e era avionsko7 sao ra!a"a. U poetku avionski sao raa" se koristio za transport putnika i po'te6 a tek od 1(1(. 7odine zapoin"u prvi letovi za transport ro e. $rvi komer4i"alni letovi u .vropi ili su na lini"ama -erlin8Va"mar6 $ariz8-risel6 $ariz8Nondon i Nondon8-risel. 2va" vid transporta posti7ao "e na"dinamini"i razvo" od svi+ ostali+6 pre sve7a z o7 nauno8 te+niko7 pro7resa i primene posti7nuti+ rezultata na unapre:en"u per/ormansi aviona u po7ledu rzine6 du5ine doleta i tovarne sposo nosti. Do 1(#*. 7odine koriste se takozvani klipni avioni sa rzinama od 25*8&5* kmGas6 kapa4iteta do 5* putnika i maksimalno7 doleta do 3*** km. ,i+ 7odina dolazi do po"ave aviona na mlazni po7on ko"i posti5u znaa"no ve!e rzine i to od %**8 (** kmGas sa kapa4itetom od 0*812* putnika. Sa po"avom 'irokotrupni+ aviona poput -80&0 posta"e mo7u!e dostizan"e ilo ko"e take u interkontinentalnom prevozu. 2vi avioni posti5u rzine od %**812** kmGas a kapa4itet im "e oko 5** sedi'ta. 1(0#. 7odine po"avl"u"e se i 1onkord6 prvi avion sa prosenom rzinom od 2*** kmGas ali znaa"no man"im kapa4itetom i vi'im tro'kovima prevoza z o7 e7a "e o7ranien na man"i ro" lini"a i su5en se7ment potro'aa. ,ri na"ve!a svetska proizvo:aa aviona su -oein76 F4Donnell Dou7las i Air us Endustrie. Tabela '. (retanje broja prevezeni% putnika u odabranim godinama'

$rikazano na azi dva izvora; -o5i! V.6 @ovakovi! S.A .konomi"a sao ra!a"a6 .konomski /akultet6 -eo7rad6 str. 25(A BBB..UR2$A..U.int. O .urostatG,ransport

<odina 1(#3. 1(%2. 1(%( 2*** 2**(

-ro" prevezeni+ putnika u mil. 135 005 1.1** 1.0** 2.2**

-ro" prevezeni+ putnika znaa"no se pove!ao sa po"avom aviona na mlazni po7on. Danas stopa rasta se kre!e oko 565 9. $rvo ito "e .vropa ila kontinent sa na"ve!im o imom prevoza u redovnom me:unarodnom sao ra!a"u6 zatim Severna Amerika i na"zad Azi"a 7de "e u 2**(. 7odini prevezeno #&0 miliona putnika6 za ( miliona vi'e ne7o u Severno" Ameri4i. @a"ve!i o im transportno7 rada u doma!em sao ra!a"u se realizu"e u S"edin"enim Amerikim Dr5avama. Svo"e konkurentske prednosti vazdu'ni sao ra!a" "e pre sve7a ispol"avao kod prevoza putnika a u posledn"i+ &*8ak 7odina se ukl"uu"e i u prevoz ro e6 na"e'!e visokovredne ro e poput proizvoda elektronike6 ma'ina6 opreme6 proizvoda automo ilske industri"e6 ko"i mo7u da podnesu visoke tro'kove prevoza a neop+odna "e rza dostava. U razvo"u vazdu'no7 sao ra!a"a "e znaa"no prisutna institu4ionaliza4i"a i dr5avna re7ulativa ko"a se sprovodi preko razliiti+ or7aniza4i"a i udru5en"a od ko"i+ su na"znaa"ni"e EA,A i E)A2. EA,A "e udru5en"e redovni+ vazdu'ni+ prevozili4a ko"a okupl"a oko 1&* kompani"a8 redovni+ vazdu'ni prevozila4a. EA,A "e nadle5na za /ormiran"e 4ena prevoza u redovnom vazdu'nom sao ra!a"u i /ormirala "e "edinstven sistem za o avl"an"e me:unarodno7 prevoza putnika i ro e. E)A2 "e Fe:unarodna or7aniza4i"a 4ivilno7 vazdu+oplovstva ko"a preko zakonodavne6 administrativne i sudske /unk4i"e o ez e:u"e preduslove za nesmetano /unk4ionisan"e vazdu'no7 sao ra!a"a u svetu. $osto"an"e ovi+ or7aniza4i"a "e uslovl"eno time 'to svaka zeml"a ima suverenitet nad svo"im vazdu'nim prostorom i ez sa7lasnosti date dr5ave kori'!en"e ovo7 prostora ni"e dozvol"eno. Epak6 posto"an"e ovi+ udru5en"a i konven4i"a ko"e one donose6 uslovilo "e imper/ektnost ovo7 tr5i'ta i nemo7u!nost posto"an"a slo odne konkuren4i"e. ,ako da su u posledn"i+ 158ak 7odina u svetu prisutni "aki pritis4i za dere7ula4i"u me:unarodno7 vazdu'no7 prevoza pre sve7a od strane S"edin"eni+ Ameriki+ Dr5ava6 1anade i Australi"e. U ovim zeml"ama "e sproveden odre:en stepen dere7ula4i"e6 me:utim to ne men"a in"eni4u o izuzetno" imper/ektnosti tr5i'ta vazdu'ni+ prevozni+ uslu7a.
10

2.(. )e'o'o!i )evovodi su slo5eni sistemi za transport /luida sastavl"eni od stru"ni+ 4evi i 4evne armature6 ko"i mo7u iti spo"eni na razliite naine. )evovodi mo7u iti prosti i slo5eni. $rvi 4evovodi iz7ra:eni su kra"em 1(. veka. 2va" vid transporta "e spe4i"alizovan za prevoz ener7etski+ sirovina u tenom i 7asovitom stan"u >prirodni 7as6 na/ta i na/tni derivati?. Danas6 upotre a 4evovoda se pro'iru"e na prevoz u7l"a6 mleveno7 u pra'inu sa vodom6 za potre e termoelektrana.

. ANA*I+A ,ON,UR-NTS,I. PR-DNOSTI I N-DOSTATA,A $ore:en"e vidova transporta po n"i+ovim prednostima i nedosta4ima "e ar itrarno "er su razliiti vidovi posti7li razliiti stepen razvi"enosti i stan"a te+nike i te+nolo7i"e. ,ako:e6 usmerenost proizvoda ka po"edinim vidovima transporta ote5ava n"i+ovo pore:en"e. Epak pore:en"a po odre:enim karakteristikama su mo7u!a i sam korisnik oda ir odre:eno7 transporta zasniva na konkurentskim prednostima ko"ima vidovi transporta raspola5u. .konomsko8eksplota4ione karakteristike ko"ima vidovi transporta raspola5u su; transportna sposo nost6 rzina6 ez ednost6 pouzdanost i tanost6 elastinost kao i 4ena ko'tan"a transportne uslu7e. .1. Transportna sposo"nost 1apa4iteti prevoza po"edini+ sao ra!a"ni+ sredstava zavise pre sve7a od te+niki+ oso ina a zatim i od uslova i naina eksploata4i"e. Fasovna ro na proizvodn"a ko"a da"e milione tona u7l"a6 elika6 na/te i razni+ artikala 'iroke potro'n"e tra5i sao ra!a"na sredstva ka"a ima"u o7romne prevozne kapa4itete. $revozni kapa4iteti sao ra!a"ni+ sredstava su razliiti. elezni4a "e vid transporta sa na"ve!om transportnom sposo no'!u u kontinentalnom sao ra!a"nom sistemu 'to "e u"edno i na"ve!a konkurentska prednost u odnosu na drumski transport. $osmatra"u!i kapa4itete 5elezniko7 transporta posto"e dve vrste 5elezni4e; ameriko8ruski tip i evropski tip 5elezni4e. Ameriko8 ruski tip 5elezni4e ima ve!e va7one i "ae lokomotive6 kapa4iteti po"edini+ va7ona su oko 5* tona a ukupni kapa4itet kompozi4i"e "e oko 3*** tona. 1od evropsko7 tipa 5elezni4e kapa4iteti po"edinani+ va7ona se kre!u oko 2*O&* tona a kompozi4i"e 15** tona. @a"ve!u prednost 5elezni4a ima kod prevoza masovni+ ro a6 ni5e po"edinane vrednosti6 ko"e dozvol"ava"u /ormiran"e direktni+ vozova ili va7onski+ po'il"ki ko"e "e mo7u!e prevesti od uputne do odredi'ne take ez pretovara. $rema nekim analizama "ednokolosena 5eleznika pru7a ima prevoznu mo! od oko 1* miliona tona ro e u "ednom prav4u. Dvokolosena pru7a mo5e da
11

posti7ne takve prevozne kapa4itete ko"i su u stan"u praktino da zadovol"e potre e i na"razvi"eni"i+ privreda. @a" ol"i primer odnosa kapa4iteta 5elezniko7 i drumsko7 transporta "e or7aniza4i"a prevoza 1*** tona ro e. Da i se prevezla ova koliina ro e neop+odna "e "edna kompozi4i"a voza ko"a i imala izme:u 2585* va7ona nosivosti izme:u 2*8&* tona i sve7a 56# l"udi6 vozni+ slu5 enika. Da i se ista koliina ro e prevezla drumskim transportom neop+odno i ilo oko 2** kamiona nosivosti od 5 tona i oko 2** vozaa. @a"ve!u transportnu sposo nost ima"u sredstva pomorsko7 sao ra!a"a. @osivost transportni+ "edini4a u pomorskom sao ra!a"u kre!e se od 5** *** tona koliko iznosi nosivost tankera6 zatim 3** *** tona rodova za prevoz masovni+ tereta i rodova za prevoz 7eneralni+ tereta do %* *** tona. U renom sao ra!a"u6 sistemom te7l"en"a mo5e se prevesti do 1* *** tona i sistemom potiskivan"a do 2* *** tona. 1apa4itet prevoza znaa"no "e pove!an i u vazdu'nom sao ra!a"u6 pa "e "ednim avionom danas mo7u!e prevesti i do 5** putnika. Dosada'n"e iskustvo u razvitku sao ra!a"a pokazu"e da u kopnenom sao ra!a"u 5elezni4e raspola5u sa na"ve!im transportnim kapa4itetima. 1apa4iteti reni+ i pomorski+ rodova su ve!i i n"i+ovo kori'!en"e "e ra4ionalni"e za prevoz masovni+ ro a u svim onim prav4ima 7de "e to mo7u!e. .2. /rzina pre'oza -rzina prevoza "e "edna od vrlo znaa"ni+ te+niki+ i eksploa4ioni+ oso ina po"edini+ sao ra!a"ni+ sredstava. -rzina prevoza pre sve7a zavisi od te+niki+ karakteristika sao ra!a"no7 sredstva. -rzina svi+ sao ra!a"ni+ sredstava se neprekidno pove!ava6 i ona naroito raste uporedo sa porastom kapa4iteta po"edini+ sao ra!a"ni+ sredstava. ,re a razlikovati nekoliko vrsta rzina; maksimalno mo7u!u rzinu ko"u "edno sredstvo prema svo"im te+nikim karakteristikama mo5e da dosti7ne6 rzinu vo5n"e t". rzinu sa ko"om se "edno sao ra!a"no sredstvo proseno kre!e6 komer4i"alnu rzinu t". rzinu sa ko"om se "edan putnik ili tona ro e preveze od polazno7 do uputno7 mesta. Da i se te+nike rzine po"edini+ sao ra!a"ni+ sredstava mo7le da do:u do izra5a"a potre no "e or7aniza4i"om prevoza o ez editi 'to povol"ni"i odnos maksimalne rzine i rzine vo5n"e na "edno" strani kao i rzine vo5n"e i komer4i"alne rzine na dru7o" strani. Ukoliko "e komer4i"alna rzina li5a rzini vo5n"e6 utoliko vi'e dolaze do izra5a"a te+nike karakteristike i prednosti "edno7 sao ra!a"no7 sredstva nad dru7im. Analize ko"e su vr'ene u velikom ro"u zeml"a pokazu"u da su odnosi rzina vrlo razliiti kod po"edini+ sao ra!a"ni+ 7rana. Tabela 6. )e*usobni odnosi brzina pojedii% trasportni% sredstava6 Sao ra!a"no sredstvo
#

VmGVmaD

VrGVmaD

VrGVm

Ezvor; BBB.s4ri d.4om Vm P rzina vo5n"e Vr P komer4i"alna rzina VmaD P maksimalna rzina

12

1. elezniki sao ra!a" putniki voz rzi voz rzoteretnivoz 2. Drumski sao ra!a" putniki automo il kamion 3. Reni sao ra!a" teretni rod putniki rod &. $omorski sao ra!a" teretni rod putniki rod

*.#* *.#% *.#0 *.&5 *.5* *.%* *.%3 *.%2 *.%*

*.&5 *.5( *.5* *.&5 *.5* *.%* *.0* *.%2 *.%*

*.05 *.%0 *.05 1.** 1.** 1.** *.%& 1.** 1.**

@a osnovu date ta ele vidimo da posto"e razliiti odnosi izme:u po"edini+ rzina i da su na"nepovol"ni"i kod 5elezniko7 sao ra!a"a6 a na"povol"ni"i u drumskom sao ra!a"u i to naroito odnosi izme:u komer4i"alne rzine i rzine vo5n"e. @a komer4i"anu rzinu tre a o ratiti na"vi'e pa5n"e "er od n"e zavisi vreme provedeno na putu6 prema tome rzina putovan"a utie na stvarne 7u itke vremena oko o avl"an"a putovan"a odnosno oko o avl"an"a poslova ko"i su 4il" putovan"a. Dosada'n"i razvo" te+nike pokazu"e da rzine sao ra!a"ni+ sredstava neprekidno rastu. Tabela +. )aksimalne brzine u periodu 1&#0,1-#0. godine .km/sat0+ Sao ra!a"no sredstvo elezni4a Automo il $omorski rodovi Reni rodovi Avion 1%&* 5* 8 1# % 8 1%#* #5 8 2& 1* 8 1%%* %* 8 3& 13 8 1(** (5 5* &2 1# 8 1(1* 1** 0* &# 1# %* 1(3* 11* %5 5* 1% 3** 1(&* 1#* 1** 55 1% &%*

2va" pre7led kretan"a rzina ni"e potpun ez podataka u zadn"i+ 0* 7odina. -rzine su naroito rasle u avionskom sao ra!a"u6 7de putniki avioni dosti5u rzine od oko %** do 12** km na sat. 3naa"ni rezultati posti7nuti su i u pove!an"u rzine automo ila ko"i danas posti5u rzine od 1%*82** km na sat dok su maksimalne od &** do 5** km na sat. 3a+val"u"u!i moderniza4i"i lokomotiva i uvo:en"em elektrine vue pove!ane su i rzine u 5eleznikom sao ra!a"u a na" ol"i rezultati posti7nuti su u =ran4usko"6 @emako"6 .n7lesko"6 S"edin"enim Amerikim Dr5avama i Japanu. Redovni vozovi za prevoz putnika ostvaru"u rzinu od 1%* kmGsat dok se na tzv. rzim pru7am odvi"a sao ra!a" od 25*83** kmGsat.
0

Ezvor; BBB.s4ri d.4om

13

. . /ez"e!nost pre'oza -ez ednost prevoza ro e i putnika "e tako:e "edna od na" itni"i+ ekonomsko8eksploata4ioni+ karakteristika. Sam pro4es o avl"an"a prevoza ma/estu"e se u kretan"u sao ra!a"no7 sredstava i preno'en"u ro e odnosno putnika sa "edno7 mesta na dru7o pa "e sa tim vezana i po"ava izvesni+ opasnosti. ,a opasnost se mo5e po"aviti u o liku o'te!en"a ili uni'ten"a ro e6 povrede ili smrti putnika. 3ato "e o ez e:en"e si7urnosti kako ro e tako i putnika6 "edan od osnovni+ zadataka svako7 prevozio4a. @a" ol"i primer za postizan"e visoke ez ednosti pri prevozu i pored porasta rzine pru5a"u 5elezni4e. Vazdu'ni transport "e na" ez edni"i+ vid prevoza kada se posmatra ro" nesre!a u odnosu na ro" asova leta6 dok "e pro lem ez ednosti na"slo5eni"i i na"te5i u automo ilskom sao ra!a"u. Epak iz 7odine u 7odinu pove!ava se ez ednost prevoza kako putnika tako i ro e. Ez7radn"om pose ni+ transportni+ sredstava ro a se 'titi od o'te!en"a6 loma i kvara. Usavr'avan"em konstruk4i"e kola i uvo:en"em spe4i"alni+ ure:a"a6 sao ra!a"ne 7rane pru5a"u pored masovnosti i rzine vrlo visok stepen ez ednosti. .%. Ure!nost i tanost u o"a'l$an$u pre'oza Da i "edno sao ra!a"no sredstvo mo7lo da od7ovori za+tevima privrede6 ono mora iti sposo no da o avl"a pro4es prevoza sa izvesnom uredno'!u i tano'!u. Urednost podrazumeva o avl"an"e prevoza po unapred utvr:enom redu vo5n"e6 t". da korisni4i transportni+ uslu7a zna"u kada su im transportna sredstva na raspola7an"u i za ko"e vreme mo7u iti o avl"eni prevozi. ,anost podrazumeva o avl"an"e prevoza svakodnevno u tano odre:eno vreme po redu vo5n"e. $rema sada'n"em stan"u or7aniza4i"e sao ra!a"a i te+niko" sposo nosti sao ra!a"ni+ sredstava odr5avan"e redovno7 sao ra!a"a ni"e mo7u!e kod svi+ sao ra!a"ni+ 7rana. elezni4a "e pouzdan i taan transporter "er n"en prevoz ne mo5e iti oz il"no u7ro5en nepovol"nim vremenskim uslovima. ,om svo"om oso inom 5elezni4e u5ivan"u znatnu prednost nad ostalim sao ra!a"nim sredstvima. 1od dru7i+ sao ra!a"ni+ 7rana prekidi u radu za vreme zimski+ mese4i su esta a kod neki+ i redovna po"ava. 2vo naroito va5i za reni sao ra!a" ko"i prekida rad za vreme zime6 ne7de na du5i6 a ne7de na kra!i vremenski period6 'to zavisi od klimatski+ uslova. @a ta" nain reni sao ra!a" ne mo5e da pru5i stalnost i redovitost u sna devan"u industri"e sirovinama i 7orivom i u prenosu 7otovi+ proizvoda od proizvo:aa do potro'aa. Drumski motorni sao ra!a" "e man"e podlo5an uti4a"u i zavisnosti od vremenski+ nepo7oda ne7o reni sao ra!a" ali dosta vi'e od 5elezni4e. ,o "e uslovl"eno sao ra!a"nim putem i te+nikim karakteristikama vozila. Avionski sao ra!a" "e na"man"e uredan i taan prevozila4 "er "e on pod na"ve!im uti4a"em nepovol"ni+ vremenski+ prilika. .(. -lastinost @a odre:ivan"e polo5a"a "edno7 sao ra!a"no7 sredstva u ukupnom sao ra!a"nom sistemu utie i mo7u!nost prila7o:avan"a sao ra!a"nim izvorima. ,a oso ina dolazi do izra5a"a u mo7u!nosti
14

da se po"edina sao ra!a"na sredstva 'to ol"e prila7ode za+tevima korisnika i da prema svo"im kapa4itetima6 pokretl"ivosti i elastinosti pru5e za+tevanu uslu7u. @a"elastini"e prevozno sredstvo "e automo il6 kako u putnikom tako i u teretnom sao ra!a"u. S o zirom na veliinu eksploata4ione "edini4e6 raz7ranatost putne mre5e6 drumski motorni sao ra!a" mo5e da opslu5u"e na"'ira podru"a i da dopre do na"udal"eni"i+ korisnika. ,ako:e6 drumski sao ra!a" sa svo"im malim transportnim "edini4ama O automo ilima mo5e da se prila7odi za+tevima za sitnim prevozima8 da preveze male koliine ro e. Svo"om elastino'!u automo il omo7u!ava i prevoz Iod vrata do vrataJ6 'to predstavl"a znaa"nu prednost u odnosu na dru7e vidove transporta. elezni4e odliku"e mala elastinost prevoza ko"a "e uslovl"ena relativno malom 7ustinom sao ra!a"ne mre5e i visokom transportnom sposo no'!u n"eni+ prevozni+ kapa4iteta ko"i onemo7u!ava"u prevoz man"i+ koliina ro a na ve!i ro" odredi'ta. Kto se tie reno7 sao ra!a"a tu "e oi7ledana mala elastinost i mo7u!nost prila7o:avan"a izvorima ro e i putnika. Ez7radn"a kanala donekle u la5ava nenelastinost i nemo7u!nost prila7o:avan"a reno7 sao ra!a"a potre ama korisnika. $omorski sao ra!a" slino kao i reni ima svo" odre:en domen delovan"a. Avio sao ra!a" "e za+val"u"u!i razvitaku in/rastrukturne mre5e posledn"i+ 7odina znaa"no po ol"'ao elastinost. .0. -konominost i eksterni e1ekti .konominost odnosno 4ena ko'tan"a prevozni+ uslu7a na po"edinim sao ra!a"nim sredstvima i7ra znaa"nu ulo7u u n"i+ovom razvitku i odre:ivan"u n"i+ovo7 mesta. Tabela &. 1stra ivanje prose!nog ko2tanja jedinice transportnog rada po vidovima transporta u 1-&#. godini& Vidovi sao ra!a"a Sao ra!a" na vodi )evovodi elezni4a Drumski prevoz Vazdu'ni transport )ena ko'tan"a u Q po "edno" tonsko" mil"i 1 1.22 3.1# 1& &#.%

Sao ra!a" na vodi samim tim 'to "ednovremeno mo5e da preveze velike koliine ro e ostvaru"e ekonomi"u o ima i time o ez e:u"e niske prevozne 4ene kao i niske tro'kove transporta za korisnika. Fala ula7an"a u in/rastrukturu predstavl"a"u prednost ovo7 vida transporta6 dok velika ula7an"a u mo ilne kapa4itete predstavl"a"u nedostatak. Ezuzetno visoki tro'kovi prevoza ine vazdu'ni sao ra!a" in/eriorni"i u odnosu na dru7e vidove sao ra!a"a. Epak posto"e 7rupe proizvoda ko"e mo7u podneti visoke tro'kove transporta kao to su; proizvodi velike vrednosti6 o7ranieno7 tra"an"a6 proizvodi ko"ima "e neop+odna +itna isporuka z o7 kvarl"ivosti itd.
%

Ezvor; -o5i! V.6 A!imovi! S.A Farketin7 lo7istika6 .konomski /akultet6 -eo7rad6 str. 353

15

Razliiti vidovi transporta ima"u razliitu potro'n"u ener7i"e za o avl"an"e isto7 transportno7 rada. 1ao na"ve!i potro'a "avl"a se drumski transport na ko"i otpada %29 ukupne potro'n"e ener7i"e u sao ra!a"u6 zatim slede vazdu'ni sa 1396 5elezniki sa 39 i reni sa 29. Spe4i/ina potro'n"a ener7i"e po tkm >1JGtkm? se znaa"no razliku"e za razliite vidove transporta 'to mo5emo zakl"uiti na osnovu date ta ele(; Reni transport 16# puta e/ikasni"i od 5elezniko7 transporta i skoro 0 puta od drumsko7 transporta. @aravno potro'n"a Vazdu'ni ener7i"e u renom sao ra!a"u "e znaa"no uslovl"ena Drumski elezniki rzinom rene stru"e6 'to "e ona ve!a vi'e "e ener7i"e Reni potre no utro'iti za upravl"an"e plovnim o "ektom. Slina )evovodi situa4i"a "e i sa drumskim sao ra!a"em 7de potro'n"a ener7i"e zavisi od stan"a puteva. $rednost 5elezniko7 transporta u odnosu na drumski i reni o7leda se u kori'!en"u elektrine ener7i"e ali veliki tro'kovi ko"i su potre ni za iz7radn"u in/rastrukture i elektri/ika4i"u mre5e u znaa"no" meri uman"u"u koristi. 1JGtkm 15%3( 2%(* #00 &23 1#% 3a'tita 5ivotne sredine "e "edna od na"znaa"ni"i+ i na"e'!i+ tema dana'n"e7 savremeno7 dru'tva. ,ransport "e znaa"an izvor za7a:en"a kako u po7ledu emisi"e izduvni+ 7asova tako i u po7ledu uke. Utvr:eno "e da te'ka teretna vozila stvara"u uku izme:u %% i (2 d-6 a laka teretna vozila izme:u 0( i %1 d-. Ako se ima u vidu da uka preko #* d- 'tetna po l"udsko zdravl"e6 onda ni"e te'ko zakl"uiti da po ovom osnovu drumska transportna sredstva predstavl"a"u na"ve!e7 uzronika ne7ativni+ uti4a"a na 5ivotno okru5en"e. Drumski sao ra!a" tako:e znaa"no uestvu"e u za7a:en"u vazdu+a. 2d ovo7 vida sao ra!a"a potie; %#9 u7l"enmonoksida >)2?6 339 u7l"ovodonika >)L?6 &29 azotni+ oksida >@2D?. ,ako:e6 enzinski motori su 7lavni izvori za7a:en"a olovom dok dizel motori emitu"u izuzetno velike koliine a:i i dima. Dru7i vidovi transporta su tako:e veliki za7a:ivai6 ali z o7 ve!e ener7etske e/ikasnosti n"i+ovo ue'!e u ukupnom za7a:en"u "e znatno man"e od ue'!a drumsko7 sao ra!a"a. .2. Sumarna analiza konkurentski3 pre!nosti i ne!ostataka 1oriste!i do sad prikazane karakteristike po"edini+ vidova transporta mo5e se napraviti ta ela u ko"ima !e se dati vidovi transporta me:uso no porediti. Tabela -. 3angiranje vidova transporta po odre*enim ekonomsko,eksploatacionim karakteristikama10 elezniki prevoz 3 3 3 Drumski transport & 2 2 Avionski sao ra!a" 5 1 1 Sao ra!a" na vodi 1 & 5 )evovodi 2 5 &

,ro'kovi prevoza11 -rzina prevoza Vreme isporuke12

( 1*

Ezvor; Radmilovi! 3.6 Dra7ovi! -.A Journal o/ Faritime Resear4+6Vol. EV. @o. 16 pp. 318&#6 2**0 Ezvor; -o5i! V.6 A!imovi! S.A Farketin7 lo7istika6 .konomski /akultet6 -eo7rad6 str. 350 11 na"man"i tro'kovi u tonGmil"a

16

1apa4itet 2'te!ena6 iz7u l"ena ro a13 .lastinost Urednost6 tanost -ez ednost =rekventnost6 kontinuelnost

3 5 3 2 2 &

5 & 1 3 5 2

& 3 2 5 3 3

1 2 & & & 5

2 1 5 1 1 1

@a osnovu date ta ele mo5e se zakl"uiti da 5elezniki sao ra!a" raspola5e velikim kapa4itetima6 relativnim rzinama vo5n"e6 visokom stepenu urednosti i tanosti6 'to predstavl"a n"e7ove na"ve!e prednosti u odnosu na dru7e vidove transporta. Fe:utim6 nedovol"no "e elastian i ne mo5e se na e/ikasan nain prila7oditi potre ama i zatevima korisnika. elezniko7 transporta karakteri'e i visok stepen ez ednosti6 ener7etska 'tedl"ivost kao i man"e za7a:ivan"e 5ivotne sredine za razliku od drumsko7 transporta. elezni4a ima visoke poetno8zavr'ne tro'kove pa "e iz to7 razlo7a konkurentna samo na sredn"a i du5a rasto"an"a >preko 2** km?. elezniki prevoz "e i man"e /leksi ilan 'to rezultira u man"o" /rekventnosti prevoza kao i sman"ivan"u komer4i"ani+ rzina prevoza. Drumski sao ra!a" odliku"e na"ni5i stepen ez ednosti6 relativno sla i prevozni kapa4iteti i velike rzine putovan"a6 odnosno prevoza. Jedan "e od neuredni"i+ vidova transporta ali ima ve!u mo7u!nost prila7o:avan"a sao ra!a"nim potre ama i izvorima ro ni+ i putniki+ tokova. 3naa"no ue'!e operativni+ tro'kova utie na to da "e drumski transport konkurentni"i kod prevoza na kra!e udal"enosti >do 2** km?. Drumski prevoz tako:e karakteri'e niska ez ednost6 kao i velika ener7etska potro'n"a po "edini4i prevoza. Vazdu'ni sao ra!a" "e na" r5i vid transporta. @a du5im rela4i"ama "e neprikosnoven dok na sredn"im rela4i"ama n"e7ova komparativna prednost u7ro5ena 5elezni4om6 z o7 razvitka rzi+ vozova i drumskim sao ra!a"em. Ema na"kra!e vreme isporuke i posle drumsko7 "e na"elastini"i. Vazdu'ni transport "e "edan od na" ez edni"i+ vidova prevoza a odliku"e se i do rom pouzdano'!u i /rekventno'!u. Jedan "e od na"neuredni"i+ vidova prevoza i karakteri'u 7a na"ve!i tro'kovi kao i ne7ativni eksterni e/ekti poput uke i za7a:en"a 5ivotne sredine i visoka potro'n"a ener7i"e. Sao ra!a" na vodi se odliku"e velikim kapa4itetima6 niskim tro'kovima prevoza ali i malim rzinama. Fala ula7an"a u in/rastrukturu predstavl"a"u prednost ovo7 vida transporta6 dok velika ula7an"a u mo ilne kapa4itete predstavl"a"u nedostatak. Sla a elastinost prila7o:avan"a za+tevima korisnika kao i niska urednost6 tanost i /rekventnost su karakteristike vodeno7 transporta. Svo"e prednosti na" ol"e ispol"ava kod prevoza masovni+ i "e/tini+ ro a ko"e ne za+teva"u rz prevoz.
12 13

od vrata do vrata na"man"a koliina

17

)evovodi su kao vid transporta predvi:eni samo za odre:enu kate7ori"u ro a i odliku"u se na"ve!om ez edno'!u6 uredno'!u6 /rekventno'!u6 na"man"om koliinom iz7u l"ene ili o'te!ene ro e. Raspola5u sa velikim kapa4itetima i niskim tro'kovima dok su im rzina i elastinost sla e strane.

18

%. ,ON,UR-NTS,A ANA*I+A VIDOVA TRANSPORTA U -U %.1. Op&te karakteristike ,ransportna politika .vropske Uni"e azira se na nekoliko zakl"uaka; svaki vid transporta tre a iti optimiziran6 svaki vid transporta tre a da postane vi'e pri"atel"ski naklon"en prirodi6 zatim si7uran i ener7etski e/ikasan6 i svaki vid transporta tre a da se koristi e/ikasno sam ili u kom ina4i"i sa nekim kako i se posti7lo optimalno kori'!en"e resursa. U 2**&. 7odini u .U ukupno "e /unk4ionisalo 1 12* *** preduze!a u sektoru transporta sa oko %6# miliona zaposleni+ 'to predstavl"a #.6(9 od ukupno7 ro"a zaposleni+ u ne/inansi"skom sektoru privrede. Tabela 10. 4roj preduze5a i zaposleni% po vidovima transporta u 200#. godini 1# Ukupan ro" preduze!a >u ***? ,ransporti sektor elezniki transport Drumski transport $omorski transport Reni transport Vazdu'ni transport ,ransport putem 4evovoda 1 12* *6# (** 065 %6# 362 *61 9 od ukupno7 ro"a preduze!a 1** *61 %*6& *6# *60 *63 *6* Ukupan ro" zaposleni+ >u ***? % #** (**6( & 2((63 15* 5* &** (62 9 od ukupno7 ro"a zaposleni+ 1** 11 5262 160 *6# &60 *61

@a osnovu podataka iz ta ele vidi se znaa"na domina4i"a drumsko7 sao ra!a"a sa ak (** *** preduze!a re7istrovani+ u ovo" o lasti i sa velikim uti4a"em na zaposlenost. $reko 5*9 l"udi zaposleni+ u sektoru transporta avi se drumskim sao ra!a"em. @a dru7om mestu po ro"u preduze!a nalazi se vodeni transport a po ro"u zaposleni+ 5elezniki transport. $ro4enat od ukupno7 ro"a zaposleni+ u o lasti vodeno7 i vazdu'no7 sao ra!a"a "e ispod 59. @a"man"i uti4a" oekivano ima transport putem 4evovoda 7de posto"i man"i ro" preduze!a i man"i ro" zaposleni+ 'to "e uslovl"eno spe4i/inim sirovinama ko"e se mo7u prevoziti ovim vidom transporta. $rosena 7odi'n"a stopa rasta zaposlenostu u vazdu'nom sao ra!a"u "e *6596 u drumskom i transportu putem 4evovoda "e oko 19. @asuprot tome6 vodeni transport "e "edini ko"i ima varira"u!e stope sa periodima rasta i pada i "edini "e kod ko7a "e re7istrovan pad zaposlenosti u 2**#. 7odini.
14

Ezvor; BBB..UR2$A..U.int O .urostatG,ransport

19

Tabela 11. 6ri%od i dodata vredost po vidovima transporta u 200#. godini1' $ri+od >u mil. .UR? ,ransporti sektor elezniki transport Drumski transport $omorski transport Reni transport Vazdu'ni transport ,ransport putem 4evovoda 1 *3* *** #* *** 32* *** 02 *** 5 *** 1** *** # *** 9 od ukupno7 pri+oda 1**6* 56% 3161 0 *6& (60 *6# Dodata vrednost >u mil. .UR? 3#* *** 3& *** 135 *** 2* *** 1 %** 3* *** 3 5** 9 od ukupne dodate vr. 1**6* (6& 3065 565 *65 %62 16*

$reduze!a u sektoru transportni+ uslu7a ukupno su realizovala 3#* mili"ardi evra dodate vrednosti 'to predstavl"a 0619 od ukupne realizovane dodate vrednosti u ne/inansi"skom sektoru. Dal"om analizom se mo5e zakl"uiti da "e polovina od ove vrednosti stvorena u drumskom i 5eleznikom sao ra!a"u sa ukupnom vredno'!u od 1#( mili"ardi evra. Drumski sao ra!a" "e na prvom mestu sa 135 mili"ardi evra6 na dru7om 5elezniki sa 3& mili"arde evra6 a zatim slede vazdu'ni sa 3* mili"ardi evra6 pomorski sa 2* mili"ardi evra6 transport putem 4evovoda sa ukupnom dodatom vredno'!u od 365 mili"ardi evra i konano reni transport sa 16% mili"ardi evra. Tabela 12. 3anking prvi% ' dr ava !lanica po zaposlenosti i dodatoj vrednosti u 200#. godini16
Udeo u ne/inasi"skom sektoru privrede Rank Dodata vr. >u mil. .UR? 3aposlenost >u +il"adama? Dodata vrednost 3aposlenost

1 2 3 & 5

@emaka >## 0#&? .n7leska >#& (30? =ran4uska >5& (35? Etali"a >&1 &&5? Kpani"a >33 2%&?

@emaka >1 23%.*? =ran4uska >1 125.5? .n7leska >1 *(1.(? Etali"a >(35.0? Kpani"a >%2*.2?

Nitvani"a >11.&9? Netoni"a >11.*9? Danska >11.*9? .stoni"a >1*.%9? Nuksem ur7>1*.59 ?

Netoni"a >11.19? Nitvani"a >(.59? Nuksem ur7 >(.&9? =inska >(.&9? .stoni"a >(.29?

15 16

Ezvor; BBB..UR2$A..U.int O .urostatG,ransport Ezvor; BBB..UR2$A..U.int O .urostatG,ransport

20

$osmatra"u!i prvi+ 5 zemal"a lani4a .vropske Uni"e po dodato" vrednosti i zaposlenosti u sektoru transporta izdva"a se @emaka a prate "e .n7leska6 =ran4uska6 Etali"a i Kpani"a. Fe:utim6 posmatra"u!i doprinos sektora transporta ne/inansi"skom sektoru privrede slika se men"a. Nitvani"a "e na"spe4i"alizovani"a lani4a u ko"o" transportne uslu7e ine 116&9 od ukupno ostvarene dodate vrednosti u ne/inansi"skom sektoru. Netoni"a6 Danska i Nuksem ur7 se tako:e istiu sa doprinosima od oko 1*9. E u po7ledu doprinosa zaposlenosti u ne/inansi"skom sektoru nisu dominantne iste dr5ave. @a prvom mestu "e Netoni"a sa 11.19 a potom sa pri li5no istim pro4entima slede "e Nitvani"a6 Nuksem ur76 =inska i .stoni"a. Tabela 13. $deo preduze5a u dodatoj vrednosti po veli!ini u 200#. godini10 -ro" zaposleni+ u preduze!u 18( 1*8&( 5*82&( 25*R @e/inansi"ski sektor privrede 219 109 229 &*9 1opneni transport 2&9 1#9 1%9 &29 Vodeni transport 2*9 1%9 109 &59

Velika preduze!a i7ra"u va5nu ulo7u u transportnom sektoru. Fala i sredn"a preduze!a za"edno o u+vata"u malo preko 5*9 od dodate vrednosti 7enerisane u transportnom sektoru. Uzrok ovome "e domina4i"a nekoliko ve!i+ preduze!a. U @emako" velika preduze!a doprinose sa ak (*6#9 dodate vrednosti u 5eleznikom transportu6 dok "e od7ovara"u!i pro4enat u .n7lesko" (#659 a u Etali"i ((629. U vazdu'nom sao ra!a"u od7ovara"u!i pro4enat doprinosa u ve!ini zemal"a .vropske Uni"e "e preko 5*9. %.2. ,arakteristike zaposleni3 ,ransportni sektor se znaa"no razliku"e po pitan"u zaposleni+ li4a u odnosu na dru7e sektore. U 2**#. 7odini samo 2*6%9 od ukupno7 ro"a zaposleni+ li4a inile su 5ene 'to "e znaa"no man"e od 359 koliki "e prosek u ne/inansi"skom sektoru. U drumskom i transportu putem 4evovoda ova" pro4enat "e "o' man"i i kre!e se oko 136096 'to predstavl"a "edan od na"ni5i+ proseka u ne/inansi"skom sektoru6 ve!i samo od proseka u 7ra:evinskom sektoru i man"em ro"u industri"ski+ o lasti. @a"ve!i pro4enat 5ena me:u zaposlenima "e u vazdu'nom transportu i iznosi &16&96 ve!i ak i od proseka u ne/inansi"skom sektoru.

17

Ezvor; BBB..UR2$A..U.int O .urostatG,ransport

21

Tabela 1#. 7aposleni po radnom vremenu u 2006. godini1& Vidovi transporta ,ransportni sektor Vodeni Drumski )evovodi Vazdu'ni 9 zaposleni+ sa punim radnim vremenom (*60 (&6* (265 (265 %26# 9 zaposleni sa pola radno7 vremena (63 # 065 065 106&

3aposleni sa pola radno7 vremena predstavl"a"u tako:e izuzetak u transportnom sektoru "er ak (*609 su zaposleni sa punim radnim vremenom 'to "e iznad proseka ko"i u ne/inansi"skom sektoru iznosi %56#9. 2va po"ava "e izra5ena u svim sektorima a pose no u vodenom transportu 7de "e od ukupno7 ro"a zaposleni+ (&6*9 n"i+ sa punim radnim vremenom6 zatim sledi drumski i transport putem 4evovoda 7de iznosi (2659 i na"ni5i "e u vazdu'nom transportu %26#9 sa samo 39 ni5e od proseka u ne/inansi"skom sektoru. Tabela 1'. 7aposleni po godinama starosti u 2006. godini1<odine starosti 1582( 3*8&( $reko 5* ,ransportni sektor 106#9 50639 25619 @e/inansi"ski sektor 2&629 5&629 216#9

,ransportni sektor se razliku"e u odnosu na prosek ne/inansi"sko7 sektora i po 7odinama starosti svo"i+ zaposleni+. Ue'!e zaposleni+ od 15 do 2( 7odina "e 2**#. 7odine iznosilo 106#9 'to "e za #6#9 ispod proseka u ne/inansi"skom sektoru. Ue'!e zaposleni+ od 3* do &( "e ilo 50639 samo 3619 vi'i od proseka6 dok "e ue'!e oso a stari"i+ od 5* 7odina 25619 'to "e vi'e od proseka u ne/inansi"skom sektoru ko"i "e iznosio 216#9. Svi transportni sektori za ele5ili su relativno nizak pro4enat mladi+ radnika ali ova po"ava "e na"izra5eni"a u drumskom i transportu putem 4evovoda 7de "e ova" pro4enat ak 1&629 i "edan "e od na"ni5i+ u ne/inansi"skom sektoru kao 4elini. Ue'!e stari"i+ radnika "e na"ni5e u vazdu'nom sao ra!a"u 7de iznosi 1%659 'to "e ispod proseka dok "e na"vi'i u vodenom sao ra!a"u 7de iznosi 2%639. $ro4enat pla!eni+ radnika u ukupnom ro"u zaposleni+ >ukl"uu"u!i i vlasnike i lanove porodi4e? "e u 2**&. 7odini io %%9 'to "e malo vi'e od proseka u ne/inansi"skom sektoru ko"i "e iznosio %#629. Skoro svi transportni sektori za ele5ili su ve!i pro4enat pla!eni+ radnika od
18 19

Ezvor; BBB..UR2$A..U.int O .urostatG,ransport Ezvor; BBB..UR2$A..U.int O .urostatG,ransport

22

proseka u ne/inansi"skom sektoru6 "edini izuzetak "e drumski sao ra!a" 7de "e pro4enat pla!eni+ radnika iznosio %*9. %. . Pre'oz ro"e 2dre:ene 7rane transporta su svo"im te+niko8te+nolo'kim karakteristikama predodre:ene za prevoz odre:eni+ kate7ori"a proizvoda. @a" ol"i primer su 4evovodi6 ko"i se koriste iskl"uivo za prevoz na/te i 7asa6 a u novi"e vreme i u7l"a u tenom stan"u. ,ako:e6 prevoz na/te i suvi+ rasuti+ tereta se na"e'!e vr'i u velikim koliinama i na velike udal"enosti 'to rezultira u tome da se (*9 prevoza ove vrste ro e o avl"a vodenim putem. Hak 2G3 rodova u svetu namen"eno "e prevozu na/te i rasuti+ tereta. elezni4a do i"a primat u prevozu masovne ro e na mestima 7de ne posto"e uslovi za iz7ran"u 4evovoda ili nema prilaza za sao ra!a" na vodi. Drumski transport "e danas sposo an da preveze ilo ko"u vrstu ro e na sve udal"enosti prevoza 'to "e n"e7ova kl"una konkurentska prednost u odnosu na svo7 7lavno7 konkurenta 5elezni4u. Slika 1. 1ndeks razvoja prometa robe . u milijardama tona/km0 u 8$ u periodu 1--',200'. god. .1--'9100020

,okom perioda od 1((5. do 2**5. 7odine drumski transport do5iveo "e sta ilan i na" r5i rast u prevozu ro e i pove!an"e za ak 3%9 u odosu na azni period. $omorski sao ra!a" "e tokom ovo7 perioda ele5io sta ilne stope rasta 'to dovodi ova" vid transporta na dru7o mesto po prevezeno" koliini ro e u .U. ,ransport ro e avionom za ele5io "e prilino sta ilan rast sa man"om krizom 2**2. 7odine ali kasni"im oporavkom i na7lim rastom6 'to 7a postavl"a na tre!e mesto po prevozu ro a u 2**5. 7odini u .U. @a"ve!e vari"a4i"e tokom ovo7 perioda imali su 5elezniki i reni transport. Dru7a na"ni5a vrednost reno7 transporta "e za ele5ena 2**3. 7odine nakon e7a sledi n"en oporavak i u 2**5. 7odini pove!an"e u odnosu na aznu vrednost za 1*9.
2*

Ezvor; BBB..UR2$A..U.int O .urostatG,ransport

23

elezniki transport ne ele5i visoke stope rasta sve do 2**3. 7odine6 i 2**5. 7odine ostvaru"e pove!an"e u odnosu na aznu 7odinu za 1*9. 1od transport putem 4evovoda nisu za ele5ene neke znaa"ne vari"a4i"e i prevoz ro a ovim vidom transporta nalazi se na etvrtom mestu u .vropsko" Uni"i sa pove!an"em u odnosu na 1((5. 7odinu za 1%9. Tabela 16. 6romet robe po vidovima transporta u odabranim godinama .u : od milijardu tona/km021 Vidovi transporta Drumski transport $omorski transport elezniki transport Reni i transport putem 4evovoda 1((5 &2.19 3%.19 12.19 0.09 2**5 &&.29 3(.19 1*9 #.09

2d 1((5. 7odine kori'!en"e drumsko7 i pomorsko7 sao ra!a"a se pove!avalo ravnomerno tako da u 2**5. 7odini oni za"edno o u+vata"u %39 od ukupno7 prevoza ro e u tonima po kilometru. $ro4enat u ukupnom prevozu ro e 5eleznikim6 renim i transportom putem 4evovoda "e do5iveo pad. Tabela 1+. Transport odabrani% robni% grupa unutar 8$ po vidovima prevoza u 1--&. godini22
Ro ne 7rupeGVidovi transporta Ukupno >mlrd.tkm? Ukupno >u 9? $ol"oprivredni proizvodi U7al" i ostala mineralna 7oriva @a/ta i na/tni proizvodi <vo5:e6 elik i dru7i metali )ement i dru7o 7ra:evinski materi"al Lemikali"e i ve'taka :u riva Fa'ine i prate!a oprema Ukupno
21 22

Drumski

elezniki

Reni

$omorski

)evovodi

Ukupno

1.15* && 32 1 5 0 21 % 20 1**

22* % 12 1* 1* 2* 12 1* 2& 1**

11* & 1* 1( 1( % 3& ( 2 1**

1.*0* &1 ... ... ... ... ... ... ... ...

%5 3 * * 1** * * * * 1**

2.#35 1** 2( 2( # ( 2* % 2# 1**

Ezvor; BBB..UR2$A..U.int. O .urostatG,ransport Ezvor; -o5i! V.6 A!imovi! S.A Farketin7 lo7istika6 .konomski /akultet6 -eo7rad6 str. 33(

24

Ez date ta ele se vidi da na"ve!i o im transportno7 rada unutar .vropske Uni"e o avl"a drumski transport i to &&9. $rati 7a pomorski sa &19 dok ostali vidovi transporta ima"u znaa"no man"e ue'!e; 5elezniki %96 reni &96 4evovodi 39. Drumski prevoz se na"vi'e koristi za transport pol"oprivredni+ proizvoda >329?6 4ementa i dru7o7 7ra:evinsko7 materi"ala >219? kao i ma'ina i prate!e opreme >209?. Ue'!e dru7i+ ro ni+ 7rupa ni"e tako izra5eno. elezni4om se na"vi'e prevoze metalni proizvodi >2*9? i ma'ine i prate!a oprema >2&9?. Reni sao ra!a" se istie u prevozu 7ra:evinsko7 materi"ala >3&9?6 u7l"a >1(9? i na/te >1(9?. )evovodima se u potpunosti prevozi na/ta i na/tni derivati6 dok poda4i za pomorski sao ra!a" nisu raspolo5ivi. Tabela 1&. $!e25e vidova transporta u zemljama 8$ u 2006. god.23 3eml"e Netoni"a .stoni"a Nitvani"a Austri"a Slovaka Lolandi"a $ol"ska @emaka Kvedska Fa:arska -u7arska -el7i"a Rumuni"a .U820 =inska He'ka =ran4uska Danska Sloveni"a .n7leska Etali"a Nuksem ur7 Kpani"a $ortu7al <rka Erska 1ipar Falta Drumski 3& 35 5& 5# 5( #1 #2 #& #& #0 #% #( #( 03 03 0& 05 0# 0% %3 %# (1 (2 (5 (% (( 1** 1** elezniki 5& #5 3% 3* 2# & 2# 21 3# 22 20 1& 1( 10 20 23 1& 0 22 11 ( 5 & 5 2 1 8 8 Reni 8 8 * 3 * 31 * 12 8 & & &1 1* 5 * * 3 8 8 * * & 8 8 8 8 8 8 )evovodi 12 8 % 11 15 & 12 3 8 # 2 3 2 5 8 3 % 10 8 5 & 8 & 8 * 8 8 8

23

Ezvor; BBB..UR2$A..U.int O .urostatG,ransport

25

U svim zeml"ama .vropske Uni"e6 prevoz ro e drumom "e dominantan osim u .stoni"i i Netoni"i 7de se ro a vi'e prevozi 5elezni4om u pro4entima izra5eno #59 i 5&9 respektivno. Nitvani"a i Kvedska su slede!e dve dr5ave ko"e su za ele5ile veliki udeo 5elezni4e u prevozu ro a i to 3%9 i 3#9. @a"ve!i udeo drumsko7 sao ra!a"a za ele5en "e kod 1ipra >1**9?6 Falte >1**9?6 Erske >((9? i <rke >(%9?. %.%. Pre'oz putnika 2 im prevoza putnika uslovl"en "e pre sve7a porastom do+otka i 5ivotno7 standarda stanovni'tva. 3naa"an uti4a" ima"u i promene u teritori"alnom razme'ta"u stanovni'tva6 promene u pro4esima ur aniza4i"e i kon4entra4i"e stanovni'tva u 7radskim nasel"ima. Slika 2. 1ndeks procenjenog razvoja transporta putnika u periodu 1--',2003. god. .milijardu putnika/ km0 u 8$ .1--'910002#

@a" r5i rast u prevozu putnika u periodu od 1((5. do 2**3. 7odine za ele5en "e kod avionsko7 sao ra!a"a. @a"ve!i uti4a" na ova" trend imao "e rast 5ivotno7 do+odka kao i po"ava SloB 4ostS kompani"a ko"e su omo7u!ile putni4ima znatno ni5e 4ene letova. ,ri na"ve!e SloB 4ostS kompani"e u .vropi u kate7ori"i putni4iGkm u 2**5. 7odini ili su easCJet sa 2#62 mili"arde putnikaGkm6 zatim RCanair sa 2562 mili"arde putnikaGkm i Air8-erlin sa 1(6& mili"arde putnikaGkm. $revoz putnikim automo ilima6 motorima6 tramva"ima i metroom "e pokazao relativno sta ilan rast tokom dato7 perioda. U prevozu putnika 5elezni4om "e za ele5en rast sve do 2***. 7odine kada posle la7o7 pada nastupe period relativne sta ilnosti. $omorski sao ra!a" "e do5iveo znaa"an pad po ro"u prevezeni+ putnika do 1(((. 7odine od kada "e ostao relativno sta ilan.

2&

Ezvor; BBB..UR2$A..U.int O .urostatG,ransport

26

Tabela 1-. 6rocenjeni udeo vidova transporta u prevozu putnika u odabranim godinama .u : od milijarde putnika/km02' Vidovi transporta $utniki automo ili Auto us i metro Avion elezni4a -rodovi i motori 1((5 036# 1*65 #63 #63 36& 2**& 0365 (65 % 56% 362

$utniki automo ili su ostali dominantni vid prevoza putnika sa ue'!em ko"e se neznatno promenilo posle skoro 1* 7odina. Dru7o mesto su zadr5ali auto us i metro sa s tim 'to se n"i+ovo ue'!e uman"ilo za 19. Avion "e na tre!em mestu ali se n"e7ovo ue'!e u ukupnom o imu prevoza putnika uve!alo za 1.09. Ue'!e 5elezni4e se sman"ilo za *.596 dok "e pomorski sao ra!a" zadr5ao skoro isto ue'!e ko"e "e imao i 1((5. 7odine. Tabela 20. 4roj prevezeni% putnika po pojedinim zemljama 8$ u odabranim godinama26
3eml"eGvidovi transporta .U820 -el7i"a -u7arska He'ka Danska @emaka .stoni"a Erska <rka Kpani"a =ran4uska Etali"a 1ipar Netoni"a Nitvani"a Nuksem ur7 Fa:arska
Falta Lolandi"a Austri"a $ol"ska $ortu7al Rumuni"a Sloveni"a Slovaka =inska Kvedska .n7leska
25 2#

$rema raspolo5ivim poda4ima na"ve!i ro" putnika u .vropsko" Uni"i putu"e 5elezni4om6 ko"a "e
Vazdu'ni >2**0? 0(2 0** &&% 2* %*5 31& # *01 21* 13 *(% 1&1 2& *&1 #1( 1#3 %&3 ((# 1 022 5*5 2( %&* *2* 3& 0%5 (5% 1#3 523 *1* 12* *3& 3#1 1*# 2(& 2*5 0 **& 120 3 155 001 2 1(5 (5( 1 #3& &#5 % 5%* 2#1
2 (01 3#% 5* 5** 5(2 22 (2# 1*& 10 12* *15 2& 32& 302 # (*% 5(( 1 5*& &&# 2 232 &11 1& &#& 505 2# (#0 253 210 2%% &5#

$omorski >2**#? 3(0 55* *** %(1 *** 15 *** 8 &% 1&5 *** 2( 25# *** # #(1 *** 3 2*0 *** (* &*2 *** 22 1#0 *** 2# &*2 *** %5 (%& *** 1%2 *** 210 *** 1(* *** 8 8
21% *** 2 120 *** 8 1 030 *** #%# *** 8 3* *** 8 1# 03( *** 32 33& *** 2( (3* ***

elezniki >2**0? 0 #2( %5( *** 2*# &5% *** 8 1%& 23& *** 1#& 32% *** 2 1(2 13# *** 5 &&1 *** &5 3#3 *** 13 21& *** 5*# #&( *** 1 *#5 &23 *** 550 %0* *** 8 20 &2* *** & &0( *** 1# &&1 *** 1&( 55* ***
8 3&0 5*2 *** 1(( #** *** 2#1 0%0 *** 15# 01# *** %5 05& *** 1# 12& *** &0 *#2 *** #0 1#* *** 1#( *#% *** (2( 5&1 ***

Ezvor; BBB..UR2$A..U.int O .urostatG,ransport Ezvor; BBB..UR2$A..U.int O .urostatG,ransport

27

Slika 3. 1ndeks rasta transporta u 8$ u periodu 1-&',1---. godine2+

1ao 'to se sa dato7 7ra/ikona mo5e videti rast transporta ro e "e znaa"no ve!i i od rasta prevoza putnika kao i od rasta <D$8a .vropske Uni"e tokom dato7 perioda posmatran"a. %.(. Tro&ko'i ,ransportna uslu7a predstavl"a izraz preme'tan"a ro a i putnika izme:u razliiti+ prostorni+ taaka izvori'ta i odredi'ta prevoza. U 4il"u or7anizovan"a i realizovan"a pro4esa proizvodn"e prevozni+ uslu7a6 transportna preduze!a an7a5u"u i tro'e potre na sredstva za proizvodn"u >sredstva za rad i predmete rada? i radnu sna7u. 1ori'!en"em dati+ sredstava i radne sna7e nasta"u tro'kovi poslovan"a transportni+ preduze!a. @eki od ovi+ tro'kova su direktno vezani za pro4es proizvodn"e transportni+ uslu7a6 dok su dru7i indirektno vezani za ta" pro4es i nasta"u u vezi sa or7anizovan"em i upravl"an"em ukupnim poslovan"em preduze!a. @eki tro'kovi nisu podlo5ni nikakvim promenama u vezi sa porastom ili sman"en"em stepena iskori'!en"a kapa4iteta6 dok dru7i zavise od ti+ promena. @a osnovu ovi+ zavisnosti sve 7rupe proizvodni+ tro'kova dele se na /iksne i vari"a ilne. Tabela 21. ;kvirna struktura i nivoi varijabilni% i <iksni% tro2kova u razli!itim transportnim vidovima2& Vid transporta 9 /iksni+ tro'kova u ukupnim tro'kovima 9 vari"a ilni+ tro'kova u ukupnim tro'kovima

20 2%

Ezvor; BBB..UR2$A..U.int O .urostatG,ransport Ezvor; -o5i! V.6 A!imovi! S.A Farketin7 lo7istika6 .konomski /akultet6 -eo7rad6 str. 351

28

Drumski prevoz elezni4a Sao ra!a" na vodi Vazdu'ni prevoz )evovodi

3*8&* #580* 5*8#* #580* %*8%5

#*80* 3*835 &*85* 3*835 1582*

$osmatra"u!i ue'!e /iksni+ i vari"a ilni+ tro'kova u ukupnim tro'kovima mo5e se zakl"uiti da "e na" ol"e ran7iran drumski prevoz "er u n"e7ovo" strukturi ne preovla:u"u /iksni tro'kovi ve! vari"a ilni. Visoko ue'!e /iksni+ tro'kova u ostalim vidovima transporta utie na pove!an"e 4ene ko'tan"a kao i pove!an"e osetl"ivosti na promenu nivoa o ima prevoza. Sa aspekta transportera6 transportni tro'kovi se sasto"e iz dve 7rupe tro'kova i to; eksploata4ioni tro'kovi ko"i nasta"u u pro4esu proizvodn"e transportni+ uslu7a i tro'kovi in/rastrukture. ,ransportni sektor zemal"a .vropske Uni"e ele5i znaa"an iznos ula7an"a u in/arastrukturu ko"i posmatra"u!i po po"edinim vidovima transporta ni"e tako velik ali ako se prosek ko"i iznosi 1*6#9 uporedi sa prosekom u ne/inansi"skom sektoru ko"i iznosi &6(9 uoava se da "e ula7an"e u in/rastrukturu u transportnom sektoru ak dva puta ve!e ne7o u ne/inansi"skom sektoru. Tabela 22. Tro2kovi transportnog sektora u 200#. godini2Ukupni tro'kovi 1 *&* ** %3 *** 323 *** 02 2** 1*5 *** 3 (&& Vrednost >u milionima .UR? ,ro'kovi ,ro'kovi radne ,ro'kovi in/rastrukture sna7e materi"ala i uslu7a 11* *** 23* *** 0** *** 15 *** 2% *** &* *** 31 *** (2 *** 2** *** ( *** 0 2** 5# *** 0 *** 25 *** 03 *** (5( 3%# 2 #**

,ransportni sektor elezniki transport Drumski transport Vodeni transport Vazdu'ni transport ,ransport putem 4evovoda

Tabela 23. $!e25e pojedini% vrsta tro2kova u ukupnim tro2kovima u 200#. godini30 ,ro'kovi in/rastrukture 1*6#9 1%619 (6#9 12659 #609 ,ro'kovi radne sna7e 22619 33609 2%659 1*9 236%9 ,ro'kovi materi"ala i uslu7a #0639 &%629 #16(9 006#9 #(659

,ransportni sektor elezniki transport Drumski transport Vodeni transport Vazdu'ni transport
2( 3*

Ezvor; BBB..UR2$A..U.int O .urostatG,ransport Ezvor; BBB..UR2$A..U.int O .urostatG,ransport

29

,ransport putem 4evovoda

2&639

(6%9

#56%9

$osmatra"u!i tro'kove po po"edinim vidovima transporta mo5e se uoiti da "e u svakom ula7an"e u in/rastrukturu znaa"no iznad proseka u ne/inansi"skom sektoru6 s tim 'to se izdva"a 5elezniki transport u kome tro'kovi in/rastrukture predstavl"a"u 1%619 od ukupni+ tro'kova. 2vo "e prouzrokovano velikim ula7an"em u moderniza4i"u 5eleznike mre5e kao i u n"enu elektri/ika4i"u. ,ro'kovi radne sna7e su na"ni5i kod transporta putem 4evovoda i ine (6%9 od ukupni+ tro'kova kao i kod vodeno7 transporta 7de ine 1*9 od ukupni+ tro'kova 'to i ne udi "er "e na"man"i ro" zaposleni+ upravo u ova dva sektora transporta. @a"ve!i udeo tro'kova radne sna7e za ele5en "e kod 5elezniko7 i drumsko7 transporta. $rosek udela tro'kova radne sna7e od 22619 "e znaa"no ve!i od proseka ne/inansi"sko7 sektora ko"i iznosi 1#6&9. Epak kod svi+ vidova transporta na"ve!i udeo u ukupnim tro'kovima uma"u tro'kovi materi"ala i uslu7a. @a"ve!i udeo ima"u kod vodeno7 transporta ak 006#96 zatim kod vazdu'no7 #(659 dok se kod ostali+ ova" udeo kre!e ispod proseka transportno7 sektora. Razlo7 znaa"nom ue'!u ovi+ tro'kova mo5e se raz"asniti man"im ula7an"em u in/rastrukturu u odnosu na dru7e transportne sektore. @a nivou .vropske Uni"e na"ve!i tro'kovi in/rastrukture su kod kopneno7 sao ra!a"a z o7 veliki+ ula7an"a ko"a su potre na za iz7radn"u sao ra!a"ni4a6 5eleznike mre5e i 4evovoda kao i n"i+ovo odr5avan"e. ,ro'kovi radne sna7e su na"ve!i kod kopneno7 vida transporta 'to "e i lo7ino "er zaposleni u ovom sektoru ine preko #*9 od ukupno7 ro"a zaposleni+. ,ro'kovi materi"ala i uslu7a na"ve!i su kod kopneno7 transporta i ak 3 puta ve!a ne7o kod vazdu'no7 i & puta ve!a u odnosu na vodeni transport. Velika ula7an"a u in/rastrukturu kod kopneno7 sao ra!a"a izra5ena su u =ran4usko" ># 2(& mil. evra? i Etali"i ># 2(* mil. evra? 6 kod vodeno7 u Dansko" >2 215 mil. evra? i Etali"i >1 #%% mil. evra?6 dok kod vazdu'no" u =ran4usko" >1 #02 mil. evra? i @emako" >1 3(# mil. evra?. @a"ve!i tro'kovi radne sna7e za ele5eni su kod kopneno7 transporta i to u =ran4usko" >25 3*5 miliona evra? dok "e dru7a zeml"a sa znaa"no ni5im tro'kovima .n7leska >10 *#3 miliona evra?. 3naa"no ni5i tro'kovi za ele5eni su kod vodeno7 transporta u ve!ini zemal"a6 dok su kod vazdu'no7 transporta na"ve!i tro'kovi radne sna7e za ele5eni u .n7lesko" u iznosu od & %&# miliona evra. @a"ve!i tro'kovi materi"ala i uslu7a kod kopneno7 transporta za ele5eni su u Etali"i >35 *#0 miliona evra?6 .n7lesko" >3& 3*2 miliona evra? i =ran4usko" >3& 1*3 miliona evra?6 kod vodeno7 u @emako" >12 1%0 mil. evra? i Dansko" >1* 25* mil. evra? i kod vazdu'no7 u .n7lesko" >15 503 mil. evra? i @emako" >12 051 mil. evra?. Tabela 2#. Transportni tro2kovi po zemljama 8vropske $nije u 200#. godini31

31

Ezvor; BBB..UR2$A..U.int O .urostatG,ransport

30

,ro'kovi in/rastrukture ,ro'kovi radne sna7e ,ro'kovi materi"ala i uslu7a >u mil. .UR? >u mil. .UR? >u mil. .UR? 1opneni Vodeni Vazdu'ni 1opneni Vodeni Vazdu'ni 1opneni Vodeni Vazdu'ni .U820 &0 *** ( *** 0 *** 12* (1( 0 2** 25 *** 230 32* 5# *** 03 *** -el7i"a 1 &#2 21# 1*( 5 33% 0* 2(# % 353 2 ##* 1 0#* -u7arska 2*1 2% 2( 223 2& ( 1 &(3 15* 220 He'ka %&& 1 31 1 02& 5 1*1 5 0&( 1( 5%# Danska 1 *#5 2 215 1*5 2 025 013 ##* & 532 1* 25* 1 %00 @emaka 5 %&2 01# 1 3(# 1# 030 1 1*2 3 50( 32 20* 12 1%0 12 051 .stoni"a 0( 1# 1 133 15 11 5(# 335 %# Erska 5&* ... ... (** ... ... 1 030 ... ... <rka ... ... ... ... ... ... ... ... ... Kpani"a & #(* 1#1 51& ( (1( 235 1 (%# 22 1(% 1 *01 5 3#& =ran4uska # 2(& (1* 1 #02 25 3*5 055 & 330 3& 1*3 5 (2& 1* *02 Etali"a # 2(* 1 #%% 33# 13 %0# 1 *#2 1 &53 35 *#0 # 1#& 0 201 1ipar 15 5 3 03 0% 12& ## 1*& 2(* Nitvani"a 225 1( ( 1%3 % ( 533 22 03 Netoni"a 1#2 1( & 255 25 13 %05 #% %* Nuksem ur7 && * 1* 51* 2 22* 0(2 1% 0(1 Fa:arska 03( 13 15 1 &11 11 1*( 3 5** &% 50* Falta ... ... ... ... ... ... ... ... ... Lolandi"a 1 &10 %13 ... # #%( 5#3 2 *50 12 *%3 & 00( & %30 Austri"a & 320 30 23* 5 *30 11 51& 0 *(# #* 2 300 $ol"ska 1 2*3 ( &3 2 15( 32 110 % %%3 325 020 $ortu7al 1 &30 1*5 ## 1 #5* &1 &20 ( (0& 33* 1 &0( Rumuni"a 1 33( ... ... #5* ... ... 2 05# ... ... Sloveni"a #0 23 5 3%( & 2( 1 131 2( (5 Slovaka 333 1 # &#( # 1* (03 13 113 =inska %(* 30* 1*1 2 *05 35# 3(2 3 302 1 #&* 1 550 Kvedska 1 #&& 5(* 1#2 3 (00 #*% 050 ( 153 2 %05 2 *0* .n7leska 5 1(0 %02 (#1 10 *#3 1 15( & %&# 3& 3*2 # 25* 15 503

Tabela 2'. Tro2kovi sektora transporta po stanovniku u 200#. godini32 ,ro'kovi drumsko7 transporta po stanovniku
32

,ro'kovi vodeno7 transporta po stanovniku

,ro'kovi vazdu'no7 transporta po

Ukupni tro'kovi transporta po stanovniku

Ezraunato na azi podataka iz dva izvora; BBB..UR2$A..U.int O .urostatG,ransport A BBB.Bikipedia.4om

31

.U820 -el7i"a -u7arska He'ka Danska @emaka .stoni"a Erska <rka Kpani"a =ran4uska Etali"a 1ipar Nitvani"a Netoni"a Nuksem ur7 Fa:arska Falta Lolandi"a Austri"a $ol"ska $ortu7al Rumuni"a Sloveni"a Slovaka =inska Kvedska .n7leska

>u .UR? %1*620 13((6&% 2536*1 0(161# 15**62& #0*6%0 #*26%# 01360( T 0(%6#3 1*15633 (1&6&( 1(26*5 2%26#& 50&6&% 2#%*61# 5#&623 T 12106(* 1(#56%5 32*6%5 12206%( 2216*& 00265( 32062& 11%&63% 15%*6&# (116#0

>u .UR? stanovniku >u .UR? 1&&63# 12(65 2026*% 165& 2#6## 16*& 2630 *6(* 23056## 160# 10162( 2#6&2 2036*0 *61# T T T T 316%3 (6%& 110620 156%3 1&065% (6(* 233621 2610 1&601 *632 &(6%* *61# 3(6%2 *63% 061( 1622 T T 30163* 56## 126%( 165% (65( 260# &&60& 16#* T T 2062# *61# 36#% *63( &&262* 1603 &35601 16%( 1336&0 236&5

>u .UR? 11#&65% 1%01652 31&6#& %#16%3 &35261( 1*5%6(% (&(6*5 01360( T 1**161* 13%1612 12126*% (&5631 32&6#( ##06&1 &0536*2 #&*602 T 2**56*( 235165* 3536#% 1&5%6*3 2216*& %#26#5 35&601 2**(602 23356(2 13%(605

3animl"ivo "e i po7ledati tro'kove po stanovniku u zeml"ama .vropske Uni"e po vidovima transporta. @a"ve!i tro'kovi po 7lavi stanovnika u .vropsko" Uni"i odnose se na drumski transport i ak su # puta ve!i od izdataka za vazdu'ni i 565 puta ve!i od izdataka za 5elezniki transport. @a"ve!e tro'kove za drumski transport po 7lavi stanovnika ima"u Nuksem ur7 sa ak 2#%*61# evra i Austri"a sa 1(#56%5 evra. Razlo7 ovako visokim izda4ima su znaa"na ula7an"e u in/rastrukturu i u modeniza4i"u kako drumsko7 tako i 5elezniko7 sao ra!a"a. Danska "e zeml"a sa na"ve!im izda4ima u o lasti vodeno7 transporta ko"i iznose 23056## evra i znaa"no su vi'i ak i od proseka na nivou svi+ zemal"a .vropske Uni"e ko"i iznosi 1&&*630 evra. Danska predstavl"a 7lavnu vezu sredn"e .vrope i Skandinavi"e6 tako:e spada i u zeml"e sa veoma du7om o alom naspram svo"e veliine i predstavl"a pravu pomorsku Sraskrsni4uS evropski+ pomorski+ puteva u n"enom severnom delu. Svi ovi /aktori uslovili su znaa"no ula7an"e u razvitak kako kopneno7 tako i vodeno7 sao ra!a"a u ovo" zeml"i kako i se mno7e prirodne prepreke6 poput ras4epkanosti dr5ave na ro"na ostrva savladale. @a dru7om i tre!em mestu po ula7an"u u vodeni
32

transport nalaze se =inska i Kvedska sa &&262* i &35601 evra po stanovniku. 2ve zeml"e su slini+ karakteristika6 velike i retko nasel"ene sa velikim ro"em "ezera i du7akom morskom o alom 'to i uslovl"ava razvitak vodeno7 transporta. ,ro'kovi vazdu'no7 transporta po stanovniku na"ve!i su u @emako" i iznose 2#6&2 evra. @emaka "e zeml"a sa velikim ro"em aerodroma6 na"ve!i u zeml"i i tre!i po prometu u .vropi "e /rank/urtski aerodrom6 kao i velikim ro"em avio kompani"a6 "edna od na"poznati"i+ avio kompani"a "e Nu/t+ansa. Dru7a zeml"a po ula7an"u u vazdu'ni transport "e .n7leska sa 236&5 evra po stanovniku. 3a .n7lesku "e karakteristinu da znaa"no ula5e kako u vazdu'ni tako i u vodeni i kopneni transport. @a"ve!e ukupne tro'kove po stanovniku ele5e Nuksem ur7 i Danska 'to "e prouzrokovano kako velikim ula7an"em u razvitak kopneno7 i vodeno7 transporta >Danska? tako i man"im ro"em stanovnika >Nuksem ur7? u odnosu na dru7e dr5ave lani4e .vropske Uni"e. %.0. Pro!ukti'nost i pro1ita"ilnost Tabela 26. 6roduktivnost i pro<itabilnost po vidovima transporta u 200#. godini33 Dodata vrednost po radniku >u *** .UR? &2 3% 3* 11* 0* 30&6% $roseni tro'kovi rada > u *** .UR? 3* 3*60 2# &*60 #* &261 $rinos po radniku>9? 1&* 12& 12* 20* 12* %(* -ruto operativna mar5a >9? 1363 11 13 1(65 &6& 52

,ransportni sektor elezniki Drumski Vodeni Vazdu'ni )evovodi

Veliki ro" zaposleni+ radnika sa punim radnim vremenom mo7u delimino o "asniti visoke prosene tro'kove rada u transportnom sektoru. $rosek transportno7 sektora "e 2**&. 7odine iznosio 3* *** evra po zaposlenom 'to "e znaa"no vi'e od proseka za ele5eno7 u ne/inansi"skom sektoru privrede ko"i "e iznosio 20 #** evra po zaposlenom. @a"vi'i proseni tro'kovi rada za ele5eni su kod vazdu'no7 transporta i iznosili su #* *** evra po zaposlenom ak 2 puta vi'e od proseka ne/inansi"sko7 sektora. 1ao 'to se i mo7lo oekivati za kapitalno intenzivni sektor dodata vrednost po radniku ko"a "e iznosila &2 *** evra "e vi'a od prosene vrednosti ne/inansi"sko7 sektora ko"i "e u datom trenutku io &* (** evra po zaposlenom. Epak visoki proseni tro'kovi su uti4ali na prinos po radniku ko"i predstavl"a ra4io dodate vrednosti po zaposlenom i tro'kova rada po zaposlenom. U .vropsko" Uni"i u transportnom sektoru ova" ra4io iznosio "e 1&*9 u 2**&. 7odini 'to "e ispod proseka za ele5eno7 u ne/inansi"skom sektoru ko"i "e iznosio 1&%9 . Dal"om analizom se mo5e uoiti da posto"e znaa"ne razlike u vrednostima ovo7 ra4i"a po po"edinim vidovima transporta. Ezrazito visok ra4io za ele5en "e kod transporta putem 4evovoda ak %(*9 ko"i "e prouzrokovan visokom dodatom vredno'!u po radniku. 3naa"no ni5i ali iznad proseka kod vodeno7 transporta ova" ra4io "e iznosio 20*9. -ruto
33

Ezvor; BBB..UR2$A..U.int O .urostatG,ransport

33

operativna mar5a "e ila ve!a kod transportno7 sektora >13.39? u odnosu na prosek ne/inansi"sko7 sektora >119?. Visoka vrednost ovo7 parametra za ele5ena "e kod vodeno7 transporta 1(659 ko"a "e opet znaa"no ni5a od stope od 529 za ele5ene kod transporta putem 4evovoda ko"a "e istovremeno i na"ve!a stopa za ele5ena u ne/inansi"skom sektoru privrede.
Tabela 2+. 6okazatelji produktivnosti i pro<itabilnosti po zemljama 8vropske $nije u 200#. godini3# Dodata vrednost po radniku > u *** .UR? 1opneni Vodeni Vazdu'ni 316& 11* 0* 5*60 1%16( %063 & 1*65 %6& 1265 060 3(60 &(6& 3*5 556& 3% 21(65 81(6& 1*6& 8#6& 1(60 3#6& ... ... ... ... ... 3365 #(61 0265 &*6% %&6# #(63 &*63 1*061 #*6& 1#6& &363 3#6& 56# 1%65 &26# %60 256& 156( 5*62 13(63 12&6& 11 (63 106% ... ... ... &#63 ... ... &%60 %062 5(6% (6# 3361 3#6% 216# 516% #161 56( ... ... 1061 3(6# #%65 %63 156# 81#65 &#6# 026& #16# &163 5&63 #&63 3(62 1#26( 1236& $roseni tro'kovi rada >u *** .UR? 1opneni Vodeni Vazdu'ni 2#61 666 #* &263 026% #261 361 36( &63 %6( 062 1(63 3( 5#63 5#6# 2%62 &&61 #06( # 1265 106% 336% ... ... ... ... ... 2# 326# 55 3#60 &%61 #*61 356# &#60 5(6% 2%6% 2262 &(61 &61 1361 116( &65 136# 136& &161 &&6# #% (62 %65 2#6( ... ... ... 3#65 ... ... 3#62 306( #163 #63 1265 2&6& 1063 2&65 &%63 3 ... ... 156# 2& &06# 062 063 1565 3062 &&62 5362 3#61 &365 #262 326& #%6# 5#6( $rinos po radniku >9? 1opneni 12*6& 11(60 12065 1&161 12#6# 13&60 10165 1*06# ... 12%6( 11163 11362 5#60 13#6# 1(261 12263 12*62 ... 12#6% 13&65 15160 12&6% 1(06# 1*(6& 1156% 12562 11&61 121 Vodeni 20* 2&(6( 2#%63 1*#6% 5&262 &(06( 85162 ... ... 21261 1056% 22(63 1(&60 1&*65 1%#6& 3126& 1*(6& ... ... 22(6( 2#&65 21160 ... 1#&6% 21361 1#36( 12&6% 2306# Vazdu'ni 666 1&*6# 1(&6# 2*#62 (06( 82%6# 11*62 ... ... 13160 11563 1*161 0& 35%6& 11(61 1%361 ##61 ... ... (06& 15*6( 12#65 ... 1&36% 81*#6& 1156% 1*36& 210

.U820 -el7i"a -u7arska He'ka Danska @emaka .stoni"a Erska <rka Kpani"a =ran4uska Etali"a 1ipar Nitvani"a Netoni"a Nuksem ur7 Fa:arska Falta Lolandi"a Austri"a $ol"ska $ortu7al Rumuni"a Sloveni"a Slovaka =inska Kvedska .n7leska

@a"ve!a dodata vrednost po radniku na nivou .vropske uni"e za ele5ena "e kod vodeno7 transporta i iznosi 11* *** evra. 3eml"a sa na"ve!om vredno'!u ovo7 parametra "e -el7i"a a sledi "e .n7leska dok .stoni"a ele5i ne7ativnu vrednost ovo7 parametra. -el7i"a pored znaa"no7 ula7an"a u kopneni sao ra!a" ima i na"ve!u dodatu vrednost po radniku u ovo" kate7ori"i. 1od vazdu'no7 transporta na"ve!u vrednost ima Nuksem ur7 dok @emaka na"vi'e ula5e ali rezultati izosta"u 'to "e prouzrokovalo ne7ativnu vrednost ovo parametra. $roseni tro'kovi rada su

3&

Ezvor; BBB..UR2$A..U.int O .urostatG,ransport

34

oekivano na"vi'i kod vazdu'no7 transporta i @emaka ele5i na"ve!e prosene tro'kove rada u vazdu'nom sao ra!a"u ko"i iznose #0 (** evra. 1od kopneno7 transporta veliki ro" zemal"a ima prosene tro'kove rada oko 3# *** evra kao 'to su =inska6 =ran4uska6 Etali"a6 $ol"ska6 Austri"a itd. @a"ve!e prosene tro'kove rada u o lasti vodeno7 transporta ima"u -el7i"a i .n7leska. $rinos po radniku na"vi'i "e kod vodeno7 transporta mada ne raspola5emo poda4ima za vazdu'ni sektor transporta. 2va" parametar se kod kopneno7 transporta kre!e u rasponu od 1*09 do 2**9 "edini izuzetak "e 1ipar sa samo 5#609. 1od vodeno7 transporta ove vrednosti su znaa"no ve!e. @a" ol"i primer "e Danska ko"a ele5i prinos po radniku od ak 5&2629. .stoni"a "e "edina lani4a .vropske Uni"e ko"a ima ne7ativnu vrenost ovo7 parametra od 51629. Eako ne raspola5emo sa poda4ima koliki "e prinos po radniku u o lasti vazdu'no7 sao ra!a"a na nivou .vropske Uni"e6 posmatra"u!i podatke lani4a mo5e se zakl"uiti da vrednosti znaa"no varira"u i ak dve zeml"e ele5e ne7ativnu vrednost a to su Slovaka >1*#6&9? i @emaka >2%6#9?. 2vakav rezultat u Slovako" mo5e se o "asniti ne7ativnom dodatom vredno'!u po radniku a u @emako" visokim prosenim tro'kovima rada. @a"ve!i prinos po radniku u o lasti vazdu'no7 transporta ostvaru"e se u Nitvani"i i iznosi 35%6&9.

(. +A,*4U5A, 1onkurentska analiza prikazana u ovom radu pokazala "e da u .vropsko" Uni"i dominatnu ulo7u ima"u drumski i pomorski transport. E pored ro"ni+ nedostataka ko"i su vezani za drumski sao ra!a" kao 'to su velika potro'n"a ener7i"e i za7a:en"e 5ivotne sredine6 on "e uspeo da zadr5i vode!u ulo7u i to pre sve7a za+val"u"u!i veliko" elastinosti. Sposo nost da mo5e da preveze ilo ko"u koliinu ro e na ilo ko"u udal"enost i dopremi ro u Iod vrata do vrataJ doprinelo "e da
35

stekne kl"unu prednost u odnosu na ostale vidove transporta. .vropska Uni"a uvozi velike koliine na/te i sirovina ko"i za+teva"u prevozna sredstva veliki+ kapa4iteta a na"podo ni"a za to su prevozna sredsta vodeno7 transporta. $ored veliki+ transportni+ kapa4iteta niski tro'kovi znaa"no utiu na upotre u ovi+ prevozni+ kapa4iteta. elezni4a "e iz7u ila znaa" ko"i "e imala kra"em 1(. i poetkom 2*. veka ali moderniza4i"a 5eleznike mre5e i konstruk4i"a I rzi+ vozovaJ uti4ala "e da se odr5i na relativno sta ilnom nivou. Fetro i tramva" kao "edni od vidova 5elezniko7 transporta6 do5ivl"ava"u rast ko"i se o7leda u velikom ro"u prevezeni+ putnika6 odma+ ispod putniki+ automo ila. Avionski transport "e na"zastupl"eni"i po pitan"u prevoza putnika i to za+val"u"u!i velikim rzinama kao i po"avi IloB 4ostJ kompani"a ko"e su omo7u!ile ni5e 4ene prevoza i tako pristup ovo7 vida transporta 'irem se7mentu potro'aa. $o pitan"u prevoza ro a "edan "e od na"skupl"i+ ali prednosti rze isporuke ko"e su neop+odne razliitim kate7ori"ama ro a omo7u!ava"u da se nastavi rast avionsko7 sao ra!a"a. )evovodi su neprikosloveni po pitan"u prevoza na/te i na/tni+ derivata 'to i utie na dal"i razvo" ovo7 vida transporta. @a"avl"ena "e iz7radn"a 3 nova 4evovoda ko"a !e povezivati Rusi"u i 1avkaz sa .vropom6 od ko"i+ i "edan tre ao da prelazi preko teritori"e Repu like Sr i"e. Dal"i razvo" svetske tr7ovine i 7lo aliza4i"e mo5e uti4ati na "o' ve!u upotre u i razvo" vodeno7 transporta z o7 n"e7ovi+ karakteristika ko"e su na"podo ni"e za povezivan"e i razmenu do ara izme:u prekomorski+ zemal"a i kontinenata. Drumski sao ra!a" se suoava sa velikim pritiskom z o7 za7a:ivan"a 5ivotne sredine 'to mo5e uti4ati dvostruko na dal"i put ovo7 vida transporta. Jedan "e iz7radn"a ekolo'ki privatl"ivi+ automo ila kao 'to su novi I+C ridJ modeli a dru7i mo5da sman"en"e upotre e drumsko7 sao ra!a"a i ve!e kori'!en"e 5elezni4e i dru7i+ vidova transporta. Jedan od /aktora ko"i tako:e mo5e uti4ati na vode!u pozi4i"u drumsko7 sao ra!a"a su visoki tro'kovi iz7radn"e i odr5avan"a putnike mre5e ko"i sve vi'e pada"u na korisnike i ko"i mo7u prouzrokovati prelazak korisnika na dru7e vidove transporta. E pored krize sa ko"om se trenutno suoava veliki ro" kompani"a u avionskom sao ra!a"u6 za+val"u"u!i rzini i elastinosti ovo7 vida transporta on !e verovatno zadr5ati svo"u pozi4i"u. Ez sve7a do sada navedeno7 mo5e se zakl"uiti da "e tr5i'te transportni+ uslu7a izuzetno razvi"eno i da i pored imper/ektnosti i prisustva dr5avne re7ulative posto"i sna5na konkuren4i"a po"edini+ vidova transporta. Sa dal"im razvo"em i 'iren"em tr5i'ta .vropske Uni"e nastavi!e se investiran"e u 4elokupni transportni sektor "er "e on neop+odan za /unk4ionisan"e i razvo" moderne evropske ekonomi"e.

NE,.RA,URA 1. -eker E.6 Stanivukovi! D.A No7istika6 2**0. 2. -o5i! V.6 A!imovi! S.A Farketin7 lo7istika6 .konomski /akultet6 -eo7rad6 2**#. 3. -o5i! V.6 @ovakovi! S.A .konomi"a sao ra!a"a6 .konomski /akultet6 -eo7rad6 2**&.
36

&. Uuriin D.6 Jano'evi! S.A Fenad5ment i strate7i"a6 .konomski /akultet6 -eo7rad6 2**5. 5. @in+an AkCelkenA AnalCsis o/ .uropean Union enviromental and ener7C poli4ies related to lon7 distan4e /rei7+t6 UniversitC o/ 2M=2RD6 2**%. #. Radmilovi! 3.6 Dra7ovi! -.A Journal o/ Faritime Resear4+6 Vol. EV. @o.16 pp.318&#6 2**0 0. Ste/ $rosstA )limate 4+an7e6 ur an air pro lems and transport poli4C in t+e .uropean Union6 -altzer S4ien4e $u lis+ers -V %. .uropean )ommission 8 D< ,R.@ O .U .ner7C and transport in /i7ures O Statisti4al $o4ket ook 2**0G2**082**% (. =uture transport o/ 7oods6 )open+a7en institute /or /utures studies6 2**2 1*. +ttp;GGepp.eurostat.e4.europa.eu6 o/i4i"elni sa"t evropske statistike 11. BBB.Bikipedia.or76 on8line internet en4iklopedi"a 12. BBB.Cout+D4+an7e.net 13. BBB.s4ri d.4om

37