UNIVERZITET U KRAGUJEVCU TEHNIKI FAKULTET AAK

SEMINARSKI RAD

AMBALAIRANJE, PALETIZACIJA, KONTEJNERIZACIJA I SKLADITENJE

M
Profesor: Dr. Milivoje uilovi Student: Milan Nikoli 1065/2008

ila

nN

TRANSPORTNI SISTEMI

iko li

Seminarski rad iz transportnih sistema

Milan Nikoli 1065/2008

SADRAJ

UVOD ............................................................................................................................................................... 2 AMBALAIRANJE .............................................................................................................................................. 3 PAKOVANJE.................................................................................................................................................. 3 AMBALAE ................................................................................................................................................... 6

MODULI ....................................................................................................................................................... 7

PALETE I PALETIZACIJA..................................................................................................................................... 8

KONTEJNERIZACIJA - KONTEJNERI ................................................................................................................. 15

SKLADITENJE ................................................................................................................................................ 19

KRETANJE ROBE U SKLADITU ................................................................................................................... 20 PRETOVAR MATERIJALA ............................................................................................................................ 22 SKLADINE FUNKCIJE ................................................................................................................................. 23 KORIENJE SKLADINOG PROSTORA I MANIPULACIJA (KRETANJE) U SKLADITU .................................. 24

ila

PROJEKTOVANJE SKLADITA ...................................................................................................................... 28

ZAKLJUAK ..................................................................................................................................................... 30 LITERATURA ................................................................................................................................................... 31

nN

iko li
2

Seminarski rad iz transportnih sistema

Uvod

Milan Nikoli 1065/2008

ila
2

nN

Da bi se proizvod zatitio tj. sigurno transportovao, skladitio i dostavio do krajnjeg potroaa on mora da se stavi u odreeni sud, omot... tj. ambalau. Amabalaa titi proizvod od raznih mehaniko fizikih uticaja, hemijskih i mikrobiolokih, klimatolokih, raznih manipulacija... ali isto tako ambalaa titi i spoljanju sredinu odnosno ljude od tetnih uticaja proizvoda. Poslednjih godina sve se vie istie znaaj pakovanja kao jednog od bitnih inilaca, ne samo kod transporta robe, ve i kod prodaje proizvoda na zahtevnim stranim tritima. Prema istraivanjima, u jednoj minuti prosean kupac u supermarketu prodje pored ak 300 proizvoda. Tipian supermarket inae ima asortimanan od 15.000 do 17.000 proizvoda, a vie od 60% kupovine obavlja se impulsivno, a ne planski. Najee je pakovanje poslednja ili jedina ansa da utiete na kupca. ta je toliko vano i magino u ambalai? Ambalaa igra veoma znaajnu ulogu u privlaenju panje potroaa, pruanju informacija o proizvodu, a vrlo esto utie i na donoenje odluke o kupovini. Ambalaa danas predstavlja neodvojivi deo proizvoda te je neophodno da bude prilagodjena potrebama i zahtevima potroaa. Zbog toga i promene u ambalai moraju biti programirane i uskladjene sa promenama proizvoda i preferencija potroaa na odredjenom stranom tritu.

iko li

Seminarski rad iz transportnih sistema

Ambalairanje
Pakovanje

Milan Nikoli 1065/2008

Pakovanje se moe definisati kao pouzdano osiguranje proizvoda do njegovog uruenja potroau u dobrom stanju i sa minimalnim ukupnim trokovima. Unisys, amerika firma koja se bavi, izmeu ostalog, i proizvodnjom elektronskih ureaja, sprovela je analizu oteenja elektronskih ureaja prilikom transporta. Prvobitna procena broja koliko puta svaki paket bude premeten s jednog mesta na drugo, od zavretka procesa proizvodnje dok ne stigne do kupca, je bila negde oko 10 do 15 puta. Analizom celokupnog procesa transporta dolo se do sledeih podataka: ukoliko se alje mali paket, broj premetanja proseno iznosi 44, ukoliko se radi o velikim paketima koji se alju na odredita unutar drave (SAD), broj premetanja proseno iznosi 78 i ukoliko se radi o velikim paketima koji se alju na odredita izvan drzave, broj premetanja proseno iznosi 91.

Primer odlino ilustruje koliko neka poiljka ima mogunosti za oteenje, poto svaka manipulacija sa sobom nosi i odreenu verovatnou oteenja. Oigledno je da svaka poiljka mora imati kvalitetno pakovanje koje e je zatititi od oteenja tokom transporta. Ali, pakovanju nije jedina funkcija da zatiti robu od oteenja prilikom transporta. Funkcije pakovanja su mnogobrojne i stoga su podeljene u tri grupe:

ila
marketing funkcija, upotrebna funkcija Zatitna funkcija se ogleda u zatiti materijala, robe i proizvoda od spoljnih mehanikih uticaja u vidu ogrebotina, lomova, ulegnua, klimatskih uticaja, u vidu korozije, promene boje, i unutranjih hemijskih reakcija i biohemijskih procesa. Proizvodna funkcija pakovanja se ogleda u situaciji kada dobavlja dostavlja poluproizvod nekoj proizvodnoj firmi, upakovan zajedno sa svim ostalim elementima potrebnim za ugradnju tog poluprozvoda u neki finalni proizvod. Ovo znai da proizvodna firma ne mora da planira nabavku tih dodatnih elemenata, ve u jednom paketu dobija sve to je potrebno. Slina je situacija kada se sa dobavljaem dogovori isporuka za
2

prozvodna funkcija,

nN

Ovaj primer se odnosi na vreme s poetka '90 godina prolog veka. U meuvremenu se mnogo uradilo na sniavanju trokova manipulacije, kao i trokova koji nastaju usled oteenja robe tokom transporta, tako da su te vrednosti sada znaajno smanjene (u razvijenim zemljama, dok podatak za nau zemlju ne postoji).

iko li

Seminarski rad iz transportnih sistema

unapred definisanu seriju prozvoda (npr. serija od 20 komada nekog prozvoda i za nju se dobija jedan paket sa 20 kompleta poluproizvoda i elemenata za njihovu ugradnju).

Milan Nikoli 1065/2008

Logistika funkcija pakovanja se ogleda u sledeim zadacima pakovanja:

ila

zatita proizvoda od rasipanja (teni, prakasti ili rasuti sadrzaj), zatita proizvoda od uticaja okoline (vlaga, temperatura, ultraljubiasto zraenje...),

zatita okoline od sadrzaja pakovanja (ukoliko se radi o agresivnom sadrzaju), omoguavanje i olakavanje skladitenja (slaganje pakovanja jedno na drugo),

omoguavanje i olakavanje transporta, zatita proizvoda od krae i pruanje informacija o sadraju pakovanja.

omoguavanje i olakavanje manipulacije,

nN

Marketinka funkcija ujedno predstavlja i trinu funkciju jer ima funkciju komunikacije izmeu proizvoda i potroaa, dakle ambalaa je deo proizvoda i u isto vreme marketinka informacija jer svojim dizajnom saoptava podatke o obliku, koliini i kvalitetu proizvoda. Trina ambalaa esto iskljuuje koliinsku kontrolu i na taj nain sniava trokove proizvodnje. Neophodno je istai da kvalitet proizvoda uslovljava i kvalitet ambalae. Jeftini proizvodi, tj. proizvodi iroke potronje zahtevaju jeftinu ambalau, dok kvalitetni skupi proizvodi zahtevaju i kvalitetnu, a ujedno i skupu ambalau.

iko li
2

Marketinku funkciju pakovanje poseduje zahvaljujui mogunosti komunikacije sa kupcem. Poznata je izjava da ambalaza prodaje proizvod. Normalno je da ambalaza nije toliko mono sredstvo pridobijanja kupaca (mora postojati kvalitetan proizvod), ali je dokazano da e kupac, ako treba da se odlui izmeu dva proizvoda podjednakog kvaliteta, odlui e se sa lepe upakovan proizvod. Pored toga, ovaj nain komunikacije sa kupcem, marketing moze da iskoristi i za skretanje panje kupcu na neke karakteristike firme-proizvoaa, mada ta konkretna karakteristika nema nikakve veze sa konkretnim proizvodom. Pakovanje prozvoda u odreenu ambalazu, koja moze biti kasnije iskoriena i za neke druge namene predstavlja sutinu upotrebne funkcije pakovanja. Ukoliko firma koja proizvodi praak za pranje vea, upakuje taj praak u lepo dizajniranu plastinu kanticu, koja se moze kasnije koristiti za bilo koju namenu, kupci e se pre odluiti za taj praak nego za praak konkurentskog preduzea (podrazumeva se da su kvalitet i cena ova dva praka priblini).

Seminarski rad iz transportnih sistema

Milan Nikoli 1065/2008

-znaaj pakovanja i ambalairanja-

ila
naina manipulacije

Materijali, odnosno proizvodi pakuju se u razliite vrste i oblike ambalaa u zavisnisti od: vrste materijala, proizvoda uslovima kojima je proizvod izloen naina transporta i skladitenja.

nN

Proizvodi mogu biti pakovani u standardizovana pakovanja koja se izrauju od razliitih vrsta materijala. Najee se koristi kartonska (kutije) staklena (tegle, flae i ae) i plastina (kutije, kese, dzakovi, flae, ae, kante i termo-skupljajue folije) pakovanja, ali ne retko se koriste i platnena (kese i dzakovi), drvena (kutije ili palete) ili metalna (burad, kutije, konzerve, kante) pakovanja.

-Faktori koji utiu na pakovanje-

iko li
2

Seminarski rad iz transportnih sistema

Ambalae

Milan Nikoli 1065/2008

Ambalaa moe biti: ambalaa opte namene i posebne namene, odvojiva i neodvojiva, za jednokratnu i viekratnu upotrebu, povratna i nepovratna.

Plastina ambalaa se moe sresti u vidu boca, plastinih vrea, buradi, od celofana, od polivinil hlorida, polietilena, od silikona ili prirodne gume. Metalna ambalaa moe biti u obliku limenki, kanti, buradi, bubnjeva, AL folije ili lima, belog lima, elinih traka.

Tekstilna ambalaa se izrauje u obliku vrea, mrea, pokrivaa, omotaa. Drvena, pletena ili puna ambalaa se sree u obliku gajbi, sanduka, korpi. Moe biti izraena od mekog drveta ili prua, daski, per ili lesonit ploa.

ila
nain slaganja

Ambalaa za posebne namene se koristi za pakovanje zapaljivih, agresivnih, eksplozivnih ili radioaktivnih materijala. Pojedinana pakovanja se slau po odreenom modelu na podlogu, time se obrazuje transportno manipulativna tovarna jedinica. Faktori koji utiu na model slaganja jedininih pakovanja su: odnos oblika dimenzija palete i jedininog pakovanja oblik i masa pojedinanog pakovanja vrsta transportnih ureaja i metoda transporta dimenzija transportnih vozila trokovi formiranja transportnih jedinica

nN

Staklena ambalaa se proizvodi u obliku staklenih boca, ampula, tegli, balona, sa odgovarajuom zatitom od jute, kartona, plastinih materijala ili drveta.

iko li
2

Takoe, prema materijalu od koga je izraena ambalaa moe biti papirna, plastina, metalna, staklena, drvena, tekstilna... Papirna ambalaa je u obliku omota, kesa, kutija, dakova, od obinog kartona (dvoslojnog, troslojnog, petoslojnog i sedmoslojnog), votanog i impregniranog papira, razliitih folija od papira.

Seminarski rad iz transportnih sistema

Moduli

Milan Nikoli 1065/2008

ila

-ModuliJedna od funkcija ambalae i zbirne ambalae je i da uini manipulativno transportne operacije jednostavnijim, da snizi njihove trokove i da obezbedi bolje iskorienje mehanizacije i skladinog prostora. Oblik i dimenzija ambalae moraju biti usaglaene sa dimenzijama sredstva za manipulaciju, transport i skladitenje i da bude prilagoena grupnom pakovanju. Obrazovanje modula ima za cilj poveanje koliine transportovanog materijala u jednom ciklusu, bolje iskorienje transportnog prostora vozila i skladitnog prostora. Transportna i skladitena ambalaa je i nosa informacija o: vrsti proizvoda, kvalitetu i koliini upakovanog materijala, informacije o proizvoau, nainu rukovanja, uslovima transporta uslovima skladitenja.

nN

iko li
2

Modularni sistem pakovanja je nastao iz jednostavne potrebe da se bolje iskoristi prostor, bilo da se radi o skladinom prostoru ili o prostoru u transportnom sredstvu. Meutim, da bi modularni sistem zaiveo, bilo je potrebno prvo odrediti jedinstvenu (optimalnu ili idealnu) veliinu jednog modula, kao i veliinu pakovanja u koje treba sloziti takve module, a zatim i standardizovati te veliine, odnosno, nametnuti privrednim organizacijama obavezu korienja tih veliina. Analizom se dolo do podatka da je optimalna osnovica modula 400 x 600 mm, dok visina modula zavisi od konkretnih potreba. Sa ovom osnovicom modula je mogue popuniti bilo koju standardnu paletu koja se danas koristi (800 x 1200mm; 800 x 1000mm i 1000 x 1200mm). Za visinu palete zajedno sa robom, preporuuje se 1050 mm ili 1600 do 1950 mm (ovo zavisi od robe koja se pakuje na paletu). I jedna i druga preporuka ukljuuju visinu palete od 100 mm.

Seminarski rad iz transportnih sistema

Palete i paletizacija

Milan Nikoli 1065/2008

Paletizacija podrazumeva obrazovanje manipulativno transportnih jedinica koje omoguavaju manipulaciju proizvoda u veim celinama i time olakava i ubrzava utovar istovar, poboljava korienje sredstavca za manipulaciju, transport i skladienje i omoguava mehanizaciju manipulativnih operacija. Paleta kao sredstvo racionalizacije i paletizacije koristi se u transportu, manipulisanju i skladitenju razlicitih vrsta pakovane i nepakovane robe. Paleta u transportnom sistemu funkcionie kao pomocno integralno sredstvo na kome sadraj ostaje od pocetka paletizovanja do momenta depaletizovanja, odnosno krajnjeg korisnika. Upravo iz tog razloga potrebno je obezbediti maksimalnu zatitu proizvoda, smanjenje otecenja robe i bezbednosti osoblja i sredstava koja u tom procesu ucestvuju, to moe da se postigne iskljucivo koricenjem sertifikovanih paleta cije su karakteristike ispitane. Danas su u primeni razliciti tipovi paleta u odnosu na povrinu poda i vrstu nadogradnje, tako da imamo: ravne, stubne, boks palete i palete sa nastavcima, koje prema nacinu upotrebe mogu biti: za jednokratnu upotrebu, viestruku upotrebupovratne, interne i razmenjive palete. Cinjenica da su pojedine palete razmenjive, svrstava ih u red paleta sa najrasprostranjenijom primenom, a u tu grupu spada i ravna drvena EUR paleta-evropska paleta, koja se razmenjuje na osnovu Ugovora o razmeni izmedu clanica paletnog pula. Radi zatite kvaliteta izrade palete, ovlacena kontrolna organizacija Agencija za sertifikaciju EUR paleta Spekta iz Beograda obavlja sertifikaciju proizvodaca EUR drvenih paleta prema vaecem Medunarodnom propisu UIC 435-2, izdaje tehnicku dokumentaciju za proizvodnju paleta i vodi jedinstveni registar proizvodaca. Takode, preduzece vri sertifikaciju paleta prema potrebama korisnika, tako da trenutno raspolae sa nekoliko desetina sertifikovanih paleta razlicitih dimenzija i nosivosti.

ila
Debljina dasaka,

Kao to smo napomenuli, specificnost EUR palete je njena razmenjivost. Razlozi za to lee u strogo odredenim pravilima za njenu proizvodnju. Po objavi UIC 435-2, zvanicnoj medunarodnoj dokumentaciji za izradu EUR paleta, postoje tri osnovna kriterijuma za proizvodnju EUR palete, a to su:

Ekser koji omogucava propisanu cvrstocu spoja i Odredena vlanost drveta (22 odsto).
2

nN

iko li

Seminarski rad iz transportnih sistema

Milan Nikoli 1065/2008

-Izgled I dimenzije EUR palete-

Treba istaknuti da paleta i paletizacija nemaju isto znaenje. Paleta je transportni ureaj - naprava izraena od razliitih materijala, a osnovni joj je zadatak da omogui oblikovanje optimalne manipulativne jedinice.

Podela paleta s obzirom na oblik moe se izvriti na: proste palete, palete sa ogradom, orman palete, stubne palete, specijalne palete, ravne, boks palete i palete sa nastavcima S obzirom na vlasnitvo paleta, razlikuju se sledee grupe vlasnika:

ila

preduzea koja pruaju uslugu u prevozu (tu se pre svega misli na eleznicu), preduzea koja koriste uslugu prevoza i primenjuju palete pre svega u fazama unutranjih tokova proizvoda, preduzea koja poseduju palete u procesu proizvodnje s tim da je paleta sastavni deo prevoznog procesa od izvora do cilja.

Poslednja grupa paleta je poznata kao palete u privatnom vlasnitvu. Njihov broj pokazuje stepen razvijenosti industrije neke zemlje. Tako npr., prema procenama, u Nemakoj ve ima oko 10 miliona privatnih paleta.

Podela paleta s obzirom na namenu zavisi od naina posmatranja. Ako se posmatra namena s obzirom na vek trajanja ili uestalost korienja, tada se palete mogu svrstati u jednokratne i viekratne. Jednokratne su poznate pod nazivom nepovratne. Viekratne su one palete koje se vie puta koriste ili razmenjuju.

nN

Podelu paleta moemo izvriti na puno nacina. Najee se vri u odnosu na: oblik palete, dimenziju, namenu, vrstu materijala od kojeg su izraene, konstrukcijske osobine i dr.

iko li
2

Seminarski rad iz transportnih sistema

S obzirom na vrstu robe kojoj su namenjene, palete se dele na univerzalne i specijalne. Za razliku od specijalnih ili specifinih, univerzalne palete su namenjene razliitim vrstama tereta. Namena palete se u funkciji paketiranja moe poveavati, pa se tako poveava i univerzalnost.

Milan Nikoli 1065/2008

Prema tovaru kome su namenjene palete mozemo razvrstati na palete za tekui, komadni i rasuti teret. Podjela paleta s obzirom na vrstu materijala od kog se izrauju:

M
Vrste paleta: a) ravne, b) stubne, c) boks, d) specijalne. 2

ila

nN

iko li

drvene, metalne i plastine palete.

Seminarski rad iz transportnih sistema

Milan Nikoli 1065/2008

Drvena paleta

Ova paleta predstavlja drvenu podlogu izraenu od dasaka odreenih standardnih dimenzija, na koje se tovari roba. Drvena paleta je vrsta pomone opreme koja omoguuje formiranje kompaktnog i vrstog paketa, sloenog iz raznih vrsta komadne robe.

M
-Izgled drvene palete-

ila
2

nN

iko li

Nain slaganja palete

Seminarski rad iz transportnih sistema

Aluminijske palete za sada se malo primenjuju. Ali, treba oekivati njihovu iru primenu.

Milan Nikoli 1065/2008

Aluminijumska paleta za blister folije

Aluminijumska paleta sa kratkim skijam Al. paleta za transp. tenosti

"Paletizaciju" bi pak trebalo razmatrati kao proces primene paleta u transportu robe. Uinci primene tog procesa su viestruki: ekonomski i tehnoloki, zatitni, sigurnosni i ostali.

ila

Paletizacija oimoguava kompletnu mehanizaciju svih radova transporta i skladitenja, skrauje vreme manipulacije materijalom, poveava kapacitet vozila i slino. Pored toga paletizacija omoguava: Smanjenje broja transportnih i skladinih operacija, Bolje iskorienje skladinog prostora, Poveanje brzine obrta robe, Snienje trokova pakkovanja.
2

nN
-Palete sa modularnim pakovanjem-

iko li

Paleta je podloga izraena od materijala odreenih standardnih dimenzija, na koje se tovari roba. Paleta je vrsta pomone opreme koja omoguuje formiranje kompaktnog i vrstog paketa, sloenog iz raznih vrsta komadne robe.

Seminarski rad iz transportnih sistema

Paletne manipulativne transportne jedinice obrazuju se najee na automatskim linijama. Proizvodi upakovani u potroaka pakovanja dolaze na platformu za orijentaciju preko ulaznog valjkastog ili trakastog transportera gde se usporavaju i usmeravaju prema programu slaganja u odnosu na pravacx kretanja u slojeve. Tako formirani sloj potiskuje se u komoru za slaganje na limenu plou ispod koje se postavlja paleta. Paleta se, posle sloenog jednog sloja paketa automatski sputa na visinu pakovanja, odnosno sloja.

Milan Nikoli 1065/2008

ila

Kada je naslagan predvien broj slojeva, okada je dostignuta odreena visina, paleta se sputa na dno komore i potiskuje se na izlazni valjkasti transporter koji doprema tako sloene pakete u sekciju za vezivanje (osiguravanje) paketa. U ovom sluaju teret se osigurava rastegljivom plastinom folijom.

nN
-Automatska linija za obrazovanje paletnih transportno manipulativnih jedinica2

iko li

Seminarski rad iz transportnih sistema

Tehnoloki aspekt primene paleta

Milan Nikoli 1065/2008

Ovaj aspekt razmatranja trebalo bi poeti sa naznakom prednosti koje prua tehnologija prevoza sa paletama prema klasinoj - individualnoj tehnologiji. Ve to to primena paleta znai najpotpuniji oblik prevozne integracije izmeu korisnika i davatelja usluga svedoi o potrebi poznavanja tehnolokih obeleja za sve elemente tehnologije prevoza. Vidljivi uinci primene paleta ispoljavaju se u niim trokovima manipulisanja, skladitenja i prevoza. Ralanjivanje tih uinaka vrlo je esto. U istraivanju uinaka "paletizacije" najee se sreu sledei pojedinani uinci: smanjenje poetno-zavrnih trokova, smanjenje trokova skladitenja,

smanjenje proizvodnih trokova,

poveanje mogunosti primjene pretovarnih strojeva, smanjenje oteenja robe,

smanjenje vremena prijevoza i dr.,

smanjenje radne snage i runog rada,

poveanje sigurnosti radnika na radu, smanjenje energije i

smanjenje trokova ambalae.

U strunoj se literaturi mogu nai podaci da primena paleta u manipulisanju komadne robe omoguuje vremenske utede za 3 do 4 puta. Iznose se i podaci da se upotrebom paleta u poljoprivredi smanjuju trokovi u svim tehnolokim operacijama za oko 40%, a u graevinarstvu i vie. Uinci u procesu samog prevoza procenjuju se na oko 30%. Kad je re o uticaju na produktivnost, upozorava se da je u graevinarstvu poveanje produktivnosti nakon primjene paleta mogue i do 70%, a u prometu se neproduktivno vreme smanjuje za oko 50%.

ila

U metalnoj industriji govori se o utedi do 35%, elektroindustriji do 31%, livnicama do 32%o, grafikoj industriji do 54% i prehrambenoj industriji do 70%.

nN

iko li
2

Seminarski rad iz transportnih sistema

Kontejnerizacija - kontejneri

Milan Nikoli 1065/2008

Kontejnerizacija je manipulativni sistem u kome se kompleksno iskoriavaju kontejneri kao transportni sanduci i mehanizacija za manipulaciju sa njima. Primenjuje se uglavnom u eleznikom, drumskom i pomorskom saobraaju. Kontejnerizacija poveava produktivnost i umanjuje trokove. Naziv kontejner potie od engleske rei "container" (contain - sadravati) a znai sve ono to u sebi moe sadravati neto drugo. "Kontejner je manipulacijska prevozna oprema, najee u obliku zatvorene posude, koja slui za formiranje krupnih manipulativnih jedinica tereta u cilju racionalizacije manipulacijskih i skladinih operacija."

Proizvodnja kontejnera iz godine u godinu ima sve vei uzlazni trend razvoja, kako po broju, tako i po opsegu, ali i po sve veoj savremenosti. Godinja proizvodnja iznosi oko 700 hiljada kontejnera raznih dimenzija i namena. Samo u pomorskom brodarstvu sada u svetu ima oko devet miliona TEU kontejnera.

M
- Izgled kontejnera 2

ila

nN

Sve se vie proizvode vei kontejneri (iznad 40 stopa), i to od 45, 48, 53 i 60 stopa. S obzirom na sve veu potranju kontejnera na tritu, osnovane su i specijalizirane kompanije koje se bave proizvodnjom i iznajmljivanjem kontejnera. U poetku i polovinom osamdesetih godina proizvodnja kontejnera premetena je sa Zapada na Daleki istok, posebno Republiku Koreju, koja je imala komparativne prednosti u odnosu na ostale zemlje trine ekonomije.

iko li

Seminarski rad iz transportnih sistema

Milan Nikoli 1065/2008

SAD predlae nove standarde kontejnera: irine 8,5 stopa (2,59 m), visine 9,5 stopa (2,90 m), s nekoliko duina - 40 stopa (12,19 m), 45 stopa (13,72 m), 48 stopa (14,63 m) i 53 stope (16,15 m), maksimalne teine 30 481 kg Do sada nije postignut sporazum o dimenzijama i nosivosti kontejnera. Evropa se i dalje zauzima za duinu od 49 stopa, zbog uklapanja u sadanje dimenzije paleta, s motivacijom da su kontejneri od 45 i 48 stopa neracionalni za tehnologije prevoza s primenom paleta. Meutim, amerika strana je motivisana mogunou njihovih puteva za prihvaanje visokovolumenskih kontejnera.

Standardizaciju kontejnera poela je ASA (American Standards Association) i 1959. predloila standardne dimenzije kontejnera: 8 stopa u irinu i visinu te 12, 17, 20, 24, 35 i 40 stopa u duinu.

ila

Godine 1961. ASA je prihvatila duine od 10, 20 i 40 stopa, te irine i visine od 8 stopa, kao ameriki standard kontejnera. Sea Land Services i National Navigation Companv, dva pionira u uvoenju kontejnerizacije, zadrali su za svoje potrebe kontejnere duine 35 stopa, odnosno 24 stope.

Danas su najvie u upotrebi ISO standardne dimenzije kontejnera. Kontejneri su svrstani prema navedenoj meunarodnoj organizaciji u dve osnovne skupine. Prva se skupina oznaava s: 1A, 1B, 1C, 1D, lEi 1F. Druga se skupina oznaava s: 2A, 2B i 2C.

Nosivost prve skupine je 5 do 30 t, a druge 7 t. Duina je u rasponu od 1,52 do 12,2 m (5 do 40 stopa) za prvu skupinu i 1,45 do 2,92 m za drugu.

nN

iko li
2

Seminarski rad iz transportnih sistema

Eksploatacijska obeleja kontejnera

Milan Nikoli 1065/2008

Razvojem tehnologije prevoza s primenom paleta poboljavaju se i eksploatacijska obeleja ovih transportnih ureaja. Nosivosti kontejnera, posebno kada je re o neto i bruto nosivosti, treba posvetiti posebnu panju. Kriterijum neto prema bruto teini znai da na masu kontejnera kao transportnog ureaja moe otpasti 15-20% teine. Kod iskoritenja nazivnog volumena, oekuje se iskoritenje vee od 80%. Iskoritenje operativne povrine u funkciji je iskorienja volumena ali je osim toga i o tom iskorienju potrebno voditi rauna.

Razmatranje razvoja kontejnera u naoj zemlji moe se poeti napomenom da se u kontejnere kao podsastav savremene tehnologije nedovoljno ulagalo. Razlozi se mogu traiti u tri osnovna smera: nedovoljnom interesu korisnika, odsutnosti ekonomskog faktora i nepovoljnom kadrovskom pristupu. Prvom fazom u razvoju kontejnera u naoj zemlji smatra se period od 1970. do 1973. godine. Ta se faza smatra "startnim periodom". Prvi razvojni period je od 1973. do 1978. Podela kontejnera

Podela kontejnera zavisi od stanovita onoga ko ih posmatra. Procenjuje se da postoji veoma veliki broj tipova kontejnera. Mogu se nai izvori po kojima postoji oko 20.000 tipova kontejnera, koji se mogu razlikovati po svojim specifinostima i obiljejima. Najoptenije razvrstavanje kontejnera po nameni odnosi se na podjelu u dve osnovne grupe, tj.: univerzalne kontejnere i.

ila
specijalne kontejnere. male, srednje i velike.

S obzirom na veliinu, obino se kontejneri dele na:

nN

iko li
2

Seminarski rad iz transportnih sistema

Mali kontejneri

Milan Nikoli 1065/2008

Male kontejnere opte namene moemo svrstati u: kategoriju A - slobodnog volumena 1 do 1,2 m3 kategoriju B - slobodnog volumena 1,2 do 2 m m3 i kategoriju C - slobodnog volumena 2 do 3 m3 Pokuaji da se standardiziraju mali kontejneri nisu pobudili interes, jer se oni ne koriste u prekomorskom prevozu. Mali su kontejneri ee u posedu eleznice, iako to kod nas nije sluaj. Sve ostale eleznice u Europi poseduju male kontejnere. Srednji kontejneri

Srednji su kontejneri slobodnog volumena veeg od 3 m3, duine manje od 6 m i bruto teine 2,5 do 5 t. Zapremina srednjih kontejnera moe biti i do 21 m3.

ila
Veliki kontejneri

U zemljama zapadne Evrope takoe se koriste srednji kontejneri, a meu njima su najzastupljeniji tzv. pa kontejneri. Specifinost im se ogleda u tome to su opremljeni ureajima za manipulisanje (tokovima) a i prijevoz tih kontejnera zahteva specijalne vagone koji omoguavaju njihovo (specifino) "fiksiranje" - vezivanje. Iako "pa" kontejneri nisu ranije odgovarali standardima (ISO), u novije vrijeme se sve vie uklapaju u standarde. U odnosu na male kontejnere, tehnologija prevoza srednjih kontejnera ima specifina obeleja, to e verovatno i uticati na njihovo manje znaenje u budunosti.

Velikim kontejnerima u strukturi svih kontejnera zajedno pripada posebno mesto i znaenje. U tome je i osnovni razlog za posebnu panju koja se pridaje toj grupi kontejnera na meunarodnom planu. Za razliku od gabarita srednjih kontejnera, veliki kontejneri, uprkos pojavi odstupanja u gabaritima, imaju standardne dimenzije koje se iskazuju u stopama.

nN

Razlika izmeu srednjih i velikih kontejnera kao da se smanjuje, ali njihov udeo u brojanoj strukturi ukupnog prevoza sada ne stagnira, to se ne moe uzeti kao trajnije obeleje. Struktura srednjih kontejnera veoma je razliita i nalazi se u funkciji vrste robe kojoj su namenjeni. Praksa pokazuje da srednji kontejneri najee slue za prevoz sirovina, minerala i specifinog graevinskog materijala. Njihova primena i zastupljenost bila je vea u zemljama istone Evrope, naroito u bivem SSSR-u.

iko li
2

Seminarski rad iz transportnih sistema

Milan Nikoli 1065/2008

Skladitenje

ila
2

nN

iko li

Seminarski rad iz transportnih sistema

KRETANJE ROBE U SKLADITU

esto se u ali kaze da je skladitenje ustvari transportovanje robe brzinom 0 km / sat. Zalihe koje se nalaze u transportnom sredstvu jesu zalihe identine zalihama koje se nalaze u skladitu, sa jednom bitnom razlikom: to skladite je jako ogranienog kapaciteta i pokretno je. Iz cele prethodne prie postaje oigledno da skladitenje ima dve osnovne funkcije: Kretanje roba, obezbeenje dovoljne koliine zaliha. Kretanje robe u skladitu se deli na: Prijem (istovar) Transfer (prenos) Selekcija (razvrstavanje) Pretovar (odlaganje - skladitenje) Prijem materijala Zalihe stiu u skladite na razne naine. Prva faza je istovar, po pravilu manuelni (mogua je primena mehanizovanih i automatizovanih sistema) . Zatim sledi prenos materijala, pri emu se, u samom skladitu dogode obino dva ili tri kretanja/premetanja materijala:
2

ila

nN

U praksi se esto zamene pojmovi skladita i distributivnih centara. Mada na prvi pogled ova dva pojma mogu biti zamenjena, kada se analizira njihova sutina postaje oigledno da se radi o greci. Naime, osnovna namena distributivnog centra je konsolidacija zaliha, formiranje paketa koji je potrebno transportovati na njegovo odredite i zatim sledi slanje na to odredite u najkraem moguem roku. Oigledno je da je jedan od osnovnih zadataka distributivnog centra, to krae vreme boravka robe u distributivnom centru. Osnovni zadatak skladitenja je uvanje robe i sirovina sve do trenutka korienja tih roba, odnosno sirovina u procesu proizvodnje, odnosno, do trenutka njihovog slanja na trite, imaju i uvek u vidu minimizaciju trokova koji nastaju tokom procesa skladitenja.

iko li

Skladitenje je ona funkcija koja obavlja uvanje robe (proizvoda, poluproizvoda) u, ili izmeu, mesta nastanka i mesta potronje. Ova funkcija je nuna poto je nemogue uskladiti intenzitet potronje (konzumiranja) nekog proizvoda sa dinamikom njegove proizvodnje, niti je mogue uskladiti pojedine proizvodne operacije meusobno. Stoga se proizvodni proces najee odvija na sledei nain: definisanje proizvodnog plana _ nabavka potrebnih dobara _ skladitenje nabavljenih dobara do trenutka otpoinjanja proizvodnje _ transport robe iz skladita u proizvodni pogon _ obrada na prvoj maini (prva operacija) _ skladitenje izmeu dve operacije _ transport do druge maine _ obrada na drugoj maini _ skladitenje do sledee operacije ... obrada na poslednjoj maini (poslednja operacija) _ transport do skladita _ isporuka na trite. Iz ovoga je vidljivo da se praktino u svakom trenutku, neki proizvod nalazi ili na nekoj maini gde se obavlja neka obrada ili se nalazi u fazi uskladitenja, bilo da se radi o kratkotrajnom skladitenju izmeu dve operacije (moze trajati i samo nekoliko minuta) ili da se radi o skladitenju u trajanju od nekoliko dana, pa ak i meseci.

Milan Nikoli 1065/2008

Seminarski rad iz transportnih sistema

prenos na odreeno (eljeno) mesto, prenos na mesto za montazu i prenos od skladita na utovarni dok (rampu).

Milan Nikoli 1065/2008

Osnovne aktivnosti koje se javljaju u skladitu tokom prijema i obrade neke robe su: Prijem robe - skladite prima robu koja je dopremljena spoljnim transportom ili je preuzeta od fabrike i prihvata odgovornost za nju. Identifikuje robu . Odgovarajue jedinice robe koje se dre na zalihama moraju biti evidentirane i prikupljeni podaci o broju za svaki primljeni artikal. Moe biti potrebno da se artikal oznai fizikom ifrom, priveskom itd. Artikal se moe identifikovati pomou ifre na artiklu, ifre na ambalazi ili kontejneru ili fizikim osobinama.

ila

Sortiranje robe . Roba moze biti sortirana prema odgovarajuim podrujima za smetaj ili prema zahtevima budueg proizvodnog procesa. Otprema robe do mesta gde e se smestiti. Roba moe biti odlozena na mesto gde se kasnije moe nai kada bude potrebna, pri emu je neophodno da ta lokacija ima svoju oznaku koja se zapisuje na odgovarajue mesto, kako bi, kada zatreba, taj podatak bio proitan i upotrebljen sa ciljem najbreg nalaenja te robe.

Dranje robe . Roba se dri na skladitu, pod odgovarajuom zatitom sve dok je potrebno. Opoziv, selekcija ili odabiranje robe . Artikli koji su naznaeni od kupaca potroaa moraju biti opozvani sa mesta gde su smeteni i grupisani na nain koji je koristan za sledei korak u izvravanju narudzbine.

nN

iko li
- Izgled skladita 2

Seminarski rad iz transportnih sistema

Slaganje za isporuku . Nekoliko artikala koji ine jednu poiljku treba da se sastave i kontroliu zbog kompletnosti ili zbog propusta koji su doputeni i moraju se pripremiti podaci o narudbini ili, ako je nuno, modifikovati.

Milan Nikoli 1065/2008

Otprema poiljke . Konsolidovana narudbina mora biti na odgovarajui nain upakovana i upuena na adekvatno transportno sredstvo. Moraju se primeniti nuna otpremna i raunovodstvena dokumenta. Osnovni merljivi inioci koji opredeljuju znaaj funkcije skladitenja jesu: Sloenost i veliina svrhe, ciljeva i zadataka funkcije skladitenja, Obim, struktura i dinamika finansijskih sredstava angaovanih u zalihama, Veliina i opremljenost skladinih kapaciteta

Broj i struktura transportnih sredstava koja se koriste u transportu i u uskladitenju roba, Broj i struktura roba, Broj i struktura skladinih transportnih radnika, Broj i veliina preduzea koja obavljaju poslove transporta i skladitenja, Broj i veliina skladinih slubi u preduzeima Pretovar materijala

Prilikom dopremanja robe u skladite, naje e je ta roba transportovana transportnim sredstvom koje nije podesno za ulazak u skladite i odlaganje dopremljene robe na odgovarajue mesto. Usled ovoga, neophodno je upotrebiti neko sredstvo za

ila
2

nN

iko li

Seminarski rad iz transportnih sistema

prebacivanje robe sa transportnog sredstva koje je dopremilo robu na transportno sredstvo koje je pogodno za kretanje kroz skladitni prostor i koje je u stanju da postavi dopremljenu robu na odgovarajue mesto (ponekad se radi o podizanju tereta - robe na veliku visinu). Ova operacija (operacija pretovara robe) je izuzetno kritina, poto se u takvim situacijama najee deavaju oteenja robe, ili ak i povreivanje radnika. Identina situacija se javlja kada je potrebno robu iz skladita transportovati kod kupca. Tada je potrebno upotrebiti jedno transportno sredstvo (npr. viljukar) da bi roba iz magacina bila uzeta, i zatim tu robu odneti do transportnog sredstva koje je pogodno za transport na vee daljine (viljukar to sigurno nije).

Milan Nikoli 1065/2008

SKLADINE FUNKCIJE -

Privremeno skladitenje Trajno skladitenje Sezonskih roba Mogua su skladitenja

ila
VLASNITVO NAD SKLADITEM Lociranje (smetaj zaliha), Sortiranje za distribuciju,

Specijalni tretmani (aircondition)

Prema vlasnitvu skladita se dele na: Javna skladita, Privatna (fabrika itd.), Kombinovana. Javna skladita i stovarita se dele na: Robe iroke potronje (opta), Hladnjae, Specijalni smetajni uslovi, Carinska, Kunih potreptina i nametaja, Poljska (otvorena) skladita.

Mogue su razne kombinacije Specijalizovane usluge javnih skladita su:

Prearaniranje za lokalnu i individualnu isporuku.

nN
2

iko li

Ovo, na alost, nisu jedini sluajevi kada se javlja potreba za pretovarom robe. Ta potreba se javlja i kada je potrebno robu iz skladita preneti do proizvodnog pogona, kako bi se ta roba upotrebila u proizvodnom procesu. Nekada je transportno sredstvo koje je upotrebljeno za uzimanje robe iz skladita, dovoljno za prenos do proizvodnog pogona, ali, nekada se mora upotrebiti neko drugo transportno sredstvo, tako da se i u ovom sluaju javlja aktivnost pretovara, sa svim rizicima koji mogu dovesti do oteenja robe. Potreba za pretovarom se javlja i u distribucionim skladitima, kada je potrebno neku robu iz jednog kamiona preneti u drugi kamion. Poto kamioni nisu opremljeni (osim specijalnih kamiona), dizalicom za pretovar, potrebno je upotrebiti neko drugo sredstvo (dizalica, viljukar...) kako bi se aktivnost pretovara robe izvrila.

Seminarski rad iz transportnih sistema

Meanje tranzitnih zaliha (slino 3) za jednog ili vie potroaa

Milan Nikoli 1065/2008

Sjedinjavanje zaliha za vie potroaa Obrada/prerada zaliha po zahtevu potroaa (npr. Kuvanje, zamrzavanje i kontejnerizovanje povra) Privatna skldita mogu biti: Sopstvena Iznajmljena

KORIENJE SKLADINOG PROSTORA I MANIPULACIJA (KRETANJE) U SKLADITU

M
-Lociranje skladita -

ila
2

nN

iko li

Zavisi od finansijskih mogunosti Mogua su i kombinovana javno - privatna ili privatno - javna skladita

Seminarski rad iz transportnih sistema

Milan Nikoli 1065/2008

ila
-Efikasno korienje prostora u skladitu2

nN

iko li

Seminarski rad iz transportnih sistema

Milan Nikoli 1065/2008

ila
-Efikasno korienje prostora u skladitu2

nN

iko li

Seminarski rad iz transportnih sistema

Milan Nikoli 1065/2008

M
-Evikasno sprovoenje operacija u skladitu-

ila
2

nN

iko li

Seminarski rad iz transportnih sistema

Milan Nikoli 1065/2008

-Slaganje paleta u skladitu-

PROJEKTOVANJE SKLADITA Skladini prostor

ila
3. prostor za utovar i istovar

Skladini prostor mora biti prilagoen svim aktivnostima koje se odvijaju u tom prostoru i nikako ne sme negativno uticati na bilo koju aktivnost. Na alost, prostor koji se koristi kao skladite, esto je samo prilagoen postoje i prostori u tom sluaju nije mogue udovoljiti potrebama svake aktivnosti. Prilikom projektovanja skladita, potrebno je predvideti prostor za svaku od aktivnosti, a to znai, pored prostora za smetanje uskladitene robe i prostora za kretanje opreme koja se koristi u skladinom poslovanju opreme za unutranji transport, obezbediti sledei prostor u skladitu: 1. prostor za vozila koja ekaju na utovar ili istovar, 2. prostor za parkiranje vozila zaposlenih

4. prostor gde vozai vozila koja se istovaraju ili utovaraju, mogu da ekaju ili da se odmore,

5. prostor za privremeno smetanje istovarene robe ili robe koja je pripremljena za utovar,

6. prostor za odravanje higijene zaposlenih, eventualno prostor za prehranu zaposlenih, 7. prostor za smetanje paleta, popravljanje oteenih paleta, kao i prostor za paletizaciju robe,

nN

iko li
2

Seminarski rad iz transportnih sistema

8. kancelarijski prostor gde se odvija administrativni deo skladinog poslovanja, gde moe da se nalazi i oprema informacionog sistema skladinog poslovanja,

Milan Nikoli 1065/2008

9. prostor gde se nalazi oteena oprema (oprema pripremljena za slanje kada je oteenje ustanovljeno ili oprema koja je trebalo da bude primljena u skladite kada je ustanovljeno oteenje) i koja eka da se ustanovi stepen oteenja, uzrok oteenja i ko je odgovoran za oteenje, odnosno, ko snosi trokove koji nastaju usled tog oteenja, 10. prostor gde se vri popravka oteene robe ili gde se vri rasklapanje oteene robe sa ciljem "spasavanja" ispravnih delova i priprema za recikliranje delova koji nisu odgovarajui za dalju upotrebu, 11. prostor za prepakivanje, oznaavanje, postavljanje cene na robu i slino, 12. prostor za prikupljanje otpadnog materijala, karta i drugih materijala koje je potrebno otpremiti na recikliranje ili odlaganje na deponiju, 13. prostor za smetanje opreme koja se koristi u skladitu i njeno odravanje (popravke, punjenje akumulatora viljukara i slino),

14. specijalizovan prostor za skladitenje opasnih materijala ili materijala visoke vrednosti, materijala koji se koriste tokom rada u skladitu (kancelarijski materijal, prazni obrasci, peati...), materijala koji zahtevaju posebne uslove skladitenja (zamrzavanje, kontrolisanu vlaznost...) i 15. prostor u koji se smetaju vraeni ili recklirani proizvodi.

M
-Izbor opreme faktori-

ila
2

nN

iko li

Seminarski rad iz transportnih sistema

Zakljuak

Milan Nikoli 1065/2008

ila
2

nN

Pre nego to se roba dostavi krajnjem potroau ona se kroz proces transporta mora vie puta skladititi. Skladini ureaji osim usko specijalizovanih sredstava mogu biti i sredstva koja imaju funkciju ouvanja pretpostavljene jedinice prevoza. Klasian primjer kada se deo ili celo transportno sredstvo moe smatrati skladinim ureajem jeste onaj kad se na primer sanduk prikolica, poluprikolica ili prikolica pa i celo vozilo stavi u funkciju tereta, ali ne samo s osnovnim zadatkom prevoza tereta nego i ouvanja integriteta tereta. To dolazi do izraaja naroito u multimodalnim prevozima.

iko li

Ambalaa igra veoma znaajnu ulogu u privlaenju panje potroaa, pruanju informacija o proizvodu, a vrlo esto utie i na donoenje odluke o kupovini. Ambalaa danas predstavlja neodvojivi deo proizvoda te je neophodno da bude prilagodjena potrebama i zahtevima potroaa. Zbog toga i promene u ambalai moraju biti programirane i uskladjene sa promenama proizvoda i preferencija potroaa na odredjenom stranom tritu. U zavisnosti od osetljivosti predmeta, naina na koji se transportuje, kao i zahtevanog stepena zatite koriste se razliiti tipovi ambalaa. Za transport manje osetljivijih i laksih predmeta izradjuju se i kartonske kutije. Predmeti koji su vie osetljivi pakuju se unutar sanduka i mogu biti zatitno obloeni saastim i plastinim folijama, pliem, kartonplastom, sundjerastom folijom ili polietilenskom (nesagorevajucom) folijom.

Seminarski rad iz transportnih sistema

Literatura

Milan Nikoli 1065/2008

[1] [2]

Dr Milivoje uilovi, Transportni sistemi prva knjiga, Tehniki fakultet aak 2006. Dr Dragutin Stanivukovi Definisanje transporta i lokacija u sistemu povratne logistike
Fakultet tehnikih nauka Univerziteta u Novom Sadu

[4]

Internet strana: http://www.fg.uni-mb.si/Kontejnerizacija/, poseeno dana: 05.03.2010. godine

[5]

Interen strana: http://www.beumer.com/htcms/en/products/palletizing-technology.html poseeno dana: 05.03.2010. godine

ila
2

nN

iko li

[3]

Dr Ivan Beker, Dr Dragutin Stanivukovi, Rukovanje pakovanje i skladitenje